-~'"

""

ZBIRKA
JUGOSLOVENSKIH

ZA GRAf):EVINSKE KONSTRUKCIJE
PRAVILNIKA I STANDARDA
1. 2. 3. 4. 5. 6. DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE BETONSKE KONSTRUKCI..JE CELICNEKONSTRUKCIJE DRVENE KONSTRUKCIJE ZIDANE KONSTRUKCIJE GEOTEHNIKA I FUNDIRAN..JE

C')/

~~2

BETONSK,E KONSTR.,UKCIJE
BEOGRAD 1995

ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRAVILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE

Knjiga 2 BETONSKE KONSTRUKCIJE

Tom 1 i 2 Urednici Prof. dr Aleksandar Pakvor Prof. dr Mihailo Muravljov

lzdavac Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu u saradn j i sa Jugoslovenskim druStvom gradevinskih konstruktera Saveznim zavodom za standardizaciju Odgovorni urednik Prof. dr Zivota Perisic Glavni urednik Prof. dr Aleksandar Tehnicki urednik Dragana Bogavac KOIke Olga Kalember Slog Biro za AOP, Jelena Dimic ~Iampa Zavod za graficku tehniku Tehnolosko-metalurikog fakulteta Univerziteta Beograd, april1995. godine TirltZ 500 primeraka TOM 2 ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-25-5

Pakvor

u Beogradu

TOMl ISBN 86-80049-20-4 ISBN 86-80049-24-7

PREDGOVOR
U okviru Strateskog projekta tehnoloskog razvoja Uvodenje Evrokodova i osvajanje novih metoda projektovanja proizvoda i tehnologija u gradevinskom konstrukterstvu Srbije, koji zajednicki finansiraju Ministarstvo za nauku i tehnologiju i Ministarstvo za urbanizam, stambeno-komunalne delatnosti i gradevinarstvo Republike Srbije, Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, organizuje u Beogradu, od 14. do 16. juna 1995. godine, Jugoslovensko savetovanje EVROKODOVI I JUGOSLOVENSKO GRADEVINSKO KONSTRUKTERSTVO. Na Savetovanju, konstrukterima Jugoslavije ce biti prikazani program i sadrzaj svih Evrokodova za konstrukcije za razlicite vrste konstrukcija i materijala, osnovna filozofija i postavke Evrokodova za pojedine oblasti gradevinskog konstrukterstva, novi evropski standardi za materijale, kao i generalne uporedne analize Evrokodova i nasih pravilnika. Detaljnije ce biti razmatrani Evrokod EC2 - Proracun betonskih konstrukcija i Evrokod EC3 - Proracun celicnih konstrukcija, koji su, zajedno sa Nacionalnim dokumentima za njihovu primenu najznacajnijih zemalja Evrope, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, vec objavljeni na nasem jeziku. Ocekuje se da ce na Savetovanju biti pozitivno ocenjena orijentacija gradevinskog konstrukterstva Jugoslavije da se u celini, ili najveCim delom, Evrokodovi prihvate kao nasi buduCistandardi. U tom slucaju, ocekuje se i preporuka 0 daljim akcijama, posebno u pogledu inovacije Jugoslovenskih standarda i pripreme nasih Nacionalnih dokumenata za primenuEvrokodova za konstrukcije. Publikovanje ZBIRKE JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, u izdanju Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskim drustvom gradevinskih konstruktera i Saveznim zavodom za standardizaciju, po svom znacaju predstavlja ne sarno prvo istovremeno objavljivanje svih Jugoslovenskih pravilnika i standarda iz oblasti gradevinskog konstrukterstva, nego i prvi znacajan korak za pripremu uvodenja Evrokodova u nasoj zemlji. ZBIRKA JUGOSLOVENSKIH PRA VILNIKA I STANDARDA ZA GRADEVINSKE KONSTRUKCIJE, ukupnog obima od preko 5.600 stranica, sastoji se od sest knjiga, odnosnodeset tomova: 1 Dejstva na konstrukcije 2 Betonske. konstrukcije 3 Celicne konstrukcije 4 Drvene konstrukcije 5 Zidane konstrukcije 6 Geotehnika i fundiranje (2 toma) (2 toma) (3 toma)

Urednici svih knjiga Zbirke duguju veliku zahvalnost gospodi Kseniji Ivanovic, iz Saveznog zavoda za standardizaciju, na ogromnoj pomoCi u kompletiranju i pripremi Zbirke. Knjiga 2 Betonskc konstrukcije saddi sva vazeca akta domace tehnicke regulative iz oblasti betona, armiranog betona i prethodno napregnutog betona. U njoj su saddani pravilnici koji se odnose na navedena podrucja, kao i JUS standardi na koje se pojedini pravilnici pozivaju i koji su neophodni za njihovu primenu. Standardi koji se daju uz pravilnike odnose se uglavnom na materijale: beton i njegove komponente, celike za armiranje i prethodno naprezanje, smesu za injektiranje kablova za prethodno naprezanje i dr. Oni obuhvataju dva osnovna segmenta problematike standarda na podrucju materijala - uslovc kvaliteta i metode ispitivanja. Radi lakseg koriscenja Knjige, prvo su dati svi aktuelni pravilnici za predmetnu oblast, a iza njih su stampani prateCi standardi. Pri ovome su pojedini standardi razvrstani ne po granama i grupama (oznakama) JUS-a, vec po materiji koju obraduju (cement, agregat, voda, dodaci betonu, beton, celik za armiranje, celik za prethodno naprezanje, smeSe za injektiranje kablova i ostalo). Verujemo da ce ova Knjiga tehnicke regulative, koncipirana na napred opisan nacin, biti od koristi najsirem krugu zainteresovanih, a u prvom redu diplomiranim gradevinskim inzenjerima koji su u praksi suoceni sa potrebom permanentnog konsultovanja aktuelne tehnicke regulative. Urednici Beograd, aprila 1995. godine

SADRZAJ TOM!
PRAVILNICI
Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton (Sl.list SFRJ Iln 1) Pravilnik 0 tehnickim merama i uslovima za prednapregnuti beton (SI. list SFRJ 51n 1) Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton spravljen sa prirodnom i vestackom lakoagregatnom ispunom (SI. list SFRJ 15190) Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za projektovanje, proizvodnju i izvodenje konstrukcija ad prefabrikovanih elemenata ad neanniranog i anniranog celijastog betona (SI. list SFRJ 14/89) Pravilnik 0 tehnickim nonnativima za beton i annirani beton u objektima izlozenim agresivnom dejstvu sredine (SI. list SFRJ 18192) Pravilnik 0 tehnickim nomlativima za celicne zice, sipke i uzad za prednaprezanje konstrukcija (Sl.list SFRJ 41/85 i 21/88) 3 99

.120

.208

..256 269

STANDARDI Agregat
JUS B.BO.OOI/1984.

Prirodni kamen. Uzimanje uzoraka kamena i kamenih agregata. JUS B.B2.009/1986. Prirodni agregat i kamen za proizvodnju agregata za beton. Tehnicki uslovi. JUS B.B2.010/1986. Separisani agregat (granulat) za beton. Tehnicki uslovi JUS B.B3.100/1983. Kameni agregat. Frakcionisani kameni agregat za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvaliteta JUS B.B8.001/1982. lspitivanje prirodnog kamena. Otpomost na dejstvo mraza. JUS B.B8.002/1989. Prirodni kamen. lspitivanje postojanosti na mrazu. lndirektna metoda sa rastvorom natrijum-sulfata. JUS B.B8.003/1986. Prirodni kamen. Ispitivanje rnineraloSko-petrografskog sastava JUS B.B8.004/1986. Kameni agregat. Ispitivanje mineraloSko-petrografskog sastava. JUS B.B8.010/1980. lspitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upijanja vode. JUS B.B8.01211987. Prirodni kamen. Odreaivanje pritisne cvrstoee JUS B.B8.013/1960. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje postojanosti pod uticajem atrnosferilija JUS B.B8.0151l984.

285 292 299 305 309

311 314 316 320 .322 324

Ispitivanje otpomosti prema habanju bruSenjem.

327

VI
JUS B.B8.017/1987. Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstoee. JUS B.B8.029/1982. Kameni agregat. Odredivanje granulometrijskog sastava metodom suvog sejanja JUS B.B8.030/1986. Kameni agregat. Odredivanje zapreminske mase u rastresitom i zbijenom stanju. JUS B.B8.031/1962. Ispitivanje peska i sljunka. Odredivanje volumenske tefine i upijanja vode (sljunka). JUS B.B8.032/1980. Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske mase sa porama i supljinama, zapreminske mase bez pora i supljina i koeficijenta zapreminske mase i poroznosti. JUS B.B8.033/1993. Kameni agregat. Odredivanje drobljivosti u cilindru. JUS B.B8.034/1986. Kameni agregat. Odredivanje lakih cestica... JUS B.B8.035/1984. Kameni agregat. Odredivanje vlaZnosti. JUS B.B8.036/1982. Kameni agregat. Odredivanje koliCine sitnih cestica metodom mokrog sejanja JUS B.B8.037/1986. Kameni agregat. Odredivanje slabih zma. JUS B.B8.038/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Odredivanje sadIiaja grudvi gline. JUS 8.B8.039/1982. Kameni agregat. Priblizno odredivanje zagadenosti organskim materijama.

332 335 338 340

342 345 .348 350 352 355 356

Kolorinletrijska metoda

"""""

JUS B.B8.040/1982. Kameni agregat za beton i malter. Ispitivanje agregata zagadenog organ skim materijama JUS B.B8.042/1984.

358
360 362 367 370

Kameni agregat. Hemijsko ispitivanje agregata za beton i maltere JUS B.B8.043/1990. Kameni agregat. Ispitivanje habanja kamenog agregata pomoeu Devalove maSine. JUS B.B8.044/1982. Prirodni i drobljeni kameni agregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrijum-sulfatom. JUS B.B8.045/1978. Ispitivanje prirodnog kamena. Ispitivanje prirodnog i drobljenog agregata masinom "Los Angeles". ""'"'''' JUS 8.B8.047/1960. Ispitivanje prirodnog kamena. Definicija oblika i izgleda pomine zma agregata JUS B.B8.048/1984. Kameni agregat. Odredivanje oblika zma metodom kljunastog merila. JUS B.B8.049/1984. Kameni agregat. Odredivanje oblika zma metodom zapreminskog koeficijenta. JUS B.B8.056/1986. Kamen i kameni agregat. Odre<1ivanje alkalno-silikatne reaktivnosti. Hemijska metoda. JUS B.B8.057/1986. Kameni agregat. Ispitivanje alkalno-silikatne reaktivnosti metodom sa malter-prizmicama JUS U.M1.057/1984. Beton. Granulometrijski sastav mesavine agregata za beton

374 378 380 382 385 392 398

......

VII Cement JUSB.Cl.{x:n/1976. Ispitivanjecementa. Standardni pesak.

JUS B.C1.00911982. Cement. Beli portland-cement. Definicija, klasifikacija, tehnicki uslovi i ispitivanje beline cementa ... ... JUS B.C1.01111982. Cement. Portland-cement. Portland-cementi sa dodacima. Metaluclki cement. Pucolanski cementi. Definicije, klasifIkacija i tehnicki uslovi. JUS B.Cl.012l1979. Cement. NaCin isporuke, pakovanja, smestaja i uzimanja uzoraka
JUS B.C1.01311980.

..403

.406

409 415

Cementi niske toplote hidratacije. Definicija, klasifikacija, tehnicki uslovi i primena. JUSB.Cl.OI411982. Cementi. Sulfatnootpomi cementi. Portland-cement. MetaiurSki cement. Definicije, klasifikacijai uslovi kvaliteta. JUSB.Cl.OI5/1982. Cement. Aluminatni cement. Definicija, klasifikacija i tehnicki uslovi
JUS B.C 1.01 811959.

418

.422 425 427 435 .455 .457 462 470 474 477 485

Pucolani.Kvalitet i ispitivanje. JUSB.C8.020/1975. Cementi.Metode hemijskog ispitivanja cemenata proizvedenih na bazi portland klinkera.
JUS B.C8.02111980.

Aluminatni cement. Metode hemijskog ispitivanj a

JUS B.C8.02211976.

Cement. Ispitivanje cvrstoce cementa. JUSB.C8.023/1982. Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cementa.
JUS B.C8.02411963.

Odredivanje specificne povrsine portland-cementa. JUSB.C8.025/1979. Cement. Autoklavno sirenje cementa

JUS B.C8.02611966.

Odredivanje specificne povrSine cemenata, pucolana, zgure i slicno. JUSB.C8.027/1975. Cementi. Odredivanje toplote hidratacije cementa metodom termos-boce JUSB.C8.028/1975. Cementi. Odredivanje toplote hidratacije portland-cementa i cementa sa dodacima metodon1rastvaranja.
JUS B.C8.02911979.

.491 502 504

Cement. Skupljanjc ccmcntnog maltera usled sUSenja. JUSB.C8.050/1981. Odredivanje sadrfaja vazduha u cementnom malteru

Dodatak za agregat
JUSU.M4.020/1959. Laki betonski agregati za prefabrikovane blokove. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja
JUS U.M4.02111959.

509 513 516

Laki agregati za laki beton za termicku izolaciju. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja.
JUS U.M4.02211959.

Laki agregati za izradu lakog bctona za konstrukcije. Uslovi kvaliteta i metode ispitivanja

VIII
JUS U.M4.023/1980. Agregati za lake betone glina. T ehnicki uslovi. JUS U.M4.024/1980. Agregati za lake betone glina. Metode ispitivanj JUS U.M9.010/1957. Upotreba lozisne zgure OOtonske blokove.

i maltere. Temllcki obradeni prirodni materijali. Ekspandirana """"""""""""'''' i maltere. Temllcki obradeni prirodni materijali. Ekspandirana a. "'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''' kao agregata za nearmirani beton i nearmirane prefabrikovane """"""''''''''

.521

''''

525
.537

Voda
JUS U.M1.058/1985. Beton. Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i metode ispitivanja 541

Dodaci betonu
JUS U.M1.034/1981. Beton. Dodaci OOtonu. Definicija i kIasiflkacija. JUS U.M 1.035/1982. Beton. Dodaci OOtonu. K valitet i proveravanje kvaliteta. JUS U.M 1.036/1981. Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanja uticaja dodataka na osobine betona. JUS U.M1.037/1981. Beton. Dodaci OOtonu. Prethodno ispitivanje radi izbora dodataka OOtonu sa odredenim agregatom i cementom. ""'''''''''''''''''''''''''''''''''' '''''''''''''''''''''''''''''' JUS U.M1.038/1981. Beton. Dodaci OOtOllu.Ispitivanje uticaja dodataka OOtonu na cementnu pastu i malter. JUS U.M 1.039/1982. Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanja fizicko-hernijskih svojstava JUS U.M1.044/1982. Beton. Dodaci OOtonu. Ispitivanje uticaja dodataka na koroziju armature 557 559 564

.567 569 571 580

TOM 2
STANDARD I
Beton i betonske konstrukcije JUS U.C5.050/1987. Projektovanje i gradenje visokih industrijskih dimnjaka od armiranog betona. JUS U.E3.010/1987. Hidrotehnicki beton. Tehnicki uslovi za izradu i upotrebu. JUS U.E3.020/1987. Projektovanje i gradenje puteva. Tehnicki uslovi za izradu cementnobetonskog kolovoza. JUS U.E3.050/1981. Prefabrikovani betonski elementi. Tehnicki uslovi za izradu i ugradnju. JUS U.Ml.004/1992. Beton. Betonska tela (epruvete). Oblik, mere i dozvoljena odstupanja. JUS U.M1.005/1984. Beton. Izrada i nega OOtonskihtela za ispitivanje cvrstoCe. JUS U.Ml.009/1993. Beton. Odredivanje zaprerninske mase OOtonasa porama i supljinama.

589 604 616 635 655 657 661

"
IX
JUS U.M!.OlO/1957. Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju prizmi. (Koncen!risano optereeenje sredini raspona). JUS U.M1.01111957. Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje pri savijanju prizme. (Optereeenje u treeinama raspona). JUS U.M1.012/1957. Ispitivanje cvrstoce betona na pritisak na delovima prizmi dobijenih prilikom sloma savijan jem. Modiflkovana metoda kocke. JUS U.M1.014/1959. Beton. Dejstvo materijala agresivnih prema betonu i zastita od njih. JUS U.M!.015/1978. Beton.lspitivanje vodonepropustljivosti betona. JUS U.M1.016/1992. Beton. Ispitivanje otpomosti betona prema dejstvu mraza. JUS U.M1.019/1981. Beton. Odredivanje vremena vezivanja betonskih mesavina merenjem otpora pri utiskivan ju igle. JUS U.Ml.020/1992. Beton. Odredivanje cvrstoce pri pritisku betonskih tela izradenih od sVeZeg betona. JUS U.M1.022/1992. Beton. Ispitivanje zatezne cvrstoce betona cepanjem. JUS U.M1.025/1982. Beton. Odredivanje statickog ll10dula elasticnosti pritiskoll1. JUS U.M1.026/1992. Beton. Odredivanje dinamickiog ll10dula elasticnosti i Poasonovog koeflcijenta. JUS U.M1.027/1983. Beton. Odredivanje puzanj a (teeenja). JUS U.Ml.028/1982. Beton. Ispitivanje hOll1ogenosti betpna pri mesanju betonskomll1esalicoll1 JUS U.M1.029/1983. Beton. Odredivanje zapreminskih defonnacija. JUS U.M1.030/1982. Beton. Odredivanje sastava svezeg betona ll1etodoll1ispiranja.
JUS U.M1.03111982.

663

665

667 668 673 675

681 684 687 691 694 699 703 705 707

Beton. Odredivanje sadIiaja vazduha u svezell1betonu.

JUS U.M 1.032/1981.

711 713 715 718 722 726 728 734 738

Beton. Merenje temperature svezeg betona.

JUS U.M 1.040/1993.

Beton. Odredivanje cvrstoce pri pritisku betonskih tela izvadenih iz oCvrslog betona JUSU.M1.041/1986. Beton. Odredivanje indeksa sklerometra i kalibracionekrive. JUSU.M1.042/1987. Beton. Odredivanje brzine ultrazvuka i izrada kalibracione krive. JUSU.M1.045/1987. Beton. Transportovani beton. Tehnicki uslovi JUSU.M 1.048/1985. Beton. Naknadno utvrdivanje pritisne cvrstoce ugradenog betona. JUSU.M1.050/1987. Beton. Kontrola proizvodne sposobnosti fabrika betona. JUSU.M1.051/1987. Beton. Kontrola proizvodnje u fabrikarna betona za beton kategorije BII.

x
JUS U.M1.052J1987.

Beton.Minimalnaopremaza laboratorijepri fabrikamabetona.

JUS U.M1.055/1984. Beton. Ispitivanje otpomosti povrsine betona na dejstvo mraza i soli za odmrzavanje. JUS U.M 1.056/1993. Beton. Ispitivanje kolicine i faktora razmaka pora u aeriranom betonu: Metoda linijske mikroskopske analize. JUS U.M1.0631l993. Beton. Odredivanje ravnomernosti raspodele cementa i vade u svezoj betonskoj meSavini. Metoda sa radioakti vnim izotopima. JUS U.M8.05011966. Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere sleganja. JUS U.M8.05211966. Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja. JUS U.M8.0541l968. Beton. Odredivanje konzistencije betona pomocu Vebe aparata. JUS U.M8.056/1978. Beton. Ispitivanje konzistencije betona pomocu sleganja vibriranjem. JUS U.NO.05011966. Gradevinski elementi. Meduspratna noseea konstrukcija. Opsti uslovi. JUS U.N1.300/1991. Celijasti beton. Proizvodnja. primena i ispitivanje prefabrikovanih elemenata ad gasbetona i penobetona. Opste odredbe. JUS U.N1.30211987. Celijasti beton. Armirane krovne i meduspratne ploce od autoklaviranog gasbetona

744
747

751

758 762 764 766 768 770

778

i penobetona.

784
793 801 807

JUS U.N1.30411987. Celijasti beton. Annirane zidne plaCe od gasbetona i penobetona. JUS U.N1.305/1990. Celijasti beton. Fasadne izolacione i pregradne plaCe od autoklaviranog gasbetona i penobetona. JUS U.N 1.30611991. Celijasti beton. Izolacione plaCe od gasbetona i penobetona. JUS U.N1.31l11987. Celijasti beton. Odredivanje statickog modula elasticnosti pritiskom. JUS U.N1.31211987. Celijasti beton. Odredivanje puzanja (teeenja). JUS U.N1.313/1988. Celijasti beton. Odredivanje propustljivosti vodene pare prefabrikovanih elemenata ad autoklaviranog celij astog betona. " JUS U.N1.31511988. Celijasti beton. Odredivanje otpomosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata ad autoklaviranog celijastog betona. JUS U.N2.060/1989. Betonski prefabrikati. Ivicnjaci. Tehnicki uslovi

812
817

.821

831 836

Celik za armirani

beton
845

JUS C.A4.001/1986. Mehanicka ispitivanja metala. Statisticka ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem. Tennini i definicije. JUS C.A4.002J1985.

Mehanicka ispitivanja metala. Staticka ispitivanja. Ispitivanje zatezanjem.

873

.~ XI

JUS C.A4.003/1985. Mehanicka ispitivanja JUS C.A4.004/1985. Mehanicka ispitivanja JUS C.A4.005/1986. MehaniCka ispitivanja JUS C.A4.013/1993. Mehanicka ispitivanja JUS C.A4.016/1986. Mehanicka ispitivanja. JUS C.A4.018/1986. MehaniCka ispitivanja JUS C.A4.019/1986. Mehanicka ispitivanja JUS C.A4.025/1985. Mehanicka ispitivanja JUS C.A4.032/1986. Mehanicka ispitivanja JUSC.A4.034/1985. Mehanicka ispitivanja tvrdoee po Brinelu JUSC.A4.035/1966. Mehanicka ispitivanja
JUS C.BO.OO2/1986.

metala. Ispitivanje tvrdoce po Brinelu metala. Ispitivanje udarom. Metoda po Sarpiju (epruveta sa u-zarezom) metala. Staticka ispitivanja. Ispitivanje savijanjem. metala. Konverzija vrednosti tvrdoce celika u vrednosti zatezne cvrstoce metala. Ispitivanje nee jednostavnim metala. Ispitivanje nee naizmenicnim metala. Ispitivanje nee namotavanjem. metala. Ispitivanje udarom metoda po Smpiju (epruveta sa v-zarezom). metala. Izracunate vrednosti tvrdoee po Brinelu. metala. Referentne ploCice koje se koriste u aparatima za ispitivanje uvijanjem. savijanjem.

898 903 907 913 920 923 927 929 934

943 947

metala. Dinarnicka ispitivanja. Ispitivanje zamarilIljem. Opsta naCela.

Sistemoznacavanja vrste celika i celicnog liva.

JUS C.B6.013/1986.

961 968 975 983

991 999

Celicnafica za zavarene armature. Tehnicki uslovi JUSC.K6.020/1987. Vrueevaljanicelid. Betonski celici. Tehnicki uslovi. JUSC.K6.021/1987. I Hladnooblikovani celici. Betonski celici - tor-<:elici.Tehnicki uslovi

i
. . ' .

JUs C.K6.120/1986. Vrucevaljani celici. Betonski celici. Oblik i mere. JUSC.K6.121/1987. Hladnooblikovani celici. Betonski celici - tor-<:elici. Oblik i mere
JUS C.T3.003/1984.

Zavarivanje i srodni postupci. Postupci zavarivanja i lernljenja. Termini i definicije.

JUS C.T3.010/1984.

1004 l009

Zavarivanje i srodni postupci. Klase kvaliteta zavarenih spojeva izvedenih topljenjem na celiku
JUSC.T3.051/1961. Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteta zavarenih spojeva. Ispitivanje razaranjem

eelicnih spojevazavarenihelektrolucnoiliplinski.

1019
1029

JUSC.T3.054/1984. Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje popreenim boCnim savijanjem. , ... JUSC.T3.055/1984. Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje savijanjem sa lica i korena sava JUSC.T3.056/1991. Zavarivanje. Suceoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem celika. Ispitivanje

1033

popreenim zatezanjem

"

.."

:...1037

xu
JUS U.M1.090/1982. Beton. Odredivanje adhezije izme<tu armature i betona. JUS U.Ml.091/1986. Grac1evinske zavarene armature I11feZe. JUS U.M1.092/1987. Bi-annatura. T ehni~ki uslovi """"'" JUS U.N1.310/1981. Celijasti beton. ZaStite armature protiv korozije. """" 1040 ""'''''''''''''' 1046 1055 1059

''''''''''''''

'"''''''''''''''''''''

Celik za prethodno

napregnuti

beton

JUS C.K6.033/1982. Celici za prednaprezanje. Proveravanje geornetrijskih karakteristika i pomine zice, sipki i uZadi. ...1063 JUS C.K6.034/1982. Celici za prednaprezanje. Ispitivanje zatezanjem 1065 JUS C.K6.035/1982. Celici za prednaprezanje. Ispitivanje izotermske relaksacije 1072 .
'"''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

JUSC.K6.036/1982.

Celici za prednaprezanje. Ispitivanje osetljivosti na koroziju u amonijum-tiocijanatu JUS C.K6.037/1982. Celici za prednaprezanje. Odredivanje duzine prenoSenja sile prednaprezanja. SmeSa za injektiranje kablova za prethodno naprezanje JUS U.E3.015/1986. Injekcione smeSe za injektiranje kablova za prednaprezanje. Tehni~ki uslovi. JUS U.M8.022/1984. Injektiranje. Ispitivanje pritisne ~vrstoce injekcione smeSe. JUS U.M8.023/1984. .Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione smeSe JUS U.M8.024/1984. Injektiranje. Ispitivanje protocnosti injekcione smeSe. JUS U.M8.025/1984. Injektiranje. Ispitivanje otpomosti injekcione smeSe na mraz.

1075 1079

1093 1098 l099 1102 1104

Ostalo
JUS L.J9.01O/1989. Laboratorijska sila. Tkana I11feza ad zice, izbuSena ploea i elektri~nim putem [ormirani listovi. Nazivne mere otvora. , IUS U.C9.400/1984. Projektovanje i izvodenje drvenih konstrukcija. Drvene skele i opiate. Tehni~ki uslovi. JUS U.J9.cXH/1988. Injektiranje objekala osteeenih zemljotresom Tehnicki uslovi JUS U.Ml.046/1984. Ispitivanje mostova probnim optereeenjima. , ""'"'''''''''' JUS U.M1.047/1987. Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereCenjem i ispitivanje do loma JUS U.M8.300/1985. Merenje kapilamog upijanja vade i utvrdivanje koeficijenla kapilamog upijanja vade
gradevinskih materijala. """'" ,.

1109 1112 1122 ...1134 1138

..1142

BETON I BETONSKE KONSTRUKCIJE

.............-

UDK 624.97.004.12 JUGOSLOVENSKI STANDARJ;> . SA OBA VEZNOM PRIMENOM ad 1987.1CJ.U

- 589
PROJEKTOVANJE INOUSTRIJSKIH ARMIRANOG Pravilnik br. 07-93/135 I GRADENJE OIMNJAKA BETON A ad 1987-06.15;Slufbeni IIstSFRJ, VISOKIH 00

JUS U.C5.0S0 -1987.

br. 54/87.

Industrial high chimneys

of reinforced

concrete

Predmet standarda

1.1

Ovim standardom (u daljem tekstu:

utvrduju sa tehnieki uslovi ZI projektovanje dimniaci) sa spoljnim planom od armiranog

i gradenje visokih industrijskih dimniaka betona i zidanom oblogom. ili bez nie. izsa oblogom od prefabrikovanih ele-

radenih na lieu mesta, visina preko 20 m, a ne odnosi se n. dimnjake menata.

1.2

Pod dimnjakom,

u smislu ovog standarda,

podrazumeva

se inienjerski prisilnim

obj.kat

z, odvoc!enja dimnih i otuzgonom.

padnih gasova (u daljem tekstu: gasovi) u atmosferu

priradnim,

ill kombinovanim

Veza sa drugim standardima

Spisak st.ndarda sa Kojima je ovaj st.ndard u vezi dat j. na kraju standarda.

3 3.1

OpSte odredbe
Izrada projektne ekim pogonskim dokumentacije za dimnjake (tabel. 1), precnik) i njegove zanite (obloga itd.). potrebnim rezimima. gasova ispod ZI njihovo Z8 zdtitu, Zl kontrolu rad. dimnjaka, sa podecima mofe poe.ti poSto se pribave podaci 0 hemijskim i termi-

uslovima rada dimnjaka

i poSto sa na osnovu njih i vafecih propisa odreai:

1. grupa hemijske optereeenosti 2. osnovne velieine dimnjlk. 3. siStem za!tite pllitl 4. oprema, ugradivanje, kao i potreb~i

(visin., unutra!nji mom; uredaji.

i iz.bora materijala

koriseenje i odnavanje. i potDritiska u dimnoj cevi u stacionarnom trajaniu pogona pogonu i prelaznim dimnjaka

velicina natpritiska 5..:..

32

Prema sadrfaju tacke oro!avanja

SO, u gasovima i vremenskom na unutraSnjoi

sa temperaturom

povrSini obloge (prvi red u tabeli

1). adnosno unutar obloge (drug; red premo agresivnosti

u tabeii 11, ;zraienom

u casov;ma u toku jedne godine {h/al, dimnjaci sa razvmavaju (slab., srednja i jakal a prema tabeli 1.

sredine u tri gruoe hemiiske optereeenosti

Tabell 1 slabo (I) 1 2 < 10

Vrem.e, u cas/godin. H.mijskl optareeenost

.,

"'Mnja (II) 10 do 50 50 liD500 > >

jlkl (III) 50 500

..--

,< 50

Vrednosti u ta:.li 1 vde ZJ sadrZ.j SO, od 15 ppm. Za dl\Jg8 sadri. nute proporcionaino sadr:;!;u 503,

SO, we

Utab,;; manj.

obr-:

f iidlnle

':.,

"

~ !! 11ZA VOD Z.A STAH8iWa81.ua.JU

590

.;:~..,

=-=

U ednosu na sadruj SO. u gasovima, dimnjaei sa zidanom oblogom se uvek razvrstayaju" Igrupu, bez obzira na koncentraeiju SO.. Ovo 50 ne odnosi na hemijsku opterecenest u sYa.~.omkonkretnom'slucaju noseoih metalnih elemenata dim. njaka. ukoliko ih i~a. a koju treba odredivati Kada dimni gasovi sadrie visoku ::koncentracjju svakom konkretnom i u odnosu na sadriaj SO,. mora sa u SO,.

HCI i HF, Hi druge hemijske agresivnesastojke, od sadriaja

slucaju odrediti grupa prema tabeli 1, nezavisno

4
4.1 4.1.1

Materijali
Materijali za izradu spoljnjeg plaita Za izradu spoljnjeg plaSu dimnjaka mogu sa upotrebiti svi materijali koji ispunjavaju usIove utvrdene propisima za primenu betona i armiranog betona, osim ako ovim standardom nije drugacije odredano. Odredbe iz prethodnog stava vate i za nee in spravljanja, kontrolnih upotrebljenih materijala ugradivanja i negoyanja betona, proizvoda. dinamieki kao i za naein uzimanja i ispitivanja Pri proceni podobnosti opterecana konstrukeija. plaSta kisalootpomih spoljnjeg plaita dimnjaka III grupe prema tabeli 1, sa yazdulnim armirani beton samo ako je om~ zaStitnog premaza odrfavanje meduprostoStalni nad. uzoraka u eilju dokaza propisanog pretposuvlja kvaliteta

se da je spoljni plan dimnjaka

4.1.2

Za izradu spoljnjeg zor unutraln;e povrsine. Za sprayljanje dimnjake

rom izmedu spoljnjeg plaSta i obloga, sme se upotrebiti pomin. i omogueeno

armiranobetonske

betona spoljnjeg plaita dozvoljena je upotreba

dodataka

koji sadrie sastojke hlora samo za

I grupe iz tabele 1 ovog standarda. se izvodi od liyenog celika, armiranog keramiekih toplotno lirenja obloge. spoljnjeg plata i upotreba armiranobetonski plan betona zastieenog kiselootpomim ;:remazom, od

4.1.3

Kapa dimnjaka kiselo01;l0rnih

blokova Hi drugog materijala,

zavisno od sastaya otpadnih

gascva. Kapa dim.

njaka na sme spreeiti

4.2 4.2.1

Materijali za izradu sistema zlilite

Bez obzira na temperawru dimnjaka

gasova dimnjaka

i"grupu prema t. 3.2 ovog Standarda, sa gasovima.

mora biti ZlStieen od direktnog sa svojl", osJoncima,

kontakta

U sistem eve zaStite spada:

obloga dimnjaka izolacij.,

vazdusni meduprostor kiselootpomi

izmedu obloge i plaita, Hi oblozL yredna zaStita) plaSta. Obloga mote biti izraeeliena kons:rukeija, mora obloga (ill jednako

zaWmi premaz na planu mora se predvideti obiene, vatrostalne

U svim slueajevima dena od opeke, sa doklZlti

ili kiselootporne. i antikoroziona zdtite za dimnjaka II i III grupe, kada sa u svakom 0 re!imu

Ukoliko sa za izrlldu oslonca obloga ili drugih nosiyih dalova obloge upotrebi efikasnost njane toplotne sluClju za izrlldu obloge mOra upotrebiti Ilbor materija" rada dimnjaka, 1. 8kstremne 3. graniene opeka sa perom i tlebovirna

na 4 strane. vrli 58 na osnOYU podataka

ZI oblC91 i sistem zaStite i njagovo projektovanje ko;i 58 naroeitD odnose na: protoka gall U normalnim v-voda I abnormalnim

ustovima rada; i abnonnalnilll uslovima rlda; ustovima 8ksplOlt8Cije, sa nazna.

2. tel)anu YUbI na uluu t8mpemu.. kom njihovog .._atnag 4. granici'll t8mpemu..

.

u dimnjak U normalnim

gasova u normalnim

a posebno u abnonnalnim

trajanja poCeY od u!aska do ispada~ vazduha okoline dimnjaka;

Iz pogona;

5. pIOYa; 6.
rllda dimnjaka

konc:entr8Ciju 'hemijski !tetnih sastojaka u gasovima, n..oeito abl'8Zivne prai;';' temperatUra u gasovima;

sadr!lja

SO" NO x ,HF, Hel; ustovima;

~croC8ntrlCiju 9. ..tim

6. viii", maksimalnih

tlCaka oro!8vanja pod razlieitim odnosno

pogonskim

u odnOlU na njegov kontinuitet

periodienost;

591

10. ucestalost

prekida rada radl tehnicke

kontrole I odrtavania;

11. moguee izmene rezima rada u toku eksploatacije.

422

Za izradu obloge moze 50 upotrebiti jugoslovenskim 1. temperatura standardima otpadnlh gasova t

puna opeka od .gJine ili radljalna opeka od gllne prema propisima

Za pune i radijalne opeke od gline, ako su ispunjeni sledoe; us.lovi:

" 2. I grupa (prema t. 32 ovog standarda); 3. marka opeke M ;;. 150;

300C;

4. zapreminska mas a "Yo;"1,8 t/m3. Samotna opeka se moze upotrebiti ako ie: 1. pritisna cvrstoea 2. zapremlnska prema propisu 0 jugoslovenskom JUS 8.08302 standardu JUS 8.08304;;' 20 N/mm', a za dimnjake "Yo~ .1,9 t/m3. Upotreba pune opeke od gline i samotne opeke za dimnjake III grupe nije dozvoljena. II 9rupe dozvoljava se njihova upotreba ako je, pored gore navedenlh uslova kvallteta, i: %, 1. rastYorijivost u 70 %.tnoj wmpomoj kiselini "5 2. upijanje vode prema standardu JUS 8.08302" 10 %. Kjseloo~oma. o~~~- ~<?!~._se upotrebiti dimnjaka ako je bez !upljina i ako ie: 1. pritisna cvrstoea 2. lOpreminska 3. rastvorljivost za i~adu masa prema standardu

obloge bez obzira na grupu hemijske opt!r!~2~osti

prema standardu JUS 8.08.304 ~ 40 N/mm', masa "Yo 2tl m3, ':' u 70 %.tnoj sumpomoj klselin; "2.s %, JUS 8.08~6, all od sobne tempera1Ure do

4. "pijanje vode p",ma standardu JUS 8.08.302';; 10 %, . . 5. otpornost premo zagrevanju-hladenju, p",ma standardu 450 C: 10 zag",vanja/hle"'enja, 6. temperatura atp.dn ih gasova

< 1 000 . C.
I grupo moze se upotnbiti produz"i i ce. prema standardlma JUS B.C1.01!. ':14 i gllne, organsklh i slicnih Stetnih matari. od glioe i njenih me!ayina; za izradu oblo~ rl"logu sa upotr.bj~ ,iIi-

4.2.3

Za izradu ozlda mogu se upotrebiti: 1. pr. temperoturorra m.ntni malter 015 i sa peskom jal!. ili drobljeni 2. za dimnjake mark. ga$Ova n'!lm od 300 c za dlmnjake 100 I OOlji, Izroden sa cementima porekla bez primesa karbonata, kiselootporni I natrijumovog malter; silikata prema st<1ndardu JUS U.M2.014. !

mineralnog

rr.~terii2l1 od pecenih l~rnljanih proizvoda otpadnlh

II grupe mora se up~trebiti

3. bez obz;ra na temperatur"

gasova I grupu opasnosti,

katni malteri na bazi tecn-og kalijumo""g 4. za ozid ad SafilotPe i k~~ji)otpome njem od peto<tr~kog silikatni ",alter. HenJljski otPorni unutrasnjeg

pn!cnik,.

OP~I(I!i za delove dimnjaka oa odrtojanjt..~ ad 'trha jednakor" rr~. "Diogo pr; vmu, bez obTjr. na grwpu, mora se uPlHrebiti ifj s:ntJtlcke smale pre upot.~~e ooncy:\'"

ma!teri na bazi $;!,motnog giar1u!ata, bitumena

no ugrad,'*~ mora;u

se ispitivati w pcg:'Jdu hemlj!ikog dglovanj~ na osooine maitera, a ~a: ocito .) oori0su lapramir:e i plz,stj(::';C")tecenja ~"od de!o',(a. 1.a prii:vf5ti. I

na c\lr:;;:oCc, /3premil"'Sku ma$l:1, c','r!106.1 ;:;rianjanja, sta!nost njem prit:ska i terT1peratur~.

4.2.4

Materijal za'zoiaci,iq ntpcJf~:'; r~;:i : d

in~'klen:t, \iur~,~,~:'J;rle~!:~ '..1.J11iJ, c<;:-jdi sL}, za e;I'ITI~nte niefl,-f.zahitf;'

Y~.'lie,r:'\nr1~":;1C1Var,Jri termickim, ~'-3tickim ~ hp.rr,;j'ik:rn l'sL'wima rf':Ern.a mda di~"T;i',pJK;.L "10ra bi1:i I)~

j ',I~}je1nsekata ! 1'ruid:j, m<Hi'!Uti ~o:rtoja(\e. st""lJkture, na srnu meniat! u ~""9lecu $\'ojih "~'. .~nov";:'rl oS:JDc';c ,,"ri de.!Q...a;~iu '~(;;Jioter hlJdl1oCe. rtar,:mja i prola~ ,daif'nja 1 ,ne $Ii.\! bitt z.ap.;;j!jiv (,n:, !tet.~iI jJ;:' dru~ grJdevin~Ke mf.it~rifillp.uP:)!."'.:Ji;ene U i.:rradi (~imn1a:ka" A~.:o se ilolaclja jzcl.lc;0ni vise
O~.ionci CDI('~.~ dirn"'i,;'..::a PO~~D:. tree'; 1;'-,JJ~: m,:'rajlJ ;,:U zasti<:eni ki~'P.:ioo1:PQ;r'~Y:":' ! \'~:if.);\:uror.>urtliivofn iz c:ffir.icka. ~,:rarr3 ;)!a$!a u s~ic. ; -":
::;'1(:, ~~',':>~;:;-' .. ~C' <c

POS:'3\f!j')'/':3 'Spo:;:',~jpov~inu

orida cb!o!J!- 0112 morP.lbid ki:t:.eloo'l:P'!'rna:i r-P.,ap.mr1:.H';!uc.a.

f,!,"'~e',ii:tr:~J

i ractijalnLJ pom~'inj!

oj,~h.J 0'-1'.)~1f':: mNah. bit t:;.,ko postavrjeni da fit' sprec3'Jaju ;;c)boJoo 'a~;jaH:~ ct~ja;y~ r.!3~";J '~;r"niO::;' dj:ai3Cij~. c'dn(~":r) :~t~'.f!OO POk"Hr:;11dlmnjh CCi'; ?i~<o :~m ih.

Z::,&.:;:!.

J(Jm: mora

..'::'~7\Je':~.:;: S'~;Dliari:'J n mer'",

i c.x;woo&njJ

kondf\.f11ara

42.5

Pogodnirrl ki(ieIC'.'o~. -- ::I <Jr;'nije p::rW~;o 1,,:<i)L

" ~;- ;

~~ ;;:?-,~tit;tj i.lnurl':~;.;nja
"'01 njifpE:.

,;r:'...~;');:'-';:2

,J-..rakva zaSt;t!:~

,_sLy.'ima

"r"':jr"?: -J.....

"_","--r~

-- --

._.'-~,--

-'~

592

vldetl i Z8 spoljnu povr!lnu plalli njeo pldta propu.tljivl prl vrhu. Klselootpoml I dlfuznootpoml.

prl nlegovom vrhu a na delu duline od predviaene merama.

jednake trostrukom vremenskl

pre~niku

spolj. de. 1 mm

premazl moraju bltl hemilskl, terml~kll !irlne pukotina, Kiselootporni posebnlm

postojenl,

vodone.

U zevionastl

ani moraju biti I doveljno premazi debljinemanjeod kontroll..tll

formabllnl,lnaCe mogu .a upotmbltl obnovltl.

se moralu obezbadltl

keo ladlne mere zellite

.emo ne mestlmo

gde Ih Ie mogufe

po potrebl

rl.7.

' Ako se obloge uvrbva u vlslnllPollnjeg pla!ta, od delovenle klsellne mora se za!tltltllizolacloni slol, e , me(luprostor Izmedu pldta I. Izolaclle od prodora spollne vlage. Ako Ie obloga zavdena, Iznad ple!ta, I . 1,
,

more se oslguratl odvod ' oborlnlklh

'1.;.

I',

voda.

'

".,'

I.,i'I',J'

'.

Ukoliko postojl opasn~t ~ ltetnog delavanle spollne sred!ne ne spollnl ple!t, more se predvldetll od. premazom spollne povlilne spolinJeg plalte. gover8jute zeitlte kl"loo~mlm
',1'\ ,.,
!

i5
i&.1 5.1,.1

Omove pronWun8
, "nlll op.~eenle

'

, ,:,ollvost delave konstrUkclJe

dlmnleke

mora .. dokazatl

proreC,!nc;>m II odnosu

na Ilede6a delovanla:

. 1. stelne optereeenje,
2. delovanje vetre, uticall, optereten)e, preseku,

3. temperatuml
4. selzmlCko

5. razlike
6. korlsno
'5.1.1.1

prltlske u popreCnom optereeenle.

Stelna optereeenje

koje oplllreeulu
'

spolini pla!t dimn)aka

su:

e) 10pstVenamese pla!ti,
c} proetnjene d)
,

b) deo ma.. obloge koju nosi ple!t, mlSl n~lo!8ne prdlne Ilebdeteg papele,

. stenlu.
I

, Mekslmelno grIYltaclono optereeenle Ie zbir opteraten)a 8 + b + maks. C + d. , Mlnlmelno grIYltaclono opllll'8l!enleIe zblr optereeenia 8 + d. ' ' 'iZe poIedine fue Izvodenle radove treba odredl,1 makslmalno i minimalno optereten)e prema stYarnom
;" " I 11 '

me" wlh stelnlh uredele okeCenlh 0 plait. Ze potrabe proreCune odreduje .. Inakslmalno popreCnl prasek spollnleg plelte.

I minlmelno

gravltoclono

opteretenle

za wakl posmetrenl

~7f; &.1.1.2 !:;.L..7

Utlcall "elnag optereeenje ne Ipol)nl pldt uvode 18 u prora~un Ipollnleg pldte u neglbu od 1 : 500 prema vertlkall. : dep<>g
Hortzontelno delovenle vetre u prevcu duvan]a na dlmnlak W

pretpostlYkom da Ie OIovina Izveprema obrascu:

(z) reCunue

W (z) . c . q . A
gde 10: c - ..rodlnemlCkl kOlflcl)ent (kOlflcl)ont obllke),

q . .qa+ O,003z,ukN/m','

:'."

,q.
Z

%e villne

- viline Izned IIIren8, u m, delltYUvetre, U m' . - povrIlnelzloloneuzlme .: "

z > 300 m

osnomo

deJltYO votre,

. q. + 0,9, u kN/m' "

593
5.1.12.1
Osnovno dejstVo vetra qo raeuna .e Iz obrasea:

qo = !.(1.25-~' 2 8000 gde ie: h nadmorska visina terena. u metrima,

V~; iJ Pa

Vb

osnovna brzina vetra odredena na osnovu podataka nadleme hidrometeOroloSke slufue kao brzi.
na osredn;ena u Intl!rvalu od 5 s na visini od 10 m iznad tl!rena, koja 50 na otVorenom 1I!renu bez prepreka javlja u proseku svakih 50 godina.

Ako su osmatranja brzine vetra v..sena u intervalu od 1 h (Hi u nekom drugom vremenskom intervalu raz. od 5 s), osnovna brzina Vb za interval od 5 s odreduje 50 pomoCu dijagnlrTla na sliei I, gde je V be> osnovna brzina osrednje~~_u _vrem~u ad 1 h, a V osrednjena brzina u vremenu t.. t lieitom

2,0 Vt VbO
Otvoren 1,5 1,1. 1,3 1,2 1.1 1.0 prostor
Izgradena okol ina

Obala velikih vodenih povrSina (jez.ro, more)

3600

600

300

60

6 30s
~

j~

Slika 1 Izgrad.na okolina OtVoren prostor Za brzine vetra VJ sa povratnim na slici 2. period am razlicitim od 50 godina osnovna brz;:-.a

Vb korigu;e se 1=<:'.i\O~

cU dijagrama

1.5
!

V. --L Vb
/,0

--, 1 0,5

1---

---

--

f-'"

--

i
I
i
f

I i I

1
a
5 10 50 100 500

t i
7:;00

..
Slika 2

Vi u god{nama--

594
:5.1.1.2.2

Ako ne postojeizmerenipodaciza odre6ivanje osnovnebrzineVb vet~m 0/., uzimaju so sledete_~dnosti: I zonaq. - 450 Pa (N/m'j, II zona q. - 750 Pa (N/m~), III zona q. - 1300 Pa (N/m').

premat. 4.2.1za osnovnoopter~je

Zone intenziteta

vetrova u SFRJ date su na karn na sliei 3, pri ~emu u III zonu ulaze i sva izlolena visina iznad 800 m.

meso

ta iz I i II zone nadmorske

II

JMII-

SliQ3

v OVlovno delovanja vem q. se poveeava za q. - 0,15 kN/m' kada je dimnjak na uzvi~ic:i iSoj ad 30 m
iznad okolnog torena ~iji je uspon prama uzviSiei veti od 1 : 3, a smanjuje so

30 % u tazi

izgradnje

Iko ova ne trajl dule od 2 godina.

5.1.1.2.3

Aerodinami~ki

koefieijent

C odnKIujl so iz ob..lsca: .}.,

Co

gellje: C. kOOlkcioni faktDr. konstrUkcij. krulnog proseka uziml"se da ie C. 0,95 ,a za poIigonalne proseke uzimaju

Za eilindrietle

.. vradnosti praml tab81i 2. rabJnl ), ..rodinami~ki koefieijent koji "" j),Q05J1,/dm, geleje:... J -_,65 ! h

iz izraza:

visina dimnjakl pre~nik

ilOad torena, ili dulinl

dimnjaka

ako jl postaVljln kod

dm

na neki objlkat, "res8U pravouglOOog

"

upisanog

kruga u prosek na polovin; visine dimnjaka:

dm - ~

595
I rabela 2 ~Uglova poligona 16 14 12 10 8 6 5 Co .-. 1,00 1,05

1,10 1.25 1,40 1,55 1,65

Za krulne
?ejstvu

pre<eke spoljnjeg
A

precnika

D uzima so da je na intervalu visine dimnjaka

t:.h povrsina il!olena

vetTa jednaka

= t:.h" D.

Who

~
standarda i slid 4 iz obrasca:

b Slika 4

U slucaju pravougaonog preseka odreduje so horizontal no dejstvo vetra W (zl prema t. 5.1,1 ~ ovog q . A,
q

Wx (z) Wy Il)

= Cox. =
COy'

. A,

gde je: Cox' COy W koeficijenti odredeni iz dijagrama na slici 5 zavisno od pravca duvanja vetra odredencq ug. 10m, (z) + W~ (z), .j W:

. Ar - rafunska povrSina dela dimnjaka visine tJ1 izlazena dejstVu vetra. Uzima se da je A, = tY>. b, gde je b > a. Ako je 10 fJ 80, za proracun efekata od torzionih momenata (na primer, u loni plaSta sa otvonma) " " racuna sa sa ekscentr;citetom e site W u odnosu na telisto preseka velitine e = 0,1 a. Za drugaeije oblike konstrukcije 5POIjnjeg precnika se posebno dimnjaka i u slucaju vise dimnjaka, koeficijent slucaju. kad je medusobni razmak manji od A izlotenede-

sestostr"kog

plaSta, aerodinamicki u sv.kom konkretnom

Co i racunske

povrsine

lovanju vetra odreduju

596

20

'LII
~.

I I

L...- -"-- - --,--_-.J

!,S -

~. -I-.

~If-P - '-- ---4-I

I
I

\.

~I c
,ox

ov

I .

~'i<'~'~ ,-I-

L.

J
~'\.'

iC

0 1.0~-

1 H- ~-1'-- ~--'--~ " i'I -.:..j. ....-~~ r~I -1--/-,:'. 'I I'" '

I ~' .' -',L"k

:-(J,!'-

' -

08

I .L-

1/

L--=a5

'il _J.... ~I----} rr.

--

" -If ff, ,ll

I" -,-1
0

"!II --.., .. -0 - -" ~/i-' ! " ~I ~I~ -. ~3- T i I ~~'--r-

-- -

-- - .--=-46 =- -

- _l!:L I
-.0.2
90.

I 0

iill/ ." ~<:v

"r
60 ~

30.

= -~T'- I

--->

Slilul5

Slilul6
I

.
I

597

5.1.12.4

Dinamicko t..5.1.1.2

delovanje

vetra u pravcu duvanja uzima se u obzir poveeanjem

statickog

delovanja

vetra iz

ovog standarda na: 'to" = op . C . q . A. u kN (</> > 1)

gde je: op OPo. 11. i(Zapravougaona preseke uzima se duvanja u pravcu ivice i faktor opza nepovoljniju od dve glavne osovine , -,preseka.l. Vrednosti OPo 11odreduju se iz odnosa: i
11
11

= 1 zah:>50m
- 1,05-h/1000zah<;;;50m = 1 + (0,Q42. T - 0,001 9 . T') . 6 - 0,6:>

I{)o

gde ie: h - dutina plaita, T - osnovna perioda slobodnih oscilacija plaita, u s,

6

logaritamski

faktor priguSenja: ako ne postoji tacnija vrednost, oscilacija plaita odreduje konstantnog preseka sa iz obrasca: Za dimnjake

mote se uzeti 6

- 0,1.
pcavougaonog

Osnovna perioda slobodnih mogenog preseka. ili krutnog

se pod pretpostavkom

da je pl8!t elastiCan !tap 110.

Hi sa visinom .Iinearno pro~nljiv09

preseka velicina T odraauje

O,eS 1 + 2 (1 bolb)'

~.r;- O/~.
E'

h' ,Ulr bm

gde ie:

modul elastiCnosti plaita, u MN/m',

- zapreminska mesa armiranog betona plaita, u rim'. -'" G - sopmena mesa plaita, obloge i delova konsuukcije dimnjaka. G, sopstvena mesa plaita, bo b. h 5.1.12.5 sirina gomjeg praseka (kod pravougaonog pre.ka krutnog praseka.!.u m, dutine ivice u pravcu vetra, iii spoQni prec:nik

- sirin. donjeg praseka, u m, dulina plaStaod tamelja do vma. u m.

ovog standarda; kod dimnjaka UobicajkonstrUk.

Sam dinamick->g delovanja velra prama t. 5.1.1.2.4 ciie i krutnog nia vatra. Uticaj dinamiekog delov.nje vetra ne dimnjake ~I.seka,

keda je G/V < 2 rim' (G ja ukupna mase dimnjake izned tamelje, e V zapremine unutar spoljna pov:iine dimnjakel. mera se proverili uticaj oecilacija dimnjaka upravnih na pr8Vac duva. izrazito tankozidnih praNke, kod grupe dimnjaka iIi u

spacijelnim slueejevima. 5.1.12.6 Ekstremne vradnom

more se proveriti pmel:nim u vertikelnom

ispitiv8njirna. plaita uslad .neravnomemog ruporeda horimn-

momenta

preseku

talnogdelovanj8

vetra po obodu plaita reeunaju

18 iz obrazac:a:

M -:!: O.os2 q' D' zakIC:>10-3 M -:l:O,07Bq . D' zak/D<;;;10-4 gde ia: 0 - spoIini praenik pla!ta, u m,
q

delovan;a vem.prama

t. 5.1.1.2,

k - brojn8 vrednost hrapavosti omotafa p:aita. Z8 betonsku POYrSinu zim8 se da je k = 0.01 m. u

598

5.1.1.3 '. Toplotni uticaji gasova i

S8~re,d,iti 1. razlika temperatura .2. u proracunu intervalu -10.C';; (boja, debljina

temperatum; klimatski uti",ii spoline okoline na konstrukciju dimnjaka moraju u.najnepovoljnijoj kombinaciji sa ostalim ,.,'cajima, uz pridrfavanje sledetih U5lo~a.;,.~ spoljnje i unutrasnje T';; + 30 'c, povr.sine SP(;"\~jeg plaSta ne sme biti veca od 120. C, materijal. "'zima.so da se spoljna temperatura T nala1 u

uticaja i dokazu

upotrebljivosti

3. ukoliko ne postoje podaci procenjeni na osnovu

zida spoljnjeg plaSta), delovanje strana plaSta. temperature od 30. C izmedu suprotnih Pri utvrdivanju ekstremnih

meteorolc\lcih merenja za datu konstrukciju plaSta

osuncavanja piaSta 50 racuna Za temperatumu razliku

vrednesti precnika

obloge, izolacionih

materijala

i spoljasnjeg pima
"

uzima spro,

50u obzir sledete:

1. ako je odnos unutra!njeg vest! kao za raYne zidove, 2. ako je meduprostor 3. u slueaju posebnih stYo temperatumih 4. ako ne postoie sIedete vrednosti: Za unutrasnju stranu obloge: izmedu spoljasnjeg plaha i obloga ventiliran, uslova rada dimnjaka razlika]Jsled tacne vrednosti (razlieita temperatura neravnomemog za koeficijente strujanja gasova, prelaza toplote, prema debljini zida veci od 10, mote 50 proracun

temperatur,e

uzima 50 u obzir dejstVo ventilaciie, ulaznih gasova) mora se proveriti mogu 50, kad je to opravdano, dejuzeti

au

= = -

8+v(W/m'KI
stranu spoljnjeg plaSta: stranu spoljnjeg plasta i spoljnu stranu obloge, ako ie ventiliran prostora iZ'T1edu plasta i obloge, ukl;ucujuci meduprostor: provodljiv"st; ..,azduS'

gde ie v srednja brzina gO$ova, u m/s.

Za spoljnju

Za unutra!nju am U slucaju

24W/m'K
8W/m'K neventiliranag toplotne spoljne povrSine obloge:

nog sloja, za temperature

dc.80.C:

"n = t2W/m'K iznad 80 DC: n =20 W/m' K " -Kada se proverava pogodnost materijara na tamperaturi,

a narocito

kada se radi 0 :!.aStit'lim premazima.

mura sa uzeti da je: a, = 6, W/m11< ~mper"T!Uie gasa mors ~ r):ovent; naponsko stanje Qbloge stanle zagri!VJnja od~""no hladenjai 0 re,"permu" Koeficijenti prelaza toplote. uSted radijacije mo"" 50 zanemariti za temperature do 200 C Z" ru jznad 500C mOle se u~ti da je koeiicij~nt orelaz3 loplote usled racFjadje beskonacnc vt!;ik;. U inte~aiu ad 200 c do 000 C, umesto tacna t;rednosti. mul.e sa sprovesti kcntrola z.a oba eks:tre~lna sluslueaj nestabilnag prelaza roplot'! (poce",o U slutGju rada dimnjaka;ia brzim promenama

6aja.
~

Za koeficijente

toplotne

provodliivosti

i tempera!ume

d:LiHdCi~~at, aka 0'11 nisu u~vrdeni ispi"tivaniem,

uzimaju se vrednosti

iz tabele 3.

Tabela 3 Vrste ~:terija!a

Armiranl boton
"

i~~-~~,:--

n_-I

t
i $il;k..~nog

Zia od b':li';:neopeke
Zid od kiseiootporne maltera I
"

I
opek.
I.

:c
0,8'

-+
I
" I

a '~~" (] 1

uK"

:1

,...:

{}
6

I
"

'
.

Ozid Samo~_" ad

L-~~__L~

1A

\ !
J

599

5.1.1.4 5.1.1.5

Prl odreaivanju

seizmi~kih uticaja, ako se ne ndi direktna

dinami~ka

obzir i vi!e oblika oscil~vanja koj; p~ pravilu ugrolavaju Razlika pritisaka kod dimnjaka sa ventilacijom . izmeau

visoke deonice dimnjaka. plaJta i obiogemola .

analiza dimnjaka, .

monju

se umti u

bitl izostavljena

Iz prora~u'

na.

KOOdimnjaka bez ventilacije naprezanja usled nzlike pritlsaka moraju biti re~unski kontrolisana i uzeta u obzir.

5.1.1.5
'5.2

Za prora~un platformi oslonjenih na spoljni plat uzima 18 korisno opteratenje 00 2 kN/m' ,ukoliko u posebnom slu~aju ono nije veCe.U prore~unu spoljnjeg plaJta avo Op!8rec!anjemola bltl zanemareno. Op.retanje obIogt

U prore~un oblogt uvade . opteretenje prema t. 5.1 .1 ovog standarda, s tim Ito . moreju uzetl u obzir, ako to zah,."a konstrukcija obloge, I interakcijska delovanja Izmeau plalta i oblogt usled: .izmltklh - deformacija utlcaja, delovanjem vetra i _mperatUre. lzazvanlh

stalnlh Op!8reeenja,

6 5.1

Pronlcun
Prontun

spoljnje9 plUta
spolJnjeg pIaJta viii. mora dokazati prema odredbama proratunom proplsa za beton I armiranl beton, pri temu 18 pouzda' stanlirila u OOnosu na:

nost konstrukClje nOlivost,

prema gnnltnim

- upotrebllivOlt. Proretun prema grani~nlm stanlima sile u horizontalnlm spoljni ratunatl pldt elasti~an !tap i zanemarujuei u ravnim sistamima (krulnl pmenovi, spoljnjeg pldta dokazuje ramovil.

presecima

ooretSuju.

pod pretpostaYkom

do Ie

uticaj otVora u plaJtu. Sile u vertikalnlm

presec:ima mogu .

5.2

NOIlvost konstrukcije

18 za najnepovoljnije

kombinacije . .

delovanja

Iz t. 5.1.1

ovog standarda.

Pri tome: uticaje ne uvOOe 18 istovnll1W1O U proratun; . uzlmajuei u obzir defonnacije v8tra I 18mperatUre; sleganja .mella more 18 UZIstiu obzir; all 18 ova

1. delovll'lje vetra I .Izmi~kih 2. Iile u preseclma 3. deformacije 4. o~ekivanl 5. proretun stalnih op!8retenja,.cIelovanja

spollnjeg plaita ooreauju

osovine plaita 00 utlcaja

od 18lzml~kih ilia u dokazu nosivostl spoljnjeg plaita .. uzimalu 18 U obzir; kos pofolaj dlmnjaka usled nerwmomemog vertlkalnlh u proretun. uticajl 18mpemure Iz sratunatlh IspoIjainje i 18hnololkel platta tntireju 18 kao prodIform8ciia I preseka spoljnjeg platta viii 18 za Ullcaj deiovanla vetre I temperatUre,

delovII'IJa ne uvade istovremeno U prore~nu Momentl konstrukcije dlmnlaka .

menljlva Op18retenja. drugog redo oorea",u krivina spoIjnjeg i OOgovarajutih

l'rue 11 vocICi rabIna 0 potat. njihovim mno-jam neuvetani", stalnim wrtikalnlm QP18reC\IIljem . uzima u obzir sedejltvo DtlgnUIDg nom negibu OIOYIM pIaJta prema t. 5.1.1 CMJg standardL Pri betona Izm84u prllina. Priblilno Il1018. sedejstvo bltDn8 u DtIgnUtOj zoni sa prsIi_I Ii obzir I rede. nbma1ih bez sadejstva -gnUIDg b8tDn8. smanjenjem D 15" momeneta dRltlOQ po je spoIjnji pI8II:konstamncig III. vIiinom IIn8mo Moment! drugog redo ne moraju .. uzatl u obzir promenliivov pmeka I ako Ie ispunjen uslov:
It

. h v'NlEi < 0,1

do vma.

pje:
h

N E
I

- vertlkalno OptIr8tenj. najnlteg pre18kaspoljnjeg pldta. . - modul elasti~osti betona,

najmanji moment inercije neoja~anog nomogenog pt88ka spoljnjeg plalta pri temelju dimnjaka.

dutina

spoljnjeg

pla!ta

00 18melja

600.

6.3

Upotrebljlvost

konstrukcije

spoljnjeg plaha

prema t. 5.1.1.6

ovog standarda

mora 51 lNek dokazati

pro.

r.~unom granl~nog "stanja deformaclje I lokalnlh ohleenja (prslina) spoljnjeg plana usled onih utlcaja kojl . ,javljaju utoKu eksploatacije dimnjak.. Ukollko se ovl utlcaj;" razlikuju od prora~unsklh delovanja preme t. S .1.1 ovog standarda, Deformecije ovo se mora posebno obrazloflti oheeenja u prora~unu spoljnjeg plaSta. vrednOsti: slegania temelja izazvanog vervetra I nojednakog u zategnutoj zagrevania 1P0ljnjeg plaita i lokoln. naginjanj. pomeranje stalnlm optereeenjem spoljnjeg pluta u armatUri, na njemu ne smeju bltl veel od nlfe navedenih

proratunsko tlkalnim horizontolno konstrukclje

spoljnjeg plana dimnjaka usled neravnomernog ne sme blti veee od H/600; plaita dimnjaka ratunato od delovanja $8 pukotinama od osun~avanja, procenat vrhe spoljnjeg

zoni, no sma blti

,

voCeod H/300;
napon plaita zatezanja armiranja odnosno granlroa pro~nlk armature I deblji"" moraju biti tako lzabrani da maksimalna proplsima,za armlranobetonske o~eklvanog

zida spoljnjeg

flrina prslina (au) rie bude veCa od vr:mnOsti bez obzira na velic!lnu zaStitnog sloja betona. atmosferskih utlcaja i hemljsko optereeenje spoljnjeg plana.

odredenih

konstrukcije,

Uslov; sredine procenjuju'se gasova, posobno

u odnosu na agreslvno delovanie lokatnog osteeenja

prema polofaju

7 7.1

Proracun

oblogil
prora~unom prema dopuStenim naponlma za najnepovoljniju oblO9\! vril "~ prema t. 5.1.1 i 52 ovog standarda I odnosi so na obloge krutnog proseka. 51 ne uzimaju uticajl od vetra i selzmi~kih delovanja. 58 na sledeel nacin: kombinlCllu

Dokaz noslvosti optereeenja Jednovremeno

7.2

GranlC!ne vrednostl napana u horizontalnlm Za kombinaclju optereeenja: i selzml~kl uticaji, ili

preseclma oblOgll odreduju

stalno optereeenje

nalno optareeenje I slle interakcije Izmedu spoljnjeg pl~ta i obloge usled delovanja vetra I temperatUre
58: krumog preseka ciia je zatezna evmoea horizontalni krumi presek oblogll. krutnog preseka dodaju sa napo' dopuStenlh napona Iz zanemarena, a najnajveei ivi~ni napon prltiska horizontalnog najveCi ivi~nl napon Zltezanja za homogen pritiska

~reduje

manie pola obima se naJazl pod stalnim pritiskom,

Ovako sraC!unatlm Ivicnim naponlma ni usled temperatumlh tabele 4. uticaja

i zatezania horizontalnog

a ukupni

naponi

ne srneju biti veei od vrednosti

Tabela 4 Dopustenl napon u MPa Vrsta opeke Mark. opeke Vma maltera na prltisak pri savio na zatezanje pri sa-I janju obioge vijanju obloge 1,0 0,5

Puna opeka od gli. ne ~tnlopeka Kiselootpoml opekl

150

Produfnl, cernenfn; malteri mar-

ke 100iIivoCe
200 > 350

'

KiseloolPoml kit premo stander. du JUS U.M2.014

2,5 3.5

1.0

73

Gr..iC!ne vrlClnosti n.pona u vertikllnim presaciml obloge od uticejl t8mp8l'8t11r.i razlik. pritiska izmtdu unutrd~ie I spoljn. sredine zidl obloge ne smtju biti voCeod dopuiltnitl preme 1IbtIi 4. ,1 tIttIIinaati ome u U proreC!unu neponl mole $I, u ntdOlUtku tatnih vrednosti, uzeti dl it R.. - 2\ lOCIM\'I. cemll1tnorn mllteru E~ - 5 000 MPa, odn~o ozida II kiselooqlOnlinl kl-

601
U proral!unu odstupan/e utica/a negat!vne od knifnog ,.zlike p,itlska (potpritisak} pretpostavlja 58 d. posto/I U /ednom pravcu

oblika preseko obloge za 2 %. Iko Ie ono vila od 20 m. deblJlna zida obloge ne

7.4 7.5

StabllnOlt zidnl obloge more M dokazotl Baz obz;ro ne srei!unata nopone

u zldu obloge prema t. 7.2 17.3 ovog standarda,

sml bltl "",nJI od, 10 em. Ze klselootP~ml oZ,'d ,:"or'lu bltl debl/lne od 2d~, ""mm.

58 upotreb,ltl

opeke sa perom, I fl~tjom po I!ltavom obl'1'u. SpoJnlce moreJu

B 8.1

Otvori '
Neponl IZllvlnl otvorlme u apol/n/em pilltu morelu 58 uzatl U obzlr. Ako postoll vila Otvorl u pldtu, ondl58 onl mogu ..nltrltl nazlvlsnlm ako su prama sllel 6 zadovollenl sledl61 ullovl: 1) .v :> 1,5 maks"b T_,;:> r :'j 21.v :> maks. iiT.~ ~ 0,6 mikS:F" ,,' gell/l r unutr8lnjl rldlJus apol/n/ag platte. ,Kod pravougaonog presekl r 58mofa zamenltl sa Ut6, gda la

UoblmprasekaspolJn/eg platta.

. 1

U bllzinl otvore mote 58 raCi,",,! da horlzontalnl presek spolJnJeg piette ostaJI ravan ako JI Cista Ilrloa otvora manJa od r I vlslna m.nll od l,5r..

8.2

Podvlakl Izn~ Iispod otvora u apollnJlm plaltu raCunolu se %aoptarleen)a p

a -'
d
mofe

gdaJe:

- a . d,

najVlel napon u h~rlzontalnom debljlna zldo spollnJlg plolto.

'

neoslebljenom

preseku

spolJnleg plaho u vislnl podvloke,

Ako Ja Ilrlna otvo~a b manJa od unutr.!nJeg poluprel!nlk. spoljn/eg platte na tom mestu, podvl.ka sa
re(!unetl za raspon ,1,1 II b I keo povrllnskl nosal!'.

8.3

Ako prema proraCunu

nlll potrebna

veea armatura,

vartlkalna

armatura

spolfnJeg plaha na meslu .olvoro,

kod krufnih pr_ka uveeana za 20 %, rasporeduje se podjednako na boenim stranama otvora na lirinl od duflni od najmanje 60 % od odgovara/u. 2.5 . d. Ankarovonje irmoture podvlake mora bltl osigur.no.;a . . 6s dul108 Ivlce otvora, a armatura mora bitl povezana uzenglJama na vlslni od 0,7 b.

:8.4

Podvlake

Iznad otvora u oblozl traba ral!unatl optere6snje Jednako

keo' s.lobodno oslonjene podel/enlm taratom p

greda na 2 oslonee

sa rasponom

od i';' 1. t5 b, ravnamamo

v~r~u~1 nal!ln pram a t. 8.2 ovog Itendarda. tlllell,lne otvora na mob bl'tl veea od poluprel!nJka prale' ko obloge na tom mntu. Vlslno podvlake mora bltl vaea od 0,7 . b. gdeJeb lirlne otvora.Posebnlmkon. stiukelonlm marama mora. oslguratl priJem vartlkalnih optarteenJa ne boCnim vertikalnlm stranama otvore. 8.5
Ako oslgurenja ermiranobetonskl telll!nl otvore prama prethodnol rarnovl. korlstltl za otvore do 2 m IlrlO8, ell morelu bitl zattl6snl od uticala toplote I ko, tal!kl nlla mogu6s. u ovu svrhu sa moraju upotrebltl zatvoranl

- a.

d kojl 58 odrecSuje na odgo.

nosel!l mogu .

rozlla. Svodovl sa mogu predvldetl za otvorl Ilrlne od 1 m, sa uglom od nejvlla 30 1 moraju bltl zaltltenl od uticaJa toplote.

Temet) dimn)aka, Prorai!un I konstrukdla temalJa dlmnJaka morase Izvliltl za naJnapovolJnl/e kombinaclJ. utlc:aJa,poeebno 'IOdaa re(!una 0 moguam promenema dajstva ad uzgena I n...tog matariJala na tlmetJnoJ, konstrUkcIJl. "Moreju preduzatl m.re da . n. prakore(!a dozvoljenl deformaclJ~ uslad tra/nlh VWtikalnih IItic8la proplsanlh ovlm stendardom. " Posebno It mora vodltl ral!una 0 zehltl konstrukelje temel/a ad tarmll!klh I hemijsklh Utk:aja:. po potrl' bl obazbedltll prlstupa(!an I ventiliran prOltor izmedu dlmna CIVil tameija.

602
10
10.1 KonstrUkeioni padlei

Prolekto.va~- deblji~a zidl spolinjegpldta no sme bi.timan.,a od 20 em ako se upotrebliava klizajuta oplata. Prl upoirebl drugll18hnologlie gradonia ova debljina mote se smanjiti. ali no ispod 15 em. Projektovlna Oo~oIjeno dabljlna c'!istog zaltitnog odstUpanle sloja batona do armature dimenzija he sme biti mlnia od 30 mm. mora biti manie od vrednosti iz tabole 5. iZY~enih od proje.~tovanih

Tabela 5

6 ..
Oebtjlna zida

0,1 d, odnosno40 mm
20 em za H.. 100 mm

SP: (d)

Vertlkalnost

o_ine SP Prec'!nik sp.,

'.

0.002a . H
20 em 0.020. 0

zaH>100mm zaO..10m za 0> 10m

.SI'
102
Zl vlrtikalnu Me4usobno

.poljdnji plait.

ugracJene u spoljnl plait. morana procentom . lipid no sme bit! va od dabljlne Irmiranja. ne sma biti manja od 0,3 " . od 25 em. a hori~zida. odnosno

KoIic'!lna armlture

annaturu. rastOjanil vertikalnih

talnlh nl VIele od 20 em. U lednom preseku "!II . nastavit! najvila 25

103

U konstrukeijl ak' postoii pri vrhu.

spoIjnjeg pldta

moraju

potrebne Irmature. " predvicleti na poc'!etku reviziona vratl

dovol/nm

dimenzija,

pristupac'!an meduprostor

izmedu ;::.aSta i obloge. i mogutnost

izlaza na spollnle supenilte

10.4

(('onstrukciia

obloge mora bit! takve da omogueava plait..

njeno horizontal no I Vlrtlkalno

lirenje biz ltetnog u prostor izmedu

uticaja naspoljnll

NaltlVCl obIoge.~raju

bit! tako zaptivenl da nikakve ltetne materije ne mogu prodreti

.

obloge I spoIinjeg eldta. 10.5

Oovodna cij-

za otpadne gaSOVl ne sme blti osIonjena zamane. I mora poItojati mogutnost nl-

na oblogu niti opteretlna

temperaturnim

dilate-

11

Opreml
Svlld dimnjak mora imatl opremu za panjanje. Ukoliko je vazdulni meduprostor izme4u pldta I oblogo prlIN'pac'!en.ovakva Oproma za panjanje Zavlsno od hemijlka za1t16en1 od korozljl. U sllIc'!aju jekl hemiiske optel86enooti r..:iIt nastalag zata. kondenzeta i obezbedlti dlmnjaka prama tabeli 1 ovog standerda mora . ~I vodanag agrasiltkond..odgovarajuc'!a oprema za to I u sluc'!aju nastajanja oprema mora postojati mora bit! takodl optare<!enooti i u ovom mecSUprOltOru. U unutralnjost na meme uredljl posebno obloge nlil dozvoi opremu meulnl. Z8 korifbit!

Ijlno postaVijanje opreme za panjenil. usklacSena i potpUna u odnosu dlmnjlka I uslova oitaline. .6enje. tahnic'!ku konttOlu i odrtlvanje iz t. 32 ovog standarda. $VI delovi opreme. moraju

12

Izvodenje redOV8
:=-/odenje i ndPr8dov~n:e St~",m.
-

'~.1
.~.' ..-'"

radov. r.3 ;.:onitr..:~<c

~: :);!nj~', pla:;:a r'or3 biti uskladeno

~~ignutom

cvr-

. ""

=---

",iQ3 ,

122

Oplata mora biti taka postavll.na da bud. obezb.aen kontinuitet ,poljnj. i unutr.snje povrSine plaSta i vertikalnost osavine p~a. Oplata mar. biti dovoljno zaptivena kako ne bi dollo do isticanja cementnag ml.ka i stYaranja poroznih m.ta na beton,koj povrSini pcdlotno~ koroziji. Pri upotrebi kliiljute opllte spoljnja I unutraSnj. armatura moraju biti cvrsto POVezanlu stebilnu celi. nu. Horizontalna armatUII mora biti, po mo~Cstvu, prva do opiate a horizontaln. prsline nastal. u toku kllzlnja opiate moraju .. zetvoriti ..dim malterom tako da se asiguraju nasivcst i Zlnita cd korozije ugradenl armaturl. Nij. dozvoljlna upotrwba plellicnih pocjm.teea i drteea pri montati armature. Obim i ne4!in kon1rOlelcYali..ta ugracJenogbetooa moraju II vriit; kako prema vateeim propisima, tako i na svakih 16 m vi.ine dimniMa. Temperatura materijala ~jonih za izradu obloto nl sm. biti pri ugracSivanjunill cd + 5 'c. Iz. reda oblogo na temper8Wrema itpod 0 'C nije dozvoljenl, OIim ako 58 preduzimaju mIre kao za red u zimskim uslovima. Ako .. ozid inodi sa kiIeIoetpoo..im kitom,1emperatura ozida za vrem. v.zivenja n. sme biti nib cd + 10 .C. Ov.k.. ozid, klO i zaiti..i premezi, mora.. do pcstlzanja davoljnl cvrstoe. zzi.. Stititi cd uticaja kiJe, snega i kondenZMa. NapredOV8'1jlredov. prilikom izrede obloge tokom 24 h mora biti u skledu sa brzinom V8Ziv.njai obritavanja upotrebljanog materljlla..Pri pojavi tempernura itpod + 10 'c nopredovanje redoVi mora biti usporeno u zavilnosti cd trajenja ovakvih ternpet1ltUra, i~ usklac1enosa oblzbeaenjern rada u zim.klm uslavima. Pasll ugradnjl kiHloulpomi !)Zid i ozid u cementnom i produtnom malteru moraju biti cdrlavani na temperaturama vilim cd + 15.C nojmanje 48 h. upotsaile mora biti dovoljno otporan na mehanicka, 1ermicka i hemijska optlretenja. koli .. izlolenl u 1!ui>loataclji deIovenju temperatura iznad 100.C moraju pret. hodno blti osutoni no nitim tI!mper-'ma. Pmces suienj. mora biti usklaaen sa istim m.rama n. kat. lovskom prostrojenlu i 1o!1ttu.
Zato IVI delovi

12.3 12.4

12.5

Ozid .oblogo .~

13
13.1

Gbavuna pov-

taMiCka kontrola.j odriavanje I .. opI8rM II YriltinajnwIjejed8nputu toku choe odine.. g , UtVf&nim IZIIdIIj0 I'8IUII8N ned8n8ciona oiIaI

Pr891ed kGnotrukaije Prillkom.ekog IIfIII88t

tenjima Ipoed\oI8niM ..132

:..,.,".

Swald di"", -- ~ zIIItidIoI

811 obzinl no IIUPU hemijakih I uti8eja.

--ill

, "'''.

l.-Iecija

mora bi1i ZIiIW8I8 011

13.3

Svakl~, aM .. obetd.n. 5iF8ia81:ij8

VIU u 1r '[.. -

i wiaIIIi""""""":18 , I

vazduklu pIovidbu.mcn biti ~

I
J

JUS8,DU04 - Y8oe8IoIi~

JUS.D1.8 -

"""1

JUS.CUl14 8 - ci.eMi. r
JUSI.C1.o1" -c:..int.

j..... JUsa.cul11 , I1.>..4J"'" -c ~ _. ~,. .~""7i

--.

11...1""

~.-

11' "-II""""" 08bine. 0dr8dIw8nje

OIIr'edIvantem.x. .. prhi8e

...~

.~ J
-.

""""

'."-"' uaIoooi
_.
K~.,;

rid...............

j .. 08IInicije. kl8lltlr8cila
kitZ8 IriIiIIoocpame oDd
,.. -..-

OI8IIIi8IIa,Id8IitIII8Ije I WIni&i ueksvi

JUS U.8G.o14~
NI_"""", lI-'teIuot--ea

I""""" ifIduID1IItll .......

,.

PI"""""

, ruSII SoOij. 4tH1/7442od4.It1874. two

Ukupno strall3

12

604

_..-JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 1987.10-14 TEHNICKI Hidrotehnicki beton USLOVI ZA IZRADU I UPOTREBU

JUS U.E3.010
1987.
IistSFRJ, br. 54/87.

. Pravilrolkbr. 07-93/124

od 1987-06-15;Sluibenl

Hydrotechnical

concrete.

Technical . requirements . -

for manufacture .

and use

Predmet

standarda
uslovi za izradu hidratehnickog betana I njegovu ugradnju u hidratehnicke

Ovim standard om se utVrduju kanstrukcije.

Veza ~ drugim standardima

Spisak standarda sa kolima je ovai standard
U lIezi dat je na kraju standarda.

3 3.1 3.2

Definicije Hidrotehnicka kanstrukcija

objekat

Iii njegovi l:Ielovl kojl su stalno ill povremena

u dadiru

sa vadorn.

Hidratehnieki beton - betan kajl se upotrebljava za Izvodenje hidratehnlckih kanstrukcija I kaji zbag toga Ima pasebna svajstVa;spada u kategorlju B 1\ prema propisima za betan i armirani betan.

4 4.1 4.1.1 4.1.2

Vrste hidrotehnickog

betona
konstrukcije u odnosu na nivo vade

Vrste betona prema poloiaju Padvadni

betan je betan kaji ja stalno u vadl.

Beton u zonl pramanlJlvog nivaa la beton u zani kaja sa za abjakte u reci raeuna ad kate minimal nag vadastaja do kate maksimalnag votlastaja, plus 1 metar, da~ se za abjekte u maru zona pramenljivag nivoa adreduje prajektom.
Be~an Iznad nivaa voda j. beton kajl 58 nalazl iznad "promenljivog nivoa vade".

4.1.3
4.2 4.2.1

Vrst. betana u zavisnorti ad dimenzlja I pololaja kanstrukcija

Masivni zapremina

beton je beton koji se ugradujeu konstrukcione delove ~ija ie najmanja dimenzijavec3 ad 1 m, a osobenosti,
ve~a ad 10 m3. U zavisnosti od tip a i namene objekta, uslova i 'konstrukcionih maie podelitl na betan spoljasnje zone i beton unutrasnje delove cija zone.

masivnl betan se prajektam

42.2 4.3 4.3.1 ! 4.3.2

Nemasivni

bet an Ie bet on koji se ugraduje u konstrukcione

je bar iedna dimenzija manja \

od 1 m.
Vrste betona proma prltlsku vade na betan u konstrukciji Beton pod prltiskom Ie betan u konstrukciji na koji vada vrsi prltisak kaji Iznos; najmanje na kaji voda vrsi pritisak kajl je manjl od 1 bar. 1 bar.

Beton bez pritiska je betan u konstrukciji Vrslll betona u pogledu Beton koji nije ugroien agresivnosti delavanJem

4.4 4.4.1

vode kao srodine voda kaa agreslvne sredine,

I izelanje

~J_--

-_:~

V~~A VODZA S~ANDAIlDIZACUU

-. c1.~

..-"-

...

,S'ron, 2 JUS U.D.010

605
Beton koji je ugro!en delovanjem vade kao agresivne sredine.

4.4.2

Uslovi kvaliteta sastavnih del ova betona Cement

Cement kojl se upotrebljava za spravl)anje hidrotehni~kog JUS B.C1.011. betona zahteva, hldrataclJe, se ne dokale za masivne betone prema standardu suprotno, hidrotehni~kih JUS B.C1.013. yd. betona mora imati svojstva prema propisima

6.1 6.1.1 6.1.2

za beton i armlrani beton i prema standardu Ukoliko se to projektom konstrukcije

ili projektom

konStrukclj.

moraJu se upotrebljavatl

cemenU nlske toplote prora~unom

Ukollko ova) uslov niie Ispunjen a termi~kim ta~ko hladenje betona ill druge odgovaraju6e

mora se primeniti

mere prema t. 62.32.

5.1.3

Za betone Izlohne uticajima agresivne sredioe mora se upotrcblti cement koli poseduje svoJstva pave~ane otPornosti nobetonskih prema tim uticajima. prema propisima za projektovanje i Izvollenje betonskih i arm irauti4 konstrukcija u srediname jzlo!enim agresivnom delovanju vade i tie. Za betone izlofene

coJu sulfatnoDgreslvnc cradlna mora la upotrobltl lulffttnootpornl

comont promb Itnndnrdu JU~ B.C1.014. sa naro~lto izrofenlm osobinama, onda se

5.1.4 5.1.5 6.2 5.2.1

Ako su karakteristike

betona

uslovl)ene

upotrebom

cementa

to posebno riavodi u projektu 'konstrukclja, Ilbor cementa vrli se na osnovu prethodnog Agregat (granulatJ Agregat ko)i se u;:>otrebljava za spravlianje

kao I u projektu ispltlvan)a.

betona.

hidrotehni~kog stand~rdima

beton.

mora imati svojstva prema proplslma

za beton i armirani beton i prema jugoslovenskim

la agregat za beton.

5.2.2 5.2.3
5:2.4

Izbor agregata vrsi se na osnovu rezultata PoJas granulomotrljskog

Najvete

prethodnog

ispitivanja. Ispltivanla.

sostava mesavlne .gregata

utvrllu)e se na osnovu prelhodnih

zrno u meS8vini agregata

mora biti u skladu sa propisima za beton i armirani beton; za masivni

beton najvece zrno agregato ograni~va se na 125 mm. 5.2.&

U zavisnosti od namene hidrotehnl~kog betons odreduje se n.ajveea frakcija 8greg8t8. Krupan agregat m~re S8 separ~~_ti najmanje u 2, 8 najvi!e u 4 frakcije. Ukoliko je granulometrijski sastav sitnog 8grega,t8 nepovoljan. onda je obavezno njegovo prosejavanje ns dye frakcije, od kojih jedna mora bitl od 0 do 1,mm. Ukupan broj !rakcija agregata ne sme da prede lest.

5.2.6

Betoni izloleni agregata.

delovariju mraZ8

moraju biti izradeni od agregata- tpornog o Ispitivanja

prems smrzavanju. Kona~na

ocena 0 upotreblj ivosti agregata daje se 08 osnovu

izvrsenih na betonu izra(!enom od toga

5.2.7

Betoni illoieni nja betonskih

eroziji (abraziii i kavitaciji) opitnih konstrukcije.

moraju biti izradeni od takvog ageregata da prilikom za otpornost prem, eroziji (abraziji odnosno

ispitivakavitacij;)

tela budu ispunjeni'uslovi

utVrdeni projektom 5.3 Voda

Za spravljanje betana mora se upotrebiti nosno da odgovara uslovima standarda

voda za koju postoje dokazi da ne deluje ~tetno na beton, od.

JUS U.M 1.0&8.

5.4

Codeci betonu Za spravljanje betona moZe se upotrebiti sarno dodatak betonu zs koji je u toku prethodnog ispitivanja potvrdeno da obezbeduje poboljhnje odredenih tehnickih karakteristika betona. Kvalitet dadatka mora

L
.&
.

odgovarati Armatura

standardu

JUS U.M1.03&.

Za armiranje semoral upotrebiti celik beton.

koji zadovoljava zahteve utvrdene u propisu za beton i armirani

606
6 6.1
,

JUS U.EJ 010 e,

Sir"""

Uslovi kval iteta betona

Oplti usl""i ,prilikom projektovanja tl50e ~vrstoce tezne cvrstoce DokBziv8nje hidrotehnl~kih konstrukcija a po potrebi odreduju sa obavelno otpomostl betan tehnl~kl prema uslovj u pogledu pridelovanju mra.a. za. tela na kaI vodonepropustljivosti. I u pogledu

i druglh osobina hidrotehnickog standardima betona za beton.

betona. vrsi 58 ispitivanjem betonskih

da su O$tvareni tehnic3kl uslavi za hidrotehnickl 1MB 90) je normirana I cvrstocu ;;vrstoea

prema iugoslovensklm Marka hidrotehnlckog rakteristicnoj Merodavan ~vntoei

pri pritisku.

u MPa. koja se .asniva

u starostl od 90 dana. pri zatezanju i dopunska roku. jl 90 dana od jzrade betonskih projektom. na hetonskim telima starim 28 utvrde odnosi izmodu re~ulta. Ispitlvanja tela. Ovaj na 180 Iii skratiti na 28 dana. Ito se utvrduje

rok .a vodonlpropustljivost merodavnog

role mote se produtiti Pored navedenog odnosno to ispitlvanja

roka moraju sa vrliti

1 dana. Pr! tome Ie potrebno dobijenlh u dopunskom pri

da 58 za svaku vrstu betona posabno i u morodavnoon

6.1.1 6.1.1.1 6.1.1.2

(:vrstoee
Za konstrukcije

betona

prltlsku betQna upotrebljavaju so hidrotehlli{:ki b6tOlli mark., 1O,

I elemente ad hidrotehni~kog . 15,20.25.30,35,40,45,50,55,60. odreduje se na betonskim

CYrsto~a pri pritisku

telima prema propisima

'za betan

i armirani

beton,

ispi-

tivlnjem u merooavilom roku. Prj izradi betonskih tela iz betonske betonskog

mesayine se odbacuju

zrna agregata veca ad 1/3 najmanje

dimenzije

tela. Ispitivanje se vr~i prema standardu

JUS U.M 1.020.

6.1.2

Vodonepropustljivost Vodonepropustljivost pritisku Za hidrotehni~ki betonskog tela. vrsl se prema standaruu JUS U.M 1.015. JUS U.M1.005. se utvrduje ZI svaki objekat odnosno njegov konstrukcioni element koji je izlozen

vade. Vodonepropustljivost tela Iz betonske

58 ne utvrCfuje za beton unutrasnje Sll V--2, V-4, mellvine odbacuju

zone masivnih

konstrukcija. dimeaziie

beton oznake vodonepropustljivost

V--6, V-B, V-12.

Pri izradi betonskih

se zrna agregata veca od 1/3 naimanje

I'fada i nega betonskih tela za ispitivanje vodonepropustljivosti Ispitivanje vodonepropustljivosti betona vrll se prema standardu

6.1.3 6.1.3.1

Otpornost
Otpornost posebno

prema
pr~ma delovanju prema klimatskim

delovanJu

mraza
konstrukcije prema Z.l waki hidmlehnicki obiekat M-100,

mraza odre<luie se projektorn uslovima. Marke otpornostl

delovanju

A1raza su M-50,

M-1S0 i M-200. Otpornost prema dulovanju leni delovanju mra...

mr3Z" sa lie utvrdujc

za bctoll lJkvih dclov<1 kuu.;tluLclj.1 kl.1ji III:Ce LJili ido-

6.1.32

Prj i'lredi betonskih betonskog 'spitivanje vanje p~lnje tela. otpOrnostl

tela iz beton5ke mebvine prema delovanju

odbacuju

sc una agregata veca od 1/3 l1;]jlll<ll1jedinmnzije JUS U.M 1.016, s tim da ispiti-

mraza mora se vrSiti po standardu

posll 28 dana.

6.1.4 6.1.4.1

Zatezne

~vrstoea

betona

Zate.na cvrsto6a betona, ukollko je prodvidena projektom, odreduj~ se tim pro;ektom za svaki hidroteh. nifkl obj,kat posabno. Projektom se odreduje i metoda za ispltil.anje. Zate,na cvrstoe.. betona savijanjem Ispltuie se u merodavnom roku na betonskim telima oblika prizme prema standardu JUS U.M1.004, pri cemu optereCenje uvidu koncentrisane sire deluje u sredini raspona do pojo.. lama. 'spitivanle.e vrli prema standardu JUS U .Ml.01O.

6.1.4.2

"'---~

'

"... -.... -"

..,

"

,..,'_'''"

"

4 JUS U.E3.010

.-..----.
6.1.4.3
6.2 6.2.1 Zalezna ~VrSloeabolona pri zalezanju ccpanjem isplluje so na kockama ivice 20,25 I 30 cm ili na cilindrima pr.~nlka 15 cm i vislne 30 cm premo standDrdu JUS U.M1.022.
Posebni uslovl Dlpornosl belona prema hemljskom agreslvnom delovenju sredlne

607

Ze hidrolehni~ke objekte ill delove objekata koli su u dodiru sa sredinom agresivnom prema botonu upotrebljevaju se beloni otporni prema vrsti I Slepenu agresiv~og-delovanla kojl so u konkretnom slu~aju o~ekuju, III so predvi<la za!tila odgovarajueim Radi dobijanja podalaka za projektovanje tehnl~kim belonskih merama. hidrolehni~klh konstrukcija ob.vezno se. prelhoOva Ispitlvautvr<luju so prema bolonu. kvaliteta betona,

dnim ispllivBnjem vode i 1.la k.o sredine.. ulvr<luju stepen i vrsta agresivnosll nja sa vrle 4 pUla u toku jedna godlna (u svakoj sezonl jednom). Podaci 0 vrsli I inlenzitetu projektom konslrukcije. o~eklvane agreslvnostl,k.o i zatl\Ovl u pogledu

Konlrolna isplliv";,ja u toku gra<lenjB vrh se svaki pUI kada se posumnja u promenu Ila, ili kada se prilikom iskopa za podzemne konstrukcije nal<le na podzemnu vodu. Dokaz 0 tome da Ii je I u kojoj meri boton olporan " zullala.lspitivanja konstrukclja izvrlenih u sredlnama Izlo!enlm .greslvnom prema odredenoj agreslvnosti prema propisi;:"a za projektovanje delovanju. i izvo<lenje betonskih

kvalit.ala vode ill

dobi)a se na osnovu rei armiranobotonsklh

6.2.2

Dtpornost
~rojekal

betona
delovanju

prema

erozill

(abraziji
odnosno

i kavitaclji)
IIi pojedlni nlegovi I 0 brzlnl protic.nja vode, kilO I 0 nepenu

konstrukclje

mora da sadr!i podatke

u kojoj Co meri I koliko dugo oblek.t

delovl bltl Izlo!enl

eroziJe III kavltaclje,

vrsti erozionog delovanja "8n03a. 6.2.2.1 Abr.zlja Projeklom se za svaki objekat belona posebno odre<luju osobine belona I zaslitne mere koje se sprovode radi .

poveeanja olpornosti

prema abraziji nastaloj delovanjem

vode sa vu~nim nanosom,

6.2.~.2

I~avitacija Z. delove konslrukclja objekala kod kojlh mole da nastupi kavilaclja mora so projektom odredlti to. lerancija u pogledu ravnostl povrSina belon., kDOi sa"av beto"a I druge zastitne mere koje treba preduzell radl poveeanja olpornostl povrslna belona.

6.2.3 6.2.3.1

Termi~ka

svojslva za masivne bolonske brane, a 'po potrebl temperaturu za druge masivne objekle, sve!e ugradenog betona odre<luje se: i poveeanje

ProjeklOOl konstrukcije naJviSa lemperatura temperature Projekal raturnog r.!lma

belona

u objeklu,

koja obuhvata pojava hetnlh proracunom

betona ..usled hidrrnacije cementa, u betonu I spre~avanja dovoljne mora termlcklm relima gradijent. rdima obuhvata

kao i mere ko;e se preduzimaju noprslina u objektu da doka!. najvis.

radi regulisanjB temperadi regu. betoN

veeih od 0,3 mm. proplsana lemperatura

konslrukclja temperaturni

d. su mere koje Ireb. preduzeti

IisanJ. temperaturnog i dopusleni

i da neCe bill prekora~ena

6.2.3.2

Regulisanje lemperaturnog . U konstrukcione

primenu

konstrukcionlh

I tehnolo!kih

mera.

mere spadaju: spojnica i na'blokove pomoeu radnih spojnlca,

- Izbor opitrnalnog tiPB sislema konstrukclje, - podela konslrukcije na lame Ie pomoeu dllatacionih - odredivanje opilmalnih dimenzija bloka,
-: primena a~miranog betana. U lehnoloske mere spadajui. cemenla niske toplote hidratacije, masivnih konslrukcija

- upotreba
smanjenie

podela ~tona

na spoljnu i unulrasnju
'.

I zonu (jezgrol.
-~

kolifi;;~-c~ment8 na najmanjumaguCumeru, upotreba odgovarajueog dodalka betonu. - primena mesavine agregatatto je moguee krupnijeg zrna,

1 ,

,-----...

I
I ,

608
postizanje praizvodnja snilsvanje utvrdivanje hladenie sto vece zbijenosti temperature optimalnih betona prilikom kva1iteta, (hladenie sastojaka). hladenia I atmosteriie, novih blokova na stare. hladne vade kroz covl u betonu. ugradlvanja,

JUS U.E3.010 Strona 5

betona uiedna~enog ad zagrevenia.

sveleg betana

li
..

zastita povrsina

rokova za nanosenie

!
! 1

i
7
7.1

ugradenog

betona cirkulacijom

Deformacijska
Modul elastl~nostl Ukoliko

svojstva betona

je u projektu ispltlvanje

konstrukcije. se vr!1 ~r.ma

odnosno standardu

u projektu

betona.predvldeno

Ispltivanie

stati~kog

modula

.Iastl~nostl.

JUS U.M 1.025.

7.2

Punnje Ukoliko

Ite~enle)

betona betona. predvldeno I,pltivanle teeenia (ptIZ3nja). . konstrukcijo, odnosno projckton1 hoton;), N:\~in

Ie u projel<tu konstrukcile. odnosno projektu . ono S8 mora proveritl U obimu utvrdenorn projektom i.pltlvanja utvrden Ie u standardu JUS U.M 1.027.
Skupljenje betana (zapreminske detonnoclje'

7.3

.
projektU betona, pred~ideno ispltivanle skupljanja, one se Neprojektom konstrukclJe. OOno.no projektom betona.

Ukollko

je u projektU

kon.trukcile.

odnosno utvnfenom

mora proverld ein ispitivanja

ne ne~lo. I u oblmu utvrden je u standardu

JUS U .MI.029.

1)

Projekti:

konstrukclje,

ol1anizac:ije gradenja

i betona

8.1

Projekat konSlrukclje marl dl sadrlll:

kvaliteta sveleg betona. za.novano na obiekte. - uslovepoj.. granulometrijskog sastava agregata. prethodnlm ispltivanjlma za veee I znaeainlle kao I gra. I to: maksimalno dopu!teni vodocementnl laktor. nice varijacije yodocementnog faktora, konzistenciju svezeg betona (izrazenu granicama), na;manju odnosno najveCu kolicinu cementa za 1 m3 gotovog bet?na;

u.love kVllitetl uslove kvaliteta

Slstavnih delova o~vrslog betona;

betona;

eventualnu

upotrebu

i optimalnu

kolicinu"dodatka

betonu: i dinamiku izvodcnja;

- na~in kontrole kvaliteta i termic-kih uslova; - izvodenje betoniranja u slojevima, sa radnim - nastavak betonlranja;

spojnicama

term;ek;

prora~un

20 mas;vne betonske mora da sadrI;: agregata;

konstrukcije

proma t. 6.2.3.1 ~

11.2

Projekat

organizacije

snabdev.nJe

1 prolzvodnju

- snabdevanje cementom; - 50abdevanje vodom; - proizvodnlu beton.;

transport ugradlvanje betona; betona; projektom konstrukclje.

8.3

svdeg betona; negu I zaSlitu sveleg ; oevrslog obezbedenje tenmiekih

uslova utvrdenlh

Projekt betona. pored zahteva Iz proplsa za beton i armlr~nl beton. mora da sadetl I naeln kontrol. ter. mlekih uslova Iz projekta konstrukclje.

"--~~-4t"-..,.~~"---;::,

',~~<.. ":,,..........-----.-

--'-_"~"".""1""""""'''''''''--

Sir",," 6 JUS tJ.r

HUll

I
9
I

"__d betonskih radova

-,,

~.--_.-

609

Izvodenje

9.1

. Oplte odredbe Za izvodenje betonskih konstrukcija sme se upotrebiti samo beton za koji je prethodnim ispitivanjem utvrdeno da ispunjava uslove kvatiteta date u projektu konstrukcije i projektu betona.
Za Izvodenje betonsklh bna koll~lna cementa nje. " Pre po~etka tavnim mora Yost. izvodenja konstrukclja mora se obezbedltl potrebna koll~ina agregata po frakcijama, potre-

j ;.

9.1.1

\ I. i

9.1.2

istog izvora iste vnte

I klase, kao i dovoljna koli~ina vode za predvideno

betonira-

9.1.3

Izvodenja

betonskil1

radova moraju se Izvrllti sva potrebna se upotrebljavati, u9radlvost da su ova prethodna betona. ispitivanja

istratlvanja

I Ispitivanja

sa sasse.

materijalima betonskih proverltl

betona radova.

koji ~

vodeei pri tom ra~una 0 predvidenoj ~vrstoCa prl prltlsku

tehnolagiji

U slu~aju mdavine,

izvrsena ranije, na gradilistu I vodonepropustlji-

sastav betonske

9.2 9.2.1 9.22 9.2.3

Spravljanje

betona

Dopusts se sarno mehani~ko mehnje betana prems propisima xa beton I sfmiran beton, prl eemu se homo!!"nost mase kontrol~e preme standardima JUS U.M1.028 I JUS U.M1.030.
Dozlranje !rakcija I19regato. cemente. maren)e' vode I dodetka betonu vrll, sa (po masl) u kilogramlme. Ne dozvo. IJava se kumutatlvno Pre po~etka betona. dozlran]e betona vl!e od 3 frakclje I19regata. mora da dokaie ispravnos! uredaja za dozlranje u t. 9.2.1. sastavnih delova

radova proizvoda~

U pogledu homogenosti

beton mora zadovoljiti

uslove utvrdene

92.4 92.5

Vreme meSanja betona mOfa se odrediti oa osnoyu prettiodnih ispitivanja.

Pri prainjenju betonske meblice moraju se preduzetl potrebne mere da se spreei segregacija betonske mesavine. Transport betona Naein transporta sveteg betona i potrebna oprema odr~uju se projektom za izvodenje betonskih radova i svih kerakteristienih uslova I svojstava sveieg betona na gradilistu. Izborna~ina transportalsveleg 1betonsod_~~t~nske mesalice do mesta ugradivanja
da se obezbedi mogll maltera sto kraci put i vreme transporta. raslojavanje svefeg betQna PrenoSenje ili gubltak prouzrokovati cementnog mora sel izvditi taka se mora izvrlitl bez Stetnih potresa kojl bi mleka. odnosno cementnog

9.3 9.3.1

9.3.2

iz sveze betonske mesavine. mora obezbedlti pravllnosti homogenost sveieg betona I konstantnost vr~i se prem! JUS U.M8.052. JUS U.M8.054 njegovog sastava i konzisteni JUS U.M8.056.

Nacln transporta

ciJe. Kontrola

na~ina I kvaliteta transporta

JUS U.M8.050,

jednoj od metoda za mer9nj~ konzi.

stenclje, prema standardima

9.3.3

Sve2 betan se transportuje auto-mesalicom,

skom pumpom, kao i kamlonom sa speoljalnim

trakom, vagonetima, koSem.

kranovima,

pneumatskom ili beton-

9.3.4 9.3.5

Prl upotrebl betonske pumpe ill pneumatskog transporta betona povremeno se proverava homagenost svdeg betona i konstantnost nlegovog sastava. Nije dozvoljenoda se naknadno dodaje voda betonskojmdavlnl. Betonskamdavina mora pre samag u9radivanja Imatl konzistenclju u granlcama utvrdenlm projektom betona odnosno prethodnim ispitivanjem. Na mestu istovara sveteg betona vislna slobodnog pada ne SOled...prede 2 m. U slueaju da se tal uslov
ne maze ispuniti, moraju se preduzeti mere radi spre~avanja
raslojavanja

9.3.6
9.4 9.4.1

betonske meSavine.

Priprema~ ZBbetoniranje Pre ugradivanja beton8 mOfaju se proveriti dimenzije elementa odno!ino konstrukciie u koju se beton ugraduje, fistoc8 i 1l8uljenost oplata, ukr~cenje i zaptivenost opla~a..polofaj i rastojanje 8r~ature . 1 j

JUS

U.E3.010

S1Tona 7

610 9.4.2

~....-Temeljna toniranja povrslne preko koje treba da se u9radi prvl radnl sl<?j betona mora neposredno od nevezanlh od.tr.nltL tl. izvlre podzemn. rod., mora se Izvr!itl njeno kaptlranje
'

pre pocetka

be.

biti oeistena .e potpuno

i slabo vezanih komada .tene, brifljivo oprana,

a neelstoea

I zaostala

vod. mor.ju

9.4.3
9.4.4

Ukoliko

iz temeljnog

I odvodenje

van mesta

betonlranja.
Pro nestavk. betoniranj. preko povrline ranije ugradenog radnog

bloka iii dela konstrukelje

ta povr!ine

mora se prlpremltl

kako sledl: skrama sa eele povrslne bloka, odnosno konstrukeije, mlazom vazduha i vode pod vezivanja betona mlazom kvar. iii posle zavr!enog

ukloni .. cementna prlti,skom

od 3 do 6 bar prl kraju vezlvanla betoni,

enog peska pod pritlskom od oko 7 bar, . tim da evrsto~ . . moh obavltl nakom drugom odgovarajuCom metodom;

betona ne bude manja od 5 MPa, iii se to

uklonl sa neelstoea oeistl se povr!ln. po.cilne

I odstrane beton.

otpaci; . zatim se opere vodom pod pritlskom: Izvr!1 se pre postavljanja vode. betona prl prltlsku dostigne vrednost od armature. Neposredno pre be.

uklone se nevezena I slabo vezena zrna agregata; hd pra!lne, odnosno betona, konstrukc1je,

Priprema tonlranja
9.4.5

mora se ponovlti pranje vodom I uklanjanje opiate I armature mofe otpoeeti

Postavljanje

tek po!to evrstoea

najmanje 2,5 MPa,

9.4.6
9.4.7 9.5 9.5.1

aetoniranje mofe poCetl tek kada su svl prlpremni radovi izvr!enl Ispravno I kada se to plsmeno utVrdL
Najkral:e vreme za nastavak betonlranja U lira/! ivanje betona aeton Ukoliko se ugraduj. odm.h posle Izrade t zavr!enog upotrabitl tran~port.. uslov prema propisima dokafe da ima potrebnu za beton i armirani beugradivost prema jed. odreduje se projektom konstrukeije.

nlje mogute

Ispunltl ovaj uslov ill odgovarajuei samo ako se prethodno

ton, taj se beton moh noj ad metoda

Z8 merenje konzlstencije. se vr!1 neklm ad mehanlcklh sredstava za zbljanje svde betonske mase radi postizanja

9.5.2

Zbijanje pradvldane

betona

gustine. veelh I o.setljivih konstrukeionlh elemenate prekldl (rani I nepredvidenl nastavel betoni-

9.5.3 9.5.4
9.5.5 9.6

Prl ugrodlvanju

ronJa) se moraju Izvesti u skladu sa proplsima

za beton I armlronl beton.

po.tupak pripreme svehg batona i betonlranja, kao i transport, moraju bitl takvl da ne dode do zastoja ugradivanja svdag betona. Razastlranj. svde betonske mase mora se izvr!itl taka de pri tome ne dode do raslo;avanja betona. Ruastlranje svda betonske mase pomoCu pervibratora nije dopu!tano. aetoni",nje prl vlookim spoljnim tamperaturama U toplom vremenskom perlodu, kada temperatura vazduha prelaze 26.C, obavezno se meri temperatura svahg betona.. Temperature svdag betona za nemasivne betonske konstrukei;e ne sme da prede + 30 'c, dok se za masivna betonske konstrukcije temperatUra svefag betona mora odraditi projektom betona. Da bl se obezbedilo da temperatura svdeg betona na preda granlee Iz t. 9.6.1, treba predvideti odgova. rajute mere Iz t. 62.3.2. Betonl",nje prl nisklm spoljnim tamperalurama 8etonirlnje pr! nlskim temperaturama okolnog vazduha, tj. Ispod + 6 'c, moguee je uz prldrbvanje mera Z8 zimsko betoniranje, u kale pre 5vegaspada zagrevan;e sastojaka betona, kao I prlmena mera ze toplotnu Izolael)u beton..

9.6.1 9.6.2

9.7 9.7.1

9.7.2

Dozvol)avo se zagrevanle agregata ili vode pod uslovom da temperatUra meavine vade I agregato pre dodavanjo cemanta ne prede + 30 .C.'

j I

L.-.

...

~-"J

StnonaS JUS U.E3.010

611
se upotreba smrznutog agregata u betonskoj me~avinl. I

i
!
! I {.
'j

~.7.3
9.7.4 9.7.5

Ne dozvoljava

Temperatura ugradenog sveleg betona u trenutku nanolenja narednog slola betona mora bit; iznad + 5.C.'
Toplotna ;zolaclia betona mora bitt takva da obezbedl dejstYu mraza. naimanje 50 % projektovane cvrstoCe pri prltisku pre nego Ito beton bude izlolen

9.7.6

Skldanje opiate u zimskom perlodu mole sa izvr~itl samo ako su p'reduzata mara da razlika temperatura u jezg". I na povrllnl buda manja od 20 'c.

9.B 9.8.1

Nega betona , Svdi beton mora sa prl transportu i ugradlvanju, kao I'posle zavr~tka ugrac:llvanja,za vrame vOllvanla I ocvrfclvanjl, oslguratl od dajstva sunea. mraza, vetra, promaje, loleg vre"",na i drugih atmoslarsklh nepagod..
Za vreme kile iii iakog sunea moralu se povr~lne svellg Sveie ugradenl beton treba negovati polivaniem betona zaltititl. ill koriscenjem specijalnlh premaza.

I
I

9.8.2
9.8.3 9.8.4 9.B.5 9.8.6 9.9 9.9.1

vodom, pokrlvanjem

Za negu betona mole sa upotrebltl voda kola no dekJje Itetno po vezivenje.1 ocvr~cavanje cementa u betonu. ZlIttlta trebe da traje neprekldno naimanie 7 dana; za poiedine konstrukelje ova zritlta mofe da traja dufa, a tacno vrarne morl.e odreditl prolektom kon.trUkell~'1 projektom betona. Beton treba zaltiti ti od potresa a ocvrsli beton I od preranog oPtereCenj~.
Sanaella betone SIaOO ugreden beton mora .a uklon!ti, a kavernozna rupe moralu sa ispunitl dobro ugredenlm betonom ;''Pa moze sa vrlitl ml "im betonom. Umelto mesta produbitl do zdravog betona. Ovako ;zvedene istog kvaliteta kao u konslrukciji. 1spunlavan/a ovih vezlva mogu se korlstiti i druga vOliva.

eementnog

9.9.2

Ukoliko se utYrdi da nlje obezbedena vodonepropusl/ivost tralena po projektu betona, ili no spojnici, ili je vodopropustljivost poslediel nastanka naknadnlh nlprslin. i pukotina: mora se Izvrlitl sanaelja svih takvih mestl Injektiranjem iii nekim druglm pogodnim nacinom, I po projlktu sanaeije.

10

Pretabrikovani
Prelsbrikovanl

bet on ski elementi

betonski elem.enti moraju ispunjavati uslove standard a JUS U.E3.050.

11
11.1 11.1.1

Kontrola
Kontrols Cement

kvaliteta
kvalitetl

betona
dalovi betone ukoliko se za svaku veCu isporuku i toplotu hidratacije koja prispe na gradili~te ne raspolate projektom konstrukeije). odnosno dolasl..,

sastavnih

se ne sme upotrebiti kojl se odnose

rezultatlma

na cvrstoCu

(ako je uslovljena

Prilikom prlspe~a cementa na gradllilte mora se evldenti,ati svaka partiia po redosledu po datumu mlevenja i po tom redOsledu se cement mora ugrsC!ivati.

11.1.2 11.1.3 11.1.4

Agregat mora bltl uskladllten

na podlozi sa koje Ie omogueeno

otieanje vode ocedene

iz agregata.

Frakci-

je agregata moraju bitt taka odvojene Ukoliko 58 agregat dub v,emens

da ne dolszi do njihovog mdanja. lIa otvo'Dnom pro,toru, mo.a so p,o up:>trou. ,JlO'

nslazl uskl.di~tcn

veriti da nlie u meduvremenu Sad,fal uocenoj prl~lnastlh i gllnovltih

zapaljen ill za9aden nekim stetnim cestles u sitnom jedanput

materljama. sastav svllt frakefja ag'"~.t3ispitivati pri svakoj

agll'!!atu i granulometrljskl u svakorradnoj smenl.

moraju 5e ispiti~ati

svakodnevno,

dok. 58 povrsinska

Ylaz~ost sitnog agregata ~ora

promenivlafnosti

a najmanle

'r~~~'~-'--'--,---,,

~,,-

~'''''.

,'''-

..'.

,.._,.~:,,-~............-

~
JUS U.E3.010 Stcan. 9
"""..,... ~".'''''''''-'~'-'''' ~''''

612
Kod8 se kontrolom koje bl'mogle ski po)as melavine Z.'spitivanje 11.1.5 gr8nulollletrijskog uedeu agregata.

sast,JVJ pojedlnih frakcija dovesti potrebne

frakcija korekcija nyragau.

agregata ulvrdi da je doslo do promena U odnosu ueelea na usvojeni granulometrlj. frakcija u melavini pojedinih

prl utvr(lenom

do odstupanja

mora se izvrliti postupke

rodl uklapel1ja u usvojenl grnnulomotrljskl treba prlmenitl

poJus mclavine predvidene

u standardima

JUS 8.82.010

i JUS 8.82.009.

Kvalltet vode za spravljanje betona proverava se kada se uoe. promene za koje se pretpostavlja da bi mogle bltlltetne za beton. Dodaci betonu se kontroiliu prema st.ndardima JUS U.MI.034, JUS U.M1.035. JUS U.M1.036, JUS U.M1.037, JUS U.M1.038 i JUS U.M1.039. Dedaci betonu mora)u blti uskladiSteni i euvani prema Upulltvu prolzvo(laee. Kant",l. sprwljanl. betana Uredajl za doziranje; spravljanje betona moraju se kontrolisati prema standardu JUS U.MI.050. Najmanje jedanput dnevno mora se IIzetl uzorak betona iz betonske mdalice I Ispita~i radl utvrdlvan)a stepena homogenosti, grenulometrljskog sastava meSavlne agregata i kolleine vade za spravl)anie betona premastandardlmaJUSU.M1.028 I JUS U.M1.030. KonzistenciJa svdeg betona mora se proveravatl najmanje ..aka 2 h po Jednoj od metoda utvr(lenih u jugoSlovensklm standardima. Keda se priman;uju dedaci za uvlaeenje vazduha, onda sa kollelna vazduha u svezem betonu proverava najmanje jedadnput u radnoJ smenl prema standardu JUS U.MI.031. Temperatura svdeg betona pri izlasku Iz melalice mora se meriti najmanje )edanput u radnoJ smeni, a pri temparaturama spoljnjeg vazduha nl!im od + 5 c vilim od + 25 'c najm"n;e jedanput u toku 2 h. bpitivanje se vrll prema standardu JUS U.M1.032.

11.1.6

11.2 11.2.1 11.22

11.2.3 11.2.4 11.2.5

11.3 11.3.1

Konuola pripreme za betoniranja bloka iii konstrukcije Provara priprema za betonirenje

svih dalov.

mora obuhvatitl:
stenovita podloge;

bri!ljiv

pregled

konuolu kantrolu baton; kontrolu

stepena

vlalnosti

tla, ukollko je podloga

od nevezanih

materijala; kada podlogu na oevrleavanje eini ranije ugrul'lclli (mehanieki udari,

svlh slabih I Isprskanih predvi(lenih i sl.).

dalova na povr~lni oevrslog nepovollnih

betona, uticaja

11.3.2

mera radi spreeavanja

optereCen)e

Pre prijema bloka iii konstrukcija provrerava se da Ii su dir"enzije u skladu sa projektom, kao i isprav. nost povrlina podloga za betoniranje i eistoea povrllna pripremljene armature. Takode se proverava is. pravnost postavllene ol'late I armature. keo I delova koil treba d. se ugrode po prolektu. Oslm toga, pia' vera obuhvata kvalltet varove na ermaturll zaptlvenost opiate radl spreeavanJa curen)a cementnog mleka i maltera. Kontrol. tra"'porta betana Kontrola transpona betona se sastoji u maren)u homogenosti, konzistenci;e i temperature 1vezeg betona po izlasku iz betonske mdalloe I posle obavljenog transpona (pri eemu odstupanja moraju biti u dopu'
Itanim grenlcamel, kao i da Ii ja transponovanja betona obavljano u skladu sa t. 8.3.

11.4

U slueeju da se u okviru ovlh provera utVrda nedopultana odstupanJa, mora;u so preduzatl mere za nji. hovo otklanjanje. ukl)ueujuci I zamenu neispravne opreme. 11.5
Kontrole spravl;.nja I ugradivanja betona

Ova kontrola

mora da obuhveti:

~ provaru spremnostl i.lspravnosti uredaja za spravllanje betona i opreme potrebne za ugradivanje be. tone bez z8stoja; - prove", da Ii Ima svih potrebnih materijala u dovoljnim kolicinama, kao I radne snage po broju i kvalilikacijama;

,.,---

S...n. 10JUS u.fb.010

613
proveru de. II ie fz..!ena priprema radi obezbedenja mosferskih uslova tokom beloni,anja; proveru dall je izvr!eno obozb8"enje vizuelrlo'prOveravah)e konzlstencl)e Ce opreme u odre(lenlm terminima; osvetllen)a svele botonske seg,agaeile; i neklm mernim postupkom (radioaktlvnl vibrato. retlmu, nesmelanog beton/ranja u slu~aju nepovoljnih at.

kada se betonlran)e

Izvodi u toku notl; po~ odgovaralu'

me!avl;;e, kao I proveravanle

proveru mera za spre~evanle

nedopu!lena

oeenu zbljenosti ugradenog botona vizuelno, a po potrebi izotopi, vadenja uzorakalz ugradooog botonaltd.);

osmatranja da Ii ylslna radnog slola botona odgovara primenlenom n, yodetl prl tome raeuna 0 ponebno! brzlnl ugradiyanla; star no vodenle utvrdivanjada blag_emeno raeuna da se vlbriranje I: zaptivenost: postavllena vode Iz ~melja sprovodi ravnomarno Ilelnl; polotal; ugra"en~ imaJutl u vldu da su nedovollno I preterano vlbrl,anla

tipu pervibratora

odnosno utvrdenom

I prema optimalno

11.6 11.6.1

II su krutost uklanjanje

spojeva opiate zldovoljavajutl; u projektovani I sa povr!ine botona pre nego Ito otpo~ne betona (obr.zovanJe nano.

utvrCllyanje da II j, armatura

.1

lenJe I ugradlvanl..'ovo, slgia; proveru preduzotih mera u slueaju radnih spolnlea 1 negevanje ugradiyanja betona.

da dode do prekfda hetona),

ugradiyanJa

pogodnlh nastAvfiania

ugradenog

koo i vodenje racuna

0 tome prilikom

Kontrola AOgovanja. I.uhlte

ugradenog

betona

Kontrola negovanja I zaStite betona obuhvata: - proyeru odrtayanja .Ialnertl povrllna ugradenog t.9.8.5;

belo~a

u toku prvm dana otvrlCavania

u skladu sa

- praveru sprayedenja zastitnih mera radi obezbedenja betona u toku ocvr.icavanjaod mogucih potresa,kao i delova :1rmatur::~rugih lIgra(fenihdclova Qrldefnrmis3n)a; i

11.6.2

proveru odrlavanja uslovima.

usyojenih rokoya za skidanje opiate; utvrdcnih mera za negovanje betona pri betorriranju U 2.imskim

sagledavanje isp~aYnostj sproyodenja

Posle sk idanja opiate mora se tzvrsiti pregled svih povr~ina da 58 utvrde eventualni ncdostaci oSteeenja, prema t.8.9.1. U slucaju letenia poiaye oStecen)a na betonu Izbeynu. prema t. 9.9.2, pristupa betona 50 Izradi projekta sanaeije. moraiu se utvrditi unoei I odmah preduzeti

i otklone

mere da 58 takva 0;-

ubuduee

Ukoliko 58 otkriju oSteten)a '11.7 11.7.1 Kontrola kvalitete pro;qedenog

Ova kontrola sa sastoji u dokazivanju k"aliteta pruizvf!denogbctena pomo~u betonskih tela, cila se izrada, negovanje I ispitlvan). betona Ispitiyanju vrll u laboralorijsklm koii 58 prolzycdi mora 58 odredlti u,lovima. njegoye evrstoee pri pritisku, tela. za brane, tcz. vodo. I'ri sva.

11.7.2

Kontrola

kvaliteta

sastoil se u cdredlvanju -zapreminska

nlpropustljiyo.tl kom navedenom

I otpornostl

prema dejstvu mraza i cvrstote

pri zatezanju

(kada 58 to zahteva). betonsklh

masa betona ":'erenjem beton.

11.7.3

Radi kontrole

cvrstoee bet0f11 pri pritisku, pri kontroli proizvodnje konstrukeile obraditi pOlrebno je iuadlt; ispitivanja prom a standardu

proizvedcnog

molle I drugs maslvne hidrotehnleke beton I armlran; boton I rezultate Ukollko so boten tranoportuje Itradltll onda je potrebno Obim dopunskih

belonsk.

tela prema propislma

JUS U.M 1.05 i. U.M1.045, prema prop;jlma

od fabrike beton~

do mesta ugradlyanja prema standarduJUS soglasnostl sa uslovlma kvellteta" bolona.

botonska

tela za "kontrolu

za beton i armlranl bo'ton. Ispltlvanla prema t. 6.1 odreduje so proieklom

11.7.4

. Radi kontrole vodonepropurtljivortl betona mora 58 Izvriltl Ispillvanje prema standardu JUS U.M1.015' najmanje ledne serije betonskih tela za svaklh 2 000 m3 ugradenOg betona, I to za syaku vrstu betona . ponaosob, ukollko se projektom betona ne predvida veei oblm ispltlvanja. , '" ..., ""'''' ''

,--

...,..

-P"

"".,.''''-'''''''''''

614
11.7.6 11.7.6
11.8 \11.8.1
.

JUS U.E3.010

S,i8"j;'1

Kontro!no

I.pltlvanle

betona prema de).tvu mra..

mora 58 izvrlitl najmanje dva puta godllnje.

Radi kontrole /!vrrtote prl zatezanju betona. kada Seto iahtev.: potreban broj batonskih tel. odredlce
.e projektom konnrukcije i projektom betona za svaku vrnu betona koja 58 proizvodi i ugraduje.

Prove... kva/ltete Provera kvallteta

ugrllClenog betona ugradenog betona obuhvata:

pregled .tanja povrllna batona posle skidanja opiate I utvrdivanje eventualnih nedortataka. s!abih merta.lupl;lna, napralina; pukotlna I sl., kao I u kontroUeventualno Izvrlenlh sanaelonlh mera; p7egled Izvedenog spalanja betona na mestlma radnih spojnlea; provera Ie vrli vadenjem betonsklh jezgara na mastlma odr"'enlm u prolektu betona; odredivan;e /!vrltoca prl prltlsku, cvrstoee prl zatezanju, vodonepropustljlvostl, otpornostl prema delovanju mraza I zapramlnske gurtlne ugradenog betona na batonsklm tellma dobi)enlm vadenjem Jugara Iz konstrukeije; ukoliko projektom nile druga/!Ije pradvldeno. vadenje ijezgra, radi napred navedenlh kontrolnlh Ispitlvanja kvallteta ugrad.nog batona vrli 58 na najmanle 6 % izvedenlh rad. nlh blokova brane, odnosno u odgovarajuco) srazmerl ako 58od njlh mote obradom dobiti dovoljan broj betonskih tela za predvldena Ispltivanja, prl /!emu 58 obim ispitivanja cvrstoce betona pri zate. zanju I otpornostl preme dalovanlu mraza mola smanjlti; u .i.tematskom pregledu eve~tualnih neravnina na povrllnama betona, koJe ne smeju bitl vece nego Ita je za odnosnl konstrukeionl deo odredeno u4)rojektu konstrukeije I projektu betona; i projektom belona, merenje temperature ugradenog betona takode sa vrli u oblmu I na nacin dat u prqjektu.
vrll sa prema programu osmatranja objekta.

- ukoliko 58 to zahteva projektom konstrukeije

11.8.2

Provera kvallteta betona u toku eksploatDCiJe objekta

12

Zevrina ocena kvaliteta betona u konstrukcijj

Da bi mogla da so Izvrll zavrlna oeena.kvaliteta ton. moraju 58 u tehnlckq) dokumantaeijllmati cement, u konstrukei)1 rezultatl prema propisima za baton I armlrani ispitivan)a la: b.-

svlh prethodnlh

I kontrolnlh

- agregat, - vodu,
- dodatke betonu, - sve! rocvrs!1 beton.

Vela 58 drugim standardlma

JUS B.Cl.0l1 - cement.

. JUS B.C1.013. - JUS B.Cl.014.,..

Portland-cemant. Definielje,

Portland-cementi klasifikaeija hldrataelje. eementi. (betonska

sa dodacima. uslovi klasifikaeija,

Metalurlkl tehnicki

eementi.

Pueo.

lanski cement. Cement!. klasifikaeija

I tehni/!kl Definieija,

Cementi .niske toplotne Sulfatnootporni

uslovi I prlmena Definielje,

Portland-cement.

Metalurlki

cement.

I uslovl kvaliteta Epruvete betona tela). Oblik, mere i dozvoljena odstupanja optere. cvrstoce na zatezenje prl savijanju prlzml (koneentrisano betona tela Ilradenih elasticnosti od sve!eg betona pri pritisku

JUS U.Ml.004JUS U.M1.010JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS

-. ,

Ispitivanje betona. Ispltlvanje

ten;e u ...edinl raspona)

U.M1.016U.M1.016U.Ml.020U.Ml.022U.Ml.025U.M1.C27U.M1.028-

Beton. Ispitlvan;e vodonepropustljivostl Beton. Ispltivanje otpornoni Beton. Odredivanje Beton. Odredivanje cvrstoce ststickog Beton. Ispitlvanje latelne betonskih moduls

prems dejstvu mraza cvrstoce betona eepanjem pritlskom mCSalicom

Beton. Odre<1ivanjt' plizanjn (tecenjaJ Bl:lton. I~pith:anj(! :1om:JW)p' Ii betona .-. pri me!anju betonskom

...............

SIIII'.

12 JUG U,:3.U

10

615
Beton. OdredivanJe Beton. Odredivanje Beton. Odredivanje 8eton. 8eton. 8eton. Beton. zapremlnskih sadrzaia doformacija ispiranja

\ ~

JUSU.M1.029JUS U.M1.0~0JUS U.M1.031JUS U.M1.032JUS U.M1.034JUS U.M1.03S':" JUS U.M1.036JUS U.M1.037JUS U.M1.036JUS U.M1.039JUS U.M1.044JUS U.E3.050JUS 8.82.009 JUS B .B2 .010 -

sastava svezeg betona metodom svefeg betona i klasifikacija

vazduha u svezem betonu

Merenje temperature Dodaci betonu. Dodacl betonu. DOOlcl betonu.

Definicije Ispitivanje Prethodno Ispltivanje Ispitivanje Ispltivanje

Beton. Dodaci betonu.

Kvalitet i proveravanje Ispitivanje

kvaliteta na osobine betona dodatka beton'" sa odre"e. radllzbora betonu

uticaja dodataka

nim agregatom 8eton.

i cementom uticaja dodatka flzil:ko.hemijskih uticaja dodataka na cementnu pastu I malter svojstlva

Beton. DOOacl betonu. Dodacl betonu. betonski Beton. Dodacl betonu. Prefabrikovani Separisani B.ton.

" na koroziju armature uslovl

elemen~i. Tehnil:ki za beton. spo,obnostl u fabrikama Tehnicki

uslovi za izradu"j lJgradnju uslovl za beton kat.gorije 811

Prirodnl agregat i kamen za proizvodnju agregat (granulat) prolzvodne proizvodnje beton. Kontrola

agregata za beton. Tehnil:ki Tehnil:ki betonl uslovi fobrlka betono

, JUS U.M1.0S0JUS U.M1.0S1JUSU.M1.04S-

Beton. Kontroll

Beton. Transportovani

N. osnoV\.l milljenjl

Republitkog

sekretarijata
~tafY'p"

111kulturu
:~,",,,q,,,j ~

~f1 Srl:::jp. I-Ir. .11J..B1/14-01

..",1;

od 4. 11 1974. ne plata
~ I

te pore?: nft pf'O,net

- .-. j'

~
'r-"iI!
r,~o'

Ukupno

.trane j 9

616
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OHAVEZNOM PRIME!:IM od 1988~1.23 Projaktovanja I graaanJa putava TEHNI~KIUSLOVIZAIZRAOU KOLOVOZA CEMENTNOBETONSKOG

JUS U.E3.020
19R7.

Pravilnik br. 07-93/205

fflqulfflmenrs

od 1967.08-04; Slufbenl Ii.t SFRJ, br. 69/87.

for comant concrste sleb pavement

rachnica'

Ovaj standard je nastao fflvlzljom

standarda JUS U.E3.020

iz 1.964. godlna.

SADRZAJ 1 2 3 4 4.1 4.2 4.3 4.3.1 4.3.2 6 5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 5.8 5.9 6 6.1 6.1.1 6.1.2 6.1.3 6.2 7 7.1 7.1.1 7.1.2
~

Predmet .t1Inderde Veze .e drugim .t..derdima Dall nlei)a Tahniekl u.lovl .. kolovoznu kon.trukel)u DlmanzionlsanJa Tipovi kolovoznih konstrukelja Uslovl ZI alamente kolovoznlh konstrukclja Na.lp I postellica Kolovozna konstrukclja
Uslovi kvalitate ze metarljala

\:

Strana .2 .2 .2 .2 .2 .3 .4 .4 .4:

.
.1.

.9
.g .10 .10 .10 .10 .11 . 12

Cement. Agregat.

Voda Cellk Hemljskl dodaci betonu i plgmentl Beton Podlolni m.terijall Materijall la ispunu Materijali ZI obradu pov,;ine Uslovi za spravllanje betone Sastav. Kollein. eestica do 0,25 mm Kollelna vode I konzistencij. Kolleln. mikropore . Proizvodnj. betona Ilrada eementnobetonskog kolovozo Ugradiv.nje betona Prip,ema podloge Oplat. I kolo.ek

-'

.12
. 13 . 13 .13 .13. . 13 i . 13' . 14 .14 . 14 .i4 . 14 .14 i .14' .14 .15 . 15 .15

.1.3

7.1.4 7.1.5 7.1.6 7.1.7 7.2

Transport-betono" Nano!enje betone I poleganje armetu,e Zbllenla betona I lav,lna obrade pov,!lne Betonl,onje pri ni.kim I vlsokim temperatu,ama Prekldl betonironj. Izrada spojnlca

1I,lzd..je

SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDlZACJJU

It

2 JUS U.E3.020

617
prlvldna
proltorna

72.1 722 72.3 72.4 72.5 72.6 7.3 7.4 7.5 8 6.1 62 8.3 8.4 8.4.1 8.42 8.5 8.5.1 8.52 6.5.3

I..ada
Izrada

lpojnlce

Izrada pritllnuta lpojnlce

IpoJnlce

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..16 . . . . . 16

Malina razenJe za IpoJnlca

Za/lvanja IpoJnlca

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . .16

'zradamofdanlkaI kotvl . . . . .16 Nagaizaltita betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

Impragnaella
Uslovlpultanjo kolovo.. u saobraeaj
U.lovl kvallteta Prathodna

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
"""""""""""""""""""

16
.16

17

"""""""""""""""""""""""""" ilpltlvanja

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

. 17
. . . 17

Probno pol)e , Kontrola prolzvodnje betona

" . . . . . 17 Kontrola saglalnosti sa uslovima proiekta konstrukelje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 17 Najmanja ueestalost ispitlvanla svoistava oevrslog betona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 KritariJumi praUzlmanja po poledinim svojstvlma .., . . . . .18
Naknadno dok8llvanJa kvalltata Nakn~no dokazivanie pritlsne evrstote batona
Noknadno ulvrdivanje
Naknadno Ispltivonje

18 18

zalezne evrstote
drugih Ivolstava

betona
betona

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . .18

\i
~ ~

P,redmet standarda
Ovlm standardom Ovoj standard se ulvrduju uslovi I naein izrade eementnobetonskog na posebne naeine Izrade cementnobelonskog elamenata I prenapregnute kolovoza za sve vrSle pUleva I na moslovima. na

!
I

saobraeajn ih povrllna. se ne odnosl kolovoza cemenlnobelonske kolovoze od prefabrlkovanih cementnobetonske kolovoze.

I
i l

Veza sa drugim standardima

Spisak standarda sa kojlma je oval standard u vezl dat je na kraju standarda.

Definicjja
Camantnobetonskl kolovoz je kruta kolovozna konstrukcija u kojoj je agregat velan cementnim vezivom.

Tehnit'!kj uslovi za kolovoznu

D;manzionlsanja Dabljlna kolovozne broeajno opteraeenJa konstrukclje

konstrukciju

4.1

sa cementnobetonskim ra.podeljuja mora da ..ltitl

kolovozom

odredu;e

sa proiektom. prlmi sao. za naslp I nasip i posledlce

Kolovozna konstrukciJa

58 cementnobetonskim I da ga Istovrameno kolovoz

kolovozom

mora bltl u stanJu da neposredno baz Itatnlh nosete slojeva kolovozne

na posteljleu.

!emeljno tlo. Camentnobetonskl !emellno tlo od neposradnog Najm.n)a dabl)lna I 'lObraeajnlm naarmlranlh povrllnama:

konstrukelje.

uticaja padavina. camentnobeton.klh kolovoznlh ploea mora Iznosltl na Javnlm putavlma

II vrlo telkim saobraeaJn;m nog osovinskog opleretenja na najopleretenljoj na dan i traku) .a te!kim .aobraeajnim

opteretenjem (preko 1 000 proia.. naziv. (Noo) od 80 kN proseeno godiJnja dnevno tract) (301 do 1 000 prolaza NOD 8\) kN 20 em

saobraeajnoj

optereten;em

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 em

618
42
Sl astalim
dIn i traku)

JUS

U.E3.o:1O

.Ir

Slobraeajnim

optereCenjima

(do

300

prolaza

NOO

80

kN

nl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

rlzorvlslnim blclklisto za I polake

""",,""""""""""""""""
optereCenja sa odradujo praml stlndlrdu JUS U.C4.010.

16em 10cm

Saobratljno

Tlpovl

kolovomih

konltrukcl)a

U princlpu, -

kolovoml

konstrukcill kolovazno stobillzovonag)

Sl comontnobotanskim plaC!o, slo)1 I slolo (tamponal.

kolovazom

sa SlSt"ji 00:

cemontnabotonsko vozlnag no..zlnog (vozivom

(mohonlC!kl

stablllzovlnog)

p:4klzani kolovoznih konstrukcija sa comontnobotonskim kalovozam

su na sllkama

1 I 2.

Tipovi

Moro

u em

..,. ..

1 ! ~ Q'
0

@-@ 0

0
0
\)

0 0 . 0 C>

D.~..

. \V 0

D~D c

0~

CI'o

Slika

1 -

Dvoslo)ni

comentnobetonski

kolavaz

Cemantnobotonska

kolovoznl sloj) moh

ploC!a

kod

lednoslojnog arroature.

I kOO

dvosla)nog

cemantnobetofllk..

kokwo..

~ .~ -\

(habajutii

donjl

so izraditi sa IIIbez

Mera

u em

@-@
. D'

danj!

slaj baton betan

jednoslajn! sloj bitumenam slaj comontam

plasticna

Do
. :'0

v..anag vozanag
(papir)

agragata agrogata

0.

c::,

1\ 0 . w, fO\"

..~ D D'c::..
0
CIt.

\!.I

.....

o.@ 0 D 00 D' .' ~C>'v~ a.

uO

fali)1

mohanlcki stabMlzavanag agrogata . (tampon)

sloj

.-0

i
1
11 comentnobotomki kolavoz

- flltankl - nBllp
-

sloj (natk8rl1 takltH zavrtni

pultinaj

poboiliani

Ilol""""

SIIkl2

Jednaslojni

4 JUS U.e3.070

619
kolovoznih konstrukeija

4.3 4.3.1

Uslovl ZI elements Naslp

I posteljlea kolovolnih materljlll, materlja' konstrukclja mole se ugraditl materlja'", odgovlr.ju6im proml sa cementnobetonskim JUS U.E 1.010. mehonll!klm stabllilovan)em, vellvom. uslovl)lve nlsip I posteljlcu Sl odgovlrl' JUS tehno. standlrdlml JUS U.El.012, u svemu prema standardu JUS u debljlnl nllmanje hldraulil!nlm ovom stlndlrdu 20 em, troba dl je stabililovan krel!om kolovolom mogu bltl ilvedenl illem.

Naslp I posteljica 1)lnog iii klmlnog Kamonl I mdani U.E9.022, Ilgrldnjl juoom proml stlndlrdu nosivol6u,

prema standlrdu

I Zlvrlnl slof lemljanag JUS U.E9.026III profilom, cementnobetonskog

kolovOll revnol6u

I stabllnol6u,

u svemu prlml

U.E8.010 i JUS U.C4.016. Posteljlea Ispod cementnobetonskog logijl ugraalvanja cementnobetonskog 4.32 KolovOlnl Kolovoma konstrukeijl konstrukcija sastojl se ad cementnobetonske kolovolne kolovolne plol!e plol!e morelu bltlilvedenl:
prvenstveno od velenlh agregato Itipovl I i II na slikama

kolovoza mora bltl ilvedena kolovOll.

u dovoljnoj

lirln; I prilagoaena

kolovolne

plol!e I siojevllspod

nje.

4.32.1

Slojevi Ispod cementnobetonske Slojeviispod cementnobetonske

te!ko i te!ko saobra6ajno

la vrlo

optere6enje,

1 12).

za srednje saobrsC8jno na slikame 1 i 21,

optereeenje

aU vezanih i/ili mehanicki Qd mehani~ki stabilizovanih

slabillzovanih

89regat8 (tipovi I, IIi!

II

I ~

-. ze lako I vrlo laka saobral:ajno kama 1 12). za biciklisticke mo stabilizovanih 112).

optereoonje

stabilizovanih

agregata (tipov! III i IV na sli-

i pesacke staze ad mehanicki lemljanlh moterljala

poboljs.nog

Ksmenih nlaterijala i/ili hidraulil~nim vezivi. (tipo,,; III I IV na slikoma zovrinog sloja naslpa uslovljava izradu:

I , \

Izrada cementnobetonskog

koloVOZ9 prems

ovomst~mdardu

.- ,Ioj. od bltumeniliranog materljll. po vrul:em postupku premo standardu JUS U.E9.021, - ,io)o ad materiille stabllizovanlh cementom premo stlndordu JUS U.E9.024, - .loJa od moh.nltkl stablllzovonih agregatl Iii klmenog m"terIJa'" pre"'o s'.,:,,;o.-du JUS U.E9.022 I - osut:h ..vramanlh pod log. le puteve pram. .tandlrdlme JUS U.E9.020 i .1"" U.ElI.028. Patrebnu zo~titu nlslpo I postel)lco protlv dejstva mralO trebl oslgurotl odgo,,"olu6om debljl"",,, sloj. meh8nl~ki stabillzovanog Dgn:'gat~(tampooe), u, kojhn sa mogu u tu svrhu, (~~i;:,!(;no IIi u celiol, zame. j niti potrebni slojvvi bitwnenom ili cernentOf!! '/ezanih ngmgata. Patrebno ol!uv.njc tistote mehonil!kl stabl',wv<nog agreg.t., ugraBenog no po"eljic: ad hldrou'itnirn velivom st.blllzovanog zemlj.nag m.teri)al.. treb. obelbedit: odgovaraluCim m.~u,l~iem lfilter od ne. tk~ilOgtfkstH8 Hi{JruJog pOgOd:10g materiJaln!. 4.32.2 Cementnobetonsk~ kolovo;ma p'oca
Cementnobetonske Cementno0etonska nim nagiuoCi. 4.3.2.2.1 Spo}nice (Sastavc' 'f Radi skupljanju nim i popfecnj~n i istez8nja usled tempc(8tumih prome;1a, cementnobetonski kolovozi sa dele poduz~ kolovoz:na kolo'lozna pioctl moie se sastojeHi iz jednog razlicitog Hi dV8 sioja. Ked jzrade u dve sloj~ po pravilu primiJn}uju se za pojedine kvaliteta. ali spravljeni iz i$tog cementa. jednosuanirn poprec.. plo~a ima na celoj sirir.i j;;tu debljinu, po pravHu 511 slojeve betoni

spojnic,1mB nn cementrmbetonske
.Ii

na cement"1obetomkoQ

kolovozre ploce kvadr2ltnog obfika. Ukoliko je siddeli do te velicine poduznim spoinicarna/! to: kcloliOlt'J v~Ca od 4 m, ona Cj~

prividnim

$pojnit.:arr.~

- DritisnutirTI (r3dnim] <;poJnicama. nn1i'lR rJf'armiran[h betonskih koiovoznlh ploCr',l' mOle iznositi do 6 m, odreduje --- pri'.ddne, prostorne.

plo?;~~ koja fie ~me bit; '/~ca ad 25-{.truke dcbljinc poprecnih spojni~ kojc mogu biti:

bc\onske

s:e ralrn~kom

./

620
- pritisnute, pod uglom od 75 do 90 na o.u puta. Popre~ne Meduprostor .pojniee (tleb) dveju .usednih spojnice trake moraju se sa podutnom odgovarajuam spojnlcom materijalima .u~ell"v,,'1 prem. u jed""J

JUS U.E3.020

Strano

l"~,j.

mora biti ispunjen

t. 5.7.

4.3222

Prividne Prividnim kolovozu

spojnice spojnicama pukotine osigurano je da pri prekora~enju i.anom mestu. kolovozne kolovolOih 7 dana zatezne fvrstoCe betona oa cementnobetonskom

nastaju

ne kontrol

Dubina zareza prividne popre~ne spojnice (na .Iikama 3 i 4) mora iznositi 25 do 30 % deblj!ne plo~e, a ~irina 3 do 4 mm. Dubina I ~irina razreza prividne poprecne spojnice kod betonskih ploca du~ine do 6 m mora imositi kao u tabeli 1. !oirina pukotine se odreduje ujutru starom betonu. Tabela 1 Razrez prividne poprecne spojniee dubina (mml 25 30 35 !irina (mm) 8 12 15 Mere u em Q8 --tt-

na najmanje

~irina pukotine ispod zareza usled skupljanja (m.....)

do 1 1 d~ 2 izn.d 2

Iza/avani

maldanik

'"

?2, tpm'

'" ,S?-

co 'v '"

13,25

13,25

---

Umetak

(lerva)

50.0
Slika
321

Poprecna
ploce

prividna

spojnica

sa umetkom

(primer nearmirane

cementnobetonske

kolovozne

debljin~

22 em) Mt:!re u em

/za/avani

,,!o!Jdnik '"

22 mm

.
",,'"

Q g"""'~
Umetak (Ierva)

Slika 3b

Poprecna

prlvidna

spajnica

sa umetkom

(primer

armlrane

cementnabetanske

kalovazne

place debljine 22 em)

--

81ronl

8 JUS

U.E3.020

621
Mere u em /z%vsni moidsnik "'22 mm

~ "'-4~

CJ ,..".. """

~
1.:j25 5QO ""1
Slika 4 Popreena prividna spojnica bez umetka debljine 22 em) (primer nearmirane cementnobetonske kolovozne ploee

1],25

Mere'uem

CJ '" -"'-'
??

I
Kotvs'" 16 mm

I
Umerak
(lerva)

l--Slika 5

--.,
I

Pod ulna privldna

spojniea

Dublna lorela podu!ne prividne spojnl"" (sl. 5)'llnosl 30 do 40 % debljine kolovolne ploce, a Ilrlna 3 do 4 mm. Dub;narazrez! morajznositi25 mm.a !irina6 mm. 4.3.2.2.3
Pritisnute spojnice Pritisnutim prikljucak lovolne Dubina spojnicama novih koje razdvajaju oementnobetonske kolovoznih ploea kolovozne ploce p ceioj debljini izvodi se na vec ocvrsle cemer,tnobetonske kolovozne cementnohetonske ka.

;;'mentnobetonskih

place. Kod tih spojnica ns ostavJja se nikakav prastor ze istezanje i one razdvaj8ju
ploee jednu od druge po oeloj debljini. ralreza poduzne pritisnute spojnice (sl. 6) I poprecne pritlsnute

spojnioe

35 mm, a lirina razreza 10 mm.

