ALPI

Bitna geografska obelezja

Alpi(od keltske reci alp-visoka planina) predstavljaju prostranu visoku

planinsku regiju Evrope,koja se proteze kroz Austriju,Svajcarsku,Italiju,Francusku,Jugoslaviju Sr Nemacku.Praveci veliki luk cija je konkavna strana okrenuta ka jugoistoku,Alpi se pruzaju do obale Sredozemnog mora pa do Panonskog basena.Njihova duzina iznosi oko 1200 a sirina 135-260 km.Kao sto znamo najvisa je tacka Mon Blan 4807 m. Alpi predstavljaju slozenu visokoplaninsku regiju sa masivima,na jednoj,i vencima,na drugoj strani;oni su odvojeni uzduznim i poprecnim dolinama, a mestimicno i samo u nekoliko povezanim visokim prevojima: Simplonskim 2009 m,Svetogothardskim 2112 m, Malim i velikim Svetim Bernardom, Mon Senijem idr. Prevoj Izeran 2770 m je najvisi ne samio u Alpima nego i u citavoj Evropi, a nalazi se u francuskim Alpima. U pravcu Bodensko jezero-Komo jezero,Alpi su duboki poprecnim dolinama i udolinama podeljeni u dva dela: zapadni i istocni. Ova dva dela u nekoliko se razlikuju medju sobom ,narocito u pogledu reljefa. Zapadni Alpi su izrazito zasvodjeni i asimetricnog su reljefa,sa sirokim i relativno blagim padinama na francuskoj i strmim na italijanskoj strani. Ali su dva dela izrazena i po pravcu pruzanja: juzni,sa vencima meridijanskog pruzanja, i severni, gde se venci i grebeni izduzuju u pravcu zapad-istok. Oko Mon Blana ova dva dela Zapadnih Alpa se dodiruju. Gornjim tokovima Rone i Rajne uporednicki deo Zapadnih Alpa je razdeljen: severno od doline ovih reka ostaju grebeni Bernskih i Glariskih,a juzno Penskih i Lepontijskih Alpa. Upravo ovaj uporednicki deo Alpa koji mozemo nazvati i svajcarskim Alpima,zpada u red najvisih posle masiva Masiva Mon Blana.

Istocni Alpi su nizi i silji od Zapadnih.U njihovim sredisnjim delovima javlja se snop grebena sa alpskim reljefom,koji u visokom Tauernu dostizu najvecu visinu(Gros-Glokner,3798 m).Severno i juzno od tog snopa grebena protezu se siroke povrsi predela Predalpa,mahom srednje visine,koji se odlikuju fluvijalnim i kraskim elementima reljefa.Predgorja i podgorine Istocnih Alpa sastavljeni su od flisnih stena i stoga imaju jos blaze oblike reljefa nego Predalpi. Alpi pripadaju mladim nabranim planinama,koje su se obrazovale za vreme alpske orogeneze sredinom tercijera.Naravno,za njihov reljef su od znacaja egzogeni procesi.Fluvijalna i glacijalna erozija kvartarnog perioda bile su osobite znacajne.Na osnovu podrobnih proucavanja ustanovljeno je da su u ovoj viskoplaninskoj regiji bile izrazene cetiri glacijacije nastavljene trima interglacijama.Fosilni glacijalni reljef narocito se dobro cuvao u sredisnjoj kristalastoj zoni:to su brojni cirkovi predvojeni ostrim siljcima i piramidastim vrhovima,duboke doline strmih strana,sa visecim sporednim dolinama iz kojih se reke vodopadima ulivaju u glavne reke,sa terminalnim basenima ispunjenim jezerima.Naravno,uticaj stena razlicite otporne moci na obrazovanje razlicitih oblika reljefa bio je veliki.Litoloske zone nekako su izduzene;u istocnom delu Alpa pruza se tako zona starih stena sastavljena od kristalastih skriljaca i uopste metamorfnih stena paleozojske i mezozojske starosti-gnajsa,granita,sijenita itd.Juzno i severno od nje simetricno su rasporedjene dve tacke Grauvacka zona,zatim zona trijaskih krecnjaka i dolomita,zona kretacejskih i tercijernih flisnih stena i naslage molase.Grauvacka zona je poznata po metalnim rudama(gvozdenim,rudama bakra i magnezita),narocito na teritoriji Austrije.Mestimicno se srecu polimetalne rude,zatim uran,boksit i ugalj. Posto leze blizu Atlanskog okeana i Sredozemnog mora i imaju znatnu nadmorsku visinu,Alpi dobijaju dosta padavina.Naravno,zimi svuda pada sneg koji obrazuje dugotrajan snezni pokrivac-utoliko duzi ukoliko je veca nadmorska visina;otprilike iznad 2500 m u Zapadnim Alpima i iznad 3200 m u Istocnim Alpima odrzava se veciti sneg.Na Alpima ima 1200 dolinskih i cirknih lednika cija ukupna povrsina iznosi 4140 km2.Od toga je 2690 km2 u Zapadnim Alpima i 1450 km2 u Istocnim Alpima.Najveci lednik je Alec,sa firnskom masom dug 26,8km,i sa ukupnom povrsinom leda od 160 km2.Lednici su turisticka atrakcija alpskih zemalja.Jedan od najposecenijih lednika je Pasterce,ispod Grosgloknera u Austriji.U klimatskom pogledu postoji znatna razlika izmedju visokih grebena koji primaju 1000-3000 mm padavina,i unutrasnjih dolina koje su relativno suve jer primaju 600-800 mm taloga.Jedna od klimatskih osobenosti ove visoke regije jesu dolinski i fenski vetrovi.

