ZAKONIK

O KRIVINOM POSTUPKU
("Sl. glasnik RS", br. 72/2011 i 101/2011)

Deo prvi OPTI DEO Glava I OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakonika lan 1
Ovaj zakonik utvruje pravila iji je cilj da niko nevin ne bude osuen, a da se uiniocu krivinog dela izrekne krivina sankcija pod uslovima koje propisuje krivini zakon, na osnovu zakonito i pravino sprovedenog postupka. Ovim zakonikom utvruju se i pravila o uslovnom otpustu, rehabilitaciji, prestanku mere bezbednosti i pravnih posledica osude, ostvarivanju prava lica neosnovano lienog slobode i neosnovano osuenog, oduzimanju imovinske koristi, reavanju imovinskopravnog zahteva i izdavanju poternice i objave.

Znaenje izraza lan 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakoniku imaju sledee znaenje: 1) "osumnjieni" je lice prema kome je zbog postojanja osnova sumnje da je uinilo krivino delo nadleni dravni organ u predistranom postupku preduzeo radnju propisanu ovim zakonikom i lice protiv koga se vodi istraga;

2) "okrivljeni" je lice protiv koga je podignuta optunica koja jo nije potvrena, ili protiv koga je podnet optuni predlog, privatna tuba ili predlog za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja, a glavni pretres ili roite za izricanje krivine sankcije jo nije odreeno, odnosno izraz koji slui kao opti naziv za osumnjienog, okrivljenog, optuenog i osuenog; 3) "optueni" je lice protiv koga je optunica potvrena i lice za koje je povodom optunog predloga, privatne tube ili predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja odreen glavni pretres ili roite za izricanje krivine sankcije u skraenom krivinom postupku; 4) "osueni" je lice za koje je pravnosnanom odlukom suda utvreno da je uinilac krivinog dela ili protivpravnog dela odreenog u zakonu kao krivino delo, osim ako se na osnovu odredaba Krivinog zakonika smatra neosuivanim; 5) "tuilac" je javni tuilac, privatni tuilac i oteeni kao tuilac; 6) "javni tuilac" je Republiki javni tuilac, apelacioni javni tuilac, vii javni tuilac, osnovni javni tuilac, javni tuilac posebne nadlenosti, zamenici javnih tuilaca i lica koja su zakonom ovlaena da ih zamenjuju; 7) "privatni tuilac" je lice koje je podnelo privatnu tubu zbog krivinog dela za koje je zakonom propisano krivino gonjenje po privatnoj tubi; 8) "oteeni kao tuilac" je lice koje je preuzelo krivino gonjenje od javnog tuioca; 9) "stranka" je tuilac i okrivljeni; 10) "optuba" je optunica, optuni predlog, privatna tuba i predlog za izricanje mere bezbednosti, odnosno izraz koji slui kao opti naziv za akt tuioca u kome su navedena obeleja krivinog dela ili protivpravnog dela odreenog u zakonu kao krivino delo; 11) "oteeni" je lice ije je lino ili imovinsko pravo krivinim delom povreeno ili ugroeno; 12) "zastupnik oteenog" je zakonski zastupnik i punomonik oteenog, oteenog kao tuioca i privatnog tuioca;

13) "policija" je organ ministarstva unutranjih poslova, slubenik tog organa i slubenik odgovarajueg inostranog organa koji, u skladu sa meunarodnim pravom i ovim zakonikom, preduzima radnje na teritoriji Republike Srbije, na njenom brodu ili vazduhoplovu, kao i drugi dravni organ sa policijskim ovlaenjima, ako je to ovim zakonikom ili drugim zakonom odreeno; 14) "postupak" je predistrani postupak i krivini postupak; 15) "organ postupka" je javni tuilac, sud ili drugi dravni organ pred kojim se vodi postupak; 16) "nadlena advokatska komora" je advokatska komora u iji imenik je advokat upisan; 17) "osnov sumnje" je skup injenica koje posredno ukazuju da je uinjeno krivino delo ili da je odreeno lice uinilac krivinog dela; 18) "osnovana sumnja" je skup injenica koje neposredno ukazuju da je odreeno lice uinilac krivinog dela; 19) "opravdana sumnja" je skup injenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optube; 20) "izvesnost" je zakljuak o nesumnjivom postojanju ili nepostojanju injenica, zasnovan na objektivnim merilima rasuivanja; 21) "osnovno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, vetaku ili drugom ispitivanom licu od strane stranke, branioca ili oteenog koji je predloio ispitivanje; 22) "unakrsno ispitivanje" je postavljanje pitanja svedoku, vetaku ili drugom ispitivanom licu od strane suprotne stranke ili oteenog, posle osnovnog ispitivanja; 23) "lienje slobode" je hapenje, zadravanje, zabrana naputanja stana, pritvor i boravak u ustanovi koji se, u skladu sa ovim zakonikom, uraunava u pritvor; 24) "vanbrana zajednica" je trajna zajednica ivota odreena zakonom, kao i zajednica u kojoj je roeno zajedniko dete bez obzira na njeno trajanje;

25) "druga trajna zajednica ivota" je zajednica dva lica koja po trajanju i uzajamnim obavezama ima odlike porodinog ivota; 26) "isprava" je svaki predmet ili raunarski podatak koji je podoban ili odreen da slui kao dokaz injenice koja se utvruje u postupku (lan 83. st. 1. i 2.); 27) "optiko snimanje" je fotografsko, filmsko, televizijsko i svako drugo snimanje tehnikim ureajima koji stvaraju video zapis, ili video-tonski zapis; 28) "tonsko snimanje" je snimanje govora i drugih zvunih efekata tehnikim ureajima koji stvaraju tonski zapis; 29) "elektronski zapis" je zvuni, video ili grafiki podatak dobijen u elektronskom (digitalnom) obliku; 30) "elektronska adresa" je niz znakova, slova, cifara i signala koji je namenjen za odreivanje odredita veze; 31) "elektronski dokument" je skup podataka koji je odreen kao elektronski dokument u skladu sa zakonom koji ureuje elektronski dokument; 32) "elektronski potpis" je skup podataka koji je odreen kao elektronski potpis, u skladu sa zakonom koji ureuje elektronski potpis; 33) "organizovana kriminalna grupa" je grupa od tri ili vie lica, koja postoji odreeno vreme i deluje sporazumno u cilju vrenja jednog ili vie krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi; 34) "organizovani kriminal" predstavlja vrenje krivinih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika; 35) "krivini zakon" je Krivini zakonik i drugi zakon Republike Srbije u kojem su sadrane krivinopravne odredbe; 36) "transakcija" je postupanje sa imovinom odreeno kao traksankcija, u skladu sa zakonom koji ureuje spreavanje pranja novca;

37) "evidencija podataka" je evidencija podataka o strankama, poslovnim odnosima i transakcijama koju vode obveznici, u skladu sa zakonom koji ureuje spreavanje pranja novca; 38) "tajni podatak" je tajni podatak i strani tajni podatak odreen u skladu sa zakonom koji ureuje tajnost podataka. Kada se u odredbama ovog zakonika navodi vie organa postupka ovlaenih za preduzimanje iste procesne radnje, ovlaenje se odnosi samo na onaj organ postupka koji je u odgovarajuem delu postupka nadlean za njeno preduzimanje.

Pretpostavka nevinosti lan 3

Svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivino delo ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda. Dravni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obavetavanja, udruenja i javne linosti duni su da se pridravaju pravila iz stava 1. ovog lana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom, krivinom delu i postupku ne povreuju prava okrivljenog.

Ne bis in idem lan 4

Niko ne moe biti gonjen za krivino delo za koje je odlukom suda pravnosnano osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili je postupak pravnosnano obustavljen. Pravnosnana sudska odluka ne moe biti izmenjena na tetu okrivljenog.

Preduzimanje i poetak krivinog gonjenja lan 5

Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti ovlaeni tuilac je javni tuilac, a za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi ovlaeni tuilac je privatni tuilac.

Krivino gonjenje zapoinje: 1) prvom radnjom javnog tuioca, ili ovlaenih slubenih lica policije na osnovu zahteva javnog tuioca, preduzetom u skladu sa ovim zakonikom radi provere osnova sumnje da je uinjeno krivino delo ili da je odreeno lice uinilo krivino delo; 2) podnoenjem privatne tube. Ako javni tuilac izjavi da odustaje od optube (lan 52.), na njegovo mesto moe stupiti oteeni kao tuilac, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.

Zakonitost krivinog gonjenja lan 6

Javni tuilac je duan da preduzme krivino gonjenje kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo ili da je odreeno lice uinilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Za pojedina krivina dela, kada je to propisano zakonom, javni tuilac moe preduzeti krivino gonjenje samo na osnovu predloga oteenog. Izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, javni tuilac moe odluiti da odloi ili ne preduzme krivino gonjenje, pod uslovima propisanim ovim zakonikom. Javni tuilac i policija duni su da nepristrasno razjasne sumnju o krivinom delu za koje sprovode slubene radnje, i da sa jednakom panjom ispituju injenice koje terete okrivljenog i injenice koje mu idu u korist.

Pokretanje krivinog postupka lan 7

Krivini postupak je pokrenut: 1) donoenjem naredbe o sprovoenju istrage (lan 296.);

2) potvrivanjem optunice kojoj nije prethodila istraga (lan 341. stav 1.); 3) donoenjem reenja o odreivanju pritvora pre podnoenja optunog predloga u skraenom postupku (lan 498. stav 2.); 4) odreivanjem glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije u skraenom postupku (lan 504. stav 1, lan 514. stav 1. i lan 515. stav 1.); 5) odreivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja (lan 523.).

Pouka o pravima lan 8

Organ postupka je duan da u skladu sa odredbama ovog zakonika poui okrivljenog ili drugog uesnika u postupku o pravima koja mu pripadaju. Ako bi okrivljeni ili drugi uesnik u postupku usled neznanja mogao da propusti neku radnju ili ne iskoristi svoja prava, organ postupka je duan da ga upozori na posledice proputanja.

Zabrana muenja, neovenog postupanja i iznude lan 9

Zabranjena je i kanjiva svaka primena muenja, neovenog i poniavajueg postupanja, sile, pretnje, prinude, obmane, medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utie na slobodu volje ili iznuuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog ili drugog uesnika u postupku.

Ogranienje sloboda i prava okrivljenog u postupku lan 10

Pre donoenja pravnosnane odluke o izricanju krivine sankcije, okrivljenom mogu biti ograniene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.

Podatak o tome da li se protiv nekog lica vodi istraga javni tuilac e na zahtev dostaviti samo sudu, drugom javnom tuiocu ili policiji, a okrivljenom, njegovom braniocu ili oteenom kada su ispunjeni uslovi propisani u lanu 297. ovog zakonika. Kada je propisano da pokretanje krivinog postupka ima za posledicu ogranienje odreenih sloboda i prava, ovo ogranienje se primenjuje od: 1) potvrivanja optunice; 2) odreivanja glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije u skraenom postupku; 3) odreivanja glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja. O okolnostima iz stava 3. ta. 1) do 3) ovog lana i o stavljanju okrivljenog u pritvor, sud e u roku od tri dana od donoenja odluke obavestiti po slubenoj dunosti organ ili poslodavca kod koga je okrivljeni zaposlen. Ove podatke sud e na zahtev dostaviti okrivljenom i njegovom braniocu.

Jezik i pismo u postupku lan 11

U postupku su u slubenoj upotrebi srpski jezik i iriliko pismo, a drugi jezici i pisma u slubenoj upotrebi su u skladu sa Ustavom i zakonom. Postupak se vodi na jeziku i pismu koji su u slubenoj upotrebi u organu postupka, u skladu sa zakonom. Stranke, svedoci i druga lica koja uestvuju u postupku imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj jezik i pismo, a ako se postupak ne vodi na njihovom jeziku i ako, nakon pouke o pravu na prevoenje, ne izjave da znaju jezik na kome se postupak vodi i da se odriu prava na prevoenje, obezbedie im se na teret budetskih sredstava prevoenje onoga to oni ili drugi iznose, kao i prevoenje isprava i drugog pisanog dokaznog materijala. Prevoenje obavlja prevodilac.

Ovlaenje za izricanje krivinih sankcija lan 12

Krivinu sankciju uiniocu krivinog dela moe izrei samo nadleni sud u krivinom postupku koji je pokrenut i sproveden u skladu sa ovim zakonikom.

Suenje u prisustvu okrivljenog lan 13

Okrivljenom koji je dostupan sudu moe se suditi samo u njegovom prisustvu, osim kada je suenje u odsustvu ovim zakonikom izuzetno dozvoljeno. Okrivljenom koji je dostupan sudu ne moe biti izreena krivina sankcija ako mu nije omogueno da bude sasluan i da se brani.

Suenje u razumnom roku lan 14

Sud je duan da krivini postupak sprovede bez odugovlaenja i da onemogui svaku zloupotrebu prava usmerenu na odugovlaenje postupka. Krivini postupak protiv okrivljenog koji je u pritvoru je hitan.

Dokazivanje lan 15
Dokazi se prikupljaju i izvode u skladu sa ovim zakonikom. Teret dokazivanja optube je na tuiocu. Sud izvodi dokaze na predlog stranaka.

Sud moe dati nalog stranci da predloi dopunske dokaze ili izuzetno sam odrediti da se takvi dokazi izvedu, ako oceni da su izvedeni dokazi protivreni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Ocena dokaza i utvrivanje injenica lan 16

Sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema nainu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza. Sud je duan da nepristrasno oceni izvedene dokaze i da na osnovu njih sa jednakom panjom utvrdi injenice koje terete ili idu u korist okrivljenom. Izvedene dokaze koji su od znaaja za donoenje sudske odluke sud ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju. Presudu, ili reenje koje odgovara presudi, sud moe zasnovati samo na injenicama u iju je izvesnost uveren. Sumnju u pogledu injenica od kojih zavisi voenje krivinog postupka, postojanje obeleja krivinog dela ili primena neke druge odredbe krivinog zakona, sud e u presudi, ili reenju koje odgovara presudi, reiti u korist okrivljenog.

Prethodno pitanje lan 17

Ako primena krivinog zakona zavisi od pravnog pitanja za ije reavanje je nadlean sud u drugoj vrsti postupka ili neki drugi dravni organ, sud koji sudi u krivinom predmetu moe sam reiti i to pitanje, prema odredbama koje vae za dokazivanje u krivinom postupku.

10

Reenje pravnog pitanja iz stava 1. ovog lana ima dejstvo samo u krivinom postupku u kojem je to pitanje raspravljeno. Ako je o pravnom pitanju iz stava 1. ovog lana ve doneo odluku sud u drugoj vrsti postupka ili drugi dravni organ, takva odluka ne obavezuje krivini sud u pogledu ocene da li je uinjeno odreeno krivino delo.

Pravo na naknadu tete lan 18

Lice koje je neosnovano lieno slobode ili osueno za krivino delo, ima pravo na naknadu tete od drave i druga prava propisana zakonom.

Dunost pruanja pomoi uesniku u postupku lan 19

Svi dravni organi duni su da javnom tuiocu, sudu ili drugom organu postupka, kao i okrivljenom i njegovom braniocu na njihov zahtev, prue potrebnu pomo u cilju prikupljanja dokaza.

Obustava postupka usled smrti okrivljenog lan 20

Ako se u toku krivinog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, organ postupka e reenjem obustaviti postupak.

Glava II SUDSKA NADLENOST

1. Sastav suda Sastav sudskih vea lan 21
11

U prvom stepenu sud sudi u veu: 1) od jednog sudije i dvoje sudija-porotnika za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko osam godina, a do dvadeset godina; 2) od dvoje sudija i troje sudija-porotnika za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do etrdeset godina; 3) od troje sudija za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti. U drugom stepenu sud sudi u veu: 1) od troje sudija, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno; 2) od petoro sudija za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do etrdeset godina i za krivina dela koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti. U treem stepenu sud sudi u veu: 1) od troje sudija, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno; 2) od petoro sudija za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora od trideset do etrdeset godina i za krivina dela koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti. U veu od troje sudija sud odluuje o albama protiv reenja sudije za prethodni postupak i drugih reenja u skladu sa ovim zakonikom, donosi odluke van glavnog pretresa i stavlja predloge u sluajevima predvienim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu. Vrhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti u veu od petoro sudija. Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, sud vieg stepena odluuje u veu od troje sudija i u sluajevima koji nisu predvieni u st. 1. do 5. ovog lana.

12

Sudije lan 22
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac za krivina dela za koja je propisana novana kazna ili kazna zatvora do osam godina. U predistranom postupku i istrazi odluuje sudija za prethodni postupak u sluajevima predvienim u ovom zakoniku. Predsednik suda i predsednik vea odluuju u sluajevima predvienim u ovom zakoniku. U postupku izvrenja krivinih sankcija i u drugim sluajevima predvienim zakonom odluuje sudija za izvrenje krivinih sankcija.

2. Mesna nadlenost Mesto izvrenja krivinog dela lan 23

Mesno nadlean je, po pravilu, sud na ijem podruju je krivino delo izvreno ili pokuano. Privatna tuba moe se podneti i sudu na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite. Ako je krivino delo izvreno ili pokuano na podrujima raznih sudova ili na granici tih podruja ili je neizvesno na kom je podruju izvreno ili pokuano, nadlean je sud na ijem podruju je prvo pokrenut krivini postupak.

Prebivalite ili boravite okrivljenog lan 24

Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela ili ako je to mesto van teritorije Republike Srbije, nadlean je sud na ijem podruju okrivljeni ima prebivalite ili boravite.

13

Ako je u skladu sa stavom 1. ovog lana ve pokrenut postupak, sud koji je pokrenuo postupak ostaje nadlean i ako se saznalo za mesto izvrenja krivinog dela.

Mesto roenja, hapenja ili samoprijavljivanja okrivljenog lan 25

Ako nije poznato mesto izvrenja krivinog dela, ni prebivalite ili boravite okrivljenog ili su oba van teritorije Republike Srbije, nadlean je sud na ijem podruju se nalazi mesto roenja okrivljenog ili mesto gde bude uhapen ili se sam prijavi.

Krivino delo izvreno na domaem brodu ili vazduhoplovu lan 26

Ako je krivino delo izvreno na domaem brodu ili domaem vazduhoplovu dok se nalazi u domaem pristanitu, nadlean je sud na ijem podruju se nalazi to pristanite, a u ostalim sluajevima nadlean je sud na ijem se podruju nalazi matina luka broda, odnosno vazduhoplova ili domae pristanite u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.

Krivino delo izvreno putem sredstava javnog informisanja lan 27

Ako je krivino delo izvreno putem sredstava javnog informisanja, nadlean je sud na ijem podruju se nalazi sedite javnog glasila, a ako to mesto nije poznato ili se nalazi u inostranstvu, nadlean je sud na ijem podruju je objavljena informacija. Ako po zakonu odgovara autor informacije, nadlean je i sud mesta u kome autor ima prebivalite ili boravite ili sud mesta gde se desio dogaaj na koji se odnosi informacija. Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i na krivino delo izvreno putem drugog tampanog materijala.

Krivina dela izvrena u Republici Srbiji i inostranstvu

14

lan 28
Ako je neko lice izvrilo krivina dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, nadlean je sud koji je nadlean za krivino delo izvreno u Republici Srbiji.

Odreena nadlenost lan 29

Ako se prema odredbama ovog zakonika ne moe ustanoviti koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud odredie jedan od stvarno nadlenih sudova pred kojim e se sprovesti krivini postupak.

3. Spajanje i razdvajanje krivinog postupka Spajanje krivinog postupka lan 30

Jedinstveni krivini postupak e se po pravilu sprovesti: 1) ako je isto lice okrivljeno za vie krivinih dela; 2) ako je vie lica okrivljeno za jedno krivino delo; 3) prema sauesnicima, prikrivaima, licima koja su pomogla uiniocu posle izvrenja krivinog dela, kao i licima koja nisu prijavila pripremanje krivinog dela, izvrenje krivinog dela ili uinioca; 4) ako je oteeni istovremeno uinio krivino delo prema okrivljenom. Jedinstveni krivini postupak se moe sprovesti i u sluaju kad je vie lica okrivljeno za vie krivinih dela, ali samo ako izmeu izvrenih krivinih dela postoji meusobna veza i ako postoje isti dokazi. Ako je za neka od krivinih dela iz st. 1. i 2. ovog lana nadlean nii, a za neka vii sud, za sprovoenje jedinstvenog krivinog postupka nadlean je vii sud. Ako su nadleni sudovi iste vrste,

15

za sprovoenje jedinstvenog postupka nadlean je sud na ijem podruju je prvo pokrenut krivini postupak (lan 7.) O spajanju krivinog postupka odluuje sud koji je nadlean za sprovoenje jedinstvenog postupka. Protiv reenja kojim je odreeno spajanje postupka ili kojim je odbijen predlog za spajanje nije dozvoljena alba.

Razdvajanje krivinog postupka lan 31

Na predlog stranaka i branioca ili po slubenoj dunosti, sud koji je po lanu 30. ovog zakonika nadlean, moe zbog pravinosti, celishodnosti ili drugih vanih razloga, do zavretka glavnog pretresa, odluiti da se krivini postupak za pojedina krivina dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji i posebno dovri ili preda drugom nadlenom sudu. Reenje kojim je odreeno razdvajanje krivinog postupka ili je odbijen predlog za razdvajanje postupka, sud donosi nakon sasluanja prisutnog tuioca i okrivljenog. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana alba nije dozvoljena.

4. Prenoenje mesne nadlenosti Spreenost nadlenog suda da postupa lan 32

Kad je nadlean sud iz pravnih ili stvarnih razloga spreen da postupa, duan je da o tome izvesti neposredno vii sud, koji e reenjem odrediti drugi stvarno nadlean sud na svom podruju. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana alba nije dozvoljena.

Razlozi celishodnosti lan 33

16

Na predlog sudije za prethodni postupak, sudije pojedinca ili predsednika vea, Vrhovni kasacioni sud moe za voenje krivinog postupka odrediti drugi stvarno nadlean sud, ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako postoje drugi vani razlozi.

5. Ocena i sukob nadlenosti Ocena nadlenosti lan 34

Sud je duan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadlenost i da se, im primeti da nije nadlean, reenjem oglasi nenadlenim i da po pravnosnanosti tog reenja, predmet uputi nadlenom sudu. Ako u toku glavnog pretresa sud ustanovi da je za suenje nadlean nii sud, nee uputiti predmet tom sudu nego e sam sprovesti postupak i doneti odluku. Posle potvrivanja optunice, sud se ne moe oglasiti mesno nenadlenim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadlenosti. Sud koji se oglasio nenadlenim duan je da preduzme one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Ako je reenjem iz stava 1. ovog lana odreeno da predmet bude upuen neposredno viem sudu, o albi protiv reenja odluuje zajedniki neposredno vii sud.

Sukob nadlenosti lan 35

Ako sud kome je kao nadlenom predmet ustupljen smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, pokrenue postupak za reavanje sukoba nadlenosti. Izuzetno od stava 1. ovog lana, postupak za reavanje sukoba nadlenosti ne moe se pokrenuti ako je odluku o osnovanosti albe protiv reenja iz lana 34. stav 1. ovog zakonika doneo sud koji bi bio nadlean za reavanje sukoba nadlenosti.

17

Reavanje sukoba nadlenosti lan 36

Sukob nadlenosti reava: 1) neposredno vii zajedniki sud za sudove izmeu kojih sukob nadlenosti postoji; 2) apelacioni sud za sukob nadlenosti izmeu posebnih odeljenja vieg suda sa svoje teritorije ili posebnog i drugog odeljenja tog vieg suda; 3) Vrhovni kasacioni sud za sukob nadlenosti izmeu posebnih odeljenja istog apelacionog suda, ili posebnog odeljenja i drugog odeljenja tog apelacionog suda. Pre nego to donese reenje povodom sukoba nadlenosti, sud e zatraiti miljenje javnog tuioca po ijem zahtevu se vodi postupak pred tim sudom ili posebnim odeljenjem. Prilikom odluivanja o sukobu nadlenosti Vrhovni kasacioni sud moe po slubenoj dunosti doneti i odluku o prenoenju mesne nadlenosti ako su ispunjeni uslovi iz lana 33. ovog zakonika. Dok se ne rei sukob nadlenosti izmeu sudova, svaki od njih je duan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. Protiv reenja donetog povodom sukoba nadlenosti alba nije dozvoljena.

Glava III IZUZEE

Razlozi za izuzee lan 37
Sudija ili sudija-porotnik bie izuzet od sudijske dunosti u odreenom predmetu: 1) ako je oteen krivinim delom;

18

2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njihov zakonski zastupnik ili punomonik, brani drug ili lice sa kojim ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena; 3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuiocem ili oteenim u odnosu staratelja, tienika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika; 4) ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odluivao o potvrivanju optunice ili je uestvovao u donoenju meritorne odluke o optubi koja se pobija albom ili vanrednim pravnim lekom ili je uestvovao u postupku kao tuilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomonik oteenog, odnosno tuioca ili je sasluan kao svedok ili kao vetak, ako ovim zakonikom nije drugaije propisano. Sudija ili sudija-porotnik moe biti izuzet od sudijske dunosti u odreenom predmetu ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Postupanje sudije kada sazna za razlog za izuzee lan 38

Sudija ili sudija-porotnik im sazna da postoji neki od razloga za njegovo izuzee (lan 37. stav 1.), duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji e ga reenjem izuzeti i odrediti da se predmet dodeli drugom sudiji po redosledu. Ako sudija ili sudija-porotnik smatra da postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (lan 37. stav 2.), obavestie o tome predsednika suda.

Zahtev za izuzee lan 39

Izuzee mogu traiti stranke i branilac.

19

Zahtev za izuzee sudije ili sudije-porotnika stranke i branilac mogu podneti do poetka glavnog pretresa, a ako su za razlog za izuzee saznale kasnije, zahtev podnose odmah po saznanju. Stranke i branilac mogu traiti izuzee samo poimenino odreenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa. Zahtev za izuzee sudije suda koji odluuje o albi, stranke i branilac mogu podneti u albi ili u odgovoru na albu. Stranke i branilac duni su da u zahtevu za izuzee navedu dokaze i okolnosti zbog kojih smatraju da postoji neki od razloga za izuzee sudije, sudije-porotnika ili predsednika suda. U ponovljenom zahtevu ne mogu se navoditi razlozi koji su isticani u ranijem zahtevu za izuzee koji je odbijen, osim ako se podnesu novi dokazi koji podnosiocu ranije nisu bili poznati.

Postupanje sudije kada sazna za zahtev za izuzee lan 40

Kad sudija ili sudija-porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na predmetu, a ako se radi o izuzeu zbog postojanja okolnosti iz lana 37. stav 2. ovog zakonika, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.

Odluivanje o zahtevu za izuzee lan 41

O zahtevu za izuzee iz lana 39. ovog zakonika odluuje predsednik suda. Ako se trai izuzee samo predsednika suda ili predsednika suda i sudije ili sudije-porotnika, odluku o izuzeu donosi predsednik neposredno vieg suda, a ako se trai izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku o izuzeu donosi Opta sednica. Pre donoenja reenja o izuzeu pribavie se izjava sudije, sudije-porotnika, odnosno predsednika suda, a po potrebi sprovee se i druge radnje.

20

Ako je postupljeno protivno odredbama lana 39. st. 3. i 5. ovog zakonika, zahtev e se u celini ili delimino odbaciti reenjem koje donosi predsednik suda, a ako se zahtev odnosi na predsednika suda - zamenik predsednika suda. Od otvaranja zasedanja takvo reenje donosi vee u ijem sastavu moe biti sudija ije izuzee se trai. Reenje kojim se zahtev za izuzee odbija moe se pobijati posebnom albom o kojoj odluuje apelacioni sud. Ako je takvo reenje doneseno posle podignute optube, moe se pobijati samo albom na presudu. Protiv reenja predsednika Vrhovnog kasacionog suda ili Opte sednice kojim je zahtev za izuzee odbijen alba nije dozvoljena. Protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbacuje ili usvaja, alba nije dozvoljena.

Shodna primena odredaba o izuzeu lan 42

Odredbe o izuzeu sudija i sudija-porotnika shodno se primenjuju i na javne tuioce i lica koja su na osnovu zakona ovlaena da javnog tuioca zamenjuju u postupku, zapisniare, prevodioce, tumae i struna lica, kao i na vetake, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno (lan 116.). Javni tuilac odluuje o izuzeu lica koja su na osnovu zakona ovlaena da ga zamenjuju u postupku. O izuzeu javnog tuioca odluuje neposredno vii tuilac. O izuzeu Republikog javnog tuioca odluuje Dravno vee tuilaca po pribavljenom miljenju Kolegijuma Republikog javnog tuilatva. O izuzeu zapisniara, prevodioca, tumaa, strunog lica i vetaka odluuje javni tuilac ili sud. Kad ovlaena slubena lica policije preduzimaju dokazne radnje na osnovu ovog zakonika, o njihovom izuzeu odluuje javni tuilac. Ako prilikom preduzimanja ovih radnji uestvuje zapisniar, o njegovom izuzeu odluuje ovlaeno slubeno lice policije koje preduzima radnju.

Glava IV JAVNI TUILAC

21

Prava i dunosti javnog tuioca lan 43

Osnovno pravo i osnovna dunost javnog tuioca je gonjenje uinilaca krivinih dela. Za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, javni tuilac je nadlean da: 1) rukovodi predistranim postupkom; 2) odluuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivinog gonjenja; 3) sprovodi istragu; 4) zakljui sporazum o priznanju krivinog dela i sporazum o svedoenju; 5) podie i zastupa optubu pred nadlenim sudom; 6) odustane od optube; 7) izjavljuje albe protiv nepravnosnanih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnanih sudskih odluka; 8) preduzima druge radnje kada je to odreeno ovim zakonikom.

Dunost postupanja po zahtevu javnog tuioca lan 44

Svi organi koji uestvuju u predistranom postupku duni su da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivinog dela ili pronalaenja osumnjienog obaveste nadlenog javnog tuioca. Policija i drugi dravni organi nadleni za otkrivanje krivinih dela duni su da postupe po svakom zahtevu nadlenog javnog tuioca.

22

Ako policija ili drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e odmah obavestiti stareinu koji rukovodi organom, a po potrebi moe obavestiti nadlenog ministra, Vladu ili nadleno radno telo Narodne skuptine. Ako u roku od 24 asa od kada je primljeno obavetenje iz stava 2. ovog lana, policija i drugi dravni organ ne postupi po zahtevu javnog tuioca iz stava 1. ovog lana, javni tuilac moe zatraiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

Stvarna nadlenost javnog tuioca lan 45

Stvarna nadlenost javnog tuioca odreuje se u skladu sa odredbama zakona koje vae za utvrivanje stvarne nadlenosti suda, osim kada je zakonom drugaije odreeno.

Mesna nadlenost javnog tuioca lan 46

Mesna nadlenost javnog tuioca odreuje se u skladu sa odredbama ovog zakonika koje vae za utvrivanje mesne nadlenosti suda pred kojim javni tuilac postupa. Ako je krivino delo izvreno ili pokuano na podrujima raznih sudova ili na granici tih podruja ili je neizvesno na kom je podruju izvreno ili pokuano, nadlean je javni tuilac na ijem podruju je preduzeta prva radnja radi provere osnova sumnje da je neko lice uinilo krivino delo (lan 5. stav 2. taka 1.).

Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca lan 47

Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca reava zajedniki neposredno vii javni tuilac.

23

Sukob nadlenosti izmeu javnih tuilaca posebne nadlenosti ili javnog tuioca posebne nadlenosti i drugog javnog tuioca, reava Republiki javni tuilac.

Nain preduzimanja radnji lan 48

Javni tuilac preduzima radnje u postupku neposredno ili preko svog zamenika, a u postupku za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina i preko tuilakog saradnika, odnosno u postupku za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do osam godina i preko vieg tuilakog saradnika. Radnje u postupku koje ne trpe odlaganje preduzee i nenadleni javni tuilac, ali o tome mora odmah obavestiti nadlenog javnog tuioca.

Odustanak javnog tuioca od optube lan 49

Javni tuilac moe odustati od optube: 1) od potvrivanja optunice pa do zavretka glavnog pretresa; 2) na pretresu pred drugostepenim sudom u skladu sa lanom 450. stav 5. ovog zakonika. U sluaju odustanka javnog tuioca u skladu sa stavom 1. ovog lana, oteeni ima pravo da preuzme krivino gonjenje (lan 52.).