(sl. l) mora iznositi

Premsz -' "-,~--,-,,,-,-,-,

Mereu em

~~~

~~=---~ L-__22 em)

L -1
80.0",,'",~z bitumenfr2

..~
1-

16mm

Slika G -- Podulna pritisna spojnica (primer nearmirane eementnobetonske

kolovozne ploce debljine

622

JUS U.E3.020 Strana 7

-i t-U') ,..,.

10

Mere u cm

~,
~\

-I

Izolovani
<:> ~<:>

molda'!.~_</J_22 mm

\
6QO Slika 7

Premaz bitumenom

Popreena

pritisna spolnlea

4.3.2.2.4

Prostorne Prostorne

.pojnice spolnice koje razdvajalu cementnobetonske kolovozne plcee po celoj deblilnl I omoguCavaiu

nllhova istezanie Izvode se samo na prlkljueelma cementnobetonskog kolovoza kod ob/ekata {mostovl, vijadukti} silk. 8 11/ u odvajanje cementnobetonsklh kolovoznlh ploea od krutih postrojenja na putevirna, npr. !ahtov. Dubin. skim kolovomlm I ivienjaka ploeama (slik. 9). spo;nlce (sl. 8) mar. iznoslti 35 mm, . !irin. fleba u cementnobetonfleba popreene proSlorne

do 25 mm.

~rr'.'lta~!!!..~

2,0

Mere u em IzolO'!~nlmo~danik...t?5 m".',

~I= ''''""
i!
I

<:> ~~

g
I
1

I 6,0
I J--~

14<15 so,o

I -~--'

1J,J5

~I

Slika 8 - Popreena prostor~a spoinl~. na kolovozu Isprod mo.tov. Mere u em-

Profil Z8 z8ptiv8nje

<:> ~~

ElastilJni umetak (stlropor) Slika 9

ProSlorna spojnlea za prlkljue.k kod objekta

SItIno B JUS U.E3.020

623
I kotve

4.3.2.2.5

Moldanlel

Z. prano!..nje optere6mJa i osiguranja vislnskog polofaja betonsklh kolovoznlh plo~a kot! popre~nlh spojnlca moraju se predvldetl moldanlel, a Z8 spre~avanje razmlcanja cementnobetonsklh kolovoznlh ploea kod podulnih spojnlca predvldetl kotve (sidra) (slike 10, 11, 12 I 13).

Mereu em J7.5 I~I I

I
Popr.(!na 12.5 spoiniea

12SPopre(!na

poinica

Slika 10

Raspored

moldanlka

kod popreene

prlvidne

spojnice

(na putu sa po dye vozne trake u Is-

tom praveu)

~ --11

75,0

7~0
~Korpa

Mere u em

1~~
-

1I

I
I

KotVa
.

Podulna prividna spoinica

75QO

750.0

Slika 11

Raspored

kotvl padulne

prividne spojnice
'!

i
! :1 u em

Mere

Slika 12

Sredina kolovoza
!L' ~

"---~ ES 'r=~~ P.FF~3F=:

, .

7.5

" MJo.QJo.QJO,qJo.O,J1W,Jo.QJ9Qd.O,O .Jo,O?I,~)7,rXl.O,JQOI

,Slika 13 - Raspored moldanika kod prostome spojnice

--!
Detalj korpe 'Spoljainia Mea 'kOIOVOZB
. . t ~~ ':)

&1
"

Mereu em

'

12.~

'f2S

'

r;

624
4.32.2.6 Armatura Na neramomemom podtlu III ukotiko dulln. eementnobatonskih debljlnu tih plofa treba predvldeti jednostruku (gomjul ill dvostruku (gom)u I donju) armaturu, za koju se korlstl 18varene mrebsta armature I to:

JUS U.E3.020 Str.n. 9

kolovoznih plo~a prelezl 25..truku

ze vrlo teAko, teAko I srednje saobra~jno opterel!enje najmanje 1.1 ollflni 3 kg/m' ,a k k - 18 lako I vrlo leko seobrel!ejno opterel!enje najmanja 1.1 olielni 2 kg/m' . Ukollko se oe&kuju vellke I nerevnomeme slegenla ill druga vanredna opterel!enie eementnobetonskog kolovoza, projektom trebe predvldetl dvostruko ermlranle eementnobetonskih kolovozoih plofa. p pute ve~ od koliflne poprefne armature. Kollflne podufne armeture 1.1 rebma mora bltl prlbtilno 1 m Gustine ermatura se pove~ve 1.1meru prame Ivlel ploea (sl. 14). s Gomlu armeturu trabe pradvldetl u dublnu 4 do 7 em pod povrAlnom cementnobetonskog kolovoza, e don)u ermeturu na)men)e 3 em od donje Ivlce cementnobetonske kolovozne plofe. Prefnik llee u mrdastoj ermeturl trebe Iznos;t; najmanje 5 mm. Razmak podulnih lica I/ill Aipkine sme blti vetl od 15 em, a razmak poprefnlh llea ne ve~ od 30 em. Mereu em

\
I

'

EI \~mI ~
.

:,

:1

\\'
I

-"~.
t
I

,
-

:
I
~

:
,

-=-\~

~~

: =:::====
<:Jl;

,,

"I'

I ,:
I It'

I
,

':~

~"" ~"

l\\'
~

2.~ ,]xlS,8 "

20xJO,O
70aO

~~
]x/S,8

"26

J~-'
t

"'1

Stika

14

Raspored llca u mrelastol

m-aiuri

Uslovi

kvaliteta

za ma1Brijale

Kvelltet metarljala I betona za cementnobetonske kolovoze more u svemu odgovaratl jugoslovenskim standardlme I proplslma za beton I armiranl beton, kao I dodatnlm zalltevima ovog standarda.

6.1

Cement.
Za Izradu betona 18 cementnobetonske cementnog kllnkera koli Ispunjeveju sledel!e dodetne kojl zadovolleveju kolovoze moraju se upotrebiti ustove kvalitete 18htave: cementi klase 35 11145 od portlandJUS B.C1.011I JUS B.CI.013 I prema standardima

- sedilaj dodeteke nelvlla 15" (m/m), sedrlaj C.A do

-

(m/m). (m/ml, od toga pucolene nejvlle 6" 10" finota mlevenje po Blenu (Blelnel do 370 m' /kg, kod dodetke pucolene do 390 m' /kg,
vode ze standerdnu potetak pofatek konzistencllu do 29" vezlvenja kod 20 DC nekon 2 h, vezivenje kod 30 DC nekon 1 h. nekon 28 dene nelmen)e u Istom profilu betonske (mimI,

- levo)ne

tvmoc!8

6 MPe. kolovozoe plote moraju se sprevliatl od Istog cemente.

Svi stolevi betone

~'\)~'\)~~~

~"l~ Ii.2 Agreget

Ze pripremenle betane preme avam stenderdu more se upatreblti egregot kaii Ispunjeve uslave kveliteu preme stenderd/me JUS 8.83.100 I JUS 8.82.010 I dodetne us/ave premo avam "e"derdu. Otpamast kemenag egregate preme drabljenJu,adredena (postupak Los Angeles) more bltl: "B" e) za kamenl agregat za habajucl slaj cementnabetanske prema kalavozne standardu place: JUS B.B8.045 za gradaciiu

-..

za vrla telka saabreeaina

aptereeenle

najvi!e 16 % (m/m),

tetka saabraeaina aptereeen)e nalvi!e 18 % (m/m),

- za asta'a saabracaina aptereeenia nefvl!e 22 % (m/m), b) za kamenl agregat za danil sial cementnabetanske kalavazne place najvl~ 30 % (m/m). Otparnast zrna kamenag agregata velieine preka 4 mm prema smrzavaniu, adredena prema standardu JUS 8.B8.044 Iznasl: - za habaJucl slaj cementnabetanske kalavazne place nalvl!e 3 % (m/m),

za danji sial cementnabetanske

place naivl!e 5 % (m/m). slala betana.

Velicina nalveeeg zrna agregata ne sme bltl veea ad 1/3 debljlne Granulometrijski kvaliteta, Agregat a naclnu za habajuci I uslavlma trensparte sial cementnabetanske I ugra(Jlvania betana. kolovazne place

lastay rnelayine egregata utvr(luje se ispitiyanjern, pri cernu 5e yodi rafuna 0 usloyirna za vrlo te!ka, te!ko i srednie saobraealno

opterecenje mora sadrhti 6.3 VOOa Za izradu betona U.MI.058. 6.4 ~alik

u naziynim frakcijama iznad 8 mm najmanje 50 % mase drobljenih lrn8.

I
mofe se upatrebiti vada za kaju postaje dakazi da je podobna prema standardu JUS

Za armiranje cementnobetansklh kolovoznlh ploca upatrebl)ava se mrelasta armatura MAG 500/560 I MAR 500/560 prema standerdu JUS U.MI.091. Za maldanlke moraju so upatrebljavati!ipke ad glatkog cellke ad (:0200 fGA240/3601 a za kotve !ipke rebrastag eelika (:0503 (RA-400/500-2) prema standardu JUS C.K6.020, kaa I propisa za betan I armiranl beton. Moldanici sa maraiu izradlti u dullnl od 500 mm,l to kad cementnobetanskih kolavo..:

I i

za vrlo te!ko i te!ka saabraealna za astala saobracajna optereeenja

apterecenie

ad !Ipki nezivnag najmanje

precnlka 16 mm.

naJmanje 22 mm, a

ad !Ipkl precnika

Moldanici maraiu abavezna biti Izalavanl po ""Io~ dulinl adgovarajuclm premazom, a sarno ;zuzetno , se mole upatrebitl bitumen za premaz. Kod cementnobetonsklh kolavoza katve se izra(Juju:

- za v.lu InSku, te!ko I srodnlo I.obrol-"Ina oPloloeo"jo ad Ilpkl procnlka 10 111mI du!l"o - z. oSlala saobr.cajna apteroeenia ad !Ipkl precnika 14 mm I duline 600 mm.

OUUm,n,.

U Ilucaiu upatrebe !ipki ad glatkag celika, umesto rebrastog cellka mora se paveeati dullna kotve za 10% Kotve moraju biti odgovarajuee izolovane sama na sredlnl u dulini 200 mm. Karpe za osiguranje adgovaraiueeg polabia maldanika i katva u cementnabetanskim kolovoznim plaeame Izradulu se ad zavarene mrehste armature precnika lice 5 mm. Armaturne mrele i !ipke za moldlll1lke I kotve moraju so transportovadl uskladihiti prema praplsu .. betan I ar"!iranl ~eton. Kvalitet calika za cementnabetanske kolavoze ispiluje se prema prapisima za baton I armirani' beton I preme odgoveraiuClm .tandardlma. 6,6
Hemlllki dOOocl !>otonu I pigment!

Kod pripremanla betona mago se upatrebiti dodacl betonu za platlficlranje, aeriranje i1ioslguranje drugih svojstava koii zadovoljavaiu uslove kvaliteta premo standardu JUS U.MI.035. Pre prlpreme betana sa dOOaclma mora so praverlti da 11dodatak odgovara deklarl.anol namenl prema standardu JUS U.M1.037, I to sa cementam koji ea se upotrebljavati za pripremu betana.

626

JUS U.E3.020 Str.n. 11

Ukoliko se zahtBva bojenje betona mogu se upotrebiti odgovarajuci anorganski (mlneralnn pigmentl prema standardu JUS H.CI.010, za koje ja prethodno dokazano da ne uticu Stetno na svojstva baton a za cementnobatonske kolovozne ploce, utvrdene ovlm standardom. 6.6 Beton
Ocvrsll beton mora ispunJavatl uslove utvrdono u t. 5.6~1 do 6.6.6.

5.6.1

Cvrstoca

CvntoCa botona odredule se markom betona MB I minimalnom zateznom cvrstoeom pri savilanju 'zo' Zahtevane vrednosti cvntoCa za predvldena saobrac.lna optoretonja date su u tabell 2.

Tabela 2 Predvlden~ saobracajno opterocenje vrlo telko telko ostalo M8 IMPa) 40 35 30 Zatezna cvrstoca pri
savijanju

IMPa) 'u 5.0 4,5 4,0

5.6.1.1

Marka betonadetinisanaje 10 %-tnim traktilom normalne raspodele rezultata ispitivanla pritisne cvrstoto kod starosti betona od 28 dana. Projektom konstr~kcije moie se MB detinisati cvntoeom pri starosti vecol od 28 dana. Zatezna cvrstoCa pri savilanju ispitule se na prizmam. 10 X 10 X 40 em prema standardu JUS U.MI.01O. Vrednosti u tabell 2 predstavljaju 1 %-tni traktik normalne raspodele rezultata ispitivanja pri starosti od 28 dana. Vodonepropustljivost Marka vodonepropustljivosti prema standzrdu JUS U.MI.015 pri starostl batona od 28 dana ne sme blti nih ad V6 za botone u cementnobatonsklm plocama koji su neposredno izloieni atmosfenkim uticajimI.

56.1.2

5.6.2

5.6.3

Otpornost

prema

mrazu

i sollma kolovoza

ZI

odmrzavanje i odmrzavanja mora

Beton nosivog slola cementnobetonskog odgovarati n8. minimalno marki smrzavanja

koji je izlo!en ciklusima smrzavanja

200 prema standardu

JUS U.M 1.016 pri starosti batona od 28 da.

Otpomost povr!ine betona habaJueeg sloja u podrucjimo gde se upotrebljova so za odmrzovonle led. mora odgovarotl stoponu oStoeonJo..0" promo stnndurdu JUS U.MI.056. 5.6.4 Otpornost prema hobanJu

Habanja habalutog sloja "buienjem, ispitano prema standardu JUS 8.88.015 prl starosti betono od 28 dona, ne sme bit! veee od 18.em'/50 em2 u suvom stanju I 35 em' 150 em2 u vodom zosicenom stanju. 5.6.5
Dabilina eementnobetonskih sloja k80 i celokupna ploca

Debljino pojedinog

prolektomodrodenedebljlneza nolvl!e 1 em.

Dabljlna cementnobetonskog kolovozo odreduje I pro povr!ine v a e e e men se nolzbu!enim t n 0 bot

debljina

cementnobetonske

kolovozne
.

ploce mo!e odstupati 15 em.

od

)ezgrima precniko

5.6.6

R 0 v no! Dozvoljono

t,

v I sin

0 n 5k 0 9 k 0 I0 v 0 Z0 od ravnosti, projektovane vislne I prav..

odstupanja

cementnQbetonskog data su u tabell 3.

kolovoza

na bilo kom mestu na kolovozu

.'

StrInt

12 JUS U.E3.020

627
Tlbel13 Predvidena saabracajna aptereCenje mm - vrla te~ka. tdka i srednje Dazvaljena adstupanje
'ad ravnosti

ad visine mm

ad provca mm

- Ilka
- vrla Ilka i drugl

4 6 6

:t_20 :t 40 :t 40

30 50 100

Odstuplnje u pagledu rlvnasti adreduje se ravnjacam duline 4 m u bila kam palabju letve. Dazvoljena adstupanjl pavr~lne cementnabetanskag kalavaza ni u kam pagledu ne smeju prauzrokavlti primetne neravnine kaa nl Zlastajanje vade nl kalavazu. 6.7
Podla!n; Plastlcna mehanlckl Plasticni ZI .prehvlnje 6.8 materijali fali;1 debljinl .tlbilizavanag natkani tekstil utlsklvanjl do 0,1 mm sa 100 ".tnam kalavaznih klmenag materijall. spasabnasCu zadrbvanjl finih cestiea sial. mole se upatrebiti Iz zemllanag matarijala U nadgradenl istegljlva~cu placa kad temperatura ad + 5 do + 30C nepasreuna mo.

ra .e upatrebitl

ispad cementnabetanskih $I adgavarajucam flnih ce.tlca

ukallka

.e one ugraduju

nl slaj

Materijali Zl ispunu Zllspunu kad .pajniea magu se upatrebitl umeci i mase Zl zalivanje (.1. 15). ('-..

Mereu am
Masa za zalivan;e Prethodni premaz (ukoll,; ,e potreba) Donia ispuna (gumlnl tralea) <:)
Zarez spojn;ce '. t.Q"

V"'I

~.

Razrez

spo;nice

I'
-

ZaIt/tnl

umetale

(uleolileo Ie potrobon) Puleo tin.

O~

~
)

- -

Slika 15 Umecl u prastarnim spajnlclml ne smeju sprecavaU istezanle cementnabetanskih kalavazni" placa. a Inavremena maralu biti talika kruti da se ne izabllce pri zbijanju betana. Oni ne smeju biti tapljivi u vodl nit! upijati vadu Iz svdeg betana. Aka se upatrebljavaju umeci ad mekag drvata ani maraju biti ravni, pravilnih iviea i baz cvarava i adgovaraluCe zaStiCen!. Ukalika .e u prividnim .pajnieaml prod vida ugradnja danjlh umetlkl. ani maraju biti ad pagodnog mI' terijall kaji nlje tra~n. nljcdee ad zaStICenagmekag drveta iIi plastike i adgavarajueeg ablika dl sa kad ugradlvanjl betanl ne bl izablicill. U Izrezanl prividni lleb maraJu se ugraditi prafill Zl zaptivlnje ad mlterijll. kajl nile tra~n . kajl je ellstic.n i malo upijl vadu. MI'. Zl ulivanje spajniea mora blti elasticn. i mora Im.tl svajstva prem. standardu JUS U.M3.095.

628
6.9 Ma18rijall Z8 obredu povrllne povrllne nomenu. cementnobetonskog None..nl kolovole cemento mogu se upotrebitl I nema itetnlh

JUS U.E3.020 Strano 13

Za zatltu, ne90 I Impregneciju titno sredstve no povrllnu Zo povea.nje prlmenltl Z8 odgoverojua. nje 7 dana a do prl tome betono. otpora kllzanju

hemilske delovati flll~klh

za-

film lotltnog

sredstvo moro eflkasno

nojmoutlcajo mogu se

nl u ~pmu ne remetl proces vellvanjo I otpomostl premo habanju povrline obrodu.

cementnobetonsklh

kolovola

odgovarojuCi

m018rl)all Z8 povrllnsku

Uslovi za spravljanje Sastov

Sostav betonske svdeg

betona

6.1

melovlne

lO cementnobetonske s predvidenim Izra~unavaju

kolovolne moterijallma,

p!o~e odreduje la predvidene I apsolutnlm

se no temelju betona B II.

prethodnlh

ispltlvan)a

I o~vr1log betona betonske

uslove graden)o I namenu lapreminama, a receptura

kako je to zahtevano KolI~lne sastoJaka betona ;skaluje

prema proplsima melavlne

za beton i armlrani beton za kategorlju se u masama

se u kllogramima. ~ est I com a n j ; hod 0,25 mm

6.1.1

K 0 II ~ ; n a

Ukupna koll~ine cementa I lma agregata manjih od 0,25 mm ne sme blil mania od vrednostl navedenih u tabell 4. Tabele 4 Nejveea frekcljo ogregote,' umm Ukupna koll~lna comonla I ~oStico < 0,25 mm, u kg/m' ugraaenog betona najmanje 4do B do 16 do 32 do 6.12 B 16 32 63 500 425 350 300

KolI~lno vode I konzlstenclja KolI~lno vodo I konlistencijo svdeg betona mora se odrediti prema propisima la beton ; armirani beton toko do jo rospolollv;m sredStvlma omo9Ooono toko ugrodivonje I dobro zbilanje betono i postllanja proplsonlh svojstove svdeg I o~v"log betona. NoJveea vrednost vodocementnog faktora (odnosa vode i cementa) za cementnobetonske kolovozne plo~e ;e 0,50. KolI~lna mlkroporo
~ ~

6.1.3

Betonl Z8 cementnobetonske kolovoze moroju bit; earlranl zbog Izlolenostl delovanju mraza i soli. KolI~ina uvu~enog vazduha u svelem betonu, premo standrdu JUS U.Ml .031, mora odgovarati vredno. stlma navedenlm u tabell 6. Tabela 5 Najveoo frakclja 8gregata,Umm 4do Bdo 16 do 32 do
Faktor razmaka mlkropora

Kollclna uvu~enog valduha, u % 7 do 6do 3do 2do 10 7 6 3

B 16 32 63

vell~ine pre~nika

manjih ad 300 j!m.

SIron.

14 JUS

U.E3.020

629
betona

8.2

ProinodnJa

Batonska mebvina ZBcementnobatonska kolovoza moraju sa proizvodltl u labrikama batona koja u pogladu oprame I postupka rada moraju Ispunjavati uslova utvrdana u stondardlma JUS U.M1.050, JUS U.MI.051 IJUS U.M1.052.

7
7.1

Izrada cementnobetonskog
UgrodlvonJa baton a Baton zo cemantnobatonsk!

kolovoza

kolovolOa

plofe

mora sa ugradlvatl

preme projektu

betona u skladu s propl-

sima zo baton I armlran; beton. 7.1.1 Prlprama pod loge kolovoznth matarljalom plofa nelazl keo pOdloga slol materljele lolila, il1avl papir), koJi bl mogao

Ukollko se I.pod cemantnobeton.klh oduzetl betonu vodu, potrebno

je takvu podlogu: (plastlfna

7.1.2

- poprsketl

pokriti odgovaraluclm bltumansklm nakvasltl vodom.

podloinim

vezlyom III

Opiate

I kolosek

Beton 58 ugreduje Izmedu lik.ne oplete koja mora bltl o.lgurana od pomeranja u bilo kom .meru kako bi 58 po'ttgla zohtevana !Irlna, vl,ina I ravnost eementnobeton,kog ko'ovoza, Iii fini!erom 'a vufenom (klrznom) oplatom. ' Kao oplata mogu se upotreblti felik i beton (npr. unapred Izgradena cementnobetonska Ivlfna trakel. Orvo 58moie upotrebiti kao oplata ze izradu cementnobetoh'kih kolovoznlh plofa:

na blelkll,tifkim I pebfkim 'tazama i, u krivinama. Svaka oplata mora premazati adgovarejucim "ed'tvlma za odvajanje, I to pre ugradivanja betona. 'e Kod Izgradnje cementnobetonskog kolovoza u trakama, kolo...k ,e maZe po'tavljatl na tek ofvnll beton kad oval po'tlgne najmanje 50 % ad zohtevane pritl,no fvrstoee. Oplatu I !Ino koje kori'te ma!lno za zblJanjo I ravnanje i povr!ine po kojlma ,e krecu ma!lne za ugradnju ko)e nl,u vodene Slnama, moraju bid 'tabilne I fi'te kako bi bila o,igurana zehtevana vi,lna i rayno,t cementnobetonskog kolovoza.

na putevima

za leko I vrlo leko seobraeajno

optereeenje,

7.1.3

Tran,port

betona

Beton se mora transportovatl do me,ta ugradivanja na nafin I pod uslovlma koji sprecavaju ,egregaeiju I ,u!enl' botona kao I promono u ,e'tavu I ,vol'tvlma betono. 7.1.4 Nanohnjo betona I polaganje armature

Nano!enje betona moiepofetl kad je mesto ugradivanja (padloga, oplata ltd.) uradeno u 'vemu prema projektu kon'truk.cije I projektu betona. Ukoliko beton razastire u dva IIIvl!e ,'oj.va, debljlna ,vakog sloja mora Iznoslti najmanje 5 em. 'e Svekl sloj betone mora 58 revnomemo ,Ipati i rezastlrali. Oonjl "oj botona ne razastireti ,uvl!e unapred, da ,. ne bl i,u!lo iii poceo vezivatl pre nanoSenje I zbijanja gomjeg sloja.'me '0 Za eementnobeton,ke kolovoze ze vrlo te!ko, te!ko I "ednje seobreeejno oPtereeenje razastlranje keo I ugredivanje betone mora 58vr!iti Iskljuclvo ma!ln,ki. Mreiasta ermature mora reyno i potpuno nalegatl, kako ,e pri zbljanju gomjeg ,Ioja ne bl ugibala. Prl nastavllanju armature u uzdumom preveu, armatumo mreie moraju se preklapati za dye nJlhove polje, e najmenje za 20 em. Ne poprecnlm ,pojnieema ermetume mreie preklapeju za jedno polje. Na svlm .pojnlcome armatume mreia mora ,e oslguretl prodv pomeranja. 'e ,pol nicoma beton,kih kolovoznlh Na plofa armatura prekida na duilnl od 10 em. 'e Zbljanja bet on a I zavr!ne obrada poydlna Beton ; 'e mora ne coloj povr!lnl O8lojdebl]inl betonskog ,'oja zbilatl potpuno I raynomemo mdlname

7.1.5

630
koje deluju celom ~Irlnom ugra(!ivane trake I ~iJI hod mora bill ujedna~en I neprekldan. Z. zbijanje batona za cementnobetonske opU!retcnjem. za biclklisti~ke kao I nepr.vllnlm kolovoze na putevima

JUS U.E3.020 Strano 15

sa lakim I vrlo lakim saobraeajnim

I pe~~ke steze keo I ze ivi~ne treke, ne pro~irenjim" ru~nl porvlbratorll

I o~trim krivineme,

povr~lname. mogu se upotrobltl

ru~ne vlbraelono plo~a 1\1<laske.

Beton se moze zbijatl u celokupnoj debljini cementnobetonske jeva je beton bio razastrt. Hebajuci sloj betona mora se ugraditi:

kolovozne plo~e, bez obzlra u koliko slo-

prl toplom I suvom vremenu najkasnije 1 h pri temperaturi temperaturi veeoj od + 30 'C;

od + 30 Cm, a najkasnlje pola sata pri

- prl hladnom i mokrom vremenu 2 h posle ugra(!ivanja donjeg sloja betona. Potreban broj prelaza lingerom III vibraeionom daskom I pervlbratorlm. odre(luje se na probnom poilu. Ukollko se ne postile ravnost i ujedna~enost betona na povrsinl habajueeg sloja, na tim mestlma se po' Dodl!lvanje novo nanosi dodatna kolicina betona i zbija dodatnim prelazom finisera iIi dr:ugim sredstvom. cementa, vade ili meltera nije dozvdljeno. Za zavrsnu obradu kolovozne povrsine i za puteve za vrlo tesko, teSko I srednje saobraeajno opterecenje moraju se upotrebiti vibraeione gladillce koje su vodene koso ill upravno s osom puta i deluju na eelu kolovoza. kolovoznih plo~a i iza masi. !irinu treke ccmentnobetonskog

Za postizan;e zadovoljavajueeg kllznog trenla, povrsina eementnobetonskih prema habanju povrsine cementnobetonskog rajuClm materijalom. Potpuno ug.e(!ivanje cementnobetonskih kolovoznih plo~a mora se zavrslti: kolovoza

ne gladilice se obradi metlom ili posebnom maSinom upravnom na osu puta. Klizno trenje I otpornost mogu S8 postici ravnomernim posipanjem odgova-

pri top 10m i suvom vremenu za manje od 2 h, a pri hlednom i vietnam pri vremcnu za manjo ad 3 h posle pofetka pripreme betona u fllbrici bctona. \ niskim i visoklm temperaturama

7.1.6

Betoniranje
Ako se betoniranje

vrsl pri spoljnim

temperaturama ispod + 5 'c I iznad + 30 'c

ne sme biti:

treba

osiguratl

posebne

mere izvodenja betonskih Temperatura

radova u posebnim prilikama, prema propisima za beton i armirani beton. vazduha 0 'c,

betona na mestu ugradivanja kod temperatur;

7.1.7

Pre

. C, . nlh od + 20 C kod temperature vazduha - 3 vise od + 30 'c kod te;"perature vazduha Iznad + 25 'c.
kid I bet 0 n i r.a n j a mora biti predviden planom betoniranja u projektu betona i mora se poklapati s polja kako bl bilo moguce izraditi tehni~ki i tehnoloski odgovarajutu spojnieu u
kolovozu.

nib od + 10.C

Svaki prekid u radu dovrsenjem jadnog cementnobetonskom 72 Illada .po;niea

7.2.1

Kod spojnica beton mora imati Ista svojstva i kvalitet kao i na ostalim delovim. cementnobetonske kolovozne plo~e. Postupak Izrade spojnlea mora osigurati da razrez spojnica Ima odredene mere. Izrada prividne spojnlee Prividne spojnice moraju blti pravovremeno Izre~ane kako eementnobetonske kolovozne plo~e ne bi zbog skupl)anja betona nekontrolisano Ispucele. tiirinarazrez8prividnespoJniceevisiad velicine-oeekivanogomicanjaploea, a odredujesepremataz p bellI.

722

Izrade

pritisnute

spojnlee I radne.
spojniea treba vertikalnu povrsinu (zid) o~vrslog betona

Priti.nu1l! spojniee mogu bitikonstrukclone

Kod podulaih (konstrukeionih) pritlsnutlh

do-

bra natopiti prethodnim premszims. Potrebna kolifina tog sredstvs znvisi od njegove viskoznosti i porazltet" 00t0113. Na osu~oniprethodnlpromaztrobapre nustavka radovammetipremazu kolifinl od 1,0 do 1,5 kg/m' . Kod poprecnih pritisnutih spojnic8 mora se pre nastavka rndova vertikolna povrsina ocvrslog betona ravnomcrno promazati odgovar8Ju~im sredstvom.

Iv8no 18 JUS U.E3.020

631
pros torn a spojnieo

7.2.3

Izrada

Umeel u prostomlm spolnleama moraju bltl postavllenl pre po~etka ugradlvanja betona. ani moraju na celokupnoj duEnl dobro nalegnuti na podlogu I bltl osiguranl od pomleanja i Izvrtanja. Umetak mola bltl upult.n najvl!e 50 mm u baton. Debljlna umetka mora bltl najmanja 2 mm od I1rin. rozreza. Razraz prostornog sastavka mola sa Izvr!ltI 2 do 3 dana posla ugradnja betona.

7.2.4 7.2.5

Malina

zo rezonja

spolnlea
ravno urezivanja sa oltrlm Ivleama.

Malina za razanle zaraza I razreza moraju oslgurati

Zallvanja

spolnlea

Pra Ispunj..anja llebovll razrazl moraju bltl suvll o~lla.nl. Za ~ila.nla moralu 58 prlmanltl odgovarajua. eatka a po potrabl komprlmovanl vazduh. Zldovl r.zraza premazu/u sa prvo prathodnlm pramazom. Masa za zallvanje 51 uncal u razraze pogodnim spr.vama,. rozrazl Ispunlavaju potpuno do povr!ine, po potrabl I sa vile dopunjavanla.

7.2.8

Izrada Moldanlcl Moldanld

moldanlka I kotva postavljaju betona. I kot..

I kotvl sa pre ug~adlvanja batona Iii vlbriranjam u zbijanl sloj betona istovremano kolovozne u umetke plo~e. ani se ugraprostornih

sa ugradnlom

.:lulu vibrlranjem,

sa tako da Ide u sredlni cementnobetonske ~t":'.!!:'J~ a mogu sa I prl~vrstitl na zavarene korpe I postavliati spojnlea. opterea.nja, ralmak I te!ko saobr.eafno

popre~nlh

spojniea Iii u oplatu kod pritlsnutih Za puteva la vrlo ta!ko ella (sllka 10,11 naeln). Kod prostornih cementnobatonska Kotve sa ugradulu rumakom spojnlea 300 mm (sllka 10, I naeln).

Izme.:lu moldan Ika na sme bit I ve~1 od kolavoza Ilveden slo) cemantna od lim. iIi plastlke, sa radljusom kolovolne stablllzatako da manilm ploee I sa

Izulav ukoliko je Ispod betonskog

na led an kraj moldanlka ploea mogu dllatlrat!. purev.

morolu se stavitl tahure

kolovolOe

na ravnlm dalovlma

sa razmakom

150 em, au krivinama cementnobetonske

od 600 m sa razmakom

50 em u prvol I posl.dnjoj

tre~inl dullne

150 em u srednloj tret; nl ploea.

7.3

Nega I zaStita betona

Camentnobatonsk; kolovoz mora so kako za vreme ugradlvanja batona tako I posla ;zgradnle la!tltltl I brllilivo negovotl. Negovanja betona mora so zapo~eti odmah posle zovrlene povr!inska obrade s..leg ugradanog betono. Zo negu ugradenog svdeg ; o~vrsCavaju~g betono mole so prlmenltl vlalenie (prskanie ,It vlalenja preko odgovara)u~ih moterijala na povrSlnl betona - lute III asure) ili oitgovarajuCa tekul, hemijska zaltitna
sredstva. Hamijskim zaltitnim sredstvom kolovoz mora se ravnomerno slajem) takoda poprskati povrSina lako osulenih nisklm pokretnim kolovola cementnobetonpovr~ine). zaStltnim krovovi7 dana ill do~ skih kalovazoih Cemantnobetanski Vlalenjam Pokriva~ima ploea (sa mutnim se postigne ravnomernost lastltiti filmo (zatvorenast

moro se odmah posle ugradnje mokra

ma svetlih boja koji su sa svih strana zatvorenl sa mora odrlavati beton na postign. postlgna nalmanje 60 % predvidene 50 % prop!sana

u trajanju od najmanje 6 P. najmanja

eela povrS!na cementnobetonskog marke betona. mora se ~reelti

(od slame iIi drugih materilala) cvrstoa..

brzorashladivanja

mladog batona dnk b.',on ne

7.4

Imp18gnacila Za zaltitu betona od delovanja soli povrllna cementnobetonsklh kolovoznih plo~a mola sa impregnlsatl ispitat\.

odgovarajuc!im sradstvlme.

Eflkasnost

impregnacijskog

sredotva mora sa prathodno

7.5

Uslovi pult8nja Batonski

kolovoz8 u saobrKaj mola sa korlotlti za gradilisni saobraCaj kad beton postigna najmanje 70 % zahtevane

kolovaz

632
marke betan8, 8 ukoliko postizanja 50 % zahtevano kolovoz Cementn"betonski 8eton ]8 cementnobetonski marke betona. predaje se saobraeaju tr~fene nakon 28 dana od dona zavr~etka betona proma projektu. mrazeva. I kolovoz izgraden 08 sloju cementne

JUS U.E3.020 Strono 17 stabilizacije poslednje oakan

pl06e na

deonicl ili ranlje, ukoHko su postignute mora postl~i projektovanu

6vrstoa.

fvmo~u

do nastuponja

8 8.1

Kontrola
Prothodna Pre p06etka

kvaliteta
!spltlvanja betonlranj. vellflne moraju skupljanJa. ispltivanja zatezne 6vrsto~ pri savijanju mora biti veca za najmanje 1,0 MPa u tabell se izvrsiti prethodna beton. Ispitivanja svefeg i 06vrslog betona u smislu t. 6.1, moraju se ispitati svojstva iz t. 5.6.1 do

a prema propisima 5.6.4 I odredili Srednja vrednost od vrednosti

z. baton rezultata

I armirani

Za 06vrsH beton

utvrdenih

2.

8.2

Probno polje Na probnom polju proverava se i dokazuje:

8.3

Ispravnostpostupaka za spravljanje,transport j
povrslnska
sa6enje

ugradivanJe sve~eg batons,

obrada kolovozno

plofo,

I f

f 1

I t ~

I zaHvanjo spojnica, prema zahtevima iz t. 5.6.

kvalitet 06vrslog betona proizvodnje

Kontrola

Detona I

Kontrola proizvadnje betona u fabrici betona vr~i se prema standardu JUS U.MI.051. Na gradili~tu ,e mora prllikom uzimanja uzoraka za kontrolu u'agla~eno'ti ispitatl:

8.4 8.4.1

konzistencija, I

- sadrhj vazduha(kod aeriranihbetona) i

tamperatura betona pri spoljnim temperaturama i,pod + 5
saglasnostl sa uslovlma projekta konstrukcije "8 uzorcima koJi se uzimaju n8 mestu ugradnje.
06vr,Iog betona data je. u tabeli 6.

c i iznad + 25C,

Kontrola

Ispitivanje betons Z8 kontrolu

Najman]a u6estalost ilpitlvanja

saglasnosti vrs; sa
pojedinih svojstava

Tabela 6 - Ufestalost
objekat

Ispitlvan)e

I najmanjl

bra) ispltivanja

za dokaz kvallteta

06vrslog

belO"a

za ceo

Vrsta ispitivanja

Jedno ispitivanje na kolicinu ugra. denog batons u m3 kod no,eceg ,Ioja kod habajuceg ,Ioja 200 (150 meSavina) 200

Najmanji

ukup.

nl broj ispitivanja

Pritlsna fvrsto~a

200 (300 mesavina) pri savijanju 400

30

Zatezna 6vrstoca

"Vodonepropustljivost

_.

30

600 2000

400 1000 1000 1000 1000

10 5 5 5

Otpornast prema mrazu. OtpornoS1premIJmrazu i solima Otpornost prema habanju.. Debljina plo(:a

su obe vrste Ispitivanja.

.
..

---

Kod Jednoslojnih Otpornon

kolovoz8

obavezne

prema habanju redi se na IzvatteOlm uzorcima

ns kojima se ispltuje debljina plo~e.

51"""

18 JUS U.E3.020

633
8.4.2 8.4.2.1, Krlt
Dokaz

erlluml

preuzlmenlo

premo

paJedlnlm

IvaJstvlmo
marke po partljama prama propisi-

Morkobetane
marke betons vr!i 58 prema kriterijumima Z8 ocenu postignute me Z8 beton I armlrani beton.

8.4.2.2

Zotezna cvrstaa.

pri savlJanJu rezultata I,pltivenfa 'ama Jedan sma bltl nlll ad vradnostl u taball 2 zo najv!!a

Od svaklh 10 uzastapnlh 0,5 MPo.

8.4.2.3

Vadaneprapustljlvast Od ,vokih 10 uze'tapnih prapustljlva'ti praplsane rezultata praJaktam. I,pltlvonja ,ema jeden sma bid nlll za jednu marku od marka vodana.

8.4.2.4

Otpamast prema mrazu Od svakih 5 uzastapn/h rezultata Ispitlvanjo loma jadan sma Izdrlatl 50 elklusa mania ad praplsana mar. ka smrzavenja prema prajektu.

8.4.2.5

Otpamast prama mrazu I sallma Od svoklh 5 uzaS1apnih rezultota Ispitlvanfa 'ama Jedan mole pastlcl stepen apterea.nJa pavr!ine "I" prema standardu JUS U.Ml.055.

,
c

I r

8.42.9

Otpamast prema habanju Od svakih 5 uzastapnih razultata Ispitivanja sarno Jedan sme pastiei hobanje bru!enjem do 23 em' /50 em' u suvam j do 45 em' /50 em' u vodOrnzasleonam stanju.

8.5 8.5.1
8.52

Naknadna Naknadna primenltl Noknadno

dakazivanja

kvallteta cvrstaea batana vr!1 sa prama Standardu JUS U.Ml.048 I time da 'a cvrstoca prl savijanju odredi betona vr!1 sa na eillndrlma korelaeija Izvadanlm mora

utVr(livanja prltisne sarno razorna metoda. utvrdlvanje zatezne

iz kolavolOa I za' ploce u nepo.

ploce, pod uslovima da Se prethodno tezne cvrstoCe pri savijanju srednoj bllzini keo I eilindri.

na prabnoj tri prizme

deonlei

Izmedu prltisne cvrstoce Iz kolovozne

I to na nejmanje

koje su bile isecene

8.5.3 8.5.4

Naknadna

ispitivanje drugih $Vojstava betona vr!1 se na cilindrima negativni rezultO! i,pitivanja'iznad more se izvaditi i ispitati negetivnih vredno,ti onoliko dozvoljenog uzoraka

Izvadenim

iz kalavozne

place. svoj'teva, jugaslo' be.

Za svaki pojedlnacni Izuzev marke betona, venski standardi. U slucaju dob;jenje

broja nekog od prapi,enih koliko proplsuju odgovarajuci

mora se postupiti

u skladu sa propisima

ze beton i ermirani

ton.

8.5.5

Visina cilindra

za sva ispitivanja

mora odgovarati celokupnoj projektovanoj debljini betonske place.

Veza sa drugim standardima JUS 8.82.010 JUS 8.83.100

Separi,ani teta

agragat (granulat)

za betan.

Tehnickl

u,/avi

- Kameni a9re9at. Frakcionisani kameni agreg3t za beton i asfalt. Osnovni uslovi kvali.
Prirodni kamen, Ispitivanle cvrS10Ce na priti,ak prema habanju kameni agregat. i drob/Jenog bru!enjem Ispitivanje postojenosti prema mrezu natrijum..ul

JUS 8.88.012 JUS 8.88.015 JUS 8.88.044

JUS 8.88.045 JUS 8.C1.011

Ispitivanje atpomoS1i Prirodnl i drabl]eni latom Ispitivanje prirodnag

agregata ma!inam

Cement. Portlend-cement. Portland-cementi elja, klasillkeeija I tehnlckl'uslovl

"Los Angeles" sa dadeelma. Pucolanski

cement.

Defi.

634
JUS B .C1.013 JUS C.K6.020 JUS H.C1.010 JUS U.C4.010

JUS U.E3.020 Strano 19

- Cement! nlske toplote hldratecl)e. DallnlclJa. klaslflkeclla. teh"l~kl uslovll prlmene Batonskl ~elik. Okrugll vru6e valjanl - Anorgenskl plgmenti. Kleslflkeclje mlnerelnlh plgmanete

JUS U.C4.016 JUS U.E1.010 JUS U.E1.012

ProJektovenje I gre~enje puteve. Odre~ivenja ukupnog ekvivalantnog seobreCajnog opteretenle ze dimenzionisenja esfeltnlt1 kolovoznlh konstrukclje Projektovenje I gradenja puteve. Kllmetski I hldrolo~kl uslov! Projaktovanja 1 gre~en)a puteve. ZamlJenl redovl nalzgredn)1 puteve. Tahnl/!kl uslovl

ze Izvr~nje ProJektovenja I gradenje puteve. Osetl)ivost materl)ala tla na deistvo mraza JUS U.E6.010 - Projektovanje I gradenie pu\J!va. Noslvost I ravnost ne nivou posteljice Klasi/!na I savramene pod logs za puteve. Tehnl/!kl uslov; za izradu JUS U.E9.020 JUS U.E9.021 - Asfaltni putevi. Tehni/!kl uslovi za Izradu gornjih nosivih slojeva od bitumeolziranog materljala po vrueem postupku JUS U.E9.022 - Noseel slojevl podloga ze puteve od mehanl/!kJ stablllzovanog tin. Tehnl/!kl uslovl za izradu JUS U.E9.024 - Projektovanja I graden)e puteva. Izrade nosecih slojeva kolovoznih kMstrukclJa pute. tava od materljala stabilizovanih cementom I sli/!nim hidraullenim vezivima. Tehnic.. kl uslov! JUS U.E9.026 - Projektovanje i graaen)e puteva. Izrada stabilizovanog tla kre/!om I izrada noseGih konstrukcila za puteve od materiJala stabilizovanlh kre/!om JUS U.E9.02B - Projektovanje I gra~enje puteva. Izrade don)ih nosecih slojeva ad bitumer.iliranog materijala po vru6em postupku. Tehni/!ki uslovl
JUSU.M1.005 JUS U.M1.010

- Beton. Izradal nega betonsklh tela za ispitivanje /!vrstoCe Ispitlvanje cvrstoCe betona ne zl!ltezanje prl savijanju ndzm; (konr.e~tri,,"no optere' 6enje u sredini raspona)

JUS U.M1.015

!
,

t
t [ \"

- Beton. Ispitlvanie vodonepropustlilvostl betona - Beton. Ispit!vanje o\pornosti prema dejs\vu mraza JUS U.M1.020 - BelCln. Odredivanje /!vrstoCe betonsklh tela izre/lenlh od svezeg beton. pri rritisku JUS U.M1.035 - Beton. Dodaci be!onu. t~vali~et i provensvanje kvaliteta JUS lJ.M 1.037 - Beton. Ood.cl betonu. Prethodno Ispitlvanje radillbora dodataka betonu .. odre~e' ni~ agreg.tom I cementam JUS U Jv11.048 - Beton. NaknadAo utvrdiva"je prithn. cvrsto{:e ugradenog betona JUS U. :',11.050 - Beton. Kontrola prolzvodne sposobnosti fabrlke betona _. Betol'. Kontrola proiz.odnje u fabrikama betona ZBbeton kategorlje B II JUS U.M1.051 pr; fabrik.ma betor,. JUS U .M1.052 - Beton. Minimalne opre",a za laboratorije
JUS U.M1.016 JUS U.M1.058 JUS U.M1.091 , . JUS U.M3.095

- Beton. Voda za spr.vljanje beton.. Tehni/!ki us101l;i metode ispitivanja - Grat1evinskozavarene mrelaste armature Mas<:za zaliv""ie sesta.aka na kolo,olima

JUS U .MB.OS5 -

Beton. Isphivanje otpornosti betona na dejstvo mnUd i soli za odrnr zavanje

Na osnovu

mi~lieni8

Republi~kog

sekretarijata ~t8mpa

za kulturu

SR Srbije br. 413-81/

74'()2 od 4. II 1974. ne placa se porez na oromet Beograd

Savezrii zavod za standardizaciju

DK 691.81
.IUGOSLOVENSKI STANDARD SA alIA VElNOM PRUoIENOM
-. od '''8'-04-27 I

635 J!PREFABRIKOYANIUETOJIIsKi ELEMENll'j

JUS

Tehni~ki uslovi za izrodu I ugradqju

IU.E3.0S0
1981. SFRJ. br. 18/81.

'

Pravll~lkbr.60'::'468111 od 1981.!i3:'O;Slut+nllilt

Preiabrlcdtei

concrete-units.

Technical

requirements

for manufaclure

and m~untlng

I--

II

Predmet standarda

..

Ovim standardom Ie utvrduju uslovi za izradu projekta, uslovi za kvalltet upotrcbljenih materijala I kvalitet gotovih prefabrikovanlh betonskih elemenata, uslovi ~a njihovu, proizvodnju. transport I montatu, kao I na~in proveravanja kvallteta upotrebljenUl materijalfi Igotovih "refabrikovanUl betonskih . , elemena II.

2
2.1

Definicije Prefabrikovani betonski elementl su takvi gradevinskl elementl (komponente) od betona, armJranog I pr,ednapregnutog betona, kojl Ie ugraduju m montlraju posle ~ostlzanjapotrebne ~vrsto~ betona odredene projektom. Beton po ovom standardu je beton proizveden sa prhodnim III drobljenlm kamenim IIJregatom, zapreminske mase u o~vrslom stanju od 2200 do 2800 kg/m3, On mo~e biU armiran okruglim III rebrastim betonskim ~elikom, zavarenim armaturnim mretarna od hladno vu~ene ~ice iii Bi-~el1kom, iii prednapregnu tim tlcarn&, uudima 111 !Ipkama od visokovrednog ~el\ka.

'1.'1

13 3.1

Oblast primene
Odredbe

'

oVOg standarda

primenjuju

sa na prefabrifovane

betonske

elemente

sledcclh

vrsta:

. 3.2
,-

elemente ,Iemente

od nearmiranog betona, od armlranog bQtona,

elemente od prednapregnutog

betonli,

Odredbe ovoga standarda ne primenjuju sa na elemente I konstrukcije koje su trajno izlozcne temperaturama,.preko 70C, na elemente sa krutom ~eHcnom armaturom i na elemente od lakoagregatnih vrsta betona. 1'0

~4 Opsti uslovi ,4.1

Pri projektovanju, prolzvodnjll primen! prefabrikovanlh betonskih elemenata po ovom standardu moraju HIprimeniU odredbe ovog standarda, tehni~ki normativi I jugoslovenski standardi koji se odnose na ovu oblast, kao I posebnl zahtevl postavljenl projektom. Prl projektovanju, prolzvodnjl I ugra<livanju ill montall prefabrikovanih betonskih elemenata konstrukcija mo~e se odstup!tI od pojedinlh odredaba ovog standarda na na~in odreilen zakonom. I

4.2

4.3

Prefabrikovani betonski elementi mogu se proizvoditi neposredno uz objeka!.

u fabricl-X'ogonu, na poligonu iii na gradili!tu

Ilrd8Ie

SAVEZNI

ZA VOD ZA STANDAaDlZAClJU ,

636

4.4

ProizvodaC prefabrikovanih betonskih elemenata duzan je da u toku proizvodnje vrsi kontrolu kvaliteta (kontrola proizvodaCa) saglasno vazeCim tehnlCkim noramtivima, jugoslovenskim standardima I ovom standardu. Cilj te konlrole je praCenje osnovnih osoblna upotrebljenih materijala, proizvedenog sve~g I oCvrslog belona i osoblna prefabrikovanog elementa zahtevanill projeklom.

5 5.1 5.1.1

Uslovi za izradu projekta Opste odredbe

ProizvodaC prefabrikovanih betonskih elemenata i konslrukcija raspolaze pOlrebnom projektnom dokumenlacijom, I to: a) projektom prefabrikovanog elementa ili konstrukcije, b) projektom tehnologije proizvodnje, c) program om kontrole kvallteta. duian je da pre poCetka proizvodnje

5.1.2

Projekal prefabrikovanih

belonskih

elemenala

I konslrukcija

mora sadriall sve delove predvidtme u beton. Osim sadrzaja iz prethodnog

propisima za beton i armirani beton i propisima za pred~apregnuti

'i

,1

stava, projekal za izvodenje mora sadrzati jos I sledeCe: a) radionJCke crteie prefabrlkovanill betonskil; elemenata, b) crteie spojeva i veza elemanata i veza za os tale de love konslrukcije, c) projekat tehnologije proizvodnje za fabriku'pogon.

5.1.3

Oslm delova iz taCke 5.1.2, projekat prednapregnutUl betonskih elemenata mora obuhvatiti I sledeCe: a) b) c) d) e) f) karakleristike odabranog sistema prednaprezanja; dovoljan prostor za Izvrsenje radova na prednaprezanju, vrstu i naCin zaslite kablova za prednaprezanje; predviclen projektom;

'vrsle i naCin ispitivanja koja treba izvrsili pre, u loku i posle prednaprezar~a; faze prednaprezanja i veliCine sUa k"jlma se prednaprezanje vrsi u pojedinim fazama; mCunske vrednosll ugiba elemenala. belonskih elemenata prednapregnutill putem adhezlje Celika I belona mora, osim delova

5.1.4

Projekal

navedenih u taCkama 5.1.2 i 5.1.3, jos sadriali:

.~ 5.1.5

a) naCin apliciranja sila u ~ablovima; b) naCln merenja pocetne sile u kablovima i granice dozvoljenih odstupanja; Ukoliko sc za ubrzano oCvdCavanje betona prednapregnutih betonskih elemenata prlmenjuje termiCka obrada betona, projekal mora posebno uzeli u obzir uticaje termlCke obrade na elasliCna I plastiCna svojstva betona, na prianjanje betona i Celika i na gubilke sila prednaprezanja. Kao lermiCka obrada belona smalm se njegovo veSlaCko zagrevanje na vise od 35C.

5.2 5.2.1

Sadriaj projekta Projeklom prefabrlkovanog belonskog elementa se odreduju: a) oblik I dimenzlje elemenala; b) fiziCko-mehanlCka i druga svojstva; c) dokaz sigurnosli za oCekivana oplereCenja putem s~allCkog ili drugog promCuna, Iii odreden eksperimentalnJm ispitivanjem; d) podruCje namene elemenata.

JUS U.EJ.050

~ 637

5.2.2

Radioni~ki ertet prefabrikovanog betonskog elementa mora da sadrti sledete podatke:

erlcle armature, njen polotaj u elementlll tablleu speclfJkaeUe armature I kablova, - zapreminu i masu elementa, - oznake obrade pojedinih povdina, - oznake i kvalitet materijaJa, - ertete, polotaj i uslove za delove koji se ugraduju u elemenat a potrebnl su za prolzvodnju, deponovanje i montatu elemenata, - stepen ta~nosti i dimenzija, - ~vrstotu betona prilikom vadenja elemenata Iz kaJupa.

oznaku elementa i vezu sa ostaJom dokumentacijom, izgled u tri projekcije i geometrijske mere, poJotaj, izgled i vrstu ostaJih delova koji se ugraduju u elemenat,

5.2.3 5.2.4

Crteti spojeva i veza prefabrikovanil1 betonskih elem~nata moraju da sadrte podatke 0 polotaju spojeva u konstrukciji, kvalitetu i vrstl materijala, redosledu i uslovlma !zvodenja. Projekat tehnologije proJzvodnje, deponovanja I transport a prefabrikovanlh betonsklh elemenata mora da sadrti potrebne dispozicione i druge ertete, opis proizvodno~ proeesa sa uslovlma proizvodnje, opremom i m~inama, speelfikaeije i proracune. Projektom tehnologije proizvodnje moraju bit! odredene osoblne sveteg i ocvrslog betona, malters i drllgih potrebnih materijaJa za ugradivanje, kao ! gotovog elementa.

5.2.5

Projekat montate mora da prikate dimenzionalno odreden polotaj elemenata u konstrukelji ill sklopu, sa oZllakom svakog elementa, oznaku primenjenih detalja, spojeva, redosled montate elemenata u konstrukclji i druge zaJ1teve koji su bitni za izvodenje sklopova I stabilnost konstrukelje. Projekat montate dutan je da pribavi !Ii lzradi !zvodac montatnih radova.

5.3 5.3.1

Sigumost elementa Stati~kim, odnosno d!naml~kim Iprora~unom prefabrikovanog hetonskog elementa iii konstrukclje moraju se obuhvat!tI sva stanja opteretenja od proizvodnje do sklopa u konstrukcljt. Prema potrebi moraju ~e obuhvatiti i naknadnl ~Jjdugotrajnl efektl kao !to su skupljanje I tccenje betona, pad napona prednaprezanja I dr. Proracunom se mora dokazatll stepen naknadnc monolitlzaeijc sklopa elementa, mot no!enja I deformabiJnost spojeva Iletajeva.

5.3.2

Dokaz sigurnosti elementa ili konstrukeije provodi se prema propisima za beton I armlrani beton i propl. slllla la prednnpregnutl beton I drugllll tehlllckhn normntlvlma I jugoslovellsklm slnndnrdlm8. Mot no!enja nosivih nearmiranih betonskih prefabrikovanih elemenata mora se dokazali eksperimental. lIim ispitivanjem do lorna, primenjujuti koeficljent sigurnosti 2,5. Konstruktivne pojedinosti MinimaJne dozvoljene dimenzije armiranill i prednapregnutill a) la povr!lnske clemente (plote, lldov! I st.) betonskih elemenata i njlhovih del ova su:

5.3.3 5.4 5.4.1

- punogpreseka
- slotenog i sandutastog preseka b) za linijske elemente (grede, stubovi i sl.): - za pune pravougaone i druge preseke - za slotene preseke (I, T, L i sl.)

. . . . . . . . . . . .. 4 em
3 em, 6 em, 3 em,

e) za istaknule delove elemenata

nosa~a - zazidovesandutastihi roWljnih

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 em,
3 em.

638 5.4..2
Linijski nosati od armiranog betona izlo1eni savijanju moraju se u prilisnutoj zoni za fazu eksploatacije armirati najmanje sledetom armaturom: a) nosati lirine do 8 em i dutine do 4,0 m sajednom lipkom betonskog gvotda 4>6 mm; b) svi ostali nOBati sa najmanje dye lipke betonskog gvottla 4>6 mm. l'ostupajllti prema propisima za beton i armirani beton, propisima za prednapregnuti beton i ovom standardu, projektant ovakvog prefabrikovanog betonskog ele'1'enta mora da odredl potrebnu armaturu u sva.

kom pojedinom slutaju.

5.4.3 5.5 5.5.1

Za kuke I sidra, ugradene u prefabrikovani betonski ele~enat, radl omogutavanja koeficijenat sigurnosttproliv loma i izvlatenja mora blli n~jmanje K = 5,0.
Spojevi Pod elemenata se podrazumeva sa ostalim delovima natin povezivanja montatnih spojnlce. betonskih I ostalill elemenata medusobno,

njegovog iransporta,

spojem

kao I montatnih

elemenata

konstrukcije, prostor Izmedu

u prostoru

Pod spojnieom u konstrukcljl,

se podrazumeva kao I prostor od funkcije,

Izmedu

dva ili vile montatnih betonskJh elemenata

elemenata delova

koji se sastaju

montatnih

konslrukelje.

5.5.2

U zavisnosti

spojevi utieaje

se Izvode kao: (opteretenja) opteretenja,

a) spojevi kojl prenose b) spojevl

nosetl

spojevi; prostor - zatvorenl spojevi;

kojl ne prenose

ulieaje

vet zatvaraju

c) spojevi koji ne pre nose utleaje opteretenja

I ne zatvaraju prostor

otvorenl spojevi.

5.5.2.1

Spojevi koji prenose ulieaje opteretenja

izvode se kao: I za koje se mora ratunskl ill eksperimentalno sredstvlma ili konstrukeljarna. smolama debljine ad I do 3 mm mogu primali i dokazall

a) Spojevl kojl prenose utieaje (opteretenja) malterom, aernlranll ostvarenl mehanltkim b) Spojevllepljenl epoksl-smolama ulieaje od opteretenja.

ispunjenje funkelje I stepen sigurnosli. Ovl spojevl mogu bill Izvedenl kao suvl, lepljenl, Ispunjenl I drugim slntelitkim

Za ove spojeve projektom se moraju definlsali:

- zahtevane mehanltke karakterlstike sredstava za lepljenje, geometrljskl oblik I natl" obrade spoljnill pove!ina radl efikasnijeg prijema napona smieanja u spoju, kao I ellminaeije koneentraelje napolla. veste Ispitlvanja lepkova pre njihove upotrebe; uslovl I natin kontrole Izvodenja radova pri lepljenju. mallerom na bazl eementllog ili sintetitkog veziva, Ilrlne od I do 3 em, koji prlmaju moraju biti trajno izloteni pritisku od lIajmanje 1,5 MPa.

c) Spojevllspunjenl utieaje opteretenja

Maller ne sme korozivno delovati na armaturu, telik za prednaprezanje I delove kojl se vezuju. Projektom ovakvih spojeva moraju se definlsali mehanltke I druge osoblne mallera, natln njihovog ispitivanja, kao I uslovi I natin kOlltrole Izvodenja lIa spoju. d) Armiranl spojevl, prednapregnuti Hi lie, koji prenose opteretenje, moraju Imali najmanje lirinu od

10 em I u njlma najmanje polovina armature u preseku mora bill nastavljena preklapanjem ili zavarlvanjem. Projektom ovakvih spojeva moraju se defmlsali detaljl spoja, uslovl I natin Izvodenja, trenutak prednaprezanja, temperatura sredine u momentu spajanja (ako je od utleaja na konstrukelju) I drugo !to je od znataja za nosivost spoja. e) S~j prefabrikovanog elem<:j1ta sa delom konstrukeije koji se betonira na mestu, mora u projektu bill I armature, stanja povrllne ' definisan u pogledu ut1c~a koje prima, geometrijskog oblika betona otvrslog betona I drugih uslova pod kojima se nastavljanje izvodl.

5.5.2.2

Zatvorenl spojevi kojl ne prenose opteretenja a) Spojevi k~jl ne prenose opteretenja

izvode se kao: spoja u konstrukeljl,

a Imaju funkciju zatvaranja prostora (zatvoreni spojevl) i kojl se

moraju konstrulsali vodeti rat~na 0 materijalu za spajanje, polotaju temperaturnlm dilatacijama konstrukeije I drugim ulieajima od znataja.
~

639
b) Zalvorenl spojevi kojl u konstrukcijama ne menjaju velicinu pod uticajem optereeenja, temperaturnih I drugih uticaja i kojl se mogu popunjavali neelasticnim materijalima. c) Zatvoreni spojevi koji u konstrukciji menjaju velicinu pod uticajem optereeenja, drugih uticaja I koji se moraju popunjavati mora. iznositl najmanje 8 mm. 5.5.2.3
.

temperaturnih

trajno elasticnim materijalom, prl cemu ~irina spojnice

Otvoreni spojevi koji ne prenose optereeenja,l u konstrukciji, temperaturnim

manje 8 mm.

koji se moraju konstrulsali vodeei racuna 0 polofaju spoja

I drugim uticajima od znacaja, pri cemu ~irina spojnice mora iznositl naj-

5.6
5.6.1

Konstrukcije montatnih objekata Konstrukcije novih sistema montalnih objekata svih vesta moraju imati kompletnu projektnu dokumentaciju, saglasno ovom standardu, pre nego Ito pocne redovna proizvodnja prefabrikovanih elemenata. Pre uvodenja u prlmenu novih sistema montatnih objekata od betonskih prefabrikata svih vrsta, za koje se ne mote sarno racunskim putem U potpunosti odredlli kompleksna stabilnost objekta u pogledu svih ocekivanih uticaja, sistem mora biti eksperimentalno Ispitan na modelu ill u prirodnoj vellclni. Cilj eksperimentalnoa npitivanja je dokazivanje slgurnosli konstrukcije tokom gradenja I posle Izvdene monolitizacije objekta u pogledu dej~tva svih ocekivanih optereeenja i uticaja.

5.6.2

6
6.1 6.1.1

Uslovl za kvaIitet OpUe odredbe

materijala

Za proizvodnju prefabrikovanih betonskih elemenata mogu se primenjivati sarno materijali i delovi za ugradlvanje predvidenl tehnicklm normaUvlma, jugoslovensklm standardima I projektom. Materijali i deloti za ugradivanje moraju se skladl~liti tako da se ocuvaju njillOve osobine. Za materijale koji se mogu oltetili ili Izgublti zalltevana svojstva ako se skladBte na otvorenom prostoru, mora se . obezbedlti odgovarajuee skltdl!tenje u pokrivenom ili zatvorenom pr!>storu. Agregat za beton Agregat koji se upotrebljava za spravljanje betona mora odgovarati pro pisirna za beton i armirani beton. Granulometrijskl sastav agregata mora blli prilagoden armaturi, delovima za ugradivanje, oblJku, dimenzijama I funkcljl prefabrikovanog betonskog elementa, obezbedujuel dobru ugradljivost, . kompaktnost I obradljivost sveleg betona.

6.1.2

6.2 6.2.1

6.2.2

Najveea krupnoea zrna u mdavini agregata ne sme bili veea: a) od jedne treelne najmanje dlmenzije elementa kojl se beton!ra; b) od najmanjeg slobodnog razmaka ~ipke armature u horlzontalnom redu, uzimajuei u obzir polotaj elemcnta prilJkom izrade;. c) od jedne cetvrtine dimenzije linijskog elementa priblitno kvadratnog iii krutnog prcseka.

6.3 6.3.1

Cement Cement koji se upotrebljava za spravljanje betona :za nearmirane I armlrane prefabrikovane betonske elemente mora odgovarati propisima za beton i armirani beton, a za prednapregnuti prednaprcgnuti bcton, odnosno valeeim jugoslovenskim standardima za ccmcnt. beton propisima za

6.3.2

Ako sc u proizvodnjl prefabrikovanih armiranobetonskih elemenata primcnjuje termicka obrada sveteg betona (zagrevanje, zaparivanje, dodavanje pare betonu prilikom me!anja I sl.), cement se mote upotrebitl sarno ako se prethodnim eksperimentalnlm Ispitlvanjem utvrdi njegova pogodnost I njegovo pona~anje prl termlckoj obradl.

640

6.3.3

AJuminatni ili za beton tainim usvojena

cement armiranih

moze

se upotrebiti

sarno za nearmirane betonskih elemenata,

nenoslve

prefabrikovane

betonske

elemente

prefabrlkovanih pogodnost spravljanja,

pod uslovom

da so prethodno

eksperimenkao i

putem

dokaze

njegove transporta,

primene ugradivanja

na odnosni I negovanja

tip prefabrikovanog ovakvog betona.

elementa,

tehnologija

6.4 6.4.1 6.4.2

Voda
Voda za spravljanje belona za nearmirane i armirane prefa~rikovane belonske elemenle mora odgovarali propisima za beton i armirani beton, a za prednapregnuli beton propisima za prednapregnuli beton. I Morska voda se ne sme upotrebili za prolzvodnju betona armiranih i prednapregnutih prefabrikovanih betonskih elemenata, kao i za nearmirani beton prefabrikovanih betonskih elemenata kod kojih izbijanje soli na povdillu elementa lieU nameni elementa.

6.5 6.5.1

Dodac! betonu

' Dodaei betonu za nearmirane i armlrane prefabrikovane

betonske elemenle moraju odgovarati propisima

6.5.2 6.5.3
6.6 6.6.1

za beton I armirani beton, a za prednapregnuti beton propisima za prednapregnuti beton, odnosno jugo. slovenskim standardima za dodatke betonu. Svezem betonu prilikom spravljanja moze se dodavati boja, pod uslovom da ~tetno ne uti~e na projektovane osoblne betona. Dodael belonu moraju se skladi!tlti na na~ln Kojim se spre~ava dejslvo 'nepovoljllih ~Inilaea koji mogu dovesti do promene osobina dodataka.

Beton

Za prolzvodnju prefubrlkovanDl betonskih elemenata sme se upotrebili sarno beton za kojl je, na osnovu prethodnih Ispllivanja sa istim sastavnim delovima koji te se upotrebitl za betonlranje elemenata, eksperimenlalno utvrileno da ima osobine predviilene projektom, propisima za beton i armlranl beton odnosno proplslma za prednapresnuU boton, koo I druslm tehnlOklm normaUvlma Ijusoslovonsklm standardima, Za kvalitet betona i maltera vaZi sledete: a) Kvalltet betona odreiluje so projektom prefabrikovanog betonskog elementa Hi konstrukcije, a ozna~ava se markom betona. Projektom se moze predvideti da beton pored oznake marke ima i oznake drugih osobina (~vrstote pri zalezanju, otpornosti prema habanju, stepena vodonepropustljivosli, otpornosti prema mrazu, otpornosti prema agresivnim utieajima I dr.). b) Za armirani beton prefabrikovanih betonskih elemenata ne sme so predvideti niza marka betona od MB 200, a za prednapregnuti beton od MB 300. prefabrikova. c) Betoll I silllozrni belollski mailer za Izradu nosetih spojeva anniranih i prednapregnutih

6.6.2

nih betonskih elemenata treba da una najmanje onaj kvalitet koji ima beton za clemente koji se medusobno spajaju. dj Kvalilel eementnog maltera zu populljavallje spojniea mora bill projektom definisan, s 11m~to malter lie moze 1mall manJu marku od M SO. 6.6.3 Minimalne koliOine cementa u 1m3 gotovog betona moraju biti u skladu sa propisima za beton i armira. ni betoll. Ako betonska mehvina Ima maksimalno zrno agregata od 16 mm, koli~ina cementa iz prethodnog stava mora se povetali najmanje za IS %, odnosno za 30% ako je maksimalno zmo agregata 8 mm. 6.6.4 Kvalitet betona so dokazuje: a) Za beton prefabrikovanih betonskih elemenata odredivanjem marke betona prema propisima za belon i armirani beton. b) Za prednapregnute prefabrikovane betonske elemente starosti manje od 28 dana proizvoila~ mora

osim dokaza marke betona, dokazivali i kvalitet betona za starost pri kojoj se elemenli prednaprezu, 1 to na uzorcima ~uvanim pod jednakim uslovima pod kojiJna su se tokom proizvodnje nalazili i sami clementi.

641
e) Ukoliko Izuzetno je dostignuta ad odredbe marka betona ugradenog u prefabrikovane betonske elemente manja ad

zahtevane marke, ovakvi elementi u preth~dnom

se ne smeju upotrebiti. stavu, kada j~ dostignuta marka betona prefabrikovanog betonskog

elementa ve6a od 70 % od projektovane marke betona, izvoda~. mora zalltevati da se utvrdi stvarno stanje kvalileta betona proizvedenih elemenata, I da se obezbede dopunska teoretska ili eksperimentalna ispilivanja proizvedenih elemenata. Ukoliko se ovl.j, Jspitilvanjima utvrdi da dostignuti kvalitet betona zadovoljava tralene uslove, projektant mole dozvoliti primenu I ovakvih elemenata. U svim ostalim slu~ajevima proizvedeni iJi ugradeni elementi ne magu se upotrebiti bez odgovaraju6e sanaeije elemenata, 6.7 6.7.1 Celik za armlranje sa eiljem da se isti dovede u stanje predvideno i prednaprezanje prefabrikovanih betonskih elemenata moze se upotrebiti sarno ~elik prema proplsima za beton I armiranl beton I proplsima za prednapregnuti beton. tib ~elika obezbeduje slgurnost i trajnost konstrukcija projektom.

Za armiranje i prednaprezanje jugoslovensklm standardlma,

Pored vrsta ~elika iz prethodnog stava, mogu se upotrebiU I druge vrste ~elika ako se prethodno
eksperimentalnim putem dokaze da se upotrebom i elemenata od prefabrlkovanog betona.

6.7.2 6.7.3

Za zavarene
su zavarljivi. Prilikom ra~una Celik

armature

mogu

se upotrebiti

sarno ~e]jcl

za koje je prethodno posebno po

eksperlmentalno

dokazano !ipki,

da

skladi!tenja, da ne dode

~elik do prljanja mora

za armiranje ~elika

.mora

biti

slolen

vrstama

i pre~nieima
blatom i dr.). za prednapregnuti

vode6i

za armaturu

za prednaprezahje za za!titu za za!tilu instaIacija se u batonska oni !to moraju treba kablova kablova

se transportovali

( npr. masn060m, I skiadi!titi saglano

praUnom, propisima

beton.

6.8
6.9

Sme!a Sme!a Delovi Kada kanaH, utieaja,

za prednaprezanje za prednaprezanje mora odgovaratljugoslovenskom standardu..

prefabr!kovane biti od takvog ispitivanjem.

elemente materijala

usra(\uju i tako

delov!

Instalac!ja, da ne dode

dlmn!,

vontilaclonl

III drusl

ugradenl

do nepovoljnog

medusobnog

dokazati

7
7.1

Kvalitet

gotovih

elemenata

KVlllitet betona

Kvalitet betona prefabrikovanih betonskih elemenata mora ispunjavti zallteveproplsa za beton I armirani beton, propisa za prednapregnuti projektom. 7.2 7.2.1 7.2.2 Oblik I dlmenzije elemenata Oblik i dimenzije prefabrikovanih jugoslovcllsklm standarJol11. betonskill elemenata predvldaju so projektom elemenata III beton i ove uslove, odnosno dopunske uslove aka su ovl propisani

Toleraneije dimenzija prefabrikovanill betonskill elemenata odreduju se u zavisnosti ad funkeije elemenata u sklopu i odnosu elemenata sa ostalim elementima u sklop,u. Na osnavu ovih krilerijuma bira se stepen ta~nosti kome element mora odgovarati.

7.3

Slepeni ta~lIostl I dozvoljena odstupallja

a) Za prefabrikovane elemente i delove koji se ugraduju

ta~nosti:

u elemente predvidelll su slede6i stepeni

S t e pen t a ~ nos t i I odnosi se na polOlaj delova koji se ugraduju u prefabrikovani betonski elemenat, a koji sluze za vezu sa drugim elementima I velO sa drugim podsklopovima kojl zatvaraju
objekat, zatim svi detalji vezani za drlanje, pololaj Hi prodore inslalacija I clementi sa posebnim zahtevima u pogledu oblikovanja objekata.

642

S t e pen ita t nos t I 2 i 3 - odnose se na ko~;trukcione I fasadne elemente kojI se medusobno vezuju mehanItkIm, lautIm I delImitno elastitnim vezama iIi koji nbu neposredno povezanI vec medusobnIm odnosom stvaraju rastojanja (spojniee). S t e pen I tat nos t I 4 I 5 - odnose se na konstrukeione i ostale elemente kojI se u sklopu medusobno I za ostale elemente vezuju monolItnim i prednapregnutIm vezama. S t e pen 3,4, I 5. tat nos t I 6 - odnosl se na sve elemente kojI nisu obuhvaceni stepenlma tatnosti 1,2,

b) U zavisnosti od stepena tatnosti I odstojanja mernih tataka dozvoljena su sledeca odstupanja: Tabela 2

Odstojanje mernih tacaka, u mm Stepen tacnostl do 100 100 do 200 200 do 1000 1000do 2500 2500d070oo Dozvoljenaodstupanja (:I:)u mm I 2 3 4 5 6 2 3' 4 5 8 10 3 4 5 6 13 20 4 5 8 12 21 25 5 6 10 15 23 30 6 8 15 2\J 30 35

U slucaju da su merne tacke na razmaku vecem. od 7000 mm, dozvoljena odslupanja propIsuju "C projektom u zavlsnost! od vrste elomenata I natln. njihovoll oslanjanja I povozlvanja u konstrukclji.

Pel tomc odslupanja ne III1cjubltl manja od vrcdnostl za odgovarajucl stcpcn taenostl, dalih u
prethodnoj tabllel za rastojanje mernih taeaka ad 2500 do 7000 mm. I e) Dozvoljena odstupanja ad velleine projektovanog iii standardom predvidenog ugla utvrduju se putem dImenzija dijagonala. Razllke u dlmenzijama dIjagonala za pojedine stepene taenost! ne smeju bitI vece od velitlna predvi4enih u prethodnom stavu. d) Detonski prefabrlkovanl elementl clje stvarne mere ne odgovaraju projektu Hi standardu, moraju se posebno obeletit!. Upotreba saglasnost projektanta. ovih elemenata prl ugradlvanju na objektlma dozvoljena je sarno uz

7.4 7.4.1 7.4.2

Izgled povnine elemenata Povr~ine prefabrikovanih betonskih elemenata moraju biti ravne, ukoliko to projektom predvideno, i ne smeju sadrtavati gnezda nastala segregacijom betona. nlje drugatlje

Dozvoljen. odstupanja u pogledu neravnlna moraju se odreditI u projektu, s tim da je najmanje odstupanje od raVllost!:I: 3 mm na I m dutIne. Nadvi~enja elemenata u momentu proizvodnje i deformacije nastale usled prednaprezanja nlsu obuhvacenl ovom merom tolerancije. Dozvoljava se pojava povrlinskih naprsHna na betonsklm prefabrikovanlm za beton I armirani beton, ukollko to projektom nije drugatije predvideno., elementhna saglasno proplsima

7.4.3
7.S

Slojevi za finalizaciju elementa Veza slojeva za fInalizaciju elementa i betonske mase elementa mora trajno I sa slgurnolcu da obezbedi funkcionalne karakterIstlke elementa, predvidene projektom IIIjugoslovenskim standardom.

7.6

Nosivost prefabrikovanog elementa NosIvost prefabrlkovanog betonskog elementa u odnosu na spoljne utieaje kojima je Izlolon u svim fazama proizvodnje, transporta 1 montate, kao I posle monolitizacije objekla, mora najmanje odgovaratl zallievimaprojekta, tehnitkim normativima i jugoslovenskim standardima.

643

8
8.1

Proizvodnja Fabrika

elemenata pogon za iuadu prefabrikovanih betonskih elemenala

8.1.1

pogon za prefabrikaclju belonskih elemenata mora bil\' opremljena ma!lnarna i uredajima Fabrlka polrebnlm za pravilno skladi!lenje agregata I cementa, za spravljanje, transport / / ugradlvanje betona, za transport I prolzvodnju elemenata i njihovo obeletavanje I skladiUenje. Beton mora bili spravljen me!alicarna sa prinudnim me!anjem ili druglm slstemima me!anja koji obezbeduju ujednaeen kvalitet svete betonske rnase, saglasno jugoslovenskom standardu. Fabrlka

8.1.2 8.1.3

pogon za prefabrikaciju

belonskih elemenala mora raspolagali dovoljno velikim zatvorenim se da se prolzvodnja delimieno obavlja I

prostorom u kome st odvija proizvodnjaelemenata.,Dozvoljava u otvorenom prostom.

Bilo u pokrlvenom, bilo u otvorenom proslom, prolzvodnja se mote obavljati sarno pod uslovom da su sprovedene polrebne tehn/eke I tehnolo!ke mere koje obezbeduju normalno ugradlvanje sveteg belona, kao I odgovaraju~e oevr!~avanje ugradenog betona. ,8.1.4

Skladi!te gotovih elemenata mote bili zatvoreno, p,okriveno ili olvoreno, s lim da se clementi deponuju na tehnleki ispravan naeln (podloge, temeljl, pragovi, so!ke I dr.) 'koji spreeava o!te~enje elemenata. Mora biti omogu~en bezbedan utovar elemenata u tr,ansporlna sredslva.

8.1.5

8.1.6

Fabrika - pogon za prefabrikaclju belonsklh elemenala mora bill opremljcna luboralorljoll1 za leku~u konlrolu prolzvodnje koju obavlja proiZvodae. Ova kontrola odnosl se na saslojke betona, beton I gotove betonske elemente. Prolzvodnja betona mote se obavljat!sarno na temperalurarna od S e C I vl!e. Izuzelno se dozvoljava prolzvodnja betonal na temperaturarna da su preduzete potrebne mere za betoniranje projektom tehnologJje prolzvodnje.
\

okolnog vazduha nWm od S eC, uz uslov

na nlsklm temperaturarna,

8.1.7
I

Proizvodae je dutan da vodl evidenelju 0 lemperalurl poeetku, u sredinll na kraju radne smene.

u proiZvodnom prostom, mere~1 je naJmanje na

!to mora bit! deflnlsano

8.2 8.2.1 8.2.2 8.2.3 8.j 8.3.1

Izrada prefabrikovanih

elemenata na gradiliUu iii na poligonu iii na pollgonu mora blti dovoljna da

Oprema za prolzvodnju prefabrikovanih elemenata na gradilmu trajno obczbedl proizvodnju elemenala zalllcvanog kvalilela.

Konlrola kvalitela od slrane proiZvodaea mora bit! obezbedena u gradili!noj ili drugoj laboraloriji. Prolzvodnja na otvorenom prostoru mora se obavljati po uslovima t. 8.1.618.1.7 ovog slandarda.

Opiate i kalupi Opiate I kalupl za prolzvodnju prefabrlkova/llh standardu. OpIate i kalupl moraju obezbedlti proplsanih dozvoljenih odstupanja dimenzlja. betollskUI elemenala konstruUu u projektu se od malerijala I Hi jugoslovenskom na naein koji zavisl od zahteva za odredelli elemenat, postavljenih

da se oblik I dimcnzije elemenla odrtava}u u granlcama belona magu sklnuli bez -

8.3.2

KOIIslrukcija oplata I kalupa mora bili takva da se 0111po otvrdnjavanju o!le~enja elementa.

644

8.3.3

Opiate I kalupl moraju blti tako konstruisanl I Izra<lenl da prilikom transport a (tokom proizvodnog procesa) ne dolazi do njihovih deformacija koje mogu. !tetno utlcati na stabilnost kalupa i , prefabrikovanog elementa. Svl delovl opiate I kalupa,kojl slufe za prh~vr~lvanje za transportnl ure<laj ill sredstvo (kuke, plote, uAlee, zavrtnji i dr.) moraju imati dovoljnu sigurnost da omogu~e bezbedan transport opiate I kaJupa punih svefeg betona iii otvrslih prefabrikO"Vanih elemenataJ

,8.3.4

Za premazivanje opIate I kalupa mogu se upotrebiti ~arno sredstva koja ne dovode do Izmene izgleda I boje element a nlti del~ju agresivno na svdi I otvrsli beton i armaturu. Armatura i njeni skJopovi Armatrura prefabrikovanih betonskih elemenata mora se polofitl u oplatu Hi kalup u kolitinl, obliku I polofaju opisanom u projektu ili jugoslovenskom standardu, u skladu sa propisima za beton I armirani beton i propisima za prednapregnutl beton. Radi obezbeilenja projektovanih oblika I polofaja armature u prefabrikovanom Aipke armature moraju biti me<lusobno tvr~tc povezane iIi zavarene. '
I

8.4, 8.4.1,

-, 8.4.2

betonskom elementu,

8.4.3

Pre potetka ugra<llvanja betona u oplatu ill kalup mora se prekontrolisati oblik, polofaj i potpunost projektom predvl<lene armature, vode~1 narotito ratuna 0 debljlnama zaUltnil\ slojeva betona nad armaturom.

8.S, 8.5.1

Zavarivanje telika za armiranje Zavarlvanje telika za armiranje prefabrikovanih betonskih elemenata ,sme se vrAlti sarno u skladu sa

odilovarI\Ju41m t.hniOkim normativima I jUliollvoonskim atandardima koji Ie odnose na ovu oblal!.

8.5.2 ' Pr! jzradl

ZDvarenih mreu I prostomih

elektrootporno mrefama izra<lenlm

annaturnih

sklopova kada je preenlk lipki 14 mm ill manji,

olektrddno zavarlvanje pod zaWtom fica iii kotvi

mora
gasa. sme se

se uvck primenltl Na armaturnirn vdili jedino

varlvanje od hladno

ill kontlnuaJno vutenog telika

ili fiee, dovarlvailje '

le"lektrootpornim

zavarivanjem.:

8.5.3

8.6

Nose~1 vorovl tellka za armlranje moraju svojlm dlmonzljama, polotajem I kvalitetom odgovaratl zahtevima postavljenim u projektu i odgovaraju~ln\ telmitkim normativirna ill jugoslovenskim standard 1ma. Kablovi za prednaprezanje Prlprema kablova

8.6.1

a) Kablovl za prednaprezanje Izrailuju se no natin kojl predvi<la slstem prednaprezanja koji se primenjuje. Materljal za prolzvodnju kablova pre upotrebo mora bllilspltan, lJ. moraju blli dokazana svojstva hatena projektom. tehnitklm normatlvirna ill jugoslovenskirn standordlma. b) Prlprema kablova mora se vrAlti na tistom prostoru. Za vreme proizvodnje kablovi ne smeju biti zaprljanl uljima, mastima I-dr. nltl dolOll1i u dodir sa materljama koje Izazlvaju korozlju telika ill stvaraju uslove za pojovu elektrohemijske 8.6.2 Transport kablova korozlje.

Za vreme transporta od mesta prolzvadnje na mesto ugra<livanja, kablovl I eevi, ukalika se u njlma naJOle kablovi, moraju bili zaUi~eni od mehanltkih o!te~enja I ad dejstva korozije.
8.6.3

Ugradlvanje a) Polafaj

kablova kablova ili kablovskih kanaJa u konstrukcijl mora biti u skladu sa polatajem odredenim

projektom. Dozvoljavaju se odstupanja od pala!a~a predvi<lenog prajektom data u tabeli 3.

645

Tabela 3
Presek nosa~a na mestu kabla do od 20cm 20 do 100 em Dozvoljena odstupanja, u mm po visinl 2 do 6 6 do 10 10 po ililni, ,5 10 20

izna.d 1do em

b) Fikslranje kablova mora se Izvditi lako da se za vreme betonlranja ne mogu pomlcali sa svog mesta. Drta~i kablova moraju blli poslavljeni na dovoljnom razmaku da obezbede kontlnualnl tok kablova i
,

svedu na minimum

njihova

lokalna

savijanja.

c) Pre po~etka betoniranja potrebno je Izvrliti pregled polotaja kablova iii opiate za kanale kablova. Takoile je polrebno praverili eventualnu zapllvenost cevi za kablove (malqoskopski pregled, vazduh

pod priliskom, voda).

'"

d) U toku betoniranja mor~ se vrliti stalna kontrola' polotaja kablova I.nepropustljivost cev!. Dozvoljena odstupanja pod a) ne smeju se prekoraelti ni u toku betoniranja. Mora se spre~ltl prodiranje cementnog mallera u cev, a ako je do toga dol10 cevl se moraju Ispratl vodom. e) Posle zavdenog betonlranja mora se proverlti da U je dollo do prodiranja maltera u cevi, do njihovog blokiranja ili blokiranja kablova I izvrllli eilcenje cevl, odnosno oslobailanje kablova (pomeranje kablova, ispiranje, produvavanje). f) Krajevi kablova I kotve, ako su ugra<lene u beton, moraju posle betonlranja blli za1ticenl od korozlje do trenutka prednaprezanja, kao i od mogucnosti pradiranja vode u kanal kablova.

8.6.4

Privremena

zaHlta kfblova Ako temperatura vazduha poste betonlranja padne Ispod 3 c I ako'postojl oposnost od mraza narednlh dana, kablovskl kanall se moraju osloboditi vode ispultanjem u najnizim ta~kama kanala 111 produvavanjem vazduhom pod prlliskom. Delovl za ugradivanje Delovi za ugrac1ivanje u prefabrikovane betonske elemente (kolve, delovi instalacija, delovi za vezlvanje elemenata, industrijski proizvedenl elementl I dr.)' postavljaju se u kalup elementa pre beloniranja na naein predviden projektom elementa I tehnololkirn procesom proizvodnje. Vrsta, osobine, mesto I polozaj delova za ugradivanje moraju u svemu odgovarati projektu ill jugoslovenskom standardu.

8.7 8.7.1

8.7.2'

Ukoliko se prillkom naknadnog prednaprezanja projektom predvlc1a ugra<livanje kotvi u beton, one se moraju postavltl ta~no na predvidenim mestima I ~vrslo Cikslratl uz oplatu za to predvldenim prlborom, kako ne bi dollo do njihovog pomeranja prilikom ugradlvanja betona. Dozvoljena odstupanja od proj~ktovanog polotaja data u t.8.6.3 vaze i za kotve. Ugao koj! spoljna povr1ina kotve zaklapa sa kablom mora iznositi 90 sa dozvoljenim odstupanjem od 3 .

8.7.3

Cevi koje slute za vodenje kablova mogu biti krute, celicne, od nabranog Uma ilJ plastlcne. Za cevi moraju biti dokazana sledeca svojstva:

da ne izazivaju koroziju celika za prednaprezanje,

- da su krute uz dovoljnu elasti~nost za oblikovanje krlvlna kablova i - da ne propuUaju vodu.

646

8.7.4

Ukoliko njihova

se kanali ods.upanja blti

kablova

ostavljaju

u betonu polotaja

pomocu

gumenih

creva pod pritlskom preseka

ili na sUcan nacin, kao I da a). kojl se tackI8.6.3,pod elementa

m'ora se Ispitivanjem

dokazati

da su takvi kanali

standardnog

poprecnog

po celoj dutinl,

od projektovanog nepropustljive prednaprem.

nlsu veea od onih Ikoja su navedenau uzmedu dva prefabrlkovana

8.7.5 8.7.6 8.7.71 8.8 8.8.11 8.8.2

Cevl

moraj~

za vodu ,

I u spojnlcl

naknadno PriklJucct

z'Jiedno

najnitim tac\ama, ~-Mernl instrumenti

+ InjektiranJe,

odnosno
je njihov ~_...

drenam,
razmak

moraJu se postavlti na lu'ajevlma kabla, na naJvi!im I

veel od 30 m I izmedu nJih., da je moguca efikasna zaltita

a ukoliko

ili otvorl za kontrolu

sile u kablu moraju

se tako postaviti

ka blova na tim mesUma.

Spravljanje betona Beton za prefabrikovane betonske elemente mora se spravljlti 58llasno proplsima za beton I armlranl be. ton, propisima za prednapregnuti beton, ovom standardu I druglm jugoslovensklm standardima. Frakcije agregata u fabrlcl betona moraju blti tako deponovan. ..: naknadnog prljanja agregata. da ne dolazl do njihovog me!anJa I do

8.8.3 8.8.4 8.8.5 '

Prilikom spravlJanJa betona ne smeJu sc stavlJaU razliclte vrste cementa u Istu sme!u. UkoUko postoje zahtevl za beton I u pogledu spolja!njeg jednolikog Izgleda elementa, cement I agregat koji se ~potrebljavaju za spravljanje betona moraju blti Iste vrste I Iste Isporuke. Kontrola ispravnosti uredaja za merenje sastavnih delova betona p"!tanja postrojcnja urad, a zaUm najmanJe Jedanput godl!nje. u fabrlci betona mora se vditl pre

8.9
" 8.9.1;

Trnnspurt !letona Od mesta Izrade do mesta ugradlvanja svet beton se mora transportovati na nacln I u uslovlma koJima se obezbeduje homogenost njegovog sastava. Ako se beton'transportuje na temperaturama vazduha nltim od 5 .C, moraju se preduzell odgovarajuce za!titne m~re za transport betona na nlskim temperaturarna. ' Ako se beton transportuJe na t~mperaturarna I relativnoJ vlatnosti vazduha koja omogucava prekomerno iSIl~Jvalljcbetono, beton so od tsullvanja mora zoWtl na odgovaroJuel nacln. Svetem betonu u toku transporta I posle njega ne sme se dodavati voda.
I

8.9.2 8.9.3 8.9.4, ~( 8.10

Ugradivanje betona Beton se, po pravUu, ugraduJe odmah posle spravljanja. Ukeliko nlj. moguee ispunlll ovaJ 'uslov, takav beton 50 mote upotreblti sarno ako se prethodno dokato da Ima potrebnu ugradljivost. UgrodlvonJe botono mora so vr!11Ijednlm od pogodnUl mehanlckih Irodstov. z. zbljonj. svoto botonsk. rnase, sa cUjem da se postigne najveea moguca gustina betona. Ugradivanje betona u prefabrikovanl betonskl elemenat ne sme se prelddati sve dok se betonlranje jednog eloment. ne zavrli. lzuzetno, ugradlvanJe betona se mot. projektom. preklnull sarno nl nacln I pQ/1 uslovlma kojl su predvldenl

8.10.1 8.10.2 8.10.3

Ako do preklda ugradlvanja betona dode ulled nepredvldonth uzroka (prlnudno prokldanje), prolzvodac prefabrlkovanog betonskog elementa Je dutan preduzeti mere da takav prekld ugradlvanJa betona ne utice !tetno mi osoblne elemenata zahtevane projektom.

8.ll 8.11.1 :

Negovanje sveteg betona Sveti beton mora se zaltititi od nepovoljnog deJstva sunca, kite, mega, mraza, vetra I promaje prilikom transporta, ugradlvanja I nakon zavr!enog ugraalvanja, kao I tokom pocetka vezlvanja I ocvr!cavanja betona. Posebne mere negovanja betona moraju ~e predvldell projektom tehnologlje.

.647
, 8.11.2 Ukollko je beton kojl otlvr~ava izloten moau(\no,ltI smnavanja, mora Ie lijegova zaltlta I njegovo negovanje sprovesti tako i u toliltom trajanju da beto!' pre prv.. rash1a4lvanja na tatlku smnavanja vode dOltigne ~vrstoeu prl pritisku od najmanje 10 MPa. Ubnano otlvdeaV8llie betona Ubrzano o~vrleavanje betona tokom proizvodnjo prefarlkovanlh a) termltlkom obradom betona, b) hemijskim dodaelma betonu. e) druglm eksperlmentaino proverenim postupcJma. MIO"*" elemenata mote Ie provelll:

8.12 I 8.12.1 !

8.12.2

Pre prime_ubrzanog otlvrleavanja betona mora so eksperlmentalnlm putem dokazati da OV8kvaobrada ne uti~e nepovoljno na zahtevanl kvaUtet prefabrikovanog betonskog elementa, a posobno na tlvrltoCIi . , betona, pojavu prllina Ilzmenu Izgleda povrline elementa. Za ubrzano otlvdeavanje betona uz pomoe hemljskih dodataka mora so prethodno dokazall da ne postojl moguenost nastanka korozJje tlelika za armlranje I prednaprezanje. IJksporimenlulnlm pulom mora so za svaku vutu prefabrlkovanlh belonsklh elemenata odredlll poaoclan postupak terml~ke obrade. Po zavr!etku tennl~ke obrade beton prefabrikovanlh betonsklh elemenata mora Imall najmanje takw tlvrstocu koja je neophodna za daije proizvodne operaelje (podlzanje elemenala, vadenje Iz kalupa, transport I skladillenje elemenala I II), all ne manje od IS MPa. Mlnlmalna tlvnloea belona lobzlrom na proces proizvodnje, odreduje se za svaku vrstu prefabrikovanlh elemenala statitlkim prora~unom u projektu i proverava u ~ealnlm uslovima prolzvodnje. Brzina hladenja prefabrikovanog betonlkog elementa nakon zavrlene termitlke obrade mora bltl takva da ne dode do pojave naprsUna ill druglh oltetenja elementa. U faz! hladenja, prefabrlkovanl alament na Imo bill !zloten ulloaju tamper.ture koj. J. &avllo od 200e nlta od temperature prefabrlkovanog betonskog elementa. Takvo hladenje heba, po potrebl, sprecUI zamtnim merama (zadriavanje elemenata u zatvorenom prostoru odgovarajuee temperature, pokrlvanjem I toplotnom izolaeljom elementa, zalt\tom od vetra, hladne kile, snega, utieaja mrlZa I dr.).

8.12.3,

8.12.4 8.12.51

8.12.6 8.12.7

8.12.8 ,8.12.9

Kada Je temperatura okoinog vazduha veea od 10C, posl~'zavrlene termltlke obrade I hladenja elementa mora so nastaviti sa negovanjem betona vlatenjem najmanjo 3 dana. : ' Za Ivakl prefabrlkovanl olemont DI lrupu olomenat. koJI 10 IItovrolllello lorllll~kl obraduju mora Ie vodltl evidonelja 0 olt~renom '..oplotnom rellmu prlte!mlOkoj obradl beton.. T~mper~tur. so mora medIi u intervalima potrebnlm da Ie nedvoamlsleno dobijo sllka ostvaronol tomperatumog rotlma tokomt~r-

mi~keobrade.

'

,
8.13 8.13.1

Prednaprezanje Radovl posebno Ovaj

prefabrlkovanlh

betonsklh

oIemonata botonlklh

I kODitruk1:ija olomenata amoju so vrlitl sarno na proltoru (oslobadanja) Ilea koja koji jo I I

na prednaprezanju obezbedon mora

prefabrlkovanlh

prollv oposnoltl bill ogradon

od kllzanja III popullanja radl spreOavanja prolaza

kablova za prednaprozanjo u procosu rada

!lrodaja za ukotvljavanje. prostor ne u~estvuju snabdeven tablom sa natplsom elemenata botona kojl upozorava III konstrukcije odgovara projoktu. za prodnaprozanjo Izdutenja za ~akl (ole dJjagram), moraju so proma po~otnlm na opunost. qd botona smo so pristupltl tek kada Ie ultanovl da

8.13.2

Prcdnaprezanju postlgnuta

Cvnioea

8.13.3
8.13.4

Na OIllOVU Ispltivanja sl1ama u kablovima Oprema

Celika pdmenjenog IzraCunati po~otna

kabl posobno. kablova mosu so upotroblll

za prcdnoprezanjo

(prose, pumpo

I dr.), kab I kotvo za ankorovanjo

sarno ako IU Ispravno

Ilspltano.

648

8.13.5

Pre nego !to se pristupi prednaprezanju mora se proveriti da Ii su kablovi slobodni (pomieanjem u kanalima), krajevi kanala propisno obradeni i kotve ispravno postavljene. Takode mora se proveritl makrOskop~ putem da Ii na betonu, a speeljalno na aukerolm blokovlma, ne postoje naprsline, gnezda u betonu 111 druga slaba mesta. Svi nedostacl na betonu koji bi mogli negativno utieaU na prednaprezanje moraju se prethodno otkJonlti. Prednaprezanje kablova vdi se po redosledu i Cazarna predvidenim projektom prema postupku propisanom zaodnosni sistem prednaprezanja. Za dute kablove koji su pod znatnim utieajem trenja potrebno je Izmeriti stvarnl! velitlnu trenja i Izvr!iti korekclju potetnih slia ukollko je to potrebno. ave Izmene vr!! projeklant.

~.13.6 '
.

Potetna sUa prednaprezanja meri se titanjem pritisaka na manometru pumpe, a kontroli!e se merenjem Izdutenja kabla. a prednaprezanju kablova vodl se zaplsnik u sldadu sa proplsima za preunaprcglluti belon.

U zaplsnlk se unose I sva zapatanja u toku rada koja mogu blli znatajna za procenu valjanosti
prednaprezanja. Ukoliko se kablovl ne magu prednapregnuti u granlearna predvldenim projeklom, prednaprezanje se mora obuslavlti. a ovome se obave!lavaprojeklant. Daljl rad na prednaprezan]U mote se obavljatl samo u saglasnosll sa projektantom.

18.13.7 .

Posle zavrlenog prednaprezanja potrebno je u najkra~em vremenu Izvrliti zaWtu !cablova. Kablovi kojl su prednapregnutl moraju bltl za!tl~enl najkasnije 30 dana posle prednaprezanja. Ukoliko se trajna zailita kablova ne mote Izvrlill u roku od 30 dana od belonlranja, mora se fzvesll prlvremena zailita sredstvom koje ~e kasnije bili bez poslediea uldonjeno. SpravijarIJe smde za zaltltu kablova za prednaprezanJe Spravljanje smele za zalUtu kablova za prednaprezanje mora se vrllti specljalnirn melalieanla koje mogu da stvore skoro kololdalnu konzlslenclju. admeravanje sas~vnih del ova smele vrli se po masi. Vreme melanja mora da bude prllagodeno tlpu melallee I ne sme bltl dute ou tellrl mlnuta. . Posle zavrlenog melanJa smela se mora procedltl kroz odgovaraju~e slto da bl se oslobodila krupnljih zrnilea I gromuljlea. Zaltlta kablova za prednaprezanJe lr\iektlranJem Trajna zaltlta kablova za prednaprezanje prefabrik?vanih betonskih elemenata vdl se Injektiranjem smele za zaltltu kablova u kanale u kojirna su kablovi poloteni. icojl se unose svl podaei znatajni za Za vreme Injektiranja mora se vodill zaplsnik 0 za!tIti kablov-, . ocenu kavaliteta rada. " Zaplsnlk mora sadrtatl: podatke 0 objektu, konstruktlvnom delu f kablu, datum I vreme Injektlranja, t!p melavine, podatke 0 opreml za Injekt!ranje, pritlsak na manometru pumpe, temperaturu vazduha, podatke 0 kontrolnim uzorelma I opls svih zapatanja 0 proeesu rada sa l!emama, skleama i dr. Prlvremena zaltita kablova vdl se u skladu sa zahtevlma projekta ill prema posebnlm uslovima izvodenja, kada stalnu zaltitu nije mogu~e blagovremeno Izvrliti. Prlvremena zaiUta kablova vrll se smelarna koje su olporoe prema smrzavanju, koje Imaju antikorozlvna svojstva I posle odstranjivanja ne utitu nepovoljno na kvalitet Irajne za!tite. avakve smele mogu se upolreblt! sarno ako su Ispltane. ObeletavanJe elemenata PreCabrikovanl betonskJ element mora bit! na vidlj!v i trajan natin obeleten odredenom oznakom, datumom proizvodnje I oznakom proizvoclata, sve do zavr!etka montate. Prefabrikovni elementi istog oblika I dlmenzija, ali razlitite marke betona ili razliWo armirani, moraju nosili nedvosmislenu oznaku tlpa elementa.

18.14 8.14.1
8.14.2 8.14.3 8.15 1 8.15.1 .: 8.15.2.

8.15.3 .
8.15.4

8.16 ' 8.16.1

.649

8.16.2

Na svakom prefabrlkovanom betonskom nose~em elementu mora bltl oznaeena gornja strana elementa (prema polotaju I~ konstrukcijl), kako bl se Izbegla mogu~nost pogre!nog ugradlvanja - monta~e elementa. Transport I skiadiUenje elemenata Prefabrlkovanl betonski element! moraju 50 tako uskiadi!titl, transportovatl njihovo prekomemo naprezanje ill o!te~enje. I postavitl da se spreel

8.17 , 8.17.1 8.17.2

Kada je neophodno da se prefabrlkovanl betonski elementl skladl!ta I transportuJu sarno u odredenom polo~aju, moraju se prl skiadl!tenju I transportu koristltl odgovaraju~1 uradajl kOJI~a obezbadltl pravilan

polo~ajelementa.

Tankl paneli (debijina manJe od 10 cm) III odnos. debijlnn prem" dutlnl manJeg od 1/40 mornJu se skindUUtI i transportovnU u vartlkulnom III prJblltno vertlkulnom polotnJu, ukoliko proJektom nlJe predvldeno transportovanJe I uskiadi!tanJe u horizo;ntalnom plotaJu. Na mestlma dodlra mora Se predvldetl za!tltnl matefiJai.

8.17.3 i

Prefabrlkovanl elementl moraJu Se tako skladlUlU da ne mota do~1 do njlhovog prev;tanJn UIpada, prl eemu oznake poJedinlh elemenat,a moraJu blti potpuno vidlJlva u momentu kada se prJstupa utovaru IIi manlpulaclJI sa elementlma. Prefabfikovanl elemanti sa Ilnallzlranom spolJa!nJom povrClnom u zavr!nom stnnju mornJu se na odgovaraJu~1 nalHn u skiadl!tu za!tltitl, kako ne bl dono do o!te~enja ovih povr!lna iii celog elementa. Ako Je to potrebno, skiadl!tenJe ovakvih elemenata mora 50vrml u pokrivenom ili zatvorenom prostoru. .Posle proizvodnje, a pre ugradlvanja, prefabrlkovanl elementl mOfaju staJati u skladl!tu fabrlke ill na mestu proizvodnJe na gradil1!tu najmanJe 3 dana.

8.17.4

8.17.5

pogona

9 9.1 , 9.1.1

Uslov! montaze Montota elemenata Montata prefabrJkovan~1 betonsklh elamanata ill konslrukcija vrAise saglasno plOJektu montnta. Za obJekte raspona ve~eg od 20 m 111 vlsine ve~a od 10 m,lll kada postoje specll1Cnl zahlevi prl montan objekta, (gradenje Iznad ve~ih vodenih tokova, saobra~ajnlca za Javnl saobra~aJ, postoJe~lh objekata ill postroJenJa I sl.), oslm del ova predvldanlh u t. 5.2.5, proJ~kt montate mora sadrtatlJo! I slede~a delove: a) tehniCki opls I uslova montatn, b) vremenskl plan montata, c) proJakat skela kOJIsadrn crtat I statiCki proraeun, d) spisak opreme I uredaja za monta!u sa dafJnisanim tehnlCkim I drugim karakteristlkama, e) elaborat 0 marama zaUlte na radu. Sisteml monta!nog gradenJa objekata moraJu za karakterlstiCne slueaJave prlmene sistema gradenJa Imatl projekat montaJ,e kojl sadrn delove pobrojana u taekama 5.2.5 19.2.2. Projekat skele Statleki proraeun skela mora blti izradan u skladu sa odgovaraJu~lm telmlekim normaUvima I jugoslovansklm standardlma koji vatn za konstrukciJe od matarlJala od kojeg sa skela grad 1. KoaficiJant slgurnosti skela na prevrtanja mora Iznositl najmanja 1,5. Tehnleki opls skale mora sadrtatl naeln montata, upotrebe I ukJanJanJa (damonta!e) skele. Za proraeun skele uzlmlllu se, ako posebnim tehnlCkJm normativima I jugoslovenskJm standar,lima nije drugaClje odredeno, slede~a optere~anja: a) masa .skele zaJedno sa svim uredajlma I postrojenjima (ako ta postroJenJa rade sa udarom, uzlma sa

9.1.2
I

9.2 9.2.1

9.2.2

odgovaraju~1lnamlCkikoefieijenat,s tim!to on na mota bltl manJIod 1,2);, d

650

b) lopltvenl mua betonaklh prafabrlkovanlh ehRlenata I druglh optere~en)a koj. skela prima u najnepovoljnljlm slueajevima, 888luno fazama I postupku montue; c) pokretno optere~enje od Ijudl koje ne mok biti manje od 100 kg/m'; d) horizontalne sile koje nutaju usled rada dizallca I drugih postrojenja prem~ stvarnoj vellelnl; e) pritlsak vetra na skelu, postrojenja za rad na skell I montlrane prefabrikovane betonske elemente, l8IIuno odlovaraju~ tehnlekim normativima ill jugoslovensklm standardlma; f) prltlsak tekute vode Ileda; ~dlovaraju~lm tehnleklm normativima iii jugoslovensklm .~ leizmlekl uticaj, sagluno standardlma; h) drup nepomenuta optere~enja kojlma skela mote bill luotena pre I u toku motlta1.c betonskU. prefabrlkovanih elemenata.

,u 9.3.1
,9.3.2

PI- 0Ip8i&ac:ije padlliila hvo4ae rado.. na montal! dutan je izradlti plan oraanlzaclje Iradiliita na osnovu stanja terena u nepOllOdnoj bUztnl objekta, postoje~ih saobra~ajnlca I drugih objekata. Plan olJanhacije Iradilliia mora sadrtati podatlte 0: a) mti, rasporedu I odriavanju saobra~ajnlca za spoynll unutralnjl transport na gradlilltu; b) mti I meatu Izvora enerllle potrebne za radove na montat!, keo I 0 meltu prlkljueka na ove Izvore; c) naeinu razvodenja I polotaju razvoda elektriene enerllje za mallne I osvetljenje, vazduha pod prllilkom, plja~e Iindustrljske vode I drulOS; d) raaporedu I velleln! prostora za deponovanje prefabrikovanila betonskih elemenata, opreme, alata I qog materijala, kao I 0 naelnu deponovahja e1emenata; e) naelnu Istovara, pretovara IUutovara elemenata, opreme I ostalOJ materijala; f) vrsti, karakteristlkama I polotaju dizallca I sredstava za transport, Istqvar, utovar I pretovar, kao!

droae opreme za montatu; a) ruporedu, vellelnll vnti privremenih obejekata na Iradilllt\l. I Ako radove na montatilzvodl vile Izvo4aea, njihovl planovl ollanlzacije Iradlllita moraju bitl usaglaten!.

9."

Spilak ure4aJa I opreme za montatu Spisak uredaja I opreme za montatu, kao sastavnl deo projekta moot_, obuhvata sve maline, uredaje I opremu kojl se korlste prlllkom montate I mora sadtati njDlo" OIIIOYIIetel1l1leko-eksploalaclotle kantteristike. '

9.5 9.5.1 ;9.5.2

UIede8je padililta Gradillite na kome se v<ll montua betonskih prefabrikovanih elemenata ill konstrukcija mora bill uredeno tako da omOJu~uje nesmetano I sllumo Izvodenje nih radov,,: hvodae ndova dutan je da za sve vreme Izvodenja radova obezbedi siBuran transport I laetanje Ijudl na aracllllltu. s t ko_tnokcije za vreme montale

9.6 9.6.1

Prefabrlkovutl betonskl elementi, odnosno konstrukcije, moraju 50 montirati postupno, na naeln kojim Ie oIJeabe4uje: a) ItaWInoat I nepromenl)lvost obllka montlranog elementa UIdel a konstrukcije u svim fazarna montate; b) stabl~t e!ementa I dovoljna moo nolen]a pri oplerdenjima za vreme montate; c) .!pmost objekta I rado.., opreme, materijalaI Ijudl.

9.6.2

..

j Stabllnost e1emenata III konstrukclje tokom montue mor.a se obezbedlti pravllnlm postupkom montue po.tavijanjem staloih III prlvremenih poduplraea I veza predvi4enih projektom sa ciljem da se obezbedi projektom zahtevanl polotaj elemenata u objektu I slluropst pri radu. ]zvodenje daljilt radova na montlranim konstrukcijama dozvoljava se posle izvrlene monolitizacije I ukru~lvanja konstrukcije. '

651 9.6.3
.9.6.4 :9.7 9.7.1 9.7.2
,

Pre oslobadanja kuke dlzal1ce za montatu, pdvremonlm JIJslwnhn vozum&.

moraju se elementi kojl se montlraju slgurno priCvrstitl

Delovl montiranih konstrukeija mogu se koristiti za priCvdCivanje IIJ ukruCivanje dizaliea ili drugih uredaja za montatu sarno ako je to predvldeno projektom. Zailitne mere
IzvodaC radova. dutan objekala je da pei organlzaeIji I postrojenja, radova preduzme sve mere polrebne gradlliUa. za zaWlu pojedlnih javnlh uredaja, kOJI se na)aze na podmCju

Izvoda~ cadova je dufan da sve saobra~ajne prolaze, objekte j radne staze'koje se naJazeJspod rnonta!nih ~onsl,:"keIja jasno obelet! I zaitJU od delova koj! Ispadaju u loku neposrednog Izvodenja monlatnlh
radova (p~dlzanja Ilransporta elemenala). svlljudl Tokom monlate mora 50 na svlm prolazlma, u monlat!. prefabrlkovanlh betonsklh elemenala slazama I uredajl. ma obuslavltllaobraCaj I odstranJll kojl ne ucesivuju

9.7.3
I

KRda poslojl IIJ konstrukeIja

opasnost

od udara groma,

uzvodaC radova na montat! naCIn zalllil elemenata mesta rada, konstrukcIj~

dutan je da na odgovarajuCI prefabrlkovanih betonsklh od spastoea. IzvodaC

skele I radna mesla. nad vodom, izvodaC radova priborom mora za

,9.7.4
I

Pd montafi obezbeditJ spasavanje,

iii konstrukeija spasUaCId

neposredno

nlzvoOOo

Carnae

sa neophodnim

kao I stalno prisustvo vlsoldh objebta

9.7.5

Pri montat! normatlvlma

radova

mora

preduzeti

I mere

zaltlte

propisane

odgovarajuClm

0 vazdulnoj

plovldbl.

10 , ,10.1 10.1.)

Kontrola Beton,

kvaliteta

materijala

.
betonsklli prefabrlkovanili elemenata
! izvodaC

ProizvodaO

radova na montati

dutnl

su da utvrde kvalitet

betona, ugradenog u prolzvedene prefabrlkovane belonske 'elemente I njlhove spojeve u svemu sugalsno proplslma za beton ! armiranJ beton, proplslma za prednapregnull beton i Ovom standardu.

10.1.2

Radi kontrole kvallteta prolzvedenog betona mora; se Izraditi najmanje jedno probno betonsko telo u svakoj raOOojsmeoJ od svake veste betona koja se u toj radnoj smenl ugraduje. Ukollko se prolzvodnja veil u vile radnih smena, a dnevna koliClna jedne vrsle betona ne prelaz! 100 m' ugradenog betona, mote se Izradllljedno probno belonsko lelo dnevno od Ie vesle belona. Projeklanl prefabeikovanog beionskog element~' za slotene ill posebno waCajne konstrukelje mote zahtevalll veCIbroj Ispltivanja u radnoj smenllll radnom danu.

10.1.3

Ukollko prolzvodaC prefabrlkovanih betonsldh elemenala dobija transporolovani belon proizveden van mesta gde Se prolzvode elementl, a transpG>rl belona Iraje dute od 30 mln, uzlmanje uzoraka belona mora se vrlltl na meslu njegovog ugradivanja.
'

10.1.4

Utleaj uslova za ugradivanje i negovanje belona u prefabrlkovanom belonskom elemenlu ispituje se pomoCu belonskU, lela fzradenlh od sveteg belona uZolog na meslu ugradlvonjo. U 10m sluCaju uslov! za ugra4Jvanje I negovanje belona u uzoreima moraju odgovarati uslovlma za ugrailivanje I negovanje belona u elemenlima kojl se prolzvode. Ova konlrola sprovodl se prema potrebi. Izuzelno od uslova navedenlh u prel11odnom slavu, kada se vrll lermfCko obrada sveteg belona (zagrevanje belona, zaparlvanje, dodavanje' pare belonu prillkom melanja I sl.), za svaku serlju elemenala kojl se lermiCId obraduju mora se zajedno sa elementima obradill najmanje jedna belonska koeka. Priblitna CvesloCaove belonske koeke ispilaCe se posle Izabranog roka I rezultal uporeditl sa prillsnom CvesloCom koeaka od belona ovili elemenata kojl su negovanl pei standardnim uslovima.

652

10.21

Malter Prolzyodal! prefab~lkoYanlh betonsklh elemenata I izyodal! radoya na monfa1i moraju da uJyrde kvalitet maltera ugradenog u prefabrlkovane betonske elemente I njlhove spojeye,'saglasno propislftfa za beton i annlrani beton I proplslrna za prednapregnutl beton,jugoslovensklm standardlma I ovom sta4dardu.
,Celik za arm1ran~G;~prezanje-,

to.3

Proizvodal! prefabrlkovanlh betonsklh elemenata dutan je, da utvrdi kvaHtet I!ellka za armlranje I predna.' prezanje u svemu prema proplslrna. 10.4 10.4.1
,

Savovi armature
-0

illlpojnlh
.

deloya

I'rOIZYOOal!prefabrlkovanlh betonsklh elemenata mora da utvedl pre pol!etka prolzvodnje za svaku vestu lava Ilvaku vntu i dlmenzuju I!ellka kojl se Zlvaruje u po~tojetim lokalnim uslovlma, kvalitet ava na po . 3 probna uzorka.
.

i 10.4.2:

Tokom Izvodenja cadova na zavarlvanju, svakodnevno se moraju uzlmatl uzorel od svake vrste Izvedenlh yarova I to: a) jedan uzorak lava Izlolonog I!lstom Zltezanju, b) tei uzorka aVOYS Izlolonlh lavijanju 111 smlcanju. Ako Ie pei kontInuainom radu na zavarlvanju dnevno zavaruje manje od 40 lavova Iste vrste. molo Ie brojuzoraka za Ispltlvanje srazmerno broju Izvedenlh avova smanjltl, all tako da se najmanje jednom nedeljno mora Izvelltllspltlvanje koje je po oblmu odeedeno prelhodnlrn stavom.

",

110.5.
'1

Smela za zaltltu kablova za pmtnaprezanje Prolzyodal! prefabrlkoyanlh betonsklh elemenata 111Izvodal! radova na mota11 mora dokazatl kyalltet smela za zaltltu kablova za prednaprezanje za sve elemente za koje Ie zaltita kabloya veil Injektiranjem, . , prema zahtevima proplsa Za prednapregnutI beton,jugosloyenskim standardlma I oyom standardu,

110.6i, I , iO.6.1~

MateriJai II zavrlau obradu elemeoata, zaptivanje Ipojnica Ilnstalacije .. Pr~IzYodae prefabrlkovanIh betonsklh elemenata mora obezbediti dokaz za kvalitet za sve veste i Isporu. eene kollelne materljala koji sIute za zavrlnu obradu elemcnata I delova Instalaclje koje se ugraduju, saglasno odgovarajutim,tehnll!KIm normatiyima,jugoslovensklm standardima i oyom standardu. Trajno elastll!ni materljall za zaptivanje spojnica prefabrlkovanlh betonsklh elemenata moraju imati dokaze 0 elastil!nostl I postojanostI na temperaturama od .30.C do 70.C.

10.621

11 11.1 11.1.1

Kontrola

kvaliteta

gotoylh

elemenata

Oplte odredbe

Syl proizvedenl betonskl prefabrlkovani elementi prema ovom standardu definlsani su projektom ili standardom I podlem sistematskoj kontroli kyaliteta koju mora obezbedltl proizvodal! elemenata. Kontrola kyallteta prefabrlkoyanlh betonsklh elemenata obuhvata:

kontrolu ugradenlh materljala I deloya za ugradivanje (kotve, industrijski proizvodi, delovi instalacija I
dr.). kontrolu kontrolu kontrolu dlmenzija mehanil!klh I obllka, osobina Ul nosiyostl. Izgleda povrtina,

Za prefabrlkovane betonske elemente kojl slulo za obezbedenje toplotne, zvucne I dr~ge izolacije moraju se tralone osobine kontrolisatllspltlvanjem prema odgovarajutim tehnlCkim normativima I jugosloven. skim standardlma.

653
Ukoliko to prQjekat iIi jugoslovenski standard zalitevaju, vr!l~e se za pojedine Yrste prefabrikovanih betonskih elemenata I druge vrste kontrole kvallteta prodvldene projektom UIstandardom. ,11.1.2 l'roizvoda~ betonskih prefabriko~ -elemenata mora 'na sistematskJ na~ln da prikuplja dokaze 0 kvalitetu betonskih prefabrikovanih elemenata zalitevane projektom, standardom ill ovim standardom I stavlja lit na ra~polaganje korlsniku elemenata. Obllk I dlmenzije demenata Kontrolu dlmenzlja j oblika prolzvedenllt prefabrikovanlh betonskih elemenata vrli prolzvoda~ kojl 0 tome mora vodlti odgovaraju~u evidenclju. Kontrola dlmenzija i oblika prefabrlkovanlh betonskih elemenata mote se vrliti j putem slu~ajnllt uzoraka u periodlma kada je ,prolzvodnl proces stabllan. Stabllnost prolzvodnog procesa kontrolile se prema standardu JUS A.A2.021. Ukoliko projektom UI standardom nfje druga~lje predvideno, ad prolzvedene koll~lne prefabrikovanih elemenata u jednoj radnoj smenl kontrolUu 18 dlmenzije na najmanje ~etirl komada gotovih prefabriko. vanlh elemenata.
lzgled povrilrie Vizueina elemenat. popravkom
(

:11.2 11.2.1

11.2.2

'11.3

elemenla Izgleda povrllne I obijenost! kojl utl~u lviea mora se vrUt!. za svaki prefabrikovanl elemenata, onl Ie moraju betonskl uklonltl

kontrola Ukollko elementa eJemenala elemenata pouzdano rezerve

Ima nedostataka pre Isporuke

na funkcJonainolt

I ugradlvanja.

11.4
11.4.1 '

Nosivost Noslvost ra~unskJ

mole

se eksperlmentalno utvrdJtI, mogle

utvrdlt!

u slueajevlma Zavlsno

leada 18 rijlltovo ponalanje koje se Ispltuje,

ne mote ne Ispltlvanje

I jednoznaeno noslvostl

UI kada se opravdano

pretpostavija od svojstva

da takvlm proraeunom

bl postoje~e elemenata

bltl obuhva~ene.

III njlltovlh

spojeva mot.e se vrlltll

na modellma.

11.4.2

Kada jedan prolzvodae prolzvodl tokom jedne godlne vile od 500 prefabrikovanih betonskih elemenata Istog tipa, a tI elementl IU Izlot.enl savljanju, vellkom ekscentrlenom optere~enju III jzvljanju la >.> 70, mora Ie Izvrlltllspltlvanje noslvosll ovlh elemenata. ' Ako jugoslovenskJm standardom za taj elemenat nlje drugaeije odredeno,lspit~anje se vrli tako 110se trl komada elementa Istog tipa, od prve ve~lkeserlje o~ 1500 komada, moraju Ispltati do loma. Pod Ilpom elementa 18 u ovuj ta~kI smatraju elemenll Istl po funkcijl, a sll~nl po obliku I dlmezijama popreenog preseka. Ako. se prolzvodl nekollko vrsta prefabrlkovanlh elemenata Istog tipa, kojl se medU50bno razllkuju po optere~enju' I naprezanjlma, Isplta~ se ona vrsta elementa koja je Izlotena najve~im naprezanjlmL

11.4.3

Pre/JbrlkoVani beto~kI elementl Izlot.eni pritisku, zatezanju UI pritisku sa malim eksoentrltetom ne moraju se ispltatl do loma na uzorclma ako kontrola kvaliteta betona, kolMlne I polo!aja ugradene armature ne pokazuje nedostatke. Ukollko 18 pojave nedostacl u pOgIedu kvalitet~ betona, kollelne I polotsja armature HiBe jiive ~edozvoljene velike naprsline, I ovl elementi moraju ,18Ispltati saglasno zalite virna ta~ke 11.4.2

11.4.4

Ispillvanje prefabrlkovanllt betonskih elemenata prema ta~kama 11.4.2 I 11.4.3 prose~nlm uzorclma elemenata uzetlm Iz teku~e prokvodnje.

mora se Izvrllti na

654
I"I i.4.5'~ Pri odredlvanju dozvoljene nosivostl prefabrlkovanih betonsklh elemenata kojl 50 Ispituju do loma mora-ju"S; uzetl slede~I'mInIniaJni koeflcljentl slgurnostl. protlv lama:

:iifzii

element!' lzIote~~s~~an~uill_~ellkom~kscentrlte~u
Wotene pritlsku ili pritlsku

- koeflcijenat

1,8;
2,2;'

..b) za elemente

sa ma1lm.e~scentricitetom

- koeficljenat

c) za elemente lzlotene zatezanju

- koeflcijenat

2,4;

-.

. d) za elemente lzIotene smlcanu (od popre~ne sile ill torzija)

- koeflcijenat
za beton

2,4, odnosno smatra 50

da postojl dovoljnaslgumost prema lomu ako elemenat-konstrukcija popustl pre nego110popustl ne . , od savijanjakoje btovremeno deluje.
'11.:4,.l ..r ~glbl elemenata Wolen! savljanju mo;~j~ bltl u saglasnostl sa proplsma I armlranl ~eton.

11.4.7

Koeflcljentl slgurnostl prOtlv loma moraju bltl Istl ill Yeti od onlh predvldenlh projektom, tehnl~kJm normatlvima, jugoslovenskJm standardima ili ovim standardom. PrUlkom Ispltivll\Ja sa povetanlm ra~unsklm opteretenjem elementl ne smeju pokazlvatl prekomerne deformacije ill naprsllne. Prllikom Ispltivll\Ja noslvo~ti I deformacija prema ta~karna 11,4,2111.4.3 , sva tri ispltana elementa . moraju najmanje odgovuati uslovima Iz. taOaka 11.4,S 111,4.6, Ako pri Ispltlvanju jedan elemenat ne Ispunl te uslove, Ispltlvanje 50mora ponovitl na nova tri elementa. -Ako svl novl elementi zadovoljavaju uslove, onda je celokupno Ispltlvanje zadovoljilo. prvom Ispltlvanju dva 111sva trl Ispitana elementa ne zadovolje, Ui ako prl ponovlJenom -~oprl ispltlvanju Jedan elemenat ill vile njih ne zadovoljawju, o~da kvalltet elemenata za 50rlju na koju se Ispitlvanje odnosnl ne odgovara. U tom slueaju mora 50 sa SVIm; elem~ntlma 50rlje na koju 50 Ispltlvanje odno. II pOllupltl"alaano odredbama propl.. Z8 belon I armlranl; beton.

.11.1.8, \

112 12.1

ProveravaIlie

ta{:~osti montaie

Polotaj montlranog prefabrlkovanog betonskog elementa III konstrukclje mora se proverltl pogodnlm na~inom merenja pre definltivnog u~vrltivanja ill monolitizacije konstrukcije. 0 nadenom stanju mora se sastavltl zaplsnlk..

12.2,

Eventualna Ispravka geometrljskog obllka konstrukclje mora se vrlltl tako da ne remetl stabllnost, moc nolenja I izgled konstrukclje,

~ N. o'"ovu mllllen)- Republltkog I8kr8t8rlJetl Z8kulturu SR SrblJ8br. 413-81/7~O2 !Itlmp. Soveznl zovod Z8 ...nd.rdlzocliu

od 4.111914. ne plete..

por.z

na promet

- 88O\1'od

UDK

b91.32'bBO.113.B

Ukupf18

stnna

655 2
'

JUG0510VENSKI
.

Beton
BETONSKA TELA (EPRUVETE) Obltk,

STANDARD
sa obaveznom prtmenom

JUS U.M1.004
"

mere t dozvoljen.odstupanja
1992.

,~ 1993-02.20'i O..Jstendlrd
Concrete

obJavlJln Je u ..Slufbenom IIIN SRJ". br. 46/92.

Concrete

test

spectmens

Shapes,

dlmenstons

and

tolerances

Ovaj

standard

je nastao

revlztjom

standarda

JUS

U.Ml.004

tz 197b.

godtne.

PREDMET

STANDARDA kOla slu2e za

Ovlm standardom se utvrduju obltcl I mere betonsklh tela (epruvetal Ispltlvanje osoblna oevrslog b~tona I dozvoljena odstupanja mera. 2 OBLIK 1 MERE (epruvetel Izraduju se u obllku kocke, cllindra u kalupl! HI seeenjl!m 1z oevrslog betona.

Betonska tela vanjem betona

III prlzme

ugradl-

2.1

Ko~ke
kocke prema slici I lznosil d

Stranica

100,

ISO,

200,

250

300

mM.

if8
Sl1ka1 2.2
Cllindri

Pre/':nik osnovl! 300 mm. Vlslna cillndra

ci lindra

prema

slic

I 2

iznosil

= 50,,100.

150.

200.

250

(h)

Iznosll

dill

2d.

.c::

Sl1 ka

Jl hdanj.

'SAVEZNI

ZAVOD

ZA

STANDARDIZACIJU

656

2.3 Priz..
2.3.1
300 mm,

Mere
L .

pr1zme 3 d,

prlkazane
4 d I 5 d;

na

sllel

Imaju

vrednostll

d . 100,

150,

200,

250

~~
b I tI. d do 2 d.

L
Sl1ka3

,g'

2.3.2 Ako konstrukelja odnosno element ne omogu~ava va~enje epruveta mera ovom standardu, mogu se Izv~dltl odnosno obradltl epruvete u obliku prlzmi t. 2.3.1 kod kOjlh du2ine u odnosu na najmanju nleama Izmedu 3 d i 5 d a kod uzoraka u obllku popre!nu ellindra meru prema moraju t. 2.2 bltl u vlslna

prema prema gramote

3 3.1

TOLERANCIJE
Mere ne

OBLIKA I MERA
da odstupaju od utvrdenih za vile od 0,5 Yo.

smeju

3.2 ugao kOjl bazom ellindra 3.3 kao

0,000

obrazuju dye mora da bude nale2u~im namenjenlh

susedne strane 90 t 0,5'.

koeki

III

prlzml

kao

I Izvodnlee

sa

Neravnlne na I cilindara
5 d.

stranama kockl I prlzml namenjenih Zl za ispitivanja priUska ne smeju

5va i5pitlvanja bit! ve~e--.od.

Odstupanje odpravostl pomo~u eepanja ne sme

Izvodniee cilindara namenjenih blti ve~e od 0,001 d.

za

ispitlvanje

zltezanja

JII'pl
.. tlnoya .Ulltnl' "inilhnhl

h.a:ni

hltara I\.putli\t
Zabr.nltno

n Ihndudiuclla - Btovrld Srbijt br. \13-3013192 2\.07.1992. nt plitl prtUnplvlnje Isvt vrllt aanolannjl)
ZIYDd

,d

51

porn na prottl

UOK 891.32:820.11.820.17 JUGOSLOVENSICI STANDARD SA OIA VEZHON PIUNENON

od 1984-12.14

657
Beton IZRADA' NEGA BETONSKIH TELA ZA ISPITIVANJE {:VRSTOCE P,."llnlk br. 50-1'149/1 od 1983-12-27;8IlIIblnl

JUS U.Ml.OOS 1....

lilt SFRJ. br. 49/84.

ConCt11". Making and curing of test specimtms

for strength

tests

Predmet

standarda

Ovlm standardom Itu I u laboratorljl

58 utvrdulu a namen;enih

postupci

Izrade / nage batonsklh evrstofe batona.

tala Izradenlh

od sve2eg betona

na gradll/.

Ispltivanju

Oblik i mere Obllk I mere betonsklh tela moraju odgovaratl standardu JUS U.MI.004. Gom;a nazivna vellelna najvebl frakelle agregsta betonska melavlne ne sme da bude veta od 1/4 najmanle dlmenzlje betonskog tela.

3 3.1 3.1.1

Oprema Kalupl Izrada

Kalupl moraju bltl od neupljaju~eg materijala kojl ne reaguje sa cementom, dovoljne evrsto6a da 58 spreel deformlsen;e, I konstruisenl tako da 58omogutava vaden;elzradenih betonsklh tela bez olte~enja. Kad kalup skloplJen, mora.. obezbedlti da sa_nl delovl budu kruto poveZ8l'll,kako za vreme punJenJa ta'e ko I prillkom docnljeg rukovanja n&punjenlm kalupom. Kalupj moraju bltl vodonepropusnl.

3.1.2

Tolerane/je Ked je kalup sklopllen I spreman za upotrebu, mora da Ima ta~nost dlmenzlia I obllka u slede~im granlca. ma.

3.1.2.1

Dlmenzlje Dublna kalupa kao I rasto;an;a Izmedu bUo kojeg para suprotnih unutrdnjih povr~ina ne smeju se razliko vatl ~ nazlvnih dlmenzlia za vila od :I:a,s %.

3.1.2.2

Upravnost Unutra~je povrllne kalupa medusobno kao I u odnosu na dno kalupa moraju bltl pod pravlm uglom. Odstupanje od pravog ugla mole da Iznosl nafvlla 0,50.

3.1.2.3

Neravnlne Neravnlne unutra~ilh povr~lna I dna kalupa ne smeju iznoslt! vUe od 0,0005 d, gde je d dullna od9Ovara. ju~e Ivice kalupa.

3.2

Na.taVcl Pri punjenju kalupa mora so upotrebltl nastavak unutramjih dlmenzlja Istlh kao unutraloJe dlmenzije ka. lupa, koi; so montira na kalup tako da su njegove unutraloje povrllne u Istoj ravnl sa unutralnJlm povrli. nama kalupa.

, Izdanje

SA VIl!ZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

658

3.3

a Z8zblj8n..

Za zblI8I1jebetona u kalupe upotrabllava Ie llIdno od 111Id8tlhsrlldsuva.

3.3.1

Alpka kraja.

Z8 probadanle
je prava gvozdena Jlpka prefnlka.

A!pke Z8 probed8l1je

16 mm I duflne /- 600 mm, nobljena na oba

3.3.2

Ovozdenl

nabljaf

Ovozdanl nobllaf kojl . upotr8bllava nlzradu batonlklh koc;aka lvlea d - 200 mm mora da lma donJu povrllnu kvedratnog obllka .. Ivlcama od 120 mm ~ mlnlmalnu ma.. 12 kg. Ovozdenl nabljaf kojl .. upotrabljava Z8 Izredu betomklh kocaka lvleed - 160 mm mora da Ima donju povrllnu kvedrotnog obllka .. Ivlcama od 100 mm I mlnlmalnu malU 8 kg.

3.3.3

Vlbraclona

Igla

Spollnl prel!nlk 19lene sme bit! m8l1jlod 19 mm nl vec!1 40 mm. FrakvenclJa vlbratora uronjenog u be. od tonol<u ml\lUna srne bltl manja od 7000 vlbracila u mlnutu. 3.3.4 Vlbraclon lito

Frakvenclja vibraclonog stoia ne Ime bltl manja od 3600 vlbraclla u mlnutu, a amplituda mora bltl 0,76 t 0.1 mm. Mora. obezbedltloigurno prll!vrlc!lvanje kalupa za vlbraclonl sto. 3.4 Opmna za nagovanje betonlklh kocaka Za MgOVanjabetonlklh kocaka upotrebljavaju .ede, bazenl .. vodom IIIurtKtallza klimatlzaclju.

3.4.1

Kade

111 bazeni

18 vodom

Jlldna III vile keda III buena moraju da budu napunjenl flstom vodom kola Ie obnavlja najmanie ied. nom melefno, a odrfava II na temperaturl od 20 t 3"C.

3.4.2 .

Urellaj

za

kllmatlzaclfu

UrtKtlljza kllmatlzacllu mora da osigura u prostorlJl za kllmatlzacllu da vazduh bude relatlvne vlafnostl ;> 96 I temperature od 20 t 3 C. "

4 4.1

Izr8da betonskih

k0C8ka

PrIpt8'!'8 I pun..nJa kalupa Pre pun..nja unutralnje povrllne kalupa premazuju II tanklm II0jem mlneralnog ulja III nekog drugog srlldstva koje ne reaguja .. cementom de bi Ie Iprefllo prlanjanje betona na kelup. Kod rufnog zbllanJa probedanjem gvozdenom Ilpkom IIInlbljanjem gvozdenlm nobljafem kalup II punl u 2 Iloja, a kod zbljanja vlbrlranlem kalup II punl odjadnom. Kollflna bet?"a u naltavku mora da bude tollka da nakon zavrtenog vlbrlranja debljlna betona u nastav. ku Izned kalupa bulla oko 10 do 20 vlsin. betonlkog tel.. " lblj betona. Oplte odredbe

4.2 4.2.1
4.2.2

SrlldstVaza zbljanja betona u kalupe odoblraiu II prama tabell. Rul!no zbljanje probadanjem

Rul!no zbilanje betona probedanjem vrJl II gvozdenom Ilpkom. 5vakl 1101. probeda naimanle jlldnom AI ..,aklh 1000 mm2 , prll!emu Ilpke mora de prodlra I u donjl prethodno zbljen Iloj.

659

Opll (grlnlce) konzlstendje

Mere konzlltendle VEBE (stepenll vile od 11 5do 10 SI8genJe (em) 0 2do 5 RllprostlrlnJe (eml Mere sIegenII Sredltvo ZI zbllinje vlbrlCionllto III nabllK vlbrlclonl ItO, vlbrecl.onl Igle III nlblile vlbrlelonl sto, vlbriclonl Igtl, Izuzetno Ilpkl IIpkl

Krute 51100pllstl/!nl Pllstlenl

do 40

vec!eod 1,25 1,11 do 1,24

2do 4

6do 10

40 do 50

1,04 do 1,10

Teklb

men'" od l'

11 do 18

50 do 65

do 1,03

4.2.3

Rueno

zbllinj.

nlblJlnJ.m

Ru/!no zblJln" nobljlnjem vrll Ie gvozdenlm nlblJleem. Povrllnl .Iojl Je podoljenl nl 4 mostl noblJlnJI. SVlko od OVI4 mlltl zbljl Ie II noimlnje po 3 udlrCl nobljlnlem II villne od 15 em. 4.2.4 Zbljlnle vlbrlelonom Iglom

Vlbrlelonl Igil zlronl Ie vertlkllno I brzo u beton do dublne prlbll!no 20 mm Izned dnl kllupe. Vlbrl. rlnje Ie nlltovljl lYe dok ne prestlnu dl II pojlvtJuju nl povrllnl mehurltl vlZduhl I dok . ne obrlzuje tlnlk Iloj mllterl preko IYlh zrnl krupnog IgreDlte, I tedl Ie vlbrlelonllgll betonl dl ne bl oltlvlll IZI .be rupu u betonu. 4.2.5 Zbllinle vlbrlelonlm Itolom pollko Izvllel vertlkllno Iz

Kllup morl dl bude prl/!vrlt!en III dl Ie evrito drfl nl vlbrlclonom Itolu. VillrlrlnJe Ie nlstlvtll IVI dok ne pr8ltenu dl II pojlvllulu nl povrllnl mehurk!1 vlzduhl I dok . ne obrlzuje tlnlk Iloj melterl preko .vlh zrnl krupnog IgreDlte. Morl .. Izbegevltl prevlbrlrenJe. 4.3
Revnenjo gomjo povrllne N~ltlvlk . ukllnll I garnj' odmlh povrllnl betonsk. kocke vl6rlrlnjl. Vitek betonli Izned gornje Ivlce kilupi skldl II eelle.

po zlvrletku .

nlm lenjlrom

zegledl mlltrljom.

Nega betoolkih

tela

Odmlh po Izredl, betonskl tell u klluplml lmelteju . nl moltl}lltk!enl od vlbrldlll udlrl I pod UI' lovlme relltlvne vle!nostl vllduhe od nljmen" 95 I temperlture od 20 i 3"c Zl vremo od 24 h, I Izu. " zetno 3 dene, rl/!unllutl od momentl !prlvl)lnjl betonl. Nlkon ovog II vrlllkidenje kllupe. Vllfnolt . postl!e odlehvlnjem b.tonlklh tell u kondldonlrenlm proltorljlml IIIlspod vllfnlh krpe. odnosno nekog drugog odgovlrejuteg vllfnog miterllill Zlttk!enog od gubljenJI vllge vodonepropusnlm pokrlve/!em. Betonskl tele . ozne/!lvlJu u ellju rlspoznlvlnjl, oslobe(leju kllupe bez potrelmll I odmah potepeju u ked. II vodom III stlvljlJu u kllmltlzlrlnu proltorlju I drfe tlmo.VI do Isplt/vlnjl odnosno ulnsporte. Ako se betonskl tell Ispltulu yen mettl gde IU Iprlvlllnl, onl . plkuju u eVrlte drVlne IInduke u vie!. nom pe.ku, vllfnoj strugotlnlill drugom pogodnom meterljllu IIInl drugl odgoverejutl neel';'dl .. Ipr.. el gubltek vle!nost/ Zl vremo trensportovlnje. Ze vremo trensportl betonlkl tell morlju bltl zettltenl od zlmrzlvlnjl.

660

ettonll<t ttlt mortju bltl u Itbortiorljl ntlmtnlt 24 el.. pre Ispltlvenjl. Po doprtrntnju u Itborttorlju bttonll<l ttll .. ponovO ItIvljlju U kedl . vodom IIIarntlttju u kllrntdzovproatorllt pod nlVtdenlm uslovlml. Od sprlvljlnJI do IspltlvlnJt ne sme .. dozvolltl dl u bllo kolt vreme betonskl kocke budu Izlo!lnt IsullvlnJu.

Izveit8j 0 i.pitiv8I1ju Izvettef 0 Ispltlvenju morl dl Itdr!lsltdtt!e podltkt:

dltum I en Izrede, omlkl uzorkl betonl prime sttnderdu JUS U.M1.004,

- nleln zbljlnjl,

- nlfln"'9l, - dltum I enll<ldenjl ktlupl, neeln zelthe betonl ZIvrtme trlnsportt,

--

vrnu 1tp1tlVtn)1.

Vezl .. druglmstlndtrdlml
JUS U.MI.004 Isphlvenlt betonl. EprUVttt (bttonskl telt!. Obllk, merl I dozvoljlnl odstupenjl

No

mllIIenItA_blW!kog -,-llota..

kulturu SASrb,etw. 41UI/74-02 001 4.111874. noplot..

portZ .. p-

S- _nl_od..".rdordIucIJu -8--'

UOK 691.32:624.131..431.5:004.1 JUGOSLOVENSKI

Ukupno strana

661 2

STANDARD

Beton ODREmV ANJE ZAPRF.M1NSKEMASE BETONA SA PORAMA I AUPLJINAMA

JUS U.M1.009 1993.

Oiaj standard objnljen Concrete-

je a .Slatbcn08 "stn S1IJ", br.59/93. or bf/ lit rf(m:< fty or

Deter..JnlltJon

concrete

PRF:DGOVOR

Ovaj

standard

je

uradlla

Komfsfja

~a

standards

f~ oblasti

betona

I armlranog

be-

tona. 1 PREDKF.T
se nar.ln

Ovlm

stsndardom

utvrduje

ocfr"dtvnnjs

znpremlnske'mase

betona

ss

porsma

9up1jlnama.

VE1.A

SA

DRUGIH

STANDAROIHA

Odredbe

stsndarda

na

koje

se

ovaj

standard
Sl1 vaHla

pozlva IJ vreme

Istovremeno objsvljlvsnja navedenlh

vsze

I kso

odredbe

ovog standarda.
a ksds

Navsdena

Izdanjll
korlstp

ovog

standards,

se on primenjuje,

SP nll.lnovlja l~danja

standarda.

JUS U.H1.004,

Beton

Betonsko

tela

(epruvete)

tela

Obllk,

mere

i dozvoljena

odstu-

panja
JUS U.m.005.
Beton I~racfo I np&1I hetonsklh za ispltlvanje cvrstoce

OF.FJNICIJA

1.lIpremtnska aredln..

maS8 baton8 58 pOrllmll t A,~ljtnAm8 se odreduJp..

je odnos nJegovemsse prema nJeutvrdenoJ tempersturl I vlaznostl

govoJ ~spremlnI S8 pornmn f Aup1.11naml!, prl u koJoJ

Or.tIkrlplorh bt!ton, z'prp~lnsk. ~"s. M

T l~dl!nJn

J"r".'

i in ~"r' "_h.

twot.oMko telo. Ispltlvanje

SAVF.7.NI

7.AVOn 7.A STANDAROI7.ACTJU

662
~ ,-'

~-

4
4.1

OPRE"" Vaga za mer en .Ie mas II "p.ton~ldh od 0,1 \ mA~~~ ll'l A (rprIlVrtA). mora biti taRva da omoguci

merenje SA tecnoscu
4.2 telicno RljllnAsto

mlldlo.

~A porlplom

od nAjmAn.le

0, I mm.

F.PRlIVF.TIt

F.pruvete ObHk

mouju epruveta

bit i urll"nnr i do?voljpnll

prrm~

orl~t"l'~n.!A

~t ~nrl~T!111 .IU!; U. m. 005. prllma standllrdu morA.!1I "'tf

JUS U.M1.004.

POImJPAIt

6.1

thl8a

beton...kog

telA

odrll<llljr

~r

pomo.:u

VAgII sa

tacno!!cu

od

0, I % mase

ir.razava

sa u grllmima.
se odreduje fr.rIlClInA""n.lllm merflom f l?rA?Ava b; m'l1ra dobijenih se u kubnim merenjem centimetrima. betonskog

6.2 tela

Zspremina (epruvete)

kljunllstim

IZUCUNAVANJE

ZapreminskA

mllsa

!III pouma

i 1\111' 1.1fn~m,l
II
..,

h:rAClInava

se po obrascu:

.I

000

"I

gde .Ie: .., - zApr..minska mA~A ~A por~mA I ""pl.pnnmA, 11 ~.l1ogr"m:!mA po kubnom metru,

M
V I

- mas A beton~kog

tela,

II grnmlmn. tp.III. II kllhnlm crntlm".trlma. g/~m3 11 kg/m3.

- zApr..mina beton~kog zn 000 - koeficijent

se zaokrl1zuju

pretvArnn.!"

Rer.uluti

na :!: 10 "81m3.

Ha rn;ooyo litljenja

"inisb!slv~

~l~~p~ ~~vr7nl 7,vNI 7' "I.nd",dtz~r.lju - 8!'(><jrad u kollorn Fop',I-likp foll-ijp hr.~13'1011/97. od 7.4.07.1992. ne plata Be PJrez na prol.

Z~hr~nJono r~1,or"""I" r'

(ne vlst. ".not.v~nja)

663 WGOSLOVENSKI STANDARD

'apl.I..nl. Ivnloe. b.lon. n. ..I...nl. prl ..vllanl. prl.ml

CKolleonlrl.ono o..loro'o"'o .. .rodlll' ro...ono.

JUS
U. M 1.010
tWll7

N8IDen.

alandarda

~ J
~

Ovel otandaird obubV&ta postupalo za <><Ir'evanle !vr8tiOCena zatezanJe prl aavIJanJu betonskth primll tJI;IeIU tvke u _eku manJe ad 15 X n em, lakoncentrleanlm opter~enjem u nedlnl
l1IIIpOIUI.

Za svako J8plllLvanje poot.rebna Je aerlJa od oaJmBIIIIe hi epruvete. EpnlV'8le treba odrtavatl u vlazI 1M! do l8p1J\11vanj...

4
4.1

P08lupak Epruveta za illl>lbivanje treba cia ae okren.e na GnU .1I'anl1 kola Joj Ie Jlzradena t eentrlfno po8Iav! na deo :z.aOIII.Im.IanJe. eo za pN!n0'8 opteD ~enJa treba da Be doV'ede u clod... aa eomJom poVt'A:nom eplUVete cIu! almet.r8lie Izmedu osLonaea. Ako Be ne poct!#>e pootpuoo lia1ecanJe po eeloJ AI.rlnIepIV''''te kPd aela za ce>wenje ~I za ~"'Je, Z>boctoea ito ... povrtine ""ruvete na meatu dodira neravne, povri.lne epruvete na meatu dodLra treba poravnati de bI ",,' po9II:,&o JY.AP\II1O nalepnJe.

2
2.1

Un"aj

za lapitlvanje ""love.

UredaJ treba dol topunJava 8l~e

I
I

Op~1e deJstvu,Je u lreddzJi rupona upravno na oPter~enu povrtmu prJane, P' eemu deo za O8IanJanje treba da Ie talto konatrWlan, da slola I realtclJe koJa deJ~u .. pclzmu budu uvU vel'tlka1ne I bez e\alcentr:cl\eta. Pnlvae reakdla ot.reba da Je paralelan praveu VTelJ\e OVOI deJltvuJ~ ~a za '""0 lopKivanJa.
Opt<in<!enle ae raVDOmem<> pove6ava, dol ae lZbeiJ1u udarl. , 10 tako

N-

I
I

i I
-I
I

cement kao !I pOdeane meikwioe eumpoI'a .a zrn88tlm materlJaJdma prlznatl aU kao p<>8OdnIza poravnavanje itvrdollllh betoOllklh ""ruveta. ~ (zrDVnava~em IloJ.. o8Iavlja Ie

CI8I eot ~

W.lII1um1oatni

.9f$n1 ~/ne M 4o-"iI'''''~e

cet:n8 .Jip..-"

f
iI ,s/"p/f8
"!!Wend>

fppuvela

cet/CnB ~

I
If

I
!I 2.4 DodIme IvIca dela za preDOll opte~eoJa I Ivlee del.a za oeianJllllje ne ameJu otstupltl od ravol od 0,011 own. """e u.redaJa za IoBpItlvanJedata Je na aI. 1. Serna Epruvela za lapltlvanje . Epnweta trebe da Ima raapon Mo prlbJjtnJJe '. u Jednak 2,11pula V!lsmt epNVete na mestu IoI>L~nja.

pre opte~enJa naJmanje 2 ~888 rad! 8IvrdnJav~a; IluaVDlOVaJ~em .Ju od cementa 0818vita .e dovolJtl<I vremeaa za BtvrdnoJavanJe de bl Be obezbedKa nJeeova otporoost protlv prak~a ill tei!enJa prillk<>m nanol'enJa optere~ OpterefenJe mole nallo povatl do pribU"" !no &f1'I.vrecbI8tI opItereoJa priUltom .Ioraa; poIII1etop OROBe poatupno pov.va . 11m dB

UIt..- I 8LUZ88N1 LI8T l'NaI

BI'. _1M'

SAVEZNA

KOMISIJA

ZA

STANDARDIZACIJU

664 .
u kraJnJem vlaknu ne prelad JIOvKanle 10 Iq/.".,.a u mmutu. Za ~e <!ftba \!POtrebltt mallne na mebanl&1 poeon ae poItreloom liavom ..8bdevencm zavoJnlcom koJa Ie krKe brzlnom od 1,25 mm u mluutu. \tad maIIna rad! bel opterKenja. 5 Merenj. epruvet. Na.-na. prora~un. p = b
h

= Trilna

mak8\m&l1IO opterKenje zabeleieno na mBllnl za Iapltlvanje u kl. prOleena Itorina epnwete u em, p en. vlalna u em, ""ruv'" rupon u em. prlzme nlje ...eta u .,rnll

MeRnja aa ~ do 1 mIllmlllna vrII~e Ie me Irlne I rad! odredlvanla p v""" ""ruvete u preoeku lIoma.

Izveltaj
IzveUal 0 lapl1IWanju mora de obuhvatl oIecI1Ke: a) omaku epruvete: bl proseenu Ilrinu la ta~ 011 1 mm: el prOlleb>u wlnu aa taen~ od 1 man; dl pon u em; e) maltllmalno oplerKeDle u kc; f I evr&lo<!una zatezanle do aklma, arae.malu zaokrull1enu na 0,5 kllom': ,I ned'OIIIatke na epruvetl I hI atarart epruvete. I

Pl'Orafunavanje Cvn.loh na zalelanje prl ..vtJanJu do Ilome orae.mevaae Iz aledK" .,braoca:

pa Ide Ie: BI evro~a na zalezanje pri lavl= }anju dO aloma u toe'c:m',

= 2. b. h'

3,P.1

Ovaj .tand.nI

vall od 1 .eptembra

1857

. 665
JUGOSLOVENSKI STANDARD

I.plll.eni.

I.r.lo&. ".Ione ne ..I..enl. prl ...IJ.nlu prl.m. COplorolo..'o Iroll u r o....

(c) pravae reekcl'Je mora bltl

J' U S U. M1.01'
191:17

1 :II j

NameDa standarda
OvaJ ltandard obuhvata postupak za odre<SlvanJe ~vntOCe na zatezanJe prt I8v:1Janju betonlke pr'.zme, ~IJe 8U IIvloe u prese~ 15 X 15 em lit vt~e, 88 opter~nJem u tre6:nama rlUillOna.

paralelan

pravcu

f
J
I

Urectaj

Za Ispitlvanje

I
I

f
J

i
I

"iI

Sbanderdno opbe~nje u tre6Inama raspona prdmenjuje ae prtJllltom ls,pJtlvUlJa betona na aav:lJanJe 18 o~1dm uredaJIma JroJI obezbedlliJu cia 8IJe koJe deluJu l1li prlzmu budu vert!kalne I da deJltvujU eentrtaw. Serna uredaJa 3 koJi zadovolJava ovaJ uslov data Je na sl. 1. NaNa kaUtad ~Javaju nealat1dtmlne metode"" oplereltvanja. Prdltloom upc'trebe takv:l.h metocJoa" dobljent rezulta II moraJu Ie dovelbl u uzaJamnl odnoo aa rezuJtatlma dObljenJrn !spltlvanJlma po ata.ndardu. Uref daJ ,zalspltlvanJe betona na I8vdJanJe treba konatrulaatl tako cia zadovolj4 1dede6e uslove: I U (a) obotoJanJe :zmedu 08lo08ea tIII~ka u koJIOIa deJatvuje opter~enje mora ostatl slalno za dab! uredaJ; (b) opter~enJe mora <lelovatl upravno I eentr!:eno na opter~enu povriInu prlzme;

~la koje de;uju na prlzmu za aVO vreme Ilpl'. tlvanJa; (d) opber~enJe treba ravnomemo ~avatl, I 10 tako de ae Id>egnu udarl; (e) odn08 otalojenJa Janedu ta6ke dejstva opte~nJa I blJ!el osLonca prema vdeln/ grede lie eme d!a bude manJ I od 1. Pravel opte~Ja I reokelja OIOgu Ie odrtavotl paralelnJm dobro am:Mjenom upotrebom Vezll, zelobova I ploea. Ekscentl1la>oat o,pter~enJa In<>!e se Izb~ .!erlen/rn oslonclma.

Epmveta Raspon ~ruvete prlbll!no Je Jednak troatrukoJ vlBInt epruvete. Za svako 1sp1livanJe potrebna Je serlJa od najmanJe trt eprume. POItupak Epruvetu treba c:entrtaatt na osk>nce prt remu gornja IIlrana odlfDV'lU'a 10rnJoJ atral1ll prtllkom brade. UredaJI koJI prenose opter~enJe posta-

vlJaju se to'ko da na gomlu povrIInu de1ulu u

tr~lnama IzmedU 051=. Mo ne po"tllDe potpuno ~elanJe po oeloJ Mrlni""e,pruvete koa

glen,

me.f/~

ri1

IJpl!IPi100/e

f
" I
a

epl'vJ/ele ClqRo'I'IC~./~'~.i7I.:rI(O .tzlYle po C6Yo/ f/'lnl epl'vPCfCS'

j/.~

.J

L,

I.

.
d

I ~/q7e 1Tl8l.i1n~ ~i1 IjPli'il/i1/?/t? ..km8 VI"6'd'Co/8Z8 A1p111Y8~ cPl'ofloce 178 za~ze0i' .Ie o..o~Mc'e/?/em v IPeCinemi1 ?"tM..ol7e
UkUltDO mana 8LV%B8N1 LIBT I1fU Sr. 11/111'1 J

SAVEZNA

KOMISUA

ZA

STANDARDIZACUU

666
urellaja .. opteretenje tU za osIanJanje (zbotJ toRB lto au povrldna ~ruveto na meatu dodIra neravne), pavrAlne na mestu dodlra mDraJu ae poIpuIIo naleganJe. poravnatl da bj, ae poat~o Opterehnje a.. mo!e naaLo pove<!aU prlbJiino cto 50" vrednosl>! opiereeenJ a priUkom sloma, pasle Ioga 000 se postupno pov~ava, a Urn da povekraJ.,Jem vllnamu De pre1az.t Cande napona '" 10 Iqt/cm' u mlollw. NapulJU'lI"'" ("tit II)OJ-tlund cen\unt UA alu.nlnntnt cement, luw I. pogod>>e meAavine awnpora as priznatl au k80 pogodnl za zr"""",,", materljaUma poravnanJe atvrdnutdh beioDlllktb El>ruveta. P<>moraJu .e ostavW. .. stvr/!ravnanJa awnpo"";' nJavaJu bar 1 ~a. pre nano6enJa opter~enja;. cementnUn poraVllanllma mora sa oatavitl dovollno vremena za stvrdnlavan.Je, cia bI. oba. be,ma n)lhova ol;>ornoet protlv prekanla !II. te~ooJa pod <>I>ter~enle<n.

P
I

4.2

b = r- uem; = proeema IInna epruvete

lnIIImImalno naDaptereeenje zabele!eno D8 mallnt ORt",lti.vanJe u kg;

u em;

1.2

p~ vlslna epruvete u em. h Na Te!lna prlanoe nile unata 11 IOrn}l proral!ull. A4to prelom naBiupl Izvan arednJe tr~lne ra&poDa, no na raslolaaJu kole n.I.}ev~e od 5% rlWlpOOUl, hret.o<\l1nil r.aLe Jo prl ouwJ'JDIIJU .rD~unava sa 1&.I~eg obraaea: a.P.a

jIs=bl>'
!Ide Ie: a otlatoJanle 'UnI}e preloma oct blJ!eg 08lonca., mere... po oaovInl donJe povrMne priune u em. AM pre10m nulupl lIIven erecIn}e ~Ine raapona DIIo4:aIolanJu ko.Je Ie ve6e ad 5% raspaN!, rezul t.u !tIpIUvanla odba<:uju se.

41.3

Mermje

eproveta poale Ispitivanja 7

Meren}e .D taaloct 1 mm treba vrI\tI. radl oIIreillvanla pro~ne /tin"" i prooe~ne vislne epruve1a u preseku 91oma.

Izveltaj
IzveMal 0 wpltivanju treba dB obuhvatl e1ed~e: I) omai<u epruvela;
b)

.
8.1

Pro"'~UDavaDja Ako ae epruveta pre\omi. u arednloj ~nI raapona, ~Ioc!a .priJikom sloma araronava .e Iz llede6e1 obrasca: P .1 fjos=b. h' Ide Ie: /IS = OvrII\.oto M za<tezanje prf 88v!JanJU U kg/em';

llriftl I. tai!noil:uad 1 nwn:

0) p~u vi8!nu oa Wnoi6u 0111 nun: d) raspon. u em; e) maksimaino D8neaeno op\erenle u kg; I) 'i!vr8IOOlpriIIIkom ~ Ii zookrugllenu na 0,&II8Icm'; I) nedoetatke na epruvetl; b) atarOBt epruvete t d80 Israda t I) zaprentnaku te!lnu epruvete.

667
WGOSLOVENSKI BTANDAlW

I.pltlvanla Ivr.tota na d.lovlma prl.'"

ModHllCo"ana ...toda
4 U

.to.a .."I18n8..

...tona na prltt..k do""'nl.. prlllkom

kock.'

JUS U. M1.012
1907

.
!!I .Ii

NameDa standarcla OvaJ slandllro obulwata postupak za odn!4Iva- ' nJa ~betooa na priUaak, prl mnu Be kao

Postupak OdreduJe Be ..mo kraJnJa i!vratoCa na prttlaak. Epruvete Be ~ltuJu Izmedu dye plo~ ad IWdot 6e6Ika IaDJenIiru tanje ad 20 mm. Premik arerU!noCZ810bapr... Ireba da bude ravan najmaDje 7B" vUIne poede. Plate Ireba cia budu takvth dlmenzlja da dodIme povrtlne budu aMmo kvadratoe. pa moraJu JlDati dIme"""Je rayne 11rln! taploftvane prtzme. Gornja plota poatavlJa 88 ceol11lenoIznad donje ploj!e. Serna za UI'edaJ koJI obezbeduiIe centri8anJe IIOmle pIIol!e u odno8u na donju pnkazana Ie na aI. I. Vodlce owl uredala ueba uk:IonlUrpre oofetka opter~I'V8nla. NHIa apiere6lna,Ja Optere6tvao,Je treba vrtlti bea udara; pokft'Ina clava ... &rp!tlvanJe ~e 88 bnbwm od p""" oko 1,25 rom na mInut, kod P"1IZI1OIIi boda preas. Kod h'.draul1i!nJb preaa cple~nje treba pode.It! na atalnu bnIInu u cran1cama oct 2,5 :!: O,B kif em' ... sekund1. Proral!unavanje I Izveltaj

ep~

.. --1IIvenJe

UlMJltrobijavsdu

delovl

prizml doblJem priUkom sloma sav1Janjem. Z Epruvete DeIovI prlzml. dobiJeni prHolkom aloma, koJI su odabnuli .. IBpiUvanje na pl'llU8ak,moraju !mati du!lnu laD" Je naJmanje za B em Va ad vl... erede , moraju bIU bea pnkot1na, okmjeIll> povl'itna &IIcIr:UIIh oeevtdnlh nedoetataka. 3

i
I

Prlpftmanje

_ka

I
I

i
I

Gornja , donJa pcmttna pr1zme monrju ae porllVDatL IzravnavaJ~ alciI treba da pokri'e celu IIriDU primle i cia bucIe takve duUne, da Be pl<M!epreko kolll!. 88 opte~enJe molU P""""" podeIavortI, 181<0dB IIOrnja ploj!a budec..trteno postavlJetznad donJe plate. U razdoblJu Omedu ~1t!.vanJa prIzmJ. Ioao sreda I IJIplUvao,Ja delova poaIe aloma ao koc:ki, epruvete treba odrtavat( u vlalDom proatoru Jo\I pod voIdnom krI>om.

-I

Ukupno opt~enJe u kg koJe poIade p"" za isplJIIIvao,Jeprllikom sloma UJIOI'kaIreba prlbelet1tt pa ev.w~ na pritlMlo .rai!un..U u kif""", uzlmajua kao povrtlnu pcp...enog preaeka pro.elt earnle 1 donJe dodlrne povrilne. Vma slome , izI!ed bellona ueba da .e opItu.

yOdice

gorF?/6 d;>Z/.s~ pVC8

I
f
a
-

I
I a

~o_,
8LU:tB8HI LIS'I' rNJU

Br.-

SAVEZNA

KOMlSIJA

ZA STANDARDIZACIJU

668
JUGOSLOVENSKI STANDARD

DK 691.3:

BETON
DEJSTVO MATERt1ALA ACRESIVNIH PREMA I Z.'I.$TIrA OD NJIH 13ETO%\"U

JUS U.MI.Ol4
1959

U cwom .t4nda7'du
(napr. jedinica tenne

primen;ene
kiZopond

-su ;edinice
kp, ponJ

O:make p, milipond -ve!iCina i ";moue ,. mp). p1"ema JUS

kAl.040

:!
A

,
"
-<

.:
Ii

Predmet

staDdarda

!
2

OVaj .taDdard obuhv.ta IVe wste betona Izlofene vodama ill v:aiD1m vntama tla, ikIojesadrfa matertle lime za beton, Jaao ito su morska voda, moevarDa voda, agresivne podzemne I ot;ladne vode i !ndwtrl3lra vode. Acresivue vade i materije i njihovo dejstvo

! i 81
I

Za betan su uopite ltetne vode Iooje nemaju ntkaltvih iii '!<DjeiD>a)u vrlo malo raslvormih aastojaka (ta~. 2.1), dooje sadrie slobodne klseline (tat. 2.21 do 2.24), aulfata (tat. 2.3). soli magnezijuma ~. 2.4) ill Izvesne soli amouijuma (tat. 2.5). Ostm toga, za beton mogu bit! !telne I ma..U I ulja (tat. 2.6).
2.1 Vode droje ne sadn.. nlkaLLVe III samo vrlo malo rastvorljivih tlste, raslvaraju kretna jed:njenja u belA>1>u,narocrto a... 2.23), naprimer vade ,ldinice ltd. Vade sa slobodnim ldse:!Dama Deo vezlva biva ispran, 06taje Vode sa slobodnlm kisellnama manjoj od 7, ltetne za beton navedene su pod ~. 2.21 do Siobodna sumpoma nalne agregale. sastojaka, dai<le, koje su skora hemislt! sadrie s1obodnu ugljenu ddselInu (tat.

:8

i
= ..

2.2

! e
0 J1'

dejstvuju -ra5tvarajuel na cement I agregate l<oji sadrie !<arbonate. samo Sokelet od agregata. Jake d<iselIne Itetnije su od 8Iabih klsellna. wednoS'ti') (Iooncentracija jolla vodonli<a) mcgu se poznati po pH postaju .kad je ..pH- manje od 6. K!seIiIne DB 'lIDje najte!Ce naUazimo 2.2..

Ii .. i
~ i! ~ '8 !J
0

2~1
2.22

oid.>eIina je jaka kiselina

i svagda

rastvarajuCl

dejstvuje

118 cemenl

i 118 4<arbo-

~rvodonlk (HIS) je slaba kiseIma I stoP manje utite da sa V82duhom stIva.ra sumpomu Ik1iseIlm1 (H.sC>.) (tat. pomatl.po svom mlrlsu na pokVare<>a jaja.

sk:tonost 118 beton. Opama je nj2.21) I IftIltatne soil (ta~. 2.3). Mote se

2.23

e
~
ri
0

e ;;

preUgljena Jdseltna dejslvuje raslvarajuci na !act cementa. Njena lIII'"eslvnosl je razlI~lte- ja&e, -roa tome da II voda sadrii mnogo ill malo bikarbonata III zemnlh alkallja (u prvom redu kalcijombillrarbonata). Ako je voda bogata u bikarbonatlma onda mote da bude mnogo sIobodne ucljene ;dsellne, .a da beton ne bude n"'l>adnut. PrI nezna tnoj sadrl:inl biIkarbonata, ftC I male 1kD~ slonapadaju beton. Stoga se u ~im slutajevima mora odredlU >ugljena 1.dse.. bodne ugljene 'meline Una koja ram"ara kreftl, ranije nazivana :-agresivnom ugljenom .kiselinDmc. Humusne kiseline su za stvrdnu~ beton malo opasne. Xo, one se retlko pojavljuju same. veCiDom s~ jednovremBDo pojavljuju i druge slabe orgall3ke Iletne lcisellne iJi mlneralne ik1sellne Csumpoma 1Ids!,lina [HoSO.I, sana ikisellna (HCl. Ipak, stVTtlnjavanje sveZeg betona mogu da s~ neznatne kolU!lne humusne klsellne. Sulfali mogu vec u razredenom :astvoru da napadnu beton. Njihov uticaj postaje veW<! pri naiZmenlfonom dizanju I spuStanju niroa vode kao I pli jaf<!m strujanju vade. Us1ed uzajamnog dejpH siva izmedu ~cta I alumlnljumlria.slda sa sulfatnlm jonom (50"-) stvara se, u zavlsnoati od gips, a Dba izazivaju j..:", bum tri1aa1c:ijumaJuminat sa vrlo ,-e!>:wm sadrfinom laistalne vode III brenje 1 mogu da izazovu razaranje betona. Soli magnezijuma i to ikako magnezijumsulfat tako i magnezijumhlorld sletn<i dejstvuju 118 beton. Kod njih nastupa uzajamno dejsn-o sa kalcijumok5idam cementa. koji se zamenjuje macnezijumok:sidom. t3L!.oo d.a se magnezijumh:droksid talo!i iz:rnedu zrna peeka kao celta i.elatinoma masa. dole se kod magnezijumsuJ1ala jed:lovremeno StVara gip.; (Iaf. 2.3), a drod ",agnezljumh1<>rida kalcijumhlorid. Sem amonijumkarbonata. amoniju:::1O!~a1ata i amQNjumfluorida .kDji su r.eS::<od1jivi. sve ostale amonijum.soli ~tetno utieu na bC';Dn. Amonijum-.soli raspadajuSe usled de~s~d slobodno~ ia oslospa]a .se sa kalcij-umoksido!n bodenog laeta iz betona na amomj:i.~ i radilkal-kiseline. Radikal..r:ciselina (CaO) ta~no take.. Ikao Ik-ad bi slobodna 2-\iselina ncposredno delovala na beto:1pH manje od 7 kiselo = pH ravno 7 neutralno j = pH v"cc ad = bazicno
LIST FNRJ 11 $11

~ :s
:I

2.24

.
0

2.3

~
'g > f: 0= u 2.4

Ii

0 =.
~

2.5

I)

Ukupno

51.rane

SLUZBENI Broj

;>AVEZNA

Kfj:\USIJA

ZA STA~'DARDIZACIJU

2. IX

.mo.

~Jnova

'...-.-.

:'.I..;i:'t ~ JUS

Y; :.-:. ~!1,:

669
:~:~~tQ d~]uju r.a i.'~'. ~ I ulJa .:-t prl!nI!1 nji:1O\."rn .pofp.klu. hemiskom sastayu i fizik.alnim

:..~
2.01

M.: ;:! Q.tObl.I;\I1\a.

ailJne I !lv?UnJske mull dona lusellnoa mast! ..,.,j.

2.82

M.etnl S1I za belon, pooIlo th kalcljuma\<ald !>clona tepa I 0.;010. k.aJaijumoIuldom u malou mame klsellnc. '0 "" "" Minfll'alna u.j" t mast! nbu Itetnt za beton, L'l.ito ne sadrte kbeUne. Prema lskustvu. P;\~, :ninc. roJaa ulJa treoY'lljiw, C<\'al1l.ta .e..to sadrie I blljne III tlvotlnjJoke mutt III ulja. TRda v>il IRe.

2.81.
2.83 3.

LoIoo teena

ulja

mogu

fVl'8loc!u b"lona

zMlno

da smanJe.

kada

polipuno

nat.ope.

Vl'lt. voda i ajlhov utlcaj oa beton

MonIoa "ode .adrtt leao AkodIJlve s.IIoJke 1'>11magnczljuma I 5.11 SISmpOrne ldseUne. Vee prema delu mora tz qa potlee voda lkoUelna sa.toJuka tkodlJlvU. za beton Je ..azllelta. NllI'OCItosu Itetnt ...Iojct mom. vode: m&1(I1ezljwnsulfat (1II1gS0.), macn..ijumhlorid (MaC") I UlIJena k!solln. (COt). Voda otv Ja""*"'1 mora Ima pr!.hHtno Iedeel Aslav: Sastoak SO, Me 2+ Ca CI+ N. + K \1810 I 390 .57 21250 KoMe1na u mp/I 2970 2+ 1420

,.1

S-

Uk:upna prosrona Ilan...t ot""reno, J.dralll mora Iznoat Prlblano 3.8'1., uz napomenu da JO 'R .1'noo1 vode uz oba1u nf!e ed navodene prol.~J" al..,.,' I "ad. I na 3,5'/., a usled prill, na nlfJu vr<odnoal Prlrodn. III velta6k.e lIIane vede mogu da lcallluldsU~an sastav canja ala.ko vede ImaJu ok.eomol'lt.<evoda. 3.1 3.3 au hemlskl vrlo elste (tat. 2.1), a uzgred ladde Plan""'ke I IzViJl'SlreVMe ~""'" IooJ. I'Utvanlkr, n.,.,... tzv. ~iaol. (t.,f. 2.23). , ugljenu klsellnu
8I<oro flste

BarakD voda, bal'O'/lta t!a, podzconn" voda ! refna veda Itotne. su onda, okad su hcmlskl (tat. 2.1) III uko ::aarie sdobodr.e ktoollne (tat. 2.2) Ui sulfate (ta~. 2.3), kao 11IIpI'. elps, Alka1ne h~U2Ju pasn.. vod. (!to;. koor.eldh

u
3.::;

~e n3j~eiCe 3UreCu u craDitni.rn, porflrnim I aUMlm tlerenima) stV<II'aju alkalnu cemenata (~to u alumlna1lnorn cementu), dok 9U za portlandc:emente bezo-

Indw.tcis.::e ",('ije. Co;! indu:Jtr'..a~,:ili voda ~~;jto sou Ucl.ne w bckm olp<t<1ne vod: koksa.ra. rud.nika u.ctJa, lac,"t::':l ccl~o:z:~ .i. i~era, !i.tavionica. labrika boja, y..Jyoda za galvanisanJ~ ~ mh'~{ora. Pored ~cstvnih ""gon3loih t ,,,org'''l.odcIh '.<.Isellna u nJIma jO ':,'cinom sulfal-Jon (50#-) sastoja.:< r<oji &tetno acJ.tvuJe n~ ;:0:"". Vode od lspiranja .:gura I gomila rudnih Jalovlna kao I one koje prolaze Iaroz =st.?" ir.CoJ3trJ.:.d."! materijala mogubltl tteme. I I njlhovo tl" Ispod gomlla ova1ov1h maleriJal. 5U5ed~ :T':">f;uU loku .,godina da se natope materljama 'Iroje ';',1 sletlne za beton.

.. ~.l

Slulajev\(t~uP
(";(,~.Q .~,t ~1')':1.,.'~

.i.. !,ohcbno

hemisko

ispitivanje

tt'trtm8 cboJcn~t tlB, lr.1uflvnnje 7.'''''~:~!.;t.Il\.."H~'ih vod.1 I zemUIJta: k4rn.kIlerts~u. !:LtlJI t dtu.~l.h J.!"I!t ::odo.h -".,rtc po tru1...~t. ItvDlZ"anJe mchuro pUna (barnkJ pUn, ugUcna klscllna), ""', kJsela .,.ct:kc;ja !;1!...'\'fa 1.tJ..:fnus h3rtija". crveno obojena). Opasnl sastojc1 se sa slgumo~l:u odreduju ~ah}() i; ~'~'[;.:~l~"t.r' .~1.: .or.~. 1 Alto au 1><>('.=';'1' ':rn<'","I.,,, tn'b, hernJ.oklm osoblnama d" I"Jdl!u u tilma I \'udama sa sum!\jlvlm (!11)O'\1, cevi I tst.).a...oDda::a...:tla:1..Yvd..L..u..w'iiLJU ,,,..till..I 114 th 8: 'J ;;:d~~ ~~ o:te 'b(:t~.:::.lo1 td 1u-~l~...;~uju lTiOra dB sadrfJ podatl(b U pH. sadr.fi.ni caO, M,gO, mL*i 1Ip&taLt.V~~ '''Vl.uUCl '" l"e.O., 500, C'> '..:..;".~;,>j ~ '}:J':: !':'-,,!vnra t!cref), H.s, NH. J 'hlara (CI). Re1JUltat owe ~lth'an;a .'" Je odJ~~."\c-J. :--.11. ;!1;...T~ i.:-;~e Y: -=~:'.i.~J';t~3ec\u21et1 radi 7.Altlt-e .betona. 0 nKinu uzima.nja 1:;o.oMa r."~~: !ohpodac::i dati ~iJ ...t tsC'. ',-. ,tetna Ij..;u. tekuCa v(".da. ifk) 1it ";t.. .~.._,<,~.::' J~ :xl ~tetl;.c ~taj~c~. jer se StaStojct .kojt. &:00-., !j~lno obn.... 71ft n;~;t'.-~"" ,it...~,}'~~-" .I.."',~J ~r..>-:~.-~ hao grube Inf..,m1ativne vrednreti ut.eU:

4.~

~~~

.,_"!.

670
voda je slabo tt.etna ,18 beton, alto je sadr1aj itetnih autojaka a manjl od 1000 mpl1, 111aJr.o je 'PH vrednost manja od 8:
voda je jalDo ltetna 18 beton. alto je sadrtaj .tetnih wtojaka

JUS t:.:.:l.014 Strana:::

ipl'ema taf. 2 veel od 300 mp'I,

prema ~ Z veCI od 1000 mp'l.

- 111ako je 4IH Yrednort manja od S.

5 5.1 !.2 50S Opita razmatranja

Pouulan 8uI1 0 It_tl' za beton u pojed1nafnom sluaju sarno na o&n~\'U ovih yrednOiti Dlje mocuc! I njeca mote dati samo Iskusan stn.-a.jak.

Ir.!ormativnih

Beton je utoWto otpornijl UkIoll:koj~ ~ i vodanepropusnljl. danja (radDi _va, pWwtiDe, <>stre ivlce) olaldava napad.

Svako 1>"veeanje povrtiDa

napa-

SvwII, joi nedoooljno atvrdmtU bet... osetljivijl je na napade od starol, stvrdnutog betona. P:eI:bodno .tvrdnjavanje !.&vanvade itetne za betOll, po pravllu, povava 8II1'tI8iVDIhoda I zemljUta. . v , ot;:ornost belflaa
protiv

u
S.S M

Napad u podrufju ,prornenll'iVOl vodostaja, popravllu, jafi je 012napada M delove gradevine oItoji .. .talDo n&laze iIpod nivoa vode (v. 11ai!. 4.3 tekuCa voda). U mcmokoj vodl mote beton u ,podl'Ufju pUme i oseke jecln<>vremenoda bude izloien I ja."" mehani&lm n8Prezanjlma, napr. brouIeDjou

ojedanju

usled

leda

I udarima

valova.

da bude po/lodna za spravljanje betona. Morska Voda koja je Itetna za stVrdnut! beton maie i~ voda, nB1Irimer,moie se u0p4te bez dvoumljenja ~it! 18 Sl!>ravljanje betona, sem Z3 betou od aJumlnatnog cementa, kojl se &me spravljati sarno sa vodorn kvaliteta vode 18 pice. Po pravllu. nIa1 upotrebljlve vode ... ve6lm sadr!ajem sol! od 3,S"" vode kaje sadrie Idseitne i Ieee<, ;";'0 I 01pacine vode ltavionica, !abrloka boja, zavada za lalvaclsanje I 4aaksara. U vodama koje sadrte sulfata, a narofito u morskoj vodi, betonl od alwninatnih cemenata. od metatnjanja no lurtk1Ih cemeaata bogatih ZIUfOIII, a ,pod Ina~ istim ruslovtma lmaju """!>tte duiI 'Vek betoni od portlandcemenata uobitajenog sastava. Ovo razlIfito ,ponaIenje naro<!lto je uoBjlvo okod .

S.7

meavlna sa malo cementa.

Dodatak --tava

pllcolana pomerwtlm cementima ;>okazao se kao dOOar. DodataJt pr'.mesa za zan-aranja') . 18 stvannjevamulnlh para I plastifu.atora betona ta.roc1e mote da produii vek.

6 8.1

Mere za povecaDje

otpomosti

betoDa prema

dejstvu

stetDih

materija

0p6te mere rad! poveeanja otpornostl betona

-. z8jttta

od slabo agreslvnih voda.

~ajvainija prelpoetavlta za otlpomO<rt betona i jednovremeno dovol)n8 wtlta protiv ..1abo agreslvne vode je izrada Uo guJl:eg I vodonepropusti VOl betona. Sloea svei1 beton De sme da b:>de suvtle raslresil tlI suvlle te!ko obradljlv, da bt 58 magao I prt naoatntm, tdoom rada Deiz!!et::im promenama sastav," bOspreioamo sabitt i posttl:l ravnomemu strukturu. Uzimajul:l 'U obm u taf. 8.Z utvrdeni vodocementni faktor

tetlna ''Od,! (teilna cementa ) ~~

se cia ~vei

beloh bude neAto .mekJic, no lto bt bilo polrebno s OOzlrom na predvlden postupak naIIijanja. Obradljivost se mate povel:anjem IIi smanjenjem sadrtlne cemeIltne lr8Ie pri1aIodIti potrebi ugradlvanja. Neprekldnim nadzorom mora se pobrinutll 18 to, da se prop!sanl vocIottmeDtni faklDr stalno odriava.

c.n

Gnnulometrislol ...stav agregata I koliBna vezlva mora;u bitt tal... odabrani da se predvldenim postupiwm sabljanja dolXje bespr...oran. ravnomemo gust ,beton. oNaroI:ito Ire!>a oImrUti pain;u na to da se belan ne nrn...a (segrCltra) nitl da Izlua.je vodu. Za nabljanje \:eba prtmentti postupkA! kojl obel>beduju veiiku vodoneprapusU;lvost betona. PraradljlYOSt 1 -..odon~ ill, i jednlh i pustljlvost betona mogu se poboijlati dodavanjem pucolana IU pogodnlh p""-, dt'Ugih. To je narofito vaZno 18 d..love gradevlne 100;1se nalaze pod jednostraUim prtlllsmm vode. Ispltlvanja iPogodnost! vrie se po JUS. . . . (u pripremt). Obradljlvost betona treba staIno nadmat!.
Sadriaj vazduha nabijenog sveieg betana ne treba da Imos1 vile od l,St". Taj sadrfaj oci:'edu~ se raWnanjem zapremlne ill pomoI:u sprave za mer<nje sadriaja 'va:zduba sveieg betona JUS . . . (u pripremi). Ako se. radl ,povec:anja veka trajanja, dodaju 'primese koje obrazuju vll2llh:3ne pore. ' tada aadrtaj vazduha u sveiern beton'U treba povel:att najv!le do s'l.. dodac::na (vidi ta "" vezlva treba uzeti u

6.IZ

G.IZ Cvrstota

vmva mora da odgovara ~toCl portlanckemenata i portIandcem JUS B.CI.OIO). U slutaju izloienostl delovanju sulfalnih voda za izbor vrste olszlr taf. 5.7.

6,14

Betonso:<a teta \reba. a.o je ;,kako Y1"l!Uce, izradltl odjednom bez prekldanja. ':>Itre tv:<:e oje olUjavaju nB1Iad treba po mogucnosli zalomlti. At,., su zbog gradevinskih ill lzvoda&~tehDI6kih razloga radni sastavci neizbeini, enda ih p" mogucstvu postavijatt iznad ill isIpod kolekanja vn!) "primese za z.atvaranJe sa aredstva u UP\h"anje koje sprt('av.ju ulaz \"cdt u kapilun1 liltem.

~~-- - -- -

.--

--

---.----.-

Strana'

JUS

v.Ml.0H

671

dostaja. Da bi se po8tIcli ~ i ita y;je sa<!uvao monolltni okar",:c.ter beton. neohodno je da se briII.Jivo lOkloni prIJrlJuentm lIOVriinama naJvW\ sloj ~ethodno ugradenO~ betona. Ovo i% raz.lcca ito je ovaj IIoj botJ,at cemmtnim muljem I. po 9nvUu. protlc.an f!nim na. plSllnaina. 1.::k.i.anlanje se vrtl III po&Ie dovrilldO. Vl!2:ivanja ill. bolle. PD8ie POI9Unoc sYrdnlavanjd a pre dallec aetoniranla pomoCu ?Ode pod pri1d8kcm sabljenoc vazziuha, pejfanoc mlaza. odno~ SIlO o~...vanja dI-. Pn nastavljan:la betoalranla mora se pr1!djua>a povn!na betona terne11110 IkIvuIti. CIm prii<:juo!ne povrilDe paa.le Ir.valenla postanu vlame. bez slaja, 1WIOoi se najpre tanak sloj 'i.stoc betona, uz IZ08tavljanje a..pn01l acregata. Zatim treba DaStaviti sa betoniranjem. 6.15 Pollio je svet betoo DIIO'Otito oeet1jiv na ,.Ivnu vodu,

nj...vom
6.16 Prkwlsnl

staro66u, acreotvnu vodu 1nba 110 dute obtraDjlvali

il>ltumenom !:Ii 'k.al:ranom kao osnovnom matenjom u zaAtltu betooa za 'V!'eme njecO\l<lC stvrdnjavanja

a nepropustncst betona od betona.

za vodu raate

sa

t u ob1d:ku raatvona ill emuJ:O!je mocu od delovanja ~Ivne vode.

blU

6.17

prl betonIranju
cotovoII betona.

A.k.o se ne mate da radl u ...voj temeljnoj jami. mon da se betonIra pod vodom (napr. ~ beton cradevinama u maruI, moraju se naroetlo uzeti u ob.u nafela za betonJranje pod vodom; "a

pod vrlo agresiV1lOlDvodom sadrtaj cementa ne

blli manji od 400 kp na m'

cradevins:<i

6.1' 8.2 6.21

Naroettu painju tnba obratlti nadzor. da bl 58 dobio ...,t, ~ Dopw>ake '.men! unite zaitlta

na preradu I ugradlwnje belona kao I DB pouzdan beloa, dobro zahorBlLih IPOV!'tiI>L od vrlo agrcslvnlh voda.

U betoau 1coj1Ie lzJoten vrlo acrestvnlm vod.:una sadrtaj 'sabljeDOl svetec beto oarede" da IzDosInajviH 1'1,. A.'kose ra~ po ~ iH opravom za ""","",je sadr!aja vazduha, upotrebi pucolan IU prim oIeojeobruuju vazduine pore onda vlltl tK.. 6.12. Ove su mere napr. dewo:jne za beton iIzloIen deJatvu monIt1t vode. A!<o pod 6.21 navedene mere ne Ugledaju do\'o!jne, mora .e pobrlnul1 za to da vOOa ne <lode u 58 betonem. To mote da se postlgne cradevlns:<O-teImiac>im merama. kaonapr. DfJP08"edan odwcSenjem vode dIrenar10m ill "I'Uitanjem nJvoe podumDe vOOe, izoIovanjem po nafelima 121013~Ir.e namazIma za izolovanje. opastama za i2Dlovanje, lIStalt meatiIaoom, <>motatlma 00 ve!taaaIh materlJe, obl_njem 11<.IinUrom.izolovanlem glioom iii ImlaClonim trakama.
C:elime armature u betonu lzJoteDom morskol ,'odi ill dnJcIm ja:ko agrestvnlm vod<:ma moraju biU pdkrIvene slolem betona od najmanje 50 mm debljlne. Ukoliko se moeu da po,ave Ibro.Senje peskom debUi _ll1tnl sloj, mjl treba Ua bude sto otpomijl prerna habanju. I ojed8n,je ledom ~je "" Svi -arrniranl delovi J delovi Ioojl su medu80bno -povezani armaturom moraju 58 cradlti 00 iste vrste cementa. UzimaDje monka vode i da utwcllv3nja nlihove agr...lvnostl za beton moraju .~ se bobeglo gubljenje vaZnih sastojaka., tj. treba obnml"3ta i",itivanja ne i2mene evoje bitne osobine. Pri deli.miCno Hi sasvim. izgubiti s.adr!aj ugJjene. kiseltnc Ua sadrl:lna sulflda gvoZda (FeS) I pirita. 'UZOI'a'u prllikDm gradenj3 lernelja 00 betona, preporua.je se
veC prema sl<>lu iz koga potillu, da budu razliflte

622

63

6.4

Priu:oi.manja uzara.ka vode I tla redl opreduzeti izvesne mere predootroinasti. da bi tit! patnju da uzorei za vreme tramporla do nestrumom uzimanju uzoraka vode mote se (CO.) I sumpor vodonika (HsS), a pri ,w:imaDju Am se probijaju raznovrsnJ slojevi Ua. n8IPr. da se =i u:zmu Iz svaok.og s:.oja. I rode mocu. I da TaZ:lt<)VI'mO ~ju beton, zbog fega 7.1 Uzim.anje uzora:.<a vode

treba

pojedinafno

uzimat!

vode i%

ih slojevo.

Ix otvorenth vooa 'UZOra~ se uzima zahvatanjem vode 1.1 Cistu bocu .Pre punjenja boca se oplakne iIStom vodom. Boce moraju da buodu izradene ad u v-odi ;x>stojanog Hi rezi.slentnog otakla. kaje 00van bar hJdrolili6k.oj (<lasi 2 (pre:na JUS. . . .). Podzemnu vodu treba puniti u hoce neposredno ,posle ~ljenJa. Za svald. uzarak vOOe potrebne su: ,:<oje .., dobro zalvaraju fepovtnu od plul... sv...e dve boce 00 ok.o 112 do 1 litra "apr"min".

iskuvanim (u odredivanje tvrdoee. amonijmns:rth soli. reakdje); <lYe manje hoca mora

.adriaja

rut!ata,

hlonda.

jedinjenja

magnezljuma.

gvotda.

od po ~ do 300 em' ~e; u ""ala> od ovih staklene hoce sa 1m.:Senim fepom p j,raha od mramora (kalcijumlrarbonata). se pre punj"nja vo:;om nasuti po 3 (HsS) onda je potrebno .;uti jot dye b<1ee ~ voda. ima wazito natruo mir'.s (na sumporvodonr!t p ,:uistalisanog kadmiju:nacetata od 112 do I litra. U njih se stavija pre punjenja vodorn 0:<0 1 (radi odredh.anja sadrfaja sum:pOCY'Xioni.&a). Sve boce treaa tako napuniti vodom odredeno:'n za ispitivanje, da izmedu cepa i t~osti 05tane mali vaz.d.uW pI"OS".or. Da se 6epovi :H~ c':-:ore Hi -:1e budu istisnuti, treba ih kr.picom ~tati i ~vrsto SVf'zati. Boce se moraju tran.:..;portC";ati u sanctuctma i~jenim pilQvir.om ili -stru~otincm "Xi dr-veta.

672

JUS

U.Ml.'Ilt

SInD.

UZOI'ke vade treba slat! po mrazu zboc opalnO>ll.i smnavanja I prskanja bI>ea.S obzIromcia ne ad ad ItrutnDl uzlmanja uzoraica vode uvtsi pouzclaOOlt rezu1tata anaHza, uzimanje ~ IIvell: tr8ba cia Vlie strutne IicL 7.% Uztmanje uzanU tla. Svele izvadeDi uzor&:l:tla slavlja sa II Z boce u tiR>klm ,rlcini oil po I I "",rftDine. Prllikom puajenja matarljal Ie IuImadom drveta tvrstlO lltisne. da iii se iztIell1e lupljlne. Boca se bermetleld zatvaraju teporn ad pluta i peta"tenjem. UIOnIk .hltt za adredlvanjen-. ..wda lVOala. pirita. reaAeije tla ild. Ummanja tJa mora vriiU stnoeno lice. """'a t:.lanove .. ispiUvanja Ispltlvanje IIIOraka vade i tla u pocJedu njihova agrelivnosti za beton m;'c" 'Jiit! .:uno strutno oprcmljlaboratlOrije.

7.3

Ovaj sWuIud ,'ail od 1 jwIa 1859 god.

~..'---

DK 691.32.001.4

.673
Beton
ISPmVANJE VODONEPROPVS11JIVOS11
.

JmOILOYl!NSD STAMWtD
SA OM VEZNOII NDIBNOM od 21. X 1971.

IIEI'ONA
ad I. VI 1971; SIdIeai lilt SFIU...

JUS U.Ml.015
1978.
51/71.

PrniWt

br.I2-I0633/1

CDnan& Method of Tat fOf' /~

of tX1IUfttc

Predmet standanla 0YIm ItaDdarciom Ie utwduje poItUpU lIpItiYulja 'IOdoDepropuItJiWltl betona.

I
2

Def'micija
VodoDepropustljiYOlt prodInDju oznat\anju Za uwbI Iaoz beton. betoaa lit: B-2. ~. B-4. B-6. 8-6. 8-8. B-8. B-12. pri eemu bmjb 0Y0I1t8DdaIda. pojaft bpi na pnDjoj 2.4.6.8 I 12 pritIIke. u bar. koje beton mora cia Zldovolji betona prema odredlillll8 betona je 0I0b1Da betona cia .. pri odre4eDom pritilku tOda II1pIOItaYI Djeaom

f
II

r .:;

I r
J

Marice YOdoaepropUltljiYolti wdoDepropustljiYolti

B-121181111j1 Ie DpUiti

pcmtiDi na pet oct Int muku Zldow1jilo ri Za martu

tela iIpiWIih~lellt tela. betona B-2

poItUpku 118 IDIII .

koji ocbeCIuje olf atmIud.1 zapaziti ~ft bpi

tim claje pnu DiIu

I
I 1
it

YOdoD8p1OpuIItljtwlti

na aomJo.I pcmIIDI tri tela

IIpitIDa prema poItUpku kojI ocbeCIujeOftj1It8IIdud. Marb 1'OdonepopultijlYOlti betona .propiIuje .. projektom fa mid objekat. odDoIDo Djesov koDltrUktimi elemenat. ako je YOd~WIt jedaD oct UIIovalM1iteti.

f .
.

j a

3
3.1

IspitiYlDje
Tela fa ilpitiftDje (epnneta) I YiIiae po ISO mm iii pIoee dlmenzije 200 mm X 200 mm )(

Tela moraju imati obUt cilIDdra preenlka

;II

f I.
E .. .;;

150 mm. Tela mosu bltl Izra4ena oct svetea betona iii izvI4ena jz oemtos !letona IJIr84eaoI U objebL Vldenje c:IIindaraYdi .. blllJijom .. dijamantIkom Jaunicom. DIjraDije28 dana poa1eupa4lvmja betolll. Za ilpitivanje voctonepropuatljiwltl potJ8bno je Int tela nne4enih dimeDzija fa uwbI B-4. B-6. B-8. B-12. a tri tela n8ftdeDih dimenzija fa marltJ!.B-2.

3.2

Oprema
lspitlvaDje vodooepropUltljivolti betona mote Ie riti na avakom ure4aju kojl ilpunjavalledete 1IIioft:

cia olDCJllltllje dovocteDje vode pod pritiIkom na donju osnow tela. na povdiDu u obIIku krup
pret\Dika 100 mm;

cia ima J1IOIIIenOitpoveQDja. odrtavanja I isJdjueivanja dejstva vode pod ptitilkom fa svako telo poaebno;

- ciaostaVljaslobodnu somju omow tela radi oamatranja fa vmne ispitivanja;

I.....
I

SA VEINI

ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

674

Mor za ispitmnje saeinjavaju: izra4eIII ad eelienih beIaYDih cm.lIDutralDjea unutnJDjih m.pl8e.uD 155 mmi... 150 IIIID

3.3

cillnclrieDi omotaet za cillDdn.

odnOlllO eelieDi omotaet odnomo

plate;

dimeDzija 205 mm X 205 mm I viJiD8 150 mm za za za1mnje;

poIUda za pripremanje,

topljenje

- VIp ad 20 q, sata~
PrtpIea8
Pre poeetka ispitivanja Na omovi l00mm. Tela olllienih topljenja Prostor Pripmna povrtina Tela .. ispituju u plOpisaDoj

merenjaad 1 ..

ispitiYIDja treba imtitI stuoJti

pripmnu

tela I prownvanje

ispramOlti

uredaja.

koja ne mote temperatUre

tela tRba unetl u prostoriju

biti mania ad 28 dana. Sedam dana pre poeetka lrelativne U!nosti vazduha 65 t 5 %. 20 t 2 c isbnpaYi Ie povrIina u obliku lauga preenika zapejane do tempenture kolofoDijuma bliske taeki i panfma.

tela DI koju treba cia deluje voda pod pritiskom. DI vazduhu omotaea ltavljaju

Ie u eellene omotaee .. ispuniti Jlllteri;jalom.

mll8 za zalivanje. 1zme4u eelienOl uredaja sutoji I tela man istopljenom muom

kDji su Izmetani u odnosu 2: 1. ill nekim dflllim Ie U provenvanju ispl8Yllosti uredaja kao coline.

ispravnolti

SYih manometan

I ventila.

kao I provenvanju

3.4

PoItupak
Prostorija u kojoj It vrti ispitivanje tRba cia ima tempenturU 20 t 2C i relativnu vla2nolt vlZduha 65 t S%. lspitivanje poeinje dejmom vade pod pritiskom ad I bu, a zatim It. do postizanja zahtevaDOl pritiska, poIie svaIdh osam euoYl pritisak vade poveCaYlza po 1 bu," tolenndjom od t 0,2 bu. Aka .. u toku ispitivanja DI aomjoj povrtini nekOll ad 6 tela pojave kapi vade, treba zapillti pritisak I vrema. SJddani! eellenih omotaea VIti It otapanjem mase za zalivanje, eljl It trlJOvi moraju potpuno uldoDiti .. . povdine tela. Dubina pradon vade odnduje It poIie zavrienOll ispitivanja DI taj Dlein Ita It tela poloma po izvodnici, a zatim izmere visine kvaienja (u em) na prelomnoj povrIiDi.

3.5

ZapinIK
U zapisDik 0 ispitivanju moraju It unetl sledea podaci:

opltl podaci 0 betonu. postiIDuta zapreminska kolleini vade gnfieki muka vadonepropustljivosri, I na kraju ispitivanja (dana), tela pre poeetka ispitivanja (kg/dm3). (a), vade (em). oblikom okvdene prelornne povrtine, starost betona na poeetku JOstina m.-

upijene u toku ispitivanja dubina prodon

najveta visina kvdenja. prikaz prodora ocana rezultata

vade koji se predstavlja

ispitivanja.

Veza sa drugirn standudima

JUS U.M1.0I4 - Dimenzije, tolenncije i nameDi betonskih tela

NI 0Il1O... mollienil Repubbtkol

"'Uetuojau

.. kulturu SR Srbije 11<. 413-11

t7H)2 od 4. II 1974. no plafl .. porez nl promo'

Sump. Sanz"1 zavod11'landirdlDt'IJU- kotTld.

UDK

091.32:020.172.251.18

Ukupno stnlna Seton ISPITIVANJE DTPORNOSTlSETDNA PRaIA DEJSTVUI1RAZA

JUS U.M1.010 1992.

675

JUGOSLOVENSk1 STANDARD sa obavezno8 pri_no8

od 1993.02.20.

Ov8jstlndard objavlj.n j. u ..sluib.nom 1is1uSRJ". br. 46/92.

Concrete

Method

of

test

far

resistance

of

canereteagainst

freezing

and

thawing

Ovaj

standard

nastao

je

revizij08

standarda

JUS

U.Ml.010

iz

1977.

godine.

Prilozi

i S

su

sastavni

dao

ovog

standarda.

PREDHET
Ovim

STANDARDA
utvrduje se postupak ispitivanja otpornosti betona prema

standardom

dejlitvu

mraza:

- nedestruktivnom
VEZA SA D~UGIM JUS U.Ml.004,
Beton

destruktivnom

metadom. metodom.

STANDARDIMA

Betonska

tela

(epruvete)

Oblici.

mere
betonskih

i dozvoljena
tela

odstuizradenih

panja

JUS U.Ml.020.
JUS U.Ml.026, JUS U.MI.040, JUS U.J5;""600.

Beton od

Odredivanje betona

~vrstoee

pri

pritisku

sveteg

Beton Odredivanje dinami~kog koeticijenta

Beton iz nje

modula elastienosti
pritisku betonskih tela

Poasonovog

Odredivanje betona tehnika u

~vrsto~e

pri

izvadenih

o~vrslog i gradenje

Toplotna

gradevinarstvu

Tehnieki

uslovi

za

projektova-

zgrada

DEFINICIJA

Oznake otpornosti betona prema dejstvu mraza su: M-50. M-IOO, M-150. M-200. M-250 i H-300, gde brojevi ozna~avaju najveei broj ciklusa naizmenicnog smrzavanja i odmrZavanja koji moraju izdrtati tela ispitana prema postupcima utvrdenlm ovim standardom. pri ~emu prose~na evrstoea pri pritisku smrzavanih tela mora iznositi najmanje 75 Y,"od proseene evrsto~ koju imaju nesmrzavana tela ekvivalentne starosti (etalonil kod destruktivne metode; kad nedestruktivne metode dinamicki modu! elastienosti betona smrzavanih tela mora da iznosi najmanje 75 Yo od dinamiekog modula elastienosti betona kOji imaju nesmrzavana tela zasieena vodom.
"

Otpornost betona prema dejstvu mraza nosno njegov konstrukcioni elemenat. jedan od uslova kva1iteta.

utvrduje se projektom za svaki objekat. ako je otpornost betona prema dejstvu

odmraza

II

izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

.676 4
4.~
ISPITIVANJA

TelA ZA ispitivAnje (epruvete)

Tel. koja se ispituju prama dejstvu mraza moraju imati oblik kocke, dutine stranice 150 .. ili 200 mm, odnosno oblik prizme 400 mm x JOO mm K 100 mm prema standardu JUS U.Nl.004. Otpornost beto~ prem. dejstvu mraza mote se odredivati i na uzorcima cilindrienog oblika koji su izvadeni bulilicom sa dijamantskom krunom iz gotovog objekta ili probne ploee najranije 28 dana posle ugradivanja betona. Preenik i visina cilindra treba da iznose po J50 mm ili preenik 50 mm i visina 56 .-, ili da se epruvete 400 mm x 100 mm K 100 mm izre!u iz izvedenog veeeg kvadra iz gotovog objekta najmanje 28 dana posle ugradivanja betona.

Ukoliko konstrukcija odnas.no elemenat ne omogueava

prema standardu JUS jih dutine u odnosu 5 puta popreena ~ra. destruktivnom biti u skladu metodu potrebna su 3 tela. U.NJ.004, mogu se. izraditi na najmanju popreenu meru

vadenje uzoraka navedenih mera

odnosno obraditi epruvete kod komoraju letati u rasponu izmedu 3 i

Broj epruvet. .z. ispitivanje pornosti prema mr.zu i mora

metodom zavisi od utvrdene marke ots. vrednostima datim u tabeli J, a za

nedestruktivnu
TAbelA 1

Otpornost mraza prema

betona

prema

dejstvu metodi

destruktivnoj

Opis N-50
broj 'pri ciklusa priti5ku posJe kOjeg se

M-loo

N-150

N-2oo

N-2S0

H-300

vrli ispitivanjeevrstoce 50 broj

50 i 100 3

100 150' 3

150 200 3

2uO 250 3

250 300 3

tela koja se izla!u smrzavanju-odmrz.vanju

3 3

3 3 3 3
15

3 3 3 3
15

3 3 3 3
15

3 3 3 3
J5

3 3 3 3
J5

broj teia-atalona
ukupan broj tela

EO
EI

Ell
u jednoj

seriji

4.2
Oprema

Opr...
se sastoji od:

4.2.1 Uredaja ZA hladenje dovoljnog kapaciteta da odrtava stainu temperaturu temperature vazduha u vazduha od - 20 .C t 2 .C sa automatskim registrovanjem uredaju u blizini betonskih tela;
4.2.2
4.2.3 du JUS

Vage
Uredaja U.Nl.020

taenosti
za

1 g, a za male
evrstoee

epruvete
betonskih U.Ml.040; modula

vage

taenosti
.tel. pri

0.1

g;

odredivanje

pritisku

prema

standar-

odnosno

standardu

JUS

4.2.4 Uredaja JUS U.Ml.02b.

za merenje

dinamiekog

elastienosti

betona

pr...

stanoardu

677
4.3 Priprt 4.3.1 Pr2 poeetka ispitivanja sva tela 5e stavljaju 2 cm iznad gornje t 3 'c, kOja treba da je najmanje vodo.. Zasicenje se postite kada razlika izmedu dva veca od.0,2 ~ Im/m). Masa tela pre i posle potapanja u vodu povr~ine uzastapna odreduje temperature 20 'c tela. do zasicenja merenja Base.nije se ..renj.. na va-

gi.
4.3.2 Priprema uredaja za unolenje epruvete u uredaj hladenje obunvata proveravanje njegove ispravnosti. 20 'C t 2 'C u trajanju i dovodenje temperature na -

ad jednog
4.4

easa.

postupak

20 'c t Jedan ciklus se sastoji ad S8rzavanja na ustaljenoj temperaturi ad t- 3 'c taad 4 h i odmrzavanju u vadi t.-perature ad + 20 'c t 2 'c u trajanju kode u trajanju od najaanje 4 h. Prekidi u toku jednog sarzavanja ne dozvoljava-

jU se. 4.4.1
Destruktivna ..tada

4.4.1.1 Na dan poeetka ispitivanja otpornosti tati evrs~oca pri pritisku 3 etalona.EQ'

prR8B

dejstvu

.raza

.ora

se

ispi-

4.4.1.2 Za oznaku M-50 vrli se ispitivanje evrstoce pritiska. na 3 tela kaja su ekvivalentne starosti koja nisu bila izloEI izdrtala 50 ciklusa i na 3 etalona lena dejstvu mraza. lspitivanje se vrsi neposredno posle vadenja tela iz vade. 4.4.1.3 Za oznaku M-lOO vrsi 52 ispitivanje evrstoee ekvivalentne Ell oDavljenih 100 ciklusa i na 3 etalona izlcitRna s.rzavanju.. Ispitivanje M-l~O. M-200. se vrh nepDsredno i M-300 pDvrjina. tela treba pritisko. starDsti vaaRn.;a na 3 tela poslekaja nisu bila tela 1% vode. posle 100.

posle

4.4.1.4
4.4.1.~ izmeriti
4.4.1.6 pri

meauispitivanja Za oznake M-~O

se vr~R

1~0, 2~odnosno

250 ciklusa na isti naein kaa za oznaku M-IOO.

za vreme ispitivanja pajaVR oStecenja

Ukolika se i snimitl.
Ekvivalentna za vreme

starost smrzavanji.

pritisku

odreauje SR. prema sledeelm

zbog usporenag obrascima:

prirasta

evrstoce

za tri ciklusa smrzavan.;a i odmrzavanja

h) T
8

u toku 24 h:

a + 0.2
ciklusa

Iciklus

4 h + 4
I odmrzavanja 4 h + najmanjR u toku 4 h 24 kod h: 1. odmrZavanja)

za

dva .

smrzavanja 0.35 n Iclklus

Te za

jedan

clklus a + 0.8

smrzavanja n (ciklus 4

I odmrzavanja h) h + 20

toku

24

h:

goe .;e: a - starost uzoraka lu danima) na poeetku smrzavanja, ciklusa naizmenienog smrzavanja I odmrzavanJa pre ispitivanja cvrstoee n - "b;.Oj pritiskom.

678
4.4.1.7 Da bi se utvrdio stepen otpornosti betona prema dejstvu mraza destru~tivnom metodom, prose~na ~vrsto~a smrzavanih tela uporeduje se sa prosecnom evrstOeom tela-etalona ispitivanih pri ekvivalentnoj starosti. Ako se prosecna cvrstoea smrzavanih tela oznake M-1OO. M-150. H-200. H-2S0 iN-30O posle odreder~g sa broja smrzavanja i odmrzavanja pri meduispitivanju smanji za '~5 Y. u poredenJu prosecnom cvrstocom tela-etalona ispitanih pri ekvivalentnoj starosti, ispitivanje se obustavlja. Otpornost betona prema dejstvu mraza je postignuta ako je 1$punjen uslov iz t. 3.

4.4.2

Nedestruktivna
Pripreme se

metoda
tri epruvete prema t. 4.3.

4.4.2.1

4.4.2.2 Prvo merenje dinamickog modula ka pripreme uzoraka prema t. 4.3.

elasticnosti

betona

vrh

se

na dan

pocet-

4.4.2.3 Drugo merenje dinamiekog modula elastienosti betona vr~i se posle postizanja zasieenja beton5kih epruveta vodom; ovo se postize kada razlika izmedu o~a uzastopna merenja mase nije veca od 0,2 Yo (m/ml. 4.4.2.4 Naredna merenja dinamickog kih 25 eiklu5a smrzavanja-odmrZavanja. modula elastienosti betona vrse se posle s-a-

4.4.2.5 Stepen otpornosti betona prema dejstvu mraza prema nedestruktivnoj roetodi utvrduje se uporedenjem dinamiekog modula elasticnosti betona zadnjeg merenja sa dinamiekim modulom elasticnosti betona drugog merenja po t. 4.4.2.3. Otpornost betona prema dejstvu_mraza postignuta je ako Je ispun)en uslo~ iz t. 3.

4.5

Izratavanje rezultata
ispitivanja kao

Minimalni uslovi za otpornost prema dejstvu mraza i ucestalost oeenjivanje p05tignutog kvaliteta dati 5U u prilozima A I B.

4.6

Izve~taj 0 ispitivanju

U izve~taj 0 ispitivanju unose se sledeci podaei:

0 betonu; - op~ti podaei na pocetku ispitivanja: mere (eml; povrsina (em%l; zapremina - podaci 0 telima (emJ); zapreminska masa suvih'i vodom zasieenih tela (kg/m'); starost (dani dinami~ki modul elasticnosti bei ~vrstoca pri pritisku etalona EO odnosno tona pre i posle zasicenja vodom; pri pritisku - ekvivalentna starost (dan) i .evr~toca Idani I evrstoea prl prltlsku tela koja - starost mraza odnosno dinamieki modul elastienosti betona; - vizuelni pregled tela pre i posle ispitivanja; te~a-etalona su 15pltana El i Ell; prema deJ5t.u

- postignuta otpornost prema dejstvu mraza.

679
PRILOG A
Mini.alni
Betoni kOji su za vreme

uslovi
eksploatacije

(normativanl za otpornost
izlozeni prema

prema
jednom

dejstvu
od

mraza
uticaja ovo. moraju u

navedenih mraza po

ispunjavati

mlnimalne

us love

za

otpornost

deJstvu

standardu

zavisnosti ed vrste betena, klimatske zene, kie i izle:vnesti agresivnej sredini:

ciklusa zamrzavan)a

odmrZavanja.

r.i;~:i1ja otpcrMst ~reu d!jst".'1: Ira:3

!

vla:Msi

i agresnaa sredina

n.raalno 'lia:na sreullu aqrtSlvna sredlna

\ /IiDa
.

JQreu VI1i il-fat"i

vrsb betDAi

tliuiska i arlUinl

:Dna

I~ovru!na V1!Qa' prolenl jl\1 III U ,Odl . I

I
II Dbitan nearllranl belon

. f
vIioa
!Ji

i ;rean,a
!
I
~-150

lata i Ii II:

I I I I.

!
I

II
I

III!

I
K-IOO

II i

lIt

III

K-50

I
!

N-~':.O

hldrotehol:ti belDn. neirluani I anuani dlretloo IzlDien I u DlYtUprolenilivog vodosta,a

I
Ii-! 00
I
I

ti-15v
!

"-200 iH50
!

K"cSu

I neirluanl
I banju,
1

1- svi osuli

hidrolehnlOtI beloni
I arlu~nl oetDnlo izloieDl ha-

I
I I
I

K-lt'O

rt-C1V

erezl)1 I slltoo
belva

K-IOv

I I i
I

I.hzm

l--i 11-10(1
I
betonite hnslrukel je

r,-150 n-150

I
i

r,-2l'O-

ti-25!j

n-.w
n-~50
I

"-:51.'
I

belonsil loi.vozi i .~;1lt [.nslrutclle

pnonapregllJtf

K-200
n-lOu

(;-.00
K-IS(;

i
,

"-3~'1)
fI"~5;) 11-3'.'"

n-~(til

I
I

spoljaJnI betonskl lutoYi u! Ii Ini siDj aD arulure

(SiniCl;a)

I
uveoen natnono
I

Nw
K-200

n-25(t

I
K-250

I
I

1) PodpO-iTeeenOI vlig~1 c~arazulf'ia se uhej) pr~'eni reutlvne v!iZnGill v<:aunJ, j pOD orbl,olll'O' .;!iooi
polirazult!VIse UhCi) HlDsienlija odnosn. proUDa DIVoavooe,

!
propisima za beten i ar-

Debljina za!titneg mirani beten.

sIeja

mera

biti

u skladu

sa vazeeim

Klimatskezene I, 11, III su prema standardu JUS U.J5.600,odmrzavanja za klilliatsku II do 30 puta gedi~nJe,

Ciklus sllrzavanja i zenu I je d.o 10 puta gedisnje. :a kl imatsh' zonu 11 Od a za klimatsku zenu III veel ed 30 puta godl~nie,

680
PRILOG 8 I normiltiviln I i a~8njivanja

ue..talast

ispitiviinjA

pastignutag

kvalitetil

8.1

ueSTALOST

ISPITIVANJA

KOD PROIZVODNJE

BETDNA

Zil b8ton8 za kaj8 .8 trail adr8dena otpornost pramil dejstvu mraza proizvoda~ betan. 8Or. d. uzim. ukupiln broj epruvetil u jednoj seriji nil 5Vilkih ~ 000 m3'proizvedenog beton., iI nilj..nje jedilnput godilnje.
8.2 ueSTALOST ISPITIVANJA ZA DOKAZ POSTIGNUTOG KVALITETA UGRAE>ENOG BETDNA

Za betane Zil kOje .8 tr.li uzeti ukupan broj epruveta

8.3

odreden. u jednoj

otpornost betonil premil dejstvu mrazil mora serlji posebno za sVilki abjekat.
I1RAZA se na osnovu rezul-

se

OCENA POSTl6NUTE OTPORNOSTI BETONA PREtIA DEJSTW betonil prema dej5tvu u jednoj seriji.

Ocena postignute otparnosti tilta ukupnag brajil epruvetil

mrilZII vrli

Ocenjlvanje otpornosti t.~k8 3 avag stilndard..

beton.

prema dejstvu

mrilU

vrli

5e

po kriterijumima

iz

Ila csnovu liUjenja

ftinishrstva

Seograd !tupa Save:ni UYCC li stanaardi:aciju za iuIturu Rep"bliie Srbije br. ~1:;-:;01::i92 2;.07.1992. oe ph,a se perez na prolet od
Zabranje~o pre!h..aVinje IS'le "51! uar.ohvanja)

DK 691.32:001.4

681
Beton ODREBIV ANJE VREMENA VEZIVANJA BETONSKIH MESAVlNA MERENJEM OlPORA PRI UTlSKIVANJU IGLE PraMik br. 31-19604/1

JUGOSLOVENSJa STANDARD SA OIlAVEZHOM PlUMlHOK

.

JUS U.M1.019
1981.

ad 1981-113-16

od 1980-1 2-23; Slutbeni lilt SFRJ. br 2/81.

Cont:nte.

TErM of Jetting of concrete

mixtun$

by penetrrltion

rt!$utan(%

Predmet

standarda

1.1

Ovaj standard utvrdoje metodu za odre4ivanje vremena vezivanja betona. cije je slepnje vete ad nule. ispitivanjem konzistencije maltera izdvojenog sejanjem iz betonske mellvine. Vreme pocetka i kraja vezivanja betona utvrduje se merenjem otpora pri uti~vanju ipJa u malter izdvajen sejanjem iz betonake meAvine. Metoda ispitivanja mote se primeniti i za odre4ivanje uticaja nekih promenljivih velicina na vreme vezivanja betona. kao Ito 111: emperatUra cementa. doziranje sastavnih delova betona. dodaei betonu i drugo. t

1.2

2
2.1 2.2

Definicije

V-

poeetltaftZiftnja-

vreme proteklo

od prvobitnog

dodira vode i cementa.

pa $Ve dok maJter iz.

dvojen iz betona ne poka2e pri utiskivanju igIe otpor od 3,5 MN/m>. Vmne traja oezmmja - vreme proteklo od prvobitnog dodira vode i cementa. pa $Vedok malter izdvajen iz betona ne poWe pri utiakivanju igle otpar od 28 MN1m>.

-Oprema
Koristi se sIedee& oprema:

Posude

za uzorke

maltera

- cvme. vodonepropustljive. neupijaj~

preseka

i nenauljene poIUde.lautnog ill

pravougaonog ad 150 Mm. Aparat opsega recnim

poprecnog otpora

koji ne sme biti manji od 150 Mm. Visina posude ne SIDe biti manja igle (penetrometar)

za merenje merenja presecima:

pri utiskivanju

od 45 do 600 N (sa podelom opsega merenja 645.323.

- sa oprugom i sa me.mim instrumentom od 10 N ili manjom) ili ltidraulicki aparat a mernim od 10 N ill manjom); serija ipJa sa pop znacku) na

instrumentom odstojanju

od 650 do 900 N (sa podelom

161. 65. 32 i 16 mm>. Svaka igIa mora da ima zarez (memu

od 25 mm od vrha. Igla preseka

od 16 mm> he sme biti duta od 90 mm kako ne bi dollo

do njenog savijanja.

- Igla za nabijanje pri ugradivanju

sa vrhom zaobljenim

celicna. okrugla. prava tipka precnika 16 mm i dutine oko 600 Mm.

u obliku polulopte.

4 4.1 4.2

Pripremanje
Od betonake

uzorka maltera
mellvine koja se ispitUje odabere se reprezentativni uzorak betona. Posuda za ispitivanje na.

puni se malterom lz uzorka betona

do visine od najrnanje

140 Mm. kroz sito sa kvadratnim otvorima od 5 DDD.pri ceo

izdvoji Ie say Malter prosejavanjem na neupijajucoj povrtini.

mu se malter zadrtava

I ......

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDoUDIZAWU

682 4.3
Malter se ponoYo dobro Ncno ugradi u posudu. po preaeku uzorka. malteN laJa se utilkuje promela jedanput na neupijajua>j nlsvakih podlozi i nabijanjem iglom sa zaobljenim krajem 6.5 em' povrtine uzorka. a rasporeduje ravnomemo posude da bi se zatvorile lupljine uzorka. Posle zavrtetka pripreme u povrlina

Posle zavrten08

nabijanja

lupka ae po stranicama

koje ostaju posIe uliskivanja

igle i da bi se iuavnala

uzorka; pontIna maltera mora bili najmanje 10 mm ispod gomje lvic:e posude kako bi se omogucilo prikupijanje i ncSl11lltaDo uklanjanje votte izd\Ojene iz mal18ra i de bi se izbegao dadir iunedu povr!ine maltera i Zl!tltntll pokrivaca ptllma t. 5.

s
5.1 5.2

Nesa uzorka malten

Uzorei maltera se spravljaju na temperaturi ad 20 :t 2C i relalimoj vlatnosli ad 65 :t 5 %. Uzorei se mogu spravljati i negovali I u dNgim uslovima koje bira i zahteva naNciiae. a 11050mora navesli u weltaju.

Broj uzo~
Moraju 50 napraviti najmanje tri zasebne metavine za svaku promenljivu kolicinu koja 50 ispituje. pri cemu 50 za svaku metavinu sprovadi zasebno ispitivanje stvrdnjavanja. 1st!broj melavina mora 50 napraviti svakog dana za svaku promenljivu kolicinu (t. 1.2).

Postupak

ispitiYanja

Izdvojena voda 50 uldoni sa povrtine uzorka maltera neposredno pre ispitivanja utisklvanja pomoeu pipete ili nokog dNgog pogodnog instNmenta. Da bi Ie olaklalo sakupljanje vode. uzorak maltera treba pUljivo nagouti za oko 12 prema horizon tali, stavljanjem podmetaca ispod jedne strane. 2 minuta pre uk1anjanja izdvojene vode. Igla odgovarajueeg kalibra poeev od najveceg poprecnog preseka. zavano od stanja stVrdnjavanja maltera. stavlja Ie u aparat za merenje otpora prodiranja igli pri utiskivanju. Pritiskivanje It izvodi jednoliko vertikalno nanite sve dok igla ne prodre do dubine od 25 mm. kako je to na njoj oznaceno. Vreme utiskivanja igle do dubine od 25 mm treba da je priblitno 10 sekundi. UpotrebIjena sila i vreme uztiskivanja zapisuju 50 od Itenutka dodira vode i cementa. U narednim ispitivanjima moraju Ie izbegavati mesta gde je povrlina maltera poremeeena prilikom prethadnih utiskivanja igle. Rutojanje izmedu dva mesta utiskivanja igle ne sme biti manje od dva precnw igle koja so upotrebljava. odnosno ne manje ad 15 mm. Rastojanje izme4u meSta utiskivanja isle I zida posude ne sme biti manje od 25 mm. Ispitivanja utiskivanja treba vrtili u intervalima ad jednog casa za normalne metavine i normalne temperature. pri cemu 50 pocetno ispitivanje izvadi po isteku 3 do 4 casa od pripreme metavine. Za melavine sa dodatnim sredstvima za ubrzavanje vezivanja i pri visokim temperaturama prvo ispitivanje se obavlja posle I ili 2 casa. a sledece u intervalima ad pola casa. Pri niskim temperaturama ili za betonske melavine sa dodaeima za usporavanje vezivanja poeetno ispitivanje utiskivanja igle mote 50 pomeriti na 4 do 6 casova ili cak vik. Naredna ispitivanja utiskivanja wode 50 u intervalima od I casa. sve dok poraSt otpora utiskivanju igle ne poWe da su potrebni kraci intervali. Najmanje lest ispitivanja odre4ivanja otpora utiskivanju isle mora 50wrliti za svako ispitivanje sIVrdnjavanja. a vremenski intervali izmedu odre4ivanja otpora utiskivanju igle treba da su takvi da omoguce doI;ijanje toka krive stVrdnjavanja sa tackama na jednakom rastojanju. Sa ispitivanjima treba nastaviti sve dok se ne postigoe najmanja vrednost otpora ad 28 MN/m'.

Izracunavanje VrednoS! otpora utiskivanju igle. u MN/m'. dobija Ie kada 50vrednoS! za silu pri kojoj 50igla urisne do . "";,te ad 25 mm podeli poprecnim prelelcom igle.

,C

683

Preciznost
Dnevna preciznolt vite metavina za aparat sa jednim operatorom iznOli t 2S min. Srednje vreme vezivanja za dye serije ispltivanja, u kojima se u svakom korilte trj metaYine, ne ueba da adltupa za vite ad 20 min ad srednje vrednOlti dva ispltivanja.

10

Izyejtaj
U izveltaj moraju bltl unueni "edea podaa:

vrsta I koli~ina cementa, sitnos agregata i krupnog agregata (uklju~uju~1 najveU uno I granulaciju agregata) I odnos vade prema cementu; vrata, priroda I pracenat dadatka betonu koji Ie upotrebljava; nega uzorka maltera prema t. 5; - sadrtaj vazduha u svetem betooo i natio oore4ivanja,

podaa 0 betonskoj melavinl;

konzistenclja

betona

i metoda

kojom

je odre4ena

konzistencija;

temperatura maltera posle izdvajanja sejanjem jz betona; promena okolne temperature za vreme trajanja ispltlvanja; datum ispitivanja; , krive za svaku promenljivu velitiou odnosno uslov betona, Jalo Ito je navedeno u t. 6;rezultati za lVa tri ill vile ispitlvanja stvrdnjavanja moraju Ie predstavitl grafitki posebno, pri temu Ie otpCirutiskivanju igle prikazujeu MN/rn2 u tasonma i minutimana apsc:isi, gdevrednostiad 3,5 MN/m2 1'1tu ~ ju bltl predstavljene sa najrnanje 15 rnm; vreme vezivanja - vreme potetnOg i krajnjeg vezivanja prema deflnicijl u t. 2.1 I 2.2 koje Ie tatUM sa

prosetnim kivanju

proteldim

vremenom,

odre4enim

jz nacrtanihkrivih,pri

ternu je bio dastignut

otpor pri uti. i minutima bez

igle od 3,5 MN/m2,

adDOlllo 28 MN 1m2; vreme vezivanja se izrataV8 u ta_ima

zaokrutivanja.

N. o.noyu millenia Repubh~k"ll..kro"rjj...

,,. ''''UtU

SR Srb,jo br. 413-81/74JJ2 od 4.111974. no plaia so ~r..na '.a slanc1ardil.Jaju- 8copId

pnlmel

Stampa SaW'mi

zavod

684
UDK 091.321020.173

Ukupno strana
BETON Odr8divanje ~vrstoe8 pri pritisku betonskih tela izradenih od sveleg betona ..

JUGOSlO\IENSI(I STANDMD sa obavezna.

priMnOll ocI11183-OZ-2o.
abJavll8l'l j. u .,slutbenom

JUS
U.Hl.020

1992.

Ov81118nC18rd

IldU

SR.r.

br.

4&/92.

Concrete - Deter.ination of ~o.pres.ive strenght of test spe~imens

Dvaj

standard

je nastao

revizij08

standarda

JUS

U.Hl.020

iz 1978.

godine.

1
Ovim

PREDtET STANDARDA
standardom se utvrduje postupak ispitivanja ~vrsto~e pri pritisku. betonskih

tela izradenih od sveteg.betona.

2
VEZA

SA DRUGIH

STANDARDIHA
Betonska tela (epruvete) Obli~i. mere i doZvoljena od-

JUS

U.t11.004,

Beton stupanja

JUS U.t11.00:!. JUS U.t11.040.

Beton Beton Iz

Izrada

nega

betonskih ~vrstoee pri

tela

za

ispitivanje betonskih

evrstoee tela izvadenih

- Odredivanje o~vrslog betona

pritisku

BETONSKA TELA (EPRUVETE)

3.1
Obli~i

Oblid

i .re
betonskog tela moraju odgovarati standardu
JUS U.Hl.OO4.

! mere

3.2 3.2.1

Kontrola mera i oblika

t1ere

Proveravaju se mere ozna~ene na sli~i I.

~
II i zdanj e

.~.
S1I I ka

SAVEZNI

ZAVOD

ZA

STANDARDIZACIJU

JUS

U.MI.020:1992

685

3.2.2

Prover a uglava
uglava vr~i se na mestima aznaeenim na slici 2.

Praveravanje

Slika
3.2.3
Ravno5t

Ravnast
se

pavr~ina
sama na nale:ueim pavr~inama.

praverava

lZRADA

1 NEGA

BETONSKIH

TELA

lzrada

i nega

betanskih

tela

v~~i

se

prema

standardu

JUS

U.Ml.005.

OPREMA
Uredaj
Presa

5.1
5.1.1

za

ispitivanje
imati:

- presa

mora

mehanizam kapacitet 0,8 dye ploce

za kOji od

regi5trovanje omogucava prese celika pri preko da

optereeenja, se 10m 5ila se betonskog mora prenosi tela obavi centrieno od pri i opsegu kOjln od bar 55 0,2 do

kapaciteta

cemu kOjih

delovati

ravnomerno, jecna HRC 00

optereeenje,

mora
dubine ploce

biti
od moraju

sa sfericnim
5 mm, biti takvih

zglobom;
mer a da

tvrdoca

celicne
pod

ploce

mora

da

bude
ne

deformacije

optereeenjem

mogu

izaz-

vati

prekoracenje

tolerancija

njihove

ravnosti. jedanput godi~nje, kao 1 posle

5.1.2 Presa i pribor moraju se ba:dariti remonta ili promene mernog aparata.

svakog

a 5.2 Vag
Vaga 0,1 za merenje betonskih tela mora biti takva da omoguei merenje sa ta~no~eu

od

Yo mase.

5.3
-

Pribor

za

merenje

mera

celicno

kljunasto

merilo

za

merenje

sa

podelom

od

najmanje

0,1

mm.

- uglomer sa podelom od 0,5. 6

POSTUPAK OqREDIVANJA OVRST06E PRI PRITlSKU

6.1
Gornja

Priprema

betonskih

tela

oblika

cilindra

povr~ina

valjka

obraduje

se

prem.

standardu

JUS

U.HI.040.

Neposreono

pre

pocetka

ispitivanja

moraju

se

obrisati

povr~ine

ploea

prese

kao

povrline betonskog tela.

JUS U.I'I1.020:199C!

686
Tela u obliku kocke sta~ljaju se na plocu pravac ugradivanja betona i centrieno.
Za cil~ndriena tela 5ila .ora da deluje

prese

tako

da

5ila

oeluje

upra~no

na

parilelno

iz~odnici

cilindra

i centricno.

Telokofe se ploca lagano

ispihije stavlja se na sredinu donje ploee prese. i bez udara postavlja centricno. Brzina nanosen,a .ora se bez optereeenje. ikakvin

a zatim se optereeen,a promena-udara

gornjil mora za-

da iznosi O,b t 0.4 MPa/s. Usvojena brzina drtati do loma tela. Zabeleti 5e maksimalno
evrstoea pri pritisku raeuna se prema izrazu:

F
fk odnosno fbC
a

A
.

gde je:
fbc F A evr5toea

fk

e~rstoea kocke. u megapaskalima

I) ,

e~r5toea cilindra,.U megapaskalima. 511a loma, u njutnlma, povr~ina preseka, u kvadratnim milimetrima.
pri pritisku zaokrugljuje se na prvu decimalu.

7
,

IZVElTAJ

0 ISPITIYANJU
ispitivanja prikazuju 5e u ~idu

Rezultati

izvestaja kOji mora da sadrzi

sledece

podatke:

naziv

konstrukcije

(objekta). na kOje se odnosi uzorak.

- oznaka konstrukcionih elemenata projektovanu marku betona.

zapreminska - evr5toe~ pri masa. pritisku, -

- datum ugradivanja betona. - naein ugradivanja betona. sastav betona (vrsta i kolieina cementa. poreklo i frakCije i kolieina dodatka betonu. poreklo i kolicina vode) , 5tarost na dan ispitivanja. oblik i mere,

agregita.

./Osta

- naein

negovanja betonskog tela do

ispitivanja.

11 I IWi

=I H/ I 18'.
U

h Olnovu aiUjenjl Hinist..rshi

Beogrid Ihapi SiVtZniUYPd U shndudiuciju kalturu Rtpublikt.Srbije br. '1:;-3013/92od 2'.07.1992. lit plifi 51 FortI Gi prolEt Zibnnjtno pnHIlPinnjt (syt yrste UOOhnnjil 3

UDK

691;32:620.17

Ukupno

straM

687

JUGOSLOVENSK I STANDARD
sa obaveznaa prim.no. od 1993-02.20.

S.ton ISPJTJVANJE ZATEZNE eVRSTOCE SETONA CEPANJE/1

JUS U.Hl.022 1992.

Ovaj S1Indard objavljen je u ,.sluibenom

Concrete

lislu SRJ", br. 46/92. of tensile splitting strength of test 5peci..ns

Determination

Ovaj

standard

je nastao

reviz1jom

standarda

JUS

U.Hl.022

iz 1981.

qodin..

PREDMET STANDARDA
Ovim standardom tela odreduje izradenih se od postupak svefeq ispitivanja betona ili zatezne izvadenih ~vrsto~e iz oevrslog betona betona. cepanj.m

betonskih

VEZA

SA DRUGJM

STANDARDIMA

JUS U.Ml.004, JUS U.MI.020, JUS U.Ml.040.

Seton
stupanja Beton od

Betonska

tela

(epruvete)

pri

Oblici.

mere
betonskih

i dozvoljena
tela

od-

Odredivanje betona Odredivanje betona

evrstoee

pritisku

izradenih

svefeg

Beton iz

evrsto~e

pri

pritisku

betonskih

tela

izvadenlh

oevrslog

3 BETONSKA TELA (EPRUVETEI

3.1
Oblici
Oblici i mere

i mere
Kontrola

betonskih
mera

tela

moraju

odgovarati

standardu

JUS

U.111.004.

3.2

i oblika

Kontrola

mera

i oblika

vr~i

se prema

standardu

JUS

U.111.020.

~ 4.1

OPREMA
Presa za i merni ispitivanje instruaenti mora odgovarati standardu JUS U.MI.020.

Presa

4.2

Podmetaei

Podmetaei

mogu

biti

od

furnir-ploea

ili

lesonita.

Upotrebljavaju

!Ie samo

jedanput

i stavljaju

izmedu

~etonskog

tela

i preSE

prema

sl.

I. debl;:na
dufina O.ld odnosno O.la. 31: I mrn. veea od aUZlne betonskog tela.

Mere podmetaea su: sirina ...,

II

izdanje

SAVEZNI

ZAVOD

ZA

STANDARDlZACIJU

688

Mere

;;
..,

.. ..,

-~-'-'-'-'-'

-'-'-'-'-'-"

;
..,

a
a/2 0/2
;:
..,

0.1

Slika1 4.3
Vaqa

Vaqa

i pribar
za

za merenje
merenje su prema standardu JUS U.MI.020.

i pribor

:5 POSTUPAK :5.1

ISPITIVANJA linija
na betonskim 2. telima duf kajih se primenjuje linijski pritisak

Obelefavanje
linija je na

Dbelefavanje prikazano

sliei

:5.2

Priprema

prese

i betanskaq

tela

Neposredno povr~ine

pre

poeetka tela

ispitivanja i eelieni

moraju padmetae.

se

obrisati

povr~ine

plaea

prese.

kao

betonskoq

Betonska

tela

sa

padmetaeima

apisanim

t.

4.2

stave

se

presu

(slika'

I).

Tela u obliku koeke stavljaju se na ploeu prese taka da sila deluje upravno na pravae ugradivanja betana. Za eilindriena tela sila mora da deluje duf izvodniee cilindra. Telo kOje se ispituje stavlja se preko podmeta~a na sredinu donje ploee prese, a zatim se gornja ploea preko podmetaea postavlja aeentri~no. lagano i bez

udara.

689
'.3 Dpteret:ivanje
se MPa u mora sekundi. vr~iti sve bez do udaraca loma. sa konstantnim prirastom opteret:enja

Opteret:ivanje 0,2 t 0,1

od

8e1.2i

se

opteret:enje

pri

lomu.

Prilikom opteret:ivanja ne sme dot:i do kontakta betonskog

tela I prese.

I I I I I I

)-----/

"/'ITlllia
Slika

1ZRAeUNAVANJE

6.1 Za betonska tela cilindri~nog izra~unava se prema obrascu:

oblika

zatezna

~vrstoea

dObijena

cepanjell

bz

11' d . L gde je:

F
d
L

fbz - zatezna ~vrstot:a dobijena cepanjem,u

- slla cepanJa, u - preenik cilindra.
-

megapaska1ima1"

njutnlma.
u

u mi1imetrima.
milimetrima.

du2ina

cilindra.

6.2 Za betonska se prema obrascu:

tela

oblika

kocke

zatezna

~vrstoea

dobijena

cepanjem
i zr aeunava

bz =

2 IT

a'
dobijena cepanjem. u megapaska1imall.

gde je: fb - zatezna ~vrstoea F z - si1a cepanja. U

a 6.3 6.4
Vrednost zatezne

njutnima.

stranica kocke. u milimetrima.

~vrstot:e dObijene cepanjem zaokru2uJe se na jednu decimalu.

Zapreminska

mas a

se

odreduje

prema

standardu

JUS

U.M1.009.

1) j r:.

1 HIU!,

690

JU5 U.rll.u22:1~~2

IZVElTAJ

D ISPITIVANJU ispitivAnja prikazuju se u vidu

izve!taja kaji mora da sadrti

RezultAti
podAtke:

slede~e

- nAziv
mestA aznAkA

konstrukCije (abjekat),
vAdenjA uzarakA aevrslag elamenAtA betona, betona iz iz kOjih konstrukCije 5U izvadene (!ematski epruvete, prikaZ), kaa i aznake kanstrukcianih marku

epruveta, projektavanu

datum ugradivanja betona, naein ugradivanja betona, sastav betona (vrsta i kolieina

cementa,

porekla

i frakCije

agregata,

vrsta

i kolieina dodatka betonu, poreklo i kolieina vOdel, starost na dAn vadenja uzoraka i na dan ispitivanja,

- ablik i ..ere, - ZApreminsku masu, zateznu evrstoeu dobijenu cepanjem,

naein vizuelnu grafski

negovAnja acenu snimci).

betonskog izgleda

tela epruvete

do

ispitivanja, pre i posle ispitivanja (eventualno fota-

Haapa 5nezni
Ha 05novu .iUjenja "inishrsha

zavod a shndudizacij~

- Beograd
"I

za k~lt~ru Rlp~blike Srbije Zibranjeno pre!tupava.nje

br. H3-3013H2 cd ...07.19;:. (SV! vrste ul:1oh'fi:1jaj

pla,a

5= Frez

na Fraet

DK 691.32:620.173

691
Beton ODREDIVANJE STATltKOG MODULA ELASTltNOSTI PRITISKOM Pr8wilnikbr. 50-14718/1

JUGOSLOVENSKI STANDAItD SA OIA VEZNOM

PltIJoCENOM

JUS U~MI.02S
If82.

ad 198J.02.o3

od 1882-08.29; SIuib8ni lilt SFRJ, br. 72/82.

Concntll. o.,.""iMoOil

of mtic modulul of tl/8ticity in comp,.,;o"

cw.; m~rrJ Ie U IkIMlu . prwilogom mndMrill MtII1uMrodM ~nizllCii. 6784 iz '978. godine.

n lt1IfIdNrIizeciju ISO/OIS

Pndmet

stIIndardl
.. utvrcSuje natln iIi dobilene adredivenjastatiCkog va4enjem i~ konltrUkcije. madule el8ltiCnosti batona pritilkom, ispitiva-

Ovim lt8nd8rdom

njam izradene epruveta

Princip
lua4ena iIi epruveu izvadena i~ konstrukcile opteretuje .. i raster'tlCuje ; utVrcSuju nestsle deformacije;

Definicija
SmiCki madul el8ltiCnOlti betone dllfinisen je formulom:

~, uMPa, I!.I!
gde je: Aa I!.I!

- rullka

(ad 1/3 pritilne Cvntoat batona) i poCetnog napona (ad 0,5 MPal, napona b . i a koii .. odl'8duju na bazi razlika srednjih vrednosti dil_ija koie odgovaraju naponima . Db'
- e dijagrama D alueaj rllltenl4!enja.

4
4.1 4.2

Opnll1lll Uredaj U ilpitivanje mora biti u Ikledu sa ualovirna datim u It8ndardu JUS U.M1.D20. On mora biti sposoban da om..i adredeno optereeenje pri definisanoj brzini i da va adrti na dostignutom nivou. Instrumenti U merenje deformacija (na primer, ekltenzornetar .. ogledalom ili aliCnol rnoraju de omogute merenje na duiini ad najmanje 2/3dimenzlje d epruveta i da au tako posUvljeni da taCke D marenje budu na jednakim adstojanjirna ad krajeve epruwta, a u ilto vrema da adstojanje ad kraja epruvete bude jednako najrnanje 1/4 duline epruveta. Merenja moraju da budu izvriena na najmanje dve merne linije suprotne jedna drugoj. U alueaju epruveta i~adenih u horizontal nom poIoialu, merenje .. vrti na hoCnlm stranama epruveta koje au bile vertiulne prilikom iuade.

5 5.1

Epruv8te
Epruvete IU cilindri preCnika 160 mm i viline 300 mm. Mogu .. koriltiti i drugi tipovi koji au u skladu .. odredbarna It8ndarda JUS U.M1.004 pad uslovom da .. adnOi dutina/dimanzija nalazi u gr...icarna 2 .. LId.. 4 i da dirnan~ija d bude nalrnanje jednaka Catiri puta najvete dimenzija agregata D beton.

I IEcII je n

IAVUM ZAVODZA ITNeAaIUMDU

692
5.2
U lIutaju izvllSenih iIi apruvete iHtenih iz konstrokcJja moa Ie odstupiti od nawedenih obIveznih ullo-. Ita mora biti naznaeano u izvatl8ju 0 ilpitivanju.

6 8.1 8.2 8.3

1zr8da

epruvet8 8 apruveta 13 Z8 odradiVlnja pritisna evntota, a 3 za isptivanje baton. JUS U.MI.004. izvadenih iz konstrukcimodula oIastiC!nOltil mora biti

Nalmanja

izrllSeno i euvano prama propilima Njihova dimanzije Ako IU primenjmoraju odgovarati druga metoda

za baton i ..mirani odredbama

prema standardu

C!uvanja epruvef8.

npr. u lIuC!ajevima epruvata

je. to onda mora biti /8Ino naznaeano

u izva!taju 0 ilpitivanju.