-NOVIJI POKRETI U ALPSKIM PLANINAMA

Danasnji reljef i narocito danasnju visinu alpske planine su dobile novijim pokretima.Prilikom nabiranja i rasedanja a narocito posle njih,tokom mladjeg tercijera,i miocenu i pliocenu,mnoge nabrane i rasednute planine svedene su radom spoljasnjih sila do povrsi,koje zasecaju raznovrsno nabrane i poremecene slojeve.Krajem pliocena i u starijem pleistocenu te su povrsi epirogenetski izdignute.Ovo izdizanje je izazvalo stvaranje dubokih dolina i visokih grebena. U Alpima su se tokom neogena izdizali pojedini grebeni a spustale siroke uzduzne udoline.Da su se Alpi,narocito prema okolnom,nizem zemljistu izdizali i tokom pleistocena,vidi se po mnogim znacima.Na juznom obodu Alpa marinske pliocene naslage mestimice su izdignute po nekoliko stotina metara,dok su na severnoj strani,u dolinama donjeg Ina i gornjeg Izera,interglacijalne jezerske naslage izdignute za 300 i vise metara.Visoke planine u srednjoj Aziji takodje su se izdizale u najmladje doba:po izvesnim znacima u dolinama Indusa,Bramaputre i Jang-Ce-Kjanga,zemljiste se od poslednje glacijacije izdiglo za 500 do 1000 m. Za vreme poslednje glacijacije velike alpske doline bile su ispunjene ledom do visine od 1000 do 1500 m.Pod tim terenom doline su morale lezati nize.Kada se,medjutim,led otopio,one su se izdigle. Alpske planine Starog Sveta postale su,dakle,nabiranjem i navlacenjem.Ovi su se procesi vrsili u tri maha:krajem paleozojika,krajem mezozojika i sredinom kenozojika.Sem toga,krajem pliocena i u starijem pleistocenu visoke planine su se epirogenetski izdizale.Svim tim procesima pomenute planine su dobile sadasnje visine. -IZDAN U ALPSKIM PLANINAMA Oni regioni na visokim planinama,sto leze neposredno ispod vecitog snega i leda,goli su i stenoviti:preko njih su prelazili pleistoceni lednici,zaobljavali ih i glacali.Te su oblasti bez rastresitog glinovitog pokrivaca,te plitke izdani u njima ne moze biti.Kada se one sastoje od nepropustljivih stena,u njima ne postoji ni dubinska izdan.Ako su,medjutim,stene propustljive,u njihovoj podlozi obrazuje se poslednja izdan. U podgorini visokih planina leze regioni sastavljeni od rastresitog lednickog nanosa;zbog toga je njihova izdan obilna.Jos nize,oblasti,sastavljene od okonglomeratisanog fluvio-glacijalnog sljunka takodje su propustljive i karakterisu se dubinskom izdani;ona se stvara iznad nepropustljivih starijih stena,od kojih se sastoji sama oblast ili iznad neogenih jezerskih ili marinskih glina.Slicne su prilike i u lesnim zonama koje predstavljaju oblasti glacijalno-eolske akumulacije.