Glava V OTEENI, OTEENI KAO TUILAC I PRIVATNI TUILAC

1. Oteeni Prava oteenog lan 50
24

Oteeni ima pravo da: 1) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloi privremene mere za njegovo obezbeenje; 2) ukae na injenice i da predlae dokaze koji su od vanosti za predmet dokazivanja; 3) angauje punomonika iz reda advokata; 4) razmatra spise i razgleda predmete koji slue kao dokaz; 5) bude obaveten o odbacivanju krivine prijave ili o odustanku javnog tuioca od krivinog gonjenja; 6) podnese prigovor protiv odluke javnog tuioca da ne preduzme ili da odustane od krivinog gonjenja; 7) bude pouen o mogunosti da preuzme krivino gonjenje i zastupa optubu; 8) prisustvuje pripremnom roitu; 9) prisustvuje glavnom pretresu i uestvuje u izvoenju dokaza; 10) podnese albu protiv odluke o trokovima krivinog postupka i dosuenom imovinskopravnom zahtevu; 11) bude obaveten o ishodu postupka i da mu se dostavi pravnosnana presuda; 12) preduzima druge radnje kada je to odreeno ovim zakonikom. Oteenom se moe uskratiti pravo da razmatra spise i razgleda predmete dok ne bude ispitan kao svedok. Javni tuilac i sud upoznae oteenog sa pravima navedenim u stavu 1. ovog lana.

Prigovor oteenog
25

lan 51
Ako javni tuilac, za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, odbaci krivinu prijavu, obustavi istragu ili odustane od krivinog gonjenja do potvrivanja optunice, duan je da u roku od osam dana o tome obavesti oteenog i da ga poui da moe da podnese prigovor neposredno viem javnom tuiocu. Oteeni ima pravo da podnese prigovor u roku od osam dana od dana kada je primio obavetenje i pouku iz stava 1. ovog lana. Ako oteeni nije obaveten, moe da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tuilac odbacio prijavu, obustavio istragu ili odustao od krivinog gonjenja. Neposredno vii javni tuilac e u roku od 15 dana od dana prijema prigovora iz stava 2. ovog lana odbiti ili usvojiti prigovor reenjem protiv kojeg nije dozvoljena alba ni prigovor. Reenjem kojim usvaja prigovor javni tuilac e izdati obavezno uputstvo nadlenom javnom tuiocu da preduzme, odnosno nastavi krivino gonjenje.

Preuzimanje krivinog gonjenja od strane oteenog lan 52

Ako nakon potvrivanja optunice javni tuilac izjavi da odustaje od optube, sud e pitati oteenog da li hoe da preuzme krivino gonjenje i zastupa optubu. Ako oteeni nije prisutan, sud e ga u roku od osam dana obavestiti o odustanku javnog tuioca od optube i pouiti da moe da se izjasni da li hoe da preuzme gonjenje i zastupa optubu. Oteeni je duan da se odmah ili u roku od osam dana od dana kada je primio obavetenje i pouku iz stava 1. ovog lana izjasni da li hoe da preuzme krivino gonjenje i zastupa optubu, a ako nije obaveten - u roku od tri meseca od dana kada je javni tuilac izjavio da odustaje od optube. Ako oteeni izjavi da preuzima krivino gonjenje sud e nastaviti, odnosno odrediti glavni pretres. U sluaju da se oteeni ne izjasni u roku iz stava 2. ovog lana ili izjavi da ne eli da preuzme krivino gonjenje, sud donosi reenje o obustavi postupka odnosno presudu kojom se optuba odbija.

26

Ako oteeni nije prisutan na pripremnom roitu ili glavnom pretresu, a uredno je pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivalita ili boravita, smatrae se da nee da nastavi gonjenje i sud e doneti reenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optuba odbija.

Predlog za krivino gonjenje lan 53

Za krivina dela za koja se goni po predlogu oteenog, predlog se podnosi nadlenom javnom tuiocu. Predlog za krivino gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oteeni saznao za krivino delo i osumnjienog. Ako je oteeni podneo krivinu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku, smatrae se da je time podneo i predlog za krivino gonjenje. Blagovremeno podneta privatna tuba smatrae se blagovremeno podnetim predlogom oteenog, ako se u toku postupka utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po predlogu za krivino gonjenje. Ako je krivinim delom oteeno vie lica, gonjenje e se preduzeti, odnosno nastaviti po predlogu bilo kog oteenog.

Odustanak od predloga za krivino gonjenje lan 54

Oteeni moe odustati od predloga za krivino gonjenje svojom izjavom datom javnom tuiocu, odnosno sudu pred kojim se vodi krivini postupak, najkasnije do zavretka glavnog pretresa. U tom sluaju, on gubi pravo da ponovo podnese predlog.

Dunost oteenog

27

lan 55
Oteeni, kao i njegov zakonski zastupnik i punomonik duni su da o svakoj promeni adrese prebivalita ili boravita obaveste javnog tuioca ili sud pred kojim se vodi krivini postupak.

Zakonski zastupnik oteenog lan 56

Ako je oteeni maloletnik ili lice koje je potpuno lieno poslovne sposobnosti, njegov zakonski zastupnik je ovlaen da daje sve izjave i da preduzima sve radnje na koje je po ovom zakoniku ovlaen oteeni. Zakonski zastupnik moe svoja prava da vri preko punomonika.

Pravni sledbenik oteenog lan 57

Ako oteeni umre u toku roka za davanje izjave o preuzimanju krivinog gonjenja ili za podnoenje predloga za krivino gonjenje odnosno u toku postupka, njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici ivota, deca, roditelji, usvojenici, usvojitelji, braa, sestre i zakonski zastupnik mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti dati izjavu da preuzimaju gonjenje ili podneti predlog, odnosno dati izjavu da ostaju pri predlogu. Odredbe stava 1. ovog lana shodno se primenjuju i na pravnog sledbenika pravnog lica koje je prestalo da postoji.

2. Oteeni kao tuilac Prava oteenog kao tuioca lan 58

Oteeni kao tuilac ima pravo da: 1) zastupa optubu, u skladu sa odredbama ovog zakonika;

28

2) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloi privremene mere za njegovo obezbeenje; 3) angauje punomonika iz reda advokata; 4) zahteva postavljanje punomonika; 5) preduzima druge radnje, kada je to odreeno ovim zakonikom. Pored prava iz stava 1. ovog lana, oteeni kao tuilac ima prava koja pripadaju javnom tuiocu, osim onih koja javni tuilac ima kao dravni organ.

Postavljeni punomonik lan 59

Oteenom kao tuiocu, kada se krivini postupak vodi za krivino delo za koje se po zakonu moe izrei kazna zatvora u trajanju preko pet godina, moe se, na njegov zahtev, postaviti punomonik ako je to u interesu postupka i ako oteeni kao tuilac, prema svom imovnom stanju, ne moe snositi trokove zastupanja. O zahtevu iz stava 1. ovog lana odluuje predsednik pretresnog vea ili sudija pojedinac, a punomonika reenjem postavlja predsednik suda iz reda advokata po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska komora za odreivanje branilaca po slubenoj dunosti (lan 76.).

Prestanak svojstva oteenog kao tuioca lan 60

Svojstvo oteenog kao tuioca prestaje: 1) odustankom od optube; 2) preuzimanjem krivinog gonjenja od strane javnog tuioca;

29

3) smru, odnosno prestankom pravnog lica.

Odustanak od optube lan 61

Oteeni kao tuilac moe svojom izjavom sudu pred kojim se vodi krivini postupak odustati od optube do zavretka glavnog pretresa ili pretresa pred drugostepenim sudom (lan 450. stav 5.). Izjava o odustanku je neopoziva. Ako oteeni kao tuilac ne doe na pripremno roite ili glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivalita ili boravita, smatrae se da je odustao od optube i sud e doneti reenje o obustavi postupka, odnosno presudu kojom se optuba odbija.

Preuzimanje krivinog gonjenja od strane javnog tuioca lan 62

U postupku koji se vodi po optubi oteenog kao tuioca, javni tuilac ima pravo da do zavretka glavnog pretresa preuzme krivino gonjenje i zastupanje optube.

Shodna primena odredaba o oteenom lan 63

Na oteenog kao tuioca shodno se primenjuju odredbe lana 53. stav 5. i l. 55. do 57. ovog zakonika.

3. Privatni tuilac Prava privatnog tuioca lan 64

Privatni tuilac ima pravo da:

30

1) podnese i zastupa privatnu tubu; 2) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloi privremene mere za njegovo obezbeenje; 3) angauje punomonika iz reda advokata; 4) preduzima druge radnje kada je to odreeno ovim zakonikom. Pored prava iz stava 1. ovog lana, privatni tuilac ima prava koja pripadaju javnom tuiocu, osim onih koja javni tuilac ima kao dravni organ.

Privatna tuba lan 65

Privatna tuba podnosi se nadlenom sudu. Privatna tuba se podnosi u roku od tri meseca od dana kada je oteeni saznao za krivino delo i osumnjienog. Ako je oteeni podneo krivinu prijavu ili predlog za krivino gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da se radi o krivinom delu za koje se goni po privatnoj tubi, prijava, odnosno predlog smatrae se blagovremenom privatnom tubom ako su podneti u roku predvienom za privatnu tubu.

Protivtuba lan 66
Okrivljeni protiv koga je podneta privatna tuba za krivino delo moe do zavretka glavnog pretresa i posle proteka roka iz lana 65. stav 2. ovog zakonika, podneti protivtubu protiv privatnog tuioca koji je prema njemu istom prilikom uinio krivino delo za koje se goni po privatnoj tubi. O privatnoj tubi i protivtubi sud donosi jednu odluku.

Shodna primena odredaba o oteenom i oteenom kao tuiocu

31

lan 67
Na privatnog tuioca shodno se primenjuju odredbe lana 53. stav 5, l. 55. do 57. i lana 61. ovog zakonika.

Glava VI OKRIVLJENI I BRANILAC

1. Okrivljeni Prava okrivljenog lan 68
Okrivljeni ima pravo da: 1) u najkraem roku, a uvek pre prvog sasluanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obaveten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optube, kao i da sve to izjavi moe da bude korieno kao dokaz u postupku; 2) nita ne izjavi, uskrati odgovor na pojedino pitanje, slobodno iznese svoju odbranu, prizna ili ne prizna krivicu; 3) se brani sam ili uz strunu pomo branioca u skladu sa odredbama ovog zakonika; 4) njegovom sasluanju prisustvuje branilac; 5) u najkraem moguem roku bude izveden pred sud i da mu bude sueno nepristrasno, pravino i u razumnom roku; 6) neposredno pre prvog sasluanja proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju i nalaz i miljenje vetaka; 7) mu se osigura dovoljno vremena i mogunosti za pripremanje odbrane; 8) razmatra spise i razgleda predmete koji slue kao dokaz;

32

9) prikuplja dokaze za svoju odbranu; 10) se izjasni o svim injenicama i dokazima koji ga terete i da iznosi injenice i dokaze u svoju korist, da ispituje svedoke optube i zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube, u njegovom prisustvu ispitaju svedoci odbrane; 11) koristi pravna sredstva i pravne lekove; 12) preduzima druge radnje kada je to odreeno ovim zakonikom. Organ postupka je duan da pre prvog sasluanja okrivljenog poui o pravima iz stava 1. ta. 2) do 4) i taka 6) ovog lana.

Prava uhapenog lan 69

Uhapeni, pored prava iz lana 68. stav 1. ta. 2) do 4) i taka 6) i stav 2. ovog zakonika, ima pravo da: 1) odmah na jeziku koji razume bude obaveten o razlogu hapenja; 2) pre nego to bude sasluan, ima sa braniocem poverljiv razgovor koji se nadzire samo gledanjem, a ne i sluanjem; 3) zahteva da bez odlaganja o hapenju bude obaveten neko od lanova njegove porodice ili drugo njemu blisko lice, kao i diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je dravljanin, odnosno predstavnik ovlaene meunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva; 4) zahteva da ga bez odlaganja pregleda lekar koga slobodno izabere, a ako on nije dostupan, lekar koga odredi javni tuilac, odnosno sud.

33

Lice uhapeno bez odluke suda, odnosno lice uhapeno na osnovu odluke suda koje nije sasluano, mora biti bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, predato nadlenom sudiji za prethodni postupak ili ako se to ne dogodi, puteno na slobodu.

Dunosti okrivljenog lan 70

Okrivljeni je duan da: 1) se odazove na poziv organa postupka; 2) obavesti organ postupka o promeni adrese prebivalita ili boravita, odnosno o nameri da promeni adresu prebivalita ili boravita.

2. Branilac Prava branioca lan 71

Branilac ima pravo da: 1) sa uhapenim, pre njegovog prvog sasluanja, obavi poverljiv razgovor (lan 69. stav 1. taka 2); 2) neposredno pre prvog sasluanja osumnjienog proita krivinu prijavu, zapisnik o uviaju i nalaz i miljenje vetaka; 3) posle donoenja naredbe o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podizanja optunice (lan 331. stav 5.), a i pre toga ako je okrivljeni sasluan, u skladu sa odredbama ovog zakonika, razmatra spise i razgleda predmete koji slue kao dokaz; 4) sa okrivljenim koji je u pritvoru na poverljiv nain razgovara (lan 69. stav 1. taka 2) i neometano vodi prepisku, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno; 5) u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni;

34

6) preduzima druge radnje kada je to odreeno ovim zakonikom.

Dunosti branioca lan 72

Branilac je duan da: 1) podnese organu postupka punomoje, bez odlaganja; 2) prui okrivljenom pomo u odbrani struno, savesno i blagovremeno; 3) ne zloupotrebi prava u cilju odugovlaenja postupka; 4) upozori okrivljenog na posledice odricanja ili odustajanja od prava; 5) prua pravnu pomo okrivljenom u roku od 30 dana od dana kada je otkazao punomoje, ako pre isteka tog roka ne bude izabran branilac u skladu sa lanom 75. stav 1. ovog zakonika. Ako okrivljeni izjavi organu postupka da odbija branioca postavljenog po slubenoj dunosti i da eli da se brani iskljuivo sam, branilac po slubenoj dunosti je duan da: 1) bude upoznat sa sadrajem dokaznih radnji i sadrajem i tokom glavnog pretresa; 2) okrivljenom daje objanjenja i savete pisanim putem, ako okrivljeni odbija da sa njim razgovara; 3) prisustvuje radnjama u postupku i da iznese zavrnu re, ako se okrivljeni tome izriito ne protivi; 4) na zahtev okrivljenog ili uz njegovu izriitu saglasnost izjavi redovni pravni lek i preduzme druge radnje u postupku.

Sposobnost da se bude branilac lan 73

Branilac moe biti samo advokat.

35

U postupku za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora od deset godina ili tea kazna branilac moe biti samo advokat sa najmanje pet godina advokatske prakse, odnosno advokat, koji je najmanje pet godina vrio funkciju sudije, javnog tuioca ili zamenika javnog tuioca. Branilac ne moe biti: 1) saokrivljeni, oteeni, brani drug ili lice koje sa saokrivljenim, oteenim ili tuiocem ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota, njihov srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili po tazbini do drugog stepena; 2) lice koje je kao svedok pozvano na glavni pretres, osim ako po ovom zakoniku ne moe biti ispitano kao svedok ili je osloboeno dunosti svedoenja i izjavilo da nee da svedoi; 3) lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija, javni tuilac, zastupnik oteenog, slubenik policije ili drugo lice koje je preduzimalo radnje u predistranom postupku; 4) branilac saokrivljenog koji se u istom predmetu tereti za isto krivino delo, osim ako organ postupka zakljui da to ne bi tetilo interesima odbrane.

Obavezna odbrana lan 74

Okrivljeni mora imati branioca: 1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspeno brani - od prvog sasluanja, pa do pravnosnanog okonanja krivinog postupka; 2) ako se postupak vodi zbog krivinog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili tea kazna - od prvog sasluanja, pa do pravnosnanog okonanja krivinog postupka; 3) ako je zadran ili mu je zabranjeno da naputa stan ili je pritvoren - od lienja slobode, pa do pravnosnanosti reenja o ukidanju mere;

36

4) ako mu se sudi u odsustvu - od donoenja reenja o suenju u odsustvu, pa dok suenje u odsustvu traje; 5) ako se glavni pretres odrava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao - od donoenja reenja da se glavni pretres odri u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnanosti reenja kojim sud utvruje prestanak nesposobnosti za uestvovanje na glavnom pretresu; 6) ako je zbog naruavanja reda udaljen iz sudnice do zavretka dokaznog postupka ili zavretka glavnog pretresa - od donoenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saoptavanja presude; 7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja - od podnoenja predloga za izricanje takve mere, pa do donoenja odluke iz lana 526. st. 2. i 3. ovog zakonika ili do pravnosnanosti reenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja; 8) od poetka pregovora sa javnim tuiocem o zakljuenju sporazuma iz lana 313. stav 1, lana 320. stav 1. i lana 327. stav 1. ovog zakonika, pa do donoenja odluke suda o sporazumu; 9) ako se pretres odrava u njegovoj odsutnosti (lan 449. stav 3.) - od donoenja reenja da se pretres odri u njegovoj odsutnosti, pa do donoenja odluke suda o albi na presudu.

Izabrani branilac lan 75

Jednog ili vie branilaca moe izabrati i punomojem ovlastiti okrivljeni sam, ili njegov zakonski zastupnik, brani drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra, hranitelj i lice sa kojim okrivljeni ivi u vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici ivota, osim ako se tome okrivljeni izriito protivi. Okrivljeni moe dati braniocu i usmeno punomoje izjavom na zapisnik kod organa postupka.

Branilac po slubenoj dunosti

37

lan 76
Ako u sluajevima iz lana 74. ovog zakonika branilac ne bude izabran ili u toku krivinog postupka okrivljeni ostane bez branioca ili se u sluaju iz lana 73. stav 3. taka 4) ovog zakonika, ako je re o obaveznoj odbrani, ne sporazume sa saokrivljenima o braniocu ili ne izabere drugog branioca, javni tuilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak e mu za dalji tok postupka reenjem postaviti branioca po slubenoj dunosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadlena advokatska komora. Advokatska komora je duna da u spisku iz stava 1. ovog lana navede datum upisa advokata u imenik advokata i da prilikom sastavljanja spiska vodi rauna o tome da praktini ili struni rad advokata u oblasti krivinog prava daje osnova za pretpostavku da e odbrana biti delotvorna. Branilac postavljen po slubenoj dunosti moe traiti da bude razreen samo iz opravdanih razloga. Spisak iz stava 1. ovog lana objavljuje se na internet stranici i oglasnoj tabli nadlene advokatske komore i suda.

Odbrana siromanog lan 77

Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne moe da plati nagradu i trokove branioca, postavie se na njegov zahtev branilac iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivini postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalau razlozi pravinosti. U tom sluaju, trokovi odbrane padaju na teret budetskih sredstava suda. O zahtevu iz stava 1. ovog lana odluuje sudija za prethodni postupak, predsednik vea ili sudija pojedinac, a branioca reenjem postavlja predsednik suda pred kojim se vodi postupak po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadlena advokatska komora. Postavljeni branilac iz stava 1. ovog lana ima svojstvo branioca po slubenoj dunosti.

Zajedniki branilac i vie branilaca

38

lan 78
Vie okrivljenih mogu u istom predmetu imati zajednikog branioca samo ako to ne ometa struno, savesno i blagovremeno pruanje pravne pomoi u odbrani. Ako vie okrivljenih ima zajednikog branioca suprotno stavu 1. ovog lana ili lanu 73. stav 3. taka 4) ovog zakonika, organ postupka e ih pozvati da se u roku od tri dana dogovore koga od njih e braniti dotadanji zajedniki branilac ili da svako od njih izabere drugog branioca. Ako u sluaju obavezne odbrane to ne uine, postavie im se branilac po slubenoj dunosti. Jedan okrivljeni moe imati istovremeno u postupku najvie pet branilaca, a smatra se da je odbrana obezbeena kad u postupku uestvuje jedan od branilaca. Ako jedan okrivljeni ima vie od pet branioca, organ postupka pozvae ga da se u roku od tri dana opredeli koje e branioce zadrati, uz upozorenje da e, u sluaju da to ne uini, braniocima smatrati prvih pet advokata po redosledu predaje ili davanja punomoja na zapisnik.

Prestanak prava i dunosti branioca lan 79

Braniocu prestaju prava i dunosti u sluaju: 1) opoziva ili otkaza punomoja; 2) razreenjem.

Razlozi za razreenje branioca lan 80

Izabrani branilac e biti razreen ako: 1) postoji neki od razloga iz lana 73. stav 3. ovog zakonika; 2) posle opomene i izreene novane kazne nastavi da naruava red;

39

3) protiv njega bude pokrenut krivini postupak zbog osnovane sumnje da je u vezi sa istim predmetom uinio krivino delo spreavanje i ometanje dokazivanja ili bekstvo i omoguavanje bekstva lica lienog slobode; 4) mu je punomoje ponovo dato nakon opoziva ili otkaza punomoja, a do toga je oigledno dolo u cilju zloupotrebe prava (lan 14. stav 1.); 5) se radi o zajednikom braniocu, a okrivljeni ne postupe u skladu sa lanom 78. stav 2. ovog zakonika; 6) se okrivljeni koji ima vie od pet branilaca ne opredeli koje e branioce zadrati (lan 78. stav 4.). Pored razloga predvienih u stavu 1. ta. 1) do 3) ovog lana, branilac postavljen po slubenoj dunosti e biti razreen ako: 1) okrivljeni ili lice iz lana 75. stav 1. ovog zakonika uzme drugog branioca; 2) ne izvrava dunost iz lana 72. stav 1. taka 2) ovog zakonika; 3) su usled promene imovinskog stanja okrivljenog prestali da postoje razlozi za odbranu siromanih (lan 77. stav 1.).

Odluivanje o razreenju lan 81

O razreenju branioca odluuje na predlog javnog tuioca ili po slubenoj dunosti, sudija za prethodni postupak, predsednik vea, pretresno vee, odnosno sudija pojedinac. Pre donoenja odluke sud je duan da pozove okrivljenog i branioca da se o razlozima za razreenje izjasne u roku od 24 asa i priloe dokaze za svoje tvrdnje, i upozori ih da e u sluaju da izjanjenje izostane ili da uz njega ne budu priloeni dokazi, odluka biti doneta na osnovu raspoloivih podataka. alba protiv reenja o razreenju branioca ne zadrava njegovo izvrenje.

40

Protiv reenja o razreenju branioca iz razloga navedenih u lanu 80. stav 1. taka 1) ovog zakonika alba nije dozvoljena. O razreenju branioca iz razloga navedenih u lanu 80. stav 1. ta. 2) do 4) i stav 2. taka 2) ovog zakonika javni tuilac ili predsednik suda e izvestiti nadlenu advokatsku komoru.

Glava VII DOKAZI

1. Osnovne odredbe Dokazivanje injenica u postupku lan 82
U postupku se dokazi prikupljaju i izvode u skladu sa odredbama ovog zakonika, kao i na drugi zakonom predvien nain.

Predmet dokazivanja lan 83

Predmet dokazivanja su injenice koje ine obeleje krivinog dela, ili od kojih zavisi primena neke druge odredbe krivinog zakona. Predmet dokazivanja su i injenice od kojih zavisi primena odredaba krivinog postupka. Ne dokazuju se injenice za koje sud oceni da su optepoznate, u dovoljnoj meri raspravljene, da ih okrivljeni priznaje na nain koji ne zahteva dalje dokazivanje (lan 88.) ili da saglasnost stranaka o tim injenicama nije u suprotnosti sa drugim dokazima.

Nezakoniti dokazi lan 84

41

Dokazi koji su pribavljeni protivno lanu 16. stav 1. ovog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korieni u krivinom postupku. Nezakoniti dokazi se izdvajaju iz spisa, stavljaju u poseban zapeaeni omot i uvaju kod sudije za prethodni postupak do pravnosnanog okonanja krivinog postupka, a nakon toga se unitavaju i o tome se sastavlja zapisnik. Izuzetno od stava 2. ovog lana, nezakoniti dokazi se uvaju do pravnosnanog okonanja sudskog postupka koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

2. Dokazne radnje a) Sasluanje okrivljenog Pretpostavke za sasluanje okrivljenog lan 85

Kad se okrivljeni prvi put sasluava, pitae se za ime i prezime, jedinstveni matini broj graana ili broj linog dokumenta, nadimak, ime i prezime roditelja, devojako porodino ime majke, gde je roen, gde stanuje, dan, mesec i godinu roenja, dravljanstvo, zanimanje, porodine prilike, da li je pismen, kakve je kole zavrio, ta on i lanovi njegovog porodinog domainstva poseduju od imovine, da li je, kad i zato osuivan, da li je i kad izreena krivina sankcija izvrena i da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivino delo. Okrivljenom e se saoptiti i omoguiti da koristi prava iz lana 68. stav 1. ovog zakonika, a upozorie se na dunosti koje ima (lan 70.) i na posledice ako ih ne ispuni. Okrivljeni e se nakon toga pozvati da se izriito izjasni o tome da li e uzeti branioca po svom izboru, uz upozorenje da e mu ako ne izabere branioca u sluaju obavezne odbrane, biti postavljen branilac po slubenoj dunosti u skladu sa odredbama ovog zakonika. Okrivljeni moe biti sasluan u odsustvu branioca ako se izriito odrekao tog prava, ako uredno pozvani branilac nije prisutan iako je obaveten o sasluanju (lan 300. stav 1.), a ne postoji mogunost da okrivljeni uzme drugog branioca ili ako za prvo sasluanje okrivljeni nije obezbedio

42

prisustvo branioca ni u roku od 24 asa od asa kad je pouen o ovom pravu (lan 68. stav 1. taka 4), osim u sluaju obavezne odbrane. Ako okrivljeni nije pouen ili mu nije omogueno da koristi prava iz stava 2. ovog lana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog lana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog lana ili ako je iskaz okrivljenog dobijen protivno lanu 9. ovog zakonika, na iskazu okrivljenog ne moe se zasnivati sudska odluka.

Pravila o sasluanju okrivljenog lan 86

Okrivljeni se sasluava usmeno, sa pristojnou i uz puno potovanje njegove linosti. Okrivljeni ima pravo da se pri sasluanju koristi svojim belekama. Prilikom sasluanja okrivljenom e se omoguiti da se u neometanom izlaganju izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve injenice koje mu slue za odbranu. Kad okrivljeni zavri svoj iskaz, a potrebno je da se iskaz upotpuni ili razjasni, postavie mu se pitanja koja moraju biti jasna, odreena i razumljiva, ne smeju sadrati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da je priznao neto to nije priznao i ne smeju predstavljati navoenje na odgovor. Ako se kasniji iskazi okrivljenog razlikuju od ranijih, a naroito ako okrivljeni opozove svoje priznanje, organ postupka ga moe pozvati da iznese razloge zato je dao razliite iskaze, odnosno zato je opozvao priznanje.

Sasluanje preko tumaa ili prevodioca lan 87

Ako je okrivljeni gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara, a ako je slep, prilikom sasluanja e mu se usmeno izloiti sadraj pisanog dokaznog materijala. Ako se sasluanje ne moe obaviti na ovaj nain, pozvae se kao tuma lice koje se sa okrivljenim moe sporazumeti.

43

Ako okrivljeni ne razume jezik postupka, postavljae mu se pitanja preko prevodioca. Ako tuma ili prevodilac nije ranije zaklet, poloie zakletvu da e verno preneti pitanja koja se okrivljenom upuuju i izjave koje on bude davao. Odredbe ovog zakonika koje se odnose na vetake shodno se primenjuju i na tumae i prevodioce.

Priznanje okrivljenog lan 88

Kada okrivljeni prizna da je uinio krivino delo, organ postupka duan je da i dalje prikuplja dokaze o uiniocu i krivinom delu samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno, protivreno ili nejasno i ako je u suprotnosti sa drugim dokazima.

Suoenje okrivljenog lan 89

Okrivljeni moe biti suoen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu injenica koje su predmet dokazivanja. Suoeni e se postaviti jedan prema drugom i organ postupka e od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga to su iskazali. Tok suoenja i izjave koje su dali suoeni, organ postupka e uneti u zapisnik.

Prepoznavanje lica ili predmeta lan 90

Ako je potrebno da se utvrdi da li okrivljeni prepoznaje odreeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazae mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima ije su osnovne osobine sline onima kakve je opisao.

44

Nakon toga e se od okrivljenog zatraiti da izjavi da li lice ili predmet moe da prepozna sa sigurnou ili sa odreenim stepenom verovatnoe i da, u sluaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukae. Ako lice ili predmet iz stava 1. ovog lana nije dostupan, okrivljenom se moe pokazati fotografija tog lica ili predmeta zajedno sa drugim fotografijama njemu nepoznatih lica ili predmeta ije su osnovne osobine sline onima kakve je opisao. U skladu sa odredbama st. 1. do 3. ovog lana, prepoznavanje lica moe se obaviti i na osnovu njegovog glasa.

b) Ispitivanje svedoka a. Osnovne odredbe Svedok lan 91

Svedok je lice za koje je verovatno da e dati obavetenja o krivinom delu, uiniocu ili o drugim injenicama koje se utvruju u postupku.

Sposobnost i dunost svedoenja lan 92

Svako lice koje moe da prenese svoja saznanja ili opaanja u vezi sa predmetom svedoenja ima sposobnost svedoenja. Oteeni, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac moe se ispitati kao svedok. Svako lice koje se kao svedok poziva duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno (l. 93. i 94.), duno je i da svedoi.

Iskljuenje od dunosti svedoenja

45

lan 93
Od dunosti svedoenja iskljueno je: 1) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja tajnog podatka, dok nadleni organ, odnosno lice organa javne vlasti ne opozove tajnost podatka ili ga ne oslobodi te dunosti; 2) lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja profesionalne tajne (verski ispovednik, advokat, lekar, babica i dr.), osim ako je osloboeno te dunosti posebnim propisom ili izjavom lica u iju je korist ustanovljeno uvanje tajne; 3) lice koje je branilac o onome to mu je okrivljeni kao svom braniocu poverio. Izuzetno od stava 1. ovog lana, sud moe na predlog okrivljenog ili njegovog branioca odluiti da ispita lice koje je iskljueno od dunosti svedoenja.

Osloboenje od dunosti svedoenja lan 94

Od dunosti svedoenja osloboeno je: 1) lice sa kojim okrivljeni ivi u braku, vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota; 2) srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, kao i srodnik po tazbini do drugog stepena zakljuno; 3) usvojenik i usvojitelj okrivljenog. Maloletno lice koje, s obzirom na uzrast i duevnu razvijenost, nije sposobno da shvati znaaj prava da je osloboeno od dunosti svedoenja, ne moe se ispitati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva. Organ postupka je duan da lice iz stava 1. ovog lana, pre ispitivanja ili im sazna za njegov odnos prema okrivljenom, upozori da ne mora da svedoi. Upozorenje i odgovor se unose u zapisnik.

46

Lice koje ima osnova da uskrati svedoenje prema jednom od okrivljenih, osloboeno je od dunosti svedoenja i prema ostalim okrivljenima, ako se njegov iskaz prema prirodi stvari ne moe ograniiti samo na ostale okrivljene.

Pretpostavke za ispitivanja svedoka lan 95

Svedok e se opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita da preuti, a zatim e se upozoriti da davanje lanog iskaza predstavlja krivino delo. Svedok e se upozoriti i da nije duan da odgovori na odreeno pitanje ako je verovatno da bi time izloio sebe ili lice iz lana 94. stav 1. ovog zakonika tekoj sramoti, znatnoj materijalnoj teti ili krivinom gonjenju. Ovo upozorenje e se uneti u zapisnik. Svedok e se zatim pitati za ime i prezime, jedinstveni matini broj graana, ime oca ili majke, prebivalite, boravite, mesto i godinu roenja i njegov odnos sa okrivljenim i oteenim. Svedok e se upozoriti da je duan da o promeni adrese prebivalita ili boravita obavesti organ postupka. Ako je kao svedok ispitano lice protivno lanu 93. stav 1. ovog zakonika ili ako lice koje je osloboeno od dunosti svedoenja (lan 94.) nije na to upozoreno ili se nije izriito odreklo tog prava ili ako upozorenje i odricanje nije ubeleeno u zapisnik ili ako je iskaz svedoka dobijen protivno lanu 9. ovog zakonika, na iskazu svedoka ne moe se zasnivati sudska odluka.

Zakletva svedoka lan 96

Od svedoka e se zahtevati da pre svedoenja poloi zakletvu. Pre glavnog pretresa, svedok moe poloiti zakletvu samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili zbog drugih razloga nee moi da doe na glavni pretres. Razlog zbog koga je tada poloena zakletva navee se u zapisniku.

47

Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se svojom au da u o svemu to budem pitan govoriti samo istinu i da nita od onoga to mi je poznato neu preutati". Svedok zakletvu polae usmeno, itanjem njenog teksta, ili potvrdnim odgovorom nakon sasluanog sadraja teksta zakletve koju je proitao organ postupka. Nemi svedoci koji znaju da itaju i piu potpisuju tekst zakletve, a gluvi, slepi ili nemi svedoci, koji ne znaju ni da itaju ni da piu zaklinju se uz pomo tumaa. Odbijanje i razlozi odbijanja svedoka da poloi zakletvu unee se u zapisnik.

Svedok koji ne polae zakletvu lan 97

Ne polae zakletvu svedok: 1) koji u vreme sasluanja nije punoletan; 2) koji zbog duevnog stanja ne moe da shvati znaaj zakletve.