Zlpreminlk8 Zapreminllca Ie 18 ~C!nottu 11188 batona dobija Ie raC!unski iz odllOl8 mau epruvata :I: 1 ". i zapremine epruvete i izraC!unava

7.1
7.2.
73
8 8.1 8.1.1
8.12

M-

tala dobija Ie maranjem. Ie izraeunava na OInOVU izrnerenih dimenzija epruvata.

Zapremina

Ispitiv8nje
Och4lvanje prltl8ne tvn1Dt8

OdredivanJa pritisne evrltoat batone vrs; Ie na tri apruveta istog oblika dimenzija i porekla kao i one koj. Ie korilte za odredivanj. ltetiC!kog module elastiC!nOltii izradenih i euvanih pod istim uslovima. Srednja vrednOit pritisn. evrstoat fe odreduje napon koji Ie mora primeniti kada Ie odreduje stetieki modul elaltienolti.

8.2

Postupek Epruvata 18 instrumentima Z8merenj. poItavi Ie centrieno u uredej za ispitivanje. Epruvefa 18optareti 18 .0,5 MPa i oC!itai zabeldi stanje na lvakaj memoj liniji. b Napon 18 poveeava postepano brzinom od 0.8:1: 0,4 MPa u sakundu dok sa ne dOltigne napon koji Ie jednak tretlni pritlsna evrltote batona 10. f/31. Napon sa zedrti 60 I i za vreme od IledeC!lh30 I oC!ivjja od ta 18 i zabeldi ltenje na wako; mernoJ Joniji. Ako Ie regiltrovane promena dutina razlikuju za 20 od njihova Irednje vrednOlti, epruvata sa mora ponovo centrirati u uredaju za ispitivanje i ponoviti " ilpitivanje. Ako je nemogute amanjiti razJike na manje od 20 ". razultati ispitivanja . ne uzimaju u obzir. Ako Ie centriranje bilo zedovolj.vaju6a, smanji sa optereC!enjeiltOm brzinom kao kod nanoienja, dok 18 .0,5 MPa; napon 18 zedrti 60 I i zabele!e stanja na wakoj mernoj ne dOltip poC!atnibazni napon b liniji. Izvrie sa jol naimanja 1I"idodatna cikJusa ilpitivanja korilteC!i istu brzinu optereC!enja i r8ltereCiVlnja i zedrfavajuti ilte napone a. i za vrema od 60 I. b Pasle 1I"idodatna ciklusa ponovo Ie odredenom brzinom optereti epruveta do naponl o. i posIe C!ekanja

od 60 I i Z8 vreme od sledeCih 30 loeltaju sa stanjl nl wlkoj mernoj liniji. Zatim sa smanji optereC!enje iltom brzinom klo kod nanoienjl, dok Ie ne doltigne poC!etninlpon b .0,5 MPI. Ovaj nlpon Ie zadrti 60 I i u lIedeCih 30 I oeitlju .. i zabelea ltanjl nl IVlkoj mernoj liniji. Kedl IU lva merelljl elastienOlti zavrlena, poveCa 18 optereC!enje epruvete. prema utvr"'tnorn prirastu opt8l'eCenj'. do Iome epruvew. Ako 18 pritisna evrstoat epruvete razJikuje od fe vile od 20 ". to sa morl navasti u izveltaju 0 ;spiti. vlnju.

693 9
Rezul18ti ispitivllnj8

z. iU8tunlv8IIje Slatitkog modulI elMtitnooti E merod8V11II srednje vrednje c liniieme dobijenim prilikom r_etenja u pos/ednjem ciklUlU. Stetitki modu' ~8Ititnoeti E., u MPI, izretun_.. preme fonnuli: Ec geleje:

otitaV8llja 1111 mernim

-~
~

lID-a . -a
~ . ~.
a.

b
Stednjlvred~ rl%liketitanjl u pos/ednjemciklusu
mernl~a

I 0

nepon pri vetem opteretenju, u MPe, la. . f/31,

vrednostima a vredn_i V8t\e od 10000 MPe, I 1111

potetni nepon Ca. .0.5 MPeI. ab Rezultati .. Z80krugljujU 1111 600 MPe nejblilim 100 MPe nejblillm vrednostima ispod 10000 MPe.

10

~zveltaj 0 ispitinnju
Izveitej 0 ispitivlnju morl dl Mdr!i: ispitivenjll:

10.1 10.1.1

Pod8tk8 narutloc8 Oblvezni II oznlke bl dltum cl nltin

podlci: epruvete, Iprlvlilnil tuvenjl, u momentu predlje nl ilpitivlnje. epruvete.

dl Slarost epruvete

10.12

Ne'Oblvezni

pod lei:

el tip - konltrukcijl, fl deo - element konstrukcije (geleje ugre4en betonl, gl markl betona. 10.2 Pod8tIc8 Iroja .je Iabontorijl Z8 llpitlvanje: al bl cl dI el II g) stanje epruvete prilikom primanjl i eventualna abrada, tip i dim8llzije epruvete, nltin tuvanja. datum ilpitivanja, sterOit epruvete, apreminska mesa betona, tip i broj instrumenata ZI merenje I merna baa, h) srednje vrednosti pritisne tvrnote epruvete a odredivanje f.,

il pritilne tvrstote epruvetl korittenih ZI odredivenje Slatitkog modula elastitnosti, j) Slatitki modul elastitnosti ZI sVlku epruvetu, kl primedbe.

Vezl $I drugim standlrdi"",

JUS U.MI.004 JUS U.MI.020

No 0

- Ilpitivanje betona. Epruvete Cbetonlka teili. Oblik, mere i dozvoljena odstuplnjl - Beton. Odredivanje tvrstoCe betonlkih tell izradenih od sveteg betona pri pritilku
nj o kulNN SR Srt>ljetw. 41~ll1n4-(l2 od 4.111974... pia. --' no-

ml.jonjo RopybIltllog ook

~ ""soW."; u --IudI.. .-

- -.,.,

694
UDK 691.32:620.179.163 JUGOSLO\/ENSKI STANDARD

Ukupno

strana

:5

Baton ODREDIYANJE DlNAttleKIH I'IODU.A ELASTIONOSTI I POASONOY06 KDEF!CIJENTA

JUS U.Hl.026 1992.

Ovallt8ldard objavljll'l ja u ..sluibanom liltu SRJ'". br. 48/92.

Concrete

- Determination

of

the

dinemic

80dulus

of elasticity

and

Poisson's

ratio

PREDHET Ovim tona

STANDARDA dina.i~kih modula elasti~nosti be-

standardom se utvrduju na~ini odredivanja i Poasonovag kaeficijen~a za beton. STANDARDII'IA

YEZA SA DRUG!H

JUS U.Ml.004. JUS U.Ml.00:5. JUS U.Ml.040. 3

DEFINICIJA
Dinami~ki

Beton stupanja Beton Beton iz

Betanska

tela

(epruvete)

kacki

Oblici.

mere

dozvoljena

od-

Izrada

naga

betonskih ~vrstace pri

za

ispitivanje betanskih

~vrstoee tela izvadenih

Odredivanje betana

pritisku

ocvrslog

3.1

madul
.

elasti~nasti

(EgJ

defini~e

se formulom:

Ed

K
'"

f2

gde je: K - konstanta-kojazavisi ad oblika i mera epruvete.

m

masa

epruvete.

- rezanantna frekvencija.

3.2 Poasonav kaeficijent (p) defini~e se formulam:

J)

EdL
- I

2 E~ITR

gde je: EdL - langitudinalni dinamicki madul elastienasti. - torzioni dinamicki madul elasticnosti. EdTR 4 OPREMA
za odredivanje rezanantnih
frekvencija, kaji se sastaji iz 51edeeih

4.1 Uredaj delava:

4.1.1 Generator frekvencije sa radnim podrucjem redlvanja frekvenciJe mora da bude I Yo.

ad 50 Hz do

I(V kHz.

Tacnast

ad-

4.1.2 pajacivac izlaznih signala.

4.1.3
epruvetam

Uzbudivac titraja (sanda

i ne sme imati masu vecu

ada~iljac). ciji je pakretni

ad 0.2 Yo mase epruvete.

tlea

u kantaktu

sa

izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

JUS

U.Ml.02b:l~i2

695
prijemnik).
od 0.2

4.1.4
epruvetom

Prijemnik titraja (sonda

i ne sme imati masu vecu

eiji je pokretni
epruvete.

deo

u konhktu

.a

Yo ma.e

4.1.5 4.1.6

POjaeivae prijemnih signala. Indikator amplituda signala.

biti linijski nljvec. Sirine lIB dutine epruvete

4.2 Podmetaei, kOji moraju taenosti mera od +1 mm. 4.3 Vaga.

Metar.

sa mogucnolcu
za merenje

merenja
dutina. 51

ma..

do 20

kg.
od

sa

taenoScu
m8.

od

10 ~.

4.4
5

tlenoseu

1.0

EPRUVETE moraju

Epruvete JUS

biti

cil indrienog

ili

prizmatienog

oblika prelll standardu

U.M1.004.

IZRADA

I eUVANJE EPRUVETA ,t.ndardu

Izrada (najmanje 3 epruvete) i euvanje epruveta moraju biti prem. U.M1.(14(1. JUS U.Ml.005. a vadenje i obrada epruyeta pr_a standardu JUS 7
ODREDIVANJE REZONANTNIH FREKVENCIJA

7;1 Preko emisi:;,.,e sonde u epruvete s. uvode titraji eije frekveneije kontinuirano rastu od najmanje ka najvecoj-vrednosti.Istovremenose na indikatoru prati
pOjaean izlazni signal i utvrduje rezonantna frekvencija (P) sonde prikazani frekvencija.

7.2 Odredivanje longitudinalnih

Polotaj i podmetaea emisi.::>:1e

(E) i prijemne

su na sliei

I.

-41
1/2

I-LM
1

I8J
1/2

ciJ W

t
Slika

i?

JUS

U.Hl.026:1992

69~
7.3 Odr..lvanje pod..ehea transverzalnih Hiso!!e
(E)

frekvenclja
i pr1j~ne (PI sonde prikazani su na sliei

Polotaj1

2.

~ E~

pt

~tp

a22~I

o.ss2 I

~ }

0,21{ I

J
7.4 Odr..1vanje
podmetaea

i
Sl1ka 2
(PI sonde

D3 w
prikazani su na sliei 3

torzionih frekvencija
..isione lEI i pr1jemne

Polotaj1

Et

tp

Et

tp

~I
1/2

M
., I
MODULA

1/2

W
(Ed) I POASONOVOG

D3
KOEFICIJENTA

J
8

t
Sl1ka 3
ELASTIONOSTI

( v)

IZRAOUNAVANJE

DINAKIOKIH

Izraeunavanje dinamiekih modula elastienosti. u megapaskalima.

flcijenta naeln: Iz rezonantnih frekveneija. mase i mera epruveta

i Poasonovog
se na

vrii

koesledeei

8.1

Za longitudinalne titraje eilindrit!:~ihepruveta:

EdL =

5,1943

10-5

m
.

1. .

\Z
epruveta:

dZ
titraja prizmatienih

Za

longitudlnalne

EdL

4,079

. 10 -5 .

m . 1 . fLz dZ

_<.J.::J

W..I~

''-''::~:

...'~-'::

697

m
fL

gde je: masa epruvete. u kilogramima. 1 dulina epruvete. u centimetrima.

- preenik eilindra odnosno straniea preseka priz... rezonantna frekvencija longitudinalnog titranja

epruvete.

u eentimetrima.

u hercima.

8.2

Za transverzaine
2 1,6392

titraje

eilindrienih
/I

epruvetal

EdT

. 10 -5 . e
titraje

d4

. L3 . 1T2
epruveta:

Za transverzalne

prizmatienih m

EdT

0.9654

. 10 -5 . c
u

. ].3
d4

. 1T2

gde je: m masa epruvete,

1. fT d

- dulina
-

epruvete.

kilogramima. u centimetrima.
titranja. ,u hereima. preseka prizme. u centimetrima.

rezonantna frekveneija transverzainog preenik eilindra odnosno stranica

korekcioni

faktor

eije

su vrednosti

za

epruvete

razlicitih

oblika

i mer a

razlieitih

Poasonovih koefieijenata

date u tabeli

1.

Tibeh I
POasOflOY koeficijent

Vrednosti c

k 0.2887

i 00140
-I
I

0.160 I

O,1g0
I

o.2'),j

0,220

0,010 000 0.020 000 0.030 000

0,040 000

I 1,008 1,033
11'074 1,030 1,200 1,285 1,382 1,404 1,493

0,050 0,060 0,070 0,072 0,080

000 000 000 175 000

1,033 1.075 1.131 1,203 1.288 1,387 1,%09

1'0081 1,ova

l.m

1.0Oi 11,009 l,v35 1,03' 1,0i? 1.076 10134 10136 1,208 1,210 1.295 1,299 1,397 1.402 1,420 1,%25 11,5V6 11,512 I 1.518 1003. 1,075 1.133 1,205 1,292 1,:i92 1,%15

1.0)9 I ,OO~ 1.009 I 1,036 1.1:35 l,v35 I,on 1.080 l.n 11138 1,140 10I'tI 1,:!3 10215 1.218 1,31') 1,303 1.30. 1,.07 I,m 1.%161 1,.30 1,43:' 1,4.0 1,52. 11,531 1 1,537

1.(<)9

1.03.

1.314

1.081 111~3 1.220 I 1.021

I I I I

I.o'~ 115-;'

gde je: epruvete. k - polupreenik dulina epruvete. L

d Za prizmatiene epruvete k =

3,46..
d

?a eilindriene

epruvete

k = 4

Jll::: U.:-I:.

698
8.3 Za torzione titraje cilindrienih epruveta:

'-

=.:;: 1992

EdTR
Za

0.~193

. 10 .
priz..atienih

-~

... I.
dZ

. fZTR
epruveta kvadratnog pre9E~a:

torzione

titraj.

. 4.B2~ 10 . . -~ EdTR

. I.
dZ

. fZTR

!Ide jel .. - ...a epruvet.. u kilogra8ima.

~
-

dulina

epruvete.

u centi..etrima.

fTR d B.4

r.zonantna frekvencija torzionog titranja. u hercima. preenik cilindra odno.no stranica preseka prizme. u centimetrima.

Izraeunavanje Poa.onovog koeficijenta

Poasonov ko.ficij.nt izraeunava .e prella formuli datoj u t. 3.2.

IZVElTAJ

ISPITIVANJU

Izveltaj 0 ispitivanju mora da .adrlil

-- ..ereepruvete.

.a.tav

betona.

starost epruvete.
zapre..insku masu betona u zasi~enom

stanju.

u.lov. odlelavanja epruvete. rezultate ..erenja.

Itnpl Suezni nvod n stlndudiuciju

Ii OInow aiJljenjl ftinishrshl n kulturu

- Beognd
Sf pore: r~

Repuhlike Srbije br. H3-:;OI:;/;e od e~.Oi.l;!:. lit ph~i Zlbnnjeno preHuplVInje IsV! vute ullUlhvanjl)

.rout

DK 691.32:620.173 IUGOSLOVENSKI ST ANDAItD SA 01" YUNOM PtIMlHOM

OIl 1813-12.23

699
B81Dn ODAEDIVAN.IE PUZAN.IA ITEeENJAI

JUS U. M 1.027
1883. br. IO/D.

PIwiII!Ik br.1iO-1CM17/1 118U1-a;""""'''""" ad

eonC:iw,.. o.r.n"/lJ8tk1n 0' Mfotmion

Predmet 1t8nd8rd8 Ovim I1and8rdom . utvr4uje neln maVl/.ldm ualovim.. odr8d1v8lli. puzanj. (lKanj.1 betAln. pod odradenim tannohigro-

Definicija Puzanje1tKan/.1 betA1n8 vramensJca j. podutna d8f0nnacija~klijalno

nau Izlolanih u odr8d8nom tr8nUtku t
mora UIIovoIlavati U8Iov ok '" '/31'e

op18ndanlhIlnl/.klh.lemenapon. pritl.. koji

- p,itl-

- tk dugo1rajnom

delovanju k-1II08

evrna betonaI.

3 3.1
3.2

Uzotci
Uwrclsu dutlne PoprKn. prizm. III cilindrl u .kladu .. odr8dbarn. dimanzi/ildl It8Itd8-da JUS U.M1.004, 2 "'LId pod ullovom <:4. l!.tvoroItrUkoj d.. adnOi uzarka ILl prama poprKnoj dimanzi/. n.lazi u wanic8n.

Id! mora biti odabran.

talco cia n/u malavinl

WIIIIeIn. buda najmanje jadnak. 8III'8II8t8 z. beton.

vradllOltl otvora gomjeg lib! najV86a micelle

3.3

IJPitivan/. .. aprovoda n. .rili ad 9 uzor.ka ad kojlh 3 uzork. luzorci H'" liuta Z8 ilpitlvanja zap,.. minlldh daformacija hkupl/.njal beton. Iti. 3 uzorlt. (uzorcl ,p" . odr8cJlvanja pritl- evrltOt8 '. beton. ('c), . 3 uzorka (uzn "c"l z. "*811/. ukupnih driormaci/. ...It) pod koMtantnim naponorn uk. U Ilu/!aju Icorlillan/. uzoraka Izv_nih !z gotDYih Iconstrukci/. mota . odstupitl ad obawznih uslowa prem. L 3.1 do 3.3, I tim d. to mora bit; nazn.eano u izvalt8ju 0 lapitivanju.

3.4

4 4.1

Izr1lda i ~UYanja uzorau Uzorci moraju cia woo iu_ni prelNI propisima z. beton i .nnirani II8ton; tarnpar.tur. I vidnolt prostorii. IJ kojoj Ie iuaduiu uzorci mora blti 20 t 4oe, odnosno 65 t 5 ", pri /!emu.. maril.1i i pribor z. iv&du uZC>raka oraiu prethodno prilagoditl navedenoj t8mpera1Uri I vl&tnOiti. m Izradeni uzon:i .. tuva;u u kalupim. i u vlalnom prostoru sa naimanj. 95 relativna vieinorti, 24 t 0,5 h, " pri tamperatlJri ad 20 t 4oe, a zatim .. vade iz k.lupa, obalefav.ju i nlf8dnih 48 h drfe u pijaCoi vadi tamperature 20:t 4"e.

4.2

4.3

Uzorci .

po'

72 t 0,5 h ad zavrietka uslovim., ddonnisatL

izrade veda Iz vade, briJu vlab10m krporn i izlafu kondicionir. da .. pod utica;.m Ikuplj.nja

nim tarmohigrometrijskim

prl I!emu moraju biti taka postevljeni

II8mn. mogu potpUno slobodno

I"'"

SAVEDII ZAVODZA ITANDA_IIIYWJU

700,<

4.4

Kondlcionir8lli

t8rm0h.-1rillki UIIovIpr8M t. 4.3 podraunwvl/u konlwl1nu t8f11P8t'IUlN od ZlVilnOod ullovl prim- da1DgbelDl'll, 20 :I:4C I ulllpnlCl dlfinil8llU konrIIntnu vlGnolt. Uzorci " IlPitulu pod IIIdKim rdimiml rliatMw vldnmtl:

4.5

za konI1rukclje

i llImen18

u -oj

IrIdIni

(unu1rlinji

proItDrl

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40:1: 5 ",

5
5.1

n konl1rUkcl/li llImen18u vlalnojII'Idlllnslabodanpratwl. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70:1:5 ",

II konI1rukclje i 1*-,18 nepondno iZ11811~ v povrtinI

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90:1:5

Ukoil~ . uzorci euvl/u nl neki drugI neeln, nl prImIr u Iluel/8viml uZOl'8k1IzvllSlnih to men da budllnlZlll/!eno u izvIttI/u 0 illlitlvlllju.

'" jz konl1rUkcija,

InstrUment/

Z8 mentnje deformlcija

Za m.lII/I dlfonnlClla mogu . primeniti nepomlenl in prIIIOenll1lll'lli.lnitrumenti (dIfonnetri,lka18nzome1rI, komP8'1tor1 I dr.1 kojl . na uzorkl prievrteulu prako IpICilllnlh ~ anlcerl, flllll'1 i II. dlformlCija ~ora da budl nl/m8ll11 0,5 10 -6, upoU'lbljlnl inlUument! morlju da nl dufinl koja jl nljml. jednake 2/3 dl_lle d,pri i!lmu. instrument! IIO'tW' III/u nllI'Idinu uzorkl 1:Ikoda .'''ihowl odItoj8n/a od Itre/IVauzortca budu jednlkl nljm8lljl L/ 4. Teenalt m.lnjl omoguc\8 m..njl DefonnlCijl uzorka m_. nl nl/m8llje dI ~ ilnijesuproUII jldnl drugoj; ullueljuuzoreklizl'l4111ihu horizon18lnom poloialu -II .. vril nl botnim 1tr8ll1m1kojelU bile vll'tlkllne prilikom iz-

5.2

5.3

r...
6
8.1
Ured8ji Z8 opt8re6iv8nje

11

/1 UZOI'8k8Ik8Ilalnim liiaml pritilkl moll II mllzovlti u,.,... II opI'IIglml,

primenom odgov-eiutih

urllJljl, i to:

6.2

- ur141/1 II polugaml, - hldrlUllekih url4l/a, pneumatie1(ih url4lja i dr.

UaIovl kojl nlVldlni url4lji morl/u da zadoYolje IU II8dKi: do 3 ",

taenolt

n8ll0-la

op18nClnji

u grlnicama

7 7.1

odrfllV8IIji zlh18v8llOgnivOi op18rlcl8njl tokom illlitlv8llja II razillcom nl vec!omod 3 ", mog~1t prICiznog CIIItrlrll1ja uzorkl, mog~nolt ravnomlmog poveCavanjl op18runjl do nivol koji odgovarl odaInnom naponu ak' sig\Jrnolt rada II url4ljem, odnoeno mogutnolt Ilkog marlnja dlformlCljl.

Izvodenje

ispit/vanja

Na uzorcima I ,,:." prvo merenje daformlCija vrii .. 72 :I:0,5 h POlle ZllVriltkI izrldl uzorkl, a zltlm "a" u in18rvalu polla 4 i 7 danl; ukoliko .. zahtlva marlnil punnjl (tleenja' betona od nekog vremena 'k
ad 4 do 7 danl, drugo merenil dlformacijl ovih uzorlka vrii . u vremenu
'k'

7.2 7.3

U slueaju kada jl rk vec\8ad 7 dana merenje deformlCije uzorekl ,.." i ,,:." vril 58pol" svlkih narednlh 7 dana, kao i u lImom vremenu 'k' koje jl unapred definisano i koie oznai!ava stlrolt betona (u danima. pri koioj 58 uzorci U vrlmanu 'k' vllk'!ina Izlaiu, konltantnom naponu ak' prvo - vril ispitivll1jl priti- evm0c\8 betana; ~na "c" fe dobiil 58 kao sradnia vradnolt pritiene evrstoCe uzorlkl ..b".

701
7.4 Uzorci ,,c" .. u vrtm8l'lU t > tk iZ'du konswnnom naponu u kojl j. unapred dottinilln, odnosno koji k zadavoljlY' ullav uk <;"/3; Izazlv.nj. ovog napona vrti II neposredno POIIt meranja (ooitavanj.) dafor. mecija uzoraka ,,a" i ,,c", pri /!emu c.lokupan pol1Upak illlglnja uzoraka ,,c" naponil'!'a mora bitt oblY. IJ.n u kondicionlranim ullovima, IIgI~o t. 4.4. Naponi kojima II uzorci Izlatu POVeClveju58 r.vnornamo bninorn ne menjom od 1,0 MP'/IIVI dok.. hi dostigne nivo napona Ok; n.kon 60 I od momenta dostizlnja v.IiI!ine Ok rlllistruj. Ie promena defor. macij. uzoraka ,,c" I, ako .. dIformecij. koje odgovaraju illZVanom naponu Ok rnedulObno razlikuju za vi. od 20 od lVoj. Irednje vrednOlti, mora .. ponovo Izvrtiti Clntrirenj. uzorka u urec!ai'~ ZI ispitiv." nje i ponoviti primenj.no optareCenj.. Ukoliko razlike daformacija koj. odgovaraju naponu ok nii. moguee lVesti u granice utvn:lene u t. 7.5, to mora de bud. jalnO namano u izveitaiu 0 ispitiv.nju. POIIt izazivll1j. napona uk I registrovenja ostvarenih deformacija uzorka u Ikledu sa t. 7.5 I 7.6, u "c" vremenu t > tk naltlVlia .. 51 merenjem dottormacija uzorak. ,,a" i "c"; ove daformacije Ie mere nakon tk + 3 dana, tk + 7 dana, tk + 14 d.na, tk + 21 din i tako redom, posle lVakih narednih 7 dana. Deformaci;. iz t. 7.7 regiltruju .. do kraj. v_na koje ie zahUIVano,odnOlno do ltebilizacije, s tim d. ov.j rok lie mote biti kraCi od tri met8CI rKunajuci od vref\1lh' tk'

7.5

7.6
7.7

7.8

8 8.1

Rezultati

ispitivanja

D.formac.. puzanja (tII!enjal betona pod dejltVom konstantnog napon. ok [dilatacija e1St (Uk) 1 koje. su deflnisane z. t >tk' izrKunaveju II po obrascu:
e1St{t,tk) = euk(t),(tj e'k e'nI" Itk'

gde je: -euklr)

"k e

(t)

deformacija (dilatacijal izmerenanauzorcima

- deformacijaIdilatacijalizmerenana uzorcima,,a",
kau rezultat primene nepona trenutn. deformacija Idilataeija) izmerena ne uzorcima "c" u vre- . Ok (razlika deformacija (dilatecijal nakon I pre nanoienja apla,.eenj. na uzorke "c" menu tk)'

"c",

trl" Itk I

8.2

D.formac;je Idilatacija) naveden. u t. 8.1 iudava;u Ie u mm/m; kao rezUit"ti Ispitivanja i'K"U;U Ie ,redn;e i ekstremne vrednosti .ulh pojedinaenih rezultata kojl odgovaraju odrec!enom vremenv c ;. tk zaokrugljene nl 0,01 mm/m. Specifieno puzanjc (tecenje), odnosno koeticijent teeenja betona (Uk)' dcfiniSe sa 58911.'11"10 i t. 8.1 '" 8.2 na bazi OOnoll:
"f ,Ol_:"'k) e tr.n Itk}

8.3

<{J It,tk!

~ -"

9 9.1 9.2

IzveStaj 0 ispitivanjJ
Izveitaj 0 is,:Htivanju mora da sadrti kaz datih velieina U tunkciji vremena. Ostali ob..el~1 podaci kOji sa uno,", u izvesre; su ,'edee;; grallck; il; 1i01",lamr) ;>rika~an. vredn"stie,.l(t,Ck} ; '" (C,tk)' tj. ~ri-

- ~astav betvfia, - vrsta ulorai(i.

I,

702

- dlu,ou Ipr8Vljlnjl (batonirlnjll, . - nle.. tWIn;1 (negovln;II, iZ..njl uzonIcI naponiml, odnOtIIOVr8mI tk' - d- priti1n8 tvrnou batonl fc' - I1IpIIIIak' - tip i 1Xnon inIIru_1I ZI m8mlje d8f0rm8Cija.
-

vntI i kIrIkt8l'istik8 Uf8dljl ZI iuzivenj. (prim8null\lPOni ak' prin8lba.

VOIZIII drugim ItIndwdlml

JUS U.Mt .004-

Ispitivenje batonl.

Epruve.

(batonskl

.111. Oblik, rn8r8 i dozvoljenl odstuplnjl

N. o",,'.J\j mltljen.. M8tJUL,!tt",UIjt WtU'~...i..C8 D kulturu SR Srbl;. tw. 41J..81/74-02 od 4.111974. ne pta.
~t.mP8 S.'e.zni t.8VOO UI n8nt1ardi18c:i,u

para..

prom81

3809r8d

DK 691.32,001.4 JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OIAVEZHOM PlUMENOM od 1982.07.07 ISPITIVANJE Beton HOMOGENOSTI BETONA PRI ME~U BETONSKOM MEiALICOM

703

JUS U.M 1.028

1982

Pmrilnik br. 50-6238{1

od 198241-30; SWbIni H. SFRJ, br. 24/82.

CorIcrna

eoncr.ra

mixer. Oarrmift8rion

of lIotrIogIity

Prldmet

standarda

Ovim standardom 58 utvrduje natin Ispitivenja homogenosti vletne, plesaitna I tee", konzistencije betona pri meMnju betanskom meMUcom.

2 2.1 2.1.1

Postupek Uzimenje uz0nk8 B ro j uzoreke Z. ~v.ku vmu baton. vla1na, plestit", itee", konzistancije defini58ne p..m8 standardu JUS U.M8.066 mora 58 ispitati ",jmanje 10 uzor.ke iz 3 maiavlne. Ako 58 odredenom maialicom meM betan samo jedne konzistencije. onda 58 mora ispitati ova vrlta b.. tona.

2.1.2

N.tin

uzim.nj.

uzorak.

Sav baton iz metlllice 58 izrutuje u korito presaka 60 X 60 an. duline najm.nje 300 an. Iz korita 58 uzim. radom 10 uzor.ka sveleg betona,prama st.ndardu JUS U.MI.030,po celol dulini korita. Visina slobodnog pede ne sme biti veea od 1 m. a vislna sloja betona u koritu sma biti najm.nje 40 em.
2.2 Odredivanje Konzistencija

konzistencije

sve;!eg beto", so prama standardu JUS U.MB.056.

sve;!eg betana odreduje

2.3

Odredi..nje Sastav sve;!eg beto",

sve;!eg beto",
odreduje 58 pram. standardu JUS U.ML030.

Kriterijum

za ocenjivanje

homogenosti

betona

izmeianog

betonskom

meialicom

Beton izmaian betonskom me~licom ocenjuje 58 kao homagen ako standard", devijacija za kolitine cementa nije veea od 10 kg/m) j standardna devijaei;a za vodocementni faktor ne prelazi 0,03.

IzveitJlj 0 ispitivanju
U izveStaju moraju biti n.vedeni. pored rezultata ispltivanja po ovom nandardu, i sledeti podaci:

tip betonske maialiee i batonare. primenjena vrstaagregata i cementa, natin smeStaja agregata i eamenta u betonari, natin.doziranja agregata. cementa i vode. i dodat.ka betonu. natin i redosled punjenja maialiee.

I izdanje
I

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDAaDlZACUU

704
nltln prainjenjl m"'lice. - precilnolt doZlr8njlkDmpo-

b8c01l8 podKimI prolzvaClati pri ura" D dozitan'" ~Id rednielklu. meIIticead potetlal punjenjl do zlWt8tlalpqtnieni8. elstag --Ie - ~ ad DriItk8 punjenj8mdatic8do PDtIdc8.IIf8tnIenja, u_jenl.meIIvillemilwalnag "8gIUI, i IcDnz~ijllVet. b8c0... - u_jeni -

Veu . drugim ltandlrdim.

JUS U.M1.030- 88tOn. Ochdivanj8.wet... b8IolI8 m8tOdom ispir.njl JUS U.M8.068 - 8eton. 'spitiv.nje konziltencija b8c0na pomotu llegenjl vibrlr8njam

N8o..-u

mltljenjo RoI>ubIltkOll"r8I8rijoQ..

kultUN SR Srbijo br. 413-81/74-020<14.111974.

no

no prom..

S;tl"'DI S8vezni z8VOdn ttand.rdiuciiu

- Beogr8d

OK 691 32'620 173 JUGOSLOVENSKl Sf ANDARD SA OBAVEZNOM

PRIMENOJoi

'705
Beton ODRE>IVANJE ZAPREMINSKIH DEFORMACIJA

JUS U.MI.029
1983. lilt SFRJ. br. 50/83.

od 1983-12.Z!

Pravilnik br. 50-10487/1

od 198346-28;Sluibeni
of deformation

Concrete.

DBtlIrmination

Predmet

standarda
58 utYr4uje nafin uslovima. odredivanja zapreminskih deformacija betona pod odredenim termo-

Ovim standardom higrometrijskim

Definicija
Zapreminske deformacije betona (skupljanje i bubrenjel predstavljaju vremenske deformacije ko;e 58 ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopteretenih betonskih uzoraka u toku vremena.

3 3.1 3.2 3.5 3.4

Uzorci
Uzorci .. prizme ili cilindri u skledu sa odredbama standarda JUS U.MI.004, pod uslovom da. duiine uzorka ILl prema popretnol dimenziji (ef)nalazi u granicana 2 < Lid < 4. odnos

Popretna dimenzija Ief) mora biti odabrana taka da nlena velieina bude najmanje jednaka e&tYorostrukoj vrednsoti otYor. gornjeg sita najva frakeije maJavine agregata za beton.
Ispitivanja U slueaju . sprovede na .rijama uzoraka ad naimanje tri umrka. konstrukcija u izvettaju mole 58 odstupiti od obaveznih uslova

koriitenja

izvac2enih iz gotovih

prama 1. 3.1 do 3.3, s tim da to mora biti naznafeno

0 ispitiYanju.

Izrada uzoraka

i uslovi ispitivanja

4.1

Uzorci moraju da budu izradeni prema propisima za beton i armirani beton; temperatura i vla!nost prostorija u kojoi . izr~uiu uzorci mora biti 20 t 4C, odnosno 65 t 5 %, pri temu $8 materijali i pribor za izredu uzoraka moraju prethodno prilegoditi navedenoj temperatUri i vla!nosti.

4.2

Iz~ni uzorci Ie euvaju u kalupima i u vlafnom proltOru sanajmanje 95% relativne vla!nosti, 24 t 0,5 h, pri tamperaturi od 2D t 4C, a zatim $I vade iz kalupa, obele!avaju i narednih 48 h drie u pijatoj vodi temperature 20 t 4C.

4.3

Uzorci . posla 72 t 0,5 h od zavrietka izrade vade iz vode, brilu vle!nom krpom i jzlaiu kondicioniranim tarmohigrometri;skim uslovima, pri eemu moraju bitl tako postavljeni da .. tokom ispitiYanjamogu potpUno slobodno deforniisati i da $I merenje deformacija moze vrliti bez pomeranja uzoraka. Kondicionirani termohigrometriiski uslovi prama t. 4.3 podrazumevaju konstantnu tIImperaturu ad 20:!: 4C i unapred definisanu konstantnu vlainost, ukoliko $I ne zahtllva drukeije. Uzorci zavisno od " uslovaprimenedatog betona,iSP.ituju od sledeeimrefimimar~'ativnevlainosti: p

4.4

za konstrukdje i elemente u suvoj sredini (unutralnii prostoril. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

za konstrukcije i elemente nepasredno iznad vodene povrline

40:!:

. 5 %,

- 'za konstrukcijei elementsu vlafnoj sredini(slobodanprostor). . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

70-t 5 %,

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 t

5 %.

'''''

SA VEZNI

ZA VOD

ZA SfANDAIIUIIZAoCIIU

706.

I
4.5
Ukoliko .. uzorci fuvaju na neki drugi nafin, na primer u slufajevima uzoraka izvldenih iz konstrukcija.
to mora da bude jasno naznafeno u izvettaju 0 ispitivanju.

5 5.1
.

Merenje deformacija Za merenje deformacija mogu sa primeniti nepomifni

zometri, komparatori idr.) koji sa na uzorke prifvrtCuju iIi prenosni merni instrumenti (deformetri, eksten-

preko specijalnih stega, anken, repera i sl. upotrebljeni instrumenti moraju da omo-

5.2

T afriost merenja deformacije mora da bude najmanje 0,5.10-5. gut. merenje na dulini

koje je naiman]e jednaka 2/3 dimenzije d, pri femu sa instrumenti postavljaju na

sredinu uzorka tako da njihova odstojanja ad krajeva uzorka budu jednaka najmanje L/4.

5.3

Deformacije horizontalnom

.. mere na,najmanje dYe merne linije suprotne jedna drugoj; u slufaju uzoraka izra&nih polohju merenja sa vrw na bofnim stranama koje su bile vertikalne prilikom

izrade.

5.4

Prvo meren]e daformacija

vrii sa 72 t 0,5 h na1<on zavrWtka izrede uzoraka. a zatim posle 4 i 7 dana;

posle ovoga dal;a marenja sa vrw pasla svakih narednih 7 dana.

6.6

Deform8Cije uzorakaregistruju

sa do kuja vremena koje ja zahtevano, odnosno do stabilizacija procesa.

s tim da ovaj rok ne m~e biti kraCi od tri meseca.

Rezultati

ispitivanja

Zapreminske deform8Cije betana izra1avaju sa u mm/ m u adnosu na prvo merenje posle 72 t 0,5 h; kao
rezultati ispitivanja iskazuju sa sradnje vrednosti svih pojedinafnih rezultata koji odgov.aju odredenom vrernenu, zaolaugljene na 0,01 mm/m.

7 7.1

Izveitaj 0 ispitivanju Izvdtai-o ispitivanju mora da sadri; grafifki iIi tabelarno prikazane rezultata ispitivanja data u vidu zavisnosti vrerne- deform8Cija.
Osteli obavezni pod8Ci koji
sa UIlOtl

7.2

u izvettaj su sledati:

- ..stev betane, broj 1vrste uzoreke.

datum sprevljenje (betoniranjaJ. nafin fuvanje (negovanjel. tip I tafnost instrumenta za -je primed be.

daform8Cije.

Veza.. drugim standardlme JUS U.Ml.004Ispitivanje betonL Epruvet8 (betanske talal. Oblik. ment i dozvoljena odstupenja

N80-

mlliJonjl """,blltkog .kr8lllrljeta IS

kullUnI

SA Srblle br. 41Hl/7442

od 4.111974. lie pia.

--..--

$tlm.,.$8wcrni D ..nd8rdiZ8clju z8VOd - 8808r8d

OK 691.32,001.2

707
Beton ODREDIVANJE SASTAVA SVEZEG METODOM ISPIRANJA BETONA

JlJGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRlMENOM

ad 1982~7~7

JUS U.M1.030
1982. list SFRJ, br. 24/82.

Pravilnik

lor, 50-5236/1

od 1982-03-30;

Sluzbeni

.
1 Predmet

Concrete. Oetennination

fresh composition

of concrete

by rinsing

standarda

Ovim standardom s. Utvrduje nac;n odredivanja koJic;ne cementa, agrogata i vode u svezem betonu me. todom ispiranja.

Oprema
Za odr""ivanje sastava SV&og betona potrebna je sledeea oprema;

vaga od 1 kg, sa tacno!Cu

od 0,1 g,

vaga od 20 kg, sa tacno!Cu od 1 g, vaga od 100 kg, sa tacno!Cu od 10 g, sito sa otvorom okaca " mm i 0,25 mm prema standardu JUS L.J9.010 i okvirima sita preen;kt
240

mm i visine 180 mm.

3 3.1 3.1.1 3.1.2 3.1.3

,.

Postupak
Uzimanje uzoraka Uzorc; cementa uzimaju se proma standardu JUS B.C1 ,012. JUS B.BO.oo1. posle horizontalnog i vertikalnog

Uzorc; pojedinacnih Uzorci U tabeli ispiranje tacnosti svezog betona je data

frakcija agrogata uzimaju so proma standardu uzimaju so na izlazu iz mes.lice

Iii pri istovaru,

transparta,

a pre ugradivanja. najmanja vel'cina uzorka betona, ukupna i pojedlnacna od velieine najveeog una agrogata u betonu, velicina uzorka agrogata la kapaciteta vag. i zahtevan.

T. i T u lavlsoosti b' m.-.nja.

3,2

Odr""ivanj. i van j. pro I a z a a 9 reg a t a k r 0 z sit 0 0,25 mm " Uzorci frakcija agregata so osu~ do konstantne mase 'pri T. 100.C! 10C i 00 njih so prema recepturi sastavl mes.vina kojom se betonir. i to u istim kolicinama navedenim u tabeli, Mes.vin. agregata meso T. sipo so u sastavljeno sito od 8 mm i potpuno ispere va<:.nim rnlazom, Ostatek opranag agregata na situ od 8 mm i situ ad 0,25 mm, postavlj.nom ispred sita od 8 mm, osusi 58do kon. stantn. meso prl T. 100. :!:10.C i izmeri mesa ostatke T., sa tacno!Cu od 1 g, 0 dr." i van j. 0 st a t k aCe m . n to n as; t U 0 d 0,25 mm 0 dr.

3.2.1

3.2.2

Uzorak c.m.nta mase T. ad 1000 9 sipo so u okvir sita 0,25 mm i potpuno isper. vod.nim mlazom, Ostatak com.nta no situ osu~i se do konstantn. mase pr~ ternperaturi ad 100.C! 10.C. lun.-i so mesa ostatka T. sa tacno!Cu ad 1 g, l'

I ;zdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA srANDAaDlZAaru

708

Red. Velicina zrna Igregata br.

Ukupna Pojedinacna masa betona Masa agregata Masa cementa potrebna za ispiranje za ispiranje zaodredivanje za sUSenje za ispiranje sastavljena masabetona Tc zapreminske betona betona po frakcijama mase svdeg T. betona 1b kg 120 40 jo 30 30 25 100 i 50 kg 80,0 20,0 20,0 20,0 20,0 20,0 100 i 50 50 kg 20,0 10,0 5,0 5,0 3,0 2,0 20,0 1,0 kg 20,0 10,0 5,0 5,0 3,0 2,0 20,0 1,0 kg 20,0 10,0 5,0 5,0 3,0 2,0 20,0 1,0 kg 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 0,1

mm 1 2 3 4 5 6 0 do 125.0 Odo Odo Odo Odo Odo 63,0 31,S 16,0 8,0 4,0

Kapacitet vage, u kg Tacnost merenja, u g

3.2.3

Odre"ivanje

zap rem inske

mase

sveteg

betona

Radi odredivanja zapreminske mase uzorka svetag betona ugradi se svet beton u kalup 20 X 20 X 20 an za betone sa zrnima agregata Dmu do 63 mm, odnosno u kalup 30 X 30 X 30 em za betone sa zrnima agregata veeim od 63 mm. 3.2.4 Odrr"ivanje kolicine vode u svetem betonu uzorka Tb

3.2.5

Uzorak svetag betona mase T b prema t. 3.1.3 stavi se u limenu posudu i osu!i do kenstantne mase. U toku lU!enja stalno sa baton mem pomoeu podesne alatke. Posle su!enja i hladenja izmeri se masa osu!enog betona T b SU!enje mora pocati 30 min posle ~og I' kontakta cementa i vode. 0 dr i van j e pro I a z a s vet e g bet 0 n a k r 0 z sit 0 0,25 mm e" Uzorak svetag batona mase P premo t, 3.1.3 stavi se u sito 8 mm i potpuno ispere vodenim mlazom. Ostatak svetag betona na situ od 8 mm i situ od 0,25 mm, postavljenom ispred sita od 8 mm, ositi se do konstantne mase pri temperaturi od 100. :!:10.C. sa tacno!Cu 1 g. Izmeri sa masa ostatka P"
IzrotunlYon;a

3.3 3.3.1

Prolaz egregata k. kroz sito 0,25 mm izratunava sa po obrascu: k

T T ---L-..!1. T8

. 100

gela IUT. i T., mase dobijene prema t. 3.2.1

3.3.2

Ostatak cementa kc na situ 0,25 mm izracunavo sa po obrascu: T kc s~

gela IU T dobijane c i Tc1 prema t. 3.2.2.

T c.

.100

709
5e po obrascu: T Ib + k) V k

3.3.3

Zapreminska

masa 'rb sveieg betona

izracunava

l'b

kg/m'

gde je: T Ib + k I T k Vk masa kalupa i sve!eg betona, masa kalupa, u kg, zapremina kalupa, u m', u kg,

3.3.4

prema t. 3.2.3. Tlb + kl' Tk iVk dobijenesu Kolicina vode (v) u sve!em betonu uzorka mase T b izracunava

se po obrascu:

Tb-Tb, v--- .
Tb

.100%

gde su: TbiT b I mase dobijene prema t. 3.2.4. 3.3.5 Izracunavanje vrednosti 0:
o=P-P,(ukgl

gd. solPi P, maso dobij.ne prema t. 3.2.5.

3.3.6

Kolicina cementa (x) u ispitanom uzorku sve!eg botona maso P izracunava so po obrascu: (1 x= - P 1[k-. (k.-+vIc+ vi k )
0

kg

gd. j.:

k. - kc v P 3.3.7

odred.no proma t. - odred.no prema t. - odred.no prema t. - odred.no prema t. - odred.no pr.ma t.

3.3.5, 3.3.1, 3.3.2, 3.3.4, 3.2.5.

/
kg

Kolicina mineralnog agregata (yl u ispitnom uzorkU sve!eg betona maso P izracunava Ie po obrascu:
y

P[1 -k

(l-vl]-o
~k I + k ) C

gd. je:
0

odredeno odredeno odred.no odredeno odredeno

pr.ma

t. 3.3.5,

k. kc v P -

proma t. 3.3.1, proma t. 3.3.2. pr.ma t. 3.3.4, prema t. 3.2.5. gotovog ugradenog betona odreduje 58 pr.ma sledeeim obrascima:

3.3.8

Sastav sveieg betona u kg/m'

mineralni agregat (AI l'b cement ICi = p

'!b . y, u kg/m' p

- . x, Ii k~/m'

voda (V) = l'b . v, u kg/mJ

710
.

gde ie: 'Yb- zapremin,ka masa sve:tegbetona, U kg/m', odredena prema t. 3.3.3, P - odredeno prema t. 3.2.5, v - odredeno prema t. 3.3.4, x - odredeno prema t. 3.3.6, Y - odredeno prema t. 3.3.7.

Vela sa drugim standardima JUS JUS JUS JUS L.J9.010 B.C1.012 B.BO.OOI U.M1.028Laboratorij,ka ,ita i re~ta Cementi, Natin pokovanja, isporuke, sme~aja i ulimanja uloraka Prirodni agregati i kamen. Ulimanje uloraka Beton. ',pitivanje homogenosti betona pri m~5Iniu beton,kom me!aJicom

Noo -

mill"""

RopubIltkog

Iia

kUltUNSR Srbljebr, 413-81n4-02 ad 4.111974.no plata. po

z8Wd ZI rt8nd8"Uuciiu

prom..

t8rf1C)8 s.wzni

B)IIJfed

OK 691.32:001.4

711

JUGOSWVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM

ad 1982.Q7-07

Beton ODREDIVANJE SADRZAJA VAZDUHA U SVEZEM BETONU

JUS U.M 1.031

1982 list SFRJ, br. 24/82.

.. . Pravilnik br. 50-5236/1 Concrete. Determination

od 1982.03.30;

Sluibeni

of air conteints

in fresh concrete

Predmet standarda
Ovim standardom se utvrduje nacin i odredivanje sadrzaja vazduha u sveiern betonu porozimetrom.

Primena
Odredivanje ne spravljene sadriaja vazduha porozimetrom agregatom zapremine izr.ad 1000 do 8000 em' primenjuje zapremine zrna do 8 mm. prose. zrna agregata veca ad 63 mm. se za beto. 1000 em] za

sa mineralnim

velicine zrna do 63 mm. a porozimetrom velitine koji sadrii

maltere i betone Betoni spravljeni

spravljene sa m ineralnim agregatom sa mineralnim agregatom

i zrna veea od 63 mm moraju se prethodno

jati kroz sita kvadratnih

otVora do 63 mm, da bi se iz betona odstranila

Pribor
Za odredivanje sadrzaja vazduha u sveiem betonu upotrebljava se porozimetar koji se sastoji od: 8000 em'. okruglog !Jreseka; odnos preenika i visine valjka pribliino sadrZine vazduha u sve.fem betonu sprnvljenom cd agregata sa

osnovnog 1

suda (11 zapremine

1,2. Ovaj sud sluzi za odredivanje

,. zrnom do 63 mm. Za maltere i betone. spravljene od agregata sa zmom do 3 mm. osnovni sud je za. premine 1000 em'. okruglog preseka sa odnosom preenika i vis!ne valjka priblilno 2 : 1;

poklopca (2J sa ugradenim funkeijskim elementima i pretkomorom;

ruene pumpe za vazduh (3); indikaeij,kog manometra (4), koji pokazuje svezc;f betona; ventila za izravnavanje sadrzinu vazduha, u %. u odnosu na ukupnu zapreminu

pritiska (5) izmedu o$OOvnog suda i pretkomore; dva prelazoo ventila (6) koji slufe za dolivanje vode i odzracavanje osnovnag nie vade kada se porozimetar proverava. ispusnog ventila (7) za pod.Savanje pritiska u pretkomori; cevl za odvodenje vade IZ 05novnog suda (8J; I/aljka koji sluzi za kontroJu indikaeije poroz!metra (9). zapremine em) i zapremine 50 em] za osnovni sud od 1000 em],
ruene gumene !trealike za vodu (1 Q);

suda. kao i za oduzima.

400 em" za osnovni sud cd "SOOO

4 4.1
4.1 1

lenjira za ravnanje gornje pol/dine

betona u sudu (11).

Postupak
Uzimanje ulorka Uzorak svefeg betona porta pre ugradivanja, uzorak zapremine od 10 I uzima se pri istovaru, pasle horizontalnog i vertikalnog transiznad 1000 do 8000 em) Za po"rozjmetar do '1000 an) uzima se

za porozimetar

zapremine od 2/.

I izdanje

SAV'EZNlIAVOD

lA STANOAJU>lZACUU

712

4.1.2 4.2

Mesto uzimanja OdrecJivlnjl Osnovni

uzoraka

mora biti nazna~eno

u izve!taju 0 ispitivanju.

sud (glavna komorI)

zapremine.

i.znad 1000 do BOOOem'

ili 1000 em' napuni se sve2im beto. tela za ispitivanje betona, odno-

nom i ugradi, ; po istom postupku sno maltera. Suvi!ni materijal 58 odrefe Nalefuce

koji se primenjuje

za izradu betonskih

lenjirom, tako da je gornja povr!ina betona u sudu glatka. pafljivo se i temeljno oeiste. suda i poklopca i posle pu. ma.

povr!ine osnovnag suda i poklopca

NI osnovni sud 51 prievrsti poklopae. Kroz jedan otvor sa ventilom nalije se voda i napuni prostor njenja zatVori. Auenom pumpom za vazduh se ubaei toliko vazduha manometru izmedu osnovnag

u pretkomoru

da kazaljka na indikatorskom

nometru bude na nuli, odnosno na oznaci odredenoj pri proveravanju ispravnosti indikatorskog manometra. Kada je kazaljka na indikatorskom komori mora iznositi Nekoliko sekundi 98,066 kPa. previsok, veea kolieina vazduha 50 ispu!la kroz i$pusni ventil. ventila koji 50 nalazi izmedu komora osnovnag "porozimetarski" indlks, koji ako je porozime. svdBg betona. zapreminu manometru Ukoliko je pritisak u pretkomori suda i pretkomora, tor proveren, na nuli, odnosno na oznaei, vazdu!ni pritisak u pret.

posle izravnavanja pritiska pritiskanjem oeita 58 na indikaeionom

predstavlja

sadrfaj vazduha, u %, u odnosu na eelokupnu

5 5.1
5.2 5.3

Kontrola
Porozimetar

ispravnosti

porozimetra
vazduha u betonsko; masi mora biti bafdaren.

kojim se meri sadrbj

Korisnik porozimetra mora provertti ispravnost porozimetra jednom godi!nje.

Korisnik porozimetra mora pre svake upotrebe kontrolisati isprat.Jnost porozimetra.

..1

lrfiF::'-2
5 8

'-"~

il
2.
5

/-

cr1Q

I J

I .

: I
'

11

~~
'

~
,

~
No sliei je: 1 osnovni sue! 2 - poklopac 3 - ruena pump.>za vudun 4 - manometar

'-'-

.~
,

~
'''~

6 , 7

- ispusni venti I
-

- pmlazni

vlntii 1.8 izrovnonjl venrili

pritiska

8 -

eevka'zo odvodenje

vode iz osnovnog sudo

9 - val~.k za kontrolu indikaeije poramoni 10 gumenl !lrealjkl 11 - lenjir za rlvnanj..

No milijonil R_'>Iltkog IIkmorijota u kultYrv SA 5roljobr. 413-81/74-020<1 4.111974. no plot>.
&8flP8 s.wzni Z&NOd lt8ndardi.z8Ciju Z8

poroz no-

8eogr8d

DK 669.91:001.4 .JOOOSLOVENS~ STANDARD SA OIAVUNON PlUNENOM ad 1981-03.16

'713
Beton MERENJE TEMPERATURE SVE:lEG BETONA

JUS U.Ml.032
1981.

Pravilnik br. 31-19604/1 .

Concrete.

ad 19~12-23.

Slufbeni liat SFRJ, br. 16/81.

MeaJuring temperature

of concrete

Predmet

standarda
utvrduje postupak merenja temperature sveleg betona.

Ovaj standard

Definicija
Temperatura ".,fe. betona - srednja aritmeti~ka vrednost temperatura dobijenih iz 5 merenja na dubini 5 do 10 em ispod povrline. ravnomerno rasporedenih po povdin; betona koja se osmatra i izmerenih u jednakim vremenskim intervalima.

Primena
Temperatura sveleg betona meri se na meta.liei ili na mestu ugradivanja. a mole Ie meriti i u sve~ ugrade. nom betonu. U~estalost merenja zavisi 00 temperature okolnog vazduha. temperature sastavnih delova betona i posebno urvrdenih tehni~kih uslova za izvoilenje betonskih radova.

Oprema
Oprema se sastoji od termometara sledete uslove:
uverenje ili izvettaj 0 ta~nosti pokazivanja,

pogodnih

za merenje

temperature

sveteg betona Itoji moraju ispunjavati

.c, 30 'c do + 50 .c, ad 0 'c do + 50 'c ili ad O'C do + 100 - da je proveravanjem !spravnosti urvrdeno najve~e dozvoljeno odstupanje 00 pokazivanja temperature :!:0,5 'c. i to: 00 - 30'C do O'C =:!:0.7 .c, 00 O'C do + 50'C =:!: 0,5 'c. 00 O'C do + lOO'C

da imaju

da imaju memo

podru~je

00:

- da je podela wle izvr!ena na 0,5 'c.

Priprerna
Pre po~etka merenja mora se proveriti !spravnost termometra kojlm ~ Ie izvditi merenje temperature sveleg betona.

Postupak
Termometar mora da bude uronjen najmanje 5 em u svet beton, u kojem mora atajati toliko dugo dolt se ne izmeri kona~na vrednost temperature. Temperatura se ~itava na memoj ska.lisa ta~noleu ad 0,5 'c.

I WaIfs

SAVIZNI ZAVOD ZA UAJIIDdIJIZAaJU

714 7
Izvcitaj 0 merenju Izveltaj mora da sadrti: datwn i tas merenja, temperaturu vazduha. meslo merenj. (kod meblice. na mestu ugradivanja. ltd .). - dubinu uronjavanja davaCa temperature u masu sveteg betona,

rezultate

merenja

temperature

sveteg beton..

Veza sa drugim standardima

JUS U.J5.120 - Topiotna te!vJlKau visokoj gradnji. Termometrija i termometri. Oplti pojmovi JUS U.J5.124 - Toplotna tehnika u visokoj gradnji. Laboratorijski stakleni termometn za oplte svrhe JUS U.J5.126 - Toplotna tehnika u visokoj gradnji. Stakleni termometn visoke taCnosti

N. o.no

moll"n,. R.puhbtkOlsckrct.roj.,.
Sl.m~

.. kulluru.SR Srb,jc br. 41 )-111!74-()2 ud 4.

San'lnr l\'od u ~t.nd.rdlu\.'lju Bt"Olrld

J~74. .. pl.to sc "

PO'"

n. promct

UOK

691.32:620.173.2 . Beton . '. ODREDIVANJE cVRSTOCE PRI PRITISKU BETONSKIH TELAIZV Al>ENIH IZ OcVRSLOG BETONA

lJkupno

stuna

715

JUGOSLOVENSKI STANDARD

JUS U.M1.040 1993.

Diaj standard objavljen je a "Sla1be1lO8\ista SRJ". br; 59/93.

Concrete co.pression test of concr~tn cores

PREDGOVOR

Ovaj tona,

standard a nasteo

je je

uradUa revidJom

Komt!lij,q

?II standarde

i?

oblasti b;..1978.

betona godine.

i armiranog

be-

standarnA

JUS U. HI. 040

PREDKET
se utvrduje iz ocvrslog postlJpak betona. 7.a ispitivanje cvrstoce pri pritisku betons-

Ovim standardom klh tela izvadenih

VEZA

SA DRUGIH

STANDARDIHA

Odredbe standarda na koje

se ovaj

standard

poziva
u vreme

istovremeno
objavljivanja

vaie

i kao odredbe
oVag standrada,

ovog standarda. Navedena izdanjA !lU vazila

a kada se on primenjuje, koriste se najnovija izdanja navedenih standarda.

JUS U. H1. 004,

Beton

Betonska

tela

(epruvete)

Oblik,

mere

i dozvoljena

odstu-

panja
JUS U.H1.00S, JUS U.M1.020, Beton - I7.rad8 i neRA hetonskih tela 7.a ispitivanje cvrstoce tela pri pritisku, betanskih OriredivAnj" cvrstoce

Beton

izradenih od svezrK

hrtona

BF.TONSRA TElA

(F.PRUVF.TE)

Betonska

tela

za

ispitivanje

nAkon

vAdenja

1 obrade

moraju

imati

oblik

cilindra

prema JUS U.Ml.OO4. Precnik cillnrirA morA biti najmanje dva puta veei od najveeeg fspituje. aU ne manji ad 50 I0IO. 7.rna agregata ugradenog u betan koji

"e

IJP.skriptori: beton, tYrsto.:a pri pritisl<u, t.ot"n.k" 1'\0, OCvr<li b<!ton, nrqovanje betonskib Wa. tivanJu

lneStaj

0 ispi-

II

f?daoje

SAVF.7.NT

7.AVOO 7.A 5TANnAROr7.AClJU

716
U?orci IIr..<1aja njp onhiti ocvrslog predvldenih betons vsde se .i? kon~trllkd.l1l rlldovlI. Url'ltllj i kon"trllkcionih 7.11 vad..nje mprll. mora elemensta da omoguci pOlllOCU dobijamogu

za tll vrstll epruvetll tela.

neporemecenih betonsks

(je?gArll)

oo~ovArlljl1cih

od kojih

5e obrsdom

NF.GOVANJE BF.TONSltIH TEJA PRF. J!>PITIVIINJII

U?orci

ocvrslog

betons

u vremenll sto ..lir.nijim su

od vllt'pn.!" ",;Jovimll

do trlln~portl.l n kojimll

II lal-"ratoriJn "P. nalazl objekat

treba

da

~p cuvsjll trnkcioni U ll.lboratoriji njll cvrstoce

u uslovima elemenst iz

- kons-

kogs

i7.vlldp.ni. hptonll premA pre i po"le obrllde, odnosno

se uzorci pri priti~ku

ocvrsiog neguju

do ispitiva-

.111~ !I.ttI.OOS.

.5

OPRF.HA

5.1

Oprema

7.11vadenje

i obradu

u7.orllkn

7.11vsdenje

u7.orllka

ocvrslog

betonll

mo?p. "p npotrpbiti

opreMa

jllnjepl.lrslelnlh, rsvnih i glatkih (np? hrll7.dll kom vlldenja obrade ne sme se nllr",Hti i 11 i zagrevsnjll.

1 grebena) betona

koja omogueava dobibaznih povrsina. Prilieventualnih udara

"trllktura

nsled

S.2

Oprema

7.11 iIIpitivanje

i~vr"toclI vr~log

pri betons

pritiskll ispituje

betonskih 5e na pre"i

tela

doM jenih kojll

obradom

uzoraka

izvadenih

iz

0':-

morll odgovarllti uslovima prema standardu

.JUS U.H1.020.

#;

PRIPRF.HA

7.11 iSPITIVIINJF.

N"lp.?nce

povrsine

beton"kih

tplll

mor"J"

hHi

rllvnp.

II po potrebi

se

moraju obra-

"Hi.
7
ODRF.n1VANJF. tvRSTOCF.

I~pitivanje .JUS U.H1.020.

cvr5toce

betonsklh

telll prf

pdti"kll

vrSi

se prema

standardu

717
8
IZVF.5TAJ

0 ISPITIVANJU
,<p 11 I?VP,;tllj1l

Re?u1tati Zi:

ispitivllnjll

prikll?lIju

fspitivanju.

koj1

mora

da

sadr'

- naziv konstruke1je; - mellta vadenj.. uzorakR ocvrslog

""to-"
I?

fz konstrl1ke1je
kajih Sll i?vaden!

(sematsk1
uzore1.

pr1kaz);
kao 1 oznak,

- oznake
u~or8ka;

konstrukcion1h

plpmpllRtn

- projektovanu - nacin
- sllstav
1 kolicin..

marku

betanll; betan..; betonll;

datum

ugradivanjR ugradivanja betonll dodatakR

(vr,<ta

1 koll;:11IR b~tan1l.

"rmpnta,

porl.kl0

i vode);

frakeije

agregata,

vrstl

parrldo

i koBclna

- sUrost epruvete na dan - oblik i mere eprl1vete; - zapreminsku masu; - cvrstocu pri pritisku; - vizuelnu oeenu izgledll
grafski snimei).

vatlrn.la

1I?orllka

i n.. dan

Jspitivanja;

I'pr1l\'r.tp

prl'

paIlle

ispitivanja

(eventualno

foto-

N~ OSIlOYU

li.lj.nja

"inisl~rstva

Pl'Oqrad $h_p' S""o7,i nv"" n shll'lardiuciju za kllll.llru ~~ Sl~ijr hr.413-:!OI3/Q7,od 24.01.l'J'JZ. ne plaea 5e porez na proI8t bbranjoll" rr... O"r""O"j. (KY. vrsl' 9.noto"anjd

.--.-..-..

71B
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA'08AVEZNOM
PRIMENOM

U kupno strana 4

Beton OOREE>IVANJE INDEKSA SKLEROMETRA I KALIBRACIONE KRIVE Pmilnik hr. 07-5338/1 ad 1985-U.mI;SlutbenJlist

JUS U,M1.04'l
1986.
SFRJ, br. 2/86.

od 1986-03-17

Conc,.r..

Der.nnlnation

of ,.bound

number

IIfId calibration

CUfVB

Predmet

st8'ldarda

i podrucje

primene
za odredivanje indeksa sklerometra I IUede kalibrecionekrive ko-

Ovim standardom II slule za naknedno

se utvrduje

postupak

odredlvenje

kValiteta betons

prema standsrdu

JUS U.MI.048.

Veza sa drugim st...dardima JUS U.M1.048,... 8eton. Naknsdno utvrdlvanje pritisne ~vrstote ugradenog betona JUS U.MI.005- 8eton. Izreda I nags betonskih tela zs ispitivsnje ~vmoCe

Oprema
Oprema sa slStojl od sklerometrs i metalnog kalibretors.

3.1

Sklerometar se slStoii od udemog I odsko~nog mehanizms kojl Ie u vezl sa skalom ne kojoj se ragistruje energila povretnog impulse u vidu odskoke. Opruge pri prelesku Iz napetog u IIOOOOno stanje predeje udemoj igli uvek Iltl Iznol IVoj. energij.. Veli~lne OOskoke koje Ie regiSINj. k80 OOsko~nl broj (u deljem tekstu: Ind.ks skl.rometrel zavisl 00 ~vrstoCe betone. Pored toga na veli~ioo OOskoka uti~e jo! I ugeo koge ~inl sm.r udaranja sa smerom gravitecij.. Za bUdame krive pololej sklerometra je horizontal an.

Ukoliko Ie oe.kulu Ispitlvanja i pod drugim uglovima, moraju Ie dati posebne bUdam. kriv. koje su u
OOnosu na osnovnu trensletorno pomerene.

Na sliei je:

1- ~ekiC 2- beton
3 - cevesto kutiite

45678910-

jeha~ skala masa oklda~ opruga opruga drfe~

SUka1
, IIzd8Dje SA V!ZNI ZA VOD ZA STANDARDIZAOro

Strano 2 JUS U.MI.041 . Sveke opruge Ime svoju razlikuje konstll1tu sklerometre moraju se izvesti koritrolne meren]e ne etelonu (metelnom .

719
elastitnosti koje se vremenom mote pr~itl
kallbr81DnJl. aka i posle tage pokeskale, sklerometer se more oalstiti,.

Pre svake upotrebe

Ako se odskok

ze vi!e od 2 podeljke

zuje razliku vetu od 2 podeljke,

ne Ime se upotrebiti, se se slderometram,

vet se mora baf~ariti. a njegove upotreba sa odru.;. u tIohn~kom ~tw

3.2

Metelnl

kalibrator

isporutuje

proizvocSBae.

.4
4.1 4.2

Utvrdivanje

" indekss sk/eromatra

na ispitnom

mestu

NeJpre se prov.rave Ispravnost sklerometre na metalnom kalibretoru. Za ilpltivenje 58 blra]u rayne, tiste I suve povlilne betone. Ukoliko na IspltiV8nm elementima takvlh povliina nome, Ispltne povlilne se more]u brulen/em, tl!tenjem I sutenjem pripnrnid talco delspunjevaju . Povliine jednog Ilpltnog meste iznosl oko 400 em'.

gornjezeht.ve. 4.3

'

Broi uderaca odnosno odskoke ne jednom Ispltnom mestu ne sme bitl menji od14. Cd izmerenih odsko. ka odredi sa srednje vrednost I od oveko formirenog skupe odbacu]u Ie'svl odsIcDc:I oji $I od srednje k yrednosti razllku]u ze v}1eod 4 jedlnlce. Broj odbaaenih Octskoke ne srne bit! wo!iod 30" od ukupnog broje odskoke; u protiynom se Ispitno'mesta odbeeuje. Od preostelog skupe odredl $I sredn]e vrednost koj~ je ze Ispitno mesta il1deks sklerometn. Syeko udamo mesto mor. od ivie. biti udaljeno 30 mm, a me"usobno rastojenje Izme<IucIvaud8ma mesta more Iznosltl nejmen]e 20 mm. Debljine betona ne tom mestu mora IznOliti na/maI:'/e 100 nvn u sme. ru uder81jl. Smer uderanjl morl biti pod prayim uglom u odnosu nl povrllnu beuIna. Kod tankih elemenlte (zbog uticaja sopstYenih vibreeija pri uderu 191.sklerome1l"lJ bIraju $I ispitna meste Izned ill u bllzini osieneee, uklelten]e I slitnihukrutenjedruglm elementlm.. .

4.4

Izrada kalibracione

krive

Polto, zbog razlitltih utieeje, nl;e mogute izredlti kelibrecionu krlvu koje bl yatia Z8sve betone, blibr.. eione we se redi ze sveku vrstu egr8gete istag ill slltnog geoloilkog porek18 11IIhnoIogijedobijenja. Kell. breelone krivi Ie ne pravl ze rlspon manii od 20 MPI nid vetl od 30 MPa. Ze respan 20 MPI projektuju se nejmanje 3 melavlne betone. Jz svake meJevlne izndI.. lIIimenje 5 koc. kl se strll1icom 20 em. Ze respon 30 MPe projektuje se 5 melevina. Jz syeke mela'line Izndi $I na;menje 5 kockl sa Itranicom 20 em. 'Pro]ektom otekiyane pritisne tyrstoCe moreju rldeti u celom responu. Meley;ne.. projektuju tako, de se uz kanstentnu konzistencu menjl koIifina cementa. Izrede I liege betonskih tell viii se preme stenderdu JUS U.MI.oo5 27 dena, I 24 h... ispitlvenja beton. ske tell moraju dl odlete prl sobnim uslovime. Svaka kocke se pre lome opl8reti sa 50 kN. Na teko priaylitenoj kockl, korinoCi sve njene pristupe(!". t. 4.3. strane, jzyJii se odr""enl broj udereca (odskokll i doblje Indeks skJerometra (m.)

Posle toga $I lomljenjemkocke odredl prltisnl avntota (fbll. NI tej neain.. u'kDordnetnomsistemu,u
kome se na ordinetu nanosl pritisna avrstota e ne eptCisu Indeks sklerometr8, dob;Je onollka tataka TJ (fbi' mil kolika /e Ispitanih kocake. Jednaaine prave je:

'i.- fb + rfm
gde/e: f'b fb ml m

Sf
m

(mi

- ml

- aritmetifka
-

"'I' lredlnl pritisnih avl1tote svlh Ispitanih koceka, indekl sklerometre, srednje vrednost svlh Indekse sklerometere,

pritisne avrstoCe protitane iz preve ze odr""eno

720
If' 1m

JUS U.M 1.041 Strana ~

r fm

- koeficljant korelaelJa iz"*,u

- It.,dardna davlJaclJalkupa prltilnlh evrstoea,odnoIno I-leu

**-tra,

variJabl! fb 1m, koJ11I ral!una po formull

r'm

n i': ,1m!
If 'Im ukollko

- m)(fi,

- Tb)
koralacije za odrec!enl broJ kockl _I

Prava .. pnllvata

Je koeficijent

oo~

od sledec!lh tabelamih

vred.

Brol kocaka

Koeficljent

korelac/)8

15 20 25 30 35

0,85 0,83 0,82 O,B1 0,80

T~t k8libr8aione krlve je definlsana Itandardnom grelkom rnetlode (lR")' koJa. fonnuN: n :E I - 1 Ifbl fbl)' IRMn-1

raM

po sledac!ol

KatilQliona kriv8 dobijana na ovakav neeln prlhvata I. ako J.lspunian u8Ior. Ifbl- fb.lmeks.<2,6 IRM

n.jveeu rezllku Izrne"'"IzrMr.-lpnIco Izrez If~ - "wImaks. pred8tavIJa p~~~ slicI2.

blibraclone

dobiJen.

Fbi

'bl

N. I
SIIka2 .

~._'-'

>."". I

721
0 ispitivanju

Ibe!taj

U Izve!taju 0 ispltlvanJu moraju bltl navedenl sledoti podacl: 1) tip I ssrljskl broj sklerornetra I podatak 0 njegovam kontrolnom rneren)u na metalnom kelibretoru; ., 2) kelibraelona prava: 2.1) bro) kocake pomo~u kojih Je kalibraclona prev8 odredena; 2.2) podacl o. ul8p1im r,naterljalima: vrst8, poreklo I koli~ina cementa, porekio I na~ln dobijan)a koli~lne agregata, konzlstencl)a I vie vrednosti; 2.3) Jedn&ina odnosno graflkon, 2.4) koefleijenat koretaclJe; 2.6) standardna grdke metode;

~) datum

izrede Izv.taja;

Va.fnost izvata)a)e 12 meSICI.

.-

mille. Ropublltkov .,-,11." Z8 kulturu 1fI""~, .''''/7442 ode. ", " B_8d ~I.mpo Sowlnl
.. SUlld8tdiloclju-

"..,.. -

.. p-

722'
JUGOSLOVENS~ STANDARD SA OBA VEINOM PRIMENOM ad 1987-03.30

Ukupno

strana4

Belon ODREDIVANJE BRZINEUl TRAZVUI(AI IZRADAKAllBRACIONEKRIVE

JUS U.MI.042

11987."-

Pravilnik br. 07--474~/1 od 1986.11-2:;; Slu!beni IistSFRJ. br. 4/87

of ultrasonic

DetermInation

pulS/# velocity

and calibration

<:un;;.

PREDMET

STANDARDA

I PODRUCJE

PRIMENE i se

Ovim standardom se utvrduje postupak za odredivanje brzina ultrazvuka izrade kalibracione krive. Metoda utyrdena ovim standardom koristi za odredivanje kvaliteta betona prema standardu JUS .U.Ml.048.

VEZA JUS
JUS

SA DRU~IM U.Ml.048
U.Ml,OOS

STANDARDIMA
Beton. Naknadno
Izrada
"

utvrdivanje
i nega betonskih

pritisne
tela

cvrstoee
za

ugradenog
ri';'~s-

betona
Beton. ispitivanje

toee' 3 PRINCIP

Generator impulsa predaje betonu, preko sonde odasiljaea, impulse longitudinalnih osciiacija koji, posle prolaska kroz beton duzine L, budu u drugoj sondi pretvoreni uelektricni irnpuls. Vremenski interval od trenutka kada impuls napusta sondu oda!liljac, pa. do trenutka prijema impulsa u drugoj sondi prijemniku, predstavlja vreme prolaska impulsa (T) se meri ocigovarajueim elektronskim uredajem. -kroz beton. Vreme Brzina ultrazvuka v data je izrazom:
.

v=T
Kada se brzina ultrazvuka koristi za odredivanje pritisne cvrstoee betona, merenje vremena prolaska ultrazvuka kroz beton izvodi se samo na nacin prikazan na sliei 1.

.
0
Sanda odaslljac
"Slika
.
.

p
.

.~ :

"

"

~
:

Sanda
prijemnik

OPREMA
Ultrazvucna aparatura (u daljem tekstu: uredaj) ra 1mpulsa, sonde "odasiljaca, sonde prijemnika, impulsa i meraca vremena. Uredaj meri vreme od lazi iz odasiljaca S obzirom na nacin sastoji se od generatopojacav~ca elektricnih trenutka kada impuls iztipa opreme.

pa do trenutka kada dospe u prijemnik. prikaza izmerenog vremena, postoje dva

I izdanje

SA VEINI

ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

.......

-,-,,:;. 0.,.1 i.G<2

723
od tipa, mo~e se izmereno,vreme prlkazatl ili kao brojcana ekranu. ili da .se na horizontalnoj vremel)skoj bazi katodne trenutak odasiljanja i trenutak dolaska impulsa.

U zavisnosti vrednost na cevi prikazu

. Urecraj mora zadovoljiti sledece uslove: a) Vreme ulaznog'impulsa,koj'ipobucr"je odasiljac, mora . 1/4 perioda rezonantne frekvencije. sistem za kontrolu tacnosti izmerenog vremena.

biti )manje od
~

b) Urecraj mora omoguciti merenja vremena sa tacnoscu I~,l % u podrucju od 20 /-Is(mikrosekunda) do 1 ms (milisekunda). urecri'3'mora- imati;
.

Tacnost se kontrolise kalibratorom kojeg isporucuje proizvocrac urecraja i odrecruje njegovo koriscenje. Tacnost se mora kontrolisati pre svakog ispitivanja. c) Za razne debljine betona urecraj mora imati sonde cije su sopstvene: frekvencije date nejednacinom.

9de je: a - debljina betona, u rom, io - sopstvena frekvencija, u kHz. 5 5.1

UTVRBIVANJE Provera Tacnost BRZINE ULTRAZVUKA instrumenata kontrolise

7000 f>-/I 0

tacnosti

instrumenata

se u"sklaau

sa t. 4.2:-'

5.2

Ispitno mesto cine dve povrsine menta. Kroz te povrsine prolaze Ose sondi i normale na povrsini

na suprotnim stranama ispitivanog eleprave koje su paralelne sa osama sondi. ispitnih mesta se poklapaju.

5.3

Pri izboru ispitnog mesta odaberu se ravne ciste i suve povrsine. Na povrsini ne sme biti vidnih kaverni. Ukoliko na ispitnom mestu takvih povrsina nema, moraju se brusenjem, ciscenjem i susenjem pripremiti tako da ispunjavaju gornje uslove. Radi postizanja akustickog kontakta ~onda-beton, neophodno je povrsinu ispitnog mesta u tankom sloju premazati sredstvom za podmazivanje. Uobi-, cajena s:t-edstva su tehnicka mast, glicerin, petrol, tekuci sapun i

dr.
5.4
Rastojanje
zvucnog se sa

mecru sondama
impulsa sa ! 2 t.

meri

se
1

tacnoscu
%. Brzina

:1

1 % a vreme
(v

prolaza

ultraodrecruje

tacnoscu!,

ultrazvuka

LIT)

tacnoscu

5.5 6

Brzina

ultrazvuka

na

ispitnom KRIVE

mestu

odrecruje

se jednim

merenjem.

UTVRBIVANJE

KALIBRACIONE

Kalibraciona kriva "pritisna cvrstoca f;' na je sledecom jednacinom:

f'b = A . II

brzina

ultrazvuka

v'

odrecre-

Bv

gde je: ~, - racunska pritisna cvrstoca,

v A,S Za
ki. -

u MPa,
u km/s, koristi recepture se 10 serija koc-

brzina

rasprostiranja brojcanih (mesavin~~

ultrazvuka, vrednosti

- konstante A u MPa i B u s/km.

odrecrivanje konstanti se druge

Svaka

serija mora

imati

najmanje

3 kocke

sa stranicom
betona.

20 em.

Za

svaku

seriju

projektuju

Mesavina

se projektuje tako da_~_uz konstan~nu konzistenciju menja ko1icina cenenta. Ocekivane pritisne cvrstoce svih serija moraju lezati sto ravnomernije po ce1c~ intervalu priti~nih cvrstoca. Tako.priprem1jene kocke

724

JLS U.M 1.042 Suana . - ---

.27 dana odlefavaju u skladu sa standardom sko telo se stavlja na sobnu temperaturu Pre nego ~to se kocka izlozi optere~enju, ci 2 ~ odrede brzine ultrazvu~noa impulsa.
. ..

JUS U.Ml.OO5; i vlaZnost. na njoj se na

27.

dana

beton-" po sli-

5 mesta

.....
....... ('J

b Q

~I 2/

2/ 2/

X'

~ 0

.......

Xl

2/
at< aI'

2/
a/2

Sl1ka 2

"a
Na slid- -- je: 1 - merna mesta 2 - smer prenosa ultrazvu~nog 3 - smer spravljanja betona 4 - smer optere~enja kocke .---

impulsa

Iz tako odre~enih brzina racuna se srednja brzina za kocku. Odbacuju sve one brzine koje se od srednje brzine kocke razlikuju za vise 2,5 \. Posle toga se ponovo izra~una srednja brzina za kocku v.. ~osle loma odre~ivanja srednje i odredi se pritisna brziner~"kocku, ~vrstoC::a fbi. kocka se u presi optereti

se od

do

IZ.tako utvr~enih podataka" racunaju"se-konstanteA i B pomo~uslede~ih izraza:

N N, vj .1:
.l

N
In'bi -1: ;-1

N
In'b' 1: I ;-1 v,

sN ~ '-1 v~ I - & /-1 v.)' I

N
.1: Infbl

InA-

'-1

-8- N

1: v. ;-1 I

J
.

!A-elnA

J
i

gde je:

---.-

vI - brzina ultrazvuka i-te kocke, f~i - ra~unska pritisna ~vrstoca i.-te kocke, "N - ukupan broj kocki iz svih serija, .m~j - prirodni logaritam pritisne cvrstoce.

i,-,;:;J ,-,.j,.

I. J..:l

725

pritisna cvrstoea (f'b) i brzina ultrazvuka dobro su korelirane ako je korelacijski koeficijent veei od 0,80. Korelacijski koefi- I cijent odreduje se izrazom:

Raciunska

1:
-~I N ~.) .
I.

v.

'fbv =

E (v i-II.

1: Infb. ) . (Int br -.l:..L-N

;
)(1:

r~ ",.
i-I

N ;-1

(nfhl)'

( ~ In f ) bi ' '" i-IN)

Taenost (SRM)'

kalibracione krive- je definisana sa standardnom koja se izracunava po sledecoj formuli:

N

qreskom

metode

(fbr;'1

f'

bl

)'

SAM Kalibraciona kriva sledeci uslov: dobijena

N-l
na ovakav nacin prihvata se ako je ispunjen

f(fbl

- f~11 max

< 2.5 SRM razliku izmedu izmerene pritisne

Izraz

(fi,i

Cvrstoce i kalibracionom krivom izracunate pritisne cvrstoce. Kalibraciona krivu se mora dva puta mesecno kontrolisati sa po 3 kocke. Posle svakih 12 maseci kalibracioni postupak za krivu se mora ponoviti. Kalibracioni postupak se mora ponoviti i u slucaju kada su u dye uzastopne kontrole rezultati pritisnih cvrstoca, dobijeni na presi, veei

fbi

)!predstavlja najveeu

ili manji od racunskih.

IZVE~TAJ 0 ISPITIVA1IJU
U a) b) c) d) izvestaju 0 ispitivanju mora biti navedeno: naziv i serijski broj (ili oznaka tipa) ultrazvucnog kalibraciona kriva; broj koeki sa kojima je kalibraciona kriva utvrdena; po"aci 0 ulilznim
poreklo i

instrumental

materijalima:
i kolicina agregata, vie vrednostii cementa,

vrsta, poreklo

kolicina i

konzistencija

e) jednacina odnosno graf krive; f) standardna greska; g) koeficijenat varijacije. Kalibraeiona zavisnost se mora izrade.

proveriti

posle

sest

meseei

cd

datuma

N80'novu milljenj8 Republitkog sekremri'8ta za ~I;u;;; SR S;bj;;-br~

~.~""")'1 s.!~t'z",. ;"'Od:9

1381 i74.02 -;;d4.- II - 1974. ne p~.

- 6roqrad

'..POrez no pro".;

'~<!~"'Hrdjz8ciiu

726
'!

Ukupno

strana 2

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVElNOM PRIMENOM od 1981-01-30

Beton TRANSPORTOVANIBETON Tehnifki \Rlov; Pravilnik br. 07-4743/1

JUS U.1\j1.045
1987.

- --- ~----ad 1986-11-25;Sluibeni listSFRJ; br. 4/87

Transport

and delivery

of ready-mixed

concrete

PREDMET

STANDARDA

.-

Ovim

standardom se. utvrduju tehnicki us10vi za transportovani beton i nacin obavljanja transporta betona od fabrike betona, gde se proizvodi betonska mesavina, do mesta ugradnje.

,
2 VOZlLA
Za

ZA TRANSPORT

BETONA

transportovanje betona mogu se upotrebiti sledeca vozi1a: vozi10 sa uredajem za uzburkavanje betonske mesavine, vozi1o mesalica, pod uslovom da se mesa1ica okrece redukovanom brzinom utvrdenom od proizvodaca, za uzburkavanje betonske mase, vozilo. bez uredaja za uzburkavanje betonske mesavine, konstruisano tako da kazan u kome se transportuje betonska mesavina ima glatke unutrasnje povrsine, da je vodonepropustljiv i da je omoguceno dovoljno lagano i ravnomerno praznjen)e betonske mesavine,

vozi10 sa ravnom platformom, pod us1ovom da se betonska mesavina

transportuje u betonskim korpama.

3 3.1

VREME TRANSPORTA Betonska me savina mora da bude izrucena iz transportnog vozila u vremenu od najvise 2 h, racunajuci od momenta kad je dozirana voda u fabrici betona ako se transport obavlja vozi1om sa uredajem za uzburkavanj e betonske mesavine, odnosno u vremenu od najvise 1 h ako se transportovanje obavlja vozi1o~ bez ~redaja za uzburkavanje.i betonske mesa-

vine.
3.2
Duze vreme moze biti OOgovarajuce ako je vreme hladno i vlazno i kad je koriscen usporivac kao dodatak betonu. Krace vreme moze biti OOgovarajuce ako je vreme topic a beton sprav1jen sa vecom kolicinom cementa, ili kada je koriscen 3.2 ubrzivac.. se evidentirati u tehnickoj dokumentaciji fa-

3.3
4

Podaci iz t. brike betona.

moraju

DODAVANJE vaDE I SUPERPLASTIFlKATORA

ZA VREME TRANSPORTA
betonske praZnjenja mesavozi-

4.1

Ne dozvo1java se dOOavanje vode za vreme transportovanja vine (00 ubacivanja u transportno vozilo do potpunog

1a).

4.2

izuzetnim

slucajevima,

kada

ko~zistencija

doprem1jenog

betona,ne

bi

I izelanje

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDlZACJU

;"'<1

JV';"

,,11.1,,14::.

727

.omogueila kvalitetno zbijanje betona pre.uqradnje, vozilo mesalicu dodati superplastifikator, i to pod
-

moze se direktno sledeeim uslovima:

u-

doziranje
zistencija,

se moravrsiti
'

postepeno, 40da~og

dok se ne postigne

trazena konkom

- najveea

ukupna kolicjna

superplastifikatora

ne sme niu

slucaju preei 10 11m betona, mesalica se mora nakon svakog dodavanja - vozilo najmanje 5 min okretati punom brzinom sa najmanje ti i mora - dodavanje pri tome stajati superplastifikatora

superplastifikatora 10 okretaja u minubiti kontrolisa-

na horizontalnom terenu, u vozilo mesalicu mora

no. 5 5.1 5.2

TEMPERATURA BETONSKE MESAVINE

Naj~isa temperatura betona prilikom \~~a~~;

vozila Najniza ne sme (ni u kom slucajuJ da bude viSa
00"30

betonske mesavine iz
e.

temperatura

betonske

mesavine

na mestu

i u vreme

izrucivanja

iz

vozila ne sme biti nUa od uslova pri hladnom vremenu dnost ove temperature.

5 e ukoliko i izvrsenih

se, u zavisnosti 00 vremenskih priprema, ne zahteva visa vre-

PROPRATNI

LIST bude snabdevena propratnim

svaka isporuka betonske me!!avine mora da listom sa sledee1m podacima: lista, - broj propratnog odnosno naziv i sediste proizvodaca - firma, isporuke betona, - datum objekta konstrukcionog elementa u - oznaka broj partije betona, betona u vozilu, - kolicina - marka i druga svojstva ocvrslog betona,

betona, koji' se ugraduje beton, ili

mere konzistencije (metodom sleganjaJ pri isporuci, - broj recepture (sastavaJ betona, - redni broj poslednje kvartalne ocene rezultata ispitivanja knjizi ocene rezultata ispitivanja,
, -

betona

redni

broj

poslednje

15-dnevne

ili

mesecne

ocene

rezultata,

vreme (sat i minutJ punjenja transportnog sredstva, vreme (sat i minutJ praznjenja transportnog sredstva posle istovara), registarski broj transportnog sredstva i vrsta vozila, OOobreno vreme prOOuzenog vremena transporta, odobreno dodavanje superplastifikatora. BETONSKE MESAVINE NA GRADILISTU

(popunjava

se

7 7.1

KONTROLA

vizuelno a meKonzistencija isporucene betonske me!!avine kontrolise se svaku isporuku renje konzistencije metOOom sleganja vr!!i se najmanje za OOnosno najmaza koju je ovo merenj~ vrseno prilikom punjenja vozila, nje jednom u svakoj smeni. Po potrebi, ako je to projektom betona kontrolisu kolicina uvucenog vazduha i najmanje jedanput u svakoj smeni. U gradevi~ski dnevnik rezultati ispitivanja - --.
rija!8" kutturuSR Ump8 S8vcnl'z8VOd

7.2

predvideno, temperatura

na gradilitu se betonske mesavine

7.3

moraju vrsenih

se uneti brojevi na gradilistu. . .-Stbija br. 413-81/74-020d

propratnih

listova

i svi

>0-4.111974. naplac!... po...

,----nop-

Na 0-

mililania Rapubllt!kogIIk

Z8 n8nd1rdizaciju

Beograd

728,
,JUGOSLOVINHI STANDARD SA 08" VEZNOM PAlMEJIIOM . " NAKNADNo . Beton UTVRDIVANJE PRITISNE eVRSTotE

'Ukupno ItnI.nl 6 .
.

JUS

UGRAaENOG BETONA .
. . PrWIlnlIr tWo07.3820/1 adi9s&.o1-2e; s.uib8fti ibi SFR.i;

U.AU :048' 1...

.

'0.11_1:1-20;

~ .ui8i-'

. Conct.trt;sutwtiwntl8dtlfot_,.t:t1mpf8I/IIe-."."",
i'

. .

Predmet

standarda utmlujlll po$IUpllk n8kn8dnog utvrdlYlnj8 p~ em1D68 \98158lIOIIb8ton8.

1.1 1.2

Ovlm ~rdom Prltllll8 evntate

Iz konstrukclje prlmel'Om

UIII'8tlenogbe8D1I8 utvrduj8 18 IIpIt/V8nJem betDnskih ,.Ie u obllku elllndrl, Izv8tI8nlh

III komblll8ClJom postupllk8 bez r8Z8r11n)ll. 18mo uz v8tlln)8 betol1lklh ,.1I1z konstrula:iJ..

Ispltlvenj8m

betDnakIh

,.Ie

1zv8tllnlh Iz konstrukclj8

Jednog ad postupllk8 bez --n)ll.

1.3
'2

POIIupek

prlmenju)8

Podruej. prim.ne
OwIJIt8nderd 18 prlmenjuj8 u 11ed8l!ImIIui!8jevimll: 11'lko .. kontroln8 kock8 prlilkom Ugr8dlvlnj8 un" u dovolJnom broju. III krlteriJum Z8 merku .. toM nile z8dovolj8n zbo9 tog8 !to JI led8n ruult8t u pertjJI menjI adllllimln)8 dozvoljenl emli04!8 Ifmini. I uilov ZI erltmetleku ndlnU)II z8dovolJln; . -bl lko IU kontroln8 kock8 UZ8t8u dovolJnom broJu. III krlterijum ZI merku b8tonI nij. z8dovoIjen; el lko Ie UZlto menj8 ad predvldenog broj8 kontrolnlh kocek8 u pertijI betoII8 Z8 izvodI,.. redo-pi! Ie merk8 betoll8 n. mole dok8z8d; VI, III ne menle ad 80 '" dl lko Ie UZIItO mM)8 ad 80 ad pr8dvkl8nog bro)ll kontrolnlh koc8b u pertlJI b81one. "

3 3.1 3.2 3.2.1

Uzimanj.

betol1lkih

tell i odredivanje

broja ispitnih

mest8

~'-Ukollko 18 poItupek .wadi zllkli!8jev. opiAne u t. 2 II. ,ed. 18trI dllndr8, odIano 10.ko.. cHin: drl '111i!Ine &em X 5,8 em, I m8It8 gde JI ugr8tl8n beton 118koJi . odnoIi ruuh8t koJi n/j8 z8dovoljlo. Ukoliko 18 pOIIupek sprovadl ZI wi!8J opiAn u t. 2 bl. prltllne evntote ugr8dInog beta/ll utvi-duj8 18 !18ledln adll8d8tih 118i!1n8. NI ellindrime eql brof more odgov8r8d plenlranom broju koc8b u pIrdJI: Ako.. dllndri "'/line &em X &.6cm,MimeitiJbrotca ,.J.10aIDle"'" tIJl menJI ad 10.

broJ IspldYlltjllu per.

3.2.2
~~.1

Kombinecljom pOIIupek8 nl eillndrimll lzv8IJenim Iz konIIIukdje I primenom j8dnog od poIIUp8/uI bez l8Z8r8nje: 18 /II penlJI bet-. ne neJmen)8 30 III8It8 -nomemo r8lpClr8lJln1hpo C8IoJperdU. /zm8rf red. "'0 . IICIItlnd8k18lkllrometnl m III brzinl uhnzvub r11/11Uvjlno pro"*,,,ll. . St8tlltlekom ObrIdom dobIlenlh 1nd8k18lk!8rometrl Iml ill Inlne Uttrezwk8 utvrdl18 III'ncJ. I" nje vrednwt IItInd8rdnI d8Vljllcijl.m iII.v'

. 11Id1.--

SAYftNI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

SIrW 2 JUS U.MI.048

729

3.2.2.2

U Z8Vis.-t1 od dobijenih yrednoStl standardne devllecije, preml tlbell 1 odredI II braj clllndere 1ccI16I II Ylditl Iz konstrukcije I rlPr~ntov.tI vrednost kVllltete betone u pertijl. utvr&nog metodom 18.. , re.m.' Tebell 1 Sl8nderdnl devllecljl Indeksa sklerometrl 'm do 2,0 2.1 do 3,0 3,1 do 4,0 4,1 do 5 Izned 6 'StenderdM
;

devljacila

vnldr10sti ultrlZYU~_1

!
j

-;,.~
~-s

Nljmlnji broj CIItiiairi' Zl odre4i'llnje srednje

'

"bRinti

do 0,06 0.01 do 0,10 0,11 do 0,15 0,16 do 0,20 iznad 0,20

3 6 7 10 pot. 3.2.1

Bu obzirl na t8be1u 1, lko II Iz konstrukcije vede cillndrl...lli!ine 5 em X 5.6 em, nejrnanjl bro/ ciIindaraje1D.'

3.2.2.3

Masta va4enje ellindre II pril8gode Ispltivanjlma blrZraz.anjL Pre nego 110 II prlstupl bueniu, za svako mes~ uzlmanja clUndra izmerl II indeks sklerometra III~in8 ultrazvukL-Za svaku dobljenu Vrednostm III"" odredi II pritlsne i!vrsi06a'pon1Qb,-i<arolx8cioni krivL IKalibraciona kriva II Z8 svakl sklarometer odnosno ultrlzvui!nlaparat odre4uje Ib~darf) nel.,.,.kih 6 II1Iseciuporec'f8njem rezultete dobilenlh postupkom bez razarlnla I sa 'raz8i-aniem'.)~ Na tel nai!ln sa metodom bez reDrenla odre4uje rli!unska prltlsne i!Yrsto6a Ifni) " POll. toga II !zvadi eillnder Iz koga II, u sklldu sa stenderdom JUS U.M1.040, obllkule uzorek Z8ispit!vanl.. Stvame pritlsna i!vrsto6a If.) II odre4ule IspitlvanJem eilindral prerai!unavanJem na obllk kocka20cmX X 20 em X 20 cm. prema tabell 2 Iz t. 4.2.2. Kolii!nlk srednJih vrednostl, stvar~ih I rai!unskih pritilnih i!vrsto6a dale korakclonl fal<1o. K:

K--Lr,.
3.2.2.4
Zatlm II putem skleroll1ltra odnosno ultrazyuka ispita cela partlJa betone kola nile zadovoijila krltarijum za marku betone i Izmerllndeks sklerom.tra ill brzlna ultrazyuka za svako mesto Ispitl'f8nja. Mesto I brollspltlvanla metodom skleroll1ltra odre4uju sa tlko da II: a) od ukupnog broJa stubove 'spitule 30 do 50 "; ne svakol stranl stuba ilPituJu II naJlI1Injedve mesta, s tim da svako Ispltno mesto pokriYI nllv!!e 1.5 m stuba; b) od ukupnog brola greda IspltuJ. II nalmanje 30 na svlkoJ gredi ispitulu Ie boi!ne strane, I to naj~ ": nJe dva masta nl svakol stranl, I tlm dl svlko Ispltlno 1111110 pokrlvl nelylle 3 m grede; el od ukupne povrtlne ploi!a, nl!vile nl svakih 4 m2 , ispituje II po ledno mesto; dl od ukupne povrtlne Irmiranobetonskih zidova, na!vila ne svakih 6 rr?- zlds, ispitule II po jedno -; .1 od ~,~pnog brola tell1llla samaca Ilpitule II nllmanje 30 ": na svakom temellu ispituju 18dva mesI8. , Sekundarni elell1ln1l (parapetl, venci, pregradni zidoyil II ne Ispituju. Brol ilpltnih mesta za Ilpitivanle postupkom bez rlzaranja II1Itodom Ikleroll1ltra ne lme bitl manl' od 30. Brollspitnih rneste Z8 Ispltlyanja postupkom bez rez8l1lnja rnetodom ultrazvuka dya outa I. vec!inego metodom Iklerornetra. Korakcionim faktorom Iz 1. 3.2.2.3 mnote Ie sve yrednostl prltllnlh i!vrsto6a dobllenih prerne 1. 3.22..41 odre4uju II korlgovane pritlsne i!vrstote za tu partlJu belOna.
,

3.2.2.5

730

JUS U.MI.048 St

St8tlstlekom obrldom ko~lgovlnlh prltllnlh e~rst061 odredl II Irldnll' vredno~t Ifnil st800ardnl devlll-

clll "1111:
N

'

,:, f..
f-~ niN iJ gdl Ie: N - ukupen brol merenjebIZrlZlr.nja, . poledinlene prltlsnl ev~ nl mlStll,!' 'n''R; ;.. I bnlnlultrlzvuke

"111L" '''':-'

J,-,'

~
-

'ilfn~'..12

,"

je rnogute OOrldltll po Iledetim jedneelnlme Iko II korlst8 sUondll'dne devllecllelndekSl sklerometby X iv'

;R I -

I koeflellint/ pr.VIC8 kelibrleionlh krivih:

ZI ulu:uvuk

',RI- bm X'mgduu:

zi Ikltrometlr"'

bv' bm -:- kottlellentl pr.VCI kellbrecionih krivih Zl ultrlzvuk odnosno skleromet8r,

'v' ' m

- II betane.
st8ndlrdne

deville III izmerenih

brzine ultnzvuke

OOnOino Indeks8 sklerometrl,

ne Cliol pertl-

'

3.3 3.4

Ukollko II postupek Iprovodi p..ma t: 2 el, kvelltlt ugr"lnog ne brolu uzoreke keko je utvrdlno u t. 3.2.1 IIIt. 3.2.2. Ukollko II postupek IprovOOIpreme t. 2 dl, kvllltet ugr"enog uzoreke keko II utvr"eno u t. 3.2.1.

betone nlknidno s8dotceziile na nee,'n I betonl II dokezule nl neeln I ne brolu

4 4.1

Postupak
, Pripreme Z8 Ispit/venle Mllta Iz kojih II vide eHindri ze ispltivenje OOre"ulu II, Zl slueljlve iz t. 3.1, ne onom delu konstrukcJ. Irne kome pertile nil. z8dovoljile krit8rilume ze merku betane. Ze slueeleve Iz t. 3.4 I t. 3.2.1 mest8 v..

".nle ellindere odre-'uju II preme progremu kontrole betanl koll II utvnSen u prolektu betone. Ze slueeleve Iz t. 3.2.2 brol meste iz kollh II vade eillndri OO"'ln Ie u tlbelll. Mest8 gde te II vedltl cJ. IIndri morlju blti resporedene u skl8du sa resporedom rezult8t8 ispltlvlnll dobiJ.enih metadom biz ru.. renje. U!'-'II Zl v"lnjl cillndlra more biti t8kev de omogutl dobijlnje neporemetenih uzoreke. In"enl cillndri II prlpremeju zllspltlvenle preme It8nderdu JUS U.MI.040.

4.2 4.2.1 4.2.2

Od""venje

pritlme I!vnt06e

Pritisne I!vrsto6e II ispitule preme St8ndardu JUS U.M1.020 . Pritisne evrsto6e betone utvr"enl ne pojedinlm clllndrime prer.euneve II u pritisnu emto6u kocke mer~ 20 em X20 cm X 20 em, preme tebell 2. . Tebele 2 Mere clllndre d X h em 5X 5,6.' lOX 20 15 X 30 20X 40 lOX 10 15 X 15 20X 20 . Brol.IUndo.. mo.. bill ""men'. 1a. '
Odnos pritlsne evrstote kocke 20 em X 20 em 20 em X~ i clllndr.

be1Dnske

1.00 1,17 1,20 1,28 1,02 1,05 1,10

Stra.."

JUS U.M1.048

731

4.2.3

Prltlsna ~vrS1oCabetona utvrClenana eilindrima u S1aroS11 n mesecl prera~unava so na 28-dnevnu prl. od tisnu ~vrS1oCumnofenj.m koeflCijentima pr.ma tabeli 3, ukoliko so ne raspolafe S1vamim podacima 0 prlraJtaju pritisne ~vrstot. tokom vr.mena.

Tabela 3
!;

Broj m.seei Koetiei].nt

1 1

2 0,91

3 0,87

6 0,81

9 0,78

12 ivls. 0,75

5 5.1

Ocena rezultata

ispitivanja

. sredlna triju

U slu~aju prlm.n. postupka pr.ma t. 3.1 kriterijum za ~vrstotu betona j. zadovoljen ako j. aritm.~ka rezuftata Ispltivanja, uz sv. redukclj. iz t. 4, voea od vr.dnosti dozvoljen. najman]. ~vl'S1D~. , m.. X 0,85. Ko.tlcljent 0,85 j. odnos ~vrsto~ betona u konstrukciji I ~vrsto~. odreCI.na S1andanlizovanim postupcima ispltiv.nja na betonsklm tellma izraCI.nim za vrem. IzvoCl.njaradova. Ocena rezultata u slu~aiu prlmene postupka prema t. 3.2 zavisi od toga dali so kvalit.t betona dokazuJe samo na eilindrlma iIi kombinacljom postupka na ciJlndrlma i poS1Upkabez razaran]a.

5.2
,

5.2.1

U slu~aju primene pOS1upka prema t. 3.2.1 smatra se da ja krlterijum za ~vrstotu betona zadovoljen ako dobijenl rezultatl, podeljenl koefieijentom 0,85 i uz sve redukeija navedene u t. 4, zadovoljavaju kriteri. jume za marke betona. U slu~aju postupka prema t. 3.2.2 najpre sa uporede srednja vrednOS1ii S1andardna devijac;)a za skupove pritisnlh ~vrstoCa odreCIenlh po postupku bez razaranja i sa razaranjem i utvrdl da nema zn~ajnosti raz. like izmeCIutih skupoya. N.signlfikantnoS1 tih skupOYautvrc:luJusa H.stom i F.tBstom. H.st]. pozitiv.n i n.ma zn~ajnosti razlika sr.dnjih vrednosti ako j. t<:1,96, tj. ako je:

5.2.2

t-~
gd. je:

r -1

'(;;'-;;;1

';;;1,96 .

rn C

sr.dnja

vrednost

f-, d

1: " /., 'd

n
pritlsna

prltisnlh . -

~vrsto~ odreCIanlh metodom -

b.z razaranja

po t. 3.2.2.4,

- sr.dnja

vrodnost pritlsnlh ~vrstoCa odrod.nlh m.todom sa razaranjom,

cilindra:

~vrstoCa pojadlnog

. Ifn

- - r - ).-N +-.' n
R 'RC

gde Je: N

n
.R

- ukupan brol ispitivanja bez razarenja,

ukupan brol ispitivanja razaranjem, sa
S1andardna devijaelja
2'

. RC-

)n1.1: V. -'d) /. ,
n

.ispitivanja

bez rezaranja,

detinisana

u t. 5.3,

-1

-; S1andardnadevijacija ispitivanJa sa razaranj.m.

732
F-tllt je pozitivan eko je odnos: F

JUS U.M1.048 Strana 5

,,"' -'RC'

0,

za slueaj da JURI >'RC

odnosno

F-~ z8lIueaJdaju~C>'RI 'RI'

manjl od tabalarnih vrednosti za odgovarajubt stepene slobode (ubela 4). Pod stapenom slobode podrazum8Ve 58 broJ uzoraka u skupu umanJen za 1. Polazeo!iod zahteva da Je brol Ispitivanja baz razaranja ve<!lod 30, a zbog tabele I, u tabell 4 data IU granlene vrednosti odnosa F
za nlvo verovatn04!e 2,6 %.

, ,

Tab.la 4
0

F Broj eilindara 3 4,1B .4.05 3,90 3,93 3,89 3,82 3,80 6 3,25 3,13 3,07 3,01 2,98 2,92 2,89 7 2.87 2,74 2,68 2,63 2,59 2,54 2,52 10 2,57 2,45 2,38 2,33 2.29 2.23 2,20

Broj Ispitivanja

b.z

razaranja 30 40 60 60 70 100 120

ZnBeajnosti razllke srednjih vrednostl i standardnih 'devljacijail<uPova prltlsnlh evntota nema ako su oba tllta pozitivna I u tom slueaju daljl postupak Ie dat u t. 5.3. Ako IUjedan IIIoba testa negativna. odl!Icuja 58 kombinovana metoda Z8 naknedno utvn:livan]e pritfsne evrstote I mora 58primeniti postupak prema t. 3.3.

5.3

U slueaju primene postupka prama t. 3.2.2, keda IU Hest IF-test pozltivni I posle svih redukcija navedenih u t. 4, srnatra 58 da je beton zadovoijio ako su ispun]eni uslovi:

,
d ,~;;;>MB-4 d
gel. je: d
...!!;;;>MB+ 1,28'R

~ MPa

- 0.85
'RM'
standardna koja karaktariie zUR~,-uzima ultrazvuk. netaenost metode bIZ rszaranja.

'R-V'RI'+

devijacija pritisne i!vrstote 'RM Ukoliko 58 ne -raspolale -sopstvenim podacima btn sklerometar, odnosno postupka 7,5 MPa ako je koriibtn

58 Z8 0'tU yrednOit 4,5 MPa aka Ie korii-

5.4 5.5
-

U slueaju primen. U slueaju postupka

prema 1. 3.3 razultati ispitivanja 58 ocenjuju na nai!in dat u 1. 5.2.1 iIi t. 5.2.2. prema t. 3.4 rezultati ispitivanja 58 ocenjuju na nKin dat u 1. 5.2.1.

Izveitaj 0 ispitivanju

,- obrazlolen;e

Izvdta) 0 naknadno utvrdanoj pritisnoj i!vrstoti batona mora I8driavati sleda podatka: rezloga ispitivanja prema t. 2, sa kolieinama betonal ocenom MB po partijl,

5..."" 6 JUS U.MI.046

733
n.tln odr."lv.nj. broj. cllind.r.,

osnovne pod.tke 0 ure".jim. za Ispitiv.n]e, sa d.tumom batdarenj. obavll. bafd.renj., .I

.. n.zivom organizacij. koja Ie

sve pojedin.tne rezulteta rspitlv.nj. (sa raz.r.njem i bez raz.r.nj.). skiee iz kojih sa vidi n. kojim.mestima su izvadeni eilindri I obavllen. Ispitivanl. bez razmnla. ocenu rezultata Ispitiv.nja.

Vell sa drugim standardirna

JUS U.M1.020 JUS U.M1.040 Beton. Odr""ivan]. Beton. Odre"ivanj. tvrstoo. tvrsto~e b.tonskih betonskih t.la Izr.".nih tala Izrad.nih od svdag b.ton. pri pritlsku pri pritlsku

iz otvrslog

betons

Na 0In0YUmill),,,,, Republlt:kog 18kret8rlllc. ZI kulcuru SR Srblje br. 413-81/74-02 ad 4. II 1974. ne pWa..

~t!mC'!

para,..

prom.t

S uni l8VodIII

st8nd.a~c:!~IDCiiu

a~oqrad

734
JUGOSlOVENSKI STANDARD SA OBA VEZNOM PRIMENOM ad 1987.05-23

Ukupno

strsns

Beton KONTROLA PROIZVODNE SPOSOBNOSTI FABRIKA BETONA Pravilnik br. 07-93/65 od 1987.o3.09;Slufbenllllt

JUS U.M 1.050'

1987. SFRJ, br. 31/87.

Concrete.

Concrete plant

production

suitability

control

Predmet

standarda

Ovaj standard utvrduje naein i obim ispitivanja funke;onalane I proizvodne sposobnosti fabrike betona za proizvodnju betona kategorije B II.

2 2.1 2.2

Definicije Proizvodna sposobnost tabrike betona - sposobnost tacnog doziranja komponenata betonskih meSsv;na, homogen/ziranja betonskih mesav/ns / mesanja pradvidenog broja Sar!1 u jedlniei vramena. Kvalitet betonske meSavine
recepturi,

pravilno doziranja za S1Iefubetonsku mesavinu komponenata betana prama

koje su ravnomerno rasporedene u betonskoj masL

Uslovi za opremu

fabrike

betona

Fabrika betona mora u tehnoloskom pogledu sa svojom opremom Ispunjavati sledec. uslove za redovan rad i ravnomeran kvalitet proizvedenih mesavina. 3.1
Skladistenj. Fabrika osnovnih mater/jala silose, rezervoare, kao i opremu za transport skladiftenih materijala

betona

mora imati bunkere,

do uredaja

za njihovo doziranje.

3.2

Doziranje komponenata betona UrOdaji za doziranje komponenata 50 vaga, vodomeri. rezarvoari za vodu I dozlrn; eillndri, koj; u sklopu sa automatikom i uredajimaza zatYaranj~ i atvara";e ispunjava;usledeco uslove:

3.2.1 3.2.2

Vaga moraju biti pro verene isprsvnost/ i zadovoljavati metroloske uslove. Dozvolfeno odstupanja sadr!aja mase svake frake/je / ukupna kollcine agregata je :!:3 racunato od uku. ". pne zahtevane mase agregata. Sadrfaj cementa mora biti u gran/cams :I:2 od zahtevane mase. " Sadrfaj vode mora biti u granieama :!:2 "od zahtevane mase ill zapromine.
Sadr!af S1Iakog dodatka mora biti u granicama :I:3 " ad zahtevane mase.

3.2.3 3.2.4
3.2.5 3.3 3.3.1

Melanje I predaj. betona Metanle Komponenta betona moraju sa meSati u meSaliei Gednol iii vila) toliko dugo dok se no poltigne homagena mesav/na. Odredivanje stepena homogenosti S1Iefe betonske melavine vrfi se prem8

t. 4.5 ovog

standar.

da. MeSaliea mora biti u takvom tunkeionalnom stanju da posle punjenja sa pojedlnim komponentama post/gne homogenu mesavinu u utvrdenom vremenu meSanf..

I Izdanj.

SAvtlNI
I

ZAVOD ZA STANDARDlZACJU

~tr8na

2 JU:) U.M 1.050

735

3.3.2

Pralnjenje
Visina slobodnog

mesaltce
pada mesavine iz mesalice iIi iz sabirnog levka
,--

transportna

sredstva

sme

iznositi

najvise

1,5 m. Zatvarac ... .-,

ryles.lice'ili

sabirn09,levka

mora biti konstruisan

i zaptiven tako da je sprefeno

-'

eventualno

istieanje cement'nag mleka. 3.4

Upravljanje Fabrika postrojenjem radi automatski ili poluatomatski, a upravljanje

betona

mora biti sa centralnog

komandnog

mute.

3.5

Rad oa niskim i visokim temperaturama

Ukoliko se po5Obnim uslovima trali da fabrika betona proizvodi betonna temperaturama nilim od + 5"C i viSimod + 30. C, onda ona mora biti i odgovarajuce opremljena.

Ispitivanje
Osnovno

proizvodne

sposobnosti
proizvodne sposobnosti i funkcionalnosti fabrike batona prema t. 5 sastoji

i kontrolno kontrola.

ispitivanje

se iz sledecih

4.1

Kontrola

rada uredaja

Kontrolise se ispravnost: uredaja za prikaz zaliha materijala u silosima, uredaja za izbor pogonskih cina sarle), dozirnih osobine uredaja betona), za agregat, cement, vodu i dodatke, varijanti (me~alice, vrste cementa, vTSta programa odnosno recepta, koli-

4.2

dodatnih mernih ureda;a (vlagomer, konzistencmetar i drugi uredaji koii bitno uticu na projektovene

Kontrola stanja opreme i uredaja Proverava se nanje i ispravnost: - silosa odnosno deponija zs agregat, - silosa za cement, - transportnih uredaja za cement I agregat,

4.3

uredaja za merenje

ma50 (potpuno

pralnjenje,.

cistoca).

- mehanizma za mesanje (clstoca, pohabanost).

KontJ'ola Proverava mernih uredaja ispravnost dozirnih i mernih uredaja:

se merna

vage (za agregat,

cement,

vodu),

vadomera, odnosno ureda;a za zapreminsko doziranje vode,

dozatora za dodatke, doziranja agregata i vode kojl su odr""eni jugoslovenskim propisima ZJItu Vr5tU vlagomera, konzistencmetra, uredaja za korekciju

Proveravanje

merila vrSi 50 po uslovima

I u rokovima

mernih uredaja.

4.4

Kontrola mehanizma za meSan;e Mor. 50 ustanoviti da Ii raspored i stanje lopatica za mesanje odgovaraju zahtevima koje je odredio proiz. voda/: mesal ice.

4.5

Kontrola Kontrola

homogenosti homogenosti mesavine,

meSanja mesanja Probne meblice vrsi se na tri razne vrste probnih 50 uzimaju iz meialice mesalice, taka u drveno batona, od kojih 51 prava po korito praseke mesavioa Stloa II

3 probne
korito.

mebvine

iii plastificireno

60 em X SO em, dUline

koja zavisi od velicine

da celokupna,k~lifinA

'.

736

JUS U.M 1.050 Str.n. 3

Probni

betoni su rallicite

konlistencije

a njihove osnovne

karakteristike

su date u tabeli.

Probni betoni Konzistencija Agregat Cement, u kg/m3, najma. nja kolicina u betonu

Bl teku.:a

B2
plasticna

B3

slabo plasticna

agregat koji se redovno upotrebljava na gradilistu 250 350 250

Svaka trebiti dovnoj

meSavina svake vrste probnog betona se priprema i meSa kao u redovnoj proizvodnji. Moraju se upoiste komponente betona i "rimeniti postupci od punjenja do lavrSatka praznjenja mesalice kao u reproilvodnji.
u meJalici

Prj me~anju

za svaku meSavinu probnog

betons

se meri:

vreme prethodnog mesanja, koje traje od pocetka do lavrSatka punjenja maSalice sa komponentama betona, vreme meSanja, Ik~ koje traje od momenta kada su sve komponente u mestici do poeetka . praznjenja maSa-

- vreme pra!njena mesa lice. Vreme mesanja ne sme biti kra.:e ad onog koje je naveo proilvodac vanjem utvrdeno. Utvrdeno potrebno

iIi ad onog koje je prethodnim

ispiti-

vreme cistog mesanja za konkretnu fabriku mora biti jasno naznaceno u tabelama za

sastav betona i postavljeno ns vidnom mestu.

P,:sle lavrsenog mesanja probnog betona vrSi so ispitivanje i ocena homogenosti meSanja mesalice prema standardu JUS U.M1.028. 4.6 Teoretski kapacitet fabrike betona Teoretski kapacitet fabrike betona je lavisan od velicine meSalice i broja radnih ciklusa u jedinici vremena. Teoretski kapacitet ie kolicfna proizvedenog svezeg ugradenog betona u jednom efektivnom radoom casu:
teor,

=n

X v .. . , . . , . . , . . , , . . . . . . ,m3 /h

gde ie: n - broj ciklusa u iednom casu utVrden na osnovu merenja vremena trajanja pojedinih tehnoloSkih pos. tupaka i njihove ulastopnosti, v - nalivna lapremina mesalice, utYrdena po lapremini sveleg ugradenog betona.

Obim i vrste ispitivanja

Na fabrikama osnovno kontrolno betona obavlja so: ispitivsnje, ispitivanje,

5.1

teku.:a kontrola,

Osnovno ispitivanje (prvi pregled) vrSiso, i to:

pre pocetka redovnog rada novoinst.lir.ne fabrike betona, - U' postoje.:oj fabrici betona, koj'3 jos nije bila kontrotisana u roku od jedne godine od stupanja ovog

. standard.

na 5Oagu.

Str.n. 4 JUS U.M 1.050

737

posle veceg remonta fabrike betona u kojoj su bile izvdene izm,ene na funkeionalnoj opremi koja ima uticaj na kvalitet proizvedene betonske mesavine. Osnovno jspitiv~~je moraobuhv.stiti sya ispitivanja iz t. 4. 5.2
Kontrolno ispitivanje (povremeni pregled) vrsi 50, i to:

na svakih 12 m~seei redovnog posle svakog premestanja posle remonta fabrike betona

fabrike

ali nakon izvrsenog osnovnog ispitivanja, drugu lokaciju. "3' pri kojem nisu bile izvrsene izmene na funkeionalnoj opremi. betona

rada fabrike,

Kontrolno 5.3

ispitivanje mora obuhvatiti ispitivanja iz t. 4.1, 4.2 i 4.3.1. betona mora stalno obavljati praskastih materijala tekucu (cement, kontrolu aditivl): rada uredaja najmanje za mes.nje i upravljanje

Korisnik fabrike Merni uredaji

kontrolisu

se U sledecim vremenskim

intervalima: jednom mese~no;

uredaji za doziranje

uredaji za dozira";e agregata i proto~nih

merila: najmanje jednom svaka 3 meseca;

6 6.1

uredaji za zapreminsko doziranje te~nih materijala: najmanje jednom godisnje.

Izvestaj 0 ispitivanju
Izvestaji 0 osnovnim i kontrolnim ispitivanjima moraju sadriati.

- podatke 0 vlasniku fabrike betona, lokaeiji, tipu i proizvoda~u fabrike betona,

podatke podatke
kapacitetu

0 upotrebljenim 0 ta~nosti kapaeitet

materijalima, uredaja, betona, sposobnosti fabrike betona, ta~nosti doziranja

mesa lice,

funkeionalne karakteristike, tehni~ke pedatke i stanje opreme fabrike betona,

mernih fabrike komponenata, v~emenskom toku radnog ciklusa, ,i homogenizacijskoj sposobnosti

teorijski

zaklju~a!-: imiSljenje

0 Proizvodnoj

U izvestaju se moraju

rok vaznosti izvestaja 0 ispitivanju. dati odgovarajuci mernih grafi~ki prilozi (tabele, grafikoni i dijagraml). zahteva ovog standarda

6.2

fzveStaj 0 tekucoj i rok va!nosti

kontroll

uredaja

mora da sadrfi oeenu 0 zadovoljavanju

Dve acene.

N. OIr1OYUmillienj8

Repubiitkog

seknrt8rij8i8

Z8 kulturu SA Srbije b~

. 413-81

/74~2

ad

4.11

1974.

ne pI~

18 por8Z

n8 pf'Ot'Mt

Ukupno

strana 6

738
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENO~
od 1987.()5-23

- .Beton KONTROLA BETONA PROIZVODNJE U FABRIKAMA BII ZA BETON KATEGORIJE

JUS
1987

'V.M LOS 1

Pravilnik br. 07-93/65

ad 198HJ3-09; Sluibeni list SFRJ, br. 31/87.

Concrete.

Production

control

in the concrete

plants

Predmet

standarda
sa utvrduju tehni~ki uslovi za proizvodnju, betonske kategorije ispitivanja i ocenjivanje betone. kvaliteta betona koji

Ovim standardom se proizvodi Odredbe

u fabrici beton.,

i to do isporuke

mesavine u transportno B II i za transportne

sredstVo.

ovog standarda

primenjuju

se za betone

2 2.1 2.2

Definicije F.brika beton. - postrojenje za proizvodnju betonskih meSavina sa kapacitetom ad najmanje 15 m3/h. B.ti.n; k.tllgorije BII
ni betoni.

- betoni

MB 30 i vecih marki od MB 30, betoni sa posabnim svojstvima i transportI

2.3

Transportn; betoni - betoni svih klas. odnosno vrsta, koji sa proizvode u centralnom postTojenju izvan gradilista na kome se ugraduju, a n. gradiliste sa dopremaju u vozilima.

3 3.1 3.2
3.3

Uslovi za fabriku
Pabrika betona

betona
uslovc standarda JUS U.M 1.050.

mora ispunjavati

Ukoliko se utvrdi da uslovi iz t. 3.1 nisu ispunjeni, proizvodnja u fabrici betona sa mora ooostaviti dok se ne otklone nedostaci. Postrojenje sa kapacltetom manjim od 15 m3/h moie raditl kao fabrika betona ukoliko ispunjava sve uslove standarda JUS U.M1.050 a njen kapacitct nije manji od 10 m3/h.

4 4. f 4.2 4.3 4.4

Kvalitet materijala

za spravljanje

betona

Agregat (granulall mora odgovarati standardima JUS B.B3.100 i JUS B.B2.01O. I Cement mora odgovarati standardima JUS B.CI.011, JUS B.C1.009,JUS B.C1.013, odnosno JUS B.CI.014. Voda mora zadovoljiti uslov. standarda JUS U.M1.05B. Dodac; betonu moraju zadovoljiti uslove kvaliteta prema standardu JUS U.M1.035 i uslova standarda JUSU.M1.037.

Laboratorija

za beton

Laboratorija za beton u okviru fabrike betona mora zadovoljiti uslove prema standardu JUS U.M 1.052.

Odredivanje

sastava betona

Sastav svake vnte beton. se mora odrediti na osnovu prethodnlh ispitivanj. sveiih I o~vrslih beton. sa

I izdanje

SAvtZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I

Strano 2 JUS U.M1.051

739
predvidenim materijalima i za predvidene us/ove transporta j ugradivanja. Ukoliko se prethodna ispitivanja odabrani sastav mesavine mora sa panOVQ -ispitati u fabrici betona.

vde u laboratorijskim uslovi~a,

Usvojeni sastav betona sme sa menjati sarno na temelju obradenih rezultata kontrolnih ispitivanja betona. Sastavi betona koji se upotrebljavaju za pojedine vrste betona moraju biti numerisani.

7 7.1

Kant.ala

kvaliteta

Kontrola materijalapri dopremi Pri prijemu svake poSiljke mora se izvrsiti vizue/ni pregled dopremljenog materijala i proveriti da Ii odgo. vara kvalitetu koji je deklarisan u propratnoj dokumentaciji ili na ambalali.

7.2
7.2.1

Kaotrolna Agregat /spituje se:

ispitivanja materijala za betone

vlalnost sitnih frakeija prema standardu JUS 8.88.035, - granulometrijski sastav prema standardu JUS 8.88.029, - koli~ina sitnih ~estica prema standardu JUS 8.88.036. Navedena ispitivanja moraju sa obavljati najmanje jednom nedeljno, a vlalnost prilikom svake uo~ljive promena. Uzorei za ispitivanje !rakeija uzimaju sa po zavr!etku transportnih operaeija.

7.2.2

Cement Prema standardu JUS 8.C8.023 ispituju sa:

- standardna konzisteneija,
po~etak i kraj vezivan;a, moraju se uzimati i ispitati svaki dan kada sa ta klasa ili vrsta cementa bio pre upotrebe zahteva uskladiSten za kvalitet, isstalnost zapremino. iste klasa i vnte cementa ispitivanja

Uzorei

poru~uje. Jedna provera se mole odnositi na najviSe 250 t dopremljenog odnosno upotrebljenogeementa.
Novedena ;ieea. Ako sa ispitivanjem cementa Pri svakom mora utvrdi da cement ne ispunjava neki od navedenih upotreba takvog svojstava se obustaviti dok se potpunim cementa, ispitivanjem svih fizi~ko-mehanickih i hemijskih moraju se obavili i u slu~aju da je cement dule od 3 me-

ne utvrdi njegova upotrebljivost. ispitivanju odvoji se uzorak koji se cuva, prema standardu kvaiitota cementiJ. JUS 8.C1.012, sest meseci, za slucaj da je potrebno naknadno dokazivanje 7.2.3

Voda Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice, onda se njena podobnost mora proveriti prema standarduJUS U.M1.058, i to najmanjejednomsvakatri meseea.

7.2.4

Dodaei
Ispitivanje -

betonu
prema standardu JUS U.M1.037 vrs; se:

za sveku sarlu, pri svakoj promeni cementa,

7.3 7.3.1

ako lagerovanje traje dule od 6 meseci.

;spitivanja svele;. betona metodom sleganja po standardu svojstava ocvrslog JUS U.M8.050, betona, za svaku vrstu betona:

Kontro/na Konzisteneija

se kontroliSe

na pocetku svakeradne smene,

pri izradi betonslcih tela za ispitivanje

pri svako; promeni sastava betona,

U odredenom

vremenskom

razmaku utvrdenom u projektu br.;:ona.

u --~._'W..~~.

740

JUS U;.11.051 Strana 3

7.3.2

Koli~ina pora, prema standardu JUS U.M1.031, za aerirane betone kontrolise se:

7.3.3
7.4 7.4.1

najmanje jedanput dnevno, pri izradi betonskih tela za ispitivanje o~vrslog betona.

Temperatura betona, prema standardu JUS U.M1.032,meri se pri betoniranju u po5Obnim uslovim~ vi. soke ili niske temperature, za svaku vrstu betona.
Kontrolna Pritisno ispitivanja ~vrstoea o~vrslog betono

Uzorei na kojima se mora, prema standardu JUS U.M1.020, ispitivali pritisna ~vrstoCa svake vrste, odno,no klase betona, uzimaju se prema sledeeim uslovima: - najmanje jedan uzorak svakog dana kada 50beton priprema, po jedan uzorak na svakih 50 m3 odnosno na svakih 75 mesavina, pri ~emu 50 uzima slucaj koji daje

veei broj uzoraka; ako je koli~ina proizvedene vrste odnosno kla50 Qetona veea od 2 000 m3, moie 50 uzeti po jedan uzorak na 100 m3, odnosno na 150 mesavina. Ukupni broj ispitivanja u razdoblju oeenjivanja prema t. 9.3 za odredenu vrstu ednosno klasu betona ne sme biti manji od 30. Za manje koli~ine betona (ispod 1 000 m3 u razdoblju ocenjivanjaJ ukupni broj is. pilivan;a (n) mora iznositi najmanje 10. Uzorei so pripremaju i neguju prema standardu JUS U.M1.005. 7.4.2 Druga svojstva o~vrslog betona

Ispitivanja drugih svojstava o~vrslog betona vlie se prema sledeeim standardima:

" - otpornost povrsine betona premo dejstvu mraza i soli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .JUS U.M 1.055 . .JUS U.M1.016 - otpornost prema mrazu i soli. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . otpornost premohabanjubrusenjem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . ." . . JUS B.B8.015

- vodonepropustljivost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . ..

....

. . .JUSU.M1.015

- Broj ispitivanja odreduje se projektom betona Hiprojektom konstrukeije.

8
8.1

Ocena rezultata
Konzistencija Rezultati njima. ispitivanja

ispitivanja

sveieg betona

smeju odstupati

najviSe + 20 % od slegonjo koje je utvrdeno

pri prethodnim

ispitiva-

8.2

KoJicine pora S obzirom na nazivni gornji otvor frakeijc agregata, odstupan;a od projektom betona odredene kolicine
pora u sve!em aeriranom betonu moraju biti u sledecim Naz;vni gornji otvor frakeije (mm) granicama:

I
dozvoljeno odstupanje (% V IV)

koli~ine pora :t 0,5 :t :t 1,0 1,0

63 32 16 8

:t 1,5

9 9.1

Ocena postignute

marke betona

Pracenje rezultata ;spitivanja aezultat; ispitivanja moraju se beleiiti na odgovarajucim obraseima, istim redosledom kako so ispituju. odvojeno za svaku vrstu betona. Nijedan rezultat ne sme se odbaeiti. Ako je veeo greske pri uzi. dei'" "

S"ana 4 JUS U.Ml.051

741

man;u, zbijanju, razlozima Aezultati Partija meseca,

negovanju.

ta tela se cnda ne ispituju. Mora postojati

dokumenat

sa obrazlo.fenjem

odbacivanja

rez.ultata. moraju sa grupisati po partijama. betona u odredenom periodu koji nc sme biti du!i od jedno9 koja ne sme biti vcca od 2 000 mJ. proizvodnju betona

ispitivanja pritisne cvrstoce betona mo!e obuhvatiti kolieinu ili odredenu kontrola

9.2 9.2.1
9.2.2

Tekuca

marke betona kontrolisati da Ii proizvedeni betan

Za svaku vrstu betona mar;] sa redovno, a na;mao;e ;ednom masceno odgovara predvidenoj marki betona. .

Kontrola sa vrsi sa preuzimanjem partija betona prema t. 9.1, prema jednom od kriterijuma iz propisa za beton i armirani beton. Bira sa ana; kriterijum koji najbal;e odgovara broju ispithlanjai raspolofivom podatku 0 standardnoj devijaciji.

9.2.3 9.2.4

Kada se za odredenu vrstu betona,marka betona ne doka!e u 2 uzastopne kontrole, onda proizvedeni beton odgovara ana; nizoj marki betona za koju su uslovi prema kriterijumimapreuzimanjajos ispunjeni. Prvobitna marka betona se mo!e po novo dokazati na najmanje 2 uzastopne partije betona, od kojih sva. ka mora sadrbti najmanje 10 dodatnih uzastopnih rezultata ispitivanja u razdoblju koje ne moze biti krace od ukupno 10 proizvedenih dana. a izvrsenoj kontroli marke betona mora se izraditi izvestaj sa podaeima 0 velieini partije, izabranim kri. terijumima preuzimanja, srednjim i minimalnimcvrstocama U partiji. Tekuca kontrola marke betona vrsi se odredivanjem kliznog proseka ad 3 uzastopna rezultata ispitivanja. Taj prosek ne sme biti manji od zahtevane marke betona, a pojedinaena fvrstoca ne sme biti manja od zahtevane marke betona za vise od 4 MPa. Dokazivanje marke betona Svakih 3 meseca mora se, U svrhu dokazivanjamarke betona,za svakuvrstu betona izvrsitistatistifka obrada svih rezultata ispitivanja pritisne evrstoce prema t. 9.1 za protekla 3 meseca. prema iz. Statistieka obrada rezultata ispitivanja sadr!i izraeunavanje karakteristiene evrstoce betona fbk razu:
fbk aXn -1,3<7 gde je: fbk karakteristiena aritmeticka standardna betona. Ako je bro; ispitivanja, n, manji od 3D, tad a sc karakteristien. evrstoca pritisna evrstoca, sredina svih rel.ultata devijaciia odredena ispitivanja iz dovoljno pritisne evrstoce za protekla . odreduje prema izrazu: (2) 3 meseca (n .. 30), (n ;;> 30) iste vrste velikog broja rezultata ispitivanja (1)

9.2.5 9.2.6

9.3

9.3.1

xn
0

f bk
gde je: f bk x n t '" a karakteristifna aritmeticka koeficijent pritisl13 cvrstoca.

=xn -

tn

'0

sredina n-rezultata raspodele odredena

ispitivanja pritisne cvrstoce, za stepen slobode, n, i 80 %-tnu obezbedenost, iz najmanje 30 ispitivanja pritisne cv.rst9ce za isu; vrstu betana. marki betona ako je:

po Stu.dentu

d - standardnaevijacija vrsta betona

9.3.2

Proizvedena

odgovara

deklarisanoj

fbk;;>M8

742

JUS U.M 1.051 Strana

=

gde je:

fbk - k.r.kteristicna pritisna cvrstoeaocenjenaprema izrazu (1) iIi (2), propisimaza beton i armiranibeton. MB ~ m.rka betonadeklarisanaprem~jugoslovenskim 9.3.31
Ako z. neku vrstu beton. uslov iz t. 9.3.2 nije zadovoljen, ta vrsta mora nositi oznaku one nizemarke beton. za koju je uslov jo! ispunjen. Vrsta beton. mob opet dobiti oznaku prvobitne marke beton. na osnovu: .1. ponovne ocene postignute marke prema t. 9.3.2, uzimajuei u obzir: a) uzastopne rezultate iz pro!log period., pocev od z.dnjeg, koji je bio manji od predvidene MB, b) dovoljan broj uzastopnih dopunskih rezultata ispitivanj. u periodu koji ne moze biti kr.ei od 10 proizvodnih dana;

2. dodatnih podataka tekuee kontrole m.rke beton. u skladu s. uslovima iz t. 9.3.2.

9.4 Izve!taj 0 postignutoj m.rki betona Proizvodac betona mora za svaku vrstu betona koja se proi~vodil. u f.brici beton. u protekla tri meseca iir.diti izve!t.j koji mora s.drfati sledeee: - dekl.risanu MB, - upotrebljenu vrstu agregata: izvor frekcija, - upotrebljenu vrstu cementa: izvor, - upotrebljeni dodat.k z. beton, konzistenciju: stepen premo ]ugoslovenskim propisim. za beton i .rmir.ni beton. - brojeve izveStaja i rezultate ispitiv.nja prema t. 9.2.5 - rezultate statisticke obrade: . broj ispitiv.nja, n,

fbk' - rezultate tekuee kontrole m.rke beton. prem. t. 9.2.1 - z.kljuc.k 0 postignutoj mark! beton.. Ta; Izve!t.; proizvodac betona je duzan da dostavi na sve objekte na koje je u protekla 3 meseca isporucivao beton.

- aritmetitka sredina, xn. devijacij., u, . k.rakteristicna pritisna cvrstoea,

- standardna

10

Ocena drugih svojstava oc3vrslog betona Druga svojstVa ocvrslog betona ocenjuju se prema standardima navedenim u t. 7.4.2, odnosno prema kriterijumima u projektu konstrukcije.

11

Propratni

list

Uz svaku isporuku betona proizvodac je dufan da ispuni propratni list koji mora imati sledetu sadrzinu: Ime proizvodaca betona, - datum isporuke betona, objekat za ko;i so beton isporucuje, kolicinu betona u vozilu, - marku betona,

druga svojstVa ocvrslog

betona,

stupanj konzistencije pri isporuci,

redni bro] sastava beton. (t. 61, - vreme (sat i minutl punjenja transportnog sredstva, vreme (sat i minut) pratnjenja transportnog sredstVa (popunjava prima lac betona', broj (registarski ili internil transportnog sredstva.

Str.n. 6 JUS U.M1.051

743

Veza sa drugim standardima

JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS

U.M1.005U.M1.015U.M1.016U.M1.020U.M1.031U.M1.032U.M1.035U.M1.037U.M8.050U.M1.058U.M1.050U.M1.052U.M1.0558.83.1008.82.010 8.88.029 8.88.035 8.BB.036 B.C1.009 -

Beton. Beton. Beton.

Izrada i nega betonskih Ispitivanje Ispitivanje otpornosti cvrstoce sadrzaja

tela za ispitivanje betana mraza prema dejstvu betonskih vazduha

cvrstoCe

vodonepropustljivosti

Beton. Odredivanje Beton. Odredivanje Beton. 8eton. Ispiti.anj.

tela izradenih u svdem betonu kvaliteta

od svezeg beton.

pri pritlsku

Beton. Merenje temperature Dodaci betonu. Dodaci betonu.

svefog betona i prover.vanje Ispitivanje radi izbora dodatak. betonu sa odrede.

Kv.litet

Prethodno betona

nim agregatom Beton. Tehnicki Beton. Beton. Kameni ta Separisani Kontrola

i cementom pomocu mere sleganja vode za spravljanje betona pri fabriei betona na dejstvo mraza i soil za odmrzaranje agregat za beton i asfalt. Dsnovni uslovi nalite. u.slovi suvog sejanjl beton. uslovi i metode proizvodne oprema otpornosti Frakeionisani Ispitivanja

konzistencije

sposobnosti za laboratoriju povrsine kameni

fabrike betona

Beton. Minimalna Ispitivanje agregat.

agregat (granulat)

za beton. Tehnicki vlaznosti kolicine

Kameni agregat. Odredivanje granulometrijskog s3stava metodom Kameni agregat. Odredivanje Kameni agregat. Odredivanje Cement. 8eli portland.cement. ne cementa sitnih cestica

metod om mokrog sejanja .'ehnicki uslovi i ispitivanje beli.

Definicija,

klasifikaeija,

JUS B.C1.011 - Cement. Portland.cement. Portland.cementl sa dodacima. MetalurSki eem.nti. Pllcolanski cement. Definicije. klasifikacija I tehnicki uslovl JIJS B.C1.012 - Cementi. Nacin isporuke, pakovanja. smeStaja i uzlmanja uzoraka Cementi niske toplote hidratacije. Definidje, klasifikacija, tehnicki uslov; i prinwna JUS B.C1.013JUS B.C1.014 - Cementi. Sulfatno otporni cementi. Portland<ement. Metalurski cement. Odinielje. klasifikacija i uslovl kvaliteta JUS B.CB.023 - Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cementa Ispitivanje otpronosti prirodnog kamena prema habanju brusenj.m JUS 8.BB.015-

N. OIOOU millie"j- Republitkog 18kretarijataZI k'ulturu SA Srbije br. 413-01/74-02 ad 4.11 1974. ne pia.

pontz"" prOm.

744
JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA OHA YEZNOM PRIMENOM ad 1987.05:23

Ukupno'strana 3 Beton MINIMALNA OPREMA ZA LABORATORIJE PRI FABRIKAMA BETONA

Pravilnik br. 07-93/65

JUS U.M1.052
1987.

od 1987-03.09; Sluzbeni list SFRJ. br. 31/87.

Concrete.

Equipment

for laboratories

in concrete

plants

1 . Predmet standarda
utvrduje se oprema za laboratoriju pri fabrici betona potrebna za izvodenje ispitivanja

Ovim standardom stava ocvrslog

osnovnih materijala za betme, sveieg betona, kao i za izradu i cuvanje betonskih tela za ispitivanja svojbetona.

Podrucje

primene

Laboratorijska oprema utvrdena ovim standardom sluzi za izvodenje ispitivanja tekuee kontrole u laboratorijama pri labriei betona prema standardu JUS U.M 1.051.

3 3.1 3.1.1

Minimalna

oprema

za laboratoriju

i laboratorijski

pribor

Minimalna laboratorijska oprema UredDi za odredivanje konzjstencijc svezeg betona

Vebe

aparat

(JUS

U.M8.054).

. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.

ili
sa po jednim konusom, visine 200 mm (JUS U.M8.052). . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom. - potresn;..to ili - uredaj i pribor prema standardu JUS U.M8.056. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.

ili 3.1.2 3.1.3 3.1.4 3.1.5 3.1.6 3.1.7 3.1.8 3.1.9 3.1.10
3.1.11 3.1.12 3.1.13

(JUSU.M8.0501.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom. Deeimalnavag do 100kg. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom. a

konus visine 300 mm

! !
i
1

Vag~ do 20 kg. .
Preeizna

. . . . ..

1 kom.

vaga od 0,01 do 1 000 g

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

1 kom.

Liven; tegovi .- komplet od 0,5; 1; 2 ; 5 kg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .1 kom. Mesingan; tegovi - komplet od 1 do 20 dag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. ..1 bm. Mesingani tegovi - komplet od 10 mg do 500 g. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 korr..

Laboratorijskisat sa zvoncemza signalizaciju 60 min. . . . . . . . . . . . .. do

Celien; lenjir duline 500 mm za ravnanje povrSir.a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 kom. Kalupi i okviri za izradu epruveta (betonskih kocki) velie in. 200 mm X 200 mm X 200 mm
ili drugih mera (JUS U.Ml.004) Porozimetar mikroaerirani zapremine betan 8 dmJ.

"""

1 kom.

. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
u slucaju da se u tabrici betona vade iz agregata i svezeg betona proizvodi

kom.

Iglieast; pervibrator za izradu epruveta (betonskih tela) (JUS U.M1.005) . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.

. . . . . . ..

1 ><om.

Limene posude za isparavanje (40 em X 26 em X 7 em) ..

Gasni ili

15 kom.

3.1.14 3.1.15 3.1.16

elektrieni reso. . . . . . . . . . . . . . . . .. .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 korn.

kolaca. i drvenim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 I<om. letvama Z8 vadnu deponiju cementnih sa poklopcem

Posuda UI kuvanje cementnih Limena posuda

kolaea. . . . . .
I izdanje

. . . . . . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
SAVtZNI ZA VOD ZA STANDARDlZAOJU

<alT'.

,..:

'.

J_-

745

3.1:17 3.1.18

Vikatov(Vicat)

aparat

komplet, za ispitivanja cementa po standardu JUS 8.C8.023 .. . . . . .. .1. korn. .

' ,,:..',,: " " , 1 korn.

Rezervni pribor za V.ikatov.sparat:.-

Vikatovvaljak",~""",~;"i)'-"", ;:,"':",""','" -. V~kato...a igla "'-1.--""'''>'~''''''';'---''--''''''--:---''-.-''''.''-_0.. .,.'--'_._"-o.:,, =

3.1.19 3.1.20 3.1:21 3.1.22 3.1.23 3.1.24 3.1.25 3.1.26 3.1.27 3.1:28

: - obruei od gume. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Stakleneploeic.150in'rn X 150mm X 3 mm.'; ;;".':'; ",' . . .'; ., .. . . . . ... . . . .

. . : . . . . . . . . ::.. Satelijeov {4.c;:h~!eli~~tp~stelljJ.1JS8,C8,0_23)--,_.,.', :",:':' Garnitura sita, 33 em X 33cm,sadnom i poklopcem (JUS L.J9.010) , Garnitura sita, if> em, visine 10 em sa dnom, poklopcem i podloskorn 25 (0,063;0,09;0,125;0,25 i 1 mm,premaJUS L.J9.010) ,
Mesingan; kotlic preenika 30 em

'..':._::,,~ :_~."--'--':-"'~'"";~:,,~,,,:,.:".~~......:_: . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom.

10 korn.

. . . . . . . 10 korn. --~':-:-:-:--'-I-ko';;. .2kom.

. . . . . . . . . . . . . . , . . . . . . ... . . , . . . . . . . . . . . . . . . . .5"kom.
'." . . . . . . ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
,'. . .. . . . . .

Kljunasto merilo (JUS 8.B8.048) . . . .

Limenaeeliena posuda 1 dm'

(JUS 8.88.030)

: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.
:

Limena eeliena posuda 5 dm3 (JUS 8.88.030) . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . .-. . . . .. .1 kom. Bazeni zs negu uzoraka ili klima-uredaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kalupi za izradu betonskih valjaka epruveta velie ine 150 mm X 150 mm,

u slucaju daseu tabricibetonaproizvodivodonepropustljiv beton prems standardu JUS U.M 1.0 15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - . .6 kom.
3.1.29

Kalupi za izradu betonskih grediea (epruveta) prema standardu JUS V.M1.004,

u'slucaju da se proizvodi beton !ipecijalnih karakteristika
,. ...

. . . . . . . . . . . . . . - . . . . . . . . . . . .6 kam. . . . . . . . . . . . . .3 korn.
... .... .... .... .. .. .. .. . . . . .-. . 1 kom. . . . . . . . 1 kom. . . . . . . .2 kom. . . . . . . .2 kom.

3.2 3,2.1 3.2.2 3.2.3 3.2.4 1.2.5' 3.2.6 3.2.7 3.2.8 3.2.9 3.2.10 3.2.11 3.2.12 3,2.13 3.2.14 3.2.15 3.2.16 3.2.17 3.2.18 3.2.19 3.2.20 3.2.21 3.3

Laboratorijskipribor
Metalni cevni termometar

za odrcdivanje

temperature

agregata i svezeg betona

Stakleni termometar ad 0 do ;OOOC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . .. . . . .. . .2 kom. Zidni termometar min. - maks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 kom.

Vlagomer Stoperica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . Menzurado 1000 dmJ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Menwra do 100dm' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 kom. Menzura za odredivanje organskih primesa prema JUS 8.88.039. 80ca sa rastvorom NaOH 3 %, 1/ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2 kom.

Lopata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kom.
Limena lopatica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ;'. . . . . . . . . . . . . . . . Velika kaSika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mala saflica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zidarska kaSika. . . . . . . . . . . . . . . . Zidarska mistrija prema JUS U.M8.056 Celiena paliea if> mm . . . . . . . . . . 16 Grabuljiea . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Komplet ee~ica 0,2; 0,5 i 2 kg. . . . . . Zieana eetka . . . . . . . . . . . . . . . . . Cetkica za podmazivanje kalupa. . . . .
Zahtevi u pogledu Laboratorijska kvaliteta za koju su utvrdene odredene karakteristike u navedenim jugoslovenskim standar.

- . . . . . . . _. . . 2 ~om. . . . . . . . . . . . .1 kom. . . . . . . . . . . . .2 kom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 . . .1 . . .1 . .. ,3 ... . i kom. kom. kom. kom. kom.

Kasika mesanje za cementa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 kam.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... .... .... ... ~ .... .... ... . . . . . . . . . .. ...... . " .. ........ .......... . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . .1 kom. . . . . . . .2 kom.

oprema

dima mora se redovno kontralisati.

Veza sa drugim standardima

JUS U.MJ.051-

Beton. Kontrola proizvodnje u fabrikama betona za beton kategorije 811

746

..i1J -.

Ll.w:..>L..)<';

JUS U.M1.004JUS U.M1.005JUS U.M8.050JUS U.M8.052JUS U.M8.054'-." JUS U.M8.056JUS 8.88.048 JUS B.C8.023 JUS B.88.030 JUS 8.88.039 -

Ispitivanje Ispitivanje !spitivanje eeton. Cement. Kameni

betona.

Epruvete

(betonska pomoCu pomocu betona

tela). Oblik. mere i dozvoljena cvrstoCe rasprostiranja mere sleganja mere

odstupanja

Beton. Izrada i nega betonskih konzistencije konzistencije betona betona

tela za ispitivanje

Beton. Odredivanje konzistencije betona pomocu Vebe aparata

Ispitivanje konzistencije pomoCu sleganja vibriranjem kljunastog merila i zbijenom materijama. stanju Kolorimetcementa mase u rastresitom zagadenostl organskim Kameni agregat. Odredivanje Metode ispitivanja agregat. Pribli!no Kameni agregat. Odredivanje rijska metoda oblika zrna ~etodom fizickih osobina zapreminske odredivanje

JUS l.J9.0 10 - Laboratorijska

sita. Nazivne mere otvora

N. OaDW mlll).ni. Republiekog .ek...8rijat8 Z8kulturu SR SrblJebr. 413-81 /74..fJ2 od ".It 1974. ne piKa - poru nitprom.
~tamP8 s.vezni z8VO<1Z8 It8nd.rdizeciiu

- Beo9'8d

UDK 1191.32:001.4

747
Beton ISPITIVANJE DEJSTVO OTPORNOSTI POVR$lNE BETONA NA I MRAZA I SOLI ZAODMRZAVANJE

JUGOSLOVENSICl ST ANDAItD SA OIA VEZNOM PlUMENOM

od 1984-12.14

JUS
11114.

'U.M1.0SS.

Pnvlnik br. 50-19149/1

ad 1983-12-27;Slutll8nl list SFRJ. br. 48/84.

ConctYra. Method

of IIIst for resistJInCtJ of eOflCI"tJ"'.gtlinst

flWZing

Predmet 1.1 1.2 1.3

standarda

Ovim rundardom .. utvn1uje postuPtJk ispitivanja otpornosti povrtine betOl\l n. dejstvo mraZi I soli ZI odmrzavanje. Ovaj standard .. pri"!enjuje samo na betone koji mogu prilikom eksploatacije biti Izl02enl dejstvu 1011 za odmrzavanje.
Marka otpornosti betona n. dejstvo mraza dokazuje sa standardom JUS U.M 1.016.

Princip
OtpOmost batona n. delovanje mraza i soli za odmrzavanje odreduje sa St8penom ottec\enja ispltne po; vrtine batona n.kon 25 eiklusa naizmenifnog smrzavanja i odmrzavanja prama postupku koji je utvrden ovim standard om.

UzotCi za ispitivanje Uzorci za ispitlvanje izraduju .. od svezeg betona u laboratoriji ill na gradililtu ill . izvade Iz ofvrtlog batona iz objekta. Oblik 1dlmenzije laoraka moraju odgovarati standardu JUS U.M1.004 ill standardu JUS U.MI.040. Potraben broj uzoraka za jedno ispitivanje dat je u tabeli 1. Tabela 1 Ispitna porina uzorka Broj uzoraka od 50 i.pod' 100 em' 6 l00cm'

4
4.1 42 4.3 4.4

Oprema
uracSaj za hla(lenje mora zadovol;iti Vage ta6nosti Sa automaakim ragjstrovanjem tamperature vazduha u bllzini betonskih uzoraka koji

uslove utvrdene 0,1 g.

u t. 52 ovog standarda.

Merilo ta6nosti 1 mm. Fotografskl aperat.

I.....

SAvtZNJ ZAVODZASTANDAaDlZAClAJ

748

5
5.1

Ispitivanje
Priprem. uzonk8 Uzorcl kojl . Ispituju ne smeju bltl starl manje od 28 dena. Sedam d.n. pre po&tke Ispltivenj. uzO(d 58 stavlJaju I dr1e u prostorljl tamperature 20 %2.C I relat/vne vlaioostl vazduha 66 %5 ". Posle toge 58n. gomju povrllnu-uzoiki Pastavi okvir vlsine l~mm preme slid 1. .

Slika 1

Spoj okvlr. I povr!inel?etna koja . ispltuje mora bltl vodonepropusten. Unutar post.vljenog okvlra nalije . 3 ".tnl rastYor kuhinjske soli u Sloju vislne 3 mm I odr1av. n. toj vi. sinl do po~etka ispitivenja. Tako pripremljeni uzorak ~uva se 7 dana na tamperatwri od 20 % 2.C I vazduhu relativne vlainostl 65" %5 ". 5.2 Postupek
hpitivanje klus. temper.turl . sestoji od 25 ciklusa smrzavanja smrzavanj. n. temperaturi trafenu od od + 20 % 2.C u tr.j.nju mora postiti Ispit/venj. (praznlci, merenj. I odmrzavanja u ure"aju u trajanju za hla"enje v8Zduhom..ledan d. n.

18stojlod

- 20

% 2.C

od 16 do 18 h i odmrzavanj. V.zdUM. od soli.

od 6 do 8 h. tamperaturu vikendil za_najvlle 2 h uz stalnu clrkul8ciju ~vati na tempereturi kuhunjske so menj. r.nvor uzorel 58 mor.ju

Uredei za hladenje Za vreme prekid.

- 20 %2.C.

Posle sv.klh 5 ciklusa vrle .

oplsana u t. 6, a potom

6 6.1

Merenja

Gubitak mMatarij., kojl so odvojio na povrfini usled Ijuskanja. zajedno sa rastvorom soli, sakuplj. so i flltrira n. situ otvor. okece 0,09 mm, sufi do stalne mese i izmeri sa tatnoitu od 100 mg. Rezultat. izrafave keogubit.k ma. po jedinld Ispitne povrfine u millgramim. n. kY8dratni millrnetor, se t8~nottu od 0,01 mg/mm2:

6.2

Dubin. Merenj. betona Dubin.

ot18tenje . provode n. tri mena pre ~etka isplt/v.nj. I n. trl rnesta n. o!tetenom n. kraju ispit/v.nj.. delu ispitne povrline

(sllke 2) u toku ispitivanja oJtetenj. 58 izra~un8V'

pOlio 5, 10, 15 120 c/klusa. formUIi:

prema sledetoj

d.

V2 - VI

749

geI.j.: d V2 VI

dubina oheton;a u mm,

- visina od gomje ivic. okvira do najdubljetatke

-

na o!tetonom delu ispitnepovriinebetona, u

mm, srednja vrednoSt visine od gomjeivice okvira do neottetonog dela ispitne povriine betona dab/j.. ne u 3 merenja pre ispitivanja, u mm.

.
:..

J
~

Olcvir
VodOrHlprop<Jl1IO . - JOt.

z."tiv.,,~

-3Slika2

Uzorak beron.

6.3

VlZuelni opil Opi..je se izgled poyriine uzorka koji se ispituje.

Oce".

rezulUU

ispitiV81ja

7.1

Pre prvog i nakon 25-tog ciklusa fotografiie se povriina betona koj. se ispituje u vlalnom stanju nakon odstranjivanja rastYora kuhinjske IOIi sa uzorka. Pri tome osvetljenje treba postaviti pod uglom od JCf prema ;spitnoj povrtini betona. Rezuftad ispidvanja grupi!u se prema stepenu oheeenja datom u tabeli 2.

7.2 Tabela 2

Stepen ohetonja

Gubitak mase mg/mm'

Dubina otteto. nja. najvile mm 0 1 4

Kriterijum Vizuelni opis za ocenu

0 1 2

bez Ijuhenja
slabo Ijuhenje

0 0,2 0,5

nema promena na povrtini ohetonje fioog maltera ohetonje povrtine, vidljiva pojedina zrna agregata

otpOran otpOran neotpOran

srednje Ijuttenje

jako

Ijuhenje

1,0

10

vidfjiva una agregata na celoj poyr. tini

razultat ispitivanja ~bitka m-

neotpOran

Za ocenu otpomOl1i

rnerodav8l1 je nepoyoljniji

m dubine OIh8Cenja.

Izveitaj 0 ispitiv81ju
Izvehaj 0 ispitivanju mora sadrfati sledeto podatke:

narutilac gredilitte,

ispitivanja,

750

objekt, konstrukcionl element, prolzvodal! betona, Ira!MB, poreklo uzorka, upolrebljeni malllrijall (cement, agregat, ode. dod8takJ, vodocementnl faktor,

- konzistenclja betona, - sadriaj pora u svefem betonu, - nal!ln u!p"ad'vanjabetona, - nal!ln nage uzorka pI8 Ispltivanja, sterOl! betona, dlmenzija uzorke, eventualna odstupanja od ovog Standarda, Stepan oltec!enja nakon 5, 10,15,20 i 25 ciklusa u skladu sa tabelom 2, fotografije uzorka nakon prvog i 25-tog ciklusa.

Ven sa drugim standardima JUS U.M1.004 - Ispitivanje betona. Epruvelll (betonska tela). Obllk, mere i dozvoljena odl!upanja JUS U.M1.040 - Beton. Odredivanje I!vrstoc!ebetonskih tela pri pritlsku, izve4en1h iz *mIog betDna

No 0-

mitljonja R_b/itkog

."'-ijo18..

kullUtu

SRSIt>ijo br.4IHI/74-02 od4.11 1874... ple6e. "'-"

..-

~t8mD8 S-Uni

Z8Odu lt8nd8rdiz8Ci;u-

751
Ukupno UDK 691.32.332:620.184.4 strana 7

JUGOSLOVENSKI STANDARD

Beton ISPITIVANJE KOJ.IcINE I FAKTORA RAZMAKA PORA U AERlRANOM BETONU Metoda 1Inijske mikroskopske anallze

JUS U.M1.056 1993.

Oiaj .tandard objavljen je n .Slnt.ben08 IIsto SlJ". br.59/93.

Concrete cODcrete
rREDGOVOR

or contt!nts - Deter"ination /lnRlysi.'~ witb line "fcrosco""

/Inti

{actor

pore's

distaDce

of

Berated

Ovaj
tona.

stanqard

j..

IIrlldllll

Komlsij..

7.B "tBndBrde

iz

oblasti

betona

i srlDiranog

be-

PREDHET I PODROCJF. PRIHF.NF. m..torl.. 7.'1 f"pi.tivl1nj" kolicine i faktora uzmaka pora.

Ovim st8ndBrdom

se utvrdllJ" linijskom primenjnj..

n aerirllnOlll
Ovaj i soU. postupllk

betonu se

mikro"kopskom ?oa '"pith'"nj..

anllli?om po Rosvelu efikasnm,ti aeranata

(Rosiwal). na d.jstvo

mraza

VE7.A SA DRUGIH

STANDARDIHA

Odred~e

standarda

na koje

SA oVllj

ovog stsndards.
a kada

Navedena

izdanj..
koristp.

SP. on primenjuje,

poziva'~stovremeno "tllndllrd ~szilll u vreme objavljivanja "" se nBjnovija izdsnja navedenih

vaze

i kao ovog

odredbe

standarda,

standarda.

JUS U.H1.016, JUS U.H1.055,

Beton - Ispftiv..njp. Bp.tonsoU 7.S orfmr7.BVI1".I"

otporno"ti

prema dejstvu I povr;;in.. betona

mraza na dejstvo mraza i

r..pf.t I.VBnj" ntpnrno"t

3 OPRF.HA 3.1 Hikroskop

..toUeem koji sa poveeanjpm m..rpnj.. {?",p.11I ~o do 100 pnta, sa specijalnim izmerenih mikroskopskim duzina i zbraja-

omogllcllvlI

nj.. i7.mp.renih du?lnll porll n o.:vr,,''''''

3.2 Test..ra Zll mokro
"p.r.enjp. bptonl1.

dll7.I,,", rp.gl"trnvanjp. h..tonn.

Dr.skriptori: beton. .r~ir.ni

J.-otcn. ,""t'. i'r;t;v.o,o.

linii"~'

Mikt".kopsk. analiza. eprweta

r i ,..dBnjp.

SAVF.7.NI 7./\vnn 7./\ ~TAN1)/\R')[7.ACTJU

-,

752
3.3 3.4 3.5 3.6 ApaTati za habanje kada. i poliTAnj.. ,",..Iom",;h ..pr1lVetA,

U1tra7.vucna

Hartije
G1inica
ISPITIVANJE

za habanje.

za po1iranje.

'. 4.1

F.pTUgete priprpmljenih objf!ktll prilikom huiiilicom sa betoniranja dijamantskom

F.pr1JVf!te iI t iz

Zll i!lpitivllnje i jezgllr8

U7.lmAju Jzv"dpn

!II' ih

17. kn"kl f>: p:ntnvng

va1j8ka

kTlInom. I? mera sTedine dveju kocki sa stranlcom je 200 mm IIi 150 mm i?reze !Os pravcem se po jedna ugradivanja prizma sve-

100 mm X 150 mm eija (slika 1).

nAj,hl7.11 iVfr.A

pArAlf!lna

7of!g betona

ISO

Hereu -

I II I II

I I
:

-Gomj.

strana

~
/ /

Q III II:! I II 1'1 I II

/

I II

I I I

rt
/

~ 1
X 150 h: koclr." ..a IItJ'lInicOll 150 mf!TA 140 mm X 30 mm X 40 mill, tako m..dusobno odstojanje koja je prizmi u Ir.on(slika

---------

SUka 1
Tz jezgara rlA !<u obe'

Prh:llla

100

...

X ',0

preenika p8r81elne prizme

150 mm izre70u revni stranica dej!<tvu kro7.

!If! rlv.. pr;7.me n!lu ,'n '.ikn

I rlB jn

1 rom. Kod obe !ltrllkcfji 2) .

140 mm nAIA?1 mrA7.A i 1 i rl".i"I\'U

!In nB povrsini,jezgra mrAZA I !loll

izlozena

7.a odmrzavanje

~-

.-

753

Mere u

mm

PovrIina konstrukcije izloiena dejsrvu mraza ili dejsrvu mraza i saliza odmrzavanje

Slik42

Dve pri?mp.

140

mm

30

mm

40

mm

i~'je~gra precnika

150

mm

4.2

Priprem4

opitnih

povrRfn4

Kod

prizmi

izrezanih

iz

dv.. kor:ke mm X 150

rrfpremlj.me mm, a

priUkom

betoniranja

polira

'se

ssmo jedna od povrsina

nog 140 iz ocvrslog mm.
vdi po hllbaju grubom

100

kod prizmi izrezanih iz jezgra izvadeuvek po _dye najvece povrsine

betona

konstrllkelJ..

polirlljlJ se

mm X 40
se

Poliranje

sledecem

postupk..:

Opitne
rocinj~

povriine
sa vrlo

se

mokrlm
I'"

r""'tupkom
SP rost"'peno

sa

hartijom
prelazi na

za

habanje
finiju i

tako
zavrsava

sto

ae

hartfjom

naj-

finijom.Opitne povdine se oeist" 11 IIltrazvucnoj kadi. Dalje poliranje vdi

glinieom, i to postupno od grube (I ~) do fine (0,3 ~)

se

gliniee. Na kraju, poli-

rane povdine morllju

4.3 Postupak

se ponovo oci..tftl 11IIltrazvucnoj kadi i osusiti.

1.lnlj..k8 mikro!'lkor"kll pitta 1'0 ?lImlSlj..nfm

snlll

":11 ;",'n"! ,",pmfl,r""k"rom IlnljAm" orl 16 rlo rlpfl"fs"nll 32 CijA mm. j.. fllktoTom Itlcllrnll rllI?!nll

58

povecanjem
i?nosi 240

od

SO do

100

mernlm

em kod

betona

"II mllk"fmllinim Raspodell1

fTskeijllms

vazdusnlh

mehllTfr.1I

T8zmaka

koji

predstavlja najkamenu do iviee

ver.u
n8jbli!eg

mogucu

udaljenost

I.lnp tllclc" pro f "'"0

mehurir.A,

tI oevr!l 10m eementnom

vazdusnog i?rezanim

Izrllipn~ IJ mfllmetrimll.

Nil prizmeme Hni

iz dvr. orltnp kor:k..

po 3
1Inljll'''''

meTenja rlltiinl'l
prvlI

se izvode iznosi
grupa od

samo

na jednoj

povr-

150 mm X 100 su

mm, nil

cij.,

IIklll'nll
,la

120 em. Linije duZine

4 linije

10 r:m .porle Ijene

grltr".

f to tako

pocinje
42

na
!DID ad

IIdllljenosti

6 mm od ivte..

rrfzmn, "r~l!:a ~rltI'A

0<1 4 linije

ne udeljenosti

754
?'1Ir!nje nJ.. Hnije prve druge grupe, grupe. II tr""11 Lintje grnpll or! 4 Ifnijp. grnpi nil udaljenosti ~u udaljene 42 mm od zadpo 6 mm (sli-

Iinije

u ~vlI~oj

m","m;obno

kA 3).

Here

u IIIRI

Me,,,,, linije lIB

(8

eprvvereme kocki

iz

Slika 3

- Herne
duline

Iinij"

nil

opitnoj

povriini

Nil prizmllma-i?rezanim njll ~p. izvode na

iz 5 linija

jezgara

izvpr!pnih 13 do

iz ocvr~log 15 em na ito svakoj 5e prva

betona ad obe Iinija

konstrukeije, najvece. nalazi

merepovrsine. na udalje-

RII?mBk i?medu no~ti n.lll iti

linija

iznosi

po 6 mm, K tim koja je r!ir"'~tno

2 do 3 mm od povrsine pod dejstvom

pod dejstvom

mrBZB i soH

kojll

".. kori~ti

zamrzavanja i odmrzava?a odmr?lIvanje (slika 4).

Here

u rnm

Meme linije ne epruverame iz jezgrll

130 do 150

Slika

4~

Herne

~Inf.ln

nil opftnf.

povrRinama

-...----.-4

755
Pri merenju sa potrebno poveeanjem je ohuhvat!ti "'v.. VM:ri",;;nl' por.. f kojp f "..k" koje su vidljive u cementnoDl

kamenu merenja te, dva

50 rio 100 plltn h..tt"n"

nalllze

se na ocvrslom i kao vazdnsna koji merenja pTf.cnid

pre"ecene linijllma merenja. Linije "" vllzrl",;;np- mehiruee uglavnom kao sekanMpre "p- dn?ine izmedu tih lin.ija izmedu i tako avaka pocetka ae i broj na

a delimicno lIzastopna mehuriea linija

mrhllrff.lI. to jp-"t

DlP-hnrien:' uzastopno Ie?..

rllzmaci linija

krajajednog Isto kao

drugog du!ine vazdusnih oevrslom

po rlII?!n!

merenja.

mere

- sekllntn
presecenfh vazdu,;;ni

11 "vnkom cHnvom

'/1I:>:dll5nom m..hurieu, m..rnih lin!ja.

i celokupni du!ine

mehuriea betonu su veea loseg

i ukupna

rllI?!nom

Izmerene

i u samim izuzeti

VAzrlll,;;nfm mrh"ricimo m..hllrir.1 i m..hllrfr.f

s'e allbiraju. je iz duUna samog presecne oblika merne evidentno Hnije da au

Od merenja (sekante) posledica sevi, kao U slueaju eenje cUi

kod kojih :>:11 koje je

od 4 mm, kilo zbijanja

betonll. '"to tAko, pri merenju ae ne uzimaju u obzir riporozno"t "nmom Agrpglltu. "
7.irlova VIl7.rllI,onfh ,,,.lll:>:! linije nil m"hnriell pri I Ikom polirsnja, I In I j i merpnjll, potrebno je, blezi i:>: krll?nt"~ ohlikll kadaae pri ostemerenjuJodb pore.

osteeenja sa

zajedno du!inu

mehllriep.m merne

pressens

koja

va:>:rlIIsne

(sUkaS).

0 l!J
'\
I

Merna

linija

I,

"

SIika

- Herenje

du?;ne

pr"Rnr.ne ,,"o:dm.nih

mnrne Jinlje
_huricII

1 kod

oitecenth

zidova

PRORACUN

PARAHF.TARA

VA7.nU~Nm

HF.,"/RICA

Lin!jskom
to uknpna iz na izilazi hurica vazdusnim N.

mikroskopskom
ko1ieina rezultata ocvrslom mehuriclma

linn I I:>:C'III o,I,""IIjn

mphnrlf.n tj. iz ~7.c)

se dVII parllmetra
I fakt~r llnlja odaeeaka razmaka merenja Hnija

vazdusnih
(FR). izmedu ..renja na

mehurica,
Proneun vazduinih (aekenta) ..erenjf

-i
..t

vazdu..nfh merenjll, betonu IP IC,

pro-

10: rlelovII "nmp dnUna

I f:>: nkupnoR hroja va:>:d",;;nf.h mehurica

linijama

Za proraeun

oba parametra

!lln?p- !l1..tf..r...)ednacine:

--.........

-........

756
5.1
Uk\lpnll II' 1t01i<:.1na v8zrl\l;;nlh

--.------.
m..hllr;r.I1 7.,;, \I z"I'r"min~k!m procentima ('% V/V)

I 100

7. c

II' + IC

~.2

Falttor

rar.noslts FR

fslttors 7." prors<:.un ,,1 7."preminslti deo c

rllzmllkll cements,

potr..hnn

J..

u ?"rreml"~kfm

h,r";:lInllti: prnc..ntlml1

(I

V/V)

vc
grle

.
P ?

100

1 000 Je:

- koti.:lna

cementa,

u kllogramlmn

pn Jr.\lhnom m..tru,

I Pz - zIIprem1n",ka masa be? pOrB I ;;\11' .! Inll r...m..ntn,

1 ZIIpreminsiti v deo vode, 11 ?IIprE'mfn",kfm prncPlltlmll

11 kl1ngramima
('t V/V)

po kubnom metru.

vv

, P v

100

1 000

g<le ja: v Pv c)

- kol1c1na
Zaprem1nslti

vode

?II 1 m3 betonll, vode,

11 kilc>grllmlm"

po kuhnom

metru,

- ?IIpremin...ka

mass

u kiJogrllmima

po l<.1Ibnom metrl1.

deo

cementnog

kam..nn

V + V r: v rI) Or\nn~ m..hnrics V + V c v

7-c

i?III..tI"

?lIpr..mln",kng

ri..III

r..,m"ntn"l!

"nm"nn

f IIklll'n..

kollc!"e

vllzdusnih

e)

Pro",...:n', II'

dll7.~nu

s..kllnte

11 v/!?dll;;nim

m..hllrf.;imn,

II cp.ntimetrims

t"'-

f,

757
f) Specifitnu
4 5=t Na osnovu jednacine, mena datih sto jednAtina zavisi koHtine .i?r"<:II""v" ".. orino.." m..hl1ri,;n r"ktoT i?m..rlll ra?m"ka po jednoj de1a od slede.:e cementnog dv( kapovrsintl va?ritlsn;t, I'''rn. 11 cpntimf!trima na minus jedan

od vTPrino"ti vA?dl1snih

7.Apreminskog betonu

i uktlpn..

tI ;"pitivAnom

V + V c V

zc
Ako je:

V + V ~ S 4,33 Zc
hit tor razmaka V FR I = + V Z je c izracunava 10 S 5A 11 m; 1 im"trimB prema jednl!cini:

a ako V Z + V

~> 4,33 c razmaka izraeunava 5(', tI m; 1 im..trima I'rema jednaeini:

faktor

30 FR2 =

11,4
5

V + V (~+
Z c

n1/3

1]

J1.VF.~AJ

0 ISrlTIVANJU

U izvestBj

0 bpitivanju
0 betonu. 0 mikroskopu ukul'ns

nno"" "..
kojlm

,,1..ri..tl

podad:

- opsti podaci

padsci izmerAns

..u nhlwljenB vB?rinsnth

h:p1tlvsnjs.

koHeJna

mehnrica,

- izmeren fsktor - ocena re7.u]tsts

Hini.t'r.tv~

rA?maka,
Ispitjv~nj".

N~o.n~vu 'i"ljenja

Reograd Sl~pra SaVP7ninVM 7~ .hJIII~rdin~iju u ~ull"r" ~.r'h!i~. <.hij. hr.41J-:v>n/Q?, Nt ~4.07.1992. ne plata se porez nl pl'Ollf Z~"r:u1jO"n ,.~t :t'"'r1...)nlP(SVP:n~t. r' unnohvanja)

758
UDK 693.542:620.179.152.1

Ukupno

strana

JUGOSLOVENSKI STANDARD

Beton ODREI>IVANJE RAVNOMERNOSTI RASPODELE CEMENTA I VODE U SVEzOJ BETONSKOJ MEsA VINI Metoda sa radioaktivnIm Izotopfma
list. SRJ". br.59193.

JUS U.Ml.063 1993.

Onj .taadanl objlYljea je I .SIatbP.-

Concrete - Deter.1r11,t1oD or th" holflt)gencJt., or ce_Dt concrete .1xture by rlld101sntoptf.,, _thnd

PREDGOVOR

IIDd wllter 1D tbe fresb

Ovaj tona.

standard

je

uradila

Komia!ja

?a

~tandarde

i70 oblasti

betona

i armiranog

be-

PREDtIET

Ovim IItadnardom i vode u IIveloj

lie utvrduje betonllkoj

po~tl1pak

ntvrdf.vanja

ravnomernosti

raspodele

cementa

mesavlnl mp.todom radioaktivnih

izotopa.

VElA SA DRUGI" STANDARDtHA

Odredbe

standarda IItandarda.
!e on

na

koje

se

ovaj
5n se

~tandard
vazlla najnovija

poziva u vreme

istovremeno objavljivanja
navedenih

vaze

i kao ovog

odredbe

ovog
a kada

Navedana

izdanja
korf~te

standarda,

primenjuje,

izdanja

standarda.

JUS B.Cl.Oll.

Cement - Portland cement - Portland cementi sa dodacima - Hetaluriki cement!

-

Pl1col~nski

cement!

Definicija.

klasifikacija

tehnicki

uslovi

JUS U.H1.0S0,
ZAR11tV

Beton

Kontrola prnf?vodne sposobnosti

fabrike betona

Cement i voda su ravnomerno raspnr...'..nl sve7.oj betonskoj mesavini ako je stanu 3

o 0 -

dardna devijacija kolicine cp.mp.nta m~nJa Ilf jednaka od 10 kg/m fakton v/c mllnja fll jednaka
ad 0,03.

a vodocementnog

DeskrlptDrl: cellent. vl'da. vodocellentni hklnr.. r..J"'1o!a. sv..t. bPtcnska lesavina, ispitivanje

i70danjn

SAVF.7.NT

7.AVOn 7.A STANOARnTZACIJU

JCS ~.Hl.063:1993

759

OPRF.HA
"

4. I

Scinti1aciona

sonda

sa mernfm

IIT..,IAjrm.

4.2

Dubinska

izotopska sonda za merenj.. v)agp..

4.3
.~

Dve

besavne

celicne

cevi.

ISPITIVANJF.

5.1

Obelezavanje

betona

Oh..lezavanje betona vrsi se dodAvAnj..m ~ k~ rAdioi?ootopom obelezenog tovremeno sa doziranjem ostalog potr..bnog cementa.
Oh,dezenJ. cink-oksida ,cement (ZnO) priprema u mlinu se sa homogeni?oAdjom kuglAma, II trAjan)u 5 kg od c..menta 1 h. i 20 kg

cementa

is-

radioaktivnog

Ova

kolicina

od

20 kg

cink-oksida aktivnost

(ZnO) betona

aktJ.virA 3 000

se

na

vrednost

3,7.10-6Bq,

cime

sP. postize

specificna

Bq/kg.

Fin"ca

mliva

cink-oksida

(ZnO) po Bleinen (B.laine), prema standardu JUS B.C1.011

mora.da bude ista kao i finoca upotrphlj..nng cementA.

5.2 Priprema betona 7.a ispitivanje

Pos JP. obelezavanja

J. zavrsenog

mesAnjn

sAdrzaj

b..tonske mesavine

se ravnomerno

i?oruc':i 11korito cije su mere odredene IIstAndArdu JUS U.M1.050.

~.3

Herenje

aktivnosti

i sadrzaja

vede

Aktivnost kao m..rJ.lo distribucijr

c..mrntn mrri sP. scintiJacionom

sondom, koja se

postnvi 11 cr>Ucnll cev i s njom ?oAhod" nn nnnpT"d odT",!p.nA merna mesta u mesavini.
SadTzsj njom vode m..ri se na ista sondom
?oA

m"T..nj" vlng.., kojA se postavi u celicnu cev i s

kAo ?oA mrT"nJp. nktivnosti.

zabode

merna

masta

5.3.1

Broj

i raspored

mernih

mests

RTOj mernih mesta, bez ob?oira na kolic':inll ispitnog betona, mora biti najmanje 30. RAspored mernih mesta mora biti rnvnomrTAn po povr~ini korita, a svako merno mesto mora biti udaljeno od stranicA koritA i sns"dnog mrrnog mesta najmanje 20 em.

760
5.3.2
Broj i vrp.mp. mr.renj8 nn pojNfln im mr.rn im m.."Umn

Na "vAkom m'!rnom merenja mor8

me"tu

morAj"

bit! to]iko

i7.\'T~iti '''' da .Ie relAtlvnA

po 3 mp.rp.nja greska manja

aktivnosti od 1

i vlage.

Vreme

%.

6 6.1

REZULTATI

Odredivanjc

distribueijr.

er.mr.ntn

StAndardna

devijaeij8

ep.mp.ntA dnhljR

se
(JA

17. ohrA"cA:

(J

cr.mpntn

=T
cpmenta, i7.merenih

. DC

gde (J
(J A

.Ie: - standardna standardna - prosecna devijAcijA devijacija i7-merena

cementa

aktivnosti,

A
DC

Aktivnost,

- dozirana
Odredivanje

ko]ic.inA

Cp.mpntA.
vodocementnog r8ktora (vIe)

6.2
Sadrzaj topne

ra"pode1e

vredno"ti

vode sande.

nA svakom KolicinA

mernom cementA

mpstll

dirr.ktno

se

procita ooreduje

iz

krive

bazdarenja

izo-

7.a svnkn merno DC

mesto

se obrascem:

DC n

= An

gde

.Ie:

DC - kolicina n

cpm,mta nA n-tnm mprn"," mp"tn,

~n - i~merena aktlvno~tnA
A - "rednja aktivnost. lz tako odredenih kolicinA
izracuna
Na taj eija

"-tnm m~r"~m mp~tlt, DC - d07.iranA kolicinA cpmpntA.

cpmrntn i f7.mprr.nih "adr?8j8 vode za svako merno mesto

se vrednost
nacin dobijeni parametar

vodocementnog
odno" v/c ravnomp.rnosti

fnktora

(vie).
i dobijena standardoa devija-

stAt fr.ki

.Ie drugi

"e obr8di rnspodele.

OCENA ISPITJVANJA

StAndardne i7.i]AZi iz

devijac1je same

iz

t.

1i,1

i t.

1\.2 ocenjuju

"e

prema

kriterijumu

koji

pro-

dp.finicije. 3

JUS -tJ.H1.063:

1993

761

R J7.VF.STAJ 0 ISPITIVANJU
J7.vestajo ispitivsnju mors ds

sarir7.i:

ssstsv betons;
-

konzistenciju

beton~;

nscin pripreme betons;

broj broj mesavins mernih betons; mests;

podstke

0 instrumentlms; devijscije zs kollcfn~ c~~~nta i vodncementni fsktor (v/c).

stsndsrdne

POSF.BNI USr.oVI

7.hogupotrehe rsdiosktivnih
r~hnih zs bezbedsn rsd:

izotopn, ~klpn SA mors pririr7.avstisledecih mers pot-

ria .Iestrucno obucens 7.8 rari sa J7.vorlma radijscije;

- da .Ie pod radioloskom kontrotom nAriJe7.n~institucije; - ris ima dozvolu

trsnsport izotops

za rad sa izvorlm.. rnriijscije, kao i dozvolu

od nadteznog orgAnn;

za nabavku

ds CUVS okolinu od kontsminncijp.; lzvriii svu potrebnu dp.kontamlnnr.ljn mesta

zs
ispitni

- ds

ispitivsnjs

i svih apsrata

sprsva
dn
-

merenje;
beton ne ugrsduje u nbJekte.

Sf>

l1 .1,I1'1'r~in"-ijIJ St'IP' S~v.lni 1>"'':''1

~h CMQVII 'isljp.nja Hinistal'stva l' kuttUl"1 P..r'I~I;~. ~I~ij. rr.411.:vJ1Vq~

- ~ocqrad

7.;ahr~njpno

rrp~1 '''r~v;'lT11. (~V" Yr~t" Iltln('t' ~nj~)

M 14.01.1992.

no.

plata

se p:Jrez na pro.et

762
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od I-VI-1966. ISPITIV ANJE KONZISTENCIJE BETONA POMOCU MERE SLEGANJA

JUS U. M8. 050

1-1966.
list SFRJ br. 31l966.

Re1ienje br. 17-4411 od 7-1-1966; Sln;;benl

Consistency of concrete by the slump test

Predmet standarda Ovaj standard propisuje nacin ispitivanja konzistencije betona pomoeu mere sleganja.
Definicija Konzistencija je jedna od osobina sveie betonske mase koja zavisi od granulometrijskog sastava agregata, kvaliteta agregata, kolicine cementa i vodocementnog faktora. Prema konzistenciji, beton moze da bude vla:lan, plastiean ili teCan. Oprema Za ispitivanje sluZi sledeca oprema: Kalup ( v. sliku) od pocinkovanog lima, debljine 2 mm, izraden u obliku zarubljene kupe visine 300 mm, donjeg unutra~njeg precnika 200 mm, a gomjeg 100 mm. Blize gomjoj ivici ima dye ruCice (poz. I) za dizanje kalupa, a na donjoj ivici dye papucice (poz. 2). Mere u mm

!
= I

0 4.1

t ~
III 'C t:

3
3.1

g
N

:=

~ .

bII 0 ,)l

."., w

~ ~ :s

i >

.~
0 ~

~
=' 0

~ e :a ~

..,
~
~
"C 0
Co

--1Q~

:s CJ

010

~
~ C\,
~

I 1 I 1 I 1
010 I

'O'bpDo

_8118

JUGOSLOVENSKJ

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

Strana 2 JUS U. M8. 050

763

3.2
4 4.1

Okrugla eelicna ipka 0 16 mm, duzine 600 mm, koja se na jednom kraju, na dunni od 25 mm, poste. peno suZava i zavrava u obIiku polulopte precnika 12 mm. Nacin ispitivanja

Uzimanje uzoraka Uzorke betona treba uzimati pri izlasku betona iz mealice iii, jo bolje, pri istovaru posle transportovanja. Pri istovaru, od poeetka pa do kraja, treba uzimati u jednakim vremenskim razmacima isle koticine betona. Od betona za kolovoze uzorak se uzima neposredno iz mciavine posle istovara na podlogu; uzorak se uzima najmanje sa pet raznih mesta. Ovako uzeti materijal treba dobro promeati da se dobije jednolika izuzme uzorak u potrebnoj koIicini za ispitivanje. masa, pa se iz nje cetvrtanjem

4.2

Ispitivanje Kalup se prethodno sa unutraSnje strane vlaznom krpom ovlazi ; zatim stavi na ravnu plocu. Potom se stane na obe papuciee (poz. 2) kalupa i poeinje sa punjenjem kalupa. Kalup se pun; u tri ptibIifuo jednaka sloja, tako da posle zbijanja slojeva kalup bude ispunjen do vrha. Nabijanje betona u slojeve vri se ~ipkom, opisanom u taco 3.2. Svaki sloj se nabija, tako da se 25 puta probada ipkom, pri eemu treba voditi racuna da probadanja budu pravilno rasporedena po povrsini svakog sloja. Donji sloj se probada kroz celu visinu, a pri nabijanju gornjih slojeva treba sipka da prodre i u donji sloj. Poto je nabijen gomji sloj, suvisan beton treba skinuti pomoeu mistrije, tako da kalup bude potpuno pun. Posle 30 s beton se oslobada kalupa, na taj nacin ~to se kalup briZIjivo vertikalno izdigne pomoeu ruciea (poz. I), a zatim izmeri visina epruvete (h') sa tacnocu od 1,0 mm. Sleganje betona se izra. cunava po sledecem obrascu: S = h - h' gde je: S = ukupno sleganje betona, u em; . h = visina kalupa = 30 em; visina slegnutih epruveta, u em. h' = Rezultat sleganja se zaokruzuje na 1,0 mm. Prethodna ispitivanja se vrse na gradilistu iIi u laboratoriji da bi se utvrdio sastav betona prema konzisteneiji koja je poieljna. Dalja redovna ispitivanja vrse se na po tri uzorka iste meavine. Rezultat je prosek od vrednosti dobivenih sa 3 uzorka. Sleganje betona po ovom naCinu ispitivanja treba da iznosi:

za vlami beton do 5 em, za plastiean beton do 18 em, za teean beton preko 18 em.

Primena
Odredivanje konzisteneije betona pomoeu mere sleganja primenjuje se na betone sa agregatom yeti. cine zrna do 30 mm.

-. """"''?r:>.~

764
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBA VEZNOM PRIMENOM 00 ..VI.1966.

OK 666.972: 53IJ.57

ISPITI VANJE KONZISTENCIJE DETONA POMOCU MERE RASPROSTIRANJA

JUS U. MS. 052

1-1966.
lIB. RI"ILJ hr. 3/1966.

ltelenJe

br. 17-44/1 od 7-1-1966; Siulbeni

\
I
I .g

.,:,"., 'J,"I'..,~ r.....-

' ',)

.I~~~,

F.

, "I,).} ' "!,"--\

Consisle1lcy of cOllcrele by Ihe spread lesl

Prcdmct

slRndnrdn
propisuje na~in ispiliyanja konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja.

Ovaj standard

Definicija
Konzistencija je jedna od osobina sveze betonske mase koja zavi.i od granulometrijlikog ""stava agregata, kvaliteta agregata, koli~h1e cementa i Yodoeementnog faktora. Prema kOluisteneiji svei beton mole da bude vlalan, plasti~an iIi t~n.

I
..
"0

~
.. N

c:

3
3.1

Oprema
Za ispitivanje sluli sledec-.. oprema: Dvostruka drvena tabla (sl. I) 700 mm x 700 mm x 110 mm. Po.dina gornje table obl~ je pocinkoyanim limom debljine 2mm, Sredina table obeldena je mema ..nakrsnim linijama. parnle'lnim sa dvema stranama table. Gornja tabla je ye7f"\naza doaju. pomottJ dr.o 5:1 "" (poz. I). taka cia se j gornja tabla moze podici pomoclI rtI~iec (poz. 2). Pored IUiXe lMJ"d"vljen<lc "'''play," (p<>z-J) k,'j:t dopu~ta podizanje gornje table za 4 em. Mere U mm

~ >
0
~
'.I c: ~

.; 0 ., ::J .,

~ .e 0
-g ~

..

700
/
/ ,,/ /

~
~

~
~

;;

./

i !

,/"
I

"

. 7-'

\
/

::I

, -- - --~

/-

/
'

/'"

f, g

.
I

~ :I.
51. t
I

3.2

Kalup (sl. 2) od poeinkoyanog lima debljine 2mm izraden u obliku zarubljene kupe visine 200 mm, donjeg unutra~njeg pre~nika 200 mm, a gornjeg 130 mm. Blize gornjoj iyiei ima dye ru~iee (poz. I) za dizanje kalupa, a na donjoj ivici dye papu~iee (poz. 2)
Ukupno .trana 2

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

765
Mere u mm

130

~I.
I

51. 2

4 4.1

Nacin ispitivanja
Uzimanje azoraka Uzorke hetona treba uzimati pri izlazu hetona iz meSaliee, ili jo~ bolje, pri istovaru posle transpcrtovanja. Pri istovaru, od poeetka pa do kraja, treba uzimati u jednakim vremenskim razmacima iste kolieine betona. Od betona za kolovozne zastore uzorak se uzima neposredno posle istovara na podlogu, najmanje sa pet rarnih mesta. Ovako uzeti materijal treba dobro promdati da se dobije jednolika masa, pa se iz nje eetvrtanjem izuzme uzorak u potrebnoj koIieini za ispitivanje.

4.2

Ispitivanje Dvostruka tabla se postavi na horizontalnu podlogu. Lim na gomjoj tabli i unutrasnja srtana kalupa obrisu se vlaznom krpom. Kalup se postavi na sredini table. pritisnu nogama papueiee kalupa i kalup puni betonom u dva sloja priblifno iste visine. Svaki sloj se nabija sa po 10 udara letvieom preseka 4.<:mx 4 em. Kad je kalup napunjen i nabijen, poravna se mistrijom gomja povrsina kalupa i oeisti povrlina table. Pol a minuta posle punjenja kalup se pomoeu rueice polako podigne, pri <!emu se heton, u zavisnoti od konzistencije, manje ili viSe slegne. Zatim se gomja tabla pomocu rueice 15 puta polako izdife i pu~ta da slobodno pada sa visine od 4 em. Potom se izmeTe dva preenika rasprostrtog hetona koja su paralelna sa stranama table. Kao mera rasprostiranja uzima se prosek izmerenih preenika, zaokruzen na ceo em. Prethodna ispitivanja se vrSe na gradili~tu iIi u Iaboratoriji da bi se utvrdio sastav hetona prema konzisteneiji koja je pozeljna. Dalja redovna ispitivanja vrSe se na po 3 uzorka iz iste meiiavine. Rezultat je prosek od vrednosti dobivenih za 3 uzorka. RasprostiraDi" hetona po ovom naeinu ispitivanja treba da imosi: za plasl;.:an heton od 36 do 50 em. - za teean beton preko 50 do 65 em.

Primena
Ispitivanje konzistencije plastienih hetona pomoeu mere rasprostiranja agregatom velieine zma do 30 mm. primenjuje se na hetone sa

Stampa:

Beocradskl

Ir.t1~k'

u,vod

BeOKud

766
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PBJMENOM od l-Vll-1968. . Beton ODREDIV ANJE KONZISTENCIJE BETONA POMOtU VEBE APARATA
Reseoj. br.I8-1449/1 od S-m-1968; Sluib.ni list SFRJ

_._~._JUS U.M8.054
ID-l96&. br. 10J1968.

Concrete. Determination oj consistency by meons oj Webe apparatus

'tJ l1li

Predmet

standard a

1:10

Ie

Ovaj standard propisuje nacin odredivanja konzistencije betona pomoeu Vebe aparata.

f ~ . N .
~
'tJ C

Definicija
Konzistencija betona je 'sposobnost granulometrijskog sastava mineralnog menta, vode, mesanja i homogenosti Prema konzistenciji beton moZe biti: plastienog oblikovanja sveie betonske rnase, koja zavisi od agregata, kvaliteta mineralnog agregata, koliCine i vrste cesveie betonske mase. vlaian, plastican i tecan.

Primena
Odredivanje konzistencije betona pomoeu Vebe aparata primenjuje 50 za hetone spravljene sa mineralnim agregatom sa zrnima do ukljucivo 30 mm.

"
!J >

0 Jill
~ 0
'00 ::s ,.,. II

0 > =

Oprema
Za odredivanje sluii Vebe aparat prikazan na slici koji ima sledeee delove. Postolje (poz. I) na koje je nasaden vibracioni sto (poz. 2). Sto je oslonjen na postolje preto 4 spiralne opruge (poz. 3). Sa donje strane stoia je pricvrscen dvojni ekscentar (vibrator, poz. 41 koji dobija pogon ad elektromotora preko gumenog remena. Motor je postavljen na postolje tako da 50 moie pomerati i time pritezati remen. Propisana frekvencija vibracionog stoia je 3000 ciklusa u minuti; amplituda vibracija 0,4 do 0,5 nun i vibrirajuca masa 63 ::i::3 kg. Cilindricni lonac (pOz. 5) je od nerdajueeg celika, unutamjeg precnika 240 mm i visine 200 mm. Lonac je pomocu dva leptirasta vijka pricvrseen na vibracioni st~. Abram so v konus (poz. 6), zapremine 5,5 litara je od celicnog lima debljine 2 mm. KODUS izraden je u obliku normalne zarubljene kupe visine 300 mm. PreCnik unutamjeg kruga osnove je 200 mm, a precnik unutarnjeg kruga na vrhu kupe je 100 mm. Ploea (poz. 7) od stakla, pleksiglasa ili druge v.stacke rnase, sa mesinganom ~ipkom (paz. 8) i driacern (poz. 9); za druc je ucvr~n metaln; levak (poz. 10) za sipanje hetona, a na gomjem kraju je vodica (poz. II). Driac je naCinjen od cevi ; tako nasaden na postolje aparata da 50 mole vrteti. Na taj \lacin je moguee iznad lonca posta viti bilo krak driaca sa konuSt>m, bilo staldenu pJoeu. Ploea sa mesinganom sipkom 50 moie vrteti oko vertikalne ose druca j vertikalno pomicati u YOdici. Masa ploee sa vodicom je 2,8 :r 0,2 kg, a preenik ploee je 230 mm. Okrugla eelicna sipka. 0 16 mm, duiine 600 mm, koja se na jednom kraju na duiini ad 25 mm postepeno zavr~ava u obliku kuglice preCnika 12 mm i sJuii za nabijanje hetona u konusu.

.a

~
0 ~

:a
0

~
i0 ij

::s

c u
c > "
Ot

:;

i ~ ,E f
Q, Do

J
~

~_2

:1

JUGOSLOVENSKJ

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

S~[J.J1J.

JL::.