U visokim regionima vladaju niske temperature,te je izdan najvecim delom godine zaledjena.Njeno zaledjivanje pocinje ranije a njeno kravljenje docnije u visim regionima,dok se u nizim izdan docnije pocinje zaledjivati a ranije kraviti.U ovim poslednjim,nizim oblastima zaledjivanje i kravljenje dopiru do manjih dubina,nego u prvim,visim. -VRSTE I OSOBINE TLA Oblasti ciji je reljefmodelovan radom glacijalne erozije i akumulacije,karakterisu se narocitim vrstama tla. Okviri cirkova predstavljaju stenovite i strme povrsine,isprosecane mnogobrojnim pukotinama.Duz pukotina se stene razoravaju te su okviri hrapavi.Stenoviti materijal,postao razoravanjem,pod uticajem teze,sneznice i kise,pada i klizi niz strme strane,gomilajuce se u podnozju,obodom cirkova.Tako postaju plazine,ciji su sitniji komadi pri vrhu a krupniji u podnozju.Plazine su narocito stvarane za vreme glacijacija,jer su tada stene najvise razoravane.Ali su one padale na povrsinu firma i dalje bivale iznosene kao morenski materijal.Zbog toga su sadasnje plazine u visokim planinama postpleistocene starosti.One se i danas stvaraju te su aktivne. Dna cirkova i precage,kojima su dna zagradjena,kao i dna i strane valova takodje su stenoviti,ali uglacani radom lednika i cesto iskrcani.Kao sto su obodi cirkova opkoljeni tocilima,tako se i u valovima,na dodori strana i dna,vide tocila a u visini hrapave strane.Ovakve strane pocinju iznad visina,do kojih su valovi bili ispunjeni lednicima.Ti visi delovi strana u pleistocenu su bili jace razoravani.Razoreni materijal je padao na lednike i bivao iznosen kao ivicne morene.Otuda su tocila na dnu valova,kao i tocila na dnu cirkova,postpleistocene starosti. U oblasti glacijalne erozije tle je,stenovito,i u visim regionima hrapavo a u nizim uglacano.U oblasti glacijalne akumulacije,medjutim,tle je sastavljeno od raznovrsnog nanosa:od coskastih i stenovitih komadica iz ivicnih i sredisnjih morena i od obradjenih komadica,peska i mulja iz podinskih morena.Dalje i nize,u regionima fluvio-glacijalnih naslaga,temena i strane terasa su sljunkoviti.Pri tome se vise i starije terase sastoje od cementovanog sljunka odnosno od konglomerata,a nize i mladje od neslepljenog rastresitog sljunka.Najzad,u najnizin regionima onih dolina,u cijem su gornjim delovima bili razvijeni lednici,osobito u kotlinama kroz koje su proticale lednicke reke,tle se cesto sastoji od niskih,lesnih zaravni.One su stvorene radom eolske akumulacije od mulja lednickih reka. Stenovite strane iznad cirkova i valova prosecene su pukotinama i suve.Zbog srmog nagiba a narocito zbog niskih temperatura na njima se ne stvara glina.Tocila po obodu cirkova i valova,sastavljena od coskastih,stenovitih komadica,propustaju vodu i takodje su