Pravila o ispitivanju svedoka lan 98

Svedok se ispituje ponaosob i bez prisustva ostalih svedoka. Svedok je duan da svedoi usmeno. Posle optih pitanja, svedok se poziva da iznese sve to mu je o predmetu poznato. Kad svedok zavri svoj iskaz, a potrebno je da se njegov iskaz proveri, dopuni ili razjasni, postavie mu se pitanja koja moraju biti jasna, odreena i razumljiva, ne smeju sadrati obmanu, niti se zasnivati na pretpostavci da je izjavio neto to nije izjavio, i ne smeju predstavljati navoenje na odgovor osim ako se radi o unakrsnom ispitivanju na glavnom pretresu. Svedok e se uvek pitati otkud mu je poznato ono o emu svedoi.

48

Oteeni koji se ispituje kao svedok pitae se da li eli da u krivinom postupku ostvaruje imovinskopravni zahtev. Ako se ispitivanje svedoka obavlja preko tumaa, odnosno prevodioca ili ako je svedok gluv, slep ili nem, ispitivanje se vri na nain predvien u lanu 87. ovog zakonika.

Suoenje svedoka lan 99

Svedok moe biti suoen sa drugim svedokom ili okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu injenica koje su predmet dokazivanja. Na suoenje svedoka primenie se odredbe lana 89. stav 2. ovog zakonika.

Prepoznavanje lica ili predmeta lan 100

Ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje odreeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje e se obaviti u skladu sa lanom 90. ovog zakonika. Prepoznavanje lica u predistranom postupku i u istrazi e se obaviti tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne moe da vidi svedoka, niti svedok moe da vidi to lice pre nego to pristupi prepoznavanju. U predistranom postupku i istrazi, prepoznavanje lica se obavlja u prisustvu javnog tuioca.

Kanjavanje svedoka lan 101

Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, organ postupka moe narediti da svedok bude prinudno doveden, a sud ga moe i kazniti novano do 100.000 dinara.

49

Ako svedok doe, pa poto je upozoren na posledice odbije bez zakonskog razloga da svedoi, sud ga moe kazniti novano do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe ga jo jednom kazniti istom kaznom. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje vee. alba ne zadrava izvrenje reenja.

b. Zatita svedoka Osnovna zatita lan 102

Organ postupka je duan da oteenog ili svedoka zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Uesnika u postupku ili drugo lice koje pred organom postupka vrea oteenog ili svedoka, preti mu ili ugroava njegovu bezbednost, javni tuilac ili sud e opomenuti, a sud ga moe i novano kazniti do 150.000 dinara. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje vee. alba ne zadrava izvrenje reenja. Po prijemu obavetenja od policije ili suda ili po sopstvenom saznanju o postojanju nasilja ili ozbiljne pretnje upuene oteenom ili svedoku javni tuilac e preduzeti krivino gonjenje ili e o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca. Javni tuilac ili sud moe zahtevati da policija preduzme mere zatite oteenog ili svedoka u skladu sa zakonom.

Posebno osetljivi svedok lan 103

50

Svedoku koji je s obzirom na uzrast, ivotno iskustvo, nain ivota, pol, zdravstveno stanje, prirodu, nain ili posledice izvrenog krivinog dela, odnosno druge okolnosti sluaja posebno osetljiv, organ postupka moe po slubenoj dunosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka. Reenje o odreivanju statusa posebno osetljivog svedoka donosi javni tuilac, predsednik vea ili sudija pojedinac. Ako smatra da je to potrebno radi zatite interesa posebno osetljivog svedoka, organ postupka iz stava 2. ovog lana e doneti reenje o postavljanju punomonika svedoku, a javni tuilac ili predsednik suda e postaviti punomonika po redosledu sa spiska advokata koji sudu dostavlja nadlena advokatska komora za odreivanje branilaca po slubenoj dunosti (lan 76.). Protiv reenja kojim je usvojen ili odbijen zahtev nije dozvoljena posebna alba.

Pravila o ispitivanju posebno osetljivog svedoka lan 104

Posebno osetljivom svedoku pitanja se mogu postavljati samo preko organa postupka koji e se prema njemu odnositi sa posebnom panjom, nastojei da se izbegnu mogue tetne posledice krivinog postupka po linost, telesno i duevno stanje svedoka. Ispitivanje se moe obaviti uz pomo psihologa, socijalnog radnika ili drugog strunog lica, o emu odluuje organ postupka. Ako organ postupka odlui da se posebno osetljivi svedok ispita upotrebom tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih uesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi. Posebno osetljivi svedok moe se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno u ovlaenoj instituciji koja je struno osposobljena za ispitivanje posebno osetljivih lica. U tom sluaju organ postupka moe odrediti da se primene mere iz stava 2. ovog lana. Posebno osetljivi svedok ne moe biti suoen sa okrivljenim, osim ako to sam okrivljeni zahteva, a organ postupka to dozvoli vodei rauna o stepenu osetljivosti svedoka i o pravima odbrane.

51

Protiv reenja iz st. 1. do 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.

Zatieni svedok lan 105

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi svedok davanjem iskaza ili odgovorom na pojedina pitanja sebe ili sebi bliska lica izloio opasnosti po ivot, zdravlje, slobodu ili imovinu veeg obima, sud moe reenjem o odreivanju statusa zatienog svedoka odobriti jednu ili vie mera posebne zatite. Mere posebne zatite obuhvataju ispitivanje zatienog svedoka pod uslovima i na nain koji obezbeuju da se njegova istovetnost ne otkrije javnosti, a izuzetno ni okrivljenom i njegovom braniocu, u skladu sa ovim zakonikom.

Mere posebne zatite lan 106

Mere posebne zatite kojima se obezbeuje da se istovetnost zatienog svedoka ne otkrije javnosti su iskljuenje javnosti sa glavnog pretresa i zabrana objavljivanja podataka o istovetnosti svedoka. Meru posebne zatite kojom se okrivljenom i njegovom braniocu uskrauju podaci o istovetnosti zatienog svedoka sud moe izuzetno odrediti ako nakon uzimanja izjava od svedoka i javnog tuioca utvrdi da je ivot, zdravlje ili sloboda svedoka ili njemu bliskog lica u toj meri ugroena da to opravdava ogranienje prava na odbranu i da je svedok verodostojan. Istovetnost zatienog svedoka koja je uskraena u skladu sa stavom 2. ovog lana, sud e otkriti okrivljenom i njegovom braniocu najkasnije 15 dana pre poetka glavnog pretresa. Prilikom odluivanja o merama posebne zatite iz st. 1. i 2. ovog lana sud e voditi rauna da se odreuje tea mera samo ako se svrha ne moe postii primenom blae mere.

Pokretanje postupka za odreivanje statusa zatienog svedoka

52

lan 107
Sud moe odrediti status zatienog svedoka po slubenoj dunosti, na zahtev javnog tuioca ili samog svedoka. Zahtev iz stava 1. ovog lana sadri: line podatke o svedoku, podatke o krivinom delu o kome se svedok ispituje, injenice i dokaze koji ukazuju da u sluaju svedoenja postoji opasnost po ivot, telo, zdravlje, slobodu ili imovinu veeg obima svedoka ili njemu bliskih lica i opis okolnosti na koje se svedoenje odnosi. Zahtev se podnosi u zapeaenom omotu na kome je naznaeno "zatita svedoka - strogo poverljivo" i predaje se u toku istrage sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrivanja optunice predsedniku vea. Ako svedok prilikom ispitivanja uskrati davanje podataka iz lana 95. stav 3. ovog zakonika, odgovor na pojedina pitanja ili svedoenje u celini, uz obrazloenje da postoje okolnosti iz lana 105. stav 1. ovog zakonika, sud e pozvati svedoka da u roku od tri dana postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana. Ako uskraivanje podataka, odgovora ili svedoenja smatra oigledno neosnovanim ili svedok u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana, sud e primeniti odredbe lana 101. stav 2. ovog zakonika.

Odluivanje o odreivanju statusa zatienog svedoka lan 108

O odreivanju statusa zatienog svedoka reenjem odluuje u toku istrage sudija za prethodni postupak, a nakon potvrivanja optunice vee. Prilikom odluivanja na glavnom pretresu iskljuuje se javnost (lan 363.), bez izuzetaka propisanih u lanu 364. stav 2. ovog zakonika. U reenju kojim se odreuje status zatienog svedoka navodi se pseudonim zatienog svedoka, trajanje mere i nain na koji e biti sprovedena: izmena ili brisanje iz spisa podataka o istovetnosti

53

svedoka, prikrivanje izgleda svedoka, ispitivanje iz posebne prostorije uz promenu glasa svedoka, ispitivanje putem tehnikih sredstava za prenos i promenu zvuka i slike. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana stranke i svedok mogu izjaviti albu. O albi na reenje sudije za prethodni postupak odluuje vee (lan 21. stav 4.), a u ostalim sluajevima vee (lan 21. stav 4.) neposredno vieg suda. Odluka o albi se donosi u roku od tri dana od prijema spisa.

Ispitivanje zatienog svedoka lan 109

Kada reenje o odreivanju statusa zatienog svedoka postane pravnosnano, sud e posebnom naredbom, koja predstavlja tajnu, na poverljiv nain obavestiti stranke, branioca i svedoka o danu, asu i mestu ispitivanja svedoka. Pre poetka ispitivanja zatieni svedok se obavetava da se njegova istovetnost nee nikome otkriti osim sudu, strankama i braniocu, ili samo sudu i javnom tuiocu, pod uslovima iz lana 106. st. 2. i 3. ovog zakonika i upoznaje se sa nainom na koji e biti ispitan. Sud e upozoriti sve prisutne da su duni da uvaju kao tajnu podatke o zatienom svedoku i njemu bliskim licima i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti i da odavanje tajne predstavlja krivino delo. Upozorenje i imena prisutnih lica unee se u zapisnik. Sud e zabraniti svako pitanje koje zahteva odgovor koji bi mogao da otkrije istovetnost zatienog svedoka. Ako se ispitivanje zatienog svedoka obavlja putem tehnikih sredstava za promenu zvuka i slike, njima rukuje struno lice. Zatieni svedok potpisuje zapisnik pseudonimom.

uvanje podataka o zatienom svedoku

54

lan 110
Podaci o istovetnosti zatienog svedoka i njemu bliskih lica i o drugim okolnostima koje mogu dovesti do otkrivanja njihove istovetnosti, zatvorie se u poseban omot sa naznakom "zatieni svedok - strogo poverljivo", zapeatiti i predati na uvanje sudiji za prethodni postupak. Zapeaeni omot moe otvarati samo sud koji odluuje o pravnom leku protiv presude. Na omotu e se naznaiti razlog, dan i as otvaranja i imena lanova vea koji su upoznati sa podacima iz stava 1. ovog lana. Nakon toga omot e se ponovo zapeatiti, sa naznaenjem na omotu datuma i asa peaenja, i vratiti sudiji za prethodni postupak. Podaci iz stava 1. ovog lana predstavljaju tajne podatke. Osim slubenih lica ova podatke su duna da uvaju i druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.

Dunost obavetavanja o merama posebne zatite lan 111

Policija i javni tuilac su prilikom prikupljanja obavetenja od graana duni da ih obaveste o merama posebne zatite iz lana 106. ovog zakonika.

Shodna primena odredaba o zatienom svedoku lan 112

Odredbe l. 105. do 111. ovog zakonika shodno se primenjuju i na zatitu prikrivenog islednika, vetaka, strunog savetnika i struno lice.

v) Vetaenje a. Osnovne odredbe Razlozi za vetaenje lan 113

55

Organ postupka odredie vetaenje kada je za utvrivanje ili ocenu neke injenice u postupku potrebno struno znanje. Vetaenje se ne moe odrediti radi utvrivanja ili ocene pravnih pitanja o kojima se odluuje u postupku.

Odreivanje vetaka lan 114

Vetak je lice koje raspolae potrebnim strunim znanjem za utvrivanje ili ocenu neke injenice u postupku. Za vetaenje e se, po pravilu, odrediti jedan vetak, a ako je vetaenje sloeno - dva ili vie vetaka. Ako za odreenu vrstu vetaenja postoje vetaci sa spiska stalnih vetaka, drugi vetaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili ako su stalni vetaci spreeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti. Ako za odreenu vrstu vetaenja postoji struna ustanova ili se vetaenje moe obaviti u okviru dravnog organa, takva vetaenja, naroito ako su sloenija, po pravilu, e se poveriti takvoj ustanovi ili organu, koji e potom odrediti jednog ili vie strunjaka za davanje nalaza i miljenja. Ako za odreenu vrstu vetaenja ne postoji domai strunjak, struna ustanova ili dravni organ ili je to opravdano zbog posebne sloenosti sluaja, prirode vetaenja ili drugih vanih okolnosti, za vetaka se izuzetno moe odrediti strani dravljanin, odnosno vetaenje se moe izuzetno poveriti stranoj strunoj ustanovi ili organu druge drave.

Dunost vetaenja lan 115

Lice koje se poziva kao vetak duno je da se odazove pozivu i da svoj nalaz i miljenje da u odreenom roku. Na zahtev vetaka, iz opravdanih razloga, organ postupka moe produiti rok.

56

Ako vetak koji je uredno pozvan ne doe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja udalji sa mesta gde treba da bude ispitan, organ postupka moe narediti da se prinudno dovede, a sud ga moe i kazniti novano do 100.000 dinara, a strunu ustanovu do 300.000 dinara. Ako vetak, nakon upozorenja na posledice uskraivanja vetaenja, bez opravdanog razloga nee da vetai, ili ne da nalaz i miljenje u roku koji mu je odreen, sud ga moe kazniti novano do 150.000 dinara, a strunu ustanovu do 500.000 dinara. U sluaju iz st. 2. i 3. ovog lana sud moe kazniti odgovorno lice u dravnom organu novanom kaznom propisanom za vetaka, ako vetaenje vri dravni organ. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje vee. alba ne zadrava izvrenje reenja.

Izuzee od dunosti vetaenja lan 116

Za vetaka se ne moe odrediti lice koje je iskljueno (lan 93.) ili osloboeno (lan 94.) od dunosti svedoenja, a ako je odreeno za vetaka, na njegovom nalazu i miljenju ne moe se zasnivati sudska odluka. Razlog za izuzee od dunosti vetaenja (lan 37. stav 1.) postoji i u pogledu lica koje je zaposleno kod oteenog ili okrivljenog ili je, zajedno sa njima ili nekim od njih, zaposleno kod drugog poslodavca. Za vetaka se, po pravilu, nee odrediti lice koje je ispitano kao svedok. O albi protiv reenja kojim se odbija zahtev za izuzee vetaka (lan 41. stav 5.) odluuje sudija za prethodni postupak ili vee (lan 21. stav 4.). alba odlae izvrenje vetaenja, ukoliko ne postoji opasnost od odlaganja.

Odreivanje vetaenja lan 117

57

Organ postupka po slubenoj dunosti ili na predlog stranke i branioca odreuje vetaenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja vetaenje se, uz obavezu sastavljanja slubene beleke, moe i usmeno odrediti. Ako vetaenje predloi stranka ili branilac, organ postupka ga moe pozvati da predloi lice, odnosno strunu ustanovu ili dravni organ, kome treba poveriti vetaenje i da postavi pitanja na koja vetak treba da odgovori. Protiv reenja kojim je u toku istrage javni tuilac odbio predlog okrivljenog ili njegovog branioca za odreivanje vetaenja, moe se izjaviti alba o kojoj odluuje sudija za prethodni postupak u roku od 48 asova. Ako odreivanje vetaenja predloi okrivljeni i njegov branilac, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, organ postupka moe zahtevati da se unapred poloi novani iznos za trokove vetaenja. Ako vetaenje odreuje sud, naredba se dostavlja i strankama.

Naredba o vetaenju lan 118

Naredba o vetaenju sadri: 1) naziv organa koji je naredio vetaenje; 2) ime i prezime lica koje je odreeno za vetaka, odnosno naziv strune ustanove ili dravnog organa kome je povereno vetaenje; 3) oznaenje predmeta vetaenja; 4) pitanja na koja treba odgovoriti; 5) obaveza da izuzete i obezbeene uzorke, tragove i sumnjive materije preda organu postupka; 6) rok za podnoenje nalaza i miljenja;

58

7) obavezu da nalaz i miljenje dostavi u dovoljnom broju primeraka za sud i stranke; 8) upozorenje da injenice koje je saznao prilikom vetaenja predstavljaju tajnu; 9) upozorenje na posledice davanja lanog nalaza i miljenja. Ako stranka ima strunog savetnika (lan 125.) u naredbi se naznauje njegovo ime i adresa.

Zakletva vetaka lan 119

Od vetaka e se zahtevati da pre vetaenja poloi zakletvu, a stalni vetak bie pre vetaenja opomenut na ve poloenu zakletvu. Ako postoji bojazan da zbog bolesti ili drugih razloga vetak nee moi da doe na glavni pretres, on zakletvu moe poloiti i pre glavnog pretresa pred javnim tuiocem ili sudom, uz njihovu obavezu da u zapisniku navedu razloge zbog kojih se zakletva tada polae. Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da u vetaiti u skladu sa pravilima nauke ili vetine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju, i da u tano i potpuno izneti svoj nalaz i miljenje".

Postupak vetaenja lan 120

Pre poetka vetaenja organ postupka upozorie vetaka da davanje lanog nalaza i miljenja predstavlja krivino delo i pozvati ga da predmet vetaenja briljivo razmotri, da tano navede sve to zapazi i nae, i da svoje miljenje iznese nepristrasno i u skladu sa pravilima nauke ili vetine. Organ postupka rukovodi vetaenjem, pokazuje vetaku predmete koje e razmotriti, postavlja mu pitanja i po potrebi trai objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja. Ako je za svrhe vetaenja potrebno da se analizira neka materija, vetaku e se, ako je to mogue, staviti na raspolaganje samo deo te materije, a ostatak e se u potrebnoj koliini obezbediti za sluaj naknadnih analiza.

59

Vetak ima pravo da od organa postupka i stranaka trai i dobije dopunska razjanjenja, da razgleda predmete i razmatra spise, da predlae da se prikupe dokazi ili pribave predmeti i podaci koji su od vanosti za davanje nalaza i miljenja i da prilikom uviaja, rekonstrukcije ili preduzimanja druge dokazne radnje predloi da se razjasne pojedine okolnosti ili da se licu koje daje izjavu postave odreena pitanja.

Vetaenje u strunoj ustanovi ili dravnom organu lan 121

Kada je vetaenje povereno strunoj ustanovi ili dravnom organu, nee se primeniti odredbe lana 119. i lana 120. st. 1. i 2. ovog zakonika, a organ postupka e rukovodioca strune ustanove ili organa upozoriti na posledice davanja lanog nalaza i miljenja i na to da u davanju nalaza i miljenja ne moe uestvovati lice iz lana 116. ovog zakonika. Organ postupka e strunoj ustanovi ili dravnom organu staviti na raspolaganje materijal potreban za vetaenje i postupiti u skladu sa lanom 120. stav 3. ovog zakonika. Struna ustanova ili dravni organ dostavlja pisani nalaz i miljenje, potpisan od lica koja su izvrila vetaenje. Rukovodilac strune ustanove ili dravnog organa duan je da stranku, na njen zahtev, obavesti o imenima lica koja e izvriti vetaenje. Organ postupka moe traiti objanjenja u pogledu datog nalaza i miljenja.

Smetanje u zdravstvenu ustanovu u cilju vetaenja lan 122

Sudija za prethodni postupak, predsednik pretresnog vea ili sudija pojedinac, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili vetaka, moe reenjem odrediti smetanje okrivljenog u zdravstvenu ustanovu ako je to neophodno za svrhu medicinskog vetaenja.

60

Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati najdue do 15 dana, a izuzetno se, na obrazloeni predlog vetaka i po pribavljenom miljenju rukovodioca zdravstvene ustanove, moe produiti najdue za jo 15 dana. Protiv reenja kojim je odreeno smetanje okrivljenog u zdravstvenu ustanovu ili je odbijen predlog iz st. 1. i 2. ovog lana stranke i branilac mogu izjaviti albu u roku od 24 asa od kada im je urueno reenje. O albi, koja ne zadrava izvrenje reenja, odluuje vee (lan 21. stav 4.) u roku od 48 asova. Ako se u zdravstvenu ustanovu smeta okrivljeni koji se nalazi u pritvoru, sudija za prethodni postupak, predsednik pretresnog vea ili sudija pojedinac e obavestiti rukovodioca ustanove o razlozima zbog kojih je odreen pritvor, da bi se preduzele mere potrebne za ostvarenje svrhe pritvora. Vreme provedeno u zdravstvenoj ustanovi uraunae se okrivljenom u pritvor, odnosno u izreenu krivinu sankciju koja se sastoji u lienju slobode.

Nalaz i miljenje vetaka lan 123

Usmeno dati nalaz i miljenje vetaka unosi se odmah u zapisnik. Vetaku se moe odobriti da podnese pisani nalaz i miljenje, u roku koji odredi organ postupka. U zapisniku o vetaenju ili u pisanom nalazu i miljenju naznaie se ko je izvrio vetaenje, zanimanje, struna sprema i specijalnost vetaka, kao i imena i svojstvo lica koja su prisustvovala vetaenju. Nakon zavrenog vetaenja, organ postupka obavetava stranke koje vetaenju nisu prisustvovale da zapisnik o vetaenju ili pisani nalaz i miljenje mogu razgledati i kopirati i odreuje rok u kojem mogu da iznesu svoje primedbe.

Nedostaci u nalazu i miljenju vetaka

61

lan 124
Organ postupka e po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka narediti da se vetaenje ponovi: 1) ako je nalaz nejasan, nepotpun, pogrean, u protivrenosti sam sa sobom ili sa okolnostima o kojima je vetaeno ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost; 2) ako je miljenje nejasno ili protivreno. Ako se nedostaci iz stava 1. ovog lana ne mogu otkloniti ponovnim ispitivanjem vetaka ili dopunskim vetaenjem, organ postupka e odrediti drugog vetaka koji e obaviti novo vetaenje.

Struni savetnik lan 125

Struni savetnik je lice koje raspolae strunim znanjem iz oblasti u kojoj je odreeno vetaenje. Stranka moe izabrati i punomojem ovlastiti strunog savetnika kada organ postupka odredi vetaenje. Okrivljeni i oteeni kao tuilac imaju pravo da organu postupka podnesu zahtev za postavljanje strunog savetnika. Prilikom odluivanja o zahtevu shodno se primenjuju odredbe lana 59, lana 77. st. 1. i 2, lana 114. stav 3. i lana 116. st. 1. do 3. ovog zakonika. O albi protiv reenja kojim je odbijen zahtev iz stava 3. ovog lana odluuje sudija za prethodni postupak ili vee (lan 21. stav 4.).

Prava i dunosti strunog savetnika lan 126

Struni savetnik ima pravo da bude obaveten o danu, asu i mestu vetaenja i da prisustvuje vetaenju kojem imaju pravo da prisustvuju okrivljeni i njegov branilac, da u toku vetaenja pregleda spise i predmet vetaenja i predlae vetaku preduzimanje odreenih radnji, da daje

62

primedbe na nalaz i miljenje vetaka, da na glavnom pretresu postavlja pitanja vetaku i da bude ispitan o predmetu vetaenja. Pre ispitivanja od strunog savetnika e se zahtevati da poloi zakletvu koja glasi: "Zaklinjem se da u dati iskaz u skladu sa pravilima nauke ili vetine, savesno, nepristrasno i po svom najboljem znanju". Struni savetnik je duan da punomoje bez odlaganja podnese organu postupka, da stranci prui pomo struno, savesno i blagovremeno, da ne zloupotrebljava svoja prava i da ne odugovlai postupak.

b. Posebni sluajevi vetaenja Vetaenje telesnih povreda lan 127

Ako postoji sumnja u odnosu na vrstu i nain nastanka telesne povrede, organ postupka e odrediti vetaenje telesnih povreda. Telesne povrede vetae se, po pravilu, pregledom povreenog, a ako to nije mogue ili po miljenju vetaka nije potrebno - na osnovu medicinske dokumentacije ili drugih podataka u spisima. Prilikom pregleda iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 133. i 134. ovog zakonika.

Nalaz i miljenje vetaka lan 128

Vetak e tano opisati povrede i po potrebi sainiti fotodokumentaciju, a potom dati miljenje o vrsti i teini svake pojedine povrede i njihovom ukupnom dejstvu, s obzirom na njihovu prirodu ili posebne okolnosti sluaja, o tome kakve posledice te povrede obino proizvode, a kakve su u konkretnom sluaju proizvele, i o tome ime su povrede nanete i na koji nain.

63

Prilikom vetaenja, vetak je duan da postupi u skladu sa odredbom lana 130. stav 2. ovog zakonika.

Vetaenje lea lan 129

Ako postoji sumnja da je smrt odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u trenutku smrti lice bilo lieno slobode ili je nepoznat identitet lea, javni tuilac ili sud e odrediti da lekar specijalista za sudsku medicinu izvri pregled i obdukciju lea. Kada se vetai van strune ustanove, pregled i obdukciju lea izvrie prema potrebi dva ili vie lekara iz stava 1. ovog lana. Ako je le ve zakopan, sud e odrediti ekshumaciju u cilju njegovog pregleda i obdukcije.

Nalaz i miljenje vetaka lan 130

Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se utvrdi identitet lea i u tom cilju posebno e se opisati spoljne i unutranje telesne osobine lea i obezbedie se odgovarajui uzorci sa lea za forenziko-genetiku analizu i otisci papilarnih linija. Vetak je duan da pri pregledu i obdukciji lea obrati panju na naeni materijal biolokog porekla (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.), tragove i sumnjive materije, da ih opie i izuzme, a ako to organ postupka zahteva ili ako vetak posumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem, obezbedie uzorke biolokog porekla (krv, urin, tenost staklastog tela, telesni organi i dr.). O pregledu i obdukciji lea sainie se fotodokumentacija. U miljenju e vetak naroito navesti poreklo i neposredni uzrok smrti, kao i ta je taj uzrok izazvalo.

64

Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo neko drugi, ime je naneta, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala smrt, a ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i koja je povreda prouzrokovala smrt, da li je vie smrtonosnih povreda, kakav je redosled njihovog nastanka i da li su samo neke od njih prouzrokovale smrt ili je smrt posledica njihovog skupnog delovanja. U sluaju iz stava 5. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom i optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva ili naroitog stanja organizma povreenog ili zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pri pregledu i obdukciji zaetka ili novoroeneta, pored obaveza iz st. 4. i 5. ovog lana, treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za vanmaterini ivot, uzrok smrti i da li je roeno ivo ili mrtvo.

Psihijatrijsko vetaenje lan 131

Ako se pojavi sumnja da je iskljuena ili smanjena uraunljivost okrivljenog, da je okrivljeni usled zavisnosti od upotrebe alkohola ili opojnih droga uinio krivino delo ili da je zbog duevnih smetnji nesposoban da uestvuje u postupku, organ postupka e odrediti psihijatrijsko vetaenje okrivljenog. Ako se pojavi sumnja u sposobnost svedoka da prenese svoja saznanja ili opaanja u vezi sa predmetom svedoenja, organ postupka moe odrediti psihijatrijsko vetaenje svedoka.

Nalaz i miljenje vetaka lan 132

Ako je vetaenje odreeno radi ocene uraunljivosti okrivljenog, vetak e ustanoviti da li je u vreme izvrenja krivinog dela kod okrivljenog postojala duevna bolest, privremena duevna poremeenost, zaostali duevni razvoj ili druga tea duevna poremeenost, odredie prirodu, vrstu,

65

stepen i trajnost poremeenosti i dati miljenje o uticaju takvog duevnog stanja na sposobnost okrivljenog da shvati znaaj svoga dela ili upravlja svojim postupcima. Ako je vetaenje odreeno radi ocene sposobnosti okrivljenog da uestvuje u postupku, vetak e ustanoviti da li kod okrivljenog postoje duevne smetnje i dati miljenje da li je okrivljeni sposoban da shvati prirodu i svrhu krivinog postupka, razume pojedine procesne radnje i njihove posledice i sam ili uz pomo branioca vri svoju odbranu. Ako je vetaenje odreeno radi ocene sposobnosti svedoka da prenese svoja saznanja ili opaanja u vezi sa predmetom svedoenja, vetak e ustanoviti da li kod svedoka postoje duevne smetnje i dati miljenje da li je svedok sposoban da svedoi.

g) Uviaj Preduzimanje uviaja lan 133

Uviaj se preduzima kada je za utvrivanje ili razjanjenje neke injenice u postupku potrebno neposredno opaanje organa postupka. Predmet uviaja moe biti lice, stvar ili mesto. Prilikom preduzimanja uviaja organ postupka e po pravilu zatraiti pomo strunog lica forenzike, saobraajne, medicinske ili druge struke, koje e, po potrebi, preduzeti i pronalaenje, obezbeivanje ili opisivanje tragova, izvriti potrebna merenja i snimanja, sainiti skice, uzeti potrebne uzorke radi analize ili prikupiti druge podatke. Na uviaj se moe pozvati i vetak ako bi njegovo prisustvo bilo od koristi za davanje nalaza i miljenja.

Uviaj lica lan 134

66

Uviaj okrivljenog preduzee se i bez njegovog pristanka ako je potrebno da se utvrde injenice vane za postupak. Uviaj drugih lica moe se bez njihovog pristanka preduzeti samo ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odreeni trag ili posledica krivinog dela. Ako su ispunjeni uslovi iz lana 141. ovog zakonika, od lica iz st. 1. i 2. ovog lana mogu se uzeti uzorci radi analize (l. 141. i 142.).

Uviaj stvari lan 135

Uviaj se preduzima nad pokretnim i nepokretnim stvarima okrivljenog ili drugih lica. Uviaj lea se preduzima ako su ispunjeni uslovi iz lana 129. stav 1. ovog zakonika. Svako je duan da organu postupka omogui pristup stvarima i prui potrebna obavetenja. Pod uslovima iz lana 147. ovog zakonika, pokretne stvari se mogu privremeno oduzeti. Ako je radi preduzimanja uviaja potrebno ui u zgrade, stanove i druge prostorije, primenjuju se odredbe lana 155. i lana 158. stav 1. taka 1) ovog zakonika.

Uviaj mesta lan 136

Uviaj mesta se preduzima na mestu krivinog dela ili drugom mestu na kojem se nalaze predmeti ili tragovi krivinog dela. Organ postupka moe zadrati lice zateeno na mestu uviaja pod uslovima predvienim u lanu 290. ovog zakonika.

d) Rekonstrukcija dogaaja Odreivanje rekonstrukcije dogaaja

67

lan 137
Radi proveravanja izvedenih dokaza ili utvrivanja injenica koje su od znaaja za razjanjenje predmeta dokazivanja, organ postupka moe odrediti rekonstrukciju dogaaja, koja se obavlja tako to e se ponoviti radnje ili situacije u uslovima pod kojima se prema izvedenim dokazima dogaaj odigrao. Ako su u iskazima pojedinih svedoka ili okrivljenih radnje ili situacije razliito prikazane, rekonstrukcija dogaaja e se, po pravilu, posebno izvriti sa svakim od njih. Rekonstrukcija se ne sme obaviti na nain kojim se vrea javni red i moral ili se dovodi u opasnost ivot ili zdravlje ljudi. Prilikom rekonstrukcije mogu se, po potrebi, ponovo izvesti pojedini dokazi.

) Isprava Dokazivanje ispravom lan 138

Dokazivanje ispravom vri se itanjem, gledanjem, sluanjem ili uvidom u sadraj isprave na drugi nain. Isprava koju je u propisanom obliku izdao dravni organ u granicama svoje nadlenosti, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo lice u vrenju javnog ovlaenja koje mu je povereno zakonom, dokazuje verodostojnost onoga to je u njoj sadrano. Dozvoljeno je dokazivati da sadraj isprave iz stava 2. ovog lana nije verodostojan ili da isprava nije pravilno sastavljena. Verodostojnost sadraja ostalih isprava utvruje se izvoenjem drugih dokaza i ocenjuje se u skladu sa lanom 16. stav 3. ovog zakonika.

Pribavljanje isprave lan 139

68

Ispravu po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu. Ako lice ili dravni organ odbije da na zahtev organa postupka dobrovoljno preda ispravu, postupie se u skladu sa odredbama lana 147. ovog zakonika. Ako je original isprave uniten, nestao ili ga nije mogue pribaviti, moe se pribaviti kopija isprave. Organ postupka e u zapisnik uneti sadraj isprave i napravie njenu kopiju, a u sluaju potrebe original e vratiti podnosiocu.

e) Uzimanje uzoraka Uzimanje biometrijskih uzoraka lan 140

U cilju utvrivanja injenica u postupku od osumnjienog se mogu i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela, bukalni bris i lini podaci, sastaviti lini opis i napraviti fotografija (forenzika registracija osumnjienog). Kad je to neophodno radi utvrivanja istovetnosti ili u drugim sluajevima od interesa za uspeno voenje postupka, sud moe odobriti da se fotografija osumnjienog javno objavi. Radi otklanjanja sumnje o povezanosti sa krivinim delom, od oteenog ili drugog lica zateenog na mestu krivinog dela mogu se i bez pristanka uzeti otisci papilarnih linija i delova tela i bukalni bris. Radnju iz st. 1. i 3. ovog lana po naredbi javnog tuioca ili suda preduzima struno lice.