L. .\J.::i.

()j~

767

5
5.1

Nacin odredivanja
Uzimanje uzoraka Uzorke svezeg betona treba uzimati na izIazu vertikalnog transporta pre ugradivanja. Uzorak skim razmaeima i sa najmanje 5 raznih mesta. dobije jednolika masa, pa se iz nje cetvrtanjem Postupak odredivanja Lonae i konus se prethodno sa unutra~nje slrane prebrisu vlainom krpom. Konus se zatim stavi eentricno u looae. Levak za sipanje belooa na drlaeu se stavi u osu konusa. Koous se kroz levak puni u 3 Olprilike jedoaka sloja, tako da pos]e 3 nabijanja bude napunjen do vrha. Beton se nabija celicnom ~ipkom. Svaki sloj betooa 50 nabija tako da se 25 puta probada ~ipkom, pri cemu treba voditi racuna da probadanja budu pravilno rasporedena po povr~ini svakog sloja. Donji sloj se probada kroz eelu visinu, a pri nabijanju gornjih slojeva treba ~ipka da prodre i u dooje slojeve. . Po~lo je nabijen gornji sloj, levak se zakretanjem drlaca odstrani, i suvi~an betoo skine pomocu mistrije lako da konus bude potpuno pun. Trideset sekundi posle poslednjeg nabijanja i odstranjenja suvi~nog betona sa vrha konusa, konus se brizljivo vertikalno izdigne i beton oslobodi konusa. Posle dizanja konusa namesti se kroz vodieu na drZaCu plnea pricvr~ena na mesinganoj ~ipci, na sam vrh betonske mase u loneu i pricvrsti vijkom (poz. 12). Zatim 50 ovaj vijak popusti, pusti 50 u rad vibraeioni sto, a istovremeno i sekundomer. Belonska masa u loneu pocinje da se dejstvom vibracija sleze, a pinea stalno sledi sleganje belona, po~to lefi svojom tefinom i tezinom mesingane sipke na betonskoj masi. Vibriranje traje sve dok belon ne pokrije ploeu po celoj donjoj povr~ini. U tom momentu motor se iskljuCi. Vreme vibriranja se meri sekundomerom od Irenutka pustanja motora urad, pa do pokri. vanja betonom eele povrSine ploee sa donje strane. Sleganje betona posle vibriranja oeitava 50 direktno na merilu, ugraviranom na mesinganoj ~ipci. mes..lice ili bolje pri istovaru, posle horizontalnog i mora predstavljati prosek, uzet u jednakim vremenTe pojedinaene uzorke treba dobro prome~ali da 50 izuzme opilni uzorak u potrebnoj kolicini.

5.2

5.3

Izracunannje Vebe stepena Vebe stepeni izracunavaju se po sledecem obraseu: N=~.t Vo gde je: N - Vebe stepeni; V0 - zapremina betona pre vibriranja, V0 = 5,5/; zapremina betona posle vibriranja, u I; VI t - vreme vibriranja, u s.

Vrste konzistencije Vrste konzisteneije betona prema Vebe stepenima prikazane su u tabeli.
Vrsta konzisteneije Jako plastiean, teean Normalno plastiean Slabo plastiean Vlaian kao zemlja Siabo vl?.zan kao zemlja Vebe stepeni ispod 3 iznad 3 do 6 iznad 6 do II iznad II do 23 iznad 23 do 49

Veza sa drugim standardima JUS U.M8.050 JUS U.M8.052 Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere sleganja Ispitivanje konzistencije betona pomocu mere rasprostiranja

:::;r;m":~-': >",o!!r:td.~,,:'::-:'Ifi~k! ::,':~d ;

geoe'!'3.1

768
JUGOSLOVENSD STANDARD SAalA VEZNOIf raJlfENOIf od 28. X 1978.
~.._'~,

-.
Betoa ISPmv ANJE KONZISTENCUE BE10NA POMOCU SLEGANJA VIBRlRANJEM Pmilnldll". 12-10633/1

JUS U.M8.056
1978.

CNI~.VI 1978; SIu1beni liJt SFRJ,br. 52/78.

.-

.
:.

.<>-1
'3

(:. .,...,~-' ~
.

,:;;...\

O>nO'ete. O>nsistmcy

of ronO'er.

Predmet

standarda

,II
I ~

1.1 1.2

Ovim standardom Ie utvriluje postupak za ispitivanje konzistencije betona pom<Xu sleganja vibrirmjem. Metoda sIeganja vibriranjem primenjuje Ie za ispitivanje konzistencije betona watnog kao zemJja, plastifnog i tefnog.

~ ~
= ~

~ ~
r

Oprema
Za ispitivanje konzistencije po owj metodi potrebni su sledeQ oprema i pn"bor:

- sud ad felifnog lima debijine 2 mm, unutrdnjih mera osnove 200 mm X 200 mm i"risine 400 mm; odstupanje od navedenih mera moa iznositi ~ I %; gomja povrtiDa suda mara biti otWrena; sredstw za nabijanje betona pervibrator; pri svakom ispitiYanju mora sel1pOUdliti isti pem1lrator;

VI

.. ~ .!

0 ~ 0 ... ::3

mistrija trapezastog oblika, dutine oko 160 mm i Iirine YIha oko 100_; lenjir, felifni.

Postupak

ispitivanja

-5 0 ~
.~ .~

3.1

Uzorci sveteg betona za ispitivanje konzistencije uzirnaju se odmalt po izIasIru betona iz mdalioe, ill na mestu ugrailivanja posIe obavljenog transporta i to neposredno pre usraiIivanja. Za jedno ispitivanje konzistencije potrebno je uzeti najmanje tri uzoria swteg beton.. iz kojih se moraju odstraniti sva una agregata Yea ad SO Mm. U fist. watnom krpom obrisan sud beton se sipa mistrijom. Beten ueba sIobodno da pada sa visine ad 10 em u IUd. preko jedne od dutih ivica mistrije. Kada Ie IUd napuni, viIak betona uldanja Ie felifnim lenjirom. Zatim se pristupa ugraiIivanju (zbijanju) beton. pervibratorom lYe dok mote da se uoo ill izmeri njegovo sleganje u sudu. Posle zamenog ugrailivanja (zbijanja) VIti se izramavanje povrtine belon.. ukoliko je to potrebno.

3.2

it

L .;

t
i E
~

3.3

Visina od pcmtine ugrailenog (zbijenog) betona do gomje ivioe suda meri se u sva fetiri ugJa sa taf~u od I Mm. Men sIeganja izrafunava se prema obrascu:

40 V= h = ~ 4O-s
v - merasIeganja,
40 - visina IUda, u em, h = 40 - s ;- visina betona posle sIeganj.. u em, s prolefna visina (srednja vrednOlt 4 merenja) od po~tine ugrailenog (zbijenog) belona do gomje ivioe sud.. u an.

. I.....

SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDAItDIZACUU

5uana 2 JUS U.M8.056

769

Prikaz rezultata Rezul tat iJpitivanja konzistencije odre4ene pom.xu metode slepnja vibriranjem predstavlja sreclnju vreclnost iz tri pojedinaena ispitivanja sve1q betoaa. Iste konzistencije sve1eg betona ptema meri sleganja date III U IIedeeoj tablic:i:

Vrsta konzistencije Vla1na k, Plastiena Teena k,

Men sleganja 1,45 do 1,26 ~1,25do I,ll 1,10 do 1,04

Veza sa drugim rt&ndardima

JUS U.M8.050 JUS U.M8.052 JUS U.M8.054

Ispitivanje Ispitivanje

konzistencije konzistencije

betona pom.xu betona pom.xu

mere sleganja mere rasprostiranja Vebe aparata

Beton. Ispitivanje

konzistencije

betona pomoaJ

N. OInOU mijljenjl

Republitltol

sckrC'lU'ijlra za ltultW'u SR Srbije br. 413.,

1/7"~2

ad <t- If 1974. ne plata Ie porez ftl promet

SlImpaSo_..

II .l8ndardlZacvu- Beop-ad.

770
JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA OBAVEZNOM PRIMENOM ocI 1-1-1967.

DK 69.025
-

Gradevinski elementi MEDUSPRA TNA NOSECA KONSTRUKCIJA OpSd usIa';

R_1e

JUS U.NO.050
\"11-1966.

br. 18-4326/1 ocI 28-VI-1966; Siaibeai list SFRJ br. 27/U66.

Building

elements.

Structural-floor

constructions.

General

requirements

1
~ Z .. I

Predmet standarda
Ovaj standard propisuje svojstva koja mora imati meduspratna noseca konstrukcija uo elemenat zgrade u kojoj borave Ijudi. Svojstva podova i plafona. koji su sastavni deo meduspratne konstrukcije kao celine, nisu predmet ovog standarda.

" ~
" " S

~ ~ ~ c
..
>

2
2.1 2.1\

Definicija i tipovi
Definicija Meduspratna noseea konstrukcija (u daljem tekstu konstrukcija) je horizontalni noseCi element koji deli zgradu na spratove. odnosno razdvaja u zgradi prostorije koje se nalaze jedna iznad druge. Neposredan zadatak konstrukcije je da bude stabilna, tj. da pored optereCenja od sopsrvene mase i masa poda i plafona (stalnog opterecenja) moie da primi i odredeno pokretno optereeenje (korisno optereeenje) koje zavisi od namene zgrade, a u vikspratnih zgrada da deluje i kao ukruCenje protiv eventualnih horizontalnih sila. ~ajedno sa podom i plafonom. konstrukcija stiti prostorije od prodiranja zvuka, vode, vlage i gasova. od gubitka toplote, i spreeava sirenje poiara. Ako je konstrukcija zavrsnog sprata zgrade ili jednog njenog dela, konstrukcija preuzima funkciju krova, odnosno ~erase. Tipovi Konstrukcije se razvrstavaju na tipove koji mogu biti izvedeni prema slikama I, 2, 3, 4 i 5. Tipovi konstrukcija su: Tip 1 ravna - cevima masivna ploea, prikazana na sl. \, moie da bude olakSana. npr. ubetoniranim od kartona ili slieno.

i ~
~ ~ ~
u

2.12

~ .0
~
~ .

2.2 2.2\

!
:3

~
_~1
Stika 1 Tip 11

~
c
u ='

'ii

~
L-

I ca.
:3
=>

,E -: &:

., Q

rebraste konstrukcije. prikazane na sl. 2 i 3, rayne sarno sa gornje strane. Na sl. 2 prikazan je tradicionalan sistem gradenja konstrukcija. Na sl. 3 prikazan je montaini sistem gradenja konstrukcija.

2 ---------------...c:

~:-

---------Stika2

-=}-.l

~--t
ZAVOD ZA STANDARDIZACUU

b
Slika3

1-- i ,.
~_.

nJGOSLOVENSJa

')li...!;).!

JL.'J

l~. .'\1), V:-U

771
rebraste konstrukcije, prikazane na sl. 4, 5 i 6, su raYne sa obe strane. sa ispunom od glinenih modulamih blokova prema
.

Tip III

Na sl. 4 prikazana je konstrukcija JUS B.DI.030. Na s1. 5 prikazana je konstrukcija Na 51. 6 prikazana je konstrukcija od prednapregnutog betona.

sa ispunom od blokova od lakog betona. sa ispunom od ~ljako-betonskih blokova i sa rebrima

~
1 b
Tip IV -

5't~~-=-~~~-=--=-:"_"':~=-=

=-=1

b
Stika 4

---b
4
/""""

b
Slika 5

b
Stika 6
rebraste konstrukcije, prikazane na sl. 7, 8 i 9, su raYne sa obe strane i sastavljenc samo od prefabrikovanih blokova raznih vista i obliklHioji mogu biti i od prednapregnutog . betona.

~-----------------

r--b"

b
Slika 7

~
Stika 9

Slika 8

772
U navedenim slibma 00 I do 9 oznake su: k<)nstrutciona Yisina (debljina); h IUII18Ic n:bara (lIOsa01); b I - plafon; pod sa podlogom; 2 3 - rcbro (oosac); . 4 - evcntualai pritisnut s\oj po proraeunu;' 5 - izravnjavajuCi siDj (<>emCDtnakoiuljica)

= 1,5em.

2.22

Nisu uuti U obzir tipovi kombinovani. sa CcIiCnim iIi drogim mcIa.Inim konstruktivnim clementima (apr. nosaCima), ali sc ovim standardom talcvi kombinovani tipovi nc iskljueuju ukoliko udovoljavaju odrcdbama ovog staDdarda. Svi oaYCdcni tipovi mogu biti prcdvidcni ~ma propustljivosti, sliCno 51. 10. potn:bi za obcScni plafon radi prigtdcnja zvuene

2.23

SHka 10 Oznake na slici su: I - gipsaniplafon; laka gradevinska plo01; 2

3 4

elastieni podmetac; parket na blinditu.

3 3.1 3.11
3.12

Opste odredbe
Povezanost konstrukcije NoseCa konstrukcija, bez obzira na tip, mora da bude konstrukciono i monolitno povezana sa ostalim delovima zgrade na koje naleZl:, bilo mestimicno (npr. rebrima), bilo celom svojom nalciueom duZinom, odnosno obi mom, u zavisnosti od tipa konstrukcije. U konstrukciji tipa II, III i IV koje su sastavljene iz vi~ elemena\.a (obicno kombinacija plobt.rcbra), svi clementi moraju medusobno biti monolitno povezani, bilo zalivanjem sastavaka i spojeva odgovarajuCim malterom, bilo povezivanjem annatura, ill kombinovanjem oba nacina. Radi' obezbedenja sadejstva svib elemenata konstrukcija tipa II, III i IV, za raspone od 3 m i veCe, moraju sc prcdvideti rebra za ukrueenje nosetih rebara konstrukcije, ako ovo nije. ohczbcdeno na neki drug; nacin. Ako ima vi!e od dva rebra za ukrueenje, njihov razmak ne trcba da je veti od 2.40 m. Za zgrade u podrucjima koja su ugroZena scizmickim uticajima, po\'CZivanje meduspratne konstrukcije' sa ostalim konstrukcionim sistemom zgrade u smislu tac. 3.11 do 3.13 podleie posebnim propisima za seizmicka podrucja. U datim tipovima (tac. 2.21) i slicnim, trcba omoguCiti ugradivanje instalacija slabc i jake struje.,. a prcma mogucnostima i ugradivanje vodovodnih, kanalizacionib i, grejnih cevi. ' Materijali Materijali upotrebljeni za izradu noseCe konstrukcije moraju biti takvih svojstava da konstrukciji obezbeduju sva svojstva propisana ovim standardom, a sa ostalim materija1ima u sldopu zgrade za izradu: podova, plafona, zidova i sHenib elemenata, ne smeju izazvati nikakve medusobno !tetne uticaje. Svi malerijali u sas.tavu noseCe konstrukcije moraju biti sposobni da za njih dobro prianjaju cementni, krceni i gipsani malteri koji sluz.: za obradu podova i plafona, odnosno za povezivanje pojedinib elemenata konstrukcije. Matcrijali koji se upotrcbljavaju za izradu konstrukcije moraju odgovarati vaieCim jugoslovenskin. standardima za te materijale. Ukoliko za neke primenjene materija]e nema standarda, mora sc opitima i atestom dokazati da upotrebljeni materijal udovoljava odredbarna ovog standarda.
.

3.13

3.14

3.15 3,2 3.21

3.22

3.23

773 3.3
3:31

Dimenzije
Duzine, odnosno rasponi noseCih meduspratnih konstrukcija svih tipova i razmaci njenih pojedinih konstrukcionih elemenata, ako su u pitanju tipovi II, ill i IV i drugi, treOO da budu uskladeni sa odredbama modularne koordinacije u zgradarstvu. Visina (deblji1a) konstrukcije zavisi od tipa kOl\l5trukcije, VISte materijaJa i raspona, i ne propisuje se ovim standarctom, ali ne treOO da bude veta nega sto je za odredCni tip neophodno potrebno imajuCi u Wiu i ekonomienost i stabilnost koja se mora statickim raCunom dokazati. VlSine, odnosno debljine koamuiciia, propisane su u JUS U.A9..004 (u pripremi). Masa (sopstftlla teZioa) po 1,.z Masa. po 1 m2 konstrukcije znisi od Cinilaca navedeDih u prcthoonoj tac.. 3.32 i De propisuje se ovim standardom, aJi St,. s obmom na zvuCnu propust!jvoS1, preporucuje da tH: bude manja od 250 kg/m2 (raEunajuCi samo k~)U bez poda i plafona). Napomena: Radi orijenta<:ije prikazan je Da sl II dijagram zavisnosti proseenog smanjenja zvuCne propus~vosti u dB (decibel) :za zvuk preno5en vazdllhom u zavisnosri od ukupne mase po I m2 meduspratne kODslrUkcije. U ukupnu masu po I m2 uracunata je odgovarajuta masa poda. izolacije (zvue:ne. toplome i eventualno hidro-izolacije) i plafona. doli:.masa korisnog optere6:nja nije uzeta u obrir. S obzirom da se ukupna masa postiZe zbirom na1l1:denib masa, to konstruktori i izvodaci ovakvih konstrukcija treba da ocenjuju ekonomiCnost mase odredene noseee konstrukciJe u odnosu na potrebnu dopnnsku masu poda i plafona..

3.32

3.4

dB 60

A~

50

A~'~~V ~~~>y /.~>(~~V

L

~~

A~ ~~ ~~~~

k~ ~~

~X',"

A':-

>'

,"-

,,~~~~'Y>'
~ q,
WI
"C"

'" '0

.~~~y
A'< ~ ,,-0. '"'.)<0 ,"-)'"

q,
:::0 01

.0<~ ~v ..y ,,:x0..

&:

A~~~~
30

~~
2

)-V'

30

40

11() 150200 W Masa konstrukcij~ po m' Stika 11

300

1000 kglm'

Smanjenja zvucne propustljivosti u dB za zvuk prenosen vazduhom u odnosu na ukupnu masu konstrukcije treba da se nalaze u srafir,1Doj povrsini dijagrama prikazanog na sl. II, a prema masi konstrukcije, u kg/m2.

774 4
4.1
4.2

Stabilnost i nosivost konstrukcije

Stabilnost i nosivost konstrukcija moraju biti dokazane statiCkim proracunom i morajo biti proverene opitom same konstrukcije uz izdavanje atesta, a prema va1.eCim propisima. . . Staticki proracun i metode ispitivanja nosivosti konstrukcija nisu predmet ovog standarda.

Nepropustljivost

za vodu

Konstrukcije koje su predvidene ispod prostorija koje mogu biti iz!ozenetrajnom kvaSenju(kupatila, W. c., perionice, kuhinje), kao i ispod terasa i krovova, moraju biti nepropustJjiveza vodu. 6

Postojanost prema pozaru

Konstrukcije moraju biti izradene od nesagorJjivib materijala.

Toplotno-izolaciono
Osnovni podaci

svojstvo

7.1 7.11
7.12

Toplotno-izolaciono svojstvo konstrukcije zavisi 0" tipa konstrukcije, materijala od kojih je konstrukcija izradena. -

Toplotno-izolaciono svojstvo konstrukcije iskazuje se koeficijentom otpora propuStanju toplote, odnosno reciprocnom vredno~u ukupnog propu~tanja toplote konstrukcije I/A u m2 h .C/kcal i izracunava se prema JUS U.A9.050 po sledeeem obrascu: I/A=-+-+ A, gde su: dl> d2..
AI> A2 . d,d2

.-=(m A,

do

2 hOC/k cal)

d, -

debJjine pojedinih slojeva materijala koji provode toplotu, racunajuCi i eventualne zatvorene slojeve vazduha, u m,

. A, -

koeficijenti toplotne provodljivosti za materijale slojeva prema odgovarajuCim

tablicama, u kcal/mh .C, prema JUS U.A9.050.

7.13

S obzirom da u pojedinim tipovima konstrukcija, u raznim njihovim vertikalnim presecima, toplota razlicito proJazi, to se proracun iz taco 7.12 mora sprovesti za karakteristicne vertikalne preseke. - Kao primer za proracun uzimaju se preseci A-A, B-B i C-C, prikazani na sl. 12 za konstrukciju tipa III.

tf-

gde je: I gipsaoi malter;

Stika 12

2 - rebro;
37.14 laid beton ispuoe;

4 - blindit;
5 PVC, vioaz ill slicne pieCe.

Za ocenu toplotno-izoiacionog svojstva koostrukcije, prema ta/!.7.12 i 7.13 moZe bib: - prosefna vrednost koeficijenata I/A sracuoata zaodgovarajoee pomineje IfA-l/A...x'b+ -:-l/As.y.b + IfAc,z.b;
koeficijent na najnepovoljoijem preseku je 1fA",

Pomine su: x. b; y. biz. b.

~.;~J.

0 JLS

L.:-"U.U5u

775
svojstvo 11A

7.2 7.21

Potrebno toplotno-izoladono

Prema poloiaju u zgradi, za konstrukciju se moraju obezbediti sledeCi najmanji koeficijenti otpora propu~tanju topIote I/A koje treba umanjiti za vrednost (1/AI + l/Az), tj. za zbir koeficijenata otpora propu~tanju topiote usvojenog poda i plafona, i to za poloiaj konstrukcije date u sledeeoj

tabeli:

Poloiaj Iznad podruma

lznad otvorenih

konstrukcije prostorija..

j"m2 h .C/kcal
0,85 (0,50) 1,75 (0,30) 0,65 (0,55) 0,55

l/A

i nenastanjenih
prolaza

tremova .. .. .. .. Ispod terasa ili ravnih krovova, ako su prostorije ispod njih nastanjene.. .. .. .. .. ..

Izmedu torija

stambenih i slicnih grejanih ""...""'.....'..."..."..

pros-

Vrednosti u tabeIi predstavljaju prosecne koeficijente I/A u smislu taco 7.14, dok su u zagradama date vrednosti koeficijenata na najnepovoljnijim presecima I/A. . Sve date vrednosti su najmanje dozvoljene za klimatska podrucja SFRJ sa uravnoteZenim temperatumim uslovima. Za pojedina podrucja SFRJ, gde postoje vrio o~tre razlike u temperatumim uslovima ili sa jakim vetrovima, propisuju se drugi koeficijenti, vi~ih ili niiih vrednosti ijrema JUS U.A9.050.

8 8.1 8.11

Zvucno-izolaciono Osnovni podad Zvucno-izolaciono -

svojstvo

svojstvo konstrukcije zavisi od:

tipa konstrukcije, mateOjala od kojih je konstrukcija sagradena,

8.12

njene mase po I mZ,

nacina kako je uldopljena u sklop zgrade. svojstvo konstrukcije, tj. njena sposobnost da prigu~uje zvuk, iZraZava se sa dB

Zvucno-izolaciono (decibel).

Pri tome se u ovom standardu uvek podrazumeva samo zvuk koji se iz neke prostorije prenosi u susedne prostorije navi~ ili nande putem vazduha ili kroz konstrukciju. 8.13 Toplotno-izoJaciono svojstvo konstrukcija, pri raspolaganju sa podacima 0 njenom tipu, dimenzijama i materijaJima, moie se racunskim postupcima da odredi unapred, a zvucno-izolaciono svojstvo istih konstrukcija sa istim podacima, ne moie se racunski unapred odrediti sa potpunom sigumoseu. Stop 5e u daljim odredhama ovog standarda daju sarno osnoVDe mere predostroinosti koje se moraju sprovoditi radi prigusivanja zvuka. Vrsta zvub Zvuk koji nastaje u nekoj prostoriji moZe biti dvojak i to:

8.2 8.21

8.22

vazduSni zvuk koji prouzrokuje govor, pevanje, Zagor, glasnogovomik telefona i tome s!icno;
udami zvuk koji prouzrokuje hodanje, igranje, pomeranje namdtaja

radija iIi televizora, zvono

i drugih predmeta i tome

slicno.

Vazdu~ni zvuk se prenosi vazduhom do konstrukcije i kroz .nju dalje u prostorije navile ill na.nile. a moie se relativno lako priguSiti samom masom konstrukcije, ka.ko je to pokazano na dijagramu na 51. 13 i u taco 2.23 i taco 3.4. Udami z\"uir.prenosi se neposredno udarom na samu konstrukciju i dalje .kroz nju u prostoriju naniie. a jednim delom se prenosi posebno preko obimnih zidova konstruir.cije. Prigutivanje udamog zvuka mora se poveCati dodatnim sredstvima i to:

8.23

776

8.24

iznad konstrukcije: primenom mek:ih i elastiCnih podova, tvrdih podova na mekim i elastiCnim ploeama iIi slojevima ili plivajuCim podovima; ispod konstrukcije: primenom obdenih plafona jJj plafona na tril!anom pletivu.
. . ,

Pored navedenih naana prigu!ivanja zvuka, vazdumog ili udamog, svi spojevi "pojedinih elemenata konstrukcije moraju biti zaliveni ~Iterom, tj. zaptiveni, radi spreeavanja stvaranja zvuenih mostova. Isto tako moraju biti zaptivena sva dodirna mesta isvi spojevi meduspratne "konstrokcije sa obimnim zidovima.
"

"

8.3 8.31

Potrellllo

zwCno.-izoladono

dejstYo

. ... Radi orijentacije mogu se dati sarno prib1.iZnipodaci koliko mora da bude priguSenje zvuka u prostorijama za boravak Ijudi i to u vidu dijagrama prikazanih na sl. 13 i 14 za konstrokcije zajedno sa
podom i plafonom." " "

Dozvoljeno odstupanje od datih linija u dijagramima moze biti najvie 2" dB. Na sl. 13 prikazan je dijagram za zahtevano priguenje zvuka pri vazdllSnom zvuku. Na sl. 14 prikazan je dijagram Po dozvoljen stepen fujnosti pri udamom zvuku. dB 50 dB 65 6 70

1p<~vl1 ~~6
6

50

""'5

60

0 .=-:

'" .Cb .~"

J
~0

'PfJ

""

Ijro

lit
J J/ JO 1(0 I ,1250 6~0 116 0 10011250 25~0

Cl

,
I

so

Hz

16%0

~tgzO

Slika 13 8.32

Slika 14

DijagraIDJ na sl. 13 i 14 ne vaZe za konstrukcije u prostorijama kao ita su: bolnice, ikole, odmaraliita, ~itaonice i slic:!neprostorije, gde se postavljaju posebni zahtevi u pogledu tiiine. Osim toga, za konstrukcije iznad garafa, buc:!nihradionica, prolaza i slic:!no,moraee se za jednu istu vrstu konstrukcije sprovesti razlic:!itinac:!iniza priguSenje zvuka, odnosno razliCita zvuena-izolaciona sredstva.

8.4

Zvu~no-izolaciono svojstvo odredene konstrukcije mou se dokazati samo opitima i proveravanjem na gotovim konstrukcijama, bilo ugradenim u zgradu, bilo izradenim kao probne konstrukcije.

Specif'1kacije i atest
Speclf"lbcija Proizvodac:!i ili isporuc:!ioci konstrukcija ill pojedinih elemenata konstrukcije moraju uz isporuku prilofiti specifikaciju 0 karakteristiCnini dimenzijama i svojstvima isporui!ene konstrukcije, a po propisanim odredbama ovog standarda.
"

9.1 9.11
9.12

Osim specifikacije, proizvodac:!, odnosno isporuCilac, obavezan je da na zahtev kupca priioZi detaljno uputst\"o 0 nac:!inu ugradivanja isporuc:!enih elemenata konstrukcije i 0 radovima koje eventualno treba izvriiti na ostaIim delovima grade.;~ne u cilju pravilnog ugradivanja konstrukcije u sklop zgrade.

~.- --_.

777

9.2 9.21

Atest Svi tipovi noseCih meduspratnih konstrukcija koje konstruktori ill proizvodaCi primenjuju pri izgradnji zgrada moraju biti snabdeveni atestom. odnosno zvanii!nim dokazom da konstrukcija u svemu . .

odgQvaraodredbama ovog standarda.

9.22

NaCin provera;vanja svojstava u ciIju pribavljanja atesta, Ukoliko nije propisan ovim standardom ill drugim vaieCim propisima, mora se utvrditi sporazumno izmedu proizvodaea i ov1a~ne organizacije za ispitivanje gradevinskih materija1a, koje izdaju i atest.

10

PreJazna

odredba

Svi tipovi noseCih meduspratnih konstrukcija kop se danas primenjuju u SFRJ a ne odgovaraju ovom stalildardu mogu se upottebljavati do luaja 1%7. godine ukoblc:o se pre tOI! roka ne dolcaZe njihova Ucmost u bilo tom pol!ledu. hsk L juuara 19611.godine De mogu se odobravati projekti sa konstrukcijama koje nisu snabdevene atestom U smislu tat. 9.2 nitisc takve konst:rukcije smeju proizvodili. lzu2etak od prethodDog stava ane meduspratne konstrukcije po kojima su ranije izradeDi i odobreni projekli. i1i se objekli sa takvim konstrukcijama naIaze u fazi izgradnje. U takvim slueajevirna moie se odobriti proizvodnja elemenata lih konstrukcija samo u granicama koliCina pottebnih za takve objekte.

Veza sa drugim slaDdardima JUS U.A9.050 JUS U.A9.004 ToplotDo-tellnitki koeficijenti gradevinskih kODstrukcija Spratna visina stambenih Zl!Iada

Stampa: Beolradskt crat1W zavod. - Beocrad

778
"-

UDK 691.327:666.973

Ukupro strana 6
Celijasti beton PROIZVODNJA, PRIMENA I ISPITIV ANJE PREFABRIKOVANIH ELEMENATA OD GASBETONA I PENOBETONA 01>118 odredbe elements of gas and foamed concretIJ

JUGOSLOVENSKI STANDARD

JUS U.N1300 1991.

AeratlJd concratIJ

- Precast

- MaoofaclUra,

use and resting

- General

provisions

Ovaj ltandard objavtion je u ,.8Iutbenan IislJ SFRJ', br. 70/91. Ovaj standard is obeYa..n u celini, I primenjiY8l!aIe ad 1991-11-27
Otaj standard je nastao revizijom standards JUS U.N1.300 iz 1987. godine.

Predmet

standarda
odredbe (gasbetona za proizvodnju: odnosno primenu i ispitivanje prefabrikovanih elemenata od Indu.

Ovlm standard om sa utYrduju osnovne strijskl prolzvedeno9 eelijastog betonl

penobetona).

Veza sa drugim standardima

1983,
Isp itfvanje gradevln.kog materijala

JUS U.A2.020:

- Odredivanje

koeficijenta

provodljivosti

teplote

metodom

grej-

ne ploce Merenje srednje specificne toplote JUS U.J5.050: 1987, Toplotna tehnika u gradevlnarstvu JUS U.Nl.302: 1987, Celijasti beton Armirane krovne i m.eduspratne ploce od autoklaviranog gasbetona i penobetona

JUS U.Nl.304:1987, JUS U.N1.305: 1990,

Celijasti beton Celijasti beton

- Armlrane zidne ploce ad autoklaviranog ga.betona I penobetona - Fasadne izolacione i zidne pregradne ploce od autoklavnnog gasbe!:Dna

i penobe-

tona JUS JUS JUS JUS JUS JUS JUS U.Nl.306:1991, U.N1.308:1991, U.N1.309:1989, U.Nl.310:1981, U.Nl.311 :1987, U.Nl.312:1987, U.Nl.313:1as8,
Celijasti beton Celijastl beton Celijasti beton Celijasti beton Celijasti beton

- Izolaclone ploce od gasbetona i penobetona - Zidni blokovi od gasbetona i penobetona

Termoizolacioni blokovi od autoklaviranog 9a.betona pritiskom

- Zaitita armatUre protiv korozije - Odredivanje statickog modula elasticnostl

Celijasti beton
Celijasti klaviranog beton

- Odredivanje paropropusnosti
Odredivanje betona betona puzanja (tecenja)

vodene pare prefabrikovanih elerrenata ad auto-

celijastog celijastog

JUS U.N1.315:198B,

Celijasti beton
klaviranog

- Odredivanje

otPOmosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata ad auto-

Definicija
srneso snikatne komponente, yezlve kompenenll!, vode I na-

Celijasti beten je vrsta lakog betona koji so dobija ocvriCavanjem sredstava za stvaranje menjenih eelija, razvijanjem gasa iii unolenjem za izvooenje gradevinsklh konstrukcija. pre~brlkoyani

pene, a korlstl so Z8 proizvodnju

pre~brikoyanlll

elemenata

Po syojlm toplotno-tehniCkim tena) spadaju ., termoizolacione

karakteristikama, gradevlnske

elementi

od eelijastog betena

(gasbatona

ocnosno

panot-

materljale.

II izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

. .bsh

,Izd.nje no jeziku

Slrono 2 JUS U.NI.300 --

779

4 4.1

Vrste i prirrlena
S obzlrom na 1ehnofo!kl postupak beton kojl obrftava razllkuju 58: vodenoj pari pod pritlskom pritfsku I (aulloklaviranl telijastl beIIon).

4.2

telijastl

u za":'tenoj

telijastl- beton kOJl obritan telijastl bolOn kojl obrftava od telijastog

u pari prf a1mosfenkom no v8Zduhu.

Prefabrikatl

betona 58 primenjuju

u skladu sa odgovarajutm

propisima.

Proizvodnja

5.1 Armlranl I nearmhnl prefabrikovanl elemend ad telijas1lOgbetona PIOIzvodo .. sarno u pogonima kojl... za tu svrhu optemljenL 5.2 Pre puttanja pogona za proizvodnju telijastog bellona u redovnu proizvodnju. proizvocJat mora imatI dokaze 0 kV8Iltetu tefijastog bellona I gotov" prefabrikovanih elemenato premo zahetvina datIm u ovom Slandardu i u standardlma: JUSU.NI.302, JUSU.NI.304. JUSU.NI.305. JUSU.NI.306. JUSU.NI.308. JUSU.NI.309 I JUSU.NI.310.

Mere, ozna(!avanje
oznatavanja

i obeleiavanje
lobole!avanja prefabrlkovanl1 elemenata ad tel ijastog bellona dati ... u standardimaJUS I JUS U.NI.309. U.NI.302.

Mere. natln

JUS U.NI.304.

JUS U.NI.305.

JUS U.NI.306.

JUS U.NI.308

Depooovanje,

transport

i ugradivanje

Deponovanje. transport I ugradlvanje prefabrikovanih elemonara od telijastog betona vril 58premo proplsma za nearmlrani I arm Irani telljastl beton.

Kvalitet
Knlltet Slstam" dalon Z8proizvodnju

8.1

Kvalltet sastavnih delova za proizvodnju prefabrikovanih elemenata mora odgovarati adredbama proplsa za nearmiranll armirani tellja51l beton. 8.2 Kvalitet prefabrikovanih elemenata Kvalltet prefabrlkovanih elemenata od telljastog betona utv",en je ovim standardom i u standardlma za odgovwajute prefabrikovaneelemente: JUS U.NI.302, JUS U.NI.304, JUS U.NI.305. JUS U.NI.306. JUS U.NI.3OB I JUSU.NI.309.

Ispitivanje
prefabrikovanih elemenara ad telljaSlOg be10na utv",en je u proplsma za tellja.

Kvall1et saotavnih delova za proizvodnju 51i bolOn.

9.1

Mere

Mere prefabrikovanih elemenata od telijastog botona proveravaju 51 memim tnkoma IIIpomitnim merllom. sa tatnoll!u ad 1 mm. Svaka mera utV",uje .. kao aritmetic!ka oredlna od 3 merenja. Dutina elemenata larmiranih I., nearm!ranih /) adreduje 58memom trakom dut /vice, na 50 mm od Ivlce, kao I na polovini ijrine (vislnel elementa, kako je prikazano na oliel ,.

'WI

780

JUS U.N 1.300 Strana 3

c-~.o:=.~

~lrJna elemenata

(armlranih

b) I visina elemenata el.menta

(nearmiranih

hI, odreduju

so mernom trakom

m Pom~nim merllom na

100 mm od !vIc., kao I na polovini dulln.

(vldetl sliku 1).

Mere u mm

Slike 1

Debljlna el.menta

d odreduje

SOpromli!nim

merilam

na 100 mm od ivice, keo i no polovini !irlne elomenta..

9.2

Llneama deform8Cija ~.

Za !lPltlvanje IInearne deform~ije uzimaju se 3 epruveta od wake nazifne zapreminske mase telijaslOg beulna. E~ SIJprizme mera 160 mm X 160 mm X 40 mm. Epruvete se-lsecaju \z sredlne go1Ovihelemenata najkasnije 24 h pos/e zamenog ~vritavanja u proc:esa proizvodnje. Na njih se ugrac:lujumernl reperl i odmah se viii prvo merenje, a nakon toga se stavijaju u hermetifki zatvorenu posudu gde adldavaju 28 dana u prostoru \znad zasltenog rastYora kalijum-karbonata (KsCOJI relatlvneylafnosti 143:t 2"11 temperature 2O.:t 20 CI. Merenje . vrtJ merilima za duilnu. Prome~ duilne .utv",uj~ se pos/e 28 dana. ZahteY u pogl~u IIn.ame deformacije smatra so Ispunjenlin ako srednja vrednost prom posle 28 dena ne \znos! vBe ad: duilna odredena na 3 epruvete

- 0,5 mm/m za prefabrlkovane elem.nte adodtelijastog betona oCvnnute uuzasil!enoj vadenoj pari pod prltlskom, - 1,0 mm/m za prefabr/kovane elemente telija~ betona otvrsnUte pari prl atmosferskom prlt/sku nt otvn.
nute na vazduhu.

9.3

Zapl8ll1lnslcam-

p
elemenata nearmlranlh od t.lijastog 1 mm. elemenata (blokovallz istog kalupa, I to Iz donjeg, srednjeg 1 gornjeg dele be10na se ispltuje na 3 epruv.te.

Zapl8ll1lnska Epruvet8 .

masa prefabrlkovanih uzlmaju Iz gotovlh

Epruvet8 su kock. duilne bloke u 11118Ndlzanja ma.

Mce ad 100 mm:t

u kalupu, kako je prlkazano na s/iel 2. 5. 0 C do stalne lsetene epruvate . SUM na temperaturl od 105":t" srninjenj. posle ponovnog 2~alOvnog suMnja nij. vet. ad 1 %. . ~ Polle IUlenja epruvete . vade Iz sulionlka I mere (vatu I s tatno!tu

Pod ltalnom

masom podrazumewa

se masa tije

.. od 0,1 %. Pojedlne vrednosti

mase . zaokru!uju

na

10 kg/ms.
Zapremlnskom da zapremlnska masom .. 1I11etr1 ona vrednost masa zadovoljava 1. koja se dobije kao arltmflitke masa wake epruveta sredlna Iz 3 pojedlnetna jednaka meren;a. Smatra . ma. ako je zapremlnska III manja ad nazlvne zapremlnske

date u kolonl 4 tabele

Slran. 4 JUS U.NI.300

781

Mere mm u
a !II

s
8 S
'0 1/

e
~ n

Silk 2 a
9.4 Priti a antoo!a , k

Prltl a /!vrstota .. utvrduje na Istlm epruvetama koje su Ispltane prema 1. 9.3. Pre Ispltlvanja mnlce epruveta koje se Izldu pritisku moraju Ie obradltl brulenjem taka de dobiju rayne i paralelne prltlsne povrilne. Odstupanje prilisne povrilne od ravnl ne sme bltl vaee od 0,1 mm na 100 mm. Smer nanolen;a optereeenja mora bit! upravan na smer dlzanja mase u kalupu, kako je to ozna/!eno na sHcl3.

Slika 3
Prlrast optereeenfa Prltisna pov~ina se ravnomemo poveCava za pnblano 0,2 j: 0.05 MPa/s do Ioma epruvete. 'sa ta/!no!Cu'od 1 mm.

Ie prora/!u nava merenjem ,mera na sredlni visine epruvete,

Zahtev u pogleQJ pritisne /!vrstoce smatra se ispunjenim ako srednja vrednost pritlsne /!vrsto/!e jedne ser1)e ispltlvanja (3 epruvete) dos::igne najmanje vrednosti Iz tabele I, kolona 2. a pojedina/!no ispltlvanje dostigne najmanju pojedlnal!nu vrednost prltisne /!vrstoce jz tabele I, ,kolona 3.

..
782
Tabela 1 JUS U.NI.300 Stron8 S . n -

! M...ka telija.OS betona --

Pritlsna btrstoc!a f~ Srednja vrednost ~".__0.___. Najmanja pojed~118 vrednost

Nazlvl18 zapreminska masa ---j9u~~~)

Najveta llne...na deformac:ija Cel/jasti beton otvrsnut u zasitenoj ~.... v~.l1Oj pari c.rll8sti beIIOn otvrsnur prl
a1mOsfenlt~ pritisku.-

----f~ p m f~m'"

M
I 1,5 2,0 2,2 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0

e.
mm/m 5 6

MPa 2 1,5 2,0 2.2 2,5 3.0 3,5 4.0 4,5 3 1.0 1,5 1,7 2.0 2,5 3.0 3,5

kg/mJ 4 350 400 450 500 550 600 650 700 700

0,5

1.0

4.0
4,5

5.0

9.5

Marka telij8lt09 betona M

betona dobija .. ken srednja vrednost pritlsne tvrstote
.

Marka telrjastog Prltlsn. tvrstota

odredene

na 3 epruvete
.

osuSene do stalne mase.

mora OOgovarati markl tel/jastog

betona dekJarisanoj

od strane proizvodata.

9.6

Mom" elastienostl Eb

Stat/tkl modul elastltnostl odreduje .. prema standardu JUS U.NI.31I. 9.7 Definicija puzanja e..

Puzanje (tltanje) odreduje se prema standardu JUS U.N1.312. 9.8 Dtpomost prama IIIIlZavan;..

Otpornost prema smrzavanju 58odreduje prema standardu JUS U.NI.315. 9.9 Koeficijent si!Junosti 'Yu I ugib

Ispltlvanje prefabrlkovanih elemanate do lomaI Ispltivanje ugiba vriJ se prema standardlma JUS U.N 1.3021 JUS U.NI.304. 9.10
Zaltite ermlllUre ad kOlUZije

Zaltlta armature prefabrikovanll el_a 9.11

SpecifU!na toplote t:

od korozijelspltuje..

prema standardu JUS U.NI.310.

Speclfltna toplote adreduje sa prerna standardu JUS U.J5.0so. 9.12

KoefIcijent toplotne toplotne plUvocljivosti odreduje ). 58 prama standardu JUS U.A2.020.'

Koeflc/jent

provodljlvostl

9.13

Faktor o1pora difuzijl YOdene pare Jl difuzijl YOdene pare odreduje sa piema standardu JUS U.N1.313.

Faktor otpora

Stran. 6 JUS U.NI.300

783

10 Kontrola
Kontrola obuhvata

kvaliteta
pt1lfabrlkoyanih alemenata od calijastag betona u toku protzvodnje I pre stavljanja protzvada u promet

kvallteta

proveravanje: kvallteta sastavnih delova za prolzvodnju,

mera, IInearne deformacije, ZIpremlnska ma.., prltisna cvrstoee, marka calljastog betana, koetlcijenta sigumostl, etlkasnostl zaStlte od korozije.

Tratena svojstva prefabrikoyanih elemenata od celijastag betona moraju 58proveravati u obimu koji odr""uju standardl: JUS U.N1.302, JUS U.N1.304, JUS U.N1.305, JUS U.N1.306, JUS U.N1.308 I JUS U.N1.309.

N.""-'

Zibr.,jenO-p~It8ft1)...,j. Cav,v umnci..~j.) mIUI.nj.AtpublltkogMkrttlril'" H kultv'" SASibil' br. 413.s1174~2 ad 4.11 1974n. pltto SfPOrtZn. promtt
Sttmp. S...znJ zwod II stlndtrdinclJu

6togrtd

784
JUGOSLOVENSICI STANDARD SA 08AVEZNOM PRIMENOM od 1987-(14-20 Celijasti beton ARMIRANE KROVNE I MEDUSPRATNE PLOCE OD AUTOKLAVIRANOG GASBETONA I PENOBETONA

Ukupno

strana

,
~

JUS U.N1.302
1987.

Pravilnik br. 07-93/10

.

ocI1987-01.1G;Slulbeni
.

list SFRJ.br. 10/87.

' Aented concrete.

Roof and floor slabs of reinforr:ed fIllSand foamad conClWte

.""

Oval standard/-

nastlJO l'tIfIizijom standarda JUS U.N 1.302 iz 1981. godina.

Predmet standarda Ovlm stend8rdom .. utVr4uju vrste, oblik, mere. primena, uslovl kvaliteta, m8tode ilpitivanja, oznama. nje, ulkladlltarije u fabriei I ne 8f8d1li1tu, transport, ugra4ivanje I kontrola kvali- armiranih krovnih I
me4uspratnlh ploj!a ocIl!eIijastog betona 1GB

gllbetoha,

odnosno

PB

- penobetonal.

I I ~ ~ I

Vua sa drugim standradima

JUS C.T7 .302 JUS U.N 1.300 , JUS U.NI.310Stepan I razvoja r4e na poyriinama telljasti betona telijasti beton. Prolzvodnja, I panobetona. zattil!enlm premeznim sradstVima elemenlta od gas. prlmena I Ispitivenje prefabrikovanih

OsnOYniI odradbe protiv korozije

f i I ,

beton. Zldtlta armature

Definicija
Armirane kroyne i me4uspratne ploee ad autoklaviranog gasbetona i penobetona (u dIIljem tekstu: ploeel su konstrukcionl I termolzolaelon; prefabrikovani gra4evinskl elementi ocIredene marke cetijastog betona, arm;rani za odre4ena statleka op18rel!enja.

4
4.1

Vnta.

obllk. mere i primena

ploaa

Vrste ploila Ploi!e (KSPI proizivode II za dekl.rlsana optral!enJa p - 1,25; 1,50;2.0; 3,0; 4,0 I 5.0 kN/mt. Pod dikl.rlllnim opteretenjem p podrazumeva II ~Iokupno opteretenja pokretno i stalno, oslm optere. l!enj. od IOpstvene maSl ploea. Ploee .. dlmenzlonilu prema st.tiekom proraeunu, klo slobodno oslonjeli1 ploi!e.
ObUk ploj!a Ploeasu PrIYougiog obllk., a prolzv0d8 sa:

4.1.1 4.1.2 4.2 4.2.1

- sa Ilabom I
. kako je prlkazano nasllel 1.

- bezlleba,

na paro I Ileb,

L_.
Bez Ileba

Sa I'ebom
Silk. 1

I ~
I meduspratnd, ZA VOD ZA STANDAJtDlZACUU

Na Ilab ; pero
ploea od celijastog betona

? ?

Obliei krovnlh

. II izdanje

SA VEINI

SUilna 2 JuS !.J.N 1.3C2

785

422

Ivice plo/!a mogu biti:

pravougle, uko!ene zlobijene, ne sliel 2. ill

kako je prikaz8no

l
Pravougle Ukonne
Slika 2

J
ploi!a ad I!eIqlltOg batona radl pravilne ugradnje.

l
Zaobljene

Ivlea krovnih

I meduepratnlh

42.3 4.3 4.3.1 I .1

Garnja povrilna Ma..

plo/!e mora blti jasno naznai!ana

Ploi!e sa prolzvode sa sled84!lmmerama: , - dullna/p,~intllrvallmaadpo 10mm,do - Ilrlnab, Z8sveplo/!e , ...... ...................... ........ .. - debljina d .. . . . . . . . . . . . .. .. .. 100,120,125,150,175.200,225.240.250,2751300 6220mm
590 I 599 mm

!
I 4.32 4.4 4.4.1 4.4.2

mm'.

Za zavrlatke prekrivanja krovnih I me4uspretnlh povrlina mogu sa pro/zvad ploQ i dNglh Ilrlna. III ne manjih ad 200 mm. Prlmenl plo/!I Plo/!e sa primenjuju u skladu Sl prop/sima Z8Innirani ~elijlSti baton (gasbeton odnosno penobetonl. Plo/!e sa ne smeju upotrebiti ZI dlnami/!kl opteretenjl.

Uslovj mlitate
Mlrl Cd me.. utVrdenih Zlplo/!e u t. 4.3 ovog standarda dozvoljevlju . odstupenjl clau u tabeli 1.

5.1

Tlball 1
Me.. Dullna ~rlna Debljlna Dozvoljeno odstupenje tmm 5 3 3

11.2

!Iebovi Ako ploi!eim~fleb. povrIlnl p..sake jednogflebe ne smabltIv84!ed 10cm2. a

&.3

Mehll'lli!kl kerakterlstlkl ZI pro/zvodnju plo/!I praml ovom standardu najmanjl markl "lijlStog batona Ie Mm.. 3.5. Markl telij_tog batonl, pritlma /!vnt~, nazlYIUI apreminska maSl,linaama d8fonnaclja I prora6mska z

zapramins~ mesadlte su u ubell 2.

786
Tabela 2

Jt..:S U.N1.302

Strana

Marka : Calilastog, betona

Pritisna ~vrstoCa sredn]a .vrednost najmanja pojedina~na vrednost fk ml" (MPa)

Nazivna zapreminska masa

NajveCa lineama deformoeijo

Prora~unska zapreminska masa ploa

fk m

1b (kg/m3)

Es (mm/ml 0,50

1 b noe. (kg/m3) 720

3,5

4,0 4,5
5,0

3,5

3,0

600

4,0
4,5 5,0

3,5 4,0 4,5

65g. 700 700

0,50 0,50 0,50

800 850 850

Ako plo~e prllikom ispitlvan)a z.dovolja zahteve pod t. 5.4, 5.5.2 i 5.6.6, zahtavi kvaliteta iz tabele 2 se na usJovllavaju. 5.4 Koeficijent sigurnostll7) Koeficijent sigurnosti pri lomu plo~a mora imati vrednost datu u tabell 3.

Tabela 3 Karakteristika 10ma

Koeficijent sigurnosti 1u min. I 1,8 2,1

pri savijanju pri smicanju

5.5 5.5.1 5.5.2

Ugib (v)
DopuSteni izolacijom Dopusteni ugib Vg zavisi, lTpogiedu i sl. radi izbegovanjo ugib vJ odreden funkcionalnosti, ~t.Cenja, od zahteva u vezi s opremom, kao iod estetskih i meduspratnih zahteva. plo~a: (1) kg ispunom.oblogom,

I I
mogucnosti

je u funkeiji

ra5pon.

krovnih

=-

IJ ~ I ! r t

gde,e: kg

- koefieijent, koji ie u zavisnosti od vrste elemenata dat u tabeli 4.

Vrsta elemenata kg 200 200 300

Tabal.4

Arm;rane krovne i meduspratne plo~e od celiiostog betona rasponal <; 6 200 mm Armirana krovne i meduspr.tne plo~e cd celifastog beton., za Peoiske zgrede, velbaoni. ca, izlolbena prostorije, stepeniSta i sli~ne konstrukeiie raspona l'" 4 500 mm Armirane krovne i meduspr.tne plo~e od celijastog betona, za skolske prostorije, vdbaoniee i izlo~benl prostorije raspona 4 500 < i '" G 200 mm

Stron. 4 JUS U.N1.302

787

5.5.3

Nosivost i dopustenih ugib moraju sa na svakoj ploei oznaeiti ako je potrebno da dopusteni ugib bude
Vg = 1/300.

5.6 5.6.1 5.6.2

Armatura Sipke za popreenu i uzdutnu armatuN izraduju se cd eelika za armirani beton oznake C 0200 (GA 240/360) ili hladne glatke vueene eeliene tice MAG 500/560. Karakteristike eelika za annirani eelijasti beton date su u tabeli 5.

Tabela 5
Oznaka armature Karakteristike Oznaka Jedinica mere C0200 (GA 240/360) glatka armatura cd mekog betonskeg eelika C0200 (GA 240/360) 5do 12 MAG 500/560

glatka hladnovueena tica

Nazlvni presek Karakteristiena eenja Karakteristiena evrstoea pri granica r.zvla.

;' vk (J 01

mm

4do

12

MPa

240

500

zatezanju Modul elastienosti

f.k Ea

MPa GPa

360 200 do 210

560 190 do 200

5.6.3

popreene i uzdutne sipke sa medusobno taekasto zavaruju. Sipke za usidrenje moraju pri ispitivanju iz. dr!ati najmanje sledceu silu: F - 0,35 A'
gdeje:
(2) (Jvk

- sila, u N, , - povrsina preseka uzdutne lipke, u mm' (Jvk - karakteristiena granica razvlacenj8, u MPa. F A
5.6.4

Sipke za usidrenje moraju preuzeti celokupnu silu usidrenja. O5tale popreene lipke moraju biti rasporedene tako da garantuju pravilan polotaj u~u!nih lipki u gotovoj ploei.

5.6.5

Pre nego Ito sa pristUpi zaltiti protiv korozije, armatUra se mora oeistiti cd neeistoea, masnoce, korozije i dr.

5.6.6

Kvalitet zaltite protiv korozije smatra sa zadovoljavajucim ako zaltitn8 vrednost filma ni n8 jednom uzorku nije oeenjena sa manje od 7, prema standardu JUS C.T7.302.

6
6.1

Metode ispitivanja Mere ploea Mere ploe. sa proveravaju prema standardu JUS U.N 1,300.

788
6.2
Mere IllIIIa Mer. praseka flaba 18 prowerlV.ju I taenoibl od 1 mm. 6.3 Pritisn. i!vrstota, zepreminsk. mesa llin.am. d.formacija

Prltilna i!vrstoo!a,zapreminlka masa i IIneama deformacija proveravaju II prema standardu JUS U.N 1.300. 6.4 K08f1cijent II.,rn..ti h I . u. '. Za armirene krovne I meoSulpratne ploee ad Celliastag betona k08ficijent sigumosti 'Y prema lomu mora" u 18 dokazati ne Iledea naein. Ploe. 18 polote na dva osIonca sa raspOnom I prema statlekom proraeunu, I all ne manje ad 70 mm, a ckJlina naI tim de lirina nal.genja ploi!e "na osloncima iznosl am.. ' leganja moralll'tl jednaka lirinr ploee. DlIlina nal.genjl' koncentrlenih Iila opteraClnja Ilcao li"nijsklh

i'fJ

teratal ne lme bit! m..ja ad liri... ploee, a Ilr/ne nal.genja do mora blti tollka da 'okaln! prltisak betona ispod oeakivvelleine owe Iila u e- loma na pramduja 30" njagave pritisna i!vrstota, I tim de ova lir/na iznos/ najl1Wlj. 100 mm. OpteraCenje sa n..osl pomotu dva koncentrisena tereta kako ja prikazano 08 sllcl 3, sa konstantnlm prl. r.tom 35 Nil do loma.

1/1.

1/1

1/1.

'0
1= '0'0
"

'p
Slika 3

~erna nanolenja

optereeenja

prl Ispitivanju

falctora Ilgumosti

Naeln na koji ja R8tupio

10m ploe.,

ad IlVijenja ill Imlcanje,

mora 18 utvrdltl

I registrovati. .

Iz ovlh regiltrov..ih

razultata izra(!unlVa 18 kOlflcljent sigumosti prama lomu:

1: u
gdaja: :

G+Fu G+b,'I'p

131

'Y - kOlflcijlnt sigumosti prama lomu, u G sila ad vl.tite m88 ploe.lvlastite tellne ploeel, u kN, Fu sllalomi;1I kN, b IIrin8 ploee, u m, I statiaa ckJlina ploea, u m,

p. - dakleris"oopl8reClnja,
Uglb Ivl

u kN/mJ

6.&
6.5,1

Prov.revanj. ugiba wll se utvrdivanjem trajnog ugiba (v.J koji no sme blti veel ad grani&log ugiba Iv.1 Iz t.52.

5'rono

6 JUS U.N 1.302

789
ugiba vrii 58 u labarelorijskim vlatoosti vezduha od 65 ~ 5 %. bila opterec!ena. mere ploee i njena mesa.
pillee na osloncima Iznosi 8...

65.2

Ispitivanja reletivnoj Ispilivanje Pre pooelka

usJovima.

pri temperaturi

vezduha

u pros1Driji od + 20 ~ 2C I

ugiba vrii 58 na jednoj plooi (KSPI, koja nije prethodno ispitivanja ugiba moreju 58 utvrditi
s tlm

6.53 85A

Plooa

58. pol aD

na dYa oslonC8,

da, lir.in.analeganja

. 1/80, IIi 118

manja od 70 mm, kako je prikezano Na ploou prlkezno 18 postave na slid 4. instrUmenti

na sllel 3 u t. 8.4. ugiba u sredini respona ploee 11/21 i 118CIIIoncime. kako Ie

za marenje

1/1 .

~~0
I
1/1 e C) e

'"

J
Slika 4

~ ~
r
1.

""
~ potobla instnml8nat8 Z8merenje ugiba la.

Nakon nullog oeitavanja 01 ~mih instrUmeneta ploea sa jednakomemo, putem dn lcanmntrl_a ~e, prama slid 3 opteretl do deklerlsanog optereclenla, s tim da priml opl8rec!enia iznosi 3S N/.. in-' Nakon nanolanja deklarisenog op18raclenja (pi odmah 58 vrll oolteYenia stenja ne _im time (021.
Rezllka izmedu ova dva oelteYenja instrUm_1e 01

i !

-~

pradslavlja

velleinu

trenuInDI

el8stlenog

ugI.

ba (vol. Nen_no optereclenje 58 zedrtava sve weme Ispitivanja koje traje 3 m8S8C8. Uglbi se mere odmah nakon nenolania optereclenja, zetim prvih 7 dena svakodn-. 7 dena. KOOKna vrednosl ukupnog trajnog ugiba dobija 58ekstrapolecijom Izmerenih vrednolli. 6553 Ako 58 za ekstrapolaeiiu ne koristi enalltleki postupek, vrednost ukupnog trejnog ..18 prama izrezu: voo.v,.,' pje: Voo - ukupni lrejnl ugib. izmerani ugib nakon lri mesece. v,., 1,12

8 lc8nije mkih

iuKu

58

(41

8.52.4

Provera velleine ugiba vril 58 upore4enjem valleine ugiba (v...!, preme ~ 65.4, u pullen; ugib, prama 1.55.2, a ploi!a zedovoljave usJove standarda u pogIedu trej"",..';' njen uslov dat izrezom
voo.<Vg

ne'neiveCi doako je ispu-

151

gdeje:
Voovg ukupni najved trajni ugib, granienl ugib.

790
6.6 6.6.1 Annatura

..: :; -

Kontrolno ispitivanjo ~elika za arm iran;. pre upotrebe v..s; 50 na svakih 100 t istog profila u skladu sa propisima za beton i armirani beton. Celik za armiranje ispunjava uslove kvaliteta ako najmanja vrednost rezultata ispitivanja karakteristi ~ne graniC8;razvla~enja i karaklllristl~ne ~vrstoce pri zateianju nije nib od vrednosti datih u tabeli 5.

6.6.2

6.6.3

Nosivost zavarenog spo;a ne mestu popre~nih ra i uzdulnih u. ~ipki armature ispituje 50 naprezanjem smieenjem ~ipke ne mestu zavarenog spoj.. i to na uzorku iz armature i5O~enomna na~in prikazan na sliei 5.

Ua

Ua

ra ra
O,7t1ua ~ tara ~ 1,5taua

Slika 5

Ispitivanje

nosivosti

zavarenog

spoja

6.6.4
6.6.5
-

Uzorci zavarenih 'lia entikorozivne SUa F prilikom

spojeva za ispitivanja zaStilll. ispitiv81ja nosivosti

uZimaju sa Iz del a armature

kola sluli za usidrenje,

i to pre nanose-

zavar.nog

spoja primenjuje

50 tako da prirast napon.

ne bude vea

od 20 MPa u jednoj sekundi.

6.6.6

Ispitivenje standerdu

etikasnosti

z.stite

pronv

korozijev..si

Ie prems standarduJUS

U.NI.310,

a ocenjuje 50 prema

JUS C.17 .302.

J
7.1

Oznacavanje
Ozna~avanje

i obelezavanje

ploca

Plo~e po ovom standardu

ozna~avaiu

se na 5!edeci na~in:

Plo~a JUj) U.N1.302- B/M-V/p-l/d

gde je: B M (GB - gasbeton, PB - penobeton), betona (t. 5.3). KSP, vnta prefabrikovanih elemenata vrsta betona marka eelijastog

V p dekleriseno optllreeenje (t. 4.1), u kN/m2 , Ip - dulina plo~e, u mm, d - debljina plo~e, u mm.

Primer:

p plata od celijastog betona - 'gasbetona, mark. M 3,5, za deklarisano optereeenje 2,0 .kN/m: , duline Ip - 3990 mm i debljine d - 200 mm, oznacava se: Krovna

Plo~a JUS U.~:1.302-GB/3,5-KSP/2,0-3

990/200

791

U 72.1

Obel8wlnj. SVlka plot. mol'll bltl obIl.!ln1 sa dVl postOjlnl I j...o titijivi figa sa utvrdenim podacima. !'Tvllig sadrll ozn.ku:

x-I>--!
pl.:' X - Oznakl proizvodatl, 0 - dltum proinodnj., gd. dVI prvl brojl znate godinu, drugs dVI metIC i treCa dYadan. ~ oznaka k.lup..

Primar: ProIzvodlt X, plota prolZ'lldan. 4. marta 1986. godin., iz kalupa broj 5, oznat..,a.: X-86.03.Q4-6 722
Orugi lig sldrll oZRaku:

B/M-VlrH/d gdejl: B - vrste be!Ona 1GB - gssbeton. PB - panobetonl, M - mark. telif.s!Og beton.lt. 5.31,

V - vrstl praf.brikovanih.Iamenata P

opteratenja (t. 4.11, u kN/ml , dullna plote, u mm, 'p d - d.bljlna plot., u mm. Prim.r: gasbetona, marke M 3.5, za deklarisano opterei:e1je Krovna plot. od telijlstog betona p 2,0 kN/ml ,dulinllp - 3990 mm i debljine d- 200 mm OznatlVl II: GB/3,5-KSP/2.o-3990/200

- deklarisino

KSP.

7.2.3 8
8.1 8.2

Oznlkl praml t. 5.5.3 n.nosi II dadltno nl gomju stnInu plote.

Usklediltenje,

transport

i ugradiv8nje

ploca

Usklldlltenj., transport i ugradivlnje plota vrii 51 prema propisima Zl n..rmirani i armirlni 6elij_ti !>eton. Plotl s. smefu ugndiv.tI limo II onlm merama sa kojlma su isporutene iz fabrike.

9
9.1

Kontrole

kvelitete

Kontroll kv.litat. armlr.nih krovnih I m8<luspratnih plota ad teliiastog batona u toku prolzvodn;e i pre stavljani' u prom.t obuhvlta proveravanie:

- zapremlnsk. mase, prama standardu JUS U.NI.300, na po iednoj epruvetl ad $Yake vrste telijast:lg b.tonl kojl II u radnom dlnu proizvadi, - pritlsn.tvrstGte, prema stlndardu JUS U.NI.300, na po iednoj epruveti ad svake vrste telijasIDg botonl kojl s. u rldnom danu prolzvodi,

mira, prlml st.ncilrdu JUS U.N 1.300, jed81put nedelino na svakoj vrsti plote koje $I proizvode,

mlrk. tallilstog bltona, praml standardu JUS U.NI.300, najmanie iadanput u Ui mesaca,

792
'

r.

- lineame deformacije, skupl/enja. prema standardu JUS U.N1.300, najman;e jedanput u 6 meseci.
koeficijenta sigurnosti. prema t. 6.4, svekih 6 meseci no po jednoj epruveti od svake vrste proizvedenih

plo!!a. ugiba. prema t. 6.5. zajedno sa proverom faktora sigumosti. !!elilCaza armiranje. prema t. 6.8.2. pre upotrebe, na tri epruvete, nos;;,osti ZlVarenogspoja. prema t. 6.6.3, jednom nedeljno dok na bude zagarantovan konstantan kvalitat zavarenog spo/a, a zatim mese!!no. ali najmanje na svakih 50 t gotova armatura, afikasnosti %altita protiv korozija. prema standardu JUS U.N1.310, najmanja jedanput u 6 meseci. .
apruveta zadovoija armiranlh na potvrdi utvrdeni kvalitat. ispitivanje . mora ponoviti na tri nove epru.

Ako $I prl Ispitivanju veta iz istog kalupa. Ako sv~ nova epruveta

utv"""a krovnih

uslove kvallteta, i meduspratnih u t. 9.1..

smatra sa da je ispitlvanje

zadovoljilo. uredna i alums

9.2

0 kontroll evidencija

kvaliteta

ploC!a od c!etljastog betons

vodise

po svim zahtavima

navedanim

o:tn::trolJ'br. 41381/74-02 N. 0IncMI millen" R8pUblltkog .kret.rij.UI z, KUIlUru

s't.mpa Savez"i z8Yod II lt8nderdiz8CijU

od 4.111974. no piKa 58 porez na promet

Beogr8d

793
UDK 691.328.3:666.982.2

JUGOSLOVENSICI STANDARD SA OIAVEZI'IOM PRIMENOM od 1987.Q4.20'" ARMIRANE

Calijasti baton ZIDNE PLOCE OD GASBETONA I PENOBETONA

JUS U.N1.304
1981.

Pravilnik br. 07-93/10

od 1987.Q1.16; SIulbeni list SFRJ, br. 10/87. r.

. Aerated

concrete.

Gas end fOlJmttd cOfICratIIl"llinforr:ttd WIlli plInt1/s

Otr.; mndard

ill nestllO rrwlzijom

mndarde

JUS U.N1.304

iz 1981. godine.

predmet

standarda

Ovim standardOm 58 utvrduju vrsta, oblik, men, prIlMfta, uslovl "velitaUl, metoda Ispitiv8ftja, usld.. tenia 1.1 fabric! I nil gradlliitu. transPOrt, ugradivanja i kontrQla kvaUteUi ermiranih zidnih ploa od tell.
jestag betona (GB - gasbetOnll. ocinosno PB

- penobetonal.

VflZ8 sa drugim st8ndanlima premaznim srads1Yima JUS C.T7.302 - Stepani ranaj. rde na pomlnama ~Im JUS U.NI.300Celijntl beton. Proizvodnja. primena i Ispitl~nje prefabrikov...ih el_eUI od gISbeton8 I penobetonL Osnovne odradbe JUS U.NI.302 - CaUjasti beton. Armlr...a krovne i meduspratne ploee od 8utoklaYiranog gubetON!. i

penobetona JUSU.NI.310- Celli8stibaton. ZaJtiUlarmaturaprotiv korozije

Definicija Arminma zidne plate od Celiillt~ autoklaviranog beto", (1.1 dalj.m t.kstu; ploe.1 su termoizolacioni
betona, armirani za odredena statieka

prefabrikovani

gradevinski

alamenti

odredane

marke

ceUjntog

oPt8rec.nja ili samo za manipulaciju 1.1 transportu, namenjeni za montatu nosivih i nenosivih zidove zgradL

4 4.1
4.1.1

Vnte,

oblik, mere i primena

ploCH

Vrsta ploea Nosi"" zidne ploee su konstrukcioni i tarmoizolacioni prefabrikovani gradevinski elementi odredene marke ceUiastog betona, armirani za odredena optereeanja. proizvod. se kao zidne vertikalne ploCe, ZVP, I zidn. horizentalne ploe., ZHP. Ako su zidne vertikalne ploCe optereCene I Y8rtlkalnim opteraCenjem, dobijaju joJ I oznaku N (oznaka NZVPI.

4.1.2

NosiYe zidne ploee su termojzolacioni prefabrlkovani gradevinskl .Iementi odraden. mark. ealijastag betona, armiranl samo za manipulaciju u transportU i prilikom uskladiJtenja. Proizvode . keo zidne pregradn. plot., ZPP, i keo fasadn. izolaciona ploe., FIP.

4.1.3 4.1.4 4.1.5

PloCe sa dimenzioniJu prerna statiekom proraeunu, keo slobodno oslonjene ploe.. Sva zidne vertikaln. i horizonUilne ploe. dlmenzionirane su I za ,deklerisano opteranje
da je Wmln

YIOtrom, stim

. 1,1 kN1~2 vertikalnona ravanploee.'

'

beton.

Dozvoljeno vertikalno optereeenje mora bitlprema propislma 0 tehniekimnormativirnaz8celijntl

II Izd8nje

SA VUNI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

......

794
42 4.2.1

Oblik plota Plote su pravouglog oblika, a proizvode se: i - sa flebomi fleb. na pero

bez flebova

(rame spojne povriinel.

kako je prlkazano na slici 1. Bez fleba ZVP

Bez fl.ba ZVP

Saflebom

~>
Na fltb i pero

ZVP <

ZHP

'1
Bez ileba

Na ileb I para

ZPP i FIP

~
Stika 1

ZPP I FIP

Oblik plotG

4.2.2

Ivice plata mogu bib:

- pravougle.
..:: ukoiene ili

- nobljen.
kako je prlkazano na slici 2. pod a. b i c.

ZVP

~ZVP

~?
~FIP i ZPP

ZVP

ZHP

~FIP ZPP i

2a -

Pnnrougle ivice

795 ! I I

ZVP

~ZVP

~~ZVP

~(
FIP i ZPP
~~FIP I ZPP

ZHP

?
f t I I ~

2b
ZVP 1

UkOOene ivice

~ZVP

~?

ZVP

~J
ZHP

.
FIP i ZPP

~FIP ZPP i
~2c

Slika 2 4.3 4.3.1

,

Zaobljen.

ivice

Ivice plof.

Mer. Armirane zidne plof. jzr~ se u dufinama lip I do 6 220 mm, u Intervalima od po 10 mm, a prema

stltifkom prorafunu.
Nosive zidne vert'ikalne plofe, NZVP, izraduju SI u dufinama do 4 000 mrp. Sve plofe 51 izraduju sa ~irinom Ib) od 590 i 599 mm. Za uVrRtke fasadnih i zidnlh pov~ina mogu 58 ;zradit~ i koristiti I ploea drugih lirina, ali nl menjih od 200 mm. Plofe se izraduju u debljinama (dl od 75,100,120,125,150,175,200,225,240,250,275 i 300 mm. Za nlnosive ploe, najmanja deb!jina mora Imositi d = 1/40, zaokruzeno na prvu veCustandardnu deblji. nu, a za nosive plofe prema statiekom proraeunu zaokruzeno na pr;vu vecu standardnu debljinu. Primena ploea Plofe 51primenjuju u sk!adu sa propisima za n.armirani i armirani eelijasti baton, zavisno ad vme ploca i optereten;a. Zidne Yertikalne plofe, ZVP, primenjuju 51 kao vertikalno montirani gradevinski ellmenti Zl spoljne i unutra!nje zidov..

4.3.2

4.3.3

4.4 4.4.1

1 I I I I I 'j

4.4.2

Dozvolj';na napr.zanja za nosiv. zidn. vertikaln. ploCe, NZVP, opt.reCene istovremeno wrtikalnlm op. tereCenj.m I horizontalnim optereeenjem v.trom Wm.. = 1,1 kN/m2, mora;u biti u skladu sa propisima za nearm;rani i armirani calijasti tieton. Zidne vertikalne ploe., ZVP, opterecene samo horizontalnim opterecenjem vetram wmn moraju ladovoljiti uslov. za zidne horlzontalne plofe; ZHP.

- 1,1 kN/m2,I
I I I I

4.4.3
4.4.4

Zidne horizontalne ploc., ZHP, prim.njuju sa kao horizontal no montirani gradevinski elementi za spalj. ne i unutra!nje zidove. Zid~e pregradne ploce, ZPP, primlnjuju sa kao vertikalno ili horizontalno montirani gradevinski element; za unuuainje neopteraeene zidove.

796, 4.4.5
Fasadne izolacione ploC!e,FIP, primenjuju sa kao vertikalno ili horizontalno montirani gradevinski elementi za oblogu fiJsadnih pov.!ina zgrada.

5
5.1

Uslovj kvaliteta Mere

Od mera utYrdenih za ploC!e u t. 4.3 ovog standarda dozvoljavaju sa odstupanja data u tabeli 1.

Tabela t Mera Dut;na ~irina Debliina Dozvoljeno odstupanje :tmm 5 3 3

5.2

Zlebovi Ako ploC!aima tleb, pov.!ina preseka jednog tleba ne sne bitl'veCa od 10 em' .

5.3

MehaniC!ke karakteristike

3,0 za nosive Za proizvodnju ploC!aprema ovom standardu najmanja marka c!elijastog betona je Mmln ploC!ei Mm..2,O za nenosive ploC!e. Marka c!elijastogbetona, pritisna C!vrstoc!a, azivna zap'eminska masa, linearna deformaeija i proraC!unska n zapreminska masa date su u tabeli 2.

Tabela 2 Marka telijastog betona

Pritisna C!vrstoc!a

srednia vrednost

naimanja pojedinaC!na vrednost fk mln MPa

Nazivna zapreminska masa

NajveCa linearna deformaeija

ProraC!unska zapreminska mesa ploC!e

M 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0

fk m

1'b kg/m3 450 500 550 600 650 700 700

Es mm/m 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50 0,50

1'b rae. kg/m3 500 550 670 720 800 850 850

2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5 5,0

1,5 2,0 2,5 3,0 3,5 4,0 4,5

Ako plofe prilikcim .ispitivanja zadovolje zahteV8 pod t. 5.4 i 5.5.5, zahtevi kvalit8ta iz tabele 2 58 ne uslovljavaju. 5.4 Koeficijentsigumolti hu' Koelle;jent sigurnosti pri lomu ploC!amora zadovolliti vrednosti date u tabeli 3.

.797

Tabe'a 3
Vnte plofa Koefieijent sigurnosti 1u min. 4,0 1,8

NZVP ZVP ZHP

........

5.5 5.5.1

Armawra Sipke za poprefnu i uzdufnu armaturu izraduiu se ad felika za armirani beton oznake C0200 (GA 240/360) iIi hledne glatke vufene felifne fiee MAG 500/560. Poprefne r I i uzdufne u1 !ipke za zidne vertikalne plofe, ZVP i NZVP, zidnehorizontalneptofe, ZHP, I fasadne izolaeione ptofe, FIP, medusobno se tafkasto zavaruiu. Zavarena mesta poprefnih !ipki za usidrenje moraju pri ispitlvanju Izdrfatl silu:
F .035 A

5.5.2

(1)
11"j1c

gde ie:

F
A

- sila, u N,
- povr!ina preseka uzdufna !ipke, u mml.

I1vk - karakterlstifnagraniearazvlafenia,u MPa. 5.5.3 Sipke za usidrenie moraiu preuzeti eelokupnu silu usidr...nia. Ostale poprefne iipke moraju bitl raspore. dene tako da garantuju pravilan polofaj uzdufnih !ipkl u gotovoj plofl. 5.5.4 5.5.5 ~oprefne !ipke za zidne pregradne ptofe, ZPP. mogu biti i od drugog materijala koji ne Utife na kvafitet celiiastog betona, a olak!ava uzdufno rezanje ovih plofa na gradili!tu.
Pre nego !to se pristupi idr. zMtiti protiv korozije, armatura 58 mora of 1stit I ad nofistoca, masnoee. korozija

5.5.6

Kvalitet %dtite protiv koroziie smatra se zadovoljavaiuCim ako zMtltna vrednost filma ni na jednom uzorku niie oeenjena sa manje od 7, prema standarduJUS C.T7.302.

j
6
6.1

Metode ispitivanja
Mere ploCo Mere ploCo se proveravaju prema standardu JUS U.N1.300.

I I i i i 1 ! ~ ( ~ ~

6.2

Mere fleba

Mere preseka fleba proveravaiu se merilom, 5 tacnoscu od 1 mm. 6.3

Prltisna fvntoCa, zapremlnska masa i Iinearna deform.elja Pritisna emtoca, zapreminska masa i linearna deformaclia proveravaiu 58 premo standardu . JUS U.N1.30(J.

6.4

Koefieiient

sigurnostl

.
ptofe NZVP ispitivanje koetieiienta sigurnosti

Za zidne vertikalne ploce i za zidne horizontalne ploce mora se dokazati koefieijent slgumosti Prema 10mu. 6.4.1
Za nosive zidne vertikatne epruveta slufi plofa VIii 58 na tri epruvete. dufini place. K30 !Irine prema t. 4.3.2 ovog standard a, a vislne jednake deklarisanoj

798
Horizontalno optereeenje je stalna velicina (wmin. =1,1 kN/m2), a vertikalno se peveeava do loma epru. vete. Serna optareeenja prikazana je na sliei 3. Koefieijent sigurnosti za jednu plocu je vertikalno optsreten;. postignuto prl lomu ploce podeljeno dopuitenim vertiklln.m opteretenjem: Fu 1u-~ gde ie:
1u

(2)

dop.

koefieijent sigurnosti,

Fu

F tuvrstu !)loCe. , . > .\...~.", -&- . Srednja vrednost koefieijenta sigurnosti SVItri uzoikp mora zadovoljiti uslov. iz 1. 5.4.

vertikalno - !?I!'ifteno opteretenje pri lomu, y!!rtikalno.oPtereten\8~1

W w=t!k N/m2

NZVP

I.OOOmm

Slika 3
NajviJe jedna epruveta

Seme optereeenja za NZVP

do 20 ')(,nanile od utvrdenog koefieijenta sigurnosti.

moze odstupiti

6.4.2

Za zidne vertikalne ploce i za epruvtne. Ka,? epruveta slull ploCe !irine ~ Ploca 58 polozi na dva ollonee na osloneima iznosi amin = //80, ceo Optereeenje sa nanosi pomceu

zidne horizontalne ploce ispitivanje koefieijenta sigurnosti 58 vr!i na tri prema t. 4.3.2 ovog standarda, a duzine jednake deklarisano; du!in; piaS r..ponom / prema stltickom prorlcunu, 5 tim da !irina naleganje ploCe ali ne manje od 70 mm, a du!ina naleganja mora biti jednaka !irini plodva koneentrisana tereta kako ie pr;kazano na sliei 4, konstantnim pO-

rastom do loma. Iz registrovlnih rezultata tokom ;spitivanja izracunava s. koefieij.nt sigumosti prema lomu: G+Fu
b"'W

1u

(31

gd.j.:
1u Fu:' b / W
11

koefieiient sigurnosti pr.ml lomu, snlloma, !irina plcee, stlticke duzina ploce. optr~nj. vetrom (wmin = 1,1 kN/m2 vertikalno nl ravln ploce!. sOpstVenamasa plcee.

.799 F

I/~

1/'

a/l

'0 '0 -a
Ip

a
a/l

Slik. 4 8.4.3 8.5 6.5.1 6.5.2

Z. zldne pregredne, UP,

~m. opt.ranj.

z. ZVP i ZHP
sigumostlse ne uslovlj.v..

I fesedne izolaclone plo<,:e, FIP, Ispitlvenje flktora

Arm.bln "ontrolno ispitiv.nje Celik. z. .rmir.nje pre upotrebe vrli sa n. svekih 100 t Istag profit. u skledu s.

propisim. z. beton i .rmir.ni beton.

Celik z. .rmirenje ispunj.v. uslov. kvelltet. .ko nejm.njavrednostrezultltl ispltivenle kenkteristiCne gnnice nzvl.l!enj., k.i-ekteristiCne Cvrstol!e pri zatezanju, nije nib ad vrednosti utvrdenih u tobeli 5 st.nd.rd. JUS U.N 1.302. Nosivost zav.renag spol. n. mestu poprel!nih r. i uzdufnih u. lipki ermature ispitui. sa prama stend.rdu JUS U.N' .302. Ispitivanje efikasnosti z.ltite protiv korozije vrii $I preme stendardu JUS U.N 1.310, . ocenjuie .. pre.

6.5.3
6.5.4

me standarduJUS C.T7.302.

7 7.1

Ozna<!avanje

i obeleiavanje

plo<!a

- OzneCav.nje
PloCe po ovom st.nd.rdu

ozn.l!av.ju se oznakom: PloCe JUS U.N1.304-B/M-V-lp/d

gdej.:

B - mt. beton. 1GB- gesbeton,PB- penobeton),

M - marte. celij.stag beton. (t. 5.3), V - mt. ploCe - ZVP, ZHP. NZVP, ZPP i FIP {to4.11, Ip - dufin. ploCe, u mm, d - debljineploCe,u mm. Primer: Zidne vertikeln. ploa,

ZVP, ad Celliestog beton.

- gssbetana,
800/200

marke M 3,0, dufine I p

2 800 mm i debl!ine d

- 200

mm, oznal!ave

sa:

Ploea JUS U.N1.304-GB/3,O-ZVP-2

7.2

Obelefavenje

Svaka plol!a mora biti ot.elefen. sa.dv. postojona i jasno Citljive figs sa utvrdenim podacima.
Pryi fig sadri! oznaku:

X-D-S-N
gdel,: x - ozn.ka proizvod.Ca,

800.

- datum proizvadnje, gde prve dva broja mate godinu, druga dva mesee i treea dva dan, - om.ka kalupa, N - oznake vertikalne nosivostl (sarno ZI plofe NZVP), u MPa.
D

Primer: Proizvodae X, ploea proizvedena 2. maja 1986. godine, iz kalupa br. 5, ZDvertikalno optere.' c!enje0,4 MPa, oznae&va sa: X-86.05.02-5-0,4
Drugi lig sadrli oznaku:

B/M-V-/p/d geleje: B M V Ip .d -

vrsta betona (GB ~ ~on, PB marka celljastog beton. It. 5.31 vrst. ploee It. 4.1), dulin. ploee, u em, debljina ploee, u em.

- penobetonl,

Primer: NosiVi zidn. vertikllna ploe&, NZVP, ad ~lij.stog betona lp - 280 em I debljina d - 20 em, oznatava se: GB/3,O-NZVP-280/20

- gasbeton.,

morke M 3,0, duline

Uskladiitenje,

transport

i ugradivanje

ploCa

Usklediltenje, transport i ugra"lv.nie ploea vrii sa prema propisim. za nearmi..ni i armiran! eelijasti beton.

. 9
91

Kontrola

kvaliteta

Kontrola kVlliteta armiranih zidnih ploe& u toku proizvodnja i pra stavljanja u promet obuhveta pror8vanje:

mera, pram. st.nd.rdu JUS U.Nl.3oo, jedanput nedaljno na svakoj vrsti plGee ko;a.. proizved., pritlsne evrstoee i zapreminske m.sa, prema standardu JUS U.N 1.300, na po jednoj epruveti ad svake vrst. celi;astog beton. koj. sa u rednom d.nu proizveda, linearne datormaeije, premo standardu JUS U.N 1.300, naimania iad.nput u 6 mMICi, k08lieijanta sigurnosti, prema t. 6.4, sv.kih 6 meseei n. po iednoi apruvetl ad svaka vrsta proizvedanih nosivih ploe& iz t. 4.1.1, ealik. za armiranje, prema t. 6.5.1, pre upotreba n. trl epruveta,

nosivosti zavaranog spoia, prema t. 6.5.3, jadnom nadelJno dok ne buda zagarwntovan konstantan
kvalitat z8VIrenog spoj., elikasnosti zatite zatim rnesac'!no; ali naimanje prema standardu utvrdeni na svakih 50 t gotove armatUre, JUS U.NI.310, ispitivanie najmanja jedanput u 6 mesaci. na tri nove epruprotiv korozija,

Ako se pri ispitivanju

veta iz is~"-alup8. . Ako Ive ~ve aprujlete zedovolja utvrdena usJove kvaliteta, smatra sa da ja celokupno ispitivania zadovoljilo.

apruveta

na potvrdi

kvalitet,

sa mora ponoviti

9.2

0 kontroli kvalitata armi..nih zidnih ploea od Celijastog betona vadi sa urwdna i duma avidencija u vezi sa svim zahtewimo navedenim u t. 9.1 OVogstandarda.

No

01""""

mlljenJ- R_blitkog

sekret8rij.",.

kulturu SA Srbij. br. 413-81/74'()20d

4.111974. n. pia

so por.. no prom81

~tamp. S8v0zni llVOd ~Dst8nd8rdiuciju

Beogr8d

UDK 691.328.3:666.982.2
1UGOSLOVENSJa STANDARD S OBA VEZNOM PRIMENOM od 1990-12.05

801
Celijasti beton FASAONE 00 IZOLACIONE I PREGRAONE PLOtE AUTOKLAVIRANOG
"-"

JUS
I PENOBETONA

GASBETONA

U.N1.305 1990.

Pravilnik br. 06/01-93/213

n"

ad 1990.Q9.11; SJufbeni list SFRJ. br. fiT/90.

and partition walls ofautoclavinggasconcreteandlMra"

Aerated

concrete.

Insuleting

slabs for fnades

red conC/flte

Predmet standarda Ovim standardom 58 utvrduju oblik, mere, primena, uslovi kvaliteta, metode ispitivanja, oznaeav..je, uskladiStenje, transport, ugradivanje i kontroJa kvaliteta fasadnih izolacionih (FIP) i zidnih pn!!,ndnih plo!'!a(ZPP) od l!elijastog betona -gasbetona (GB) i penabetona (PS).

Veza sa drugim standardima

Spisak standarda sa kojima je ovaj standard u vezi d8t je na kraju standarda.

3.

DefiRicija
Fasadne izoJacione nobetona preuzeti naprezanja ploce i zidne pregradne ploce od eelijastog betona n8l1)enjeni za oblaganje plo!'!espadaju

- autoldaviranog
elementi gradevinskih

gasbetona;

(u daljem tekstu:

ploce) su prefabrikovani i rukovanju,

nenosivi gradevinski

armirani

1'8da bi magi;

pri transportu

konSUUkcija u svr. materijaJe.

hu njihove top/otne

zaStite Iza montazu

nenosivih zidova. u termoizolacionegradevinslce

Po svojim toplotno-tehni!'!kim

karakteristikama

4 4.1

Vrste, oblik. mere i primena Vrste plo/!a

Fasadne izo/acione plo!'!e

ploca

4.1.1
4.1.2

- F /P, mera

prema tabeli 1. odredene

marke celijastog betona, namenjene

su

za oblaganje fasadnih

konstrukcija

u svmu njihove toplotne

zaStite.

Zidne pregradne pla!'!e

- ZPP, mera prema tabeli 1, odredene marke eelijastog batona, n-;ene

su za

monta2unenosivihpregradnihzido.. visineatm.

I izdanje

SA VEril

ZA YOD ZA STA.NDARDlZACDU

802
4.2
Obllk picA Plate IU obIIk. pravouglog plnllelopipid. pllm. slici 1.

Slik.1

Plot..

proizvode II rlVllim i ukoianim ivicam., bez !leb. i II perom i fIabom prem. llici

2.

5. rwnim

iviclltrlll

SIIukollmim ivi1

BulMbll

>
S.llfIbDm

~
/ pMOtrI

Silk. 2

. 803
4.3 Mere
Mere plooa datil su u !abeli 1.

Tabela-1

Debljina d

Duiina I

$rina b

-mm
2

1
75 100
I

3 200
do -600

3000 4000
4500 5000 6000 -6000 8000

120 125 150 175 200

U koloni 2 date su maksimalne

duiine do k!)jih Ie ploee proizvode

8

za odredene

debljine iz kolone 1.

Najmanja iirina ploo, je 200 mm (bmin 4.4

Primena plooa Ploce 51 primenjuju ma 1I nearmirani kao vertikalno

200 mml.

ili horizontalno

montirani

gndevinski penobeton).

elementi.

u skladu sa propisi.

i armirani eelijasti beton (gasbeton odnosno

5
5.1

Uslovi kvaliteta Mere

Od mera utvrdenih za ploCe u t. 4.a ovog standarda dozvoljavaju 51 odstupanja datil u !abeli 2.

Tabela 2 Mera Dozvoljeno odstupanje :t mm debiPna tirina dufina 3 3 5

804
6.2
Meh..itke k8nklllrilti1ot

Merke telijlltOg betOlUl, ritisne eyrstoa., nmyne zapreminrke -(gustine' p Ike mae dlte su u tlbeli 3. , Tebele 3 . Merke telijanog betone Priti...a evrnobl, Srednje vrldnort f k Nezivnl zapl'lminlke maa (gustine!

i prorablnrb

zapremin-

Proraeooslcil zapl'lminslcil

Nljmanje poje. dineene yradnOlI:

mara

f..... M MPe f 1.5 2.0 2.2 2.5 3.0 3,5 2 1.5 2.0 2,2 2,5 3.0 3,5

p 'km.. kg/m3 3 1.0 1,5 1,7 4 350 400 450 500 560 600

P ..e

5 420 480 540 600 1ii0 700

2.0
2,5

3.0

6.3 5.3.1 5.3.2 5.3.3

5.3.4 5.3.5
I

ArmatUrI

~ipke za popl'lenu i uzdufnu armaturu iUldujuIe ad glatkogeelikaza armiranibeton CJJ02kvaliteta

GA 220/340 Popreene Popreene Hi hladnowe.ne fice od glatkog eelika MAG 600/560. izolacione ploCe FIP mecSusobno re teekarto UIOIrUju. i uzduZne u. frpk. za faradn.

'. frpke za zidne pregrldne

ploce ZPP mogu biti i ad drugog materijala rezanje ovih plob armatura na grediliitu.

koii ne Utic. na kvalitet

6elijartog betone, a OIaldaVl uzdufno

Pre nego $to Ie pristUPi zeStili protiv koroziie. klta korozije i dr. Kyalitet zeStite protiv korozi;e smltra

ra mora oeistiti od neeistobl,

masnoCe, produ-

Ie zadovoljevejuCirn

31.,;,ZllStitna _dnort

filma iii na jednom

uzorku nije ocen;lnI

sa manje od 7, prama rtandardu klnlclllrirtike

JUS C.T7.302.

6.4

T oplotno-t8hnieke

Gustine, specifienl toplote, koefieijent toplotne provodl;ivosti, fektor otpora difuziji --ne koeficiient toplotnog izdufenja dati su u tebeli 4. Tabela 4
GUstinl Specifiena toplate Koefieijent toplotFektor otpora difuziji Yadenl Pll'e P
I

pll"e i

Koeficijent

1DPIo-

nl provod'iyorti

tnog izdubnja

c J/kg . K
2

X W/m'K
3 0,11 0,12 0,13 0.14 0,16 0.18

p.

at
mm/m/I00 BC

kg/m3
1 360 400 450 500 550 600

4 3.2 3,5 3,8

858

4.0
4,3

0,8

5.0

- 805
6
6.1
Metode ispitivanja MIra plota MIra ploC!aprovlravlju se prama stand..du JUS U.N1.300.

6.2

Priti...a C!vrstota,Z8preminsica m.., i Ii-

dIrformacija

Pritisna C!vntota. nazivna zapraminslca mesa (gustina) i Dneama deformaala proveravaju . prama Standardu JUS U.N1.300. 6.3
Zaltita armature Ispitivanje pro1iv kcwozijl zattite protiv korozijl viti sa prema Standardu JUS U.NI.310, a ocenjujl sa pra.

efikasnosti

ma Standardu JUS C.T7 .302.

6.4

Specifi~ne Specifi~na

top Iota top Iota se proverava toplotne toplotne prama standardu JUS U.J5D50.

6.5

Koeficijant Koeficijent

provodqivosti provodljivosti sa proverava prama standardu JUS U .A2.D20.

6.6

Faktor otpcwa difuziji Vodanl pn Faktor otpora difuzJli vodene para prowrava se prama nandardu JUS U.N1.313.

7 7.1

Ozna/!avsnje
OznaC!avanje Plote po ovom

i obeleiavsnje

Standardu

oznKavaju

sa oznakom:

Plota JUS U.N1.305-B/M-V-J

gdlje: B - vrsta Celij8StOg betona M marka Celijastag betona. V

p /d .

GB

- gasbeton,

PB

- penobeton,

lp

- duilna plota, u milimetrima,

.2 BOO mm i debqine d-

vnta ploa

FIP iIi ZPP,

- debqinaplota, u milimetrima.
FIP, ad CelijaStogbetona
100 mm, OznKavljU sa:

Primer: Fasadne izolacione p~e,

- gasbetona,

markl M - 3.D.du1lne1 p

PlotaJUS U.N1.305-GB/3,G-FIP-2 7.2

Obeleiavanje Svaki paket plota mora biti obelefen Prva oznaka je: sa dva postojane

800/100

oznake sa utvr4enlm

podacjma.

X-D pje: X - oznaka proinoCla.

D - datum proizvodnje, gde pm dvocifreni broj maei godinu.drugi i trKi dvocifreni Prlmar: ProizvodK X, plotl proizvadenl 16. 1989. godine. obelefavaju .1: mbroj den.

X -89. 03.16.

806
Drugll omaka je:

B/M gelaja:
B V

-V ~!,.(d
;... penobeton,

vrrt8 6elijartog batona -GB

-gasbeton,PB

M - marka 6IIijartog betona,

,,.

- dutina,ucentimatrima,
-2800

vrste

ploa

FIP III ZPP,

- debijina,u centimetrima.
Peket zidnih pl8gl'8dnih mm i dIIbljlne dploea ad 6elijasrog batona sa: 100 mm,obeIefava

Primer:

- gasbetona,

marke M - 3.0, dufine ,,. -

GB/3.o 8
Usldadiitenje,
Uskladiit8nje, jam beton.

ZPP -280/10

1ransport
transport

i mon1a!a
ploe. vrie $8 prema vaZeCim proplsima za nearmirani i armirani Celi.

i mooteD

9 9.1

Kontrola Kontrola

kvali1Bta kvalltata ploea od 6elijastog betona u toku proizvodnje i pre stavljanja u promet obW1vata

--

proveravanje: mera, prema standerdu proizvoda, zapreminske mase i pritisne evrsto6e,prema standanlu standarduJUS denu proizvodi, u~ meseci, jedanput u 5est mesaci. se mora pOnoviti nl tri no. proverwanje JUS U .N1.310, najmanje Icvalitet, proverlVlnje CJ.NI.300,na po jednoj epruveti od sva. JUS U.N1.300, jedanput nedllljno na 3 plcee od svake vrste ploea koje sa

ke marke 6elijastog betona koja sa u radnom IIneame deform8CIje, praml efikasnosti zdtita protiv korozije, epruveta zadovolje preml

JUS U.NI.300,jedanput standardu

-Ako sa pri proveravanju ve epRivete Zldovoljilo. Ako sve neM! epRllllte

ne potVrdi ulY",eni propisane

iz istog kalupa. uslove kvaliteta, smetra 58 de je celokupno

9.2
9.3

0 kontroli i duml

kvalitata

fasadnih

izolaciooih

i zidnih pregradnih navedllnim

ploa

od 6elijasrog betona vodi sa uredna

evidenci;a

u vezi sa svim Zlhtavima

u t. 9.1.

IzvatIIj 0 kon1rOli lmIilllta

NI omovu podataka registrovanih po t. 9.2 proizvodae je duJan dl jedanput u $est meseci izraci izveS' ta; 0 kontroli kVlliteta proizvedenih ploea u proteklom periodu.

Veza sa dNgim standardiml JUS C.T7.302 - Stepeni razvoja rde nl povriinama zaStl6enim prem8Z/1imsradstvima JUS U.A2D20- Ispitivanje !J"adevlnskog materijala. Odrec!ivanje koeficijmtl provodljlvosti topIote metodom grajne plcee
JUS U J5D50 JUS U.NI.3)()JUS U.N 1.310 JUS U.NI.J13 -

Toplotna

tehnika

u gradevinarstVu. Proizvodnja, OsnoZdtiu

Merenje srednje speciflene i ispitivanje .

tolllote elemenau od gas.

Celijasti beton. CeJijasti betan. Celijasti beton. autoklaviranog

primana odredbe

prefabrikovanih

batona i penobetona.

armatUre protiv korozije propusnosti vodena pare prefabrikovanih elerrw1ata od betone

Odredlvanje eelijastog

No ..now mill/onjo R..ublltkoq

.oI<l'IIUIrifa...alcutturu SR Srilijo br. 413031/74-02 ad 4. II 1974 no oI8I!aso Den. ... Dramot $l8mDa Sawzni -za StanaaraiDCiju - Booqrad

UDK 691.327.3;666

807
Celijasti beton IZOLACIONE PLOCE OD GASBETONA PENOBETONA Aefared conaere I

JUGOSLOVENSKI STANDARD

JUS
U.N1.306 1991.

Gas and foamed concrete

non'reinforced

insulating panels

Ovaj standard objavljen je u .,sluzbenom listu SFRJ'. br. 70/91. Ovaj standard je obavezan u celi,". a primenj~e so od 1991.11.27
Ovaj standard je nastao revizijom standarda JUS U.N 1.306 iz .1987. godine.

Predmet

standarda
so utVrduju i kontrola oblik, mere, primena, kvaliteta ilolacionih uslovl kvaliteta, metode ispitivanja, olnacavanje, uskladiStenje,

Ovim standardom wort, ugradivanje

ploca liP) od celijastog

belOna

- gasbetana

tran'

I penobetona.

Veza sa drugim standardima

Ispitivanje ne ploce Toplotna Celijastl

~
materijala

JUS U.A2.020:1983, JUS U.J5.050: 1987.

gradevinskog tehnika belOn

- Odredivanje - Merenje

koeficijenta

provodljivostitoplote toplote

metodom

grej-

u gradevlnarstVU

srednje speclficne

JUS U.N1.300:1987, JUS U.N1.313: 1988,

Proizvodnja. primena I ispitlvanje prefabrikovani1 elemenata od gasbetona I penobetona - Osnovne odredbe

Celijasti beton

Odredivanje

propusnosti

vadene

pare prefabrikovanih

elemenata

od au1Oklavlra.

nog celijastog betona

DefiDicija
ploce ad celijastog marke namenjene betona

Ilolacione adredene

- ""toklavlranag
pregradnih

gasbetona

I penobetona

- su prefabrikovanl9radevlnsld
konstrukcija. materijale. gradevinske

elementi

Ia Ildanje

Ildova i Ia toplotnu

izolaciju gradevlnskih

Po svojim toplotno-tehnicklm

karakterlstlkama

ploce spadaju u termoiloiacione

4
4.1

Oblik. mere i primena Oblik ploca

ploca

Ploce su oblika poraleloplpedl,

prema sl1e11.

-=:

~~
IIIIdanje
. "!zd.,j8 na
SAVEZNIZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

~. lezlkU-'

808

4.2

Mere

175 Debljlna d: 50, 75, 100, 120, 125, 150 "' Visinah: najviJe750mm. . Dulina/: najviJe750mm.
4.3 PI~e Prim en a pl~a 58 prlmenjuju u skl.du sa proplsima

mm.

za nearmirani

larmirani

telijasti

beton (gasbeton

odnosno

penobeton).

5
5.1

Uslovi

kvaliteta

Mere
za plo(!e u t. 4.2 dozvoljavaju 58 odstupanja data u tabelll.

Cd mera utvrdenlh

Tabeia 1 Mere Dozvoljeno odstupanje j: mm 3 3 3

debljlna vlslne dullna 5.2 Mehania. karak1eristik.

Marka telijastog betona, pritlsna (!vrstota, nazlvna zapreminska masa (gustlna) I prons(!unska zapreminsb u tabell2, a IIneama deformacija u standardu JUS U.NI.300.

masa date !LI

TabBI. 2 Marka telqastog betona M 1 1,5 2,0 2.2 2,5 3.0 3,5 5.3 Toplotno-tlhniae
toplota, u tabell3.

Prltlsna (!vrstotl f. Srednja vrednost Najmenje pojedina/!ne vrednost

'ft mln

Nazlvna zapremlnska masa :~ustine) p

Prora(!unska zapremlnska masa

f.
11

pkg/m' 5 420 400 540 500 650 700

MPe 2 1,5 2,0 2,2 2,5 3 1,0 1,5 1,7 2.0 2,5 3.0 4 350 400 450 500 550 600

3.0
3.5 karektarillike
toplotne

Speclfl(!ne nje dati..

koeflcijent

provodljlvost,

fektor

otPOra dlfuzijl

vodene pare I koef1cijent tlJplotnog

izdute-

809
Tabiila3
Gu srina Specifit na toplota Koeficijent toplotne provodljivostl ). K W/m'K 3 0,11 0,12 0,13 0,14 0,16 0,18 Faktor otpora difuziji vodene pare j.I Koeficijent toplotnog Izduzenja
Qt

p kg/m3 1 350 400 450 500 550 600

c J/kg' 2

4 3,2 3,5 3,8 4,0 4,3 5,0

mm/m/100.C 5

858

0,8

6
6.1

Metode ispitivanja Mere plo~a

Mere plota proveravaju .. prema standardu JUS U.N1.300. 6.2 Pritisna ~vrstoo!a,zaprem...ka masa i lineama deformacija

Prltisna evrstota, nazivna zapremlnska masa (gustina) I IIneame deformacije proveravaju .. prema standardu . JUS U.N1.300. 6.3 Specifiena toplota

Speclflena toplota proverava .. prema standardu JUS U.J5.050. 6.4

Koeficijent toplotn. provodljillOstl

Koeficijent toplotne provodljlvostl proverava .. prema standardu JUS U.A2.020.

6.5

Faktor otpora difuzlji "odene pare prema nandardu JUS U.N1.313.

Faktor otpOra dlfuzijl vodene pare proverava..

Ozn~avanje

i obelefavanje ploQ

plata

7.1 OInK_ie

Ploee (lPI po ovom standardu u pra~oj

dokumentacijl prolzvoda u prometU ozn&eav.ju 58oznakom: JUS U.N1.306-8/M -I/hld

Jzolecion. pl. gdeje:

B -

"' M m.rka t"i.stog betana (t. 5,21, I - dldln.,u mDlmetrima.

h
d

- vlslna, u malmetrlma, - debljlna, u mnlmetrima.

vrsta

telijastog

betana

- GB

PB,

810

PRIMER

Izolaclone

plo~.

ad ~elijastog betona

gasbetona, marke ~elijastog betona M

$0:

sine h . 250 mm I debljlne d - 175 mm, ozna~avaju

- 2,5, dUllne 1= 600 mm, vi-

Izolac;on. ploQ JUS U.N1.306-:GB/2,5-600/250/175 7.2 Obelehvanje sadye postojane oznak. sa utvrdenlm podaclma.

Svakl paket ploca UP) mora bltl obel.t.n Prva oznaka je:

X-D gd. j.: X - ozneka prolzvoda~a, _0

PRIMER

- datum proizvodnj., gde prvl dvocifrenl broj zna~1 godlnu, drugl mesac i treel dan.

- Prolzvoc!a~, X, plo~e proizvedene 10. marta 1989. godlne, obeletaw

X-89.03.10.

$I:

Oruge oznak. j.: B/M-IP-l/h/d gd.je:

B -

M IP I h
d PRIMER

- marka~"ijastogbetona-(t. 5.2), .
vrsta ~.lIj.stog beton. gesbeton

(GB) III penobeton

(PS),

Izolacloneploc., du~ne, u centlmetrlm.,

vlslne, u centlmetrlma,
debl/lna, u centlmetrlma, betone

Paket ploca od ~.Iijastog 175 mm, obel.hva $I:

- gasbetona,

mark.

- 2,5,

dulln.l-

600 mm, vlsln. h

- 250 mm I de-

bljln. d.

GB/2,5-IP-60/25/17.5

Uskladiitenje,

transport

i ugradivanje

Uskladllt.nj., tr.nsport I ugradfvanj. plo~a vril $I prema vdeelm propislma za neannlranll annlranl ~elijastl beton.

Kontrola

kvaliteta
I pre stavljanja u promet obuhvata pro-

9.1 Kontrola kvallteta Izolaclonlh plo~a ad ~elijastog betone u toku prolzvodnje veravanje:

standardu JUS U.NI.300, j.danput nedeljno na trl rullflt.!zolaclone p!of., - mini pre nazlv... zapremlnsk. ma. (gustln.), prem. st.ndardu JUS U.N1.300, III po jednoj ",,",vetlod wak. m.rke fen.
j.stag betan. koj. $I u r.dnom danu prolzvodl,

- prltl... ~vntoc.: prem. stand.rdu JUS U.N1.300, 1)8po jednoj epruvetl od w.ke marf<etelijastog betona koja $I u r.dnom danu prolzvodl, - IIn.arna d.fonnecij., prem. st.nd.rdu JUS U.N1.300, jedanput u Jest mesecL

811

Ako 58 prl proveravanju kalupa. Ako sve nove eprovete

eproveta

no potvrdl

utVrdenl kvalitet,

proveravanje

58 mora ponovitt

na trl nOVe eprovet.

iz Istog

zadovolje

prop_lsane_u,'ov~ -"valheta;

smatra- sa da Ie eelokupno

proveravanj.z~dovoljIJo.
. .

9.2 9.3

0 kontroll kvaliteta izolaeionih plo~a od telijastog beto,,"

IzveUaj 0 kontroll kval itata

- gasbetona vodl 58uredna I alurna evldene,a po svim

zehtevlmenavedenlmu t. 9.1.

Na osnovu podataka reglstrovanih po t. 9.2 prolzvodal! je dubn da jedanput u test meseci Izradllzve!taj 0 kontroll kvaJiteta-proizved.nih Izolaclonih plofa u protekJom perlodu.

NaGIn

Zlbrll'lj8\Op_t~ j. ..own. umnaf..anjal mlIIJ.~a Raputllitkoglokrotarljauza kullUNSR Srbq. br.413~l1n4~2 od 4.111974 no pIKa.. po... napromot Sampa Savo... zwoe!Z8._lzaclJu

Boognod

Si2
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 1987.04-20 .. concrete.

Ukupno

strana

Celij.sti betan ODREOIVANJE STATICKOG MODULA ELASTICNOSTI PRITISKOM

JUS U.N1.311
1987:

Pravllnik br. 07-93/10

od 1987-01.16; Siulbeni IistSFRJ, br. 10/87.

Aerated

Determination

of static modulus

of elasticity

in comprasion

Predmet

standarda
sa utvrduje n!/!In odred"wanja
PB

Ovim standardam
betona 1GB

stati/!kog

modula

elasti/!nosti

autoldaviranog

telijastog

gasbetona,

odnosno

penobeton.J

pritiskom.

VeZ8 sa drugim standardima JUS U.M1.020JUS U.N1.300Beton. OdreCIivlnje /!vrstoa. betonskih tel. izradenlh od svefeg betons pri pritlsku Calijasti beton. Prolzvodnja,jirimena ,I ispitivanje prelabrlkovanih e'-nata od gas. betona I panobetona. Osnovne odredbe

Princip
Modul .Iutl(!nostl telijutog betona Eb odreduje II prora/!unom Iz Izmenrnih deforrnlClja pod centri/!. nim opteretenjem pritiskom. a na na(!in opisan u L 6.2 I 7 ovog standarda.

Pripremanje

i odrf8vanje

epruveta

Elementi za pripremanje epruveta uzlmaju 51 ne tlkev na/!in da predstavlJaju vrstu I marku c!elijartog betone kojl SIlspltuje. 4.1 Bra! eplUYlt8 Ispitlvanje 51 sprovodl ne vi epruvete. . Epruvete'.. uzimaju Iz gotovih zldnih blokova od telljestag batona, i to iz gomjeg(i),donjog(!)l Srednjeg@dela bloka u smeru dizanja m... u kalupu u vreme proizvodnje, kako je prlkaZ8lO ne .licl1. POlotej epru_te u zldnont bloku mora bltllJOSIbno Juno ozna/!en.

4.2

Marllpruveta Modul .Iuti/!nostl pridlkom telijartog baton. odre<luje 51 ne:

prlzrnenull valjclllll

mer.

100 mm X 100 mm X 300 mm, 100 mm X 300 mm.

mer.,

Za oCIreClivanje modula elutii!nosti telijastog batone m~ .. izredid 11prUVIt8 drugih obIika I mera (prlzme ill vlJcll, . tlm da: . lilina prlzme ill prei!nik epruwte ne budo manji od 75 mm i dl odnol "illlll I Irina ill prei!nlka eprune,INdo mani.i od 3 nitl V8Ci d 4. . o

IIzdanje

SA V!ZNI

ZAVOD

ZA STANDARDIZAaro

. .

...:~ "

-,,.~_..~.....

,-."

,...,..........._........

,......--.......-....

813

... 'I

200

,j<-

300

Slika 1 - ~ma luada epruveta

4.3

luada apruve1a Epruveta sa izrezuju pomocu rotirajuo karborunduni testera iii slifne oprema. Izrazane epruveta na smeju da sadrfe nikakve armatUra, a povrline moraju bitl fine I rame. Po.,llna apruveta koja dolaza u dodir sa mallnom za nanolenja optere6enja ne smeju odiiupatl od reml za vile od 0,1 mm na 100 mm. Raomost sa proverava marenjam preko oba dijagonale pomocu lenjira I mernog seta. Ustanov'jeno odstU. panja $I Ispravl;a suvim bruJenjam. povrfine ill sI,fnim pOStUpkom,a prallna sa pamina S8 patpUno uldoni Ikomprimiranim vazduhoml. Epruvete za Ispitivenje smeju se izradltl I iz a'emenata kojl su VIe prethodno blli upotreb'jenl za druga Ispitivenja, a moraju biti izreza", na udaljanostl najmanja 150 mm od mesta sa widljlvim ofte6tnjem III promenom u struktUri I izg/adu materijala. Epruveta moraju bitl tako izraeJen.. da lmer optereelvanja na dve poml", od 100 mm X 100 mm bude vertikalan na smer dlzanja mesa u kalupu u vreme prolzvodnje.

4.4

Odltavanje epruveta Epruvete sa pre ispitlvanja odrfavaju tako da sadrial vlage u materllalu Iznosi 15 do 20" (m/ml. Ako Ie potrebno sprovodlti suJenje, temperatUra lulanla ne sme prwkorai!ltI 70 'c. Posle suJenja, pre ispltivanja epruvete sa I!uvaju na sobno/ ternperaturi dok sa ne postlgna tamperatuma ramotea. Ako ja temperatUra suJenla Iznosila 70 'c. dowllno Ie drianje epruvete na sobnoj tampentUri

5h.

Opremll za ispitivanje Za odredivanja statlfkog modulaalastii!nostl 6elijastog betona pritlskom upotrebllava sa sladeCa oprema:

5.1

Uredal za iJpitivanja koji odgovara zaht.vima datim u standardu' JUS U.M1.020. On mora omoguCiti de $I ostvari odmano opterec!enja pri dafinlsanoj brzinll da ga odrfl na dostignutom n;vou. InstrUmenti za meranja dafonnacija koj; omogueuiu merenja s tai!noiCu od 0,001 mm.
Pomii!na merila koja omogueuju oi!itavanja s tacnofCu od 0,1 mm.

5.2 5.3

814
5.4 5.5 5.6 ." 6 6.1 I ,1 ~.
:1

JUS U.N1.311

StrJna:

Pee sa ventilacijom

za susenje i odrtavanje

epruveta

na temperaturi

ad 105:!: 5C.

lenjir sa mernim instrumentom.

Vaga, s tacno!tu od 0,1 %.

Postupak

ispitivanja

Odredivanje zapreminske mase, marke celijastog betona i mera Zapreminska masa, marka celijastog betona i mere odreduju 58 prema metodama Tspitivanja datim u standardu JUS U.N 1.300.

6.2

Postupak opterec!ivanja Instrumenti za merenje deformacija gnjecenja (lI.L) pricvrste se na dye suprotne uzdulne (vertikalnel po. vrSine epruvete. Kada 58 koriste standardni komparatori za merenje deformac:ija, merna dulina (LI iznosi 1oo:!: 2 mm, a pri kori!tenju elektricnih mernih traka duzina merenja ne sme biti manja od 2/3 sirine iIi precnika epruvete- Krajevi merne duzine (L) moraju biti udaljeni najmanje H/4 od krajeva epruvete. (H visina epruvetel. Mere epruveta 58 odreduju s tacnoSCu od 0,50 mm, a instrumenti za merenje deformacija (lI.L) moraju omoguciti tacnost merenja od 0,001 mm. Mere povrsina na koje se nanOsi optereeenje mere se s tacno!tu od 0,1 mm i posl. toga s. .pruv.te sa instrumentima za merenj. postavljaju u uredaj za ispitivanje. Zatim se na epruvete nanosi bazicno opterecenje koje iznosi 0,02 foo (foo = ocekivana pritisna cvrstoca celijastog betona). avo optereeenje 58 zadrlava gO s, kako ie prikazano na slici 2, a odgovarajuCa deformacija E. 58 izmeri u toku poslednjih 30 s ovog konstantnog napona. Optereeenje se postepeno poveeava tako da 58 velieina od 0,33 foo dostigne za priblilno 30 s. " avo opterecenje so zadrlava 90 s, a odgovarajuca deformacija Eb se meri u poslednjih 30 s ovog perioda optereeivanja. -Posi. tog" se epruv.ta rasterecuje brzinom koja odgovara brzini opterecivan;a.

'b. Mer; se i fa 'a

IJ.J3Ibe

O,2/Ib.

Slika 2- Dijagram vreme -.optereeenje

Str<Jna 4 JUS U.N 1.311

815
ocitavanja
sa instrumenta

Ako se vrednosti
razlika (E.

sa dva instrumenta
1 razlikuje ad

rDzlikuju za vise od 20 % od srednje vrednosti,

ave ra2like (f.

tj. aka sc

fb)

"b) sa instrumenta cpruvelc. pdgavaraju

2 za vise ad 20 %,

smatra se da je epruveta bila ckscentricllo srneslcna u uredaj za ispiLivanje. U torn slucaju ispilivanjc se mora p.onovili uz centricno posta~ljanje Aka paslednja acitavanja defarmaei;a pakazuju da uslavi apterecivanja Ijanju epruvc.tc, sprovode sa jos dva ciklusa oplereCivanja. Konacno Vrednosti betana. 6.3 S~~rZaj vlag~ epruv~te Nakon sprovedenog u vre~J~ ;spHiv~a."ja ispitiWirijb' prema t. 6.2 ep~~vetc ispitivanja Hi njihovi delov(se~ mere i suSe pri temperaturi ad dataj u standardu JUS U.N1.300. avaj dea ne sme biti manji ad 1/4 zapre. i epruvete osuSene se povccava ocitavanja op1erecenje cvrstaca sa prelhodno opisanim vr~menskim gistruje se pastignuta simetricnam pastav-

prirastom do loma epruvete i re-

Ib celijastag betona. deformacija iz tog ciklusa koriste se za proracun modula claslicnosti

Eb celijastog

105 :!:5 c do stalne rnase, prema metadi Ako se za odre<1ivanje sadrlaja mina ori9inalne epruvete. Sadr!aj vlage epruvcte u vreme ispitivanja

vlage koristi sarno dea epruvete, adreduje

sc iz razlike masa vla!n'C cpruwle

do stalne rnase.

Rezultati

ispi tivanja

Odgavarajuce' vrednasti acitavanja za apteretenje formaciia na sledcci naein: 7.1 Napon pritiska - u
Napon pritiska u adreduje se i2 izraza:

pamak tIansfarmiSu se u vrcdnasti nap on - de-

P u=gde je:

(1)

Ab

- napon pritiska, u MPa, - O\~itana aplereCenie, u N, povrsina opruvete na koju je naneseno optereeenje, u mm1. Ab Vrednast napana pritiska iskazujc se zaokrulena na 0,1 MPa. u P 72 Deformaelja " Delarmaeija se adrecluje iz izraza: ~L "=T
gde ie: deformacij~, U E .!'U ~ L - srednja vrcdnast deformaeija ocitanih no dve suprOIrle strane eprllvete, u onm, u L - mern3 <Juzina, mm. ( MaJul elaiti6nosti - Eb ;' 1 121

7.3

I - I Eb =.A-L Ii-I! gdeie:

Eb madul elaSlicnosli Celijastag betona,

. b
u MPa,

(3)

816
f. - gornja vrednost napona registrovana u konaenom ciklusu opteretenja (a"" 0,33 foo', - foo' - oeekivana pritisna evrstoea eelijastog betona, (80 % MI fb Odgovaraj~a vr.dnost bazienog optere"cenja u istom ciklusu (0,02 fbol. e. i eb - odgovar'l!ute vrednosti deformacija.

--~

-;1.311 Strana5

Vrednost

modula elastienosti vlage .Iage odreduje

iskazuje se zaokru~ena

na 10 MPa.

7.4

Sadriaj Sadrfaj

50.iz izraza:

t.m w_=m gdeje: " t.m - gubitakrift.. nakon su!!!nja epruvete.u kg, w - sadriaj vlage, u Im/ml,

(41

m masa epruvete osu!!!ne do stalne mase, u kg. Vrednost sadrbja vlage iSkazuj,ese zaokrufena na 0,1 ", a velieina zapreminske mase zaokrufuje .. na najbliti 1 kg.

Izveftaj 0 ispitivanju Izvdtaj 0 odredivanju statiekog modula elastifnosti pritiskom telijastog beton. sadrI;: a) podatke 0 proizvodaeu. bl identifikacione podatke 0 proizvodu, cl datum proizvodnje, d) deklarisanu marku eelijastog betona, el datum uzimanja uzorka, f) vrstu i mere uzoraka i epruveta, 91 podatke 0 mestu ispitivanja, hI datum poeetk!l i datum zavr!!!tka svih ispitivanja, . il podatke 0 jugoslovenskim standardima prema kojima su obavljena ispitivanja, j) vrstu i tacnost korilCenih instrumenata za merenje j ispitivanja, k) rezultate ispitivanja:

spoljni izgled epruveta

(eventualoa

o!ItetenjaJ,

uslo.. sUMnja eproveta pre ispitivanja, ako se 0'; razlikuju od opisanil> u ovom standardu (posebno s obzirom na temperaturu sUMnja),
pojedine i srednje vr&dnosti:

modula elasfienosti, sadrIaja v'age i

- upreminske mase,
i naziv i sediite organizaciJe koja je obavila ispit;vanje.

zeklJuc.k s obrulo!enjem, m) " mesto j datum izdavanje iZVdtaja 0 Ispitivanju nJ firmu odnosno

N. OInOWmilljanj. Republitkog sekrerariiataZI kukuru SR Srbije br. .1381/14-02od

~tlmpa Savezn; zovod Z8 St8nd8rd:zaciju

4. II 1974. no plat. sa POI1lZ profNt ,..

- Beograd

UDK 691.332.001.4

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM Celijasti beton ODRE>IVANJE PUZANJA (TECENJA)

817 .-

JUS U.N1.312
1987.
.. .

. ad
~

1987-04-20

Pravilnik br. 07-93/10

od 1987-01.16; Sluzbeni list SFRJ. br. 10/87.

.
Aerated concrete. Determination

.
of creep ileforination

Predmet

st8ndarda
utvr~uje nacHn odre~ivanja puzanja autoklaviranog telijestog betona (GB

Ovlm se standardom

tona, odnasno PB-penobetona) pod odre~enimtermohidrometrijsklm uslovima.

- gasbe-

Veza sa drugim standardima JUS U.N 1.300 - Celijasti beton, Proizvodnja, primana i ispi~ivanje prefabrikovanih elemenata od gas. betona I penobetona. Osnovne odredbe. JUS U.NI.311 - Celijasti beton. Odre~ivanje statifkog modula elastlfnostl prltiskarn

Definicija
Puzanje (teeenje) je vremenska poduzna deformacija monoaksijalno opreretenih linljlklh elemenata izlohnih u odre~enom periodu t (dani) dugotralnom delovanju konstentnog nepone pritiske koji mora zadovoll iti us love.:

Uk <; fb/3 gd'le: fb -' pritisna fvrstoee epruvete telilastog belDl)e kola se Ispiwl., tl. epruvete sa istim sadrbjem vlage keo u epruveteme na kojime se merl puzanje. Ove pritisna fvrstoC!a telilastog betona razlikule sa od fwstote fk ~ola Ie utvr~ule na kockama osutenlm do stalne mase prema standardu JUS U.NI.300.

Pripremanje

i odrfavanje

epNveta sa na tekav nafin da predltavQaju vntu I marku telilastog ba-

Elementi za pripremanje epruVllta ~maju tona kojl sa iopiWle.

4.1

Broj epNveta Ispitlvanje se sprovodi ne 9 epruvata. Epruvete 58 uzimaju Iz gotovlh zidnih blokove iz i:elilastog betona. Ze ~redu epruwte Ilufe tri zid.. bloke Iste proizvodnje. Iz svekog bloke uzimalusa po tri epruVllta, i to Iz 8omlegG) donleg@1 Irednjeg @dela bloke u Imeru dlzenje masa kako Ie prikazano na slici.

IlzdIIIje

SAVUNI ZAVOD ZA STANDARDIUalU

'.

...

818

\J y.~\\J~

~
.;.0>
1')0>

,')0>

\J ri~ (fo~'"
\). <;

.,;L .. v.':-> ..~I')

{foe! S

o'\~~

~'-o'"

i'
II I

...,
"

""'''' I
I I I I

'f'''-'.

'CD

,.
""

200 300

.r
Slika

Serna izrade epruveta

Polozaj

epruvete

u zidnom

bloku

mora

biti posebno

jasno oznaeen

u izvestaju

0 ispitivanju.

4.2

Obllk

i mere epruveta skupljanja i pritisne evrstoee eelijdstOg betona vrsi se na epruvetama koje su prizme mera

Ispltivanje 109mm 4.3 'zrada Epruvete Izrezane Povrsine I pritlsne Ravnost

odstupanje

X 100 mm X 300 mm. epruvata se izrezuju epruvete epruveta ~vrstoc. se proverava

sa otklanja

pomoeu koje moraju

suvim

rotirajuc. u dodir preko

brusenjem

karborundum nlkakvu armaturu, sa m.sinom

testere

iIi sliene

opreme. biti eiSle I rame. pri Ispitlvanju Instrumenta.

sa pomine

ne smeju sadriavatl dolaze bitl glatke

a povrs;ne za nanosenje odstupat;

moraju

opterec.nja I memog
a pr.sina

puzanja

i raYne i ne smeju obe dijagonale

povrs;ne

od ravn; za viSe od 0,1 mm na 100 mm. lenjira Ustanovljenose potpuno

merenjem

pomoeu

iIi slienlm

postupkom,

otklon; Epruvete vartlkalan

(komprlmiranlm moraju bitl

vazduhom). tako izradene, da smer opterec.nja na dye povrsine od 100 mm X 100 mm bude

na smer dizanja

mase u kalupu

u vreme proizvodnje.

4.4

Kondle/oni,..,..

epruvata e;.

U toku ispitivanja sve .pruvete sa moraju euvati u istim uslovima. Epruvete so deponuju u prostolij~ ja je reladvna vtalnostvazduha 65 %. a temperatura 20 'c.
SAdliaj vlage u epruvltamaWlal'oceUttr;spitlvtnja mop bid.. MIIif'(m/ml.

Oprema

Z8 ispitivanje

Za odre"ivanj. puzanja (teeenja) cefijastog betona po ovom standardu upotrebljava sa oprems navedena u standardu JUS U.N 1.311.

-6
6.1 Postupak
Odredivanje

819

ispitivanja
pritisne cvrstoee -fb

Pritisna cvrstoca se odreduje na tri prizme koje morai.u imati isti sadriaj 'il<1ge ao i epruvete za ispitivak
nje puzanja Pri ispitivanju i skupljanja. optereeenje se ravnomerno poveeava takom priblizno 60 s do loma.

6.2

!spitivanje

puzanja

i skupljanja sprovode se simultano, 20C. po dva f!1ema mesta na suprotnim vrsta i tacnost merenja instrumenta konstantan mora osigurati stranama prizme. duzine, dati su u standardu napon u toku spro. fb eelijastog be. mora imati najmsnje za merenje puzanja na po tri epruvete, u istoj prostoriji cija je relativna vlaz.

Obe vrste ovih ispitivanja Svaka epruveta Uslovi'i metode

nost vazduha 65 %, a temperatura za ispitivanje ispitivanja

JUS U.N 1.311. Pri jspitivanju vedenih merenja. Konstantni Pri ispitivanju Prvo ocitavanje Pasle napon

uredaj za ispitivanje puzanja treba

up pri ispitivanju

da IznoSi oko 30 % pritisne cvrstoee. ad priblizno opterecenjs, 30 s. Euk(t)"

cvrstace

tona, stirn da ne sme prekoraciti sila se ravnomerno vrs; se neposredno merenje

113 ave pritisne

poveeava u vremenu pre i pasle nanoSenja dana.

Merenje se panavlja zavrsi pre 364 dana.

posle 1,3,7,14,28,...

14 dans ispitivanja

se vrs; u pravilnim razmacima ad po 14 dana, s tim da se ispitivanje oe skupljanja ns posebnim epruvetama.

Istavremeno sa ispitivanjem puzanja vrsi se i odgovarajuCe mereoje

6.3

Odredivanje zapreminske mase i sadriaja vlage Posle sprovedenog ispitivanja puzanja i skupljanja prema t. 6.2 epruvete se suse pri temperatur; 105 :!: :!:5C, dak se ne postigne ista vrednost ocitavanja mase kod dva uzastopna merenja. Zapreminska masa se odreduje prema metodi ispitivanja datoj u standardu JUS U.Nl.300. Sadrzaj vlage epruvete u vreme ispitivanja odreduje se iz razlike masa vlazne epruvete i epruvete osusene

7 7.1

do stalne mase. ispitivanja

Rezultati
Pritisna

;:vrstoea

- fb
fb

Pritisna cvrsto~a eelijastog betona fb odreduje se iz izraza:

=-

(1)

Ab

gde je:
fb

pritisna cvrstoea

eelijastog

betona

(vldno

stanje),

u MPa,

oeitano optereeenje, u N i povrsina epruvete na koju je naneseno optereeenje, U mm2. Ab Vrednost pritisnc evrstaCe fb iskazuje se zaokruzena na najblizih 0,1 MPa.

72

Defonnacija Deformacija

puzanja puzanja

-~p

(t) 50 iz izraza:

.#

odreduje

,.
(21

fp (t) gde je: fp (t)

fuk (t)

= fuk

(t)

-- flk

(t) -fol(t,,)

deformacija puzanja,
defonnacija izmerena na epruvetama izlozenim puzanju u vremenu t (danimal.

820 ".
(t) - deformacija skupljanja, izmerena na odgovarajucim eprovetama u istom vremenu t, E", izmerenaodmahposle nanoSenja optereeenja. E.. (to' - pocetna (elasticna)deformacija, Deformacije puzanja izraiavaju se u mm/m ili u %0' .. Kao rezullot ispitivanja iskazuju se srednje i ekstremne vrednosti pojedinacnih rezultata, zaokruiene na najbli!i 0,01 mm/m. 7.3
Koeficijent Koeficijent puzanja puzanja p(t) so iz izraza: E (t) p(tl=~ E.. (to' (3)

odreduje

~je:.. . .i , (t) - k';"icijentpuzanja,

" EpIt)
E" (to' 7.4

deformacijapuzanja,
pocetna (elastiena) delormacija, izmerena odmah posle nanoSenja optereeenja.

S8drhjvi... - w
Sadr!aj vlage se odre<luje iz izraza:

w=IIdele:

6m m

(4)

(m/ml, 111 - s8dr!aj vlage, u" 4m gubitak mase nakon s nja epruvete. u kg,
m

masa epruvete

osu!!ne

do stalne mase, u kg.

Vrednost sadr!aja vlage iskazuje se zaokru!ena na najblifi se zaokru!ena na najblifi 1 kj.

0,1 %, a velicina zapreminske mase iskazuje

Izvestaj 0 ispitivanju IzveJtaj 0 odre<livanju pUlan;a (tecenjal celijastog betona sadr!i: al podatke 0 proizvodacu, bl identifikacione podatke 0 prQiz1lOdu, c) datum proizvodnje, dl deklarisanu marku celijastog betona, ,I datum uziman;a uzoraka, II vrste i mere uzoraka. epruveta, i starost uzoraka, g) podatke 0 mestu ispitivanja, h) datum poc.tka i datum Z8vrietka svih ispitivanja, tl podatke 0 jugoslovens~im standardima prema kojima su obev'jena ispitivanja. /I vrstu i taenost koriseenih instrumenata za merenje ispitivanja. kl rezultate ispitivanja:

pritisnacvrstoea Ib ilk'
. napan ap' delormaciju puzanja Ep (tl, koeficijent puzanja pit),

pocemi

i koneeni

sadr!aj

vlege

- w, u

eventua'na napomona; U izveJtaju 0 ispitivanju mora se dati i graficki ill tabelami prikazvrednosti Ep (t) i pit): I) zakljucak s obrazlo!enjem, m) mosto i datum izdavan;a izveJtaja 0 ispitivanju i

"

(m/m).

Na

nl Ilrmu odnosno naziv i sedilte organizacije koja je obavila ispitivanje. , il"'" kultu", SR S'bij. b,. 41381/7402 od 4. II 1974... Plotos. par.. .. pm8lJonj. R_bIU!kog
$tlmpe Savezni zevod za 'tand8rdizaciiu

Bmgr8d

UDK 691.332:620.193.29

. 821
Celijasti beton ODREDIVANJE PROPUSTWIVOSTI VODENE PARE PREFABRIKOVANIH ELEMENATA OD AUTOKLAVIRANOG CELIJASTOG BETONA PravJlnik br. 07-93/187 concrete. Determination of cd 1988-09:29;Slulbeni

JUGOSLOVENSKl STANDARD SA OBAVEZNOM

PRI~!ENOM ad 1589.02.11

JUS U.NI.313
19a3.

list SFRJ. br. 66/88. elements of aerated con. ~.

Aerated

ter vapour permeability

of prefabricated

crete

Predmet standarda o-.im sundardom so utVrduje metoda odredivanja propustljivosti vodene pare pref.brikata cd Indonrlj. ski proilvedeno9 celijastog betona 1GB gasbetona. odnosno PB - penobetona) pernocu komera.

Veza sa drugim standardima

JUS U.J5.001 JUS U.J5.024 JUS U.N1.300 - Toplotna Toplorna tehnlka tehnlka:u u gradevlnarstVu. gradevinarstvu. Proizvodnja. Termini I aefiniclje Merenje dlfullje Ilspit!vanje vodene pare pomoc~ prefabrikovanih kamora . od gaselemer.ata

Celijasti beton.

primena

betona I pencbetona.

Osnovne odredbe

3 3.1 3.2

Definicije
Difuzi!a vadene pere - poiava kretanja vadene pare Izmedu cestica celijaStog betona prouzrokovana tlh cestk:a. odnosno razlikorn parcijaln!h pritisak.. toka vodene par. (qm' se Iz Izraza: ra-

zllkom koncentraciie Gustina difuznog

- odnos
= ~m/A

protoka

vodene pare I venlkalne

pomine

kroz ko;u

prolazi vodena para. a odreduje

qm sae je:
Q",

(1)

3.3

9m 1>. - povlilna kroz koju prolazl (dlfuzni tok) vedena para, u m'. Specificni protok difuzije vodena par. (q) ma.. vodene pare koja pod deloveniem razllke pareljalnlh

- gUStlnadlfuznog toka vod.n. pare, u kg/m1 h, - dltulnl protok vodme pare, u kg/h.

pritlsaka dltundlra u jedlnici vremene u venlkalnom smeru kroz iecUnlcnupovli!nu ulorka, a odredui. se iz izraza:

. s:-;lt
!\m

(2)

gd. ie:
Q

speciflcniprorokdltuzlje~priraSt mise .psorb.ns.

pare.u kg/m' h,

.:lm

S
.l t

vodenom parom, u kg/h, povlilna IIZOrk. izlntonog dlfuzli!. u m' , vrememki interv.1 Izmedu dv. uzeStOpna merenja. u h.

I ild:m.ie

SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

822
3.4
Koeficiient nicnu razliku difuznog prolaza vodene pare ( A)

specificni

protok

vodene diluzije vodene pare za jedi.

parcijalnih pritisZlka vodene pare, a odredu;e

se Iz izraza:

A
gde je: A
q

= q/Ap

(3)

koeficijent specificni ,"zlika iz izraza:

diluznog prolaza vodene par~. u kg/m' protok vedene pare. u kg/m' h. pritisaka ilmedu

hPa. se

tip

parcijalnih

jedne I druge slTane epruvete illo;:ene diluziii. a odreduje

Ap = Pv
gde ie: Pv

- P,

(Pal

(4)

pard;alni pritisak sa v1azne mane, a odreduje se iz I.zraza:

Pv = 'Pv
gde ie:

Pz

(Pa)

(5)

venlkalna vJaznoSt vazduha na vla;:noj Strani. u %. 'Pv Pz - priti.sak zzsicene yadene pare pri temperaturl meren;a, u Pa, P, parcijalni pritlsak sa suve Sinne. a odrec5uje sa jz iznza:

P,.= 'Ps . Pz
gde ;e: I.ps reladvna pare (D)

(Pa)

(6)

vlaznoSt yazduha na suva; strani, u %.

3.5

Koeficijent

difuzije

.odene

kolic;na izmedu pada koncentrac:ije

vodene pare i njime izazvanog

vadene pare kroz jedinicnu povrsinu pri difuziji vadene pare U V"'c.Zduhu. To;e koeficijent prop orcionalnosti. a odreduje se pr..emaizrazu:

p~toka

0063-

Po
p

(-)

T
273

1185

(7)

gde je: D -

Po
p

T 3.6

difuziie vodena pare. u m' /h. pritlsak. Po a 101 325 Po, srednji prilisak u proStoru !spitivanja, u Pa. normalnl atmosferskl temperatura difuzne !spltl..nja u prostoru Ispiti..nja, u K.

koelicijent

Koeficijent to parcijalnog

provodljivasti

vadeno pare (Ii) odreauje

odnos gustine difuznog toka vodena pare I gradljenkoeflcljenm difuznog prolaza vodene pare I

prit!ska .odene

pare. . dobtj.

sa mnozenjem 51 premo Izrazu:

debtjlne epro.ete

Izlozene difuzljll

'Ii gde je: Ii A d

. .0.- d

(8)
.

- koeflcljent dlfuzne provodljl.ostl vadene pare. u kg/ mhP.. koeflcljent dlfuznog prolan vadene pare. u kg/m' hPa. - debljina eprovete illotena difuzijl, u m.
-

"823
3.7 Koeficijent difuzne provodljivosti vodene pare u vazduhu (5 a)
re kroz sloj vazdllha. a odredu;e se prema Izrazu: . .6m dz.

koelicljent

difuznog

prolaza vodene pa.

5a gde je:

.6d z

. At . IIp

(9)

koefieijent difuzne provodljivostl vodene p.re u vazduhu. u kg(mhPa, koeflcljent difuznog prol.z. vodene pare kroz sloj vazduha. Il = q/ Ap. deblj!n. sloja vazduha. u m. dz prlr.st mase .psorbans. vodenom p.rom, u kg/h. Am S - povrSlna epruvete ulo:!ene difuziii, u m' , At. - vremenski Interv.1 izmeCu dva uz.stopn. merenj.. u h, IIp - razlika pareijalnih prlt!s.k. izmedu jedne I druge strane epruvete izlozene diluziji, u Pa. Koelicljent difuzne provodljivosti vodene pare u vazduhu moze se izraeun.ti iz koetieljenta difuzije vodenepare prema izrazu: 5.
Il

5a = DIRT =

0,083
RT

~p

T (~)I,81

(IO)

gde je: D R T Po p

koetieiient difuzij.-vodeno pare, u m' /h,

g.sna konStanta vodene para, R = 462 J/kgK, temperatura u prostoru ispit!vanj., u K, norm.lni atmosferski ~rit!sak. Po

= 101

325

Pa,

- srednjl pritisak u prostoru ispitivanja. u Pa.

difuziji vodene pare (1-1)- odnos koetlcijent. dituzne prevodljivostl vodeno p.re u vazdu. diluzne provodlj!vostl vodene pare u materijalu, a odreduje se prema izrazu:

3.3

Faktor otpora hu i koefieijento

1-1

= 5 a/5

{11}

gdo ie: 1-1 - f.ktor otpora dlfuzijl vodene pare, bez dimenzi;a, 5. koefieiiont dlfuzne provodfjlvostl vodeno pare u vazduhu, u kg/mhPa. 5 - koolicljont dlfuzne provodliivostl vodene pare u materl;alu, u.kg/mhPa.

3.9

01l>0r difuznog prolaza vodene pare (1/.l)

pare, . odroduje 58 iz Izraz.:

- reeiproena

vrednos< koetleiienta

dlfuznog

prolaza Vodene

1/.6

Ap/q

(12)

geleje: 1I A- otpor difuznog prol.z. vodene pare, u m: hP./kg,

Ap

- speclflcni protok dlfuzije vodene pare, u kg/ m: h.

razllka

p'rCljafnlh

pritlsaka

iedne

I druge

strane

epruvete

izfo:!ene

dlfuzlii,

u Pa,

824
3.10

Otpor difuziji provadljivoni vodene pare u vazduhu (N)

vodliivoni vodene pare u vazduhu, a odreduje

reciprocna 58 prema Izrazu:

vrednoSt koefieijenta

difuzne pro-

N- RT/D gde ie: N otpor dlfuzne provodljivom vodene pare u vazduhu, u mhPa/kg, R - gama kanStant. vadene pare, R 462 J/kgK, T temperatura u prostoru Ispitlvanja, u K, D koeficiient difuzlje vodene pare, u m2/h.

(13)

3.11

Relativni <!ituzni otpor vadene pare (r) umno!ak taktora otpora difuzljl vodene pare I debljine sloja epruvete koja 58lspituje, a odreduie sa prema Izrazu:

r gde je: r
II

= II . d

(14)

relatlvn! dlfuznl otpor vadene pare, u m, faletor otpora difuzijl vodene pare, debljlna sloja epruvete ko;a sa ispltuje, u m.

Prjpremanje
Element!

i odriavanje

epruveta
uzlmaju sa na takav necln da predstav'iaju vmu I marku eolijaStog be-

za pr/premanje

epruveta

tona kojl se ispituje.

4.1

Braj epruvN Ispit!vanje sa Izvodi na 5 epruveta uzetlh od 5 gotovlh Izolaeionih Od svakog Izolac!onog elementa elemenata (plocal od celljanog betona

Iz Lue prolzvodnje. no na sliel 1.

(ploce) uzima sa po jedna epruvet.

k.ko je prlkaza-

Mere

u mm

-----I

I
I 0 0 CD

I
I I I I I.

8 &t'J

I I I I I

J...------k______-0 It> 500 600

SIIka 1 Sema wade epruvete

I I I I I I I I I I

825
4.2
Oblik i mere epruveta Odreilivahje du!lna propustljivosti ,...,.." vodene pare prefabrikovanih , etemenata :', od autoktairlran~g ,.., celijastog beton. 500 mm, 500 mm,

v.S! se n. epruvelama

koje su oblika prizme sledecih mera:

visln,a . . . "', . . . . : . . . . . . . , . : . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,. .
d~_bljln. 4.3 :.:
Izrada epruveta Epruvete 58 rem pomoeu Izrezane epruvete Epruvela vrsl Itumlnijumskom kojl 58 IspiNje testere ad karborunduma

: 100 mirdmoguce sudeblilneod 50 do 150mm}.

m slleneopreme.
od propuStanja

ne s,m(ju sadrzaY8~ nlkakvu .rmaturu, mora' se po Ivleama 'ilStititl folljom, paronepropustnom

a povrslne moraju bit! eiste i rayne. vodene pare. Zanlta voskom. epruvete 58

folij om III natlpenjem

4.4

Odrhvanje

epruveta

Izradene epNvltl adlehvaju 8 danl. Ovo vreme ne raeunl so u vreme kendleioniranja. Kondle!onlranje epruvela vl'Si58u reladvno; vlazi od 55 :!:5 % I na temperaturi vazduhl ad 22 :!:1 . C, do Stllne rnase. Jednl eproveta koriStI 58 ;ia utvrilivenie sadriaia vlage nakon kondleionirenja. Ova epruvete sufi se do stalne mase prema Standerdu JUS U.NI.300, e Iz Izmerenih mase I zapremine adrelluie se maseni I za. premlnski sadriaj vlage.

Oprema za ispitivanje
Za odreilivanje propusnostl vadena 'pare prefabrikovanih elemenata od celijaStog betona upouebljava se

sledeea oprema (sllka 2):

- vlainl komora, - paronepropusna izolaeijl, - Ipsorbans vodene plre, vlage, - - vaga,

suva komora,

- vlagomeri, - termometri, vodomIIIzlsltenim rasNoromsoiL - posudesadeStlllsanom

Komore moraiu bit! paronepropusne, Upotrlbljeni Upotrebljlnl termometri vlagomlrl sa OtVOrom za epruvete, taenoSt oeitevlnjl tatnoSt moraiu omogueltl moraiu omogucltl povmnl 500 mm X 500 mm. . 1II 0 C. vlage sa malcsimllnom od 0,01 g. pogreskom od

merenil relldvne

2 % i ne smeju utlcatl no vlainoSt u komoroma. Vagi za merenie pr!roStl mase apsorbansa mora Imatl naimanju tatnon

Pripreme za ispitivanje
U vlainu Mimanie komaru 3,8 dm2. u posudu povrilne 3,8 dm: ne vagi. Stavlle 58 0,75 kg suvog sDlkagela. vllgomeri I tarlra yage izmellu kom9ra 58 Stavl epruveta I komore se Stavlia 58 jodan lltar destillsane vode u posudu sa siobodnom povrSlnom (sparavanja od

6.1

U suvu komaN, pritegnu vljclma.

Nakon no 58 nerneste termometri,

6.2

Usk>v u okolini

Prostor u kqjem 58 vril merenie mora imati uStaljenu temperaturu ad 23 'c :!:O,5.C I Stllnu ..t.tlvnu vlltnost izmedu a I 3 u suvoi komori 185 % :!:2 % u vlltnoi komori. " Kreunje vuduha iznld epruveta u kllml.komorl ne sme prekoratitl 0,5 m/s.

--...

826.

3 7 r-- r-1 r.r- -4 8 i

8
I'~

.I

.1.

\ ,/

/
r

r7 /

10

6 5

;: .\ "t..

.: ;". ..
.":: .'

::..'.!

.' .:"0,.:' . '''."

Na sllel je: 1 - suva komora 2 - vlZlt~ komore 3 - eprtM!ta 4 - pnonepr!,usna izolacija apsorbans vodene pore 5

6 7

vega

8 9 10

- termometrI
posudesadestilisanom .odom
suva komora pomine najmanje 6 dnr

vlagomerl

Slika 2 -' Oprema za Ispitivanje

Postupak
Nakon Rel.t!vne

ispitivanja
vode I sillkagela u komore temperature prostora za ispltivanje I r..kon vrednostl njegodnev-

pC:;:3vljenje svih instrUmeneta. .lUnost

vog zegrevenja ociteveju

se relaliv"" vleznonl,

I prirest mese silikegeia $Vakih 8 h. !reba uzeti ndnje

u suvoj I vlazooj komori sa menja, pa za proracun

nlh oclta.enja. Ako su razHke raletivne vlage Izmedu suva I vldne komore man)e od 30 %, Izmerene vrednosti ne uzimaju se u r3cun. . Nakon oci:...nja Izracunava se otpor dlfuziji vodene pare radl odredlvanje dobljenih vrednosti. Merenje miu dok se ne dobiju unetjene Nekon va~.nja epruvele ugre"ene vrednostl talctora otpora dltuzijl vodene pare. Izme"u komara vril sa utvrc1Ivanje sadrfaja vlege ispltane eprvnte.

8 8.1

Rezultati

ispitivanja

Izmere... vrednosti
Izmere...

temperatura u suvoj komori. u K ( C), -. powriinaepruvete Izlozene dlfuzljl vodene pare, u m' , debrtlne epruvete Izlo!ene dlfuzlji vode... pare, u m, mesa sililcegela,u kg, pritIsct vodene pare, u Pa, vreme ocitavanje, u h, t reladvna vla!nost velduN Uvlafnoj komori. u ", o;J.

T. T. S d m p

Yftdnostl tem;!enlura

su: u vla!noj komori, u K (oC),

".

relativna .Ialnost

VUdUN u suvo; komori. u

".

827
8.2 Proracun
tz izmerenih vrednosti lzrafuMvaju se: vade premo Izrazu:

8.2.1

Prirost

""'se

opsorbonso

ill kolicino opsorbovane

Am = mz - ml
gde ie: l1m mI m, 8.2.2 prirast mase apsorbansa, "",sa apsorbansa ma.. .psorbansa u kg, merenj., u kg, u kg.

(15)

no pocetku

na kraju merenj.,

Pardjoln! pritisak p.re u vJaZnoj komori premo izrazu:

Pv

= P,.

"'vs

(16)

gde je:
Pv

parcij.ln! pardjolnl

prltlsak vod.ne pare u vlaznoj komori, u Pa, prltlsak zas;.:ene vodene pare prl odgovaraju~oj vlaznost u komoriu temper.turl (o C) iz tabele 1, u kPa, mernom Intervalu. u %, prema:lzrozu:

P,. "'""

srednja relatlvn.

"'v1

+ 2

"'v2

"'vs
gde ie:

(17)

v1 '" - relativna vlainoSt u vlainoj komori no kraju merenja, u %, "'v2

relotlvno

vlainost

u vl.znoi

komori

na pocetku

merenja,

u 'J...

8.2.3

Pardj.lni

prittsak vodene pare u suvoj komori premo izrnzu:

P, = p..
gde ie:

' "'s;;

(18)

- parcijalnl pritisak vodene pare u 'u>c' hmori, u Pa, (oC; lz tac.l. ',u kPa, - pritlsok zas!.:ene vodene pare pr! cdgu/araju.:oj tempennurl p"
Ps l,1ss

srednjZlreladvrul yJ~ino.st u ~uvoj ko"f,;Oliu memom intervalu, prema Izrazu:

+ "'" "'" gde ie: 'P"

If's2

"'s:z

(1 g)

- retat!v
re~tivna

"'.znost Us'Jvoj kom"ri~. pocetku mere'lia, u

...,1,.lno51 u suvoj komori na kraju merenja, U %.

"',

8.2.4

Razl!ka pardja:m"

po'lt;.,,1<8 YOdene pare Izmedu suve I "ofne

komore pre,"" Izrazu:

l1p

= Py - P,

(20)

gde je: l1p - =lika parciialnlh pritisaka vodene pare izmedl su... I .Iaine komore, u Pa.

828
8,2.5 8.2.6
Spec!f!tni protok difuzije vodene pore prema Izrozu (21. provod/jivoSti vodene pare u vazdunu, na o.novu srednje temperatUre izmedu suve I vlazne

Otpor difuzij.ke
komore

prema izrazu:

c
gde je: T T. srednja temperatura temperatu,"

Ts + T v
2

(211

Izmedu suve I vl.:!ne komore, u K,

temperatura u vlalno; komori, u K. Tv Il tab.'e 2 otita se otpor difuzne provodljivoStI 8.2.7 Faktor otpora dlfuzlji \IOdene pare proma Ilralu: JJ

u suvoj komori, u K, vodene pare u vozduhu N, u K.

= t>p/qNd

(221

gde je: JJ faktor otpora difuzljivodene pare,

t:.p q
N

,"zilka pardjalnih pritlsaka izmedu jedne i druge Stran. .pruvet. !zlo,.n. difuziji, u Pa, speeifitan protok difuz!j. voden. pare, u kg/ m' h,
otpor dlfuln. provodljivosti vodene pare u vOldunu, u mhPa/kg,

d
8.2.8

debljina epruvete i.toz.n. delul!jl, u m.

R.latlvni otpor difuliji vodene pare, pr.ma Ilmu (14).

IzveStaj 0 ispitivanju
Izv.Staj 0 odr.divanju tona sadrz;: a) podatke 0 narutiocu b) Identifikae!on. propusnosti isp!tivanja; 0 materijalu; voden. par. prefabrikovanih elemenata od autoklavlranog CelijaStog bo-

podatke

e) datum proizvodnj.; d) deklarlsanu marku celijaStog betOna; el datum ulimanja uloraka; II vmu i mere uloraka I .pruveta; g) podatke 0 mestu i.pitlvanja; hI datum pocetka I datum lavrietka ispitlvanja; II olnake jugoslovenskih Standarda prema kojlma su obavl;ena ispitlvanja; j) vr<tu,1 tacnost koriscenih InStrumenata la merenje pri isPiriva~;u; kl opls poStUpka merenja; II srednje izmerene vrednoStI za:

temperaturu,
relanvnu povmnu vlalnoSt u suvo; I vtatooj komori, dlfundlran;a.

priraSt mase apsorben..,

- vremenski interval merenja. ml ocltane vrednoSti za: ' prltiske zasiCene vodene pare u ,"voj i vla!no; komori, otpor dlfulne provodljlvoSti vadene pare u vllduhu; n) Izracunare vrednom prema t. 8.2 ov09 ttandarda.

829
Tobelo 1
T!lmpr.

0,0 2

Pritisci zoslcene vodene pore za tempenlture od -20 do 35 c

Pritisak zali~ne vodene pare p', u kPa

rq

nlun
I

.: 0.1
: J S;6SJ ", ., $.M& !PH ",781

0,:: .. .5,6&4 S,J17 S,0&7 4,108

0,3 5 5.716 5,408 S,IIS

0,' 6

0,5 7 5,780 S"n. 5,172

0,6 8 5,812 5.499 .5,201

0,7 9

0,& iCi S.::1o!i $)60 5,260

0:,9 II S.9a! $)90 5.289 s,ooJ ',727 ",466 4,218 3,982 ],758 J.so 3.)40 3,1049 2,965 2,791 2,627 2,411 2)23 2.182 2,050 1,925 1.806 1,b'0 IJU 1."&1 1)93 1,30< 1.220 1.140 1,065 0"" 0,928 \f,a66 0,11011 (',752 11)01

35 ).4 )3 32 )) 30 29 28 27 26 2S 2.( 23 2~ 21 20 19 18 17 16 15 14 !3 J2 II 10 9 8 1 6 5 .. 3 2 1 +0 --0 -I --2 -J

I

5,62" S)1O S,O)) ",755 ".493 4.2.0 4,006 3.780 3.565. 3,361 3,167: 2,911],, 2,809 2,6<3 2,486 2,)31' 2,196'. 2,063 1,931 1,817 1.704

5.'4'
5.43' S.H]

S.,"
$)29 SoDl

4,&J5 4,863 4.570 4,.316 4.015 3,&46 3,621 3,,(20 3,213 J,O)! 2,859 2,691 2)33 2,381 2.2.)8 2,102 1,S'704 J.lSJ 1,7Jt 1.629 1,516 1.430 1)'" 1,252 1.112 1,<*1 1,021 1"" 1,865 1,7..(9 1,640 1.537 1,""0 1,348 1,261 1.178 1,IIn 1,029 .c.StS

4,&89 4,917 ",622 ',.)66 4.122 3,890 3,671 3,450 3,262 3.074 2,894 2,125 1.563 2,.(10

. ",518 .> ~4.267 4,291 ., ." ".Oll 3,800 4,OSI 3,823

'>'0
",099 3.80& 3,648 J.-4040 J.lB J,055 2,877 2,109 2.s~1 2)95 1,.1.S1 2,IIS

4,.945 4,973 4,61) 4.700 4.6047 4)90 . ",.cIS 4,<UO ',146 4,170 3.936 3,71' J~2 3.301 3,ltl 2,9)0 2,751 2)'$ 2,441 2,2904 LU5 2,025 J,901 1,782 ".19-' 3,959 3,7)5 3,$21 3)21 3,130 1.9-47 2,71$ 2,611 2.~SS 2)'" 2,169 2,037 1,9)) I.~ l.n1 1.38.4 ()904 1.211 1,131

3.912 3,692 3,482 3,283 3,093 2,913 2,142 2,579 1..(26

~J.s&6 ],607 3,.380 3,400 3.186 ;. 3,001 ;: 2,826 J,2OS ).019 2,&42

v 2,,659 2,675 .l.J17 :- 2,JSI 2,366 ~2.210 2.123 ,72,075

.~~ 1.9>49

: 2.so2

2..266 2,279 2,129 1m 1,817 1,760 1,650 1,$46 1,449 1)51 1.269 2,142 2,OD 1,189 1,772 1,661 1,..557 1,458 1..165 1.277

2,Da9 1,Y.i1

~1,829 1,3041

1,7J6 1,72.6
"

I,HI. 1.-497 1,402 1.312 1.127 1,071 I,tel , O,1J5' 0,172 0.813 0.7511

,'

1,6011

1,618 1..421 1..]30

1,6T.! t,6I2 I~U 1,314 l.156 1,202 I,IlS 1.46& 1,477

~1.506 1,517 ~. 1,412 t; 1)21

~~LlJ6 1,24.4 I,J64 1,0&6 1.016 O,9H O,W O,lIzj 0,76. t,oa.o

1.1<4:7 '. 1,156 ':

','''/1,1'' 1.091 1,II7 1,036 o.9~ 0.900,642 1,1}.;..4

~,-"" I 0,941 " .:

0,318

I,OSO I,~! 0.9!J 0,916 0,854 0,196 0,141 0,690 0,9&\ 0322 0,.60 0,799 0.7.&6 0,696

O,9$./. 0.%1 0.190 0,897 0,8J.Q 0,1135 O,7i~ 0,121

C,6'"

0,91" 0,909 0.&4!

", 0,811

O,7,as -. , : 0.710 0,716 . ~0.66.1 0,661 0.657' : O.61~ O,6:!Q O,6JQ O,6IJ5 0,600 I 0,561:. O,Hi O,5SJ 0,610,

:: 0.76.1

0,780 0,716
',0"

0,78.5 0.790 0,73'2 0,736 0,611 0,685 0,633 0)" 0,$)9 0.496
O,4S6

0.624 I O.6,a 0,596 o,.s... 0,501

C<-,4604

0,637 0,$&1 0,535 0,491

0,452

0.591 0,$<4 0,500

f."46U

0,6-.0 0.6':'/ o,sn

\'.(,$1 0,567 0,$21 0,480

0,440

"''' 0)31
0,4'1

0)25 0,"14 '

O,W

0..<16 .0)13
0,41$

--,
--5 . .; -II .,q
-10

.. o.m 0,"0 0,0401 ",0,397

j

o.s~
0.46a

O,dA 0,412 0)77 0)47 0)17 O~II 0,261 0,2'" 0,213

o,m

0,429 j})9S 0)61 0)32 OJ{W 0.279 Q,1SS O,2J3 0,213 0,195 0,117 0.163 I Q,J411

0.415 0.)91 0,359

O,~ll O,J88 0.)56

0,419

I ~O.j6b j ,o,m 0,;09 0,213 J

O)H OJ~ Q,J07 . O,UI

0)'" O):S2 O,.J4~ O..12J 0,.120 0,1% 0,293 0,2'JI 0,269 0.248 O,2<tS Q,127 0,225 0.207 a,US' 0.173 O,U1 0,205 0,158 0,171 0,156 O,J43 0,129 0,117 O,JOI !J,rn7

0.415 0)81

0.401 O,37S o...t.w. 0.315 a,:w 0)64 0,141 0,22' 0"",' 0.134 O,I~ ,

0,404 0,.371 O,J.4a O,JI?;

O.1!j O,lfi!

O.J:!91 0.)21 0,299 0)0' (),~76 O,27J I o,~,~ 0,251 0.231 0,211 0,193 0,210 0,209 0,191 O,IS9 0,145 0,))1 0,120 0,109 0,099

-11 -12 -IJ -14 -1$ -16 -17 -III -19 -20

0,'60I 0."" .' 0,237 G,2JS 'Q,115 C';% 0,179 0,164 1),!~9

0.240 0,219 0.200

I ,J,21?

0,19-1 O,J81 O.16~ O,I~I 0,137 0.11.5 0,114 C,IOJ

0,115 O'~I 0,169 0.1.;: 0.'" 0.116 0f)?6

O.IIJ 0,167 a.lS:! G,139 0,125 0.11$ 0,11.)4 0.095

0,171) 0.17S a,IM 0.147 0.IJ3 0,121 0,111 0,100

0,155. CdB ~0,140 0.11' 0,116

I 0.144
0,131 0,119 0.10' 0/)99

0'1361 O.13S
0,1:0:4 o.l2J o,m 0,101 10.111 11,101

O,IIIS 0.10$ O.09S

830

Tabela 2

.-

Koeficijenti C

otpora difuzije vazduha (N) N I Razlika za

: T emperatura0 K 303 302 301. 300 299 298 297 296 295 . 294 293 292 291 290 289 288 287

Nh/kg

m
H,878'105 14,931,105 14,985,105 15,038.105

.0,.1

K
540 540 530 530 530 530 500 480 480 470 <40 400 400 390 400 400

30 29 18 27 26 25 24 13 22 21 20 19 18 17 16 15

15,091'105 15,144.105 -,5,194'105 15,242.105 15,1901.105 15,337.105 15,381'105 15,421,'05 15,461"05 15,500,105 15,5<0.105 15,500,'05

)\

286 285
284 2aJ 282 281 280 279 278 277 276 275 274 273 272 271 270 269 268 267 266 265 264 263 262 261 260 259 258 257 256 255 255 255

" 13 12
II 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0

15,610,105 15,658'105
15,690.10 5 15,712'105 15,754.105 15,7M.'O!; 15,822'105 1S,e6Z.'05 15,902.105 15,942'105 15,583,105 16,013,105 16,063'105 16,103'105 16, ;56"05 16,209.105 15,263,105 16,303.,05 16,343,105 16,396.105 16,449'105 16,503.105 16,543,105 16,583'105 It,623'105 16,676,105 16,729,\05 16,782'105 16,836,105 16,889 '105 16,942'105 16,9'6.105 17,049'105 17,102'10~ 17,169'105 -

400 380
320 320 320 300 380 400 400 410 400 400 400 400 430

-I

530
540 400 400 530 530 540 400 400 400 SJO 530 530 540 530 530 540 530 530 670

-2
-3 -4
.5 -6

-7 -0 -9
-10 -11

-n
-13 -14 -15 -16 -17 -18 -19 -20

Na osnovu mill,.,.,. R~ouolitkog sekretarijat8za kuUuruSR Srbij. br. 413a1n4-02 Stampa Savazni zavod za ttandlrdizaciju

ad 4. II 1974. n. o~

. porez nI pl'Omet

- 8eogrOJd

UDK 691.327.3,E66

831
Celijasti betan OOREDIV ANJE OTPORNOSTI PREMA SMRZAVANJU PREFABR.lKOVANIH ELEMENATA 00 AUTOKLAVIRANOG CELIJASTOG BETONA Pravilnik br. 07-93/187 ad 1988'{)9-29; Sluzbeni list SFRJ, br. 66/88.

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM

ad 1989.02-11

JUS U.N1.315
.)988.

Aerated concrete.

Determination

of freezing resistance of prefabricated

elements

Predmet standarda
Ovim standardom SO utvrduje metoda za adrecivanje (GB otpornasti prema smrzavanju prefabrlkavanih ele-

menata ad autoklaviranog

celljastog betana

gashetona odnosno PB - penobetona).

Veza 5 drugim standardima JUS U.N1.300 - Celijasti beton. Preizvodnja, primena I ispitivanje "refabrikovanih elemenata od gasbetona i penobetona. Osnovneodredbe

Pripremanje

i odrzavanje

epruveta
(zidnih blokova) kQji predstavljaju vrstu i marku celijastog betona koji

Epruveto so uzimaju od elemenata se ispituje.

Tabela 1
Marka Nazivna zapreminska ma~.a
1b

Dozvoljeno Gubitak zapreminske rnase

odstupanje

I
I

_=:J
I

Celijastog betona

Smanjenjeprosecne
vrednosti pritisne c'{rSIOce

M MPa

1I

A1~"''', %

--_.

2,0 2,5 3,0 :;,5 4,0 4,5

kg/rrr'
450 500 550 15
I

:-5--~
I

I
I

'15
15

I
I

I
I

EOO 650 700 700

10 B

25
25

I
'
I

I
,

20 1B

'---"

'

L ~_J_~

3.1

Brei eprulll!ta Ispitivol1jese izvodi l'\3sest epruvct3 iz is"togkalupa:

3 .pruveto .iz jednog z.dnog bloka koriste se kao "",Ioni, a

- 3 ep!"uvete iz drugog zidnog bJoka se pod\.'rgavaju snvz3vanju i odmrzavaniu.

1 izoJni.

SA VEZNI ZA VOD ZA 57 ANDARDIZACIJU

832
32
Ob Uk i me.. epruveta Odre(l;venje otpornosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata od autoklaviranog CelljaStog be.

tona izvodi so na epruvetama

koje su koeke du~ine Strana 100 mm,

3.3
".

Izrada epruveta Epruvete so seku pomocu rotiraj,,&' '!<B'rboruridum testere ill sliene opreme.

Izrezaneepruvete ne smejusadr!avati nikakvuarmaturu,a povrsinemorajubiti rayne i ciste.

Iz gotovih zidnih blokova od celijaStog betona uzimaju 50 epruvete. i to iz:

donjeg dela zidnog bloka

1,

srednjeg dele zidnog bloka 2 i gornjeg dele zidnog bloka 3, kako je prikazano na sliei I.

u smeru dizanja mase u kalupu u vreme proizvadnje,

Smer dizanja mase u kalup

Mere u mm

I
I

I I
,
I I

1
I I

)- - ;""- - +-/- - ~

~+

t--f-"-, -T-l Ij'\ I 12\ I (";\ 3

-}.JL

Smer nanosenja pf/t1S k a

"

...":

",/

I
I I

-)..:..lL

- .L,,':':
/.

//
/

~o/1oo-;roo-~
'.

l
Polotaj Povliina epruvete za vi!e ad 0.1 mm na 100 mm, Ravnost povliine Ustanovljeno !ine so potpuno so proverava merenjem uklanji (komprimovanlm odstupanje

600

Slika 1
epruvete u zidnom bloku mora se jasno oznaciti. koja dolazi u dadir s uredajem za nanoSonje optereeenja preko obe dijagonale povliine vazduhom). ne sme odStupati od ravnoSti

pomoCu ravnala i mernog sata. ill slicnim poStupkom, a praSina sa povr-

se jspravlja suvim bruSenjem

Epruvete so moraju oznacitj tako da smer optereeenja pri ispitivanju pritisne cvmoce

!ine 100 mm X 100 mm bude upravan na smer dizanja ma50 u kalupu u vreme proizvodnje. k

-f

na dve povr-

'3.4

Odriavanje

epruveta uslovima u atmosferi relativne vlainosti 60 % :!: 5 % i

na temperaturi

Epruvete so pre ispitivanja euvaju u laboratorijskjm 20 0 C :!:2 0 C do konStantne teline.

Oprema za ispitivanje
Za adrecfovanje otpornosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenata od aUtOkleviranog eelijaStog be-

tona korini SOsledeea oprema:

'-

hladnjak. dovoljnog kapaciteta da adriava nalnu temperaturu ad

gistrovanjern

- 20.C:!:

2 .C,s aUtOmatskim..
koje 50 ispit~ju,

pisanjem temperature epruVeta u vadu,

epruveta,

vazduha u hladnjaku

u blizini epruveta

posude za potapanje
togovi za potapanje

vaga, S tacno~u

meren;a ad 1 g.

833
5
5.1
Priprema za ispitivanje
Priprema oprerne za ispitivanje Pre poC!etka ispit;vanja obave se sledeee radnje:

- postife sa temperatura hladnjake od proverava se ispravnost hladnjaka,

u posudu za pot'panje

epruveta

uliva sa potrebna 20'C:I: 2'C

ko,li/Hna pitke vode, . za vreme od 1 h,

5.2

proverava

sa taC!nost vage.

Uslov! U okolin; Prostor U kojem sa viii odradivanje otpornesti prerr.a smrzavanju uslovima. prefabrikovanih elemeneta od autokla.

vlranog eelijastog betona mora odgovarati

laboratorijskim

Postupak
Najpre se na 3 epruvete iz jednog zldnog bloke utvn:Iuj.: mase ,I - 'Ybm

nazlvna zapreminske

proseC!na vrednost pritisne C!vrstoee standarda vrednostl se registruju love

prema odredbama Izmerene otpornosti

JUS U.NI.300.

- fkm'
epruvate slufe keo eta/ani za vrednovanje rezultata odradivanj. elemanata od autoklavir.nog eelijastog betana.

prema smrzavanju

prafabrlkovanih

Cerirl dana pre Ispidvanja ostale tri epruvete Iz drugog zldnog bloke sa poupj,ju u vodu temperature . + 20 C :!: 2 . C, C!ljinlvo mora bit! nzjmanje 20 mm Iznad gomje povrilne epruvete I zato sa epruv8te mo. raju opteretiti tegovima. Nakon toga se epruvete, va"j.. U hladnjaku .pruvet:!. obezbed; Ispit;vanje zasl~ene vodom, unose u hladnjak treba osiguratl i podvrglvaju slobodnu clklusima smrz8Yenja lodmrza. vazduha oko svih delova 20 mm a izmedu epruvet.

u kojem se nalaze epruvete tako da se epruvate u hladnjaku

cirkulaciju

To so postlt.

slofe na rdetke

visine najmanje

razmak od najmanje 20 mm. epruveta sme iznositi najvl5e 50 sa izvodi kroz 15 ciklusa smrzavanja I odmrzavanja, "od zepremine komore za hladenie. a jed.n ciklus se Slstoji od:

Ukupna zapremina

smrz.vanja na ust.'jenoj temperaturi

odmT1avanj. u vodi temperature so epruvete

- 20'C

+ 20 . C:!: 2 . C u trajenju nisu dozvoijenl.

:!:2' C Utrajenju od 4 h,
od 4 h, vode u po~u. .

Prekidl u toku jednog smrzavenj. Za odmrzavanje di more biti jednaka C!etvorostrukoj Posle svakog odrnrzavanja o~eCenj. N.kan zadnjeg odrnrzavanja

vade iz hladnjaka ,potpuno

uranjaju u vodu, pri toWnu kolitine .

zapremin: svih eprullta koje 50 izlatu odmn...nju.

epruvate se pregledajc'. Kada sa pri pregledu epruveta pri kojem cikJusu su se ta oitKanja

na povriinama pojavila.

uoce vetil mase

epruvete treba snimiti i registromi VTt'dnost; pritisne cvmo~

epruv8te sa vade iz vede i pristupa Se utYr4lvanju njihove zapreminske

'Ybm I prvse~n. Pre

- fkm'
kada su cstaCenja

pro'" "C'. .1~i. pri;j,ne

C!vrstoCs epruveu,

tJajem u n.,.~i 'Oje optereeenja veCa od 10

" gustor.! cemer""-"'.T1 kaJorn. U tom .luC!oju ... ~or;ti$na cvrstoCa proverava tri dana nakan ilTav,,"van;.
C!uvaju u v'ob1om starlju.

~ t. povriine,ofteeenamOst.sa morajuispunit.j izravnati

povriine, s tlm da 58 18 epruvate

pov!iinama koj. dolaze u dodir sa ure-

Rezu:tati

ispitiv1m'a

Za odredivanje otperno,ti premo smrzavanju prefabd'<ovanih elemen.u cd 'utoidoviran6g ~elijastog betona uporedu;u so zapremmske mase
i odmrzavanih Rezultoti epruveta sa jzmerenim $U zadovoljavaju~i ispitivanja

- :bmi

i prosecne

vrednonl

pritbne

c1moee

fkmi~,1mrzavanih i epruvetama Iz.

vrednostin"l31!:1m. i f;..m8 na 8talonima. ako su razlika izmerenih vrednoni na mlonima

Iotenim smrzavanju u okviru dozvoljenih odstupanja utYrdenih u tobeli 1.

834
7.1
Izmerene vrednosti Izmerene vrednosti su: u h, vode, u C. smrzavanja, u 0 C, zapremin,ka zapreminska ma,a etalona, u kg/m', masa smrzavanih zapreminskih zapreminskih i odmrzavanih epruveta, u kg/m3, epruveta, u kg/m', masa etalona, u kg/m3, masa smrzavanih 1odmrzavanih

tv ts 'Ybe 'YOI Ibme 'lbmi A. AI fke fki fkme fkrnl

vreme ocit3vanja, temperatura temperatura pojedinacna pojedinacna

srednja vrednost pojedinacnih srednja vrednost pojedinacnih povriina stranice smrzavane

povrsina stranice etalona, U mm2 , i octmrzavane epruve'te, U rom2 , u MPa, i odmrzavanih epruveta, u MPa, u MPa. pojedinacna pojedinacna vrednost pritisne cvmoCe etalona,

vrednost pritisne cvmoCe smrzavanih

srednja vrednost pritisne cvrstoce etalona, u MPa, srednja vrednost pritisne cvrStoCe smrzavanih i odmrzsvanih epruveta,

7.2

Proraeun
Iz izmerenih vrednosti izracunava se: mase epruvete, prema izrazu:

7.2.1

Gubitak zapreminske

'Ybme - 1bml
c.'YOm
"Ybrne

x lOa

(I)

gde je: C.'Ybm gubitak zapreminske mase epruvete CelijaStog betona, u %.

7.2.2

Smanjenje

srednje vrednosti pritisne cvrS'toce, prema izrazu:

c.fI.:.m=
gde je:
C. f km

fkme - f krni
fkme

100

12)

gubitak srednje vrednosti priti,ne

eYrstoCe celijaStog betona,

u %.

IzveStaj 0 ispitivanju
U ;zveStaj 0 ispitivanju jastag betona otpornosti prema smrzavanju prefabrikovanih elemenaa cd aUtOkJaviranog Celi.

unose se slede.:i podaci:

a) fir",a, cdnosno naziv i sadiSte org.nizacije udruZenog rada koja je izvriila ispitivanja; j bl mesto datum izd3vonja izveSlaja 0 ispitivanju; c) podeci 0 proizvodaeu; d) deklerisana nazivna zapren"nska masa i marka Celijastog betona; e) datum proizvcdnje; f) datum uzimanja uzoraka; 9) Vrsta, mere uzoraka i epruvea; h) JX>daci 0 mestu ispiti.anja; 1) datum JX>cetka i datum zaviSetka svih ispitivanja; j) oznake ]ugoslovenskih standa.rda po kojima su izv.sena ispitlvanja;

835
kJ vrsta i tacnost koriScenih urecaja za merenje u toku isp-itivanja. I) rezuhati ispitivanja:

mere i spol;n; izgled epruveta pojedinacnei

(eventualna

oStecenja),

uslovi susenja epruveta pre i nakan smrzavanja i odmrzavanja, srednje vrednosti: masa etalona, mese smrzavanih i odmrzavanih i odmrzavanih epruveta, epruveta, i odmrzavanim epruvetama;

-- zapreminska zapreminske

..- pritisne cvrstoce etalona,

pritisne cvrstoce smrzavanih

uofene eventualne pojave pukotina m) zakljucak sa obrazloienjem.

ns smrzavanim

I ;

~
I

Na osnOYU miUjenia Aeoublifkog

sekretarij.ta

za kulturu

SR Srbije br. 413-81/74-02

ad 4. 11 1974. ne pl~. Beograd

se porez nI promet

Starr:pu Savezn! zavod ;:. Standardizac:i;u

836
. JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBA VEZNOM PRlMENOM ad 19!1G-02.10
.~ -,.
~

U ioJpno

strana

8et~';ski Pl9f~ri~1r'
iVICNJACI Tehnlcklucl"'"

-. "'J US 1989.

-."-

U.ii2.PJiO

. Pravilnik br. 07-93/203

,

od 1989.10-11; Slu!ben1 rat SF RJ, br. 70/89.

. ,.. -,.:."

Prefabri~tWi

concrete

'," units. K6rbS. Technical requirements

. .

.,

Ovej standard je nastao revizijom standarde JUS U.N2.060 iz 1986.godine.

Predmet standarda
Ovlm standardom Standard so.odnosl

i podrucje

primene
metode Ispltivanja I uslovl skladiStenja i transporta beton.

se utvrduju

oblik. 'svojma.

skih ivlcnjaka kojl so upotrebljavaju Standardu JUS U.E3.050.

za izgradnju puteva, ulica I druglh objekaka. koji odgevara propisima za beton'j armi ,j beton ;.

na Ivicnjake Izradene od beton.

Veza sa drugim standardima

JUS B.B8.015 JUS U.M1.004 JUS U.M1.016 JUS U.M1.055 JUS U.E3.050 Ispltivanje otpomosti
Ispitiv"je betona.

prirodnog kamena prema habanju brusenjem

betonska tela. Oblik i mere I dozvoljena odstupania

Eprume.

Beton. Ispitivanje otpomostl Beton. Ispitivanje otpomostl Prefabrikovani

prema dejstvu mraza povrSine betona na dejstvo mraza I soli za odmrzavanje us/ovi za izradu i ugradnju

betonski elementi. Tehnicki

3 3.1

Oblik i mere betonskih Obllk

ivicnjaka

Vtvrduju se grupe lvicnjaka prema obllku: - grupa". - Strmi lvicnj.ci (slika 1), grupe B.- _z~oSa~i.iv!c~jaci (slika 2.', ::' - grup. C - normalni Ivlcnj.cl sa iI; b. ZOObljenja (slika 3),

- grup. D ..
3.2 3.2.1
3.2.2 3.2.2.1 3.2.2.2 3.2.2.3 3.2.2.4
grup. E Mere j

grednl ivicnjaci (slika 4) ;

razde/ni ivicnjaci (sllka 51.

.-

Napornana: Svaka grupa moze da ima viSetipova Ulavisnosti od izbora mera b, hi/.
dozv"'jen. odstup..ja

Mer e Mere betonskih Dozvoljena Dozvoljeno Dozvoljeno Dozvoljeno Dozvoljeno iv;cnlaka odreduje odstupanj. odstup.nje odstup.nje odStupanje odstupanj. sirine b je ;!:2 mm:' visine h je ;!: 5 mm. dutine i je ;!:3 mm. od podutnih ravnl, f!sllka 61. sme iznositi:' proizvooac.

f. ~. 20Q
ali ne vlie od 3 mm~b.z obzir;;;;;; d";tinu ivlcnjal<a.

. II i~..je

SA V!ZNI ZA VOD ZA STAND4RDIZAaJU

S ".2 JU>U.N2.060 . . Igde je: f '- dozvoljeno odnupanje, u milimetrim., .1/ - dufina ivi~njaka. u milimetrima.-"h.. DozvcJ;;;;- O(j-;wp~njenagiba ".gazne povriine Je :I:2 mm.c
Poprecni preseci na krajevi.ma ivi~njaka ,~oraju ~. bi~,v.enikal."i:oS tim da odnupanje od venikale sme

837

3.2.2.5 3.2.2.6

jznositi najvils :t 2 mm. , 3.2.2.7 - - Ods/upanje uzdui';ih

strana od :;'e.:tikale

s';";i';;-';'iti';~jili;

;2' mm (;;;ic~7). . "-

14 4.1

Izrada
Prj izradi betonskih nja svezeg i ocvrslog ivicnJaka moraju se vriiti ispitivanjasaSta~ih komponenata betona. kao j ispitivabetona prema propisimaza betan i armiranibeton, uzimajuCi U obzir zahteve za i uslove tehnologije. Debljina vidnog sloja betona mora iznosi-J naj.

ivicnjake prema ovom standardu

-4.2 '4.3 5

,Betonski

ivi~njaci mogu se izradivati i Iz dva sloja betena.

manje 20 mm, a kvalitet betona mora odgovarati -uslov!ma iz t. 4.1 it. 5. Mogu 58 kori$titi razli~iti dodaci betonu sa ciljem poboljSanja kvalitetaivicnjak".

Uslavi kvaliteta
Kvalitet betonskih isporucuju ivicnjaci oyom Standardu. Marka betona MB posle 28 dana mora biti najmanje 40 MPa. ivicnjaka prema ovom standardu cija je starost utvrduje se na betonu starosti 28 dana. Ukoliko 50 da kvalitet ivi~njaka OOgovara

manja 00 28 dana, mora so dokazat;

5.1

Oblik, mere i iz rada Oblik i mere svakog ivicnjaka moraju ispuniti uslove iz t: 3. Kod dvoslojnih betOnskih ivicnjaka vidni sloj mora da odgevara uslovima iz t. 4.1 it. 4.2 savijanjem savijanjem od 5 !ViPa.POjedinaeni rezul-

5.2 5.2.1
5.2.2-

.cvrstoea Betonski

pri zatezanju

ivi~njaci moraju imati pro5Oenu cvrstoCu pri zatezanju savijanjem ne uslovljava 5Okod

tati ne smeju biti manji od 4 MPa.

CvrstoCa pri zatezanju kao i kod ivicnjaka 5.3
. betonskih

ivi~njaka dufine manje 00 600 mm,

eiji je poprecni

presek manji 00 300 em'.

Otpomost p"'ma dejstvu mraza

Betonski ivicnjaci grupa A, B. C i E moraju biti otpomi presek nije manji od 300 em' a svi ostali iviCnjaci za marku mraza M.100. prema dejstvu mraza za marku mraza M.200 pod uslovom da im popre.:ni

5.4

Otpomost Betonski ma dejnvu

prema dejStvu mraza i soli za OOmrzavanje ivi.:njaci grupa A. B. C i E koo kojih 50 OOreduje marka mraza M-200moraju biti ..'tpomi pre-mraza i soli za odmrzavanje i mOl1lju OOgev8'ati stepenu oSteeenja ,/lula" prema standardu

JUS U.M1.055.

5.5

Otpomost Betonski

prema habanju bruienjem

ivi~njaci grope A. B, C i Ene smeju imati,pri ispitivanju otpomosti prema habanju bruSenjem, gubitak veo od 18 em3/50 em' u suvom stanju !prosek od najmanje tri opita) , pri ~emu nijedno pojedinaena vrednon ne sme biti voCe 00 21 em3/,50 em' . abraz;vn;

Ispitivanje
Za ispitivanje uslova kvaliteta iz t. 5 uzima so osam slu~ajno izabranih ivi~njaka, istih oblika i mera.

838

JUS U.N2.C60

Strana

6.1 6.1.1 6.12 6.1.3 6.1.4 6.1.5 6.1.6 6.1.7

".

Oblik i mere Mere betonskih

Mere poprecnog

ivicnjaka proveravaju
preseka betonskih

S8 l:elicnom memom
ivicnjaka proveravaju

trakom

sa tacnoscu
50 mm

od 1 mm.
cd krajeva i oa sredini.

se na tri mesta:

Duzina i sirina se mere ns naleinim Odstupanje Vertikalnost ad uzduine \ upravnost) ravnimeri poprecnih

povrSinama, a visina oa zadnjim povrsinama se na nagaznoj ili c~onoj povrsini sa tacnoscu'

(slika 8). od 1 mm (stika 6). ad 1 mm.

preseka men se na krajevima ivicnjaka sa tacnoscu

OdstUpanje uzduznih strana od vertikale men se na dva mesta, i to 50 mm ad krajeva (slika 7). Kod dvoslojnih betonskih ivienjaka debljina vidnog sloja meri se na krajevima, kao i na rr.estu preloma

posle ispitivanja cvmoCe pri zatezanju savijanjem.

6.2 62.1 622 62.3 62.4 62.5

Cvrstoea pM zatezanju Cvrstoca pri zatezanju

savijanjem savijanjem ispituje se m! tri eels betoC!ska ivicnjaka tri dana u vodi. mornem2!. Rzstajanje re. duzine pri rnsponu l~: Pre

ispitivanja ivicnjaci moraju da od~oje Optereeenje

deluje u sredini raspona i to u pravcu iezisne ose manjeg otpomog

9), iisne ose ad ivice ivicnjaka oznace'1o je sa a (siika Oslonci su valjkastog oblika polupreenika Optereeenje se prenosi preko celicne 10 mm. 50 mm j debfjine 15mm. ispcd taJicne ploCi~

plocice precnika 50 mm. celicna plocica

stavlis se kal'1onska ploe;"" precnika Ukoliko delimicno prilikom ispitivanja

jvicnjaka

nameStena. iznad tezi.sne ose ne

I~jj ili !ezi same

na optefeeenoj

zakoSenu povdinll

radi sigumog p:"en~nja sHe na nanosi se izravnavajuCi sloi maltera marke najmanje M-5 (5 MPa1. Dunna iZiavnavaju.

povrsini, te zahteva i kosu povrsinu (zakosenjeL

c.g sloja mora da bud. 200 mm.

6.2.6 6.2.7

Brzina nano~enia opterec.nja

mora da bude oko 0,3 kN/s. izracunava se prema fon-nuli: f QZS/1. W

CvrstoCa pri zatezanju savijanjem

gde ie: I bz:s -. ,,""toea pn utezanju savijanjem, u """Japaskalima.

- ~-

P. Xi

- momenat lorna,njutnmt1imetrima,
rnomenat. u kubnim metrima,

WS

-Y
P.

-- otpomi

siia lon18. u njitnima,

I, J Y
6.3 Otpomo.t

- momenatinercije,u metrima'na~~~:
- rastojanje
prema dejstVU mraza

rasponoslonaca(slika9t. u milimetrims,
teziSta ad doold ivice iviCnjaka. U fl"Ulimetnma.

Ispitivanje otpornosti ill izvadenim

prema dejstvu mraza vrii sa prema standardu ivicnjaka prema stJndardu JUS U.M1.004.

JUS I1.M1 01 e nil uzorcima

'se~eniml

iz betonskih

6.4

Otpomost

prema dejstVU ml'8Z1l i soli za admnannje prema dejrtvu mraza i S)Ji za odmrzavanje ivicnjaka prema standard" JUS U.M1.055. viii sa na v:dnoj povriini. na uzorcima

I:.pitivanje otpornosti isecenim iz betonskih

iStrana

4 JUS U.N2.060

839

6.5

Otpomost prema habanju bNs.n].m

Ispitivanje otpornosti prema habanju bruSenjem vrSi se na vidnoj povrsini i na uzorcima u suvom stanju. iseeenim Iz be-

tonskih ivienjaka, prema standardu

JUS B.B8.015,

Izvestaj 0 ispitivanju
Izve!taj 0 ispitivanju mora da saddi sledeCe podatke: a) firmuJodnosnonaziv i sediste proizvod~Ca. 8), mesto i d.tum uzimanjo uzoraka, bl oznaku ivienj.ka (prema t. c) bro; ivienjaka za ispitivanje, d) datum ispitivanja i starost ivicnjaka na dan ispitivanja, eJ oblik, mere i izgled ivienjaka, II cvrstocu pri zatezanju savijanjern (poiedin.ene i nednja vrednO$t), gl otporno$! prema dejstvu mraza (naznaeiti mere" probnog telal, h) otpornost i) oIPornost j) zakljucak prema dejstvu mraza i soli zlodmrzavanje, premo habanju brus.njem 0 ispitivanju. (pojedinaene i srednja vrednO$t),

kao i datum izrade,

Oznacavanje

ivicnjaka
oznacavaju se na sledeci nacin: blh-l -DV (za dVO$lojnel

Betonski ivicnjaci po ovom standardu

Betonski ivienjak JUS U.N2.06Q-gNpa

gde ie:
grupa

h1 - duzina, u milimetrima, Primer: Betonski ivienjak grupe A, sirine 180 mm, visine 240 mm i duzine 800 mm, oznacava se na sle" dea oacin: Betonski ivicnjak JUS U.N2.060 - A 180/240-800
Isti betonski ivienjak dV05lojne izr.de, ozn.Cava so:

premo t. 3.1 - sirina, u milimetrima, - visina, u milimetrima,

Betonski ivicnjak JUS U.N2.060 - A 180/24D-8Do-DV 9 9.1 92 9.3 9.4 Kontrola kvaliteta
kvalitet b.tonskih ivicnjaka u smislu ovog standarda i to upisivati u knjigu .grupe i tip.. I tiPI, IIi

Redovno se mOr. kontrolisati kontrole betonskih ivienjak..

Oblik i mere u smislu 1. 6 proveravaju CvntoCa pri zatozanju savijanjem

sa jedanput

nedelino,

nl po tri uzorka svak;

ispituje sa no 10000

komed.

118pOp8tuzor'8kaMkegrupe
"

najman;e dv.sputa godiSnje. Otpornost prema dejnw mraz., otpornost prema dejStw mraz. i soli za odmrzavonj~ i otp?rnost premo h.b.nju ispituju so dva puta godi!nje, za sv.ku grupu, a jedlnput godiSnje ako sa proizvodi manje od . . 50000 komad. godiinje. Skladii1enje
Bltonski

10 10.1

i transport
skladiita so no deponijerna j:nmII propisime za beton i Irmirani beton.

ivicnjaci

840

.JUS

U .N2 .050

Stra:ia

10.2 10.3 10.4

Prilikom transporta

marka betona ivicnjaka mora biti riajamnje 30 MPa.

NB skJadiStu betonski ivicnjaci moraju biti slozeni po paletnom sistemu ili na drugi prikltJdannaein. Transport beto~skih ivicnjaka mo", biti tehnicki isp",van.

Grup. A - Srrmi ivicnjaci '1: I:

.... it f'"')

I~.
.:::.I

Grupa8

- ZakoSeniivicnjaci
L b, 1 L 1

.c:

_.L:_. I
I

.;

--L-. I

~b
-Slika 2

'1

'~

Slik.1

Grupa

Normalni ivicnjBci
I

Grupa D - Gredni ivicf;/aci

"',
I

~;,

r
I

l .1 <:

e-'_._'~'-'-

~.+-.

..J:::.

j
I I
I b

I I !
~~

b
Slika4

. Slika 3

Strana

e JUS U.N2.060

841

Grupa E, - Razdelni ivilnjaci -

t
.c

//5b f..,

t/5b

,.

Ij }
b Slik.5

+--

b) Zadnja povrSina

c) Na/eina povrSina

r
"--_M

+
tStika6 I

J
----

.....

842

;JUS

U.N2.060'Strana

IMereu ~~
~ '+1

./----/./ .Q
,.,,~ 11.i

./

./

~T
oQ

..... .1

------

---I

,.,. +,

-+
't-i ""

.Q

..Q

----h
-.j

;-t

------h

...,~ ~I I -'1<-

-+

Slika 7

Nayazna povrIina

Zadnja povrIina

Ceona povrIina

Naleina povrSina

SIika8

Mere u mm

Karronska plol5 lea

1

~/itna plocica / Camentn: mailer za

IZf7IVnsnJe

-~

~
' I

L 2(X) 1

1
L
,"

Is

~
Slika 9
SR Srbije

Tein

Na osnow

milljenja

Republltkog

sekremriiatll

Z8 kulturu

br.41381/74-02 od 4. II1974. ne pi8Ca..

1)01'1!!2

",oro~

Stamoa Savezni zavod za Stand8rdiZlciju- Beograd

ZA ARMIRANI

C.ELIK BETON

.........

UDK 620.1 n669 JUGOSlOVENSKI STANDARD

"_. SA PRIMENOM od 1986.()5.28

Mehanitko Statifka ISPITIVANJE

;spiti.anja ispitivanja

metal.

845

ZATEZANJEM Termini i definicije

JUS C.A4.001
1986. ~r. 9/86

Pravilnik br. 07-6079/1

od 1985.12.2~;Slufbeni list SFRJ,

tests. Tltrms and definitions

Mechanical

testing of metals. Static tests. Tensil. and comprltsion

Ovaj stlJndard je nastao revizijom standarda JUS C.A 4.00 1 iz 1971. godine. Standard je u skladu sa standardom Met1unarodne organizacije za standardizaciju dine.

ISO 6892 iz 1984. go-

SADRZAJ 1 2 3 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 4 4.1 4.2 4.3 4.4 5 5.1 5.2 5.3 5.4 Predm.t standarda i podrutje primene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Oplt.
Termini

1 1
3

odredbe
i definicije

..... ... ...................................................

... .... ...................... .... ................. .... ..

Uzorak i epruveta

. . . . .. ,..
.... .... .................................. . .'" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. naroda Jugoslavije. ." . . ."" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . "'"
jeziku

Opterecenje sila. . . . .. i Deformacije . . .. . Naponi. . . . . . . . "'" . . MOdul elasticnoSti.. .

Regiltri termina na jezicima

9.. 9 16
'.

18

Registar termina na srpskohrvatskom Regista, termina na slovenackom

............................

21 . . . . 21

Registar termina na hrvatskor.1 knjizevnom jaziku.

jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 22 . 23
24

Registar termina n. makedonskom jeziku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ."

Registri terminI . stranim n jezicim. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Reginar -termina n<1engleskom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25. . " '" RegistarterminIna francuskomjeziku . .. .. 26 Registarerminana nema~komjeziku, .. t ........ . . . . . . . . . . . . . . . . " . 27 Reginarterminana ruskomjeziku . . . . . . . . . . ..
'" 28
Predmet standarda
Ovim 5tandardom njem.

'

i podrucje

primene
pojmova jz oblasti statitkih ispitivanja

5e :Jt'lrduju

termini i definicije

metala zateza.

2
2.1

Opste odredbe Standard sadrzi termine na jezicima naroda Jugosl"ije kC'jisu dati u drugoj koloni tabele po sl.deCem redos/edu: srpskohrvatski. hrvatski knjizevni. m.kedonski, sloven'Cki. Sinonimi su odvojeni ta~kom i zarezom (;).

II izd.nj. I

SA Y!ZNJ ZA VOD lA ST Al"DARDlZAOJU

...,.

846
2.2 2.3
2.4 2.5
Standard sadd; simbole za odgovaraju61 termine koji su dati u tr~oi koloni tabele.