suva.Oburvavanjem sitnijih komadica i blo kova ona se stalna stvaraju.Tako se remeti ravnoteza izmedju elemenata,sto cine tocila,i u njima dolazi do kretanja.dna i strane cirkova i valova su stenoviti i uglacani i takodje suvi.U visim regionima,gde je temperatura niza,pomenute strane i dna takodje su bez gline.U nizim regionima sa prirastajem temperature i sa pojavom biljnog sveta povoljnije su pogodbe za raspadanje stena i javlja se glina.Bedemi podinskih morena uglavnom su od peska i gline i prvi su suvi a drugi vlazni.Glinoviti delovi na povrsini su uz to raspadnuti.Fluvio-glacijalne terase,bile od slepljenog bilo od rastresitog sljunka,propustaju kisnicu i suve su.Glina,postala raspadanjem,na njima je oskudna.Najzad,lesne zaravni takodje propustaju kisnicu i suve su.Njihovi povrsinski delovi su raspadnuti i od humusa crnkasti. U njavisim planinskim regionima stenovite povrsine,bilo hrapave bilo uglacane,prosecene su mnogobrojnim,sitnim pukotinama u koje leti i danju prodiru socnica i kisnica i nocu se zamrznjavaju.Zimi je voda u tim pukotinama stalno zamrznuta.Isto se desava i sa vodom,koja prodire u tocila ili u plazine.Morenski bedemi su u vecoj meri ispunjeni vodom.Ona je zimi takodje stalno zamrznuta,dok se leti na povrsini kravi a u dubini ostaje zamrznuta. Povrsinski delovi rastresite gline letnjih dana se na padinama otkrave i sporo klize,doprinoseci time jacoj denudaciji.Taj je proces nazvan soliflukcijom.Na visokim planinama u polutarskoj i tropskim zonama,usled dnevnih kolebanja temperature,zemljiste se stalno kravi i klizi svakog dana a zamrznjava se i miruje svake noci.Iduci prema visim sirinama,medjutim,ova se pojava sve vise ogranicava na letnji deo godine. -VODE Pod uticajem velike nadmorske visine,znatne kolicine padavina i prisustva snezno-lednicke mase,Alpi predstavljaju najveci hidrografski cvor Evrope.Recna mreza je vrlo gusta.Reke,oticuci klisurastim ili kanjonskim dolinama,imaju nesaglasene padove,a velike kolicine vode.Otuda su one bogati energetski izvori,pa su posluzile za izgradnju brojnih hidrocentrala.Kako se hrane socnicom i sneznicom,kao i kisnicom,to imaju najveci proticaj leti.Naravno,medju alpskim rekama najbogatije vodom i hidroenergijom su Rona,Rajna,Po,Adidje i desne pritoke Dunava.Ovo vodno bogatsvo dopunjuju mnogobrojna jezera obrazovana u pleistocenskim cirkovima ili u terminalnim basenima:u predgorjima,odnosno u podgorini obrazovala su se velika jezera.Jezera su skoro opsta karakteristika Alpa.Ona su obicno okruglasta.Njihovi baseni predstavljaju depresije u steni,izradjene lednickom erozijom.U podgorini viskoih planina cesta su jezera duguljastog oblika,njihovi su baseni izradjeni delimice radom lednicke erozije,ali su

uglavnom zagaceni ceonim morenama.Najpoznatija jezera su Lemensko,Bodensko,Firvaldstetsko,Cirisko,Lago Madjore,Komo,Garda...