Uzimanje uzoraka biolokog porekla lan 141

Uzimanju uzoraka biolokog porekla i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrivanja injenica u postupku, moe se pristupiti i bez pristanka okrivljenog, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva teta po njegovo zdravlje.

69

Ako je potrebno utvrditi postojanje traga ili posledice krivinog dela na drugom licu, uzimanju uzoraka biolokog porekla i preduzimanju drugih medicinskih radnji u skladu sa stavom 1. ovog lana moe se pristupiti i bez pristanka lica, izuzev ako bi nastupila kakva teta po njegovo zdravlje. Od okrivljenog, oteenog, svedoka ili drugog lica moe se radi utvrivanja injenica u postupku uzeti uzorak glasa ili rukopisa radi uporeivanja. Radnje iz st. 1. i 2. ovog lana po naredbi javnog tuioca ili suda preduzima zdravstveni radnik. Lice iz stava 3. ovog lana koje bez zakonskog razloga (lan 68. stav 1. taka 2), lan 93, lan 94. stav 1. i lan 95. stav 2.) odbije da da uzorak glasa ili rukopisa sud moe kazniti novano do 150.000 dinara. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje vee. alba ne zadrava izvrenje reenja.

Uzimanje uzoraka za forenziko-genetiku analizu lan 142

Ako je potrebno radi otkrivanja uinioca krivinog dela ili utvrivanja drugih injenica u postupku, javni tuilac ili sud moe narediti uzimanje uzorka za forenziko-genetiku analizu: 1) sa mesta krivinog dela i drugog mesta na kome se nalaze tragovi krivinog dela; 2) od okrivljenog i oteenog, a pod uslovima predvienim u lanu 141. stav 2. ovog zakonika; 3) od drugih lica ako postoji jedna ili vie karakteristika koja ih dovodi u vezu sa krivinim delom. U odluci o izricanju krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode, prvostepeni sud moe po slubenoj dunosti odrediti da se uzorak za forenziko-genetiku analizu uzme od: 1) okrivljenog kome je za krivino delo uinjeno sa umiljajem izreena kazna zatvora preko jedne godine;

70

2) okrivljenog koji je oglaen krivim za umiljajno krivino delo protiv polne slobode; 3) lica kome je izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja. Voenje evidencije o uzetim uzorcima, njihovo uvanje i unitavanje ureuje se aktom iz lana 279. ovog zakonika.

) Provera rauna i sumnjivih transakcija Predmet provere lan 143

Ako postoje osnovi sumnje da osumnjieni za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora od etiri godine ili tea kazna, odnosno za krivino delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskoriavanje maloletnog lica za pornografiju (lan 185. stav 4. Krivinog zakonika), pranje novca (lan 231. stav 5. Krivinog zakonika), trgovina uticajem (lan 366. stav 2. Krivinog zakonika), primanje mita (lan 367. stav 4. Krivinog zakonika) i davanje mita (lan 368. stav 2. Krivinog zakonika) poseduje raune ili obavlja transakcije, organ postupka moe odrediti da se izvri provera rauna ili sumnjivih transakcija. Provera iz stava 1. ovog lana obuhvata: 1) pribavljanje podataka; 2) nadzor nad sumnjivim transakcijama; 3) privremeno obustavljanje sumnjive transakcije.

Pribavljanje podataka lan 144

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 143. stav 1. ovog zakonika, javni tuilac moe narediti banci ili drugoj finansijskoj organizaciji da mu u odreenom roku dostavi podatke:

71

1) o raunima koje osumnjieni ima ili kontrolie i sredstvima koja na njima dri; 2) iz evidencije podataka. Banka ili finansijska organizacija duna je da uva kao tajnu podatak da je postupila u skladu sa stavom 1. ovog lana. Ako ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa prikupljenim podacima iz stava 1. ovog lana ili ako izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka ili ako smatra da prikupljeni podaci nisu potrebni za voenje postupka, javni tuilac e doneti reenje o unitenju prikupljenog materijala. O donoenju reenja iz stava 3. ovog lana javni tuilac e obavestiti lice prema kome je sprovedena dokazna radnja. Materijal se unitava pod nadzorom javnog tuioca koji o tome sastavlja zapisnik.

Nadzor nad sumnjivim transakcijama lan 145

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 143. stav 1. ovog zakonika, javni tuilac moe zahtevati da sud odredi nadzor nad sumnjivim transakcijama. Nadzor iz stava 1. ovog lana odreuje obrazloenom naredbom sudija za prethodni postupak. U naredbi se navode podaci o osumnjienom, oznaka rauna, obaveza banke ili finansijske organizacije da dostavlja periodine izvetaje javnom tuiocu i trajanje nadzora. Nadzor moe trajati najdue tri meseca, a zbog vanih razloga moe biti produen najvie za jo tri meseca. Nadzor se obustavlja im prestanu razlozi za njegovu primenu. Ako u naredbi nije drugaije odreeno, banka ili druga finansijska organizacija je duna da pre svake transakcije obavesti javnog tuioca da e transakcija biti izvrena i da navede rok u kojem e se izvriti.

72

Ako zbog prirode transakcije nije mogue postupiti u skladu sa stavom 3. ovog lana, banka ili druga finansijska organizacija e obavestiti javnog tuioca odmah posle izvrenja transakcije i navee razloge kanjenja. Banka ili finansijska organizacija duna je da uva kao tajnu podatak da je postupila u skladu sa stavom 2. ovog lana. Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa podacima dobijenim nadzorom iz stava 1. ovog lana ili ako izjavi da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka ili ako smatra da prikupljeni podaci nisu potrebni za voenje postupka, sudija za prethodni postupak e postupiti u skladu sa lanom 144. st. 3. i 4. ovog zakonika.

Privremeno obustavljanje sumnjive transakcije lan 146

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 143. stav 1. ovog zakonika i ako postoje osnovi sumnje da osumnjieni obavlja transakciju iz lana 145. stav 1. ovog zakonika, na pisani i obrazloeni zahtev javnog tuioca sudija za prethodni postupak moe narediti banci ili drugoj finansijskoj organizaciji da privremeno obustavi izvrenje sumnjive transakcije. Mera privremenog obustavljanja iz stava 1. ovog lana moe trajati najdue 72 asa, a u sluaju da trajanje mere obuhvata i neradne dane moe se po naredbi suda produiti najvie za jo 48 asova. Banka ili druga finansijska organizacija duna je da uva kao tajnu podatak da je postupila u skladu sa stavom 1. ovog lana.

z) Privremeno oduzimanje predmeta Predmeti koji se oduzimaju lan 147

Predmete koji se po Krivinom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu posluiti kao dokaz u krivinom postupku, organ postupka e privremeno oduzeti i obezbediti njihovo uvanje.

73

Odluku o privremenom oduzimanju sredstava koja su predmet sumnjive transakcije (lan 145.) i njihovom stavljanju na poseban raun radi uvanja donosi sud. U predmete iz stava 1. ovog lana spadaju i ureaji za automatsku obradu podataka i ureaji i oprema na kojoj se uvaju ili se mogu uvati elektronski zapisi.

Dunost draoca predmeta lan 148

Lice koje dri predmete iz lana 147. st. 1. i 2. ovog zakonika duno je da organu postupka omogui pristup predmetima, prui obavetenja potrebna za njihovu upotrebu i da ih na zahtev organa preda. Pre oduzimanja predmeta organ postupka e po potrebi u prisustvu strunog lica pregledati predmete. Lice iz stava 1. ovog lana koje odbije da omogui pristup predmetima, da prui obavetenja potrebna za njihovu upotrebu ili da ih preda, javni tuilac ili sud moe kazniti novano do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da ispuni svoju dunost, moe ga jo jednom kazniti istom kaznom. Na isti nain postupie se prema odgovornom licu u dravnom organu, vojnom objektu, preduzeu ili drugom pravnom licu. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje sudija za prethodni postupak ili vee. alba ne zadrava izvrenje reenja.

Osloboenje od dunosti predaje predmeta lan 149

Od dunosti predaje predmeta osloboen je: 1) okrivljeni; 2) lice iz lana 93. ta. 1) i 2) ovog zakonika, osim ako sud drugaije ne odlui (lan 93. stav 2.).

Postupak privremenog oduzimanja predmeta

74

lan 150
Licu od koga su predmeti oduzeti, izdaje se potvrda u kojoj e se oni opisati, navesti gde su pronaeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi. Spisi koji mogu da poslue kao dokaz e se popisati, a ako to nije mogue, spisi e se staviti u omot i zapeatiti. Vlasnik spisa moe na omot staviti i svoj peat. Lice od koga su spisi oduzeti pozvae se da prisustvuje otvaranju omota. Ako se ono ne odazove pozivu ili je odsutno, organ postupka e omot otvoriti i pregledati i popisati spise. Pri pregledanju spisa mora se voditi rauna da njihov sadraj ne saznaju neovlaena lica.

Povraaj privremeno oduzetih predmeta lan 151

Predmeti koji su u toku postupka privremeno oduzeti, vratie se draocu ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje (lan 535.). Ako je predmet iz stava 1. ovog lana neophodno potreban draocu, on mu se moe vratiti i pre prestanka razloga zbog kojeg je oduzet, uz obavezu da ga na zahtev organa postupka donese. Javni tuilac i sud paze po slubenoj dunosti na postojanje razloga za privremeno oduzimanje predmeta.

i) Pretresanje a. Osnovne odredbe Predmet i osnov pretresanja lan 152

Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica moe se preduzeti ako je verovatno da e se pretresanjem pronai okrivljeni, tragovi krivinog dela ili predmeti vani za postupak.

75

Pretresanje stana i drugih prostorija ili lica se preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlaenja. Pretresanje ureaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se uvaju ili se mogu uvati elektronski zapisi preduzima se na osnovu naredbe suda i, po potrebi, uz pomo strunog lica.

Privremeno oduzimanje predmeta i isprava lan 153

Prilikom pretresanja, oduzee se privremeno predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. Ako se prilikom pretresanja nau predmeti koji nisu u vezi sa krivinim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji ukazuju na drugo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, oni e se opisati u zapisniku i privremeno oduzeti, a o oduzimanju e se odmah izdati potvrda. Ako pretresanje nije preduzeo javni tuilac, niti je njemu prisustvovao, organ koji je izvrio pretresanje o tome e odmah obavestiti javnog tuioca. Ako javni tuilac nae da nema osnova za pokretanje krivinog postupka ili ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje (lan 535.), predmeti e se odmah vratiti licu od koga su oduzeti.

Postupanje sa stvarima nepoznatog vlasnika lan 154

Ako se prilikom pretresanja pronae stvar za koju se ne zna ija je, organ postupka objavie oglas na tabli skuptine jedinice lokalne samouprave na ijem podruju je pretresanje preduzeto i na ijem je podruju krivino delo uinjeno, a ako se radi o stvarima vee vrednosti i u sredstvima javnog informisanja, u kome e opisati stvar i pozvati vlasnika da se javi u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa, uz upozorenje da e u protivnom stvar biti prodata. Ako je stvar podlona kvaru ili je njeno uvanje vezano sa znatnim trokovima, ona e se prodati po odredbama koje vae za izvrni postupak, a novac predati na uvanje u sudski depozit.

76

Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari ili za novac dobijen od prodaje stvari, sud e doneti reenje da stvar postaje dravna svojina, odnosno da se novac unese u budet Republike Srbije. Vlasnik stvari ima pravo da u parnici trai povraaj stvari ili novca dobijenog od prodaje stvari. Zastarevanje ovog prava poinje da tee od dana objavljivanja oglasa.

b. Pretresanje na osnovu naredbe Naredba o pretresanju lan 155

Na obrazloeni zahtev javnog tuioca pretresanje nareuje sud. Naredba o pretresanju sadri: 1) naziv suda koji je naredio pretresanje; 2) oznaenje predmeta pretresanja; 3) razlog pretresanja; 4) naziv organa koji e preduzeti pretresanje; 5) druge podatke od znaaja za pretresanje. Pretresanje iz stava 1. ovog lana e zapoeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. Ako ne zapone u navedenom roku, pretresanje se ne moe preduzeti i naredba e se vratiti sudu.

Pretpostavke za pretresanje lan 156

77

Posle predaje naredbe o pretresanju, dralac stana i drugih prostorija ili lice na kome e se pretresanje preduzeti poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se trae. Dralac ili lice iz stava 1. ovog lana pouie se da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji moe prisustvovati pretresanju. Ako dralac ili lice iz stava 1. ovog lana zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, poetak pretresanja e se odloiti do njegovog dolaska, a najdue za tri asa. Pretresanju se moe pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, kao i bez prethodnog poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata, ako se pretpostavlja oruani otpor ili druga vrsta nasilja ili ako se oigledno priprema ili je otpoelo unitavanje tragova krivinog dela ili predmeta vanih za postupak ili je dralac stana i drugih prostorija nedostupan. Dralac stana i drugih prostorija pozvae se da prisustvuje pretresanju, a ako je on odsutan, pozvae se da u njegovo ime pretresanju prisustvuje neko od punoletnih lanova njegovog domainstva ili drugo lice. Kada se pretresaju vojni objekti, prostorije dravnih organa, preduzea ili drugih pravnih lica, pozvae se njihov rukovodilac ili lice koje on odredi, odnosno odgovorno lice da prisustvuje pretresanju. Ako pozvano lice ne doe u roku od tri asa od asa prijema poziva, pretresanje se moe obaviti i bez njegovog prisustva. Kada se pretresa advokatska kancelarija ili stan u kojem ivi advokat, pozvae se advokat koga odredi predsednik nadlene advokatske komore. Ako advokat koga je odredio predsednik advokatske komore ne doe u roku od tri asa, pretresanje se moe obaviti i bez njegovog prisustva. Pretresanju prisustvuju dva punoletna graanina kao svedoci koji e se pre poetka pretresanja upozoriti da paze na tok pretresanja, kao i da imaju pravo da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadrine zapisnika. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog lana, pretresanje se moe preduzeti i bez prisustva svedoka.

78

Kada se sprovodi pretresanje lica, svedoci i lice koje sprovodi pretresanje moraju biti lica istog pola kao i lice koje se pretresa.

Postupak pretresanja lan 157

Pretresanje se vri obazrivo, uz potovanje dostojanstva linosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remeenja kunog reda. Pretresanje se vri po pravilu danju, a izuzetno i nou, odnosno izmeu 22 i 6 asova, ako je danju zapoeto pa nije dovreno ili je to odreeno naredbom za pretresanje. Zakljuane prostorije, nametaj ili druge stvari otvorie se silom samo ako njihov dralac nije prisutan ili nee dobrovoljno da ih otvori ili to odbije da uini prisutno lice (lan 156. stav 4.). Prilikom otvaranja izbegavae se nepotrebno oteenje. Ako se vri pretresanje ureaja i opreme iz lana 152. stav 3. ovog zakonika, dralac predmeta ili prisutno lice (lan 156. stav 4.), osim okrivljenog, duno je da omogui pristup i da prui obavetenja potrebna za njihovu upotrebu, izuzev ako ne postoji neki od razloga iz lana 93, lana 94. stav 1. i lana 95. stav 2. ovog zakonika. O svakom pretresanju e se sainiti zapisnik u kome e se tano opisati predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronaeni, a posebno e se obrazloiti zbog ega se pretresanje vri nou. U zapisnik se unose i primedbe prisutnih lica. Zapisnik o pretresanju potpisuju prisutna lica. U sluaju da lice odbije da potpie zapisnik, to e se posebno navesti. O oduzetim predmetima e se sainiti potvrda koja e se odmah izdati licu od koga su predmeti, odnosno isprave oduzete. Tok pretresanja moe se tonski i optiki snimiti, a predmeti pronaeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati, a ako se pretresanje vri bez prisustva svedoka (lan 156. stav 7.) ili bez predstavnika advokatske komore (lan 156. stav 6.), snimanje i fotografisanje je obavezno. Snimci i fotografije e se priloiti zapisniku o pretresanju.

v. Pretresanje bez naredbe

79

Pretresanje stana i drugih prostorija lan 158

Javni tuilac ili ovlaena slubena lica policije mogu izuzetno bez naredbe suda ui u stan i druge prostorije i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu: 1) uz saglasnost draoca stana i druge prostorije; 2) ako neko zove u pomo; 3) radi neposrednog hapenja uinioca krivinog dela; 4) radi izvrenja odluke suda o pritvaranju ili dovoenju okrivljenog; 5) radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Ako nakon ulaska u stan i druge prostorije nije preduzeto pretresanje, draocu prostorija ili prisutnom licu (lan 156. stav 4.) odmah e se izdati potvrda u kojoj e se naznaiti razlog ulaenja i uneti primedbe draoca ili prisutnog lica. Ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto pretresanje, o ulasku u prostorije i izvrenom pretresanju bez naredbe suda i prisustva svedoka bie sainjen zapisnik u kome e se naznaiti razlozi ulaska i pretresanja.

Pretresanje lica lan 159

Ovlaena slubena lica policije mogu bez naredbe suda za pretresanje i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje lica prilikom lienja slobode ili prilikom izvrenja naredbe za dovoenje, ako postoji sumnja da to lice poseduje oruje ili orue za napad ili ako postoji sumnja da e odbaciti, sakriti ili unititi predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u postupku.

Izvetaj sudiji za prethodni postupak

80

lan 160
Kad javni tuilac ili ovlaena slubena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju duna su da o tome odmah podnesu izvetaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje.

3. Posebne dokazne radnje a) Osnovne odredbe Uslovi za odreivanje lan 161

Posebne dokazne radnje mogu se odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo iz lana 162. ovog zakonika, a na drugi nain se ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano. Posebne dokazne radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od krivinih dela iz stava 1. ovog lana, a okolnosti sluaja ukazuju da se na drugi nain krivino delo ne bi moglo otkriti, spreiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne tekoe ili veliku opasnost. Prilikom odluivanja o odreivanju i trajanju posebnih dokaznih radnji organ postupka e posebno ceniti da li bi se isti rezultat mogao postii na nain kojim se manje ograniavaju prava graana.

Krivina dela u odnosu na koja se primenjuju posebne dokazne radnje lan 162
Pod uslovima iz lana 161. ovog zakonika posebne dokazne radnje mogu se odrediti za sledea krivina dela: 1) za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti;

81

2) teko ubistvo (lan 114. Krivinog zakonika), otmica (lan 134. Krivinog zakonika), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskoriavanje maloletnog lica za pornografiju (lan 185. st. 2. i 3. Krivinog zakonika), iznuda (lan 214. stav 4. Krivinog zakonika), falsifikovanje novca (lan 223. st. 1. do 3. Krivinog zakonika), pranje novca (lan 231. st. 1. do 4. Krivinog zakonika), neovlaena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (lan 246. st. 1. do 3. Krivinog zakonika), ugroavanje nezavisnosti (lan 305. Krivinog zakonika), ugroavanje teritorijalne celine (lan 307. Krivinog zakonika), napad na ustavno ureenje (lan 308. Krivinog zakonika), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja (lan 309. Krivinog zakonika), diverzija (lan 313. Krivinog zakonika), sabotaa (lan 314. Krivinog zakonika), pijunaa (lan 315. Krivinog zakonika), odavanje dravne tajne (lan 316. Krivinog zakonika), izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti (lan 317. Krivinog zakonika), povreda teritorijalnog suvereniteta (lan 318. Krivinog zakonika), udruivanje radi protivustavne delatnosti (lan 319. Krivinog zakonika), pripremanje dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije (lan 320. Krivinog zakonika), teka dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Srbije (lan 321. Krivinog zakonika), nedozvoljena proizvodnja, dranje, noenje i promet oruja i eksplozivnih materija (lan 348. stav 3. Krivinog zakonika), nedozvoljeni prelaz dravne granice i krijumarenje ljudi (lan 350. st. 2. i 3. Krivinog zakonika), zloupotreba slubenog poloaja (lan 359. Krivinog zakonika), trgovina uticajem (lan 366. Krivinog zakonika), primanje mita (lan 367. Krivinog zakonika), davanje mita (lan 368. Krivinog zakonika), trgovina ljudima (lan 388. Krivinog zakonika), uzimanje talaca (lan 392. Krivinog zakonika) i krivino delo iz lana 98. st. 3. do 5. Zakona o tajnosti podataka; 3) spreavanje i ometanja dokazivanja (lan 336. stav 1. Krivinog zakonika) ako je uinjeno u vezi sa krivinim delom iz ta. 1) i 2) ovog stava. Posebna dokazna radnja iz lana 183. ovog zakonika moe se odrediti samo za krivino delo iz stava 1. taka 1) ovog lana. Pod uslovima iz lana 161. ovog zakonika posebna dokazna radnja iz lana 166. ovog zakonika moe se odrediti i za sledea krivina dela: neovlaeno iskoriavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (lan 199. Krivinog zakonika), oteenje raunarskih podataka i programa (lan 298. stav 3. Krivinog zakonika), raunarska sabotaa (lan 299. Krivinog zakonika), raunarska prevara

82

(lan 301. stav 3. Krivinog zakonika) i neovlaeni pristup zatienom raunaru, raunarskoj mrei i elektronskoj obradi podataka (lan 302. Krivinog zakonika).

Postupanje sa prikupljenim materijalom lan 163

Ako javni tuilac ne pokrene krivini postupak u roku od est meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korienjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga nee koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjienog nee zahtevati voenje postupka, sudija za prethodni postupak e doneti reenje o unitenju prikupljenog materijala. O donoenju reenja iz stava 1. ovog lana sudija za prethodni postupak moe obavestiti lice prema kome je sprovedena posebna dokazna radnja iz lana 166. ovog zakonika ako je u toku sprovoenja radnje utvrena njegova istovetnost i ako to ne bi ugrozilo mogunost voenja krivinog postupka. Materijal se unitava pod nadzorom sudije za prethodni postupak koji o tome sastavlja zapisnik. Ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama ovog zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne moe zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa lanom 84. stav 3. ovog zakonika.

Sluajni nalaz lan 164

Ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivinom delu ili uiniocu koji nije bio obuhvaen odlukom o odreivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se moe koristiti u postupku samo ako se odnosi na krivino delo iz lana 162. ovog zakonika.

Tajnost podataka lan 165

Predlog za odreivanje posebnih dokaznih radnji i odluka o predlogu belee se u posebnom upisniku i uvaju se zajedno sa materijalom o sprovoenju posebnih dokaznih radnji u posebnom

83

omotu spisa sa naznakom "posebne dokazne radnje" i oznakom stepena tajnosti, u skladu sa propisima koji ureuju tajne podatke. Podaci o predlaganju, odluivanju i sprovoenju posebnih dokaznih radnji predstavljaju tajne podatke. Podatke iz stava 2. ovog lana duna su da uvaju kao tajne i druga lica koja ih u bilo kom svojstvu saznaju.

b) Tajni nadzor komunikacije Uslovi za odreivanje lan 166

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 161. st. 1. i 2. ovog zakonika, na obrazloeni predlog javnog tuioca sud moe odrediti nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehnikih sredstava ili nadzor elektronske ili druge adrese osumnjienog i zaplenu pisama i drugih poiljki.

Naredba o tajnom nadzoru komunikacije lan 167

Posebnu dokaznu radnju iz lana 166. ovog zakonika odreuje sudija za prethodni postupak obrazloenom naredbom. Naredba iz stava 1. ovog lana sadri raspoloive podatke o licu prema kojem se tajni nadzor komunikacije odreuje, zakonski naziv krivinog dela, oznaenje poznatog telefonskog broja ili adrese osumnjienog, odnosno telefonskog broja ili adrese za koju postoje osnovi sumnje da je osumnjieni koristi, razloge na kojima se zasniva sumnja, nain sprovoenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje. Tajni nadzor komunikacije moe trajati tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se moe produiti najvie za tri meseca. Ako je re o krivinim delima iz lana 162. stav 1. taka 1.

84

ovog zakonika tajni nadzor moe se izuzetno produiti jo najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Sprovoenje nadzora se prekida im prestanu razlozi za njegovu primenu.

Sprovoenje tajnog nadzora komunikacije lan 168

Naredbu iz lana 167. stav 1. ovog zakonika izvrava policija, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojnobezbednosna agencija. O sprovoenju tajnog nadzora komunikacije sainjavaju se dnevni izvetaji koji se zajedno sa prikupljenim snimcima komunikacije, pismima i drugim poiljkama koje su upuene osumnjienom ili koje on alje dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tuiocu na njihov zahtev. Potanska, telegrafska i druga preduzea, drutva i lica registrovana za prenoenje informacija duna su da dravnom organu iz stava 1. ovog lana koji izvrava naredbu, omogue sprovoenje nadzora i snimanja komunikacije i da, uz potvrdu prijema, predaju pisma i druge poiljke.

Proirenje tajnog nadzora komunikacije lan 169

Ako u toku sprovoenja tajnog nadzora komunikacije doe do saznanja da osumnjieni koristi drugi telefonski broj ili adresu, dravni organ iz lana 168. stav 1. ovog zakonika e proiriti tajni nadzor komunikacije i na taj telefonski broj ili adresu i o tome e odmah obavestiti javnog tuioca. Po prijemu obavetenja iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e odmah podneti predlog da se naknadno odobri proirenje tajnog nadzora komunikacije. O predlogu odluuje sudija za prethodni postupak u roku od 48 asova od prijema predloga i o tome sastavlja beleku u zapisniku. Ako usvoji predlog iz stava 2. ovog lana, sudija za prethodni postupak e naknadno odobriti proirenje tajnog nadzora komunikacije, a ako odbije predlog, materijal koji je prikupljen u skladu sa stavom 1. ovog lana se unitava (lan 163. st. 1. i 2.).

Dostavljanje izvetaja i materijala

85

lan 170
Po zavretku tajnog nadzora komunikacije organ iz lana 168. stav 1. ovog zakonika dostavlja sudiji za prethodni postupak snimke komunikacije, pisma i druge poiljke i poseban izvetaj koji sadri: vreme poetka i zavretka nadzora, podatke o slubenom licu koje je nadzor sprovelo, opis tehnikih sredstava koja su primenjena, broj i raspoloive podatke o licima obuhvaenim nadzorom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primene nadzora. Sudija za prethodni postupak e prilikom otvaranja pisama i drugih poiljki paziti da se ne povrede peati i da se omoti i adrese sauvaju. O otvaranju e sastaviti zapisnik. Sav materijal dobijenim sprovoenjem tajnog nadzora komunikacije dostavie se javnom tuiocu. Javni tuilac e odrediti da se snimci dobijeni upotrebom tehnikih sredstava u celini ili delimino prepiu i opiu. Na snimke sainjene suprotno odredbama l. 166. do 169. ovog zakonika shodno e se primenjivati odredbe l. 237, 358, 407. i lana 445. stav 2. ovog zakonika.

v) Tajno praenje i snimanje Uslovi za odreivanje lan 171

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 161. st. 1. i 2. ovog zakonika, na obrazloeni predlog javnog tuioca sud moe odrediti tajno praenje i snimanje osumnjienog radi: 1) otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjienog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ogranien ili u prostorijama, osim u stanu; 2) utvrivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari. Mesta ili prostorije iz stava 1. take 1) ovog lana, odnosno prevozna sredstava drugih lica mogu biti predmet tajnog nadzora i snimanja samo ako je verovatno da e osumnjieni tu biti prisutan ili da koristi ta prevozna sredstva.

86

Naredba o tajnom praenju i snimanju lan 172

Posebnu dokaznu radnju iz lana 171. ovog zakonika odreuje sudija za prethodni postupak obrazloenom naredbom. Naredba iz stava 1. ovog lana sadri podatke o osumnjienom, zakonski naziv krivinog dela, razloge na kojima se zasniva sumnja, oznaenje prostorija, mesta ili prevoznog sredstva, ovlaenje za ulazak i postavljanje tehnikih ureaja za snimanje, nain sprovoenja, obim i trajanje posebne dokazne radnje. Tajno praenje i snimanje moe trajati tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza moe se produiti najvie za tri meseca. Ako je re o krivinim delima iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika tajno praenje i snimanje moe se izuzetno produiti jo najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Sprovoenje praenja i snimanja se prekida im prestanu razlozi za njegovu primenu.

Sprovoenje tajnog praenja i snimanja lan 173

Naredbu iz lana 172. stav 1. ovog zakonika izvrava policija, Bezbednosno-informativna agencija ili Vojnobezbednosna agencija. O sprovoenju tajnog praenja i snimanja sainjavaju se dnevni izvetaji koji se zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tuiocu, na njihov zahtev. Po zavretku tajnog praenja i snimanja shodno se primenjuju odredbe lana 170. ovog zakonika.

g) Simulovani poslovi Uslovi za odreivanje lan 174

87

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 161. st. 1. i 2. ovog zakonika, na obrazloeni predlog javnog tuioca sud moe odrediti: 1) simulovanu kupovinu, prodaju ili pruanje poslovnih usluga; 2) simulovano davanje ili primanje mita.

Naredba o zakljuenju simulovanih poslova lan 175

Posebnu dokaznu radnju iz lana 174. ovog zakonika odreuje sudija za prethodni postupak obrazloenom naredbom. Naredba iz stava 1. ovog lana sadri podatke o osumnjienom, zakonski naziv krivinog dela, razloge na kojima se zasniva sumnja, nain sprovoenja, snimanje, dokumentovanje, obim i trajanje posebne dokazne radnje. Sprovoenje simulovanih poslova moe trajati tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza moe se produiti najvie za tri meseca. Ako je re o krivinim delima iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika zakljuenje simulovanih poslova se moe izuzetno produiti jo najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Zakljuenje simulovanih poslova se prekida im prestanu razlozi za njihovu primenu.

Sprovoenje simulovanih poslova lan 176

Naredbu iz lana 175. stav 1. ovog zakonika izvrava, po pravilu, ovlaeno lice policije, Bezbednosno-informativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti sluaja i drugo ovlaeno lice. O sprovoenju simulovanih poslova sainjavaju se dnevni izvetaji koji se zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju sudiji za prethodni postupak i javnom tuiocu, na njihov zahtev.

88

Ovlaeno lice iz stava 1. ovog lana koje zakljuuje simulovani posao ne ini krivino delo ako je radnja koju preduzima krivinim zakonom predviena kao radnja krivinog dela. Zabranjeno je i kanjivo da lice iz stava 2. ovog lana podstrekava drugog na izvrenje krivinog dela.

Dostavljanje izvetaja i materijala lan 177

Po zakljuenju simulovanih poslova dravni organ koji izvrava naredbu iz lana 175. stav 1. ovog zakonika dostavlja sudiji za prethodni postupak celokupnu dokumentaciju o preduzetoj posebnoj dokaznoj radnji, optike, tonske ili elektronske zapise i druge dokaze i poseban izvetaj koji sadri: vreme zakljuenja simulovanih poslova, podatke o licu koje je simulovane poslove zakljuilo osim ako je to uinio prikriveni islednik, opis tehnikih sredstava koja su primenjena, broj i raspoloive podatke o licima ukljuenim u zakljuenje simulovanih poslova. Sudija za prethodni postupak e materijal i izvetaj iz stava 1. ovog lana dostaviti javnom tuiocu.

d) Raunarsko pretraivanje podataka Uslovi za odreivanje lan 178

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 161. st. 1. i 2. ovog zakonika, na obrazloeni predlog javnog tuioca sud moe odrediti raunarsko pretraivanje ve obraenih linih i drugih podataka i njihovo poreenje sa podacima koji se odnose na osumnjienog i krivino delo.

Naredba o raunarskom pretraivanju podataka lan 179

Posebnu dokaznu radnju iz lana 178. ovog zakonika odreuje sudija za prethodni postupak obrazloenom naredbom.

89

Naredba iz stava 1. ovog lana sadri podatke o osumnjienom, zakonski naziv krivinog dela, opis podataka koje je potrebno raunarski pretraiti i obraditi, oznaenje dravnog organa koji je duan da sprovede pretragu traenih podataka, obim i vreme trajanja posebne dokazne radnje. Raunarsko pretraivanje podataka moe trajati najvie tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza moe se izuzetno produiti jo najvie dva puta u trajanju od po tri meseca. Sprovoenje raunarskog pretraivanja podataka se prekida im prestanu razlozi za njegovu primenu.

Sprovoenje raunarskog pretraivanja podataka lan 180

Naredbu iz lana 179. stav 1. ovog zakonika izvrava policija, Bezbednosno-informativna agencija, Vojnobezbednosna agencija, carinske, poreske ili druge slube ili drugi dravni organ, odnosno pravno lice koje na osnovu zakona vri javna ovlaenja. Po zavretku raunarskog pretraivanja podataka dravni organ, odnosno pravno lice iz stava 1. ovog lana dostavlja sudiji za prethodni postupak izvetaj koji sadri: podatke o vremenu poetka i zavretka raunarskog pretraivanja podataka, podatke koji su pretraeni i obraeni, podatke o slubenom licu koje je sprovelo posebnu dokaznu radnju, opis primenjenih tehnikih sredstava, podatke o obuhvaenim licima i rezultatima primenjenog raunarskog pretraivanja podataka. Sudija za prethodni postupak e izvetaj iz stava 2. ovog lana dostaviti javnom tuiocu.