_Stlndard sadrli iSle termine na stranim jezic;ma koji su dati u fetvrtoj koloni tabele po s'edam sledu: .ngllSki, francuski, ruski, n.mafki.
Standard sadrli d.finicije su dlt. odgovarajuCih termina na onom jeziku naroda Jugoslavije Izdlj.; d.flnicij. teni termi n. u petoj koloni tabele.

redo.

na kome so standard

Svaki termi;, ima IVoj bro; koji j. dat u p":"oj koloni tabele.

Na osnovu tog broja i registra nalazi so tra-

847

:,
~e
.9-

..
N

~Q.

fi .~ :> ii 2 c:
~I'll 1:1

CD

~M
I'll

~lilt CD

~CD

.~
.~ :~

CD

:J ~N

.-

~.!. \t)
:K c
0

"B 0

i .~
f" CD

-:.

.
tV

~.;

CD
'C' I'll

'5

> ';:
.~

-40
:0
0

:1
.~ ~E CD C tal

"" ~8:; :f ::
::1 1:i

0 j

~E

:J ~.C'

:
ill

c:

'i E
~.2. "'" '"ii I(J
:J U
I'll :; N

~::I

I'll N

ii

.0" I'll
~1:1

.
N

8' c

o.i
'C' fII

OJ" 0 u ;:; :J :::I u" ~.C'

!u E
E 0 \l

0 ~I'll

..,

~.~ 2

C .. ..Q =-

~III

';:

~I'll :>

to"

Ii :~ c :
0 .!!. "ii ", E

0)" II

:~ c 'c co c:

'0'

"tJ

. >

:1

"i

2
.W

~E ~~i
~E u" N 0 C \l ;N fII

~2 "> 0 Ii ~0

Q. .,

E " :ii N .!!. E

-.:r

u ~iI u '0.
II u II) .8 u t: u = > '0. :1 CL e Co CIi

~. C
'c

:5 ~t;
:i

~0 a':

.!

u U .!!.3: ~.5 .... VI j

c "0 0 ~CD C

.!
0

:!
:.i

ct

CD

co

...

CJ

Q.

CD

..
M

c.. :: I c I

.g

11 :.i

.E

! CD
:>

~.5

! CD

S.
~~';

.t;

c II)

..

. . . . .. . . .. .. ... .
::1 a .51-'8 N "'" E..~
I J:J.
I'll -CD :0

~~E~:> . :::I CD C...0 .t:J g.ii- I c: :J

~i CL .9- cu ... S C'I...

E ..0 .0 :g

Q. ,:!
Q.

2
8

\l

'0 .c E ill

j ~Q. I'll N .~I'll

:J 0'1

jt ~8.
to

~t!
':.I

.2. 'u "2 ~ t) 'C .2 "e G; I-

. :i .
E .1.
N

~]
I'll C N

~G; > :J
2 '2 Q. CD I'll c :~ u C

I'll

;
0

>~= Q.

iu" '2 I'll

~" CD S ~~Q. c: I'll m :; >0. G; c ~II iii U >- -. ii Q. % C

= U

>

I'll X

i!! iI 'Ii!

:! .
i! i

i
i ~0 w > W 0 ~:! N Q:t .. ::I = :J II

:>

"2

. ...
.0

:I ~~.;}Jl ... ~0 II 0 :2 N S N :1 :)
M

.!

..0 0

. Ii

. . ..

. . ... ... . .... . . . .

ii-

> "5 i!

Q.'~ ~'Ii'8 f B s a. 0 ~y .i g %
CD

ii

z
2

I'll I'll U 0 ~CD CD N CC I'll j > c. .= :> c :J

:Jt.

:>

:~

Q.

~., E

~~s;;

:B ~~i0 :I

i!! 0 "i '8 ..Q 'i :& Q. 'ii .c 2 2 '8 0 c: c ! c

.. e '2 ~II

ii- :%

's u

I'll ! % Q.

I ! ~i" s E Q. .;!: ID ., "c It "> "CJ i .~ U 't! Q. i ~..> ~. ~tCJ ~0.

ii- 2 a.

.. 2i
= s

c.

S
:~

~-;

CD ~CD S 1\1
%

"'SD

.!5
CO) a:

i -

-: - M

~~~M.
M

848
:'I oX

..
fa

:'I :I C co E

:> 0 0.

;-

a. .!I
u

;g
:I>

&I ~"2 tV ~:>

E E GI ~0 ~.E"i :> :: :u ~.~ GI I(J :>

:>

,& .; E 'c E ~~-= :'I

1:) :'I C) 'C E .!:! :>

4) C

." E ~.,

! 01
0 .. .::tl.

C.
co

:'I Q. is. .. ~~&I N

2 -!

..

In

u :> :'I

a. II
tV

'; .!

'" ~'" :> ~1:) II) OJ 0 '~

:g -'" :'I It:! 4.1 E ~E N
.~
c..

ftI Gi :'I
"C 0

gE
E
Q.
01

E C)

~E
E
"C '" :'I

.::tl. t I(,) 8.
Ct ;
I! Co

.!::! 2

:! 0

!! oN cu
cu

'i; N

c: "C &I

= 0

.! II)
~:> 2 Q. II)

U tti .- C I :JJ. .~

:II G) 8' Q. C I(J en 0 c:: -c I(J c:: cu to 0 Q. ~c: ;;:; E

0 c

ca.x

.-

0 c

:
"0

ftII
:'I 0

.~ C.
:'I 0

ICJ

~0' .0 ,Jl. ~., c o'u fG" co .)t. c: co ~I(J .,

::J c 0 N

..

:> :'I .0. ID .. .'C .. ::J "C .. E &I

::;

I-

:~

~Q;

~I

::.a c.. !i!

:> cD :'I ~e ~a. '0.

-:
:e ii u "5
co a.

..&I C. ! ~cu '" ~cu

Q. co ! S! c .!!

t;;

G)

~:: -6 E is II) en G) j:
CD

t I I I I

~8c ~cu
~:: .x c..

~"C CD (ij '0

~-5 B
c

;fi

en

. . . .
M

::J Q. a 4LI CD fJ C'I- S ::; '"

'" 8,~;

en

:;

~i ~:J E en c: g .2 I cu C'I

~GI

-J cu

. . . .

C'4 iO :I S! &I en ~cu t:' .!! "C t! :; ~.c :! cu :r u ::J 0 ~~OJ c: cu 0. E. 'ic.. > '"

~-6 c:
CU :'l

-en 'en " :J c:

o
"g

C'I cu Q) c: :I

a
is fJ
c..

c: :ca

~CJ en

. . . .

.'" . . .

::;

-= cu

0.. ~:g en = co :i .a C'I cu C ~.~e. ~c:: 't;: c: 0 .!2 =

en

~C'I CD (; :1i co

. . . .
0 -.J

...,J"'"

u ...,J

I
I (tI ~co ~r::I 'V aJ

ra

~2 '" c:;
Q) C"'II
Q,}

cu > :I 5 Q.I .;,t

:'I O"! 0 I\; S

ra ~U c: ;::J Q.I

s It C'II ':.i c: :; 0 ~Q,)

1! I(J

8J E

~g ii
II

c ;N :. c :J ~'5 c
"'C "'C CtI I

CtI

~:~ I: I
c::; 113

~0. (Q

~Q,} 0. E E % u

c
Q,}

'E

. .

cu 2

'I:t. ~- M

.
E

c: C I: 0 a. a. c "C :I ;::J ~eel .;,t

:1 :1 c:: (,)

CO! J: Q.I ~ n:I -'" ::r 0. C. s CtI ~~G) ~C lIS :g. c:: ;,N C ;;::; ra 0 0 ~ct :J \J I to ~"C '5 :: ns ~~..; C ~Q :>

~>0 a. , ~'11 :J m :'I eLl

!!J

. . . . ,. . . .
0.

. . . . ... . . ~(,c. ""'. M IM M

:~

~;:

:ij

':I "JO:: c:t "C ra C'II

:J > ::J cu O"! Q,} 0 .x Q.I > E n:I :J J: Q. Co :% ftI ra Q.I CtI J: C CtI S c :. c:: -0 ~"5 0
"'C ra

~:I u 0 ~~~cu N .:%) '"

:I

tV

CD

C'I

:> E

cV ~m > C.

:I U

c:: IV
f:: :I :t: :s: c:: 0 to ~J:
ail

:;
Co c '" ~,;::j 0 "'0 ~ta .=

:N :i

:'I ~c.:~ 41 ra ~Ie c .s

\J ~"'O I eel C

I
I

E
ns

'E
ftI III

~~~g. '~
J:

E
ta

'"

c:

c.

~ra :E J: Q,} ~~0. Q.I E ~~'E ::I E c:

5 4i Q.I I(J >U 0 0 2 c. Q. :J

c:

~c
ta

c C

':.i N

849
E ILl "i 'g'fi :! ~ Q. E :>

ta

:~ ~ ~~ ~ 5: 0
II VI
III

' N~~~~ '.x-.xn; ' 41 ta _ :5 - . Q .:tit. ILl 'N ~_..a ~ is.] :g ca~.=. '5 .!... ..

C'O

ILl

:!

;;

:s I(J

C'O c

~
E
.!!

:5'2 .g
In

lID >

c " ~ ~~E8'~C ~! E
Q. 41 '"

~ .~ ~ to
2' '2 Ii> :; '.3

':
'ij'

'c ~~

-oOQ.Q.'c

~i~:i~
g'N
uJU

~
&.

~ .~ c

>

~
f Q.

~ "C
'0

~~ Q. ...
~
> :J

E ~

!~

~ ~ ~ 0Il ILl

:! :E j ~':~'
1:3

.~ ~ Q.;; -5~-= G::I .IN

~2

IU

.t;'g"S!~3 "C : '2 E > en -u :J

'u'-

.~~::~~ g'c-og'-J::IQ.~ ILl 41

:~]:~ ~~'5-Wii' , .ij ~ -g 'c 2:S':! Q. E ~ "0

E E

E 0

~
0

~ 41
~
,

c5

ra'2~~.5-; 0"'" ~~E:-c~

~ ;N :s

~i ~ ~
II) '"

.= ~ 51 :> ~ !! Q. a> ~ 2

E 2.:-6
~

:E

~
VI

.E ~ ~ c
l)
~

~
>

! -ILl

~
&I

C
'I:t Ii

cu

: ~2
f! ~
Q..

::

-E ~ Q
.c
CD

,-

~ E

-5';
.!!
ILl

~ E ,~.c
'"5

iij

en ILl 5':!!

:.E~:i
:t ......

... .
-'
6

~~ :

~-

~.~

-j ii g' X .!! ~ fa ILl ~ -0 ~ ~

S

" ~ ~ 0 :: g ra

en I i..
VI 1

J:. c: ... Q,J en ... c: )( ~ ..D IU -; en "C

11.1 ... ~ ILl

'= ~
0 c: f':I ..

II:

::

a tI::
~
co

,g
:~ v; ;;
....

....
u ...... ~ra u c: rg

... c: ~ G::I ~ .E is.. <..?

S! i1 i: :; 5. 2

E~

~ ~ ;1
?a

:e

~ ~; :~ ~-e ~;~ !
0

fO "" ... c: )( ,u -

E~
0

= !=:

; :e

c.. :! Iii a. = >. en

i ~ t 8 l: 0 f6 i;! : :: ;: ... ~.~g.:g u rg ... c:: ,g ~ g 5 ... :So:S

0 . ..2 . ci . ~t~ .
......

. . . ~
'"

~-;1tg :: 't' :2..8 g .~

~C.
~ra ~.x
~C'I I 0 ,!: E

CD lEI Q. >ra ra J:

';

g. :J

:J

::t JE

c-...

:s:

0. fO ;;
"3
"C I c: ! 0. &; ~0

ra 'c ,~ "5 ~"'0 0 E C.

~ra >()

f2

0 Q.

ILl

I E 0

6 is.
10

~1: I!
ra

S
co c

~N

E
J: -:; I ta :z: c S JE >N

~g
I

~.:Ie.
IU t:J

~~~~c~,~
ra :.

~c:
:r:
fO

.x IU

oN ::J :~ "C I I C

c:: 0 ct fa I J:

~I U

oU

~~c:: ;N
:J -:J

"5 I E "C 'C' i 10 I "C I J: 'c E : >i" I U :~ 0. 'E ~';; ::It:

E ILl

0.

C 0()

c. E ra I c:

N ~r--: - M

..

. . . . . . . . . . . . ~~2 . .
c '0 .:Jil :E. ~

::J :; 2 "C "C 'TJ C ct co I I ra x E .:tt. a. :E IU E 'E .!. i

~'E ta co I c: ;.

3 -0

tV

a ct

JE

:r :s:

iB
0 co C

~~I
I

----gr 0 5 :g. ~IU to rtI .x .x 51 =!IU IU C. 0. a)

2 Q.

8. C
:5

;:

E c:: ~0 0

E '" G
E
I(J

~~:;

s U

I
I

0 0.

0. IU 'E :I II 0 co "'. S 'c = ;g. E co Q ,~ IU I(J 0 :; ~~GI C. ~c: E

~I'. x

C'I 8 I(J U

01 0 ~C ou aJ

0.
0

C. I Q.

~:s CIIIG II) C. X ID ra S a. ~C I 3 >;;; .:Jil Q. a. N c f ILl ! ~I CII c. ::I C X Q.

a. c: co % ~I X

Q.I

~cO
M
I

850

-.. =
'0

oU

! ...

. . . e . >
&.

U
"0

::J

:J 7i c

E ~

. C

III
'0 :;
II

a. 2 a.

";Iii 0
0. .. c ! .
.. ~ II e Q,

Q.

II ..)t II II
Ci

c: 1(,)

8'

01 0

. Q.

>u "if ..

C-

e c.:!:

&. c " ... 1!-

> .. 0 Do..,;,t

c: .- .. :> -~ . 2 0 0.
Q. .. 0

0 ~ 0... 81

'e .. Q.

. OJ
!! IV
iii

all

;:

c .2 .5: ,
"""'

:! .~
... ftI

~ lit

8&.I C 0 C

: !

1.
III

..

ell

c:

gg 8.: ~ ~
0 ~

.2
c: .J:.

~
U

'fl

i~ ::
e
U

~ 0 c:: c

.!!

=8 ;;: =

.c iii c ... C .z:.

.. -; ..I :; ~ ~ ~~~ ;j = Ii
.;: 0 .= "II .. U

~ ..
6-

.. .
~.~
5.

~ ~ c = 8

~ 1; :ii" E :J 'c a ~ ;; CD = 2 EaE~2~ "c iii .. ~ ~ II : .5 E So:! -! 'E~'~2i2 E

GJ

-!

.;

i a.
='8

::

~
g
III :J II

.c 0

. . .
ftI

0 VI

tI)~

0.

0 7

~s: 1:

=' @
~'g
1"'4

8' c:

8.

~ell u

e <::.

c:

IV c::

~ftI I"CI :J 1: C C. fa I'CI ::C: v Co! .. .::JI. s " Ci

~U Q. 0) 0 ftI C: o(J :9 OJ ~C. 0. 0 ~a. G.I

ra

': :>

0 ; Q, ...

> N ~23 C. 0. :J ~0. C

II:' :> .. 5 :J Eo ;; CD 1(J i 1(,J "i .. Q. '.. 8. .::tI. 0

c.

g- ! c

..

. . . . i ~'.
E c:
!

.. 8 ; :r 0 8. ~c: c:

::c: Q. I " ~~'2 I

4.1

> 0 C. ell

0 ! 'i 0 ::c: Q. -c s: s i ~::.:: en Go) QI g Q. 0. c: I(J ~c: ~;.I ::; 0 IS. 0. ftI c: 0 ftI :: ftI c. ,JiC I'CI :v ... ftI ::c: GI :J 0 CDC'I 0. 0. u :> :J 3 .> 8; C. ;; &. 8' ! ; c. C c: ftII 0 .. .. ~C. Q. N II. 'c :~ Ii co 8 ! .. .. ,JiCE ,;,t 8. Q. "Ci'.!!. "! C ! ~c x

2 ~~s

. . .

ci
M

IM
(",I

~I

851

rt

Malinski

obradena epruvera

Uzorak

\
Malinski obrailena epruvera Uzorak

Obru~

Ugaonik Uzorak

MaIinski obraqena epruvera

Pravac va/janja

Urn

MaIinski obraqena epruvera

Maiinski obraaena eproveta

.~
Cev Cev -_.

Uzorak

Uzorak

Malinski obrailena epruvera

Sliita 1

- Uzorci

i masinski obradene epruvete

primeri

852
Uzorak tpruveta

S,pk.

-0
Uzor.k EproW/r. Uzor.k

0 0 [S

Zic.
Slika 2 Malinski obradene eprovere

- Vzorei i neobradene epruvete - primeri

GI.rk. gl.v.
Glava S8 navojem

' I Zic. Sipka iTrak.

Neobra4ene epfUvere

-e- + -a-e-.~-+
-e-

I--------'---f-

0
U

-EB---+
Mern.zn~ka

Dodaena glava

~~.-+
.~

.Glava sa navojem konusom i pr.;,enom Pljosnar. glav.

Pljosnar. gl.va sa provrtom

;Sestoug.onik

11-

+-{]=>-

Ib I--_.:...-...:....-:J

Ugaonik

-l-

Sllka 3

Krajevi epruvete za pricvrscivanje

(glave epruvete)

i merne znaCke

-~~TI
+-.-+---+-~-+-.+
Ek$:enzome~ar . E kstenzome tar

LB~
+--fPf-.+ ~
s s

I ~

~!i-J
Popr ni preseci

43y
s s

~~ ~

s
Sllka 4

~3t--~
mera epruveta

~
~

+-~+-E:3-~-

- Oznake

853
~ftI 2
u

E
ON

0 c

Ln
rQ .a

u
III ~c

.c E ~0 'C ~II

'c co

~;;

.~ :~
c
ILl

.~

3 ra 'C' ro

:N :J 1J
III

:=

'U
It)

11

0 ~;; "C
U

0 E E

~:~ u E
!!
> rQ >

E III E
C ;; IICJ 0 Q,
~III

" '2" .....

> ';:; I

0 . .

:N :::I
"C

.- ~:~
0 :). :::! E ~0 ~:J E "C E
III

1II E III
0

0 I

....a

Q.

.!III
> :J
fa

:J

"
0

0 c

.::!
ua 'c

-.J
0 c

-=
III
> :J

U ~~~E "C

g
0

S c
~"8
....a

Q.
! 0
..., "C

> 2 Q.

;N
:s
"C

0 :I

:J

IN j

u 0

III

....a

0.
'O'

Go! :J

I E S u CO ....a

~III

"C

CD

'3" "ii "C ~~ftI

'5" ~W "C rQ

U S ~U >U

"C :J

:J
u~

~III E
~III

I
C'II

....a

a
==.

'c

~0 c.
u

'0 .:,t,

jt '0'

~ii5

~C.i5

!!

"fti'

'c 0 to -<J
Q., =

~"" '5' N

:J G ~: o .= "'" " u :::I ] :J

0 .~c: u 'C' :J "ii 'c C 0

oj

u "C .C' ! Q. :J

g 0 Q.'-

cu ::! ~> 0

~~0C ....

0 c: Q.

g
'Ii'

~0 .Q.
~-..J -:-

co tV a: "ii

-~
cu

in
fa jt

!'S

-.-

~ " >. c.

ag c. 0.
2
III

~ u::
-.;r

~ ~
':0:1 IZII :: .... =: ...
III

.!?

cu

~ Q..

-~ E 8 ~
E I

:c .)t 'xca .a en

... . . . . . . . . .
l:1:li

E ~

g i !! 2
'f;

2'
I

~ .g "5

&~.s ;
i

~ N

E " 'x ca

CD :E ~ "'" E ~ ca :0 ... :r:

9 -5
"

~~! ~

. ...

~ ~ ;: ~

i ~ ~

~~ .g
- CD tV

~~~ :.~... a ... >.

~ ~ =: S 0 \08
('III

a E

~ Ii-

'~

9 ~

.s:: u 2 a1 E I) '.s;: " ~ c: ICn c: 2

C'II III CD ICn c: ;ro "C

... .
~~
.!l

2 ~ ~

I I
....
I:
tI

N to c:;

It "2 'c III CD

"U

..,

IV III
ca

~C II)
ra

.. C .! 18 .;;
.E ro

~ta ~tit

5
10

:i

:r

.!!
'Vi
fa

--

. . M N' .
.M I
N

Co) III ~E U 1: 0. D. C .a IV S 0 0 0 0 =i a. . . . . 0 . 1

"U

. . .

~5
'M

.!

,i 'Ii'
'U G >

I :u ~III
>

.!!.

. . . .
M

E c :I 'ii' c

~'K E .E 0

.C' .!!.
....,
CD

CD

'r:

CD

!
II

-~ ~ ~ c: f
~ c..!!.:
ftI CD

:g:g~ ~ .}l.

to

i ~
c:

! 0.

:;
"0 0

~.. . .n .s
M M

:J

a ' ::f ...

.

"0
.~

'E-.~ ~ 8~~a!,
e :: ~ Q. s ...
. . . .

N
I

15

M I

~ M M

854
(, a. ..-0 ::! ! .. ~
"0

. ~
r::

.E ;:
c
~ 0 c

~
. 0
......

CD

. ~t c:::

&n &-;;; co ~ . ~

I(J...... 2 1:
0

~ -0 ...... ..
l

. ~
:u :J
:J

a c:
'ii c 0

~ ti
~. ~ .~
co" c -8 !

~ 0

..

c.

g 0 "

t
f
~
IN :I 't:1

e Q.
...

;u

~i t]

:I.

~
x

~
co "ii :I

~ c

t.
c

:J

:!
iIJ

> .~
cu '2"

- CD

:.

&.:

- E -i E IN. ~ I(J - ~

':11-6~~I~o :::; .

2l . IN

~ :I

~~!
"0

:g 0 c 'ii ::I C !! a... cD :!' 0 U fti c: 6 Q. 0 c. c

" :N cu -5 E
.. E
I) > 81 I(J

. cu E E ..

::I C

Is
:i:

~ A.
tJ :J
.g-

0 c.. 0 0.

u ~ c o

C cu

g' i! >. .E0.8 cu .. = . CA .. Ii' ~ 1: "

1;

~a
==

::

6 0:

.E cu
ftI

g' ~

.
~

~
I!! = ~

c: ... 0 .. .., c

u
== ::

iQ "'Q,;

.~ ~
Q,

; u

~ ~
" i ~ I:: ..,

.g 0 0.
0 c 0
C

g C cu
u

11 :i c:;
is 0

9.

"ii

....
M
~ It!
Q,) m >
cu

2' ::I C 5 ~ i ~ c c.7io

!~ ~i !j ~
0

....
..

~ 16 8... ~9i

~ ~ c ~ -III ~ c ~

0 Q.

J:. .. c ..

2' f

4i

~ Ii a >. 5 ~ 11
... ::c E E ~

~ 0

. .

a;

0. ";

g .E .~ 2 ! i Ci
is )J =

11 0 ~ u 0. ~ f,) e 0.
c

.f:

i ~; E ,,~
;8.i: Q.
Ii' "

0 c: 8

" .E u
c

. . ...
!.'i8S:S

i~~ uo&u-

~ .!

'5.!!.

~ ~~ ~ 0 .~

a
;j
%

r;

0 c
:::::I

:, -g ...
0.
0

0 :z::
!;j ~ ::: I:.J ':1 0 c:
Co

!
.~ cu i c: c:

:::::I

C'.

.: ';:' :J .i "0 .!:! -a

'c

:sf s 0 00% oj Co i

~ 0

~ K ag~ ; (;

";1

~s
0.0.0 I

~ ~ g.
::< ftII

..

~ ;: .... ...
Co Q. c
0.

~ ~ ~~ .. 0 g
N

! e

g 2 .. ~

...

0 c c; c: 0 of!

C 8 e 0.

= U 'ii

'" ~ c:: CD~ Q,J ~

ij ..

.
"

2 ; 2 .S!. ~ ~ i i C "0 C -

0 c ii c 0 '2 8: .!t &.

5 S 0 C.

~ N
i
s

2 .~ ~
~ c:
cu

c:;

. .

.~ '2" g :I cu ,., -0 -:J S N 0 0 -g :s: ~ Co ~ ~ g :J: c: 0 :s GJ ... cu CJ ... 0 ~ ~ ~ 000 .s.. .E. .iS ~ e. . . M N M M'

.Jt IIJ ; ~ '2 .~ .

M M

N M M

N C'i
M M

855
IU Do

,:,t u C

8'~C) ~
lID

. c
::J 0 c:

:s g
.~
ra
"Q

~~ . "E 81
&:i

~ ~ .Eo!

~ C.
~ x ~~~o
II <{ 0

~
a.
:J c cu

:x u

~ "~
tQ 1:)

~ l. a
0

E ::J.
.s
It)

. 81 " '" E
~! .. E
c

~ u Co u

~
~
.!!..

i
~ Q,

~ ~ t .E
S Q.
IU

IU 0 c:

0 E :J U .E ON :J

E
-= :; ';' c: ~ :J

.101 Jill: ~
S
1:1 .5 :s I :0

.
:!

c:

;;; Q,1

"'CI "C u IU

::J

Ii g ~ ~ Q, ::;
..

CD "'CI CD 'c CD c: IN ~

E ~

::I 12
II

0 -Ii? ~ -8

~ .- ; g
-2

'g 8c. 10
"2 .~ 10 C 11 fJ g ~
0.. C. U :: =

EE ~ S ~ ~

E E

~ . 1 ~ 0 .:JI.

<: .g !j ~ >. ~ '" g [ I! :i

u = ::

.. - .,. ~ ~ Q.
~ ..u ~
u II! ~ :J
~

.~ 'g c.

i >
Q. 2
u :5

0 c:

-.:: Go

. C
.

~
"8 :c ~ t; .. 0 e .:a

~
.~ en
C 0 Ii I C

~~
an

! 0
~
= ~
I '6 i

...ca c u u

'Ca ra c: E 0 IU
.;:
en

- c.
~ 0 c.
c: .. Ii' E Ii

cu

:;
0 c.

~
Q,1 0

~o
en c:

"ii ! ~
9

; ~ f c 58! i .. ~ :z:

: I! ~
VI

t;

Q;
IU

cu en

....
M
~ ICII

a Q.iI=& =
~

..
- OJ Q. ~ 0 C.
IU

c:: IU

I! '" '" = u ~ ~ c:
.. 10. 0 i5 m '" ~

= s

co 0

t; -

0 c:

5 8.iii

; ~~

~ = -5 U :J

.
Q;
o c. ~ :!: IU
D-

c IU e !

IIU Ii'

: c:
..

~-

en

~ ~

1&

a ;! g ~ ! !

.
c: 0 ct f'I S 0

~ ..:I m 2 r:: ~ i! g E '"

~ ..

::I c:

~ co !!!In co an-

~o
" ~ ~
0

! 's
~

e -

-0 .::!

,01._0~ ~">~.i

.!.

i c: ~ ; ~ ~ "5 S
r...
0

~ .!.

.~
"C ~ c: 0
IU

ra

0 t:

.: c. :a

-g g a g i ... ;
0 0 0

~
.s
:J

~ c::
'c .~ :i
0

~ S <: s & :! Q. Q.
.~
U ~ ::J lID

0 ! ~

a
u
U

g
c:

e c.
ftII

~ ~ a Po
:;
USN :II! =-

::I ~

DIU .C'

~ ::I
Q)

cO

~ 0. " ! ! ~

~ ~. E ~ ~ .o! ! ~ 5 '
! ~
. ~j
2 c

~ ::I "'CI .~ 0 c Ii

.c.!. :;
"'CI Q. 0

~
::I cn ;. Q)
~

-! 8.
.~
<J

a. 8. 2 s -'.;~~

....

N M M

'IIQ'

IJ') (',f
M M

e :2 Co,:,t.

5 0
0 Q.

e ~ ~ ~2 &'8... c c ~

a c:

~~ ~~ ... ! :J Q.

~ 0 ICII c. Co"C 0 :J 0 ~

S 2 .~ c:
VI

i >
=

".. % .. :1

~ 8. s <: c :! 0 $ .~ % Q. c:

0 :: s: :II!

~
C.
::Jl. CD N

11

~ Ii

... ~ a .:: ~ -5 ~ 0 2 ~ i ~ i g 2 .
'11 .. IS ~ Ii e

G > c: .~. ;;

t
~

~-i!

N M M

cg

. .
i

~ -5
.

,:: i N ~ =

~ ~ E a ~t ~ :...

. -a 0. ~ 1-

856

.
..
E

., "" C Ci

.x
~I

=!"

! Ii

~! .Jt.
e ~.. C "0 ;N
~an "0

.. ~0 E .,
:J

.U' ,! "0

~= -

E (II :J

e ~Q.

:> "i .. :: .. :J ~:)

.. c '~ .. .. :> .. :> c ". 'E' .~ 'E :: :> :J J: "0

:J ~-; ..

".. 1:1

8)

.;
~:'I

. iN c :J
! "0
"'0

~:J

Q. ;N ::Ii "0 ~~c~~I) :J E D ~'tJ E I)

.
!

"0

E ., :J E ~U ., C S D II(J

~.

. .. ~c:
.
.,

~G 8. C .~ dI 1(J E

. ".
E 5

E ou

,, ~5

c: . ~1 I(J 0 0
0 0.

0 ..
0

N :J

0. :> .. 0

8. E 4)
0 Q. g
C 0

. 8. .. . 1
S .E
~"i Q.

~I(,)E 8. c 'C'
ID 'U :J ~~:> 0

G Q. S ..

"2 E tV 0.

~11

3 "0 .. III E :N ftJ ~:J C I)

oU

c:

1i :J >

.
E ;

. is.

~0 c c; .~
u
~..

0. 0 C

! :e c: S .. .. ~.!:!" ~E III 0(,) ~. = ., '2' 0 ., s ! Q. 3" "0 .. 0 .t; 0 =

"0

~~:J 0 i ... .,
~u

:J .~ :J ~!!J." 'x ~"II E

,2 ~c ;;

0. 0 Q. ~. Z c: 0

c: " Ci E ..
C1. 0 ~C. II c Ii 0 E C 'x 4) E u AI

. . o(J ~? .
II

E ~E :J u '~ !! III C :> "0 !! E u "C 0

a. c

E :J .E

:;
c cu
U

~~-; co

c ~-CQ .~ .!! ..
CIa 0. c 0 :J

i5
0

'I:f

.g
0 1)

C
u

01

"

0
1i

~~u

8)

~E

.
(OJ

E 16 .. ~~U !' E u lII u ; .2 'i .

C. ii

i ~I)
E I I

. . . . .. . . . . . . . .e . .
I ; ~..2 a. en Ii .g
1I)

.
c

c:: I:! E o ;a CD 1ii ~.r. I c. u

~I:! ., ., .E E E en en

Ci C ...

a.

~0 c 0.
GJ

D U

~'x

C. E ~C: 0. u g 'x "' /II E c :J g ;; ~E"" c c: 1I) "ii c .2 !' c

E :::I

01

~~c: :J c ~,J; I

"ii "'C E C u u '0

] dI E u

Q. '~ "0 .. Q. ~:~ '> E .:i) "' Q ID

'i) ('5

C "' II

e i5 II -; ..! I 0..

"
VI

~I "
CD Q.I ';;; '2 N

CII

'j;; :It

.~

E
~IO.J

'0' 'U

s 0. C

'~

";;C.
III

~Q.I (I)
c:

'c

c:::

~I
I

c::.

::J
.... m c: ".t"J II 5 .~
c: ~.x ~II,) ....
IIU

~'c .!!.
~"3
"'0

~0 ~~c
~0

~c--.

~'2 ~::J

E
0

~'c ~~.!!.
:i
"0 0

0 $ s

c
C II ";;

e c..
0 C
Q. 0
Vt

"

s: oX g ~m c:

";;

::J ";;:; 0 c::. c

:, "'0 0 0..

0 ca -Vi 1: C::; c:::

:::I

:5
~E
~"'

~m . ::;
:s 0 ~1:
:E Q.

-0 0
"2 :J

~:::I ~~~~::J ;U

~Q.

~tJ ~'o C

:J III

-5 ~0
C.
::J

::J cu

0 c 0 co

.%I

.~
>(J

-i :J

Q.

0 fa %: Ia i %

c '0 ~II,)
!!

.... 0 c:

II,)

~i

!! '0' 0 ~~C
0

CG ~G. ::t 1: IIU 0. :Ii C is " :II:: 0 .. '2 E's

g :i

..

.;;;; 0. '0 ~0 ~C: .x c: '0 1111 ii ii .~ c: E c ';;; :> ~0 0

0.

~0

c: 5
0 ~%:2

c:
0

0 s

S Q.

.... ....

:g
c ~~..
:J ~0

~~'2 ~.!!.

:;

.
.... N M M

Q.

,....

. .
~0 0.

5 0.

C !l

. . . . . . . . . . . . .
0
'2'

E c .;; c '0' Co Co 1i 0 ~~:J~I ~:J :> ~[ a; C ::J E :J ~"ii' lEI C U

'u

C Co
c

Q. 'u

.,

::J ~~Co c: 0 Go! 'C IIU ! c:t c: ~c:

g m ' 0 g ". 5 CD ta .. III Q. C

c: c:

:1

c "c ..
!!
~Q. !

.
III

"8

Q.
0

c 0
0

ca' :Z:: .~ C8J.iI!. ~::::J7 U lIS >CJ 0 0. C.

0 %: I!! c: ail 1111 % ~0

C :> 1111 1111 c: ..)C

>(J

Vt

Co !

c:t

,...:
N M M
I

,.... N M M

~Ico
I N M M

857
&
CIJ

~0 c > 8. .. S >(.) " 8. ~~C'O .E E Q.

:J

'c

.~
.c
ftI

.~

fa '2

.~ '"' to ~oX ..x ill II) S ~Q. ell ~8' .)t/. C

-; ! ~ ~ Q. 2
~

I,l)

0 Cl

~~ ~~
"C '0

"

i. Go!
~

c E " u

::
.;
.

Q. Q. 0
&I

~.~

x
I

ftI

>(.)

2
~8u
>

en

Co

~ 0

E
Q.

Q,

K
'U

8' ~ .5 E !
Q,

~-=
0'1 0 c >U Q, 0 c.

.~ t
>N 0 0

,,, ~~'I

C/)

CD II(J

~a Co

---.
'fI:/

a: ;

~ '.~ to -

";;;. 8.

8.
.C' -= :J en

:::IE

~.:tit e C'O C. :J

.~ 1!

c: .E 7i E

~~ca

c .2

!! u
8 g~ =:J 8.~ g~:i
::r

II:

0'1

~
ftI

c:

.~

r;

::
"' '0
c .g

c: .

'0

Q::
""c

~
8t

u... & :g

:~
~~
IU

~ e
'0 c: .2 U :J ~ ~

..
0

.
II tII

~ Q.
~ = u c: ::

Of; u

.-

~ ~

~~
I e;- 0

. . . . .. . .
~
~ 0.
~

i ~

~ u

I'll

r ~

?;.~ C5 Ia

~a ~

t:
0;
"''''

8
G

~
lIS

c 2 :g
~

en

.
tn 0 c: >()
0 c.. It!

E ! :g ~ a :::

~~

5 ~ 5 '0; :c .. "fi
J.O :a: 0 c.. CD "

." .

...

M
:.:

I\j

c: ~ :J 0

I(J GI

~
0'1 0 c: I(J Q.I Q.

C. Co 8. go g jij

~ ... ~ .~ 7 ~ ... ...

~

0 ~ Q.I

a.

ft, x x "'

GI Q.

~ 0.

~
5'
~ U 0 %

CD :.: fj GI Q.

>(J QJ ....

8' c:

~ .5 ; ., &I

:~

~~ c.c.;a.
.~.~
IU IU

%'
0Jl

~
>

c:

.- I"::iI t: "C a. 0

:z: .:tit :s; .. '1/ :.: Z % . IU 0 C to c.

I'Q0 :~

. . :r:

.~

GI

5~ aa .. ~s ..

. . .
.~

E ~ S ~ sc B " 5 e ~ 0 ~ g. Q. Q. Q.

co :J

i
0

'c

~ :r
c:
&

:J C ~ ~.~ a "- .. C a g' ~ " Q. o~5:2o

~

~ t,)

~ :".
Q. OIl 0 C IU

:: 2 ~ 2

. .
a.Q.a.._c

Ii 0 a c: :JQ.o~~ C C fa (5 co Q.I c: ~

c:->N~~

;
% 0

g x; ...

0 =

'" ~

. .
Q. C

r::: ~ 0 S % :r

8. 0

8. 0 N

M co; M

...,. M
M

<tti M M

858
~ Vi

I I I
I I I /zdulenje
/zdulenje pos/e prekida

Slika 5

- Dijagram

.,sila

- izdulenje"

:5

a l
R.

Nepropor.
Elastit!no Procen rua/no izduienje

. .d rua/noIZu1en/e ionalno Procen

procentualno izdulenje

Slika 6

- Elasticno

procentUalno

izduzenje

Slika 7

- Neproporcionalno
c:: Q

c: 0

~ <:

Rr

I I I I
1

Trajna Procenrualno iZdulenje

!

I U kupno I
Slika 9

Proc.n cua/no izdulenje

SJika 8

- Traino

procentualno

izduzenje

- Vkupno

procentualno

izduzenje

859

E II::

I I I I 1 I
PrOCMtualno

A A gt
A At

izdu/!nje

Slika 10

- Dijagram

"napon

- procentualno

izdulenje"

~
~
1i-

I I I I I I I I I
Procentualno izdulenje

Slika 11

- Izduzenje

u podrutju

tecenj.

860
0 0 :.;;

~> 0
c.

0 C

G.I 'C :J

~.:
G

N
10

'c ;;
00

0(,)

S 81

&
.!!. ..
... c:

E 0 E

C. .C' ~gIU :!:! oCJ ~S

:::I en 10
10

~~c. &I '2

'c -= :::I

E /U
:
:J

~& - ~o C
U')

.,

c .!!.

10

8. a c:

"ii

G S ':; 10 .C' N 10 ell ~N "R j

CI
"ii

c: N ~"
au
0.

i
& N
~:::I

" ~G.I :> 2 ! c. ~11.1 ~~.. c: .)C

~E

E 51 ~~G.I 0 Q.

E E :~ g :~ :J

10 E 0

~~G.I

tc:

.)C 8' 0 .; 0.
U

Pol C5. '5' .10

,;

10 'c ftII
"i

'2' &I

II(J

~8' E c S ou
"C

.
..

~0 ::J Q.
C

., Q.

10 :::I .)C G.I 51 Q.I E ii

.)C 0 '0 'tJ ca ':: '0 'tJ

'5

a
~10

c. 0 8' i: Q.

'W; ca

E >U
0 1'J Q. :;J

8' c
0.

.v. 0 :> 0 C. ~~.)C .~ " 0 IU

> co ~.E 1! 0 E
C 0

Q. c:
0 C. 10 c::

:::I ;u M~ 2 'tJ 8.

:::I . .;,t.
c:
c: III
"'5

~E 0
in :>

~co E (ij 0 c:

z
~tJ

Q.

;u 5 2 ca S

1j
> ofti'

'c 's 10 10
".

"'O 0 Q. :\I

Co

'"

*
U '1/1"
O'J c:

I:I: 0..
U g

~~~E
"~ :~
~"ii to)

~...
~=-

c
I

:2 c

:::I

~::; Ii ~Sfc
~'!

.g t::

~~'3 0

:i

;:: ~E u tJ III

~III

c;; 'c ~~Co) c :::I

~~~~c z~G.I

! g 8 ::
.....

~.,.
'C

.
-

. . . . . . . . . . . . . .. .. . .
1 I :: I .2
Ct

fU CD :::I c: ~0 Ii ~~& u

C Q. ~c. i2 e ca ~:r ~'tJ ~a; "e iIi I! ::; ~en ';' -

~u 0. C c: .:;:

"001 'ii a. IS = en '> a ~~::: ~~~Ii e c. : c. ~.8 :::I m 0

.~ R.~

~e :J

~I! ~:e c

'11.1

0 ~U

~~IU u & ~-] c I::: tn '>'; ; ! :: !

CI t:: ~~U01 0(

N ~I! c:

IU

~"e E - - :J

iE G.I

.
.10
"2 Co)
>(.J

"
I

:;
Ct

.J
Ct

.
0
~~10

G.I

.~

~N

"g

% C GI ", c: "~ Ii > fa x "2 C S :> "~ ON G; c c .C' % " C = %.. 0 0 0 '" Ii ~i ca c c % C ~"I C o.
0

c"

:t:

c:

c 1'0 ::r:

(; Z

Ii-Ii-

X 0 c: GI Ii GI 0 Q. % fa C 2: c ta 0 'E E ! E

.~

GI

...

"' 'c GI

to ~en

~..,G.I
"c IJ GI " ~>CJ'c ftJ

10 0 'c G.I >()

Ii)

10 a,; ~'c

'~ IS)

'c IU

>CJ GI

~S
C

'c GJ ~Q,1 c 0

. .

. .

'III M - M ";

IN
M

. . . . .

-&

~~~ft) Ii c:

c: .~ ftJ .... ~% Q,1 % S 0 IJ

~~-

GI

:r 'U I! ca 0 :r ;; '"
0
X

~>()

.... .... IM N M co? ~oq" oqO ..j M co? M

. . .
C % C

c 'c ~Ii- 0 is 0. is en en ~E

~Ii I: !i C C :z:: IJ -: 'c Q,1 "'

~Ii-

~'c !II.! GI ca >CJ 0 ; ~~% % c: IJ 0 0 Q. c: Iic: Ii fa nr % C C % ftJ IJ 'c 'c 'c II: 0 CI ~.g"C 0 a-

:J 'T

"8

----.. ~:
:i I .c 1ft. Ln IV :I N :g o' ~s E

,861
~~.~ c ~~..
0

::

3 .c. :3" c

CI

; ~!
j

8 --0::a. ti :I co'ns
"I ~is.., 'c E I(J 0 s c ii c
0

c Q:a.'~
~- >U S
c I 8. 1ft. taI
c 8. .,

g
!

C'" ~.

r
~:

> :;

~,tJ,

It)

g
a

,~
I~
;'0' c .ii

'. ~i E
.~ ,=

., ~-D N
:! ., > :J a. ;4J to" .2 tal CI,)

> .:

1'8

~'u c ~g I

1ft. ~0 S
a. ~QI
C 0

o CD to '5' IV 'C c e ., :J- c; ~"" 0 :J ~"0I(J S en

y' ~E0" CI. ! !e 0 QI 5. _. c:

N o.

! < .8 CD :::1 Uo c

.~cP C

:2

:.5
~:.:a: "II :E

.a

-g

cP :::I

I'"

I~
i& ;'8
1'1.0' t.x. Ie: i8,

z 0 I

Q. ~c ~i 18 0 c c 0 CD S 0 o(J 0. ... .s ::0 c ~:c "I

0. ~E- 8 IJ 7i '0 5 .x.

,. ':'j

N 0" a.

I'"

Z c:
-gcr
CI)

~l
~.4J
~ 'ij :5
c

g
Ii

~ .g
~

'GJ

.E ~ ~ .iE;~g;

~ 1= 8 0

! ;

.: c
a.

c: u J:

0 g. g E.
Q.

; ~I:~~;~ =_8~~~:~ce ~ cu~;~ -0.- g ,- ,oJ~O!.j~ [~~"[ ~~:Q

t

"'3Ut;u "~.,S~. ~ ~=-~ :~ ~ss : .E[~~:

. . ~~'~~~ . . '._~. I . . . .
= ~ .:!

! ~':~.: Q i I .~
..,

.~
Q

:5 Q

.':

8
=-

...
N 0:: " :j
E

OJ ~ 8. ;; is.. E 0'1 : ~ c: i1 c '- c: C:""==i~~ i~ca~i~ii E.!:o~~~~ ~~ [~.g.~~

~~~g~,~ 5~~C..8

i ~g ~ ~ E ~ ~ i' ~ s !:. E

! S
i

.
c:
i~ 0

0.

,s. ::a ~II

"

& a ~c:

a
,s.

=a. 0::

i
E Ct

I I

:g
~8' c: "c i! c:

I ::I

II :c
0

:I

c: ..

-.
n:I >0 ~

'" !

:I 8 :g c.

-.,

'~ ~, Q.I CoI

~ ':.J

a ~~E s 0 c:
C(

'~ ,~
N !~=

"..; 1:: ~ ...

~ 5c.~-

: = ~

'; 0
't:; ;

~
"tI

.!
(5 ~

'(i
0

0 J:

~e.

'f
;;
"0

:E~ii
':] '!J

jf,

~Ig g g i ;~- ~ I g ~ ~ 0 ~ 8': ~ ' ~ ~~ ~ 5 a

:! E ~ ~
jl x --= I

; g >~~"E o(J > to

"II

~ '2 :;
S >0

E g
Q:j
..,

~0
C( CD >Q. c J:

E dJ

II

c: 'ii c: ~0 'i! 0 B-

~8'

18

:I C

a. 8' c: '~ 8' 'C N ~~. :I It 0 c:

i e
C'I 0 ; ~'E ::a 0 c:

~ .~

"'.I~

M
...,:

~1 I
I

I;
---

')

.. ..
M

;:; ~ ! E ! ~ J! ! ~:;=~

III

n:I

'E ::t

~>f.; 0 ~"O ~C.

~C. G.I ::t 'c '2 .!. is. to N c: 0 ,:2.. G.I '"5

"

~.

i ;;
~::t

;; It~'2' N

i- c
~c

. . .

i c:

~0 c CD ~~rQ i a. :z: *' c

r;

I.t) .,:

.!...

862

... .. Q.

8' 8' c >(J c:

.0 c

II ! Q. OJ E

&

:!
II

l'1li

:: 'i! ]::I > 0 5 [ .o(J .!

'0

.. ~II '2" C

! ::.
In

Q.

] &n 0 .. c: .:JJl.
ii ;:) E II
Q. c: ! 0 't' c: > ~a. ::I '2 .Jt II ::I

:J 1", 'c 0 '" ~n :s c: .!!. ~a. w E & > 0

~iii c: c >(J 0 ~Q... "ij

& ! ::I ;u

..

...,J . ~I~

-I

.!.. 'E > u :; E .:,t 0 0 ~.)t, ! '~ "t:I .!!.. c: 0 0' c: ~Ii->(J
Z

w 'u ::I ! 5 .- E ~e

:s

~o

"8 co ~~c: 31 'e CD u c.. Q. .'Jt.

1$ :::::

u u

.2
"'f 0
"ii ii
....

~I~ ~g
c

E
C'I ~~c cu ~~iiE >.. ~c..

..

It)

:J u

2"

~0 ~= ~:8 .~ =
)( ~II f:! :1

g :: .~

'" .~ a.

: "E
~'O ..a;

?:

.
c

~0 is ~~~::I ~ill c ::I c: s u u II) "8 "e =: 25 !. i s:. I 0. ~Q. Q. en 0 =: =

'"

~~~c..'~ = E
~C'I C

j!; "5 ~i :g Ii .. 8 ." !;:. 0

::..
tII;

j
S
iI

.. .
E 0 c: Q. ::I s 0 :: ~c: > :It: ~a:I 0

"C "8 0

::::J U '" :; "3

=c

~:~

.~

....
0 E E ::I W

~1;;

.5

::I

~.
'8 is
I

.
c:

0:.... E 2 ~a.

~.
'" 8' c::
i! " c: :J .'Jt. N ., .... ", c ii

g
0 c: Q. ::I

~::I

E 0

~N

C ~cu

5 c:

t":I

'"'::J

" 'E
::I

E ::I
Q.

i C.

~~e
Q.

.. 'c 'C' c CL. '~':J ~.!!. 0 % c: '2' u ; "3 0 0 OJ "8 c c:: Iiif ::I 0

:J S ~~II >Q.

~.
-

c: "'" 1::

. . .
i C
Q..

~c i ~u

~S

~g ~70 s
:;

8' c
::I 0

~~c ftI ~U co to Ii Ii % Ii "

"8 0
E

c: ij ""

"

&t

c:

i
-

~. . . .
E

""5

C( ~"8 0 ::IE E

~:;

:>

c i

CD

.:r

~iii

863

~
z
Q:

i <:

c:: Q

. .
II::

...J

II::

. .
,-I. .11::

Procencualno

izdutenje

a)

0
bJ c:

Procencualno

izdulenje

~ <:

!
-J rz:.-

~ r:c.8

a:.'

...J

0
c)

Procenrualno

izdutenje

0
i danji napan tetenja

Procencualno

izdulenlIJ

d)

Slika 12
c: Q

- Garnji

i <:

C:' Q

a:-

Q:~

...

Procentu8/no

'zdulenje

Urvrdeno neproporcionalno procenrualno izdulenje Slika 13

'. Urvrl!eno izdutenje

Procenrualno izdulenje trajno procencualno

- Kanvencianalni

napan letenja

Slika 14

Napon pri utvrdeMm

trajnam

procentualnam izdutenju

8 4

rz:

Procenrualno

izdulenje

UrvriJeno ulcupno procentualno izdulenje izduhnju

Slika

15 - Napon pri utVrdenom ukupnom

procentualnom

865

Registri termina na jezicima

naroda Jugoslavije

4.1 .Registar lermin. n. srpskohrv.Ukom jeziku

D donji napon le~enjl 3.4.3.2

neproporeionllno sim.lnoj

procentUllno

izdufenje

pri mak-

tni.':i.3.2.7.2

0 E
opterecenje ellSli~no procentullno epruveta 3. 1.2 izdu!enje 3.3.2.1 3.2.1

p
paralelna po~elna 3.1.3 3.4.3.1 po~elna po~etna dufin. epruvete 3.1.6 3.1.8.1 3.1.7.1

G
gilvi epruvele

merna dufina ekstenzometra merna dUlina epalvete povrSina popre~nog

gornji nlpon te~enj.

preseka epru3.1.9 sill 3.3.2.7 3.3.2.5 te~enja 3.3.2.8 3.3.4

vele 3.1.9.1 povrSina popre~l\Og preseka epruvele proeentUalno izdu!enje izdu!enje 3.3.1 po~e prekida 3.3. 1.1 proeentualno proeentualno proeentualno procentualno proeentualno konvencionalni nlpon le~enja 3.4.3.3 3.1.3 3.1.7.2 krajevi epruvele za pri~vrScivanje krajnja merna dUlinl epru"ete izdufenje izdufenje adulenje 3.3.2 posle prekida u podru~ju

izdozenje pri maksimalnoj

suzenje popre~nog sufenje popre~nog

preseka

preseka posle

prekida 3.3.4.1

s
sila 3.2.2 Slvarni napon 3.4.2 sufenje popre~nog preseka 3.3.3

M
maksimalna sila 3.2.3 epruveta 3.1.2.1 3.1.8

maSinski abradena

merna duzina ekstenzometra merna du!ina epruvete 3.1.7 merne zna~ke 3.1.4 modul elasti~nosti 3.5.1

T
trajno procentualno izdulenje 3.3.2.3

u
N
ukupna najmanja pov:,,~ina poprecnog posle prekida napon 3.4.1 napon pri utVrdenom napon pri ut'lrdenom napon I.~enja 3.4.3 nazivni napon 3.4.1 neobradena epruvela 3.1.2.2 procentualno izdu!enje 3.3.2.2 zalezna ~vrsloca 3.4.4 neproporeionalno trajnom ukupnom izdufenju izdutenju 3 4.5 3.4.6 3.1.9.2 preseka e~ruvete ukucno ukupno ukupno dUlina epruvele prccenlualno procentualno procentualno 3.1.5 3.3.2.4 pd maksi: pri prek idu 3.3 2.6 izduzenje izdufenje izdulenje

malnoj slll'3.3.2.7.1 uzorak 3.1.1

866

4.2

Registar termina na hrvatskom knjiZevnom jeziku

n.proporcionalno

postotno

produlj.nj.

pri n.j-

v."oj sili 3.3.2.7.2

donj. nlPr.zanj. t.~.nj. 3.4.3.2 duljina ispitnog dij.la ispitnog uzorka 3.1.6
E .Iasti~no postotno produlj.nj. 3.3.2.1

0 opt.roe.nj. 3.2.1 p po~etna mj.rn. duljin. mj.r"". produlj.nja 3.1.8.1 po~etna mj.rn. duljin. ispitnog uzork. 3.1.7.1 po~etn. povrSin. popr.~nog pr.sj.ka ispitnog uzork. 3.1.9.1 postotno produlj.nj. 3.3.2 pOSlotno produlj.nje nakon kidanj. 3.3.2.5 postotno produljenj. pri n.jveCoj sili 3.3.2.7 postotno produljenj. u podru~ju t.~.nj. 3.3.2.8 . postotno sufenj. popr.~nog pr.sj.ka 3.3.4 postotno sulenje popreenog presjeka n.kon kid.nj.3.3.4.1 povrS;n. popr.~nog presjek. ispitnog uzork. 3.1.9 produljenje 3.3.1 produlj.nj. nakon kidanj. 3.3.1.1 5

G gornj. napr.zanj. t.~.nja 3.4.3.1

ispitna duljina ispitnog uzorka 3.1.6 ispitni uzorak 3.1.2 K kona~na mj.rna konv.ncionalno vanj. 3.1.3 M mj.rna duljina ispitnog uzorka 3.1.7 mjerna duljina ispitnog uzorka poslije kida. nja3.1.7.2 mj.rna duljina mj.ra~a m.tra) 3.1.8 3.1.4 3.5.1 mie,ne oznak. produlj.nja (.kstenzoduljin. ispitnog uzorka 3.1.7.2 t.~.nja 3.4.3.3

napr.zanj.

kraj.vi Iglav.) ispitnog uzorka za pri~vrSci-

sil.3.2.2 stVarnv napr.zanj. 3.4.2 Hrojnoobradeni ispitni uzorak 3.1.2.1 suienje popr.cnog presj.ka 3.3.3
T trajno ponotno produlj.nj. 3.3.2.3

modul elasti~nosti N

u
presjeka :spitnog l,;k~pna duljina ispi:nog uzorka 3.1.5 uk"poo ukupno 3.4.1 ukupno postotno ponotno pustotno ,JrCduljenje 3.3.2.4 produlj.nj. pri najvoeoj si. produ/jenje u tr.nutku ki.

naji.1anja povriina poprecnog naj,eta sila 3.2.3 na;:ivno naprezanje

uzorka pos:ije kidanja 3.1.9.2 napreza~je: naprezanje nju 3.4.6 naprezan;e nju 3.4.5 naprezanje t.~enja 3.4.3 3.1.2.2 produlj.nje 3.3.2.2 pri utvrdenom trajnom produlje.

Ii 3.3.2.7.1 danja 3.3.2.5 uzorak 3.1.1

pri utvrc3enom ukupnom produlje.

v
vfacna cvrstaca 3.4.4

neobradeni ispitni uzorak neproporc,on.lno postotno

867.

4.3

Registar termina na makedonskom

jeziku

_8
.I<'(nHa AO",,'''Ha Ha enpyaerara 3.1.5 .I<'(nHO npO\leHryanHO "3,Qon>l<'(83"'" 3.3.2.4 .I<'(nHO npoueHryanHO "3,Qon>l<'(aa",e np" ..a". e"..anHara CHna 3.3.2.7.1 al<'(nHO npoueHryanHo ""Hor 3.3.2.6 "'Aon>l<'(aa"'e np" npe.

HajMana

noepwHHa

HI Hlnpe'4HHOT

npeceK

HI

enpy.erarl

no npe""Hor

3.1.9.2

HanOH np" Y18PA8HOTO .I<'(nHo "'Aon>l<'(.a 3.4.6 HanOH np" yrapA8HOTO ,.pajHO "3,Qon>l<'(aa"'" 3.4.5 , ,,, HanOH Ha 3.4.3 He06Pa6""Ha onpyaora 3.1.2.2 HlnponopU"oHanHO nPO\leHryanHo "3,Qon>l<'(83-: 3.3.2.2 "'Aon>l<'(Ba. np" ..al<l:""'anHara eHOa 3.3.2.7.2 HOM"HanOHHlnOH 3.4.1 HenponopU"oHanHO npO\lOHryanHo . "

r
rn.." Ha enpyaerafa 3.1.3 ropeH HanOH HI r""<8>ro 3.4.3.1

0 A
AoneH HanOH Ha 11I"''''''ro

3.4.3.2

on'oaapyaa

3.2.1

E
enacTH'tHO npOLteHryanHo H3AOI1>KysaH:1oe enpy-

n
napanonHa noepwHHI

aera 3. 1.2 3
,arorHVaa."a UBpeTHHa3.4.4

onpyaorara 3.1.6 Aon"",... HI Hanpe'lHHOT npecet< HI enPY8e~

TITa3. 1.9
nO'teTHa MepHI ACfI>KHHa eKCTeH30MerapOT3.1.8.1 HI nO"THa ..epHa Aon"'''Ha Ha enpy.oTaTa 3.1. 7.1 nO'teTHa noepwlltHa H8 Hanpe'tHHOT npeceK HI enpyao,ara 3. 1.9. 1 npoueHryanHo
npOl4eHtyanHO

H ""aAO" 3.1.1 "'Aon>l<'(aa"'o3.3.1 "'Aon>l<'(aa"'" no npe""Hor 3.3. 1.1 K

KOHBeH~HOHaneH Kp3eBH KpajHa HanOH Ha Te~e~eTO Ja npHuBpcyeal-be

"340n>l<'(aa
H3Aofl)t(y8al-be

3.3.2
BO nOAPa'fjeTo HJ

te'l8"" 3.3.2.9 npouoHryanHo ""Aon>l<'(aa npoue

no npe""HOT 3.3.2.5 n HaTa '""VanHOHJ.Qon>t<ysafobe pH MaKCHMan

creCiiySal-bSHa Hanpe"lHHOT npe.

e"na 3.3.2.7
npOu.eHJyanHO

3.4.3.3
3.1.3 3.1.7.2

te" 3.3.4
npOlI.eHtyanHO CT1cHVsafobe Ha Hanpe"lHHOT 3.3.4.1 npeCO" no npe""'OT

Ha enpyeeTara

MepHa AOfl>K:.tHa HI enpyeeTaTa

M
M3KCI-tMd11H3CHlla 3.2.3 MaWHMCKH 06pa6oreHa MepHa Aom'01Ha enpyseTa 3.1.2.1 3.1.8

c
c~na 3.2.2
ClecHYsatW Ha H3npe"lHHOT npateK 3.3.3

HI eKCTeH30MerapOT 3.1.7

MepHa 4crn'U'H3 Hi enpyeerari MepHH JHi'tKH 3. 1.4 MOAyn Ha enacTH'fHocra 3.5.1

T lpajHo npouoHr/3I1HO ~

"JAon>l<'(B

e 3.3.2.3

HanOH 3.4. 1 ~aKT"'''IeH

HanOH 3.4.2

868

4.4'

R.gi.lar termini n. slov.naekom jeziku

c
c.l. dol~in. preskuhnc. 3.1.5 cllotni raztezek 3.3.2.4 c.lomi raztezek pri m.ksimalni sili 3.3.2.7.1 0 dogovorn. n.petost te~enj. 3.4.3.3 E
e'asti~ni raztezek 3.3.2.1 .

obremenitev

3.2.1

p
preskuhnec presku,". 3.1.2 domn. preskuhnca 3.1.9 3.1.6

prerez po pretrgu 3.1.9.2 prerez preskuhnca

R
razteg 3.3.1. razteg po pretrgu 3.3.1.1 raztezek 3.3.2
.

G
gl avo preskuhnc. 3.1.3

raztezek n.ravnega t.tenja 3.3.2.8

raztezek pri najv.tji razteznost; raztezek sHi 3.3.2.7 po pretrgu 3.3.2.5

K kon~n. meriln. dol!ina preskus.nca Idol!ina po pretrgu) 3.1.7.2 M

meriln. dol!ina presku!anca ekstenzometra 3.1.4 3.5.1 trajni raztezek 3.3.2.3 3.1.7 3. 1.8

s
sila 3.2.2 skupni raztezek po prelrgu 3.3.2.6 spodnja napetost stYarna nap.tost te~enja 3.4.3.2 3.4.2

merilna dol!ina merilne ozna~be

modul erasti~nosti

N
najve~ja sila 3.2.3 napelosl napelost; napelosl naravnega te~enja 3.4.3 nazivna napelOS! 3.4.1 3.4.5

v
vzoree 3.1.1

pn dolo~enem trajnem razlezku pr: skupnem raztazku 3.4.6 nal' Host natezn. trdnost 3.4.4 nelinearni nelinearni neobdJlani raz:ezek raztezek 3.3.2.2 pr; m.ksimalni 3.1.2.2

z
za~etna merilna dol!ina presku!anca 3.1.7.1 3.1.8.1

sili 3.3.2.7.2

za~etna merilna dol!ina zgornja napetost

ekstenzometra 3.1.9.1

presku!anec

za~etni prerez presku!anca zolenost zo~.nost 3.3.4 po prelrgu:

te~enja 3.4.3.1 kontrakcija 3.3.3 3.3.4.1

0
obdel.ni preskuhnec' 3.1.2.1

zozitev pre~nega prereza

869 5 6.1
Reginar termina na stranim jezicima

Rlgistar termina na engleskom jeziku

c
cross. sectional area 3.1.9

percentage percentage percentage percentage percentage percentage 3.3.1

elastic elongation elongation elongation elongatkn 3.3.2

3.3.2.1 3.3.2.5 force 3.3.2.7 3.3.2.2 at maxi-

after fracture at maximum

E
elongation

non-proportional non-pror:ortional

elongation elongation

mum force 3.3.2.7.2 percentage percent"!!e percentage percentage percentage percentage percentage permanent permane '1t elongation 3.3.2.3 reduction of area 3.3.4 reduction of area after fracture total elongation total elongation 3.3.2.4 3.3.2.6 .t maximum 3.3.2.8 3.4.3.3 tOtal elo, .gation .t fracture

extenso meter gauge length 3.1..8

F
final gauge length 3.1.7.2 forc~ 3.2.2

3.3.4.1

force 3.3.2.7.1

G
gauge length 3.1.7 gauge marks 3.1.4 gripped ends 3.1.3

yield point elongation set Stress 3.4.5

proof stress (non-proportional proof stress (tOtal elongation)

elongation) 3.4.6

R L reduction of area 3.3.3

lower yield stress 3.4.3.2

M
machined test piece 3.1.2.1 maximum force 3.2.3 3.5.1

s
sample 3.1. 1 Stress 3.4.1

minimumcross.sectional area after fracture 3. 1.9.2

modulus of elasticity N tensile strength 3.4A non.machi ned test piece 3.1.2.2 0 original cross-sectional original extensometer original gaue.length area 3. 1.9. 1 gauge length 3.1.8.1 3.1.7.1 test piece 3.1.2 total iength of test ~ iece 3.1.5

u
upper yield stress 3A.3.1

p
parallel len~.h 3.1.6

y
yield stress 3.4.3

870

5.2

Reginar termina

na francuskom

jeziku

A aire de la section aire de la section aire minimale .lIongement allongement allo'ngement allongement alongem~nt allongement allongement allongement 3.3.1 pour cent 3.3.2 pou.r cent ~Iastique 3.3.2.1 pour cent non proportiOMel pour cent apr~s ruptUre 3.3.2.5 pour cent remanent 3.3.2.3 sous pour cent sous charge maximale 3.3.2.7 pour cent non proportionel 3.3.2.7.2 3.3.2.2 initi.ale de la partie calibr" transversale 3.1.9 3.1.9.1

L
limite apparente d'elasticit.! 3.4.3 3.4.3.3

limite conventionele

d'elasticit.!

de la section apr~s rupture 3.1.9.2

limite d' allongement r.!manent 3.4.5 limite d'extension 3.4.6 limite inferieure d'ecoulement 3.4.3.2 3.4.3.1 . 3.1.8 limite sup.!rieure d'Ocoulement

longueur de base de I'extensom~tre longueur de la partie calibree 3.1.6 longueur entre rephes longueur longueur longueur 3.1.7

initiale de base de I'extensom~tre initiale entre rep~res 3.1.Z.1 totale de I'eprouvette 3.1.5

3.1.8.1

charge maximale d'elasticite allongement allongement allongement allongement 3.3.2.8 remanent

allongement pour cent du palier i la limite

apr~s rupture 3.3.1.1 3.3.2.6

longueur ultime entre repAres 3.1.72

M
module d' elasticity

total pour cent 3.3.2.4 total pour cent

ala rupture

3.5:r

total pour cent sous charge maxi.

male 3.3.2.7.1

c
charge 3.2.2 charge maximale 3.2.3 charge unitaire 3.4.1 coefficient de striction 3.3.4.1 E
eprouvette 3.1.2

R.
rep~res 3. 1.4 resistance a la traction 3.4.4

s
striction 3.3.3

T
tetes d'amarrage 3.1.3

eprouvette non u$in~e 3.1.2.2 Oprouvette usinee 3.1.2.1

871
5.3
Registar termina na nenatkom jeziku

A
Anf.,gsgeri'temess.linge Anfangsmesslange Anfang.squerschnitt 3.1.7.1 3.1.9.1 3.1.8

N
Nennspannung nichiproportionale 3.4.1 Dehnung 3.3.2.2

0 8
obere Streckgrenze bearbeitete bleibende Probe 3.1.2.1 Dehnung 3.3.2.3 3.3.2.5 3.3.4.1 Probenquerschnitt Q 3.4.3.3 3.1.9 3.4.3.1

Bruchdehnung

BrucheinschnUrung

D
Dehngrenze

Querschnittsanderung

3.3.3

Dehnung 3.3.2

R E
relative Querschnituanderung elasti,che Dehnung 3.3.2.1 3.5.1 EJa'tizitaumoduJ 3.3.4

s
Spannung 3.4.1 Spannung mit benimmter bleibender Deh. nung 3.4.5 Spannung mit be'timmter ge,amter Deh. nung 3.4.6 Streckgrenze 3.4.3

G
Geratemess'i"nge 3.1.8 gesamte 8ruchdehnung gesamte Dehnung 3.3.2.4 gesamte Lange 3.1.5 Gleichmassdehnung 3.3.2.7.2

3.3.2.6

u
unbearbeitete Probe 3.1.2.2 3.4.3.2

H
HoChst;:ugkraf: 3.2.3

untere Streckgrenze

K
kleinner Probenquerschnitt n80h dem Bruch 3.1.9.2

v
Ver'iingerung VerJiingerung VersuChs'ange 3.3.1 nleh dem Bruch 3.3.1.1 3.1.6

Kople 3.1.3

M
Messli,nge 3.1.7 Mess'a'nge nach dem Bruch 3.1.7.2 . Messmlrk.n 3.1.4

Z
Zugfe'tigkeit Zugkraft 3.2.2 3.4.4

Zugprobe 3.1.2

872

5.4

Regis"r termina"1 Nskom jeziku

A
a6comOTHoe yanlOleHHe nocne p13pbl8a 3.3.1.1

OrHOCIlTenbHoe nonHoe y:J.nHHeHlle upll pa3pblBe 3.3.2.6

OTHOCKTenbHoe OrHOCKTenbHoe cy",eHKe cy",eHHe 3.3.4 nOC.1e pl3pblBa 3.3.2 3.3.4.1

B
8epXHilii npeaen TeKy'leerH 3.4.3.1

OTHOCHTeJlbHOe ynnlOleHKe

8peMeHHoe COnpOTllBneHHe 3.4.4

n
nnaCTKqeCKOe OTHOCKTeJ1bHOe yaJIHHeHHe 3.3.i2 nnoW3iIb nonepeqHOrO ce HJI 3.1.9 n01lll0e ornOClfTe.1bHoe YI1J1lO1eHHe 3.3.2.4 npenen TeK)"lecrH nOlI Harpy:JKoii c 1I0nycKoM Ha 8e.1KqIOlY n01llloii Ae.popMalUlH npK KarpY'ke-

r
ronOBKK 06pa:lU,a 3.1.3

11
KCTlODIoe KOpManbKOe KanpJl"'eHlle 3.4.2

KIOI 3.4.6 . npoGa 3.1.1

K
KepHbI 3.1.4 KOH""HaJI pac",rHaJI.I-'lOIa 3.1.7.2

p
pa60.aJI !tmllla 3.1.6 pac.erHaJI ):tJ1lOla3.1. 7 p_3C'!e~aJI Amilia no TeK30Merpy 3.1.8 pHCKIl 3.1.4

M
M3KCKManbHoe MeTKH 3.1.4 YCKlme 3.2.3

c
nonepe1.(}foro 3.1.9.2 ceqeHIDI
CY'keHHe nonepeqHOrO c..eHHJI 3.3.3

MHHHManbHa.R nnowa.a. MOlIynb ynpyroerH 3.5.1

oI5piIJU3 nocne erop33pblBa

y
yamllleHHe 3.3.1 ynpyroe y)l;UllleHlle 3.3.1.1

H
Ha.a.1bHaJI nnowam. nonep""Horo ce.eHIIJI 3.1.9.1

YC!!.'lIe 3.2.2 YC.l0BHce HO~mH3..'bHOeHanpIDKeHHe 3.4.1 YC.l0BHbLH npe.1e.l TeK)"'H'CTH C LlonYCKOM Ha ae4>p,a1\}IH npH p33-

H3'-I3.."!bH3JI pJCq~:H1R ~lHHa j,1.7.1 HatJ3..1hHJ.R pacqernilR ,J..lIIHJ no reHJOMerp>, HI!)f(H'O' npe;:ten :eK}"Ie'TIl ~A.3.1

3.1.8.1

ae.'1011IHY oeraTo.HoH rpY3Ke 3.4.5 YCJ10BHblii npeae:! rpY'keHHH 3.4.3.3 II .pKJJtqeCKKii npea..' Be.1JtqIlHY nnaerJtqecKoii

0
06paJe1l 3.1.2 oceBaJI paerJlrKB3IOW3JI Harpy:JKa 3.1.1 oeraTO.Hoe OTHOCKTe.1bHOea.'HHeHHe 3.3.1.3 y l1!J1HHeHlle nocne OTHOCIlTenbHoe (oeraTo.Hoe) paJpblJla 3.3.2.5

TeKyqeCTK C lIonYCKOM Ha :te.j>pMaIlIOl npK Ha-

TeKy'lecrK 3.4.3

N. O'lnow

milljen;-

R.publitkog

..kret.rii".

Z8 kulturu

SR Srbij.

br. 413-81/7..02

ad 4. II 1974. t\f !)Iat. Ie porlZ M promct

!t.mp.

Slvuni Ift''>d ZI nandlirdizaciju - Beograd

UOK 6,Q 17,'669

~73
Mehani~ ka ispilivanja metala Stati~ka ISPITIVANJE Pravilnik br. 07-4635/1 i,pitivanja ZATEZANJEM od 1985.10-02; Sluibeni

Jl:GOSlOV~SKl
STA.'IIDARD SA OBA VEZNOM PRIMENOM ad 1986.02.01

JUS C.A,4.002
1985.
li'l SFRJ, br. 58/85.

Mechanical

testing of merals. Sratic tensile test

Ovaj standard nastao je reviz/jom standarda JUS C.A4.002 iz 1954. godine. JUS C.A4.013 iz 1973. godine, JUS CA4.015 iz 1958. godine, JUS C.A4.102 iz 1966. godine, JUS. C.A4. 122 iz 1968. godine. JUS C.A4.202 iz 1966. godin". JUS C.A4.212 iz 1566. godine. JUS C.A4.222 iz 1.966. godin".

JUSC.A4.223iz 1967,godine.
Srandard Napomen. i" u slcladu sa standardom U ovom standardu Mt<dunarodn" organizacii" za standardizaciiu karakter i neob.vezne su. ISO 6892 iz 1984. godine. imaju informativni

Prilozi uz ovaj standard

sastavn; SlJ delovi stillTdarda.

Predmet standarda
"
Ovim

i podrucje

primene
stati~ kog ispilivanja metala zatezanjem.
legure u obliku svih profila, kao i odlivaka, olkovaka I dr.

standardom
se odnosi

utvrduje

se poStupak

Standard

na sve meta Ie i njihove

Veza sa drugim standardima JUS C.A4.001 - Mehani~ka ispltivanja metala. Slatl~ka ispillvanja. Ispitlvanje zatezanjem, Termini i: d.finiclj. JUS M.lO.SOa - Proveravanje mdina za ispitivanj. m.tala zatezanjem

Princip Epruveta se stallcki oplerecuje zatezanjem, po pravllu do prekida. radi odredivanja jedne ili vi!e meha.
ni~kih osobina datlh u labeli I, Koje ce se od ovih mehanickih osobina ispiti,'ati, utvrduje se odredba.
.

ma posebnih jugoslovenskih Standarda za odgovarajuce proizvode.

Termini i definicije T!rmini i definicije pojmova koji se u ovom standardu koriste utVrd'!ni su cdret:!bama standarda JUS C,A4.001,

Simboli
Simboli, nazivi I odgovarajucl brojevi pozlClj,,'na slikama od 1 do 13 dali su u labeli 1.

. --, .---

I izdanje

SA vl!ZNI

ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJ1J

-.....

874
,T 8bela 1 - Simbolll ' nazlYl

Broj poziciie
,1 na sl;kama Epruveta 1 ! 2 3 4
I

Simbot

Jedinica

Naziv

a b d

mm mm mm

Debtjina pljosnate

epruvete

iii debl]ina zida cevi !irine

~irina paratelne duline Pre~nik paratelne duline

pljosnate epruvete iii srednja vrednost epruvete

poduzne trake uzete od cevi Hi lirina pljosnate Zice

I

D Lo Lc L. L, Lu

mm mm mm mm mm.
mm mm~
I

Spoljalnj; preenik cevi poeetna merna dulina epruvete Paralelna duzinaepruvete

Merna dulina ekstenzometra Ukupna dulina epruvete
dulina epruvete posle prekida

5 6

I I !

7 B
9 10 11 I

Krajnja

merna

So Su Z

poeetna

povrlina

popreenog

preseka paralelne duline praseka epruvete poste preki:Ja preseka epruvete posle prekida

mm': '"

Najmanja povrJina popreenog Procentuelno suhnje popr~nog

12
Izdutenje

mm

~XI00 So Krajevi epruvete za prievrlCivanje

S -S

,---'

13

Izdulenje

posle prekida

Lu -L
% Procentualno izdulenje

14

A2J

pos!e prekida

Lu

-X100 Lo

Lo

15

Ag
I

%
I

Procentualno -

izdulenje

pri dejstVu maksimalne

,ile. Razlikuje ,e:

%
%

procentualno
sile

neproporcionalno

izdutenje pri de~stvu maksimalne

16 17

Agt A,

I I
I
I

procentualno

ukupno izdu!enje pri dejstvu maksimalne

izdutenje pri preiddu

sile

%
(I' .G %

Procentualno

ukupno

16
19 20

Ut':rdeno procenwalno Procentualno

n'!proporcionalno

izdUZe:"!je

u~up~o izdufe~je tra;:.;J izdufenje u podrueju teeenja

%
I

tltvrdeno procentua'l1o Procentualno izdulenje

21
Sila 22

Fm

Mak,imalna

sila

875

Na'tavak tabele 1 Broj pozicije na 'likamall Naponi 23 24 25 26 27 28 R.H i R.L R m N/mm' Gornji napon 'te~'enja I Donji napen te~enja Zatezna ~'II'sto~a napon te~enja Simbol Jedinica Naziv

I N/mm' I
N/mm'
I

Rp Rr

N/mm~
N/mmI

Konvencionalni

Napen pri utVrdenom trajnom izdu!enju Napon pri utVrc1enom ukupnom izdu!enju

R,

I '

N/mm'

11 Vldttl silo od 1 do 13. 21 Z. _relon.lnu 'pNVOtU ei). sa poe.te.morn. dulin. \Lo) ,"zllkuj. od 5,65VS:-(5.65~ dopunjuj. ind.k>om IcoJIpowuja Ico)ija kooflc:ijan. proporeion.lnorti ""ri!fan, n. primer:

- 5V4Sof'lll,

limbol A sa

~11,3 proeentualno iZdubnj. merna du2ine (Lo) jldnlkl 11.3.JS;. 2, neproporcionalnu .pruvlN limbol A 58dopunjuje ind,ksom kojl pokazuj. kQj-j. pot.tn. mlma dutin. milimltrima. ko,i~na. nil primer: A80~~ -. procentualno .~du~~nje rnerMduline (LoJjednakl 80 mm.

~~o), Izrd.". u

6
6.1

Epruveta
Oblik i mere Oblik i mere epruvete zavise od oblika i mera metaln09 proizvoda ~ije 58 mehani~ke osobine ispituju.

Po pravilu, epruveta 58 izraduje rezanjem iz uzorka, iii presovanjem, iii livenjem. Proizvodi konStantnog popre~nog preseka (proflli, lipke, liea i dr.), a takode i livene epruvete (modifikovani liv, belo liveno gvoMe, legure obojenih Popre~ni g09 :)blika. Epruveta ~ija po~etna merna du!ina u odnosu na po~etnu povrlinu popre~nog epruveta. preseka zadovoljava jedmetala) mogu da sa ispituju bez mdinske mole da bude kru!nog, kvadratnog. obrade. pravougaonog, prStenast09 ili nekog drupresek epruvete

na~inu La

lc -IS;, naziva 58 proporcionalna

VrednoSt za k je 5,65, Po~etna merna dulina ep-'

ruvete ne ,me da bude manja od 25 mm. Ako je povriina popre~nog pre.eka suvile mala, takdas..a, koeficijentom k - 5,65 ne moZe zadovoljiti ovaj zahtev, koristi se veea vrednoSt kceficijenta (na pri. mer k -, 11,3) iIi 58 koriSti neproporcionalna Dozvoljena odSt~pani' epruveta. Po~etna mema du:!ina (La) neproporcionalne epruvete ulima ,e nezavisno od povrline popre~nog mera epruvete utVrdena 'u preseka (So), u prilolima 8, C, DiE.

6.1.1

Ma!in.ki
i paralelne DiE.

obradena

epruveta
ove krivine utVrden je u prilozima u m.!ini za ispitivanje. kod epruvete koja nema preB, C,

Epruvet." dcbijer.J iz uzorka rnasinskol:'1 cbradom irra pn!laznukrivinuizmed~ k:"djevaa pricv"sci\lz,je z

du:!ine, ako oni imaju razli~ite mere. Polupreenik imaju oblik pagodan meme du!ine (La).

Krajevi epruve!e za pri~vriCivanje Paralelna du!;na laznu krivinu la."i (LeI ili ,Iobodna od po~etne epruveta komad proizvoda od ovih krajeva.

za pritvriCivanje

du!ina izmedu krajeva za ~ritvriCivanje

6.1.2

Neobradena Ako je epruveta nom rastojanju

koji nijemalin.ki

obraden Hi 58 radi 0 livenoj epruve.ti, ,Iobedna

du-

lina izmedu krajeva za pri~vriCivanje

mora da bude dovoljna za nanolenje

niza mernih zna~ki na p09od. ,

876

8.2

K...kterlstlko epruvete K.r.kterlstike glavnlh tlpov. epruveta utYrdene su u prilozlma B, C, DIE, u skladu sa oblikom i tipom pr~lzvod.,prem. Ubell 2. Mere u mm Zica - Sipke - Profill
~~~Odgovarajuci

T abe'. 2 - Tlpovl prolzvoda

Limovl- Trake

i~
OeblJln. ;;'0,1
Precnik IIIstrana

prilog

<3

;;'3 .. Cevl

-;;'4

<4

C
D E

""-

0.3

Izredo epruvete N.tln uzlmanla uzoraka I Izrade spruveta utvrduiu Sl>odradboma posebnlh jugoslovensklh standarda za o~o~araJu6e prolzvooe.

Odredlvanje

po~etna

povrino

popre~l1og

praseka

(s.'

Pooetn. povrlln, poprecnog prosek. In.cun.v. so na osnovu rozult.t. morenJ. odgovar.ju~itl mera. Totnost Iz..otunwonlo %8vlsl d tipo epruvete I utYrdonaIe u prllezlmo B, C, DIE. o

Oznacavanje

po/!etne

merne dufine

(L.'
memlm zna~kama, pa!ljivo ue,t"nim ili urezonim Ii.

. nllama IIIutkama. No smaiu so pravlti zarezl koli mogu da izazovu prev..meni prokid. Z. proporcionalne epruveto, izracunata vrei/host po~otne merna duline maZe se zaokru!;t; na najblili umno!ak brola 5, clmo se obezbadu]o da rozlika !zmodu izracunate I oznaeone merne du!in. bud. manja U prlloguF data I. skaiaza izracunavania ocetn. mErnadu!ine kojaedgevarastvarnim p ad 10 % od Lo' moram! epruvote pravougaont'Q poprecnog praseka.Pocetna merna dutin8 epru',ctp mora da bude aznacena sa tacnoseu t 1 %. Ako /e poralelno dulina (Lei znotno veea od pocetne merne du!lne (Lo)' kao ho ie, na primer, slucaj kod neobre"onlh epruve.., uertava ,. nlz mornlh du!ina koje so delimicno preklaraju; noke od ovlh du!lna onagu da se pronlru do kra/a",! za "ric\'ri~ivanJ..
NopO,m9n:l: U nekim slueajevlma,lkori!.l1o Je da S8 na pcvr~ini eprJvet~ ucrta linija pa~alelna sa uzdu!nom

Oba

kraja moma dulln.

moroju da budu omacena

osom, du! koje 59 lIcrtavaJu merne zna~ke.

877
9 Masina za ispitivanje MaSina za ;spitivanje proverava se prema nandardu JUS M.lO.500. Stepen tacnonl mora da bude 1.0. ukoliko odredbama posebnlh jugo,ioven,kih nandarda za odgovarajuce prollvode nlje drugacije utvrde. no.

10 10.1 10.1.1
10.1.2 10.1.2.1

Postupak

ispitivanja

Uslo.; i.plt;.,anja Ispitivanje se, po pravilu, vrii na sobnoj temperatUri, od 23 ~ S'C. izmedu 10 i 35 YC. Pod kontrolisanim usiovima ispi4

tivanje se v~i na temperaturi

Brzina masine mora da odgovara s/edecim zahtevima koji zavise ad vrste metala.
Kada se odreduje gomji napon tecenja beli 3. Brzina optereeivanja odredl gornji napon tecenja. (R.H) brzina optereclvanja pocrucju mora da bude u granicoma i odrza'J3 konstantnom dati", uta. $'Ie aCi< se ne sa regulise u elasticnom

10.1.2.2

Kada odreduje .amo donj; napon tecenja IR. L) brzina deformacije paralelne duiine epruvete (brzina 'e jedlnlcnog Izduienja) u podrucju tecenja mora da bude ilmedu 0.00025;' I 0,002 51, I da se odriava sto je moguee vise konnantnom. Ako ova brzlna ne mo.!e direktno da se regulise u podrucju tecenja. regullse brzlna optereeivanja u elasticnom podrucju, neposredno pre pocetka tecenja, a masina sa 'e vise ne regulise 've dok sa ne zav~i tecenje. Srzina optereelvanja u elanicnom podrucju ne sme da bude voCaod najvoCebrzine date u tabeli 3.

Tabela 3 - Srz;na optereclvanja

Modul elanicnostl materljala

Brzina optereciv~nja
Nlmm'

. ,-'
naj/eca 10 30

Nlmm'
< 150000 ;;. 150000

najman!a 1 3

10.1.2.3 10.1.2.4
10. :.2.5

Kada se oderecuju

oba napona

tecenja

ni zahrevi za odredivanje Kada sa odreduju. brz1na optereeivanja Kada se ocreduje ma'paralelne

donjeg napona

(R'H i ReL) u toku iS1:ogispitivanja, tecenja It. 10.1.2.2).

moraju da budu ispunje.

konvencionalnl

napon tecenja (Ro) ; napon pri uVJrdenom ukupnom mora da bude u granicama datim u tabeli 3.

izduienju

(R,).

zatl!zna cvrstoca

(Rm) brzina masine (brzina razmic3nja ce!justiJ. izrazer.a J prccentj. u planicrom napona podrucju ne sma da tude veC3:d 50.

duzine (Lc) u minutu,

Aka ispiti'/anje

ne oCluhvata odredivanje podrufju

masine u e!asticnom 10.1.3 Nacin

~apona tecenja} brzina tec""n;a {ili konven.:icnalncg moze da dostigne najveCu dozvoljenu brzinu za plaStj~no padru.:;e. eprUvete (pomocu klinov3, vijaka, vesanjem i 51.).

pricvr~civanja

Epruveta mora da bude dobra pritvriCena Pncv.scivanje Napomena: mora da obezbedl Aksijalno konvencional.1i

da ,lla deluje na epruvetU ak,ijalno. i kada sa odreduju' iH napan tecenja.

dejs:tVo sile je narocito YaZno kada sa ispitu;u krti materijali napon; tecenja, napon pri utvrdenom ukupnam izduzenju

------

878
i10.2 10.2.1
Odr""ivanje procentualnog izdulenja POllepreklda (A)

Ovadela prek;nute epruvete ponovo se saltavljaju, tako da njihove ose Ide u pravoj linlji. Pri merenju krajnje meme du!;ne kontakt ;zm""u delova preklnute epruvlte mora da bude ~vrst. Napomena: Dobar kontakt delova prek;nute epruvete naroeito Ie va!an za apruvete malog popre~nog preseka i za materijale sa malom vrednoiCu izduhnja. Promena meme du!ine (Lu Lo) zaokru!uje se na 0,25 mm, a vrednost procentualnog Izduhnja zao.

kru!uje se na 1 %.
Ako je utV"'eno najmanje procentualno Izduhnje manje od

~ %,

postU..!'~!I_~':rn~

pri~ogu

A.

Rastojanje Izm~u mesta prekida I najbllh merne zna~ke ne sme da bude manje od jedne tre~ine povrednost. ~etne merne du!ine, olim u slu~aiu kada procentualno Izdu!enje posle prokicia ;ma utV"'enu Izdulenje II. moh merlti I izvan ozna~ene meme du!;ne, ako je to utVrdeno odredbama posebnih stan. darda za odgovaraju~ proizvode. U tom slu~aju pretVaranjeove dullne u proporcionalnu memu dulinu vrli se pomoeu obrasea za pretVaranje Hii<OrilCenjem tabela sa izr~unatim vrednostima. 10.2.2 Ako se izdu!enje posle prekida i ukupno Izdubnje prl prekidu mere ekstenzomeuom, merna dulina ekstenzometra (L.) mora da bude jedneka po~etnoj memo] du!ini (Lol. Ako malinom moh automaUki da se merl izdulenje, nlsu potrebne merne zna~ke. Izmereno izduh. nje je ukupno ;zdulenje, pa se za odredivanje procentualnog Izdubn]a posle prekida oduzima elast;~no izdu!enje, oslm ako se i to ne vrii automatSkl.
Procentualno epruvete Izciu!enje mole da se .uporeduje samo ako su mema du!lna (k) Isti. I povriina popre~nog preseka

10.2.3

10.2.4 .10.2.5 :10.3

Isti ill ako je koeticljent

proporcionalnostl

Da bi 51 izbeglo odbaclvanje korist; Ie metoda Odredivanje Na dijagramu jednekom sa po~etnom Ako ranutl

epruvete

data u prilogu G, zasnovana na podeli poeme napooa te~enja IRp)

kod koje je mesto prekida Izvan granlca utVrdenlh u t. 10.2 .1, na N. jednaklh delova. merne du!ine L 0

konvenclonalnog "sila-izdulenje"

. povla~i 51 linija paralelna sa rastu~im delom krlve, na rastojanju izdu!enju,

od ove

utVrdenom povriincm

neproporcionalnom popre~nog

na primer 0,2 %. Ta~ka u kojo; ova linija ..~. ove sile

krivu daje silu koja odgovara Dijagram "sila-izduhnje" naerta sa dovoljnom Kada se premall

konvencionalnom

preseka epruvetl "sila-izduhnje" konvencionalnl

napoou te~enja. Ova] napon se dobija deljenjem {So' {slika 31. i paralelna

se konsuuie

deo krive n. d;j.gramu pretpostavljenl

ru~no Hi autom.uki. nije jasno odreden se sl.deel ponupak napon (slika 81.

linija ne mole da se

ta~noiCu, primenjuje

te~enja,

sila se smanji do vrednostl sa ovom na odStoj.nju,

jedn.ke vrednost. mere nom

10 % od ranije postignute, Kroz petlju histerezisa dul apseise, jadnakom i krive "sila-;zduhnje" Konvencionalni Ako so mern.

a zatlm ponovo poveeava $Ve dok 51 ne premaS! ranije postignuta

povla~; se linija, a zatim druga linija paraleln. utVrdenoj vrednost; neproporcionalnog daje silu koja odgovara konvencionalnom povriinom popre~nog

;zduhnja. Presek ove paralelne linlje naponu ta~anja. Ov.j napon se dobija

cieljanjem ove sile sa po~etnom napon tecenja dulina

preseka epruveta. "sila-izdulenje" .ko sa koristi ;ldulenje

mole da se dobije i bez izrade dij.gram. (L.) razlikuje od po~etne

odgoY~rajlJci rsdaj (mikroprocesor i sl,). u

ekstenzometra merne duZine (Lo), izmereno se izr3zava u procentima merne d!..zine ekst2nziG;netra (L.). ukupnom izdulenju izduz.nJu odreauje IR.) "sila-ildu!enje". ukupnom povla~enjem lin;]e

10.4

Odr""ivanje paralelne deljenjem

napona prl ur,"'enom ukupnom

Napon pri utVrdenom sa ordinatorn

se iz dijagram. utVrdanom

na rastcjanju

od nje jednakom

procontualnom

Ilduhnju.

T~ka u kojoj ova linlja preseca krivu daje silu koja odgovara trahnom naponu. Ovaj napon se dobija
Napon pri utV"'enom se ko".sti odgovaraju~i ove sil. sa poaetnom povrlinom popre~nog preseka epn:vete (So) (sllka 4). ukupnom izdulenju mole da 51dobije i bez izrade dijagrama" sila-izdulenje" uredaj (mikroprocesor I sl,). ako

879

Akc Ie merna duiina ekstenzometra (L.) razlikuje od po~etne meme duiin.

Ie

!LoL izm.reno izdutenje

izratava u procentima merne dutine .kstenzom.tra (L/

trajnom izdufonju (R,' naponu te~enja u trajanju izdufenj. od 10 do 12 s, posle

10.5

POl'lrdivanje napona pri utYrd.nom Epruveta Ie oPterecuj.

silom koja odgovara Ul'lrdenom

~ega se prekida dejstVo sile. Zatim 58 potVrduj.

da trajno procentualno

nije veee od utVrdenog.

10.6

Odredivanje zaWn. ~vrstot. (Rm) Zatezna ~vrstoCa se "dredu;e kao kolicnik maksimalne sile (Fm) i pocetne povriinepopre~nog preseka epruvete (So I.

10.7 10.7.1

Odredivanje proeentualnog Kod epruveta medusobno kruinog normalna

sufenja popro~nog

pre..ka delu paralelne duiine pre~nika (L cJ u dva, Ie najpreseka

popre~nog pravea.

preseka meri se pre~nik na najuhm srednje vrednosti.

Iz aritrneti~ke

izmerenih

i:racunava

manja povFiina poprecnog izra~unaYa sa po obrascu:

proseka epruvete posle prekida (Su)' Procentualno

sufonje poprecncg

0 u -X100 So

S -s

10.7.2

Kod epruveta pravouglog poprecnog preseka, procentualno suienje poprecnog preseka moZe samo priblitno da se odredi. Na mestu prekida mer. se debljina a' i b' na sredini strana a i b (slika 14), Naj. manja povliina poprecnog pre~ka posle prekida izracunava 58 po obrascu:

Su - s' X b'

880

Napon
Napon

@@
0
a)
Proc.ntualno izduhnj.

@)@
0
bl Proc.ntualno izduhnje

Napon
Napon

@@
0
cl
Slika 1 Proc.ntuJlno izdulenja

@
0
dJ
Procenrualno izdul.nj.

Napon

i
i

@
0
Stika 2
Proc.nruaino izdulanje

@ ,N'
0

I
I

~
Slika 3

Proc.ntualno

izdulenje

881
Napon

NlfJon

@
Proctmru.lno izdulllnjll

I I I I I I
Procllnrualn

izdulenje

Slik.4

Slika 5

Sit.

N N

I I I I I I

~I
Procentualno

13
Slika 6

Izdulllnje

-1@L
Slik37
Sit.
q; Q.

izdulenje

t .~
""C ~ C;;

. Urv~lIno
izdulllnje SIik.S

Iz:Julenje ;
nIlProporr:ion.'no'

882

CD

~I
I

I,-..

e
I CD
Slika 9

i=j~
,"
L--..

-~-: i
"1
..-

\
I""

--

~
I

""1

~_.-

~
CD
Slika 10

"i

..'

883

r~ -_.J;
l

,---1--

t-Jl
I"l~ -r--t-t-~uJ'

CD

G)
Slika 11

-L..J

-w

0
-:
'

r
CD

'~~-

~_..._---

~---L

Slika12

,;f .

884

ro.

81

,0.
I

"I

LSlika 13

B1. ;
I ~

!I

Slika 14

Priblifno

odre4ivanja

najmanje preseka

povriine

poprefnog

preseka

pOlle prekida

S u za epruvne

pravouglo~ pop,efnog

885

PRILOG A
Postupak merenja procentualnog izdufenja posle prekida, ako je njegova utVrdena vrednost manja od5% mala znacka.
u ovoj znacki i obelell so tacka pre.

Blizu Jednog od krajeva paralelne duline epruvete ucrta so noma

Pre ispitivanja so pomocu razmemika seka sa mernom dufinom.

sa iglom opiJe luk sa centrom

Pasle prekida delovi epruvetl se spoje i opterete sHam n\i pritisak, da bi za

vreme meronj. bili ucvrJeeni. Zatim . crta drugi luk ;$tOg poluprecnika i iz i.t'9 centra, i pomoeu mer. nog mikroskopa, ill drugog pogodnog instrumenta, meri ,..tojanje izmedu tac3ka ova dva luka. Oa bi so bolje videie fino ucrtane tacke lukova, epruveta 50 pre ispitivanja pre'/laci ;>cgo<inim film om u boji.

886

PRILOG Tipovi epruveta

koji se koriste za ispitivanje limova i traka debljine od 0,1 do 3 mm

8.1

Oblik izm.~u

epruvete paralelne dul:n. za pri~vr!Civanje ie, po pravilu, v.cazaobljen sa potupre~nikom epruvete. Prelaz je od sir;ne paratelne duliee zaobtjenja od naj. (LeI I kraieva za pri~vliCivanje po5Obnih jugo-

~irina krajeva epruvete

manje 20 mm (slika 9). Sirina krajeva za pri~vliCivanje iznosi od 20 do 40 mm. odredbama je to utVr~enQ Epruveta molo da bude i traka sa paralelnim manama, ako slovenskih standard. za odgovarajuce proizvode. Za proizvode j. ista kao sirina proizvoda.

~ija je sirina do 20 mm, sirina epruvete

8.2

Mere epruvete Paraleln. dulina epruvete ne'sme da bude manja od L. +%. Ako ima dovoljno materijata, koristi 50epru'/ 2b. . veta cija je paratelna dulina jednaka L. + Ako je sirina epruvete sa paratelnim stranama manja od 20 mm, pocema merna dulina (L.) mora da bude 50 mm. Za ovaj tip epruvete slobodna dulina izmedu krajeva za pri~vliCivanje mora da bude jednaka L 0 + 3b.
Po pravilu, kariste 50 dva tipa neproporcionatne epruvete ~ije_su!"ere date u tobeli 4.

Tabela 4 - Mere epruvete

Mere u mm Po~etna merna dulina La 50 80 Paralelna dulina Lc 75 120 Siobodna dulina izmedu krajeva za pri~vliCivanje za epruvete sa paralelnim stranama 87,5 140

Tip epruvete

~irina b

1 2

12,5: 1 20 :1

Ako se meri sirina ",ake

epru.ete,

tolerancije oblika date su u tabeli 5.

Mere u mm Tabela 5 - 'Tolerancije Naz:....na sirina 12,5 20 \) sirine epruvete

Tolerancije obrade
\

11
\

21 .. T 0 IeranclJe 0 bl" lI~a

0,04 0.05 \

:t 0,09 :0,10

V1"8dnost 0.", toleranci.il :. karin. i(ada . za pror~~n uzima .\azi"".ispitivlnja. pr, bez mlr8nj. po~.tn. povrtine pcr;,..~nog preseka (So" ~) ,Tqllf8!lcijJ rL9 P~n:" nandardu JUS M.."~.1fO-

Tolenncije i,'2 prem. nandardu JUS M.A\. ~S3.

- 887

Za epruvete

eija je lirina ista kao lirina proizvoda,

poeetna

povr!ina popreenog

preseka (So I izrleunavi pod uslovom

se na osnovu izmerenih vrednosti da su postignute toler.ncije

lirine i debljine epruvete. pre ispitivanja, koristi se nuivna lirina epruvete oblika dlte u tabeli 5.

D. bi se izbeglo merenje lirine epruvete

obrade i tolerancije

8.3

Priprema

epruvete
ne smeju d. se promene proizvodima, mehanieke osabine meta!.. Delovi otVrdnuti usled seeenj. iIi

Pri izr.di epruvete presavanj.

moraju da se odstrane. retu se dye tr.ke iste lirlne i srelu ledna n. drugu sa mec:!u.

Ako se radi 0 veoma tankim

s'ojem ad papira otpomog na dejstYo ulj. zarezanje. ka, I zatim se epruveta obrac:!uje na kr.jnje mere.

Sa svake strane ovog svetnja postavlja se deblj. tr..

8.4

Odredivanje

po~etne povriine

popre~nog

preseka (So I

Poeetna povr!ina popreenog preseka izraeunav. se na osnovu rezultata merenja lirine i debllin. epru. vete. Grelka u odrec:livanjupoeetne povr!;..e popreenog preseka sm. da bude najvi!a t 2 ". Polto Ie nljveei deo ove gre!k. r.zultat mer.nla deblline epruvete, grelka pri m.renju lirine sme da bude nil vile t 0,2 ". !'oeetna povr!inl popr.enog pr.seka odrec:luja58sa tlenolCu t ! "..

888

PRILOG C Tipovi epruveta koji se koriste za ispitivanje zice, sipki i profifa precnika 4mm ifi debljine manj:h od

C.1

Oblik epruvete
Epruvota !ie. po pravilu. izraCluje ad!iecanjem dela praizvada (slika 101.

C.2

Mere epruvete

Pa~etna merna du!ina (Lol iznasi 200 t 2 mm Hi 100 t 1 mm. Aastajanje izmedu ~eljusti masine za ispitivanje mora da bude naimanje Lo + 50 mm. tj. 250 mm, adnasna 150 mm. asim kada se radi a liei
malog pro~njka kada rastajanje mole da bud. jednaka L
o'

Aka so n. adr.duj. proc.ntualna izdut.nj. post. prekida, rastojanje Izmedu ~eljusti moie da bude nejmanis 50 mm.

C.3

Priprema epruvete Aka je praizvad u katuru, on se mora pa!ljiv~ ispraviti, taka da ne do"o do mshani~kih ah.cenja ili pramona mohani~kih asobina.

C.4

Odredivanje
Za praizvode

pocetne
kru!nag

povriine poprecnog
popre~nog precnika

preseka (So)
povrSina papre~nog u dva medusobna preseka izra~unava narmalna pravea. se iz aritm..

preseka po~etna dabijenih merenjem

ti~ke srednje vr.dnasti

Po~etna pOYrSina popre~nog

specificne mase. Pa~etna pavrSina popr.~nag

preseka mo.!e da se izracuna preseka adreCluje se sa tacnoSeu

iz vrednosti mase proizvodapoznate duiina i

t 1 %.

889

PRILOG D Tipovi epruvetakoji sekoriste za ispitivanje limova i traka debljine 3 mm iIi vece,i tiee, lipki I profila prel!nika ili debljine 4 mm ili vecih
D.1 Oblik epruvete
Epruveta se ,po pravilu, izr>duje Iz uzorka Je zaobllen ma!in,kom obradom. zaobljenja obrader.i. ili Ima nekl drugi oblik. epruvote, po pravilu, nije manjl od 4 mm. Prelaz izmedu paralelno du!ineIL.) od najmanje 4 mm~Oblik I krajeva Z3 pri~vrScivanje pri~vr!civanj. Popre"ni sa polupre~nlkom ~eljustima krajova za

mora da bude prilasoden

ma!ino za ispitivanje.

Profili, !ipke ltd. mogu se i,pitivati Za epruvete pravougaonog

i ako ni,u ma!in,ki pre,eka

pre,ek epruvete je krug, kvadrat, pravougaor.ik popre~nog cilindr:cne

odno, !irlne i debljine je nejvi!e 8 : 1.

Pre~nik paralelne du!ine masinski obradene

D.2 0.2.1

Mere epruvete
Paralelna dUI ina maSinski obradene Paralelna dutina a) L epruvete

(L.) mora da bude najmanje jednaka:

d +-

za epruvete

krutnog

popre~nog

preseka;

b) L. + 1,5,;s;,

za epruvete prizmaticnog oblika.

paralelna dutlna epruvete izno,i L. + 2 d, odno,no L 0 + 2 v-S:;.

Ako Im.a dovolino materijela 0.2.2 Dufina neobradene Siobodna pogodnom dulina epruvete

izmedu coljusti ma!ine od ovih celjusti.

0

za i,pitivanje

mora da bude dovolina da merno znacke budu na

rastojanju

0.2.3
D.2.3.1

Pocetna merna dut ina IL I Proporcionalna Z3 proporcionalnu is.) dat je ,zrazom: epruveta epruvetu cdnos poceti1e merne du~inl:l (L 0) i po~etne povdine popre~nog preseka

L0 =k,fS
gde je k = 5,65

Kada S~ r2di 0 epru'Jeti '<ruznog preseka dobija 5::

Lo =5d

Mere epruveta k:-uznog poprecnog

presek3, koje se najvise koriste, date su u tab3!i 6. merna duzinii (L ~) izracun,:va se na osnovu Ji.

Za epruvete pravougaonog ~:)pre:nog preseka pocetna rine (b) I debljine (a) pomoeu ,kJle dat. u prilogu F.

0.2.3.2

Neproporcional'1a

epruveta

Neproporcionalna epn;veta se koristi kada je to utVrdeno odredbama posebnog standarda za odgovarajuci proizvod.

890
Tabela 6

M..a

proporcionalnih

ep;uveta

krulnog

Popre~nog

preseka Najmanja paralelna dulina Lc ~mm I Ukupn. Lt mm dulina

Pra~nik kll d

Po~etna povnina popre~nog preseka So

Po~etna merna dulina Lo.k~ mm 100= 1,0 50 = 0,5 25 :: 0,25

mm 20 = 0,150 10 %0,075 5 :: 0,040 \

I

mm1: 314 ?C,5 19,6

I i
I

110 55

!
,
I

ZaiJisi cd naeina pric'JriCivanja I epruveta u ~eljur.i maSino Po pravil!..!:

5,65

28

L:>L e +2dili 'C

\

L t > L C + 4d

1)

Ki,;,ficiilnt proporcion;1!nOtti k me,totd. i.)o.Jdl k. 11,3 ill drugi. (yie.ti ~Ibllu 11. i

D.3

Priprema epruvete
T ola..ncije maiinska obrade epruvete

date su u tabeli 7Mare u mm

Nazivna poprecna T ole..r.cije
I

T abela 7 - T olarancija popre~nih mera epruvata

obrade Naziv mere

T olerancije 1)
I

mera ;;.
I ;

za nazivnu meru

oblika 0,032)
I

I
I

3
1

::0,06 :0,075 i

Praenik maSlnskl obradene epruvete krulne>9 popre~nog prasek.

< 6 > 6 .;;; 10 >10

<18

0,0421 0,0421

I
\

I
I

:to,09

> 18
I

:t 0,105 \
to~erancije 'kao za t)racnik

0,0521

<30

I
Popree"a mera Ipruvlta pravougaonog popreenog
maiinski obradeno sa sve ~etiri strane
I

\ !1st! !

epruvete

krulne>9 popre~nog

proseka

i
P.:Jp"2~ne mere ej:)r.Jvete?ravougao!1ogpoprecnog ! dye 3uprotne

! ~I
I
i

;,. 3 a

'

\
I

0,1831

> 6 .. 10
>

0,2231
0,2731

I
I

'Pfeseka, miSinski obradenl! S3mo ~a St;"<!f".2

~18

~O

: ~0,330'
I

> '8
<; 30 >30 I
\

<;50

I
I

0,3931

. 1)

Tollranc:ijl IlOitivanj..

1,12 prtma . itor;st'

sundardu :uda

Ove to'.rancije

JUS M.A 1.153. ,. II prora~un ~zima nazi...na vrednost

po~etn'

povr~in.

popre~nog

presaka

rr.ere,.,jt pre IS 01. bez

2) Tolerll'1cilt

ITO
IT13

31 Toltranc:iJt

\}

Maksim'ln:I odfNp8nie vrednont date popretne dimtnzijt dul eel. paralline duline (Lc) tpru...tt, prema -standardu JUS M..o\1. ~-

891
Primeri: a) Tolerancije abrade Vrednost data u tabeli 7 za toleranciju nazivnog pre~nika od 10 mm iznosi:!: 0,075 mm. To zi,a~i da odnosno kada se ona ne meri:

nijedna epruvetane sme da ima pre~nik izvan dye ni.!e navedenevrednoSti,kada se nazivna vrednoSt
povr!ine popre~nog preseka koriSti za prora~un,

10 + 0,075 = 10,075 mm b) Tolerancije VrednoSt 10 oblika tolerancije abrade,

- 0,075 =

9,925
u pagledu n.

data u tabeli 7 Z3 eprovetu

nazivnog pre~nika od 10 mm, koja zadovoljava

pred navedene

zna~i da raz!ika izmedu najmanjeg i najvecog izmerenag

pre~nika

iSte epruvete nije veca od 0,04 mm. Aka je najmanj; pre~nik ep.ovete 9,99 mm, najvee; pre~nik 1m epruvete ne sme da bude v.ci od

9,99 + 0,04 = 10,03 mm D.4 Odredivanje po~etne

po~etne

povi'Sine popre~nog
pavr~ine popre~nog i tolerancije pocetna povr!ina

preseka IS.)
preseka (S.) ep.ovete popre~nog krufnog popre~nog praseka korim merenja

Za izra~unavanje

se nazivne vrednoSti pre~nika Za SVe oStale ablike odgovarajucih epruveta

date u tabeli 7. proseka izra~unava se iz rezultata

mara, pri ~emu gre~ka pri merenju ne sme da bude veea ad :!: 0,5 % za svaku me.o.

892

PRILOGE
Tipovi epruveta koji se koriste za ispitivanje cevi

E.1

Oblik epruvete Epruveta se izraduje rezanjem . :evi na odredenu dufinu. Hiisecanjemuzdu!n~ Hipopre~ne trake iz cevi,
zida cevi (vidi slike 12 i 13). ili so Iz zida cevi makrulnog popre~nog preseka opisane su u pripapre~nag presoka. i epnuveu

pri ~emu doblilna trake mora da bude jednaka debljini sinski izraduie epruveta krulnag Masln~kj abradena papre~na i uzdulna epruveta

lagu B za cevi ~ija je debljina zida manja od 3 mm i u prilogu 0 za cevi ~;ja je debljina zida 3 mm ili ~jjaje debljina zida v.ca ad CIS mm. veca. Padulne trake sa, po ~ravilu, kariste za cevi

E.2 E.2.1

Mere epruvete Duiina cevi Cev mora da bude za~epljena sa oba kraja. Siobodna dUlina izmedu ~epa i najblih meme zna~ke mora da bude v.ca ad 0/4. Outina dela ~epa Izvan celjust; masine u pravcu meme zna~ke ne sme da bude v.ca ad spoljasnjeg precnika cevi, a njegov ablik ne sme da utice na Izdu!enje meme dUline.

E.2.2

Uzdulna Paralelna Popre~na

ili poprecna dUlina

traka trake SO ne izravnova, dak krajevi za pri~vr!Civanje moraju da sa izrav.

(LeI uzdulne

naju kako bi mogli da se ucvrSteu ~eljustima masine za ispitivanje. !Taka so izravnava po celoj dUlini. posobnih .prweta standarda za odgovaraju"e proizvode mogu so uNrditi dnugacije mere uzdulnih i ad onih datih u prilozima BID. eprw.ta i izrada krulnog epruveta poprecnog preseka isecena iz zida eevi Odredbama popre~nih

E.2.3

Masinski obradena

Uzimarje uzoraka
de.

utVrdenisu odredbama posebnih mndarda za odredene proizvo.

E.3

Odredivanje

poceme

pov..sine poprecnog

praseka (50)
se sa greskom :t 1 %.

Pocetna povdina poprecnog preseka izracunava Pocetna

obrasca:

povrsina poprecnog preseka erpuvete U obliku uzduzne Hi poprecne trake izra6unava

se pomoeu

5 0=

!...10'
4

~' - b'I,/2 +

arcsin!:. - .!:. rID- 2.)'-b'

0 4 L

11/2 _(0 - 2a)'

~\ arcsin(0 - 2.

gde je: a - debljinazidacevi, b - srednja vrednost sirine trake,

D - spcljasnji pr~cnik cevi. Mogu da se koriste i pojednostav'jeni obrasci:

50= ab [1 + 60(:~ 5 0 =ab

2.)

kada je

b < 0,25 D b kadaje - <0,17 D

893
Z. epruvete u obliku komad. cevi odredene duline po~etna povrSina popre~nog presek. izr.~unava so pomocu obrasc.: So
a

!Ta(D-a)

Po~etn.

povr.;n.

popre~nog

presek.

epruvete

u obliku cevi i u obliku uzduzne iii popre~ne

tr.ke molo

j se odrediti iz mase epruveta~ijaje dufinaizmerena njenespecificne mase.

894

PRILOG F Nomogramza izra~unavanjememe duzine epruvete pravougaonog poprecnog preseka F.1

Koriscenje nomograma
Nomogram se koristi na sledec; nacin:

al na spoljnim skalama izaberu se ta~k3 3 i b koje odgovaraju debljini i sirini prcrJOu9aOn~ epruvete; b) ove tat ~e sa spoje linijom; c} ocita S8 odgovarajuc3 skalom. Primer: IJ =21 mm a=15,5mm merna dufina sa leve strane centralne

skale, na preseku ov~ linije sa centralnom

L 0 = 102 mm
moze da 50 kor;sti u svim slune paStize dovolj-

Napomene:

1. GreSka u ocitavanju

L. manja od 1 % znaci da nomogram

cajevima bez daljeg izracunavanja.

2. Greska u ocitavanju Lo Ye~a ad 1 % znaci da se u nekim slucajevima

na tacnost; tada je pogodnije da se direktno izracuna" proizvod a i b.

F.2

Konstrukcija

nomograma
linije na jedn.kom rastojanju koje predstavljaju ordinate za logaritamsku podelu.

Povlace se tri paraleln. linije se graduisu

logaritamski, tako da 250 mm pradstavlja log 10; sve tri skale rastu nagore. Tacka na levoj bocnoj skali (20) i tacka na desnoj bocnoj skali 110! moraju da budu priblizno na "edini visine. Zatim so spajaju tacka (iO) bocnih skala linijom u cijem se presaku sa linijom centralne skale dobija tack;,; 56.5 na levoj Slrani centralne skaJa za L.I. Vrednosti pocetne povdine pcprecnog preseka 56,5 za Lo na leI/oj Strani centralne ~kale poklapa se sa tac!<.om 100 ZI SO polovini prethodne, (So) date su na dasnoj s:rani centralne skale. Tacka nQ desnoj strani centralne odnosno

skale. Skala za So se graduise tako da bude jednaka log 10 odgovara

125 mm

895

. Po~ema merna

~irjna

: Po~etna
'~re~nog

povr!ina

dutina Lo

preseka

Debljina amm 30

b rrim

= 5.65

IS. mm 250

So = ab mm2

60

2000 1500

50

200 1 000

40 150

20

30

500

-20

---- -- ---

---

--- -300 200

400

------ -- ----

--

15

10 9

15

"1
501

~
90

7 6

10

40

-r

::
50 5

9
8 )Of 7 6

40
30
E 10

,,1

20

896

PRILOG G
Me,enje p,ocentualncg izduzenja pcsle p,akida na bazi pcdele pocetne merne duzine

Aka 51 mesta prekida epruvete renja: a) pre ispitivanja pocetna bJ posle ispitivanja oznaci

nalazi izvan granica utVrdenih

u t. 10.2.1

koristi se s!edeci pcstUpak me. CBloVJ.

merna duzina epru\:ete (Lo) padeli se na N jednakih na kracem

merna znacka

se sa Y tacka koja ja bliza p,ekidu

de!u prekinute epruvete oznaci se sa X, a na duzem de!u od tacke X.

Z

Aka je:"1 broj deloV3 izmedu X i Y, izduzenje posle prekida odreduje se na slede6i nacin: 1) Ako je N n pe,an b,oi (slika 15a). me,; se ,astojanje ;z.mdu X i Y i ,astojanj. izmedu Y i tack.

koja se nalazi na rastojanju od Y

N-n 2

deloya,

Zatim se procentualno

izduienje

pos:e prekida

izracunava

pamocu obrasca:

XV + 2YZ

A=
Lo

-L

X 100

2) Aka je IV

n neparan br"j (s:ika 15b), meri se rastojanje racaka Z'i Z" koje se nalaz2 na ranojanju ad Y

izmedu Xi Y i rastojanje

iz:ne~u tac\(e Y i

N-n

- 1

oeloya

Itacka

Z')

IV -n 2

+ 1

de lova (tac ka Z")

Zatim

se procenwa!no

izduzenje ;:>csleorekida izracunal/J

pomocu obrasca:

A =

xv - y:' .. y:" - !... = L:;

lCG

897

N
,-'

I :.- , /

I . n
"T"

/"""""-]

N-n

'

.1

z
N

r"-, I

I ~..~

;--+-I I I
/-<

1+ I
'

k
X

.'1
L/"""", ;

I ;N 1 I I' I I -.'7;;-' n .. "II;/! L ;:;..L-+<-1y

'

'. ! I ,I i I I +i

I :

',-...-

bl

Z' Z"
m~j"ne cuz;;:~

~Ii!,a 15 - fJlerenje ~rccentuQ:i":og iZeUZe:1!Ci ost!! p(ekida na t::Z! pcdi;:~~ pccetn~ p

I .

Na OS"OV'.J1'T1;~ljeni8Re:uJot,tkoq

,eic:retari,atizi

kulturu

SR Srbi!e br. 413-81:74.-02

od 4. II 1974.

ne placa se por~l na prome!

~ta'":1P3 Savel.,! ;:a'/cd u s~andardllOCliu

- Beo?rad

898
JUGOSLOVENSKJ ST A.'''IDARD SA OIA VEZNOM PR!ME;~OM
ad 1986.02-01

Meh8l11i!k8 'lpltlv8l1je metal. ISPITIVANJE TVRDO{:E PO BRINELU

JUS C.A4.003
1118&.

Prevllnik br. 07-4636/1

od 1986-10-02;Slutbenllist

SFRJ. br. 68/86.

Mhllnlclll

twtitl(/ of metlllr. HIII'Iin-

tr/$t - Bri".1I1Int

Ovllj mndllrrl

ill fIIIIt80 _izljom

.f1Indllrrlll JUS C.A4.003 C.A4.203 M1unarod".

iz 1962. godlM,

JUS c.A4. 103 Iz 1965. go. ISO 6506 Iz 1981. go-

diM JUS C.A4. 153 iz 1965. fJOdIlllllJUS Srandllrd ill u skledu dlfl& III .f1Indllrrlom

iz 1966. gOdlll& orgIIfIincijll zilnandllrrlizaciju SUo

NapOt7l/lM u ovom sf1lndllrdu lmaiu informlltivan

karakIWr I nllobtNlIZM

Predmet

standard.

i podru~ja

primene
tVrdote metal. ze kaie . po Brlnelu. posebnlrn standerdlm. utVrduie metod.

Ovlm stand8rciol!' O..j st8nderd Ispltl.enj. tvrdote

utVrduje III metod.lspldvanja po Brlnelu.

III ne odnosl n. I118I8r1j.le I pro/zvode

Vaza sa drugim stand.rdima

JUS C.A4.032 JUS C.A4.034 JUS M.lO.501 Mehenli!ka Mehenli!ka Proveravenje Ispld.enja Ispld..nja metal.. metel.. Izr8i!un.18 Referenme tvrdote .rednostl tvrdote po Brlnelu u eperetlrne zelspltlva-

plDeice koje III korbta po Brlnelu

n)e tVrdote po Brlnelu aperata zelsp1t1.anje

Princip
U1iski.ai! (kugllca prel!nlka 0, od okalje"og I!ellka III tVrdog metal a) udskuje 58 sDom F u po.r!lnu , I. uzor.

ka. a zadm se mer! prel!nik d otiska koji ostaje na povr!inl posle prestanka t.1I1! na kugllca 58 korlsti za materijale Kugllca od tVrdog metala 58 korlsd za materijale i!lj. tvrdota

dejstva sUe (sllka

I!Ija. tVrdota po Brlnelu nlj. .eta od 450. po Brlnelu nii. .eea od 650.

-$-

SIIr.. 1 - Prlnclp merenja tVrdote

~
" "

.!

,
d

"",,'/

Napomena: Vrednostl MOot. dobij.ne kori~enjem i!elli!ne kugltce I kuglice od tVrdog met.l. zn.tno . razllkuju za tVrdote Iznad 350 (sa kugltcom od tvrdog metala doblj.ju II .eee .rednosti, na primer oko 2 % kod 450 HB).

II izd..je

SA VtZNI

ZA VOD ZA ST ANDARDlZAOJU

a-

2JUSC,"",OO3

899
Tvrdoc!. po Brln.'u proporclon.ln. I. koUenlku sll. I povliln. otlska kol' s. smatra kalotom sa polupreenlkom I.dnaklm polupreenlku kugllce.

4
4.1

Simboli i nazivi
51mboUI nazlvl koll sa korlstlt u ovom st.,dardu dad su u tltball1.

Tabala 1 51mbol D F d h Naz/v preenlk kugllc., mm Slia kolom sa viii utlskllllnl., N Srednjl pr&enlk otllka, mm Dublna odska, mm

HBS III
HBW

D-";D' - rP
2
x POVBlnaotlska ",. 2F

Tvrdoc!apo Brlnelu

- konstanta
-0,102

1ID (D-./Do Napom.na: Konst8nta sa dob/Ja Iz:

-

dO)

2-.. ---2-... 0,102 gn 9,80665

4.2

Simboll za tvrdoeu

HBS kada sa korlstl e.llena kugllca, 'HBW - kada sa korlstl kugllca od tYrdog metala. Ispred slmbola HBS III HBW pl~ sa vrednost tvrdoc!., a Iza Ind.ks kojl ukazuj. na uslOll.lspldvanja, I to: a) preenlk kugllc. D, u mlllm.trlma; b) brol kojl oznaeava sllu kojom sa vri utlsklv"l. (0,102 x F) prema tabell 2; c) vr.m. dejstYa sil., u sakundama, aka sa one razlikuj. ad vremena utYrt1enogu l7.5. Primer!: 350 HBS 5/750 - Tvrdoc!a po Brln.lu Izoosl 350; Izmerena Je korl~enjem e.uene kugUcepreenika 5 mm I sll. 7,355 kN, elJe Je delstYo trajalo od 10 do 15 s. 600 HBW !/30/20Tvrdoc!a po Brlnelu IznosJ 600; Izm.rena I. korl~.njem kugllce ad tYrdog m.tala preenika 1 mm I sll. 294,2 N, elje J. dejsIVo trajalo 20 s.

po Brln.lu

su:

900

JUS C.A4.003 Strlnl 3

T .bele 2 SimbolII tvrdotv

HBS 1H8W!10/3 000 HBS 1H8W1 10/1500 HBS tH8W1 1011 000 HBS IHBWI10/500 HBS IHBW1 10/250 HBS IHBW1 101115 HBS IHIIYII10/1QJ HBS (HBW1 HBS (HBW1 HBS IHBW! HBS IHBW1 HBS IHBW1 HBS 1H8WI HBS HBS HBS HBS HBS HBS 511SO 5/250 5/115 5/62.5 51 31.25

Pro<!nlk Sill vtlll<"'"nJ" kvgllco O,102F t' D

mm 10 10 10 10 IV '10 10 5 5 5 5 5

-;;3D 11 10 5 2.5 Ui 1

nazlvna vredn08t 21,42 IoN 14.71 IoN UIl1IoN UD3 IoN 2.45Z IoN 1,28 IoH

-.1

II

3D 10 5 2.5 1.25

1,3!i51oH 2.45Z IoH 1.221 kN 11U 301.5

5/15

5
2.5 2.5

1
3D 10

)15.2
112.'

IHBW12.51187.5 (HBW12.51 82.5 (HaW! 2.51 31,25 IHBW1 2.51 15.825 IHBW! 2.51 1.8125 (HBW) 2.51 5.15

" " " U3!1kN

2.5
2.5 2.5 2.5 2 2 2 2 2 2 1

5
2.5 1,25 1 30 10 II 2.5 1,25 1 30

-.5

" II

HBS IHBW! 2/131 HBS IHBW! 2/ 40 HBS IHBW1 2/ 211 HBS IHBW!2/ 10 HBS IHBW12/ II HBS CHBW1 21 4 HBS IHBW1 1/30 HBS CHBW11/10 HBS CHBW1115 HBS IHBW! 11 2.5 HBS IHBW1 11 1.25 HBS IHBW1 11 1

II 153.2 i'8.11 II ".2!1 II 1,111 IoN 3112.3 II II 1..1 II.IR II .,CIJ 311,23 214.2

1
1 1 1 1

10
II 2.5 1,25 1

" " 8,C11 " " II 4UI

:M.5Z II N 1U '.8D1 II

5 5.1 5.2 5.3

Aparatura Ape..t za Ispitive"je, kojl moh da pO'tigne utYrdenu ,ilu u granlcama ad 9,807 N do 29,42 kN, prema standarOO JUS M.lO.501.
Utilkiv~, okaljena I pollr..,a ~ell~na kuglica ill kuglica ad tVrdog metal a, prema standardu JUS M.lO.501. JUS M.lO.501.

U.edaj Ie merenje Otilka, prema standardu

6 6.1 6.2
6,3

Uzor2k Povrilne koja se IspltUje mora da bude ravna I glatka, bez ok,idne prevlake, stranih matenja I ostataka sred'tave za padmazlvanje. Priprema uzorka ne sme da doved. do prc",en. stanja povrilne <oja orouzrokuje prom.nu tYrdoee, na primer, usled zagrevarja 111 hladne obrade. Debljina uzorka zavl,i ad tVrdoee materljala I mora da bud. najmanje osam pUla v.ca ad dubine oti,ka h. NajmanJa debljlna uZvrka. u zavisno,li od sr.dnj.g pre~nlka otl,ka, data je u labell 3. Posle Ispltlvanja, na zadnjoj stranl uzorka ne ,me da bude vlelljillihd.formacija.

Str8nl

Cf "'v.>

,",,~""\,IU.,)

901

Tabela3
Srednji pretnik otiske d 0.2 0,3 0.4 0.5 0,6 0.7 0.8 0.9 1,0 1.1 1.2 1,3 1,4 1.5 1.8 1,7 1,8 1,9 2,0 2.2 2.4 2.8 2.8 3,0 3.2 3,4 3,8 3,8 4.0 4.2 4.4 4.8 4,8 5.0 6.2 5.4 5.8 tI'I""'nJ. 0-1 0,(8 0.18 0.33 0.54 0,811

Mer. u mm debtjl". uzorka za p..~njk kuglica

0 - 2D

- 2.50

- 5 0 - 10

11.25 0.37 0.51 0,87 US 1,07 1.32 1,80 0.,29 0.40 0,53 0,87 0,83 1,02 1.23 1,48 1,72 2.00

I ~
t
~

0.58 0,119 0,811 U2 1,05 I,ll 1,34 1,511 1,87 2.04 2.48 2.12 3,43 4,00

i f
i

! t
i

1,17 1,38 1,80 1,84 2.10 2.38 2,68 3.00 3,34 3,70 4,08 4.48 4,91 5.38 5.83 6.33 8.88 7.42 8,00

! t
I

I
f

5.8
8,0

7
7.1

Postupak Ispilivanje so,po pravilu, v"i na sobnoj tempera tun, u granieama ad 10 Co 35C. Ispilivanje pod <ontroHsanlm us'ovima v,",i se na temperaturi ad 23 ~ 5C. Keriste so sile navedene u tabeli 2. 5ila so bira tako da pre~nik oliska d bude izme"u vrednost; 0,240; 0,6 D. Odnos 0, , 02 F/D' bira se prema mater;jal i njegovoj tvrdoei, kao Ito je data u tabeli 4. Uvek, kada to dozvoljava debljina uzorka, korisli se kugliea pr~nika 10 mm.

7.2 7.3

7.4

Uzorak se postavlja na ~vrstl nosoc. Pov"ine dodira moraju da budu ~iste i bez str..,ih mat2r1ja (previake, ulja, ne~istoea itd,). Uzorak mora da lei I stabilno na nosa~u, da so ne bi pomerlo za vreme !spltivanja.

902
T abela 4

JUS C.A4..00::J :'U.'"

Materljal telik
Llnno gvo!de -)

Tvrd06apo Brinelu
man)e od 14O!

0,102 FID2

30 10 30 5 10 30

Bakar i legura bakra

od 140 manje od 351 od 35 do 200 i

Izned
Laki metell I njihova

200

I manja od 35

I
I
I

1,25
2,5

legura

i
'od35doBO

I
ilnad Olovo, kalaj BO

5
10 15 10 15 '1 1,25

-, Zllopldvlnjallvanoggvof41n..lvnl pr.tnlk kugllca]a2.5; 5111 10mm.

7.5

Utlsklv&e sa dovodl vrilnu, bez potrasa do postilanJa

u dodlr sa povrilnom vradnostl

koja sa IsplNja

I opterac!uJa sllom u pravcu normalnom vradriost. dub

na posl-

III vlbraelJa, $Vadok slla na postlgna

utv~anu

Vrama od pot atka daJstva slla odstu.

utv~ane

slla Ispltlvanja na sma da bude manja od 2 s, nl v8l!a od 8 s. U~~ena vrame deJstva sill, dozvolJeno

la IspltlvanJa mora da deluJe od 10 s do 15 s. Keda je utv~ano panjl Je :t 2 s.

7.6 7.7

Za SVI vrame IspitivanJa aparatura RastojanJa Izme4u centra

mora da bude zailtiClna od potresa

I vlbrael;a.

otiska IMcI

!:zorka mora da bude naJmanje 2,5 puts v8l!e od sra<tnjeg pre~nlbakra Ilegura bakra, a najmanJe 3 puts V8l!1 od pra~nlka ollska kod

ka otlska kod ~llIka,

IIvenag gvol4a,

laklh metal a, olova, kalaJa I nJllovlh legura. Rastojanje Iz"*,u clntara dva susedna otlska mora da bu~ najmanje 4 puts v8l!e od sradnJeg prac!nlka ollska kod ~allka, IIvenog ,gv&"a, bakra Illgura bakra, a najmanJe 6 pute v8l!e od sradnjeg prefnlka otiska kod laklh metala, oleva,kala;a I njihovlh Ilgura. normalna pravca. Za izraeunavanje tvrd06e po Brlnelu uzima se

7.8 7.9 7.10

Pre~nlk

otlska merl sa u dva, medusobno vrednost

sradn{a aritmetl~ka

ova dva merenja.

Pri izraeunavanju se korlste tabele sa izraeunatlm vrednosllma tvrd06e prama standardu JUSC.A4.032. Kod anizotropnlh materljala, na primer malerijala koji su hladr.o obr"'enl, du!lna d...a prefnika oriska se razllkuju. Dozvoljena razllka utvrduje sa odredbama posebnih Standarda za od~ovaraJute prolzvode. Napomena: Ne p05tojl na~lr za ta~no pretvaranje tvrd06e pG 8rinelu u tvrd06,' po nekoJ <lrugol skall 'Ii u zateznu ~"st06u, SIoga )Vo pretvaranje treba Izbegavari, osim ako je uporadnim I'pitiv. nJima za ovo doblJlna pauzdana osnova.

Izveltaj 0 ispitiv8l1ju Izvdtaj 0 Ispltlvanju mora da sadnl sl.dee. podatke: aJ bl c) d) oznaku ovog standare'a; podatka 0 mat.rijalu (vrlta, broj Ian.); podatk. 0 uzorku; dobiJana r.zultate (u skladu sa t. 4.2).

N. OInOVU ilfjlnjl Republi~kog wlcrerarijltl za kulturu SR Stbije br. 413-81/74-02 cd 4.111974. n. piKa.. por. n8 promet m !rampi Save" I z8VOd srandardizaci!u - Beograd za

1",,,,.1"

O"'-J

1/0

140

"'''';00;1.

1/ ,1:11

JUGOSlOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM

ocI 1986-02.01

903
Mehanil!ka ispitivanja meta/a ISPITIVANJE UDAROM METODA PO bRPIJU(EPRUVETA SA U-ZAREZOM)

JUS C.A4.004
1985.

Pravilnik br. 07-4635/1

od 1985-10-02; Slufbani list SFRJ, br. 58/85.

Mechanical

/Bsting of metlJl.. Chl/rpy impact

teat (U.notr:h)

OVI/j standard je nllStao revizijom Standard je u skladu sa standl/rdom Napomene u ovom standardu

standarda

JUS C.A4.004

iz 1954. god/fIB. za standl/rdizaciju su. ISO 83 iz 1976. godiflll.

Medunarodne

organizacije

iml/ju informadvni

karaktlJr i neobwezne

Predmet

standarda

.i podru~je

prirnene

Ovlm standardom utvrduje 58 metoda Isphlvanja metala udarom (metoda po ~rplju). korlstetl epruvete
sa U.zarezom radl odr8l!Ivanja utro!ene energlje udara.

Veza sa drugim standardima JUS M.ZO.504 - Proveravanje ma!lna zalspltlvanje udarom (mallna sa klatnom) JUS C.A4.061 - Mehanll!ka Ispllivanja metala. Oznal!avanja 011 epruveta za mehanlfka Ispllivanja me. tala

Princip Epruveta sa U.zarezom na sredlnl, polofena na dva nosal!a f osJonjena na dva oslonea, loml sa jednlm udarom klatna pod uslovlma utvrdenim ovim standardom. Zatlm se merl utrolena energija. Konfiguraclja nosal!a I oslooaca apruvete data je na sllef 2.

Nazivi
Nazlvl

kojl se korlste u ovom standardu dati su na sllell i u tabelll.

5 5.1

Epruveta
Epruveta je komad.slpke kvadratnog popreenog.preseka. Mere I dozvol]ena odstupanja mera epruvete da-

ti su u tabeli 2. Na sredinl uzdufne strane epruveta ima zarez u obllku slova U ill klju~aooice. Zarez u obliku klju~aonice d0bljenl sa zarezorn u sastojl se cd rJpe p"'~nlka 2 mm I samog zarez. slr;ne manje od 2 mm. Aezulutl obllku slova U. dubine 5 mm I u obllku klju~aonice, Iste dublne, ne razllkuju se. Sve strane epruvet. moraju da budu ma!inskl obr""ene. na uzdufnu osu epruv.te.

5.2

Aavan simetrlje

zaraZi mora da bude normalna

Utrolen. Inlrgfj. udara po jldlnlci povriint popre~nog preHka epNvet8

ud8m8 !118oIt.

IIlzdanje

SA vtnn

ZA VOD ZA ST ANDARDlZAQro

904

0'

Slika. 1 - Ispltivanje udarom (eproveta sa U.zarezom)

90.! 0,1. (2:1000)

Na slici je: 1 oslonel 2 nosoci 3 - uduoljenje 4 epruveta 5 - vlsina epruvete 6 - ~irlna epruvete 7 - dullna epruvete 8 - centar udara

Slika 2

- Konflguracija

nosoca i oslonaca epruvete

. 905
Tabela 1 - Nazlvl (prema sllel1) Poziel)a na sllel Jl/azjv
I

Merna jedlniea mm mm mm I -~~- mm -~ mm mm mm mm

-

1 2 3
5

Dulina epruvete Visinaepruvete Sirina epruvete epruvete umanjena za dubinu larela (visina I.nad lareza)
zareza laobljenja zaobljenja podnol)a oslonaea zarela izmedu oslonaea Polupre~nlk Rasto)anje Polupre~nik

~J___"-islna i Dubina
I

! 9 10 11 12

Ugao nagiba oslonace Ugao se~jva nOla Polupre~nik Sirina nOla Utrosena energija udara za pre 10m, KU zaobljenja vrha se~iva nola mm mm J

T abela 2 - Mere t dOlVol)ena odstupanja Nazlv

mera epruvete DOlVoljeno odstupanje

Nazwna mera

Dulina epruvete Visina epruvete Sirina epruvete Dul,;nazareza Polupre~nik zaobljenja podn&ja zareza

55mm 10mm 10mm 5mm 1mm 90' 90. 27,5 mm

I

:!:0,60 mm :!:O,11 mm :to,11 mm

:!:0,09 mm :!: 0,07 mm

Ugao Izmedu ravni slmetrije zareza I uzdu!ne 058epru.ete Ugao Izmedu su sednih uzdulnih Odstojanje Napomena: strana epruvete

:~ 2.
:!:2. :t 0,42 mm

ravni slmetrije zareza od kraia epruvete U posebnim jugos1ovenskim ga~ija sirina epruvete, Z3reza.

standardima za odredene proizvode debljini proizvoda,

moze S8 ut'lrditi drui druga~ija dubina

koja odgovara

a takode

5.3

Zarez

se, po pravilu,

izraduje

glodaniem, obrade.

Pri obradi ne sme doti do promene Hanja materjja'2, na crim~r. zareze ne sme da bude violjivlh tragova ma!inske obrdde.

uslew zagrevanj. 5.4 Epruvete...

Iii hledne

U podnolju

obele!ava

na jednoj od ~eonlh strana.

6 6.1

M~ina za ispitivanje
MaSina za Ispitivanje
du JUS M.ZO.504.

mora da bude konstrulsana

I installrana

stabllno

I kruto I proverena

prema standar-

Karakteristlke

maStne za Ispltivanje

date su u tabell 3. je, po pravllu, 3oo:t energl)om 10 J. dublne zareza 5 mm, utrohna ener.

.6.2 6_2.1

Nazivna

energiia udara maSine la ispitivanje vrSl sa ovom nazivnom

Kada 58 Ispilivanje gila 58 Oln~ava

i sa epruvetom

sa KU.

906
T abela 3 - Karakterlstllce ma!lne za Ispldvanje

Oznaka
R astojan;e IzmlKluosIonaca

Z ahtev
1

40.g.s

Polupretnlk zaobllenja osloneea Ugao naglba oslonaca Makslmalna llrlna noIa Ugao vrha nota Polupretnlk zaobljenja vrha nota Bnlna no18 u trenutku ~dara I

1 g.5 mm

1. 11:!:
18 mm

mm

3O:!: . 1
2.g.5 mm

od 5 m/sdo 5,5 m/s') 90:!: 0,1.

Ugao Izmedu povrllna nosal!a I oslonaca 1)

z.. molinostorlJelconSIJ'Ukcijo dozvoljenlJebrzinl ad 4.5 mI. do 7 mil. energlja udara, oznaka I(U sa dopunjava odgoyaraju~1m Indeksom.

6.2.2 6.2.3

Keda sa koristl dru~ija

Keda sa korlstl epruveta sa U-zarazom III zarazom u obllku kljueaonlce elja dublna nlje 5 mm, oznaka KU sa tak~e dopunjava odgoyaraju~im Indeksom. Prlmeri: KU 100/3 - .nerglla udera 100 J. dublna zaraza 3 mm; energlla udara 300 J, dublna zaraza 3 mm; KU 300/3

7 7.1

Postupak

ispitivanja

Epruveta sa postavlja popreeno na noseee; dozvotjeno odstupanje ravnl slmetrije zaraza od ravnl koja protazl kroz sradlnu rastojanja Izmedu nosee. Iznosl 0,5 Mm. Not mora da udarl epruvetu u ravnl simetrlje zareza sa s~ane suprotne od on. na kojoj j. zaraz. Ispltivanje sa vi'll na temperaturl od 23 :!:S'C. Ako ja u posebnom standardu za odrlKlenl prolzvod utYr"ena druga temp.ratura, dozvotjeno odstupenje je :!:2.C. Za Ispltlvan]a na temperaturi koja sa razllkuje od sobne, epruveta sa staYljau sradstYo za zagrevanje/hle"enje I u njamu drll. dok sa po caloj zapramlnl ne postlgne 18htevana temperatura. Epruveta mora da se isplta u roku od 5 s posle v"'enja iz sradstYa 18 zagravanje/hl"'enje. Ura6aj za prenolenja apruvete mora da buda konstrulsan I upotrebljen tako da temperatura epruvete ostaje u dozyoljanim granicama.

7.2

7.3

Ako se u toku Ispltlvanja epruveta na sloml potpuno, veC sa same deformlle, utrohna energija sa na mo1e odredlri. U tom slueaju, u Izva!taju 0 Ispltivanju mora se navestl da epruveta nlja polomljena prl xJ. N3!Jomena: Mogu da sa porede samo rezultatllspltlvanja epl'\Jveta Istog oblika I men. Ne po'toji opsti nal!in 18 pratYaranj~ rezultata dobijenih jednom metodom Ispltlvanja u rezultate koji se dobi. jaju drugom metodom.

Izvehaj 0 ispitivanju IzvaStaj 0 Ispltlvanju mora da ,add I slede~e podatlce: II b) c) d) a) Oznaku ovog standarda; Podatka 0 materijalu (vrsta eallka, broj lade); Obllk I m.ra apruvete I oznake osa epruveta (prema standlrdu JUS C.A4.(01); Nazlvnu .n.rglju udara klatna; T.mperaturu nl kojoJ j.vrl."" Ispltlvanj.; peru napromet

fl Utrol.nu .nerglju udara za pralom.

~ o.now miltjenj. Republitkog Mkretarij8U Z8 kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02
!umpa S zni Z8VOd Z8 Jt8ndardiz8Ciju ad 4.11 1974.

nepiKa -

Beogr8d

UDK620 174:669 1/.8 JUGOSLOVEN51Cl 51 ANDARD SA OIA VEINOM PRIMENOM ad 1966.08.30 Mehani~ ka ispitivanja Stati~ ka ispitivanja ISPITIVANJE SAVIJANJEM metala

907

JUS C.A4.005
1986.

Pravilnik br. 07-1860/1

od 1986-04-21; Sluibeni list SFRJ, br. 30/86.

Mechanical

!listing of metals.

Static bend rest

Ova; standar? nastao je revizijom standarda JUS C.A4.005 iz 1962. godine, JUS C.A4.105 iz 1968. godi-

ne ~ JUS
Standarg

C.A4.205
j~ II skladu

iz 1966. godine.
sa standardom Me<1unarodne org6lizacije za standardizaciju ISO 1438.

iz 1985.

go-

dine. Napomene u Ovom standardu imaju samo informativni karakter i neobaveznlJ SUo

Predmet

standarda

i podruC!je primene

Ovim standardom se utvrduje metoda Statiekag i",itivanja metala savijanjerrl. Standard se odnosi na ispitivanje "pruveta izradenil1 ad proizvoda na n~in utvrden odredbama posebnih jU9oslovenskil1standarda za od9ovarajuCe proizvode. Standard se ne odnosi na materijale i proizvode (na primer, cevi u komadu ill zavarene spojeve) za koje se metoda ispitivanja savijanjem utvrduje posebnim jugoslovenskim st.,dardima.

yeza sa drugim standardima

JUS C.A4.061 - Mel1.,i~ka ispitivanja metala. Oznseavanje osa epruveta za mel1ani~ka i",itivanja metala

Princip Epruveta se statieki opterecuje savijanjem, bez promene smera optereeenja, sve dok se ne postigne utvrdeni ugao savijanja. Osa simetrije ugla izmedu dva kraka epruvete leii u ravni normalnoj na osu savijanja. U zavisnosti od zal1teva utv"'enil1 odredbama posebnih jugoslovenskil1 standarda za odgovarajuee proizvode, pri savijanju do 180 D, dye boene, naspramne povrJine krakova epruvete magu nalegati jedna na drugu ili mogu biti paralelne na odredenom r..toj...ju koje se kontroli~e umetkom (slika 6).

Simbali
Simboli

i nazivi
i naziy; koji se u oyom standardu koriste dati su na slikama 1 i 2 i u tabeli.

Maiina za ispitivanje M~ina za Ispitiyanje mora Imati sledeee uredaje: al uredaj za sayijanje sa dya csronca i tmom Islika 1); b) uredaj l8 sevijanje sa V-blokom (blok sa udubljenjem u obliku sloya V) i sa tmom (slika 2); c) uredaj za savijanje sa stegom (sllka 3).

Ilzdanje

5A VI!ZNlIA VOD lA 5T ANDARDIZAClJU

----......

908

L 0 I
ro

Slika

'"

Slika2

Slika J

.909
Tabe'. - Simboli i nazivl Naziv Deb/jina ili pre~nlk epruv.te (ili pre~nik poligonalnog upisanog kruga u po. preseka) mm mm mm mm
0

Simbol

Mema jedi niea

a b L I 0 a

vrSinu preseka Sirina epruvete Du~ina epruvete Rasto;anj. Pre~nik

kod epruveta

popre~nog

izmedu oslonaca trna

Ugao savijanja

UnutraSnji po'upre~nik savij.nog dela epruvete

mm

5.1 5.1.1
I

Ure4aj za .""ijanje sa o,'oneima i tmom Du~in. oslonaca i du~ln. tm. moraju biti ve~ od pre~nika Iii firine epruvete. Prel!nlk tm. utvnSuje Ie odredbam. posebnih stand.rd. za odgovaraju~ materi;.le i proizvode. Oslonei epruvete su ..obl;eni, I' polupre~nikom zaobljenj. do 10 put. v.eim od debl;ine epruvete (Ilika 1). Povriin.oslonac. mar. biti dovolino tvrd.. Ako odr.db.m. posebnih st.nd.rd. oslonoea, I. mora bitl z. odgovar.ju~ proizvode nile druk~ije utvrdeno, rastojanje izmedu

I
5.1.2

i lI <

1 I

,
52

1= (0 + Ja) !; .12 I ne sme.d. se men;. u toku Ispitiv.nj.. Uradaj Z8 I""ijanje .a V-blokom Povr!ine udubljenja u obliku s/ova V moraju obrazovati ugao od 1800 Q (slika 2.) Ova; ugao sa utvrd'Jje odredbama posebnih jugos/ovensklh standarda za odgovaraju~e proizvode. Ivlce udubljenje u obliku slov. V moraju biti zlobljene, 50 polupre~nikom zlObljenjl do 10 puta v.elm od debliine epruvete. Iviee morlju biti tvrde. 5.3 Uradaj za '""ijanje sa stegom Uredaj se sastoji od stege i tml dovoljne tvrdo~e. Sila deluje na epruV811J preko poluge (slikl 3}.

6 6.1

Epruveta
Za ispltlv.nje savijlnjem kOristl se epruveta kru~nog, kvadratnog, nog preseka. SVI podru~jl u m.terij.lu koj. su bila pod utie.iem moraju S~ pri jzradi epruvete odstraniti. Ova podrucja pravougaonog ill poligonllnog popre~. reZlnj. pl.menom i sli~nlh poStup.k. sarno aka se j sa njima postiie

SI!'ne odstranjuju

utvrCt:ni ugao savijanja.

6.2

'vice pravougJone debljine epruvete. Ivice epruvete

epruvete Prilikom

mora~J S~ z30b!iti; poluprecdk zu.Jbljenja ne sme biti lJeci ad jedne desetine zlob/j.v.nj. ne smeju se obrazovati popre~ni zarezl, ogrebotine i tragovi reispitlvanja. ivicama postife nije drukl!ije ur,rdeni utvrdeno, ugJO siliiianja. !irin. epruvete je: samo ako se i sa nezlIOblje"im Z3 odgov.raju~
iIi manj.

zanja koj; nepovoljno

utll!u na rezultate

S8 ne zaobljavaju posebnih
I!ij. je !irin.

6.3

Ako odredb.m.
.J Zl proizvode

st.ndard.
20 mm

proizvode

bl Zl prolzvode I!lja je Sirina v~~. od 20 mm 20!; 5 mm, za proizvode I!ij. je debljinl manj. od 3 mm; od 20 mm do 50 mm, za proizvode I!ija je debljinl 3 mm ili ve~a.

ist. k.o !irina proizvod.;

6.4

Debl)inl epruvete zlvisi ad oblik. i meta proizvod. od koj09 se epruveta izraduje.

910
6.4.1 Debljina epruvete izradene od lima, trake ili profila ista je kao debljina odgovarajuCeg proizvoda. Ako je dabljlna preizvoda veca od 25 mm, ona se mole smanjiti m.sinskom obradom jedne povrsine na debljinu na manju od 25 mm. Pr! ispitivanju savijanjem epruveta se postavlja tako da povrsin. koja nije masinski obradana bude podvrgnuta zatezanju. EprllVete krulnog iIi poligonalnog poprecnog preseka ispituju se savijanjem bez smanjivanja pov.sine po. precnog praseka prolzvoda ako precnik (kod krulnog poprecnog preseka) iIi precnik uplsanog kruga (kod poligor.llnog poprecnog preseka! nije veci od 50 mm. Ako je precnik ili precnik up;WII1og kruga ve. ci od 30 !11m,on se mole smanjiti na precnik ne mH.jieX!2~ iYlm.6,koja precnik iii preenlk upisanog kru. ga veCi od 50 mm, on se mora smanjiti na precnikne manjiod 25 mm(slika 4). Prl iStJitivanju sevijanjem eprul'et' se postavlja tako da povrsina koja nije m.sinski obrade... bude podvrgnuta 'atez.nju. 6.5 6.6 Za otkovke, odlivke i poluproizvode mere epruvete i n.c~n izrade epruvete utvrt!uju se odredbama poseb. nih standarda za odgovarajuce proizvode. Dulina apruvete zevis! od njene debljine i ad uredaja za ispltivanje sevijanjem.

6.4.2

Postupak
Ispitlvanja sa, po prevl1u, v.si na sobnoj temperaturirizmedu 10.C i 35 'c. Pod kontrolisanim uslovima, Ispitlvanla sa vrli na temperaturi od 23 t 5.C. U zavisnosti od zahteva utvrdanih odredbama pesebnih standarda za odgovarajuee preizvode, ispltivanje savllanlem vrfi sa na sledeel neein: a) optereelvanjem sve dok se ne postigne utvr(!er.a valicinaugla sevijanja pod detim uslOYimaIslib 1,2 i 3); b) optereeivanjem sve dok sa ne postigne da kraci epruvete budu para/elni na utvrdenom rastojanju (sli. ka6); 0:1optereclvanjam sva dok kraci epruvere na nllegnu jedan na drugi (slika 7).

7.1
7.2

7.3

Pri ispitivanju savijanjem do postizanja utvrdane vradnost! ugla savijanja apruvata se postavlja na oslonce (slika 1) Hina V.blok (slika 2) i savija na sredinl izmadu osloneea dejst1(om sUe kola mora kontinualno da rast,. Optareclvanje apruveta mora da sa vrSipolako, da bl sa obezbedilo plasticno tacanje materijlla. Ako epruvata ne mola da sa savije do utvrdene velicine ugla na oplsonl neeln, Ispitivanje se dovrSava pri. dskom naposradno na krajeve apruvete (slika 51. PO ispitlvanju sevijanjam do postizanja paralalnosti krakova, epruvata se mole prvo sevitl do odredanog ugla (prema 1. 7.31, a zatim sa postavlja izmadu dvo paralelne ploce prese (slika 61. gda sa dalje delormiSe $Vadok kreel ne budu paralalni. Ispltivanje se mob v.siti sa umetkom ili bez njaga. Debljina umatka ut. vrp~je se odredbama posebnlh standarda za odgovarajuee proizvoda. Ako Ie to utvrdeno odredbama posebnih standarda za odgovarajuee prolzvode, posla prethodnog savija. nJa epruveta se postavlja izmedu paralelnih plofa prese i savija deistvom lile koja kontinualno raste sve dok se kracl epruvete ne dodimu (slika 71.

7.4

7.5

8 8.1

Prikillivanje

rezultata

RazultatJ ispidvanja sevijanjam prikazuju se u zavisnosti od zahteva utvrdenih odradbama posebnih Stan. dard. za odgovarajuee proizvoda. Ako ovi zahtevi nisu utvrdeni, smatr. se d. ie epruveta izdrfala ispitiva. nJe saviianjam ako na njanoj povrsini nema pukotina vidljlvih golim okom. Napomena: Redl statistickog prae..nja kvantit.tlvn'" pokazatelja lomne duktilnosti pri ispitivanju sevija. njem, stvamo lomno izdulenje mole jedncstavno da ;a meri pomocu nalepki sa milimetar. skom skalom.

8.2

Ugao sevijanla,

utvrden

odredbama

posebnih unutra!:nji

jugoslovenskih poluprefnik

standarda

za odgovarajuee

proizvoda,

uvek

s. smatra nalmanjim.

Ako je utvrdan

savijanja. on sa smatra najveeim.

--

911

1J~IV~
Slika4 Slika 5

Slika ti

Slika 7

912
9
Izvettaj 0 ispitivanju U izvahaju 0 itpitivanju savijonjam mor.ju se navasti sladeti podaci: a) ozn.ka ovog standard.; b) identifikacioni podaci 0 epruveli (vrsta matanjala, broj hr!a, pravoc ose epruvete u odnosu na oblik proiz.oda pram. stondardu JUS C.A4.061); c) oblik I mere apiuvete; d) metod. Isphi.Mja; a) rezultat Itplti..nja.

N.otnOYU

millienja

Republitkog

sekr8t.,.ij8ta ~tamo.

Z8 kulturu SR Srbije br. 413-81 /14"()2 ad 4. II 1974. Savezni zlIod Z8 '~nd.rdizaciiu

ne plata Ie pore.

na prom.'

Beograd

( ~A~: '~';1q.~1:~1q.42(01l3.5) JUGOSJ,OVF.NSKJ STANflAnn

-- .-

--.-----.-MeluuUcka IspltiV1U1Ja metala KONVERZIJA VREDNOSTI TVRDOcE cEL'KA U VREDNOSTI ZATEZHE cVRSTO(!E
lil1ll SR.r', br. 11/93.

913
JUS C.A4.0l3 1993. idt
JmiTRIOIOR:

Owlj I18ndltd

obj8Vljon je U ,.5Iufbenom

.------

I'JII'J

of -t61.~ lIeclll"'fc,,1 '''.~' '''It .tr."ttth v",,,t!.~

- Crm"nrs/o" ot IlIIrd"t!s.~",,'up..~ steel

to ten.~f1e

sU.. ..lr""R'.h vnl" , I ..n F.nro"nnn 'n(omllitlo" aU.. ..trr"It'-h c"nvnr..f"n vlllue.. for ..tent.
NACIONA/Nt rRF.nr.OVOR

OvaJ ..tn""nrd stand"rd'?nd.l"

..II t..bnlc:ki.. .I" fctr.ntlc"n '50/111 I010ll:19B9, Steel

-Jmr.:ttIlJ"" Canvonlnn

K""..""rn<fne orgll"h,ndJp. 7." or bllrdnoss val Un. to t.."-

clrcul"r

""4: 1982, Hardn

t.."-

Ovaj st::'",l.1r,1 rr..,I..t"vljll prevort 511 ..ngl..skol j.."'ik'l tehnickog ISO/TR ''''1'11 h: ''lIq. I'''ffn... I"rllrtltll 14 J.. KomlsfJIt standarde .ehllnl~J..;1o Is"ltlvltnjn ",..tltIA. "" OvaJ 1'1"""..rt/
Vnll cfl.lrn."h

.bv..stltjIt 17. oblasti

.I" t"I.."I.. "

lIu'''nn''rodnlb frft :ldt v "'1

sk I "d.. 5" F:..ro"orlll Informllt In" circular

J jngn..loven..kfh JUS JUS JUS JUS C.A4.00J:198S C.A4.0JO:1986 C.A4.001:1986 C.A4.002:19B5 ..tllndllrd" .

N4-82.

ISO 6~Ofi: I '"'' ISO 650i-I:lqIl2 ISO 611":!:' "lIf,

CIt I rn."

.I "It"" I"vp.n"k I ..t"ndllrd

JUS (:..~,'o '''1'\, ,qll~, H.hnnlc:klt ispltlv"njlt m"tlll" - Ispltiv""j. tvrdo~e po Rrjn~l.. JUS C.M."1": 1"111;, tt"h""fr.kll t:.pit {vllnJ/! ",..tal... Ispit iVlln.l~ tvrdo~e po VikerslI (nrt IIV S do IIV (00) JlIS r.. M. I : 1'111/\, H.lonnf~kn is"itfva"j" meta]" - St"tir.kll i"pitivllnja "" VII"J" 7.ltt'!""nJ,,,m T'!rminf i deflnlr.ij. JlJS C..\',. 111"': 1 j. rt.."nnlr.kn ispltlvllnjll m.tltllt r"l'itiv!1nj. "lItezanjem ""

- Ispitl-

Cltlr,,"'
ISO f;;"';,

..".t.."nrntfnf ..tnnd"rdl
"1111, rr"tllI11r: ",,,t.rillls

JSO"~"--I, ''''~.
JSO "R"~ ''''''''

rr..t.n'lir:mllt..rinls
tr:> IIV 100 1ir. mnt"rlllls ~f"t'"

- IIlIrrln.."" t.."t - Rrin.11

- II"rt/n..ss t'!.t
- T",nsf.l", tesUng

test

- Vir:k'!r" test

- Part I: HV5

Deatriptnrl: -.'''i.

tv.""",.

t'n""'"

r' Bri~ol'J. tH~~"~ I'"' V,kor,oJ. ntpln.

r.vr.to.:'. hktor korverzij.

.----------.-.---------"'''n".I''
1!AVY.7.NI 7.AVOn 7.A STANlJARnr7.ACrJU

--- -.-----.------..---

914

-.-.

rr~vod

nA

~rp~kf

j~?fk

PREOOOVOR

ISO (Med"nAr,,,I..., nrp,'ni7.AdjA ?11 ~tRnt1Arelh:Ac:ljll) je ~vet!OkA (peleracija nado!OtAntiArdf7.I1C":ljn (J~O "Ianlca). Rad nA pripremanju medllnlln'Alnih in!Otitllri.i' "" kr07. ISO t"hnickp komitete. sVAka ISO clanica, kada rodnih stAnti,,,.,I., !O" ntivlja jP. zaintpr"'",,',n,, pr..t1m"t rAelA n..kog od o!Onovanih tphnickih komUeta, ima r., "'I ,,,,nj.. pravo da ci"'''p.I pr"d"tAvnfk" II taj komitet. "pd..nArot1np. organizacijp.. knj.. !OilU v"7.1 !Oil ISO, tllkode ucestvuju u radu. vledine i "..vl"lln". IIsvojlli odgovllrajllci tE'hnicki komit...ti Nacrti mp,IlIn"",,,1o';h ..tRnciArtill knj.. "''' prp. "Pgo sto ih Savpt ~lIlju se !OV;~ '~n eIA"ICAmll nA "''glll!Ono!Ot ISO usvoji kao prpmA ISO po"tllpk.. po kome standllrd mpdunllrod"" ..1,,,,lnn!". StllntiArtii !Oe ""vlljlljll clilnic'l, mora gle"'A"j,..m til1 ..",.oji nnjmllnj" 75 " jp T"hnicki TSn;TR 1010R pripr..mio komitp.t IsnlTC 17, Stepl. Tehnicki ;?'v""".j

CF.LIK

- XONVI'II7.IIA ,

VRF.nNnST( rR lHENI':

TVRnotF.

lJ VRT.nNOSTT

ZATE7.NF. eVRS1"OI'!v.

PREDHET

rnnRllr..TF.

knnv..rzijP Ovaj tehnfi'kl 17""", "j <111.1" r""g" tezne cvr5tn"..., ""'011,,,,-1j..".. 7.11!Oklll.. tvreloce za njihovo knr;'~"'nj",
,,; Podrucja kon""" .I" owl" eI"fin f"lInll Ije od 2 mm) "., hnmn~""om !Otruktllrom.

vredno!Oti po Brinelu

tvrdncp. u vredno!Oti ?Oai po VikE'rsll. i pravilll

proizvodp. (d..b-

primpnjujll 5e nil !;ve celien.. bp.? ojacavanja deformllcijom.

2 VF.ZA SA

nRIJr.! H STANOARnlHA

Slede..:i 51 "",10,.1' ..",h'7." otirpcih" koj" nil osnO\'11 po?ivllnjll 11 ovom tekstu cine oelredbe ovnJ! '...',,";:k,,~ ;7.Vp"tAjn, Nllv"eI..nA i?dAnjll VIl7.i111 !Oil II vr..me objavljivlInjA. KAIr" ,,'- i c:t J'H"lnr,H porllt'\7.11 revi7.iji, uc~~nici ngovor,q 7.A~nOVAnih nA O\'oj rr"pnrnr: Ipo7.vani su ellI i5pi tajll mog'.<'.nost primenE' nlljmpdunaro,!"" i I ...h" I;'\'''j n,1\'pti,.nih !Otllnelllrd.1. ~lanice IEC i 11;0 ondllvaju registr" novijih ;7.JO,,-j, ti.,'.i" tekucfh v:t;:...,,"ih fT11""'"n:1rnrfrlih ~tt1nrlA['d.q.
ISO 6506: 1~~ 1,

~f"t .,Inl
tH.1"

m.,t"rij"li

- 1!OI'itivnnje

tvrdo.:e

- l!Opitivanje
- Y"pitivAnje

po tvrc!ocp

BrI-

ISO 6507-1:

I"',

ISO 61\'12: 1~~'"

mp.tlll" 'Mtprl,;"li - Y"pit;vnnjA (",1 !IV 5 tin !IV 100) r" \'ik""" H...",,,i,'k,, ;~r;Uvnnj" m..tllln Stlltlekll i d"finicije 7,t"7.l1nj"," - T...rmilli "'i'

"..., ,In;

i!Oplti\'Anjll

- IspltivA-

PRINr.lr !1I'~Fr,~
k"""",,'-I

IWNVF.R7.I.TF.

Opse7.i ~oratnrij", veta Z8 lvrstoce Re?n1tqtt

j...

"~tnnn\'Ij"'n; rll"pnn f"IJkll,

".1 1->""i r"7,nltatll

elnbijpnih

i7. rllzlicitih

111er,ruZlJt~?np.

i<rit 7." v...liki

..~; "" iI'n~ !->cnj" h'.11"i.1" ~"tl'?n~

f~plt;\'''nj'' cvr~tncPJ

tvrdoc'~ !Orrovedp"ih nil krlljevimll koje ~11 koriscene ZA nrlr~div...nje

!livoom

nvlh ;..p;t;v.1njll po,'"r"... '1'5"', j"

!On nhrn"pni

\o:onvendonillnim

stAtistickim

metodamll

:r=A

"-----2

.----.NAPOIfF:NA . \'r~t~ ;;..1 fkll koJ" m~kl ,'..Ilk, k"n~tr"kdonl cV",lr":". l~gfrl1nl cp.II<:I su i~pltlvl1n.. bile su slp.driep.: cp.II<:I, celkl visokp. cvrlltoep., J np.r<fl1jll~i celie!. iZllzetno celiei mek celik, vrlo visoke

.915

C..t foci
klll.l"no

~II

hi II

I~rltl\'llnl

u IIt..nJu

I"porukp.

(vllljllno,
..

normAlizovano,

lareno,

I olr"~t"no).

Ispitlvl1n.i"

tvrnr...

po Brlnp.1u,
"u sprov..d..n..

{"'plth..njll
u sklAdll

tvrdoep.
$a standll

po Vlkp.r5u

tezr... ;:Vr~ 10':" ISO 61192.

h 1111

i ispitivanja ZIIrd 1m.. ISO 6506, ISO 6507 -1 i

cvrlltoce, . nil

Na alld I "11.1" "P. op""g sliel 2 r~..1t ""'II\'p.rzije

konver:o:ije tvrrloc" tvrdocp. po Vikp.rsu

po Brinp.lu U zlIte:o:ne u ?oatez!!!! cvrstoc.e.

u tllh..L,..., I I 2 dllt.. $11 gr..nienp. nost i t\'nfor.II - ?ollt!!Zn.1cvrstoca.

4 usrnVI rRTHF.NF.

vredno"ti

opsegl1 r""ipllnjll

konverzionJh

vred-

Vredno~11 ".1t..,,"lh evr"tor.II <inblj"n.. ko"v..r:o:ijom ni u kom alucaju ne mogu :0: ern" niti vr",fnn"tt utvr<f..np. u ..tllndllrdu 1:11prol:o:vod i njihovo korUc.enjo cuje pot r..I", ZI1 "provo<f..".!..m 1..1'it IVllnjll :O:lIt'!zllnjem. One tllkode ne ne 15kljumogu prp.dstevljllt. I n~novu u s luellj.. "'porll.
Vredno"t I ,Iohlj"n.. konven:ljom, <il1tf! U OVom tehnfckom titi o<ir..ctlVllnje re,f.. Vp.) Icine "'11m"! z..t""np. cvratoce. "" . po,",,,hnlm ,",1";;"jp.vima NAPmfF."" mo?e lie u5postevitl red~n~ vr~t~ rrof~vodR. l1:vestaju, mogu ae korls-

"

po",ebne

korelaeija

za

od-

916
Tllbelll Granicn!! 1

- Irn"v"r",q"
n""'''''''

tvr"n.!11 ro IIrlne1u - :ltllte7.nllCVTlltoCII

(n{vo pov..renja 95 \)

f or.",," rl"'lr"njll

TvrdClt8 po Brinelu HBS II HBW 85 80 15 100 105 110 115 120 125 130 135 1010 145 150 155 180 1&5 110 175 180 185 180 195 200 205 210 215 220 225 230 235 2010 245 250 255 260 2e5 270 275 280

Minim.". nUlzn8 tYntc:t. Rm.mln N/mm211 270 280 290 310 320 330 350 360 310 390 400 410 QO 4010 C80 410 480 500 510 530 &40 550 570 590 1500 520 830 650 670 680 700 710 730 750 760 790 790 810 830 &40

MokJimll". ZllUnl tvl'ltaee Rm.~k. N/mm2 II 410 4BO 490 510 520 530 550 !!60 570 580 1500 810 830 &40 860 870 880 700 710 730 7010 780 770 790 800 820 830 B50 B70 BBO 800 910 930 950 960 990 990 1010 1030 1040

'lVrdc:t. po Brlnolu HaS ill H8W 285 290 295 300 310 m 330 340 350 360 310 380 390 400 410 420 QO 4010 450 480 410 cao 490 500 510 520 530 &40 550 550 510 5BO 580 SOO 610 520 1130 &40 650 11 1 N!mm2

Minimal". z..znl tvrstat. Rm.min N/mm211 860 680 890 910 950 9BO 1020 1050 1080 1120 1180 1200 12010 1210 1310 1350 1390 1QO 1410 1510 1550 1590 1830 1680 1720 1780 1800 1 B50 1 B90 1 9010 1980 2030 2010 2120 2160 2210 22eO 2310 2350 1 MP.

Malcsimtlna z..zna CYntat. Rm. moks N/mm211 1060 1080 1080 1 110 1150 1180 1220 1250 1290 1320 1360 1400 1 4010 1410 1510 1550 1580 11130 1670 1710 1750 1790 1830 1 BBO 1920 1960 2000 2050 2080 21010 2180 2230 2210 2320 2380 2410 2460 2510 2550

NAPmlF.NA
mogu

ne i",k lj>';" i" r"l,..hll

I',,,,I,,,,.!; 7.,t t "7n ih ;:1"'. o"11 rioh; j..n.. lit vr""np u ~lAnrlArrlll ?;'Im"'" i t i \'f',..rt~t")c;t;

konv..r"

!jom

n!

1\ kom

lucl1ju

?f1 proi?vorl

:f nj ihovo '" kori~cpnjp.

"..

-rrm.o,{pnj..m

i-pi t iVl1nj" z"te""nJrm.

""

------.---..-----

- 917
Tabcln, ~nnV~r7.ljA: tvrdoca

po Vlkp.r~.. - 7.Alc7.na Cvr5tocA (n Ivo povl'renjll 95 ,)

Gran Ir,,~ \'rn<1n~"tI

OP"PIt" TA"Ip"nj"

Tvrdct. po Vile.rsu HV 85 90 95 100 105 110 115 120 125 130 135 140 145 150 155 160 .165 170 175 180 185 190 195 200 205 210 215 220 225 230 235 240 2'5 250 255 250 265 270 275 230

Mlnimaln. u.znl evl"ltct. Rm.mln N/mm2 II 200 220 230 240 260 270 290 300 320 3JO 3CO 3eO 370 390 COO 420 CJO 450 C60 ceo 490 510 520 540 550 570 S80 600 610 630 650 660 680 690 710 720 740 750 770 790

M.k8tn8ln. Z818Znavrstce. f Rm. mak, N/mm2 II 420 CJO 440 C60 470 C90 500 520 530 sea 560 570 590 600 620 630 650 650 680 690 710 720 740 750 770 780 800 810 630 8CO 860 880 890 910 920 9CO

T"rdct. po Vik....u HV 285 290 295 300 310 320 3JO 3CO 350 360 370 380 390 COO 410 420 430 ceo 450 C60 470 ceo 490 500 510 520 530 540 550 560 570 S80 590 600 610 620 630 sea 650 I) 1 NimrrtZ

Minlmaln. Z'1Una 4!Yntat. Rrn. min N/mm2 II 800 820 8CO 850 880 920 950 9aO 1020 1050 1 ceo 1120 1150 1190 1220 1250 1290 1320 1360 1 COO 1 CJO 1470 1500 1540 1 S80 1610 1650 1590 1720 1760 1800 l8CO 1880 1910 1950 1990 2030 2070 2 110 1 MP.

M8lcs1ma1n. ZIt8Zn8evl'ltcta Rm.mlkJ N/mrrtZ II 1020 1030 1050 1070 1100 1130 1160 1200 1230 1260 1300 13JO 1370 1 COO 1430 1470 1500 1540 1570 1610 1650 1680 1720 1750 1790 1830 1860 1900 19CO 1980 2010 2050 2090 2130 2170 2210 2240 2290 2320

m
970 990 1000

.
?A

NAr0':r'!1\
~n.e;1I

. '''rN1,,''c;ti
-~r1'"'n;t i

7.:1tp7.nih
i

r.\'T~totA

dohijp.n~
11 ~t.qnriArrlll

kOnVPT7.ijom ni
prn17.V()r) 5

u korn slucAjl1
njihovo ?R~ic~"jp

n~

nO'

;.;.)

\'r.:-r1nn~t

l1:7.vr""np.

il'''.I''

rotr"h".

7." "provo,'"nj..m

j"pitivanja

zacp.7.lIn.ll'm.

~-_._---_._5

918

R. N/m",1 2500

! I
.

I I
I

I
I

I I
! I
I

I I
I I

I
I 2000

I
I
I I I

I I I ! I I I I
I 1 I I
1

I
I

I
I
I I

I
I I

I I

I I

I i

I I ! I I
I

I 1,,1

I I

1500

I ! I I I i I I I I I I II I I I 1.-1' Y I 1/1 i A' I ! I I I I I I ! I I ! I 1./1' I I I I I I I I I I I I I I I I i i I Y I

j

I I I I I I I I

I I I I I
1

i VI ! I I I /1 vi I V VI I I YI VI I !
VI I I
I

I IYI

! ;
I

I I./'!

YI

i I ! I I. I I ,
,
;

I i I !

! t
I I

I
I

1000

i : i ;
!
!

I
i
I

VI
iX:

! I I I I I I I i I I I I I i I I Yi I I I I i !/ I I I ! 1/1 YI i 1.....-( I i I 0 I
1/;
I V I i
I

!/T I i I I i I ! ! I I I I I I I I I i ,/ I I I i I I I I I i I i.../, I 1/1 i I I I I : I iI ! I I ! I I I I i I 1 i I I i I I I L/i i/.' I I i

)/I !/ ! 1/ I VI I I i I i 1/1 ~! I i i IA I
I i

I ! I

!
:

i I I I i
I
r

!
I

I !

.!
! I
!
i

i
I

i I
!
i

I I I i
! :
I

I I

i
L

I I
!
I

! ! I !

I ,
!

; : ~: ! :

i
:

I I

i I I
i ; !
'00 i ! ~i I

I
I

soo

/1
i

NAPOHF.NA

/i
I

I !
i
200

i ! ! I i i I I I I
I

I !

' ;

! II
,
i

I I
I

~! ! I

:
.

!
i

i
I

'
I

I
: I

'

I I I

I I ! ! i ! I I
300

!
I

~.

~oo

500

tOO

HBS HBW

- \""""n~t

mo&" "."~"" i' I "TNlnn"U ne !"kl i"'-" j.. rn'r,.h"

I ""t",,n Ih r.vr"toc8
""

IItvr<t"ne u ..tlJndllrd.. 7.11 proi7.vod f nj ihovo ""rovod..nj..m hpitivllnJIl 7.lItp.?lInj..m.

dobij..ne

konverzijom

ni u Itom slucllju

korHcO!!nj"

n..

~I i.,,, 1 - Tvrdn~II po Brlnn1..

- 7.IIte7.1111Vr."tocII c

. .--------.. 6

-_._--

919

2000

1500

1000

i : I I ! i I ,; I ~ I ! ; I ,
:

l
:

500

. .
, ;

1;:

:
I
'

:
j i

! ,
:

f I Iii: ! ~ ! : ! ! ,
'.

: :

i
I

: !
i
100 200

i 300

'

I
l.(tl)

i 500

~oo

HV

NArr"'r'!A - '.'r",f",,,,tI 7.'Itp7.nJh cvr~toc,~ t!"hiJpne kon""r7.IJom ni u kom sJlIr.'Iju np kori~cp.i~j~ m"~'1 -"'''''''''n;ti vr,..rlno:'l=tf 11tvntpne 11 :'I=tRn("~rdl1 7.A proi7.v"rt i. njihovo ;..l.1 "7,Rtp'7.;Jnjp.m. ill':"j"" pntrph11 7.:1 !l:rrovo(tp.njp.m i~pitiv.qnjlt n""

~'ikA 2 - Tvrt!ocA ro Vlkp.r~u - 7.Atp.7.n'l vr~toca c

KrAj rrrvodn nn ~rp~k{ jp.7.lk

Hi Di~CYU

li!ij!r.ji ~ini!hri!'.

!lup. S.yu.i ayod II s!.r.dird:uciju h~9rid :. tullJru R!pu~lik!Srb:jt tr. '13-3"13'" od i!'.07.1~~2. n! p:.c. Sf port: r.. pr~lf!
Zibr.~jfr.~ prdlupiYiRjt Isy! vnlt ul~~:iY."i.'

-.-..----.-7

920
lUGOSLOVENSICI STANDARD SA OBAVEZNOM PIlIMENOM ad 1986-12.17

Ukupno stI Mehenitka ispitivanja metall ISPITIVANJE tleE JEDNOST AVNIM UVIJANJEM . Prwilnik br. 07-3423/;

JUS C.A4.0 16
1986..

,. I

Gel1986-08.13; Slu!bani lilt SFRJ, br.56/86,

.torsion .-. fllSt o( wire

MechtlnlcM

ftlStlng

o( mtlttlfr.

Sim,:itl

rw!zqom mndtlrdtl Ov-J mndtltrl I" ""mo din" IJUS C.A4.215 iz '970. godin".

JUS C.A4.0'6

iz '962.

godln",

JUS C.A4.

"6

iz '968. go-

Standtlrd jtl u skl8du StISttlnd8rdom Met1unsrodne organiztlclje Z8 st8nd8rdiz8Ciiu ISO 7800 iz '["34. go. dine.

Predmet

stendarda

i podru~je

primene

Ovlm stlnd.dom se utvn1uje metodl Ispltlvlnjl sposobnostl metalne tlce pre~nlke IIIdebijlne ad 0.3 do 10,0 mm de se pllstl~no deformlle jednostlvnlm uvijlnjem (torzijom) u jednom smeru.

Princip
Epruveta jln]L II uvije oko IVo]e 018 u jednom smeru we dok Ie ne preklnel1l Ie ne postlgno utvrdonl bro! uvl-

Simboli

i nazivi

Simbolil nulvl kojl 58u ovom standerdu korlste did au ne sllcl I u tabelll.-

4 4.1

Uredaj za ispitivanje teljustl morlju bltl dovoljno tvrde de se obezbedl krutost I o~ornost nl hlbenjel spre~1 prokllzevlnjo opruvete. t.ljustl su u urooalu post;,V'Je';;i'iiko Iii zi vreme Ispltlvlnjl o~ju u Iltoj 0511ne prouz;:;;kuju sovijlnje epruvet..

"t:I

~
II Jzdanje
SA Vl1.NI ZA VOD ZA STANDARDIZAaJU

JU5C.A4.016

921
T abela 1

- Simbolil

nazlvl

Simbol d Dr L N.

Nazlv Preenlk okrugle flce Karakterlstlena mera flce koJa nlJe okrugll la') SIobodn. duflna Izm""u eelJustl Broj uvijanja

Merna jedlnlc. mm mm mm

Z8 odgoval'8jute

-1} KarekterlstlOnamira lice koja nije okrugla Jeste najveta mer. poprefnog pnII8ka I utvr~uJe proizvode. 51 odredbama posebnih jugoslovenskih ltandarda

4.2

eeljustl koju za vreml Ur"""j moro bit! t.ko konstrulsan d. SOne spree.v. promena rastojanja Izm""u IspldvanJa Izazly. epruvet.. Jedna od eeljusd obrte se oko oso epruvete, dok drugs ne sma d.lma nlkakvo ugaono pomeranje, oslm pomerlnja potrobnag z. merenje obrtnog momenta. eeljustl mote podeflvllI za rBzllelte duflne Ur"""j mora bid teko konstrulsan dl so rlstoj.nje Izm""u epruvetl. Ur""aj mora bit! tako konstrulsan da mote da prolzvede odgovorajuCu snu zatezanjl epruvete (t. 6.2).

4.:1 4.4 4.5

5
5.1 5.2

Epruveta Epruvetl je komld flce odr""ene duflne. Kom8d flce kojl se korlstl klo epruveta morl bid provo Zici so Isprovljl rueno III, Iko to nije mOguc!e.' . eeklfem od drveta, blkr. III plastlene mise, prl eemu so flc. postlvljl na horlzontalnu pOdlogu od slle. nag mlterljll.. Prl'spltlvlnJu sa ne sme oltetltl povrilna flce I epruveta ne ~e bltllzlotena uvljlnju. ZICI kojl je mestlmleno jako krlva ne korlstl Soklo epruveta. Ako odredbaml Jugoslovensklh standarda za odgovaroJufe prolzvode nije drukeqe utvrdeno, nlzlvnl slobodnl dullna epruvete Izm""u eel]ustl je prema tabell2. Tabell 2

5.3 5.4 5,r.

- NlZlvn. slobodn.
mm

dufln. epruvete N.zlvn. slobodn. duffna epruvete Izmedu eeljustl

Nazlvnl preenlk d1)

0,3<:d< 1 1 <:d< 5 Ii <:d t)

200d 100 d21 . 5Od3!

IIIkl..kterlnlenl ml.. D. 21 Kodouroe.. no dozvoql\ll korlltlnJI dullnl Jodnlkl 100d,motl" korIJt~. 11 dullnl Jodnlkl 50 d. 3) Kodouroe.. no dozvol!..1 korlltonja dulinl Jodnlkl 50 d. mol. .. korlStltl dullnl jldnlkl 30 d.

922
6 6.1 6.2 Postupak

JUS C.M.OIE

Isplt/vanj. 18, po pr.vllu, vr!1 n. IObnoJ tlll11p...turllzmecSu 10 I 35 e. Pod kontrollsanlm uslovlma, IIpltlv.nj. II vr!1n. tempel'lturl23:1: 50e. Epruv.ta 18 postevlJ. u urecS.J tako da 18 nl.na uzdutn. 0$1 pokl.p. sa osam. e.llustll d. z. vrem. Ispltlvan). ostan. pravL Ako odredbam. posebnlh )ugosiovensklh standard. z. odgov..alu~a prolzvod. n/j. druke/j. utv",.no, ovo se post!}. opl8r~lvan)em IPRlv.tt konstantnom Zlteznom sI1om,dovollnom d. I. IspravL Napon zat.zanl' n. sm. bltl v~1 cd 2 od vrednostl nazlvn. z.t.zn. evrst~. lIce. " Keda 18 IPRlveta postavl u urecS.I, )edna eellust II obn!e konstantnom brzlnom sve dok se .pruvete ne preklne IIIdok II n. postlgne utv",enl bre) uvq.nj.. Brol. II punt obrtajl eelJustl prenet/ na lieu. Ako odredbem. posebnlh )ugostov.nsklh standarda za odgov.ra)u~e prolzvode n/j. dRlkelj. utvrdeno, brzlna uvljanJa n. sme bltl vKa od vrednostl datlh u tabell 3 z. eellk, bekar I beketn. legure, alumln/jum lalumln/jumska lagure d.tog p~nlka. Ako bro) uvqan)a zadovolj.va zahtev. utv",.ne od.!.edb.ma lugoslov.nsklh standarda za odgovaraju~. prolzvod., smatra se da )e apRlv.ta.lzdrbl. Isplt/v.n). bez obzlra na pololal mesta prekldL Ako bro) uv!)enj. n. zadovollava ov. IIhtev., . mesto prekld'le n. ud.q.nostl do 2 d od eel)ustl, Ispltlv.nle se mor. ponovltL Tabel.3

6.3

6.4

6.5

- Na;v~a

brzln.

uvqanja

Pr.enlk d ill karakterlst/en. m.ra 0 mm d < 1 d < 1,5 d < 3,0 d < 3,6 d < 5,0 d ";10,QJ

Najv~1 bro) uvqan)a u sekundl ~.lIk 3 1 Bak.. I baker Alumlnqum I alumln!ne-Iegure lumsk. I.gur. 5 2 1,5 1 0,5 1 0,5

1 ..; 1,5"; 3,0 ..; 3,6 ..; 5,0 ..;

IzveJtaj 0 ispitivanju U IzveStaju 0 IspltlvanJu moraju 51 navestl sled~1 podael: a) oznaka ovog standard a ; b) podaclo mat.rijatu (vrsta, brol Sart.); c) Identlflkaclonl pod.cl 0 epNvet/; d) pr~nlk dill kal'lkterlstlena mera 0 epNvete; .1 podaclo pr/preml epruvet.ln.el" Ispra'.II'~lal st.l; f) u,lovl Ispltlvanja Islobedn. dutln.lzmecSu e.qust/, opter~.nl. g) krlterGuml II kraj ""!tlvanja; hi rezulutl Isplt/vanJa. Zltezan)em I dr.);

N.

01""""

mllijanja Rapubllekag

ljl" za kultUN SA Srb,. br. 413-81/74-02 od 4. II 1874. no pl8t.. I..mp.l s.v.zni z.,od Z8ft8nd1rdizeciju

poru no """""

8800t8d

520.177:669--426

lOOOSLOVENSKJ STANDARD SA OIAVEZNOM PIUMENOM

ad 1986-12-17

,,~

923

Mehaniek8 ISPITIVANJE

Ispltivanja

matala SAVIJANJEM

~ICE NAIZMENI~NIM

JUS 'C.A4,Q18
"1986.
.istSFRJ,Iir: 66/86.

PrlVllnik

br. 07-3423hOci

198a-08-13;Slufbefti

MtlChm,", testing of matals. RtIW- tJ.nd test of wlfW

Ovai $tllndard itl mlltaa dintl.

TWizl/om'standarda

JUS C.M.01S

iz 1962. godintl i JUS C.A4.214

iz 1910. ga-

--SllIndard /e u skladu sa standardom Ma4unarodntl ol1Janiz.cqe za nandardlzaciju ISO 7801 Iz 1984. godlntl.

Predmet

standarda

i podruaje

prlmene

Ovlm standardom StIutvrduja metoda bpltJvanja IpOsobnosti matalna !ka preC!n/kanI dablJlna od 0,3 do 10,0 mm d. se pl.st/l!no deform/le nalzmen/l!nlm .vQanjem. Odredbema posebn/h jugosfovensk/h standard. la odgovaraju~e pro/zvode utvr(luJa StIpodrul!ja mere lakoje se ova' standard prlmenjuje,

Princip Epruvet. I!ijl je jedan kr.j ul!vriten na/lmen/l!no sa .vO. pod uglom od 90', u dva suprotn. smera, u jedno; ravnL Epruveta se savOapreko enlndr/l!nog oslonea utvrdenog pre~nlka.

Simboli i nazivi 51mbolll n.llvl kojl se u ovom standardu korlste dati su na sllel 1 I u tabeill.

Uredaj za ispitivanje Ureda; l8 IspltlvanJe mora bit! KOnstru/san tako da odgovara prlne/plma datlm lJa sllel 11 da mu glavne mere budu prema tabell 2,

4.1 4,1.1 4,1.2 4,1,3' 4,1.4 4,1,5

Cilindril!ni oslonc; i stezne plo/!a ClUndrll!nl osloncll stelne plol!e moraju b/tl dovoljno tvrd'da se obelbedl krutost I otpornost na hlb. nje I sprel!' prokll18vanje. DOlvo';eno odstupanje nallvnog poluprel!nlka. eHindricnog osJonca r dato je u tabeli 2, Ose clUndrll!nlh oslonaca moraju bid normalne nl ravan savijanja I medusobno Plnlelne; ose mora;u 1..!at; u h"rizontalnoj ravnl Ul dozyo!]eno odstuPlnje ad 0,1 mm. Rastojln;e /zmedu nezne povri/ne I povrl/ne enlndrl~nog oslonel, mereno no provoj koJI SPI;I centre' kru!n/h preseks oslonaca, ne sme bltl vaee od 0,1 mm (sllkl 1). Restojlnje y /zmedu gornje povrilne stellljke I centra kru!nog praseka oslonel (silk. 1) mOrl bit; 1,5 mm 18 oslon~e poluprel!n/ka Jednakog 2,5 mm I mlnJeg, I 3 mm 18 oslonce prel!n/ks vae8g od 2,5 mm (11- r< 2,5 mm, 2,5mm, Y' 3 mm). Y' 1,5mm,zlr>

,
II izdlnje

t.+aNf.4t'CNJUIJAIWAUUMW

-924

dg

.c:

E E

5
::...

5 8
7

2 - NeiceZ8_g.n;e 3 - v~1c8
4 - 018obrt8njl ruelce

, - epNvelll

N. slle!je:

, 5 - clllndrleni osloncl A I B .6 -- stune ploee

7 - nol8el
B - n.Jbllll ilia"" dodlr. 58epNvetofr

SlIkl'

Tlbel. ,
, Simbol d ProK!nlk orkugll lice Neimlnjl dlbl!ln. lice 18 presekom kojl nge krulnl, koJI se mole drlltllz. mecSupenolelnlh Iteznlh ploel PoluproK!nlkclllndrfenog oslone. RIItojinJe IzmecSugornje tangenegllne revnl cnrndrlenlh oslonlC8 I doni. povrilne v~fce ProK!nlk otvore VO"'CI R.stoJlnjl IzmecSurevnf u koloJ le!e ose cnlndrlenlh ostonici f nlJblf!e III!!. ke dodlre zetezne ploee f epruvete Nb BroJ nllzmlnlenfh Slvq-Injl . Nezlv Mern. Jldlnlce mm mm

.
r h

mm mm

dl .y

mm mm

925 4.2
Ruele. Z8 -11.nje
'

1voc!ie.

4.2. t 4,2.2

Rutojanja Izme((u OS8obrtenj. ruelca 18 S8vQanjaI nalv!!a taeka kruln09 presek. oslonca mora bid 1,0 mm 18 sva vallelna,oslon.e. Islika t). Otvor u vOC!lcljen. ob. kra). prollran Isllke t). Pracnlk otvora)e dat u tebell2'

5 6.1 6.2
6.3 6.4 6.5

EPRIY8ta
Epruvate ja komed lice adre((ene dullna.

Komad lice kojlle korlstllc8.) epruvete more bltl prey. Siaba zakrlvUanost douoljav. 58 Slmo u revr.1u

kojojSIlica prllspltlvanju SlvQa.

'

Ako Ie potrebno !SPr.vlj.nje, Ono .. vftl rucno nI, .k~ tonQa m09ute,ceklc!em ad drYat., plastlcna - m... 01bakr., n. pod1ozl od sllen09 m.terqala. PrI!spltlvanlu povftlna Ilea 58 ne sma oltetltll apruvete ne sme bltllzlo!an. lice kola Ie mestlmlcno j.ko krlv. ne korlstl 58 kao epruvete. uvijan)u.

T.bal.

2 - Mere emndrlenlh

oslonee.1

IYoc!lce

Mare u mm R.sto/an/e h t5 15 t5 20 20 25 35 50 75 100 Precnlk otvor. voc!le.1I

Nezlvnl pre~nlk 01dabilina lice d~) 0,3 0,5 0,7 1,0 t,5 2,0 3,0 4,0 6,0 8,0 < d (.1< 0,5 < < < < < < < < < d d d d d d d d d '(.1< (.)< 1.)< 1.)< (.)< (.1< (.)< (.)< I.'!)< 0,7 t,o t,5 2,0 3.0 4,0 6,0 8,0 10,0

POluprel!nlk cOIn. drlcnog oslonca r t,25:1: 0,05 t,75 ':I: 0,05 2,5 :I: O,t' 3.75 :I: O,t 5,0 :I: 0,1 7,5 :I: 0,1 10,0 :I: 0,1 15,0 :I: 0,1 20,0 :I: 0,1 25,0 :1: 0,1

d,
2,0 2,0 2,0 2,0 12,~ I 3,5 14,5 I 7,0 19,0 I 11,0
n..lvnl

2,0 2,5 3,5 4,5 7,0 9,0

11 Mlnjl protnik otvo... kori.tl .

minI! n..lvnl protnlk flce, I

'" pretnik flee (kalona 1). Za pretnike u Int8rYafuatom u koloni 1 bira. odgovenjutl pret"ik at. d

*!

protnlk 01\/0"' ,netl

vora taka da II obezbedl slobodno kretanj. .flee.

6
6.1

Postupak /spltlvanje s<. 00 pravn". 'vrn na soorol temperaturl, Izmedu 10135 'c. Pod ko.:trC'll..nlm uslovlmals. pltlvan)a vrll na temperaturl ad 23 :I:5 'c. 'a Poluprel!nlk oslonca r, rastojan/e h I preenlk:otvora yO((i""d, u zavisnosti ad naz;",,09 praenike lice I d.ti su u :ebe;i 2. Epruveta .. uvlael u otvor vO((lca, kao it" J. to pok.=ano na sllcll, prl6emu /e ruclc. za Avlj.n/e u vartlkalnom polohju. Donjl kraj apruvete Ie postlvljllzmedu stoznlh ~tOCIteko da epruvata stojl vertlkal. no u odnosc na ose r.mndr'c ~Ih osloneea. Epruvete kola nlsu okrugle postav'/a/u .. teko d. veel mera popreen09presekelice bud. paralelnaSI steznlm povrJln.ma. kao Ito /e prlklZlno na sllel2.

8.2

8,3

926

,S1I1<I2
6.4
Epruveta Ie S8Vqepod uglom od 90 , nalzmenlfno u suprotnlm smerovlma. .lednlm SlvijanJem 58smatra _ijanJe slobodnog kraJa epNvete za 90 I nlegovo vratanJe u pofetnl potohJ. Sledete $lVijenJe51vr!1 u suprotnom lmeN, kao Ito Ie prlkezano na sllcl3. 6,5 tlu 18 S8Vijakonstantnom brzlnom. bez trnla, I to najvBe Jedno savijanje u sakundl. Ako je potrebno, brzlna _qanJa 18 smanluJe tako de ne do"e do zagrevan]a epruveta koJe mole de utlfe na rezultatel.. pltlvanjL

1
Slika 3

6.6

Kondnualan dodatnog zlvne Zltezne nije drugafije

dodlr Izmec1u epnlvete opteretanja, fv"tote, utvrc1eno. na primer ukollko

I clllndrlfnih

oslonacs

Zl vremelspltNa!,ja S\andarda

obezbeduje za odredene

58 prlmenom n.. prolzvode vldlJlve bez

napona zatezanja odredbama

fija vellflna

ne sme bid veta od 2 % od vfednostl

posebnlh

jugoslovenskih

6.7

'spltlv.nle upotrebe Ispltlvanje standarda

58 vtil sve dok 58 ne postlgne utVr"e~1 sredstav. 58 mole Z8 uvet.nje. vriltll do prelom. prolzvode. odnosno epruvete,

broj 58vftanja 111dok se ne poiave pukodne

.ko Ie to utvrdeno

odredbama

110sebnlh jugo.lovensklh

Z8 odgovarajute u toku

6.8

Savijanje Nb.

kojeg dade do pukodna,

prele."a

epruvete,

ne ur~unav.