TERMALIZAM, kao poseban vid zdrastveno-lecilasnog turzma, postoji u svetu vise od hiljadu godina. U alpima se bolje razvija u XIX veku, on je nastao pod uticajem ne samo potreba za lecenjem vec I pod diktatom modenskog zivota. Zatim je doslo do velikih promena u medicinskim postupcima , stoga je termalizam jedno vreme opadao svuda,cak I u alpskim zemljama. Ljudi se vracaju toplim I mineralnim vodama radi lecenja od bolesti rezistentnih na lekove; s druge strane, sve se dublje naucno upoznaju radioaktivne vode u banjama rasutim po kristalnim masivima Alpa, vode koje imaju visestruko, blagotvorno dejstvo na ljudsko zdravlje. Tako se ljudi sa puno poverenja u topple vode vracaju u Eks-le-Ben I Badgastajn rafi lecenja od reumatizma; u Irijaz, Sen Zevrves I Le Fajet radi lecenja od koznih oboljenja; u Alevar, Sale-lez-O radi lecenja od oboljenja grla. Oni kojima su oboleli digresivni kanali odlaze na lecenje u banje Brid-le-Ben, Loes-le-Ben I Sen Moric,a bolesnici kojima je poremecena cirkulacija krvi u La Leser.

-BILJNI SVET Iduci iz podnozja prema visim planinskim regionima pogodbe za zivot biljnog sveta postaju sve nepovoljnije. U suptropskoj zoni,podnozja visokih planina karakterisu se takvom vegetacijom,koja je prilagodjena letnjoj susi tj. vegetacijom sa kozastim ili mesnatim liscem.U visem regionu susa je ublazena,ali je temperatura snizena,narocito u doba zimskog solsticija.Tako su ostvarene pogodbe za zivot onih drveta cije je lisce tanko i koje uz to zimi opada te se javlja listopadna suma.Dok vegetacija u podnozju zimi zivi usporeno i zimzelena je,dotle u visim regionu sa drveca zimi lisce opada i njegov zimski zivot je jace usporen.Usled daljeg snizavanja temperature,mesto listopadne javlja se cetinarska suma,a jos vise,opet usled snizavanja temperature i smanjivanja taloga,redjaju se regioni trava,planinske pustinje i,najzad,vecitog snega i leda.Na visokim planinama oko Sredozemne oblasti gornja granica vegetacije sa cvrstim liscem prosecno je visoka 700 m,a gornja gornja granica cetinara 1800 m. U podnozju alpskih planina umerene zone prvi kat se karakterise listopadnom vegetacijom.Usled opadanja temperature sa visinom,iznad listopadnog dolazi cetinarski kat a jos vise,usled opadanja taloga,smenjuju se katovi travne vegetacije,planinkse pustinje i vecitog snega i leda.U sredisnim Alpima,listopadna vegetacija dopire do 1200 m a cetinarska do 1800 m. Na alpskim planinama tropske zone u podnozju je razvijena savanska vegetacija.Sa visinom se kolicine taloga povecavaju,te drveta postaju sve cesca dok se najzad ne javi suma.Ali je na visinama temperatura snizena i drveta ne mogu obavljati zivotne radnje tokom zimskog solsticija.Zbog toga je sumski region dvojak-nizi zimzelen i visi listopadan.Jos vise,klimatske prilike se menjaju i razvijeni su cetinarski,travni i pustinjski region i region vecitog snega i leda.U polutarskim krajevima podgorina je pod prasumom.Usled snizavanja temperature sa visinom,ova biljna zajednica postupno se menja,gubeci najpre svoju bujnost.U vecim visinama temperatura je jace snizena i drveta ne mogu neprekidno obavljati zivotne radnje:ona prestaju cvetati i donositi plodove ali ostaju zimzelena;jos vise ona gube i lisce i postaju listopadna.Tako se na planinama polutarskih krajeva javlja onakva biljna zajednica kakva u podnozju alpskih planina u umerenim oblastima.Pod uticajem daljeg snizavanja temperature i jaceg

dejstva hladnih vetrova,listopadna vegetacija je zamenjena cetinarskom.