) Kontrolisana isporuka Uslovi za odreivanje lan 181

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 161. st. 1. i 2. ovog zakonika, Republiki javni tuilac, odnosno javni tuilac posebne nadlenosti moe radi prikupljanja dokaza za postupak i otkrivanja osumnjienih odrediti kontrolisanu isporuku kojom se dozvoljava da, uz znanje i pod nadzorom nadlenih organa, nezakonite ili sumnjive poiljke:

90

1) budu isporuene u okviru teritorije Republike Srbije; 2) uu, preu ili izau sa teritorije Republike Srbije. Javni tuilac iz stava 1. ovog lana naredbom odreuje nain sprovoenja kontrolisane isporuke.

Sprovoenje kontrolisane isporuke lan 182

Kontrolisanu isporuku sprovodi policija i drugi dravni organi koje odredi javni tuilac iz lana 181. stav 1. ovog zakonika. Kontrolisana isporuka iz lana 181. stav 1. taka 2) ovog zakonika se sprovodi uz saglasnost nadlenih organa zainteresovanih drava i na osnovu uzajamnosti, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorima kojima se detaljnije ureuje njen sadraj. Po izvrenju kontrolisane isporuke policija, odnosno drugi dravni organ dostavlja javnom tuiocu izvetaj koji sadri: podatke o vremenu poetka i zavretka kontrolisane isporuke, podatke o slubenom licu koje je sprovelo radnju, opis primenjenih tehnikih sredstava, podatke o obuhvaenim licima i rezultatima primenjene kontrolisane isporuke.

e) Prikriveni islednik Uslovi za odreivanje lan 183

Ako su ispunjeni uslovi iz lana 161. st. 1. i 2. ovog zakonika, na obrazloeni predlog javnog tuioca sud moe odrediti angaovanje prikrivenog islednika ako se korienjem drugih posebnih dokaznih radnji ne mogu prikupiti dokazi za krivino gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno oteano.

Naredba o angaovanju prikrivenog islednika lan 184

91

Posebnu dokaznu radnju angaovanja prikrivenog islednika odreuje sudija za prethodni postupak obrazloenom naredbom. Naredba iz stava 1. ovog lana sadri podatke o licima i grupi prema kojima se primenjuje, opis moguih krivinih dela, nain, obim, mesto i trajanje posebne dokazne radnje. U naredbi moe biti odreeno da prikriveni islednik moe upotrebiti tehnika sredstva za fotografisanje ili tonsko, optiko ili elektronsko snimanje. Angaovanje prikrivenog islednika traje koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najdue godinu dana. Na obrazloen predlog javnog tuioca sudija za prethodni postupak moe produiti trajanje posebne dokazne radnje za najdue est meseci. Angaovanje prikrivenog islednika se prekida im prestanu razlozi za njegovu primenu.

Odreivanje prikrivenog islednika lan 185

Prikrivenog islednika pod pseudonimom ili ifrom odreuje ministar nadlean za unutranje poslove, direktor Bezbednosno-informativne agencije ili direktor Vojnobezbednosne agencije, odnosno lice koje oni ovlaste. Prikriveni islednik je, po pravilu, ovlaeno slubeno lice organa unutranjih poslova, Bezbednosnoinformativne agencije ili Vojnobezbednosne agencije, a ako to zahtevaju posebne okolnosti sluaja i drugo lice, koje moe biti i strani dravljanin. Radi zatite identiteta prikrivenog islednika, nadleni organi mogu izmeniti podatke u bazama podataka i izdati line isprave sa izmenjenim podacima. Ovi podaci predstavljaju tajne podatke. Zabranjeno je i kanjivo da prikriveni islednik podstrekava na izvrenje krivinog dela.

Dostavljanje izvetaja i materijala lan 186

Prikriveni islednik u toku angaovanja podnosi periodine izvetaje svom neposrednom stareini.

92

Po zavretku angaovanja prikrivenog islednika stareina iz stava 1. ovog lana dostavlja sudiji za prethodni postupak fotografije, optike, tonske ili elektronske snimke, prikupljenu dokumentaciju i sve pribavljene dokaze i izvetaj koji sadri: vreme poetka i zavretka angaovanja prikrivenog islednika; ifru ili pseudonim prikrivenog islednika; opis primenjenih postupaka i tehnikih sredstava; podatke o licima obuhvaenim posebnom dokaznom radnjom i opis postignutih rezultata. Sudija za prethodni postupak e materijal i izvetaj iz stava 2. ovog lana dostaviti javnom tuiocu.

Ispitivanje prikrivenog islednika kao svedoka lan 187

Prikriveni islednik se pod ifrom ili pseudonimom moe izuzetno ispitati u krivinom postupku kao svedok. Ispitivanje e se obaviti tako da se strankama i braniocu ne otkrije istovetnost prikrivenog islednika. Prikriveni islednik se poziva preko stareine (lan 186. stav 1.) koji neposredno pre ispitivanja svojom izjavom pred sudom potvruje istovetnost prikrivenog islednika. Podaci o istovetnosti prikrivenog islednika koji se ispituje kao svedok predstavljaju tajne podatke. Sudska odluka se ne moe zasnivati iskljuivo ili u odluujuoj meri na iskazu prikrivenog islednika.

Glava VIII MERE ZA OBEZBEENJE PRISUSTVA OKRIVLJENOG I ZA NESMETANO VOENJE KRIVINOG POSTUPKA
1. Osnovne odredbe Vrste mera lan 188
Mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeenje njegovog prisustva i za nesmetano voenje krivinog postupka su:

93

1) poziv; 2) dovoenje; 3) zabrana prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem; 4) zabrana naputanja boravita; 5) jemstvo; 6) zabrana naputanja stana; 7) pritvor.

Opti uslovi za odreivanje mera lan 189

Prilikom odreivanja mera iz lana 188. ovog zakonika, organ postupka e voditi rauna da se ne primenjuje tea mera ako se ista svrha moe postii blaom merom. U sluaju potrebe, organ postupka moe odrediti dve ili vie mera iz stava 1. ovog lana. Mera iz stava 1. ovog lana ukinue se i po slubenoj dunosti kad prestanu razlozi zbog kojih je odreena, odnosno zamenie se drugom blaom merom kad za to nastupe uslovi.

Kontrola potovanja zabrane naputanja stana lan 190

Sud moe naloiti da se prema okrivljenom kome je odreena mera iz lana 188. taka 6) ovog zakonika primeni elektronski nadzor radi kontrolisanja potovanja ogranienja koja su odreena. Ureaj za lociranje - odailja, na zglob ruke ili noge okrivljenog, odnosno na drugi nain privruje struno lice, koje pri tom okrivljenom daje detaljna uputstva o nainu rada ureaja. Struno lice rukuje ureajem kojim se daljinski prati kretanje okrivljenog i njegov poloaj u prostoru - prijemnik.

94

Elektronski nadzor obavlja organ dravne uprave nadlean za izvrenje krivinih sankcija ili drugi dravni organ odreen zakonom.

2. Odreene mere a) Poziv Sadraj poziva lan 191

Prisustvo okrivljenog u krivinom postupku obezbeuje se njegovim pozivanjem. Poziv okrivljenom upuuje javni tuilac ili sud. Okrivljeni se poziva dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva koji sadri: naziv organa postupka koji poziva, ime i prezime okrivljenog, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret, mesto gde okrivljeni ima da doe, dan i as kad treba da doe, naznaenje da se poziva u svojstvu okrivljenog i upozorenje da e u sluaju nedolaska prema njemu biti odreena tea mera iz lana 188. ovog zakonika, slubeni peat i ime i prezime javnog tuioca, odnosno sudije koji poziva.

Prava i dunosti okrivljenog lan 192

Kad se okrivljeni prvi put poziva, pouie se u pozivu o pravu da uzme branioca i da branilac moe prisustvovati njegovom sasluanju, o dunosti iz lana 70. taka 2) ovog zakonika i o pravilima o dostavljanju okrivljenom (lan 246. st. 1. i 2.). Ako okrivljeni nije u stanju da se odazove pozivu usled bolesti ili druge neotklonjive smetnje, sasluae se u mestu gde se nalazi ili e se obezbediti njegov prevoz do zgrade organa postupka ili drugog mesta gde se radnja preduzima.

Pozivanje uesnika u postupku lan 193

95

Pre podizanja optunice javni tuilac poziva svedoka, vetaka ili drugog uesnika u postupku, a ako javni tuilac to ne uini, na zahtev okrivljenog i njegovog branioca, pozivanje vri sudija za prethodni postupak. Posle podizanja optunice, uesnika u postupku iz stava 1. ovog lana poziva sud, ako je odredio njegovo ispitivanje ili stranke i branilac, ako preuzmu obavezu da to uine. Kada se maloletno lice koje nije navrilo 16 godina poziva u svojstvu svedoka, pozivanje se vri preko njegovih roditelja, odnosno zakonskih zastupnika, osim ako to nije mogue zbog potrebe da se hitno postupa ili zbog drugih opravdanih razloga. Uesnik u postupku koji izbegava da primi poziv moe se kazniti novano do 150.000 dinara. Reenje o novanom kanjavanju donosi sud. O albi protiv reenja iz stava 4. ovog lana odluuje vee. alba ne zadrava izvrenje reenja. Odredba stava 4. ovog lana ne primenjuje se na maloletno lice.

Pozivanje javnim oglasom lan 194

Ako raspolae osnovima sumnje o krivinom delu, organ postupka moe putem javnog oglasa objavljenim u sredstvima javnog informisanja pozvati lica koja imaju saznanja o uiniocu i okolnostima dogaaja da se jave.

b) Dovoenje Naredba za dovoenje lan 195

Javni tuilac ili sud moe izdati naredbu da se okrivljeni dovede: 1) ako uredno pozvani okrivljeni ne doe, a svoj izostanak ne opravda;

96

2) ako se nije moglo izvriti uredno dostavljanje poziva, a iz okolnosti oigledno proizlazi da okrivljeni izbegava prijem poziva; 3) ako je doneto reenje o pritvoru. Naredba iz stava 1. ovog lana izdaje se pismeno. Naredba sadri: ime i prezime okrivljenog koji se ima dovesti, mesto i godinu roenja, zakonski naziv krivinog dela koje mu se stavlja na teret uz navoenje odredbe krivinog zakona, razlog zbog koga se nareuje dovoenje, slubeni peat i potpis javnog tuioca ili sudije koji nareuje dovoenje.

Izvrenje naredbe za dovoenje lan 196

Naredbu iz lana 195. stav 1. ovog zakonika izvrava policija. Ovlaeno slubeno lice policije kome je povereno izvrenje naredbe iz lana 195. stav 1. ovog zakonika predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da s njim poe. Ako okrivljeni to odbije, dovee ga prinudno. Naredbu iz lana 195. stav 1. ovog zakonika za dovoenje pripadnika policije, vojnih lica, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobavetajne agencije ili pripadnika slube za obezbeenje zavoda u kojem su smetena lica liena slobode izvrava njihova komanda, odnosno zavod.

v) Zabrana prilaenja, sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem Uslovi za odreivanje lan 197
Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao ometati postupak uticanjem na oteenog, svedoke, sauesnike ili prikrivae ili bi mogao ponoviti krivino delo, dovriti pokuano krivino delo ili uiniti krivino delo kojim preti, sud moe zabraniti okrivljenom prilaenje, sastajanje ili komuniciranje sa odreenim licem.

97

Uz meru iz stava 1. ovog lana sud moe okrivljenom naloiti da se povremeno javlja policiji, povereniku iz organa dravne uprave nadlenog za izvrenje krivinih sankcija ili drugom dravnom organu odreenom zakonom.

Odluivanje o meri lan 198

O odreivanju mere iz lana 197. ovog zakonika odluuje sud na predlog javnog tuioca, a posle potvrivanja optunice i po slubenoj dunosti. U toku istrage obrazloeno reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju mere iz stava 1. ovog lana donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optunice predsednik vea, a na glavnom pretresu vee. Ako meru nije predloio javni tuilac, a postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, pre donoenja odluke e se zatraiti miljenje javnog tuioca. Okrivljeni e se u reenju o izricanju mere iz stava 1. ovog lana upozoriti da se prema njemu moe odrediti tea mera (lan 188.) ako prekri izreenu zabranu. Reenje se dostavlja i licu u odnosu na koje je okrivljenom odreena mera. Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude, odnosno do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode. Sud je duan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano. Protiv reenja kojim se odreuje, produava ili ukida mera iz stava 1. ovog lana stranke i branilac mogu izjaviti albu. Javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje mere. alba ne zadrava izvrenje reenja. Kontrolu primene mere iz stava 1. ovog lana vri policija.

g) Zabrana naputanja boravita Uslovi za odreivanje lan 199

98

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, sakriti se, otii u nepoznato mesto ili u inostranstvo, sud moe zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti mesto boravita ili teritoriju Republike Srbije. Uz meru iz stava 1. ovog lana, okrivljenom moe biti zabranjeno poseivanje odreenih mesta ili naloeno da se povremeno javlja odreenom dravnom organu ili privremeno oduzeta putna isprava ili vozaka dozvola. Merama iz st. 1. i 2. ovog lana ne moe se ograniiti pravo okrivljenog da ivi u svom stanu, da se nesmetano via sa lanovima porodice, bliskim srodnicima i svojim braniocem.

Odluivanje o meri lan 200

O odreivanju mera iz lana 199. st. 1. i 2. ovog zakonika odluuje sud na predlog javnog tuioca, a posle potvrivanja optunice i po slubenoj dunosti. O odreivanju mere sud obavetava ministarstvo nadleno za unutranje poslove. U toku istrage obrazloeno reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju mere iz stava 1. ovog lana donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optunice predsednik vea, a na glavnom pretresu vee. Ako meru nije predloio javni tuilac, a postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, pre donoenja odluke e se zatraiti miljenje javnog tuioca. Okrivljeni e se u reenju o odreivanju mere iz stava 1. ovog lana upozoriti da se protiv njega moe odrediti tea mera (lan 188.) ako prekri izreenu zabranu. Ako okrivljeni iz stava 3. ovog lana ima neodlonu potrebu da putuje u inostranstvo sud moe odrediti da mu se vrati putna isprava, ukoliko postavi punomonika za prijem pote u Republici Srbiji i obea da e se na svaki poziv suda odazvati, ili poloi jemstvo. Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude, odnosno do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode. Sud je duan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.

99

Protiv reenja kojim se odreuje, produava ili ukida mera iz stava 1. ovog lana stranke i branilac mogu izjaviti albu. Javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje mere. alba ne zadrava izvrenje reenja.

Privremeno oduzimanje vozake dozvole lan 201

Privremeno oduzimanje vozake dozvole moe se odrediti i kao samostalna mera ako se postupak vodi zbog: 1) krivinog dela u vezi sa ijim izvrenjem ili pripremanjem je korieno motorno vozilo; 2) krivinog dela ugroavanja javnog saobraaja koje je uinjeno sa umiljajem. Vreme za koje je vozaka dozvola oduzeta okrivljenom uraunae se u izreenu kaznu oduzimanja vozake dozvole ili meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom. Odredbe lana 200. stava 2. i st. 4. do 6. ovog zakonika shodno se primenjuju prilikom odreivanja mere iz stava 1. ovog lana.

d) Jemstvo Uslovi za odreivanje lan 202

Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor ili je ve u pritvoru zbog postojanja razloga propisanih u lanu 211. stav 1. ta. 1) i 4) ovog zakonika, moe se ostaviti na slobodi, odnosno moe se pustiti na slobodu, ako on lino ili neko drugi za njega prui jemstvo da do kraja postupka nee pobei i ako sam okrivljeni, pred sudom pred kojim se vodi postupak, da obeanje da se nee kriti i da bez odobrenja suda nee napustiti boravite. Jemstvo uvek glasi na novani iznos koji sud odreuje s obzirom na stepen opasnosti od bekstva, line i porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica koje daje jemstvo.

100

Sadrina jemstva lan 203

Jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari vee vrednosti koje se lako mogu unoviti i uvati ili u stavljanju hipoteke za iznos jemstva na nepokretna dobra lica koje daje jemstvo ili u linoj obavezi jednog ili vie lica da e u sluaju da okrivljeni prekri obeanje iz lana 202. stav 1. ovog zakonika, platiti utvreni iznos jemstva.

Predlaganje jemstva lan 204

Predlog za odreivanje jemstva mogu podneti stranke i branilac ili lice koje za okrivljenog daje jemstvo. Ako smatra da su ispunjeni uslovi iz lana 202. ovog zakonika, sud moe i bez predloga, a nakon pribavljenog miljenja stranaka, odrediti novani iznos koji u konkretnom sluaju moe biti poloen kao jemstvo. Odluka o tome donosi se u reenju o odreivanju pritvora ili u posebnom reenju ako se okrivljeni ve nalazi u pritvoru.

Odluivanje o jemstvu lan 205

U toku istrage obrazloeno reenje o odreivanju, oduzimanju ili ukidanju jemstva donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optunice predsednik vea, a na glavnom pretresu vee. Ako jemstvo nije predloio javni tuilac, a postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, sud e pre donoenja odluke zatraiti miljenje javnog tuioca. Protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje jemstva ili reenja iz stava 1. ovog lana albu mogu izjaviti lica iz lana 204. stav 1. ovog zakonika. alba ne zadrava izvrenje reenja.

Oduzimanje jemstva
101

lan 206
Ako okrivljeni prekri obeanje iz lana 202. stav 1. ovog zakonika, sud e reenjem oduzeti vrednost koja je data kao jemstvo u korist budeta Republike Srbije. Prema okrivljenom iz stava 1. ovog lana odredie se pritvor.

Ukidanje jemstva lan 207

Prema okrivljenom za koga je poloeno jemstvo, odredie se pritvor ako na uredan poziv ne doe, a izostanak ne opravda ili ako se pojavi drugi razlog za odreivanje pritvora. U sluaju iz stava 1. ovog lana, jemstvo se ukida reenjem, poloeni novani iznos, dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari vraaju se, a hipoteka se skida. Na isti nain e se postupiti i kad se krivini postupak pravnosnano okona reenjem o obustavi postupka ili odbijanju optube ili presudom. Ako je presudom izreena krivina sankcija koja se sastoji u lienju slobode, jemstvo se ukida tek kad osueni pone da izdrava krivinu sankciju.

) Zabrana naputanja stana Uslovi za odreivanje lan 208

Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni mogao pobei, ili okolnosti predviene u lanu 211. stav 1. ta. 1), 3) i 4) ovog zakonika, sud moe zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odrediti uslove pod kojima e boraviti u stanu, kao to su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan. Izuzetno od stava 1. ovog lana, okrivljeni moe i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lice sa kojim ivi u stanu,

102

odnosno radi izbegavanja ili spreavanja ozbiljne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu veeg obima. Okrivljeni je duan da o naputanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadlenog za izvrenje krivinih sankcija.

Odluivanje o meri lan 209

O odreivanju mere iz lana 208. stav 1. ovog zakonika odluuje sud na predlog javnog tuioca, a posle potvrivanja optunice i po slubenoj dunosti. U toku istrage obrazloeno reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju mere iz stava 1. ovog lana donosi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optunice vee. Ako meru nije predloio javni tuilac, a postupak se vodi za krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, sud e pre donoenja odluke zatraiti miljenje javnog tuioca. Okrivljeni e se u reenju o izricanju mere iz stava 1. ovog lana upozoriti da se protiv njega moe odrediti pritvor ako prekri izreenu zabranu. Mera iz stava 1. ovog lana moe trajati dok za to postoji potreba, a najdue do pravnosnanosti presude, odnosno do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode. Sud je duan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano. Protiv reenja kojim se odreuje, produava ili ukida mera iz stava 1. ovog lana stranke i branilac mogu izjaviti albu. Javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje mere. alba ne zadrava izvrenje reenja.

e) Pritvor a. Osnovne odredbe Osnovna pravila o odreivanju pritvora lan 210

103

Pritvor se moe odrediti samo pod uslovima predvienim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne moe ostvariti drugom merom. Dunost je svih organa koji uestvuju u krivinom postupku i organa koji im pruaju pravnu pomo da trajanje pritvora svedu na najkrae neophodno vreme i da postupaju sa naroitom hitnou ako se okrivljeni nalazi u pritvoru. U toku celog postupka pritvor e se ukinuti im prestanu razlozi na osnovu kojih je bio odreen.

Razlozi za odreivanje pritvora lan 211

Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo ako: 1) se krije ili se ne moe utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuenog oigledno izbegava da doe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; 2) postoje okolnosti koje ukazuju da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove krivinog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da e ometati postupak uticanjem na svedoke, sauesnike ili prikrivae; 3) osobite okolnosti ukazuju da e u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivino delo ili dovriti pokuano krivino delo ili uiniti krivino delo kojim preti; 4) je za krivino delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivino delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a nain izvrenja ili teina posledice krivinog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje moe ugroziti nesmetano i pravino voenje krivinog postupka. U sluaju iz stava 1. taka 1) ovog lana, pritvor koji je odreen samo zbog toga to se ne moe utvrditi istovetnost lica traje dok se ova istovetnost ne utvrdi, a pritvor koji je odreen samo zbog toga to optueni oigledno izbegava da doe na glavni pretres moe trajati do objavljivanja

104

presude. U sluaju iz stava 1. taka 2) ovog lana, pritvor e se ukinuti im se obezbede dokazi zbog kojih je pritvor odreen. Kad izrekne presudu na kaznu zatvora ispod pet godina, sud moe optuenom koji se brani sa slobode odrediti pritvor ako postoje razlozi iz stava 1. ta. 1) i 3) ovog lana, a optuenom koji se nalazi u pritvoru ukinue pritvor, ako za pritvor vie ne postoje razlozi zbog kojih je bio odreen.

Odluivanje o pritvoru lan 212

O odreivanju pritvora odluuje sud na predlog javnog tuioca, a posle potvrivanja optunice i po slubenoj dunosti. Pre donoenja odluke iz stava 1. ovog lana sud e sasluati okrivljenog o razlozima za odreivanje pritvora. Sasluanju mogu da prisustvuju javni tuilac i branilac. Sud je duan da na pogodan nain obavesti javnog tuioca i branioca o vremenu i mestu sasluanja okrivljenog. Sasluanje se moe obaviti i u odsustvu obavetenih lica. Izuzetno od stava 2. ovog lana, odluka o odreivanju pritvora moe se doneti bez sasluanja okrivljenog ako postoje okolnosti iz lana 195. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika ili opasnost od odlaganja. Ako je pritvor odreen u skladu sa stavom 4. ovog lana, sud e u roku od 48 asova od asa hapenja sasluati okrivljenog u skladu sa odredbama st. 2. i 3. ovog lana. Nakon sasluanja, sud e odluiti da li e odluku o odreivanju pritvora ostaviti na snazi ili ukinuti pritvor.

Reenje o odreivanju pritvora lan 213

Pritvor se odreuje reenjem nadlenog suda.

105

Reenje o odreivanju pritvora sadri: ime i prezime lica koje se pritvara, krivino delo za koje se ono okrivljuje, zakonski osnov za pritvor, vreme na koje je odreen pritvor, vreme hapenja, pouku o pravu na albu, obrazloenje osnova i razloga za odreivanje pritvora, slubeni peat i potpis sudije koji odreuje pritvor. Reenje o pritvoru predaje se okrivljenom u asu hapenja, a najkasnije u roku od 12 asova od asa pritvaranja. U spisima se mora naznaiti dan i as hapenja okrivljenog i predaje reenja.

Pritvor u istrazi lan 214

Pritvor u istrazi moe se odrediti, produiti ili ukinuti reenjem sudije za prethodni postupak ili vea (lan 21. stav 4.). Reenje o produenju ili ukidanju pritvora donosi se po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka i branioca. Protiv reenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti albu veu (lan 21. stav 4.). alba, reenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veu. alba ne zadrava izvrenje reenja. Odluka o albi donosi se u roku od 48 asova.

Trajanje pritvora u istrazi lan 215

Na osnovu reenja sudije za prethodni postupak, okrivljeni se moe zadrati u pritvoru najvie tri meseca od dana lienja slobode. Sudija za prethodni postupak duan je da i bez predloga stranaka i branioca, po isteku svakih 30 dana ispita da li jo postoje razlozi za pritvor i da donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora. Vee neposredno vieg suda (lan 21. stav 4.) moe, na obrazloeni predlog javnog tuioca, iz vanih razloga produiti pritvor najvie za jo tri meseca. Protiv ovog reenja dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.

106

Ako se do isteka roka iz st. 1. i 2. ovog lana ne podigne optunica, okrivljeni e se pustiti na slobodu.

Pritvor nakon podizanja optunice lan 216

Od predaje optunice sudu pa do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode, pritvor se moe odrediti, produiti ili ukinuti reenjem vea. Reenje o odreivanju, produenju ili ukidanju pritvora donosi se po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka i branioca. Vee je duno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li jo postoje razlozi za pritvor i da donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrivanja optunice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrivanja optunice pa do donoenja prvostepene presude. Ako nakon potvrivanja optunice pritvor bude ukinut zbog toga to nema osnova za sumnju o postojanju krivinog dela, sud e ispitati optunicu u skladu sa lanom 337. ovog zakonika. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana stranke i branilac mogu izjaviti albu, a javni tuilac moe izjaviti albu i protiv reenja kojim je odbijen predlog za odreivanje pritvora. alba, reenje i ostali spisi dostavljaju se odmah veu. alba ne zadrava izvrenje reenja. Pritvor koji je odreen ili produen po odredbama st. 1. do 5. ovog lana moe trajati do upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode, a najdue dok ne istekne vreme trajanja krivine sankcije izreene u prvostepenoj presudi.

b. Postupanje sa pritvorenicima Osnovna pravila lan 217

107

U toku pritvora ne sme se vreati linost i dostojanstvo pritvorenika. Prema pritvoreniku se mogu primenjivati samo ona ogranienja koja su potrebna da se spree bekstvo, podstrekavanje drugih lica da unite, sakriju, izmene ili falsifikuju dokaze ili tragove krivinog dela i neposredni ili posredni kontakti pritvorenika usmereni na uticanje na svedoke, sauesnike ili prikrivae. U istoj prostoriji nee biti zatvorena lica razliitog pola. Po pravilu, u istu prostoriju nee se smetati lica za koja postoji sumnja da su uestvovala u izvrenju istog krivinog dela, ni lica koja su na izdravanju krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode sa licima u pritvoru. Lica za koja postoji osnovana sumnja da su izvrila krivino delo u povratu nee se, ako je mogue, smetati u istu prostoriju sa drugim licima lienim slobode na koja bi mogla tetno uticati.

Prava i dunosti pritvorenika lan 218

Pritvorenik ima pravo na neprekidni noni odmor svakog dana u trajanju od najmanje osam asova. Pritvoreniku e se obezbediti kretanje na slobodnom vazduhu u trajanju od najmanje dva asa dnevno. Pritvorenici imaju pravo da nose svoju odeu, da koriste svoju posteljinu i da o svom troku nabavljaju i koriste hranu, knjige, strune publikacije, tampu, pribor za pisanje i crtanje i druge stvari koje odgovaraju njihovim redovnim potrebama, osim predmeta podobnih za nanoenje povreda, naruavanje zdravlja ili pripremu bekstva. Za vreme trajanja istrage, sudija za prethodni postupak moe pritvoreniku reenjem privremeno uskratiti ili ograniiti korienje tampe, ako je verovatno da bi to dovelo do ometanja istrage. Protiv reenja sudije za prethodni postupak dozvoljena je alba veu (lan 21. stav 4.). Pritvorenik se moe obavezati da obavlja radove nune za odravanje istoe u prostoriji u kojoj boravi. Ako pritvorenik to zahteva, sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik vea, uz saglasnost upravnika zavoda, moe dozvoliti da on radi u krugu zavoda na poslovima koji

108

odgovaraju njegovim psihikim i fizikim svojstvima, pod uslovom da to nije tetno za voenje postupka. Za taj rad pritvoreniku pripada naknada koju odreuje upravnik zavoda.

Posete pritvoreniku lan 219

Po odobrenju sudije za prethodni postupak i pod njegovim nadzorom ili nadzorom lica koje on odredi, u granicama kunog reda zavoda, pritvorenika mogu poseivati bliski srodnici, a po njegovom zahtevu - lekar i druga lica. Pojedine posete mogu se zabraniti ako je verovatno da bi one mogle dovesti do ometanja istrage. Protiv reenja sudije za prethodni postupak o zabrani pojedinih poseta pritvorenik moe izjaviti albu veu (lan 21. stav 4.) koja ne zadrava izvrenje reenja. Diplomatsko-konzularni predstavnik drave iji je pritvorenik dravljanin, odnosno predstavnik ovlaene meunarodne organizacije javnopravnog karaktera, ako je u pitanju izbeglica ili lice bez dravljanstva, imaju pravo da u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom i sa znanjem sudije za prethodni postupak obilaze i bez nadzora razgovaraju sa pritvorenikom. O obilasku diplomatskokonzularnog, odnosno predstavnika ovlaene meunarodne organizacije javnopravnog karaktera, sudija za prethodni postupak e obavestiti upravnika zavoda u kojem je okrivljeni pritvoren. Branilac, Zatitnik graana i Komisija za kontrolu izvrenja krivinih sankcija Narodne skuptine, u skladu sa zakonom, kao i predstavnik ovlaene meunarodne organizacije javnopravnog karaktera, u skladu sa potvrenim meunarodnim ugovorom, imaju pravo da nesmetano poseuju pritvorena lica i da sa njima razgovaraju bez prisustva drugih lica. Posle podignute optunice, do pravnosnanosti presude, ovlaenja iz st. 1. i 2. ovog lana vri predsednik vea.

Prepiska sa pritvorenikom lan 220

Pritvorenik se moe dopisivati s licima van zavoda sa znanjem i pod nadzorom sudije za prethodni postupak. Sudija za prethodni postupak moe zabraniti odailjanje i primanje pisama i drugih poiljki

109

ako je verovatno da bi to dovelo do ometanja istrage. Protiv reenja sudije za prethodni postupak pritvorenik moe izjaviti albu veu (lan 21. stav 4.) koja ne zadrava izvrenje reenja. Zabrana iz stava 1. ovog lana se ne odnosi na pisma koja pritvorenik alje meunarodnim sudovima, ovlaenim meunarodnim organizacijama javnopravnog karaktera, Zatitniku graana i domaim organima zakonodavne, sudske i izvrne vlasti ili ih od njih prima, kao i na pisma koja alje svom braniocu ili ih od njega prima. Slanje molbe, pritube ili albe ne moe se zabraniti. Posle podignute optunice, do pravnosnanosti presude, ovlaenja iz st. 1. i 2. ovog lana vri predsednik vea.

Disciplinski prestupi lan 221

Za disciplinske prestupe pritvorenika sudija za prethodni postupak, odnosno predsednik vea moe izrei disciplinsku kaznu ogranienja poseta. Ovo ogranienje ne odnosi se na branioca. Pritvorenik ne moe biti kanjen pre nego to bude obaveten o disciplinskom prestupu koji mu se stavlja na teret, pre nego to mu je pruena prilika da iznese svoju odbranu i pre nego to je sud svestrano ispitao sluaj. Protiv reenja o kazni izreenoj za disciplinski prestup dozvoljena je alba veu (lan 21. stav 4.) u roku od 24 asa od asa prijema reenja. alba ne zadrava izvrenje reenja. Vee e odluiti o albi u roku od osam dana od dana prijema albe.

Nadzor nad pritvorenicima lan 222

Nadzor nad pritvorenicima vri sudija za izvrenje krivinih sankcija ili sudija koga predsednik suda odredi. Sudija iz stava 1. ovog lana je duan da najmanje jednom u 15 dana obie pritvorenike i da se, ako nae za potrebno, i bez prisustva zaposlenih u zavodu obavesti kako se pritvorenici hrane, kako se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa njima postupa. Sudija je duan da o nepravilnostima

110

uoenim prilikom obilaska zavoda bez odlaganja obavesti ministarstvo nadleno za poslove pravosua, kao i Zatitnika graana. Ministarstvo je duno da u roku od 15 dana od dana prijema obavetenja o nepravilnostima obavesti sudiju o merama preduzetim za njihovo otklanjanje. Sudija iz stava 1. ovog lana moe u svako doba da obilazi sve pritvorenike, da sa njima razgovara i da od njih prima pritube. Donoenje podzakonskog propisa

lan 223
Izvrenje mere pritvora blie se ureuje aktom ministra nadlenog za poslove pravosua.

Glava IX ROKOVI
1. Osnovne odredbe Raunanje rokova lan 224
Rokovi predvieni ovim zakonikom ne mogu se produiti, osim kad to zakonik izriito dozvoljava. Ako je u pitanju rok koji je ovim zakonikom odreen radi zatite prava odbrane i drugih procesnih prava okrivljenog, taj rok se moe skratiti ako to zahteva okrivljeni pismeno ili usmeno na zapisnik pred organom postupka. Rokovi se raunaju na asove, dane, mesece i godine. as ili dan kad je dostavljanje ili saoptenje izvreno, odnosno u koji pada dogaaj od kada treba raunati trajanje roka, ne uraunava se u rok, ve se za poetak roka uzima prvi naredni as, odnosno dan. U jedan dan rauna se 24 asa, a mesec se rauna po kalendarskom vremenu.