18 u broJ I8vl}anja

Izveitaj 0 ispitivanju
U lzve!taJu 0 IspltlvanJu moroju sa navestl .Iedetl podacl: a) oznaka ovog standard.; b) podacl 0 materijalu c) Idendflkaclonl d} nulvnl prefnlk (vrsta, bro] l.rIe) ; debtjln. a epruvete; 151,); ostonoC8. opeT'tenje zatezlnjem I dr.); podacl 0 epruved; d m naJminla (nafln Ispravl]anja

e) podacl 0 pr!premlepruvete

f} uslovllspltlvanla (polupretnlk g) krlterlluml za kre) Ispltlven!a; ,N rezultatllsphlvanja.

, clllndrlfnih

No

0,""""

"';11).,18 Ropublltkog ..kr...riJot.

; .. kulturu SR SrblJo br. 413-8 /7 4-02 ad 4. II 1974. no plot. .. pOra. .. pro_.

Itamp8 Sr/8zni uvod U lund8rdi.z -ciju - Beograd

20.163.33:669--426 JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM ad 1986-12-1] Mehanli!kalspitivan)a /SPITIVANJE tlCE

927
-metala

NAMOTAVANJEM

JUS ,C.A4.019
.'1986.
Jilt SFRJ, br. 56/88.

Previlnik

br. 07-342311

ocil988.oJ-13;

Slufbenl

Mechanical

testing of mata/$.' Wrspping

test of wi,.

Oval standard! la nastao rt1IIizilom standarda dina /JUS C.A4.279 Standard dina. iz 7966. godina.

JUS c.M.a19

iz 1962 godina, JUS C.A4. 1 79 iz 1968. go-

ia u skladu sa standardom

Me4unarodna

orvaniZllcija za standardizaciju

/50 7802 iz 1983. go-

Predmet

s1andarda

i podru~je

primene

Ovlm standardom se utvrduje metoda /spltlvanja sposobnost/ metalne flee prei!n/ka iIi debljlne od 0.1 do 10;0 mm da se plastlfno deformlle n8l11Otav.njemU Zlvojnleu.

Princip
ZICI se namotava U zavojnlcu do utvrdenog b~j. namotaj. oko trna prefnlka utvrdenog odredbama posebnih jugosfovensklh st.nd."!. Z8odredene prolzvode, t.ko d. sa obrazuJe ~vrsto n.mota~_. sPlr~.. Odradblma posebnlh jugoslovansklh stlndlrda ZI odredene prolzvode mogu bltl utvdenl samo namotavanja, n.motav.nje I odmotav.njelll namotavanje, odmot.v.nje / ponovno n.motav.nje,

Uredaj za ispitivanje Uredaj za (spltlvanja mora bit! konstrUls.n.tako da se prl namotavanju flea oko trna u splralu susedn/ nitmotaJl dodlruju. Kao jezgro sa mob korlstlt! kom.d flee koja 58Ispltuja ako Je prei!nlk flee Jedn.k utvrdenom prefnlku trna I ako je flCl dovoljno tvrela.

4 4.1

Postupak Ispitlvanje se. po pravilu, vrsl na $Obnoj temperaturllzmedu pit/vanje se vrs! na temperaturl od 23 :I:5 'c. 10135 'c. Pod kontrollsanlrn uslovlma,ls-

4.2 ,

Zica se ~vrsto namotava oko trna u splralu konstantnom brzlnom koja ne sme bit/ vaea od 1 s-'. Namotaj/ se mcraju dodirlvati. Prl namotavanju Ilea ne sme da sa uvlja. Ako je potrebno, brzlna namotavanja se smanjuje d. ne bl doslo do z.grevanja flea koje mob da utl~e n. rezultat Ispitlvanj.. 0. bl se obezbedllo fvrsto namotavanje, 11"" 58 za vreme bpltlvanj. mob zatezat!, prl femu napon Zatezanja ne sme bltl vael od 5 % od nazlvne zatazna fvrstota flee. Ako je utvrdeno odmot.vanje III odmotav.nje I ponovno n.motavanje, brzlna mora bit! devotino mala d. ne lzozove zagrevanje lice koje mole da utlfe na razultat Ispltlvanja. Na kraju odmotav.nja barjed." namotaj mora ostatl neodmotan.

4,3

4.4

II Izdanje

SAVlZNJ ZAVOD ZA STANDARDIZACJU

928
4.5
epruveta sa Interpl'atlralu u skladu sa zahtaVlma utVr6enlm odredbama posabnlh lugosIovenprolzvoda. Ukollko ovl zehteVl nlsu u~enl. smetra Ie de Ie skill st,andarda za odgov..luee p()!!ve- pukotlne. vld1Jlv1ll bez upotrebe sredstave za uvee.;e. Ako sa uvataniem!Jdi10. !zelda" Ispltlvanle ako nqe dolla ~o pregled8 korl!tenlemll'edstVa od,5mm.flca... . . ILl pratnlk PI ,debljlna manJl RlZUlutllspltlvanla puj8.

Izvel1lj 0 Ispitiv8lju U Izvaltalu 0 bpltlvenlu moreIu .. n~ sledatl podecl: el oznalca ovog standard.; bl podecl 0 matarll.1u Ivnu. brollartel; cl ldantlflkaclonl podacl 0 epruvetl; ell pratnlk UIdebilina epruveta; aI pratnlk trna; prlmen. optarKen!a na zatezanj.1 dr.); t) uslovlbpltlvanla Ibroj namotal. 81dulln. spin". g) razulutl bpltlvaniL

... -

m81j8... R_blltkOl -1j8t8..

kul1uruSRSrbij. two 413-81/74.02 ad 4. II 1974. noplot..

PO'"

no poomot

1.-

1 ~

.. ,..ncIordlt.dlu 8-.:od

!O 178 746 22'669.1/.9 JUCOSLOVENSKl STANDARD SA OBAVEZNOM PJUMENOM od 1986-02-01 METODA Mehanieka !spit/vanja metala ISPITIVANJE UDAROM PO IARPIJU (EPRUVETA SA V-ZAREZOMI

929

JUS C.A4.02S
198&.

Pravilnik br. 07-4635/1

ad 1985-10-02; Slu!b8nllllt SFRJ. br. 68/86.

MtlChMlical tr/$ting of

-tB.

ChMpy impct

tr/$t tV-notch)

Oval standard la u skllldu sa standardom godlna. Napa_nil

Met!unarodna kardr.r

orgenizacije i neobINezna

za stlJndardizclju w.

ISO 748lz

7983.

u ovom stlJndardu imalu informatillni

Predmet

ltandarda

jpodruC!je primene

Ovlm Itandardom utvn!uja sa metoda !SPltillanja matlla udarom (metoda PO Sarpl)ll. korIl18e!/epruver.
III V-zarezom radl odr.,lvanja utro&ane energ/je uda,.

..

Veza sa dtullim standard/me JUS M.ZO.504 - Prover..an;a mdlna za Ispit/vanje udarom Im.lna III klatnoml JUS C.A4JJ61 Mehanleka Ispltlvan;a metal.. Oznseavanje osa epruvata za mehanlek. Isplt/vlllja me.

tal.

Princip
Epruveta sa V-z.rezom na SIed'nl, polof.na n. dII. nosK' I osIonj.na n. dIIa osIonc., loml . jednlm ud.rom kl.tn. pod uslovlma utv",enim ovlm standlrdom. Z.dm sa merl utroiien, .nerg/j.. Konflguraclja nosae. I oslonaca epruvete data j. na sllel 2.

Nezivi
Nazlvl kojl sa korlste u ovom stlJndardu dati su n. sllel11 u 18118111.

5
5.1

Epruveta
Epn;veta je komad !lpke kvadratnog Popreenog preseka. Mere I dozvoljen. adstup.nja mera epruvete da. tI su u tabell 2. Na sredln; "ldu~nE strane epr"veta Ima Hrez Uobllku slova V. Aka ad materijala koji sa ;spltuje ne mote da sa IZredlStandard"a .pruveta. korista II usb epruveta III zarezom na jednoj od utili Itrana (tabela 2). S,e strane apn;vete mora;u da budu mailnski obra/lene.

5.2

Ravan slmetri;e zareu mora da bude normalna na uzdutnu osu epruver..

. Utrolon. .n.rgl). udor. po jadlnlelpOYriln.popr~nog p

I Izdanje

k.

ucSIrn8ll-

SA VtZNI

ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

930

Q)

Slib 1

- Ispl1lvanjeudarom lePNveta

sa V~-oml

T abela 1

Nazlvllpreml

sllel 1)

PoitclJa ne sllel 1 2 3 .. 5
6 7 8 9 10

NI. Iv

M.ne !edlnlca mm mm mm mm
0

Du!lne epruvltl Vlslne epnIV8t1 ~lrlne epruvetl Vlslne epnIYetl uman!ene ze dublnu zireze (vlsinelznad zerazal Ugeo Zirazi
Dublna Zirazi polupreenlk Rlsto!an]1 Polupreenlk ,"obQlnja podno!!1 zerezi IzmeeJu osIOII8C8 zlObl!en!1 oslonaca

mm mm mm mm
0

Ugao naglba oslonaca

11 12 13

Ugao seeivi noli Polupreenlk zlObl!ln!a vrhl seelva noli

.
J

~Irlnaail n
Vlralena enervl]1 udl" ZI pre 10m.KV

mm mm

931

900 to,1
12:10001
,

0 0 Q\

Nasllcl J.:
1

2 3
.. 5

- nosafl - u m.bljenje - 8pNYeta - vlsina 8pl\JYa18 - m.llna IPNV818 - center udara

Ilr/na 8pl\JYet.

osIoncl

6 7 8

Slika 2

- Konfiguraclja

nos~a

Ios/onaca

opruvel8

T abela 2

- Mere I dozvoljona

odstupanja

mera epruvele

Naziv Du~lna epruvete Visina epruvete $irina epruvete

Nazlvna mera 55mm 10mm 10mm

Dozvoljono odstupanje : 0,60 mm :t 0,06 mm :t 0, II mm

- standardnaepl'\Jveta
- uskaepruveta

uska epruveta

Ugao zareza Vlslna Iznad zareza Polupr~nlk zaobljonja pOdn&ja zaroza Odstojanje revnl ,imotrije zareza od kraje.,. epruveto I Ugao Izrn""u revnl slmetrije zareza I uzdu~ne 058 epruvete
~Ugao Izmll1u _suse~nlh uZdu~nih epruvete ~~na
standardlm. z.

7,5mm
5 m", 45

:0,11 mm

8mm 0,25 mm
27,5 mm . 90
prelzvode

90

I :to,42mm
:t 2 . I

i !

l :t 0,06 mm t

t2
:to,06f':m :t 0,025 mm

:!: 2

Napomon.:

U p05ebnlm

jugoslovenskim

odrll1one

mo~e

58 utVrditi

druga~ija

~irina epruvete,

koja odgovara deb/jlni proizvoda,

932

11.3
11.4

Zal8z

H, po prlYllu,lzrac5uj. glodanjlm. Pri obradl ne ..". dotl do promane stanJa matarijala, na prlmar,
U podno!ju zereza n. 11118 bud. vldlJlvlh tragov. d. mallnsk8 obred.. S8 obIl.!lva na JednoJ od eeon1h strana.

ulled Zlgr8Vll'lja III hledne obrj(je. EpNVeu

Millin. Zlispitl".,je
Malina za Ispl1lvanja mora de bude konstrulsana du JUS M.ZO.504. K.aktaria1lk8 mallne z.lspltlvll'lj. d.ta IU u ubell 3. Iinstallrana stabllno I kNto I provarana prama standar. .

8.1

T.bel.3

- Kar.ktaristlk8 mallne ZllspItivanja

Ozn.k8 Z.htav

Rutoj.nja Izmal!u ollonac. PoI\lprafntlc zaoblj.nJ. oRonac. Ug.o naglb. 0110M.kllmaln.llrln. Ugao vrh. not. Poluprafnlk zaobl]enj. vrh. not.
8rzln. nota u tr.nutku IIdar. noseea I ollonac.

40~"
11:t1'

mm

1 +0,' mm 0

not.

18mm 30:t l'

2 +g,' mm
od 5 m/s do 5,11 m/s 11

Ugao Izmal!u povrtln. 11 z.. IMIlneowlja

9O:tO,1'
Intna od 4,' mIl do 7 mil.

Icanl1Nkclja _Ijanaja

8.2 8.2.1

Nazlvn. .nerglJa udara mall,.. za 'spltlvanj.j., po pravau.300:t

10 J,

Kid. 18 Ilpltlv.nje vrtl sa ovom nazlvnom energl]om I s. standardnom epruvatom, utrolene .nerglle sa oznefev. sa KV. Klda H korlstl drugeflja enervlll ud.ra, oznaka KV sa dopunjev. odgovarajuelm Indeksom, Kid. sa korlltl uska epruv.t., ozn.k. KV sa takod. dopunjeva odgov.r.]uelm Indeksom, Primeri: energlJI ~dlr. 300 J,llnna epruvete 7.5 mm; KV 300/7.5 energljaud.r. 150J. Urln. epruvete5 mm. KV 150/5

8.2.2 8.2.3

7
7.1

POItupak ispitivlnjl Epruveta H postavlle popl8tno n. nOlate; dozvoljeno odstupanje revnl slm.trlje ZlI8Z1 od revnl koja prolazl kroz sradlnu rastojanl' IzmecSunOlata Iznosl 0,5 mm, Not mor. da ud.rI epruvetu u revnl slm.. trlle ZlI8Z1 sa strane suprotne ad one na koJoj ]a ural. IspltivanJe 18 vrll ne temp.raturl od 23 :t 5 'c. Ako je u pOl.bnom standerdu ZI adrecSenlprolzvod utVr. . 4en. drug. temperatura, dozvolleno odstuplnje Je :t 2 C. Za Ilpltlv.n]e n. tamper.turl kola sa razllkuJ. ad sobne, apruveta s. stavll! u sredstVo ZI Zlgmanje/hl. 4enle I u nlernu drfl dok H po celo! Zlpremlnl ne postlgn. zahtav.na temper.turL Epruvet. mora da sa Isplta u roku od 51 poll. vecSenJ.!z IredstlVi ZI zagrevlll1l./hlecS.nJ.. Ure4'1 ZI pranolenl' epruveta mora da !Jude konstrulsan I upotreblj.n tako d. temp.ratura epruv.ta OItaje u dozvollenlm grlll11cam..

7.2

............

.933

7.3

Ako .. u toku ItpltlvltlS. 'pruv'lI .. .Ioml potpuno,vll! . limO Il odredftl. U tam tlu4'Ju. u Izvtltlju 0 hplt/vanju mora . n.,", deform"'. u~oIt~. polomllt". prl mod. IpIUV't. nl/t ,,,.,,,,. .111 xJ. Napom.n.: MC9I de .. pored, MmO rezullltl ItpltlvltlJ. eplUVltI Iitog obIllea I mil'&. Ne Pottoll opItl nltln ZI pretV.,.,,. rmrlllll b/J'Ju drugom metodom. dobl/tnlh J8dnom lII8tOdom Itp/t/vtnla u rmrlta1lt koJI. do-

IzveI18j 0 IapitinnJu bvel1ll 0 Itp!tivanju mora de Mdr!1 ~8dtte Podatltt: .. Oznaku owogItlndlfd.; ~ ~omel8rijl'u (IIrttI talllea, braf !aIteJ; cl 0CIIfk(".,. apruvelllloznake apruvelll (premaltlndar41 . d) Ne -raIJu udan 1d8rna; JUS C.A4.(61);

f) .,

II 't 8mp8r81111V ... koioIJe vd8no

-..

Isp(tlnnle;

ud8r8 l1l8I-. u

Nt OInOVU mili/onj. R_blitlcov

,/jatOio kul1Uru Srbijobr. 41U1/1~ SR !tompo s.vozn/z.. ".-,dlz8clju

od 4.111814.nopic. ..B8OIIrod

no P-'

934 --JUGOSLOVENSKJ STANDARD

SA OBA VEZNOM PRIMENOM od 188&-1()'15

Ukup""
Mehlftlc'!lca IlpitIYlftja metala IZRA~UNATEVREDNOSTITVRDO~E PO BRINELU

st',,,,, 9 .

JUS' C.A4.032
1986.

'I

Pravilnik bt. 07-1684/1

od 1986.04-11; Slu!beni list SFRJ. br. 47/86 on ""t IUrf-

Tllbl.. of Brinell hllrdn-

r.tu.. for ~

In ,...

",...

-1
flVlzljo)" SlI/ndMTIa JUS c.A4.G321;: 1978. fIOdIn. I u ,ldadl Ovlll sr.JdMTI J- n.,.o M~nllrOdn. OI11I'IIzM:lJ- za 'r.JrWdIzlICliu ISO 410 Iz 1982. fIOdI/I!' J- ,uOIndll..'C!or.l

I
I

Predmet

standarda

OnJ sundwd utm!uJ. tabllcu ;:.lzr~un8Y.nJe vrednostl tvrdoc!epo Brlnelu (HBI, me,.". 118 ramlm porill8m8 pnm8 standardu JUS C.A4.003 utlsklvll'lJem kugllce pretnllca 10; 5; 2.5; 2 11 mm za podrutJ. pretnllca ot/sIca d Izmec!u0,24 0 I 0,60 D.

Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.003 Meh.nk'!k. Isp1t1van). metal.. IspltIY.n)e tvrdoo!e po Brlnelu

Iz~unavanje
Vrednostl u tabell su Izr~un.ta prama formull sli. ut/sklv.n). povriln.oUsk. 2F rrDID

HBS!) III HBW!) konstanta X -

'= 0,102 x

- ..; [)2

d2)

1)

U Itutafevima ked. J. upotr.b'lena

kugllca od telikl tYrdota po Brlnllu'mol"1

ozn8twltJ I. HB.

gde Je: HBS - t,Tdoa po Brlnelu kada je upotr.blJ8118 kugllca ad ~.lIka,

HBW F

0 d

- pr~nlk
-

tvrdota

po Brinelu kada).
writ

upotrebl)8118 kugllca ad tvrdog metal., u N.

In. ko)om..

utlskivan)..

kugllce, u mm. srednjl pre~nlk OtiSk3,u mm.

Konstanla

~ gn

~ 65 = 0,102 9,806

3.1

tell~n. kugllca

'8 upot:'ebljavl za melal. s. tvrdo.;om po I3rlnelu do 450.

II Izdanje

SA V!ZNJ

ZA VOD ZA ST ANDAJU)(ZAOJU

trana

2 JUS C A4 032

935

Pre/!n Ik kugllce D 30 mm 10. 5

...,. ... '"

OdnOi 15 I I 29.42 kN! 14,71 kN 7.355kN 1---,1,839 kN 9,907 2,452 612,9 392,3 98.07 Tvrdoe.

0,102 FI

D' 2,5 1.25

10

5 Sill utisklvlnJl, kN! kN' N N 4,903 1,226 306,5 196,1 kN kN N N F

/2,5: /2
PretnJk otiska d mm 2,(0 2,41 2,42 2,43 2,44
2,45 2,4<3 2,47 2,4<3 2.49

q:

I:

;"".'

---1,177kN - - -294,2 N - - - 1

49,03 N

2,452 612,9 153.2 98,07 24,62

kN N N N N

1,226 306,5 76,61 49,03 12,26

kN N N N N

980.7 2:~:~

N ~

39 ,23 N 9,807 N
I

po Brlnelu HEIS III HBW

I

1,200 1,205 1,210 1,215 I,m 1,225 1.230 1,235 1,240 1,245 1.250 1,255 1,260 1,265 1,270 1,275 1,280 1,285 1,290 1,295 1,300 1,305 1,310 1,315 1,320 1,325 1,330 1,335 1,340 1,345 1,350 1,355 1.360 1,355 1,370 1,375 1,380 1,385 1,390 1,395 1,400 1.405 1,410 1,415 1,420

O,&JQ 0,6025
0,6075 0,6125

0,605

0,610 0,615 0,6175 0,620 0,6225 0,625 0,6275 0,630 0.6325 0,635 0,6375 0,640 0,6425 0,645 0,6475 0,650 0,6525 0,655 0,6575 0,660 0,6825 0,665 0,6675 0,670 0,6725 0.680 0,6825 0.585
0,675 0,677 5

0,480 0,482 0,484 0.486 0.488 0,490 0,482 0,494 0.496 0,498 0,500 0,5<'2 0,5(\4 0,506 0,508
0,510 0,512 0,514 0,516 0,518 0,620 0,522 0,624 0,528 0,628 0,530 0,532 0,534 0,536 0,538 0,540 0,542 0.644 0,546 0,546

0,240 0,241 0,242 0.243 0.244 0,245 0,246 0,247 0.248 0,249 0,250 0,251 0,262 0,253 0,254 0,255 0,256 0,257 0,258 0.259 0,260 0,261 0,262 0,263 0,264

653 648 543 637 632

627 621 616 611 606 601 597 592 587 582 578 573 569 564 560 555 561 547 543 538 534 530 626 622 518 514 510 507 503 499 495 492 488 485 481 477 474 471 467 484

327 324 321 319 316 313 311 308 306 303 301 298 296 294 291 259 287 294 292 280 278 276 273 271 269 267 265 263 261 259 257 255 253 251 ' 250 248 :

218 216 214 212 211 209 207 205 204 202 200 199 197 196 194 193 191 190 188 187 185 194 182 181 179 178 177 175 174 173 171 170 169 168 166 165 164 163 162 160 158 158 157 156 155

109 108 107 106 105 104 104 103 102 101 100 99.4 98.6 97.8 97, I 96.3 95,5 94.8 94,0 93.3 92,6 91,8 91,1 90.4 88,7 89,0 88.4 87,7 87,0 86,4 85,7. 85,1 84.4 83,8 83,2 82.6 81,9 81.3 80,8 80,2 79,6 79.0 78,4 77,9 77,3

54,5 54,0 53,5 53,1 52,7 52,2 51,8 51,4 50,9 50,S 50,1 49,7 49,3 48,9 48,5 48.1 47.8 47,4 47,0 46,6 46,3 45,9 45,6 45,2 44.9 44,S 44,2 43,8 43,5 43,2 42,9 42,S 42,2 41,9 41,6 41.3 41.0 40.7 40,4 40,1 39,8 39,5 39,2 38,9 38,7

27,2 27,0 26,8 26,S 26.3 26.1 25.9 25,7 25.5 25,3 25,1 24,9 24,7 24,5 24,3 24.1 23,9 23,7 23,S 23,3

21,8 21,6 21,4 21,2 21,1 20,9 20,7 20,5 .20,4 20.2 20,0 19,9 19,7 19,6 19,4

2,6) 2,5' 2,62 2,~3 2,~ I 2,55 2,55 2,~ 2,63 2,5;1 2,ro 2,61 2.62 2,63 2,64 2,65 2,&3 2,67 2,65 2,69

19,3 19,1 19,0 18,8 18,7 18,5 18,4 18,2 18.1 17,9 17.8 17.7 17,5 17.4 17,3 17,1 17,0 16.9 16.8 16,6 16.5 16,4 16,3 16,2 16,0 15,9 15.8 15,7 15,6 IS,S

23,1 23,0 22,8 22,6 22,4 22,3 22,1 21,9 21,8 21,8 21,4 21,3 21,1 20,9 20,8 20,6 20,5 20,3 20,2 20,0 19,9 19,8 19,8 19,5 19,3

0,265 0,266 0,267 0,268 0,269 0,270 0.271 0,272 0,273 0,274 0,275 0.276 0,277 0,278 0.279 0.280 0,281 0,262 0,283 0.264

j
i

2,70 .{,71 2,]2

2,73 2,74 2,75 2,70 2,77 2.73 2,73

0,6575

0,595 0,5975
0.705 0.707 5 0.710
0,702 5

0,690 0,5926

0.550 0,552 0,554 0,556 0,558 0,560 0,562 0,564 0,566 0,568

244 242 I 240

239 237 I

246 ,

2.80 2,81 2,82 2,8.) 2,14

0,700

;;; i
232

936

JUS C...A.~C;tr.m..:\

Pr.enlk

10 preenlk

kullllce D mm 2

Odnos 0.102 FI D'

"'

I to. J

30

otlska d mm 0,570 0,572 0,574 0.576 0,576 0.580 0.582 ~0.584 0.586 0,588 0.590 0.592 0.594 0.596 0.598 0.600 0.602 0.604 0.606 0.608 0.610 0.612 0.614 0.616 0,618 0,620 0,622 0.624 0.626 0.626 0.630 0.632 0.634 0.636 0.638 0,640 0.642 0.644 0.646 0,648
I

Tm:lo6a po Brlnelu HBS III HBW

0.285 0,286 0.287 0.288 0.289 0,290 0.291 o,m 0.293 0.294 0.295 0.296 0.297 0.298 0.299 0.300 0.301 0.302 0.303 0.304 0,305 0.306 0.307 0.306 0.309 0.310 0.311 0.312 0.313 0.314 0.315 0.316 0.317 0,318 0.319 0.320 0.321 0,322 0.323 0.324 0.325 0,326 0,327 0.328 0.329 O.3J(> 0.331 0.332 0.333 0,334 461 457 454 451 448 444 441 436 435 432 429 426 423 420 417 415 412 409 406 404 401 398 395 393 390 368 385 383 380 376 375 373 370 388 386 363 361 359 356 354 352 350 347 345 343 341 339 337 335 333 230 229 227 225 224 222 221 219 218 216 215 2,13 212 210 209 207 206 2(15 203 202 200 199 198 196 195 194 193 191 190 189 188 186 185 184 163 182 180 179 178 177 1i6 175 . 174 173 172 170 169 169 167 166 164 152 151 150 149 148 147 148 145 144 143 142 141 140 139 136 137 136 135 135 134 133 132 131 130 129 128 128 127 126 125 124 123 123 122 121 120 120 119 118 117 117 116 115 114 114 113 112 112 111 76.8 76,2 '75,7 75,1 74.6, 74.1 73.8 73.0 72.5 72.0 71.5 71.0 70.5 70.1 69.6 69.1 68.6 68.2 01.7 01.3 66,8 66.4 65,9 65.5 65.0 64.6 64.2 63.8 63.3 62,9 62,5 62,1 61.7 61,3 60,9 60.5 60,1 59.8 59,4 59,0 58.6 58.3 57.9 57.5 57,2 56.8 56,5 56.1 55.8 55,4 38.4 38,1 37.8 37.6 37,3 37.0 36,8 36.5 36.3 36.0 35,6 35.5 35.3 35.0 34.8 34.6 34.3 34.1 33.9 33,6 33.4 33.2 33.0 32.7 32.5 32.3 32.1 31,9 31.7 31.5 31.3 31, I 30,9 30.7 30,5 30.3 30.1 29.9 29,7 29.5 29.3 29,1 29.0 26.8 28.6 28,4 26,2 28,1 27.9 27.7 19.2 19,1 18,9 18.8 18.6 18.5 18.4 18.3 18.1 18.0 17,9 17.8 17,6 17,5 17.4 17.3 17,2 17.0 16.9 16,8 16.7 16.6 16.5 16.4 16.3 16.2 16.0 15.9 15.8 15,7 15,6 15.5 15.4 15,3 15,2 15.1 15,0 14.9 14.3 14.8 ~4. 7 14.6 14.5 14.4 14.3 ".2 14,1 14.0 13.9 13.9 15.4 15.2 15.1 1~.O t~.J

i .i j

Ii d ;

2.86 2,86 2.87 2.88 2.89 2.90 2.91 2.92 2.93 2.94 2.95 2,96 2.97 2,98 2.99 3.00 3.01 3.02 3.03 3.04 3.05 3,06 3.07 3.08 3.09 3.10 3.11 3.12 3.13 3,14 3,15 3,16 3,17 3.18 J 1Q '"I ' 3.20 i 3.21 3.22 323 3.24
3:5

1,425 1.430 1,435 1,440 1,445 1,450 1,455 1,4S0 1,465 1.470 1.475 1,480 1,485 1.490 1,495 1,500 1.505 1.510 1.515 1.520 1.525 1.530 1.535 1.540 1.545 1.550 1.555 1.550 1,555 1.570

0.7125 0,7150 0,7175 0,720 0 0.722 5 0,725 0,727 0,730 0.732 0,735 0 5 0 5 0

t~a 14 14.5 1'.5 I 14.4 14.3 14.2 14.1 14.0 13.9 13,8 13.7 136 13.5 13.5 13.4 13,3 13,2 13.1 13.0 12.9 12.8 12.8 12.7 12.6 12.5 12.~ 12.3 12.3 12.2 12.1 12.0 12.0 11.9 11.8 11,7 11.7 11.6 11.5 11.4 11.4 11,3 11.2 11.2 11.1

0.7375 0.740 0 0.742 5 0.745 0 0.747 5 0.750 0.752 0.755 0.757 0.760 0 5 0 5 0

0,7625 0,765 0 0.767 5 0.770 0 0,772 5 0.775 0.m5 0.780 0,782 0,785 0 0 5 0

1.5751 0.787 5 1,580 0.790 0 1,585 0,792 5 1.5..00 0, 795 O 1.595 0,797 5

I !!

1.500 1.605 1,610 1 615 U23 1.6':5

O,dIO 0
0.8150 0.8164 0.820 0 0.822 5

0,800 0 0,902 5 0.805 0 0.8075

Ii

~.a~.:! I 0.~50 5
0.652 0.654 0.656 0.658 0.550 0.862 0.664 0.656 0.658

';~I:~ ... ~8
3,30

1.540 ~:.:,,! 1,645 ," ":.650

3.32 ",'655 '.'.'~ 3.33 1.6.... 3,34 1.67t

3.31 i

I 0.8250
I

0,8275 0.830 0 0.832 5 0.8350

. . ,ono 4 JUS C A4 032

937

Preo!!nlk kugJIce D 10
)

OdnOl

0.102 FI D2

I5
1.675 1.sa> 1.685 1.690 1,695 1.700 1.7OS 1.710 1.715 1.720 1.725 .1.730 1.735 1.740 1.745 1.750 1.755 1.760 1.765 1.770

2,;m

I2
ot/ske

l'

30
"

I 10
Tvrcka

I 5

Preo!!nlk tf

'

2.5 I 1.25 I
27.5 27.4 27.2 27.0 26.9 26.7 26.6 26.4 26.2 26.1 25.9 25.8 25.6 25.5 25.3 25.2 25.0 24.9 24.7 24.6 24.4 24.3 24,2 24,0 23.9 23.7 23.6 23,5 23,3 23.2 13.8 13.7 13.6 13.5 13.4 13.4 13.3 13.2 13.1 13.0 13.0 12.9 12.8 12.7 12.7 12.6 12.5 12.4 12.4 12.3 12,2 12.1 12,1 12,0 11.9 11.9 11,8 11.7 11.7 11.6 11.5 11.5 11.4 11.3 11.3 11,2 11,2 11.1 11,0 11,0 10.9 10,8 10.8 10.7 10.7 10.6 10.6 10.5 10.4 10.4

mln 3.:;5 3.,6 3,:7 3.:3 3.:3 0.837 5 0.84Q 0 0.8425 J,s.::, 0 0.847 5 0.8500 0.862 5 0.8550 0.857 5 0.860 0 0.862 5 0.8650 0.8675 0.870 0 0.872 5 0.875 0 0.877 5 0.880 0 0.882 5 0.885 0 0.670 0.672 0,674 0.335 0.336 0.337 331 329 326 325 323 321 319 317 315 313' 311 309 307 306 304 302 300 29S 297 295 29J 292 290 288 286 2B5 283 282 280 278 277 275 274 272 271 269 268 266 265 263 262 260 259 257 256 255 253 252 250 249 165 164 163 162 161 160 169 158 157 156 156 155 154 153 152 151 150 149

po Brlnelu HBS III HBW 56.1 54.8 54.4 54.1 53.8 53.4 53.1 52.8 52.5 52.2 51.8 51.5 51.2 50.9 50.6 50.3 50.0 49.7 49.4 49.2 48.9 48.6 48.3 48.0 47,7 47.5 47.2 46.9 46.7 46.4 46.1 45.9 45.6 45.4 45,1 44.9 44.6 44.4 44,1 43.9 43,6 43.4 43.1 42.9 42,7 42.4 42.2 42.0 41.7 41,5

C.676 I 0.338 0.676 0.339

110 110 109 108 108 107 106 106 105 104 104 103 102 102 101 101 100 99.5 98.9 98.3 97,7 97,2 96.6 95.1 95.5 95.0 94,4 93.9 93.3 92,8 92.3 91.8 91.2 90,7 90,2 89,7 89,2 88.7 88.2 87.7 87.2 86.8 86.3 ~5.8 85,3 84.9 84.4 83.9 83.5 83.0

11.0 11.0 10.9 10.8 10,8 10.7 10.6 10.6 10.5 10.4 10.4 10.3 10.2 10.2' 10.1 10.1 10.0 9.95 9.89 9.83 9.77 9.72 9,66 9.61 9.55 9.50 9.44 9.39 9.33 9.28 9.23 9.18 9,12 9,07 9.02 8.97 8.92 8.87 8.82 8.77 8.72 8.68 8.63 8.58 8.53 8.49 8.44 8.39 8.35 8.30

I
!

3.<D 3.41 3.- 2 3.') 3.<4 3.'5 3.tS 3.'7 3.49 3/3 3.~O 3,f-1 3,~1 MJ 3,f-4 3,bS 3.55 3 ...' t"'l 3.69 3.53 3,n 3.61 3.1:2 3.EJ 3.64

0.680 0.682 0.684 0.686 0.688 0.690 0.692 0,694 0.696 0.698 0.700 0.702 0.704 0.706 0,708 0.710 0.712 0.714 0.716 0.718 0.720 0,722 0.724 0.726 0.728 0.730 0.732 0.734 0,736 0.738 0.740 0,742 0.744 0.746 0.746 0.750 0.752 0.754 0.756 0.758 0.760 0.762 0,764 0.766 0,768

0.340 0.341 0.342 0.343 0.344 0.345 0.346 0.347 0.346 0.349 0.350 0.351 0.352 0.353 0.354 0.355 0.356 0.357 0,358 0,359 0,360 0,361 0.362 0.363 0.364 0.365 0,366 0.367 0.368 0,369 0.370 0.371 0.372 0,373 0.374 0,375 0.376 0.377 0.378 0.379

148 I
147 I 147
146

1.775 0.8875 1,7110 0.890 0 1,785 0,892 5 1.790 0.895 0 1.795 0.897 5 1.800 1.805 1,810 1.815 1.820 1,825 1,830 1,835 l,84Q 1,845 1,850 1.855 1.860 1.865 1.870 1.875 1.880 1.885 1.890 1.895 1.900 1.905 1,910 1.915 1.920 0.900 0 0,902 5 0.905 0 0,907 5 0.9100 0.9125 0.9150 0,9175 0.920 0 0.522 5 0.9250 0.9275 0.9300 0,932 5 0.9350 0.937 5 0.940 0 0.942 5 0,9450 0,947 5 0.950 0 0.952 5 0.9550 0.957 5 0.950 0

145 144 143

'
I

::; I I 140 139 I

141 138

3.66 3.66 3.67 3.69 3,EU

3.n
3,71 3.i:! 3,7, 3,74 3,75 3.76 3.77 3.71 3.T> 3,80 3.81 3.87. 3.83 3.e.;

:~I :~I I 135

134 i 133 132 I 132

23.1 22.9 22.8 22,7 22.6 22.4 22.3 22,2 22.1 21.9 21.8 21.7 21.6 21.5 21,3 21.2 21.1 21.0 20.9 20.6

130 .
129 129 128 127 127 126 125 125

131

0,380 0,381 0.382 0.383 0.384

~938

JUSC.A4.0~""'1

,
Pretnlk kugllce Odnos 0.102 FI D' 1.25

. ..

D ~mm 10
Pretnlk otlska d mm 3.85 3.86 3.87 3.88 3.89 3.90 3.91 3.92 1.925 1.930 1.935 1.940 1.945 1.950 1.955 1.960 1,965 1,970 1,975 1,980 1,995 1,990 1,995 2.000 2.005 2.010 2.015 2.020 2.025 2.030 2.035 2.040 2,045 2,050 2.055 2.060 2.065 2.070 2.075 2.080 2.085 2.090 2.095 2.100 2.105 2.110 2,l1S 2.140 2. '~5 2.130 2.135 2.140 2.145 2.150 2.155 2.160 2.165 2.170 0.9625 0.9650 0.967 5 0.9700 0.972 5 0.975 0 0.977 5 0.980 0 0.982 5 0,985 0 0.987 5 0,990 0 0.9925 0.995 0 0,997 5 1.000 0 1.0025 1.0050 1,0075 1.0100 1.0125 1.0150 1.0175 1.020 0 1,022 5 1,0250 1.0275 1,030 0 1.0325 1,0350 1.0375 1,0400 1.0425 1.0450 1.0475 1.050 0 1,0525 1.0550 1.0575 1.0600 0.770 0.772 0.774 0.776 0.778 0.780 0.182 0.784 0.786 0.788 0.190 0,792 0,194 0,798 0.798 0.800 0.802 0,804 0.806 0.808 0.S10 0.812 0.814 0.816 0.818 0.820 0.822 0.824 0.826 0.828 0.830 0.832 0.834 O.83~ 0.838 0.840 0.842 0.844 0.846 0.148 0.385 0.3S6 0.387 0.388 0.389 0.390 0.391 0.392 0.393 0.394 0,395 0.396 0.391 0.398 0.399 0.400 0.401 0.402 0.403 0.404 0,405 0.406 0,407 0.408 0.409 0.410 0.411 0.412 0,413 0.414 0.415 0.416 0,417 0.418 0.419 0.420 0.421 0.422 0.423 0.424 0,425 0,426 0.427 0.428 0,429 0430 0.431 0.432 0.433 0.434 248 246 245 244 242 241 240 239 237 236 235 234 232' 231 230 229 228 226 225 224 223 222 221 219 218 217 216 215 214 213 212 211 210 209 208 207 205 204 203 202 201 200 199 198 198 197 196 195 194 193 124 123 123 122 121 121 120 119 119 118 117 111 116 116 115 114 114 113 113 112 111 111 111 110 109 109 108 108 101 106 106 105 105 104 104 103 103 102 102 101 101 100 99.7 99.2 98,8 98.3 97.8 97.3 96.8 96.4

30

15 Tvrd~ 82.6 82.1 61.7 81.3 80.8 80.4 80.0 79.5 79.1 78.7 78.3 77.9 77.5 77.1 76.7 76.3 75.9 75.5 75.1 74.7 74.3 13,9 73.5 73.2 72.8 72.4 72,0 71,7 71,3 71.0 10.6 70,2 68.9 68,5 68.2 68.8 68.5 68.2 67.8 67,5 67.1 66.8 66,5 66.2 66.8 65.5 65.2 64.9 64.6 64.2 po Brlnelu HBS III HBW 41.3 41.1 40.9 40.6 40.4 40.2 40.0 39.8 39.6 39,4 39,1 38.9 38.7 38.5 38,3 38.1 37,9' 37.7 31.5 37.3 37.1 37.0 36.8 36.6 36.4 36.2 36,0 35.8 35.7 35.5 35.3 35.1 34.9 34.8 34.6 34,4 34.2 34.1 33.9 33.7 33.6 33.4 33.2 33.1 329 32.8 32.5 32.4 32.3 32.1 . 20.6 20.5 20.4 20.3 20.2 20.1 20.0 19.9 19,8 19.7 19.6 19,5 19.4 19.3 19.2 19.1 19.0 18.9 18.S 18.7 18.6 18.5 18.4 18.3 18.2 18.1 18,0 17.9 17.8 17,7 17.6 17.6 17.5 17.4 17.3 17,2 11.1 17.0 17.0 16.9 16.8 16,1 16,6 16.5 16,5 16.4 16.3 16.2 16.1 16.1

.1

10.3 10.3 10.2 10.2 10.1 10.0 10.0 9.94 9.89 9.84 9.79 9.73 9.68 9.03 9.68 9.53 9.48 9.43 9,38 9.34 9.29 9,24 9.19 9.14 9.10 9.05 9.01 8.96 8.91 8.87 8.82 8.78 8.74 8.69 8.65 8.61 8.56 8.52 8.48 8.44 d.39 8.35 8.31 8.27 8.23 8.19 8.15 8.11 8.07 8.03

8.26 -\ 6.::1 II 8.17 I 8.1~

t
!

8.)8

II

0')4! \
8.00

;.~ 1 ,
7.81! 7,&3 !

\'
I
;
j !

3.93
3.94 3.95 3.98 3.91 3.98 3,99 4.00 4,01 4.02 4,03 4.04 4,05 4,06 4.07 4.08 4,09 4.10 4,11 4.12 4,14 4.15 4.16 4.17 4,18 4.19 4.20 4.21 4.22 U3 ;

7:~
7.75 I
7.11

7,57 -531

" 7.=9
i.5S

1.51
.'.47\

I
1

1.43 .
7.39 7.35

I
\

7.32 7.28 7.24

1.20

4,13

7.13 '''I 7,10

7.06

I
I

~.~
635 6.9: 6.38 6.85 6.82
6.7S
675

I
I

4.24

r ::;~
I

4.27 4.28

I \4.29 4,J') 14.31 4.32 4.33 4.34

1.'625 I 0.85G 1,0650 0.852 0.854 1.0675 0.856 1.0700 0.858 1.072 5 1.0750 1.077 5 1.080 0 1.082 5 1.0650 0.8/j() 0.862 0.664 0.M6 0.868

6.71 6.68 6.65 6.62 6. sa 6.55 6.52 6.49 6.46 6.42

Str.n.

6 JUS C.At1.032

939 r

Prefnlk kuglice D

Odnos 0.102FiD'

10
I
4,35 4.:'6 4)7 4.''9 !U 14<9 4,(1 4/2 4,,3 4."'( 4,.'5 4,6 4.'7 4.08 4."3

mm

I 2,5
Prefnlk

I 2 l'
0,670 0,435
0,672 0'-:'36 0.674 I 0,437 L (36 C'676/ 0,(39 0,878 0.680 0.S82 0,884 0,866 0,686 0,690 0692 0,694 0,696 0,698 0,900 0,902 0,9')4 0,906 0.908 0,910 0.912 0,914 0,916 0.918 0.920 0.922 0.924 0.926 0.928 0.9~ 0,932 0,934 0.935 0,938 0,940 0.942 0,944 0.946 0.948 0.950 0,952 0,954 0.956 0.958 0,950 0,962 0,964 0,966 0,968 0. 44() 0,441 0,442 0,443 0,444 0,445 0,446 0,447 0,448 0.449 0,450 0,451 0,452 0,453 0.454 0.455 0,456 0,457 0,458 0,459 0,460 0.461 0.462 0.463 0.464 0.465 0,466 0,467 0.468 0,469 0.470 0.471 0.472 0.473 0.474 0.475 0,476 0,477 0,478 0.479 0.480 0,481 0,482 0,483 0,484 192 191 190 169 188 167 186 165 le5 164 163 162 161 18:1 179 179 178 177 176 175 174 174 173 172 171 170 170 169 168 167 167 166 165 164 164 163 162 161 161 160 15$ 158 156 157 156 156 155 154 154 153

~15 ! I 95.9 95.4, 95,0 94,5 94,1 93,6 93,2 92,7, 92,3 91.~

10

otJska c1 mm

2,5

1,25

Tvrd04!I po Brlne/" HBS III HBW 63.9 63.6 63,3 63.0 62.7 62.4 62,1 61,6 61,5 61.2 60,9 60.6 60,4 60,1 59.8 5$,5 5$,2 5$,0 58.7 58,4 58.1 57.9 57.6 57.3 57.1 56.8 56.5 56.3 56.0 55.8 55.5 55.3 55.0 54.8 54.5 54.3 54.0 53.8 53.5 53.3 53,0 52.8 52.6 52.3 52.1 51.9 51.6 51.4 51.2 51.0 32.0 31.8 31.7 31,5 31.4 31,2 31.1 ~,9 ~.6 ~.6 30,5 30,3 ~,2 ~,O 29.9 29,8 29.6 29,5 29.3 29.2 29.1 28.9 28,8 28.7 28.5 28.4 28.3 28.1 28.0 27.9 27.8 27.6 27,5 27.4 27.3 27.1 27.0 26.9 26.8 26.8 26.5 26.4 26.3 26,2 26.1 25.9 25.8 25.7 25,6 25.5 16.0 15.9 15.8 15.6 15.7 15,6 15,5 15.5 15.4 15,3 15,2 15,2 15.1 15.0 14.9 14,9 14.8 14.7 14,7 14.6 14.5 14,5 14,4 14,3 14,3 14.2 14.1 14.1 14.0 13.9 13,9 13.8 13,8 13.7 13.6 13.,6 13.5 13,4 13.4 13.3 13.3 13.2 13.1 13.1 13.0 13.0 12,9 12,9 12.8 12;7 7.99 7.95 7.92 7.88 7,64 7,60 7.76 7.73 7,69 7.65 7.62 7.56 7.55 7.51 7.47 7.44 7.40 7.37 7.34 7.~ 7.27 7.23 7.20 7.17 7.13 7.10 7.07 7.03 7.00 6.97 6.94 6.91 6.88 6.64 6.81 6.78 6.75 6.72 6.69 6.66 6.63 6,60 6.57 6.54 6.51 6.48 6.46 6.43 6.40 6.37 6,39 6.36 6,33 6.3~ e.27 6,24 6,21 6.18 6,15 6,12 6,09 6,06 6,04 6,01 5.98 5,95 5.92 5,90 5,87 5.64 5,81 5.79 5,76 5.73 5.71 5.88 5.65 5.63 5.60 5.68 5.55 5.53 5.50 5.48 5.45 5.43 5.40 5.38 5,35 5.33 5.~ 5.28 5.26 5.23 5.21 5.19 5.16 5.14 5.12 5.10

2.175 2.18:1 ~.165 2,195

:',190 U:'95 1.0975

1,100 1.1025 1,105 1.1075
1.1100 1.1125 1,1150 1.1175 1.120 0 1.122 5 1.1250 1.1275 1.1~0 1.1325 1.135 0 1.1375 1.140 0 1.1425 1.1450 1.1475 1.150 0 1.1525 1.1550 1.157 5 1.160 0 1.162 5 1.165 0 1.167 5 1.1700 1.1725 1.1750 1.177 5 1.180 0 1.182 5 1.165 0 1.1875 1.190 0 1.192 5 1.19,0 1.1975 '.200 0 1.2025 1,2050 1.2075 1.2100

1,0875 1.090 0 1.0925

2,2:xJ 2,205 2,210 2.215 2,220 2,225 2,230 2.235 2.240 2.245

91.~ 91,0 90,6 90,1 69.~ 69.3 88,9 88.4 88,0 67.6 87.2 88.8 86.4 86.0 85.0 85.2 64,8 64,4 64.0 83.6 83.3 82.9 82.5 82.1 81.8 81.4 81.0 80,7 60,3 79.9 79.6 79.2 78.9 78.5 78.2 77.8 77.5 77.1 76.8 76.4

4.~:> 2.250 4,01 2.255 4.02 2,260 4.!.3 2.255 4:.4 2.270 4.!'5 4.~ 4.'7 4.r9 4.~ 2.275 2.28) 2.285 2.290 2.295

4.SO 2.300 4.61 2.305 4.62 2.310 4.63 2.315 4.64 2.320 4,1"; 4.86 4.67 2.325 2.330 2.335 2.340 2.345 2.350 2.355 2.360 2.365 2.370 2.375 2,380 2.385 2.390 2.385 2.400 2.405 2.410 2,415 2,420

4.n
4,f1 (.70 4.71 4.72 4.73 4.74 4.75 4.71 4.77 4.73 4.73 4,80 4,81 4.01 4.R:! 4.f4

. , L

940

JUS C.A4.032 S!~~.!

PrKnlk

kugllc:e D mm 30

Odnos

0.102 FI D' 2.5

10

Tvrdoea po BrllI8lu HBS III HBW 0.485 0.488 0.487 0.488 0.489 0.490 0.491 0.492 0,493 0.494 0.495 0.496 0.497 0.498 0,499 0.500 0.501 0,502 0,503 0,504 0,505 0.506 0,507 0.508 0,509 0.510 0.511 0,512 0.513 0,514 0.515 0.516 0.517 0.518 0.519 0.520 0.521 0.522 0.523 0.524 0.525 0,526 0.527 0.528 0,529 0.530 0.531 0.532 0.533 0.534 152 152 151 150 150 149 148 148 147 148 146 145 144 144 143 143 142 141 141 140 140 139 138 138 137 137 136 135 135 134 134 133 133 132 132 131 130 130 129 129 128 128 127 127 126 126 125 125 124 124 . 76.1 50.7 50.5 50.3 50.1 49.8 49.8 49,4 49,2 49,0 48.8 48.8 48,3 48.1 47,9 47,7 47.5 47,3 47,1 48.9 46,7 46.5 46.3 46.1 45.9 45.7 45.5 45,3 45.1 45.0 44.8 44.6 44.4 44.2 44.0 43.8 43.7 43.5 43.3 43.1 42.9 42.8 42.6 42.4 42.2 42,1 41.9 41,7 41.5 41.4 41.2 25.4 25.3 25.1 25.0 24,9 24.8 24.7 24.8 24.5 24.4 24.3 24.2 24,1 24.0 23.9 23.8 23,7 23,6 23.5 23.4 23.3 23.2 23.1 23.0 22.9 22.8 'i2,7 22.6 22.5 22.4 22.3 22.2 22.1 22.0 21.9 21.8 21.7 21.6 21.6 21.5 21.4 21,3 21.2' 21.1 21.0 20.9 20.9 20.8 20.7 20.6 12.7 12.8 12.6 12.5 12,5 12.4 12.4 12.3 12,2 12,2 12.1 12.1 12.0 12,0 11.9 11,9 11,8 11.8 11.7 11.7 11,6 11.6 11,5 11.5 11.4 11.4 11.3 11.3 11.2 11,2 11.1 11.1 11.1 11.0 11.0 10.9 10.9 10.8 10.8 10.7 11:'.7 10.6 106 10.6 10.5 13.5 10.4 10.4 10.3 10.3 8.34 6.31 6.29 6.26 8.23 6.20 8.18 8,15 8,12 8.10 6,07 8.04 6,02 5,99 5.97 5.94 5.91 5,89 5.86 5.84 5.81 5.79 5.76 5.74 5,72 5.69 5.67 5.64 5.62 5.60 5.57 5.55 5.53 5.50 5.48 5.46 5.43 5.41 5.39 5,37 5.34 5.32 5.;);] 5.28 5.26 5.24 5.21 5.19 5.17 5,15 .~ -. 5.0! 5.00 5.03 5.01
4,91,

4.85 4.88 4.87 4.88 4.88 4.90 4,91 4.92 4.93 4,94 4.96 4.98 4,97 4.98 4.99 5,00 5.01 5.02 5.00 5.04 5.05 5.06 5,07 5,08 5,09 5.10 5,11 5,12 5.13 5.14

2.425 2.430 2.435 2.440 2.445 2.450 2,455 2.460 2.466 2,470 2,475 2.480 2.485 2.490 2.495 2.500 2.505 2.510 2,515 2.520 2.525 2.530 2.535 2.540 2.545 2.550 2.555 2.550 2.565 2.5iO

1.2125 1.2150 1.217 5 1.2200 1.222 5 1,2250 1,227 5 1.230 0 1,232 5 1,2350 1.237 5 1,240 0 1,2425 1,2450 1.247 5 1.2500 1,2525 1.255 0 1.257 5 1,260 0 1,262 5 1.2650 1.2&75 1.2'700 1.272 5 1,275 0 1,277 5 1.280 0 1.282 5 1.2860 1.297 5 l.mo 1.2925 1.2!?50 1.297 5 1.):)0 0 1.302 5 1.305 0 1.3075 1.3100 1.31~ 5 1.3150 1.3175 1,320 0 1,322 5 1.3250 1.327 5 1.3300 1,332 5 1.335 0

0.970 0.972 0.974 0.978 0,978 0,990 0.982 0.984 0,986 0,988 0,990 0.992 0,994 0.998 0,998 1.000 1.002 1.004 1.006 1.008 1,010 1.012 1,014 1.016 1,018 1.020 1,022 1.024 1.026 1.028 1.000 1,032 1.034 1.036 1..)38 1.040 1,042 1.044 1.0.:6 1.048 1.050 1,052 1.054 1,0"...5 1.058 1.060 1.052 1.064 1.066 1.068

i : I I !

I
I

75.8

75.4 75.1 74.8

I 74,4 74,1 73,8 73.5 73.2 12,8 72.5 .12,2 71.9 71,6 71,3 71.0 70.7 70,4 70.1 69.8 69.5 69.2 69.9 69,6 68.3 68.0 67,7 67.4 67,1 86.9 86.6 66.3 86.0 65.8 65.5 65.2 64.9 6<1.7 64.4 64.1 53.9 53.8 63,3 63.1 62.8 62.8 62.3 62.1 61.8

4.961 4941 4:9l I 4.90 4.8e 4.86 4,83 4,81 4,79 4.77 4,75 4.T.! 4,71 4.69
!

4,67
4,65 4.53 4.61 4,59 4.57 4.65 4.53 4.51 4.50 4.48 4.46 4.44 4.42 4.40 4.38 4.37 4.35 4.33 4.3: 4.:'9 4.:<3 4.':5 4.24 4.22 c,:'!t 4.13 4.17 4.15 4.14 4.12

2.575 5.'5 5.16 2.580 5.17 2.505 ':. ~8 2.5'30 2.:.:35 5.'9 5.20 5.21 5.22 I 5.:1 :,.24 5.25 5.26 5.:7 5.29 5.29 5.30 5.31 5.32 5.33 5.34 2.500 2.605 2.610 2.615 2.520 2.~~ 2.530 2.535 2,840 2.645 2.650 2.555 2.550 ~.665 2.670

.............

SIr.n. 8 JUS C.A4.032

941

Preenlk kugllC8 D 10

I I

Odnos 0.102FID2

I5
2,675 2.680 2,685 2,690 2.3:. 2,700 2,705 2.710 2.715 2.720 2.725 2,730 2.735 2.740 2.745 2.750 2.755 2.750 2.765 2.770 2.775 2.780 2.785 2.790 2.795 2.800 2.805 2.810 2.815 2.820 2.825 2,m 2.635 2.840 2.645 2.850 2.855 2.860 2.865 2.870 2.875 2.880 2.885 2.890 2.895 2.900 2.905 2.910 2,915 2.920

I 2.~m '2
Preenlk otJska d mm 1.33751,.070 1.340 0 1.072 1.3425 1.074 1,3450 I 1,076 1,078 ,.34751 1.350 0 1.352 5 1.3550 1.3575 1.360 0 1.362 5 1.3650 1.367 5 1.370 0 1.372 5 1.3750 1.377 5 1.330 0 1.382 5 1.385 0 1.387 5 1.390 0 1.3925 1.395 0 1.3975 1.4000 1.402 5 1.405 0 1.4075 1,4100 1.4125 1,4150 1.4175 1.420 0 1.422 5 1.425 0 1.4275 1.430 0 1.432 5 1.435 0 1.4375 1.44Q0 1.4425 1.4450 1.4475 1.450 0 1.452 5 1.455 0 1.457 5 1.4600 1,080 1,082 1.084 1,086 1.088 1.090 1.092 1.094 1.096 1.098 1.100 1,102 1.104 1.106 1.108 1.110 1.112 1.114 1.116 1.118 1.120 1.122 1.124 1.128 1,128 1.1:JJ 1.132 1,134 1,136 1.138 1,140 1.142 1.144 1.148 1.148 1.150 1.152 1.;54 1.156 1,158 1.160 1.162 1.164 1.166 1.168

l'
0,535 0.536 0.537 0,538 0,539 0,540 0.541 0,542 0,543 0,544 0,545 0.546 0.547 0.548 0.549 0.550 0.551 0.552 0.553 0.554 0.555 0.556 0,557 0.558 0.559 0.560 0.561 0.562 0.563 0.564 0,555 0.566 0.567 0.568 0.569 0.570 0.571 0.572 0.573 0.574 0.575 0.576 0.577 0.578 0,579 0,580 0.581 0.582 0.583 0.564

:JJ

15

10 TvrdoQ

2,5

1,25

po Brlnelu HBS III HBW 20.5 20.4 20,3 20,3 20,2 20,1 20,0 19.9 19,9 19,8 19.7 19.6 19,5 19,5 19.4 19.3 19.2 19.2 19.1 19,0 18.9 18.9 18,8 18.7 18,6 18,6 18.5 18.4 18.3 18.3 18.2 18.1 18,1 18.0 17.9 17.8 17.8 17.7 17.6 17.6 17.5 17;4 17.4 17.3 17.2 17.2 17.1 17.0 17.0 16.9 10.3 10,2 10,2 10,1 10.I 10,1 10,0 9.97 9.93 9.89 9.85 9,81 9,77 9.73 9.69 9.66 9,62 9,58 9.54 9.50 9.47 9.43 9.39 9,35 9.32 9.28 9,24 9,21 9,17 9.14 9,10 9.08 9.03 8.99 8.96 8.92 8.89 8.85 8.82 8.79 8.75 8.72 8.66 8.65 8.62 8.59 8.55 8.52 8.49 8.45 5.13 5.11 5.09 5,07 5.05 5,03 5.01 4.99 4,97 4.95 4.93 4,91 4.89 4.87 4.85 4.83 4.81 4.79 4,77 4.75 4.73 4.71 4.70 4,68 4.66 4.64 4.62 4.60 4.59 4.57 4.55 4.53 4.51 4.50 4,48 4.46 4.44 4.43 4.41 4.39 4.38 4.36 4.34 4.33 4.31 4.28 4.28 4.28 4.24 4.23 4.10 4,09 4.07 4,05 4,()4 4,02 4.00 3.99 3.97 3.86 3,94 3.92 3.91 3.89 3.88 3,86 3.85 3.93 3,82 ~.80 3.79 3.77 3.76 3,74 3.73 3.71 3.70 3,68 3.67 3.55 3,64 3.63 3,61 3.60 3.SS 3.57 3.56 3.54 3,53 3.51 3.50 3.49 3.47 3.46 3.46 3.43 3.42 3.41 3.39 3.38

&.35 ~.35 5.37 538 5,39 5,4Q 5.41 5.42 5.43 5,44 5,45 5.46 ;.47 S.48 5,49 5.50 E.51 ~.!i2 5.53 5.54 5.55 5.56 5.57 5.58 5.59 5,60 5.61 5.62 5.63 5.64 5.65 5.56 5.67 5.68 5.69 5.70 5.71 ~,72 5.73 5,74 5.75 5.76 5.77 5.78 5.79 5.80 5.81 5.82 .83 5.84

123 123 122 12<. 121 121 120 120 119 119 118 118 117 117 116 116 115 115 114 114 114 113 113 112 112 111 111 110 110 110 109 109 108 108 107 107 107 106 106 105 105 105 104 104 103 103 103 102 102 101

61,5 61,3 61,0 60.8 60,6 60,3 60.1 59.8 59,6 59.3 59.1 58.9 58.6 58.4 58.2 57,9 57.7 57,5 57.2 57.0 56,8 56.6 56,3 56.1 55.9 55.7 55.5 55,2 56.0 54.8 54.6 54.4 54,2 54.0 53.7

41,0 40,9 40.7 40,5 40,4 40,2 40,0 39.9 39.7 39,6 39,4 39,2 39.1 38,9 38.8 38.6 38.5 38,3 38,2 38.0 37.9 37.7 37.6 37,4 37.3 37,1 37.0 36.8 36.7 35.5 35.4 35.3 36,1 35.0 35.8 35.7 35.6 35.4 35.3 35.1 35.0 34.9 34.7 34.6 34.5 34.3 34.2 34.1 33.9 33.8

. 53.5
53.3 53.1 52.9 52.7 52.5 52.3 52.1 51.9 51.7
j

51.5 51.3 51.1 50.9 50.7 I

942

JUS C.1\4.032 S...n.

Pretnlk kUQllce D mm 10 30 Tvrd~ mm 5.85 5.88

5.87 5.88 5.89 5.90 5.91 5.92 5.93 5.94 5.95 5.96 5.97 5.96 5.99 5.00

OdnOl 0.102FID2

po Brlnelu HBS III HBW 16.8 16.8

16.7 16.7 16.6 16.5 16.5 16.4 16.3 16.3 16.2 16,2 16.1 16.0 16.0 15.9

2.925 2.930
2.935 2.940 2.945 2.950 2.955 2.960 2.965 2.870 2.975 2.98) 2.985 2.990 2.995 3.000'

1.4625 1.4650
1.467 5 1.4700 1.472 5 1.4750 1.477 5 1.480 0 1.482 5

1.170 I. In
1.174 1.176 1.178 1.180 1.182 1.184 1.186 1.188 1.190 1,192 1.194 1.196 1.198 1.200

0.585 0.586
0.587 0.588 0.589 0.590 0.591 0.592 0.593 0.594 0,595 0.596 0.597 0.598 0.599 0.600

101 101
100 99.9 99.5 99.2 98.8 98.4 98.0 97.7 97.3 96.9 96.6 96.2 95,9 95.5

50.5 50.3
50.2 50.0 49.8 49.6 49.4 49.2 49.0 48.8 48.7 48.5 48.3 48.1 47.9 47.7

33.7 33.6
33.4 33.3 33.2 33.1 32.9 32.8 32.7 32.6 32.4 32.3 32.2 32.1 32.0 31.8

8.42 8.39
8.36 8.33 8.30 8.26 8.23 8.20 8.17 8.14 8.11 8.08 8.05 8.02 7,99 7,96

j 4.21~ 4.20
4.18 4.16 4.15 4.13 4.12 4.10 4.09 4.07 4,05 4.04 4.02 4.0: 3.99 3.98

J.36
3.J<I 3.33 3.J2 331 3.29 3.28 3.27 3.26 3.24 3.23 3.22 3.21 3.20 3.18

I I
I
I

1.485
1,487 5 1.4900 1.492 5 1.495 0 1.4975 1.500 0

HI omowu mfllJ.nj8

Republitkog

sekr.tarijatazi $t8mp8

kulturu SR Srbije br. 41381/74-02 Savezni 18VOd Z8 st8nd8rdi:Zlciju -

ad 4. II 1974. ne piKa S8 porez nI promlt Bqrad $<

UDK 620.178.152.22:53.089.6 JUGOSlOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNON PIUMENON ad 1986-02.01 Mechania/ REFERENTNE Mell8n1c~ka ilplt"'.nj8 III8t8I8 PLO~ICE KOJE SE KORISTE U APARATIMA TVRDO~E PO BRINELU

943

ZA ISPITIVANJE

JUS .C.A4.034
1985.

Pravilnik br. 07-4635/1

testing of metals.

od 1985-1G-02;Slufbeni lilt SFRJ. br. 58/85. Srin/ hwntwtIng

StMltJ.rdlzed b/ocla to ~ uS/ for mh/".

machines

0vtI1 stMdlIrd I' Iz '982. godlna

de/im/~no

u IklIIdu

.. nandllrdom

Met1uMt'Odne

orpenlzec/fe

ItJIntJ.rd1acJ/u

ISO

726

Predmet

standarda

i podrucje

primene

Oylm rtandardom utvr4ufu Ie karaktarlat/k. kv.lltata I neein IspltlvanJ. f8fentntnlh ploi!lca kole .. k~ rllta u epatltlma JUS M.ZO.501. za ispltlyanje tvrdote po Brll18luza Pr<Mravanj. ovto Iparat8 Pf8ITI.rtandardu

Veza sa drugim standardirna

JUS C.A4.003 JUS M.A 1.02C. JUS M.ZO.501 Meh.nii!ka ispitiyanja m.tala. IspitiY.nje tvrdoee po Brinelu Hrapayost povriina industrij$kih proizvoda od matala. Razvrrtav.nje

i oznai!avanj.

po,-

vrSin.kihgrdaka na proizvodim.od metala

'

Proverav.nj.

.parata

za IspltlvanJe tvrdoe.

po

Brin.lu.

3
3.1 32

Izmda
Ploeice 58 izr.duju postupkom koji obezbeduje potrebnu homogeoost, stabiloost Itruktur. i ravnomer. nost povriinske tvrdoe.. Debljin. st.ndardne metalne pJoi!ice ne sme da bude manja od: 16 mm za kuglice pr.i!nika 10 mm. 12 mm z. kuglice prei!nlka 5 mm. 6 mm z. kuglice pr.i!nik. m.njih od 5 mm. Velii!ina povriine ploi!ic. mora d. bude: do 150 cm' za kuglice prei!nika 5 mm i 10 mm, do 40 cm' za kuglice prei!nika 1 mm,2 mm i 2{> mm. R.ferentn. ploi!ice ne $meju da budu n.magnetisane. Ako su ploi!ica od i!.lika, one moraju da Ie rez. magnetisu na kraju procesa izrad.. Ravnolt j p.ralelnost dveju povriina referentne plocice moca d. bude premo tabeli 1. T.bel. 1 Preenik kuglice mm I Naj.eee od.tupanje f8vnosti povfsina mm N aiv.ca greska u par.Ielnosti mm/50 mm Po'uiinska ~raravostR .1) pm Povriina koja Ie i.pituje >5 <5 11 0,020 0,005 0,040 0,010 "'ndordu JUSM.AI.0241. 0,4 0,2 Povriina kojom sa o".nja 0,8 0,8

3.3 3.4

.
J

Dufl... uzorkat. 0.80 mm (P,.mo

lizdanje

SA vtZNI

ZA VOD ZA ST ANDAJtDlZACIJU

944
3.5 3.6 Povliin. kojl se ispituJ. mora da bud. b.z ogr.OOt;na koje smetaju pri merenju otiska (tabela 1). Redi pro..r. da sa refer.ntn. plo/!ic. nij. naknadno skidan materijal,njenedeblJin.seprfetalonlranju oznae.v. na njoJ, zaokru2.no na naJbli2i 0,1 mm, iIi se na povliini koja se ispituj. utiskuje identifikacione ozn.k. (t. 8).

4
4.1 4.2

AperBt za Ispltinnje
Optti zahtevi za aparet utvrc!eni!U Aparat se prowrava dir.ktno, u stanclardu JUS M.ZO.501.

Ito ukIJu/!uje:

prowrav.nje sile utiskiv.nja (t. 4.2.1),

prover.v.nje proveravanj. utiskiva/!. nwnog (t. 4.2.2), urec!aja (t. 4.2.3).

4.2.1

Svw sila utiskivanja mora da bud. u granicama :t 0,1 % od nazivne vrednosti iste (tabela 2). Tabel. 2 Simbol za tvrdotu Pr./! nik kugllc. D mm H8S H8S HBS HBS HBS HBS HBS HBS HBS HBS HBS HBS HBS (Haw) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) (HBW) O,I02F

IT
30 15 10 5 2,5 1,25 1 30 10 5 2,5 1,2! 1 30 10 5 2,5 1,25 1
I

Sill utiskNanja . F Nwilma _dnost 29,42 14.71 9,807 4.903 2,452 1,226 980,7 7,3650 2,452 1,226 612,9 306.5 245,2 1,839 612,9 306,5 153,2 76.61 61,29 k!'4 kN kN
1<111

10/3000
10/1500 10/1000

10/500
10/250 10/125

10/100 5/750
5/250

10 10 10 10 10 10 10 5 5 6 5 6 5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5 2,5

I

kN kN N kN kN kN N N N kN N N N N N
kN

5/125 5/62,5
5/31,25

5/25

HBS (Haw) 2,5/187,5 HBS (HBW) 2,5/62,5 HBS (HBW) 2,5/31.25 HBS (HBW) 2,5/15.625 HBS (HBW)2,5/7,812 HBS (HBW)2.5/6,25 HBS (HBW) 2/120
HBS (HBW) 2/40

HBS (HBW) 2/20 HBS (HBW) 2/10 HBS (HBW)2/5 HBS (HBW' 2/4 HBS (HBW) 1/30 HBS (HBW) 1/10 HBS (HBW) 1/5 HBS (HBW) 1/2,5 HBS (HBW) 1/1,25 HB!>(HBW) 1/1

2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1

30 10 5 2,5 1,25 1 30 10 5 2,5 1,25 1

1,177

392.3 196,1 98,07 49,03 39.23 294,2 98,07 49,03 24,52 12,26 9,807

N N N N i'J N N N .N N N

945
4.2.2
Utiskivat 58 proverava prama standardu JUS M.ziJ.501. Dozvoljana Odstupanja pratnika kuglica data su

u tabeli 3.

Tabala 3 Pretnik kuglica mm 10 5 DOZvoljenoodstupanja mm :1:0.003 :1:0,002 :1:0,001 :1:0.001 :1:0.001

2.5
2 1

4.2.3

Merna Ikala .mikroskopa mora da bude greduisana tako da 58 otitava 0,002 mm za otiske dObijene kuglicom pretnika 10 mm f 5 mm. a 0.001 mm za otiske dobijene kuglicom nrel!nika rnanjeq od 5 mm. Merna skala mikrciskopa mOra da bude proverena merenJem mikrometrom za najmanje 5 intervala sva-

kogradnogpodrutja.
Razlika rezultata otitavanje za svake dve linije skale merno; mikroskopa mora da bude: :I:0,002 mm za kuglice pretnika 5 mm i 10 mm, :t 0,001 mmza kuglice pretnika manjih od 5 mm.
.

Postupak Referentne ma standardu 10m utiskivanja plcX!1ce selspituju JUS C.A4.003. dejstva sile do postizanja pre dOdirivanja sile utiskivanja mora da bude od 6 . do 8 s. Optereeivanje si. traje od 10 s do 151. plotice ne sme da bude 1eea od 1 mm!s. pomotu aparata fz t. 4 na temperaturf od 23:1: SOC merenjem tvrdoQl pre-

Vreme od potetka

Brzina kug:ica neposredno

Broj otiS8ka

Za svaku referentnu ploticu izraduje sa pet otisaka ravnomerno rasporedenih po celo; povr!ini koja 58 ispituje.

7
7.1

Ravnomernost

tvrdo6e

A~o su d3, d. ids vrednosti srednjih izmerenih preenika sredene po raStucoj vrednosti, neravnod" d" mernost tvrdoce plotica pod utvr4en'm uslovlma Ispftivanja karakterifa Ie izral<)'"

ds -d,
i izrafava u procentima od

d.pr; temu
ti-

je

d, +d. +d. +d.+d, 5

7.2

Ravnomernost tvrd~e referentne plot ice mora da bude prema tabeli 4.

946

Tlbela 4 Tvrdota plol!ic8 HBS (HBW) Nljvotl dozvolJenl neravnomernost

"
2 1

do225 Izned 225

8
B.1

OZf8cavanje Oznakl rtferentne p/oI!ice sadrii sledete podatke: II Irltrn8til!ka srednjl vrednost tvrdote, dobijene pri 1sp11lvlnju.nl primer:'
398 HBS (HBW) 5/750

b) firrna, odnosno naziv i sediltl ill registrovenl znlk proi~e cl serijski broj; d) deb/jina plol!lce ill ~entjfikacionl o~kl

referentne plol!ice;

nl povr!inl kojl sa ispituje.

8.2

Ozneke na st..ni plol!ice more dl bude UtpfIYnl kedlje povr!inl koja sa ispituje okrenute nagare.

milll..j8 RopubIltkog-.-,-..

kUItUN Ii,b'. br. el~I/74-C2 SR

od e. 111914

plot.. po'"''

pro.....

A-

_nl-

z....ndordiuciju - "-rad

947
lUGOSlOVENSKI
STANDARD SA OBA VEZNOM PRUIENOM od 1-1.1967.

Mebanicka ispitivanja metala Dinamicka ispitivanja ISPITlV k"lJE Zk\URA. "IJEM "' , Opsta nacela
a_Ie

JUS C.A4.035
I \"11.1966.

br. 04-4330/1 ad 28-\"1.1966; 511111><.1 SFRJ br. 27/1966. Ii,t

Mechanical testing of metals. Dynamic tests. Fatigue testing. General principles

Ovaj standardje zasnovan na preporuci Medunarodne organi:acije za standardi:aciju ISO/R 373 od avgusta 1964.

j i!

I ~

Opseg

standarda

j
j
= =

Ovaj standard saddi terminologiju, definicije i oznake, kao i opsta uputstva za pripremu epruveta, za na6n ispitivanja i za nacin obrade i prikazivanje rezultata pri ispitivanju metala zamaranjem. Opsta uputstva i nacela obuhvacena ovim standardom odnose se na dinemicka ispitivanja zatezanjem, pritiskivanjem, savijanjem i uvijanjem (pojedinacno ili kombinovano) na epruvetama konstantnog ili promenljivog preseka, a mogu se prosiriti i na odgovarajuca ispitivanja konstrukcionih elemenata ili sklopova. Ispitivanja ponavljanim udarima i termickim zamaranjem nisu obuhvacena ovim standardom.

Svrha ispitivanja Svrha ispitivanjaje dobijanje podataka 0 ponasanju i svojstvima metala izlozenihzamaranju.

r 1

! :::I
'" J.
If :I 0

3 3.1

Tennini,
Zamaranje

definicije i omake

(vidi sl. I)

Pojava postepenog razaranja materijala usled dugotrajnog Cenja.

dejstva periodicno promenljivih optere-

:
1

3.2 Opterecenie i eMusi 3.21 Periodicno promenljivo

opterecenje

Opterecenje koje se menja periodicno, priblizno po sinusoidalnom zakonu. Ovakvo opterecenje moze se u opstem slueaju shvatiti kao superpozicija nekog stalnog srednjeg opterecenja i nekog kolebajuceg opterecenja. 3.22 3.23 3.24 C i k 1u s Najmanji deo funkcije opterecenje Frekvencijaf Broj ciklusa u jedinici vremena. Karakteristicne vrednosti opterecenja u ciklusu

~
C
Q,

::I It

vreme koji se periodicno ponavlja.

i ~
II

Gornje opterecenje Najveea algebarska Hednost opterecenja u ciklusu. Donje opterecef"je l'ajmonja aigebarska vrednost opterecenja u ciklusu. Srednje optereeenje Aigebarska vrednost aritmeticke sredine gornjeg i dcnjeg cptcrccer.ja u ciklusu; stalna kcmFr.cr.ta opterecenja. Amplituda Apsolutna vrednost polovine algebarske razlike gcmjeg i donjeg cptereceria. Raspon Apsolutna vrednost algebarske razlike gornjeg i dcrjeg cptef(cer.j~.
Ukupnu str.n. 14'

~ i t

S 0.

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDlZAClJli

948

~ 1
8-

Clklus

Am lItuda

Stika 1

3.25

K a r a k t e r i s t i ~ 0 i c i k Ius

i prom

e 0 I j i v 0 g 0 P t ere

c e n j a (vidi sl. 2)

Jeclnosmerno promerrlji>'o opterecenje Optereeeoje ~ija se veli~ioa menja u toku vremena bez promeoe predzoaka. Poseban slu~j jednopo~etno smemo promeoljivog optereceoja nastaje kada je gomje iti donje optereeeoje jednako nuli jednosmemo promeoljivo opterecenje.

Naizmenicno promenljivo optereeenje Optereceoje ~ija se veli~ioa i predz~ak meojaju u toku vremena. Poseban slu~aj naizmeoi~no promeoljivog optereeeoja oastaje kada je srednje opterecenje jedoako nuli, tj. kada su apsolutne vredsimetri~oo naizmeni~no promenljivo optereCeoje. i10sti gomjeg i doojeg opterecenja jednake

3.3

Naponl) Specifi~no opterecenje u nekoj ta~ki popre~nog preseka epruvete ill konstrukcionog dela.

3.31

Nor

01 a I n i nap

0 n (kp/mm2)

Napon u pravcu normale na povr~inu preseka. Izrazava se kao algebarska vrednost, pri ~emu je normalni oapon pri zatezanju pozitivao, a pri pritiskivaoju oegativan. 3.32 T a 0 g e 0 c i j a I 0 i nap Napoo u ravoi preseb. 3.33 Na~ivoi napoD 0 n (kp/mm2) apsolutna vredoost.

IzraZava se bo

Napon izra~uDat pod ~retpostavkom jednostavnog oaponskog staoja u oblasti elasti~oosti, ne uzimajuCi u obzir uticaje diskontinuiteta oblika i ochomogenosti OIaterijala. U ovom staodardu pod termioom oapoo, za razliku od termioa lokaioi napoo, treba podrazumevati oazivoi oapoo. 3.34 Lokalni napoo

Teorijski napon u nekoj ta~ki preseka epruvete ill koostrukciooog dela od idealoo elasti~oog i homogenog materijala, uzimajuci u obzir uticaj diskootiouiteta oblika.

--

I) Termin napoD upotrebljen je u ovom standardu umesto tennina naprezanje (vidi JUS C.A4. 001/54 i druge standarde) u cilju diferencijacije od oa~ioa dejstva optereeeoja (oaprezaoje: zateunje, pritiskivanje, uvijanje, itd.)

949
3.35 + Teorijski raktor napona IXk. Odnos najveceg lokalno~ nap,na prema nazivnom naponu u istoj ta~ki.

.,......

tteSI""",tlno
fW1izm.fI~",}

}vo Slika

3.36 . K a r a k t e ri 5 t i ~ n e v red nos tin a p'o n a u c i..k Ius u (vidi s1. 3) Gomji napoli a.. oduosno T. NajveCa algebarska vrednost napona u ciklusu. Dottji lfIIpoII a". odnosno T" Najmanja algebarska vrednost napona u ciklusu. Srt!dnji napon a", odnosno T" Algebarska vrednost aritmeti~ke sredine gornjeg i donjeg napona u cildusu; staIna komponenta napona. Amplitru/a napoiJa a.. odnosno T.. ApsoIutna vrednost polovine aIgebarske razlike gornjeg i donjeg napona. Raspon napona R . ApsoIutna vrednost razlike gornjeg i donjeg napona. Odnos napona R. Algebarska vrednost odnosa donjeg napona prema gornjem naponu.

8. ~

c:

naR

tJ

I I I

,/i
lGorn)1 napon (8'.. 't.J

A
.

I /Sredn); napon ~M .'t..) lOon);napon (qi.~)

/.

. /i

0'411:

~Cta 0'11 O'e(

2
2
Slika 3

'R=

~-<5'",-20'<\.

'R~

G"ci - ef",
't".,.

'1;..- t;. + 'td. 2

'l;.=

'l9-'tt

~='i:; - "tt= 2't'<\.

R4 t':"~d .

950
4 4.1
4.2

Karaktcristicne velicine pri ispiti vanju zamaranje'!l

Broj ciklusa n Broj ciklusa do odredenog momenta posmatranja.

Broj ciklusa do loma N Broj ciklusa keji ispitivana epruveta izddi do pojave prskotine. Dinamicka Izddljivost (dinamlcka cvrstoea) za N cikJusa (1N odnosno TN Napon sastavljen od zbira srednjeg napona (1SII.odnosno "SII i najvece amplitude napona (1~N. odnosno T~N. pri kome epruveta izdrZava N ciklusa do loma (vidi sl. 4). Odreduje se iz Velerovog (Wohler) dijagrama zamarar.ja (v. tae. 6). Izrahva se na dva naeina: a) kao simbol (1N (1 (1

4.3

gde

d ~nji granieni napon. na pri.ner: aN = 30 ::t 10 kp/mm2. b) bo vrednJst gornjeg granienog napona. uz naznaeenje srednjeg napona. na primer:
AN

(1 SII + (1 SII

SII ::t (1 ~ v

AN

predstavlja

gomji

granieni

napon,

(1

4.4

(1N 40 kp/mm2 pri (1SII 30 kp/mm2 = = Dinamlcka Izddljivost (dinamlcka cvrstoca) (10. odnosno TO Napon sastavljen od zbira srednjeg napona (1SII'odnosno TSIIi najveee amplitude napona (1A.odnosno Tof.koji epruveta mde izdd:lti bezloma i pri neogranieenom broju ciklusa (v. sl. 4). Odreduje se iz Velerovog dijagrama zomaranja (v. tae. 6). Izrahva se J;la dva n.eina:
a) kao simbol (10

gde

(1SII+ (1,. predstavlja gornji granieni napona, a

(1 SII

(1SII

::t

(1A

na primer: (10 = 15 ::t 5 kp/mm2, b) kao vrednost gornjeg granienog napona, uz naznaeenje srednjeg napona, na primer: (10 20 kp/mm2, pri (1SII IS kp/mm2 = = Granlcm broj cikJusa No Najmanji brcj ciklusa posle koga ne nastaje lorn ni pri neogranieenom broju ciklusa. Odreduje se iz Ve'erovog dijagrama zamaranja (v. sl. 4).

(1 donji A

granieni

napon.

4..5

to

JI

Id'
lagH log HD
Slika 4

lagH

951
4.6

Redukcioni faktor dinamicke izdriljivosti KD Odnos dinamicke izdriljivosti glatko polirane epruvete konstantnog preseka prema dinamickoj izdrZljivosti epruvete s bilo kakvom koncentracijom napona. Pod koncentracijom napona smatra se ovde, sasvim uop~teno, ne samo uticaj diskontinuiteta oblika, vee i uticaj bilo kakve hrapavosti povriine.

Uslovi jspitivanja
Oblik i dimenzije epruveta za normalna ispitivanja propisuju se u odgovarajucim standardima u zavisnosti od svrhe i nacina ispitivanja zamaranjem. Za posebna ispitivanja koriste se specijalni oblici epruveta, kao Ita su epruvete sa diskontinuitetima raznih oblika: prelazna zaobljenja, provrti, Zlebovi i sl. Poseban vid diskontinuiteta oblika i diskontinuiteta tnaterijala predstavljaju zavareni spojevi. U ovim slueajevima, oblik epruvete treba da bude sljean obliku odgovarajuceg konstrukcionog dela. Umesto epruvete mogu se upotrebiti i sami konstrukcioni delovi. Postupak obrade epruveta ne sme da izmeni strukturu ni osobine materijala. SeCenje plamenom i slieni postupci obrade vezani sa jakim zagrevanjem ne smeju se primeniti. Obrada epruvete treba da bude paZljiva, i u s!dadu sa osobinama odgovarajueeg materijala. Strugotina koja se skida pri obradi struganjem iIi glodanjem treOO da bude male debljine, utoliko manje ukoliko se dimeozije preseka uzorka pribliZavaju zavrlnoj meri epruvete da bi se uticaj obrade na rezultate ispitivanja (povrlinska ili dubinska napetost, otvrdnjavanja povr~ine i sl.) sveli na najmanju meru.. Naroeitu pafnju treba obratiti kvalitetu hrapavosti povriioa epruvete, polto pri zamaranju veeina
lomova poeinje na sIobodnoj povrlini epruvete. Epruvete od tvrdih metala moraju biti brulene,

5.1 Epruvete

eventualno i polirane. Epruvete pri brulenju treOO hIaditi pogodnim sredstvom da bi se izbeglo preterano zagrevanje. Brulene i policane epruvete treOO pogodnim sredstvima zaltititi od korozije. Broj epruveta potreban za jedno ispitivanje mofe biti vrlo razlicit, u zavisnosti od podataka koji se traze. Za statistieka ispitivanja potreban je vrlo veliki broj epruveta; ako se umesto epruvete is. pituje skup konstrukcioni deo, ovaj broj moze biti manji. Kada se radi 0 obienim epruvetama, potrebno je najmanje 10 komada za jedno ispitivanje; ako je broj manji od 6, treba primeniti specijalan postupak. Ispitivanja izvedena na malom broju epruveta mogu dati rezultate koji nisu tipieni. Sve epruvete upotrebljene za jedno ispitivanje (za jedan Velerov dijagram zamaranja) ili za jednu seriju ispitivanja (za jedan dijagram dinamieke izdrZljivosti) moraju biti potpuno identicne u pogledu materijala, oblika, dimenzija i obrade. 5.2 lievrcivanje epruvete u malinu Ucvrlcivanje epruvete u eeljusti maline za ispitivanje zamaranjem treba da bude izvedeno paZljivo tako da epruveta u toku ispitivanja ne bi bila izlozena dopunskim opterecenjima ili vibracijama (ekscentricnost, neaksijalnost i sl.). 5.3 Veste naprezanja Ispitivanja zamaranjem vrse se zatezanjem ili pritiskivanjem, zatezanjem i pritiskivanjem, savijanjem ili uvijanjem ili kombinovanjem navedenih naprezanja. 5.4 ;\;acin optereeivanja, frekvencija Na'::in opterecivanja zavisi od vrste naprezanja i propisuje se u odgovarajuCim standardima za pojedine po,tupke ispitivanja zamaranjem. Nacin opterecivanja mora biti podjednak za sve epruve'e u toku jednog ispitivanja ili jedne serije ispitivanja. Kod normalnog, jednostepenog ispitivanja, srednje opterecenje je konstantno za s'e epruvete a amplitude se stepenasto sm1njuju od jedne epru'cte do druge. Kod specijalnog, viSestepenog ispitivanja, srednje opterecenje svake epruvete menja se stepenasto, zadriavajuCi stalnu amplitudu, ili se amplituda wake epruvete menja stepenasto, zadrZavajuCi stalno srednje opterecenje. Frekvencija treba da bude tako odabrana da se izbegne preterano zagrevanje epruvete u toka ispitivanja. Ako se zagrevanje ne moze izt-eCi, epruv.tu treba u toku ispitivanja hIaditi pogodnim nekorodivnim sredstvima. Ispitivanja zamaranjem mogu se vrliti i uz pro menu frekvencije u toku ispitivanja, po odredenom programu. Pri ispitivanju epruvete koja rotira oko sopstvene ose, epruvetu treba opteretiti tek polIo je dostigla predvidenu ugaonu brzinu.

.952

Pri posebnim ispitivanjima epruvete ili konstrukcionog treba Ita bliZe da odgovaraju radnim uslovima. 5.5 Tok Ispltlvanja

dela, na~in optereCivanja kao i frekvencija

Epruvete se izlafu promenljivim opterecenjima do pojave vidljive pukotine ili do potpunog loma. U specijalnim slu~ajevima ispitivanja, za zavrletak ispitivanja mogu se uzeti i drugi kriteriji, na pri. mer neelastiroe deformacije epruvete i sl. Za jedno ispitivanje zaddava se srednji napon konstantan, a amplituda napona se smanjuje stepenasto od jedne epruvete do druge, i registruje broj cikIusa N pri kome je dollo do prskotine epruvete. Ovo smanjivanje amplitude napona vr~i se do one vrednosti pri kojoj se epruveta ne lomi ni po~to je izdrfala grani~ni broj cikIusa N D' Po~to se vrednost grani~nog broja cikIusa N D unapred ne lOa, pri ispitivanju zamaranjem primenjuje se uvek neki vea broj cikIusa koji sa dovoljnom sigumo~u prema~uje vrednost grani~nog broja ciklusa. Ovaj broj cikIusa izoosi: 10.10-6 - za obi~ne konstrukcione ~elike, 100.10-6 - za ostale ~elike i obojene metale, kao i za ispitivanje zamaranjem pod dejstvom korozije ili pri vi~im temperaturama. Kod nekih metala ne postoji dinamieka izdrZljivost (aD' odnosno TD),pa stoga ne postoji ni granieni broj ciklusa, a pod izvesnim uslovima (korozija, povilena temperatura), ne postoji ni kod jednog metala. Ako na nekoj epruveti dode do prerane pojave prskotina usled gre~ka materijala ili obrade, odgo. varajuCe rezultate ispitivanja treba odbaciti.

5.6

Ispitivanja pod posebaIm asIovima Za razliku od normalnih ispitivanja zamaranjem koja se vrle u vazdubu i na temperatri od oko 20 'C, specijalna ispitivanja zamaranjem mogu se vr~iti pri povilenim ili sniZenim temperaturama, u vakuumu ili u odredenoj okolini. Cest slueaj ispitivanja pri kome okolina igra bitnu ulogu je ispitivanje zamaranjem uz koroziju. U svim slueajevima ispitivanja pod posebnim uslovima treba naroeitu pafnju obratiti na to da pomoeni uredaji ne utieu na sistem optereCivanja epruveta. U slueaju ispitivanja na povilenim temperaturama, ako je srednji napon raz!ieit od nule, moze se pojaviti puzanje neelastiroo deformisanje epruvete koje raste sa vremenom trajanja dejstva opterecenja. Pri ispitivanju na vazdubu, ali pri povilenim temperaturama, moguea je neprekidna oksidacija epruvete, ~to daje uslove sliene onima pri ispitivanju zamaranjem uz koroziju. Ni u jednom od ovib slu~ajeva ne postoji dinamiCka izdtZljivost aD odnosno pa ni granieni broj Td' cikIusa, a osim toga rezultati ispitivanja zavise i od frekvencije, od vremena trajanja korozije. oksidacije i puzanja. U ispitivanja koja zabtevaju specijalnu tebniku i postupke spada i kontalctna korozija.

6 6.1

Prikazivanje

rezultata

Zapisnik 0 ispitivanju zamaranjem Rezu!ta!i ispitivanja unose se u zapisnik 0 ispitivanju. pa se na osnovu njega crta Velerov dijagram zamaranja. Preporu~l'je se da zapisnik 0 ispitivanju zamaranje:n sadrzi sledece pod:uke: Broj i oznaka ispitivanja: . . . . . . .. . .. . .. .. . . . . . .. . . . . . . . . . . . Vrsta naprezanja: ... . . .. . .. .. . . .. .. . .. . . . .. . . . . .. . . . . . . . . MaJina za z.~maraoje: """"""""'..................... Frekvencija: """"""""""""""'................. Materijal: """"""""""""""'................... . . .. .. . .. . .. .. . . . . . . . . .. . . Termieka obrada: . . . . . . .. . .. . .. Karakteristike
Struktura

materijala: a..,

materijala:

"to. ." <1" "5, ......................................

i1i

f} itd.

Ostaliuslovi:
UevriCivanje

Oblik epruvete:............................................ Stanje povdina epruvete: .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. .. .. .. .. ... ..

. . . . .. .. . . .. . . .. . .. . .. .. ..

epruvete: """''''''''''''''''''''''''''''''

953
Dimenzije Oznaka epruvete Povrsina A mm' ili moment otpora preseka W mm!

precnik
I

sirina mm

mm
I

I
i

I mm

debljina

Donji napon kpfmm'

Gornji napon kpfmm'

Srednji napon kpfmm'

Amplituda napona kpfmm'

Broj ciklusa N

K arakteristika ispitivanja') I)

Primedbe

oznake: xpojava prskotine 0bez pojave prskotina

6.2

Dijaeram zamaraoja Podaci dobijeni ispitivanjem zamaranjem, dati u zapisniku 0 ispitivanju, prikazuju se dijagramima zamaranja. U dijagramima zamaranja kao ordinate nanose se dinamicke izdri!jivosti ili amplitude napona uz naznacenje srednjeg napona a kao apscise odgovarajuci brojevi ciklusa do loma. Na apscisnoj osi podela je logaritamska, a na ordinatnoj !inearna i1i logaritamska. Tacke unesene na osnovu rezultata iz zapisnika i dijagram zamaranja spajaju se u kontinualnu krivu. Svakom ispitivanju sa odredenim konstantnim srednjim naponom odgovara po jedna kriva linija dijagram zamaraoja ili Velerov dijagram. testo je korisno na dijagramu prikazati i objasniti rasipanje rezullata. Primeri dijagrama zamaranja dati su na sl. 5, 6 i 7. Na sl. 5 prikazan je dijagram zamaranja za zatezanje-pritiskivanje pri srednjem naponu ravnom nuli. Pode!a na ordinatama je !inearna. Prikazano
D'

je i graficko odredivanje granicnog broja cikJusa N

...

~
......

~ 60

55 z 'D<

<{ "If)

g 50

~ c:
:::J .....

~ 45
e 40

"Q.
""I;

I li:1
30
"

10

!i

ND
Slika $

107 106 Bra} clklusa N

954
Na sl. 6 prikazani 51irezultati serije od cetiri ispiti\'anja zamaranjem. Za cetiri rame vrednosti srednjeg napona prikazana su cetiri dijagrama zamaranja. Podela na "Ordinati je linearna.

"e 55 e ii50 .:c

~45 '-;'40 \!1 235 8230

~25 ~ 120
.

15

103
Slika 6

Na sl. 7 prikazani su rezultati dvaju ispitivanja jednog istog materijala i to bez korozije i sa korozijom, oba pri srednjem naponu ravnom nuli. U prvom slucaju postignut je granieni broj ciklusa ND, a u drugom granieni broj ciklusa N D ne postoji. Pode!a na ordinatama je logaritamska.

"e 70 Ii60
.:)(

\SSO '-40

~30
0

c: 8.20 0 c:

.g ::J
~

:: 10

10
Slika 7

106

6.3

Dijagrami dinamieke izdrzljivosti pokazuju zavisnost dinamicke izddljivosti od srednjeg napona, za odre"ene vrednosti broja ciklusa. bobijaju se na osnoVu dijagrama zamaranja, za razne vrednosti srednjeg napona.

955
Smilov dijagram (Smith) prikazuje zavisnost gornjeg i donjeg granicnog napona od srednjeg napona. Nacelan izgled Smitovog dijagrama prikazan je na sl. 8.

Linija doni~g granlcnog napona

Slik. 8

956
Hajoy dijagram (Haigh) prikazuje zavi5no5t najveeih amplituda napona od 5rednjeg napona. Na~elan izgled Hajovog dijagrama prikazan je na 51. 9.

~ ~ tI
c: 0
.... --~

e ~
~ c: ~ ::J
m

~
"'-

GSR=O

~, '" ,,""" """

~
""~

nt I I.;IQ2

Srednji ~ (!f m ~,

nopot'l

kp/mm2

Slika 9

'957
Ro~v (Ro~) dijagram prikazuje zavisnost gornjeg granicnog napona od donjeg granicnog napona. !';acelan izgled Ro~ovog dijagrama prikazan je na 51. 10.

.& '" e
/

c:

~{ .:c ~ \g~
~
I

.~ )DfJi

Si'

...

& II (IJ 'M)Q Linl)a granlce 0,2"

Llni)a statifk.

cvrsto~.

I I I I I I

Don)i granieni napon f5sR-~.kj:Vmm

j.
I

Simetrlcno naizm.niCno I prom.n/jiofio op,.reUnJ.

I

Jednosmerno
promenljivo opterecen)e

' Ol'ter.cenje Poletno jednosmern promenljivoopte enje

iNaizm.nicno . .promt!nljivo ..I...Jf!df?9~rnernooromenljivo .

if!;

~ PO&tnojednosmerno
Stika 10

optere~nje

promenlJlvoopter~n}e

958

Sva tri dijagrama mogu biti prikazana za razliCite vrednosti broja ciklusa pri kojima dolazi do lorna, kao i za granicni broj ciklusa (v. sl. II, 12 i 13).
......

~,

=::;

~
ZA TEZANJE-PRITISKIVANJE

~ {j..
.~

N .~ E

.~ Q.

~
~

E (S\O
Q

E~

90 80 70

50 60 70 80 Sr~nji napon ~R ' kplmm2

Slika 11

959

ZA TEZANJE -PRITISKIVANJE

21:
D~

~{
...

~'O
"it

"

80 70

50 N.105 40 N.107

so
20

. ""'""

.~ .~.

to 0

. to

.~
20 30
.fa

""

50
Slib 12

60

io

80 S~cfnJi na~
6'SRkplmm2

..........

960

"c

c:

'l)""

c: c.g.'C" cB c: Llni)a

:::;c: Ji 0 I\-,

.~ ~

. t'.f t::' &;;

zatezne cvrsto!e

Lln/fa granlt:e 0,2%

--- :S=
'

.~~'

O~
70

-- - ::;=..
,....-----

--

~/

.'

60

50

40 30 20

40

50 60 70 80. Don); gran/~n; napon G'SR

-~

kp/mm2

Slika 13

Od niza krivih linija koje su prikazane ovim dijagramima, najveei znacaj za prakticnu primenu imaju linije koje odgovaraju granicnom broju ciklusa, U ove dijagrame ucrtavaju se, po pravilu, i linije koje odgovaraju granici 0,2 ~I., Te linije ograniCavaju oblast prakticne primene. Apscise i ordinate ovih dijagrama mcraju biti u istoj rar.neri. Dijagrami dinamicke izdrfljivosti mogu se dobiti i pribliino, na osnovu dinamicke izdrZljivosti pri simetricnom naizmenicnom promenljivom opterecenju, dinamicke izddljivosti pri pocetnom jednosmemo promenljivom opterecenju i granite 0,2 %, spajajuci karakteristicne tacke pravim linijama.

Primena

statistickih

metoda

Rezultati ispitivanja zamaranjem pokazuju cesto velika rasipanja, veca nego kod ostalih mehanickih ispitivanja metala, pa je zato, u cilju dobijanja ~to pouzdanijih podataka u nizu slucajeva, vrlo korisno izvr~iti ispitivanje vrlo velikog broja epruveta i rezultate interpretirati statisticki. Rasipanje rezultata ispitivanja nastaje kao posledica Citavog niza faktora koji se svi svode na te~kocu dobijanja epruveta identicnih u pogledu homogenosti materijala, obrade i kvaliteta hrapavosti povrsina. k30 i nddenti~ncsti uslov3 u pogJedu njiho\"cg uc\'rscivanja i optereCivanja. Pri statistickoj analizi rezultata ispitivanja velikog broja identicnih epruveta moze se pretpostaviti da logaritam broja ciklusa pri odredenom konstantnom srednjem naponu i amplitudi napona sledi norma!ni raspJred po Gausu (Gauss), ali u iz':csnim slucajc':il'1a mora se up0trebiti mnogo sloieniji zakon raspodele. Pri ovakvim ispitivanjima potrebno je program ispitivanja prilagoditi metodi analize koja ce se primeniti.

~m:J.:

8eoaraC:sltl ,rat1tld uvod -

Beoll'14

UOK 669.14/.15.001.3 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA alA EINOr.! PRIMENOM od 1986.12.17

961
SISTEM OZNACAVANJA VRSTE CEl/KA I CEllCNOG llVA Pravilnik br. O?-:3425/1 od 1988.00-13;
Slufbeni list. SFRJ,

JUS C.DD.aOl.
1986
br.56/86.

Steel designatIons

Ovai standard ia nastao reviziiom

--.~-----standarda

JUS

C.BO.OO2

iz 1966. godine.

Predmet

standarda

- --

Ovim standardom sa utvrduja si~te.!". ozna~avanja ~elika i ~.'i~nog liva (u daljem t.kstu: ~elika), kao i pravil. za ozna~avanjl st<nja i osobina ~elika. -_..---Standi.:dom su utvrdena i os,;ovna pravila ziiiopuiisko ozna~avaiij8 i dopun,ka--oziiak. - koje Ie koriste za ~elik. razli~it8 namene. Oznake za vrstl ~elika utvrd.n. po ovom standardu koriste se u svlm jugoslovenskim standardima koji Sl , j odnose na ~elik proizvode od ~elika.

i I
I

12
I

Termini

i definicije

'---2.1

Ni!e n"~~deni termini u smi~ju ovog standard a,' imaju s!edece zna~enj.. ._---VI'1t11 ~elika - e.lik kod kojeg se sadr!aj odredenih elemenata na'azi u utvrdenim granicama, a s~rtaj druglh elem.n.ta n. prelazi odreden. vrednosti iIi nije od njih manji,

2.2

eelik koji Ima odredene

mehanieko.tehnoloSke

karakteristike

iJz odredena

ogranieenja

hemijskog

sas.

teva.
Ugljenie~i (nel89fani)~~lik

eelik kod kojeg odlueujucl

uti';j

ria osobi"e

inia-sadria;

ugij~;ik~-:-;-

fa; ostalih elemenata ne prelazi vrednosti date u tabeli 1. -~abela 1 - Sadrfaj hemijsk;h elemen!t~e~iku
Hemijski. element Sadrtaj, u % 5i
I

';'dr:

koj, se ne smatraJu ,eg"ajucim

Ni W Mo V Co Ti

Mn

Cr

Cu
0,40

i
0,60 0,80 0,30 0,30 0,10 0,08

AI

manjeod 1J

.j~j:
'-/'

0,10

0,05

i 0,10

11.~~rtaj u ~rnas.lan8tzatad~L Aka je sad;;aj~';;~9 h~ij;k~ ~'I;"-e~(a ~~eliku veci zboq DOb?ljianja neks osobine, o~-~~~I
raiu~i prilik::Jm utvrO'Nanja oznal(e. aka;" ~outvrt1eno u oC90v!lreju~im jugos/.,\/er:s!tim S'tandardirna.

u obzj; ka~ leg . i-

J:.--

(.. .

i 2.4 ;

L
J,

. . tateli 1. Mikrol.gir<ni~eliei - eeliei sa dodatkom Nb, V, Ti i eventualno jo! nekih elemeneta kojl se dodaju u clIju postizanja boljih mehani~i<ih sobina; mogupreCigraniceu tabeli 1 a ozna~avaJu premamehani~: o se . . ~~ ~kim~~b~,~ama ug/i~ni~nl~elike." za .'

legirani hlik - ~e!ik kod kojegodlueuju~i uticaj na .<obine i~~ sadrtaj legir~jucih _el.e,!, n~t~. .To su ~elici koji sadrte jedan iIi vi!e legiraju~ih elemenat. u ko/ieinama jednakim ili veeim od navedenih u

legira/u4J"Iment!-

hemijsk; elemenli koji se dodaju ~eliku da bi se postigl. odred.n8 ~b;;;'.;~~',

. c. .,--

I!./z~.,jt ;

SA V!ZNI

ZA VOD ZA STANDARDIZACru i -.

"./," ~

962

3 3.1 3.1.1

Oznaeavanje

vrsta i!elika

StNk1url oznlke Celici 51 oznl~avlju oznakom kojl 51slStoJI Iz nllvlle ~etirl dell:

CXXXX(X);XIX.~), slovni simbol - C iIi CL kojim se oznltavi mlterij..:eellk iIi ~e. Ii~ni liv: slSto)i 51 Iz ~etiri odnosno pet broj~anih sim. - osnavna oznaka bola, kojima 51ozna~avi vrste ~elika:

x(X...1

dopunska ozna~a_- sastoj~!~ iz led~og, dva iii vi~ ~r~jtanih iIi slovn.ih simbola i njihovih _kom~i~acill, ko)iml se po potrlbi ozn~ave namene, odnosno stanje ~.lika: ostale dopunskl ozneke
nih ili slavnih

- sastoje

51 iz jednog, dVI ill vile brojc'!I' kolima se po pOIn'

simbala i njihavih

kambinacl)e, ~ellka.

bi aznac'!avaju druge karaktenstike

3.1.2 3.1.3 3.2

Osnavne azneka ad dapunske ameke Zl namenu odnosno stanje c'!ellkarudvlla 58 t8i!kom. Dapunska aznaka cd astalih dapunskih aznaka rezdvlje 51povlekom (crticam) lka u odgovlrljutim ju.

gaslavenskim standardima drug~ijetvrdeno. nlje u

Oznaka materi)ala Oznaka metenjala je slavni simbol:

- za c'!eliki CL - za c'!elienlliv.
C
3.3
Osnovna Csnavna grupi. StruktUra asnavne aznake data je za c'!elike,i ta: u t. 3.3.1, u t. 3.3.2. oznaka aznaka se sastaji iz arapskih brajeva kojl ozn;c'!;vaju osabine eelik; 111pripadnast eellk; nekaj

sa UIYrdenim mehanic'!kim asabinama sa uIYrdenim hemijskim sastavam

i mehanic'!kim asabinama

3.3.1

Grupa

c'!elika

sa utyrdenim

mehlnic'!kim

asabinaml

0, .)j grupi pripzdaju ugljenibi eelici sa uIYrdenim mehanlc'!kim asabinama I dellmieno utv"'enim ill ne. ut"trdenimhemijskim sastavom. Struktura asnavne oznak. za aVIIgrupu eelika dataleu 3.3.1.1 Simbal na prvam mestu Za avu grupu eelik; simbal. na prvam mestu asnovne aznake je braj 0 kaji aZnaelYI pripadnost elli!<a grupi sa uIYrdenim mehaniekim asabiname.3.3.1.2 Simbol n; drugam mestu . Simbol na drugam mestu asnovne aznake po prlvllu aznleaVI nazivnu, ednosno mlnlmaJnu zatemu evrstotu kaja je utvrdena za eellk u taplaoblikovenom "I nOfmallzovanom sunlu. Znac'!enjesimOOlana drugam mestu za eelike sll,1tvfdetlim mehanlc'!klm asobinama dlto II U tabell2. . t. 3.3.1.1, 3.3.1.213.3.1.3.

.963

Tabela 2 - Brojcani simbol na drugom menu omovne oznake za ugJj;~ii~~;'ike';' utv",e~im 'mehanickim osobina.;ama

-Simbol Nazlvna zatezna cvrstoc!a N/mm' 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 oije utVrdena do 320 od 330 do 360 od 360 do 380 ad 390 do 480 od 490 do 580 ad 590 do 680 od 690 do 780 od 790 do 880 ad 890 i vi!e

3.3.1.3

Simbol na trecem, cetvrtom i petom mem. Simbol na treeem I cetvrtom, odoosno treeem, cetvrtom I petom mestu oznacava pripadnost celika od, .. redenoj padgrupi. Znacenje simbola dato je u tabeli 3:

Tabela 3 - Brojcani sim!:ol na trecem, cetvrtom i petom meStu la celike sa utvrdenim mehanicklm osoblnama
Simboll 00 do44 )2) Podgrupa Podgrupa Siobodno Podgrupa ranlcava Podgrupa hemijskih celika sa ogranicenim sadrhj sadrfajem SIP. Za celike iz ove pad,grupe delimicno (C, Si I Mn) utYrdenim elemenata sadrhjem osnovnih celiku . so,ag. ugljenicnih celika bez utYrdenog celika

sadrIaja PiS

101 do 449 ~45 do 79 451 do 799 80 do 99

.osnovnih hemijskih

elemenata

cel/ka sa ogranlcenlm elemenata

sadr!ajem

PIS, delimicno legirajucih

801 do 999

(C, 5i i Mn) i sa dodatkom mehanick:h osobina

koji se dodaju

u eilju postizanja

specija/nlh

l' Na cetom mestu $8ne lc:oriStibroj O. 2) Simbol na tr1l~emi ~.tvrtOmmeStu 80 do a9. upotrebljavan do ~985.godin_, ne odgovara podgrupi f.,ika. IIi zlldr.!iN' Sti1N
oZ:1aLc.u.

3.3,2

GrupJ binama

celika

sa

utJrdenlm

hemijskim

sastavom

I mehanickim

oso-

Ovo; grupl pripadaju ugljenlcni celiel sa utYrdenim hemijskim sastavom I mehanickim osoblnama flegira. ni celiei. 5truktura osnovne olnake la ovu grupu celika data je u t. 3.3.2.1. 3.32.2 13.3.2.3. 3.3.2.1 5imbol na pr/om mestu
Simbol na prvom mestu (lsnovne olnake olnacava najutieajniji hemijski elemenf,1 to:

za ugljenicke za legirane

celike sa utvrdenim

sastavom je broj ,. a legirajucih elemenata, koristeseslmboU"d.tt u tabllll 4.lzu.'

celik~, zavisno od utieaja

broja ,.

9~4

rab.I.4
1

- Broj~ani simbol za najutic.jnije

1 C

h.mijlk. elemente 2 Si 3 Mn 4 Cr 5 Ni 6 W 7 Mo B V 9 ostali

Broj~.ni simbollogirajuteg elementa Legirajuti elemonti

Najuticajnijim legirajucim elementom prema ovom standardu smatta se onaj koji ima broj~ano najvetl proizvod, dobijen mno!enjem srednjeg procentualnog sadr!aja u ~eliku tog elementa i fak:ora uticajnosti datog u tabeli 5, a kao drugi uticajni legirajuti element smatra se onaj koji ima prvu manju vrednon ovog proilvod..

Tabela 5 - Faktori uticajnosti logirajutih elemenata i Legirajuti elementi Faktor uticajncsti

I

51 1

Mn 1

Cr 4

Ni 4

W 7

Mo 14

V 17

Co 20

Ti 30

Cu 1

AI 1

ostali 30

Ako kod vi!estruko sadrlaja i faktora

legiranih ~elika vise legi;ajutih uticajnosti, smatta

elemenata

imaju isti proilvod procel1tualnog:- srtIcinjog o,naj koji po tabeli 4 nosi veei broi, a
,

kao drugi, uticaJni elem..n~onaj

Primer:

prvi manji broj. koji po tabeli 4 ~~~i

se,:~ajuticajnijim~~~ntom

Kod ~elika koji sadr!i 0,30% C, 0,30 % Si, 1,4 % IIIn i 0,35 % Cr, bel drugih logirajueih elemena. ta, najuticajniji element je hrom sa broj~anom oznakom 4 (proizvod procenta sadrlaja i faktora za Mn i za Cr je 1,40, medutim 0,1 % Mo, najuticajniji elemenat Cr nosi yeti broj od Mn prema tabeli 4; ako isti ~elik sadrli jos je Mo).

, 3.3.2.2

Simbol na drugom Simbol tostruku na drugom vrednost

mestu mestu osnovne oznake ozna~ava, maksimalnog kod ugljeni~nih ~elika sa utvrdenim saeta',cm, dese.

procenta sadrlaja ugljenika zaokru!enog na desetine; ako ~elik sadrli 0,90 % C iii viSa od 0,90 % C" broj~ani simbol na drugom mestu je uvek 9. ,a utvrd~nim ,astavom, koji ima.' Primer: Broj~~ni simbol na drugo;'; ~~s-W~ kod svih uglje~i6nih ~elika je 0,25 %; ju ,addaj ugljenika u granicama na primer O,1B do 0,25 %, bice 3 (najveci procenat C mak,imalni procenat C zaokru!en na desedne je 0,3; d.seto'truka ,e prema t. 3.3.2.1. vredno't od 0,3 je 3, i to je I.giranih broj koji so uzima za br<1~ani ,i",!Jt). . Kod legiranih telika, drugi pouticaju elemenat odreduje ~.Iik. ,imbol na drugom me,tu je uvek broj 1.

Kod jednostruko

3.3.2.3

Simbol na t,"Cem, ~etVrtom i petom menu Zna~enje Jimbola na tretem I ~etVrtom, odno,no trecem, ~etVrtom i petom mestu osnovn. oznake dato je u tabeli 6.

3.3.3
3.4 3.4.1 .3.4.2

Pregled

osnovnih

oznaka

~elika

Pr.gled osnovnih oznaka za obe grupe ~elika dat je u tabeli 7,

Dopunske oznake aelika i osnovnih oznak. a.lika korist. proilvoda od aelika .. so jedan iii vise brojeva Iii ,I ova, a u nekim slubjevima se po'pravilu, u ozna~avanju. oznad. uk~likO, sa upobrojeva i, slov.au dopunskoj utvrdeni su odgovar'ajutim

Za dopunsk.

i kombinacija

brojeva i slova Hi obrnuto. Dopunsk. tr.bljava ozn~~t istovr.mono

Mala slova i rimski brojevi,~eioriste k~ i redosl~ olnaka,

~~i!_p'o~.!',no,

viSa karakteristi~nih

j~go~IO~.':"ki';"-standardi-

ma za tehni~ka

uslove II ~elik. i aeli~ni liv.

965
T .bela 6

- Broj~ani

simbol na tre~em. ~etvrtom

I petom

mestu osnoyne oznake za ~elike sa utvrdenim

sastavom Simbol1131 00 do 19 101 do 199 20 do29 201 do 299 30 do 39 301 do 399 40 do 59

Podgrupe

~elika namenl po

ugljeni~ni ~elici a utvrdenim s..tavom i leg;rani ~elicikoji nisu namenjeni termi~. s koj obradi uglleni~ni I leglran; ~elici a cementaciju z ugljenl~ni I legirani ~elici a pObolj.anje z uglfenl~ni i legirani ~elici a alate z ~eliksa naro~itim fizi~kim o$Obinama slobodno za ~elikekoj; ne pripadaju ostallm podgrupama ~elicihemijski postojani ; yatrootporn; brzorezni sIobodno21 ~elici a automate z slobodno za ~elike ko!! ne pripadaju ostaUm podgrupama ~elic;

401 do 599
60 do 69 601 do 699 70 do 79 701 do 799 80 do89 801 do 899 90 do99 901 do 999 1)
2) Aez8rvisano 3) Simbol ZadrtIW.

N. p.tom maUl. nekori~r.bralO.

za nOY.Ilt::igruPI i eewnom ill za podgrupe kal- -aJ popunJene. na trKem Jt3~ mlStu BO do 89. upotr.bljllVan

.
do 1985. god in., ne odgcyara podgNpi ttlika all

oznaku.

3.4.'::

Dopunske

oznake

za "ame:1U odnosno 8 i 9.
-.

stanje ~elika, koje se po prayilu kariste. kao i kamb;nacije

tih az-

naka utYrdene su u tabel.ma

Pared nayedenih kombinacija dapunskih aznaka stanja ~elika prema tabeli 9 mogu sa -karistiti i drugs kambinacije. s tim da sa te azn.ke korist. prema tabeli 8, adnosna prem. adgoy.raju~im jugosloyensklm standardima za tehni~ke uslaye Za ~elike ; ~eli~ni liy.

3.5

Ostale dopunsk. aznake Ostaie dapunske aznake utvrdene su,po patrebi; u adgoYaraiu~im jugaslayenskim standardima za tehni~ke Jsloye za ~elike i ~e!i~ni liv.

966

I~ !
E :; :!/ Ii

:
f

~B ~

~"5 ji : ~

t!
Ii]

Ii ..
c: .. .. c ~ I

i:i

1:

~~~ ~it

~ ~

1
8

~~:::

~ :3
=- S 0

E = !

1 ~ 'f i ."i lM~=~ ;; E:: "2 '; ::~ "!s.:= ii";..!igoo! ~C':CI!::i j
25 I

i ! :::
i1::; - 0 .:. 0
... M

'i 25 0

.. cIj

~ ! ::; ~
~

i! -!; ..

:a! go:: :1 i1 j ! ~ -i

t.

-1 ... c
! i! I; .!!.
I

j .s c

p~ .
.. ~

~
i
c ou
:g

~.~ ~
"8
N

~ .~

111

i
:I ..

: .. >(,J

~ ~..
'a

! i

~%~ ,.~. ~ .:!~

I
I

~ ..

I! 'a g o. c:
I ,; S

I~
!!; '#
o'

~
ii:

. ! :& 8. .. ... ~ .. ....

. ~ = 2 1 ~ 1 C i ", :I I

5 i "l c a. ~ 0 I ~ ~ i E i :s ,I t 8. .~ ~ I ~. .. 0 .. <Q OU ';f I I I

. ;j e .3 9 c g : g h~J ~ .. -u ... li ~ .. .!! I I I I

25

~; i -:-;~

~!~ " Ii 3 u B

J ~!~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ g

~ j!j

~ s:.~ ~ i ~! gi
. :&~~ e ~ ;:; c . ~r~ !E~ . 1ii0 ; . .JI.., " i 81 -= ~-f '~ i ~ E I - - -; I ~ !! . I 'E E i ,~ . i i " I:: "is.'' I' I '" '~ ~ '0 '0 0; a I lEI :I i

g: ~

! 8

~. ~I~ ~ ~ ~ 5d~ gh~ ~- g. ~

0

a. g

~ .Ii

i;
'"
N

j
i" ~~~~~~~~~I !i'; :;!!;Igggggs.i I aI.. ~ I ,...
I!::: \!1 ~ ~ ~ ~ ~ 181.:1
oooooooo'=~

~~

1 E .~5 ~~
I

!... 2 ~
0

" E~

. M M .. U:I rs I~
"&
1

-! }= ,::i

I ! I i ! i .1 ; = c . I : , ~iI :: "'I ~ 1I . = I ~, EI il i 1-

CD

'E

11 ~ '8 1! '8 '8"3

I I

'[

.-::

'!'IH
1 ~
!
1
~

I
;

I~
I

~ g,j !
~,~ ~ "'~ '" '"
I

8'

1 ~

':
i
I

,
I

E f -!; ~ ~ i1

U 'I.-,IHIH I! i I II II ; I
I
I
I

I
I ~~ "" i;!

Ii
~ ~ :! } i1 "IH

1~IN!nl~i~I~I~I=I'"
I

~i: ~I: ~ . ~. ; ! i! ~ '6 ~ ] ~:: ~~~

"t &:

....

- -'.:

,967
Tabela 8 - Dopunske olnake la namenu odnosno stanje osnovnih prolzvoda ad ~eliko

Oznaka stanja 0 1 2 2A 28 2D 2C 3 4 5 6 7 8 8A 88 9 K H S V Z

Namena odnosno stanje ~etiko bez odredene termi~ke obrade farena toreno na najbolju obradivost termi~kj obradeno na odredenu zateznu hreno na globularni cementit pogodno la se~enje u hladnom stanju
normalizovano

~vrstoCu

termi~ki obradeno na feritno.perlitnu strukturu

pobolj!ano vu~eno Ijusteno bruseno kontrotisanq. hladeno gaSeno termomehanleki obradeno obradeno po posebnim uputStVlma lO '/ruee kovanje i presovanje la hladno oblikova,'je valjcima (profiJiranjel la hladno presavljanje za vucenje Zaizraduzavarenih cevi

- hladno deformisano

Primer olnake opste9 konstrukcionog .:.llka C0645 pr.maJUS C.83.402 u vu~enom stanju: C0645.5

Tabela 9

- Primeri

kombinacija

dopunskih

olnaka

Dopunska
oznaka 51 52 53 54
61 64 71 74 Primer:

I
I vuceno -I vuceno

ObjilSnjenje olnake hladno deformisano i larena

hladno deformisano i zareno na najbolju

obradivost vuceno - hladno deformisano i normalizovano vu~eno hladno deformlsano I pobalj!ano

Ijusteno i !areno Ijdteno bru!eno bru!eno Celik la automate poboljsanom i pobolj!ano j zareno i pObaljsano C1590 prema JUS C.80.505 u brusenom i

stanju oznacava 5e:

C1590.74 N'Otnovu millj.nj. Republitkog sekret.rij.t. za kulturu SR Srbije br.-41:;.a1/74-Q-2od 4. II 1974. ne pl. ..pew,. PPOI! "

968

Ukupna ,trana 7
'

JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM od 1986-08.30

CEL ICNA ~ICA ZA ZAVARENE ARMATURE T8hnifki uslovi Pravilnik br. 07-1859/1

JUS C.U6.0B
1986.

od 1986-04-21; Slufbeni list SFRJ. br. 30/86.

StHl

wire for WtJ/ded armature.

Ovaj .tandard

je na.tao

revizijom

.tandarda

JUS C.B6.013

iz 1980. godine.

Predmet

standarda

i podru/!je

primen.

Ovim standardam utvrduju 58 tehnifki uslovi za izradu i Isporuku hladnovueene ifili hladnovalj.ne ok. rugl8 fice ad ugljP.nienog I niskolegiranog felike nam8njeno za izradu zavarene mrefaste i blerm.ture i dl\lgih zeverenih armature.

Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.OO2 JUS C.A4.oo5-

Meh..lfke ispitivenje metela. Statifka ispitivenja. Ispitivenje zatez.njem Mehanifka ispltiv8nje metale. Statifka ispitivanja. Ispltlvanje savijanjem JUS C.BO.501 - Valj..a felifna lica za ophu upotrebu I posebnu namenu. Tehnifki uslovi za izradu I isporuku

3
3.1.

Vrste fiee
S obzirom n~ zateznu fvrstotu prem8 tabeli ,. (Rm' I konv8nclonalnl napon tefenja (R,,0.2) izraduju sedve vrste lice,

~ico 500/560 karist; seu izradu zavorenih mrefostih armaturo. ~ica 680/Boo karistl S8za Izradu b.i~8tur8. 3.2 S obzirom ne izvedbu, fi"a S8Izraduje klO: - glatka, sa oznakom G; - orebrena, sa oznakom R. Pavrtin8 fice 500/560 mole biti glatka i orebrena, a pavrtina lice 680/800 je glatka. Tabela 1
Oznaka tic. vrste Konvencionalni napan teeenjo R m N/mm' min. 560 800 A'1.3 01 '0 --min. 6 5 Precnik b mm 4do 5do 1800 1800 tma Ugao savijanja a Zatezna cvrstota Izduzenje Savijonje

RpO.2 N/mm' min. 500/5150 680/800 500 680

4 4.1 4.1.1

Oblik i mere GI.tk. lic. Poprecni pr8sek lice je krulnog oblik..

/I Izd..je

SA V,I!ZNJ ZA VOD ZA .~T ANDAJtDlZAOJU

Stron. 2 JUS C.86.013

969
4.1.2
Podru~I' pre~njk. u kojlma se izraduju vrstelice iz t. 3 d.ta IU U tabefi 2.

Tabel.2
Vrsta lice 500/560 680/800 Podru~je pre~njk., mm

od 4,0 do 16,0 od3,1 do 11.3

4.1.3

Nazivnl pre~nicl

i dozvoljena

odstupanja

od nazivnih

pre~nik.,

odgovaraju6e

pov~ine

Popre~nog

presek,

i mosa glatke lice dati su u tabeli 3.

T.beI, 3 Nazivni pre~nik do mm 3,1 3,6 4,0 4,2 4,6 5,0 5,5 5,6 6,0 6,5 6,9 7,0 7,5 8,0 8,5 8,9 9,0 9,5 9,8 10,0 10,5 11,0 11,3 II,S 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 1) tO,10 DOzvoljeno odstupanje mm

"

Povr~ina preseka

Podulna mas,'1 kg/m 0,059 0,080 0,099 0,109 0,130 0,154 0,187 0,193 0,222 0,260 0,294 0,302 0,347 0,395 0,445 0,490 0,499 0,556 0,592 0,617 0,679 0,746 0,785 0,816 0,888 1,042 1,208 1,382 1,578

mm2 7,55 10,18 12,57 13,85 11\,';2 19,63 23,76 24,63 28,27 33,18 37,50 38,48 44,20 50,30 56.75 62,30 63.60 70,90 75,40 78,50 86.5 95.0 100.2 103,9 113,1 132,7 153,9 176,6 201,0

- 0.06 + 0.1 0.07 - 0,1 + 0.08 - 0.1 + - 0,08 + 0,1

to,15

M.. JeIzutunat8n8osnovuzapremin'k.mas. t.llk, ad 7,85 kg/dm3.

970
4.2 4.2.1 Orebr.n.lica Oreb"n.

JUS C.BB,013 Stron. 3

lie. im. tri ili vise redo," rebara (orebrenj.) ravnomerno 'asporedenih po obimu i dulini lice,

koja sa osom !ic. zok:apajuugaood 40 0 do 60 o.

4.2.2 4.2.2.1 Primeri oblik. i mera !ice dati su na slikama od 1 do 3 i u tabelama od 4 do 6. Orebrena !ica sa hladnooblikovanim trorednim rebrima, oblik A, prikazana je na sliei 1. Mere i masa !ice orebrene na ovaj naein date su u tabeli 4.

A-A ~;

.
e

'<;:""

..c.e-O,2!J(d B-B

~
1'-'

~ \\\.'

~.f"

,_~f

1/1,

~ ~v/~
?
C

.~t1

~A

..

/-

,
f!;~ O o60 .J '

~
0

C-C

-.. u' ",,'

~~
Slika 1 Tabela 4 Nazivni precnik a do mm 4,0 4,5 5,0 5:5 6,0 na sredini 0,29 0,31 0,32 0,41
I

~
1) Suma razmaka

- - --

.01~

Visina rebra

Sirina

rebra

Rastojanje
izmedu 1) rebara

Poduzna masa 2)

izmed J
mm na ~etvrtinskim tackama 0,23 0,25 0,25 0,33

rebara

11

re mm

b mm 0,4 0,5

c mm kg/m

2,5 2,8 3,1 3,5

4,0 4,0

0,041 0,043 0,044 0,046

0,43

6,5 7,0 7,5

8,0 8,5 9,0 9,5 10,0 10,5 11,0 11,5 12,0 1) 21

0,44 0,55 0,57

0,59 0,60 0,72 0,74 0,75 0,77 0,94 0,96 0,97

0,34 0,35 0,44 0,45

0,47 0,48 0,58 0,59 C,60 0,62 0,76 0,77 0,78

3,8 4,1 4,4 4,7

5,0 5.3 5,6 6,0 6,3 5,6 6,9 7,2 7,5

0,6

5,0

0,048 0,050 0,051

!

0.3

6.0

C C03

0055
I

I
I

:; ,057 0,058

0,9

7,0

0,059 0,060

1,0

7,0

0,062 0,063

1,1 1,2

8,4 8,4

0,064 0,065

Orijentacione vrednosti. MasaJe i2r~U"ata na O$nOIJU zapreminske mase telika ad 7,85 kg!dm3.

r'on..

JUS C. 66.013

971
4.2.2.2 Orabrena fica 5a hladnooblikovanim trorednim 'ebrima, oblik B, prikazana;. na sllcl 2. Mere I masafice orebrenena ova;na~in date su u tabeli 5.

.
Slika2

~
Sirina rebra Resto;an;e ;z. medu rebara

Tabela 5 Nazivni pre~nik Visine rebr. Suma razm"'a izmedu redova reblr. Poduf')a masa21

do

mm
4,0 4,5 5,0 6,0 6,5
7,t) 7,5 8,0 8,5 9,0 9,5 10,0 10,5 11,0 II,S 12,0 1)

.
mm -g.DS mm 11 0,20

b
mm fO,5mm')

c
mm f 1,0 mm 11

. maks.
mrn kg/m

2,0

6,0

2,5 2,8 3,1 3,8

0,25 2,5 7,0

0,041 0,043 0,044 0,048

0,050 0,051 0,053 0,055 0,057 0,058 0,059 0,060 0,062 0,063 0,064 0,065

4,1 4,4 4,7 5,0 5,3 5,7 6,0

0,35

2.75

8,0

6,3 6,6 6,9

0,40

3,0

9,0

7,2 7,5

Nejvt(a dozvofjen8 odstupenj. u poJedinetnim .luf8lieviml.

2' Mesa J. izratunltl n. osnovu zapreminske m.e teltka od 7.85 kg/dmJ.

972
4.2.2.3

JUS C.BO.013Str.~.

O..brena liea Sahladnoobli kovanim eetvororednim rebrima, oblik C, prikazana je na sliei 3. Me.. i masa lice orebrene na ovaj naein date su u tabeli 6.

tB-.B-B-.-B1

.
'Slika3

Tabel. 6 Nazivni preeni k do mm 4,0 4,2 4,6 5,0 6,0 6,5 7,0 7,5 8,0 8,5 9,0 9,5 10,0
1)

Visina rebra a mm 0,160 0,168 0,184 0,200 0,240 0,260 0,280 0,300 0,320 0,340 0,360 0,380 0.400

Broj rebara na dulini od 25 mm u liniii orebrenja

Minimalna povr!ina orebrenja fiee %

Podul na masa1) kg/m 0,099 0,109 0,130 0,154 0,222 0,260 0,302 0,347 0,395 0,445 0,449 0.556 0.697

----

3,5 do 5,5

25

MlSaJe izr~unata"8 OSflOYU zapreminske mas.

~.'ik8 od 7,85 kg/dm).

5
5.1

Kvalitet
Malllrijal ~iea po ovom sundardu izr""uje sa cd okruglog, vrutevaljanog aelika prema standardu JUS C.BO.50 I, postUpkom hladnog vueenja I/iIi hladnog valjanja.

5,2 5.2.1

Mehll1ieke osobine Zatezna evrstota (RpO,2' i izdu!enja (All,3' Z8vrslll

Vreonosti zaterne evrstoCe (Rm" konvencionalnog naponallleenja fiee iz 1. 3, date su u tabeli 1.

5.2.2

Klfakteristike

savijanja

UglO savijanja i preenik tma oko koga se vrii lavijan;e za vrste fica Iz 1. 3 dati su u tabeli 1,

Str,n, 8 JUS C. R6.0lJ

973 5.3
Povriine Mestimi~ne mele uldufne pukotine. ogrebotine. Iju,ke I sli~no. koje ne uti~u ne upotrebljivosl flce. ne smelu dove,lI do prekore~enle mere pre~nike. Povrline more blti ~isle, bel r"el osteteke 'red't.v. l3 podmaziv.nje koji smetaju pri lovori.enJu. 6 6.1 6.1.1 Proveravanje kvaliteta

Uzim81le uzorake Ispiliv.nje Od ,v.ke no,no se .rle po skupin.m. skupine nlSumic. Iste vrsle fice I istog pre~nik.. iIIsvefnje.e. 5 " kotura. odnosno svetnj., uzimaju se po dv. uzorka za sv.ku vrstu ispitivanle, I 10:

MISe skupine svetnj.

ne sme biti vet. od 20 I, s tim da u njoi ne bude vile od 20 kolurove se uzim. koturov., OOnosno svelnje.a,

eli ne menje 00 dve koture,OO-

6.1.2

Od sv.kog

OO.brenog -

fice.

6.2 6.2.1
6.2.2

00 kolure od svetn;a

Ispltivanle Povdln.
Povrlin.

po ledln uzorak sa Dba krela koture; po dve lipke, 00 kojih uzorak uzima sa jednog kraj.. "

se kon~rolile

vizuelno.

Mere

I m.s.
58priborom za meren). s. odgov...ju~om latnoltu.

Mere i mase fice prover...ju

6.2.2.1

KOOgl.lke fice pretnlk so OOre"uj. k.o .ritmeti~k. sredn;. vrednasl pretnika Izme..nih ne tri IUsedne . mesla na me"usobnom rUlojanju od 150 mm, Merenla 58vrle na udaljenosli nafmanje 1 mod kraja kotura, odnosno Ilpke. Kod orebrene fice pre~nik Se odre"uje na osnovu izmerene mase i dufine A fi"". premo obresclma: 11)

6.2.2.2

m Ip

- 127 4 'I

r;;; d=2
gdeje:
m

"T

= 1274
'

12)

dufine OOse~kefice. u m. Zlp",mlnske m.sa ~ellk.. 7,85 kg/dm', A povdin. popre~nog pre.k., u mrn1. d pre~nik fice, u mm. Razm.k izme"u reb..a se odre"uje kao srednja vrednost. merenjem rastofanj. izme4u 11 uZlstopnih rebare. Merenje se vr!i sa t.~no!cu t 0,1 mm. 6.2.3 Meh.nicke
Ispilivenje Ispllivanle

I p

m.sa odse~k.

fi"", u kg,

osobine
zatezenjem sovllanjem 58 vrli premo standerdu 58 vril preme standerdu JUS C.A4.002. JUS C.A4.005.

6.2.3.1 6.2.3.2 7

Isporuka

i obele!avanje

~ice 58 Isporucuje U koturime ili u !ipkame slofenim u sveinj Sveki kotur ill svebnl mora billevrsto vezen ~.Iicnom ficom ili tnkom ne n.jmen;e tri mesta na pribllfno istom rlSlojanju I sn'lx!-ven metal. nom ifi plasti~nom plo~icom ne kojoj su ulisnuli ili nepisani bojom otpomom ne vodu. sledeo!lpOOacl:

firme, OOnosno nuiv i sedi!!e ili regislrov.ni znak prolzvoc!.ca,

974

JUS C. 96.013 Strano 7

oznaka lie. prama 1. 9 ejVog standarda; broj brl. ili skupine.

Skladiltenje

i transport

:o!iea po ovom standardu mora 18 skJadiititi u zatVorenim prostorijama i uansportoVati transportnim sredstvlma u kojima j. za!tieena od dejstva aunosferilija.

Ozn~8Yanje :o!icapoj)vom standardu ozn~ava se sledetom ozn.kom: :o!icaeelien. JUS C.B6.013 - n.ivni prKnik-aznaka Prlm.r: :o!ie. pr~/!nik. B mm. vrste 500/560. duo oznac'!av. 18: vnt8 lic8-izvedba-isporuk.

gl.tka. Isporuc'!.n. u sve!nju. iz,aoSenapo ovom stand.,-

!ic. eelH!na JUS C.B6.013-8-500/58OG-tvllfani

He osnovu millj..,j8 Republitkog sekr...rijat8 Z8k:JlturuSR Srbije bt. 413-81/74-02 od 4. II 1974. ne piKa M porU na promet &t.mp8 s.v.zni ,wod z. .und8rdinciju Beograd

. J1.f:1.j(~~.i~~lUiOSLOVENSICI ST ANDAJU) SA OIAVEZNON ',UMENON

od 1987.Q4-20

975
VM8V,'j.ni h.ici BETONSK' eELIC' T.hnjtki ullov' P-ilnik br. 07-93/27

JUS C~K6.020
1887.

od 1987.01.16; Slu!benj lilt SFRJ. br. 10/87.

Hot.rolled

ItH/.

Reinforcing

$tftl.

Technical requirements

0l1li; Itandeffl;e

nattao i/lllizi;om

ItIIndaffia JUS C.K6.020

iz'1955

godin..

Predmet standarda Ovim stand-dom 18 utvrduju tehnieki uslovi za izradu i isparuku v~"j.nih glatkih I rabrastih betons. klh eeUka (u daljem t.kstu: betanski eeUk), kaji 18 karlst. u gradevinarttvu za Izradu armiranobetonskih kosntrukcij.. Odredbe ovag standerdl prim.njUju 18 na e.llk. za Prednaprezanj. kojll8 upotr8b'javaju za konstruk. "' eij. od predneprtgnutog betana.

VeL sa drugim stIndardima Spisak standard. sa kojlme j. oVlj standerd u vlZl dat j. na kllju standerdl.

Definicija
eetonski eellk je eellk Zl .rmiranj. betana.

Ozna~avanje eetonski eellk Ie oznae.VI osnovnom oznakom po nandardu JUS C.eO.C02, kao I oznakom obllka pro. fila prema ItIIndardu JUS C.K6.120.

Oblik i mere
Obllk. mer. , doZVOljen. odnupanjl JUS C.K8.120. mera za betonski e.llk po ovom ItIInderdu Utvrdenj su standlrdorr

6 8.1

Kvalitet
Po~pak proizvodnj.

~elik po ovom standardu proizvodi II po Sim.ns.Martinovom, erektro-ponupku iii kiseonienom po. Itupku u konvertoru, iii po nekom drugom postUpku, all IV' osobin. eellka moraju bitl n.jmenje takve kao Ito IUutvrdene ovim standardom.

8.2
6.3

Vnte e.lika,. ozn.k. i osobin. Vrste e.llka utvrdene ovim ItIInderdom, kao i njihove oznake i olObine, date IU u tab.1I1. Povrtin.. spoljni I unutralnjl ned_I

PovrJi~aC"'ka morabid glatka,premaPostUPkuIzrl<le, IZPUko:;naloJtetenjl. b

DOlVolj.n. IU mestimiena udublj.nja I ",ravnin. kaje su u okviru dozvoljenih odnupanja nazivnih mera. -. . e.tonlki e.Uk 'sparue.n u koturovima mol. imati -rasevetan. I Isprskane krajeve I brk do odnoj.nja 60 centimeter. od kraj~.

. II Izd.nj.
I

SAVUNJ lA VOD lA STANDARDIlAClU

-------.....

976
Povrtina preseka ~elika mora biti kompakma. Tragov; lunkera i pojedina~ni osobinl ~llika. nemetalni ukliu~ci su dozvoljeni ukoliko nemaju Itetan . uticaj na mehani~k.

8.4

Z...rljivost
Betonski ~elici utvr(!eni u ovom standardu su zavarljivi postupcima navedenim u tabeli 1.

Tabela 1 - Vrstl ~llika, oznake i osobinl

Oznaka Vrstl ~llika 1) Oznaka oblika prolila po JUS C.K6.120

OJOO2 GA

C0300 GA

C0550 RAI RA2 RA3 RA4 400 500 10 5do 90

C0551

RA2

2) Gornji napon tl~lnja R.w N/mm', ili Rn02 najmanjl 3) Zatezna ~vrstota Rm' N/mm najmanjl 4) Izdulenje AI 0, %, najmanje pre~ nik trna 5) Savijanjl ugao savijanja 6) Povratno savijanjl pre~ni k trna ugao savijania ugao povratnog

220 340 18 2 do 1800

240 360 18 2 do 1800

400 500 10 5 do 900

~. -

7 do 450 22,5
220 200 do 210 0,60 0,60 0,050(0,055)2) 0,050(0,055)2)
244)

7 do 45 22,50
220 200 do 210 0,28 0,60 0 05010 055)2) )21 0 050(0,055
111,135,24, 47,71

saviianj a
7) Dinami~ka izdrtljivost 11 , ag' N/mm'

najmanje
8) Ra~unski modul elasti~nosti GPa C 9) Hemijski sastav tarle i proizvoda2) Si P u % rnase, S naivite 10) podesnost zavarivanja3)

0,60

190

0,60

111,135,24, 47

1)

OiNmieka izci"lljhtOit kod rebtaSt09 eelika i do 2 . 10' ciklusa.

j. utVnSena .mo II obtik RA2 i utV",ena j. pri I\Iponu ad -20 N/mm'

'2) 31

Vr,dnoni u zagradi UN","" su II analizu proizvodl. MAG-4!ek,::rolutno u zahiti ;)1'0\18koji nisu iner.tni sa topi.Iumj.. 111 - .llk:rollJtno - oblo.hnom tlektrodom; 135 pritiskom; 71 gasno zavarivanje
yOm tllktrodnom !icom;24

suteono

84tktrooq:)orno

vamitlnj.m;

47-

no.atrmijskO :avari...,ni! pr~a 41

nandardu JUS C.TJ.OO3. pod po.bnim C,Hk Ie U\lWUJI sut.ona eltkU'ooq)orno 'l8rni~enj.m

utiCNima.

7
7.1

Postupak
Postupak

kontrole
kontrole

i ocena rezultata
bazira se na slobodnom

ispitivanja
(n) uzetih iz skupine izboru utVr(!enog broja uzoraka proizvo-

da ist9 pretnika

jldnl

Sarte, prema tabeli 2.

977
Tabela 2

- Bro; uzoraka n - zavisno

od velitine

skupine

Vrsta ispitivanja

Masa !arte (skupine) tona Iznad 50 del00 . Iznad 100 do 150 jznad 150

do 50

.
7.2
7.3

Zat.zanj.m Savijanjem Povratnim savijanjem Sposobnoni zavarivanja

Ocena rezultatl ispitivanja viii It pojadln.too 18 IY.ki uzorak i na osnovu razultata obrade podataka statistitkom metOOom, pri t.mu It mol. koristlti postup.k bez predinformaeij. III postupci sa predin. formacijom. Osnovu ocena razultata putem statlstitke metode, uz pretpostavku 0 prlbilioo oormalooj raspedeli kontrolisanih karakteristik., fini karakteristltn. krlv. preuzim.nj. koj. Je OOre".n. zahteYOm da .. skupina sa 5% nezadovoljav.jutih komeda prima sa verov.tnotom 00 50% . skupina sa 11% sa verovat. notom 00 5%.
Predinformaeija aritm.titke 0 prolzvodnji u pogladu karakteristika sastoJi It 00:

7.4

sredin.

xn I standardn. d.vijaeij.

- -;
1

(xl+""

"",+xnl

,
D

":1 [ 1>: -~( .-1 ) --I

txi

J
periOOu.

podatakax I . . . . . . . X
Kontrol. kvaliteta

koji su dobijeni u OOredenoin vremenskom n viii se la karakteristik.:

- po varijablam. - po .tributim.
7.5 7.5.1
Postupak Kontrola kontrol. kvalit.ta

- napon tetenja - zatezna fvrnota - iZdufenje - savijanj. - povratno savijanj. - sposobnost lavarivanja
bez predinfonnaclje po varij.blam.

Ked k~ntrole kvaliteta po varijablame koriste It utvn'ena najmanje vredoosti (xmin.l la datu karakteris. tiku i utvr"en. veliC!.',!a (konstantna vrednost). Broj uzorak. OOra"uJe.. pram. tlbeli 2. v !spitiv.nj. je zadovolj.vajuC!eako su za dobijen. r.zultate ispunjeni uslovl za: gornji n.po'! tee.nja ill
RpO.2

I) Xi:> X-min. b) xn ;;oxmin. + v - zateznu C!vrstoeu

.) xi =>'xmin. b) xi;;ox' V

ZIIY.'-1...n
gde je: v-IS N/mms

ZI lYei -.1 .:. n gde je x pojedinaC!navred. noSt napona ,,-1,05 teC!enj. .

r
!
.
I

izdu!enje zasvei-1...n gde ju. 1,51(,

I) Xi :>xmin. b) xn :>xmin. + v

I I

Ako kod neke od nlvedenih karakteristika, jedan, iii oba od uslovl, I) ili b) nisu ispunjeni, tada 51 za istu skupinu (Iar!uJ vrli dlljl kontrola, sa po*anim brojem uzoraka, kako sledi: II U sluelju dlje poznata standlrdnl devijlcijl za dltu karakterlstiku, tadl 51iz pripadajute skupine uzima 15 novih uzorlkl i odreduje 51;, s (Iritmetieka sredina za 15 podataka) za karakteristiku koja nije zadovoljill. Ako je ispunjen uslov: Xu :>xmin. + 1,64 a
skupinl zadovoljlvi. b) U sluelju dl standardna uzima 35 novih uzorlka rlkl).

devijacija i odreduje

ZI dltu 51 Xu I

karakteristiku 's s (aritmetieka

nije poznata, sredinl

tadl 51 iz pripadajuQ devijlcija

skupine ZI 35 uzo-

i standardna

. ~

Ako je ispunjen uslov:

Xu:>
Ikupin\zadovoljavl.

Jcmln. + 1,64 .

'ss

7.5.2

Kontroll

kVlliteta

preml

Itrlbutlml

Ako IU rezultati provire lVih uzorlkl, uzetih preml tabell 2 zldovoljlvljuti, skupinl 51prihvlta klo dobrl. Ako jedln ill viJe uzorlka nisu zadovoljili uslove, tada 51 Zl vrstu ispitivanja koje nije zadovoljilo od iste skupine uzima 20 novih uzoraka. Ako od 20 novih uzorakl nljviJe jedln uzorlk ne Zado~ljlvl, skupina se prihvata kao zadovoljvajuta. 7.6 Postupak kontrole sa predinformacljom Ako postoji predinformacija ZI.Yd i (aritmetieka sredina i standardna devijaeija ZI d podataka od pret. 'd hodne proizvodnje), tadl 51 kontroll mob vr!it! "sa predinformacijom", sa tim da 51najpre mora izvriitI proverl predinformlcije. Ako je predinformacijl dobra, tada 51 kontrola vr!i sa predinformacijom. U protivnom, kontrola 51 vr!i bez predinformacije. Velh~ine X'd i su karakteristike dugoroenog nivOI kvallteta samo ako su odredene za ~riod od najma. 'd
"

nje&meSICi a osnovunajmanje200 podataka. n

Na osnovu tih velieinl odreduje 51 X preml

"

obrascu:

if.

x d -x mln .

'a
7.&.1
Prover I predinformaeije 51, na osnovu podatlka, za utvrdene karakteristike dobijene u jednom kratem valjanju). sredina i Nivo kVIIi:eta proverava

periodu, ili za jednu manju skupinu proizvoda (npr., proizvodnja u jednom mesecu ili u jednom Prj tome 51 mora uzeti najmanje" 30 pojedinaenih podataka. Odreduja 51 .Yk i Ik laritmetieka devijac;ja za Ie podltaka). Ako su ispunjenl uslovl:

b1) xk :>x~-',
b2)

. 'k ""2 'd

. 'k

uda je predinformacija dobra. Koefieijenti I odreduju 51 na osnovu broja uzoraki (podatakal pre'1 '2 ma ubell 3.

979 Tabela3 - Koeficijenti

i dugoro~nog za ispitivanj. uskla".nosti nivao kvalitell kritJcoro~nog

l I

8roj uzorakan dobijenkontro.

1m kratkoro~nog nivOi kvaliteta

'i
0,31 0.27 0,24 0,22 0,19 0,17 0,12

'2
1.21 1,18 T.16 1,15 1,13 1,12 1.08

r I

30
40 60 60 80 100 200
11 Z. n kojl nijo -don u -, rwdnome~1 n-u -,. nOft;fl .0.271 1,18 ~.

uzim.,u . Vrocl_'1 No "218 "'im....n. 44uzlmoju II."'"

I I I [t

~ .~
usIov:

Ako Ied.n od uslov., bl ill b2, nil. ispunIen, tadl II Pro-I

i
b3)

x -Jt .

I, Iko Ie on Ispunjen, predinformlcija Zadovoljlvi. Ako Iedan od us/ova b 1 ili b2 nije ispunjen, I nij. ispunjen vo/java I prim.njuje II POrtupak kontrole b.z predinformaciI.. ni us/ov b3, tad. Predinformeeij. ne zado.

" m,n'>K '"

I I i '1 j J {

7.8.2
7.8.2.1

KontrOl1 za slue.j kid a predinform.cij. z.dovoliav. Ako II utvrdi da predinformacija ZadovClljava, ad. II uzim. n t Na osnovu broj. uzoralca n i Izraeunate vrednosti 1( uz~'1ca prima llbell 2. odrll7uj. II K prema flbeli 4.

Tabe'a 4

Vrednosti

K u zavlsnort;

od n I j(

lX
5 4 3 2

C,I 1,08 1,18 1,3 I 1,55

0,3 1,04 1.15 1.24 1,5

0,5 1 1,1 I 1.2 1,4

0,7 0,92 0,79 1,1 I 1.25

0,9 I 0,83/
0.88

1,1 0,72 0,77/ 0,82 0,95

1,3 0,58 0,6 0,65 0,75/

1.5 0.D4/ 0,4 0,4 0,5

1,7 0,1

1,75 0

I I

0,1
0,1 0,1

0
0 0

I I I

0.96/
1.1

z. 1( izmec7uI j b odr,",uj. II K pr.ma:

K1(. K + -!

K -K !!... 11(

gd. j. I najblila manja vrednort K, I b najbllla

'-b vKa vrednort

bl

1( u tlbell 4.

980

7.6.2.2

Za svaku

karakteristiku

18, na osnO\tu ispitivanja n uzoraka, odredi xn prema obrascu:

)tn-;;
Moraju biti zadovoljeni I) XI" Xmln. II sledeei uslovi:

(xl

+X2

)
+."""Xn

Xi ;>xmin.-"

b);

.. X . + K . II
man,

1 ... n ZI sve tri klrakteristike za zateznu evrstoeu gde je Xmin. Utvrdena mi'r.i~lna vredoost gornjeg napona teeenja za napon teeenja i izdufeZI Ive i nje

Vrednosti za IIdate su u t. 7.5.1. Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni, tada sa kontrola ponavl)a po postupku kontrole bez predinformacije.

8 8.1 8.1.1
8.1.2 8.1.3

Natin

ispitivanja

Hemijski
Proverl

hemijskog

sastavi vr!i sa po !arlama. sastava komada uzima sa jedln uzorak pO svakoj !adi. hemijskog sastava uzimaju sa prema standlrdu prema standardima JUS C.A 1.041.

Za proveru

hemijskog

Uzorci ZI ispitivanje Hemijski

8.1.4 8.2
8.3

sastav Ie po pravilu ispituje

JUS C.A 1.040, JUS C.A 1.050, JUS C.A 1.052,

JUS C.A 1.056, JUS C.A 1.058 i JUS C.A 1.059.

Zltulnje Ispitivlnje zatezanjem vrli Ie prema standlrdu JUS C.A4.002.

Savijlnje Ispitivlnje Glltki u tabeli Povratno " savljanjem vrli Ie preml standardu JUS C.A4.005. I rebraStf i povrltoo savijanje, za \/glove utv~ene od 30 zoni .pruvete. uzorka u vodi, u trajanju

i rebrastl betonski savijlnje

eelik mora da izddl savijlnje, u zateznoj I pritisnoj betonskog

bez pojave pukotina rebrastog

eelika sa izvodi posle kuvanjl

min i slobodnog 8.4

hledanja do sobne temperature.

Dinlmieka izdr.tljivost 'Ispitivlnje dinamieke izdrfljivosti vr!i sa prema standardu JUS C.A4.035 na ravnom hapu jednosmernim promenljivim opterecenj.m, pri eemu donji napon ad izno,; 20 N/mm' a gornji napon ag sa odraauja prema obrasclma: ag. ad + 180 ag . ad + 200
za glatki betonski za rabrasti batonski ealik e.lik

8.5

Z... rivost a
ZlVlrivlnje se izvodi na neobredenlm uzorclml. Prl Ispltlvanju zavlrivosti. epruveta za' ispitivlnje ZlVlrvosti Ie posie zavlrivanjl ohladl na mirnom vlzduhu I Ispita nl sobnoj t.mperaturi. Pozitivln razultat Ispitivanja slufi kao dokaz zavlrivosti za zavarivanle prl temperaturama yilim od + 5 'c.

8.5.1 8.5.1.1

ZIYlrivOst ~stupkom

ZlVlriYlnja oblofenom

.Iektrodom

(111).

epruveta) u ZI OYOIspidvanje Izraauje se .pruvetl tako !to se nl oei!eenu povr!lnu lipke (uzorak smeru ose Ilpke nlnosi U jednom prolazu, bezpr.kida,iednoslojninlVardufine 5 do' sa oblofenom el.ktrodom preenikl utvraenog u tabeli 5.

981 -. Tabela 5 - Pretnici 'I.ktrcda i trna zavisno od nazivnog pretnika tipk.

Mereu mm
Nazivni pretnik do 14 i 16 Pretnik elektrode I
2,5

18 i 20 20 do 28 28 do 40

Pretnik trna d

3,25 4i1i5 4 ili5

5do 5 do 7do
10do

Za navarivanje se koristi elektroda koja ima minimalne karakteristike prema oznaci E4318 iIi E431 RR prema JUS C.H3.011.

8.5.1.2

Pri savijanju navara, koje se izvodi na nafin utVr"en prema Standardu JUS C.A4.005, navlr mora biti u zateznoj zoni. Savijanje $I vrti, zavisno ad nazivnag pretnika Jipke, preko trna navedenag u tabeli 5, do ugla, ad 60, pri temu ne sme doti do loma ili pojave naprslina koje iz navara prelaze u osnovni materijaf. . Ako $I utVrdi da je do loma dotlo zbog gretke u izvodenju navarivanja, tada $I takva epruveta zamenjuje novom.

8.5.2

ZavarlvoSt ponupkom elektrootpornog zavarivanja varnitenjem (24). Sut80no Zlvareni spoj proverava $I Slvijanjem i zatezanjem, f ; ~ j
Na menu naleganja trna prSten

8.5.2.1

Ispitivanje savijanjem Zavarena istisnutog Savijanje cd 60', epruveta ispituje sa savijanjem po Standardu JUS C.A4.005.

metala mora biti obra"en. $I vrti, zavisno od nazivnag Ispitlvanje zadovoljava pretnika tipke preko trna pretnika pukotine. navedenih u tabeli 6 do ugla ako nije dollo do loma ili pojave
$I

Ako $I utVrdi da je do loma iIi pojave pukotine doslo zOOggreJke u izvcdenju zavarivanja, tada epruveta zamenjuje novom.

takva

Tabela 6 - Pretnici trna u zavisnosti cd nazivhag pretnika tipke Nazivni pretnik do mm od do 14 20, 12 18 28 Vrsta betonskag telika tOO02 i t0300 GA 2do 2do 2 do tOS50 i tOS51 RAI 5 do 6 do RA2 5 do 6do

II , .

30

40

2do

8 do
10do

8.5.2.2

Ispitivanje Zltezanjem Ispitivanje Zltezanjem v<li $I prema Standardu JUS C.A4.002 na n80bra"enoj apruveti. Siobodna dulina .pruvete izmedu steznih t.ljcsti je oko 20 do' Lom ne sme Nti na zavarenom mesru (spoju). Zatezna tvrsrota mole biti naJvit. 10% manja cd tvrstote nezavarenih tipki, ali ne i manja od Zltezne tvrsrote utvr".ne Utab.1i 1.

I f I

982.

Pakovanje
Slronski ellie; po ovom standardu po pravilu 58 pakuju na naein koji odredi proizvo<lae.

10

Obele!avanje tllle; po ovom Itandardu obele!avaju ,Ie oznakom vntl ellika proma t. 4 ovog standarda, Itandardu JUS C.SO.OO4i standardu JUS C.K6.120. Slronski elliei tOOO2 i t0550 moraju Ie dodatno obele!;ti belom bojom otpornom proma yodi ; atmos,.,ilijama. KOMOY;58obeJ.tavaju u yidu trakl oko namotaja, a sve!njevi sa ella oba kraja.

Vua sa drugim standardiml

JUS C.A 1.040 JUS C.A 1.041 JUS C.A 1.052 JUS C.A 1.056 JUS C.A 1.058 JUS C.A 1.059 JUS C.A4.002 JUS C.A4.005 JUS C.A4.035 Metod. M.tod. Metod. ukupnog M.tod. re Metod. re Metod. Ispitiyanja hemijskog metell. sastava gvotcSa i eelilca. Volumetrijsko IspitiYlnjl homijskog sastaya gvot"a I eelika. Volumetrijsko odrediyanje odredivanje 'osfosum. Ispitivanjl Ispitivanja Ispitivenjl uglJenilca Ispitivanja homijskog ..staYI gvot"l I eelika. Fotometrijsko odr"';Ylnje 'orrohemijskog hemijskog hemijskog saltlVI gvotcSa I ellilca. Optt. sasuva saltavl gvot"l gvot"a i alika. odredbe , priprema

Uzi'!'8nj.

uzoralca odr"';yanj.

i e.llica. Gasno-volum.triJsko

pora
Mehanielca Mehanieka Mehanieka Obel.!ayenje Vrutevlljani Zayerlvanj.. nelegeiranih JUS C.T3.003 ispitiYlnja ispitivanjl Ispltiyanja osnoynih Obloten.

,.

Stetieka

ispitivanja. Ispitiyanja. ispitiyanja. IIYI

Ispitiyanje Ispltiyanje IspitiYlnj.

zatezanjem savijanjom zamaranj.m

metala. Stetieka metala. Dinlmieka

JUS

C.SO.OO2

JUS C.SO.OO4 JUS C.K6.120 JUS C.H3.011

Siltom oznaeavanja

vrsta eellka i eelienog proizvodl e.liei. e.lika. elektrOde od e.llica

eeliei. Seronskl I niskolegiranih

Oblik I mer. za rueno elektrolueno zayeriYlnje Termini niskougljenienih i definieij. Oznaeavanje zavariyenja Ilemljenje.

Z8Vlrlvanje i srodni postupci.

PoltUpci

No-

m8lionio ~k!k", R

kul'UN SRS.oiI.br.41~1/74-02od 4.111874. plot.. po'" ..promo. ..

&r8mp1Swezni z_od II lundlrdiZacqu - e..ad

UDK 669.14-422.1 JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA PRIMENOM

od 1987.Q4-20

983
HladnaobUkov..i
BETONSKI tELIcr

laUe;

- TOR.tELICI
uslovl . od 1987.o1.16;Slutbeni IIstSFRJ,

T ahn;eki Pravilnik br. 07-93/27

JUS C.K6.021
(-1987:br.10/87.

Cold finilhf!d 8tHI. Reinforcing

steel-cold

twistf!d deformf!d

bIIrs. T11nia1

requirements

Oval standard Ie nastao rwizijom

standarda

JUS C.K6.021

iz 1957 godlne.

Predmet

standarde
sa utvrduju tahnieki takstu: uslovl za Izradu Iisporuku tor-lallk), rabrastog betanskog ealika, hIadnoobli.

Ovlm standardom kovanog tonskih Odradba

tordiranjam konstrukcija.

(u daljem

kojl sa kcWistl u gra4avlnarltVU

za fzradu armiranobeza konstruk: I

0lIOII standarda

.c!Ia od pradnapragnUtog

baton&.

na prlmanjuju .

sa na eallka za pradnaprezanja

koji .. upotrabljaVlju

Veza .. drugim stand8rdima

Spisak -.darda sa kojima ja ova) standard u vazi dat ja na kraju ltandarda.

Definicija
Tor-lalik ja betanski eallk za armiranja betona.

Ozna~Yanje Tor-lalik sa oznaeava osnovnom oznakom po standardu JUS C.BO.OO2, kao i oznakom za armaturu kod armiranog betana..

Oblik i mere ObUk, mara I dozvoljana odstupanja mara za tor-lalik po ovom standardu utvrcSeni IU standardom JUSC.K6.121.

6 6.1

Kyelitet
POS1upakproizvodnje taUk po ovom standardu prolzvodi se po Simens-Martin.ovom, alaktro-postpuku iii kll8Onllnom postupku u konvertoru, iIi po nakom drugom postupku, all sva osobina i!ellka moraju bit! najmanja takve kao !to su utvr"ena ovim ltandardom.

6.2 6.3

Vltta eaUke, oznaka i osobina Vrste f.lika utvr"a"'a ovim 'tandudcm, Povrtlna, spoIjni I unutra!nji nadostacl ~ao i njihova oznaka i osobina, data su u t3bali 1.

Povr!ina faUka mora biti glatka. prema postupku izreda, baz pukotina i o!tafanja. Dozvoljena su mestimiena udubljenj. i naravnina koja su u okviru dozvoljenlh odstupanja nazivnih mara. Povr!ina praseka i!aUka mora bit! kompaktna. Tregovl lunkan i pojartinai!ni nematalni .ukljui!ci su dozvoljeni ukollko nemaju !tatan uticaj na meha. nii!ka osobina i!elika.

. izdanja "

SA V!ZNJ

ZA VOD ZA SrANDARDIZACJU

984 8.4
Z8VuivOlt
Tor-fIIlici utvrdenl u ovom standardu su zavarivi postupcima navedenim u tabeli 1.

Tabela

1 - Vnte

Celika, oznake I Olobine

Oznaka vrste flllika

C0554

(:0654

1) Oznaka za armaturu u gradevinarstvu 2) Gornji napon tecenja R.H najmanje iii RpO.2 3) Zatezna CvrstoCe najmanje 4) Izdu2enje Rm A,O N/mm'

TORSO

TOR60

500 N/mm'

600

550

650

najmanje
5) Savijanj.

"

10 5do
90f

preCniktma
ugao savijanja

"

5~o -- 90

--

6) Povr.tno _il.nje

preCnik tme ugao savilanja ugao povretnog savij.nla g N/mm'

i7 'fo
45P 22.s

-7 d --45._.. 22,5

11 7) Dinemleke izdr211ivost nalmanje

220 200-210 0,28 0,60 0,D50 10,055)21 0,050 10,055)21 24,111,135

Z20 200-210 0,28 0,80 0,050 (0055)21 0.050 '(0,055)21 24,111,135

B) RaCunskl modul elastiCnosti GPa 9) Hemijaki saat8VIarle I prolzvoda2), u "ma.., najvl" 10) PodanOlt Z8varivanja31
11 Dlnomlek.lzdrtlJIvoot 21 Vrednoatl
31 24

C 51 P 5

utvrll.no Jt pri

~d
111

20 N/mm'

I do 2'

10'

clklulL

~zogr8dl tvrllono .. II onollzu prolzvodo. u

".ktfOOtPC>rllO vornIConjom;

- ..Coono

. oblat.nom".k1rodom; 35- MAG....ktroIuC1 - oIek1roluCno

no u zaldll goIOV' kojl nl.. lnonnl.

tOPlvom ..oktrodnom Ilcorn JIf8mIIltlndardu JUS C.T3.D03.

7 7.1 7.2

Postupek

kontrole

i OCIne rezultete

ispitivenje broja uzoraka In) uzetih iz skupine proizvo-

P~k kontrol. baziRl sa na slobodnom Izboru utvr~og d. Istog preCnike jedne lar2e, pRIma tabell 2.

Ocana rezultata ispitlvanj. vrti .. pojedlna~no od svakog!uzorkel na osnovu rezultata obrade podataka statistiCkom metodom, prl C.mu sa moh korist;tl postupak bez predinformacije ili postupci sa predin. formacllom.

-985

Tabela

2 - Broj uzoraka

n - zavisno ad veli/Ho. skupio.

Vrsta ispltivanja

Masa !arle Iskupine)

do 50 Iznad 50 do100

tona

Izned 100 do 150

Iznad 150

Zatezanjem Savijanjem Povratnlm savijenjem Sposobnostl zavarlvanja

7.3

Osnovu Ikuplne

acen. 18

rezultata

putem

stetiltic!k. komada

metode,

uz pretpostavlcu

0 pribiitno kaj.

norrnainoj 18 1'"

r.lpOd.n de 18

kontrolillnih 5" 5". noc!om od

karakterlstJka,

c!inl kar.kterist/c!n.

kriv. preuzlrnanja

je odrec1ena uhtavom a Ikupina

o.zadovoilav.luc!ih

prima 18 verovatnoc!om

ad ~

18 -ovat-

7.4

Pradinfo,rnaeija aritmetic!ka

0 proizvadnji

u pogladu

karakterlltika'l8stoji

sa od:

sradln.

xn

1
-ii

Ix I +

. . . . . . . . .+

)
xn

I standardn.

davilaelje

II'- 1 [.L.J i-I

...L

~ x} _! ~ x'.
I I

'
]

n (L.J ) i-I

podataka Kontrola

x I- . . . . . X koll su dob/jeni u odr""enom n kvalitata viii 58 za karakterlstlke:

vremenskom

periodu.

J !
)1

po nriJlblama

- po atrIbutima
l

7.5 7.5.1 Kontrola kvaliteta

- povratno savijanje
sposobnost zavarivanja

- napon tec!enja - zatezna c!vrstoc!a izdu!enje

savijanje

PostUpak kontroi. bez pradlnformaclj. po varijablama

xmln. + ~ zateznu c!vrstoc!u in

a) x, ;;'xmln. b) xi;;'x 'II

a' x,;;'xmln. ;;. b)

Kod kontrole kvaliteta po varijablama korfste sa utvr"ene najmanje vrednostl (xmln.l za datu karakteristiku I utvr".na velic!in, ~ (konstantna vradnost). Broj uzoraka odreduje sa prema tab.1i 2. ilpltivanJe Je zadovoljavajuc!e ako Sll za dobllene r.zultate Ilpunjeni IIIlovi za: gornji napon tetenja ill RpO.2

zasvei-1 ...n
gde je: II- .15 N/mm2

Zlsv,i-' oo-.n gda' je x pojedinac!na vrednost napona tec!enla e ~- 1,05-

--.......

986
- izdutenje al Xj:>xmln. bl xn :> "'min. +"
Ako kod neke od navedenih skuplnu (lartu) al U slufaju da je poznata karakterlstika, jedan, iIi oba od uslova, brojem uzoraka,

zasvei-1...n
gde jell - 1.5% a) iIi b) nisu ispunjenl, ta,da sa za istu

v<li dalja kontrola, standardna

sa povetlnlm

kako sled!: tada sa iz pripadajutl sk"plne lizl.

devljacija za datu karakteristiku, uslov:

ma 15 novlh uzoraka I odreGeuje sa xI.

nile zadovollil.. Ako je ispunjen

(aritmetifka sredina za 15 podatakal za karakteristiku koja

XI5 :>xmln. + 1,64 0 skuplna zadovoljaVi.

b) U slueaju da standardna uzima 35 novih uzorab rab). ' Ako je ispunjen uslov: devijac!ja za datu karakteristiku i IU (aritmetifka nije poznata, tada 58 iz pripadajuCe skupine i odrec1uje 58 Xu sredina i standardna . , devijacija za 35 uzo.

Xu:> kmln. + 1,64 . sos

Ikupina zadovoljava. kvallteta prema atributima

7.5.2

Kontrola

Ako IU rezultati provere Ivih uzoraka, uzatih prema tabeli 2 zadovoljavajuei, skupina 58 prihvata k80 dobra. Ako jadan iii vila uzoraka nilu zadovoljili uslove, tada 58 za vrstu ispitivanja koje nije zadovoljilo od Iste Ikuplne uzima 20 novih uzoraka. ' Ako od 20 novih uzorab najvlla jadan uzorak ne zadovoljava, skupina sa prihvata kao zedovoljvajue..

7.'

Poetupak kontrole 18predinfonnacijom Ako postoji pradinformacija za X'dI'd (arltmatifka aradina I standardna devijaclja za d p~atab od prathodne prolzvodnjal, tada 18 kontrola mote vliiti "sa predinformacijom", 58tlm da 58 najpra mora Izvrll-' tI provera predinformacija. Ako ja predinformaclja dobra, tada 18 kontrola viii 18predlnformecljom. U protlvnom, konirOla 18 vrll

biz predinformaclje.
Vallflna

X'd lId au karakteristlka dugorofnog nlv08 kvalitata -

ako IU odrec1ena za period od naJme-

. '

nJa 6 m8I8C1 na OlnoVU najmanje 200 podataka. , Na osnovu tlh veliflne odrec1uje 18 ~C prama x. Xd -.atmln "II

.7.6.1

Prover

a predlnformacija

Nivo kvaliteta provarava 18, na olnovu. podataka, za utvrda"a karakteristlka dobiJ",a u jednom kraCem perlodu, iii Z8jednu manju Ikuplnu prolzvode (npr., prolzvodnja u jednom mesecu iii u jednom valjanjul. Prl tome 18 mora uzatl najmanje 30 pojedlneCnih podataka. Odrec1uJa18 xk I Ik (ar~Ck8 . devljaclja za k podatakal. Ako au Ispunjenl uslovl: aredlna I

b1) ik :>xd -'. "k

b21 Ik <:'a . Id
'1 I 'a
.

tada Ja predlnformaclJa dobra. Koeflcijanti

odrec1uJu 18 na osnovu broja uzorak8 (podatak81 pre-

ma tabili 3.

987

T abela 3

Koefieljentl I dugoroblog

za ispitivanJa uskladenosti nivao kvaliteta

kratkoro<!nog

Broj uzoraka n dobijen kontro10m kratkoro/!nog nivoe kvalitata

'l
0,31 0,27 0,24 0,22 0,19 0,17 0,12

'2
1,21 1,18 1,18 1.15 1,13 1.12 l.os

30
40 50 60 80 100 ~OO
II Z8 n

......o~,

kajl _donu""l uzllllliu - -"'0 _I. Naprimerza/t"-donu 1'2 - 1,111

'11f2

za........

44uzJmlju -.vrod-

1I0It1'1-0:n

Aka jadan ad uslova, bl iii b2,nlIe IspunI". tada II pro-ava'uslov:

b3)' '. k I, ako 10on ;.punjan, prodlnformaelle zadovollava.

-J(

mill.

:> 1(

'k
Ako Ioden ad uslova bl III b2 nile ispunjen, a nlIa bpunlan nl uslov b3. tada pradlnformad/a /II zado.
voljava I prlmenIuIe postupak kantrole bez predlnformaelJe. .

7.8.2 7.8.2.1

Kontrola

za

slu/!aj

kada

prodlnformaelja

zadoyoljava

Aka utvrdl de predlnformacila zadovollava. tada II uzima n uzoraka prema tabell 2. He osnovu broja U20raka n Ilzra/!unata vrednostl K adredujl II K prima taball 4.

Tabe'a 4

- Vradnosti
0,1
1,08 1,18 1,3 1.55

K u zavisnosl;

ad n I j(

r;-z
5 4 3

0,3 1,04 1,15 1,24 1,5

0,5 1 1,1 1,2 1,4

0,7 0,92 0,79 1.1 1,25

0,9 0,83 0,88 0,96 1.1

1,1 0,72 0,17 0,82 0,95

. 1,3,
0.58 0,8 '0,115 0.75

1~ 0,1)4 0,4 0,4 0,5

1,7 0,1 0,1 0.1 0,1

1,75' 0 0 0 0

Za :IeIzmadu a i b adreduje II K prema:

K -K ! . IX-. bl . K'Ir K +-! on. b

a-b

gde je a najblita man/a vrednost 1(,

a b ne/billa vreQ vrednost K u t8beII 4.

988.
7.6.2.2
Za svaku karakteristiku se, na osnovu ispitivanja n uzoraka, odredi xn prema obrascu:

xn
Moraju biti zadovoljeni a) xl~xmln. XI ~xmln. -v 'v sledeei uslovi:

- =;;1 (x, +x2 +

,xn)

za sve i

.. .n za sve tri

b) ;n ~

xmln. + K 'V

karakteristike za zateznu evrstoeu gde )e xmln. utvrdena m1nirnalna vrednost Iiorn)eg napona teeen)a za napon teeen)a i izdu2e. nje

Vrednosti za v date su u t. 7.5.1. Ako ovi uslo.i nisu zadovoljeni, tada se kontrola ponavlja po postupku kontrole bez predinhrmaci)e.

8 8.1 8.1.1 8.1.2 8.1.3

8.1.4

Na<!in ispitivanja

Hemi)ski v _
Provera hemijskog sastava viii se po ~ar1ama. sastava komada uzima se jedan uzorak hemijskog po svako) Jarti. JUS C.A 1.041.

Za proveru hemijskog Uzorci za ispitivanje

sastsva uzimaju se prema standardu

Hemijski sastav se po pravilu ispituje prema standardima JUS C.A 1.056, JUS C.A 1.058 i JUS C.A 1.059.

JUS C.A 1.040, JUS C.A 1.050, JUS C.A 1 15~,

8.2
8.3

Zatezanje !spitivanje zatezanj.m viii se prema standardu JUS C.A4.002.

Savl)an). .spitivanje Tor.i!elik u zat.znoj Povratno savijanjem i pritisnoj viii se prema standardu zoni .pruvete. se izvadi posle kuvanja ,'zorka u vadi, u trajanju od 30 min i slobodnog hla. JUS C.A4.onS. savijanie, za uglove utYrder.e u tab.1i I, bez pojave pukotina

mora da izdr!i savljanje i povntno savljanje tor.e.lika

d.nja do sobne temperature.

8.4

Dinamieka Ispitivanje

izdrfljivost dinamii!ke izdrZljivosti vrs; se prema standant'J

(]d

JUS C.A4.035

na ravnom itapu jednosmernim

promenljivim optereeenjem, pri i!emu donji napon

prema obrascu:
(]g

i2."osi 20 N/mm'

a gornji napon (]. se odreduje

= (]d + 200

8.5

Zavarivost Zavarivanje se :zvodi na neobradenim uzorcima.Pri ispltivanju zavarivosti, epruveta za is~itivanje zavarj vosti 58 posle zavarivanja ohladi oa m.irnom vazduhu ispita na sobnoj temperaturi. Pozitivan r.zultat ispitivanja slufi kao dokaz zavarivosti za zavarivanj. pri temperaturama vi~im ad + 5 'c.

8.5.1 8.5.1.1

ZavarivoS! postupkom

zavarivanja

oblo!enom

elektrodom

(111).

epruveta) u Za ovo ispitivanje izraduje se epruveta tako ~to se na oi!iSeenu povliinu ~ipke (uzorak smeru ose ~ipke nanosi u jednom prolazu, bez prekida, jednosiojni navar dufin'e 5 do' sa oblofenom .Iektrodom prei!nika utvrdenog u tabeli 5.

989
T abala 5 - Prefnic/ prefnlka elektrOOa / trna zavllno 00 nazlvnog Ilpke

Nezlml prefn/k do

Prefn/k .lektrOOe

M u mlT ".,. Prefnlk trna d

12/14

2,5

5do

Za nav.'vanje 18 koriltl elektroda koja Ima minimalno karakteri'tlke prerna oznacl E431q prema JUS C.H3.0". 8.5.1.2

U' E431RR

Prl ..vl'anlu nav.a, kola 18 Izvodl na nafln utr(len prema s~ndardu JUS C.A4J1O!1. mare bit. zateznol zonl. Savfjanle 18 vrt./, Z8vllno 00 nazivnog prec'!nlkalipke, pr.ko trna II8V8danoau tabtJllI,do u ugla, '00 60, pr' i!emu ne uno docl do loma IIIpojave naprallna koja k na-I pralua u oanoYn/ InItlrlfl'. Ako .. utvrdl da Ie do loma dollo zbog Walke u iZVo(lenju nlverlvanla, tada .. takYlIpI'\Iy8ta UlllIOJuje novom.
Zavarivo~ Sufeono postupkom ,'aktrootpornog zlvarivlnJI vlrn/eenlem .. ..vlJlnJem I zltezanJem. '24).

8.5.2

ZIVlren; spoJ proveravi savijlnlem epruveta Ilpltule

8.5.2.1

Ispltlvanje Zavarena Isdsnutog

18 savllanjem 00 nezivnog

po star<!ardu

metala mora bltl obra(len. preenlka

JUS

C.M.ODS. trna prel'!nlkl

NI II\8JtU lII19nj.

trna pnt..

SavlJanje .. vrlf, zavllno

lipke prako

I18vedenlh u tabtJI II do 11811 UV_IInjI. tada .. takvI

00 80.. Isplt/vanle Zedovoilavi ako nije dollo do loma 11/pojave pukotln.. Ako .. utvrdl da Ie do loma III polava pukotlne dollo zbog greJk. u Ino4enju .pruvata zamenlule novom.

Tabela 6

- Prefnicl
I'pk.
do mm

trna u zavlsnostl

00 nazlvnog prec'!nlka

Nazivn'!prefnik

Vrsta betonskog feUke t0554 t0654 TOR60 5do 6d a

00 12

do 12 14

'TORSO 5~ 6do

8.5.2.2

:,
Ispitlvanje IIPltivanje epruvete fvrstoea Zltezanjem zatezanjem Izm..,u mola vrli .. prema It8ndardu feljustl Ie oko 20 JUS C.A4.002 na neobrac:lanoj eprUVati. Slobodl1l dulln. Iteznlh

bit/ najvlle

do' lorn ne sm. bit! na IIvar8l10m m.tu 10% manja ad fvr,toce nezavarenlh lipki, all no I manjlod

IspoJu). Zatazna Zlltazne evntoce

utv"Sene u tabell 1.

Pakoyanje
T or.l'!eJici po ovom Itandardu po pravilu se pakulu na nafln koJi odredl proizvo(lal'!.

990 10
Obelelavanje <::.Iici po ovom standardu obele!avaju so oznakom vrste i!.lika proma t. 4 ovog standarda, standardu JUS C.BO.OO4 i standardu JUS C.K6.121. Tor.i!.lik <::0545 m~i so dOdatno obele!iti belom, a <::0654crvenom bojom. Boja za obel.!avanj. mora biti otporna pr.ma vodi i atmosferiliiama. ~ipk. I lipk. u svdnjevima moraju bl,ti obel.!.ne sa i!ela obe kraja. V.za sa drugim standardima JUS C.A1.040- M.tode ispitlvanja hemijskog sastava gvo!(la i i!elika. Opfte odredbe JUS C.A1.041 - Metode ispitivanja hemijskog sastava gvo!(la i i!.llka. Uzimanje i prlprema JUS C.A1.052 - Metode Ispltivanja hemijskog sastava gvo!(la i i!elika. Gesno-volumetrijsko
ukupnog JUS C.A 1.056 JUS C.A 1.058 ,JUS C.A1.069 Metod. ra Metode Metode pora JUS C.A4.002 Mehanii!ka Mehanii!ka Qbeldavan)e Zavarlvanje. nelegeiranih JUS C.T3..003 Zavarlvanjei ispitlvanja ispitivanja osnovnih Oblo!ene metala. Statii!ka metala. Dinamii!ka ispitivanja. Ispitivanje Z8t8Z8n)em zamaranjem
--

uzoraka odredivanje fosfofosfo'

ugljenika ispitivanja ispitivanja ispitivanja hemijskog hemijskog hemijskog lastava gvof(la I i!elika. Fotome,trijsko odredjvanje odredivanje odredivanje

,.

sastava gvo!(la i i!elika. VolumetriJsko sastava gvo!(la i i!elika. Volumetrl)sko

sum-

JUS C.M.OO5 - Mehanli!ka ispltlvanja metala. Statii!ka ispltivanja. Ispitivanje S8vijanjem

JUS C.A4.035 .fUS C.80.004 JUS C.BO.OO2:Ispitivanja. Ispitivanje Sistem ozna/!avanja vrste i!ellka i /!eli/!nog liva proizvoda elektrode od i!elika za ruI!no elektrolu/!no zavarivanja zavarivanje niskougljenl/!nih I deflnicije

JUS

C.K6.121

-'

Hladnooblikovani i!elici. 8etonski i!elicl - Tor.(!elici. Oblik I mere

i nlskolegiranih srodnl postupci. i!elika. Ozna/!avanje Postupci I leml)enje. Termini

JUS C.H3.011

N...now milll"I' I!

buekO!l

q... II kulturu SI! Srb,. br. 41UI/74-02 ad 4~1I11174. plot.. no

1-

- 800gt8d _nll"od "'ItOndordiuciju

-pora .. p_t

UDK669.14-422.1 JUGOSlOVENSKJ STANDARD SA OBAVEINOM PRIMENOM ad 19116.12.Q6

991
V"'~aIJanl tellel BETONSKI ~ELlCI Oblik I mere Pravilnik br. 07-1682/1

JUS C.K6.120
1986.

od 1986-04.11; Slufbeni lisl SFRJ. br. 31/86.

Hot-rolled

st1N1I. ReinforcIng

stw/. Shl1pe IIfId dIfTlflnsiOf/s

Predmet

standarda

Ovlm standardom Se utvro:luJuobllk, mere I dozvo/jena odS1Up..Ja za YrU<!eva/jenl okrugJl. glatld I rebrasti betonski tenk sa I bez uzdufnlh rebara, koJi St1IsporutuJe u koturovlma. lipoma u petlJama J pravlm lipkama.

Vezasa drug/m standardima'

JUS C.K6.020 Vrucevaljani teliei. Belonski telici. rohnitki uslovi

Oblik
Glatki betonskl Popretni eollk pribllfno krufnog obllka (GA) kao na sliei ,.

3.1

prosekJo

I, .
Slika 1

- Okrugll
reorima

belonskf

tollk

I ! 3.2
Robras~ betonski tel'k .a uzdufnlm betonskog tellk

Obllci profila robrastog RA 1 2

e.llka

sa uzdufnim rebrims

robrima: I popretnlm ...brima nepromenljivog pol'fScn,,; p...

rebrastJ preseka rebrastJ I popretna

betonskJ (sllka 2). betonskl

sa uzdufnim .

R"

collk sa uzdufnim

rebrima i poprecnim

rebrimapromenljivog

poprocnog

saka (slika 3). Podufna robra meo:lusobno mOg\! zaklapatl u obzir uzdufna razllC!it~ uglove. robra) 10 pribllfno krulnog obllka. P:>preC!ni prasek lezgra (ne uzlma/uci

I izdanje

SAVI!ZNllA VOD lA STANDARDllACIJU

992
t

Mere u mm

B-B

50 :f: n
A-A

~ 90

Oznakap,.~nika

/8~JL
dj~0,971.4do
Slika 2

~~~
Mere u mm

51

Rebrast I betonski I!e Ik RA1

O

'

500~!J ~ 750

~
/

b ,

d );- CI971./.:::0 -

>;/ ~ / > ,'~/ ~,>/'.1...:~2/", ._

'

;~
.

i
,:/,',

'//, ";';~~/,: // ,//",

...

.. ' .. .

ij~////' -

...
Lt)~-~ ;.. it,
j~'

eX.

~45

:J;J,~
" .< >;/:"""
"<'"

I
I

~
''/'
1

~;:,;:;>
. } on;id f

;>;

"":>:""

S!ik" 3 - Rebe 1St' ,..

,:i:1<

;~ ow.""I

I j
j ...1

993
3.3
Rebrastl betonskl i!ellk be% uzdu!nlh betonskog ...ban rebara nazlvnag prei!nlka 8 mm:

Obllci profil.

RA3 RA4

- rebrastl betonskl

rebr.stog

i!ellk. bez uzdu!nih

i!ellk bez uzdu!nlh rebar., sa nepromenilivim presekom poprei!nlh rebara

(slika 4J. rebrastl betonskl i!ellk bez uzdu!nih rebar., s. promenljivim presekom poprei!nlh robera (sll.

ka 51. Poprei!na rebra u odnosu na podu!nu osu !Ipke lete pod uglom od 50 do 90 o.

Mere u mm

Silk. 4 - Rebrastl betonskl i!elik RA3

8
Ln "" O' ~I I:>

Mere u mm

~~#/t
Slik. 5
3.4 Krajevi Povrsina tela kr-aja sipke betonskog u koturovlm., . kanl krajevl k.o i brk." N. beton.kom i!eli,

Rebrastl

:,etansk!

i!e/lk R A4

celika U sipkama

mora biti pribJi!no

normalna dozvollenl

na uzdu!nu

osu lipke.

do najvise 500 mm 0<1 kraj. kotur.,

su rascveto..1 lisp....

Mere
Nazlvn; prei!nlk, rrei!nlk jezgra, pov,s;ne poproi!nog prosek., k.o i mesa po do!nom metn.! za glatki ; rebranl betonskl i!elik s. podu!nlm rebrim., ut'tr:1eni su u t.beli 1.

994

~.--_.

..
1 - Nazivni precnici, do (mm) ~elika precnici jezgra, povrsina poprecnog preseka i poduzna Podu!na Glatki GA RAI masa masa (kg/rn) ".Iika Rebrasti RA2

Tabela

Nazivn; pr.~nik Oblik belonskog Glalki GA RAI

Pr.~ nik jezgra d./mm J 1)

Povrsina popre~nog preseka 21 em'

Oblik betonskog

R.br asti RA2

6 8 10 12 14

6 8 10 12 14 16

5,85 7,80 9,74 11,69 13,64 15,59

0,196
0,283 0,503 0,785 1,13 1,54 2,01

0,154
0,222 0,395 0,617 -0,888 1,21 1,58

0,230 0,409 0,649 0,920 1,25

0,229 0,408 0,638 0,918 1,25 1,63

6 8 10 12 14 16 18

20 22
25 28

19

18,51

2,54 2,84
3,14 3,80 4,91 6,16 8,04

2,00
2,47 2,98 3,85 4,83 6,31

22 25 28 32

21,44 24,36 27,28 31,18

2,30

3,08 3,98 4,99

32
36

6,52

36
40

35,08
38,98

10,2
12,6

7,99
9,87

8,25
10,19

11 Pretnik jezgra dj odreden je iUilom: dj 0,9744 do. 21 Kod rebrastih felika pO'oIr!ina popretnog preseka je zbir povdine jezgra i uzdulnih rebara.

..

Mere rebrastog belonskog ~elika bez uzdu!nih rebara utvrdene su u t. 4.3.1 i t. 4.3.2, 4.1
GI.tIeI betonski DozvolJeno i!ellk od nazivne povlii ne preseka, dato u tebeli 1, sme d. Iznosl

odstup81Je

- 5 %.

4.2 4.2.1

uzdu!nim rebrime '" Dozvoljeno odstup81je stvame povrSine od nazivne utvrdene u tebeli 1 u pojedlnim slu~aJevlma sme da
Iznosi najvi~e

Rebrastl betonski ~e!ik 4 %.

4.2.2

Mere uzdu!nih

rebara, lavisno

od nazivnog pre~n;ka

do'

date su u tabeli 2.

Tabp-(a 2

Mere uzduzr1ih rebara

V ;'O,10do

5, ;'O,17do

52 ;.a,15do

i , I
I !

j
Prelaz podu!ro09 reora u telo !ipke moze da oude i zaobljen (r'; 0,1 do)' tab d3 pc,.re~ni p"sek s;pk, nile manJi od utvrdenog.

j I

4.2.3

Mere popre~nih rebara, zavlsno od nazlvnog pre~nlk3

do'

da:. $(JU :.".Ii

3.

j
I

.995 ---,
Tabela 3 - Mere poprecnih rebara za RA 1 i RA2 Oblikbetonskog celika RAt RA2 a ;;. 0,05 do ;;. 0,07 do b <: 0,2 do .. 0.1 do e <: 0,70 do .. 0,65 do r :> 0,05 do :> 0,05 do

4.3 4.3.1

Rebr:lStl betcnskl ~ellk bez uzduinih reb...a Ovaj oblik rebrastog betonlkog cellka lzra07uje58 sa nazlvnlm precn/kom od 8 mm I korlstl 58zaluedu montatnlh Itropnlh gredlea za tavanice. Poduina masa iznosl 0,409 kg/m, a povriina poprecnog preseka Iznosl 0,503

4.3.2

em'.

Mere I dOlvoljena odrtupanja od mera dati su u tabell 4.

Tabel. 4 - Mere poprecnih rebara za RA 31 RA4 Oblikbetonskog celika AA3 AA4 a ;;. 04 >0,56 b <: 1,6 .. 0,8 e .. 5,6 "5,2 r ;;'0,4 :>0,4

Mere u mm S :>1';;3 :>1';;3

4.4 4.4.1

DIJzina 8atonski calik po Ovom standardu IIPorucuJa Ie u pravlm ~Ipkama, fipkama I petlJamam koturovlma. Glatki betonski cellk precnlka Iznad 22 mm IsporucuJe sa u pravlm fipkama, fipkama u pet/Jama, a prec. nika do 22 mm I manjeg u prl\'lm ~Ipkama, Dpkama u pedJama I koturov/ma. Rabrastl betoolkl cellk prec~ika Iz~ad 12 mm IsporucuJe sa u pravlm Jlpkama I lip kama u pet/Jama, a precnlka do 14 mm I manjeg u Jipkama u petljama, I/pkama I koturovima. UnutraJnji precnlk kotura I petlje mora bit! takav da se prlllkom IspravlJanJane prekoracl granlea tecenja.

4.4.2

Duzina betonlkog cellka u koturu nlJe odr""ena, a u lip kama I pe'o:IJamasporucuJe sa po pravnu u duil. I nama ad 10 do 14 m.

Vr:l:2 ce!ika 3.tC,.1Skjc.lik po ovom standardu izraduje sa od cellka koJllmaju najmanJe takve mehanlckel tehnolcl. ke "'D::ine kao celiei ut'lrdenl standardom JUS C.K6.020. Glatki betonlkl cellk izraduje so od celika r:~~::2 ::0300, a rebrasti oblika AA 1, AA2, AA3 i RA4 od celika casso, a oblik RA2 i od cellka C05S1.

Masa
Moc" na.edene u IIbeli 1 j t. 4.3.1, izracun.te su ~I osnovu-upreminske mase celik. 7,85 kg/dm3.

7 7.1

Proveravanje

mera

Uzjmanje uzoraka Proverav.nJe mera se vrli na uzon:lma (kotur ifi I/pka) untlm iz slrup/ne prolzvoda Istag nazlmog prec. nika i oblika. Od slrupine Ie, zavilno od nJene vellclne, uzlma breJ uzonka proma tabell 5.

--......

r
996,
Tabela 5 - Broj uzoraka za proveravanje mera u zavisnosti od velieine skupine Velieina skupine (tono) do iznad 20 50 20 50 Broj uzorako 3 4 5

7.2 7.2.1

Nili'!In pruvanvan)a Pr.entk

Proveravan)a preenlka vrii se samo kod glatkog (GA) I rebrastog betonskog eellka bez uzdufnlh rebara (RA3 i RA4). Kod Isporuke u koturovlma proverav!,nja preenika vrit se na mestu udal)anom najman)e 1 000 mm od kra)a, a kod fsporuka u lipkama na udal)enostl na)man)e 100 mm od kra)a Ilpke. Pteenlk se odredu)e unakrsnlm merenJem preenlka profila I raeune se kao sredn)e vrednost ova dye maren)a.

7.2.2

Poyrllna

popreenog

prasaka

Povriina popreCnog presaka glatkog I rebrastog betonskog eellka Izracunaya sa prema obr-.: 1.274 X m
A=

gda)a: m - masa odseCka Ilpke,a L dufina odsacka. Pripadaju61 preenlk sa Izracunava po obrascu: d=1274X\!m .

'V L

Mesa tipka m izrafava sa u gramlma, a pripadajua duflna odsecka u mllfmetrima III metrima, pri eemu so dobl)a povriina u kvadratnlm centlmetrima a precnlk u millmatrima.

7.2.3

Rebra OdstojanJe izmedu poprecnlh rebara (el odreduje se merenjem udaljenostl izmedu najmanje 11 uzastopnih rebara I ono predrtavlja srednju vrednost. OdstojanJe popreenlh rebara odre"uje se za oba polj. rebra.. Merenje sa mora yrlitl sa tacn0t6u merenj. od 0,1 mm. Srednja vrednost odstojanja izmedu dva susadna rebra ne sme bltl ve6a od vrednostl utVrdenih u t.belama 3 I 4. Visina. lirin. I nagib rebara odreduju se kao srednj. vrednost tri merenja n. jednom uzorku, s. taenoJtu merenja od 0.1 mm.