-TURISTICKO AKTIVIRANJE ALPA Visoke planine I njihove privlacnosti bile su hiljadama godinama gotovo nepoznate gradskom zivlju.Cak su I planinci u mnogim delovima sveta malo poznavali okoline planine,jer su se drzali dubokih I zupnih dolina.Ljudi su se prosto plasili planina,a narocito lednika,pa su stoga-ako su vec moraliprelazili preko tih visokih regija sto brze.Do najopasnijih planinskih vrleti zalazilo je samo poneki lovac na mrmute.Ova djavolja prebivalista redje su doticali vojnici,hodocasnici ili retki trgovci iz ravnicarskih gradskih naselja.Uprkos tome strahovanju od izlaganja cudima planine,u francuskim Alpima,na Velikom Sartrezu,otvorena je prva gostionica jos u XIII veku. U medjuvremenu se ubrzano razvija jedan od najstarijih vidova letovanja,odnosno boravka u prirodi-termalizam I banjski turizam.To je vec doba intenzivneizgradnje zeleznikih pruga u zapadnoevropskim I sredjoevropskim drzavam.Bogata klijentela dolazi vozom iz gradova u alpske banje narocito u one koje se nalaze na ivicama Alpa i oko Lemanskog

jezera.ona tamo boravi samo tokom tri najtoplija meseca u godini.Male banske naseobin ubokoj unutrasnjsti tj.,one koje leze u uskim alpsikm dolinama (Alevar,Irijaz,Bridi dr.) U drugoj polovini XX veka otkriva se zdrastvena vrednost I privlacnost zimskih sportova.javlja se skijanje,skije kao nezamenljivo sredstvo za kretanje preko norveskih fjeldova pojavile su se u francuskoj 1878. osnovan je prvi ski-centar,a Nanzen je 1888. je na skijama presao Juzni Grenland. Popularna je jos jedna metoda skijanja: sa krivinama I zadrzavanjem. Knjigu tehnica alpskog skijeanja je Matijas Zdarski objavio 1896. Pol Ginjo I Emil Lale 1936. godine su jos vise unapredili skijanje .od velikog znacaja z aovaj sport bili su uspesi na zimskim olimpijadama I tehnicki progress(drvene skije oblozene metalom1950.,plasticne skije 1960.) Izgradnja drumova I razvitak automobilizma u XX veku su doprineli daljem razmahu turizma, uskoro se u turisticki promet ukljucuju I avioni,kao I helikopteri,oni izvarendni za putovanje,jer lako se dolazi s jedne na drugu planinu ,sa vrha na vrh ili za spustanje na povrsinu lednika kao neuporedivih turistickih privlacnosti u Alpima. Planine su veoma vazne iz sledecih razloga: zbog zdrastvenog okrepljenja,odmora I osvezenja;uzivanja u putovanju kroz stalno nove I vrlo slozene pejzaze;pogodnosti za razvitak zimskih sportova I raznorode I dr. kako su gradovi sve zagadjeniji,stanovnistvo je ugrozeno I zbog toga ono trazi spasa u planinama,podrucjima koja jos imaju divljine I relativnocistog vazduha. ZIMSKI SPORTOVI I ZIMSKI TURIZAM U ALPIMA Uprkos velikom broju automobila I uspinjaca, alpinizam kao planinski sport postaje sve masovniji. Alpinizam kao sport, medjutim , skopcan je sa velikim opasnostima koje mogu nastati prilikom oburvavanja stena ili stenovitih komada, prilikom poledice, kojom moze biti prevucena stena, zatim kada nastanu nagle nepogode koje se ne mogu predvideti, usled udara gromova itd. Pasionirani ljubitelji ovog veoma opasnog I uzbudljivog sporta u poslednje vreme priminjuju veliki broj sredstava kojima se smanjuje opasnost po zivot. Od planinskih sportova turizmu je najvecu uslugu ucinilo skijanje. Ono je ustvari ucinilo dvostruku uslugu turizmu: prouzrokovalo je otvaranje jos jedne, odnosno zimske turisticke sezone I omogucilo pojavu novih talasa ljubitelje planine I prirode uopste. Pri tome je osobito vazna cinjenica da planinu tokom zimske sezone najvise posecuju bogati turisti. Videli smo da skijanje, kao izrazito planinski sport, pocinje da se sporadicno neguje krajem

XX veka. Ipak omasovljenje skijanja, pa time I stvaranje velikih zimskoturistickih sredista, povezano je sa razvitkom takozvanih alpskih disciplina. Engleski sportisti pri tome su bili narocito zasluzni: oni su najradije skijali u svajcarskim alpima. U skijanju su veliki sampioni pronalazili sveefikasnije I prakticnije metode, koje su posredstvom ucitelja skijanja danas dostupne sirim masam sportista.