111

Rokovi odreeni po mesecima, odnosno godinama zavravaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju odgovara danu kad je rok otpoeo. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se zavrava poslednjeg dana tog meseca. Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u subotu ili u nedelju ili u neki drugi dan kad dravni organ nije radio, rok istie protekom prvog narednog radnog dana.

Predaja u roku lan 225

Kad je podnoenje podneska vezano za rok, smatra se da je predat u roku, ako je pre nego to je rok istekao predat onom ko je ovlaen da ga primi. Kad je podnesak upuen preko pote preporuenom poiljkom ili telegrafskim putem, dan predaje poti smatra se kao dan predaje onome kome je upuen. Predaja vojnoj poti u mestima gde ne postoji redovna pota smatra se kao predaja poti preporuenom poiljkom. Kada je podnesak upuen elektronskim putem, dan i as kada je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je podnesak upuen smatra se kao dan predaje onome kome je upuen. Okrivljeni koji se nalazi u pritvoru moe podnesak koji je vezan za rok dati i usmeno na zapisnik kod suda koji vodi postupak ili ga predati preko zavoda, a lice koje se nalazi na izdravanju krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode moe takav podnesak predati preko zavoda u kojem je smeteno. Dan kad je sastavljen takav zapisnik, odnosno kad je podnesak predat preko zavoda, smatra se kao dan predaje organu koji je nadlean da ga primi. Zavod izdaje okrivljenom potvrdu o predaji podneska. Ako je podnesak koji je vezan za rok, zbog neznanja ili oigledne omake podnosioca, predat ili upuen nenadlenom javnom tuiocu ili sudu pre isteka roka, pa nadlenom javnom tuiocu ili sudu stigne posle isteka roka, smatrae se da je na vreme podnesen.

2. Povraaj u preanje stanje Razlozi za povraaj u preanje stanje

112

lan 226
Povraaj u preanje stanje moe traiti: 1) okrivljeni koji iz opravdanog razloga nije mogao da doe na roite na kojem se odluuje o sporazumu iz lana 313. stav 1. i lana 320. stav 1. ovog zakonika ili propusti rok za izjavu albe protiv presude ili reenja koje odgovara presudi; 2) oteeni, oteeni kao tuilac ili privatni tuilac koji iz opravdanog razloga nije mogao da blagovremeno obavesti sud o promeni adrese prebivalita ili boravita ili da doe na pripremno roite, glavni pretres ili roite iz lana 505. stav 1. ovog zakonika (lan 52. stav 4, lan 61. stav 2. i lan 67.); 3) privatni tuilac koji iz opravdanog razloga propusti rok za ispravljanje nedostataka u privatnoj tubi ili za prikupljanje dokaza (lan 333. stav 3, lan 337. stav 5. i lan 501. st. 2. i 7.).

Molba za povraaj u preanje stanje lan 227

Molba za povraaj u preanje stanje podnosi se u roku od osam dana od dana prestanka smetnje. Okrivljeni koji je propustio rok za albu protiv presude ili reenja koje odgovara presudi duan je da uz molbu istovremeno preda i albu. Molba iz stava 2. ovog lana ne zadrava, po pravilu, izvrenje presude ili reenja koje odgovara presudi, ali sud nadlean za odluivanje o molbi moe odluiti da se izvrenje odloi do donoenja odluke o molbi. Posle proteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje.

Odluivanje o molbi za povraaj u preanje stanje lan 228

113

O molbi za povraaj u preanje stanje odluuje predsednik vea ili sudija pojedinac koji je doneo presudu ili reenje koje se pobija albom, odnosno reenje o obustavi postupka ili presudu kojom se optuba odbija, a o molbi za povraaj u preanje stanje odluuje vee (lan 21. stav 4.) koje je donelo reenje o odbijanju optube. Protiv reenja kojim se dozvoljava povraaj u preanje stanje nije dozvoljena alba. Kad je okrivljeni izjavio albu na reenje kojim se ne dozvoljava povraaj u preanje stanje, sud je duan da ovu albu, zajedno sa albom protiv presude ili reenja koje odgovara presudi, kao i sa odgovorom na albu i svim spisima, dostavi neposredno viem sudu na odluivanje.

Glava X PODNESCI I ZAPISNICI

1. Podnesci Osnovna pravila o podnoenju lan 229
Optuba, predlog, pravni lek i druga izjava ili saoptenje podnosi se pismeno ili se daje usmeno na zapisnik. Podnesak iz stava 1. ovog lana mora biti razumljiv i sadrati sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti. Ako u ovom zakoniku nije drugaije odreeno, organ postupka e podnosioca podneska koji je nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati pozvati da podnesak ispravi, odnosno dopuni, a ako on to ne uini u odreenom roku, podnesak e odbaciti. U pozivu za ispravku, odnosno dopunu podneska podnosilac e se upozoriti na posledice proputanja.

114

Podnesak koji se po ovom zakoniku dostavlja protivnoj stranci predaje se organu postupka u dovoljnom broju primeraka za taj organ i drugu stranku. Ako ovakav podnesak nije predat u dovoljnom broju primeraka, umnoie se o troku podnosioca.

Elektronski podnesak lan 230

Podnesak koji se prema ovom zakoniku sastavlja u pisanom obliku i potpisuje, moe se podneti u obliku elektronskog dokumenta koji je snabdeven elektronskim potpisom podnosioca (elektronski podnesak). Elektronski podnesak dostavlja se organu postupka putem elektronske pote na adresu elektronske pote koja je od strane organa postupka odreena za prijem elektronskih podnesaka ili drugim elektronskim putem, u skladu sa zakonom. Organ postupka koji je primio elektronski podnesak bez odlaganja podnosiocu potvruje elektronskim putem prijem podneska. Ako podnosilac ne primi potvrdu prijema, smatra se da elektronski podnesak nije poslat. O elektronskom podnesku organ postupka sastavlja slubenu beleku. U sluaju nerazumljivog ili nepotpunog podneska postupie se u skladu sa lanom 229. st. 3. i 4. ovog zakonika. Nain podnoenja i postupanje sa elektronskim podnescima blie se ureuje Sudskim poslovnikom.

Kanjavanje podnosioca lan 231

Organ postupka je duan da svoj ugled i ugled stranaka i drugih uesnika u postupku zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Sud e kazniti novanom kaznom do 100.000 dinara okrivljenog, branioca, punomonika, zakonskog zastupnika, oteenog, privatnog tuioca ili oteenog kao tuioca koji u podnesku vrea taj organ ili

115

uesnika u postupku. O kanjavanju advokata obavetava se nadlena advokatska komora, uz obavezu obavetavanja suda o preduzetim merama. Odluku o novanom kanjavanju iz stava 2. ovog lana donosi sud. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje vee. alba ne zadrava izvrenje reenja. Ako javni tuilac ili lice koje ga zamenjuje u podnesku vrea drugog uesnika u postupku, sud e o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca i Dravno vee tuilaca.

2. Zapisnici a) Osnovne odredbe Beleenje radnji lan 232

O svakoj radnji preduzetoj u toku postupka sastavie se zapisnik istovremeno sa preduzimanjem radnje, a ako to nije moguno, onda neposredno posle toga. Zapisnik pie zapisniar. Samo kad se radnja preduzima van slubenih prostorija organa postupka, a zapisniar se ne moe obezbediti, zapisnik moe pisati lice koje preduzima radnju. Kad zapisnik pie zapisniar, zapisnik se sastavlja na taj nain to lice koje preduzima radnju kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik. Licu koje se sasluava, odnosno ispituje moe se dozvoliti da samo kazuje odgovore u zapisnik. U sluaju zloupotrebe, ova mogunost mu se moe uskratiti. Izuzetno od stava 1. ovog lana, o izjavama lica koje su vane za preduzimanje krivinog gonjenja ili drugim radnjama preduzetim u predistranom postupku sastavlja se slubena beleka u koju se pored bitne sadrine izjave ili radnje unose i podaci iz lana 233. stav 1. ovog zakonika.

Sadraj zapisnika lan 233

116

U zapisnik se unosi naziv organa postupka pred kojim se preduzima radnja, mesto gde se preduzima radnja, dan i as kad je radnja zapoeta i zavrena, imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstvu prisustvuju, kao i naznaenje krivinog predmeta po kom se preduzima radnja. Zapisnik treba da sadri bitne podatke o toku i sadrini preduzete radnje. U zapisnik se u obliku pripovedanja belei samo bitna sadrina datih iskaza i izjava. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Kad organ postupka oceni da je potrebno ili na zahtev stranaka ili branioca, u zapisnik e se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. U sluaju zloupotrebe, ovo pravo im se moe uskratiti. Ako su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to e se naznaiti u zapisniku, a oduzete stvari e se prikljuiti zapisniku ili e se navesti gde se nalaze na uvanju. Prilikom preduzimanja radnje kao to je uviaj, uzimanje uzorka, pretresanje ili prepoznavanje, u zapisnik e se uneti i podaci koji su vani s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veliina predmeta ili tragova, stavljanje oznake na predmetima i dr.), a ako su napravljene skice, crtei, planovi, fotografije, filmski ili drugi tehniki snimci - to e se navesti u zapisniku i prikljuiti zapisniku.

Nain voenja zapisnika lan 234

Zapisnik se mora voditi uredno. U njemu se ne sme nita izbrisati, dodati ili menjati. Precrtana mesta moraju ostati itka. Sva preinaenja, ispravke i dodaci unose se na kraju zapisnika i moraju biti overeni od strane lica koja potpisuju zapisnik.

Utvrivanje verodostojnosti zapisnika lan 235

Sasluano, odnosno ispitano lice, lica koja obavezno prisustvuju radnjama u postupku, kao i stranke, branilac i oteeni ako su prisutni, imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita.

117

Na to je duno da ih upozori lice koje preduzima radnju, a u zapisniku e se naznaiti da li je upozorenje uinjeno i da li je zapisnik proitan. Zapisnik e se uvek proitati ako nije bilo zapisniara, i to e se naznaiti u zapisniku. Zapisnik potpisuje sasluano, odnosno ispitano lice, a ako se zapisnik sastoji od vie listova, sasluano, odnosno ispitano lice potpisuje svaki list. Nepismeno lice umesto potpisa stavlja otisak kaiprsta desne ruke, a zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime. Ako se usled nemogunosti da se stavi otisak desnog kaiprsta stavlja otisak nekog drugog prsta ili otisak prsta leve ruke, u zapisniku e se naznaiti od kojeg je prsta i sa koje ruke uzet otisak. Ako sasluano, odnosno ispitano lice nema obe ruke - proitae zapisnik, a ako je nepismeno zapisnik e mu se proitati, i to e se zabeleiti u zapisniku. Ako sasluano, odnosno ispitano lice odbije da potpie zapisnik ili da stavi otisak prsta, zabeleie se to u zapisniku i navee se razlog odbijanja. Na kraju zapisnika potpisae se prevodilac ili tuma, ako ih je bilo, svedoci ije je prisustvo obavezno pri preduzimanju dokaznih radnji, a pri pretresanju i dralac stana i druge prostorije ili lice koje se pretresa. Ako zapisnik ne pie zapisniar (lan 232. stav 2.), zapisnik potpisuju lica koja prisustvuju radnji. Ako takvih lica nema ili nisu u stanju da shvate sadrinu zapisnika, zapisnik potpisuju dva svedoka, osim ako nije mogue da se obezbedi njihovo prisustvo. Ako se radnja nije mogla obaviti bez prekida, u zapisniku e se naznaiti dan i as kad je nastao prekid, kao i dan i as kad se radnja nastavlja. Ako je bilo prigovora u pogledu sadrine zapisnika, ti prigovori e se navesti u zapisniku. Zapisnik na kraju potpisuje lice koje je preduzelo radnju i zapisniar.

Tonsko ili optiko snimanje lan 236

118

Organ postupka moe odrediti da se izvoenje dokazne ili druge radnje snimi pomou ureaja za tonsko ili optiko snimanje. Sasluanje okrivljenog i ispitivanje svedoka i vetaka u postupku za krivina dela iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika obavezno se tonski snima. O snimanju radnje iz stava 1. ovog lana organ postupka e prethodno obavestiti lice koje uestvuje u radnji. Tonsko ili optiko snimanje se moe vriti na glavnom pretresu samo ako za pojedini glavni pretres to odobri predsednik vea. Ako je snimanje na glavnom pretresu odobreno, vee moe iz opravdanih razloga odluiti da se pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju. Glavni pretres na kojem se raspravlja o delima iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika obavezno se tonski snima. Snimak iz stava 1. ovog lana mora da sadri podatke iz lana 233. stav 1. ovog zakonika, podatke potrebne za identifikaciju lica ija se izjava snima i podatak u kom svojstvu se sasluava, odnosno ispituje, kao i podatke o trajanju snimka. Kad se snimaju izjave vie lica, mora se obezbediti da se iz snimka moe jasno razaznati ko je dao izjavu. Na zahtev sasluanog, odnosno ispitanog lica, snimak e se odmah reprodukovati, a ispravke ili objanjenja tog lica e se snimiti. U zapisnik o dokaznoj ili drugoj radnji ili glavnom pretresu unee se da je izvreno snimanje, ko je snimanje izvrio, da je lice koje se sasluava, odnosno ispituje prethodno obaveteno o snimanju, da je snimak reprodukovan i gde se snimak uva, ako nije priloen spisima predmeta. Javni tuilac ili sud moe odrediti da se snimak u celini ili delimino prepie. U tom sluaju on e prepis pregledati, overiti i prikljuiti zapisniku o preduzimanju dokazne ili druge radnje. Snimak se uva u javnom tuilatvu ili sudu do vremena do kog se uva i krivini spis. Javni tuilac ili sud moe dozvoliti da uesnici postupka koji imaju opravdan interes, pomou ureaja za tonsko ili optiko snimanje, snime izvoenje dokazne ili druge radnje ili glavnog pretresa.

119

Osim za potrebe postupka, snimci iz st. 1. do 9. ovog lana u pravnosnano okonanim postupcima mogu se javno prikazati u strune i naune svrhe. U tom sluaju istovetnost stranaka i uesnika snimljene radnje mora biti prikrivena.

Izdvajanje zapisnika i obavetenja lan 237

Kada je u ovom zakoniku propisano da odreeni dokaz ne moe biti korien u krivinom postupku ili da se na njemu ne moe zasnovati sudska odluka, sudija za prethodni postupak e po slubenoj dunosti ili na predlog stranaka i branioca doneti reenje o izdvajanju zapisnika o ovim radnjama iz spisa odmah, a najkasnije do zavretka istrage. Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja, izdvojeni zapisnici se stavljaju u poseban zapeaeni omot i uvaju kod sudije za prethodni postupak odvojeno od ostalih spisa i ne mogu se razgledati niti se mogu koristiti u postupku. Nakon pravnosnanog okonanja krivinog postupka sa izdvojenim zapisnicima se postupa u skladu sa lanom 84. st. 2. i 3. ovog zakonika. Posle zavrene istrage, sudija za prethodni postupak e postupiti po odredbama st. 1. i 2. ovog lana i u pogledu svih obavetenja koja su, u smislu lana 282. stav 1. taka 2) i stav 4. i lana 288. ovog zakonika, javnom tuiocu i policiji, dali graani, osim zapisnika iz lana 289. stav 4. ovog zakonika. Kad javni tuilac podigne optunicu bez sprovoenja istrage (lan 331. stav 5.), dostavie spise u kojima se nalaze ovakva obavetenja sudiji za prethodni postupak, koji e postupiti po odredbama ovog lana.

b) Posebne vrste zapisnika a. Zapisnik o glavnom pretresu Beleenje glavnog pretresa lan 238
O glavnom pretresu vodi se zapisnik u koji se, u bitnom, unosi sadraj rada i ceo tok glavnog pretresa.

120

Tok glavnog pretresa se moe beleiti i stenografski. Stenografske beleke e se u roku od 48 asova prevesti, pregledati, potpisati od strane stenografa i prikljuiti spisima. Za tonsko snimanje toka glavnog pretresa shodno se primenjuju odredbe lana 236. ovog zakonika. Odobrenje za tonsko snimanje daje predsednik vea.

Sadraj zapisnika o glavnom pretresu lan 239

U uvodu zapisnika mora se naznaiti sud pred kojim se odrava glavni pretres, mesto i vreme zasedanja, ime i prezime predsednika vea, lanova vea i zapisniara, tuioca, optuenog i branioca, oteenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomonika, prevodioca, tumaa, krivino delo koje je predmet pretresanja, kao i da li je glavni pretres javan ili je javnost iskljuena. Zapisnik mora naroito da sadri podatke o tome koja je optunica na glavnom pretresu proitana, odnosno usmeno izloena i da li je tuilac izmenio ili proirio optubu, kakve su predloge podnele stranke i kakve je odluke donosio predsednik vea ili vee, koji su dokazi izvedeni, da li je izvren uvid u zapisnike i druga pismena, da li su reprodukovani optiki ili tonski snimak ili drugi zapis i kakve su primedbe uinile stranke u pogledu tih zapisnika, pismena ili snimaka. Ako je na glavnom pretresu iskljuena javnost, u zapisniku se mora naznaiti da je predsednik vea upozorio prisutne na posledice ako neovlaeno otkriju ono to su na tom glavnom pretresu saznali kao tajnu. Iskazi optuenog, svedoka, vetaka ili drugog lica unose se u zapisnik ako sadre odstupanje ili dopunu njihovih ranijih iskaza i to tako da se prikae njihova bitna sadrina. Predsednik vea moe, po predlogu stranke ili po slubenoj dunosti, narediti da se u zapisnik doslovno upiu izjave koje smatra naroito vanim. U zapisnik o glavnom pretresu unosi se potpuna izreka presude (lan 428. st. 3. do 5.), uz naznaenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadrana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik.

121

Ako je na glavnom pretresu doneto reenje o pritvoru, mora se i ono uneti u zapisnik o glavnom pretresu. U zapisnik o glavnom pretresu na kojem se raspravlja o delima iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika unose se podaci o poetku i zavretku pretresa, o prisutnim uesnicima i izvedenim dokazima, o reenjima o upravljanju postupkom, kao i prepis tonskog snimka koji se sainjava u roku od 72 asa i predstavlja sastavni deo zapisnika voenog na glavnog pretresu. U sluaju da se glavni pretres ili njegov deo tonski snima (lan 236. stav 3), zapisnik o glavnom pretresu se sainjava na nain propisan stavom 7. ovog lana.

Utvrivanje verodostojnosti zapisnika o glavnom pretresu lan 240

Zapisnik mora biti zavren sa zakljuenjem zasedanja. Zapisnik potpisuju predsednik vea i zapisniar. Stranke imaju pravo da pregledaju zavreni zapisnik i njegove priloge, da stave primedbe u pogledu sadrine i da trae ispravku zapisnika. Stranke imaju pravo da posle zavrenog zasedanja dobiju kopiju zapisnika, ako to zahtevaju. Ispravke pogreno upisanih imena, brojeva i drugih oiglednih pogreaka u pisanju moe narediti predsednik vea po predlogu stranaka ili lica koje je dalo izjavu ili po slubenoj dunosti. Druge ispravke i dopune zapisnika moe narediti samo vee. Primedbe i predlozi stranaka u pogledu zapisnika, kao i ispravke i dopune zapisnika, moraju se zabeleiti u nastavku zavrenog zapisnika. U nastavku zapisnika zabeleie se i razlozi zbog kojih pojedini predlozi i primedbe nisu usvojeni. Predsednik vea i zapisniar potpisuju i nastavak zapisnika.

b. Zapisnik o veanju i glasanju Sastavljanje zapisnika o veanju i glasanju

122

lan 241
O veanju i glasanju sastavie se poseban zapisnik. Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i odluku koja je donesena. Ovaj zapisnik potpisuju svi lanovi vea i zapisniar. Izdvojeno miljenje lana vea koji je prilikom glasanja ostao u manjini prikljuie se zapisniku o veanju i glasanju, ako nije uneseno u zapisnik. lan vea koji je izdvojio miljenje duan je da dostavi pisano obrazloenje najkasnije u roku od osam dana od dana glasanja. Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo sud pravnog leka kad reava o pravnom leku i u tom sluaju duan je da zapisnik ponovo zatvori u poseban omot i da na omotu naznai da je razgledao zapisnik. Ako pisano obrazloenje nije dostavljeno predsedniku vea do isteka roka iz stava 4. ovog lana, zapisnik o veanju i glasanju e se zatvoriti u poseban omot bez pisanog obrazloenja.

Glava XI DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA

1. Dostavljanje pismena a) Osnovne odredbe Osnovna pravila o dostavljanju lan 242
Pismena se dostavljaju, po pravilu, posredstvom slubenog lica organa postupka koji je odluku doneo ili neposredno kod tog organa, preko pote ili druge organizacije registrovane za poslove dostavljanja pismena, organa lokalne samouprave, zamolnim putem preko drugog dravnog organa, telekomunikacionim ili elektronskim putem, a izuzetno i posredstvom policije.

123

Poziv za glavni pretres ili drugi poziv organ postupka moe i usmeno saoptiti licu koje se nalazi pred njim, uz upozorenje na posledice nedolaska. Poziv i upozorenje e se zabeleiti u zapisniku koji e pozvano lice potpisati, osim ako je to zabeleno u zapisniku o glavnom pretresu i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Dostavljanje se moe izvriti i isticanjem na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, a uz saglasnost lica kome se dostavljanje ima izvriti i preko punomonika za prijem pismena, putem potanskog faha ili elektronske pote. Dostavljanje se smatra izvrenim protekom roka od osam dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli ili internet stranici organa postupka, odnosno od prijema potvrde da je pismeno predato punomoniku za prijem pismena, potanskom fahu, odnosno dostavljeno elektronskim putem.

Dostavljanje lan 243

Pismeno se dostavlja neposrednom predajom licu kome je upueno. Ako se lice iz stava 1. ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, pismeno se moe predati punoletnom lanu njegovog domainstva koji je duan da ga primi. Ako se lan porodinog domainstva tu ne zatekne, pismeno e se predati portiru, susedu ili predsedniku kunog saveta ako oni na to pristanu i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica iz stava 1. ovog lana, a to lice se tu ne zatekne, pismeno se moe predati licu ovlaenom za prijem pote koje je duno da primi pismeno ili licu koje je tamo zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno i time se smatra da je dostavljanje izvreno. Ako lice iz st. 2. i 3. ovog lana koje nije duno da primi pismeno odbije da to uini, dostavlja e ostaviti obavetenje da e se pismeno istai na oglasnoj tabli suda i po mogustvu, internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvreno. Kada lice iz stava 1. ovog lana ili lice iz st. 2. i 3. ovog lana koje je duno da primi pismeno, odbije da to uini, dostavlja e zabeleiti na dostavnici dan, as i razlog odbijanja prijema, a pismeno e

124

se ostaviti u stanu lica iz stava 1. ovog lana ili u prostoriji gde je ono zaposleno i time je dostavljanje izvreno. Ako se na mestu gde se dostava ima izvriti ne zatekne lice iz st. 2. i 3. ovog lana koje je duno da primi pismeno, dostavljanje e se izvriti na nain predvien u stavu 4. ovog lana.

Potvrda o dostavljanju lan 244

Pismena koja se dostavljaju neposrednom predajom, uruuju se u zatvorenom omotu. Primalac i dostavlja potpisuju potvrdu o izvrenom dostavljanju - dostavnicu ili povratnicu. Primalac e na potvrdi naznaiti dan prijema. Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavlja e ga potpisati, naznaiti dan prijema i staviti napomenu zato je potpisao primaoca. Ako primalac odbije da potpie potvrdu iz stava 2. ovog lana, dostavlja e to zabeleiti na potvrdi i naznaiti dan predaje i time je dostavljanje izvreno. Potvrdu o prijemu pismena dostavljenog putem potanskog faha predstavlja dokument overen od strane pote o danu i asu predaje pismena u potanski fah. Potvrdu o prijemu pismena dostavljenog elektronskim putem predstavlja odtampani elektronski zapis o danu i asu kada je ureaj za elektronski prenos podataka zabeleio da je pismeno poslato primaocu, naziv poiljaoca i primaoca i naziv pismena.

Posebni naini dostavljanja lan 245

Ako organ postupka smatra da e dostavljanje biti izvreno, uesniku u postupku se do zavretka glavnog pretresa mogu dostavljati pismena preko drugog uesnika u postupku koji pristane da ih preda. Okrivljenom se na ovaj nain ne moe izvriti dostavljanje.

125

Ako organ postupka smatra da e obavetenje biti primljeno, uesnik u postupku, a ako postoji opasnost od odlaganja izuzetno i okrivljeni, moe se obavestiti telegramom ili telefonom o pozivu za glavni pretres ili drugom pozivu ili o odluci o odlaganju glavnog pretresa ili drugih radnji. O dostavljanju ili obavetenju izvrenom u skladu sa odredbama ovog lana organ postupka e sastaviti slubenu beleku u spisu. Ako je dostavljanje ili obavetenje blagovremeno izvreno u skladu sa odredbama ovog lana, posledice predviene za proputanje nastupaju samo ako je lice iz st. 1. i 2. ovog lana bilo upozoreno na njih.

b) Posebna pravila o dostavljanju Dostavljanje okrivljenom lan 246

Ako se dostavljanje pismena okrivljenom ne moe izvriti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio organ postupka, dostavlja e ostaviti obavetenje da e se pismeno istai na oglasnoj tabli i po mogustvu, na internet stranici organa postupka. Po proteku roka od osam dana od dana isticanja pismena smatra se da je dostavljanje izvreno. Ako je okrivljeni punomojem branioca ovlastio za prijem pismena od ijeg dostavljanja tee rok za izjavljivanje pravnog leka, predajom pismena advokatskoj kancelariji branioca smatra se da je dostavljanje izvreno. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako okrivljenom koji nema branioca treba dostaviti presudu kojom mu je izreena krivina sankcija koja se sastoji u lienju slobode, a dostavljanje se ne moe izvriti na adresu o kojoj je okrivljeni obavestio sud, postavie mu se branilac po slubenoj dunosti dok okrivljeni ne obavesti sud o novoj adresi. Postavljenom braniocu e se odrediti potreban rok za upoznavanje sa spisima koji ne moe biti krai od tri dana, a posle toga e mu se presuda dostaviti i postupak nastaviti.

Dostavljanje tuiocu
126

lan 247
Javnom tuiocu se pismena dostavljaju predajom pisarnici javnog tuilatva. Kada se dostavljaju odluke od ijeg dostavljanja tee rok, kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici javnog tuilatva. Sud e javnom tuiocu, na njegov zahtev, dostaviti krivini spis radi razmatranja. Ako je u toku rok za izjavu redovnog pravnog leka, ili ako to zahtevaju drugi interesi postupka, sud moe odrediti u kom roku javni tuilac treba da vrati spise. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac ima punomonika, pismena se dostavljaju samo punomoniku, a ako ih ima vie, samo jednom od njih. U skladu sa stavom 4. ovog lana pismena se dostavljaju oteenom koji ima punomonika.

Dostavljanje licima sa odreenim statusom lan 248

Vojnim licima, pripadnicima policije, Bezbednosno-informativne agencije, Vojnobezbednosne agencije, Vojnoobavetajne agencije ili pripadnicima slube za obezbeenje zavoda u kojoj su smetena lica liena slobode, zaposlenima u renom i vazdunom saobraaju, pismena se dostavljaju preko njihove komande, neposrednog stareine ili rukovodioca, odnosno sedita pravnog lica. Licima lienim slobode pismena se dostavljaju posredstvom zavoda u kojem su smeteni. Licima koja u skladu sa meunarodnim pravom uivaju imunitet u Republici Srbiji pismena se dostavljaju posredstvom ministarstva nadlenog za spoljne poslove, osim ako potvrenim meunarodnim ugovorom nije drugaije predvieno. Licima ukljuenim u program zatite uesnika u krivinom postupku, pismena se dostavljaju preko jedinice za zatitu, u skladu sa ovim zakonikom i drugim propisima.

127

Dostavljanje pismena u inostranstvo lan 249

Uesniku u postupku koji se nalazi na poznatoj adresi u inostranstvu pismena se dostavljaju u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim ako to nije ureeno potvrenim meunarodnim ugovorom. Uz pismeno iz stava 1. ovog lana, organ postupka moe naloiti okrivljenom da u odreenom roku postavi punomonika za prijem pismena u Republici Srbiji i da o tome obavesti organ postupka, uz upozorenje na posledice iz stava 3. ovog lana. Ako okrivljeni ne postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana organ postupka e mu postaviti punomonika. Dostavljanjem pismena postavljenom punomoniku smatra se da je dostavljanje izvreno.

2. Razmatranje spisa Uslovi za razmatranje spisa lan 250

Svako ko ima opravdani interes moe razmatrati, kopirati ili snimati pojedine spise, osim onih koji imaju oznaku stepena tajnosti. Dozvolu za razmatranje spisa iz stava 1. ovog lana u toku postupka daje javni tuilac odnosno sud, a nakon zavretka postupka predsednik suda ili slubeno lice koje on odredi. Ako je sa glavnog pretresa bila iskljuena javnost ili bi pravo na privatnost moglo da bude tee povreeno, razmatranje spisa iz stava 1. ovog lana moe se uskratiti ili usloviti zabranom javne upotrebe imena uesnika u postupku. Protiv reenja o uskraivanju razmatranja spisa dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja.

Razmatranje spisa i razgledanje predmeta

128

lan 251
Okrivljeni, odnosno osumnjieni koji je sasluan po odredbama o sasluanju okrivljenog i njegov branilac, imaju pravo da razmatraju spise i razgledaju prikupljene predmete koji slue kao dokaz. Pravo iz stava 1. ovog lana ima i oteeni (lan 50. stav 1. taka 4) i stav 2.), oteeni kao tuilac (lan 58. stav 2.) i privatni tuilac (lan 64. stav 2.).

Glava XII IMOVINSKOPRAVNI ZAHTEV

Opti uslovi i predmet imovinskopravnog zahteva lan 252
Imovinskopravni zahtev koji je nastao usled izvrenja krivinog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu odreeno kao krivino delo, raspravie se na predlog ovlaenih lica u krivinom postupku, ako se time ne bi znatno odugovlaio ovaj postupak. Imovinskopravni zahtev moe se odnositi na naknadu tete, povraaj stvari ili ponitaj odreenog pravnog posla.

Ovlaeni podnosioci lan 253

Imovinskopravni zahtev u postupku moe podneti lice koje je ovlaeno da takav zahtev ostvaruje u parninom postupku. Lice iz stava 1. ovog lana duno je da odreeno oznai svoj zahtev i da podnese dokaze. Ako je usled krivinog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu odreeno kao krivino delo oteena javna svojina, organ koji je zakonom ili drugim propisom ovlaen da se stara o zatiti te svojine moe u postupku uestvovati u skladu sa ovlaenjima koja ima na osnovu zakona, odnosno drugog propisa.

129

Podnoenje imovinskopravnog zahteva lan 254

Imovinskopravni zahtev se podnosi organu postupka. Imovinskopravni zahtev se moe podneti najkasnije do zavretka glavnog pretresa pred prvostepenim sudom. Ako ovlaeno lice nije podnelo imovinskopravni zahtev do podizanja optube, obavestie se da ga moe podneti do zavretka glavnog pretresa. Ako su usled krivinog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu odreeno kao krivino delo oteena javna svojina, a imovinskopravni zahtev nije stavljen, sud e o tome obavestiti organ iz lana 253. stav 3. ovog zakonika.

Raspolaganje imovinskopravnim zahtevom lan 255

Ovlaena lica (lan 253.) mogu do zavretka glavnog pretresa odustati od imovinskopravnog zahteva u krivinom postupku i ostvarivati ga u parninom postupku. U sluaju odustanka, imovinskopravni zahtev se ne moe ponovo podneti. Ako je imovinskopravni zahtev posle podnoenja, a pre zavretka glavnog pretresa, preao na drugo lice po pravilima imovinskog prava, pozvae se to lice da se izjasni da li ostaje kod zahteva. Ako se uredno pozvani ne odazove, smatra se da je odustao od podnetog imovinskopravnog zahteva.

Provera okolnosti o imovinskopravnom zahtevu lan 256

Organ postupka e sasluati okrivljenog o injenicama u vezi sa imovinskopravnim zahtevom i proverie okolnosti koje su od vanosti za njegovo utvrivanje. Organ postupka je duan da prikupi dokaze za odluivanje o zahtevu i pre nego to je on podnet.

130

Ako bi se prikupljanjem dokaza i proverom okolnosti o imovinskopravnom zahtevu znatno odugovlaio postupak, organ postupka e se ograniiti na prikupljanje onih podataka ije utvrivanje kasnije ne bi bilo moguno ili bi bilo znatno oteano.