Isporuka
Betons!<J ce!ik se IsporucuJe u vidu kotura ill valjaekl pravlh III n. pol. savijenih tipkl u svefanj.

- petlji.

Kod Isporuke u 11pkama iipke moraju bid slofene krajevlma U koturu I u sredini. so mogu Isporuclvati: celik precnlka do ukJjueuju61

Namotajl kotura moraiu bitl povezani eelicnom fieom ili trakom nalmanje na 3 mesta, a lipka sve!nj- na

glatkl betonskl

22 mm,

rebrastl betonskl cellk preenlka do ukljucujuei 14 mm.

997
U savl)enlm lipkama se mogu Isporu~ivatl: do ukl)u~u)utl do ukIJu~uIutl 28 mm. 22 mm.

glatkf betonskl rebrutf betonski

~ellk pre~nlka ~ellk pre~nlka

Oznablvanje
Oznaka za betonskl ~ellk po ovom standardu Ie:

Betonsld

~ellk JUS C.K8.120-IobJik

i!ellkaJ 11-d-lvrstB

i!ellkaJ21 Ivntalsporuke)31

gdeje: d 11

nazivni pre~nik betonskog ~eljka u mm, oznaka obJika betonskog ~eJlka - glatkl betonskl ~elik rebrlma GA
'

- rebrastl betonskl ~ellk sa uzdufnlm - rebrastl betonskl ~ellk bez uzdufnlh

3,)
2)

rebara

RAI RA2 RA3 RA4

oznaka vrste ~ellka prama standardu JUS C.K6.020, - za isporuku u koturu: kotur. 14 mm. u

Primer 1: Glatkl betonski ~ellk IGA) prema standardu JUS C.K6.120, nazivnag pr~nlka !/pkama. vrste ~elika C0300, jsporu~enog u sveinjevima ozna~ava se: Betonski ~elik JUS C.K6.120-GA-14a aka j. joporuka u koturavlma:

C0300 wafanj

Betonsld ~elik JUS C.K6.120-GA-14-C0300

kOlllr

Prlm.r 2: Rebrastl betonski ~elik RA prama standardu JUS C.K6.120, nazlvnag pre~nika 14 mm. u lip kama, vrste ~ellka C0550, "Isporu~enog u Mlfnjevima, omai!ava se: Betonski ~eJlk JUS C.K6.120- RA 1-14-C0550 a ako je Isporuka u koturovlma: S.tOnski i!.lik JUS C.K6.120- RA1-14-C0550
9.1 9.1.1 ObeJeiavanj. Glatkl betonski na proizvodu ~eJlk vrste ~elika C03(10 i r.brastl betonski ~elik bez uzduznih rebara RA3 j RA4 se ne

waf.nj

kotur

obeJezavaju. 9.1.2

Robr.sti b.tonski c.lik Sa uzduznim rebrima IRA 1 ! RA21 oheleiava sa "na vruce" reljefnom ozn.kom u viuu ..crtl". Oznak. se stavlja Izmedu popr.cnih r.bara a na sredln! Izmedu poduznlh reba.., k.ko j. to prikazano na slici 2. U t.b.1i 6 d.t j. pr.gled oznak., lavisno od nazlvnag pr.~nikl, odnosno navedenl su nlzlvnf pr.cnici kod kojlh sa oznlk. n. stavtj.. GI.tki b.tonskl ~.nk vrst. C 0002 f r.bust! b.tonski ~elik RA2, vrst. cenk. C 0550 mouju se dodatno obelelltf belom bojom otpornom nl vodu Iitmosferilije preml stlnd~rdu JUS C.K6.020.

998 -

Tabela 6

Oznake na proizvodu zavisno ad nazivnog pretnika

Oznak.

Nazivn; precnik do mm 6 8 10 14 12 16 19 25 22 28 36 40 32

Bez oznake I II 111

9.2

Svaki svetanj ili kotur mora imati sledeee podatko:

flrma, odnosno naz;v I sediJte ili registToYlnl znak prolzvooa/!a, oznaka premo t. 9 ; t. 9.1 ovog standarda, identiflkacloni broJ Jarte. /Ii kotur mora bitl snabdeven metal nom ill plastlcnom na vodu ill utlsnute. ploclcom sa omakama premo

9.3

Sv.kl svefanjlipki

t. 9,2, koje moraju blti l$plsane ooJom otpomom

, (

I
j
j I

I I

I ~

I I

i I I

N. a.now

milljenj.

Repyblitkog

Mkret.rij.t. l' ~f.rnP8

kulturu SR Srbije tw. 413-8t/7..o2 zlVod Z8 st.ndardizacilu

ad 4. II 1974. ne plKa.e

porlZ na ~rom",

s.v.zni

8qr8d

UDK 889.14-442.1

999
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA PRIMENOM
od 1987.Q4-20

Hladnooblikovani
BETONSKI

felici

~ELICI - TOR-tELICI OblikI mere

-_oJ U S C.K6.121 . ;1987..

Pravilnik br. 07-93/27

od 1987.Q1.16; Slu!beni list SFRJ, br. 10/87.

Cold finished steel. Reinforcing

stee/.cold

twisted

deformed

bars. Shape end dimensions

Predmet

standarda

Ovim standardom se utvrduju oblik, mere i dozvoljena odstupanja za rebrasti betonskj felik hladnooblikovan tordiranjem (u daljem takstu: tor-i!elik) koji se isporufuje u ~ipkama.

Ven sa drugim standardima

JUS C.K6.021 JUS C.BO.OO4 Hladnooblikovani felik. Betonski falici - Tor-felicl. Obele!evanje osnovnih proizvoda od fellka Tehnii!ki uslovi

3 3.1

Oblik i popretni

prasek

Tor-felik po ovom standardu Ima obUk ~ipke SI dva dijametralno suprotno polo!ena nlbri, u vidu ZIvojnice, izmeeJu kojih se na'aze koSI rebra promenljivog poPnlfnog preseka. Oblik i presek ~ipke, kao i preseci nlbara, dati su na sllci 1.

D
Uzdulno rebro Popre(!no rebro

d'

,O'~IJ

=80' ct- '5' ril'O.oS do

Slika 1 - Oblik tor-felika

I izdanje

SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

1000
3.2 4 4.1 4.1.1
4.2 42.1

Povr!ina ~ela kraja !ipke mora biti priblilno normalna na uzdulnu osu !ipke.

Mere
Zavojnica

Dulina korakazavojniceD mora biti u granicamaad 8 do 12d a'

Pletnik Nazivni pre~nik, pre~nik jezgra, povrlina popre~nog preSeka I mase po dumom metru utvr"eni su u tabeli 1.

Tabela

- Nazivnj
masa

pre~njci,

pre~nici

jezgra, povrline

popre~nog

preseka i podulna

Nazivni precnik do mm 8 10 12 14
1) 2)

Precnik jezgra dJ mm 7,80 9,74 11,69 13,64

1)

Povr!ina poprecnog preseka 21 cm2

Podulna masa kg/m 0,408 0,638 0,918 1,25

0.503 0.785 1,13 1,54

preenikjezgradj odreCfenje izrazom dj -

0,974 4do.

Povliina preseka je zbir povrline j8Zgrai uzdufnih rebars.

422 4.3 4.3.1

Najv8Co dozllOljeno

odstupanje

stvarne

povr!in8

preseka

od nazivne

povrline

iznosi

- 4%. Poprecni

pre!'lk jezgra, ne uzimajuCi u obzir udzume rebra, priblilno je krulnog oblika. Rebra
Mere uzduznih rebara, zavisno od nazivnog precnika do' utvr"ene su u tabeli 2.

Tabela 2

- Mere uzduznih

rebara ~1

v
;;>0,10da

~
;;> 0,15 do

;;> 0,17 do

Prelaz podufnag rebra u tela !ipke moze da bude i zaobljen (r .. 0, I do)' !ipke nije manji od utvr"enog.
4.32 Mere poprecnih rebara, zavisno od nazivnog precnika d q' date su u tabuli

s tim da paprecni presek

3.

T abela 3

- Mere poprecnih
a b

rebara

e .;; 0,65

r ;;>0,05 do

;;>0,07 da

';;O,lda

do

1001 4.4
Dufine Tor.e.tJik u Jipkama isporueuje se u dufinama od 6 do 12 m.

V rste ~elika

Tor.eelik po ovom standardu izraduje 58 ad eelika koji imaju najmanje takve mehani&e i tehnolo!ke

osobinekao eeliciUtvrdenistandardomJUSC.K6.021. 6 Masa

Mase navedene u tabeli 1 izraeunate su na osnovu zapreminske mase eelika 7,85 kg/em'.

7
7.1

Proveravanje
Uzimanje

mera

uzoraka mera 58 vrJi na uzorcima uzetim iz skupine proizvoda iste vrste eelika
.

Proveravanje preenika.

i istog nazivnog

Od skupine

58, zavisno ad njene velieine,. uzima broj uzoraka prema tabeli 4.

Tabela 4

Broj uzoraka za proveravanje mer~ u zavisnast; od velieine skupine

Velieina ;znad

skupine

(ton a) do 10

Broj uzoraka

2 3 4 5

10 20 50

20 50

7.2 7.2.1

Naein proveravanja Preenik Pripadajuci preenik tor.eelika se izraeunava prema obrascu:

d=12.74XJ'!5:
gde ie: d - preenik, u milimetrima, m masa odseeka !ipke, u gramima,

dufina

odseeka

!ipke, u milimetrima.

7.2.2

Povrlina

popreenog

preseka

Povr!inapopre~nog p~eseka sipke tor-celika se izracunava prama obrascu:

1,274 X m

A= gde ie: A
m

povr~ina poprecnog

preseka, u kvadratnim centimetrima,

masa odseeka lipke, u gramima, dufina adseeka !ipke u milimetrima,

1002
72.3 R e br a Rastojanje izmedu popre~nih rebara (e) odreduje se kao sredn;a vrednost, I to tako da se izmeri udaljenost Izmedu dva rebra jednog polja rebara koja nisu medusobno zakrenuta, odoosno izmedu dva rebra udaljena za pribllfno jedan korak zavojnice (D). Tako odredena udaljenast dell se brojem pojedina~nih medurastojanja rebara, koja lete izmedu rebara koja su uzeta kao osnova za merenje. Rastojanje popre~'

nih rebaraadredujeSeza svakopolje rebaraposebno.

. .

Merenje 58 mora vr!it! sa ta~no!Cu od 0,1 mm. Srednja vrednost rastojanja izmedu dva $Usedna ret... ne sma biti ve~ ad vrednosti utvrdenih u tabeli 3. VIsina I lirina kosih i uzdufnih rebara odreduju 58 kao srednja vrednost, trl merenja na Jednom uzorku sa ta~no!Cu merenja od 0.0 1 mm. Merenje sa vrii za svako polje rebara pasebno. Nagib rebra prema osl !ipke odreduje se kao srednja vredoost trl'merenja na Jednom uzorku. Merenje se vrti za Ivako polje rebara poseboo.

Isporuka
Tor-~elik 58 Isporu~uje u !ipkama slofenim u lvefanj. Svefanj mora biti ~vrsto povezan ~eli~oom !lcom iii trakom na najmanJa tri mesta, odnosno na krajevlma I u lredlni.

Skladiitenje

i transport
I trasnport ovih ~elika utvrdenl su u standardu JUS C.K6.021.

Na~in Ikladlltenja

10 10.1

Ozna~avanje
Oznee8'lanja

i obelebvanje

Oznaka za tor-~elik

po ovom standardu

Ja: za armatuN 1) -d X (duflnaI2) -(vrsta eelikal3)

Tor-bolik JUS C.K6.121-oznaka

gelaJe: . d - pre~nik tor-~elika, u milimetrima, 11 oznaka za armaturu (TOR50 ill TOR60 prema Itandardu JUS C.K6.021), 2) - duflna, u metrima, 31 - olOaka vrsta ~elika prema standardu JUS C.K6.021. Primer: Tor ~elik prema standardu JUS C.K6.121 (TOR50), nazlvnag pr~nlka 10 m, vrste ~elika C0554, ozna~va se:

12 mm, dufine lipke

Tor-/!ellkJUS C.K6.121-TORSD-12 10.2 Obatafavanja na proizvodu

X 1D-C0554

Svaka lipka tor ~elika obele!ena je reljefnom oznakom u vidu e:'fe. Oznaka sa stavlja izmedu popre~nih rebara, a na sred;ni izm."u podufnih rebara, kako je to prikazano . na sliei 2.

-lt~
Slika 2 - OOOI.favanj. na proizvodu

r
1003
U tabeli 5 dat je pregled oznaka zayisno od naziynog pre~nika, odnosnonavadeni su naziyni pre~nici kod kOJlh18oznaka ne staylja.

Tabela 5 -

Oznlka

na proizvodu

zayisno od

naziynog pre~nika

Oznake

Nulmi pre~ik do mm 12 B 10 14

Bez oznake I II III

t,la krajeya svlke IIpke tor-~elika moraju biti obojena bojom otpomom 'proma ~dl. ~ipke i!elika to554 obelefavaju so belom bojom, a i!elika C0654 crvenom. 10.3 0IIe1811V811j. lIporuk. Syaki SVllanj lipki, ill lipka koja 18 Isporui!uje pojedinai!no, rnoraju biti obelefanl proma Itandardu JUS C.BO.D04.

No -

kulturu SR S'bil' br. 41~1/74-02 od 4. .. 1974.noplao!... po'" nopro..., mill"'" Rapublltkog 1IIt,...,II'"'' S..mpa s nluwd .. 'dlue," - ~8d

1004
JUGOSLOV!NHJ 51 ANDAIlD
~" PRI\tEi'<OM

Ukupno Zavari'lanje i srodni postupci POSTUPCI ZAVARIVANJA I LEMUENJA Termini i definicije

strana 5

JUS C.T 3.003

1984.

od 19114.()4 13

Pravilnik br. 50-17925/1

od 1983.12.()2;Sluibeni list SFRJ, br. 2/84.

Metal _Iding,

btassing and soldering.

refTTl$ and definitions

1 1.1 1.2 1.3

Predmet

standarda
58 utvrduju termini i definicije za postupke termina zavarivanjl i lem/jenja koji se najfrite JUS C.T3.012. pri.

Ovim stlndlrdom menjuju.

Oznake postupaka

date su ispred ..akog postupke

i u skladu su sa standardom

Oznake u zagradi predstavljlju

koji nisu oOOhvaeeni standardom

JUS C.T3.012.

Termini oznafeni zvezdicom (~) ne predst..ljaju odredeni postupak zavarivanja. To su op!ti izrezi koji oznaeavlju grupu srodnih postupaka.

2
2.1
2.1

Termini i definicije '01 '10

111

ivlnj. topljenjem

postupak

z..arivanja pritiska.

sa lokalnim

topljenjem,

koji se izvodi sa dodatnim

materijllom

ili bel njego, bez primene

Elektrolueno z,,"rivanje
Elektrolueno oblotenom z..arivanje elektrodom.

- postupak
obloienom

zavarivanja pri kojem 58 potrebna lukova.

~

toplotnl

energija za z..ari.

vanje dobija od jednog ili vise elektricnih 2.3

elektrodom

postuplk elektrolucnog zavarivanja sa top'vom

2.4 2.5

114 Elektrolufno z,,"rivanj.

sa punjenom

sa punjenom ticom (elektrodom)

- postupak -

elektrolucnog

lavarivan;a

ticom bez zaStitnag gasa. postupak elektrolufnog luk ili lukovi su okruieni (,kinutil. lavarivalaS!ltnim

12

EI.ktrolueno z,,"riv"nje pod zaltitnim slojem (pod prahom) nja sa golom ticom, punjenom ticom ili .,.ktrodnom trakom; sloiem (prahom) fiji se deo topi stvarajuCi sloj trosk.

koja se mote ukloniti

2.6

'13

postupak lavarivanja Elektrolufno .avarivlnje u zaititi psi, sa topivom elektrodnom ficom pri koj.m su luk i istopljeno kupatilo zaStiCeni od okolnog vazduha zaStitnim gasom dovedenim iz spolj.snjeg izvora.

2.7
2.8

131 Z..arivanj. MIG - postupak elektrolucnag lavarivan;a u laStiti inertn,h gasova, sa topl'Iom .1... trodnom :icom.
135 Zavarivlnje MAG - postupak yom elek trod nom lieam. zavarivanje elektrolucnog zavarivanja u za~titi gaSOIJ3 I 'Ii: nlSu Inertni, sa 10(:." ~I~ktrodnom iicol11 lil,<,

2.9

1136) Elektrolutno

U z3stiti gasoya koji nisu inertni, sa punjenjem

tupal.. elektrolucnog zavarivanja u zaStiti gasova koji nisu

u vidu punjene 2.10 141 zice. Zavarivlnle TIG yom) elektrodom, ZlvarNanje

inert"" ~d IUpl\,')111lek ;rudrW.F1 li~T.,,' e

j: zJvariyanja sa netopi\fOlll - postupak elektrolucnog II' ff amovtJm hUlhjSWl10pri koiem je istopljeno kupatilo zaSticeno inertnim gasonl.

2. 11

15

plazmom pomoeu

;e zagr..anjem

postuPlk elektrolucnog su!enog luka ostVar.nog i mldlnice (indir.ktno

zlvlrivanja pri koiem se topljenje ."etala izmedu elektrode i radnag predme..ldire.tno dejsIVo).

ostvaru. de).

SIVO) ili Izmedu ele,trode

.....

&A VU1'8 ZAGDZA

"N'W'~

Su",,"

2 JUS C. TJ 0(>:;

1005
Z.,;tiu je osi!JIrana toplim jonizovanim gasom koji istite iz mlazniee. a mole biti dopunjena doda. In;m dovodom Zlhitnog gasa. Zavarivanje Ie izvodi sa dodatnim materojalom ifi bez njeya.
2.12

185

z..winnje
pomoe

pritiskom LIZ pomot elektritnog luka pokretanog magnetnim poljam

vr!; eleklficni luk koji se uSPostavlja i pomera polja. Ovi zagrejani krajevi delova Ie zatim dovode

rivanja pri kojam zagrevanje magnelnog pritiska zevaruju. 2.13

82

postupak zav.. dUl Ionije spa;anja uz

sile

u dedir i primenom

Elektrootporno

zavarNlnje

- postupak
lavarivanja

zavariv.nj.

pn kojem se llYareni ~OJ jzyodi koriSfeCi, U CI-

Iju lagrevanja, efekat protieanja elektricne struje krol mesto spOja

2.14

21

Tatkal1D

elaktrootpomo

- postupak

(Dtu'". .'ekat).
elektrootpornog zavariv.nja pri kojem se zavare.

ni spoj izvodi na mestu izmedu elektroda za tackasto zavarivanje. pri cemu je pov..ina tacke spoia priblilno j.dnaka pov..ini tela vrha elektrode. Za vr.me zavarivanja na tom mostu primenju,e se sila, preko .Iektroda.
2.15

22

~no alaktrootporno lavarivanje je neprekidna sila i intennitentn.

delOYi za zavarivanje nalaz. izmedu

postupak

elektrOOlpornog

struja,
dva

da bi. se ostvaria
diska ilo izmedu

neprekidni

lavarivanja

zavareni

pro kojem

spoi, pr;

se primenju-

diska

i "elektrode

~emu se - ploce". Sila i struja

Ie pr.nose 2.16

diskovima

koji imaju stalno obrtno zavarivanje

kretanj.

u toku izvodenja zavarivanja. alektrootpornog zavarivanja pr; kojem su sila

23

Sr8d8Vitasto

elektrootporno

postupak

i Slruja lokalizovane zahvaljujuei bradavieama izvedenim na jednom delu .Ii na oba dela koji Ie l... varuju. Bradavie. Ie !JIbe u toku zavarivanja. Sila i str...ja Ie pronase plotama, alatima ifi ogrlicama.
2.17 24

Suteono alaktrootporno ..varivanja vamitanjam postupak zavarivanja pri kojem Ie delOYi dovode suceono do uzastopnih kontakata. i to na meStima neravnina kroz koje protite struja, usled cega dolazi do uzastopnog varnicenja i izbacivanja iStopljenog metala. Kada Ie postigne temperatura zav.arivanja, vrii se lavarivan;e uz primenu sile. odnosno pritiska utiskivanja. Varni~enju mOle da prethodi i predgrevan,e, bilo promenarraa smera struje ili koristeei spoljni izvor. OgrJice prenose struju i silu. Su~eono e.ektrootporno delay; spajaju sueeono va izmedu celjusti zavarivanje pritiskivanjem postUpak zavariyanja otporom pri kojem se neprekidnim pritiskom, uz istovremeno proticanje struje kroz zone delosve dok se ne dostignu potrebni uslovi za zavarivanje (pritisak i temperatura) na

218

25

kojima dolazi do formiranja 2.19 291 Visokofrekventno ja sa frekvencijom voljnog intenziteta taktnim povriinama l~mp~IJftJ..a

venca sava i spojeva. OgUee Drenose struju i silu.

elektrooq,omo zavar;vanj. postupak zi!Variyanja pri kojem naizmenicna stru. iznad to kHz protice kroz kontaktnu povr!inu deloya i stvara toplotni fluks doza obavljanje zavarivanja. toplomi Ova yisokofrekyentna struja je koncentrisana na kon~ fluks u zoni spajanja bio dovoljnog intenziteta da pririska.

kako bi stvoreni vrednost lavanvanl3.

te zone dosrlgne

i(oja bi, uz j~tQ'JrefT'fm() delovitf'ljp rx1qovarajuceq

omo!JlJCi13 :z/odenje 2.20 'J

Gasno zavartvanje - postuDak z3varivania topljenjem, pri kojem se toplotna energija potrebna za zavarivanje stYdra sagorevan/em Jednvg gasa jlj vise gasova u kiseoniku.
Zavarivanie pl3fT1enOm kl5eOnIK-acetilen ul.'n k,). I 'lPI !'.." !Ju::. - postupak - postupak gasnog zavarivanja pri ko;em se koristi ace-

2.21

311

2.22

Jt3

ZiIV:)(lvallje plam~nom donjk ka..1~lulI\li '1.1\.

klseonlk-vodonik

9a5nog zayarivanja pri kojem se koristi vo-

2.23

'4

Zavarivan,t! pritltlfom d{Jt~dtnc'llnatl:~ijala. VJI. La".lno layrovanje ultrazvukom

po5tupak (ili

zavarivanja

pri kojem se ostvaruje

zavareni $poj, po pravilu bez plasticne deformacije (~a-

primenom olaldava

pritjska

koji je Jovoljan ;:lOstupak.

l. ostvarivan;e

ubrzava'

2.24

41

Zavariyanje

postupak

zavarivanja

pritiskom.

pri kojem mehanicke

vibracije

malih

Jlllpllfurla a visoke frekyenc;je. koje sc necuine, omogucuju, uz primenu staticke sile. izvodenje ldVar'!"'>9 spoia izmedu dveju pOYr!inadeloya, koji se spa;aju pri temperaturi ko;a je niza od tern.
r>era~we topljenja osnovnog metala. Mole se primeniti dodatni toplotni izvor (zagrevan;e).

1006
2.25 42 Zavariyanje pritisnul trenjem

JUS C.T3.003

5tl'.-"""

postupak

suceonog

zavariyanja

pritiskom.

pri kojem so jedan od deloya.

na drugi. otxce (vrti) na laka. nacin da se Irenjem prelVara kinelicka energija u toplotnu. spoj $I ostvaruje silom pritiska koja $I primenju' 110 iZlliya zagrevanje dodirnih poyr!ina. Zavareni je po prestanku obrtanja. Zavarivanje kovanjem - postupak zayariyanja spajaju kovanjem ili drugim slicnim postupkom cija u zoni dodime povrline delova. poslupak zavariyanja pritiskom kojim so oslVaruju preklopni spojevi pritiskom. pri kojem so delovi zagrejani na yazduhu

2.26

43

koji daje dovoljnu

silu da $I izazove trajna deform.

2.27

441 Zavarivanje eksplozijom

ili ,oblaganje (platiranje)

i pri kojem so delovi oblalu

dejslVom sile pritiska

n..tale

eksplozijom.

2.28

45

postupak lavari.anja pritiskom. pri kojem $I deloyi zagrevaju u zoni spoZ-arivanje difuzijom ja ili eela njihova masa, pod vakuumom. u zaStitooj aunosferi ili u fluidu. i zayaruju primenom noprekidne dodirnih sile. najce~e povr!ina. bez dadalnog materijala. Zavari.anje $I ostvaruje difuzijom atoma izmedu Plasticne delormacije koje .$1iavtjaju u zoni spoja su yrlo male.

2.29

47

Ga.no uyarivanje dodirnih

postupak za.ariyanja pritiskom, pri kojem $I zagrevanje u znni pritiskom zazorom Izmedu njih iIi bez zazora, izvodi pomoeu plamena kiseonik~. " rivi gas, a zavaren; spoj so oslVaruje primenom sile sa dodatn;m materijalom ili bez njega. povriina, Zayarivanje na hladno (lavarivanje pritiskom na hladno) postupak zavariyanja pdtiskom, pri ko-

2.30 2.31 2.32

48

jem $I koristi iskljuciYO slalni pri.isak.

"7 71

Drug; pOltUpci _rivanja

Alumin0t8rmij.ko zav.,ivanje
potrebna dodatni primene

,- postupak

lavariyanja

topljenjem.

pri kojem $I toplotna

energija

za zavariyanje dobija reakeijom lino ujednaeene smde metatnih oksida i aluminiiumskog Tecni metal koji nastaje pri ovoj reakeiji predstaylja praha; sagorevanje ove >meSo je Igzolermno. m..rijal. pritiska. pod troskom Osnovni materiial pOSlupak se predgreva. zavariyanja Zavarivanje lopljenjem, se O$tVaruie sa primenom pri kojem so koriste Hi bez

2.33

72

Z-arivanje elekti trask. troprovodne

kombinoyani kupatilo odazdo elek. metal i n. spoj.. elektro-

struje i elektricnog se odrfavaju

Olpora u jednol ,Ii vise lopi.ih elektroda hladenih granicn~ka

etektroda.

kao i istopljeno :netala; pomeraiu

Iroske kroz koie so do.odi u spoju pomoeu

u istopljeno

kupatilo do l

istopljeni

koii se postupno

.iJe. Posle pocetnog

2.34

palienja luka .rh elektrode

stalno je u Iraski...e za.ari.anja

etka zayarenog

73

Elektrogasno hladenih

lava"yanje laStitni

postupak

elek uolucnog

pri kojem $I koristi top;.a koje $I odrtava spoja. pritisk..

da koju okruzuje granienika

gas i nanosi metal u istopljeno - postupak zav.nvanja zagrevanJem toplotnom toplotni

kupatilo

u spoju pomoeu pri kojem 58 komada strujama to-

koji so pomeraju

navise u skladu sa nastajanjem sa primenom energljom

2.35

74

Zavariyanie indukcijom zavareni $poj ostvaruJe indukovanoi struii. koje su indukovane

ili bez primene nastalom efekat

usled atpara proizveden

radnog

UpotreblJeni naizmeni~nim radijacijom

iZI/or je Dzulov

Fukoovim

maqnctnifT1 pnljem u koje se postavljaju - postupalo. zavarivanja topljenjem,

delovi koji se spajaju. pri kojem se potrebna

2.36

-75

Zavarivanie plntna

svetlosnom

energija

za zlvarivanje

dobijd

velike speciflcne

snage u kontaktu

transtormacijom \t.oncentrisane svetlosr.e energije ill pri ulnku u radni predmet. S-1radn;m predmctom gasa Hi bel zaStlte, u~lavnom topljenjem ~'''etlosnog izvora. bez dodatno\t

iz izvora Zavariva.

nie se obavlja pod vakuumom, 2.37

u z~titi

materijala. energiia za

751

Zavar;yanje laserom tapljenje dobija iz koherentnog

postupak

zavad.anta

pri kojem 58 potrebna

toplotna

monohromatskog

2.38

752 Zavarivanje ...fleksilom elektricnog !uka

postupak za.arivanja ..etlosnom radijacijom, pri ko.

jem se koristi nekoherentni svetlosni snap posebne frekvenc:ije, koji se pretVara u toplotnu energiju. S.etlosni ilYOrpredstavlja luk.
2.39

76

Zavarivanje elektronskim snopom

cxtVaruje topljenjem trebnu toplotnu osnovnog energiju.

postupak

zayari.anja udarom

topljenjem.

pri kojem SOzavareni snapa elektrona

spoj

materijalapod

korcentrisanog

koji daju po-

Stntna 4 JUS C T3 OOJ

1007
Z~varivanje elektricnim iskrenjem (perkusiono)
plotna energija dobija ad uspo<tavijenog e\ektriciteta iz kondenzatori. Pritisak prainjenja ili neposredno posle toga.

2.40

77

- postUplk

l~vanvanja delova)

otporom, pomocu

prt kOlem SCfo brzn i prainlenla e',e\(.\ilcnog

luka (izmedu \e pr',men,u,e

radnih

..per\(.\J~iono"

01\0 u trenut\t.u

2.41

-78

Zavarivanje cepova - ophi naziv za zavarivanje cepava ili slicnih elemenata na nekom delu. Zavarivlnje se maze izvesti lucno, otporom, trenjem ili drugim odgovarajutim postupkom zavarivanjl, ukljucujuci primenu pritlCika, sa Drimenom ill bel primene zahitnog gasa. Zavareni spoi se izvodi po celoj povrilni krala Cepil Iii dela ZI ucvrSclvanJe.

2.42

781

Zavari.an;e SI.vljanjem

cepova e'ektrolucno elektricnog

lavarivan;e

cepova pri kojem se toplotna del.) i drugog del..

energija dobij. uspoKad. su povrSine koje

luka izmedu

cepe (ili slicnog

se spajaju dovoljno zagrejane,dovode se u dodir dejstvom sile pritiska. Delimicna zasriu se ostvlruje tako ito se oko cep. n.llli keramick. caur.. ZaStitni gas (ili praS.kl mogu se eventualno koriSli. ti. 2.43 2.44 782 Zavarivanje tepava otporom

spa;anje cepova bndayicastim

zavariyanjem.

-9

Lamljenje - postup.k koji $I SlSloji u sp.janju met.lnih delov. pomocu dad.tnog materij.la clj. je temper.tUra topljenja nii. ad temperature topljenja delov. koji se spajaju, pri cemu osnovni materij.li ne ucestvuju topljenjem u stv.r.nju spoj.. Tvrdo lemljenje (vi.okotemper.turno) - postupak ko;i $I Slstoji u sp.j.nju met.lnih delov. SI dad.tnim m.terijalom u tecnom stanju, cij. je temper.tur. topljenj. niia ad temperature toplj.. nja delova koji $I sp.j.ju, .Ii viSaad 450.C, pri cemu osnovni m.terij.li ne ucestvuju topljenjem u stv.r.nju spoj.. Sp.j.nje se oba.lj. s. zaStitnim praSkom ili bez ~iega, . mote $I izvaditi i u v.kuumu.
Tvrdo lemljenje pl.menom nom gorionika Hi slitnog (g.snol

2.45

91

2.46
2.47

912

tvrdo leml;en;e

pri kojem $I toploln.

energij.

dobija pl.me-

aparata sa plamenom.

914

Tvrdo lemljenje uronjav.njem delimicnim ili potpunim

tvrdo lem/jenje delov.

pri kojem

se pOlrebn.

top/otn.

energi;.

dobij. m.teri.

ur.nj.njem

koji $I sp.j.ju

u kup.tilo

iSlopl;enog dod.lnog

j.l. z. tvrdo lemljen;e, koje je prekriveno 2.48 916 Tvrdo lemljenje indukcijom materij.lu ni prdak 2.49 918 ili zaStitni gas.

slojem iSlopljenog

zaStitnog praSk.. energij. dobija indukcijom zahitu

tvrdo lemljenje elektricne

pri kojem $I toplotn.

u blizini spoja pcmoeu

struje ili visoke frekvencije.

Mogu se primeniti

Tvrdo lemljen;e elektroo!pomo II proticanjem nju, ili bl prottCdnlcm elektricne

tvrdo lemljenje pri kojem $I toplotn.

energij.

dobi;.: Zlvarivl-

struje izmedu deloya koji se spajaju,

kao pri elektrootpornom

staje u elektrodama

Strule Izmedu dye uglJenc elelc.trf)de i Ijclova ~:jI :;c '.tJ":"I~; "JJ''i'~.' f".'f t'phlt i prenosi se kandukcijom u zonu spoja.

";a.

2.50
2.51

924 Tvrdo lemljenie u v.kuumu

-94 Meko ternljenje jala u tecnom stvaranju sooja.

rijalom, doyadi do temperature

tvrdo lemljenje pri kojem $I r.dni deo. lIjedno lemljenja u vakuumskoj komori.

s. dadatnim

m,'e-

- postupal( koji se sastoji u spajanju metalnih delava uz pomoc dodatnog materi. stanju. k0ji ima temperaturu topljenja niiu ad tE'mperatlJre toplieola delav. kaji se nri cemu osnovni materijah ne uc~stvuju topljenjem u

spajaj'J. u oDs~~m slucaju nllu ad 450C,

2.52

942

Meko lemljenje pl.menom (lIIsnO) menom gorionika

- meoo lemljenje pr; kojem $I toplotn. ili slicnog aparata sa plamenom.

energij. dobija pl..

2.53

944

Meko leml;en;e uronjavonjem u kLJp.tilo dodatnog praska. materij.la

meko lemljenje pri kojem je deo delimicno koje je prekriveno

ili OO!p"no uronjen zaStitnog

Zl meko lemljenje

slojem istopljenoq

2.54

945

meko lemljenje pri kojem se toploln. energii. dOb,j. ura Meko lem';..nje u sonam kupllilu nJanjem del ova kOJi se pajaju sa dodatnim materijalom u kupatila sa istapljenom soli k.oja ima adgov.r.jucu temperaturu topljenja. Soli ko;e $I koriSle mogu im.ti ulogu lIStitnog praSk..

1008
255

JUS C.TJ.OOJ

Strana

946

Meko lemljenje indukcijom u mlterijalu niti zahitni

meko

lemljenje elektricne

pri kojem 5e toplotn"

en~rgiia doblja indukcllOfn Mogu so prime.

u blizini spoja pomoeu prl!~k ili ZaStitni gas. meko

slruje sredn;e ili visoke fre~.e'",ile.

2.56

952

Meko lemljenje lemilicom ad bakr.. grejan spoljasnjim

lemlienie

pomoeo

alata ciji je prednii

deo, u op;le,"

slocaiu

ili unutr.njim

12vorom toplote. materijalom dovodi

2.57

954

Meko lemljenje u vakuumu do temperature

- meko lemlienje p" ko;em so deo sa dodatnim mekog leml)enja U 'Ikuumskoi komori.

2.58

97

Zav.,ivlltko

lemljen;e

postupak

tVrdog lemlienja topljenjem,

pri kojem so lemlieni

spo; ostVaruie po.tup. topljenja dodatnog

kom rada koj; ie .rlo slican zavari.anju materiia'a viSa od 450. C.

pri cemo je temperatora

Vez. UI drugim standardima

JUS C.TJ.012 - Zavarivanje. Qznacavanje postupaka zavarivanja na crte~ima

Na OIl"lO\lUITuIIJenJ. RlIPub/ltkog

aekr.tar

Iiala la Ir.ulturu SA SrblJIt br. 413-81/74-02

od 4.11 t 974

fI8 plata

porn -

f"I;Jprom.t

~f"!"P}j

Sr.d\lI!Z"":1 l~od

fa

na!"l(j.H(jlZac

ju

Beoqrad

UOK 821 783 JUGOSlOVENSKJ STANDARD SA OIA VEZNOM PR/MENOM od 1986-02-18 Pt..llnlk

1009
Z hlnje, ..octnl PoStupcl KLASE KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA IZVEDENIH TOPLJENJEM NA eELIKU br. 60-1423&/1 ad 1984-1~;Slul""'IIiItSFRJ,

JUS C.T3.010
1884. br: 80/84.

Welding end ""et8d proc.-

a-

of qu8llty of """'ding Joints me< by .rwI """dng

Nepom."e U o"om .tllnd8rrJu 1fn8/U ""'0 InfolTn8d"." Ire"""'r I n80bwezne ai.

1 1.1

Prildmet stand_d.

i podru~je

prlmene

Ovlm It8ndlrdom .. utvrduJu mlnlrneln/ zahtevl prllzndl" kontroll, k80 I krltlrlJuml prlhvltlJlvostl, ZI poledille kll" kVlntete Z8v..enlh IpOJeve. Nlpornene: Propilime ZI poledille vrlte zev..enfh konltrukelje OOretll.ole kolu kI..u more de Iml koJi D.. v..enl IpOJ (Zlvllno 00 ,vnte I Vlltelne opterea.nje, rlzlks ZI krltlen/ otkez konltrukel,. I dr.11 dadltnl zahtevl preml vntf I nemenl Zlv..elle konstrukelJe. KI- kvel/tete Zlverenlh IpOJeve deflnlll! kvelltet Dv..enlh spo/eve ZI lVe vnte Z8v..enlh konstrukelJI I prolzvOOe, IZUDVZI eel/ene nol8C!ekonltrukelle kOJe .. IzvOde prerne tehnlek/m prop/llrne ze eel/elle nOllte konltrukel,.. Ovlm nlnderdom utvrduJe.. kVllltet spo/eve ne konltrukelleml 00 nlskouglJenlenih nlh, mlkroleg/r,"I~, nlskoleglrenlh I vllokoleglrenlh eellks. D'''''''h ",IeglfeOvelnenderd .. prlmenjule ne IpOleve lzv8dene elektroluenfm poltUpclrne Zlverlv'"Je I Zlv..tv,"'em 1181' zev"'.enJ' I prlprerneIlIbI 01'1/It8nderd .. prlrnenjulelimo UIpret, hOOno utvrdlven,. utlc8Je t/h poetupek. ne kvel/tet zev..enth IpOJeve.

1.2

1.3 1.4

nlm plemenom, ZI olt8le Portupks

poloh'u elemenetl u IpojU U ellJu oct...,lv'"Je kl... kv.lltetl, I u Vlzi . funkellom Zlv..enag IpOJI, utlc8/em gretks n. noslvort I neelnom kont.ole kvelltet., zav..enllpOlev/. de'e u sltde6e grupe: grup.I IUeeonllpOlevl

Podel.

Z8V..nlh

lPojey.

n. lII'upe preme

.-

grupe 1/ podgrupe IIA podgrupe I/B

podgrupe IIC

ugeonll ukran/lpoJevl potJl!.lnlm pro...om pr_kl ugeonll ukrlnl lpoll.l .. dli/mlenim prov..om pre.ks
II rnel/m pro.wom pre..ks

- Ugeonll ukranl spoJe.l..

ugeonf I ukrlnllpOJerl

grupe 1/I

- OltliispollVI
-

U grupl I (sue80nl lpolevll .nte V, 1/2 V, J, U, X, Y, '"ovi IU "edete: Obuhvetenlsu limo ani kod kol/h Ie predvldeno prov..lv,",. Punag j:re..ks. dI'ostruld U, dvortrukl Y I K. " U grupl 1/ (Ugeonl I ukranl ,poJevll niliD .. ,poJevl: T .spoJ, koll T'spoll ukranilpol. .. prfpldl/~fm vr. stlml leVOVI. NI II/el 1 prlksDnl .u prim..' zlv.enlh spoJe'1 II grupe I I II .. Podgrupeml.

Podel. zev..nih Ipojen n. Id.. preme kv.litetu

KVllltet IIv..enlh spojevi rezvnten ,. u eetlrl Idl.. pr' eemu Ie kll.. I podelJene n. potkl... IA liB. Klo Ito Ie Prlkszano u teblil grupe I 'luelOni 'poJevIl mole de ../zvodl u .vlm kll..ml kVli~tet., kso I Grupe 1/ (ugeonl I ukrlnl .poJevll, dok . grupe/II lostlll IpOlevll IzvOOIlimo u kla..ml kvelltetl II, III "

flV.

Ilzdlaje

SA vtZNJ

ZA VOD ZA STANDARDIZAClIU

1010

Grupe I

- Suot~

IIPOIr-I II pt'ovwom Iro..na

~
11 II I-Ievom Grupe II

v
blllV"om

OLJ [JLJ
cl II U.f8vOl'll

d) II X..om

- Ugeoni

i uknni

spojlYi

Podgruplll A-51

pro.wom

'.~~'

L J

~
- 51 dIIlmitnlm

~
; I ~...J

~.
~ I
.

~ ~
ea_-'

: ~

I) II ugoonim ".om
Podgrupell8

f) II..!...V".om 2
pro.wom

--.. I II II K.f8vom

h) II dv08tnllcim J.lavom

~~~
: :

O<X~t

I
I-..J

IO<X~t

L,...J

I)Sol U910nim Ia.om

PodgrupillC - 51 m.lim provarom

J). PlltkimlV-I..om 2

k)Sol plltkim K-llYom

IO<X,st J

#t

;
I X > 1. 1

'..I f
~,J

~
I

I) Soluga<.~j", io.om

I I L--J m) sa Plitkim+V

X>

r
c."

Slik.1

1011
TIb8I. 1 Moguc!ekl- kv.litltl uV'l'Inill 'POjev. GruPiI Suteoni spojevi GruPiI/ UlIIOni i ukrsni 'POj.vi GNPlIII Ostlli IPO/fti

IA

18 II

x x

x
x

"' IV

x x

x x

x
x x

..

Tlhnitki zatl1avi za zav_lpojeve

u odnOlU na lei.. kvetiteta

4.1

~ zam.f Z. - Ida8 kYIIIt8ta mcn/u bid DdovoljMlsIecWf htavl : u 0In0vni 1IIItIri/ilmora ellbude _I/iv, In-lilv III priJIOIIbnih 1IIIta. - Vnt8spof.,1Iva mcnju ell budu tlko izlbnn.eII odgovlfljuIIItlnu I \IIIltinlnap'uInI8.
ObIik tllbl mora ell bucII tlkav ell CMIIOgIIc!ev. kv8lltatnu Izradu lava.

- DocII1nI I ~nllNtIrI/l1 U u_lv8/'lja mcnju ell budu tlleo IzabnlnI ell odgovara/u -nom U'8l1U1ku maf8rfjalu. EI.Ictroda, alllctrod.. tica I tica Z8 Z8V8iv8l'l1e moraju bit! SUV8, timl ~ u upotraba. Prl upotrabi calufoznIlI .11ktroda I-., ucIIo vt. Ie PGtraban. Dodatnl _1/11 mort ell dljelav otporIn pratI\I pojavl vrutill I "lIdnlll pr.lin.. - Z._lv8l'lja sa mort Izvasti najpogodni/im IJQItUpleom. Z. konstrukcija i cillo-.. ko..~kcijl sa JIOIIbnim uslovima optItl'lc!enjl III drugim utlca/lma I ukolileo Ie to u odnotu n. kVllitit po/ldinill _nlll mltlrfjll. IIOtI'Ibno, pojldlnl ulltav'llrId. I kv"l~ a_anill 'POlan mor./u sa utvrdltJ u tahnitko/ dokumlnt8Ci/l. API;ad i u saJi, k80 I oatil. op,.,ma, moraJu imatl karak1ltrlstikl odgov...a/uc!e ZI postUPik uv..lvlt1/. ko/I .. primln/u/,.

- Pri prlm,"1 .utom.1I1cJ1I poatup.ka uv...ivanjl, III PGtItku I n. krlju lan, sam Icod 'PO/IV. .. utvoranim konturam., moraJu .. poatIvit! potItn. I uvrtna plotlcl od !stOll mllarfj8l. ho I radnlleo. mid I odgov.../utill I'II8r8ZllI80mltln potltllk I Dvriltlk uVlrlvanj.. 4.2 4.2.1 Zah...i u kI88I kv8l1t8ta IA Vru. zavar.nlll spo/.v. Ilavov.

U ovo/ kl., kv.llma .. izvod. - vrlt. Mvova iz gNPiI 1.lItlOni Ipojevit sa prov...om Ieoralllilavovi iz gruPlIIA (UlllOllii ukrln' Ipojevi) sa prov...oni prweka (primeri dati n. sllci 1). 4.2.2

Osnovni,

dOd.tni

i pomo~ni

m.t..i).1

z. z.variv.nj.

ZlVar.ni spojavi u ovo) kJasi mor.ju biti izra""ni sa ispitanim osncvnim, dodatnim i POrnOCnim materijali, ma i sa dnkazim. 0 ""alitetu. Eiektr<>demOrlju bit! pogodne u on. pololaj. Dv.ivanj. D kola .. primllljuju. 4.2.3 Prlprem. d.lov. z. zavariv.nj.

RaDn'. osnovnog matlrij.I., dabljin. pr.ko 25 mm, u Of!t.m slut./u nile dczvoljano m.kauma. Obrada rtranica lloba za ZlVlrivanje viii sa mel1.nitkom obr8dcm rtrugllnjam, glodlnjam, brulenjem ltd. Dozvoljeno Ie r.zanje i obrad. ItrInica termitkim rez8l'ljam ukoliko .. 'to Izvodi rnehlnizovlnim vo","jam gorion'ka. Sa povliin. dobijenill term~lcJm I'IDnjem obradom mOrlju uklcr.iti gretkl 1'1' ZIn). kole utitu III kv.lit.t. Ked lVilltermitkill pootupek. l'lzanja pradgrev.nj. .. viii u DvilnOlt! od kv. litatl i deOl)ine OInovnog matl,ijll..

1012
Po. iiiI" ..meneta u zoni spojlllj8 moraju biti potpuno IU,..; i eiJte (metalno S\'etle). Meulne zaltitn. prevlake i zattitni prwmazi (boj., moraju . pre u...i'lIIj8 ukloniti ukoliko utieu na kvali~ za'...nog lpoja. 11ebo., moraju cia budu izwdeni !Jokode IUzadovolj.ni utlo.! navedani u talleli 6. 4.2.4 Struena olpoloblj.nolt zavarivaea

Za IzvcXlenja nih !POi..a ove Id- mora biti pro-.na strue.. OIj)OIObIjanostZ8v..iveea, I to 18 18varivanje la odrecSenimkYiliutom OInovnog i dadatnog malltrijala, kao i za poIofaj Z8varivanja,poltupak z'!Varlvanjai podruej. datlljine OI11OVI109 metarijal.. Tabe4a 2 Uslovi II ukljueivanj. pripojnih _..a u lav

KI-

k..lltau

Z8v..anag spoja

IAi 18

II

III

IV

Grupe uvarenih IpojlYa

lue80ni ugaoni i sue80ni ugaoni i luteani ukrsni ukrsni, OItali Ollev.zno

ugaonl i lUfeoni ugaonl i uknni, ukr!"i, 0Ita1i 0Ita1i Praporufeno

Pripoja IU Izveli Z8vlrlvlei proverene struena tpoIobnosti Zl adr. &lnu klPostupek I parametri II IIverivanj. adgovaraju tah...olOikorn postupku Provo"n dodatni i pomO<!nimo. torlJa' Pradgrovanja, ukoliko . Z8htava zJ u...ivan]1 laya Du!ina pripoja :> 50 mm Omli tonnolo!ki uslo.i kao za za. vlrivlnje Jay. KrajIYipripoja su obrad.ni rod; izvodlnja nastavka la.a Kontrol. priDej. Ob..lzno

Obavlzno

PrlPOru- Oba..- Preporu. elno zno elno Obavozno

Obavazno
Prlporuelno

Preporut.no

Oba.uno

Oba.uno

Pr.porutlno

Ooavezno

PreDerutlno

4.2.5

Rodn;

uslov;

i I-olo!aji

za

izvod.nj.

zava..n09

sp'oja

Zav..lni spojovi u o.oj klasi II smoju izvodit; sarno u slueaju da j. radni proctor zaltiton ad padavina, vetra, nisk. temperatura; sl. Zav...ni spoj..; moraju II ;uoditi u najpovoljnijam polo!aju lay..iv...j., Ita Ie potti!., u zavisr>ostiod vrsu konstrukcij., ~otrebom pcmO<!nihalata i ur""aja. 4.2.6 4.2.6.1 Zaht.vi u izrad;

Posuvlja"ja .oamaneta u polo!" u za...i.lllje viii II alatima i uro<1ajima')Oz pr;pojnih la a ili sa pri. pojnim u.arimo, u kom sluelliu . u toku ispunja.anja !Ioba pripojni za...i moraju odstraniti mehan;tkim postupcima !lebljanja.

Pripojni zavari smaju ukljutitiu Ia. ukoliko . suilpunjani usla.idatiu tabe4i . 2

..1013 4.2.6.2 4.2.6.3

4.2.6.4 4.2.6.5 4.2.6.6 4.2.7 4.2.7.1 4.2.7.2
Kor.n lava mora cia bud. Izveden tako cia budu ladovolleni kritarilumi prihvatllivosti neVld.nl u tabeli 5.

Ispul\I llebl mora 58 vliiti proveranom f8hnol"iliiom. Kvalitet lava mora cia ZlK!ovoilavakritarilume da. t. u tablli 5. Zalice i naliejellva kriterlluml prlhvatllivOlti baliteta dati.u u tabeli 3. PoMak i avriatak IIvl moreju biti bez .,.a.kl.
Povliine Kontro/l u bllzinl lava n. smalu . oItatiti elaktrienim kvalitlta zlvlrenih 'pollva lukom iIi 1\1 drugi Olein.

Postupci kontrol. kVlliteta moralu pojedinaeno lIiIi u kornblnacill cia omogUQvaju potpuni uvid u balitat avarenog spoja. Vrne I obim kontrole bez razaranla za Zlvaran. spaj... svih vrsta dati su u tabeli 4,a kritarilumi prihvatIjivosti balitata Zlv.lnih spolava dati su u tabeli 5.
lah.., za !dlSU kvelit8t8 18

4.3

Za klasu balit.talS vale ini zlhtavi kao i za kluu lA, izuZIVkrit.riluma prihvatllivoni belitate zavar.. nlh spal..a (vldl tabelu 5). 4.4 4.4.1 lah..i Vrste za ldasu belit8t8 II zavlrenlh 'POlevl i lavovi mogu II izvoditi sve vme zavarlnlh spo/eVI Ilivove.

U ovoj klui blliteta

4.4.2

0 s n 0 v n i, d 0 d I t n I I p 0 m 0 ~ n i m I t I r I II I z I z a v I r i v I n I I Zavlren; spol.vl u ovoj klasi moraju biti izradeni sa ispitanim osnovnlm, dodltnim i PO~nim lime I sa doklzima 0 kvalitatu. Pripreml

materijl-

4.4.3

d"ova za zlvarivanje RIZInje i abrada Itrenice !labl II viii mehaniekim i tarmiekim postupeime. Rueno rezanje I abrada nra. nice gorionlkom . viii uz doradu povliina. Povliine ,'emanata u zoni spalanja moraju biti potpuno suva I ellta (metalno SVIti.). Metal". OOi1oe pre. vlakl i zaltitni premazi (boje) moraju 58 prl Zlv..lvanja ukloniti ukoliko utleu na kvaJltat Zlvarlnag spo. la. ~llbovi moraju de budu IZVad.nitako dl su Zldovolleni uslovl nlVldenl u taball 6.

4.4.4

Struena

osPosobllenost

zav"'vaea

Za IZVC)(1lnjl Zlv..lnlh SPO;IVIOVIkll. morl bitl proverena itruenl osposobilinost zavarlvael za zaVIrlvanj. O.novnog materilala i.t. grupa kVllitate i deblJine sa odgovaraju~im dodatnim materililom, I za onl postupkl i polo!ajl zavarivanja koji 58;.vtjaju na konstrukeiji.

4.4.5

Radn; usiovi I polo!a;i la IZvo".nl' lavar.nog spojl Zavareni spojevi u ovoj klasi sm.iu 58 izvediti na radnom proltoru Zllti~enom od padavlna, vetra, nlskih temperaturai sl. Zavaren; $pOjevimoraju Ie iIVod;ti u najpoovoljnii.m poiohiu lavarivanja. Ito sa posti!e, u zavllnoni od vrst. konnrukcij., upotrebom pomoenih alata I Url"aja. Zaht.vi u Ilredi

4.4.6 4.4.6.1 4.4.6.2 4.4.6.3 4.4.6.4 4.4.6.5

Post.vljanj. ,'.m.nata u poloh; a Zlvarivanja viii II alatima i ure"ajima Hipripojnim eaju avarlme. U slu. d' sa uevlitivanje vii; pripc'jnim lav..ima biti ispunjani uslovl dati u labeli 2. Koren lav. mora da bude izveden tako da budu "'oraj" ladovolj.ni kriteri;umi nav.den; u tabell 5.
Za lice i naliej. Poe.tak lava kriterijumi prihvatljivosti dati su u reblll 3.

I zavriatak

lava ma<aju biti bel grefk..

Povliin. u blil;ni lava na smeju II o!t'litl .Iaklri~nim lukom ili na drug; naein.

1014

~ I-i t "
c
.8

c v..113
z o' +

..J

v'" .<"1.
Z

c ]
i

!r ~"

l!

t
Iii
]
iI

~ E .. o' v o' VVv...;

~ ~ .2
C
15.

.. >U c

. ..

<"I. ""E 8 E 0 o-..v v V V2-J2

::I, oJ iooI

.
...

v",C"'f. c
Z 0 +

o' +

~ "ii':e::

I! CD

i
=>
oJ

oJ

iooI

~ ~~ :e
~ c

::
+

Z~.

oJ N

~ :!!~ ~ oo..v V vv .oJ vvvS Siool Q 0B.

0 0 V
oJ iooI

~ :
~ ","" o' o'o"V v V VoJ2 '::I' j'iooI

Z'" o' +

-- .~ .

v 'cD zo+ 0
v",0-.
Z +

~
iI

.I iii

~~
a
t~

i~
5

E
E
00 II C 18 oJ

oJ

~
8",
;)

,..J

- '~ 'g
~
'c
i
51 0(,)

o' 0 vVvS

a8

~ N.V
.1
~

v v

o' 0""

~ v2 ~ ~1

-. ~ 0 .

J!

V~
Z"""~ +

.. 1 ! .g J e

if
t:i ! J
.s. 'i
~ '!
:t ~

V "0 Z +

c.

1
C

.. V~ -0 Z +
.!L

~ I
j
~ ! ~

.
:!
I

Jf
31 ::

Ii
~ = 1 ~ ! ~ . C' i ; ] '& J ! = ~

1 .
:u

! ~
~ '~

:; ~

::

: I ..i
.=

:~ .s

~ ~ .!.. t; (5 -:. ~-Ei~.il~~:. 0 ;;

~ ~~j;.g
~t..o

.
0

:. ~
-;;
CD

.!L ~:;:;
~ .-

~ '2

~
~

'I ~

~.;,I.
"C 0

! ~
~.I.

iJ
II:!

".

~ ..
.!
'0

r
! J ::!

~ ,~ ~ i .'j
'=

i! ;:- r:;

, 1:!a.f~8.

..:JtJ.

> 0 50 .)It. :5 '"

;N .5. c..

"5

.~

j
"t: :..: I M

....

. .~ , .
18
.:Jt =-

c C ~ I iii ! 2 C)

~ g
"0 ...

-~

:g ~
.!!. .!t13 "2 ~

! 8.

f5~

-6~ ..~.~ -:'~!_~ /) I! .I<. ~ " d'~:~A: ,.. . N .~ ': "8: E fa ~J:!i; ~"i; ~ ~i~~:~ .~ :J E g E :o.~ Is !,~!.~ .c E .!L.c.!!>C:!: . !! .- ...
"0

15.;

~ 'c

~~ i
"8 .1<;:;
'c

~
~

~~
~ ~
~

- .-

...J
1!-

:=

"0

't:I ~

ico!~
i] ...

'i

it:::.

'0 :::'.!I

C'"

~~;oi!i" oO'..~.... >

'C

';::

S~~~

~ :. ~ !! = i

-' MIl c3 Z'5!i""

~}

i ~ e .s ~ ~ .. 8. ; [ i i 'C i t 1 N~ I

1015

I
j .ou
iiI

II
~

~
lit

:II Ii

i t l'

t i j
iI

11=

8
lit lit

lit

~
.. lito

1
!

Iij

-j~ I
~

0-J\

E E

....

I !5

lit

-I~ 8 I -'j

lit

15 ..
1/1<0
....

i
!!
t:l

1/1

.. ..

<I JJ6

i I s

-# ~

:!/

3i J !

t !

5!J\

I
J

ij- 8 ~ ! iiI
c

I
...

1/1

i
j
;:;
~

lit

lit 1/1

f
2

~J
....

~il
! f=l!: I ',
!t25.'-:. 3:::'J!.c.l.i~ ]
~

~t
.J: 1:

it: l!~

!!II

'

-e :s 0
:1

i
C !

~
I:

; ~ ~ j
::

i N
I

'c

j ..w

1. 3 .J: ! "e

I j;2

'If'

!. ::t c:;

~ e ~~ ~~ ] '6 .. .. .. c. ..
.2

] 2 I! ~ a.

-./It

~ t: ,~ e :t .:!.

::.e o e

i !:!.e

Co !1 ,'" . - ~:::. ~ 1 ~':&.s"5"'" ~ .o="" .. .. ! .J/l C a ~ ] ::"U C

I .

'! f t
'"

i51 .t
!

. "] c " ~
i~
2"
.,.

:.
ou

If!
III 11

I I I I ., i J
J
0

t t

f I

J
I f

IICJ

..

:I:

.:it

~;';E~~::

~.!.,ge1:::.,E .'iS~-1;,! -a 1; I! ~Ea. OE,-'gj;;'"I j ..0': 2:f!"&!.:i!

>

....

I f t fI -=

~i: M

I!

: l:.

i ~... 's- ! E 8.
15

~~

l!t:

I!

Ifg

~ ;;; E ~ ~ ,~ E e i ~ -;

t: i ~ 0 ... ... I: :I

a ..

~I '; ~

! f
oS.

.; " . .

I tilJif
II: ;: N

I!
I

I
j

'jl;i j j ~ :
M ..

1016,

'2 'c

~~,s
~::I

~'2 i 'U

III E .5 E " E .~ ~ :I ~ "9 ! ,!! .!!. co "'. 8. cOli

I

:5 E

" " I I

" -'
E
E

!I

t:

,~ 0 ~" It'2f. 8. I " " 0 ~ I I "', ~

-~E
11)..

E E f- 0

lQf-o

E E ~ ,&I)

:! "1.-

.1i

i".1i I-,~

'2 '2 ii Q r: 8 .Jill: :II ::I

..
'2 II(J ::J ~ CD

=
'2
o(J

'2 .j.!!

a
:! ,
'g

"'t 8. co", ~ ::J \I I I E -'

.~ i.!! "

- c: 8. "

CD

E E

E E ~

f-' ~ M ea o' E

-'

~~ E

'" ! .- f- Il) !,,-= '"

E ,E

.,. ..

8.-'E

j 1.

:a ~ = it

! & ! 'i 1- f- E :I :I 8 ~ E "" 0~...

o(J

'~

a v z -' ~
-8 .:

E f- E r... .. C ..

.,.
M

"E -'
-= -('\.I c" M \I -=

i -1.ili ~illl -5
j

'g 'c So,s :::J ::J ~ 'c

f0
e-

M
""

E E

E f- E

~ a
'~ '~ g'~ ~

"E -'
f- E

-'

'8' '8' :I> :> 0 ~ ~N .!.

~

!! .

.
c

.,. N

~
.

1~~
I) ~ cc

. ~ = 1f1~'~
., t
E.!!. t: 'C'
~

~j

;u ...

~ .:! t

"'~'&~-g

1I i., '&.!. '5 .a t ;

&';;8'2"E . CC !I .
:S'I '~i .a I!

.s:

: i
!

'c i 0()

~ ~~ E
~ -'

'2 .!!. ""5 > N 0 "C

.,.

i0
'

:I .:!

I
i

~ 'z

to. .1 g ~ i

'I :> ... "

~I

> N

Jf 11 L :> ~
'~
E

:s 5 1:= I~:
I

lID

! .-

'(:1 0()
.2~ ::J

'c

.:Jtt.

I .. g ; E
.. :> 0 ~ Q.

:i c.. 41
:; Z

_I
N 8

!z I
I

as ... VI C "0

:!

:!

e
I

.~ "5 IQ ~

I
I

L
Is
M

~ I ..

! c:: '" ~
~ C

::I .: .... :::J

g c "" I ", I 51 " -''i.g" ;" E 'S 'i ~ ] .2 ~ ! :II E :~ E .; >(J

C)

:! ~

1 ;

.J:

~ ~~~~ ! 8~~~
~

.!!. o(J en CD., :=

~
0 ..
C".I 0 ..

!i .. c
;;

~:g;" 0(,; .JII: C" ' ;. '!! a ~ I ! i':!~.5~

'

~ j

:~ .~ ~
I ~

~~ ,:;,1 ,
'-.s:

~ Ct c .. :> :> ""

'u ,0 ..
lID

:r1:E'ilj~ 8.!~l;c) 'C' ~ .. C :I 0() ~ ...

I~~~~c ~ ~
.
,~ i 'C I f! E 8. <II Z

CD

" I f-

::: ! ;0

~ c ~

E..: N M

~ ::: ,-

1017

"c"~"

:: ~

r
~
II(,)

..s

8
E I- E U)ID N.. . ..
E I- E I- ... 1ft .. "t, .. .. . "l, .

c i

~J2 I- ~

N J2 ~

iiI

1:" "ci ..s 8 r "

'c

.
]
>

~ , "e"e .... ...

! 1
C'It..

M
In M

~ it
'c

I- E

~ I ~" " ~ I ... .... .. ..

!
i
:I~!\:.il

&q..

~ ~J2.. 1-.., I- E

va ,JJt .. E

i~

i IU

~ ::
A

'c

~ :J

]
i

!!:

'2
I(J

i ;

f .!
:&

~ ~ ~ "- ! E t "t ~ E ~ ! "8

!
k

2i i ,! :I

II

. ! ~
-"E"

~ JIll 2;-Ei5:'lc~

.e!iiJi.., i! J !! J! ..,"0 0 f
~

sillf~

= 1!!10! -i'"

IU;M

I- I _N

JiU

~ " ~"' ..

. ~J

'

~J2 I- ~ -8 "t &ft... ..

I-!

"1. ..

I~N

E E

~N

1- E IinN

E E

2 .t I- E
~

N.. 0 "0 ..

N ..
t
:N .. c: :1
"8 :1

~ f f
~
fa

.I
> :I

3 'c c .. ..
tJ .,.

~ " / ~ 'i ~ " .. ..".

'; w '(

I ~ 2;
.. E

" ~ c 0 ,JJt ! ! f

." g c 0 .)l ! c ~ ! !. I >l ~ .g c j ~ 8; ::I N 'S I ~ >

M
..,;

i~ j(

iK E
...
:1 j( .I(J

j
~
CD
~

.:J1t.

'ii >

.~

! .. I-

..

.s:. 'c ! nil .> . N .. Q. :1

:s :.E > IG "'

~ ::
~

E .-

8-

~ "Ii ... ~ ..

'E ~z;

j
0

1: ... 'c ~

..

~ ~

". ; .5 I i
1-'
II C

c g.

.. c ... ~

.-

J ~

. -!! c ~
.... nil N

1"1/ ~
:J 'i

.2; ;;:;

~ !.
't:J

:g
lU!flqep liPS! 8l1U8w",. 19"u'lIWS

E" .~ 'g

s ..., ~
2 .. N
"~ ~

1018
4.4.7 4.4.7.1 4.4.7.2 4.6 Kontroll kVlliutl zlvlr.nih spoj.vl nog spojl. nih spoj"l u tabe.

Postupci kontrol. kv.lillt. moraju d. omogutavaju uvid u kv.litet av

Vrste i obimi kontrol. dati su u libel; 4, I kriterijumi prihvetljivOiti kVllill1l Zlv Ii 5. bh..1 a Ida.. kvllltet8 III Zlh18v1III Isti kao I alduu II, lzuz..:

b kl.u kvllitetlill

4.8 4.8.1 4.8.2

uhtev. u odnosu na II8bove a zav...ivanjl(vidi tab8fu 8), ullov. ZI prlpojn. uv u llvu (vidi tabelu 2), krlterljuma prihvlltljlvOltIIic8 1nlliej. (vidi t8be1u 3), - Zlh18v. ZI vntu I obim kontrol. Ividi tabelu 4), krlwijuma prihv.tljlVOltI kvaliteu zIV..nlh spojav. (vidi tabelu 5).

bh..1

a Ida.. kvall_IV

Vrst.
Osnovnl,

z.v.r.nlh
dod.tnl

Ipoj.v.

I ..vov.
vm. uv..nlh mlterljll spoievl I L ZI -'.' zlverlv.nj.

U ovoj kllIl kv8liteu mogu 18 Izvoditl... I pomo!!ni

Dodetni I pomoI!ni metlrljal, u odnosu n. osnovnl metlrlj.I, moreju odgovemi u pogtedu m8h.niekih OIObinL

4.8.3

Prlpr.m.
rivanje. Zlhuvl

d.lov. z. z.v.rivanj. Obradastrlnica Ilebe i postIvlj.nj. detov. IIm"'usobni polotaj morejudl obezbedeprlVillnII.b ZI ZIVeu Izrldi

4.8.4 4.8.4.1

Ako II postIVlj.nj. i uevril!iVlnje .Iem.nlta u polotaj ZI zIVerivanj. oblvlj. pripojnim zav.rima, mora II Izvrtld uz adovoll.nje uslova datih u tabeli 2. Kor.n IIv. more de ZlcIovolj.v. krlterijum.1z tabel. 5. Ispuna II8ba more de Zldovolll krlterijum. Iz tabel. 5. Lice i n.liej. IIV. monJu de ZIcIovol~ kritlrijum. iz tabel. 3. Kontrola kv.llteta zavlranlh spoi.va spaj...

4.8.4.2 4.8.4.3 4.8.4.4 4.8.5

Zalltevl ZI vrstU I oblm kontrol. dati III ut8bell 4,a kriterljumi prlhvlltljlvOlti kv.lltata Zlv..nih u !IIbeli 5. V'ZI sa drugim stlndlrdima JUS C.T3.001 JUS C.T3.012 JUS C.T3.020 JUS C.A7.CS3 JUS C.T3.040 -

T.hnika v...nja metala. Definicije pojrnova i nazivi Zavarivanj.. Oznat...nj. postupakl avarivanja nl crtIliml Zavarivanj.. Klasifikacija grdlka u Zlvar.nim spojc.ima izvedenim topljenjem metal.

Ispit""nje bez ,"laranja. I,pitivanje zav",enih spojeva penetrant;",a. Pose"na uputstva Tehnika varenja metala. Ispitivanje kvaliteu %lvarenih spojeva. Radiografsko ;spitivanie e.:i~nih suteonih spojeva. Cpit. odredbe JUS C.T3.G12 - T.hnika var.nja m~'tIla. Ispitivanje kvalit.U za'larenih spojeva. Radiografsko ispitiv.nje III/!eonih spoleva eellenih lirr.ova debl;ine ispod 50 mm JUS C.T3.048 - Ispitivanj. kv8lillta zavarenih spo,eva. Indlkato,i kvalii.1a snimka pri rediografskom is. "itivanju zavar.nih s""j.v. JUS C.T3 IJiI - Tehnika var.n;a meta'a. Ispitiva'lje kv.liteta zavarenih sj:Ojev.. Ispitivan,. razarenjam e.lienih spojev. avarenih .Iektrolueno ill plinski JUS C.T3.1Ji4 - Zavarivanje. Sueeoni !avareni spoj.vi izvedeni toplj.njem telika. Ispitivlnj. popreenim botnim savijanjer.'> JUS C.T3.OSS - Zavarivanj.. Sueeoni zavareni spojevi izvedeni topljenjem telika. Ispitivanja SlVijanjem sa liea i korena lavi
mill;_. Na OIl"Oi'U RipUolitkOi 18k,8t8rii8t8 za1w:"\.Iru SR Stbi" bt. 413-81/7442 it..,,~ od 4.11 1974. ne piC' . pora:prom8l

s.v.'lni :wod Z8 r.8nd8n:1iz8Ciju- 8eognd

I j--~-""-,~~"-~::. J,-,GO::;LOVL"

'lO!9
TChnika ..arcnja mclal.1

SVNDARD SA OIl\YEZ:\O~1 PRJ~IE"O~I oJ 1-11-1962

~""l

R
zavarenih

Ispili..anjc k,aliteta za..arenil, spoje..a ISPITIV,\:\JE RAZAIU7\JE:\1 CELICi'\IH SPOJEVA ZAVARE",m ELEKTROLCC:\O ILl PLI7\SK1 Resenje br. 1I-6703 od 6-XlI-1961;

JUS C.T3.051
I
XIl-I96I.

Sluzbeni fist r!lilU br. 49(1961,

Ol"oj standard muloo je rel'bjom slandarda JUS C. TJ.05/. i:dollje /955. god. iz koga .,'Ui:dl'oj~..re oJr~cIbe koje se odnose Ita ispit;mnje be: ra=aral~ja, a koj/! Cf! bi/i ohradelU! 11posebitom sIoJ/tlardu ili ~!'Ilpi slandard:1. Usled loga Stl II OJ'om Slana nardll :Gllr:allt: sama ol'e odredbe srGndardaJL'S C.TJ.OJI kojl! Sf! odll(),e nll ispirirmrje ra:aranjem. Te odrt!db~ su proIirl!'ne i d..'/imibro i:mf!ujt!/IC.

1 ~
~ 0

Predmct

sf;mdanl:1 elekrrolucno [ plinski zavarenih cdicnih spojeva i to:

Ol'aj standard sadrii m~todc ispitil'anja halite!a a) ispirivanjc razaranjem i b) proveral'anje oblika i dimenzija vara.

~
'E

Ispitivnnje

5pojeva

raz::ranjem

j
j
=

Ovo ispith'anje vr~i se u cilju proveravanja mehani"kih i tehnoloskih osobina, kao i strukture zavareruh spoje\'a. Ispitivanje se vr~i na epruvetama koje se izraduju iz uzoraka ili iz podesnih otpadaka (isecaka Hi odsecaka sa zavarom). 2.1 Uzorei iz kojih sc Izraduju epru,-etc Uzorci se dobijaju bilo odsecanjem nastavaka sa zavarom, namerno ostavljenih na zavarenim komadima, bilo kao posebni komadi (ploce i sl.), koji se za"aruju jeduovremeno, istim postupkom ukljucujuei eventualni termicki postupak, istim materijalom i od istih varilaca kao radni komad, odnosno kao konstrukcija kojoj pripadaju. Ako se na radnom komadu, odn. konstrukciji, mora da primeni varenje u vise polozaja, va rice se i uzorci u tim polotajima, a ako je potreban sarno jedan uzorak, onda co se on variti u najnepovoljnijom od primenjenih poloJ'aja. Uzorci sa grdkama u osnovnom materijalu ne uzimajn se u obzir. Za izradu epruveta koristi se sarno srednji deo uzorb, dok se delovi s' krajeva, u duzini ravnoj dcbljini uzorka, a najmanje 25 nun, odbacuju (vidi sliku I, 19 i 22). Ako se uzorak razl'c7.Ujeplamenom. mora se skidanjem strugorine odstraniti sloj rerrruckog upliva, izuzc\' iz uloraka od niskougljenicn.ih <:elika.

! Po ., =
tI C f A 0 '8

~ >

2.2

Ispiti..anjc razaranjem suceonih za"areni!! spojcva Uzorak za izradu epruveta Za 01'0 ispitivanjc, ukoliko se ne uzima direkmo iz za to predvidenih nastavaka na zavarcnoj konsrrukciji. dobija sc suc~onim zal'aril'anjcm dva komada lima podcsn.ih

i
i

i
'i

II, /I 2
II
l++;-:
II

II ,./1 I!
;;' -

I /I 2'// 3./1
/I
II
,

I! .
/I

/I

/I
:~1T-

II
II

I
I

i
l'
!

I
3
I

!
I
2'
I

2
I

I
3'
I I I

.:'

1/

ii
'j

/I
'j

il

ii

Ii
i"
QI

I j -~-

ii
i

Ii

&rri~"
/,
I
r:-:.'n:?5

"

!
i-H '.)/1-' I j

-))H- '.)iH

ii
51. I

Ii

: I
I

1
II

ii

'/

,,,",,25

,1 jr-:in5D! ;---""1 -~-

bJ

~I~
JCGOSlO\'",SK1

51. 2
Ukupno strom3. 10

ZA \'OD

ZA STA:\'D.\RD!ZAC!Jl'

II i7J~nje

1020
<!imcnzij~, prcm~ sl. I. Pre zav~rivanj~ limo vi se po potrcbi stave u nosto nagnut poIo.hj. k~ko jc prikaZJno na slici 2, da bi sc posle varenja dobio raV~n lIzorak. Uzor~k $C vari z~v~rom iste vrstc koja je primenjena u ispitivanoj konstrukeiji, ukoIiko se sporazumom z~interesov~nih strana ne ustanovi druktije. Iz uzorka se izreIu epruvete za sve vrste predvidenih ispitivanja i to tako da se smenjuju epruvete za raznc vrste ispitivanja, kako je prikazano na sliei 1. Izmedu dveju epruveta za ispitivanja iste vrste treba da bude rumak najmanje SO mm. Ispitivanje r~zar~njem su.~eonih zavarenih spojev~ . mole da obuhvati: . a) ispitivanje zatezanjcm b) ispitivanje savijanjem c) ispitivanje zilavosti, d) ispitivanje tvrdoce, e) ispitivanje dinamitke tvrstoce, f) ispitivanje m~kro i mikrostukture, g) ostala ispitivanja (prema dogovoru zainteresovanih strana). Odresci oznateni sa I i I' slule za izradu epruveta za ispitivanje zatezanjem, odresei 2 i 2' za izradu epruveta za ispitivanje savijanjern, a odresci 3 i 3' za izradu epruveta za sva ostala ispitivanja. Sirinu pojedinih odrezaka treba prilagoditi broju i dimenzijama epruvcta koje iz njih treba izrezati. U zavisnosti od toga treba odrediti i velitinu uzorka prikazanog na s1. 1. Rezanje uzorka na odreske moIe se vrsiti bilo na nacin prikazan na s1. ) pod a), bilo na natin prikazan pod b). Pri OVOID natinu u uzorku se prvo izbuse rupe preenika d, kao Sto je pokazano na sliei, a zatim se uzorak izreze. Pretnik rupa d uzima se: ako je debljina uzorka do 10 rnm, d = 10 rnrn, -:- ako je debljina uzorka preko 10 rnrn, d = IS rnrn. Natin prikazan pod b) primenjuje se za rezanje pIamenom, a natin prikazan pod a) moze. se koristiti za rezanje bilo plamenom, bilo hladnim postupkom. 2.21 2.211 Ispitivanje zatezanjem sueeonih spojeva

Svrha ispitivanja je: a) cia se ustanovi 7.atezna evrstoca spoja kao ecline (epru\'eta prema tat. 2.2121), ili b) da se ustanovi ,.atezna cvrstoca materijala zavara (epruveta prema tac. 2.2~22). Oblik i dimenzije epruveta S obzirom na namenu u srnislu prethodne tacke, za ispitivanje zatezanjem treba upotrebiti epruvete sa parolelnim bokovima Hi epruvete sa udubljenim bokovima. U narccitim sluhjevima dolaze u . obzir i drugi obliei epruveta.

2.212

2.2121 Epruveta sa paralc!nim bokovima definis"na je slikom 3 i mbelom 1.

.1

''Y

-~
I.
I

~~~~+3
L{~
51. J Mi:re U 111m

J
I

Tah.:i;\ I Dcb:jina cpn""ctc

Q
I

Do 10
I

Preko to do ~O I
I 10

Prcko

20 do 35

I
:

Prcko 35

s:rin.: ~bve
~jrin:\ m~sta kid~nja Rauiu.) :aobJjl.'nja
DuiiJ'\.;J par.llduog ~kla

hi

20 IS
10

b, R
Ip I~

I~--

20
IS

I I
'

3~
Z5 ZO

,--;-20
1

I
I

I
4a

-- L'kupn.1 dUlina

250

250

300

350

Ako j:\~ir.a n1:J.sir:c nijc do\'oljna La J,;idanj~ CpIU\'Ct.1 ;;jrinc 30 mm. mC'le sc sirina smanjiti onoliJ~o kcliko jc rotr-:bno d.1 bi mJ~ina mo.Ja da pr~kinc t:pru\etu. Odno~ strJnicJ presc:".'l ne sme Ja buu.: \~i oJ 1:4.

1021
Zavar mora biti na sredini duline epmveta. Ukupll:! du~ina I mo~e biti i manja no sto je navcdeno u tab,li. ako to dozvoljavaju dimcnzjje masinc za kidanje. Iz poprecllo zavarenih ecvi unutrasnjeg prccnika 50 mm j vise, kao i iz odgovarajucih krivih zavarenih de/ova, izraduju sc cpruvete takode prema sliei 3, dimenzija prema tabdi I. Ako je debljina eevi manja od 10 mm, epruveta se u hladnom stanju izravnava pritiskom, a ako je debljina 10 mm ili vise. epruveta se obraduje prema 51. 4.

t-_.~---o
a~10mm R;>2S""JTI Izravnati $kis!onirm 5lr otin~

51. 4

2.2122 Epruveta sa udubljenim bokovima deCinisana je slikom 5 i tabelom 2. Sredina zavara mora biti na naju~cm mestu epruvete, .

t=-Tabela 1
Dcbljina epru\'ctc Q
I

~
I

._~

51. ,

Mer~ u ntm Do 6 I Pr<ko 6d08

Peeko

r 8doiO

IOdol2
I

Peeko
I

Peeko 12<1014

"/

Peeko 14<1016 I

Peeko 16<1018 I

Peeko 18.1020

Sirina gla\'c:

hi

Sirina me.,[3 kid.:lnja h,

I--"-!~~!-"-'--"-'-I--"---"-I~I-"-'-

I
I

12
I

16 I

20

24 I

28

32

36 I

40

Radiusudubljcnja
Duiina

R
/

2.2123

Epru\'cta za ispi[i\"anj~ prema sliei 6.

poprccno

:~:
za\'ar~nih

spojc'.':l 11:1cevim:l

pr~cnika

ispod

50 nun izra<1uj.: sc:

;~ Ii

// ,~::
.

,,"'-:'.s._','.'

~i i ( 'liT-

51. 6
~.:!13 Osim b0cnih po\'rsina. ohraduju s~jos po\'rsine Z;l\Oarana gornjDj i donjoj ptJ\'rsini cpru\ct,] i to na eprll\\~!ama s udunljc.:nim boko\'ima un:k. a na cpruvctama 5 paraldnim bokovima po pr~l\'illi. .lli u nJrocitim slu~ajt:\'ima mogu ostJti j ncohr:rdene. po sp0razumu zaintcr~so\':1nih strana. Obr~dJ ~pru\'l?ra.

1022
2.214 Za izvrsenje opila i izraclInavanje rezlIltata vale odrodbe standarda JUS C.A4.002. Z.ltozna cvrstoea dobiver.a kidanjem epruvete s paralclnim bokovima izraC::unava se po obrascu:

a..-~kp/mm! a.b,
gde F.. znaci maksimalnu silu prilikom opita zatezanjem. Za:czna cvrstoea. dobivena kidanjcm epruvcte s udubljcnim bokovima izracunava se p'~ obrascu:

0.926Fmk pmm . f a".-~

Mnotcnje kocfieijentom 0,926 u prednjem obraseu vdi se u eilju korigovanja prividnog povceanja vrednosti zatezne cvrstoee, koje nastaje bo poslcdiea cgranicene mogUl:nosti istezanja matcrijala td\'oosno naponsko stanje) usled oblika epruvete. 2.215 Ocene i rezultati ispitivanja i protokol ispitivanja Cvrstoea zavarenog spoja, ustanovljena ispitivanjem po prcthodnim tackama, ne sme biti manja od minimalne cvrstoee, propisane za osnovni materijal. U protokol ispitimnja troba uneti oblik, dimenzije i obradu epruvete, ;zg!ed loma, vrstu loma (klizanje ili odvajanje) ; polotaj loma (navesti da Ii je 10m u matcrijalu zavara, u prelaznoj zoni ili u osnovnom materijalu), eventualne greSke na povrSini loma i cvrstoeu. Osim toga. protokol treba da saddi i podatke 0 kvalitetu osnovnog i dodatnog materijala. Ako se ispitivanje vr~i na temperaturi razlic;toj od sobne temperature, unosi se i temperatura epru,'ete. savijanjem suceonih spojeva 2.22 Ispitivanje 2.221 Svrha ispitivanja savijanjem je proveravanje deformacionih sposobnosti zavarenog spoja. 2.222 Oblik, dimenzije i izrada epruveta treba da odgovaraju standardu JUS C.A4.005 i sliei 7 ili 8 ovog standarda. Sirina epruvete Ulima se b = 30 do 35 mm. Epruvete se, po pravilu, ne obraduju
Za a~12mm'R'25m""

na

Za a~l2mm,R.50mm.

0
;~

~/

~!<O/1

;i~

m ";"'.-\7
51. 8a

~-1
~.

W
I'-'-'-'--~-

~
~

~i II!
.

t tJ!

ED
rfJ

w'
-

~I-1

:"!

51.8b

51.9

1023
povrsinama zatezanja i sabijanja, scm povrsina vara. Ove poslcdnje moraju bit; obradene skidanjcm suvisnog matcrijala, tako da se izravnaju sa povrsinom osnovnog materijala (slika 7). Ako jc dcbljina uzorka veea od 30 mm, mora se stanjiti skidanjcm strugotine sa sabijcne strane, tako da dcbljina epruvctc ostane 30 mm (stika 8a ; 8b). Ispitivanje se, po pravilu, vrsi na po dye epruvete, tako da na zatezanoj strani bude jednom temc, a drugi put koren vara. Za naroeite svrhc, ako 50 to predvidi porud!binom, mole se ispitivanje vrsiti ; na epruvetama sa neobradcnom povr!!inom vara sa zatezanc stranc ili dopunski opiti sa zatezanjem boenc povrSine vara prema sliei 9. 2.:~23 Za izvrscnje ispitivanja vale odredbe 5tandarda JUS C.A4.005. Preenik valjka D, oko koga 50 vrsi 5.wijanjc, uzima se prema tabcli 3, ukoliko standardima za pojedine zavarcne proizvode nije drugaeije odrcdcno. Taboln 3
NilZivrul ~vrs(oCa oSDovnog ntaterijala
I

Preenik vnljka D u zavisnosti od dcbljine lima a 20 3a 4a

do 42 kp/mm' prcko 42 do 52 kp/mm' prcko S2 kp/mm'

Epruveta, postavljena na potporne valjke eiji polupreenik i razma!c su odredeni na slici 7 ovoga standarda, savija se po mogucnosti neprekidnim pritiskom, brzinom oko 1 mm!s do pojave prve prskotine. Otvaranje pora do 2 mm duline ne smatra se prskotinom. Ako se prskotine ne pojave, savijanje se nastavlja sa pribli!enim potpornim valjeima naprave, ili na drugi naein, oko valjka preenika D, npr. prema slici 10, do paralelnosti krakova epruvete. Savijanje se obavlja, po pravilu, na sobnoj temperatuei, no po sporazumu zainteresovanih strana mole se obavljati i na drugoj temperaturi.

2.224

u Casu pojave prskotine. Kut" meri se u stepenima, na epruveti izvadenoj iz naprave za savijanje. '" protoU kol ispitivanja unose se sledeci podaei: kvalitet osnovnog i dodatnog materijala, dimenz;je epruvete, naein i polo2aj varcnja, vrsta obrade povrsina, poloZaj vara prilikom savijanja, prcenik valjka, vreme protek!o od varcnja do ispitj,-anja, postignu! kut ", izgled i potozaj prskotine, izglcd povr!!ine preloma i temperatura na kojoj je vrscno ispitivanje, u .C.

Oeena rezultata i protokol ispitivanja. Kvalitet spoja odreduje se prcma kutu savijanja

~
I

o
I I
'+'
.

.i

t:s

51.10

J Ispiti"anjc zilavosti sueeonih spojeva :!.231 Svrha OVOgispitivanja je odredivanjc ,ilavosti zavarcnog spoja i to odvojcno u materijalu p~claznoj zor.i. var'! i u

., .,...

SI. 11

~0M c2
SI. 12

f(

0(

viJ

SI. 13

~cJ

SI. 14

1024
2.232 Oblik. dimcnzije i obrada epruveta momju odgo\'arati odredbama standarca J CS C.A...OO.. i slibma II, 12, 13 ili 14 ovoga standard a, koje ujedno pokazuju poIouj epru\'eta u odno>u na var. Po spomzumu zainteresovanih strana epruvete mogu umesto eilindricnog fkha imati flcb 11 obliku slova V sa boenim slranama pod uglom 45 i zaobljenjem korena R-0,25 mm. 1leb mom biti izraden glodalom. Isto tako se vrSipo sporazumu zainteresovanih slrana izbor poloZaja epruvetc.

Za izvdcnje ispitivanja vale odredbe standarda JUSC. A4.004, stirn da so ispilivanjc, po sporazumu zainteresovanih strana, mole vr~iti na znatno ni!im temp:raturama od s<,bne i sa ostrijim zarezom (V-zarezom) u eilju stieanja uvida 0 otpornosti protiv krtog loma pro>toJrnoJnapregnU10g m:l1erijala u konstrukeijama koje rade na snifcnim tempcralurama. 2.234 Protokol ispitivanja treba cia saddi slede.:e podatke: dimenzije epruvete s tacnoscu do 0, I mm, bpaeitct ma~ine, izrazcn najvecim udarnim radom u kp. m, polobj prelonu u varu (malcrijal vara i1i prelazna zona), izgled preloma, fi1avost u kp. m/cm2 i temperaturu na kojoj je vdeno ispitivanje, \I .C. Izraeunavanje rezultata i sve ostalo prema JUS C.A4.004. Ako raspolozivi udarni rad nije bio dovoljan za prclom, stavlja se, umesto velieine fi1avosti, napomena: p> ... kp.m/cm2. Ako se epruveta priJikom opila ne prelomi, nego se savije i proVllee izmeduoslonaca, stavlja se, umeSIO wlicine zilavosti, odgovaraju.:a napomena, kao i velieina utrosenog rada, no ta se vrcdnost ne smatra lilavoscu materijala. j 2.24 I s pit i van jet v r doc e sue con i h s P 0 e v a 2.241 Svrha ovoga ispitivanja je uporedno ispitivanje tvrdoc: materijala vara, prelazne zone i osnovnog materijala. 2.242 Oblik i dimenzije epruveta treba priblilno da odgovaraju sliei 15. Ispitivana povrsina mora biti fino bru~ena i slabo nagrizena.

2.233

S1. 16

2.243

Za izvrSenje ispitivanja vue odredbe standarda JUS C.A4.003. Raspored meS"l na kojima se vrsi uliskivanje kugle treba da odgovara slikama 15, 16 ili 17. Ako se vrsi ispilivanje po Brinelu, preporucuje se precnik kugle 2,5 rom, sila F = 187,5 kp. Ako se vrsi ispilivanje po Vikersu, uzima s: F = 30 kp.

0 0 0
SI.17

2.2

U protokol ispitivanja unosi sc skiea epruvete, na koju se direkrno upisujc t\'rdoca na pojedinim m~stima, kao i ptJdJ.ci 0 nacinu utiskivanja i ap.1raturi kojom je iz:u~r~no. j 2.25 Is pit i van j e din ami eke e v r s toe e sue eon i h s P 0 e v,a 2.:!51 S\'rha ovog ispitivanja je odrcdivanje cvrstoee zavarenih spojcva pod dojS!\'OIO'promcntjivog optcrd~:1j:l pri c~mu t;~b.1: a) da sc ustanovj dinamicka cvrstoca zaV.1r(:nog sp0ja kao cdin~ (\?;)[uvct~ pr~;n:~ ta~. :!.~521) b) da s.: ust:J.Dovidinamicka ~v:-~tocJ. matcrija!a Sam0!; zavara (t:?ru"\?~~ prcn~:l t~c. 2.~5~2). P:: :0tl;.:' ~~ il:t;;:~:<:;~.::t l1:lpOrl.1m'::1j~lhara~O;1i~ki U Z:1'\:13110'\ti vn::1~nJ.. S oOliroTI1n.1 intcnzitet ui i prt:dzn:tk granicnih vrednosti promenljivog p~\prczanja. naprczanjc sroja moz~ biti: a) jcdnosmiskno dinamicko naprcz~mjc, kJ.da su gornja i donja granic;\, u, kojima varira naprczanje
iStOg3 zn:Jka; b) D:liz:n(:l1i~no dinamicko n~prcz~nj::, k:1da su guPlj.t i donja granic.l f;J.ZLi(o;tcg Z:1i.lka; c) osc:latorno naprclanjc, kac'1 su kod n.lizm-:nicnog naprclanja Yr~dr.0sti g:anic:J. napi~ZJnjJ. modusobno jcdnakc; d) 05nO\"no dinJ.mi~.ko nJ.prczanj~ kojt: je sp..:cij~l1an 51u~:1jjcdaosnUskaog n::pr::zanja, kado.l je donja granicna vrednost naprczanja jod~"ka nuli. Vdicina n:lpona keju mOlc izdrl~ti m lt~rijJ.I z:l\"J.rcnog spoja pri b.:skr:\jno mnago puta pono\'ljt:l1om optt:rC'ct:nju, a da nc pr~trpi slam, nazi\":J. sc din;!':11.iC:;kom cvrstocom spoja aD koj3. u za\'isno~ti od \Tst~ d:nam;~nog napft:zanja, nosi oJgo\":1raju(-j n:1Ziv, n3 primer: oscilatorna dinJ.micka cvrstlJ~a, O5novna dinamicka cvrsto~:1 itd.

.........---

1025
Najvoea vrodnost napraanja pri odred<nom broju promena napr<lanja naziva se relativna dinami.:b .:vrstoea i obclc!ava sc sa GDN(indeks N zna.:i broj promena naprezanja). 10 x 10" istovremeno i dinamicka "vrstoca (GD), jer se pri daljem po\'ecanju broja opterecenja, = rclativna dinami"ka "VIS10ea (aD.v) prakti"no ne menja. Za prakiicnaispitivanja mOle se na osnovu prethodnog dogvvora zainteresovanilt strana, N smanjiti do N = 2,5 x 10". 2.252 Oblik, dimenzije i obrada epruveta ravnaju se prema vrsti, konstrukeiji i snazi m~ine za ispitivanje (pulzatora). Epruvete mogu biti pljosnate ili okrugle. Na pljosnatim epruvetama vrsta i stepen obrade povrsine vara treba da su u skladu sa obradom povrSine vara u konstrukeiji. S oblirom na namenu u smis!u taco 2.251, za ispitil'anje dinami"ke "vrstoce uzimaju se sledeci obliei epruvete: 2.2521 Za ispitivanje dinami"ke "vrstoce spoja: za tanje limove (do 10 mm) preporucuje se epruveta proma sliei 18, koja se ilreze iz sredine uzorka zavarenog prema ta". 2.2 (sl.l).
Za vecinu .:oli"nih konstrukeija moze se smatrati da je rclativna dinami"ka "vrstoca pri N

I
~1~11)

II~ 51. 18

2.2522 Za ispitivanjo dinamicke cvrstoce samoga lavam uzima se epruveta prema sl. 5 i tabeli 2. Ovde, takode, ukupna duzina epruvote I mOle bili j manja. u zavisnosti od konstrukeije maSine la ispitivanje ali mora bili tolika da obezbedi dobro Itv:ltanje epruvote u celjusti maSine. Pored napred navcdenih cpruveta, mogu se u specijalnim slucajcvima upotrebitj i drugi oblici cpruveta, a prcma dogo\'oru. Pored ispi!i\'Jnja dinamicke cyrstoce na epruv~tama, ista se moze ispiti\'3ti i na cclirn zavarcnim konstrukeijama ili na najodgovomijim spojevima, bko bi uslovi ispilivanja bili 5to bliii uslovima eksploaracije. 2.253 Za ispitil'anje i odredivanje zavisnosti relativne dinamicke "vrstoce od broja opterecenja potrebno je najmanje 9 do 12 cpruveta. Ispitivanje, po pravilu, pocinje sa yceom naponskom amplitudom koja se odreduje u nizoj vrednosti od slaticke zatezne cvrstoce spoja (stepon smanjenja zavisi od vrste i kvaliteta za\"J.r~nog spoja i stcp~na abrade epruvet~). Opteroeonju sa jcdnom naponskom amplitudom podvrgavaju se 3 do 4 epruvete i odreduje broj izdrLanih promena op<erccenja. U zavisnosti od breja promena optcrocenja koje izdde prethodne eprul"cto sn:anjujo se naponska amplituda za sledocu grupu epru\"Cta. Za odredivanj, lavisnosti re!alil'llo dinamicke CITstoce (pri odre,knom brojl' optere.;en;") i dinamicke cvrstoce potrebno je ;ZITSili is;>itivanje sa 3 do -1 m.;!;";'e naponske amplitUde koje se postepeno smanjuju.
2.254

Pored ove epruvete, za ispitivanje dinami"ke cvrstoce mogu se koris!iti i epruvete sa paralelrum bokovima, a prema sl. 3 i 4 i tab<li 1. Z:ivar mora biti na sredini duzine epruvete. Ako konstrukeija masine nije podesna, moze se ukupna duzina epruvete I smanjiti do one mere koja obezbeduje dobro hvatanjo epruvete u celjusti mas;ne za ispitivanje. Takode, ukoliko jacina maSine nije dovoljna za opt~rcccnjccpruvcta, mOlc sc sirina smanjiti U odgovarajt:cojmeri, a1inajviSena ] 5 rom.

Protokol i;pit~,'anja trob~ d~ sadrii slodoce pvdatk<: ( osnovnog ffiatcrijJia vrs~u Z;l'.';:r~:1"'~ sjJJja, b;1Ekt .:~:.:ktrod.:l. dimcnzij~ i st~pcn obrad~ cpru\(;[a. vrstu di!lami~k(; ~'''r~t0cc kojJ. 5.: isp:tuj-:. sa grani~nim i sr.:dr:jirn vn:dnostim;l n:lrr;:zanja u kp/mm~ i odgo\"ar.:ljuc;m broj-:m promena (n.:rioda): poloz:1) i jz.:;kd preloma. ~ takDJ~ i pcdat::k da Ii jL' U tokt.i. ispiri'.~nja pri cdr(;..knom naprczanju dosl0 du ~oma ili n(;. Por..:d tO~3, u protokol trc.:ba staviti i frck\'cnciju S~ ;':ojom sc vfsilo ispitivanje k.1o i evcntualnc 7.astoj~ u toku ispitivanja.

2.26

Is pi I i van j e 11\a k r 0 i m i k r 0 sIr u k t II res u j "e 0 n i h s P 0 e va Svrha lwih isp:tiv3I1j~jt: otk;"j\-:1njcC'vcntualnih g:Ic.~akau struktUri zavarcnog spoja. Za ova ispitivanja mogu Sl~uputrebiti cpn~':ctc na koji~a je vr~cno ispi[ivanjc tvrJo~~. Pri makr\J-ispitivanju ut\'rduj~ se dubina uvam i ddd..ti bo: prisustvo prskolin~, ukljllconja, pora i deCekata u uvarivanjll. Pri mikro-jspitiv~lI1ju ut\"ruuj~ sc priroda strukturc vara i prc1:lzl1czonc. uklju~ujuCi prisust\'o',?rclaznih bljonih fvr:ni strukture i nitrida, a takode mikroprskotina, pora i mikroukljucenja. Nadono stanje unosi se u protokol. Ispitiranjc spojcra z~r;1rcnih ki.itnim za":]rom Ovo ispitiv~nje mole da obuhvati: a) ispitivanj~ za{ozanjem preklopr.ih i lIkrsnih spojeva.

2.3

1026

.;:;'

2.31

b) ispitivanje smicanjem preklopnih spojeva c) ispitivanjc dinamicke cvrstoce preklopn;h i ukr,nih spojeva. d) isp;tivanje tvrdocc e) ispitivanje rnakro i mikro strukture. f) osta!a ispitivanja prema dogovoru zainreresovanih strana. [spitivanje zatezanjcm prcklopnih i ukrsnih spojcva Svrha ovog ispitivanja je utvrdivanje cvrstoec zavarenog spoja. Za izvrscnje o\'og ispitivanja vale op;te odrcdbc iz standarda JUS C.A4.002.

L
101' '13'

C::I '" ~. 2 J I

~r :;~I . - -Bi' t::!

""I

~e~

I.'
100

;,
.'I

:~
.1

-300 51. 19
2.311

~I.",:
51.~O

Ispilivanje zatezanjem preklopnih spojeva Uzorak za 01'0 ispilivanje treba izraditi kao zavareni preklopn; spoj prema slici 19 i 20. Iz uzorka so izrdu epruvete, ciji oblik i dimenzije prikazuje slika 20. Ako debljina elemenata zavarene konstrukcije koja se ispituje znatno odstupa od debljine epruvete pokazane na sl. 20, prilagodice se debljina zavarenog uzorka deb!jini elemenata ispi:ivane konstrukeije, po sporazumu zainteresovanih

strana.

Epruve!e se obraduju sarno na bocnim pOl'rs;nama. Pre opita izmere se stvarne debljine zavara a1>a~, a3 i a.. Cvrstoca zavarenog spoja izracunava se po obmseu: F.. I I1m=20,.1> k p.mm' U prednjem obraseu ZMci: Fm maksimalnu silu prilikom opita zatezanjem, a, stvarnu srednju debljinu Zavara kod koga je nastupilo
Q3
~

.
kidanje

1 + az odn ., a a, 9 = - 2 2 ' h siriryu epruvete Stvarna debljina zavara odreduje se premo slie; 21, na kojo.i je sa 0 ozaarcna nazivna debljina, a sa a' stvarna dcbljina zavara. Na sliei jc pod a) prikazano odredivanje dcbljine zavara u slucaju primene obicnih clektroda. a pod b) u slucaju primene eleklroda dubokc pcnatracije. Por~d prcdnjih podajl1ka. protokol ispitivanja trcba unetijzg!cd pr-:lol11~r.:mp.:r;.mruispiti\"~nja. u i

+ aot

1.t')1

.-.-.

~.j El

II} 51. 11

b}

51. =:

--2.~1~ hpitivanje zatezanjem ukrsnih spoj.va Uzorak za 0\'0 ispiliv:lnj" trcba izr~dili bo zav,,,'"ni ukesni spoj prema slibma 22 i 23. Obostrallo privarene lamele (na sliei p,edslavljene horizontalno) moraju Idati lacno u iSlom praveu i upravno n3 srcdnji veniblni deo. Sva cetiri kulna zavara vare sc u istom pololajuvarenja, dakle u polozcnom, horizomalno-vertikalnom, vcrtiblnom, iznad glavc ili nagnmom pololaju (vidi JUS C.T3.001 lacka 6.4). Ako debljina clemenata zavarene konstrukeijc koja sc ispituje znatno odstupa od dcbljine epruvet' prikazane na sliei 23, prilagodiee se dcbljina zavareneg uzorka debljini ekmena:a isp;ti. vane konS(rukeijc, po sporazumu zainteresovanih s'!rana. Iz uzorka se izrdu epruvete; ciji oblik i dimcnzijc prikazujc slib 23. Epruvctc sc obr~duju sarno na boenim povrSin~ma. Izracunavanje cvrstoee zavarenog spoja vrSi sc na isti naein kao kod preklopnih spojeva (tacka 2,31 tfi u peotokol ispitivanja unose se isti podaei.

1027

0,

D
2,32

[)
51. 23

Ispilivanje smieanjem preklopnih spojcva Svrha ovog ispitivanj3 je provcravanje olpornosti takvih zavarenih spojeva. koji su u radu naprez"ni preteJ'no na smicanjc. Oblik i dimenzije epruveta odredeni su slikom 24. No, ukoliko debljine ispitivane konstrukeije znaino odstupaju od dcbljine epruvete po sl. 24; uze.:e se dcbljina epruvete u skl.du sa debljinom konstrukeije. U ostalom. za izvrsenje opita 'laze odredbe JUS C.A4.002, Cvrstoca zavarenog spoja izracunava se po obrascu Tm -'~
4as"J

kp/mm' /

U prednjem obraseu znaci: Em maksimalnu silu prilikom opila sm;eanjem, o. SiVarnu srednju debljinu Za\'ara n~ olloj suani na kojoj je nastupilo smieanjc,
as= al+o'!+o3+a-1 4
,

odn, r..=
ispitivanja
~ " . .

0.+0.+07+0. 4
sc izgled prclorna i temperatura ispitivanja,

I dUlinu zavar" (35 mm).

Pored prednjih podalaka, aJ'c7.~
"'

u prolokol

unosc

a,.a,~

"

c:=t

~;"":"-a,."a4

0,.0, L-?p
0' / ,r:::Z, :. 1:)'

I~~J
,

~._, '/1 liS ,~'

Q1 is;

L
2.33 2.331 hp:ti\iJnje dinarnick.:

''r~
oJ' ai~35~.~_J~~

-r-

~r
~"a, 51. 24
kutnirn ZJ\"arom

I.-b=~ ~,
Q:)i

I ':0

, i

ci

C\I"'.itDC-: pi"cklopnih i ukr.nih spoj~\a" Snha OVl1g i~p:~i\'~lnjajc u'.!n:div.1nj.: d;l1ami..:k~ cVf:.wce prcklopnih pr\:'ma taco 1.251.

i ukr~njh

spoj~va

sa d..:finic:jama

2.332 Oblik. djm!..'nzijl~ i ob:":.Id:t C'pl'u\'~t~ ra\naju

sc pn:ma vr.'ai~ konstrukciji i snazi masint: z1 ispiti\'anjc (pUIZJIO,a), Pri izradi <jJ:'u\<!c bo or;j"!1cae:ja mogu dJ po>luzo slike 19 i 20 (za preklupnc spojcvd odJ. 22 i 23 (za ukrsne spojC\c). Ob,~da i c,"cnwJlna iZrJ\'!1Jvanj" kUlnih \'a,o\'a zavisc od obrJd~ u konstrukciji i vr~e sc pc Sp0f:.LZUmU zaintcrCS0\Jnih. djnali1i~;r..:;,;cvrsto\.~~ spl..'j~\"J z.1\'ar.:nih vat~ oJr~db;; po ta..:. 2.153.

2.333

Z1 is;:-:ti\'anj;:

--------.

1028

~.33-J Protoko! ispiti\'anja treba da sadrfi podatke prcma taco 2.254. 2.34 Ispi[ival\jc tvrdoce preklopruh i ukrsnih spoje\'a 2.341 Svrha ovog ispitivanja je uporcdl\o utvrdivanje tvrdoce materijala vara, prelazne zone i osnovnog n1aterijala. 2.3-J~ U pogkdu oblika i dimenzija cpruvela i izvrsenja ispitiv:mja Y.1Zeodredbe taeaka 2.242 do 2.244, 5 tim 5[0 se prcsek epruveta i raspored mesta 11."kojima se vdi utiskival\je prilagodavaju obliku spojc\'a bo sto je pobzano na slikama 25 i 26. -

81. 25

81. 2~

2.35

Ispi!ival\je makro i rrukrostrukture preklopnih Pri izvrsel\ju ispitivanja makro i mikrostrukture

i ukrsnih spojeva. vaZc u svemu odredbe tacke 2.26.

Proverav:mje

oblika i dimenzija

zavara

Ovo proveravanje obuhvata debljinu zavara, konveksnost ili konkavnost, dufinu i raspored zavara i evcl\tuall\udubil\u ugorine. 4
Opse~ ispitivanja zavarenih spojeva

Koje od oyde sadri:mih metoda ispitival\ja trcba da budu primcnjcne radi kontro!c k\'alitcta zavarcnih spojeva, mora biti propisano stal\dardom za odl\osni proizvod Hi kategoriju. proizyoda. Istim stal\dardom propisace se za svaki proizvod ili btegoriju proiz\'oda broj uzoraka i epruveta za s\'aku vrstu pred\'idenih ispitivanja i eventuall\e bIiie odredbe 0 mestu i drugim detaljima uzim:mja uzoraka, kao i 0 oceni rewltata ispitivanja. Ukoliko ovi podaci ne bi bili propis:mi odl\osnim standardima, ol\i se moraju utvrditi u narudibil\i (ugovoru) sporazumno izmedu proizvodaea i kupca.
, V~Z.1,., drugim standardima: It..<S C.TJ.OCt Tehnika varenja mctala Definicije J::ojmova' i naziVl Jl,;S C.TJ.OIl Tchnika vare"nja metaJa - Uprosceno pcikazi\'anje \"arova na crtdima JUS C.A4.001 Tcrminologija. dcfinicije i oznakc z.a st.:.tina ispitivanja met.da JUS C \4.002 i'vkhanicka ispitivanja melala - Ispiri\'~njc z.:ltcza.nj~m Jspitivanjc tvrdocc J L:'S C \...003 ~khJ.nick.J. ispiti..anja metala JUS C.A.tOO~ ~Ich~lcka isriti'..anja ml:t:1b Ispiti\anje iilavOSli po S.arpiiu Jspitivanjc savij:mjcm. JUS C.A4.C05 Mcnanicka ispitivanja m~taIa

~r;ll"';;r.L

n.:o~r..,h;"i

t:,.:-.:",:1.:.:

Z;1\,\,!.

H;:",=;",..d

UDK 621.791

JUG08LOVINSItI STAND.u.D SA DIAVE1HDM

PlUME NOM

1029
lavarivanje IHIteoni zavareni tpOjevi izvedeni topljenjem telika ISPITIVANJE POPREtNIM 80tNIM SAVIJANJEM
Pravilnik br. 50-17925/1 od 1983.12-02;Sluibeni

JUS C.T 3.054

1984.
lilt SFRJ, br. 2/84.

od 1-'13

Fusion -'dt1d

butt joints in stllrll"': Transverw side bend /IrS,

Ovaj standtlrd ~ u skllldJ $/I stmdardom (Iodifl/l.

Me8unllrodml

organiz/ICije ZIIstanderdiz/lCiju

ISO 5177 iz 1981.

'.

1 1.1

Predmet

i obl.t

primene

Ovim standardom 18 utvrduju clve metoda ispitivanja pop~nim bcXnim savijanjem epruvete uzete iz ..teonog zavarenog spoja izvedenog postupcima zavarivanjem topljenjem telika u cilju odredivanja sposOOnostiOOlikovanja(plastitnostil odnosno od...tva unutrainjih greiaka u zavarenom spoju. Standerdom Ie utvrduju i mere epruvete.
,

1.2

Standard Ie primenjuje na ispitivanje zavarenih spojeva izvedenih je<\nimod postupaka zavarivanja topljenjem, za debljine materijala 10 mm i vile.

Princip
Epruveta uzeta poprei!no vrgave Ie plastitnoj deformaciji na zavareni spoj, i to na takav natin da joj je !irina u pravcu debljine spoja, podSllVijanjem ne menjajuti Imer savijanja.

3 3.1

Uzimanje epruvete
Epruveta Ie uzima iz dela zavarene konstrukcije ill iz uzorka tehnololke plcXe, popretno na zavareni spoj na IIki 1.

i to tako de pos'e obrede prnek

spoja bude u Iredini duiine epruvete.

Epruveta je prikazan/l

~\~, '<:-:, <-I

~
I

~~
I

Naslid je:
II

Zaobliti ivictl

~\

- lirina epflJllete L. - lirina lava

debljinll

spnJflfltll

G
Slika 1

3.2

Svaka epruvelll mora biti oznatena na takav ~acin da 18posle njenog uzimanja mob odrediti njen tatan polataj u delu zavarene konstrukcije ili te,hnololke plcXe odakle je uzeta, Termitka obrada epruveta so ne v~i 18m u slutaju kada je to uslovljeno zavarenim spojem, u kom lIutaju svi bitni podaci 0 ovoj OOrad; moraju biti dati u izve!t;;ju 0 ispitivanju.

,.

IAnzMlAYOD

IA ITA

,IInMUU

1030
3.3
Uzim.nje uzor.k. .. .rii odgov.r.jueim pO$tupkom, izuzev seeenj. makuama. Ako Ie primenjuje termieko reunje Hi drug; postupci rezan;a koj; utieu n. strukturu rezne povriine,rez more biti ud.ljen od Iviee epruvete n.jmenje 8 mm OOno>noizveden teko da ne utiee n. rezultate ispitiv.nja.

.. 4.1

Obrada epruvete Epruvete Ie obtll!uje melinskim putem Iii brulenjem, pri bmu .. morlju izbeCideformlCije i .eea zagrevanil m.terij.I.. Po celoj dldini L (slike 3 i 4) povrtine mor.iu biti bez zlreza i oiteeenia popreenih n. prlYlC epruY8te.
Epruvete klZ.nom more im.ti n. sliei 1. isti prlYou!;lOni presek po celoj dulini. Oblik preseka more OO9O.arati preseku pri-

4.2

4.3 4.4

Nldvilenje liea !IYI more biti uklonjeno, odnosno liee tavl porlYn.to SI povriinom osnovnog materija'a. Debliine epruvete more biti n.jmanje 10 ml1l i more de OOgov.r. preeniku un. Hivaljk. koji je utvrden zlhtevim. z. ispitiv...je zlY.renih spojev.. $irin. b epruvete more biti jedn.ka debljini osnovnog materij.,. u blizini zlY.renog spojL KIdI je debljin. spoil izned 40 mm,dozvoljeno je d. .. umesto jedne Ipruvete, eij. tirin. OO9Ov.r.ukupnoj debli;ni spoi., uzme vile Ipruvet. iz zlY.renog spoj., pod uslovom d. tirin. b svake epruvete bude izmICSu20 i 40 mm i d. Ipruvete budu predstIYniei ukupne debljine spoj. (slik. 21. U ovom slue.ju me>r. biti oznan polobi epruvete po debljini zlY.renog spoj..

4.5

4.6

lvice epruvete mor.ju biti zaobljene, SI polupreenikom zaobljenj. R koji ostv..en obr.dom ne sme d. prellZl 0,2. Ie n.jvile 3 mm).

11]
f

-0.

bD

\
Slik.2

-[

fi,.inif~n"Jv'lr~ $ - rbIjina spoja

h

.-

Na sliei Ie: debljina Bj)ruv.~

5 5.1

Postupak

ispitivanja savijanjem

sa trnom (slika 3)

Pri ovom ispiti'ln;u epN.eta so post..lj. n. dv. oslone. koji eine par.'elni ,.Ijei. Epruvet. so s.vij. 'Igano i neprekidno. primenjujuci koncentrisano optereeenje (savijanje preko
tri tacke)

upravno na povriinu

, 5.2
5.3 5.4

epNvete.
Optereeenje tem slue.ju .. .rti preko trn. eiji preenlk D $I bi;a n. t.k.. odgov.r. zahtevim. za ispiti..nje zlY.renih spojev.. (U optnoein d. posle SlYij.nj. iirin. tav. L, bude ukljueen. u ug.o koji ne pre-

Illi 90 (slik. 3).

Rotoj.n;e L Izmedu..Ij.k. (slik. 3) ne sme.d. bude veeeod L ~ D + 3 e.

Ispitivanje je zlYrieno k.d. ugao SI.ij.nj. a Islika 3) dostigne .rednost koj. je utvrden. zahtevim. u ispitivanjazlvarenih spojevasavijanjem.

1031

$
<'
Slik.3

-I
L < 0 + 3.

6 6.1

Postupak

ispitivanja

savijanjem
;ed.n

valjkom (slika 41
se ~vrSla stole u modini z. ispitiv.nje sa !Iv. p.raleln. abrtanjem v.ljk.. spalj-

Pri ovom ispilivanju

kr.; epruvele

Z.lIm 58 epruvela lagano. neprek,dna. savij. primenom kancentrisanag opterecenJ' nag v.ljk. palupre~nik. R. pamoeu paluge pastavljene u asi unutralnjeg vaJj~..

6.2

Pre~nik

unutrasnjeg spajeva.

v,'jk.

mora d. bude uskladen slu~aju preenik

sa zahtevim. unulrasnjeg

iz stand.rd.

kaji se adnase

n. ispiliva-

nje zavarenih

(U opslem

valjk. D se bira n. tak.v naein da pasle sa-

vijanj. !irina sava L, bude ukljueena

6.3

Ispitivanje

90. slika 4.) je zavrSeno kada u900 savijan;a Q (s:.k. 4) dastlgne vrednest

u u90a kaji ne prelazi

kaja je zahlevana

za Ispltivan;e

zavarenih spojeva savijanjem.

Rezultati

ispitivanja
se spaljalnje mar. bo~ne pavrS;ne epruvete. TumaCenje rezultat. ispil;vanj. savija-

Pesle '<lVijanja pregled.ju U izveit.ju 0 ispitiv.nju

njem vrii se prema zahtevima ZI posmatrani zlvareni spoi.

biti naveden pestup.k ispitivanja kaji je primenjen.

1032

II

E E "'.

"\
\
" "

'~

Slika 4

PIle OIf'lOVU .';e",. m

R8p.lblitkOlMfu8UlrijM'

z. "uh",,, SR Srbi;. br. 413-81/74.02 ad 4.11 1974. 1Mplaf.. - 8 ,

pur.,

n8 ptomel

tt8mP8 S8ani uvod II It.ndmhzKiju

UOI( 621 791

JUGOSlOVENSIJ
sr ANDAJU) SA OIA VEZIIOIoI PlUACENOAC OdI984.{)o&'IJ

.1033
Z""",ivanj. Suteoni .av...nj spo;...i izved.ni topljenjem blik. ISPITIVANJE SAVIJANJEM SA lICA I KORENA SAVA Pravilnik b,. 50-17925/1
Fusion -!tied butt joints in SIBeI.

JUS C.T 3.055

1984. list SFRJ, br. 2/84.

ad 1983.12.o2;Slu!beni

- Transverse root and face bend ff1St

Ovaj 'landard (fOdintl. NaporntltY

je u .kladu..

'landardam

Met!unarodntl

organizacije

za nandardizaciju

ISO 5173 iz 1981.

u ovom slandardu stanclarcla

ima $limo informativan

karakttJr i neoballtlzna je.

1 1.1

Predmet

Ovim standa,dom Ie utvrduju dv. metade iopitivanja ..vijanjem sa liea i ko,ena !ava na epruv.tama u.etim pop,atno iz suteono zavarenog spo;a izvedenog postupcima zav.,ivanja topljenjem t.nka u cilju adredivanja tpoSObnoni oblikovanja (plastitnost) iIi adsustva grdaka na povBinama !ava opte,eeenim na ist.zanje. Standardom Ie utv,duju i mere epruveta. Standa,d Ie p,imenjuj. na iopitivanje ";ceonih zavarenih spojeva izv.d.nih jednim ad postupaka zavarivanja topljenjem.

1.2

Princip Epruv.ta uzeta pop,atno na zava,eni spoj podv,gava se plasticno; deformaciji sawi;an;em ne m.njajuti sm., sawijan;a,i to taka da je sarno jedna ad st,ana !ava (lice iIi ko,enl opte,..:ena na iswan;e.

3
3.1

Uzimanje epruveta Epruv.ta Ie uzima iz dela zav.,entl konstrukcije ili iz uzo,ka tehnolo!ke plaCe, popreeno na z spa;, i to tako da posle abrade presek spoja bude u s,edini du!intl epruvete. ni

3.2

Napom.na: T.hnolojka plaCa j. zava,eni opoj koji ntJp,;pada zavareno; konstrukciji. Svaka epruveta mora biti azniCena na taka. nacin de Ie posle njenag uziman;a mo!e ad,editi nj.n tacan polohj u delu z..arentl konstrukci;e iIi tehnolojke plaCe adakl. ;e uz.ta. Termicka ob,ada epruveta se

ne vI'S"!em u sluea,ukaoa je to uslowl;eno zahtevimaII zavareni;poj,

ovo; obradi mo'aju biti dati u izve!ta;u 0 iopitivan;u. 3.3

u kernslucaju$Vi itnipodac, 0 b

Uziman;e uzo,aka se vBi adgova,ajucim postupkom, izuzev secenja makazama za debl;in. iznad 8 mm. Ako se p,imenjuje termicko rezanje iIi drugi postupci rezan;a ko;i ne daju ,avnu reznu povBinu, ,ez ra biti udaljen ad ivice epruvete naimanje 8 mm, odnosno taka izveden da ne utice na rezultate iopitivamonja. Jedini izuzetak je slueaj kada ispitivanje savijanjem sluzi samo za proveru posta;a"ja greSaka u !ayU; u tom sluca;u stranice epruvete mora,u biti gfatke.

4 4.1

Ob,ada epruvete Epruvete se obraduju mainskim putem ili bru!en;em, pri cemu se moraju i.beCi deformacije i veea zagnlVanja materija'a. Po celoj dulini L (slike 3 i 4) povBine mora;u biti bez zarez. I ojteeenja popreeno na p,avac epruvete.

,.

MVlZMIA~IAn:~

,
~

1034
4.2
Epruvet. prikazanom mora imlti na slici I. isti pravougaoni presek po celoJ du}ini. Oblik preseka mOla odgo'iarall pre)8kll

i I ., -l
;

~'
R

Ii
Slika 1 sa nalivalu: opter.cena opterec8na odnosno lice lava plJravnato

14"'0

IIi)

o"r~ret~lJoi

\",11'

Kid. Ie zlV.rivlnj.

izvodi sarno sa jedoe strane. epruvete kad. povrsm.

epruve. epruvete

SlYijlne sa lie.. kada povriina MVij.ne sa koren.. $lrlna.

n. istez.lnip. ooQovara najvecoi ~irini tava; n. istezar1Je uChJOvlri korenu StWl. ko,oj se ilvodi prvl Ph)'dL. d

ren" je supratn. 4.3 Nadviienje

Kad. je I.. iZlleden obost,.nc,pod ,lice,,," Ie podrazumev. strar16 fl'

lie. lava mora biti uklonienu.

"ko-

sa p()\,'r!jnuOl oSJ!ovnU(1

"',ttert-

jala. Dbrada zajeda niie dOlvoliena.

4.4

U slu~aju limova, lirina epruvete U slu~aiu eevi, lirina b epruvete

. "

b ne sme bit; mania ad 1,5.., a naiman;e

20 mm.

za cevi pretnika

mora blti: do 50 mm: S . O. , D ("ajman;e p..~n,k eev,

II nln,l.

zaeeviI"e~nlkaiznad50 mm; S . 0.05 D (nalrnanlcIImnl, a nalYl1e 0 mml. 4

i
mora bi1i jedn.ka delJlllni u:ml-vnog materiiala )e d~ se unllsto u neposrednOf ledne epruvete bll/1ni bya cija Je .h<hlj,n. jedn.k..

Ovtle ,e S tJebljina zidl,~ D spol~lnjl

4.5

OeblJin. epruvete. K~da Ie debljinl cfa ~pruvete wdu

spoje iznad 30 mm, dOlyollCno pOd usluy(xn pl~dstdynw:e

dt:bljini spoj. uzme vile epruveta, PO .Jt!hljlOi spola.

lJa tlebljina a svake epruvete

ne bu(1e manja rID 30 mm I ~Ifll"~":'

r.elc)t, ~.U'.J!']hhl(oJ ;'L IJ ovum ilut~ill mora biti (ILnai:~n polo;.tl

,
"

I~ -.J ,--, L~'-~

. ':l."h:Jllld 5d\J

:'

l__J CJ

".

"-'i.

r\I,) "; t. I !-~ J'

\D,
',t, . ~.I .

LJ t

-1035
4.6

Ivice epruvetl morlju biti laO"'j~ne, sa polupreenikom Zlobljenja R kOji ostvaren obradom ne sme da prelazi 0.2 a (a nl;vjje 3 mm).

5
5.1

Postuplk

ispitiyanja

SlYijanja trnom (slika 31

se poslavljl koncenlrislno na dva <>SIoneakoje fine parlle'n; apreretenje vII;c;' Epruvetl se lagano sa-

Pri ""om ispitivan;u epruveta vijl, neprekidno, primenjujuti pov'iinu epruvete.

u osi lavl (savlJlnle preko 3 teeke' upravno na

5.2 5.3
5.4

Opreretenje

Ie vrii preko trnl fiji preenik

adgovara zahreviml Za ;spitivlnje zavarenih spojevl.

Rastojln;e L izmedu valjlka (sJikl 3) ne sme da bude vete ad L. D + 3 a.

ISPitivlnje je lavfieno kada ugao savi;an;. Q (slika 3) dostigne ..ednoSI koja ;e utvrdena zahtevima za ispitivlnje zavarenihspojevasavijanjem.

~r]
L"'0+3.

'...

~e

i--

:.

8
-L-'
'

J
/'

f77!1
<1'~ :-.

"/::/",-s>

-~

"....

~\
,)

\
~
$II"';J 1

6
6.1

ya'jkom Pr; ovom is"it;v.,,;u iedln krl.,pru'.'e

Postupak

iSpltivanja saYijanja

(slika 41

.,."to Sleie" maSinu la ispili.an;e SI .,.,. par I,," .. epr.J.erd '.!)dno, '" aid". .aljk.. ZI' ".p'e' :dn" ...",1 prome"om koneent"sanog oplereee,,!a valjka polupretnika R, pomoeu poluge otln'"I.''' sp.J4,asnjey poslavl,ene u os; unutraSnjeg valjka.

1036
1,7
(;1 P't;l~nik ullutra!nley villjkJ mora da oUqovafa zahtevllna 1d ispitivanj.:: zavarenth ~ojp.va za ispilivanje

'spill.mj.
z..arenih

it zav~n.) kada ugao HIIijanja Q (slika 4) dosligrw .r...Joosl

spO)eV' savijanjem.

kala je z.hle.ana

Rezultati

ispitivanja botne slrane epruvele.

Posle ...ijanj. posmalraiu 51",o'i-nje

TumKenjti r.zultau ispitivan" sd'/jjanjem se pramazaht~,;ima lit ,~.'~IVdn za".ren, 'Pot _Si
U izve!taju a ispili.anju mora bili naveden postupak ispitiv.nja koji Ie primen;en.

1
1::'

E E
U'I.

"-"

"

".

\
: ~'.~-'

,
_'~l-

'''~-''

-------~~~_.~

~---~"'L"\

Slikd4

. r...,,..

'., .'t',.. :t!ltkO'lj Iekretarij.Jt8 I. kuftu'u SR Srbi,. br. 41J.81/74-021)(:1 ~1""Wif S..d7"j I~od ,. Itlndlrdizaciju

."

4.111974.

M pica.

piOr8Zna J,II'ome'

- 88(1)'111':2

UDK 621.791

JlrcrOSlOVENSKI STANDARD

SU{:EONI

ZAVARENI SI'OJEV' IZVEDENI TOPlJENJEM (:ElIKA hpitiV8nje POP..~nim zatezanjem

bu tt join t:r in ItHI

ZaVa'Mnje

1037

JUS C. 3.056 T 1991.

/WIt

Fusion

Wfllded

T ..nW/1/W

ten,;1/1

Owjrtandard objavljenje U "skdbenom IIItU SFRr,br. Ptfmenjlvanie ovogltandatd. nUeoblVuno

Ovllj ltandllrd i* idt1nti~1In U ltandllrdom MtJduMrodntJ

70/91.

kit ISO 4136:1989

orflllnizacij/1 za ltillndllrdizaciju

ISO 4136 iz 1989. godin/1.

Predmet

standarda

i podru~je

primene

Ovlm ltandardom Ut'i~uju .. mere epruveta I POStup.k Ispltlv.nj. popreenlm zltez.njem u cnju odredlvanj. najvete .ne p,e kidanj. sueeonog zav.renog sPOja Izvedenog topljenjem 1). Standard .. prlmenjuje na IVe su~eone z:v.rene spojeve Izvedene topljenjem eellka, n8Zavlsno od prlrnenjenog PDltupka zavarlv.nja. 2 Veza sa drugim standardima

JUS C.A4.001:1986. JUS C.A4.002:1985,

- Statlek. Ispltivanj. - 'spltlvanje zltezanjem - Termini Mehanitka Ispitiv.nja metal. - Statleka Ispltiv.nj. - 'spltlvanje zatezanjem
Mehanitka ISPltlv.nj. metal. cije
na zavarenl spoj pOdvrgavaju okoline. se ,ill zltezanja do kidanja.

I deRn!-

Princip
uzete popreeno

Epruvete

Ovo iSPIt;v.nje se po pravnu vrll na temperaturi

I~Ul'V posebnlh Uhteva Ut'i~enih u ovom standardu, primenju;u se ophl prineipl ispitivanja C.A4.002. ut'i~enl u standardu JUS

Uzimanje epruveta

4.1 Epruveta se ulima Iz dela lavarene konstrukeije nr iz laVarenog ulorka2/, popreeno na zavareni spoj. 1to taka da posle abrade 058 IIva bude na polovini dutine kalibrisanog dela epruvete.
4.2

Svaka epruveta mora biti olnaeena na takav naein da se po,'e njenog ulimanja mote odrediti njen taean polotaj u
konstrukcije ili ulorka adak Ie je uleta. Termieka obrada epruvete se ne vrli, ,em u ,'ueaju kada je la lavareni spoj; tada svi bitni podaei 0 ovoj obradi moraju bit; dati u Izvehaju a ispitivanju. to usia-

delu lavarene vljeno lahtevima

1) 2)

0...0 i",itivlnj. ne pr;m.njUjl ad''''ivlnjl napona tetlnjallzduhnjl '" metalalavl. U,ooci., kojl '" deo ni., k~n.tlUkcije. Izvedlnl u ciliu kvalift.adjl (np" kvlllfikaciji tehnologijl '''''"''ni !pOj"'" '''''"'"n. Rrov-" fnpr. tet'lno!o:i:ka plota) ill r8!'1oja i lurallY.,j., '''''orivlnjal.

I izdonj.
K.Ulolka Olnalc.l C.T3

SAYEZNI

ZAYOD ZA STANDARDIZACIJU

Izdanje na ,sh jeziku

1038
4.3

Uzlmanj. uzoraka .. vrll odgovarajutlm postupkom, Tzuzev..tenja makazama za debljlne Iznad 8 mm.
tarmltko reunje nr drugl postupel 8 mm. rezanja kojl ne daju ravnu povrUnu. rez mora biti udaljen od Mee

Ako . prlm.njuj.

kallbrlsanog dela epruvete najmanje

5 Obrada epruvete
5.1 Epruveta so obra&Jju ma!inskim putem iIi bu!enjem JprI temu so moraju izbeti defonnacije I veta zagr8vanj3 materljal.. Pov'!ln. mor.ju bitl bez ureza I oltetenja popretno na pravae epruveta. 5.2 Pov'!lne epruvett moraju bitT obradene tako da su uklonjenl nadvBanje Ilea i korena lava, kao I nepravllnostl izme4u metala !ava I osnovnog materijele. sem u slutaju drugatijlh zahtevl. 5.3 U opltem slutaju debljlna epruvete a treba da bude jednaka debljinl OlnOVnogmaterijala u blillnl lava. Me4utlm, dozvaljeno j. da se umesto jedne epruveta tija ja debljlna jednaka debljlnl spoja uzme vBe epruveta pod uslovam da apruvett budu predstavnlcl celog spoja') {vldetl sllku 11. U ovom slutaju mora bit! oznaten polohj epruvete po debljlnl ~jl. 5.4 Debljlna epruvett mora bitl konltantna po eeloj dullnl kallbrlsanog dela I na prelaznim radljusima ka krajevlma za pritvlitivanj,;oblik I mere moraju odgovaratl podacima na sliel2 I u tabeli 1.
Tabela 1 - Mere Ipftlveta

Ukupna dullna ~rlnakrajeva u prltvrltlvanje

~lrlna kallbrlsanog dela

Lt

U zavIsnostl od tlpa ma!lne za kldanje

b, b, b.
Lo r

b, + 12mm
25 mm :> 20 mm" >L. + 60 mm" :> 35 mm

Jlmovl

cevi...

Dullna kallbrlsanog dela Prelaznl radljus ..

...

. OvaI'Mr. oll dl bud, amlnjen.u slueajucevlmanjegpreenikl. m Llie nejvttlilrini lev. posleobr8d..

U slueaju C8V1 alog pr.enikl iapltivlnje . mob vrtiti na celoj clYl. m

Za epruveta uzete iz cevl mote bltl potrebno da so poravna deo eevl u zonl kraja n pritvlitlvanje; ovo ravnanje I mogut3 promena debljin. zbog toga ne smeju da utltu na deo du!ine koja obuhvata kallbrlsani deo I prelazne radljuse ka krajevlma za pritvr!tllllnje.

Postupak

ispitivanja

Sila ntennja epruvete $I neprekidno I postupno povetava. u pravcu upravnom na osu lava. do prekida (kldanja). Srzlna octeretenj. treb. da $I odr!ava Ito je mogute vile konstantnom. U sv.kom slutaju eventualne promene brzlne opterece,j. u toku ispitiv.nja moraj" bitl postupne I bez nagllh promena (v!deti JUS C.A4.V02).

Rezultati

ispitivanja

7.1 ZatezN tvr>tot. $I proratunav. kao odnos izme4u maksimalnog opteretenj. kojem je podvrgnuta epruveta u toku ilpltiv.nj. I potetnog pre.ka apruveta u k.librlsanom delu Ilzrahva $I u N/mm'

1 Pottbnim zahtevim. koii . odrose nl ispitlvlni spoj mote bitl Zlhtevan smanjeni braj epruvlu ill odraGenl broj Ipruvlta uzetih
u ...zfitidm polafljima.

,........--

1039

:
.

7.2

Posle preklda

epruvete

Ispituju 58 povrltna

preloma,

prl femu

58 reglstruju eventualno pr!sustvo, vrsta I ob!m gre-

laka. 7.3 Tak""e se reglstruje I mesto preklda. Ako je potrebno da 58 lokallzuje 10m, mole 58 IzvriltJ !spltlvanje

7.4

Interpretacija

rezultata

Ispltivanja 58 vril u skl.du

bofnih povrltna epruvete. se zahtevlma koji se odnose n. !lj zavarenl spoj.

{JfJ"
N. sllel je:

GJ
ell nije nl IskJjufeno preklapanje.

- debljlna epruvete

deb/j/n. spoj.

[0
velikih deblj!na

v,

NAPOMENA

- Nlje neophodno,

Slika1

PolOhj

epruvlta

u slufaju

Ls

Ib

Lc

('It" ..q

Lt
NAPOMENA - Oznake stanj. povr!ina su utvrdene u standardu JUS M.AO.065.

Slika 2 - Epruveta 7.')r.,.~!,? !",rpft~...n!e NI olnovu"';lI)lnll RlPUbli~~oV ~'v". u"'"Clt8f8l'tjal "~""rij", II ~Vrll"vSR S.t>ijlbr. 413-61174.02cd 4. 1974nl prl~1II po... nl pro",.. !tampas.v.znl ZA-od st8nd8lQl.zcilu II " - Beograd

1040
JUGOSLOVENSKJ STANDAJU> SA OBAVEZHOIf PltlWENOW od 1982-07-07 OOREOIVANJE B.ton AOHEZIJE IZMEOU ARMATURE I BETON!\

Ukupno

strana 6

JUS U.M 1.090

1982.

Prav;lnik br. 50-5236/1

Concrete. Determination adhesion

od 1982-03.JO; Slutben; list SFRJ, br. 24/82.

between _Is IInd concrete

Predmet:

Ita ndarda

Ovaj standard utVrdui' metodu za adradivanj. adhezije izmadu glatke ; rebraste armature i betonll u armiranom betonu. Ovaj standard ne primenjuje IIInil armature u pradnllpregnutom betonu.

D8finicij8
Pad adhezijom iz izraza: III podrazumeva nllpon koji odgovara sili pri ~upanju lipki ili fica iz betonll. On se dobija

TC---=---d IIdld
gde je: Z. - sila u lipki, fici. napon u ~eliku, . A - povrlina popr~nog preseka lipke, fice, d r pr~nik lipke, fice, dufina lipke, fiee u betanu. Id

Z.

A . o.
IIdld

Oblik. dimenzije
Gradice Id.10d. Zlfice

i priprem8

gredica ZI ispitivanje
U sradini u zategnutoj zoni, delovi su spojeni ispiti. lipke, fiee, je

sa sastoji iz dva dele i ispituje III savijanjam. ficom, e u pritisnutoj

vanom lipkom,

se nalazi zglob hI. 1 i 21. Oufina

sidrenja Ispitivane

i lipke do d < 16 mm raspon grad ice pri ispitivanju ie 65 em, a optereCuje

sile '(P/2) na adstojanju a/2 7,5 em, mer}no od polovine ra5pona. Za lipke d > 16 mm ra5pon gradica je 110 ern, za sile P/2 razmak 11.20 ern. Armiran;e gradica glatkom armaturom GA 240/360 prikazano je na 51.3 i 4, a detalj zgloba na 51.5 i 6. ~ipke koje III ispituju moraju biti bez ikakvih pramaza, bez tragova korozije i brifljivo o~ilCene od masti ili drugih primesa. Dufina sicrenja lipki je 10 d. Ulidreni deo je limetri~no postavljen u odnosu na osu ..ake polovine gre, dice, dutine I, na II. 1 i 2. Na ostalim delovima (dolovi n lipke, fiee, odvajaju sa od betona navlakama ad pl..stike.

51 sa dye koncentrisane

Izreda

lI"ed iea

Beton za gredice sa sasto;i ad r~nog IJjunka najveeeg pr~nika zrna 16 mm, ~i;i je saltav definiSlln vef.. tirn propilirna za baton I armirani beton.

I izelanje

IA VEZNI ZAVOD ZA STANDAltDlZACUU

s.-

2 JUS U.MI.090

1041
Na 1 m' gotovog beto.. upotrebljava se 250 kg cementa PC 350 sa dodatkom do 15" zgure, $8vadoc.. mentnim odnosom od 0,66, odnosno 18 165 IVode .. 1 m' betone. Suva metavine sa mela 1 min, a posle Meanje beto.. obavlja se u m.'icama $8 vertikaloom ooovioom. dodatka vade mefavinl jol3 min. Beton 18 zbija u metalne kalupe pervibratorom ill ne potresnom Itolu. Ugrac!ivanje betone se obavlja u horizontaloom pololsju, tj. u onekvom u kakvom se i ispituje. Posle betoniranja gredice sa prekrivaju plaltifnim prekrivafima, radi sprefavanja lallivanja, i drle u kalupima 3 dana. Zatim se gredice fuvaju 25 dana na.temp..aturi ad 20 t 2C i villnosti 60 t tri tvrltoCa betone sa kontrolile na kockama duline ivice 20 em. Od $Yakemeavioa izrade se po 5 ".kocke, za odredenu seriju I mora se ispitati nejmanje 9 kontrolnih kocki. Dozvoljena je upotreba kocki duline ivice 15 em, pri femu sa mora uzeti i koeficijent redukeije. tvrltota betone posle 28 dana mora izoosi. ti od 23 do 32 MPa.

Ispitivanje

gredica

Vedenje gredica iz kelupa, njihov transport i montals u urecSajuza ispitivanje mora sa izvoditi bez potr.. $8 i promena medusobnog pololsja. Gredice sa postavljaju preko dva pokretna Illiita i opteretuiu sa sa dve koncentrlsane sile koje se preoose ""eko dva pokretne uredaja. Prlrast opterenja mora biti takav da se u lipki, lici, obezbedi sledeei priralt napo..: 0 80 180

- 240 - 320 - 400 - 480

-

- -

MPa.

Veza izmedu napona u feliku a A.a. P =--.!. 1,25

za uzorke tipa A (d < 16 mmJ

I ukupna sile P data je izrazom:

Za uzorke tipa B (d> 16 mm) A. a P = --.!. 1,50

gdeje: A - povrllna ispitivane lipke,lice, u mm'..

PovaCenje sile u Intervalu vati konltantna Merenje Ispitivanje klizanja Pj do Pi + 1 mora da sa izvrli za 30 s. Na kraju svakog intervala mora sa odrla. sila $Vedo stabilizaclje klizanja, ili najvile do 2 min. izvodi sa na pofetku na fela grede. savladivanja adhezlje ill do loma lipke. i na kraju $Vakog intervala komparaterima tafoolti 1/100 mm,

fije igle se oslanjaju

sa Obavlja ili do potpunog

Kako do savladivanja adhezije ne dolazi inovrerneno u obe polovine, to sa posle dostizanja duline kliza. nja do 3 mm u polovini grede fija je adhezlja slabija vrli liksiranje lipke -lice da 58 spri dalje klizanje i opet nanavlja da bi se adrldila slla kllzanja i u drugoj polovln; grid ice.

Rezultati
Z. ...ku ra dulini

ispitivanja
fazu optereeenja obavljaju sa fltanja ill sa mogu direktno snimatl krive P

kli;:anja lipke -lice,

Na osnovu toga mogu se za dato i<lizanje odrediti

- I!./. u feliku. i naponi gde I!./ OO9Ov..

125 P a = ~za gredicetipa "A", i A 150P a. A za gredice tipa "B",

. -=---

1042

JUS U.MI.090 Strl"" 3

Pratpostavljajuti da postoji ravoomerna ra'podela napona po dulini ,idronja lipko -lici/d' zijl dobija SOiz obrasca:

napon adhl'

l' d

- !.-~. /d
"d

.A

0" d' ~0 4"d.' 10 40

Klizanjima

lipki od 0,01; 0,1 i 1,0 mm odgovara ulazi u srednju

srednja vredoost

zenja od 1,0 mm, ta vredoost Ovi naponi za robrastu armaturu

vrednost.

Ako 10m gredico nastupi V;II kli. Tdm' Lom mora da so do,i pri dostizanju klizanja ma. lomu.

njog od 0,5 mm. Pored napona T odredujo se i napon T koji odgevara dm dll moraju da izoose:

Tdm;;'S,O-d Tdu ;;'13,0 -d.

d oznaava pretnik ispitivanllipko izrden u 1/10 mm.

Izvdtaj

0 ispitivanju

Za svo vrsto ~olika ze armaturu proizvodac jo dulan da ima izvlttaj 0 obavljooom ispitivanju adhlzije colika u betonu.
Pri uvodonju I,pitivanja oovih vrlta colika ili promoni se obavljaju lipku, na tri procnika lieu oblika (robrasti ~llik), proizvodac armature: jl dulan da obavi ispitiva. Za la

njo adhezije ~elika u batonu. lipki, lica i'pitivano mali, srednji i veliki precnik. 12 rezultata svaku ispitivaou mora se i,pitati po 6 gredica II adhlziju, !to dajl u kupoo

lipku odr"'"nog pretnika. Kao merodavna ulima se najmanja vredoost rezultata. Ispitivanja adhezije se obavlja u organizacijama udru!enog reda rogistrovanim la ovu vrstu ispitivanja.

Tip A
P/2
ur~r:1oi .zQ ""er~"le i Jclizq,,~ 10

P/2

'I

r
I" .10 375

'"

.10

s
&S
Slika 1

3',S

St..n. 4 JUS U.MI.09O

1043

:
It

Ii

IS

... tit
CI.:

C"I

~
'"

:!!

en

C:1

g: ~: .,,! ~ ~. \11 ~.

1 ::3
) It. i-:::

. I tJ

~:

'

--

--

1044
TipA -~-l1.5

JUS U.MI.090 5

10,

-"

-2~~_.10

Stika 3

~i~ 1
.

nr===t===i1

'
II
I~

15

I 33,5

I
I

II[

:1

~
Tip 8
1

~5
60

I...:"
I

--------

55

~
.L

1 -)
1/

13 f--=-..j

56 D1 56
Slib 4

5,

6 JUS U.Ml.090

1045

Tip A

20

20

90
Slilcl 5

Tip B

20

20

::) lID

100

SIika6

Na-

mllljInjo IopubI1e"", 1 --'lot...

t"""'"

SRStbQebr. 1~1/74-02od 4.111974. 4 ...",--

-..

nep-

-'u

-.....

1046
JUGOSWVENSKI STANDARD SA OSA VEZNOM PRJIaNOM ad 1987-02-26 PrllVllnlk br. 07.1864/1 ocI11186-04-21; Slufbeni list SFRJ, br. 70/B6. GRADEVINSKE ZAVARENE ARMATURNE MREZE

Ukupno

strana 9

JUS U.M1.091
1986.

Su/ding"

weld1!d ftlinforclnp

steel fabrics

Predmat

standarde

.
uslove Z8 Izradu i isporuku grac!evinskih zavarenih armaturnih mreta (u

Ova/ standard

utvrc!ule, tehnleke mrefe""

daljem. tekstu "arma!tlrne

Definicije
Armaturn. mr~fa je mref. ad eelienlh fl'ca (1lpkil postavljenih u dye paralelne ravni. Zice (Iipke) ledne ravni su uzdufne I mec!usobno paralelne, . fica (Iipke) druge ravni su popreene i takoc!e paralelno. Uzdufne I popreene flc. (1Ipke) 18 mec!usobno ukrltaju pod pravim uglom i na mostima ukrltanja su spojene elektrootpornlm zavarivanlem.

Podela i oznake
Razlikuju 58 sledetl tipovl armaturnih mrefa:

tip R, uzdufno nosivo, tip Q, obostrano "osive,

tip Ax' ZI zidove.

Meterijel Osnovni materi/al za prolzvodnju armaturnih mrefa je vueena teliena fica kvaliteta prema standardu JUS C.B6.013,

Postupak
Armaturne

izrede
mrefe 58 Izraduju na ma!inamll posel1no Itor.struisanim za tu $vrhu.

I kdaqe

SAVEZNI lAVOD ZAsrANDAJlDaACUU

SIr",. 2 JUS U.MI.091

1047 6
8.1 6.1.1
Oblik i mere Armaturne mre!e Oblik armaturne mre!e prikazan je na slikama ad 1 do 3, a m~re su date u tabelam. ad 1 do 3. U z d u ! nOn 0 s i v. arm a t urn. m reI e It i p RI

d ---, \

.
:;

.! ..... .....

~Yr

-;~
b

Y:/

Slika 1 Na slici je;

.
t 0 d

rastojanj. ~zdu'llih lica (Sipkil rastojanj. popre~nih lica I!ipkil preenik uzdulnih lic;: pr.enik popreenih lica

1048

JUS U.Ml.091 SIr.n. 3

I - dufina armaturne mre:!e b !irina armaturnemrefe prepusti uzdufnih fica preko krajnjih popretnih X I. Xl

YI< Yl

Standardnemrefe uzdufno nosive(tip AIdate suu tabeli 1.

Tabela 1
Uzdu!no noslve mrefe (R mreJeJ Ozoaka mreJ:e uzdutne D Prefnik fice mm popr.tne d 4,0 4,2 4.2 4.2 4,6 4.2 4,2 5,0 5,0 5,0 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0 8,0 uzdu!no Raltojanje fica mm Povrtln8 preseka .lice ,",,"1/ml popretno uzdutnih popretnih Cutin. mrete mm Mass k9/rnl Mas. kg/kol".
(sa 1 % tolersn-

fica fica

prepu,ti

popretnih

fica preko krajnjih uzdufnih

cije)

t
250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 250 1,31 1,39 1,66 1,95 2,21 2,38 2,83 3,35 3.78 3,85 4,24 5,03 5.24 6,36 7,85 11,30 0.50 0.55 0,55 0.55 0.66 0,55 0,55 0.78 0,78 0,78 1,13 1.13 1,13 1.13 1.13 2,01 5000 5000 5000 5000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 6000 1.52 1.53 1,74 1,98 2.27 2,31 2.66 3,41 3,77 3.64 4,22 4,84 6,24 5,88 7.06 10,46 16.34 16,83 19.14 21,89 30,57 30.61 35,23 43,99 48,53 48,30 57,02 64,21 67,60 78,07 93,78 138,98

R-131
R-139 R-166 R-196 R-221 R-238 R-263 R-335 R-378 R-385 R-424 R-503 R-524 R-636 R-785 R-1130

5,0 4,2 4,6 5,0 6,5 5,5 6,0 8,0 8,5 7,0 9,0 8,0 10,0 9,0 10,0 12.0

150 100 100 100 150 100 100 150 150 100 150 100 150 100 100 100

"'"2 . 10mm';Y"Yl" T
Sir;n. za ,ve A mrefe je 2150 mm,

10mm';xl,xl

Str.n. 4 JUS U.MI.091

1049
6.1.2 0 b 0 sir a non 0 s i Yea r m a I urn e m r e 1 e It i p

OJ

~....

~-......

)(

y, "

a ,.. b

Y2

Slika

.f
0

Na slicije:

d
I

raslojan;e rastojan;e precnik precnik dulina

uzdulnih poprecnih uzdulnih poprecnih

lica lica lica mrele lica

armaturne

~irina armaturne

mrele lica preko krajnjih poprecnih lica preko krajnjih uzdulnih lica lica

XI. X,
YI. y,

prepusti prepusti

uzdulnih poprecnih

1050

JUS U.M1.091

Sfr.na

Standardn.

mrele obo.trano

no.;v.

!tip OJ date 50 U tab.n

2.

Tobel.2 D'MIca mr.l:. Prot.lk flee mm uzdufne D popratne d 5.0 8.0 8,5 7,0 8,0 8,0 8,0 10,0 12,0 uzdut:no Rastoj8nj8 tic. mm PovrIiM pmelca flea cm2/ml uzdufnih poprefnih DuflM mr.fe M8. kg/m. M... kg/kom. (sa 1 toleran. " cijeJ

popretno

t
150 150 150 150 100 150 100 100 100 1,31 1,88 2,21 2,57 2,83 3,35 5,03 7,85 11.30 1,31 1,88 2,21 2,57 2,83 3,35 5,03 7,85 11,30 5100 5100 5100 5100 5100 5100 5100 5100 5100 2,12 3,05 3,60 4,16 4,44 5,44 7,90 12,34 17,76 23,25 33,44 39,47 45,81 49,68 59,65 88,49 139,18 198,95

0-131
0-188 0-221 0-257 0-283 0-335 0-803 0-785 0-1130

5.0
8,0 8.5 7,0 8,0 8,0 8,0 10,0 12,0

150 150 1150 150 100 150 100 100 100

10mm<x"x. <~

10mm<y,.y. <

2"

~;r;na za SV.0 mre!. j. 2150 mm.

Str.n. 6JUS U.M1.091

1051

6.1.3

Mr.f.

z. zldov.

hip

Rx'

11

)(

..... ......

.... )(

Y,

Y.?

Slik.3

N. slicij.: - rostoj.nj. uzdufnih fico rostoj.nj. popre~nih lic. D - pre~nik uzdulnih lice d pre~nik popre~nih lic. .

- dUlin. mrd. z. zidov. b - tirin. mreb z. zidov.

X,. X2
Yo. Yz

propusti prepusti

uzdulnlh POPre~nlh

lice preko krajnjlh popr.enih lica preko krejnJih uzdulnih

lice III sldronj.) lic.

1052

JUS U.:,I1.091 Strano 7

Standardn. mre!. za zldov. (tip AxI date su u tabell 3.

T.bela 3
Oznaka mrefe mm uzdu.f:ne poptetne uzdutno mm popr.eno Pre~nik flce Aaltal.nJe lica Pavrlln. preseka Du!ina mrefe mm kg/m'
)1'1

Muy

Prepusti mm "'2

Masa kg/kom. I sa 1 talersn" cije)

flc.o cmitml uzdu2nih popretnih

D R. -283 R)I -335 6,0 8.0

d 4.2 5.0

. 100 150

t 250 2!1O 2,83 3.J5 0.55 0.78 3400 3400 2.66 3,25 50 50 850 850 19.34 24.02

<2 ~irinaza sv. Axmre!. j. 2150mm. 8.2

Aazmacllzmedu fica Aezmacllzmedu fica armaturn. mrafe moraju IspunjavaU sledec. uslov.:

10mm<y"y,

II

t<3a (a+tl<40cm

8.3

Ods1Upanj. od obllka I mera Dozvollava Uz obav.znu D . odstupanj. od oblika I mera datih u t. 6.1.1, 6.1.2, 6.1.3 ako armaturna mre!a ima Istu

noslvost kao tlplka mrefa. oznaku S, ov. mref. uzdufnih fica, moraJu Imati I sl.dee. oznak.:

d
I

- precnik poprecnih fica, - rastojanj. uzdufnih fica, - rastojani. poprecnlh fica.

precnik

7 7.1 7.2 7.3 7.4

KvaI itet
Uzdu!ne m.hanickih i poprecne fice armaturne mrefe poste zavarivan;a uslove standarda moraju u pogledu JUS C.B6.013. oblika, dimenzija i

osobina u potpunosti

zadovoljiti

Dopulteno odstupanl~ osr.og razmaka fica iZ:losi t 5 mm za poiedino okee, ali ukupno odstupanje na 10 uzastopnih okaca n. sme Izoositi vile od 20 mm. ~ice armaturne mrete moraju biti prave. Dopulteno odstupanje od pravosti fica (Iipki) iznos; t 10 mm. Arm3turne mrefe moraju blti rayne. Dopu!ten::>oc!stupanje od ravnosti iznosi t 10 mm. ~Iee armaturne m..fe moraju bit! bez naprslina i mora;u izdrfatl savijanje od IBO. oko valjka ciii Ie precnik cetiri puta veei od pr.cnika nosivih fica. Nosivost zavaranog spoja podufnih I poprecnih tic" armaturne opterecenja na ImicanJe fica na mestu zavarenog spoia. mrefe odraduje so ispitivanjem

7.5

Stro..e JUS U.MI.091

1053
Armaturna mreb ispunjava us/ove u pogledu nosivosti zavarenog spaja ako je:

Sx gdeje:
S)(

;;. 0,35 X F. X

0.2

nosivost var.,
povrlina minimalne preseka fice voteg prefnika, granica razv/afenja, po srnndardu JUS C.B6.013.

Fa 0,2

8 8.1

Ispitivanje
Merenje prefnika podufne j poprefne armature vrli II na gotovol ormaturnoj mrefl na tri susedna mesta u dva ortogona/na po/of.;a u razmaku od prib/ifno 150 mm. Arltmetifka srednja vrednost II uzima kao prefnik. Merenje prefnika vrJI se sa tafnolCu od 0,01 mn!. Mehani/!ke osobine kontrolilu se posle zovarivanja armaturn. mrefe prema standardu JUS C.A4.002. Osni razmak fica u zavarenoj armaturnoj mrefl meri II! sa tafnolCu od 1 mm. Svaka dimenzija ustanovljuje se kao aritmetifka srednja vrednoSt 00 trl merenlL Merenje provostl !Ipki u ravni armaturne nlrefe viii se no taj nafin !to se no krajevima fiee zategne felifna traka e lenjirom, sa tafnolCu 00 1 mm, Izmerl OdStupanje.. Merenje ravnosti armaturne mrefe vrl; se no ravnoj horizontalnoj I'OOloz;na kojoj ermaturna mrefa lefl I merl se sa tafnolaJ ad 1 mm.
Ispitivanje savijanjem vrli II proma stondardu zlvorenog JUS C,A4.005. oblika koo na sUei 4, i~onim iz .rmllurne

8.2 8.3

8.4 8,5

Ispitivanje nosivosli mrefe.

mestu vrli 58 nu uzorcima,

,~

~t
u
20D
Slika4
Brzlne pove<!anja silo Sx prilikom ispitivanja nosivosli zavarenog masta

~rne sme biti ve<!a cd 2000 N/ So

Kontrola
Kontrola

kvoliteta
kvallteta ormaturne podufnih ,"refe u proizvodnjf i pre stavljanja u 'promot Inrefi obuhvata: cd broia " mrefa

merenje

pre/!nika

i poprefnih

fica u armaturnoj

I vrJi se ne 1

1054

JUS U.MI.091 Strana ~

10
10.1

proizvedenih na jednoj matini za 8 h rada; ispitivanje mehaniekih osobina podufnlh I popreenih fica, posle zavarivanja, na 1 % ad broja proizvedenih mreh; - merenje osnovnog razmaka tipki prema t. 7.2 na 1 "od broja mreh proizvedenih nalednoj malini za 8 h rada; Ilpitivanje pravostl tipki prema t. 7.3 na 1 od broja mreh proizvedenih na jednoj matini za 8 h rada; Ispitivanje sevijanjem prema t. 7.4 na test" uzoraka lseeenih iz armaturnih mrda Istog tipa, proizvedenih na jednoj mdinl za 8 h rada; kontrolu zavarenog mesta na 12 uzoraka prema 1. 7.6, Ileeenih iz armaturnih mrda iltog tipa, proizvedenih na jednol matin; za 8 h radio

Ozna~vanje

i isporuka

U tehniekoj I drugoj dokumentaeijj I porud~blnama armaturne mrefe tlpa R, a I R. oznaeavaju se oznakom: MrefaX JUS U.M1.091 gdeje:
x - oznaka mrde prema tabelama I, 2 I 3. Primer: Uzdufno nosiva armaturna mrda R-196 oznaeava se:

Mrefa R-196 JUS U.M1.091 10.2 Armaturne mrde prema 1. 6.3 oznaeavaju se: MrefaSX"XtXDXd gde je: S !USU.M1.091 X/Xb

oznaka da su armaturne mref~ izradene prema t, 6.3,

uzdufno rastojanje u mm,

" t
D d I b 10.3 10.4

popreeno rastojanje fiee u mm, uzdufni preenlk fiee, popreeni presek fice u mm, dufina armaturnemrefe u m,

tirinaarmaturnemre!e u m.

Armaturne mrde isporueuju se u vezama pogodnim za transport.

Metalna ili plastiena ploeica prievrtcena na svako! vezi istog tipa mora sadrfati sledece:

firmu odnosno naziv proizvodaea Ii znak ako ga ima),

oznaku "Tlrefe prema star.dardu,

broj komada u vezi.

Veza sa drug'm standardima

JUS C.A4.002- Mehaniekaispitivanja metala

- ispitivanje

zatezanjem

JUS C.A4.006 - Ispitivarojeeelika savijaniem JUS C.86.013 - Vueena eeliena fica za zavarene gradevinske armature. Tehnieki uslovl

N. 01nowUmill~nja Republitko, sekrctarijata 13 kulluru SR Srhijc hr. 41 J.81/7"~2

ad 4.11 1974. ne plata Ie porel na promet

Siampa SaVt:lnizamd ZJ!ltandardiladju - Bcosnd

UDK 691 S7'OOI 4

JUGOSLOYENSKJ sr ANDARD SA OBA YElNOM

PRIMENOM ad 19B7-Q5-23

.1055
Bi-ARMArURA T.lmicki uslo.;

JUS
U.Ml.092
1987.

Pravilnikbr. 07-93/66 od 1987.()3.oo;SlufbenllistSFRJ,br. 31/87.

~Buildings welded reinforcing

I
steel/abrics. Teclmical require~nts

1
Predmet standarda
I

utvrCluje tehnicke uslove za iuadu i isporuku Oi-armature. je oblikovana armatura koja se sastoji od dye uzdutne, okrugle, hladnovucene tico. medusob no spojene elektrootpornirn zavarivanjern. poprecnirn pravougaonirn Jipkama (precke). Oi-armatura oznacava se slovima Oi. j brojem koji (lznacava precnik uzdutnib tic. izraten u desetinama milimetra. Oi-armatura

Ovaj standard

2
2.1

Materijal
,Podutne Jipke za 1I!.annaturu pro!zvode se ()d vucene. ceH~ne !ice kvaliteta prema JUS C.B6.0I3, oznoke 2. 680/8ooi moraju irnat! slede~ osobine: standardu

2.2

modul elasticnosti 'Karakteristicne vrednost! Popre,cne Jipke proizvode

- karokteristicnu zateznu cvrstocu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . 0= 800 N/mm', - karakteristicnugranicu'o~', . . . . . . . . . . . . . . . , ......,.......... - karakteristicno relativno !zau!enje . . , . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 00' = 680 N/m', , . . ". . . . '. . . ~ =5 %.
"""""""""""""""'

predstavljaju vrednost! sa froktilom 5 %. se ~d mekog celika obl!kovanog-hladnirn

E = 2,0 do 2,1 . 10' N/mm'. postupkom,

10

Oblik i mere Na slici I prlkazanje oblik Oi.armature.

f-.

19
gde je:

c~
Slika I

e,

e - unutra!nji razMak podutnUllica, d - precnik uzd"tnc armature, C - razmak osovina poprt~lle armature, v - visjnapre~ke popre~ne armature,
f !irina pre eke popretne atluature.

I izelanj.

SA YEZNI ZA YOD ZA ST ANDARDIZACIJU

1056

70

, I

12

~,,,,\' ~i
C)

\Q

.
~

~~-

- -

-1-

I
<:) ~

"")

25
<:> ;!

-.1.
,~ SO 100

~.-1
65"

~'
LI't \0

0:
'\

~t

19,5

2S

Slika 2

.
~
-0 '" S 95 5

I 1",' .... I
5"

1057 J
B,.arm.tur. se ploizvadi u devet tipava. Tip se abeletava brojem kOj' oznacava pre~nik uzdutlle hoe izraten u dese linama milirne tra. Mere i aznake pajedine Bi.armature prikazane su u tabeli. Oznaka Bi.armature predstavlja pre~lIik padutne tice izraten u desetinama milime tra.
Mert" u mm

Oznaka Oi.armature Bi 31 Bi 36 Bi 40 Bi 50 Bi 69 Bi 80 Bi 89 Bi 98 Bi 113 unutra~nji razmak (e) 20 20 20 :0 20 20 20 20 23

Podutne lice precllik (d) 3,1 3,6 4,0 5,6 6,9 8,0 8,9 9,8 11,3 povmna (A) :Jcm2 0,15 0,20 0,25 0,50 0,75 1,00 1,25 1,50 2,00 r.zrnak izmco1u osovina (c) 95 95 95 95 95 95 95 95 95 yjsJIIJ (v) 3,0 3,5 4,0 5,5 7,0 8,0 9,0 10,0 12,0

Precke
$irjJ1J

(!) 2,5 2,5 3,0 3.5 3,5 4,0 4,5 5,0 6,0

4 4.1 4.2 4.3 4.4

K valilet Uzdutne tice za Bi.armature moraju u pagledu ablika, mera i mehanickih osobina u patpunosti zadava. . Ijiti uslove standard. JUS C.06.013. Dazvoljeno odstupanje unutr.~njeg razmak. podutnill ticaje od
Dozvoljeno odstupanje osovinskog razmaka precki iznosi do

I mm do + 3 mm.

+ 5 mrn.

Cvrstoca zava~nog spoja podume tice i p~cke Bi.armatu~ uzorka isecenog jz Bi.armature, prema slici 3, mora biti takva da naprezanjem precke na smicaJlje izdrti pritisnu silu izracunatu prema obras. eu:

~
gde je: Sk Fk pritislla sila, povr~ine prcsekajedne

Fk . 4

.,

:lice Hi-armature, vara na kIdalie. i uloki uzarka za nj". isecenog jz Bi-armature, prema slici 3. mo-

ao~- granica velikih izdufenja.

Na slici 2 data je poluga za ispitivanje 4.5

Karakteristicna zatezn3 ~vrstoca podutne armature

ra biti 800 N/mrn2.

Slika 3

4.6

Podutne tice B,.armature moraju bez naprslina ,zdrzati na mestu vara savijanje ad 180. oko vaJJ~ ciji je prccnik lest puta veti od precnika tice.

1058
5
5.1

Ispitivanje
Merenje precnika podufne armature vdi !Ona gotovoj armaturnoj mrefi na 3 su!Odna mesta u razmacima od pribli1no ISO mm, a aritmetlcka srednja vrednost vafl kao precnik fice. Merenje precnika vdi Ie sa tacno!Cu od 0,01 mm. MehaniCke osobine kontrolilu Ie pOsle medusabnog spajanja !ipkl zavarivanjem prema standardu JUS CA4.002. Unutra!nji razmak lipid I osovinski razmak precki u annaturnoj mrefi mell se .mernim trakama iIi po. micnim merilom sa taCno!Cu od 1 mm. Svaka dimenzija !Oustanovljava kao afitmetiCka srednja vrednos! od 3 merenja. Cvrstota vara na mestu spajanja uzdutne lipke i preCke ispituje !O(na uzorku, sI. 3) naprezanjem preCke na smicanje do loma. Ispitinnje Cvrstote na zatezanje podUfne Ipke uzorka !seCenos iz Bi-armatule vIII se plema standardu JUS C.A4.002. Ispitivanje savijanjem Bi-annature vIIi se prema standardu JUS CA4.005 it. 4.6 ovoga standarda. Kontrola kvaliteta

5.2

5.3

5.4
5.5

Kontrola kvallteta Oi.armature nIl se u toku proizvodnje I pre stavljanja u prom.!. Za lVa ispitivanja predvidena u t. 4.2, 4.3, 4.4, 4.5,4.6 ovoga standarda uzimaju se po trl uzorka od lVakogprom. proizvedenog u jednoj smeni i !slom ma!lnom. Uzorei se uzimaju u ravnomernim razmaeima u toku m1ene. Oznacavanje
U tehnlCkoj kom: Oi.X JUS U.M1.092

7 7.1

i isporuka
i drugoj dokumentaeiji i porudfbinan1a BI-armalure po ovom slandardu oznaCavaju se ozna.

gde je: Bi - Bi-armalur., X - oznaka Oi.armature. Primer: Oi-armatura sa oznakom Oi40, Cije su uzdutne lipke preCnilea 4,0 mm, oznaCava se: Bi40 JUS U.MI.092 7.2
Bi-armatura !O isporuCuje u pravim !ipkama u koturovima, 220 cm. Hi svefnju fica Bi.armature mora sadriali sledece podat. Hi koturovima. preCnile kotura za Oi.31 do Bi-56 mora iznositi najmanje

Ako !O Oi-armature Metalna plotica ke:

isporuCuju

180 cm, a za Bi.69 do Bi-113 najmanje prlCvr!Cena

na svakom koturu

- naliv ili znak plOizvodaCa, oznaku tipa, oznaku standarda (JUS U.MI.092).

Veu sa drugim standardima JUS C.A4.002 - MehanlCka ispltivanja metala. Ispitivanje zatezanjem JUS C.06.013 - CeliCna fica za zavalene armatu.e. Tehnicki uslovi JUS C.A4.00s - MehaniCka1spltivanja me tala. StatiCka ispitivanja. Ispitivanje savljanjem
NI miajenjl R.p.b~tk.. ."" Su.n\pa Savuni znod 11 nanda.rdiuciju - Beolrad ..kI.tWjlll II tult.r. sa Srbij. br. 413-81 f74'()2 od 4.111974. no pll~1 so pore. n. promet

OK ~1.J28:666.982 JUC~LOVINSKJ STANDARD SA OBAVEZNOII '1IIIIEHOIi cd 1981.02.07 ZA$TITE Celijui betOD ARMA 1l.IRE PROTIV

-1059
KOROZUE

JUS U.N1.310
1981.
lilt SERl, br. 6/81.

I'rmJn&

br. 31-19603/1

od 1980.12-23;

Slufbeai

Cell.lle1llred

erminte.

inciuding

",. U1llted; Reinlo~ment

protection

qabut

corollon

Ovaj srandiud je Predmet

"".tllO 'ftlizijo",

.tllndarriil JUS U.M 1.060 iz J 9 72. gadine.

standarda

Ovim sUndardom Ie utvrduje hllitel i nafin proveravanja haJileta se uJta4uje u armirane elemenle od ~elijastoa Psbetonl i penobelonl.zaltite proliv korozije armature koja

Opsti uslon
Armalurl u eJementiml izra4enim od ~Iijastol betona morl biti zlJti~1 trajnu zaJtitu od korozije. RedslYom koje obezbe4uje

3 3.1
3.2

Sredstvl

za zaititu

Innltore

protlY korozije na armatulU i moraju

. !Cao sredstvi za Zaitilu armature proliY korozije kOnsle Ie mile na bazi cementa, sinleli~kih proizYOdai drusih proizvoda, koji obezbe4uju zaltitu annalure, prema odredbasna vos standarda..

Sredstva kojiml se vrti zaltila Irmllure proliv korodje ne smeju bili .esivna obezbe4ivali prionljivoSI za armalulU i ~elijlsti belon.

IspitIYlqje
UziDl8llje uzonka

..1

Kao uzorci za ispilivanje slute eplUvele Yeli~ine 160 mm X 40 rom X 40 mm sa liplcarna uzduZne Irmlture u sredini eplUvele. Od svakoa elementa koji Ie ispiluje iaeca Ie po 6 eplUveta i 10 po dye oka iSle tipke (primer na slici).

EprlJyera

...

I...

SAVIZNJZAVODZA STANDUDlZAOJU

1060

,-.I

Elementi jz kojih se isecaju epruvele II ispitivanje ne smeju biti oplereteni iznad deklarisanog optere~enja; pored lop, sa njima Ie prilikom transporta, uskladiStenja i uaradnje mora postuplti u skladu sa va2e~im propisima za psbeton i penobelon. Posle isecanja epruveta povrtine preleD armatumih lipki prematu Ie sredstvom za zattitu od vtaae 1 rde, npr. rastvorom hladnog bilumena na koji Ie dodaje sloj vru~ea bitumena. 4.2 Metoda ilpltiYmja Pripremijene epruvele Ie postavtiaju u klima-ure4aj u kojem Ie adaava retlm vlatnosti i temperature prema labeli.

Promena

Temperatura

c
2S t 2 od 2S do 40 40t 2 40 do 2S

Relatima vlatnost vazduha %

Trajanje h
(

Klima I Zagrevanje Klima II HIa400je

3 90t S 1/2 16 1/2 4

Posle 28 cik\usa (28 dana drtanja u kIirna.ure4aju) prizme Ie vade i odslranjuje so mill ~Iijaslog belona sa eele povrline lipke. Stepen korozije na povrllni lipke Ie procenjuje uporedivanjem sa etalonom slepena zardalosti datom u standardu JUS C.T7.302. Ocenjivanje zaltllne vrednosti filma vrli. Ie tako da se lipka okre~e oko uzdutne Ole i uporeduje sa slikom (etalonom) koja najblite odiovara koroziji (stepenu razvoja rde) na posmatranoj povrlini lipke, elme Ie odreduje zaStilna vrednosl fllma. Kvalilel zaStile annature protiv korozije smatra Ie zadovoljavaju~1m aka zaStilna vrednost ftlma nije ocenjena ni najednom uzorku manje od 7. U standardu JUS C.T7.302 elalon 10 oznaeava povrlinu bez rde, a elalon I oznaeava povrlinu koja je eela zardala.

Veza sa drugirn standardlma

JUS U.NI.300 - ('.lijasli belon. Proizvodnja primena i ispitivanje prefabrikovanih .Iemenata od JUS U~'1.302 - Celijasti beton. Annirane krovne i meduspratne ploee od gashetona i pooob.tona AIs UNI.304
JUS C.T7.302

- Celijalti beton. Armirane zidne plcee od .ubetona

I penobelnn.
sredstvima

Stepeni

Tn'"

rde na povrlinama

zatti~nim

premaznim

N. 0810.,.miq.nj. "pubUtt..

let..,."...
Slamp.

.. tull",u SRSrbi. br. .13-&./7..02 ad.. 0 197.. noplab Ie poru na promel

S.""I" s II IIandardiza<,u

- ."l1ad

ZA PRETHODNO NAPREGNUTI BETON

CELIK

DK 666.984

IUGOSlOYENSKl STANDARD SA OIAVEZNOIol p~rlolNOIol od 198J.Q2.11 Celiei za prednaprezanje PROVERAVANJE GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I POVR~INE ~ICE. ~IPKII U~ADI

1063

JUS C.K6.033

Pravilnik br. 60-17396/1

1982. od 1982.1 1-10; Sklibeni list SFRJ. br. 74/82.

Prestressing steels.

Testing of geometrical

properties

wirrl$ bars IInd strands

Predmet

standarda
se utvrduje postupak la proveravanje konstrukcija geometrijskih karakterirtika lice, !ipki i uladi la (u daljem tekrtu: ~elici la prednaprelanjel.

Ovim standardom

~elike koji slule za ilradu prednapregnutih

2 2.1

Uzimanje uzoraka
Uzorci se uzimaju ispitiyane kolitine U proilvadnji Za kontrolna porekla,

- pri kontrolnim
se uzimaju

nasumice.

Ito ravnomernije

iz proizvodnje

- pri ispit;vanju u proizvoonji, odnosno iz

istog pre~nika i pore kia, pri cemu i ad lice, !ipki i uiadi istov precnika

ulorci

ispitivanjima. po Skupinama, ad lice, !ipki i uladi uzimaju po skupinama,

jedna skupina ne mole biti ve~a ad 10 tona. ispi!ivanja uzorci se takode pri cemu jedna skupina ne mole biti veea ad 20 tona.

2.2 2.3
2.4 2.5 2.6

Uzorci se uzimaju ad jednog kraja kotura lice i uladi ili kraja lipke. Naimanji brOj uloraka za proveravanje geometrijskih karakteristika pri ispitivanju u proizvodnji je 12.

Najmanja dUlina za lice i !ipke la devet uzoraka je 500 mm, a za tri uzorka 1000 mm.
Najmanji braj uzoraka pri kontrolnim ispitivanjima je 5. -

Najmanja dulina uzoraka lice, !ipki i u!adi je 1000 mm.

3 3.1 3.1.1 3.1.2 3.1.3

3.1.4

Proveravanje

mera i dozvoljenih

odstupanja

Tatnolt meren;a
Pre~nik lica, tipki i uladi meri so odgovarajucim Velic;na udubljenja profilisanih instrumentima sa tacno!Cu ad 0,01 mm. fica i visina rebara rebrastih Jjpki j duzine koraka paulavanja sa tacnoscu ad 0,1 mm. od :t 0,5 %. mer; se na du!ini od 1000 mm sa tacnoscu ad

se adgovarajuCim

instrumentima

uzadi mere

Masa uzoraka se meri vagom sa ta~noscu Prayost, tj. odstupanje :: 1 ml":1.

od praye IIn.je fica sipki i uiadi,

3.2 3.2.1

Nacin merenja Vel it ina precnika glatkih zica i sipki i iica ute:a ras10janju ad 150 mm. mora da bude u granicama dOlvoljenih odstupanja koja su utvrdena la celik meri se na svim uzorCima, U dva upravna prlvea, na tri

mesta, na medusobnom 3.2.2 Svako pojedina~no

merenje

Ii prednaprezanje. 3.2.3 Velieina povr~ine popreenog preseka glatkih lica i !ipki proverava so prema obrascu:

A~

-d2 "
4

umm2 '

I ildanj. J

SAYEZNI ZAVOO ZA STAND..~nqM1lU

1064gel. j.:
d

izmeroni pre~nik fice u !ipki, u min.

3.2.4

Velicin. povr!ino poprocnog presek. profilisanih fica rebrastih !ipki i ufadi proverav. se merenjem m.se i dufin. uzork. i izracunava se premo obrascu:

= 1000 ~

Lm.

u mm1

gde je: m

m, 3.2.5
3.2.6

masa uzorka, u g. zapreminsk. masa 7.B5 . 10-3 g/mmJ za celik, L - dufina uzorka, u mm.
poprecnog preseka daje SOpojedinacno za svaki uzorak i kao srednja aritmeticka vrednost svih

Povr!in. uzoraka.

Dubina udubljenja tri uzanopna Dozvoljeno

profilisane dubine

fice i visina rebara rebrastih rebra rasporedena profilisane udubljena

!ipki mer. SOodgovarajucim

instrumentima

na

udubljenja odstupanj.

odnosno

aka sredine uzorka. fice iznosi najvi!e :!:0,05 mm. Dozvoljeno otstupa.

nje visine rebara rebrastih

!ipki iznos, najvi!e od 0 do - 0.2 mm.

3.2.7 32.8

Precnik rebrastih !ipki se ne odreduj.. Dubna koraka poufavanj. ufetl meri so na sredini uzorka. Merenj. Ie vr!i izmedu tri uzastopna talosa. Sve izmor.n. vrednosti moraju da budu u granicama najvete i najmanje vrednosti.

4 4.1 4.2

Pravost Pravost fica, !ipki i ufadi proverava so n. ravnoj podlozi merenjem odStojanja slobodno pestavljeno !ipke od rayne podloge i ods~~panja od v.rtikalne'ravni koja dodiruje uzorak a upravna je na podlogu. Pojedinacno vrednolti meronja no smeju da odstupaju od dozvoljenih vrednosti.

Stanje povriine Sranje povr!ine na uzorcima proverava se lupom sa povecanjem od 5 puta. Sve gre!ke naltale u toku pro. izvodnje jlj pri isporuci, kao!to su nabori. prskotine. zarezi, udubljenja, ugnjecenja, varovi. tragovi koro~ zije i dr". moraju se konstatovati i uneti u izvestaj.

Prikuivanje

rezultata
sa unose pojedinacne vrednosti svih merellja, a gde

Rezultati ispitivanja se prikazuju tabelarno. U tabele j je to prsdvideno. izracunavaju se srednje vrecnosti. ,...itaj 0 proveravanju geometrijlkih celiku: karakteristika firma odnosno

mora da sadrii Iledece: naziv proizvodaca. vrsta proilvoda.

al podatke

0 ispitivanom

kvalitet celika i

nazivni preenik. b) kolicina celika iz kojo su uzeti ulorci c) nafin uzimanja uzoraka. d) vrsta isptiivanja: proizvodna

i njihov broj,

ili kontrolna,

el tobele sa rezultatima meronja, f) opil stanja povr!ine i g) Iva druga zapafanja znacajna za ocenjivanje

rozultata.

... O8IOWrni8jenj. A8pUbUekog_k,...rij..

u kultUN SR Srbij8 br. .13-81/7~2 -

od 4.111974. ne pI~. 8eoIr8d

por8Z M prom8t

Sc.wnpeSlwNni ..,oct a. .""-'n:liZ8Ciju

OK 868.984

IUCOSLOVENS~

1065
t.'iei Z8prednlpnlZ8nje ISPITIVANJE ZATEZANJEM Pravilnik br. 60-17396/1

rr ANJ)UD
SA alA \'EZNO" ra'IoIENO" od 1~2.11

JUS C.K6.034

1982. od 1982.11.10; Slutbeni list SFRJ, br. 74/82.

p_rr_lIf/$ttIM..

7",'a taft

1
1.1 1.2

Predmet stand-dl
Ovim standardom se utvr"uja po$tupak ispitivanja zatezanjam telitne lice.lipki i uladi za pradnapreza. nje, sa definieijama i nil! inom oznll!avanja koji se korilte u gra"evinar$t\fU.
Karakteriatik. koje sa odreduju po ovom standardu au:

- modul elaStitnoni, - napon Hi aila pri kojoj nastaje nepovratno izdulenje 0.2 'Jr., - zatezn. tvrstoa, - nepovratn~ izdulenje poale prekida u zoni sa konb'akcijom od~osno
dijagram napon-izdulenje ili aila-izdulenje, - kantrakeila popretnog preseka.
Napomena: Ostale karakteristike dardu, navedene koje sa mogu odrediti po potrebi,

van ZOne kontrakelje.

ukupno

izdulenje

pri maksimalnoj

sili,

ili na poseban zahtev po OVom stan.

au u tabeli.

Princip
nll!in Ito sa lica. fipka ili u!e izla.!u zatezanju koja sa u toku ispitivanja mole menjati za t 2C. Sobna temperatura mora da bude navedena u izveltaju ispitivanja. temperaturi Ispitivanje se izvodi na tej obieno do prekida. na $Obnoj

3
3.1

Definicije
Povrtina Ao Au

i ozneke

POPre/!nog pre18ka povrlina popreenog preseka epruvete pre poeetka isp,itivanja u mm2; prekidna povrtina epruvete je najmanja povrtina popreenog preseka epruvete posle prekida.

3.2

Merna dullna

3.3

'0 - merna dulina epruvete je rastojanje izmedu krajnjih mernih znaeki pre poeetka iapitivanja. u mm; merna dUllna prekinute epruvete je rastojanje izmedu mernih znaeki prekinute epru\. J, u mm; 'm - ukupna merna dUlina .pru..te izmedu krajnjih mernih znat.ki pri mak:imalnoj Slii. 'zdulenje

'u -

e
ft

- relativno izdu!enj. j. promena duline eprwet. hva se u procenti"'a od pot.toe mern. duline izm."u dYemern. teek. pod d.jstvom sil. i izra. '0; ukupno izdu!enje koje odgovara odgovaraj~am nominalnom naponu, tj. se u 'Jr.. koje u in. bija kada sa napon povetava od nule do n.k. odreden. vrednos<i i izralavaizdu!enje Simbolse dod.ksu ime oznaku utvrd.nog napana;

I izd..je

SAVUNI ZAVODZArr..v.".nqAaJU

1066

,m

E"

ukupno dobijene prekidno, prekidno, prekidno, elastitno

izduhnje

koje OOgovara maksimalnoj kOjE OO9Ovara datom polto

sili izralava se u %; naponu, OOredeno kao deo napovratne detormacije dati napon, i izra.tava se u %. Sim.

nepovratno

izdufenje

nakon rasteretenja, tj. nepovratno tj. napovratno tj. napovratno izdufenje

je prethOOno bio dostignut prekinute epruvete, u %;

bol u indeksu odgovara E",

Ep'1 Epr2

indeksu utVrdenog napona; izduhnje izduhnje izdu!enje koje obuhvata van kontrakcije, kontrakciju, u %; u %;

E.

koje se dobije iz OOnosa: 0

E..
gdeje:

a dati napon, E modul elastitnosti (simbol u indeksu OO9Ovara indeksu propisanog napona), (E -E I - neproporcionalno izduhnje koje OO9Ovara atom naponu. d t . .

3.4

Kon1r8kcija popretnog p

ka preseka ..edena na povrtinu preseka epruvete pre optere-

- lomno sufenje - kontrakcija popretnog

tenja, u %:. Ao-Au

Z.
3.5 Sila

Ao

F
3.8

- sila,uN;

F m.. - maksimalna sila, uN. Napon a ao"

a,

- iIi 0,2 %. Oznaka u indeksu OOgovara vrednosti ovog izudfenja, u Mpa; - granica Iet.n;a j. .napon u popretnom preseku apruvete. koji od9Ovara sm no konvencionalno;
grania te~enja. Ako na dijagramu napon-i>dufenje postoji podru~je te~enja. za at OOgovara naj. sili F m..' manji napon iz ovog podru~ja, u MPa; preseku apruvet. detinisan. koji od9Ovara moksimalnoj Ao' karakteristike.

- napan ..eden na potetnu povriinu presek epruvete koji OO9Ovararenutno;sili F, u MPa; t Ao' granica .Iastitnosti j. napon pr; odred.nom neproporcionalnom izdufenju (, .), obitno 0,1

zatezna ~vrstoCa j. napon u popre~nom

3.7

U tabell i na slikarna od 1 do 7 navedene

su i oznet.ne

-1067

Broj sa .1ika 1004 1 2 3 4 5 6

7 8 9 10 11 12

Oznaka

1)

Oznaka3)

NazivZI

d Ao Au 10 Iu I,
E Ep fpr et Etm I I
i

do So 5u Lo Lu

Pre~nik Povrina popre~nog preseka eprUvete Prekidna povrina epruvete Merna du~ina epruvete Mernadufina pre kinute epruvete
Ukupna du~ina epruvete Relativno Nepovratno izdubnje izdu~enje koje odgovara datom naponu izdutenje prekinute epruvete

L,
P

Nepovratno Ukupno Ukupno

izdutenje izdubnje

koje odgovara datom napanu koje odgovara maksimalnoj sili

E. om.. at

Elasti~no izdutenje Rm R Rp Zatezna ~vrstoCa ri maksimalnoj sil; p Granica te~enja Granica elasti~nosti

13 14

15
1), 2)

uap

Oznak8 i nuivi u gradevin..ltVu koje. karin. pri projlktovanju.

31 Oznek8u novimJU5-standardima e.lik. Z8

~~.~
l
Ig <J...,E izdu!~nje '/, 51ika 2 Slika 3

N=

51ika 1

iZdu!enJe '/,

1068
Gm

E--E'
[
Izdu fenJe 'I.

0,6 am

Silica4

Slika 5

10

a)

lu -10 Eprl =-'100% 10 + + lu" = lu' lu'"

lu -lu'

b) I' lu' 1

t
Slika6

10

lu -10 Epr2 =-'100% 10 :>5d lu SIika7

.1069 4
UZimanje uzoraka Uzorci Ie uzimaju nasumice, Ito ra.nomernije iz proizvodnje pri ilpiti..nju u proizvodnji, odnosno iz ilpiti.ane kolieine pri kontrolnim ispiti.anjima. U proizvodnji uzorei Ie uzimaju po Ikupinama, od lice, Jipki i ulacli iltog pretnika i porekl., pri eemu jedna skupina no mole biti veta od 10 ton.. Z. kontrOlno ilpiti.anje uzorei se takode uzimaju po Ikupinama, od lice, lipki i ulacli iotog pretnika i po. rekla, pn temu jedna Ikupina ne mole biti veta od 20 tona.

5 5.1

Epruveta

za ispitivanje

Uzorei se ilpitu;u bez obrade, tj. u stanju u kome se nalaze. Uzorak pre ispitivanja mora do bude pra.. Dozvolja.a se samo rutno ilpr..ljanje uzoraka pogodnim netinom koji nete oItetiti uzorak Dipromoni. ti njego.e karakterinike Idrveni ili gumeni tekit). Najmanja dUlina uzor.ka za lice i lipke je 500 mm a za ufacl tak.a da dUlina ufeta "aja za ilpiti.anje mora da iznOli najmanje 600 mm. Ove duline mogu biti i veto akoizme"u eeljuniilpiti. to ure"aji za ure. ..nje zahte.aju.

5.2

5.3

8ro; uzoraka pri ispiti.anju u proiZVodnjiza (7 i (70,2tj. za F iF ku obraclu podataka. Za ilpiti..nje OItalih karakteriotika najmanji broj 0,2 mora je 12. Najmanji broj uzouzoraka biti dovoljan za statinit. r.ka pri kontrolnom ispltivanju je 5. Odnojanje krajnih mernih znatki od teljustl mora da bude najmanje d.a pretnika epru.ete. Kod ufadl 0'0 odltojanje mora da bude .ete od jednostrukog koraka I'OUfa..nja DIpetootrukog' pretnlka epru.ete.
Povrlina potetnog Prekldna povrlina popretnog epru.ete preseka Ao odre4uje se prema standardu JUS C.K6.033.

5.4 5.5 5.6

Au Ie odre4uje kao aritmetitka oredn;a .rednoot sa iotom tatnoitu kao I po. eetnl popretnl presek polto se izmere preeniei na mestu prekida u d.a upr..na pra.ea Patliivo pri. Ao' Ijubljenih prekinutih delo.a epru.ete.

Ug'avljivanje
0.0 uglavljivanje

epruvete

u uredaj za ispitivanje
prenotenje Iile na epru.etu, pri eemu .

ugla"jeni

mora da obezbedi ra.nomeroo i .ksljalno deo epruvete ne sme bitno oltetiti niti -Jeformisati.

Odredivanje

izduienja

i modu fa elasti~nosti

7.1

Odr""i.an;e izduZenja (E" Ep ili e.' i modula elastitnolti IE) .rll se uz pomat eltstenzometra. POItupak rlda sa ekltenzometrom Merna dUlin. 10 odgo.ara rastojanju izme4u stezaljki ekstenzometra. Kod utadi mema dUlina mora da iznosi najmanje dva koraka poutav.nja. O.a dUlina Ie meri sa taenoitu od 1 %, s tim do Odstupanje ne sme da bude iznad 0,5 mm. Tatnost ekstenzometra mora da bude tak.. d. odltupanj. ne b'Jd. .ete od 5 % od najmanje .rednosti koja se meri. Uzorak sa Dri ilpiti.anju izlate poeetnom napenu (70 kojl sa nalazi u granicama od 0,05 do 0,1 (7 Zatim se postavlja eltstonzometar a epru.eta izlate naponu od j; 0,05 (7 nja ispravnosti .kstenzometra. radi provera.a. Ciklusi Ie ponavlJ.ju we dok Ie ne dobiju Iste vredno<!i atitavanja. Ako Ie pri petom cikJusu ne dC'biju iste .rednosti, mora sa proveriti da Ii je ekstenzemetar ~)bro posta.ljen. POlle atilavanja izdutenja na skali ekStenzometra pri naponu (70poveta.aju sa naponi u jednakim inter. valima, do najvile 100 MPa. Kado brzlna deformacije postane .elika u oblasti plastitnih deformaeija, smanjuje sa interval napena pri kojima izvode otitavanja. Relativno iZdulenje Izme4u ct.a oeita'anja ne sme da rode vete od 0,05 %. -

1070

7.2 7.2.1

Odredivonje

modula olasti~nosti

IE) se na osnovu merenja ukupnog izduienja i odgovarajueeg napo-

Modul olastienosti

tico i iipke odreduje

na u tri intorvala izmedu 0,1 i 0,35 a",.,. klo srodnja ..odno.t 72.2 Madul ola.ti~no.ti uleta odredujo se no sledoei naein (slika 5):

ovih oeitavanja.

pre pocotka merenja uzorak se dva puta opteroeujo i rastereeuje izmedu 0,1 i 0,8 am..
zatim 51 u istim granicama pan i deformacije pri opteretenju odreduje obavlja opteretenje j rastereeenju. i rastereeenje ofitavajuci U odredenim intervalima na-

Modul olastienosti

se kao koli~inik

izmedu razlike napona 0,1 i 0,7 am..

i odgovarajuceg

izdu.

tenja pri treeom rasterecenju.

7:3 7.3.1

Odredivanje Ukupno

izdutonja (f,) koje odgovara naponu a odreduje se klo mir izmerenog odrediti: izdutenja za napon

izdutenje

izmedu 00 i a i izdulenja Ukupno izdutenje

iz odnosa 00 IE. .ili mote.e (kod utedi

(ftm) koje od!lovara mak.imalnoj pri upotrebi izdu!enje ek.tenzometra

Direktnim zometar ute

merenjem ne pokale

- do pucanja jedne od iical.

opterecenja dok ekstenrastojanje sile F m.. iz. (za Pri tome se zabeleii do dostizanja izracuna optereeenja

Aka je nemcguce medu eeljusti

driati ekstenzometar za ispitivanje u odnosu

na epruvetl do loma. vrii se poveeanje i nastavi sa poveeanjem na pocotnu duiinu

3,5 %. Zatim se ekstenzometar.kida.

uredaja

- do pucanja
izduienje

jedne ili vii< tica). Izmeri se rastojanje rastojanja

izmedu celjusti, epruvote

procentualni

odnos od

razlike izmerenih 3,5 %.

i ta vrednost

so doda izdu!enju

7.3.2
7.3.2.1

Nepovratno

pI

koje odgovara do napona 00'

naponu

a odreduje

.e kao razlika izmerenih

izduienja

pri na.

ponu a i posle rastere~8nja Radi odredivanja Ijen na podeoke Merna dutina

nepovratnog

izduzenja nepovratnog izduzenja

posle kidanja na duiini izdu!enja

(fpr) uzorak prekida

mora da bude pre opterecenja iznosi 10 d. epruvete.

izde~

koji se ne smeju protezati za odredivanje nepovratnog pribliie

2 d od kraja. nakon

7.3.2.2

Za odredivanje uzorkl Merna so pailjivo duiina pravoj liniji.

(Epr1)' koje obuhvata uz drugi na mestu rastojanja

i zonu prekida prekida izmedu i postave

iskidani delovi ose leie u pribliino

ito vii< jedan odreduje takav

tako da njihove ako je prekid

posle prekida duiine mesta prekida

se merenjem a).

dye znacke

na "edin; pribe6 nedostaje metritne.

merne pomeranju

(slika 6, pozicija du!ine

Ako je poloiaj

merne

da nema dovoljno podeoka za odredivanje izduienja I<pd) moie so {~jka 6, pozicija bl. Pri tome se uzima da je deo merne duzinelu"k.oji komadu.l.Isvajajuci taka da su deformaclje si.

na jednom komadu uzorka jednak Iv...na drugom

7.3.2.3

Izdu!enje

van kontrakcije

(Epr2) se meri na mernoj duzini tiji potetak 3 d od ~elju.ti naponu Islika 71.

odnosno

kraj mora da bude uda.

Ijen najmanje 5 d od prekida odno,no 7.3.3 Elastitno izdutenje !.J koje odgovara

odreduje

se iz odnosa fe = alE, pri cemu ie E odredeno

prema t. 72. 7.4 Odrodivanjo Kontrakcija kontrakcije poproenog preseka posle prekida (Z) odreduje Ao se za glatko tice i iipko proma obrascu:

Z2-.100

- Au
Ao

i daje kao pojedinacna Kontrakcija poprecnog

vrednost

uzorka

i kao srednja vrodnost fica uiadi tak""o

ispitivonog skupa. se odreduje na isti na~in.

prosokl pojedlnacnih

1071
7.5
Odrlldiv...;. Granice grani... allSti~nolti aO:Z "asti~nolti aO:Z adreduj. It iz dijegrama napon-izdul.nje vrednost svakog uzorka ocillvanjam napona ili Ii/. koja adgovara ili lila-izdul.nj., napavratnom Odrodivan;. Zat.zna Zltezna "rstOCe a i lila kidan;. II waki Uzorak prama obrascu am.. -~vrstoca Ie adrllduja pojadina~no izdu2enju kao pojadina~na 0,2 ".