-ZDRAVSTVENI ZNACAJ PLANINE Medicinski strucnjaci odavno su utvrdili da je planinska klima pogodna u zdravstvenom smislu. Umerenim geografskim siriama-a to upravo znaci na Alpima- ovo narocito vazi za visinski region od 600 do 1200m.Na znatno vecim nadmorskim visinama vazduh je razredjeniji,usled cega nepriviknuti ljudi u pocetku boravka osecaju raznovrsne fizioloske promene-glavobolju prouzrokovanu tzv.planinskom bolescu, nervnu prenadrazenost, izvesne poremecaje u radu srca itd. U tropskim sirinama vrucina I vlaznost utoliko se vise smanjuju ukoliko se penjemo na vece visine. Usled toga, sa visinom iscezavaju infektivne bolesti jedna za drugom. I u umerenim sirinama iscezavaju razni mikrobi na povecanim nadmorskim visinama. S druge strane, zapazeno je da planinski vazduh jace stimulise organe za disanje izazivajuci istovremeno prijatne osecaje. Dakle, planinska klima odredjenih visinskih regiona jaca organizam, tako da on postaje sposoban da se sam bori protiv raznih bacila. Uz to ona podstice razmenu materija. Zna se I to da na srednjim visinama planinska klima deluje nadrazujuce, a iznad 4500m u pocetku cak paralisuce, pa je nuzna postepena aklimatizacija I upotreba boce sa kiseonikom. Na srednjim visinama olaksan je rad misica dok se na vecim visinama brzo javlja osecaj umora. Hladniji planinski vazduh posredno utice na poboljsanje apetita I procesa varenja hrane, Iz cega proizlazi da je za zdrave osobe zima najpovoljnije doba za boravak na planinama. Ukazimo jos I na intenzitet ultraljubicastog zracenja, koje se naglo povecava sa porastom nadmorske visine;na mikrofloru spoljne covekove sredine ono deluje baktericidno, I to mnogo efikasnije nego sto se obicno misli, boravak u zoni alpskog klimata tj.u visinskom pojasu od 1200 do 2000m preporucuju se mladjim plucnim ciji je krvotok u dobrom stanju,anemicnim

osobama,neurastenicarima koji ne pate od gusenja pri posmatranju planinskih vrhova,osobama sa otvorenim ranama I rekovalenscentima uopste, ljudima premorenim od intelektualnog rada I rahiticnoj deci. Medjutim ,boravak u zoni subalpskog klimata(600-1200m nadmorske visine) preporucuje se obolelima od od plucne turbekulozepracene iskasljavanjem krvi, mladjim asmaticarima, bolenicima sa kamenom u bubregu I rekonvalescentima. Planina, u stvari, ne leci ni od kakvih bolesti, vec jaca organizam I osposobljuje gad a se efikasno bori protiv jacih mikroba. Turbekuloza je primer bolesti za cije je izlecenje veoma potrebno ojacavanje organizma na planinskom vazduhu. Velika koncetracija bolesnika prouzrokuje I ceste posete,zbog cega je doslo do izgradnje hotela pored vecih I poznatijih senatorijuma. Od kolikog su opsteg znacaja ovi zdrastveni I zdrastveno-turisticki objekti vidi se iz sledecih podataka:u toku jedne godine kroz Davos u svajcarskim alpima jproslo je 7.383 bolesnika I 56.000 turista. Pri tome su bolesnici ostarili jedan million a turisti samo 332 nocivanja,to je zato sto se bolesnici duze zadrzavaju na lecenju od turista. U Sent-Iler-di-Truve, podignut je specijalni senatorijum za bolesne francuske studente, tu studenti mogu istovremeno da se lece I da uce. Ima I dosta decijih oporavilista od kojih se jedno preobratilo u visinsku gimnaziju.