Privremene mere lan 257

Na predlog ovlaenih lica (lan 253.), mogu se u krivinom postupku po odredbama zakona koji ureuje postupak izvrenja i obezbeenja, odrediti privremene mere obezbeenja imovinskopravnog zahteva nastalog usled izvrenja krivinog dela ili protivpravnog dela koje je u zakonu odreeno kao krivino delo. O predlogu iz stava 1. ovog lana odluuje reenjem u istrazi sudija za prethodni postupak, a posle podignute optunice vee. alba protiv reenja o privremenim merama ne zadrava izvrenje reenja. Ako oteeni ima zahtev prema treem licu zbog toga to se kod njega nalaze stvari pribavljene krivinim delom ili protivpravnim delom koje je u zakonu odreeno kao krivino delo ili zbog toga to je ono usled tog dela dolo do imovinske koristi, sud moe u krivinom postupku, na predlog lica iz stava 1. ovog lana i po odredbama zakona koji ureuje postupak izvrenja i obezbeenja, odrediti privremene mere obezbeenja i prema treem licu. Odredbe st. 2. i 3. ovog lana vae i u ovom sluaju. U presudi kojom se okrivljeni oglaava krivim ili reenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja, sud e ili ukinuti mere iz stava 4. ovog lana, ako ve ranije nisu ukinute ili e oteenog uputiti na parnini postupak, s tim to e se ove mere ukinuti ako parnini postupak ne bude pokrenut u roku koji odredi sud.

Odluivanje o imovinskopravnom zahtevu lan 258

O imovinskopravnom zahtevu odluuje sud.

131

Kad se sud oglasi nenadlenim za krivini postupak, uputie ovlaeno lice da imovinskopravni zahtev moe podneti u krivinom postupku koji e otpoeti ili biti nastavljen pred nadlenim sudom. Kad sud donese presudu kojom se okrivljeni oslobaa od optube ili kojom se optuba odbija ili kad reenjem obustavi krivini postupak, uputie ovlaeno lice da imovinskopravni zahtev moe ostvarivati u parninom postupku. U presudi kojom okrivljenog oglaava krivim ili reenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja, sud e ovlaenom licu dosuditi imovinskopravni zahtev u celini ili delimino, a za viak uputiti na parnini postupak. Ako podaci krivinog postupka ne pruaju pouzdan osnov ni za potpuno ni za delimino presuenje, sud e ovlaeno lice uputiti da imovinskopravni zahtev u celini moe da ostvaruje u parninom postupku. Ako se imovinskopravni zahtev odnosi na povraaj stvari, a sud ustanovi da stvar pripada oteenom i da se nalazi kod okrivljenog ili kod nekog od uesnika u krivinom delu ili kod lica kome su je oni dali na uvanje, odredie u presudi ili reenju iz stava 4. ovog lana da se stvar preda oteenom. Ako se imovinskopravni zahtev odnosi na ponitaj odreenog pravnog posla, a sud nae da je zahtev osnovan, izrei e u presudi ili reenju iz stava 4. ovog lana potpun ili delimini ponitaj tog pravnog posla, s posledicama koje iz toga proistiu, ne dirajui u prava treih lica.

Izmena pravnosnane odluke o imovinskopravnom zahtevu lan 259

Pravnosnanu presudu ili reenje kojim je odlueno o imovinskopravnom zahtevu sud moe u krivinom postupku izmeniti samo povodom ponavljanja krivinog postupka i zahteva za zatitu zakonitosti. Izuzetno od sluaja iz stava 1. ovog lana osueni, odnosno njegovi naslednici mogu samo u parninom postupku zahtevati da se pravnosnana presuda ili reenje krivinog suda kojom je odlueno o imovinskopravnom zahtevu izmeni i to ako postoje uslovi za ponavljanje postupka po odredbama zakona koji ureuje parnini postupak.

132

Povraaj stvari oteenom lan 260

Ako se radi o stvarima koje nesumnjivo pripadaju oteenom, a ne slue kao dokaz u krivinom postupku, predae se oteenom i pre zavretka postupka. Ako se vie oteenih spore o svojini stvari, uputie se na parnini postupak, a sud e u krivinom postupku odrediti samo uvanje stvari kao privremenu meru obezbeenja.

Glava XIII TROKOVI POSTUPKA

Pojam i vrste trokova lan 261
Trokovi krivinog postupka su izdaci uinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog zavretka. Trokovi krivinog postupka obuhvataju: 1) trokove za svedoke, vetake, strune savetnike, prevodioce, tumae i struna lica i trokove uviaja; 2) trokove prevoza okrivljenog; 3) izdatke za dovoenje okrivljenog; 4) putne trokove slubenih lica; 5) trokove leenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i trokove poroaja, osim trokova koji se naplauju iz fonda za zdravstveno osiguranje; 6) trokove tehnikog pregleda vozila, analize uzoraka (l. 140. do 142.) i prevoza lea do mesta obdukcije;

133

7) nagradu vetaku, nagradu strunom savetniku, nagradu prevodiocu, nagradu tumau, nagradu i nune izdatke branioca, nune izdatke privatnog tuioca i oteenog kao tuioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nune izdatke njihovih punomonika; 8) nune izdatke oteenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nune izdatke njegovog punomonika; 9) paualni iznos, za trokove koji nisu obuhvaeni ta. 1) do 8) ovog stava. Paualni iznos se odreuje prema trajanju i sloenosti postupka i imovnom stanju lica obaveznog da plati ovaj iznos. Trokovi iz stava 2. ta. 1) do 6) ovog lana, kao i nuni izdaci postavljenog branioca (lan 76.) i postavljenog punomonika (lan 59. i lan 103. stav 3.), u postupku zbog krivinih dela za koja se goni po slubenoj dunosti, isplauju se iz sredstava organa postupka unapred, a naplauju se kasnije od lica koja su duna da ih naknade po odredbama ovog zakonika. Organ postupka duan je da sve trokove koji su unapred isplaeni unese u popis koji e se priloiti spisima. Trokovi prevoenja i tumaenja, kao i trokove odbrane siromanog okrivljenog (lan 77. stav 1.) nee se naplaivati od lica koja su po odredbama ovog zakonika duna da naknade trokove krivinog postupka. Trokove predistranog postupka koji se odnose na nagradu i nune izdatke branioca koga je odredila policija isplauje taj organ.

Odluivanje o trokovima postupka lan 262

U svakoj presudi ili reenju koje odgovara presudi odluie se ko e snositi trokove postupka i koliko oni iznose. U postupku za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti, nagrada vetaku, prevodiocu i tumau moe se odrediti do dvostrukog iznosa nagrade predviene za vetaenje, prevoenje ili tumaenje u drugim krivinim stvarima.

134

Ako nedostaju podaci o visini trokova, posebno reenje o visini trokova donee predsednik vea ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave. Podaci o visini trokova i zahteva za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnanosti presude ili reenja iz stava 1. ovog lana. Kada je o trokovima krivinog postupka odlueno posebnim reenjem, o albi protiv tog reenja odluuje vee (lan 21. stav 4.).

Skrivljeni trokovi lan 263

Okrivljeni, oteeni, oteeni kao tuilac, privatni tuilac, branilac, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, struni savetnik, prevodilac, tuma i struno lice, bez obzira na ishod krivinog postupka, snose trokove svog dovoenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge trokove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajui deo paualnog iznosa. O trokovima iz stava 1. ovog lana donosi se posebno reenje, osim ako se o trokovima koje snose privatni tuilac i okrivljeni reava u odluci o glavnoj stvari. O albi protiv posebnog reenja iz stava 2. ovog lana odluuje vee (lan 21. stav 4.).

Obaveza okrivljenog da naknadi trokove lan 264

Kad sud okrivljenog oglasi krivim, izrei e u presudi da je duan da naknadi trokove krivinog postupka. Lice koje je okrivljeno za vie krivinih dela, nije duno da naknadi trokove u pogledu dela za koja je osloboeno od optube, ukoliko se ti trokovi mogu izdvojiti iz ukupnih trokova. U presudi kojom je vie okrivljenih oglaeno krivim, sud e odrediti koliki e deo trokova snositi svaki od njih, a ako to nije mogue, odredie da svi okrivljeni solidarno snose trokove. Plaanje paualnog iznosa odredie se za svakog okrivljenog posebno.

135

U odluci kojom reava o trokovima, sud moe osloboditi okrivljenog od dunosti da naknadi u celini ili delimino trokove krivinog postupka iz lana 261. stav 2. ta. 1) do 6) i taka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za vetaka i postavljenog strunog savetnika, ako bi njihovim plaanjem bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili lica koja je on duan da izdrava. Ako se ove okolnosti utvrde posle donoenja odluke o trokovima, predsednik vea odnosno sudija pojedinac moe posebnim reenjem osloboditi okrivljenog od dunosti naknade trokova krivinog postupka.

Naknada trokova iz budetskih sredstava i na teret drugih lica lan 265

Kad se obustavi krivini postupak ili se optuba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optube, izrei e se u reenju, odnosno presudi da trokovi krivinog postupka iz lana 261. stav 2. ta. 1) do 6) ovog zakonika, nuni izdaci okrivljenog i nuni izdaci i nagrada branioca i punomonika (lan 103. stav 3.), kao i nagrada vetaka i strunog savetnika, padaju na teret budetskih sredstava suda. Lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo lanog prijavljivanja obavezae se posebnim reenjem da snosi trokove krivinog postupka koje je prouzrokovalo. Ovo reenje, na predlog javnog tuioca, donosi vee (lan 21. stav 4.). Privatni tuilac je duan da naknadi trokove krivinog postupka iz lana 261. stav 2. ta. 1) do 6) i taka 9) ovog zakonika, nune izdatke okrivljenog, nune izdatke i nagradu njegovog branioca i punomonika (lan 103. stav 3.), kao i nagradu vetaka i strunog savetnika, ako je postupak obustavljen ili je optuba odbijena ili je okrivljeni osloboen od optube, osim ako je postupak obustavljen, odnosno ako je optuba odbijena zbog smrti okrivljenog ili zbog toga to je nastupila zastarelost krivinog gonjenja usled odugovlaenja postupka koje se ne moe pripisati u krivicu privatnog tuioca. Ako je postupak obustavljen usled odustanka od tube, okrivljeni i privatni tuilac mogu se poravnati u pogledu njihovih meusobnih trokova. Ako ima vie privatnih tuilaca, svi e snositi trokove solidarno. Oteeni koji je odustao od predloga za gonjenje snosie trokove krivinog postupka ako okrivljeni nije izjavio da e ih sam snositi. Kad sud odbaci optunicu zbog nenadlenosti, odluku o trokovima donee nadleni sud.

136

Ako zahtev za naknadu nunih izdataka i nagrade iz stava 1. ovog lana ne bude usvojen ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnoenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraivanja ostvaruju u parninom postupku protiv Republike Srbije.

Plaanje nagrade i nunih izdataka lan 266

Nagradu i nune izdatke branioca i punomonika oteenog, oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca duno je da plati zastupano lice, bez obzira ko je po odluci suda duan da snosi trokove krivinog postupka, osim ako po odredbama ovog zakonika nagrada i nuni izdaci branioca padaju na teret budetskih sredstava suda. Ako je okrivljenom bio postavljen branilac, a plaanjem nagrade i nunih izdataka bi bilo dovedeno u pitanje izdravanje okrivljenog ili izdravanje lica koje je on obavezan da izdrava, nagrada i nuni izdaci branioca isplatie se iz budetskih sredstava suda. Ovako e se postupati i ako je oteenom kao tuiocu bio postavljen punomonik.

Trokovi pred sudom pravnog leka lan 267

O dunosti plaanja trokova koji nastanu kod suda pravnog leka odluuje taj sud shodno odredbama l. 261. do 266. ovog zakonika.

Donoenje podzakonskog propisa lan 268

Naknada trokova postupka i visina paualnog iznosa blie se ureuje aktom ministra nadlenog za poslove pravosua.

Glava XIV DONOENJE, SAOPTAVANJE I IZVRENJE ODLUKA

1. Donoenje i saoptavanje odluka Vrste odluka
137

lan 269
U postupku se odluke donose u obliku presude, reenja i naredbe. Presudu donosi samo sud, a reenja i naredbe donose i drugi organi postupka.

Pretpostavke za odluivanje lan 270

Sud vea i glasa u zasedanju zatvorenom za javnost. U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu da budu prisutni samo lanovi vea i zapisniar. Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem, stara se da se sva pitanja svestrano i potpuno rasprave i glasa poslednji.

Redosled pitanja o kojima se odluuje lan 271

Pri odluivanju o predmetu dokazivanja, prvo se glasa da li je sud nadlean, da li je potrebno dopuniti postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima. Kad se donese odluka o prethodnim pitanjima, prelazi se na reavanje o glavnoj stvari. Pri odluivanju o glavnoj stvari, prvo e se glasati da li je optueni uinio krivino delo, a zatim e se glasati o kazni, drugim krivinim sankcijama, trokovima krivinog postupka, imovinskopravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima treba doneti odluku. Ako je isto lice optueno za vie krivinih dela, glasae se i o kazni za svako od tih dela, a zatim o jedinstvenoj kazni za sva dela.

Veanje i glasanje lan 272

138

Odluke vea donose se posle usmenog veanja i glasanja. Odluka je donesena kad je za nju glasala veina lanova vea. Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se glasa glasovi podele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e se razdvojiti i glasanje e se ponavljati dok se ne postigne veina. Ako se na taj nain ne postigne veina, odluka e se doneti tako to e se glasovi koji su najnepovoljniji za okrivljenog pribrojiti glasovima koji su od ovih manje nepovoljni, sve dok se ne postigne potrebna veina. lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea, ali lan vea koji je glasao da se optueni oslobodi ili da se optuba odbije i ostao u manjini nije duan da glasa o krivinoj sankciji. Ako ne glasa, uzee se kao da je pristao na glas koji je za okrivljenog najpovoljniji.

Izdvojeno miljenje lan 273

Sudija Vrhovnog kasacionog suda koji na sednici vea prilikom glasanja ostane u manjini u vezi sa pitanjem o postojanju povrede zakona, ima pravo da izdvoji miljenje i da ga pismeno obrazloi. Sudija je duan da pismeno obrazlaganje izdvojenog miljenja usmeno najavi na sednici vea nakon donoenja odluke i moe zahtevati da se to miljenje objavi zajedno sa odlukom. Sudija je duan da u roku od 15 dana od dana donoenja odluke predsedniku vea dostavi pismeno obrazloenje izdvojenog miljenja. Ako pismeno obrazloenje izdvojenog miljenja nije dostavljeno predsedniku vea do isteka roka iz stava 3. ovog lana, odluka se otprema, a naknadno dostavljeno izdvojeno miljenje prilae se sudskom predmetu i ini njegov sastavni deo.

Saoptavanje odluka lan 274

139

Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, odluke se saoptavaju usmenim objavljivanjem licima koja za to imaju pravni interes, ako su prisutna, a dostavljanjem overenog prepisa, ako su odsutna. Ako je odluka usmeno saoptena, to e se naznaiti u zapisniku ili u spisu, a lice koje ima pravo na albu potvrdie to svojim potpisom. Ako to lice izjavi da se nee aliti, overeni prepis usmeno saoptene odluke nee mu se dostaviti, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno. Prepisi odluka protiv kojih je dozvoljena alba dostavljaju se sa poukom o pravu na albu. alba izjavljena u korist okrivljenog smatrae se blagovremenom ako je izjavljena u roku navedenom u pouci iako je taj rok dui od zakonskog roka.

2. Izvrenje odluka Pravnosnanost i izvrnost presude lan 275

Presuda postaje pravnosnana kada se vie ne moe pobijati albom ili kada alba nije dozvoljena. Pravnosnana presuda postaje izvrna od dana dostavljanja, ako za izvrenje ne postoje zakonske smetnje. Ako nije izjavljena alba ili su se stranke odrekle ili odustale od albe, presuda je izvrna istekom roka za albu, odnosno od dana odricanja ili odustanka od izjavljene albe. Ako sud koji je doneo presudu u prvom stepenu nije nadlean za njeno izvrenje, dostavie overeni prepis presude sa potvrdom o izvrnosti sudu koji je nadlean za izvrenje.

Izvrenje odreenih odluka u presudi lan 276

Izvrenje presude u pogledu trokova krivinog postupka, oduzimanja imovinske koristi, oduzimanja imovine proistekle iz krivinog dela i imovinskopravnih zahteva vri nadleni sud ili drugi dravni organ, u skladu sa zakonom.

140

Trokovi krivinog postupka prinudno se naplauju u korist budeta Republike Srbije, po slubenoj dunosti. Trokovi prinudne naplate prethodno se isplauju iz budetskih sredstava suda. Kad je odluka kojom je odlueno o imovinskopravnom zahtevu postala pravnosnana, oteeni moe zahtevati od suda koji je odluio u prvom stepenu da mu izda overeni prepis odluke, sa naznaenjem da je odluka izvrna. Ako je u presudi izreena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, sud koji je izrekao presudu u prvom stepenu odluie da li e se predmeti prodati, u skladu sa zakonom, predati odreenoj javnoj ustanovi ili unititi. Novac dobijen prodajom predmeta uplauje se u budet Republike Srbije. Odredba stava 4. ovog lana shodno e se primeniti i kad se donese odluka o oduzimanju predmeta na osnovu lana 535. ovog zakonika. Pravnosnana odluka o oduzimanju predmeta moe se, osim u sluaju ponavljanja krivinog postupka ili odluivanja po zahtevu za zatitu zakonitosti, izmeniti u parninom postupku ako se pojavi spor o svojini oduzetih predmeta.

Pravnosnanost i izvrnost reenja ili naredbe lan 277

Pravnosnanost reenja nastupa kada se ono ne moe pobijati albom ili kada alba nije dozvoljena. Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, reenje je izvrno kada postane pravnosnano. Naredba je izvrna odmah po donoenju, osim ako organ koji je naredbu izdao ne odredi drugaije. Reenja i naredbe, ako nije drugaije odreeno, izvravaju organi koji su te odluke doneli. Prilikom izvrenja reenja koje odgovara presudi shodno se primenjuju odredbe lana 276. ovog zakonika.

Posebno reenje o dozvoljenosti izvrenja lan 278

141

Ako se pojavi sumnja o dozvoljenosti izvrenja sudske odluke ili o raunanju kazne, ili ako u pravnosnanoj presudi ili reenju koje odgovara presudi nije odlueno o uraunavanju pritvora ili ranije izdrane kazne, ili uraunavanje nije pravilno izvreno, o tome e odluiti posebnim reenjem sud koji je sudio u prvom stepenu. alba ne zadrava izvrenje reenja, osim ako sud nije drugaije odredio. Ako se u toku izvrenja pojavi sumnja u pogledu tumaenja sudske odluke, o tome odluuje sud koji je doneo pravnosnanu odluku.

Donoenje podzakonskog propisa lan 279

Nain voenja kaznene evidencije ureuje Vlada.

Deo drugi TOK POSTUPKA Glava XV PREDISTRANI POSTUPAK

1. Krivina prijava Podnoenje krivine prijave lan 280
Dravni i drugi organi, pravna i fizika lica prijavljuju krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, o kojima su obavetena ili za njih saznaju na drugi nain, pod uslovima predvienim zakonom ili drugim propisom. Krivinim zakonikom je predvieno u kojem sluaju neprijavljivanje krivinog dela predstavlja krivino delo.

142

Podnosilac krivine prijave iz stava 1. ovog lana navee dokaze koji su mu poznati i preduzee mere da bi se sauvali tragovi krivinog dela, predmeti na kojima je ili pomou kojih je uinjeno krivino delo i drugi dokazi.

Nain podnoenja i upisivanje krivine prijave lan 281

Krivina prijava se podnosi nadlenom javnom tuiocu, pismeno, usmeno ili drugim sredstvom. Ako se krivina prijava podnosi usmeno, o njoj e se sastaviti zapisnik i podnosilac e se upozoriti na posledice lanog prijavljivanja. Ako je prijava saoptena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom sainie se slubena beleka, a ako je prijava podnesena elektronskom potom sauvae se na odgovarajuem nosiocu podataka i odtampati. Ako je krivina prijava podnesena policiji, nenadlenom javnom tuiocu ili sudu, oni e prijavu primiti i odmah dostaviti nadlenom javnom tuiocu.

Postupanje javnog tuioca po krivinoj prijavi lan 282

Ako javni tuilac iz same krivine prijave ne moe oceniti da li su verovatni navodi prijave ili ako podaci u prijavi ne pruaju dovoljno osnova da moe odluiti da li e sprovesti istragu ili ako je na drugi nain saznao da je izvreno krivino delo, javni tuilac moe: 1) sam prikupiti potrebne podatke; 2) pozivati graane, pod uslovima iz lana 288. st. 1. do 6. ovog zakonika; 3) podneti zahtev dravnim i drugim organima i pravnim licima da mu prue potrebna obavetenja. Za nepostupanje po zahtevu javnog tuioca iz stava 1. taka 3) ovog lana odgovorno lice se moe novano kazniti do 150.000 dinara, a ako i posle toga odbije da da potrebne podatke, moe se jo jednom kazniti istom kaznom.

143

Odluku o novanom kanjavanju iz stava 2. ovog lana donosi javni tuilac. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna, odluuje sudija za prethodni postupak. alba ne zadrava izvrenje reenja. Ako nije u mogunosti da sam preduzme radnje iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e zahtevati od policije da prikupi potrebna obavetenja i da preduzme druge mere i radnje u cilju otkrivanja krivinog dela i uinioca (l. 286. do 288.). Policija je duna da postupi po zahtevu javnog tuioca i da ga obavesti o merama i radnjama koje je preduzela najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev. U sluaju nepostupanja po zahtevu javni tuilac e postupiti u skladu sa lanom 44. st. 2. i 3. ovog zakonika. Javni tuilac, dravni i drugi organi, odnosno pravna lica duni su prilikom prikupljanja obavetenja, odnosno davanja podataka da postupaju obazrivo, vodei rauna da se ne nakodi asti i ugledu lica na koje se ovi podaci odnose.

Odlaganje krivinog gonjenja lan 283

Javni tuilac moe odloiti krivino gonjenje za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora do pet godina, ako osumnjieni prihvati jednu ili vie od sledeih obaveza: 1) da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela ili da naknadi priinjenu tetu; 2) da plati odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove; 3) da obavi odreeni drutvenokorisni ili humanitarni rad; 4) da ispuni dospele obaveze izdravanja; 5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga; 6) da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uzroka nasilnikog ponaanja;

144

7) da izvri obavezu ustanovljenu pravnosnanom odlukom suda, odnosno potuje ogranienje utvreno pravnosnanom sudskom odlukom. U naredbi o odlaganju krivinog gonjenja javni tuilac e odrediti rok u kojem osumnjieni mora izvriti preuzete obaveze, s tim da rok ne moe biti dui od godinu dana. Nadzor nad izvrenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadlenog za poslove izvrenje krivinih sankcija, u skladu sa propisom koji donosi ministar nadlean za poslove pravosua. Ako osumnjieni u roku izvri obavezu iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e reenjem odbaciti krivinu prijavu i o tome obavestiti oteenog, a odredba lana 51. stav 2. zakonika nee se primenjivati.

Odbacivanje krivine prijave lan 284

Javni tuilac e reenjem odbaciti krivinu prijavu ako iz same prijave proistie da: 1) prijavljeno delo nije krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti; 2) je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju gonjenje; 3) ne postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. O odbacivanju prijave, kao i o razlozima za to, javni tuilac e obavestiti oteenog u roku od osam dana i pouiti ga o njegovim pravima (lan 51. stav 1.), a ako je krivinu prijavu podneo organ policije, obavestie i taj organ. U sluaju krivinih dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, javni tuilac moe odbaciti krivinu prijavu ako je osumnjieni, usled stvarnog kajanja, spreio nastupanje tete ili je tetu u potpunosti ve nadoknadio, a javni tuilac, prema okolnostima sluaja, oceni da izricanje krivine sankcije ne bi bilo pravino. U ovom sluaju odredba lana 51. stav 2. ovog zakonika nee se primenjivati.

145

2. Ovlaenja organa predistranog postupka Ovlaenja javnog tuioca lan 285

Javni tuilac rukovodi predistranim postupkom. Radi vrenja ovlaenja iz stava 1. ovog lana javni tuilac preduzima potrebne radnje radi gonjenja uinilaca krivinih dela. Javni tuilac moe naloiti policiji da preduzima odreene radnje radi otkrivanja krivinih dela i pronalaenja osumnjienih. Policija je duna da izvri nalog javnog tuioca, kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obavetava. U sluaju nepostupanja policije po nalogu, javni tuilac e postupiti u skladu sa lanom 44. st. 2. i 3. ovog zakonika. U toku predistranog postupka javni tuilac je ovlaen da od policije preuzme vrenje radnje koju je policija na osnovu zakona samostalno preduzela.

Ovlaenja policije lan 286

Ako postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, policija je duna da preduzme potrebne mere da se pronae uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka. U cilju ispunjenja dunosti iz stava 1. ovog lana, policija moe: da trai potrebna obavetenja od graana; da izvri potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme, a najdue do osam asova ogranii kretanje na odreenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspie potragu za licem i

146

predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda odreene objekte i prostorije dravnih organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O injenicama i okolnostima koje su utvrene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivini postupak, kao i o predmetima koji su pronaeni ili oduzeti, sastavie se zapisnik ili slubena beleka. Po nalogu javnog tuioca policija moe u cilju ispunjenja dunosti iz stava 1. ovog lana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korienih baznih stanica ili izvriti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija. O preduzimanju mera i radnji iz st. 2. i 3. ovog lana policija odmah, a najkasnije u roku od 24 asa nakon preduzimanja, obavetava javnog tuioca. Lice prema kome je primenjena neka od mera i radnji st. 2. i 3. ovog lana ima pravo da podnese pritubu nadlenom javnom tuiocu.

Dokazne radnje policije lan 287

Ako policija u predistranom postupku preduzme dokaznu radnju o tome e bez odlaganja obavestiti javnog tuioca. Dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korieni u daljem toku krivinog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ovim zakonikom.

Prikupljanje obavetenja od graana lan 288

Policija moe pozivati graane radi prikupljanja obavetenja. U pozivu se mora naznaiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se graanin poziva. Prinudno se moe dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno.

147

Prilikom postupanja po odredbama ovog lana, policija ne moe graane sasluavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili vetaka, osim u sluaju iz lana 289. ovog zakonika. Prikupljanje obavetenja od istog lica moe trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obavetenje, a najdue etiri asa, a po pristanku lica koje daje obavetenja i due. Obavetenja od graana se ne smeju prikupljati prinudno. Slubena beleka o datom obavetenju proitae se graaninu koji je obavetenje dao, a on moe staviti primedbe koje je policija duna da unese u slubenu beleku. Kopija slubene beleke o datom obavetenju izdae se graaninu, ako to zahteva. Graanin se moe ponovo pozivati radi prikupljanja obavetenja o okolnostima drugog krivinog dela ili uinioca, a radi prikupljanja obavetenja o istom krivinom delu ne moe se ponovo prinudno dovoditi. Po odobrenju sudije za prethodni postupak, predsednika vea ili sudije pojedinca, policija moe prikupljati obavetenja i od pritvorenika, ako je to potrebno radi otkrivanja drugih krivinih dela ili drugih uinilaca. Ova e se obavetenja prikupljati u zavodu u kojem je okrivljeni pritvoren, u vreme koje odredi sud, i u prisustvu branioca. Na osnovu prikupljenih obavetenja, policija sastavlja krivinu prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obavetenja. U krivinu prijavu ne unosi se sadrina izjava koje su pojedini graani dali prilikom prikupljanja obavetenja, osim iskaza koji je osumnjieni dao u skladu sa lanom 289. ovog zakonika. Uz krivinu prijavu dostavljaju se i predmeti, skice, fotografije, pribavljeni izvetaji, spisi o preduzetim merama i radnjama, slubene beleke, izjave i drugi materijali koji mogu biti korisni za uspeno voenje postupka. Ako policija posle podnoenja krivine prijave sazna za nove injenice, dokaze ili tragove krivinog dela, duna je da prikupi potrebna obavetenja i da izvetaj o tome, kao dopunu krivine prijave, dostavi javnom tuiocu.

148

Sasluanje osumnjienog lan 289

Kad policija prikuplja obavetenja od lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilac krivinog dela ili prema tom licu preduzima radnje u predistranom postupku predviene ovim zakonikom, moe ga pozivati samo u svojstvu osumnjienog. U pozivu e se osumnjieni upozoriti da ima pravo da uzme branioca. Ako policija u toku prikupljanja obavetenja oceni da pozvani graanin moe biti smatran osumnjienim, duna je da ga odmah poui o pravima iz lana 68. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika i o pravu da uzme branioca koji e prisustvovati njegovom sasluanju. O postupanju u smislu odredbi st. 1. i 2. ovog lana, policija e bez odlaganja obavestiti nadlenog javnog tuioca. Javni tuilac moe obaviti sasluanje osumnjienog, prisustvovati sasluanju ili sasluanje poveriti policiji. Ako osumnjieni pristane da da iskaz, organ koji obavlja sasluanje e postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o sasluanju okrivljenog pod uslovom da su pristanak osumnjienog da bude sasluan i njegov iskaz tokom sasluanja dati u prisustvu branioca. Zapisnik o ovom sasluanju se ne izdvaja iz spisa i moe se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. Ako javni tuilac nije prisutan sasluanju osumnjienog, policija e mu bez odlaganja dostaviti zapisnik o sasluanju.

Zadravanje na mestu izvrenja krivinog dela lan 290

Policija moe lica zateena na mestu izvrenja krivinog dela uputiti javnom tuiocu ili ih zadrati do njegovog dolaska, ako bi ta lica mogla da daju podatke vane za postupak i ako je verovatno da se njihovo ispitivanje kasnije ne bi moglo izvriti ili bi bilo skopano sa znatnim odugovlaenjem ili drugim tekoama. Zadravanje lica iz stava 1. ovog lana na mestu krivinog dela ne moe trajati due od est asova.

149

Policijsko hapenje lan 291

Policija moe neko lice uhapsiti ako postoji razlog za odreivanje pritvora (lan 211.), ali je duna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadlenom javnom tuiocu. Prilikom dovoenja, policija e javnom tuiocu predati izvetaj o razlozima i o vremenu hapenja. Uhapeni mora biti pouen o pravima iz lana 69. stav 1. ovog zakonika. Ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovoenje uhapenog trajalo due od osam asova, policija je duna da javnom tuiocu ovakvo zakanjenje posebno obrazloi, o emu e javni tuilac sainiti slubenu beleku. Javni tuilac e u beleku uneti i izjavu uhapenog o vremenu i mestu hapenja.

Hapenje pri izvrenju krivinog dela lan 292

Svako moe uhapsiti lice zateeno pri izvrenju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti. Uhapeni e se odmah predati javnom tuiocu ili policiji, a ako to nije mogue, mora se odmah obavestiti jedan od tih organa koji e postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika (l. 291. i 293.).

Sasluanje uhapenog lan 293

Javni tuilac duan je da uhapenog koji mu je doveden poui o pravima iz lana 69. stav 1. ovog zakonika i da mu omogui da u njegovom prisustvu, uz korienje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka obavesti branioca neposredno ili posredstvom lanova porodice ili treeg lica ija istovetnost javnom tuiocu mora biti otkrivena, a ako je potrebno i pomogne mu da nae branioca.

150

Ako uhapeni ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 asa od kada mu je to u smislu stava 1. ovog lana omogueno ili izjavi da ne eli da uzme branioca, javni tuilac je duan da ga bez odlaganja saslua. Ako u sluaju obavezne odbrane (lan 74.) uhapeni ne uzme branioca u roku od 24 asa od asa kad je pouen o ovom pravu ili izjavi da nee uzeti branioca, postavie mu se branilac po slubenoj dunosti. Odmah posle sasluanja, javni tuilac e odluiti da li e uhapenog pustiti na slobodu ili e sudiji za prethodni postupak predloiti odreivanje pritvora. Na zahtev uhapenog ili njegovog branioca, lana porodice uhapenog ili lica sa kojim uhapeni ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota, ili po slubenoj dunosti, javni tuilac moe odrediti lekarski pregled uhapenog. Odluku o odreivanju lekara koji e obaviti pregled i zapisnik o sasluanju lekara javni tuilac e priloiti spisima.

Zadravanje osumnjienog lan 294

Lice uhapeno u skladu sa lanom 291. stav 1. i lanom 292. stav 1. ovog zakonika, kao i osumnjienog iz lana 289. st. 1. i 2. ovog zakonika, javni tuilac moe izuzetno zadrati radi sasluanja najdue 48 asova od asa hapenja, odnosno odazivanja na poziv. O zadravanju, javni tuilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva asa od kada je osumnjienom saopteno da je zadran, donosi i uruuje reenje. U reenju moraju biti navedeni delo za koje se osumnjieni tereti, osnovi sumnje, dan i as lienja slobode ili odazivanja pozivu, kao i vreme poetka zadravanja. Protiv reenja o zadravanju osumnjieni i njegov branilac imaju pravo albe u roku od est asova od dostavljanja reenja. O albi odluuje sudija za prethodni postupak u roku od etiri asa od prijema albe. alba ne zadrava izvrenje reenja.