7.6

Za profilisanu lieu, rebralt. lipka i ubd adrllduja It sila kidanja.

F m.. / Ao'

Brzina porasta sile Pri odredivlnju zat.zna ~vrstoc., ildulanja pri prekidu i kontrakcija brzina porasta sil. mora da bud. Ilk. va da specifi~no opteretanj. utazan;am u matarija/u na pral..i 50 MPa/s. Kada Ie odreduja napon koji adgovara Odredanom n8povratnom izdulanju i dijagramu brzina parasta sila na sma da buda veta ad 10 MPa/s. napon-izdulanje,

Merenje

opterec!enja

Optarotan;a, adnosno sila, na malini u ispitivanie moraju .. meriti sa ta~nolo!u 1 ma/na vrednolti optar.a.nja (sile) ;spitiv...og ad o~akiv"'a uzorka. "

makli.

10

Prikazivanje

rezultata

Razultati ilPitivanja uzoraka prikazuju se grafi~ki i tabe/amo. U tabale Ie unOIe pojedina~ne svih meranja a gde ja to predvideno, vrednosti izra~unavaju It prOIt~ne i karakteristi~na Izvettaj 0 ;spitivanjU ~alika za pradnapr.lanje vradnolti. zataunjam mora da sadrii sfedota: .1 podataka 0 ispitivanom ~aliku: firmu Odnosno nazN i/i registrovani znak proizvoda~a, da, oznaku kvaliteta ~alika i protnik; oblik proizvo. bl koli~inu iz koje su uzeti UZorci i njihov bro;; cl na~in uzimanja uzorka; d) vrst" ispitivanja (proizvadna ili kontrolnal; a) tabela i g..fi~k. prik..a relultata; fl druga updanja zna~ajna la ocenjivanje kvaliteta.

V.za sa drugim standardima

JUS C.K6.033 JUS C.M.OO! JUS C.A4.002 ~elici za prednaprezanja. ki i uladi Mehani~ko

Provaravanja

geometrijskih

karakteristika

i povrline ,.

lice,lip-

ispitivanje metala. Stati~ka ;spitivanja. Zatelanje Meh.ni~k.1 ;spiti.an;a metala. Ispiti.anje latezanje",

i Pritiski.anj

Definicije

No mi_;..,;. R_blitkog 0,""""

orIjotaZIkUlturuSR Srbijobr. 41Uln4-02

od4.1111174... -. na_met

!tor-. -.. -luciju - ...... Sowani

1072
IUGOSLOVENSKJ STANDAD SA 01" VEINOIII PlUNENOIli od 198342.1 7

Ukupno

strana 3

telici za prednaprezanje ISPITIVANJE IZOTERMSKE RELAKSACIJE Pravilnikbr. 50-17396/1 ocf 1982.11.10;Sluibeni

JUS C.K6.03S
1982. liltSFRJ, br. 74/82.

Pr..rTrl$Sing ".Is.

,.,rerm"

reI/lXsarion.,le$r

Predmet standard.
Ovim standardom naprezanje se utv",uje metoda i uslovi ispitivanja izotermske relaksacije lica,lipki i uladi za pred.

konstrukcija.

Definicijll
Pod izotermskom relaksacijom Ie podrazumeva gubitak potetne sile (opte~enja) prednaprezanja u ~e. liku pri konstantnoj dulini i temperaturl. Gubitak se izrahva u procentima od po~etn!l optereeenja pri adredenom vremenu i temperaturi.

3 3.1

Poc3etno opterecenje
Pri ispitivanju u proizvadnji relaksacija se odreduje za tri po~etne vrednosti "Pteretenja, ; to:

Fj - 0,6 F mo'

0,7 F

mIX i 0,8 Fmo

geleje:

F,
F me.

- p~etna
prekidna

vrednost

prednaprezanja, uzorka

uN, za ispitivanje zatezne ~vrstoCe, u N. vrednost opteretenja, i to:

sila susednog

- uzorka

3,2

Pri kontrolnim

ispitivanjima

relaksacija

se odred...je sarno za jednu pocetnu

Fj - 0,7 F m.. 4 4.1 4.1,1 Uslov; i postupak

Ulimanje uzoraka ad tice, lipke i uhdi ispitivanjima istog precnika 3 uzorka. iz proizvodnje ispitivanjima. i porekla. Za svako ilp;ti.anje pr ispitivanju uzima se najmanje ili iz jedne

ispitivanja

Uzorei se ulimaju

6 uzorka. a pri kontrolnim Uzorci 51 uzimaju nasumice, ~r!e odnosr,Q ispitivane

Ita ravnomernije

kolicin~ - pri kontrolnim

u proizvod,jji,

4.1.2

Dulina uzorka dutinom JUS C.K6.034.

mora de se usk,adi sa mogucnostima za ispi.ivanje zatezne

uredaja za ispitivanie, odnosno

kao i sa dovoljr."m, uzorak, prema

dodatoom standardu

za uzorak

cvntoCe,

susedn;

4.1.3

Merna dulin.a uzorka la relaksaciju

mora da bud. najmanje:

- 4 koraka poutavlllja Z8ufad.

I izdenje IAVEZNI ZAVOD ZA IfAND~-MJIU

- 200 mm za !iQl, - 20 pre~nika la lipka.

Str

2 JUS C.K6.03S

1073

4.1.4

Pat.tak i kraj mern. OO!ir.. moraju da buOOudalj.ni od e.ljusti ur8C!ajaza ispitivanj. najm""j. za pet pr.enika za !ieu i !ipk., odnasna za j.dan korak paulavanja kad u!adi. Olnaeavan;. Ularci maraju da nos. brajn. ili slavn. alnak. prievr!t.n. na pagodan naein. Ulark. mora da prati do. kum.nat u kam se nalale padaci nav.deni u t. 6 pod a) do c).

4.2

4.3 4.3.1 4.3.2

Uticaj uglavljivanja

Ip'lNet.

u uredaj za ispitivanj.

Aka se za meren;e ne primenjuje metod koji je bazi,an na aksijalnom izdu1enju (npr. savijanje), mOre se uzeti u obzir i uticaj uglavl;ivanja. Ugib ne sme nikad da bude ;znad 5 mm/m. Pro ;spitivanju u!adi uglavljivanj. uzarka mora bit; izvedena taka de za vrem. aptereCenja ne dalaz; do klizanja fica ili ratacij. kraja uzarka u odnasu na podu!nu asu. Aka $I aptereeenje uzarka izvodi preka katv.. mora se spreeiti njena abrtanj. kaka bi 58 iskljueila mo. gu~nost uticaja tarzije na uzorak.
T emponotura

4.4 4.4.1
4.4.2 4.4.3 4.5

T.mperatura pri ispitivanju mora da bude kanStantna. sa dazvaljenim odStupanjem r ,.e. Standardna temperatura ispitivan'd Je 20:! 1uC.
Sva citanja rezultata ispitivanja moraju da budu pri istaj temperaturi.

Patetno apt.-eeenj.
Pre pa~etka ispitivanja uzarak pa~etna $I aptereti aptereeenje sa 0.4 Fi da bi se astvarila bal;e naleganje uzarka, kaa i lik. kaji siranje i podriavanje Nakan predaptereeenja adgavaraju Opter.".n;e Pacetno izdu!enju opterecenje mernog instrumenta. se paZljiva poveCava, bel udara i vibracija u ;znosima napanu ad 200 r 50 MPa u minutu. ukljucivanja instrume. od 0,1 r 0,025 % u minutu;1i se mora izvrsiti ravnomerno paein;e

mote da bude kantinuilna

ili s prekidima. u toku 3 min :1:2 s pre pocetka pasle 2 min r 2 S od patetka aptereeivanja.

nata, tj, nulta vreme Zi a~itavanje 4,6 Uhltllnast Prva patetna nije opremljen mer.nja i trajanj.

ispitiVinja instrumenta. Ukalika izduzenje instrument ne prelazi zatim

apteree.n;. z8pisivatem,

mer; se posle jednog minuta ad ukljueivanja oeitavanje se izyodi dovoljno festo

tako da relativno lposle

lIT', adnasno mara se atitati svakih 24 ~asa do 1000 easeva. Standard no ispitivanje 4.7 Prikazivanje rezuluta relaksacije

na svakih ',3,6,9,15, traje 1000 ~asova.

30minuta

na ',2,4,8,24~asa,a

Pored ~abelarn... prikazanit. Ij Ipscisa logaritatT1 v"rr,ena b) IplCi... lagaritlm vr.mona.

vradnosti

crta 51 i dijagrarr. mE;:anj1,l)de gubitak apteree,";a

je: od paeetnag apteree.nja, ili

a ardineta I ardinata

u prccentima

gubitak napana u procentima

ad patetnag

napana.

Rezu ltati ispitivlnja

A.zullili ispitivanja $I daju u izYdtaju uzimanja UZorlka, kaji marl dl sadrii:

I) api, neeinl bl parekla

i aznaku pro;ZVodl,

1074
cl nazi.ni pr.fnik i nazi.nu po.rtinu pr...ka.. z. ulad i broj lico, d) pr.kidno oplorKonie i gr.nicu 0,2 % IUsednih ispili.anih uzoraka. I) IIV.rno pof.lno optlrotonj.. fl tomp turu ispilivlnja, llbel.rni progled m.onja. brojna .rodnosti rolallAcij. za 120 i 1000 faso.., dijagr.m mer.nj. do 1000 fasova, lip matin. za ;spiti."";. i nlfin ugl8vljivanja. druge potrebne informacijo koje mogu imati uticoja na rezu"ate ispiti.anja.

JUS C.K6.D35 Su

9' hi il /I kl

R.zulllli ispilivenja ...kog poj.dinafnog uzorka moraju de budu obradeni na ",,~in iz pr.thodnog sta.a.

V.za sa drugim standerdima

JUS C.K8.034 t.lic; za prodnaprezanj.. Ispiti.an;. zllt8Zanjem

No

m;ljenjo Ropublltkog .tr"orljot...

kulturv SR

5<bii' bt. 113-81 /71-02 od 1.111971. n. plot. .

no -" """""

_.1.-

Z8ltondordlzoclju -hotrod

DIt-.S184 JUGOII.OVII8J STANDAaD SA OIAYEZNDIf PalIIfDIOI( ""'ID02.IJ

1075
t.lici18~ ISP.TlVANJE OSETUtVosn IIA KOROZ'JU U AMONIJUM-TIOCI.IANATU PrMli'"iklw.IiO-I7396/1 0111982.n.10;Slulbeni

JUS C.K6.036
1982. lilt $FRJ.bt. 74/82.

Tatingof camxion.~_..

Ammonium-tiociMat_conwiDnI8st

Pr8IIat8t ........
0I0im~ . utvr4uje -tupek Z8ispitivlnjeosetli~ pr- koroziji&lika D prednapreza.. . obIiIIU tica.lipki i uf8diu """"'JUnKiocij8nata.'spitjyllljeC8djio8tina korozijuu tiociiIn8Iuje u _i ispi1iv1nje 'IOdIrikove~. .,.
.. --u u razIi&im .. i lIDriltenja0IICgIt8ndarda ne daju mogul!nost pror~ --tica, lipid i uhdi za predneprezanje IIDjimebi mogIa bitJ izIol~", .. toku dd8diltenja, transporta. ugrac1iva-

1.1

1.2

D8f1fticij8
~ eelika za predNprezanje prema koroziji je osobina eelika koj8 . odreo5ujevremenom trejanje uzorIao u restvoru emonijum-tiocijenete. Vreme trejenje uzora It) predsteylje e :AIpGeetka api. 18 do tnnutka prekide uzorka, ukoliko do prekide dode u zoni koje je u ~ednorn rom _ijum-tiocijenate. dodiru sa rastvo.

Ptincip
Uzorak eelika Z8 prednaprezenje izlue .. delG,anju ramora emonijum-tioeijaneta pod konstentnim optenIten'jem na zatezanje i na konstantnoj temper8turi od 50 tItre, pri eemu .. meri vreme b'ajanje uzorka.

4
4.1

Uzimanje UZDtka Ulorci.. ulimaju od lica istog preenika i parekia. Za ",ako ispitivanje ulima.. najmenja 12 uloraka. Dufina uzorka za ispitivanje korozijo mora da bude tolika da obezbedi najmanje 200 mm dulino uzorka potopljenog u rastvoru.
Pored uzoraka nandardu za ispitivanja korozije ulima se ini broj uloraka la ispmvanjo mehaniekih osobina prema

4.2 4.3 4.4 4.5

JUS C.K6.034.

Ulorci .. uzimaju nasumice, It., r..nomernij.

ispitivan~ kolitina

- pri

ispitivanju

u proi:vodnji,

Hi il jedno 53rle odnosno

pri konb'ofnim

ispitivanjima.

Uzorci za ispitivanje korozije uzimaju .. kao deo uzurka ze ispitivanje mehaniekih osobina i nosa iste brojno oznake.
Ulorci men'u moraju nositi btojna ni slovna oznake prie-rieene u t. 62. na pogodan naein. Uzorak mora de prati doku.

kome .. sedrleni

podeci n_deni

liz"'je

SAVUNI ZAVODZAITAIII).&a1a KIJU

1076-

5
5.1 5.2

Ispitivanje
Uzorei za ispitivanje Pre ispitivanja hlor..tilenom uzorci i osuliti korozije posle uzimanja moraju biti za!ticeni niti redueirati ocistiti presek. necistoCa acetonom ili trio Sredila. moraju da budu cistoee .pro analysi". od svih agresivnih uticaja. No srneju .. povrSinski obra"ivati .. moraju na vazduhu.

od masnoCo i drugih neadherentnih amonijum-tiocijanata.

Aceton ili trihlor..tilen u rastvoru

na uzorka du!ine

200 mm se ispituje

dok se ostali delovi zalticuju

nenim uljem ili slicnim sredstvom.

5.3

Za ispitivanje se koirste vodeni rastvor amonijum.tioeijanata (NH.CNS) sa odnosorn: 200 9 amonijum. -tioeijanata na BOO9 vode. Amonijum.tiocijanat mora da bude cistoce "pro analysi", a vods destilovana ili dejonizovana, sa provodljivolCu vaeom od 20 lIS/em. Pri ispitivanju rastvor amonijum.tioeijanata mora da pokriva uzorak na du!ini od najmanje 200 mm. Uzorak so mora uroniti u rastvor tako daje iznad njego sloj tecnosti debljine najmanje 20 mm ako je uzorak u horizontalnom polobju. Uzorak postavljen u horizontalan ili vertikalan polobj mora biti udaIjen od zidova posude najmanje 30 mm. Kolicina raSIVoraamonijum.tioeijanata u koji je uronjen uzorak mora biti najmanje 2/, a posle.48 casova izvodenja opita rostvor so zamenjuje svdim. Temperatura r&stvora amonijum.tiocijanata mora da bude konstantna za sve vreme trajanja ispitivanja i da iznosi 50 t 1 't.
Poeetno opteraeenje pri aksijalnom zatezanju uzorka u rastvoN amonijum.tioeijanata iznosi:

5.4

5.5

Fj .0,8 F "'""
gde jo:
FI

poeetna prekidna

sila prednaprezanja,

uN,

F m8IC

sila susadnog uzorka, uN. opteraeenja epruvete FI mora da bude za vreme ispitivanja. ubta. .. od 2 %, a pocetno opterecenje pri prednapre-

Tacnost Prenolenje ubdf

merenja pocetnog sile i uglavljivanje

zanju mora da bude konstantno i bez klizanja pojedinih

u uredaj za ispitivanje

moraju da budu bez savijanja i torzije. a kod

!iea i bel raspredanja

5.6

Postupak
Uzorak pripremljen tecnost bvaju. za zagrevanje U posebnom prema t. 5.1 postavlja i optereCuje so u prazan sud sa dvostrukim gran ice uradajem zidovima izmadu kojih protice Oko 30 minuta zaprema t. 5.4 i na njoj odr. suda pocinje so sa au.

so do odradene

za opterecenje.

grevaju so sud, uzorak sud ~ uzorkom (t). Nak~n 30 minute odnosu na pocetno Po zavrlctku zontelnom polobju. m.renja

i okolni vazduh taenolCu za zagrevanje sudu sa rastvara amonijum.tioeijanat koje ne sme biti dub od 1 min.Od

do temperature zavrletka

i zagreva na SOGC. Zagrejan rasIVor se uvodi u punjenja na uzorak, odnosno meri se vreme trajanja opteroeenja ukoliko je doSio do promene u

u vremenu

tomatskim merenjemvremena delovanja amonijum~tiocijanata

od pocetka opterecenje. opita mora so izvrSiti korekeija Naknadne ,ud sa rastvorom

korekeije nisu d02voljene. so zaIVara. Uzo..ak so ispituje u v.rtikalnom ili hori.

korekeije

opteroeen)a

'11.7

Taenoat

I trajanje ispitivanja sa ukljucuje rucno na pocetku .opita a iskljucuje automatski pri prekidu uzorka.

Merac vr.",ena

5.7.1

Vrem. trajanja (r) uzorak so meri u casovima i stotim delovi,ma CISI. Tacnost merenja vremena je t 0.01 cas.
Rezulteti opite sa odbaQJju ukoliko dodo do pr.kida uzorka van zone delovanja amonijum-tioeijanata.

5.7.2

1077
5.7.3 Ukoliko do prekida ne dade u toku 200 easo.a, opit 58prekida i u iz.e~aj sa unosi da je .reme trajanja (t) .ete od 200 easova (t> 200 easova). Za brza kontrolna ispiti.anja opit 58prekida posle 48 taso.a (t> 48 easo.a). Na uzorcima sa .remenom trajan;a opita .etim od 200 taso.a lodnosno t > 48 ea",.a) ispituju 58meha. nieke o.obine F;.,.. ili F0.2 ili i Z'. prema standardu JUS C.K6.034 u toku jednog easa 0.2' ~;"1 :"'.' posle opita.

5.7.4

Prikazivanje
Prikazivanje Ispiti.an;a

rezultata
rezultata

i izveltaja

8.1 6.1.1
6.1.2

mehaniekih

osobina

na pOlebnim

uzorcima

prema t. 42 moraju Ie tabelarno

pri kazati.

Vrednosti koje se moraju odrediti za s.aki uzorak su:

6.1.3 6.1.4

- 0,2 graniceposle prekida sa kontral<cijom '(eprll, (0.2 ili F0.21, izdufenje

kontrakcija popreenog pr.seka (Z).

opt.reeenje

.pru.ete

pri kidanju.

izrat.no

preko sil.

(F",..I

ili Zltezne e.rsote.

.om..'

Ispiti.anja mehaniekih osobina uzoraka eij. je .r.me trajanja It) .ee. od 200 easo.a (odnosno t> 48 ea. sova) moraju II na isti Nein tabelarno prikazati. R.zultati ispiti.anja uzaraka kod kojih j. nastupio prekid moraju sa tabelamo prikazati, .na.odeti za svaki uzorak poeetno opteretenje i .reme tra;an;a (t). Za s.ako ;spiti.an;e lice. lipki i uhdi istog porelda uzima Ie najmanje 12 uzorka i mora se ""sebno iska. ZIti minimalno .reme trajanja uzorka (tmin) i .reme trajanja uzorka pri fraktllu 50 %, tj. minimalno , .reme koje je izdrlalo 50 % uzoraka. Por.d tabelarnog prikazivanja rezultata ispiti.anja, mora se dati i grafieki prikaz pojedinaenih rezultata u oblikw kri.e raspodele (Gaus-Iogaritamski dijagram) kao to je dato na slici. Izveltaj
Izvehaj 0 ispiti.anju a) firma odnosno mora da sadrli s1edete pOdatke:

8.2

naziv proizvodaea,

b) karakteristike ispiti.anag eelika (.rsta eelika. om..' 0.2' ~pr1' ZI i preenik, c) kolieina eelika iz koje .. uzeti uzorci i njih. broj, d) .rsta ispiti.enja (proizvodna ili kontrolna), e) poeetno opteretenje uzoraka i temperatura ra.tVora sa stvarnim odstupanjem, f) tabele sa rezultatima g) tabele sa rezultalima mehaniekih ispiti.anja, trajanja (t),

merenja .remena

hI gra'ieki prikaz pojedinaenih rezultata, i) .reme trajanja uzoraka celog .kupa pri fraktilu 50 % i minimalno trajanje uzorka, j) opi. stanja po.riine uzoraka po.'. preklda, k) druge posebne informacije kOje mogu imati uticaja na rezu Itate i.piti.anja.

Veza sa drugim ltandardima

JUS C.K6.034 - ~elici za prednaprezanje. Ispiti.anje zalezanjem

10 8

GAUS-LOGARITAMSKIOIJAGRAM

Nr
N

- broj uzoraka pri kojima je nastupio prekid pri t < t.

ukupan broj uzoraka

:E .a oS. c .s.

200

i ~

100

100
Go c-.. 10 10

~<")

'"

10

10
GO c-.. 10 10 ... "\

."t

f reI.)

30

'

50 60 10 80 h ~V-10"1-

90 I h Itl(-5O")Nr

99
h I

(- N+1 100

No-

-jeroje IIopuIIIIeIlae --1j8aI

.. tulturu SASotIije 41U1 n4-42 od 4.111874... piCa . par.. no 111'.

-..

,.u -.....

OK 666.98-4

1079
JlX;OSLOVENSKJ ST ANDAJU> SA 01.\ VElNOIil rallllENOIil od 19~2'()3 Pr8vilnik br. 40-'14720/1 od 1982-09-29; Sluibeni telici OOREDIVANJE za prednoprezanje OU~INE PRENO~NJA

SILE PREONAPREZANJA

JUS C.K6.037 1m.

lilt SFRJ. b,. 72/82.

TlISting of prestrBSSing steels. Determination

of the transmission

length

1 1.1

Predmet

standarda
se utvr(luje prilikom postupak prenoJenja ispitivanja adhezije izmedu eelika za prednaprozanjo na beton. koja so karaktorile i betona u

Ovim standa,dom oblasti nolenja usidravanja

sile prednaprozanja

kao dulina

pre-

silo prednaprezanja. se odnosi na SYe telike za prednapr.zanj. u obliku lice, !ipki i uiadi (u dalj.m tekstu: felik za

1.2 1.3

Standard

prednaprezanje).

Standard se ne odnasi na odredivanje dulin. sidrenja nepr.dnapr.gnutog telika. niti Ie odnosi na t.like za armirani beton.

Princip
C::elik za prednaprezanje u vidu gredica, ronjo relativnog mitkim uslovima. pomeranja se pr.thodno t.lika zategno do odr.dene so obavfja pronotenjo granico, zatim so ugraduje u betonsko sile otpu!tanjem uzorke me-

posle tijeg otvrfCavanja Odredivanjo

tolika uz istovremeno vr!i so pri statitkim

proma betonu.

Na OSnovu ovog merenja izratunav. silo prednaprozanja

se dUlina preno!ei din.-

nj. sile predneprozanja.

dUline prenoJenja

3 3.1

Definicije
Outi..
upravno

prenolenje iii. pred..prezenja

sil. na beton presek. prenoionja na popr.tni duii..

puno prenotenje

neophodna dUlina utapanja telika u beton da bi Ie osigu,alo poslo njenog otpu!tanja. Ova dUlina so meri do kraja betonskog elementa

3.2

KOI1Y.ncio..r.. r.njem

lile pred..prezenja i mehanitkih

na uzorcima

utvrdenih

geometrijskih

{L,' vrednost dUline preno!enja osobina (videti sliku 1).

odredena

me-

3.3

Oinamitka kol1Yencio..lna dUlina p,enolenja lile (L",ynl

renjem ru). na uzorcima Ub'rdenih geometrijskih i mehanifkih

vrednost duline

pronolenj.

odreden.

me.

osobina

pri dinamitkom

optereCenju

{zamo-

I izdanje

SAVEZMZAVOl)ZA STAND".'"

.-.a..J

1080

c e: ...

... "

s e

.!

.S
....

" c

~I

--,....-

.g

~~:"'. .' ...

0 '"0' '"0 to

'

I I '" "'

..

~I

,/

"

'.

0 .....

-' 0 .' ",

.-, . 0

.'.. .:.

I I
I
I
,S!. e:

--

00 0 "0 ".0 0 ',,'.11::' ,,'.I "~ :'

I
I

.,' -. o. "" 00 . '0 ..t. "0 ~.'

,:': :.: I::: ',0 .:.: ~...:

t
.!
0

g. Ie: 18.

~I
I~
I'c
I~

. ~ (ij

.'

. .0'

0 '0

.'

8. 18. e:

'0

.:.
'0.

Q.

:.\' :.',
o' '0' ~.

....

! I ..
I I
;fi
:::t
c:

I
I I
I

'"

'"

. 0 . " 0 .'0
00

7'
.....

~'0. '0
'.

,'0

.'

.' 'l18! IJJ

". 0'
~DUJDZ

I ~II I
~I
!

.1081

3.4

Stvw.. dufi..
eijam.o.

~ Iilepr8d

- vrednost koj.o.. odrecf...

moronj.m na r..lnim konrtruk-

Oz..ke
OlOak. imaju sled.to lOatenj.: L, konvoneionalna dufina prenolen;a iii. prodnaprezanja, u mm,

L;
L'I L I

- o~.kjv.1'\8 dufina preno.njl,

L..,"

d,
d h
I d A A

- potetna

u mm,

konvoneionalna dufina, u mm, konvoneionalna dufina prenole.ja Iile pri dinami~kom oPterotonju (umorul, u mm, dufina b.tonlkeg uzorka, u em, rllpon aslonca uzorka izlof.n09 Slvij.nju, u em, razm.k izme"u mesta pri~vrlC,.nja uredaj. z. meren;e deformacij. i povrline ~el. gredioe (uzorkal. u mm,

ec 6 6m 1m P

- o~itan.
-

- povrlilll popretnog preseka betonsk09 uzorka, u eml. - r".timo iDlufenje tolika, u "', - releti deformacij. beta u %, - uvlltenje ~.Iika u beton po.le Otpultanja lile, U mm, - prOl8~no uyfa~enje, u mm,

- povrlin. popre~nog preseka tolika, u mml,

- deb/jina zaltitn09 sloj. betOIll, u em, - nomin.lni spaljni pretnik fioe, lipke i ufeta, u mm,

pre"'a em, - vilin. popre~nog preseka uzorka, u em, uzorkl, u

lirina popretnog

. vrednost deformacije na ure"aju i predStlvlja zbir Yeli~inl uYla~enj. telika (6) i el.Iti~n09 skr~nja ~eJik. nl dufini d, (M,I, u mm,

'. a 5
5.1 5.1.1

- Iill predn.prezanj., u N, Iii. prednaprezanja, u N, PIP Iii. nepolredno pro prednaprezanja, uN, F lpoljno opterotonje pri dinami~kom ispitivlnju (F F uN, mo.' ml" - Irednja vrednoSt priti.ne ~vrstote tri cilindra tp 15/30em. u MPa, em

P,

- po~etn. - po~otn.

meklima/no,minim.'no).

kar.kteriltitn.

tvrstob

~elika za prednaprezanje,

u MPa,

n.pon u teliku, u MPa.

Odrec'fivanje dufine Uzorei Broj uzor.ko

prenolenja

sile prednaprezanja

pri slatitkim

uslovima

N.jm.nji broj uzon"" za .v.ko pojedinatno ispit;,.nje 3, uz ...Iov d. ponoji najmanje 12 merenih vrednosti, r"tunej~i d. je meronj. mogu60 nl obi mja uzorka. U Ilut.ju dI iz bilo kojih razlage docSedo ..imini..nj. jednog uzorka, mor.ju sa ponoyo izrediti tri no.. uzorka .
5.1.2

Oblik

i mer.

uzor.kl

Uzorci .. red. u vidu gredica. prlYOug8onogpopretnog preseka. Dbitoo SI tatiri fioe, lipke ili ufeta postIYfjenih simetritno (videti slike 2 i 3).

1082

~t

.t::::
.

':0.'

W)1ft

E E E E
",

.~

',"

.~.
~.

V"
",
In C

5 5 0"
CD

~ ,... ~-I ~ . <.u

iii

;~~

.- .'
.

. '..
".
"

"

.J::.

'e

al <.

'.c

1
Is.
"E
II(,,)

0 N ~

ic
i

..
'"

~ ~
.... II. ....

.~
'N c

0 :: "'" w 1>0

E 0

III

~ 2.

- N

. .' .',
',;

.':,"

('If .

"

. . ,. '. . . ".
", '. . -,
"

j.
c-. .. ....

~ ii5

".

q ..

.~

,I

1083

1'==

~ttt!t1f1
PtwM A-A

~~1lnn!!!1::
~
2 3
1 - Kom!)8r8teri 2 - Celik Z8prednapreZ8nje 3 Uzengije

~"
A'

$like 3 Najrnanja dulina gredice uzirna .. keo veta vrldnort izmedu 0"" d"" ""'ieine: l l
,

> 2~ + loocm > 15Ocm.

gIIe je l; oeekiY8na dulina prenotenja u em i mote Ie keo prva aprok.imacija uzeti da izoo.i 100 d za fice, a 75 d za lipke i utili. Popreene dimenzije: - za preenike alike d> 5 mm, najrnanje 8 em, - za preenike e.'ike d < 5 mm, najmanje 5 em. Najmanja debljina Zlltitnog wja betona mora bit; a > 3 em merano ad ivice grodico do centr. fice, lipke ili uftta. Najmanj; razrnak ad centra grtdice do centra fice,lipk. ili ufeta mora biti Povrlina popr&en<>il pr..eke grtdice (A. u em') mora bit; priblifno jednake: > 4 em. 0,75
Ac ""

'tA adnosno 1250 '

14.",,.
gIIej. A u

P,

1250

mm"'t u MP8. PI u N. Oimenzije popree"<>9pr-ke grtdice moraju da rtoj. u odnolU b/h ili h/b ;< 2.

5.1.3

telik Ze Prtdnaprezanje uzoraka telik za predneprezanje uzoreke utete Ie poQtnom Ii/om ad 75 "

karakterirtiene eVJ'ltoee eelike:

P, - 0)5 'tA

1084
Zotezanj. se obavlja 24 ~a... pre betoniranja uzoraka (videti sliku 4).

-~)Z
1 2
1 - Ankerni blok 2 - Uzorak
Zat.Zlnje reduj. po~.tn. Zatezanj. sa rldnim sil.. kablova oblvlja redosled dijl9ramom pre betoniranja vljavanja posl. zat.zanja. Celik ZI pradnoprezlnja linska korozijo ~tlik..

2
/m1J

, ~::{
i up<> grellka pri nano!enju sila ukot-

~.ni
Sliko 4

kfT1j

Posle 24 ~asI 00 ZlteZlnja sila se prover..a ~.Iika se obavlja \J najmanje upotrebljenog

i podellva ~elik.

na datu vrednost rldi eliminisanja

oko je to potrebno. .v.ntualnih

tr; faze i pri tome se crta dijagrom optlfetenje-izdufe,...

se pojedina~no podellvanja

kako bi se ostvarile

ujedna~en. Ne dozvoJjava

sile. U slu~aju poddavanja se klizanje na mestima

mora da bude obrnut.

mora biti ~ist, Gaz mlSnoCe i rde. Nije dozvolJano

~ok ni mala ravnomerna

povr-

5.1.4

Armiranje Armiranje

uzoraka uzoraka nije potrebno, (videti sliku 31. pri kojem se pojava prsline na betonu posle otpultanja (preno!enja) sile mora se ponov;izuzev kod ~lika sa vrlo visokim prianjanjem. U ovom slu~aju armatu. u toku ; posle otpultanja Ipreno!enjal .ile

ra se po.~avlja tako kako bl se Izbegle prsline u zoni usidrenja prednaprezanja Svako ispitivanje

ti sa armiranim uzoroima. 5.1.5 Betoniranje uloraka

Za pravljenje betona koristi se portland-cement PC 45 ili sa 15 dOOatka prema standardu JUS '" B.C1.011.
SastJ-; betonl za razli~ite ~vrstoCe u trenutku prednlprezanja dat je u slede~oj tabeli:

Tip beto", ,,25"

Sastav betona

Ma.. kg 700 1140 375 180 650 1240 400 160 600 350 880 450 170

Odnos agregata % 38 62

'an.

prirOOniogrtglt 0/2 prirodni agragat 4/15 cement .000 prirOOniIgregat 0/2 drobljeni agregat B/16 cement .000 ratn; ogregat 0/2 drobljtni agregat 4/8 drobljtni agregat 8/16 cement .odI

'an

- ,,40"

34 66

'.... - ..so"

33 19 48

,.tovremeno .. betoniranjem uzorka potrebno je ostaviti dovoljan broj kontrolnih eilindara pretnika 15 em i visine 30 em radi odredivanja tvrnote betona predvidene u t. 5.1.6 u trenutku prednaprezanja. '" Kontrolni eilindri neguju Ie pod ,stim uslovima kao i uzorei. Za vreme betoniranja potrebno je meriti konzisteneiju betona premo standardu JUSU.MB.056. 5.1.6
Priti.na Priti.na tvrsto~ tvrsto~a betona betona u trenutku u trenutku predn.prezanj. prednaprezanja odreduje vrednosti: Ie kao srednj. vrednost tvrsto6t od tri ei. lindra ('em) i mora imati sled~e 'em 'em 'em

1085

=
-

25 MPa ZI normalne telike, 40 MPa za telike sa visokim prianjanjem, 50 MPa za telik. sa vrlo visokim prianjanjem.

5.2

Mor.nj. Keda beton postigne uhtevanu tvrstoa.. za iSpitivanje Uloraka, vr!i Ie njihovo prednaprezanje otpufta. niem sile uz istovremeno merenje deformaeije telika na,.vakoj tiei, !Ipki ili utetu na oba kraja, kao i me. r.nj. podutnih deforma:ij. betona dut cefog uzorka (videti sliku 5).

1m

. .,

..oJ

..

"' 1

"

','," "

. '" .
1 ".
'".".'''

\'::1.:,:.:<':",

::,'
:' ,..:',.,

Komparateri

::,~'I~Y:..';,',":':

.'

". ';"..

'..

...

6"
Slik.5

5.2.1

Odredivanj.

Uvlaeenje eelik. relatiYno pomeranje izmedu telika i betona. Jedn.ko formaeije protitan. na in.trumentu (1m)i .Iastitnog .krKenj. eelika 1M,) narazliei izmedu vredno.ti de. dutini d,: ~
P Faktor E~ .e Izraeunava ,,,erenjem

j.

uvlatenja

j.

Im

-M

P,d,
8

- IIT1

EA uzorka, dok Ie velieine 1m i d, odreduju

i isti je za .va merna me.ta jednog 0,01 mm, odnosno 0,1 mm.

po;eC:nacnim

sa tacno~u

Merenja se obav!ja;u:

odmah po,l, prednaprezanj. 1 tas posi. prednaprezanja,

(otPUfulnja

sil.),

- 6 tasova po,'e prednaprezanja, 24 ta.. posle prednapreza.,ja. - 7 dana posi. prednapr.zanja. 5.2.2 Pod u tn. d e for m a c i j e b. ton a (ee' Merenje podutnih deformacija betona vrfi Ie dut horizontalne ate sa obe vertikalne stranice uzorka. Mer. na baza mora da bude postavljeno na takav natin da je mog~e naimanje pet atitavanja no ocekivanoj dutini prenolenja sile (videti slik. 2 i 3).

1086
Potr8bn818t.-t Srld"'. Wtd.-tl m.onje imosi 0.01 mm. dtformec,e odgo_ljutih t8ttk, obe Ilnnt odmeh ntkon prldntprtZinje i posI. 7 dent

prldll8v1jeju. grefiekine osnovue...

odr"'uje prOltene dutint prenoen;e (videtilIiku6). lile

t'

.
.

. . .
.
I
I
1

~to.. 2 ! ::I

.g
..

.K ~.K Ii! 2 ~.... ..!

0 :J

~~. .
~.:It.E

-NM..

I I I I

= ~"

.
.

. .

~I

~I ~" to..
11 .!

! Q

iii

J/l

fa

il
~I
I

8.

,~I

. .
. . .
. . . .

t:I c: .g
to..

..j

.!! 8. .. .... .:i

1087 5.3
Odr8lSivanje konvancional.. dulina pronolenje Ii.. pr8d..pr8ZIInjo

Konveneionalna dul;na pr.nolenja Iii. prednaprezanjl odreduj. II na Olnow izmerenih vrednosti wla. t.nja ili podulnih d.formacija betona 7 dlna pos', prednaprozlnja (otpu!tanja lil.l. Na Osnovu uvlat.nja odreduj. so konveneionalna dulina pr.nolenja Iii. prednapr.zanja pr.ma obrascu:

l,

- 3~

PJp

no

Srednjl vrednost 6m odreduj. so na najmanj. 3 uzorka, odnosno najmanj. na 12 pojedinatnih merenja na t.liku. Na osnovu podulnih d.formacijl betona konv.neionalna dulina pronolenja iii. prednapreza. nja odr"'uj. so grafil9<i sa dijagrama. Najmanji broj uzorlke j. 3 Ito dej. 6 vrednoati iz kojih II kao Irednjl vrednoat izrltunava konveneionllnnlulina pronolenjl sil. L,. 5.4
Valjenost rezultatl pronolenja su valjani ukoliko su ispunj.ni ..edlti uslowi:

Rozultati ispitivanjl za odr"'iv...j. dulin. a) dulina pronolenjllil. mora biti:

L,;.. l/2

- 15 em
9/10 vrednoati IJ'?SI. 7 dena; betona, a ukoliko do toga dodo, uzoraka.

a ukoliko to nijo, morlju II ponoviti ispitivanjl pod istim uslovima, ali '!I ..tom du!inom uzoraka; b) vrednost mer.nja uvlatenja telike u toku ispitivanja mora d. pokazujo teb1ju ke stabilizaciji, tlko da vrednost mer.njl poll. 24 ta.. budo vote ili jednlkl el resipanjo rezultatl ZI uvllte~jo telike (6) mora biti mlnj. od 30 %; d) ZI vrome ilpitivanja n. sm.ju II pojaviti nikekve prolin. na povriini ispitivlnjo II ponavljl .. vetom tvrstotom betona ili oVlntuelnim

armirlnjom

Odredivanje

dufine

prenoienja

sile prednaprezanja

pri dinami~kim

uslovima (pri zamoru)

Ispitiv.nj. II Slstoji u odredivanju konveneionlln. dulin. pr.nolenjl silo prednapr.zanja (l"",nl na uzoreima izlo!enim ..vijanju pri dinlmi~kom optereeenju od milion eiklu... Prj owomopteretenju uziml so da j. maksimalni momenat'..vijanja jednak momentu koji izaziva napon u dC?njojiviei betona i dl j. jednak nuli, a minimalni momen..t jednak 1/3 maksimalnog. 6.1 6.1.1 Uzorei Broj uzorlkl

Broj uzoraka Ie odr""uje preml t. 5.1.1. 6.12 Oblik i m.re uzorlka

Uzorei Ie rad. u vidu gredice prlvougaonog popre~nog presekl II ~.Iikom za prednaprezanj. post,,'j.nim simetri~no, Na;manja dulina gredica ulima se klo ye~ vrednost izmedu ovih triju v.li~ina: L ;> 2 L.' + 100 em l ;> 200 d + 100 C:T1 l>220cm Povriinl popr.~nog proseka betona fA. u ~'), prema tlc'!ki 5.12, mora biti priblib10 je..:!n.u:

A",A..
gd. j. A u mm', f. u MPa,

Ol5 '.A
750

750

PI

PI u N (videti sliku 7).

1088

L II

0 .c: 0

i~ ~
=

.c
it c

0 0 0 0

'! I ~ Q. Ii 'I
"e ~
<"'
0 It) ,...
I

~
In roo. I"')

z
11)

~I- ~Ian po..

~ i E . U ID oUcz:::E I I I
-NC')

IS .~

. .

CO)

"

.....

. <"

: E u.

.!. .6 .E ii . u.E z

~~"-

....

..

"
f\')

.. N
.... --

~I
.
~~8
....

,.... . ~ in

~I .... ... II .... "" go

~.."~ .... .... AI ....

"-

~ II c: .~ ..Q

. .

~...,.

...

-r

~.c:

6.1.3
.

telik
Zatezanje

za prednaprezanje
foUka

'1089 uZoraka

Ie

izvOdi

prema

t. 5.1.3.

'6.1.4

Armiranje

Uzoraka
pr.me 1. 5.1.4.

ArmiranJ.uzoraka. Izvodi
6.1.5

Betoniranje
Betonirenje uzoraka

uzorak.
Ie izvOdi prema
t. 5.1.5.

6.1.6

Priti.na
Priti.na

evrstota
Ie
Odreduje

betona
prema

u trenutku prednaprezanja

evrstota

t. 5.1.6.

8.2

Mer.nja

Meren;a prema

II obavljaju t. 52.1 i 522,

u svemu obavljaju

prerna posle

t.

52,

48

izuzev tasova od

Ito Ie morenja trenutka

predvieJenja

da

Ie obave

posle

7 dana,

prednaprezanja.

8.3

Od,edivanj.

poeatne

konvencionelne

dulin. prenoienja

prenolenja

iii. prednepr8Zllnjl

Potetna pasle

konveneionalna

dUlina

48 tasova od trenutka prednaprezanja

valjanosti rezultata vrti

sile prednaprezanja (L.i' Odreduje Ie na

u svemu
Ocena

prema t.5.3. i d).

osno~u

merenja

Ie prema t.5.4,stavovi aI, c)

6.4 6.4.1

Ispitiv.nj.

pri

dinemi/!kim

us/ovima

Opeteretenje

uZoraka
proste grede

Pasle 48 tlSova od trenutka

Uzorak jednako Ie u vidu

prednaprezanja pristupa Ie
postavi na dva aslonca.

dinamitkom Oslonei

iSpitivanju Ie nalaze na

Uzoraka. od kraja koje je

visini uzoraka. raspona In kao OPl8rttenje 7,5 MPa, primenjuju .

Odstojanju

U tretinama u gornj.m Maksimalna

dYe

vlaknu

bttcna

ad tome,

dinamitk.

.il. IFI koj.

daju maksimalni napon

sila, prema

iznosi:

Fm.. - 375TuN, bh'

Pri temu su b, h i I u em.

Uzima

so da je

minimalna

sila jednaka

1/3 F m..'

Odnosno:

Fmin. 125bh'

T
a

Frekveneija

apteret!enja

so

nalaz; izme"u 3 i 10 Hz.

Ispitivanje se vr~i do

10' cikJusa.
in a." i t k i m mere u $ I a vim i 0 d red i van j e L"vn

6.4.2

Mer

e n ja

rid

Pri dinamitkom

apteret.nju

0,25 X 10',0,50 nja.

deformaeije X 10' ; betana prema t.522 i to po:le 1 X 10' eiklusa. Nulto stanje Ie raeuna ono Uleto Odmah nakan prednaprela'

se sarno podulne

Kanveneionalna dulina prenaienja sile pri dinamitkom opteretenju vrednost merenj. n~ tri uzorka nakon 10. eiklusa prema t. 5.3, pasledn;i IL..v.' Ona mora da bude: srednja stay. Odre"uje II kao

L"vn > L.,

Pre potetka dinamitkog apteretenja kraj.vi folika zapradnaprezanje mer; II njihovo .ventualno pomeranje i to Ie unosi u izveftaj. rakocJe Ie II obelde, i a na kraju i.pitivanj. evid.ntira pojava prliin..

1090
7
Izveltaj 0 ispitivanju
Izvetl~j 0 odredi,"nju 7.1 Stlti~ko ilpiti.lnjl: upotrebljenog ~rstote za izr~u kontrolnih uzor~k~ cilindar~, i kontrolnih starolt cilind~r~, pod~i 0 plasti~nosti, cilind~rl n~~inu i nego'"nj~ uzor~k~; 0 ~lliku z~ Irmiranje ~.rstoti i modulu i prednoprezanjl; betono; beton~ pri ilpitinnju i pri predn~kon.encion~lne dUline preno!enj~ sile predn~prezanj~ mor~ d~ Ydrli sledeee.

II SISUI. betono ugndi.onjl prezanju

bl wr8dnosti pritisnl

cl opil uzor~b II ..im dimenzij~ml i podlci~ d) osnom; podaci 0 ~lliku ZI pr8dnoprlzanjl; I) 6

E dijogrlm

~e1ika II podlci~

0 gnni~noj

Ilosii~nostj; (otputlanje); devijaciju;

fl .r8dnort gl labellrn; hi vrednosti iI prora~un

potetn. sill i njenl vrednost neposredno pred prednlprezanjl i grlfi~ki prikaz mernih vrednosti u toku vremena; uvlltenja S za Ivako mlrno iz S meSlo, srednju .rednost

Sm i rtandardnu

konvencionalne

dUline prlno!enja

l, nl osnovu uvl~.nja l, odredene

iI por""'nj. vr8dnosti l, dobij.ne cija betono; k) ooena valjlnosti rezulUta.

m i vredncsti

7 danl posJe prednaprezanja; Sm' nl Osncvu merenja podulnih deforma-

72'

Dinami~ko pr.nolenja

ilpitivanja: staw i) i j) daju vrednosti potetne konvencionalne i mini~lne dUline 48 ~asova oakon prednaprezanja; za dinami~ko ilpitivan;e, veli~ina ~ksi~lne dUline Ii Ie i frekven-

II Ivi podaci pr.mo t. 7.1 izuzev tlo Ie prl~ I) Iwi~ke mere gredi08-uzorka cija opteretenja; millbelarni pregled mernih

rezuluu

i odredivanj.

dinami~ke

preno!enja

Iile prednaprezanja

l...n;
n) priklz .ventualnih 01 drug. pojedinosti pomeranja kraieva telika i pojavi prslina; ispiti.anja. zna~ajne za ocenu rezulUta

ml8ieni8 Republitkog ...,...,ijat.

u kuln.rv SR hi;'

br.

413-~' n4-42od

4.11 1974."" plet...

perez r\8promeot

Itompo s

nI.-

I. r.ondonIln<iju ~rod -

SMESA ZA INJEKTIRANJE KABLOVA ZA PRETHODNO NAPREZANJE

UDK

666.97.033.14:002.61

1093
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OHAVEZNOM PRIMENOM
cd
1986.12-17

INJEKCIONE ZA INJEKT,RANJE KABLOVA Tehnifki

SME~E ZA PREDNAPREZANJE uslovi

JUS U.E3.01S
1986.

Pravil",~<br. 07-3427/1

ad 1986.08.13; Slufbeni list SFRJ. br.56/86.

Grout for CJbles 3f prestressed

concrete.

Technical requirements

PREDMET

STANDAFDA

Ovim standardom

se utvruuju sastav, uslovi kvaliteta, prethodna kontrclna ispitivanja injekcione smese za injektiranje kablova daljem tekstu: injekcione smese), kao i postupak izvoaenja injektiranja. 2
VEZA SA DRUGIM STANDARDIMA

(u

JUS a.CI.OII

JUS B.C8.023 Ispitivanje pritisne JUS U.M8.022 - Injektiranje. smese Ispitivanje izdvajanja JUS U.I~8. 023 - Injektiranje. zapremine injekcione smese Ispitivanje protoenosti JUS U.M8.024 - Injektiranje. Ispitivanje otporncsti JUS U.M8.025 Injektiranje. na mraz

Cement. Portland-cement. Portland-cement sa dodacima. Metalurski cementi. pucolanski cement. Definicije, klasifikacija i tehnicki uslovi Cementi. Metode ispitivanja fiziekih osobina cementa

cvstoce
vode

injekcione
i promene

injekcione
injekcione

smese
smese

3 3.1

SASTAV INJEKCIOHE SI.lESE

Injekciona sme~a skog i mineralnog se sastoji dodatka. cd cementa i vode i, eventualno, hemij-

3.1.1

Za spravljanje injekcione smese kao vezivo upotrebljava se portlandpef: ili portland-cement sa dodatkom granulisane zgur'O -cement oznake viscke peci, pucolana ili eba ova dodatka u kolicini do najvise 15 % sa oznakama: FC 15zk, FC 15pk, PC 15d(z ili p)k. Cement za spravljanje injekdone sm",se ne mora da bude isti kao i cement od kojg j" izvedena osnovna kcnstrukcija. odnosno element konstrukcije. rrora cdgovarati uslcvima kvaliteta prema standarduJUS n.e1.0ll. C"!".ent ~kQ se upotrebljava cement u vrecama, mor3 58 skladistiti u zatvo=enoj prostcriji, zasticenoj od vlage.

I .
~

~
i

3.1.2

Za spravljanje ispunjava uslcve beton.

injekcion~: kvaliteta

smese

upotrebljava

se

'loda

koja

mora

da

za vcdu prema propisima za prednapregnuti

3.1. 3

Za spravljanje injekcione smese mogu se koristiti hemijski dodaci koji poboljsavaju protocnost, smanjuju sleganje cdnosno kontrolisano
povecavaju hemijskog zapreminu i poboljsavaju dcdatka se dozvoljava ako otpornost je njegova prema mrazu. Upctreba pcdobnost za primenu u

ove svrhe

dokazana ispitivanjima.

I izclanje

SA V!ZNJ

ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

1094

IIcmijski dodaci moraju se ispitivati ispitivanju ovih dodataka dostav1ja Hemijski dodaci ne smcju sadrzavati

svakih godinu se izveltaj. h1oride.

dana,

izvrsencm

3.1.4 3.2

Dozvoljava se upotreba inertnih minera1nih podobnost dokazana prethodnim ispitivanjima.

dodataka

al;o je njihova

Za sprav1janje injekcione smese mo~e se koristiti i gotova suva injekciona smesa sastav1jena od cementa, hemijskog dodatka i, eventualno, n:ineralnog dodatka, kojoj sa nil gradil.iltu dodaje samo voda. Suva injekciona smesa mora odgovarati uslovima kvaliteta za smese za injcktiranje utvrl1ene ovim standardom. Prolzvo~ac suve in-jekcione smese duzan je da navede rok upotrebe ove

smese.
3.3
Specijalna injekciona smesa (npr. hemijska silikatna injekciona ~mesa

na bazi organckih cije i mora imati

jedinjenja i dr.) propisuje izvestaj 0 ispitivanjima.

INJEKCIONE S~lE~E

se projektom

konstruk-

(
4 4.1
USLOVI KVALITFTA

Injekciona smesa mora biti da potpuno ob1o~i kilblove odnosno cevi.

sastavljena, i da obezbedi

pripremljena i ~9ra~ena tako potpuno ispunjavanje kanala

4.2

Vodocementni faktor sve;:e injakcione smese ne sme da prelazi vrednost 0,,'5. Kada injekciona smesa mora biti otporna prema mrazu, vodocenlentni faktor ne sme da prelazi vredno!1t 0,40, odnosno mora se za pripremu upotrebiti hemijski dodatak koji poboljsava otpornost prema rnra"u. U tom slucaju mora vodocementni biti snabdevcna faktor ne sme da prelazi vrednost smese pre-

0,45.
I!ljekciona ma mrazu. smela dokazom 0 otpornosti

4.3

Protocnost injekcionc srnese mora da obezbedi neprekidan injektiranja pojedinacnog kanala odnosno ce"!. Protocnost pr.ema standarJu
,JUS U.M8.024

rad do kraja se ispituje

i utvr~uje prethodnim
prema
zapremine

ispitivanjenl,
1 ...

4.4

Smanjcnje
bude vece
24 h

zapremine.odretIeno
od 2 \. Povecanje

standardu
dozvoljava

JUS se

U.1-16.023, do 5 \.

ne

sme

da

Pogle
u de jane kojem

iznad

ocvrsnute
ispitivanje a

injckcione
promene posle 28

smese
zapremine, dana u

u dobro
sme kalupu

zatvorenom
biti ne sme izdvojene biti

kalupu
'lOizdvo-

se

najvise vade.

2 ,

vrsi

zapremine,

4.5

Pritisna cvrstoca injekc:ione smesa pcsle 28 dana, odrel1ena prema stanc1ardu ,1US tJ .MA .022, kao srednja vrednm;t ispi tivanja najmanje 3 epruvete, ne sme da hude .1i".d ou 30,0 HFi'., pri cel"u pojedinacna vredno"t ne sme da bude niza ad 27,0 Mfa. IJ slucnjevima injektiranja na niskim temperaturama mora biti otporna prema mrazu. Injekciona smesa smatra se otf'orncm prema mra~u ako se zapremina injekciona smesa pri ovlm u!'lo\'ima

4.6

epruvete

ispitane
ispitivaOcvrsnuta ovog stan-

prema standardu JUS U.M8.025

Ispitivanje njima. Ocvrsnuta injekciona otpornosti injekciona smesa mora

ne

pove,'ava.

pretna mrazu

je ohav"zno

u prethodnim

smesa mora biti otporna prema mrazu. ispunjavilti uslove iz t. 4.4 i t. 4.5

darda.

.1095
5 5.1

PRE'!'fIODNA

ISPITIVANJA
rado17a
smese na

Pre vani
dU~e

pocetka

moraju
bazi

se

izvr!liti
koji

ispitivanja
~e se

svih

materijala
Za ispiti-

i i
-

inje~cione

materijala

koristiti.

sastav
0 tog od

i ispitane
ispitivanju perioda.

materijale
sa~injava

iste
svakih

vrste
godinu

ispitivanje
dana ako

se obavlja
radovi traju

izve!ltaj

5.2

Ispitivanja temperaturi

injekcione od 20 ! 2 c

sme!le i

vr1le

se

laboratorijskim

uslovima

pri

obuhvataju:

- protocnost, vode, - izdvajanje - promenu zapremine, ~vrst~u - pritisnu - otpornost prema

posle

28 dana,

mrazu.

5.3

U slu~aju da se postupak injektiranja izvodi na temperaturi vi!loj od 25 c ili nHoj od 5 c potreb!lo je, pre nego !lto ove temperature nastanu, pri odgovaraju~ilD temperatucnim uslovima izvr!liti dodatna ispitivanja, i to:
-

proto~nost,

- izdvajanje vode, - promenu zapremine, - u slucaju ni~ih temperatura,! dana negovanjem epruveta na 5 28 dana.

pritisnu C u toku

cvrsto~u posle 3, 7 dana, zatim na 20 70i do C 28

6 6.1

KONTROLNA

ISPITIVANJA

Pre upotrebe izvodac je obavezan da ispita svaku posiljku cementa, i to u pogledu vode za standardnu konzistenciju, vremena vezivanja, postojanosti zapremine i fino~e mliva prema standardu JUS B.C8.023. Od svake posiljke cuvaju se uzorci cementa u kolicini od oko 3 kg, hemijskog dodatka u koIicini od 500 g, mineralnog dodatka u ko1icini od oko 3 kg, i1i suve injekcione sme!le u ko1icini od oko 10 kg, i to do primopredaje objekta, s tim da za to vreme ne bude doveden u pitanje kvalitet uzetih uzoraka. Kva1itet sveze injekcione smese sa matcrija1ima sa kojima se priprema smesa mora se utvrditi najmanje jedan dan pre predvidenog injektiranja. Ispitivanja obuhvataju protocnost, izdvajanje vode i prcmenu zapremine.

6.2

6.3

6.4

Za vreme izvodenja radova mora se vise puta dnevno kontro1isati protocncst injekcione smese na ulazu i izlazu iz kanala odnosno cevi, a najmanje jedanput dnevno moraju se uzeti uzorci injekcione smese radi ispiti-,anja izdvajanja vode, promene zaprernine i pritisne cvrstoc'e po~le 28 dana. ?a ispiti'/anje promene zapremine i cvrstocd, epruvet~ se pripremaju od smese, koia se uzima na izlazu iz kana1a odr.osno ce'li. Epruvete 3e c,-,vaju u dobro zatvorenirn gradilistu, a osta10 vreme u laboratoriji. k'.1tijama 24 h na saClom

7 7.1

POSTVPAK Materijali :!: \ 2

iZVOBENJA za

INJEKTlRANJA injekcione sme!le odmeravaju se sa tacnoscu

pripremu

(m/m).

1096
"

U mesalicu 5e prvo sipa odmerena kolicina vade, zatim se Gada ccmerena k:)licitla cementa. Hemijski dodaci se dodaju vodi ili mesa~'ini cementa i vade prema uputstvu proizvoeata. Mineralni dociaei se dc.daju poslednji. Za pripremu injekcione sme~e na gradilistu mesalica mora biti takve konstrukcije da omogu6ava kontinuirano injektiranje. Vreme mesanja injekcione smese zavisi od primenjenog tipa m'csalice. \'reme dcziranja komponeriata i mcsanja ne sme da prelazi 5 fr.in. Opt:nlalrJo vreme rnesanja za pcstizanje of'tirr.alnih reolo~kih oscbina i!:jekcioT'-e sme!;e utvr~'J.je izvoaa:: P'.)stupJ:a inje.:kf:irar.ja. Te!T1geratl1ra svc~e injekcione smese n~ sme posle I'lesanjabiti visa od 35 C. Frocc's r!.~fanja i u~l.acivaTJja ne Si.,e biti duzi cd 30 l':"(il'.
1.2 Kanali

v.:yjom,

za injektirallje moraju kcja ne sme da sadrzi

sp neposredno pre i~jektiranja i~prati stetne ECJstojke za i:!rmaturu. Zaostai a

kanali b~z Neprolazni prolaznim

voda iz kanala za injektiranje se mora izduvati. Kablovski ur]oge mcraju se navlaziti nekoliko sati pre injektiranja. kablovski kanali moraju .se na izbijanjem, busenjem ili drugim mcstima merama. zaeepljenja utiniti

7.3

Injektiranje se vrfi na kraju koji je najnife polofen ili kreE cevi za injektiranje na najnizim tackama kanala. Na najvisim tatkama kanala moraju se ostaviti odusci.
Za injektiranje se upotrebljavaju p'~pe koje omogucavaju ravnomernoi neprekidno proticanje injekcione smese. Injcktiranje jednog kanala se sme dovrsiti tck kada na suprotnom kraju ili na visoko polozenim prelivnim cevirna u dovoljnoj meri istice cista injekciona smesa jednolitne ulazne konzistencije. Pritisak kod zavrsetka injektiranja mora da iznosi od 5 do 8 bar. Svi otvori, vazdusni odusci raju se hermetitki zatvoriti. i odvodi posle zavrsnog injektiranja mo-

7.4

7.5

7.6

Injektiranje se izvodi pri temperaturi vazduha iznad 5 C. U slutaju ocekivanja niskih temperatura posle injektiranja mora se osigurati da temperatura kanala u prvih 5 dana oevrs6avanja injekcione smese ne padne ispod 5 c, ili sve dok tvrsto6a injekcione smese ne dostigne pritisnu tvrst06u od najmanje 15 MFa. Upotreba dodatka za spretavanje zamrzavanja S6 ne dozvoljava.

7.7

Ukolikq se injektiranje mora izvoditi na tempcraturi ispod 5 c, a iznad 0 c, mora se elemenat koji se injektira i materijali za pripremu injekcione smese zagrejavati toliko da temperatura elementa bude najmanje 5 c. I u ovom slutaju mora se odrzavati temperatura kanala iznad 5 c do pcstizanja pritisne tvrstoce injekcione smc~e od najmanje 15 MFa. IZVE~TAJ 0 KVALITETU UGP~BENE INJEKCIONE SME~E

8 8.1

0 izvol'lenjuinjektiranja i rezul tatima kontrole kvall teta smese za injektiranje izvol'lat mora da vodi zapisnik u koji se unose slede6i podaci:

naziv izvo~aca, gradiliste, konstrukcioni elemenat, oznaka i dimenzije kablova nafin datum
vrsta

za predn~prezanje,

prednaprezanja, potetka i kraja

upotrebljenih

injektiranja,

~aterijala,

1097
-

sastav i vodocernentni faktor injekcione srnese, podaci 0 rnesalici za priprernu srnese, vreme rnesanja injekcione srnese, temperatura vazduha, upotrebljenih materijala

i sveze injekcione

smese, protocnost injekcione srnese,

izdvajanje vode, promena zapremine, broj uzetih epruveta, uslovi negovanja epruveta, datum predaje epruveta za ispitivanje cvrstoce, posebne primedbc, skica elemenata sa rasporedom kablova, potpis odgovorne osobe.
osnovu podataka sa gradilista dana sastavlja i rezultata se izvestaj ispitivanja 0 kvalitetu pritisnih ugra~ene

I
8.2

Na

cvrstoca
injekcione

posle
smese.

28

N. o'nO\lU

millienja

Republltkog

.ekretarijata ~t.mp..

18 kulturu

SA

Srbije

br.413-81/74-02

od 4. '974. N
pIKe Ie poru ft8 prom.t

Savezni

zovod za Standa ,'diz Eiju -

" Beograd

1098
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OIA VEZNOW Pili WENO" ad 1985-03-1. ISPITIVANJE Injektiranje PRITISNE tVRSTOCE

Ukupno mana 1

INJEKCIONE

SMde

JUS V.MS.022
11184.
lilt SFRJ, br.48/84.
h

Prwilnik br. 50-19144/1

oct 1~1:.i.27;Slu!b8ni

T.n ftIfIfhod fOf' com",.-iw

nrengrh

of fIT'OUt

Predmet

standard8 . utv",uje n~in od""'ivanja pritisne fvrsto6e injekcione sm..

Ovim nand.dam

Opnma
Opremll safinjavaju;

kalupi .. poklopcima, t.tare, ap.-at za bNlenje,

mere: d.

99 do 100 mm, h > 120 mm,

- pnIS8. 3
PoltUpek
Uzorci injekcione trII8te u kalupirna, pripremljeni prerna pottupku datom u ttandardu JUS U.M8.023, posle odrecSivanjapromena zapremine fuvaju sa dobro zatvoreni. Kalupi . otv.aju na dan ispitivanja-/
a najranlje 2 dana pre ispitivanjL Pomoeu testere i epereta za bndenje veljci . sveclu ne vlsinu 00 80 mm pri f8l1lu III osnove valjka ravne I planparalelne. Do ispitivanja sa uzon:i fwaju pokriveni vietnam krpom iii u proatOriji zasitenoj .brzinom vlagom. Pritisna evrstota odreduje . odgovarejueom presom. POYKanje pritiska 1,5 :I:0,5 MPa u sakundi.

IzrahYInje

rezul1ata

Pritisna evrstota sa izrafuneva prema formuli:

0p

- -:--A

fideje: p
P
A

fvrstoCa, u MPa, - pritisna lomu epruvete, u N, - sile pri ,J

nalefutl povrlina epruvete

Jr, U mms . od 3 pojedinafna rezuttau, a navOOi sa i najnlfa vrednost.

Rezultat .. daje kao sre<lnje vrednost

Veza . drugim ttanderdirna JUS U.M8.023JUS U.M8.024He 0-

Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione smete Injektiranje.lspitivanje protofnosti injeJccione smale
kul.uru SR Srb,. br. .,3-81174-02 ZA VOD ZA STANDARDIZAaJU ad ..11 1117.. no plota. pora.. p-

milljonjo Ropublitkog ""'018,1108"

I Izdenje

SA vtzNI

-'-0,<1"

__d_lju

- 8~

UDIc: 881.17.033.14

JUGOSLOVENSKf STANDARD SA alA VElNOW ""WINOW

OIl 11186-()3.14

1099
Injtkti ISPITIVANJE IZDVAJANJA ZAPREMINE jt VODE I PROMENE SMEAE

INJEKCIOHE

JUS U.M8.023

Pnvllnlk br.IIO-18144/1

1184. od 1J183.12.n;8Jufb8ni lift SFRJ, br. 48/84.

r.,

_diad

fo, bl8ding MId vollKTM t:h~

of f/tf1Ut

Predmet

1t8nd8rd.
Ie utvrduje natin odr8Ctivenj8 izdv.j8nj8 vode I promene Z8premine Injelccione smeIe.

Ovim standardom

Oprama
Opremu utinj8v.ju:

- pribor Z8merenje promene kelupu 21, - kelupiUpoklopcim.:me..: viline.". do ul00mm,h>(Ilike120mm, d- 98 - staklen. menzur. od 50 eml, - SUlk'en. pipete.
Injelcclone Im8Ie u kelupu

pribor

Z8 odr8Ctivenje

viline

punjenj8

(ilike

II,

Me.. u mm

I ~I. I

~I

=--

- -

l-

-11
I

t
J

.22 '~9

! \1)1
8!~1

"!
I

I
I

--.1L
injelccione .". u kelupu

Slike 1

- Pribor

Z8 odr8Ctivenje viline punjenje

I...,.

SA vtzNJ

ZA VOO ZA STANDAKDIZACUU

1100
Mere u mm

q,

:<)

---r--

Slib 2

- Pribor za merenje promenl

vilinllmeft

u kalupu

Postupak
InjekcioNl IITIIII. pripemljlne prem. postupku datom u standardu JUS U.M8.024, sipa . u 3 blupa do visine 100 mm. Visin. se prathodno odredi pomotu prlbora za odnKfivanjl vililll. Priborom za merenje odmah posle punjlnjl, nivo IlTllIeu sv.kom kalupu na n.jmenje 6 mlStl I ~ visinl izm..i " blup zatvori poklopcam. K.lupi. euvaju n. templl'lturl15 do 2:zOCSVIdo kraja ispitivanjl i zaltit8 sa od potr_njl. Kalupi . posit 24 otvlrlju i n. istim memim mestima ponovo sa izmerl nivo odnosno vilin. Imlle. Ukoliko je n. povriini Imlle izdvojena voda, on. . pomotu piplt8 izvadi. sipa u menzuru i izmerl kelieiNl ~ojenl vodl. Posl. merenja visin. voda sa ponovo vreti u kalupl, keji se dobro zatvore i daljl euv.ju ZI ispitivanje izdv.j.njl vodl posle 28 dan. i za ispitivanjl pritisne evntOOe.

,.
4
4.1
IZI'8~unlYlnje IzdvojeM voda Kolieln. izdvojene vode izrahv. II u procentima zapreminl kao srednjl vrednost od 3 merenjl: I'8zultata

IZdvojlnlVoda.~ V-

..-

X 100

gdeje:
Vwodt

V --

zapremin.

izdvojenl

vode. u em' ,

- zapremin.smile u kalupu.u em' .

1101
4.2
JIIo_18p18lll1ne Promena l8p18m1ne izr8tun8Ya . preformull:

I:J.VgeMje:

la

- bJ X 100
h

nus).

Z8premine. u procentima z8Premin.. I:J. - prom V a vrednoct poi!8tnog me...nja. u mm. b - vrednoct me...nja potl. 24h. u mm. h - vlsina punjenja sm. u mm (100 mm). PoYlltenje Z8pramine oznei!ava Ie znakom (plus) a smenjenje Z8premine oznei!..,a . znekom +

- (mi-

Rezultet

. deje keo srednja vrednoct od po 6 me...nja na 3 keiupe.

Veza 18 drugim ltenderdima

JUS U.MB.024- Injektiranje. bpitivenje protoi!nocti injekcione sm.

No millj...ja R_b/;tkog .kr_ija.. 0,""""

Atampe

z. kulturuSR S<bije1io:.IUI/74-02 011 4.111974.". pl.eo. po.......S8Y8Zn i Z8Vod ~ It8nd1rdiz.-:iju - alD(fr8d

1102.
JlXiOSLOVENSKJ STANDAJU)
SA OIA VEZNOW PIUWlNOW

Ukupno

I1rIna 2

. Injllnll'8njl ISPITIVANJE PROTOCNOSTIINJKCIONE SMdE

JUS
,884.

U~8.024
l'-t SFRJ, br. 48/84.

ocIl-.03-14

Prwilnlkbr.

-""'44/'

ocI'~'2.27;IIulb8ni

T-

-rhod

for flow of"out

PhdIl18t

1CIInd8rc18

OWn It8nd8rdam. utYreJuje n8!in ilpitivlftj8~_i

injelcl:ion8

u l8bora~iJI i nilgr8dlliltu.

Ap8nti

i pribor

z. ilpitivlftje . korlsti:

- lev- (pr8mlIlIciI, - oGnerNI posud. 0111OOOcml, - .kund0m8r, - tennomNr -20/WC..

Me,. u mm

.,1,

10 to..

eQ '"I

"27
L k II odr8divlftje prototnosti injekcione smele

I....

SA vtzM

ZA VOO ZA STANDAJtDIZAaJU

2 JUS U.".OX

1103 3 3.1 Postupek

..
Za pripfwnu injelccione IIII8Ie matariJ-1I . odnwwvliu .. taenoII!u t 2" 1m/mI. . U I118iIlicu. prvo -PI ocImerwnakolltin. "0d8 . Z8tim . dod8 odnw8n8 koIItIn8 Hemljald dod8CI . dod8ju ,,0111 HIrnel8vin1 I vod8 ~ \IpUI8tVU IWOizvo&ea.UIrw8lnl dod8d . dod8ju 1IOIIedn/i.Za priprwnu Injelccione l1li. IIIII8IIc8 bItIl8IM IiDn8IruIrd)8d8 - III'8dllil1U -IUI!8q kont81ul,."., Injektlr8nje. VIIMiInj8 injela:lor.e IIII8Ie _III 011ptlmeftjenog 1IP8 I11II8I... j VI'8In8dozlr8llj8 komporlln8t8 1lMilnj8 n. l1li8d8 prelal 5 min.

-.

3.2

IlPitMnje protlotolOlti Injela:ione . 0Itnah prlprema IiPi u pr8thocfno nawIdIn ...,.11 do vlline koI. odgov... Z8P"* pr8l1linl 1700 em'. Donj; otvor 18Vk.. Z8 Jipenj8 Injela:ione II1II8 u ...,." Z8tvai ~orn. ~ gov8'8jut8 visine u levku pl'8lhodno . bddllrlliPl"jem 1700 em' vod8 u ...,.. Zatim . odm8h izn8rI "1'81118. je potr8bno d8 Iz 18Vk.InIee 1000 em' Inj8lccione II1I8I8.Vrwne JIt'OtDk8 merf ~ 110;' . .kund0mer8. Pro1uk inJelccione II1I8I8. mari I n.kon 30 mlnut8. Za 68bnJe Inj8Ia:ione II1II8 . neprelddno I118iIrueno INIpOI'OIIIIII8h8nIe 10m1n8l8l1cam. 1 P0tnbn8 .. ne;nenje 2 1n8I8nj8. Ukoliko . dobij8ne vrwdnolti 2 IR81Dpn8 -j8 ruflkuju vile od 20 pcInIWIjL ".

IzrafwllljIt

rezulbna 1zrU8V. . k80 nclnjll 'I:'8dnMt "1'81118-protlc:anj8. u .kundema. okollne 11III8Ie. Uz ,.

ProIDeno8t inj8kclone zultat . n8Vodit8mpenltln

No-

rnlllJ->lo "_blltt", --II8te

Ioompa ""'"1-

SA s.tHjobr.41Uln442Od4.111174. "plli!..-..-

D--laei,.,

- 1--,

1104

~..

Ukupno ItrIN 2 In)tl<tl...jI ISPITIVAN.IE OTPORNOSTIINJEKCIONE SMEll: NA MRAZ prwlnlk br. 6G-19144/1 ocI118S-12.27;lIufb8ni

JUGOSLOVENSKI STANDARD
SA OIA VEZNOIC I'IUICENOIC

JUS U .M8.02S
1884. list SFRJ. br. 48/84.

od '98~'4

r.r

method

for froo rwisf1l~

o( (/fOUr

Prednwt

II8nII8rd8
u!V"'uje n~in odr""ivanj' 01pOmOCtI injekcione"'" nl mtU.

o"im st.nd8rdom..

2 2.1

Ap8rIti
Apam

i pribor
D ilpitlnnjl 0 1n. mraz

-~

,.. alicil

Aparat .. ..wji ocI cilindri~ne ~.Ii~ne posude koj. .. zatv... poklopcem sa nllVojem. NI poklcpcu .. n.laze 18rmometar I mema orw. Poidopac j8 n. unut..njem clalu izrallen tako d. obe~uje potpuno punjenjl pr.znog prostor. fivom. U cilindru .. nalaze .""ice koje obezbe(luju ..rtikalno pos1a.lj.nje uzorka i potpuno pl8'ljenje prortor. oko uzorka fivom.

2.2

0ItaI1 .par8tll pribor Za ispitiv.nje .. koristl i sledeei .pareti I prlbor:

- kalupI, m.ra: d- 46 mm.h - 110 mm.

komori

ZI 8'I'Irzav.nje do -2QI c.

- komora 18 negovanje temperature n. 51 C. flv., (Hg) 250 em' .

Pripreml

uzorka i negGVll'lje

Odmah posIe pripreme p",,' portupku datom u stand8rdu JUS U.M8.024 8'1'1. sa sipa u kalup. K.lup .. zatv... cia bI .. Ipratilo ispa-Ivanje vod8 i odmah stavlje u komoru ZI nagovanje 1emp8r8Nn N
5 :I: II

C u traj8nju

ocI 72 h.

PostuP8k

ispitinnjl

Uzor.k .. pesle 72 h vedl iz kalup. I odmah stavfj. u diletornetar kojl je prethoclno twnperiran n. vlsine u mernoj cevi. Dileto20 :I: I'C. Z.tim .. kroz cev n. poklopcu dil.1Dmetr8 sip. five do 00""'metar .. zetim postaVlj. u poIUdu pogodnu 18 hvetanje fi.. ZI slu~.j d. do/I. do ..likog povetanja Dsa dil.tometar stIIVljau kornoru premine. O~ita .. nl.o Ii.. u cevi (A) pri IItmper.turi T posle ~ A' hlallenja ZI 8'I'IrZlvanjei hledi brzinom 00 8 C n. ~. do postizanja temperatura 00 -20 C. Z. vviii puf1l.. ~ita nivo five (8 ITa) u cevi d. iii . dobio tok promene 18premine.

Iznu~unllVlnje

rel:llttata

Promena zapremine pri OOra4enojtamperaturi Izraeunev. .. po sl~oj tN. - (A - BI - l>VHg ITA iIi l>Vp

formuli:

- Tal

S;

- .~

l>V

-1000

....

SA vtzNJ

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

St

2 JUS U.M8.025

1105
gde jt: /:;V.
/:;Vp

- promenl - prom""l

V .A B S t:.VHI -

Zlprlminl uzorkl pas" ImrZlnnjl u em' upreminl uzor'" pas" III'II'ZIVlnjl,U e/oo. Zlprlm inl uzorkl. u em' , po/!etni nivo five u mernoj cevi. pri tempereturi T A' nivo five u merno! cevi pri fempel'3turi T B' lemperlNrni korekcioni flktor dilltometrl. promenl zepremine five, kojl .. izr.funavl po formuh:

/:;VHI&(Vd-V)'18'11J
gde je:
V d

-s;cm'/oC

Zlpremin. eparlte do nivoa five u mernoj cevi pri temperaturi T A'

u em',

~
-~
1

.1L- ---1
Nasficije: 1 - posudl 2 - poklopec 3 - vo6ice llesljllnl
4 - vcXIic8redijllne 5 - merne ClV a - \ermometer

7 - uzor.k

Vezl 18 drugim st.nclardiml

JUS U.M8.024-

Injektirlnje. Ispit;.enje protocnosti injekcione srnde

N.IOJnOYU milij8,.1 Republttkog .kr.rarijltll

$tam~

II kulturu SR smije tw. 413-81/74-02 od 4.111814. ne plKI . po'.

*.zn; z8vod Z8 Jt8nd8rdiz-=iju

N prom..

- Beograd

OSTALO

UDK 621.928.0~8.2/4

JUGOSWVENSKI STANDARD sa obavemo;n primenom

od 1990-02-03

1109
Laboratorijska sUa TIrANA MREZA OD ZICE. IZBUSENA PLOCA I ELEKTRlcNIM PUTEM FORMlRAN1 LISTOVI Nazivne mere otvora
ad 1989.09.19; Sluzbeni list SFRJ, br. 67/89.

JUS L.J9.010 1989.

.ISU 565-1933

Provilnik br. 07-93/170

Test: sieves. Ncltinal sizes

Waven "et:sl of openings

70fire clot:h,

perforat:ed

plat:e

SDd

elect:roforlIed

sbeet:.

Ova) standard tica.~ )e sa 1983. godine.

)e nastao standerdom

revizijom standarda JUS l1edunarodne org8nizaci)e

.J9.010 i7- 1976. godine i idenza st8ndardizaci)u ISO 565 iz

UVOD
U standardu za rus L.J9.010 otvora U meduvremenu, iz 1976. sita godine sa tkanom u veoma 5 date su vrednosti, ad iiee i u glavncj izbusenom i dopunskoj ad za je

se~iji, 125

velicine 20 ~.

mrezom upotrebu finih ~~.

ploco~, listova uslovilo

mrn do

uvodenje sastava

elektrQformir~nih eestiea (prahova)

odrediv~je

granulcmetrijskog

izmenu u tabelama za nazivne mere otvora do Radi toga je bilo nuzno promeniti glavnu
glavne mere otvora ispod 32 ~. Odnos

seriju

R mera

20/3 u

do
seriji

serije
je sledeci:

sukeesiv~ih

R'10

za

sve

Serije
I

Razlika

mere u %

Odnos
1,40 1,25 1,19 1,12

R 20/3 R' 10 R !.O/3 R 20

eke 40 % oko 25 01 .'. eko 19 % eko 12 %

Do~voljena venja. date

odstl1pa~ja sa u

velitine JUS

otvora

sita

pri i JUS

ispitivanj~, L.J9.012.

kao

mecade

ispiti-

standardima

L.J9.011

1 PREDIfETSTA.'IDARDA PODRUCJE PRIMENE I

1.1 Ovi~ standardom se utvrduju nazivne mer~ otvora za sita sa ~kanom mr~z~m zice, izbusencm plocom i ele~troformiranim listovima.

ad

1.2 Ovaj standard 3e primenjuje na: ~etalne z:~ane ~~anine kvadratnih otvcra,

izbu~~ne

plate

i elektroformirane

listove

kvadratnog

i okr~glog

oblika.

2 VEZA SA DRUGW STANDARDIJ1A

Spi31~ 3ta:-.iarda sa koji'Tla je C'~'3j stanc.:!rd u vezi d,~t j~ na :<'::''=]11 3':1;',~ -1:::-13.

3 DEFLNICIJE TI~A PROSEVNOG SREDSTVA

3.1 Tkana drug.. pcd 3.2 mreza pravim cd zice uglom radi

prosevno

sredstvo

od

ziee

koja

se

ukrsta

jedna

preko

obrazovanja mreze (JUS L.JO.OO1).

sredstvo
(JUS

Izbusena

ploea

prosevno

koje

se

sastoji

od ploee

sa

jeJnoobraznim

otvorima

simetrieno

rasporedenim

L.JO.OOl).

II

izdanje

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACI..,,]

1110'
3.3 Elektrofor8irani
otvorima

list
-

prosevno

sredstvo

koje
dobijenim

se

sastoji

od

metalne

ploce
putem.

sa

jednoobraznim

pravilno

rasporedenim,

elektrohemijskim

4 OZNAeAVANJE 4.1 Prosevna sredstva se oznacavaju janje suprotnih strana ili precnik). Za izbusenu plocu i elektroformirani kvadratni ili kruzni. 4.2 Nazivne mere otvora od otvora ispod I rom izrazavaju prema list nazivnoj mora meri otvora da se (centralno tip rasto. otvora.

takode

naznaci

1 mm i iznad izrazavaju se u mikrometrima (~).

se

u milimetrima

(mm);

mere

S NAZIVNE

MERE

IYlVORA

Naziv~e mere otvora prosevnih primene: a) tkana mreza od zice od ~25 b) izbusena ploca
-

sredstava mm

date

su u tabelama

I i 2 prema

oblastima

do 20 ~;

sa kvadratnim otvorima sa kruznim otvorima od

~ist

od 125 od

125 mm 500

mm do ~

do

mm;

1 mm; do 5 ~.

c) elektroformirani
Veza sa drugim

standardima . Standardni
-

JUS A.AD.OOI JUS A.AD.OOS

JUS L.JO.OOI

brojevi.

Redovi

standardnih

brojeva

Standardni brojevi. Laboratorijska sita

Primena modifikovanih standardnih brojeva i ispitivanje prosejavanjem. Termini i defi-

JUS JUS

L.JO.002 L. J9. 011

nicije - Ispitivanjeprosejavanjem
-

Laboratorijska
i ispitivanje

sita. sita.

Metalna Izbusena

tkana

mreza

od

zice.

Tehnicki uslovi

uslovi i is.

JUS

L.J9.012
-

Laboratorijska
pitivanje

metalna

ploca.

Tehnicki

1111
Mere u mm

Tabela 1
Glavna serija Dopunska serija

--

Tabela 2
Glavna seri;a Dopunska serija

Tabela 1
Glavna serija Dopunska serija

'_~ere ~.urn .'Tabela 2

Glavna serjja

Dopunska serija

mm

mm

fR20/3)
125

mm
IR 20/31 125

mm
IR 40/31 125 106

fR 201 125 112 100 90.0 80.0 71.0 63.0 56.0 50.0 45.0 40.0 35.5 31.5 28.0 25,0 22.4 20.0 \8.0 \6.0 14.0 12.5 11.2 \0.0 9.00 8,00 7.10 6,30 5.60 5,00 4.50 4,00 3.55 3.15

~m
IR 20/31

JJIn
fR 20) 900

JJIn
fR 20/3)

JJIn
I R 40/31 850

90.0

90.0

90.0 75.0

710

8CO 710 630 560 500 450 400 355 3\5 280 250 224 200 1&1 1&1 \40 \25 112 \00 90 80 71 63 56 50 45 40 36

710

710 600

63.0

63.0

63.0 53.0

500

500

500 425

45.0

45.0

45.0 37.5

355

355

3S5 300

31.5

3\.5

31.5 26.5

250

250

250 212,

22.4

22.4

22.4 19.0

180

1&1

\80 150

16.0

16.0

16.0 13.2

125

\25

125 \06

11.2

11.2

1\,2 9.50

90

90

90 75

8.00

8.00

8.00 6,70

63

63

63 53

5.50

5,50

5,60 4.75

45

45

45 38

4,00

4,00

4.00

fR'101 32 32

IR'101

2.80

2.90 2.s.1 I 2.24 2.:xi 1.11)

1.50

2.80

I
I

3.35

2.80 2.36

25 20 16 12.5
10 8 6.3

2.:xi

28 25 22 20 I

32

32

25 20 16 12.5
10 8 6.3

;
I

2,00

2.00
1,iO

1,40

I
I

1.25
1.ex: 1.12 1.00

1.40

1.40

I I
i
I

1.00

iJ
1,18 :.00

Ii osnovu ~iS1Jenja Repubhtkoq sekretarijata

Staop.

za 1ru1turu SR Srbije
Savezni br.413-81114-02 zavcd za star.carclzaciJU

cd 4.II 1974. ne placa se porez na prooet

Beograd

1112
JUCOSLOVENSKJ ST ANDAJU> SA OIAVIZNOI( 'IUIfENOI( od ,.1HI3-,4 Projektowlllje IlzvooSenje drwnIh T 8hnli!ki IIIkM konstrukcijl

Ukupno

strl!!1 ,10

DRVENESKELEIOPLATE

JUS U.C9.400
1984. SFRJ, br.48/84.

"""Inik
r,,"Nr

br. 10-1003/1

ocI1~1-17;Slu!benililt
TechnicM l8qUirwm."u

lC.tfoIdi",."d

fotmworlt.

SADR2AJ
StrIN 1 2 3 4 I

1'Mnet u . ... Podrui!jI" Opheodnolle

""""

""""""

.
7

"'" """"""'" """" Dapult8nilllplni T8III8Ij1"" . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

()pt8nanja

,...

... .. ... ..

... ...

. .. ...

1 1 1 2 2
2 3 7 7

. .
1

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

S18tIi!ki pr'CII8fun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .

KOIIItIulrcijl

10
Predmet I18ndard8
utvnSuju . ~h 18hnii!1d l8Iovi ZI projektovanje, Izvodenje, upotrlbu

10

Ovim ItInd8rdom 18 I kanatrukcijl

I ocIl1lVlnje Ilerne".

apll18 I slc811 ocI drve18 i ocI proizvocll

... b8zI drve18 u gra4evlnamvu.

2
2.1

podrueje

primene
S8 prlrnenjuja ZI Inlenjersb konstrukdja prlvrlmenos (projek--I. proflll, kojl . 18kode InO!JI prirnenlti u brakt8rL 0111 . u toku abplo818-

OVlj standlrd dje ap.retuju

punlm op18retenjem ..

ZI k~je au pror~unl18

22

Standlrd

ocIlIOIi na slc811 ocI i!llltnlh slc8IL

C8vI I ocI e.lii!nih

kanatrukcijlll18

3 3.1

0pit8 odl'ldbe
Opll18 je omout (kllupl kojl dlja faljeni oblik batonskim ocInosno armiranobltonsldm konstrukcijlma. Oplllll tine: apllpovrtil1l ocIdlSlb iIi preflbrikovanih plotl i sis18mgredicl, S1ubac8I podupiratl prlko kojlh . ap1ltnt8nje aplltIt prlnooi na sblu. Ilko su privrlmene koos1l'ukcije, subilnest sklla I opiate morl II prorKunlti po sv!m priznltlm princi. pima i uobitljlnim pravilima ItItiki kon:ouvkcijl. Tok sill i ltIbilnolt IVlkog norivog morl . a""'ntl pratiti ocIoplltl do ti8 ZI ...1 moguta ItInje u 1Dku graClanje i aksploltlCije Iklla odnotnO opIlte..

32

3.3 3.4

Odredba pr.,..,.1 SkIll prime

ovog 118ndIrd1 . I18bIInon Ibla

prlrnenjuju

i ZI fIC)kAtnI opIl18 I sbla,

I tim tto .

poIIbnlm

proral!unorn

odnOlllO opIl18 u 1uI njenog pornic.,jL od rlZlititih ml18r1jlla bel i vdetlh (i!llIk i drvo, baton i drvo I alli!nel projlklllju propiu ZI podru<!ja prtmllll me18rIjlll . i IZYOdI

i apll18 IzIdInI odrtdblml

OWos 1tIndIrdl,

I konl1l'ukcljl

kojl nlsu obuhv8i!ln1 ovIm I18nd8rdom.

....

SAvtzNI

ZAVOO ZA ITANDARDtUOro

SIr.n. 2 JUS U.C9.400

1113 3.5
Sk.,.Ioplata moraju Imati takvu sigurnost I krutost da bez sl.ganja ~nja j utica;. kojl nastaju U toku njlhovog gradenja i primene. i tt.tnih detor!NCij. prlm'ju opter.-

4 4.1

Materijal Kvelitet d",ene grad. od koj. segrad. skel.1 apI.te mor. odgovarati sundardu JUS U.DO.OOI. Oopuit.ni na!>Of11 moraju odgovarati upotr.blj.noj klasi drveta pr.m. stenderdu JUS U.C9.200. vodeti ra~una 0 stalnoj Izl02enosti d",eta vlazi I atmost.rilij.m. ; vremenu tr.janj. upotrebe apI.te i skele. Za izradu skela upotrebljava se obla i rezana grada. Za glavne nasiv. d",.ne ".mente skel. upotrebljav. so d",o kl- I I II kl_. Orvo III kl- m02. so upo. tr.biti samo za ,'ement. kojl ne uti~u na stabllnost sk.le. odnos.no koj; so ugraduju iz konstrukcianih razlage. Obla grada upotrebl;ava se za prltisnute ,'emente a poluobla grada za .I.mente koji ukrutuju skelu. Z. pragov.. poklapa~e podu2ne I popr'~n. nosa~., vence i sli~no. upotr.bljav. so rezen. oItrobridn.

4.2

grada.
4.3 4.4 4.5 4.6

Ako od vremena grad.nja opiate do PDtetka betoniranja postoji velikl vremenski Interv,', grad. Z8 oplatu mora biti toliko SUvada prirodnim suienjem opiate n. do4e do otvaranj. spojnlc. no njoj. Kvalitet spojnih sredstava koja se korlste u grad.nju oplata i skola more de odgoverl strendardu JUS' U.C9.200. Za izradu oplata, asim dasaka, koriste so I furnirsk. pI~., pI~. iverlc. i sii~no. Tehnine karakteristlke ovih materijala moraju odgovarati zahtevima stand.rda JUS U.OO.OOI., Za spr~avanje veze oplata-beton mogu so koristiti razfi~iti pr.mazj na bazi uljl, sapun. i pI.li~nih sa. Upotrebljenl premazi ne 'meju prljati vidne pavriine nili imati agresjvno delovanje n. beton.lto Ie m0mara dokazati I'pitivan;ima. Za spre~avanje adh.zije betonl, aplatne povriine so obla2u limom, plasti~nim. ili njirne sU~nim tolijame.

5
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5

Dopu!teni

naponi

Prilikom prora~una stabilnosti elemenata u kOOStrukcijama skela i aplata. zav/sno od Vrlte napone, ,te so osnovnl dopuhenl naponi I korekcloni koellcijenti prema stand.rdu JUS U.C9.200. Korekcioni koeficijenti Iz t. 5.1 ne mogu se primenjivatl Z8 koostrukcije koj. au Izl02.ne ud.rim.

korlI po-

tresima.
Ako 58 prodvida ugradeno koriiC.nje skele tri ili viie godina, drvo 58 mora zaftiliti 58 ako j. na pogodan natin. JUS U.C9.200. Bukovo drvo u ,kele imprcgnira

Za metalne delove u drvenim ,kelam. Prilikom prora~una sprava za spuitanje

koriiCen;e du2e od jedne godine. va2e dopuiteni napooi prema standardu ,kela koriste 58 ~!~I dopuiteni

napani:

hidrauli~ko - za mohani~'" $Iogan;o lonoe. sa poskom, njem pre ugradiv.nja lonaca.

Geld = 200 N 'em', za lonee'a po,kom Geld~ 500 N/em'. j

za klinove

i podmetac.

dinlieo

prema izv..tajima

0 ispitivanju proizvoda~a ovih sprav.. nadviienja, odreduje so prethodnlm ispiliv.-

odnosno

odredivanje

porrebnog

6 6.1

Temelji skela Projekr romolja skele mora da sadr!1 pod.rke 0 laborarorijskim rezultatim. ISpiliv.nja lIa I iSpilivanju lIa na lieu me'ta, prora~ur. dopuitonog opt.r~enja tla, proratun siegenja teme/j. skel. odnOlno nj.nih delova i d'menZionisanje temelja.

1114
6.2

JUS U.C9.400 Slr8NI 3

Ukoliko ne posto;e pouzdani podaci 0 kvalitetu lIa, za manje objekte,temelji skela se proratunavaju za rastresiti zemljani materi;al, sa dopu~tenim optereeenjem lIa do 10 N/em'; za rasttesite stene (glinenci i slitno) do 25 N/cm' i za evrsto, stenovito tlo do 40 N/em'. Ove odredbe primenjuju se $itmo na skele koje se rade u 5Ovom.Za skele preko retnog toka ave odredbe ne vafe. Napomena: Fundiranje jarmova zabijanjem ~ipova u 110ili na posebnim temeljima v~i se prema propisirna 0 tehnitkim normativirna za opteretenje mostova na putevima.

6.3

Ne dopuha

se osIan;.nje

vertikalnih

podupirata

skele odnosno

opiate preko klinov. direktno i vrstu lIa kod slabijih zemljilta

na 110, bez oitrobridna jarmova

obzira na trajanje kori:itenja greda odgov.rajutih U retnim direktno Napomena: tokovima na !lo. Temeljenje rna propisima

skele odnosno

opiate, velitinu

opteretenja

Izme<lu klinova i !la mora se postaviti dimenzija. koji 50 povremeno stubova

daska debljine

5 em ill jata,a

'- pod!oge.

bez vode ne dopulta u retnim

se osIanjanje stubova skele odnosno i sa ..eim optereeenjem

skele i jarmova

tokovima,

vrti se pre-

0 tehnitkim

normativima

za opteretenje

mostova na putevirna.

7
7.1

Optel'ltenje
Opteretenje skele mote biti: al od vlastite mise opiate i skele ko;i se skela radi el od radnika,

- stalno

opteretenje; zavisno od funkcije skele i vnte objekta za ugrllflvanje beton. odnosno m.terij.l. za

bl od mase betona, svele betonske

- korisno

mise ill drugog materijal.,

.

optereeenje; sredsma neophodnih optereeenje;

inventen

i transportnih

z. ko;i se skela gradi dl od $0"91 i vetr.

- slutajno

- pokretno

opteretenje. masa skele i opiate, proratun.v. se premo stvamim z.premin.rna i sa

7.1.1

Stalno

opteretenje

zapreminskim

- sopstvena masarna:

7.1.2

- zadrvoI~ara (bukovin., hrastovinasl.) i

-.....,...........

900 kg/m',

zadrvotetln.r. (jel., smrta, bor i sl.) , - . . . . , , . . . . . . . 700 kg/mJ, - za telik . . . . . . . . , , . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . . . . , , . . . . . . . . . . . . . . . . .7850 kg/mJ.

- za pr.radevine od drveta i slitno premo podlCima proizvodata ovih proizvoda. Korisno optereeenje - masa mlterijlla z. izradu konstrukeije koju skel. nasi, proratunav. se sa zapreminskim masama:

7.1.3

- z. trtik , . . . , . . . . . . . . . . . , . , . . , . , , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . . . . 7850 kg/mJ, " , - za armirani beton i predn."regnuti beton - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ,. 2500 kg/mJ , "'" z. nearmiranibeton , , ,. 2400 kg/mJ, - za razne vrste kamena, s. stvarnim zapreminskim masama .; od 2200 do 2800 kg/mJ. Pokretno opteretenje skela, od radnika i inventara, proratunava se na sledeei natin: al Za skele za odrtavanje objekata, odnosno za radove pri kojima $I upotrebljava malo a'!la, materijala i racee snage (popravke krovov!. obnavlianje fasadnih pov~ina, popravke i cdrzavanje telitnih konstrukcija), kao korisno opteretenje ulima se najmanje 0,6 kN/m' 0$00" ill po dve koncentrisane sile od po 0,75 kN na razm.ku od 50 em (u najnepovoljnijem poloh;u). Ako je skela veee visine, sa viM etata, tada se po visini skele uzimaJu najm.nje tri opteree.n. poda istovremeno (kod flSldnih skela). bl Ia skele ZI m.lterisanje fnada uzima se korlsno oPteretenje 2,0 kN/m' osnove ill koncentrisana sila intenziteta F 1,5 kr-.(u najnepovoljnijem polofaju) ako $I po sklli vrii transport materijel.. Sklie se proratunavaju sa jadnim ovakp optereo!enim podom (ukoliko tehnologij. granjl ne predvid. viM ovako optereo!enih podoval. c) Skele lJ l"J'''je se proratunavaju sa 3,0 kN/m' osnove ill sa jednom koncentrisanom silom intenziteta F 1.5 kN (u nainepovoljnijem polotaju) i to sarno na jednom podu.

Str.no

4 JUS U.C9.4OQ

1115
m'''ieg obima dopu... se smanjivanj. pokr.tnog optereeenja do 1,0 kN/m2 Otnooe ill po dve kone.ntnsane sile od po F 0,75 kN u najnepovoljnijem polola;u (na razmaku od 50 = eml" tim ell nosi. 'Ion skele mora biti vidno olnal:ena. d) Skele za montaine radove mogu biti razJi~ito opterKen.. Pror~unavaju Ie sa min 1,0 kN/m2, ill naj. manje sa kocentrisanom silom intenziteta F 2,5 kN i najmanje na jednom podu I u najnepovoljni. j.m polozaju, ukoliko tehnologija montale n. trali druga optereeenja. .) Sk.le za transport materijala prora~unavaju Ie za OPteretenje na jednorn podu od 3,00 kN/m' za neposredno opterKene elemente (podne daske). odnosno od 2,0 kN/m' z. ostale delooe. Posebno Ie moraju ispiuti e'ementi skel. n. mogue. pritiske (prilisak tatka) od Iransportnih sredstava (u najne. povoljnij.m poblo;u). I) Skele za mantalu prefabrikovanih el.menata, bilo od betooa, armiranog betooa ill prednepregnutog betona i ~elik., prora~unavaju se prema stvamorn optereeenju, zavisno od tehnologije gradenja Ii~ine i broja elemenata, braja radnika i korilCenog alata pri montali. 7.1.3.1 Za r.dove

va-

Kaa pokretno opter.cenj. za skele armiranobetonskih konstrukcija i konstrukeija od Prednapregnutog betona, od Ijudstva pri radu i alata, na svim prohodnim mestima uzima se najmanje 2,00 kN/m', bez ell.

nami~kagkoelieijenta.

Ako se uzima samo IjudSIYopri radu na skeli, uzima se najmanje 1,00 kN/m', tako4e bez dinami~kog koeficijenta. . Stabilnost ..ih elemenata skele i opiate (za male r..pone) mora se proveriti za koncentrisanu silu (u naj. nepovalj~ij.m poloiaju) intenziteta F = 1,00 kN, bez dinami~kog koef"lCijenta. Mase sre~stava za transport materijala uzimaju se prema stvarnom iznosu. Ako transportna sredstva izazivaju udare i potr.se, njihova se mas&mnoli sa SlYarnimdinami~kim koe. lieijenlom i tako uv.cana masa uzima se kao opteretenje sk.le. Aka je veli~ina udara nepoznata, kao na;manj; dinamieki koelicijent uzima se 1 + <p = 1,20. Prilikom prora~una poda opiate; potpalosniea, ukupna optereeenje se mnoli sa stvamim dinami~kim koelieijenrom, kajim se obuhvataju maguCi udari prilikom ugradivanja materijala ($Yel. betonske maM, na primer]. Ako je din.mieki koelieijenl nepoznat, prilikom prora~una opiate i sk.le kali~ina betonske mase mora se uvecati, j to:

za pod oplato odnosno potpatosnice uzeti por.d stvarne mase ; dinami~ki koeficijent 1 + op 1,2 do 1,3, za donje.lemonte opiate 1 +op=I.10da za delove skele 1 + op= 1,00do 1,10. 1,20,

7.1.3.2

Aka j. po skali moguce kr.tanje transportnih sredstava (razJi~itih voz;la) a mogue. $IIi vibrae;je skele, mora se sprovesti edgovarajuei prora~un, kojim ce se dokazati stabilnost skel. ed v.c nan.tog opteree.nja i ad ovih uticaja. Za mostove i slitne konstrukcije, pored vlastite mase skele i opiate, sveze betonske mase i armature prema projektu, i pored osralih uobi~ajenih opter.cenja, u proraeun se uzima, u najnepovoljnijem polozaju, i opt~rp.c~~;(: 5,00./,. f)Qv,;ini 3,0 X 3,0 m, rn' "" 0,75 kN, IT)! n.t preostalo; povrSini, kao po')l~dlC:u rr!uguccJ l~:HOj-'Jprilikom ug,adivanja -

7.1.3.3

betona (nd:J<,.mila\lanje materijala). ~.'i~nih kanstrukeija, zastojima (j nagomil.vanjem Opter.cenje materijala) se prema for.

7.13.4

Odr.dbe prilikom

t. 1.1.3.3 mogu so koristiti sa tehnologijom nl~l1ta'::p.. 'Jetra, slur::ajno optereeenje,

i za sk.le koje sluz. za rr.ontalu mon taze , odnosno moguam

s. mora usagl.sit;

7.1.4

Oelovanje muii:

ko;e de!uje upra\lno

na ravan skele proratunava

W=17'W yd. j.: W ofJter'c~ni'~ u-~!p,ddejstVa vetra,

As

1116
w T/

JUS U.C9.400 Str..,. 5

A,

osnovno optereeenje koeficijent oblika povnona odnosno

od vetra, uticaju vetrl. skele IA,) mora biti manja ill jednlka poynoni obuhvaeenoj spoljnim ske'e. votra je:

= 1,60,

povnona skele izlolena konturom

Stvlrna sklletom 7.1.4.1

svih elemenata

Osnovno opteretenje

(w) usled dejstavl

7.1.4.2

- za skelevisinedo 30 m
Zl doo sole visine preko 30 m
skele I opllte 2,50 kN/mz.

.....................................
sulu pror~unava so prema formuli:

,.............

1,50 kN/mz, 1,70 kN/mz ,

vetra intltnzileta

bez obzira nl zonu vetra u kojoj so nal.zi objekat. Stabilnost w. Zl neoptereeenu so sa osnovnim delovanjem

Pritisak vetra na opIatu izr~unava

W.cwA
gde je: c w koeficijent oblika, opiate. c

osnovno dr.jstvo vetrl, poyrilna wih ellmenata uticaj.

Pri prorKunu

vetra na zidove opiate:

za prvi zid i za We delove onih zldova koje PM zid zaklanj.

. 1,60;

7.1.4.3 7.1.4.4

za zidova opiate ~ije je rastojanje od prethodnog zida veee od visine zidl, opteretenje vltra prora~un. va sa prema istoj formuli ali sa c = 1,20; - '21 zidova ~ije ;e medusobno rastojanje manje od njihova visine za prorKun uticaja uzimaju so u obzir samo oni delovi kojl prvi zid ne zaklanj., i to sa koeficljentom c = 1,60; za povnonu Ana koju deluje vetar uzima so celokupna povriina zidova opiate. Elementi neoptereeene opiate i skele moraju sa proveriti skele odnosno i na uticaj votra odozdo opiate u celini. (odizanje elemenlta).

Ova proverl

sa mora izvriiti I za konstrukcije

Opteretenje snegom ne uzima 51, po pravilu, u prorKun. Za posebne i speclfi~ne konstnJkcije skala i opIata, ukollko su ovi uticaji od znKaja, stabilnost skelp.odnosno opiate proverava so i na ovo optereeenje. U tamm slu~ajevirna intezltete optereeenja uzimati prema valeelm propisim. za optIreeenje ...... gom. Za pokretne skele, koje so pomi~u uporedo sa napredovanjem radova, pritisak ..tra mole sa smanjiti i do w . 0,25 kN/mz, s tim da so pomicanje skele sme vfiiti samo pri brzini ..tra od 15 m/s. Pri tome vetar sa tretira kao dopunsko optereeenje. Za veee brzine ..tra skola sa mora dopunski osigurati. Skele I opiate U zltvOf'enimprostorima os proveravajuse na uticaj yetTa.
Horizontalne veli~ini. Napomona: Sile kocenja od transportnih sredstava, u ravnl kretanja ovih vozila, odreduju $I prema sile od dizalica ili drugih postrojenja i njihovog rada na skeli uzimaju so prema stvlrnoj

7.1.4.5

7.1.5

propisima 0 tehnickim normativima za optereeen;e mostova na putevima.

7.1.6 Ako na ske'j Hi oplati deluje sarno venjkalno veriti i za nnrizontalnu silu intenzi~!Ha. H = 0,01 Q opterecenje, stabilnost skele odnosno opiate mora $I pro-

gde ie: H horizontalna sila proizvoljnog pravca za koju 51 mora proveriti stabilnost skele; sil. H obuhvlta

we nehoti~ne
Q

ekscentri~nosti optereeenje optlreeene

pri betonlranju

i eventual no neta~nosti

i grdke

pri izvocSenju;

ukupno

vertikalno

od vlastite teline skele i teline koju skela nOli. teliHu skele i konstrukcije silam., horlzontalna koju skela nosl. njen tok. lYe do temelja. aksijalnim u visini donje ivice opiate ill u visini poda skele, u sila i pratiti opteretenja.

Napadna pror~un

ta~ka sile H uzima 51 u zajednitkom SO mora uvesti, kao osnovno

Za we nc,ive stubove, Za intenmet

optereeenje,

sile ulima sa 0,01 od pripadajuteg

vertikalnog

Strana $ JUS U.C9.400

1117
71.7 Utir.aji tempern!\Jre grade. Slueaievima, od ovih uticaja. U iZUletnim i ra,usivan;a. odnosno bubrenja drveta ne uzimaju . betona, moraju u prora/!un . pri upotrebi dlVene

la tanke elemente

od armiranog

kontroUsati

naponi n.tall

7.2

Stabilnost -

skel.., kao celine, proverava

. za utica;e:

uzgena vode, udara velikih voda i nanasa,

- protoka vode sa aspekta moguCeg zaeepljenja lusled n8nosa). Slabilnosl skele mora. proverid i za udare leda, u sfueajevlma Skare u piovnim reenim tokovima 7.3 treba na pagodan kada taba ~nOlt lIOStojl. naC;n o.igurad od uclara plovnih objekata.

Po pravilu, stabilnost skele od drveta ne !reba proveravad na saizmieka utlcaje. Ove utlcaja treba uzimad u proraCun samo u slueajavlrna kada . ispod skele obavlja saobraeaj zna!nog kada sa trail potP<lna ,igurnost zbog skupe oprame no skali. intenzit8ta ill u slueajevima

7.4

Pritisak svda

baton,ke

cine i oblika popreenog

ma. upravno no zidova Opiate, uz zanamarenja preseka, proraeunava . premo sledeCoj formuli

dab/jfna alernenta, i sf/el: odnOll1o vali.

p
Velieina ugla unulrainjag

= 1[h, ".00+lh-h,)djsina,
Irenja op u sveiem betonu iznosi:

uN/em'
50

zi beton koj; sa naknadno vibrlra (i pasla vibriranja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

....... " - za livenl baton koji sa ne moie viSezbijati . ." . . . . . . . . . . .. .. . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . . .. . . .. .. 30', .. " - za baton u tranutku vibriranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .". . . . . . . . . . . . . .". . .". . . 20', Ugao trenja izmedu batona i opiate {3 0', iznosi: - za gruborezanudasku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . do" - za rendisanu dasku i oplatu od furnirskog drveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 , - za uglaeanu oplatu ili oplatu premazanu 20, "ojem sintedeke smola. . . . . . . . , .16 " ISo. do " .' A

- za plastican baton. . . . . . . . . . . . . . . . .

~B

Pb=rh,

~
":': "

:: ~

<: ,
<:

<:

Pc::'( hl '6'(h -h,Jd::

konst

Na slici je: A gornja poyrijrliJ betona, m2 B dublna poniranja pervibratora,

1118
h, C h
Q

JUS U.C9.400

S""'8

deblj;na sloja betona najvi Ie 1,00 m

gum,a povriona vezanog

koja se ugraduje, odnosno

betona (betona koji

visina na kojoj se oseea uticaj P8",ibratora;

tvrstoCu), m2

uziml Ie

ugao nagiba zida opiate prema horizon tali $Velegbetona; uzima se "( =2,3 tim' "I - zapreminska ~ koeficijent pritiska betona nl oplaw, koji zavisi od ugla unutarnjeg teenjl u sv.tem betonu (.,1 i d

ima poCetnu

hi

U9radeni beton van uticajl pe",ibratora, koji ima izvesnu koheziju Iii vibriranjem mo1e ponoYOda postane plastitan, m

ugla teenjl !J!)lzmedu

betona i opI ate pojedinim uglovima dati su u tabeli.

7.4.1

Koeficijenti

pritiska !d), koji odgovaraju

Koelicijent pritiska, d Ii o{J= 20. 25. IS. 16. 0,42 0,43 0,44 <{I 30. = 0,30 0,30 0,30 <{I 50. = 0,13 0,13 0,13

Oplatni zid I ankeri za oplatu proratunayaju se sa pritiskom betona proml t. 7.4 uy.canim sa dinamitkim koefieijentorn 1,20. Za dimenzionisanje konstrukcije kojorn se opiate podupiru, ukljutujuti tu i spojna sredstvl, r.tuna se sa pritiskom betona prema t. 7.4 umanjenim za 5,00 kN/m2 Zl celu povriinu opiate (usled uticaja pervibratora, jer se maksimalni pritisak javlja mestimitno). 7.4.2 Pritisak $Vefebetonske mase na oplatu zavisi od SlStava betona (granulometrijski SlStav, kolitina pojedinih komponenata betona odnosno vodocementnog laktora), od poCetka vezivanja i brzine vezivanja cementa, oblika i dimenzije elementa, vrste i konstrukcije opiate, natina ugradivanja betona, brzine punjenja opiate betonom, temperature betona i temperature okolnog vazduha. Projekt skele i opiate za betonske, armiranobetonske i njima slitne konstrukcije mora obavezno da sadrii plan ugradivanja betona (plan betoniranja), odnosno redosled nanolenja optereeenja.

7.5

8
S.1 8.2

Stati(!ki proral:un
Statitki Prikljutci prostim Drugatiji proratun opiate i skele mora biti izraden na osnovu principa teorije konstrukcija.

na druge elemente - spojevi stapova, oslanjanje presa, sprava za spu!tanje skele i slitno osJanjanjem (dodirom) smatraju se kao 19lobovi prilikom odredivanja statitkog sistema. natin oslanjanja (uklje!tenje) mora biti proveren.

9 9.1

Konstrukcija
Svi elementi skcle koji dotaze u dodir sa zemliom iti sa recnim korit')m. i uk.0liko se traianje skeJe

predvil'la dule od lest meseei, moraju se na pogodan natin osigurati od v;<dncsti sa strane tla, uticaj re/!. nog korita, eventualnog retnog nanasa i njegovih udara, od udara leda i slitnog,

9.2

Svi nastavei moraju nje odgovarajueeg Po pravilu, fyorove. Nastavei pntisnutih Nasuvci nasuvci

biti konstruisani uticaja.

i ilvedeni

tako da se osigura pravilan rad drveta i elikasno stapova u jednom preseku

prenole.

Kod veeeg broja pritisnutih broja stapova. moraju Stapova

takyog snopa stapovi (nepomitne)

mote se nastaviti najvile 1/3 od ukupnog priti<nutih

biti rasperel'leni centritno.

neposredno

uz ukrutene

stapova moraju biti izvedeni potpuno pokriveni

!tdpOVa moraju biti simetritno

podvezicama.

$".n.

8 JUS U.C9.400

9.3

1119
Zavrini elemenal donje skele (poklapa~a), odnosno konStrukeijski nje. kao i prag gornje, elemenat koji nosi sprave za spultapokretne skele. odnosno konstrukeijski elemenu koji prenOle oplierec!enje te preko gorn;. skele na sprave za spuhanje skele, moraju iei konunualno preko celog otvora, od stuba sa opla. do stuba, oslanjaj~i se na stubove preko klinova. Ovi elemenu moraju biu tako konstruisani da budu sposobni da prime eventualne horizontaln. sile (aksijalne sile) i iste uSprino prenesu na oslonce, odnosno stubave.

9.3.1

9.3.2

9.3.3

9.4

9.5

ugracftvanjem kosih ltapova, pogodnim ankerovanjem ~eli~nim uladima ill nekim drugim sredstvima. Ukrueen;a moraju biti ugr"'ena prostomo, taka de sa osnovnim llilnu prostomu konstrukciju. elernentima sble ~ine dovol;no I!aPrilikom ukrueen;a skele krstovima. ili kosim itapovima, ovi Stapovi sa vertikalnim mora;u zaklapati ugao od elernentima skele 30 do 50, najbolje 45. Prostorna krutost jedne ske'e kao eeline, ili njenog elementa POlebno, mora biti dobra. Ugradiv..jem (projektovan;emJ potrebnih ukrueenja, kada Ie ona vezu;u za stubove, zidove, nosa~e i sli~no, radi prijema elemenbt'osnovne konstrukcije: !emelje, horizontalnih i vertikalnih sila, ne srne Ie ugroZid sigumOSt osnovne konstrukeije objekta. Premeitanjem, menjenjem ill uklanjan;em projektovanih oplali i skeli ne sme 5e ugroziti sigurnost skele i opiate. Ekscentri~ni Ako 58 priklju~ei prilikom ugradivanja potrebnih

Za slu~.; da su sprave za spu!tanje skele POSlavljene neposredno nae (Podulna greda zavrinog dela skele), isPod opiate, tako da se osIanjaju na ve. onda ta greda odnosno venae skele celo; dUlini skel. i da Ie svojim krajevlma sigumo OSlanja na Stabilne oslonce. mora da ide kontinu"no po Uko/iko ~ elemenu skele iz L 9.3 i 9.3.' mor.ju nastavtjati, naslavci moraju bid konstruisani tako da mogu da prenesu Pritiskuju~ silu i ..entualno momenat _ijanja. Ovi i ovakvl elemenu moraju se, prema potrebi, nastavljati sa Podvezicama stavei mogl;, pored aksijalne pritiSkujuee "gore" i "dole", kako bi nasile. da prime i ..entua/ne mornente savijan;a. Stubovi na koje Ie oslan;a prag gom;e skele. odnosno zavrina greda donje skele, moraju biti 1pOSobn/ de prime horizontalne sile intenziteta 0,01 od ukupnog vertikalnog optereeenja. Konstrukci;a skele mora da bude prostomo dovoljno ukrueena. Ukrueenje skele posti& Ie:

ugradivanjemdovoljnog broja klma I krstova,

9.5.1 9.5.2 9.5.3 9.5.4 9.6

osnovno ugradenih ukrueenja

tokom radova na

koriste~elitna ulad za velivanje (ukrueenje ske'e) prilikornprora~unastabilnostimoraIe u..ti u r~un i ugib uleta.
Povoljnim konstrukeionim merama mora Ie osigurali leljeni i strati~kim pror~unorn uleta.
Ukrueen;a ugradena upravno na pravac re~nog toka, koja mogu da zahvate i izvedena da $I u slu~a;u potrebe nom toku. mora;u biti tako projektovana ti (pre nadolaska velike vode). Za slu~aj da se ova ukrueenja o. mogu brzo i efikasno ukloni.

ukrueenja

moraju se uzeti u pror~un.

predvi(leni rad
vode u re~.

Srednje i ..like

mo'J.I brzo i efikasno ukloniti. moraju biti tako projektovana i izvedena da mogu da izdrfo poveCano pritisko i udare vodo, a da pri tome ne ugraze sigumost ske/e kao celine. U tom Ie sluea;u dopuita pov..:anje dopuitenih napona za 50 %. 9.7 Konstrukeionim merama mora Ie osigurati da skele tokom gran;a osnovne konstrukcije, budu izloIone simetri~nim u:icajima pormanentno ve"a, SUnc3,kite i sli~nog. Konstrukeija skele i opiate mora bjti tako pro;ektovana i izvedena da u sv.korn vremenu i Pod ~m . uslovima eksp/oat;leije garantuje nesmetano velivanje i otvriCenje vet ugradenog beton.. U toku gradenja

9.8

konSlrukei;e koju nosi skela zavisno od velitine i ~nataja skele, mora 58 vrtili kontrola pojedinih elemenata skele i prostorno ponaian;e POjedinih delova tokorn n..oIenja opteret. nia (betanira"ja). ponaianja

9.9 9.9.1

Spa;na sredstv. moraju biti ugradena prema odredbama standard. JUS U.C9.200.
Zabranju;e se upo~reba vi;aka sa drvenim Podmet~ima.

1120
9.9.2

JUS U C9.400 Str

7.. ..le ,ekundarnih eiem,n." iednim vljkom.

sa glavnim u skelama od drveta dopuita sa izrada nosivih spojeva sarno sa

'...9.3

l: "d,.Je',im vremenskim inrervalima, . obavezno pre poCerka betonirania, potrebno je izvriiti naknad. no pr; ,_zanje viiaka i detaljno pregledati skelu.
Za pro'unu sigurnosti ad klizanja. sile ostvarene trenjern mogu se uzeti u obzir sarno u sJufaju kada se pruZi n_sumnjiv dokaz da is", pasroje.

9.10

910.1

s. koe~icijentom trenja mora se dokazati da je koeficijent P,i tom. uzimaju sa sled..:i koefieijenti trenja:

sigurnosti

od klizanja jednak iIi veei od 2.

drvo - drvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,4 drvo celik 0,4 drvo - beton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 0,4

celik

boron

colik
b-ton

celik
beron

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..
.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
sa korektno mole demontiranju izvedenim velOma i ho jednostavnije pri korigovanju (bez potresa) i dobro nakvasiti. opiate.

0,2 0,1
0,7

9.10.2 9.11

Zajednicko

rJeJovanje trenja i spojnih sredstava ne uzima se U obzir. konstrukcije. no-

Oplata i ,kela mora biti izradena ,olidno, Mora uiti konstruisana predvid.nih Pre pocerka Seton deformacija, betoniranja kao i pri njenom

da sa lako i etikasno

sa njom rukovati

visina, prilikom

oplara ,e mora oei,titi

od ,vih olpadaka

Za sve vreme ugradi.

vania befona moraju se kontrolisati

visinske kate i bo~na pomeranja

Y 11.1

Oplata

mora ugradivati prema programu beroniranja, koji je sastavni deo projekta opiate. '" $0 uklanja tek po!to beton dobije odredenu cvrstocu. Cvrstoca 50 utvrduie ispitivanjem rela uzetih na lieu mesta prilikom ugradivanja betona i negovanju prema vueeim

davolj. propi-

nog broj. probnih

sima za beton i arrnirani beton.

Y 112

UkOI;ko se oplata, zbog potrebne

brzine gradenja,

ubrzooo

demontira,

onda sa mora:

911.3 912

napraviti YeCibraj probnih ispitati prva $Orija probnih napona, za optereeenje

tela, tela jedan dan pre spu!tanja

izracunati naponi u betonu od oprereeenja u momentu ,kidooia opiate.

- demontirooja

opiate, skela.

obezbeditida cvrstocabetona u mornentuskidanjaopiatei skelebude 2,5 puta veta od proratunatih

u vremenu kada 50 demanti... oplala, odnosno iz r. 9.11.2 ne odnose se na klizajute opiate, posebne kalup8 za betoniranje i posebne konstruk-

Odredbe

eije uplata. Skeh: i opiate moraju biti sigurne ad prevrtanja, Mini:nalni k,,~~iciient sigurnosti nje mora biti' "min.prilikom kako optereeene ispitivanja skele taka i neoptereeene. ili pojedinih njenih elemena1a naprevrta-

n",'n.> UZlmaluci U Jbzir mase materijala i opte!'eCenja

1,50 prema odredbama ovog standarda. Ovaj stay odnosi se

0<1)kel~ elk i~ v::f':l~ L'~otrebe kraee cd ]vdinu dana.

S.IJ

Koeflcijenr

<;I..;ur:losti skele na prevrtanjtt.

kada ana traje viSe od jedne godine, mora da bude:

n 1 ;. 2 914
Ukupn. de \","aciie skele i opiate, ad kojih zavisi velicina porrebnog nedviienja, moraju biti proratuna.

te za sleut.'(:: utica;e: sopstver'l! ~'asu skele, - uku~n() 'ptareeenje u toku rada (kcrisno optereeenje),

,sr,,,,,..

11... Jl!~ :"'.'::'

t"1(

1121
~.

'1"".0';' ''':o,nL' konstrukcij. kuja ,e iZ'odi, odnosno ralmiC<lnj. ""onace 'l1l:1!f.~If,em.:Jt~(ijdld u VeZamd i nastavdma (utjskivanje),

kod lutnih

konsttukcija,

1'(;Vl.I~ 5pojnih sredsraV3. t.mJe

koostrukcije skeie, i armiranobetonskih konstrukcija, s~upllanj. hOlona kod betonskih

a IE

- SIP.lj.U'j~oslunaca

Po"ehnn "advi"'n;e sk.l. mora biti odredeno prorltunom, na osnovu navedenlh utic.;a u pr.thodnom stavu, j ""eno", haliteta izvedenih radova u celini i pojedinih detalja. Ukoliko posebnim usJovima nii. drugeti;c odred.no, dOlvoljeni ugib elemenata skele koji su izlofenl
S..ijanju
c.dd\.'i5enje.

ilnosi

1/400

L IL

raspon

".menata).

Pri vim

ugibima

mora II predvideti biti vidno obelelene.

odgovarajute

(I I~

Velieine pUlr.bnih POyodnim uredajima

nedvBenja

iz prethodne

tacke mora;u u planovima konstrukcije,

na gradiliitu

moraju so ova nadvi~nja osnovne

tokom radova perm-nino Spreve la lPU!tan;e

kontrolisati. moraju om'9ltiti ko-

IJ 'Iuea;u pOlre~'" prilikom graden;a rt!kciju pl"t.'dvidertog nadvi1enja. iii 17 Proiekl sl<.le mora obavemo Svako popustan,.
918

sadriati

plan popu!tanja. Faze popu!tanja geodetskim mora;u bili dell/jno ili n;emu slltnim ollisane. snimanj.m.

skele mora biti praeeno odgovarajucim

Sk.le la prednapregnute konstrukcije moraju biti tako projektovane da dilariranje prilikom prednaprelanja, posobno kod dtdih konstrukcljskih om'9lte pravllno i -!ano pr.dnaprezanja mo.'e so javili pOlreba da so skela delimit no otpusti i pre"'menall. Za slutaj etapnog dOltizanja pune sil. predn. prelanja. tog rOllaga skela mora biti tako projektovana da Ie Ul pomoe odf8denih tprlVala otpu!ta'z nj. moz. p<>uzdanuolpustali.

10

Projekat
Proirkat

skele
skele mora najmanje sadrzavati: izveSta;. oeekivanih detormacija,

tennicki

detaljnl staticki proracun, posebno O$novnogsistema; statitkl prorltun Pored OItaJog mora sadri...
ti prorltun 'taticki proracun i IVe potrebne detal;e Vila", 1I fundiranje skele, sve pOlrebne erteze i detal;e za ilvodenje, plan ugradivanja materijala kojeg nosi skela, odnosno rldOlled nan~nja tog opterec!enja, semu nadvisenja i plan popuhanja ,kele, jasno kNirane gabarite u skeli koji moraju O$tati sJobodni, kote, radne, mal~, velike i katastrofalno ptan vodov. i in>talaeija, postojecih velike vode, (ukoliko postoje), i novoprojektovanih potreb,n

predmer i preurac~n izveStaj c ispitivanju

sa detaljnim opisom radova, i dicno, 1a upotrebljene sprave Ii spustanje detaJjima za koriscenje skele.. za kontrolu oblika, eventualne skele

detaljnc uputst'\..) ');t konstrukcionim

korei-.cij~ tukOfTi -.l:-3dtmja i sHena,

mere lJ Jdsenje p'J!drd, odnosno

mere za zaStitu ad pazara.

V-.::<t ~a urU!Jim

st'tr..1ar:1ima

JUS U.DO.OO1 JUS U.C9.200 JUS U.C9.300 JUS U.C9.500

P.ojolktovanje )J' tehnitki Projektovanje jl!o-:a ~. ,jaktovanje Hlcki usfovi f'ujekotvanje ~k; usfovi ItOf';'''

i izvodenje uslovl I izvodenj. i jlVodenje

drvenih drvenih d:venih

konstrukcija. konsttukcija. konstrukcija.

Materijalla

izradu drvenih konsttukci-

Konsttukcije Lam"irane

od monoIi!not

dlveu

Iopljon. konl1rukclje.

TehTohni-

i izvodenje

dr..nih

konsttukcija.

Zaitit drveta u konsttukcijama.

~. c.'..,"

mol,,.n,. H_bIIOv,

U ~ulturu SA S,b'i' Of 41~1174-02 od 4.11 1974. no piKa. por.

zavOd Z8 UoIl1iCUrdizaciju

$fAlT'lP8 S8vN~i

no.?"",,",

Bqr8d

1122
Jugoslovenslti
standard sa

Ukupno

strana

12

obavezuOl8 primenOlD
od 1988-05-25

INJEKTIRANJE OBJEKATA OrnCENIH ZEMlJOTRESOIf Tebnilki uslovi

JUS

U.J9.001
1988.

Pravilnik "Sluibeni

br. list

07-93/35 SFR.J",

cd 1988-05-25;. br. 19/88.

4-

Iujeetion I

of earthquake

dlllllaged constructions.
..

Technical

requir_ts
.

PRiDIfET STANDARDAI PODRUCJE PRnIENE

Ovim standardom sariacije Pr~

se utvrduju

tehnilki

uslovi

za projektovanje zemljotresom. se izraditi projekat 'nalin

i izvodenje

injektiranjem sanacije koji iz~or injektiranja i uslove

objekata injektiranjem

ostecenih mora

izvodenja:

sanaeije utvrdivanJa postupke

in~ektiranjem oi~ecenja, i ~etode

obuhvata

kategorizaciju kvaliteta materijala kvaliteta

oitecenja,

za injektiranje, izvedenog injektiranja.

i kontrolu

WZA SA DRUGItI STANDARDDfA

Spisak

standarda

sa

kojima

je

ovaj

standard

vezi

dat

je

na

kraju

stan-

darda.

OTEGORIZACIJA

Ostecenja

zemljotresom koja koja

svrstavaju se u tri kategorije:

ugrozavaju ne uticu stabilnost na opstu objekta, ali ugrozavaju pojedine na stabilnost objekta.

a) ostecenja b) ostecenja

stabilnost,

delove objekta,
c) jostecenja koja ne uticu

Ul'VRBIVANJE OTEGORlJE

OrnCENJA

Na objektimakoji
tecenja

sn

oste.:eni toga

zer.:ljotresc!D
kategorija

mora

se

izvrsiti sniman.je cst. 3.

i na osnovu

utvrditi

oste.:er.ja, prema

4.1

Snimanje

ostecenJa

se

vrsi:

vizuelnim

opazanjem sa snimanjem odnosno fotografisanjem ostecenja,

cilindra oboJene i ultrazvukom, tecnosti.

vadenjam betonskih tela u obliku

merenJem vodopropusnosti pomocu

J izd.3nj.
I

SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACUU

Sv...2

JUS U.J9.001

1123
'4.2
Snfmanjem ost~cenja mo~a se I

utvrditi:

- idubina i s!rina prslina, - !prostorni polozaj prsline - ida Ii post6ji veza izmedu
u odnosu na na presek doticnom elementa, elementu.

prslina

s
5.1

KA'IERIJALI

I iZRADA

Zaiizvodenje ne :smese koje

sanacije se

objekata

injektiranjem sanacije

upotrebljavaju s obzirom na

se tip

injekcioostecenja

utvr4uju

projektom objekta.

i na

zahtevani

efekat

sanacije

In~ekcione smese su:

:rastvori :suspenzije, itekuci niske za viskoznosti, injektiranje za pukotine za prsline i otvore ispod 0,4 mm,

pukotina i otvore

otvora 5

od Mm.

0,4

do

mm,

malteri,

iznad

5.2

Kao

vezivo

za pripremu cementa:

suspenzijai

tehnickih

maltera

upotrebljavaju

s'e

sledeee -

vrste

!portland-cement

i portland-cementi

sa mineralnim

dodacima,

prema

stan-

,dardu JUS B.Cl.Oll;

,portland-cement i portland-cementi sa mineralnim dodacima prema stan-

tdardu JUS I!.Cl.Oll,

:dodatni 0,09 mora mm da usiovi ne bude sme za da

sa poboljsanom meljavom,
finoeu bude od 4 mlGverija
-

za na

koje

se postavljaju okaca
(po Blenu)

ostatak
a

situ

otvora

veei 000

od C~2/g;

X,

specificna

povrsina

veea

sulfatnootporni aluminatni koloidni mineralnim cement, cement

cement, prema fino prema

prema

standardu JUS

JUS

B.Cl.014;

standardu mleveni standardu

B.Cl.015;

portland-cement, JUS B.Cl.Oll,

portland-cementi sulfatnootporni

sa ce-

dodacima

ment prema standardu JUS B.Cl.014, sa dodatnim uslovima

-

ostatak na
%; ovaj ce-

situ ment'

iznad mora

otvora biti

okaca

0,045

mm

ne

sme

da

bude

veci

od

hidrofobiran; koji ispunjava us love za portland-cement i port-

ekspanzivni

cement

land-ce:lIente mineralr.im dodacir::a sa pre,"a standardu .TUS B.C1.011, osobinom da pri hidrataciji ekspanziju.

sa

u vlaznoj sredi~i pokazuje kontrolisanu

5.3

Upotreba

cementa

za

injektiranje i svim

objekata

je sledeea:

ekspanzivni nje

portland-cementi se u

portland-cement gde

sa vladaju

dodatkom normalni

za

bubreuslovi

upotrebljavaju u pogledu

slucajevima

I r

sreJine

korozije;

1124

JU~ U.J9.001

Strana

ekspanzivni .tkom fatna za

sulfatnootporni bubrenje upotrebljavaju

cementi se u

sulfatnootporni sredinama gde se

cementi pojavljuje

sa

dodasul-

korozija;

aluminatni 'izlozeni koloidni

cementi morskoj cementi

upotrebljavaju vodi i sulfatnoj

se

za

injektiranje

objekata

koji

su

koroziji; se za injektiranje prslina

upotrebljavaju

ispod

0,4

IDID.

5.4

Za nom st~

poboljsanje stanju, su kao

ili i

korekciju za postizanje sopstvene

reoloskih posebnih zapremine

osobina osobina i potpuno

injekcionih u ocvrslom zatvaranje JUS U.M~.034,

smesa stanju

tec(kao

poveeavanje

pukotina),

upotrebljavaju
gi Idodaci koji ne smeju za

se dodaci
hubrenje se ifi

betonu

prema

standardu
i sprecavanje

kao

i dru-

ekspanziju za

sedimentacije. armiranobetonskih elemes~ stetni za

Dodaci nata

upotrebljavaju sadrzavati hloride

injektiranje ili druge

materijale

koji

4rma.turu.

5.5

Za ,injaktiranje tkom us love Vrsta se kamenog kvalit~ta agregata

pukotina agregata prema bira se od

veeih 0 do

od 2

5 mm. za

mm

upotrebljavaju agregac i armirani

se mora beton. uslova

smese da

sa

doda-

Kameni baton od

zadovcljava

propisima u zavisnosti

korozionih

sredine

kojoj

:objekat

naiazi.

5.6

Za!pripremu darldu JUS

~jekcionih u.Mi.058.

smesa

upotrebljava

se

voda

koja

odgovara

stan-

5.7

Epoksidne te -

smole

za smole kade

injektiranje tipe se smale bisfenol

sastavljene A u i

su

od

dye

odvojene koji

komponenmedu-

epoksidne reaguju Epoksidne

ucvrseivaca, tezinskom kod

hemijski ili

sobno odnosu.

pomesaju

pravi1nom se

zapreminskom za zarvara'lje 0,4 ~~.

upotrebljavaju

injektiranja

i zaptivanje

pukotina,

koje

na povrsini

imaju

sirinu

od

0,1

do

6 6.1

ZAHTEVANE

KARAKTERISTIKE

KATERIJALA

Injekcione

sm~se

Injekcione uslove:

smese

tecnom

i ocvrslom

stanju

moraju

ispunjavati

sledeee

teclj ivost injekcione smese u obliku suspenzij odredena merenjem e,

:Stran. 4 JUS U.J9.00 I

1125
protocnosti :utvrdenoj tecljivost njem prvog prema standardu JUs U.H8.024, mora odgovarati

u projektu injekeione prekida

tecljivosti

sanaeiju; smese mlaza u obliku tekueeg JUs maltera, U.M8.024, odredena mora

prema

mereodgova-

standardu

:rati tecljivosti
,izdvojena voda iz

utvrdenoj
uzorka u

u projektu
hermeticki

sanaeije;
zatvorenom kalupu, prema stan-

dardu JUS
'P,itisna
!ra nakon

U.M8.023, c~rstoea
28 dana

posle 28 dana ne _sme

injekeion~
odgovarati minimalnoj

smese,

prr;ma

~nositi
standardu

vise,od 5 % (V/V);
JUS
je utvrdena'pro-

U.M8.022, mo-

cvrstoei

koja

jektom

sanaeije.

6.2

Epcjksidne a_se

Epoksidne a) ;u . tecnom

smese

za

injektiranje

moraju

fmati

sledeee

stanju: infraervenog razlicit sastav

osobine:

uporedivanje pokazati

spektra komponenata

pri

kontroli epoksidnog

identiteta sistema;

De

sme'

viskoznost vreme
mora

mora

biti

manja

od 800 za

mPa.s

pri

upotrebe
odgovarati

temperaturi epoksidne
vremenu

smese
definisanom

20C;

temperaturne
u projektu.

us love na gradilistu

b) ,u cvrstom stanju: - zatezna cvrstoea pri

. zatezna dena na

temperaturnim 48 h dos7iei najmanje 2,0 M?a;

cvrstoea suvim

uslovima na gradilistu

mora do

na temperaturi Zatezna od O,B

pri savijanju spoja beton-epoksidna smola, epruvetama pri odrestandardnim uslovima i pri odleiavanju od + 5C, mora iznositi najmanje 2,5 MPa. odredena na mokrim epruvetama mora

cvrstoea MFa.

iznositi

vise

7
7.1

VRSTE I lfETODE

ISPITIVANJA

MATERIJAI..A

Cementne smese

7.1.1

Ispi~"ju se sledece csobine a~ u tecr.om stanju:

- tecljivost, - sedimentacija,
-

injekeionih eell'entnih sme;;s:

f

zapreminska

masa,

I (

- vreme

vezivanja,

1126

JUS U.J9.COI Stran.5

b)

ocvrslom promena

stanju: zapremine,

- izdvajanje vode,
-

pritisna

cvrstoca.

7.1. 2

Priprema U mesalicu kolicina dodatka. Doziranje

injekcionih se prvo cementa, Hemijski

smesa sipa

za

ispitivanje kolicina

vrsi vode,

se po sledecem zatim se dodaje kolicina

postupku. odmerena inertnog dodataka. iznosi

odmerena toga, dodaju se u

a nakon dodaci vrsi

eventualno, se prema okviru

potrebna

uputstvu 2 min, dok

proizvodaca vreme

materijala

mesanja

5 min.
Temperatura niti visa ihjekcione od + 35C. . smese za ispitivanje ne sme biti niza ad + 5 c

7.1.3 7.1.3j

Osobine

smese.u

tecnom

stanju

odreduju

se

sledec1m

metodama:

Tedljivost

se

ispituje

po

metodi

za

ispitivanje

protocnosti

prema

stan-

dardu JUS U.H8.024. 7.1.3.2

Sedimentacija

se

ispituje

prema

sledecem

postupku:

U stakleni
oc!tava se ne se

merni

sud

od
voda,

1 1 sipa
a

se

smesa
belezi smese

do oznake
u

1 000 mI.

Nakon

izdvojena kad je

podatak vezivanja

mililitrima. od 2 h.

Sedimentacija

odreduje

vreme

manje

7.1.3.~

Zapreminska

masa

smese

odreduje

se

po 1 X

sledecem 10-3

postupku.

U sud
ja ,ili

valjkastog
tekuci

oblika,
malter se do

zapremine
ivice,

m3.

sipa
i

se lagano
izmeri.

suspenzi-

izravna

ravnjacom

Zapreminska

masa

izracunava

po

sledecem

obrascu:

G1
7

-G

=
V

gde Je:
1
G

- zapreminska

masa, suda,

u kg/m3, u kg,

masa

praznog

Gl

mas~ punog suda, u kg, zapremina suda, u m3.

se vrsi sa tacnoscu od 0,001 kg.

Herenje

7.1.3.4

Vreme prema

vezivanja standardu

odreduje JUS

se

po

metodi s tim

za sto

odredivanje se suspenzija

vezivanJa pripre~a

cementa sa onom

B.C8.023,

....-

Stran.6 JUS U.J9.001

1127
kolicinom vode Ii~ina odukupne vode

koja se nije

izdvojila

pri kolicine

merenju vode sedimentaeije. Ova koizdvojene sedimentaeijom

1
I

se dobija

kolicine

oduzimanjem vode.

7.1. 4

Osdbine

smese'u

ocvrslom

stanju posle

odreduju 24 h, 7 dana prema

se po sledecim i 28 dana,

metodama:
I

:promena

zapremine

'JUS U. M8. 023, ,pritisna cvrstoca posle 28 dana,

prems

star,dardu

standardu

JUS U.M8.022.
I
~

7.1.5

IsPituju se s1edece I I a) u tecnom stanju:

osobine

epoksidnih

smesa

za injektiranje:

!-

identitet

smole

- viskoznost, - vreme upotrebe.

b) J ocvrslom stanju: ~vrstoca, spoja

pomocu

infraervenog

spektra, I
,

- zatezna - cvrstoca
7.2 7.2. I 7.2.1.1
Epciksidne Osdbine

beton-epoksidna

smola.

smese

epoks!dnih

smesa

u tecnom
smole

stanju

odreduju

se sledecim

metodama.

Id~ntitet fraervenog fo~ometra. (npr.

tekuce spektra

epoksidne u podrucju

i ucvrscivaca

odreduje

se snimanjem in-

4 000 em-l
izvasti se nanosi

do 200 em-l

Ispitivanje

Se mora Uzorak

na tecnim izmedu

pomocu IR-spektrouzoreima bez predobrade ploca.

eentrif~giranje). se meri

kalijum-bromidnih

7.2.1.2

Vi~koznost
prema

standardu 8C,

rotaeionim viskozimetrom u tri paralelna ispitivanja JUS H.K8.022. Pojedine komponente temperiraju Se ns temili 28C.

pe;aturi

23C

7.2.1.3

Vreme upotrebe injekeione smese proverava se po sledecem postupku: pojedine komponente temp~riraju se na tem?era~uri 8C. 23C ili 28C. Z,tim se pripremi injekeiona smesa u odredenom OdnOSU koj~ se 2 min mesa pri standardnim atrr.osferskim us10vima (20C i 5C ~ recativne vla.;e) do 100 ern3 smese u Iimenu ~o-

izo1ovane 3 em debelim penastim meterijelorn. Porest temperature meri se u sredini smese termoe1ementom. Vreme upotrebe podesno ze injektirenje je postignuto kade smesa dost;gne tempe.
returu pitivenja. 40C. Keo rezu1tat uzime se srednja vrednost dobijena od tri is-

postizanjapotpune homogenosti.Zatim s~ sipa sudu precnika 6,5 em, koja je

1128

JUS U.J9.001

Strana 7

7.2.2

Osobine ms.

epoksidnih

smesa

u ocvrs1om

stanju

odreduju

se

sledecim

metoda-

7.2.2.1

Zstezna tri lupi br~na i pri ti

cvrst?cs, ~ipa biti ispitivsnje temperaturi

u MPa, B, posle pre

odreduje 2,

se

prema

standardu

JUS G.S2.6l2, Komponente kojs

ns i kaje ods'

epruvete morsju za ovoj

7 i 28 dana temperirani ili

odlezavanja. pri

ispitivanjs

temperaturi Probna tela Mesanje

(8C, 23 e do odredivanja cvrstoce

28C).

ocvrscavaju komponen23C i

zatezne vrsi se pri

cvrstoce. uslovima

'i odredivanje relativne

zatezne vlage.

atmosfere

50%

7.2.2.~

Cv~stoca standsrdu
!

veziranja JUS;U.Ml.0ll '

epoksidne

injekcione

smese u trecinama

zs beton raspona),

odreduje ana prema

se prema betonskim standardu

(opterecenje mer a

pr:1zmama-epruvetama

10 em X 10 em X 40 em

JUS U.m.004
poaeljcne 2), pe., Po~le zatezna za ~beton.
!

d.

kvaliteta
na celno pola,

betona
posle

MB45.
vremena

Pripremljene
odlezavanja

epruvete
utvrdenog

poprecno
pod 1), i le-

folljom ta~ke,

3) ove

se premazuju

epoksidnom

injekcionom

smesom

vremena cvrstoca

ocvrsciv~~ja pri

od 3,

odnosno odnosno

14 dana, cvrstoca

na njima spoja

se

odreduje amasa

savijanju,

epcksidne

Pr~ leplje~je
1) :Odlezav~~ja ,Posle 17 dana

betonske prizme pri standardnim odleZavanja

se ne~Jju uslovima u vodi

pri sledecim (5 epruveta) prizme od

uslovima.

7-dnevnog pri

betona

stoje

daljih

standardnim u vodi

uslovima (5 epruveta)

20C i 50 % relativnevlaZnosti.Vre-

;me ocvrscavanja epoksidne smese iznosi 3 dana. 2) :odlezavanje :Prizme :tek ,s idne

od betona

posle

odlezavanja i dobro ocede

14 dana od vode.

u vodi

izvade

se

iz

vode

1 h pre

lepljenja u hladnom

Vreme ocvrscavanjaepok-

smes e iznos i 3 dana. (3 epruvete) u vodi prizme od betona cdlezavaju jos

3) 'Odlezavanje 'Posle 7 d~~a

ri +

sedm~dnevnog ~a ~a,peratu~i
Vreme

odlezavanja

+ 5 ce. Lepljanje
epoksidne

se vrsi
smese:

t?~ode pri
14 dana.

t~=tcratu-

5C.

ocvrscavar.ja

PB~aleln~
r~i

sa

ispitivanjima
nepodeljen1h

cvrstoce
bet~nskih

s?oja odreduje se zatezna cvrstoca

prizmi posle
7-dnevJ~g

savijanjJ

odlezavanja

u vodi i 21-dnevnog odlezavanja pri standardnim uslovima relativne vlaznosti.Ispitivanjese vr.i na 3 epruvete.
Za vrednovanje stoce pri rezultata ispitivanja lepljenih prizmi uporeduju i zatezne se rezulta~i cvrstoce savijanju

20C

50 %

zatezne :ori

cvr-

savijanju

Str:JnJ d ..uS U...9.vOl

,'cJl?9
nepodeljenih ljenog ili u mesta, sloju betonskih odnosno epoksidne epruveta. da mase. Ii je Kao 10m merilo na spoja sluzi betona izgled loma i epoksidne lepmase

granici

PRETHODNA

ISPITIVANJA

Pre nja

pocetka osobina

izvodenja injekcionih

injektiranja smesa koje

moraju su

se

obaviti u t.

prethodna ispitiva6.

utvrdene

TUUCA

ItQNl"ROLA ItVALITETA

IZVODENJA

RAOOVA

Za:vreme cementnih

injektiranja smeSa:

moraju

se

izvrsiti

sledeca

ispitivanja

injekcionih
j

- ispitivanje - :fspitivanje, 2~ dana

Kod

tecljivosti promene

i zapreminske

mase

dva

puta

u jednoj

smeni;

'zapremine, smeni.
epoksidnom

iZdviijanja--vode

pri "prit:l.sku' p,.,sle

jedanput

u jednoj
sa

injekcionih

radova

smesom

mora

se

izvrsiti

sledece:

pre
"

pocetka

injektiranja

epoksidnom

smesom

za injektiranje
sa onima koje su

mora
bile

se doispi-

Kazati

identicnost

epoksidnih

kompcnenata

t~~e prethodnim ispitivanjims;

is vreme fnjekcionog ispitivanja injekcionih materijala izvedenih radova koji radova. dnevno se sa uzima oko 200 cm3 upotrebljenog

c11va u

zatvorenoj posudi do konacnih

10

USLOVI ItVALITETA IZVEDENm RADOVA

10.1

Epoksidne smote moraju imati sledece karakteristike:

I -

viskozitetod 0,8 do 1,5 X 10-3 Pa

zateznu cvrstocu 30 do 40 MFa.

. s,

- pritisnu cvrstocu 60 do 90 MPa,

-

Injektirana

cementna

smesa

mora

imati

pritisnu

cvrstocu

najmsnje

jednaku

pritisnoj cvrstoci betona elementa koji se injektira.

11

IZBOR INJKItCIONE SIfESE

11.1

Izbor ~a

smese

za

injektiranje

zavisi

od odnosno otvora

postavljenih postizanjem i dubine

uslova

koji

su

vezi

monolitiziranjem u zavisnosti

konstrukcije od velicine

projektov~Qe prslina i si~"rviskoznosti

nosti,

upotrebljenih materijala.
Ako je zona konstrukcije izlozena zatezanju, mora se primeniti injektira-

1130

JUS U.J9.001

S':1Ina

9:

~
nje ti epoksidnom injektiranje smesom, eementnom a ako je

izlozena

samo

pritisku,

moze

se

primeni-

smesom.

U zavisnosti zaja

od otvora otvora

i dubine

prsline,

kao

i polozaja

eleUienata se

i polo-

injekeionih

i viskoziteta

materijala,

odreduje

velieina

pritiska.

12

NS'roPCI

I METODE IZVOlJENJA

12.

Postupei se tako: da
-

metode

injektiranja

objekata

osteeenih

zemljotresom

odreduju

se

obezbedi

stabilnost

konstrukeije

posle

sanaeije,

da se primeni da se obezbedi

odgovarajuei ekonomicnost

materijal,' injekeionih radova.

12.2

Metode I
-

injektiranja

su:

injektiranje
injektiranje

pod

Pritiskom,:
prodir~~jem
~

slobodnim

injekeione

smese

bez

primene

priti-

ska.
12.2.1

Postupak
-

injektiranja

prslina

pod

pritiskom

obuhvata

sledeee:

pripremu formiranje

prslina

za injektiranje, mesta zavisno od otvora prslina i njihovih dubi-

injekeionih

na,
- cibradu injekeionih otvora,
-

izbor

materijala

pumpe

za

injektiranje.

12.2.1~1

Postupak
-

pripreme

prs1ina

za

injektiranje

pod

pritiskom

sastoji

se

od:

prosirenja ciseenja
mehaniekim

prslina formiranog
putem

na

dubini prosirenja

do 5 mm

i sirirli do 30 mm, od labavo

ili rueno

(sUea)
eetke)

vezanog

materijala
cetka-

(rotaeione

celiene

(eelicnim

ma),

- izduvavanja prasinastog materijala iz slica vazduhom ped pritisk~m)

-

ciscenja

p~slina

od

~aprljanosti

mehaniekim

ili

hemijski~

postupkom.

12.2.1.2

Formiranje mora

injekeionih

otvora

zavisno

od

otvora

prsline

i nje,e

dubine

se i~vrsiti

na sl~rleci naein: veee& ploee), otVQra razmak (0 > 0,6 izmedu mm) a manje dubine otvora (d < 1/3 mora biti

ukoliko preseka
najvise kod ka)

je prslina nosaea
e

ili

injekeionih

= 1,0 m;
manjeg injekeionih otvora (0 < 0,6 mm) biti a veeih dubina e = 20 em. Cd > 1/3 prese-

prslina razmak

ot~ora

mora

na~manje

Strana

10 JUS U.J9.0Q1

~,_~n?l

/ i

12.2.1.

3 Posto

se

formiraju prs1ine

injekcioni na nacin koji

otvori zavisi

vrSi

se

zatvaranje

(p1ombiranje) smese.

profi1isane 12.2.1.4

od pritiska

injekcione

Injektiranje pom (injektorom) ziranja izabranom je

epoksidnom smesom, pod pritiskom, koja ima mogucnostautomatske Pumpa i sva injektiranje smese prikljucna i Potrebnom u prslinu.

vrsi se regulacije

specijalnom pritiska

i pumdo-

(dotedvanja). materijalu prodor za

creva moraju odgovarati pritisku koji obezbeduUkoliko je materijal za

maksimalan

injekcione

injektiranje dozator projekat da bi

sastavljen se izvrsil0

od dye komponente, pravilno doziranje upotrebu

pumpa treba i mesanje pumpe koja onda

da ima automatski komponenata. Kada se puni pretho-

I j

injektiranja

predvida

rucne

dnd pomesanim odmerava ni~

komponentsma ili

u utvrdenomodnosu, volumetrijski. 2 min. od najnizeg iz injektiranog

se svaka

komponenta se ruc-

gravi~etrijski homogenizirati

Obe komponente

moraju

mesanjem

I ~a,injektiranjem po~tigl0 12.2.21 -'Ak.{ polozaj bei pritiska

se pocinje vazduha i otvor slobodnim ili

istiskivanje elementa ~dnosno ~mesa

injekc~onog prostora.

otvora,

kako

bi

se

prsline padom

dozvoljavaju pnmenu injektiianja injekCione smese, moze se upotrebismesa. se zalivanjem, Sire od 0,3 epoksidne prslina. pritiska vrsi pri mm). smole

ti 'epoksidna Injektiranje cemu Se postize Aka su prsline

cementna'injekcibna

~rslina bez delimicno uze od 0,3 cime materijala kao pri

upotrebe pritiska ostvaruje popunjavsnje pr~1ina (prsline mm, moze se postize za se vrsiti plitko nsnosenje zatvaranje bez

primazivanjem.cetkom, Pr~prema se 'ns isti 13 i izbor nacin

injektiranje

upotrebe

injektiranju

sa pritiskom.

ItONTROU ItVAI.I'mTA IZVEDENIB RAOOVA

13.1

Za,svaki ranju, snimak

elemenat koji sadrzi

koji

se

injektira podatke: i sirina

mora

se

izraditi

izvestaj

0 injekti-

sledece (prostiranje otvora,

prsline

prsline),

- ,tanje

polozaj

injekcionih prslins potrosnja mesanja (su';a,

v:az!la,

V:Jciopropustljiva po 1 m prsline, (naziv,

...),

- podatke - posebna

- prosecna ati, onnos

materijala kompcnonsta),

0 upotrebljer.o~

materijalu

oznaka,

podaci

0 viskozno-

~elicinu injekciono8 pri~iskaJ zapazanja (kao velika potrosnja smese, prekid rada i 51.),

- tempera~uru

vazduha

i konstrukcije

pri

L'jektiranju.

1132

JUS U.J9.001 Sir."" 11 ,

13.2

Kontro1a venom Broj i na Uzorci sidne

punjenja metodom uzoraka osnovu za BmeSe

prslina

dokazuje probnih i tela

se

vadenjem

probnih

tela

ili

kombino-

(vadenjem za

i ultrazvukom). odreduju se projetom injcktiranja

ispitivanje izvedenih injekcione 14 dana od

polozaj radova. smese

rezultata cementne posle

uzimaju

se

posle

28

dana,

za

epok-

izvrsenog

injektiranje..

13.3

Na :kraju izvr~enog injektiranja mora se uraditi izvestaj 0 kvalitetu upotrebljene injekcione smese.

13.4

Nakon

izvrsenih

radova radova , 0 koja

injektiranja sadrii: kvaliteta, radova

mora

Be

dati

zavrsna

ocena

kvalite-

ta:izvrsenih , - ~okumentaciju - ocenu

kontroli izvrsenih

kvaliteta

koje

se

deje

ne

osnovu

vizuelnog

pre-

gleda i pregleda dokumentacije 0 izvrsenju redova.

Ne;osnovu zavrsne ocene kvaliteta radova dokazuje se de je injektiranje

izvrieno prema zahtevima projekte.

VEZA

SA DRUGIM

STANDARDIMA

JUS B.C1.011 - Cement. Portland-cemp~t. Portland-cementi sa dod3cima. Metalurski cementi. PucolanBki cement. Definicije, klasifikacija i tehnicki uslovi JUS B.Cl.014 - Cementi. Sulfatno otpordi cementi. Portland-cament. Metaluriiki cement. Definicije, klasifikacija i uslovi kvaliteta JUS B.CI.OIS - Cement. Alumioatni cement. Definicija, klasifikacija
tehnicki uslovi

JUS B.C8.023 - Cementi. Metode ispitivanja fizickih osobina cements JeS G.S2.612 - Plss~ic~e ~3se Od=edivanje zatezih svcjstave. JUS H.K8.022 - Metode za ispitivanje 1epkova. Odredivanje viskoznosti konzistencije i

JUS V.Ml.OO4 - Ispitivanje betona. Epruvete (betonska tela). Oblik, mere

i JUS V.HI.011 dozvoljena odstupanja cvrstoee u betona na zatezanje raspona) pri savijanju

Ispitivanje prizme

(optereeeoje

treeinama

JUS U.Ml.034 - Beton. Dodaci betenu. Defioicije i klasifikacija t L '.._---.....

Strana

12 ";US U..;s,OOI

f
JUS U.Ml.058 Beton. de Voda za spravljanje betona. Tehnicki uslovi i meto. ispitivanja

1l3~ !

JUS U.M8.022 - Injektiranje. Ispitivanje pritisne cvrstoce injekcione smese JUS U.M8.02J - Injektiranje. Ispitivanje izdvajanja vade i promene zapremine injekcione amese JUS U.M8.024 - Injektiranje. Ispitivanje protoCnosti injekcione smese

I i

j
""

Na OsnC\flJ~i4lienja

R.,~.hji:':k~

se;cnurijata

za kulturu SR Stoij.

br. 4'3.a1/7~2

ocs 4. II 1974. n. pl.x.., M po!'ez n.1Ipn.o"...~

Stampa SivlZni

z8VOd za U."d8rdizeciju

- 8eog,-.d

1134
I1JGOII.A VII'8KI 1rANDA.ID . OIA VUNOM ISPITIVANJE MOSTOVA PROBNIM OPTEREtENJIMA

Ukupno

str8l1' 4

JUS U.M1.046
1984.

ftDUDIOli ocIll11-Ql.18
~, ';~.: ~";:'

PUllllnik br.1O-14233/1

od 1884-10.0&; Slulb8nllln SFRJ. br. 60/84.

Tnting

of bridg8

with fISt 10ild

-- -

""..-Jo'-

Predm8t stend8rd. Ovlm n.nd.rdom . utYrdulu: Vrlt. probnih optar.t8nj.. postup.k ;spillv.nj. I ocana razult.t. ispitlvanj. putnih lial.znleklh mostovi ad Irmir.nog j pr.dnapravnutog baton., ellienlh j spregnutih mostov.. Ovlm .tlndardom II utYr"uJ' ponalanj. mostl prl stltlekom I dln.miekom opl.reeenju u pogledu:

1.1
1.2

1.3

- uskl"'.noni
tr,'nonl

II proj.klom,

uskl"'.nostl kv.l/l.ta Izvad.nih radov. u odnOlU n. uhtav.na u proj.ktu, 'podobnoni molta za pr.uzJmanje pradvl4.nlh optarltanj.,
kon.trukeijl koJ..u u upou.bi (p.,iodleno prov.rlv.nja).

Ov.J ltand..d II na odno.' n. utYrlflvlnj. "gurnolti malta u pogladu slam. nili drugih grlnienlh st.njl konnrukeIJ',

Vrsta probnih

opt.r.c!.nja

Probnl optarac.njl d.l. II nl slld.c. vrlt.:

2.1 2.1.1 2.1.2 U 2.2.1 2.2.2

Pram. uhltaloltl R. d 0 vn a

I.plilvanja
pre pulllnil moltl u SlobrlC.j

Pod redovnlm Imllr./u II I 'VI optarac.njl obnovl/.nih Iii ojaelnih mostov..

I( 0 n I r a I n 0

za vram. .ksplall.eil'

P,.m. VIII/Olni tarat. (kltagorlj. apl8ratanj. nlYad,", u I. 2.2.1 do 2.2.3).

Nor m I I nip' a b n lap I. , . c. njI

. POllbnl probn. optaraC.nj. prim.njuju II: .ko ni.u ponlgnull IVI zahtavi iz proj.ktl u pogl.du dim.nzli'. nOlivostl ttm.l/nag II. ili kval!!.!. ugra".nih mallrlj.,.;

P a I' b n. pro b n lOp

, j I' . ~. n I

- od,.lfln.

- odra",nl

u I. 3.3 ko.ficiJ.nlom

U.

u I. 3.3 ko.fieli.ntom U.

- .ko kann,uke;i'
2.2.3

- Iko postai'

sumnj. u pogl.du Ipoitv. ili drugih kvalitet. mosn. konltrukeij.; nlj. udovoljil. ni n.kan ponovlj.nog prabnog Op!tr.C.ni..

pro b n i opt e r Ie. n I a - odredenJl U t. 3.3 koeticijentom U. I z u Z8 t '" IZUlatn. prabr:4 opt.rer.enja prim.njuju 11 tamo u \IU~aIUunte.". lJ oDtltrRCanJc mosra iZ;1ad p-r'Jjey ~<J" pr.d~ld.nlh v.li~ina (npr. rad. pr.llik. 'P.CII.lnih tor. tal. . r.zultlli apl.r.tanj. va;. j.dnokratno ""'0 za !O pr.opl8roC.n/. moSt.. P,.m. p,l,adl apta'Ktn/. :

2.3 2.3.1

5 t. I I e k" utv,"uj. I! pri Ilati~kam op!or.t8nju mo.ta. SlIliek. IIPlivanj. obavun. SUU IV' drumlk. mostov. rupon. L .. 15 m I za .v. hluniek. mostav. "spon, L .. 10 m. Z. mOllov. I. opl8rtC.njim. II I. 2.2.2 i 2.2.3 Statieka prabno optart~.nj. II vrli nu.visno od valieln. raspon..
IAVlZMIA VOD ZA IrANDAaDlZACUU

pro b n 0 0 pl. r. C. n j .

I lldanje

Str.". 2 JUS U.MI.046

1135

2.3.2

Din. m i e k 0 pro b n 0 0 p t ere ten j e utvr"uje se pri din.miekom opteretenju mosto.a. Din.mieka ispiti..njl ob...zn. su 11 sve mosto.. sa opteretenjiml iz t. 2.3.1, lzuze. 11 mosto.. sa opte. ratenjlma iz t. 2.2.3 gde trebl zadovoljitl specifiene zahte... Preml trajlnju opteratenjl Krltkotr.jnl Dugotrejnl

2.4 2.4.1 2.4.2

3 3.1 3.1.1

Postupak Opite

ispitivanja

Probno opteretenje .rli sa n. potpuno dovrlenom mostu. Za dinlmieko ispitl.lnje nulno je de su u pot. punosti do.rlani i prilui mostu. U toku Ispiti.enje ne smeju . nl mostu od.ijeti niklk.1 drugi rado.I, Probno opteretenje mostl sme sa Izvestl semo pelto II utvrdi dl IU u pogledu dimenzijl elemenata I k.a. IIteta mlterijlll postignute .elieine prad./"ene projektom. U protlvnom..prl probnog opterKinjl mOra sa Izrldltl kontrolni rtltleki proraeun se ostYarenim rlzultatiml kvaliuta maurijili. Probno opuretenje ne sme se Izvrtiti ukoliko je rtarort betonl gll.ne nosi.. konstrukclje (uk/jueujuti I njiho.e spoie.e) manjl od 28 dlnl.
Pretllodni pos1Upak

3.1.2 3.1.3

3.2

Prl probnog opteretenjl morl se Iz.rliti: ?2.1 3.2.2 U.id u projektnu dokumentaciju.

3.2.3 3.2.4 3.3

Izrod. programl ispiti.lni", koj! obuh.ltl: odr..,i.lnje .elieine i r..poredl teretl po hzama,
prorleun rasperlJ oelki.lnih ugiba i deformlcijl, mernih mest., i8mu ispitiv.njl. 0 k..litetu materij.ll.

organizacianu

U.ia u dokument.ciju Mlkroskopski

pregled most..

Opterltanje
S obzirom da.nom n. k.tegoriju probnog Prlseku
oPteretenje

opteretenj., portigne:

vellein.

probnog

teretl

mora dl bude tlk.1

dl . u mero.

k.rakteristienom
procno

11

normaino

za pOStono

probno

opteretenje

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . . 0,5 .. U .. 1,0 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , , , . . . . 1,0.. U .. 1.1

(u raspone do 100m, L u metrim.1 1,1 .. U .. (1,3

za ilUZ8!nO procno

optarttenje

- IO~O I

='i""no,~ izrazu:

pr~tnJ9 oct."tenj.,

koja je lavisnl od kltegorije probnog opt.rttenj.,

ocenjuje se prem.

VU.- '01
V"
gde Jt: V..., - taoretSk. .rtdnost u posmltranom preseku usled stltiekog probnog tereta,
V"

l.Iorttsk.

.rednost

u istom promltranom

presaku

usled proJektnog

pokretnog

opteretanj.

bez

din.mlekog koeficijentl,

1136
.p

JUS U.M1.b48 Stron,)

- din.mi~ki koelieij.nt premo praje~!u. . Elikasnost prcbnog opl2rec.nja U !roba da]. bliska ~diniei (1,0). S!.!ickim ispitivlnjem II ~ konstrukciji preizvade m.ksim.lni SUti~ki uticaj; prodvic!eni praj.ktam. 3.4 3.4.1

Moren;'
Prilikom statickog ispitivanja oslonca, na mdtima o~eKiv(lr.jh e:"stremnih posl. rastoraCenja. meStim. uklri!.nj. ili konzolama). obav.zno je; mosta,

3.4.2

morenje vlrtikalnog merenj. marenj. morenj. merenjl mennje pomeranja deforMacija posmalr.nj.

ugiba u sredini svakog raspana

pajavI puko!ina, uticaja, osim aka to programom ispitivanja

nij. predvic!eno, !rajnih ugibe i dllormdcija ugla zaokre!a horizontainih Ipcsebna pomeranja, Idajnih konstrukcija i !emelja. je: rasp ana u !oku prelaska tere!a, m.renja;

Aka 58 to zint.va

programom ispitivanja. moraju sa izvr!iti i ova dopunska merenja:

na prodvic!enim

morenj. pomeranja

Prilikom din.mi~kog

;spi!ivanja obavlzno ugiba u ".dini

merenjl vertikalnih merenjl merenj. merlnj. merenj.

izabranih

brzin. kojom !ere! prelaz; preko mosta. ispit;vanja zahteva, i uzdutnih moraju II izvr!iti i ova dopunska uticaja, raspona, u sredini izabranih konstrukc;j.. deformacija popre~nih na mestima o~ekiYanjh ekstremnih pomeranja karakteristika

Aka Ie !o programam

4 4.1

Jstalih dinami~kih

Ocena rezultata

ispitivanja probnog

opterecenja
ispunj.ni .Iedec; uslovi;

Most j. !ehni~ki ispravna kon.trukcija

ako.u

da su izmereni ugibi i pomeranja

manji ili jednaki teoretskim; manji ad:

da su izmereni trajni ugibi nakan rasterecenja

15 % najyeeih izmerenih ugiba na istom mestu

20 % najyeeih izmerenih 25 % najvecih izmerenih ugiba na isto.m mestu ugiba na istom mestu pukotina

- za cdli~ne

i pregnut.

mostoye, betooa, dopustene jzgled prema

- za mostove ad prednapregnutog

za mostove ad armiranog betona;

mostova manja od yelifine

da je sirina izmerenih propisima strukcije; da se velifina izmerenih

ked armiranobetonskih

za armirani be~en; ugiba moze oceniti take da ne utj~e na funkcienalnost ocenjuje kaa zadoyoljavajuee. ili estetski kon-

penas.mje pod prebnim teretom - da 56 djna~itko Oinami~ko ccnaSanje 1"IoS!a;e :adovoljJ\lajute:

a~o sa :~ricde )rc2od~:n osc;!3cija ,'alaz~ u grariC3ina :eorijskih vredt'losti;

3'<,:} 30e: i,"'ldrnic'1..: O(G~~:::,;~.,: .c,:c= ... ;;'3:'::CJr:.J ;:.-~:<I'c=r.l~ :r'J;ak:sl'T;.

4.2

dK.C ror:;;c:jt! ~e 3i',:;r:i'.j <::..; :':':.-'5;""kJ :).sc~aj n~:..ogCCr"'cs,::i (pojave pC'cr~tJ'~3riJ. nog O~~05a 3,-:-p,:tw.'::-:, ;2('.~~~c:.ic ~,Jji .:];::11':' 05e:.1; -"'~ugcdnoS't;). uslovi iz t. ..t.1 pr stc:~korr1 iZ t. 4.:, pctrebno tnjni opterecenju je ponoviti nisu z3dovoljeni probno optereeenje mosta.

rez':;,:J;"'!ce, ::c=c~. do 25-~

Ukelike

a trajni ugibi su prekorater.i

U odnesu na vrecnost;

Pri pcr,ovljenOlT1 opte"ecenju

ug;.,i ne s~eju pr~i<ora~;ti:

7,5 % izmerenih 10 % izmerenih,

, 2,5 '6 izmerenih,

pcd oeterete"iem, =:ateli~!'".~ mosteye, U moStOY'! od prednapregnutog betona,

za mosteve od 3rmiranog betona.

Syi ostali uslovi iz t. 4.1 moraju pri teme da budu zadovoljeni. Ulcoliko su velitine ra ponoyo analizirati ~rajn;h ugiba pre"'ora~ene i mOlaju se predlo.!iti Hi ostali uslovi iz t. 4.1 nisu ispunjeni, mere. konstrukcija se mo. odgov3raju~e

Strlnl

4JUS

U.M1.~

1137
5
Izve!taj 0 ispitivanju
0 ispitivanju izveltaj. Izveltaj mola biti: privremeni, projektom sa osnovnim podacima 0 ispitivanju i zakljutkom 0 podobnosti mosta za prauzimanje predvi(7enih opleretenja, 0 podobnost; mosta za preuzimanje projektom

mosta pri probnom

optereeenj.m

opteretenju
udrul.nog rada koja je izvrlila ispitivanje izdaje

mOSta probnim

organizacija

konetn;, sa svim podacima 0 ispitivanju, uporednim

zakljutkom

teol'8tSklm proratunima, enalizom rezultata i

predvi(7enih opteretenja.

U izveltajima Privremeni

mora naznatiti vrsta probnog ople;eeenJa prima t. 2. '" iZVeltaj vali do izrade konatnog, i to najdub 8 mesec/.

No0

mill/.nj. "_lIlltk..

""rotarl)... II kult\lN'" SrIII)ellr.41U1l7~2

CHI 4.111174.N,,'Ita.

lID'. ""'-

al...,,.. 1_811 -

.~

1138
JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OIA VEZNOM PRIMENOM od 1987.07.30

Ukupno stron. 4 ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA

PROBNIM OPTEREtENJEM DO LOMA VISOKOGRADNJE IISPITIVANJE

JUS U.M1.047
1987. br. 4/87

Pnwilnlk br. 07-4744/1

ad 1986.11.25; SlulbenllistSFRJ;

Load test and break test for the building

constructions

PREDMET

STANDARDA

1.1

Ovim standa~dom utvrduje vanje do loma konstrukcija gradnje. Ovaj standard p~imenjuje pregnutog betona, ~e1ika, i dr.), od kojih se izvode

se

ispitivanje probnim optere~enjem i ispitii konstrukcionih e1emenata objekata visoko-

1.2

se na sve ko~st~ukcije od armi~anog drveta i drugih materija1a (stak10, nosive konstrukcije. stati~nog de10vanja

i prednap1astika

1.3 1.4

Ovaj standard se odnosi strukcije i konstrukcione

na

ispitivanje e1emente.

si1a

na

kon-

I Ovim standardom su obuhva6ena, gotovih konst~ukcija i konstrukcionih - sva ispitivanja se sp~ovode na samoj gradevini (institutu),
-

elemenata

koja

ava. ispitivanja
strukcija.

koja se sprovode

u laboratod.jumll Zll ispitivanjo

kon-

2
2.1

PODRUCJE

pKIMENE.

Probno optere~ivanje i1i ispitiva:\je do loma obavezno je za one konza beton i armirani i strukcije za koje je to i utvrd.!!'o' propisima prednapregnuti beton, u standardu JUS U.E3.050, kao i propisima za celi~ne i drvene konstrukc~e. i1i ispitivanjem do loma mogu se ispitati i kon-

2.2

probnim

optere6ivanjem
I

strukcijel

za.koje

postoji

sumnja

u pog1edu

- za koje postoji - za koje postoji

koje su ZIl koje

sumnja u pogledu sumnja u pogledu

nepoznata.

njihove njihove njihove

nosivosti, krutosti, trajnosti

(dotrajalost),

sanirane, je nosivost

SVRHA Probno probnim

ISPITIVANJA optere~ivanje optere~ivanjem konstrukcije utvrduje se njeno pona~anje u smi-

3.1 3.1.1

slul

uskladenosti

sa projektom

ili ovim standard~m,

na predvideni, optere~enja, veli~ina loma.

uskladenosti kvaliteta izvedenih radova u odnosu podobnosti konstrukcije za preuzimanje predvidenih pojave, razvoja i ~irine prslina i deformacijskih

Ilzdanje

SAV!ZNlIA

VOt> lA STANDARDIIACIJU

S,,;,
to.

1 JUS U.MI.047

1139

3.1

probnim opterecivanjem ne mogu strukcije. Probno opterccivanje koja se ispituje do loma. Ispitivanje Ispitivanjem do do loma loma konstrukcije

se utvrditi grani~na stanja loma konmo!e biti deo ispitivanja konstrukcije

3.2

ili

konstrukcionog

e1ementa

utvrduje

se,
grani~no stanje nosivosti (10m), grani~no stanje pomeranja i deformacija, grani~no stanje prslina i pukotina, granicno stanje s obzirom na pojavu nestabilnosti, va, gubitka prionljivosti betona i ~elika, korozije ISPITIVANJA za ispitivanje i ispitivanju do loma prethodi:

popui!tanja i dr.

spoje-

POSTUPAK Priprema probnom

4.1

optere6ivanju

dokumentaciju, - uvid u projektnu 0 ispitivanju - uvid u dokumentaciju ispitivanja. - izrad, programa

materijala,

4.2
4.2.1

Optere6enje Polo!aj optere6enja pri stati~kom optere6ivanju povoljnijem u projektu ili mora davati pribli!no u karakteristi~nim presecima. . mora odgovarati najnejednake unutarnje sile

4.2.2

Veli~ina optere6enja mora odgovarati:

-

u probnom

stati~kom

optere6enju,

nedostaju6em

stalnom

i ukupnom

pok-

retnOR! najnepovoljnijem optere6enju prema projektu, svi parcijalni koeficijenti sigurnosti za optere6enje uzima se da su jodnaki 1,0, ispitivanju do loma, teretu k(.jim se posti!e 10m ili jednom od - pri kriterijuma kojima se definii!e 10m konstrukcije (vidi t. 5.6),
-

pri probnom

dinami~kom
u radu

optere6enju,
podvrgnutal

najnepovoljnijim

uticajima

kojima

je konstrukcija

sa - za konstrukcije stati~ko optere6enje

pogonskim' mora biti

za kranove

postrojenj ima (kranovi i s1.) probno ve6e od dozvoljene nosivosti, i to: , do '20 t - 25

za kranove za kranove

iznad 20 do 50 t - 15 iznad 50 t - 10 ..

..

4.2.3 4.3 4.3.1

Brzinu kretanja pokretnog optere6enja pove6avati postepeno do pajve6e brzine Re!im ispitivanja

kod dinami~kog optere6enja predvHlene projektom.

treba

Ispitivanje sadr!i sledece 'osnovne faze: detaljni pregled i snimak konstrukcije pre nanoi!enja optere6ivanje do najve6eg predvidenog opterecenja, posmatranje ponai!anja konstrukcije pod optere6enjem, rastere6enje, posmatranje konstrukcije posle rastere6enja, detaljni pregled konstrukcije.

opterecenja,

4.3.2

U postupku optere6ivanja probnim optere6enjem konstrukcija se optere6uje u najmanje 4 jednaka koraka do predvidenog nivoa optere6enja. U postupku optere6ivanja do loma takvih koraka mora biti najmanje 10.

1140

us .u.MI.041 Strana 3

4.~.3

Kod felienih konstrukeija izvedenih nje treba ponoviti najmanje jedanput IItanja spojeva. Izmedu pojedinih formaeija. Id4Ci stanke. prirasta koraku. Smatra se da

sa vijeima
da

najve~e probno
uvid

opterecepopu-

se dobije

u velifinu

4.3.4

koraka opterecivanja vrlle se merenja pomeraqja i dekorak opterecenja nanosi se tek polito je dollo do prepomeranja (stabilizaeije) u pret,:hodnom - defc;>rmaeija

4.3.5

je doAlo za

do pres tanka

prirasta period

pomeranja ili manji

i deformaeije

ako

je prirast
prethodnog instrumenta.

pomeranja
prirasta

i dCformaeije
isti vremenski

u periodu

od 5 min
od

manji
greAke

od

15
"

mernog

4.3.6

Probno opterecenje i ispitivanje do konstrukcijama fJ.ja jc starost manja Polito se na konstrukeiju da ostane nanese 4 h.

loma ne sme se od 28 dana. predvideno

lzvesti

na

betonskim

4.3.7

najvece U tom

probno

opterecenje,
[osim ',l!elif-

one na njoj mora da oatane najmanje

nih,' gde treba njc 4 puta.

'16 h za

periodu

aVe

vrlle se posmatranja

'konstrukelje

najma-

4.3.8

posmatranje

konstrukeije

posle

rastere~enja
dugo

traje
dok se

konstrukeija rastereti, t. 5 0 velifini trajnih

odnosno onoliko pomeranja. posmatranje

16 h (4 h) poAto ne ispune uslovi

se
iz

4.3.9
, 4.3.10

Pri ispitivanju viti.

do

loma

u fazi

rastere6enja

mote

se

izosta-

U slufaju probnog opter~cenja i ispitivanja do lama sprovodi se posmatranje ponaAanjs konstrukeije kroz merenjs pomeranja ideformaeija,uglova zaokreta, opa!anja pojava razvoja i velifine prslina, lokalnih defekata, kao i loma konstrukcijc. Obim mcrenja zavisi od podataka J..~ji se !ele dobiti. OCENA REZULTATA ISPITIVANJA opterecenju zadovoljav~ us love za tehni-

5
5.1

Konstrukeija cki ispravnu

-

izlo!ena probnbm konstrukeiju.

ako su izmereni
racunskim ugibima

ugibi
pod

na mestima
probnim

najvecih

utieaja

manji

ili jednaki
optere-

opterecenjempri

~enju/
- akolau,izmereni 15 najvecih 20 " najve~ih 25 najvecih 30 najvecih 40 najvecih

kratkotrajnom

" " "

"

zaostali ugibi posle 16 h od ras~erecenja ~anj! od; !zmerenih ugiba i spregnute konstrukeije, - za felifne !zmerenih-'uglba za~prednapregnute konstrukeije, izmerenih ugiba - za armiranobetonske konstrukeije, izmerenih ugiba od drveta, - za konstrukeije izmeren!h ugiba od plasticnih mate- za konstrukcije

1zmerenih prsl~na - ako je lidns projektna .opterecenja manja od heton i armirani betonl izmerenih ugiba - ako Lse velicina funkeionalnost ili 0 ugibi estetski velicini iznose

kod armiranobeto!;lllkih konstrukcija velie1ne dopuAtene prema propisima mote oeeniti kao takva da ne utife

rijala/

Zll za na

izgled

konstrukcije. ugiba ~z t. 5.1 n1je zadovo-

5.2

Ukol1ko Ijen,

kriterijum a zaostali

zaostal.ih do 40

lzmerenih za celicne i spregnute konstrukcije., do 50 za konstrukeije " iz armiranog i prednapregnutog betona, ili do 60 " drvane za i kQ~str~kc1je od plasticnih mate~ijala, ~ra 8e probno oPterecivanje ponoviti. "

Slrr". 4 JUS U.MI.047

1141

5."

pri
7,5

ponovljenom
od

opteretivanju
za celicne

zaostali

ugibi

ne

smeju

biti

veti

od

izmerenih

tonske konstrukcije, 12, 5 za drvene i 20 , za konstrukcije 5.4

konstrukcije, 10 za a~miranobetonske

, za

prednapregnute konsi:r~ltcije,'
, '.

be15 ,

od plasticnih

materijala.

Ukoliko su velicine zaostalih u9iba vete od onih navedenih u t. 5.1 pri prvom probnom opteretenju ili '!ece od onih iz t. 5. J pri ponovljenom probnom opteretenju, projekat konstrukcija se mora po novo analizirati i predloziti odgovarajute mere. konstrukcija cki ispravnu
-

5.5

izlozena ispitivanju konstrukciju.

do

loma

zadovoljava

us love

za

tehni-

ako su izmereni

ugibi

na mestima

najvetih

uticaja

manji
pri

ili jednaki
kratkotrajnosivosti,

teoretskim racunskim ugibima pod probnim nom opteretenjul zadovoljava u pogledu - ako konstrukcija pomeranja i deformacija, stanja prslina

opteretenjem

granicnih stanja i stabilnosti. stanje loma

5.6

Smatra

se

da

je

konstrukcija

dostigla

granicno
.

ako

pri

od-

redenom opteretenju

nastupi:

- lorn konstrukcije, njenog dela ili presekal gubitak stabilnosti konstrukcije, njenog dela ili elementa, lorn koji se povetava bez povetanja optere6enjal - lokalni deformacija odnosno pomeranja koji se ne smanjuje pri kon- prirast stalltnom opteret"enju, mereno tri puta uzastopce u istim vremenskim intervalimal deformacija ili pomeranja \koji je u poslednjoj fazi prirasta - prirast opteretenja jednak ili ve6i od zbira deformacija ili pomeranja u prethodnih pet jednakih faza opteretenjal
.,.

ugib koji. je jednak ili prekoracuje

1/50 rasponal
nll\1, vc(;i od 1,5 mm kod

ciji je zl>ir, mere no na dui:Hni od 200 - pukotine armiranobetonskih konstrukcijal prionljivosti izmedu armature i betona. - gubitak

5.7

Smatra se da je konstrukcija ispitana do loma zadovoljila u odnosu na nosivost ako je do loma doslo pri opteretenju koje je jednako ili vete od projektom predvidenog op~eretenja lorna, odnosno prema odgovarajutim propisima. IZVESTAJ 0 ISPITIVANJU ispitivanju do loma daje se izvestaj. Izvespodatke 0 ispitanoj konstrukciji, postupku instrumentima, potrebne teoretske proracune, ispitivanja, uporedivanje teoretskih i izme0 ponasanju konstrukcije u smislu t. 5.1 i

0 probncm opteretenju ili taj sadrzi sve relevantne ispitivanja, upotrebljenim podatke 0 merenjima u toku renih velicina i zakljucak 5.5.

N'D.novumHII.n). opublltkog ..k,.t.,II'to R

zo kulturu SR Srbll. br. 41 ~1/74-02 -

ad 4. II 1974. no plot. so po,.. no plOmet

Atampe Sevezn; Z8vod Z8"8nderdizeciju

Beogr.d

1142
JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA OBAVEINOM PJUhlENOM MERENJE KAPllARNOG UPIJANJA VODE I UTVRDIVANJE VODE GRADEVIN. KOEFICIJENTA KAPllARNOG UPIJANJA

Ukupno

mini

SKIH MATERIJALA

JUS U.M8.300
1985. . SFRJ, br, 1/85,

od '98S-~"
Determlnn'on

PrlVilnlk br, 50-17690/1

od 1984-12.12;Slufbenll

d the ~epl/le",/ werer eb$orprion

M building mererle/end

coer:ngl

Predmet
Ovim loglml

standarda

i podru~je

primene

mndlrdom
upl)anjl (premlli

se utvr~uje pcstuplk merenjl k.pll.rnog upijlnjl vodll nleln utvr/llvlnjl kOlfb;.nta

vode homogenlh gr."evinsklh materljlll bez podlogll grl/levlnsklh mlterljlll na podI .:ojevll.

klplilmog

2 2.1

Definicije

pojmoV8 i fizi~kih veli~in8

Kapllamo upljanjl vocla (vodoupojnott/

mill vode koJu uplje mllerljll kroz kontaktnu povrllnu ml-

tlrljal-vodl utleljem klplilrnlh .111u uslovlmlutvr/lenlmovlm standlrdom, Izral.no u kllogrlmlme vod. po m' povrlinem.terljall. u v..menu melor.lrnog upljlnja vod. Umlterljal.
2,2
Koeflelj.nt kapllirnog upljanjl voda

defln!Sln je odnosom:

m A.-!-

.,ft

gel. j.: m. - klpllamo upljlnj. vocla, u kg/m', t - Yl'lme, h, u A - koefleljent klpllarnog upjjanjl, u kg/m'ho.".

3 3.1

Po5tupek

merenja

Oprema za m...njl ZI me..nj. re korlstl sladeb op..ml:

3.2

posudl

U vodu sa reletkartlm

podelevajuelm

norae.m,

sun".. u odlt..njlvln;. sredrtvo u Z8ptlvlnj.,

.Iga taenostl d. 0,01 g,

grubo veune vi.,

- SIt.
Uzorcl za ilpltivanje Pod .pnu.etaml IT1Iill u sloj.vim..

- 'Pn/we"
uzorci gra"'vlnskog materljlla, kao 1 uzorcl sa podlogom I premazl-

II podrazumevaJu

3.2.1

)zr.dl

1 uzlmlnjl

uzorlkl

Premazl I slojevl kojl II kori.te u I>pltlvlnjl nlnore II nl podlogu v.eeg upijlnjl ed !spitl.lnog mlterlJail ukollko pre mil IIIsloj nljl Iskljuelvo namenjen ZI odre/llnu podlogu.

I izclanje

SA' tZNI ZAVOD ZA STANDARDlZAOru

Strano

2 JUS U.M8.300

1143

Podloge mor. im.tt ueno d.flnilln I.rtey Ilyojlt... Po pr.yllu, podloga jl OIl "Ipli prime IUnd.rdu JUS B.C1.030111 OIl "'I~.ton. gustote q 500 k"/m', ozn.l<. kYllitlU M 25 prim. IUnd.rdlml JUS U.N1.300'1 JUS U.N1.306. Pre n.nolenj. prem.z. IIIllojey., n. gel~ton.. n.noll t.n.k Iloj k.1I OIl b.log cemenU d. bl .. zetvorlll YeCepori. Vlbk cementne kale odm.nl II lun4.roml naknednlm brullnj.m.

3.2.2

Dlm.nzll.

.prUYltt

Mlrnl poyriln. more d. bud. reyn. I da IznOlIn'lmanje 50 em'. Vilinl .pruy.ta bjr. II prlml oelkly.noj yodoupojnor.1 gr.deylnskog m.urlj.la III pr.m.ze. NaJm.nja yllinl more dl bude 2 em. T. n.)mln). yl,lnl yredll za podlogu premlz.. Jlko upojnl gr.deyinlkl mi' tlrlj.1i mor.)" imeti y.eu yilinu OIlonlh clj. je upojnor. mil..

3.2.3 3.2.4

Bro]

IprUYltt

Ilphuju Ie n.jmanje trJ .pruylt8 OIlIltovrlnog gr.d,Ylnlkog maUrlj.l. III pr.maze. Pr-Iprlm.lprUy.t. z. m.ter'lal koji nema Itrukturalne promene zbog odlefay.nj. III pripr.ml uzoraka In. primer prirodnl m.terijali, pec.ni iliocyrsnuti paroml, .pruv.te.., ako)j. potrebno, prethodno olule, I zetlm 18 kondl. e!onlralu do konrtentnl meae, u rtendardnol .tmosf.ri A2 pr.ma rtendardu JUS G.SO.050 (r.l.tlyn. vldnost 50 j: 5 %, temper.tur. 23 j: 2C). Uzorei OIl mat.rij.l. II hidreulieki ofyrsnutim Ylziyim. (m.lt.ri, minerelni pr.mezil polle izred. odllfa. yaju n.jpre 7 d.n. n. 23 j: 2C i relatiynoj yl.lnosti izned 90 %, . zetim .. kondieionir.ju 21 den u lten. derdnoj atmosferi A2 pr.m. rtendardu JUS G'SO.050. Z. uzork. sa prem.zim. OIlorgenlkog yeziy. i topiyih laltojake (celuloz. ill.) more .. prlllkom kyalenl' izvrltti prethodn. pripr.ma II yodom. Oy. priprem. II yrli po zeyrienom lubnlu pr.maza i IIstoji II od 6 h yl.bnj. premaa uro)'nlayanj.m u tekuCu yodu iii polivanj. . z.tim 18 h luI.nja n. t.mperaturi OIl 50' C. OyO Ie pon..lj. tri puta. Posi. toge II uzorei kondicionir.ju u st.ndardnoj atmosf.ri A2, do kon. st.ntnl ma... 3.3 Merenje Uzorci .. sa str.ne zeptiy.ju n. minimalnoj visini od 10 mm, . potom .. vodoupoJna poyrlin. urania u posudu II yodom st.bilizoyane t.mpereture, u atmosf.ri A2, ne dubinu OIl2 do 5 mm. Dubin. urenjanja zeyili OIl hrePIYosti poyrlin.. Za hrepaye povrlin. (npr. malter.' more seoli""r.ti da cele budu potoplj.ne. Uzor.k II ur.nl' koso prema poyrlini yode d. bi se onernogutllo stY.renl' mehuri. Ca y.zduha. Dubin. ur.njanja .. utvr4uje podel.y.jucim nosae.m. Uzorei .. m.re pre uranl.n]a u yodu, . zatim u odre4.nim yr.m.nlkim int.rvalim.. Pre sy.keg mer.nja "rubo vezena ylage ukloni .. vla1nim lu",'.rom. Vr.m.nski inUrvali izm.4u dya me. renja zayi.. od brzine upijanja yode. ~to j. brzina upijan]a veea, yrem.nlki intervali izrne(!u dya merenja su kraei. poeatna merenja 58yrle u yrem.nskim int.rv.lima OIl 1,5,15 i 30 min. N. olnovu pofetnih reo zultata m.renja odre4uju.. dalji yrem.nski intervall mer.nja. Na prim.r: 1 h,4 h,9 h, 25 h. Utyrdene yodoupojnost (myI unosi 58 za yreme merenj. u "ijagram zayilno OIlkyedratneg korena iz yre. men. (t), prem. llici. Mer.nja .. pr.kida keda .. mem. ueke magu pOYlzati prayom IIntjom II dovollnom uenolCu. U pro. tlynom Ilue.]u POltup.k .. n.rteyll.t preko 24 h. Mer.nl' .. prekid. I ked. II n. gornloj poyrllnl uzork. prlmete provllf.ne mest.. Izmer.n. vrednostl u tom Ilue.]u nl lmeju .. uzlmltl u reeun.

1144

JUS U.MS.300 Sir

(.kq"

m", fTjF'

'zr8~unev8njs

rszu/tata t.d. Ie koeflcljent uplj.nj. izr.fu.

Ako j. zavl.nost Izm."u k.pll.rnog uplj.nj. vode my I .;tUn..rn.', n. premo j.dn.flnl: t:.m kg

A. m

1::.; (m2hO.8)

. Ako j. zaVllnost " n.line..n., tad. 18 ispitiv.nj. produ!uje preko 24 h. U tom .Iuf.ju Ie koefici. ~ j.nt uplj.nj. Izrefun'Vllz izmerenoguplj.nj. posle24 h, premojedn.flnl:

~.

. 4.9
mv2.

kg (m2h.8

Iz pojedin.fnih merenj. (od trl.1IIvile epruveta) izrefun. Ie srednj. vrednolt koeflcljenta uplj.nj.. Za .nlzotropne m.tlrlj.le potrebno je utvrditl koeflcljente upijenj. vode preme ollme x, y I z, ukollko n. postojl zahtev z. ispltlv.nje prem. odre".noj osl.

Izveltaj 0 ispitivanju
Izveltal 0 Ispitlv.nju mOrl d. sedr2l: lime 1101koje je vrlflo ispltlvanlt,

podltk. pod.tke

0 n..uflocu, 0 IspltlVlnju

opls IspitJvonog m.terljal.,

- podatke 0 uzlm.nlu uzork. III izrodi apruveta, - pod.tk. 0 uzorku (mere, gustin. u suvom stlnlu, -

z. prem.ze I Iioleve n. podlozl brol Iiolev., deb. IIIn., n.fln n.nolenl', potrolnl' po m2 I drugl pod.ci koillednozn.fno identlflkulu uzor.k),

n.fln prlpreme epruveta preme z.htlvlm. u t. 32.4 ovog stlnd.rd., - Izmerene vrednostl uz n.zn.ku smere Ispitlv.n). (kod heterogenlh epruVlta premo osl x, y I z). pole. dln.fne I srednj. vrednostJ, d.tum Ilpltlv.nl',

u poe.tku mo..nJ. ellto dolozl do edltuponJ' ed 1I_,nom deo ne uzlm. u ,.tun.

.bog dub/no u..njanl'

uzorka I druglh

uti"",

poll tol

S".n..

JUSU.M8.300

1145

v,u .. druglmsund,rdlml
JUS G.SO.060 - Stlndlrdnl Itmosfl,. u kondlclonlrlnJI IlapltJvlnja uzorkl guml I pllstlenlh ml.. JUS B.C1.030 - Gr..slvlnlkl gJPI JUS U.NI.300 - ~Injlstl blton. Prolzvodnjl, prlmenl I Ilpltlvlnjl pr,flbrlkovlnlh Ilemenata cd gal-betonl I penobttonl. Olno.", cdredbt JUS U.NI.306 - ~illjaltl blton. Izollclone ploee cd gll.I:Jetonll penobetonl

N;osnovu milljenja RlpUblitkOO.kt~.rii.t.

II kultur"U Srbij. br. .':).81114-02 SA

od 4.111974.

n. pllt'.

por. nepromet

&tamp.tSev.z"i z8YOd ft8nd8rdinciiu u

- 8qrld