151

Osumnjieni ima prava predviena u lanu 69. stav 1. ovog zakonika. Osumnjieni mora imati branioca im organ postupka iz stava 2. ovog lana donese reenje o zadravanju. Ako osumnjieni sam, u roku od etiri asa, ne obezbedi branioca, javni tuilac e mu ga obezbediti po slubenoj dunosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadlena advokatska komora.

Glava XVI ISTRAGA

1. Osnovne odredbe Svrha istrage lan 295
Istraga se pokree: 1) protiv odreenog lica za koje postoje osnovi sumnje da je uinilo krivino delo; 2) protiv nepoznatog uinioca kada postoje osnovi sumnje da je uinjeno krivino delo. U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odluiti da li e se podii optunica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet uinioca, dokazi za koje postoji opasnost da se nee moi ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvoenje bilo oteano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a ije se izvoenje, s obzirom na okolnosti sluaja, pokazuje celishodnim.

Naredba o sprovoenju istrage lan 296

Istraga se pokree naredbom nadlenog javnog tuioca.

152

Naredba o sprovoenju istrage donosi se pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tuilac ili policija u predistranom postupku, a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tuilac obaveten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela. U naredbi o sprovoenju istrage se moraju navesti: lini podaci osumnjienog ako je poznat, opis dela iz koga proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, zakonski naziv krivinog dela i okolnosti iz kojih proizilaze osnovi sumnje.

Dostavljanje naredbe osumnjienom lan 297

Naredba o sprovoenju istrage dostavlja se osumnjienom i njegovom braniocu, ako ga ima, zajedno sa pozivom odnosno obavetenjem o prvoj dokaznoj radnji kojoj mogu prisustvovati (lan 300.). Ako se u toku istrage protiv nepoznatog uinioca utvrdi njegova istovetnost, javni tuilac e dopuniti naredbu o sprovoenju istrage u smislu lana 296. stav 3. ovog zakonika i postupiti u skladu sa stavom 1. ovog lana. Istovremeno sa dostavljanjem naredbe o sprovoenju istrage osumnjienom i njegovom braniocu, javni tuilac e obavestiti oteenog o pokretanju istrage i pouiti ga o pravima iz lana 50. stav 1. ovog zakonika.

Sprovoenje istrage lan 298

Istragu sprovodi nadleni javni tuilac. Zakonom se moe odrediti jedno javno tuilatvo u kome e se za podruje vie javnih tuilatava sprovoditi istraga (istrani centar). Javni tuilac preduzima dokazne radnje, po pravilu, samo na podruju nadlenosti suda pred kojim postupa. Ako interes istrage zahteva, on moe pojedine dokazne radnje preduzeti i van podruja

153

ovog suda, ali je duan da o tome obavesti javnog tuioca koji postupa pred sudom na ijem podruju preduzima dokazne radnje. Ako je javnom tuiocu potrebna pomo policije (forenzika, analitika i dr.) ili drugih dravnih organa u vezi sa sprovoenjem istrage, oni su duni da mu na njegov zahtev tu pomo prue. Na zahtev javnog tuioca, pravno lice je duno da prui pomo za preduzimanje dokazne radnje koja ne trpi odlaganje.

Poveravanje pojedinih dokaznih radnji lan 299

U toku istrage javni tuilac moe poveriti preduzimanje pojedinih dokaznih radnji javnom tuiocu koji postupa pred sudom na ijem podruju treba preduzeti te radnje, a ako je za podruja vie sudova odreen jedan sud za pruanje pravne pomoi - javnom tuiocu koji postupa pred tim sudom. Javni tuilac kome je povereno preduzimanje pojedinih dokaznih radnji preduzee po potrebi i druge dokazne radnje koje sa ovim stoje u vezi ili iz njih proistiu. Ako javni tuilac kome je povereno preduzimanje pojedinih dokaznih radnji nije za to nadlean, dostavie predmet nadlenom javnom tuiocu i o tome e obavestiti javnog tuioca koji mu je predmet dostavio. Javni tuilac moe poveriti policiji izvrenje pojedinih dokaznih radnji u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Prisustvo dokaznim radnjama lan 300

Javni tuilac je duan da braniocu osumnjienog uputi poziv da prisustvuje sasluanju osumnjienog, odnosno da osumnjienom i njegovom braniocu uputi poziv, a oteenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili vetaka.

154

Izuzetno od stava 1. ovog lana, u postupcima za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti, javni tuilac moe ispitati svedoka i bez pozivanja osumnjienog i njegovog branioca da prisustvuju ispitivanju ako oceni da njihovo prisustvo moe uticati na svedoka. U tom sluaju sudska odluka se ne moe zasnivati iskljuivo ili u odluujuoj meri na tom iskazu svedoka. Osumnjieni, njegov branilac i oteeni mogu da prisustvuju uviaju. Ako osumnjieni ima branioca, javni tuilac e, po pravilu, pozivati odnosno obavetavati samo branioca. Ako je osumnjieni u pritvoru, a dokazna radnja se preduzima van sedita suda, javni tuilac e odluiti da li je potrebno prisustvo osumnjienog. Javni tuilac je duan da strunog savetnika obavesti da moe da prisustvuje vetaenju (lan 126. stav 1.). Ako poziv osumnjienom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog uinioca, javni tuilac moe preduzeti ispitivanje svedoka ili vetaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak. Ako lice kome je upuen poziv, odnosno obavetenje o dokaznoj radnji nije prisutno, radnja se moe preduzeti i u njegovom odsustvu. Lica koja prisustvuju dokaznim radnjama mogu predloiti javnom tuiocu da radi razjanjenja stvari postavi odreena pitanja osumnjienom, svedoku ili vetaku, a po dozvoli javnog tuioca mogu postavljati pitanja i neposredno. Ova lica imaju pravo da zahtevaju da se u zapisnik unesu i njihove primedbe u pogledu preduzimanja pojedinih radnji, a mogu i predlagati prikupljanje pojedinih dokaza. Radi razjanjenja pojedinih tehnikih ili drugih strunih pitanja koja se postavljaju u vezi sa pribavljenim dokazima ili prilikom sasluanja osumnjienog ili preduzimanja drugih dokaznih radnji, javni tuilac moe zatraiti od strunog lica odgovarajue struke da mu o tim pitanjima da potrebna objanjenja. Ako su prilikom davanja objanjenja prisutni osumnjieni ili branilac, oni mogu traiti da

155

to lice prui blia objanjenja. U sluaju potrebe, javni tuilac moe traiti objanjenja i od odgovarajue strune ustanove.

Prikupljanje dokaza i materijala u korist odbrane lan 301

Osumnjieni i njegov branilac mogu samostalno prikupljati dokaze i materijal u korist odbrane. U cilju ostvarivanja ovlaenja iz stava 1. ovog lana, osumnjieni i njegov branilac imaju pravo: 1) da razgovaraju sa licem koje im moe pruiti podatke korisne za odbranu i da od tog lica pribavljaju pisane izjave i obavetenja, uz njegovu saglasnost; 2) da ulaze u privatne prostorije ili prostore koji nisu otvoreni za javnost, u stan ili prostore povezane sa stanom, uz pristanak njihovog draoca; 3) da od fizikog ili pravnog lica preuzmu predmeta i isprave i pribave obavetenja kojima ono raspolae, uz njegovu saglasnost, kao i uz obavezu da tom licu izdaju potvrdu sa popisom preuzetih predmeta i isprava. Ovlaenje iz stava 2. taka 1) ovog lana ne odnosi se na oteenog i na lica koja su ve ispitana od strane policije ili javnog tuioca. Pisana izjava i obavetenje iz stava 2. taka 1) ovog lana mogu se koristiti od strane okrivljenog i njegovog branioca u toku ispitivanja svedoka ili provere verodostojnosti njegovog iskaza ili za donoenje odluke o ispitivanju odreenog lica kao svedoka od strane javnog tuioca ili suda.

Preduzimanje dokaznih radnji u korist odbrane lan 302

Ako osumnjieni i njegov branilac smatra da je potrebno preduzeti odreenu dokaznu radnju, predloie javnom tuiocu da je preduzme.

156

Ako javni tuilac odbije predlog za preduzimanje odreene dokazne radnje ili o predlogu ne odlui u roku od osam dana od dana podnoenja predloga, osumnjieni i njegov branilac moe podneti predlog sudiji za prethodni postupak koji odluku o tome donosi u roku od osam dana. Ako sudija za prethodni postupak usvoji predlog osumnjienog i njegovog branioca, naloie javnom tuiocu da preduzme dokaznu radnju i odrediti mu za to rok.

Upoznavanje sa prikupljenim dokazima lan 303

Javni tuilac je duan da osumnjienom koji je sasluan i njegovom braniocu omogui da u roku dovoljnom za pripremanje odbrane razmotre spise i razgledaju predmete koji slue kao dokaz. U sluaju da je vie lica osumnjieno za krivino delo, razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji slue kao dokaz moe se odloiti dok javni tuilac ne saslua poslednjeg osumnjienog koji je dostupan. Nakon razmatranja spisa i razgledanja predmeta javni tuilac e pozvati osumnjienog i njegovog branioca da u odreenom roku stave predlog za preduzimanje odreenih dokaznih radnji. Osumnjieni koji je sasluan i njegov branilac su duni da po prikupljanju dokaza i materijala u korist odbrane (lan 301.) obaveste javnog tuioca o tome i da mu pre zavretka istrage omogue razmatranje spisa i razgledanje predmeta koji slue kao dokaz. Ako predlog iz stava 2. ovog lana bude odbijen (lan 302. stav 2.) ili ako osumnjieni i njegov branilac ne postupe u skladu sa stavom 3. ovog lana, javni tuilac e odluiti o zavretku istrage (lan 310.).

uvanje tajne lan 304

Ako je to neophodno radi zatite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika, privatnosti uesnika u postupku ili drugih opravdanih interesa u demokratskom drutvu, organ postupka koji preduzima dokaznu radnju naredie licima koja sasluava, odnosno ispituje ili

157

koja prisustvuju dokaznim radnjama ili razgledaju spise istrage da uvaju kao tajnu odreene injenice ili podatke koje su tom prilikom saznala i upozorie ih da odavanje tajne predstavlja krivino delo, u skladu sa zakonom. Naredba iz stava 1. ovog lana unee se u zapisnik o dokaznoj radnji, odnosno zabeleie se na spisima koji se razgledaju, uz potpis lica koje je upozoreno.

Sankcije za naruavanje reda lan 305

Lice koje za vreme preduzimanja dokazne radnje naruava red, javni tuilac e opomenuti, a ako nastavi da naruava red sud ga moe novano kazniti do 150.000 dinara. O albi protiv reenja kojim je izreena novana kazna iz stava 1. ovog lana, odluuje vee (lan 21. stav 4.). alba ne zadrava izvrenje reenja. Ako uee lica iz stava 1. nije neophodno, ono moe biti udaljeno sa mesta gde se preduzima dokazna radnja.

Proirenje istrage lan 306

Istraga se sprovodi samo u pogledu osumnjienog i krivinog dela na koje se odnosi naredba o sprovoenju istrage. Ako se u toku istrage pokae da postupak treba proiriti na koje drugo krivino delo ili protiv drugog lica, javni tuilac e naredbom proiriti istragu. U pogledu proirenja istrage vae odredbe l. 296. i 297. ovog zakonika.

Prekid istrage lan 307

158

Istraga e se prekinuti ako: 1) kod osumnjienog posle uinjenog krivinog dela nastupi duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili kakva druga teka bolest zbog koje ne moe uestvovati u postupku; 2) nema predloga oteenog ili odobrenja nadlenog dravnog organa za gonjenje, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje. Istraga se moe prekinuti ako: 1) se ne zna boravite osumnjienog; 2) je osumnjieni u bekstvu ili inae nije dostian dravnim organima. Pre nego to donese naredbu o prekidu istrage, javni tuilac e prikupiti sve dokaze o krivinom delu osumnjienog do kojih se moe doi. Ako je istraga prekinuta iz razloga predvienog u stavu 2. taka 2) ovog lana javni tuilac e predloiti da se prema osumnjienom odredi pritvor. Kad prestanu smetnje koje su prouzrokovale prekid, javni tuilac e nastaviti istragu.

Obustava istrage lan 308

Javni tuilac moe u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjienog i obustavi istragu ako: 1) delo koje je predmet optube nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti; 2) je krivino gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje; 3) nema dovoljno dokaza za optuenje. U sluaju iz stava 1. ovog lana, javni tuilac e naredbom obustaviti istragu i o tome obavestiti osumnjienog i oteenog (lan 51. stav 1.).

159

Pribavljanje podataka o osumnjienom lan 309

Javni tuilac e pre zavrene istrage pribaviti podatke o osumnjienom (lan 85. stav 1.) ako nedostaju ili ih treba proveriti, kao i podatke o ranijim osudama, a ako osumnjieni jo izdrava krivinu sankciju koja se sastoji u lienju slobode - podatke o njegovom ponaanju za vreme izdravanja krivine sankcije. Javni tuilac e, po potrebi, pribaviti podatke o ranijem ivotu osumnjienog, prilikama u kojima ivi i o drugim okolnostima koje se odnose na njegovu linost. Ako je potrebno da se dopune podaci o linosti osumnjienog javni tuilac moe odrediti preglede ili psiholoka ispitivanja osumnjienog. Ako dolazi u obzir izricanje jedinstvene kazne kojom e se obuhvatiti i kazne iz ranijih presuda, javni tuilac e zatraiti spise predmeta u kojima su donete ove presude ili overene prepise pravnosnanih presuda.

Zavretak istrage lan 310

Kada nae da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjanjeno javni tuilac e doneti naredbu o zavretku istrage koju e dostaviti osumnjienom i njegovom braniocu, ako ga ima, i obavestie oteenog o zavretku istrage. Ako javni tuilac ne zavri istragu protiv osumnjienog u roku od est meseci, a kada je re o krivinom delu za koje je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti u roku od jedne godine, duan je da obavesti neposredno vieg javnog tuioca o razlozima zbog kojih istraga nije okonana. Neposredno vii javni tuilac duan je da preduzme mere da se istraga okona. Ako javni tuilac po zavretku istrage odustane od krivinog gonjenja obavestie o tome osumnjienog i oteenog (lan 51. stav 1.)

160

Dopuna istrage lan 311

Javni tuilac donee naredbu o dopuni istrage kada nakon zavretka istrage utvrdi da je potrebno preduzeti nove dokazne radnje. Dopunu istrage javnom tuiocu mogu predloiti osumnjieni i njegov branilac. U tom sluaju shodno se primenjuju odredbe lana 302. ovog zakonika.

Prigovor zbog nepravilnosti u toku istrage lan 312

Osumnjieni i njegov branilac mogu odmah po saznanju, a najkasnije do zavretka istrage, podneti prigovor neposredno viem javnom tuiocu zbog odugovlaenja postupka i drugih nepravilnosti u toku istrage. Neposredno vii javni tuilac e u roku od osam dana od dana prijema prigovora doneti reenje o odbijanju ili usvajanju prigovora. Protiv ovog reenja javnog tuioca nije dozvoljena alba ni prigovor. Reenjem kojim usvaja prigovor javni tuilac e izdati obavezno uputstvo nadlenom javnom tuiocu da otkloni utvrene nepravilnosti u toku istrage. U sluaju da prigovor bude odbijen, osumnjieni i njegov branilac mogu u roku od osam dana po prijemu reenja iz stava 2. ovog lana podneti pritubu sudiji za prethodni postupak. Ako sudija za prethodni postupak oceni da je prituba osnovana, naloie da se preduzmu mere za otklanjanje nepravilnosti.

2. Sporazumi javnog tuioca i okrivljenog a) Sporazum o priznanju krivinog dela Zakljuenje sporazuma lan 313

161

Sporazum o priznanju krivinog dela javni tuilac i okrivljeni mogu zakljuiti od donoenja naredbe o sprovoenju istrage pa do izjanjenja optuenog o optubi na glavnom pretresu. Prilikom zakljuenja sporazuma iz stava 1. ovog lana okrivljeni mora imati branioca (lan 74. taka 8). Sporazum o priznanju krivinog dela sainjen u pisanom obliku javni tuilac podnosi do potvrivanja optunice - sudiji za prethodni postupak, a nakon potvrivanja optunice - predsedniku vea. Ako je sporazum o priznanju krivinog dela zakljuen pre podizanja optunice, javni tuilac e zajedno sa sporazumom dostaviti sudu i optunicu koja ini sastavni deo ovog sporazuma. Na optunicu iz stava 4. ovog lana ne primenjuju se odredbe o ispitivanju optunice (l. 337. do 341.). Ako ovlaeno lice (lan 253. stav 1.) nije postavilo imovinskopravni zahtev javni tuilac e ga pre zakljuenja sporazuma pozvati da podnese zahtev.

Sadraj sporazuma lan 314

Sporazum o priznanju krivinog dela sadri: 1) opis krivinog dela koje je predmet optube; 2) priznanje okrivljenog da je uinio krivino delo iz take 1. ovog stava; 3) sporazum o vrsti, meri ili rasponu kazne ili druge krivine sankcije; 4) sporazum o trokovima krivinog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivinim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; 5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum, osim u sluaju iz lana 319. stav 3. ovog zakonika;

162

6) potpis stranaka i branioca. Pored podataka iz stava 1. ovog lana, sporazum o priznanju krivinog dela moe sadrati: 1) izjavu javnog tuioca o odustajanju od krivinog gonjenja za krivina dela koja nisu obuhvaena sporazumom o priznanju krivinog dela; 2) izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveze iz lana 283. stav 1. ovog zakonika, pod uslovom da priroda obaveze omoguava da se zapone sa njenim izvrenjem pre podnoenja sporazuma sudu; 3) sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivinog dela koja e biti oduzeta od okrivljenog.

Odluivanje o sporazumu lan 315

O sporazumu o priznanju krivinog dela odluuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice - predsednik vea. Odluka o sporazumu o priznanju krivinog dela donosi se na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac. Roite iz stava 2. ovog lana dri se bez prisustva javnosti.

Odbacivanje sporazuma lan 316

Sud e reenjem odbaciti sporazum o priznanju krivinog dela ako: 1) sporazum ne sadri podatke predviene lanom 314. stav 1. ovog zakonika; 2) na roite nije doao okrivljeni koji je uredno pozvan, a koji nije opravdao izostanak.

Prihvatanje sporazuma lan 317

163

Sud e presudom prihvatiti sporazum o priznanju krivinog dela i oglasiti okrivljenog krivim ako utvrdi: 1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivino delo, odnosno krivina dela koja su predmet optube; 2) da je okrivljeni svestan svih posledica zakljuenog sporazuma, a posebno da se odrie prava na suenje i da prihvata ogranienje prava na ulaganje albe (lan 319. stav 3.) protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma; 3) da postoje i drugi dokazi koji nisu u suprotnosti sa priznanjem okrivljenog da je uinio krivino delo; 4) da je kazna ili druga krivina sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tuilac i okrivljeni zakljuili sporazum predloena u skladu sa krivinim ili drugim zakonom. Pored elemenata iz lana 428. st. 2, 3. i 5. ovog zakonika, presuda iz stava 1. ovog lana sadri i razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma.

Odbijanje sporazuma lan 318

Sud e reenjem odbiti sporazum o priznanju krivinog dela ako utvrdi: 1) da postoje razlozi iz lana 338. stav 1. ovog zakonika; 2) da nije ispunjen jedan ili vie uslova iz lana 317. stav 1. ovog zakonika. Kada reenje iz stava 1. ovog lana postane pravnosnano, sporazum o priznanju krivinog dela i svi spisi u vezi sa njim unitavaju se u prisustvu sudije koji je doneo reenje i o tome se sastavlja zapisnik, a postupak se vraa u fazu koja je prethodila zakljuenju sporazuma. Sudija iz stava 2. ovog lana ne moe uestvovati u daljem toku postupka.

164

alba protiv odluke o sporazumu lan 319

Odluka suda o sporazumu o priznanju krivinog dela dostavlja se javnom tuiocu, okrivljenom i njegovom braniocu. Protiv reenja kojim se sporazum o priznanju krivinog dela odbacuje (lan 316.) ili odbija (lan 318.), alba nije dozvoljena. Protiv presude kojom je prihvaen sporazum o priznanju krivinog dela (lan 317.) lica iz stava 1. ovog lana mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja presude izjaviti albu zbog postojanja razloga iz lana 338. stav 1. ovog zakonika ili ako se presuda ne odnosi na predmet sporazuma (lan 314.).

b) Sporazum o svedoenju okrivljenog Zakljuenje sporazuma lan 320

Sporazum o svedoenju za krivino delo iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika javni tuilac i okrivljeni mogu zakljuiti od donoenja naredbe o sprovoenju istrage pa do zavretka glavnog pretresa. Sporazum iz stava 1. ovog lana moe se zakljuiti sa okrivljenim koji je u potpunosti priznao da je uinio krivino delo, pod uslovom da je znaaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje krivinog dela iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika preteniji od posledica krivinog dela koje je uinio (okrivljeni saradnik). Okrivljeni za koga postoji osnovana sumnja da je organizator organizovane kriminalne grupe ne moe biti predloen za okrivljenog saradnika. Prilikom zakljuenja sporazuma iz stava 1. ovog lana okrivljeni mora imati branioca (lan 74. taka 8.).

165

Javni tuilac e pre zakljuenja sporazuma o svedoenju pozvati okrivljenog da u roku koji ne moe biti dui od 30 dana, samostalno i svojeruno, to detaljnije i potpunije, istinito opie sve to zna o krivinom delu povodom kojeg se vodi postupak i o drugim delima iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika. Nepismeni okrivljeni diktirae preliminarni iskaz u aparat za snimanje glasa. Sporazum o svedoenju se sainjava u pisanom obliku i podnosi se sudu do zavretka glavnog pretresa. Uz sporazum se prilae i zapisnik o iskazu koji je okrivljeni dao u skladu sa stavom 5. ovog lana.

Sadraj sporazuma lan 321

Sporazum o svedoenju okrivljenog sadri: 1) opis krivinog dela koje je predmet optube; 2) izjavu okrivljenog da u potpunosti priznaje krivino delo, da e dati iskaz o svemu to mu je poznato o krivinom delu iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika i da nita nee preutati, da je upozoren na dunosti iz lana 95. stav 1. i lana 96. ovog zakonika i pogodnosti iz take 3) ovog stava, da se ne moe pozivati na pogodnost osloboenja od dunosti svedoenja (lan 94. stav 1.) i osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja (lan 95. stav 2.); 3) sporazum o vrsti i meri ili rasponu kazne ili druge sankcije koja e biti izreena, o osloboenju od kazne ili o obavezi javnog tuioca da odustane od krivinog gonjenja okrivljenog u sluaju davanja iskaza na glavnom pretresu u skladu sa obavezama iz take 2) ovog stava; 4) sporazum o trokovima krivinog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivinim delom i o imovinskopravnom zahtevu, ukoliko je podnet; 5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke kojom je sud u potpunosti prihvatio sporazum; 6) potpis stranaka i branioca.

166

Pored podataka navedenih u stavu 1. ovog lana, sporazum o svedoenju moe sadrati i sporazum u pogledu imovine proistekle iz krivinog dela koja e biti oduzeta od okrivljenog.

Odluivanje o sporazumu lan 322

O sporazumu o svedoenju okrivljenog odluuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice odluku donosi predsednik vea. Reenje o odbacivanju, prihvatanju ili odbijanju sporazuma o svedoenju okrivljenog donosi se na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, okrivljeni i branilac. Prilikom donoenja reenja o odbacivanju sporazuma o svedoenju okrivljenog shodno se primenjuju odredbe lana 316. ovog zakonika.

Prihvatanje sporazuma lan 323

Sud e reenjem prihvatiti sporazum o svedoenju okrivljenog, ako utvrdi: 1) da je okrivljeni svesno i dobrovoljno pristao da svedoi pod uslovima predvienim lanom 321. stav 1. taka 2) ovog zakonika; 2) da je okrivljeni u potpunosti svestan svih posledica zakljuenog sporazuma, a posebno da se odrie prava na ulaganje albe protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma; 3) da je kazna ili druga sankcija ili mera, osloboenje od kazne ili odustanak javnog tuioca od krivinog gonjenja predloen u skladu sa odredbama ovog zakonika ili krivinog zakona.

Odbijanje sporazuma lan 324

Sud e reenjem odbiti sporazum o svedoenju okrivljenog ako utvrdi:

167

1) da postoje razlozi iz lana 338. stav 1. ovog zakonika; 2) da nije ispunjen jedan ili vie uslova iz lana 323. ovog zakonika. Kada reenje iz stava 1. ovog lana postane pravnosnano, sporazum o svedoenju i svi spisi u vezi sa njim unitavaju se u prisustvu sudije (lan 322. stav 1.) koji je doneo reenje i o tome se sastavlja zapisnik. Sudija iz stava 2. ovog lana ne moe uestvovati u daljem toku postupka.

Ispitivanje okrivljenog saradnika lan 325

Okrivljeni saradnik je duan da govori istinu i da ne preuti nita to mu je o predmetu suenja poznato. Okrivljeni saradnik se ispituje nakon sasluanja optuenih i nakon ispitivanja se udaljava iz sudnice.

Vezanost suda za odluku o prihvatanju sporazuma lan 326

Reenje o prihvatanju sporazuma o svedoenju okrivljenog obavezuje prvostepeni i sud pravnog leka prilikom donoenja odluke o krivinoj sankciji, o trokovima krivinog postupka, o oduzimanju imovinske koristi pribavljene krivinim delom, o imovinskopravnom zahtevu i o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela, pod uslovom da je okrivljeni saradnik u potpunosti ispunio obaveze iz sporazuma. Sud e staviti van snage reenje o prihvatanju sporazuma i postupiti u skladu sa lanom 324. st. 2. i 3. ovog zakonika: 1) ako okrivljeni saradnik nije ispunio obaveze iz sporazuma; 2) ako javni tuilac pokrene istragu protiv okrivljenog saradnika ili sazna za raniju osuivanost i podnese predlog sudu za stavljanje van snage sporazuma.

168

v) Sporazum o svedoenju osuenog Zakljuenje sporazuma lan 327

Javni tuilac i osueni mogu zakljuiti sporazum o svedoenju, ako je znaaj iskaza osuenog za otkrivanje, dokazivanje ili spreavanje krivinih dela iz lana 162. stav 1. taka 1. ovog zakonika preteniji od posledica krivinog dela za koje je osuen (osueni saradnik). Za osuenog saradnika ne moe biti predloeno lice koje je osueno kao organizator organizovane kriminalne grupe. Prilikom zakljuenja sporazuma iz stava 1. ovog lana osueni mora imati branioca (lan 74. taka 8). Sporazum o svedoenju se sainjava u pisanom obliku i podnosi se sudu do zavretka glavnog pretresa.

Sadraj sporazuma lan 328

Sporazum o svedoenju osuenog sadri: 1) opis krivinog dela koje je predmet optube; 2) izjavu osuenog da e dati iskaz o svemu to mu je poznato o krivinom delu iz lana 162. stav 1. taka 1) ovog zakonika i da nita nee preutati, da je upozoren na dunosti iz lana 95. stav 1. i lana 96. ovog zakonika, da se ne moe pozivati na pogodnost osloboenja od dunosti svedoenja (lan 94. stav 1.) i osloboenja od dunosti odgovaranja na pojedina pitanja (lan 95. stav 2.); 3) sporazum o vrsti i meri ili rasponu umanjenja kazne ili druge sankcije ili o osloboenju od kazne osuenog u sluaju davanja iskaza na glavnom pretresu u skladu sa obavezama iz take 2) ovog lana;

169

4) izjavu javnog tuioca da e u roku od 30 dana od dana pravnosnanog okonanja postupka osuujuom presudom u kojem je osueni dao iskaz u skladu sa obavezama iz take 2) ovog lana podneti zahtev u skladu sa lanom 557. ovog zakonika; 5) izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na albu protiv odluke suda donesene na osnovu sporazuma o svedoenju, kada je sud u potpunosti prihvatio sporazum; 6) potpis stranaka i branioca.

Odluivanje o sporazumu lan 329

O sporazumu o svedoenju osuenog odluuje sudija za prethodni postupak, a ako je sporazum podnet sudu nakon potvrivanja optunice odluku donosi predsednik vea. Reenje o odbacivanju, prihvatanju ili odbijanju sporazuma o svedoenju osuenog donosi se na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, osueni i branilac. Prilikom donoenja reenja iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju odredbe l. 316, 323. i 324. ovog zakonika.

Vezanost suda za odluku o prihvatanju sporazuma lan 330

Reenje o prihvatanju sporazuma o svedoenju osuenog obavezuje sud prilikom donoenja odluke o krivinoj sankciji u ponovljenom postupku, pod uslovom da je osueni saradnik u potpunosti ispunio obaveze iz sporazuma.

Glava XVII OPTUENJE

Podizanje optunice lan 331
170

Javni tuilac podie optunicu kada postoji opravdana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo. Optunica se podie u roku od 15 dana od kada je zavrena istraga. U naroito sloenim predmetima ovaj rok se moe na osnovu odobrenja neposredno vieg javnog tuioca produiti za jo 30 dana. Ako javni tuilac ne podigne optunicu u roku iz stava 2. ovog lana i ne izjavi da odustaje od krivinog gonjenja, okrivljeni, njegov branilac i oteeni mogu u roku od osam dana od dana isteka roka za podnoenje optunice da podnesu prigovor neposredno viem javnom tuiocu. Ako oteeni nije obaveten o zavretku istrage (lan 310. stav 1.) moe da podnese prigovor u roku od tri meseca od dana kada je javni tuilac doneo naredbu o zavretku istrage. Neposredno vii javni tuilac e u roku od 15 dana od dana prijema prigovora iz stava 3. ovog lana doneti reenje o odbijanju ili usvajanju prigovora. Protiv reenja javnog tuioca nije dozvoljena alba ni prigovor. Reenjem kojim usvaja prigovor javni tuilac e izdati obavezno uputstvo nadlenom javnom tuiocu da u odreenom roku koji ne moe biti dui od 30 dana podigne optunicu. Ako prikupljeni podaci o krivinom delu i uiniocu pruaju dovoljno osnova za optuenje, optunica se moe podii i bez sprovoenja istrage. Odredbe o optunici i ispitivanju optunice primenjivae se shodno i na privatnu tubu, osim ako se ona podnosi za krivino delo za koje se sprovodi skraeni postupak.

Sadraj optunice lan 332

Optunica sadri: 1) ime i prezime okrivljenog sa linim podacima (lan 85. stav 1.) i podacima o tome da li se i od kad nalazi u pritvoru ili se nalazi na slobodi, a ako je pre podizanja optunice puten na slobodu, onda koliko je proveo u pritvoru;

171

2) opis dela iz kog proizilaze zakonska obeleja krivinog dela, vreme i mesto izvrenja krivinog dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvreno krivino delo, kao i ostale okolnosti potrebne da se krivino delo to tanije odredi; 3) zakonski naziv krivinog dela, sa navoenjem odredaba zakona koje se po predlogu tuioca imaju primeniti; 4) oznaenje suda pred kojim e se odrati glavni pretres; 5) predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz naznaenje imena svedoka i vetaka, spisa i predmeta koji slue za dokaz; 6) obrazloenje u kome e se prema rezultatu istrage opisati stanje stvari, navesti dokazi kojima se utvruju injenice koje su predmet dokazivanja, izneti odbrana okrivljenog i stanovite tuioca o navodima odbrane. Ako se okrivljeni nalazi na slobodi, u optunici se moe predloiti da se odredi pritvor, a ako se nalazi u pritvoru, moe se predloiti da se pusti na slobodu. Jednom optunicom moe se obuhvatiti vie krivinih dela ili vie okrivljenih samo ako se po odredbama lana 30. ovog zakonika moe sprovesti jedinstveni postupak i doneti jedna presuda.

Podnoenje optunice sudu lan 333

Optunica se podnosi veu (lan 21. stav 4.) nadlenog suda u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i njihovih branilaca (lan 78. stav 3.) i jedan primerak za sud. Uz optunicu, veu se dostavljaju i spisi sainjeni tokom istrage od strane javnog tuioca. Odmah po prijemu optunice vee e ispitati da li je optunica propisno sastavljena (lan 332.), pa ako ustanovi da nije, vratie je tuiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na zahtev tuioca, vee moe produiti ovaj rok.

172

Ako javni tuilac propusti rok iz stava 2. ovog lana, vee e reenjem odbaciti optunicu, a u sluaju da privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja i optuba e reenjem biti odbijena.

Predlog za odreivanje pritvora ili putanje na slobodu lan 334

Ako je u optunici stavljen predlog da se protiv okrivljenog odredi pritvor ili da se pusti na slobodu o tome vee (lan 21. stav 4.) reava odmah, a najkasnije u roku od 48 asova. Ako se okrivljeni nalazi u pritvoru, a u optunici nije stavljen predlog da se pusti na slobodu, vee e po slubenoj dunosti, u roku od tri dana od dana prijema optunice, ispitati da li jo postoje razlozi za pritvor i doneti reenje o produenju ili ukidanju pritvora. alba protiv ovog reenja ne zadrava izvrenje reenja.

Dostavljanje optunice okrivljenom lan 335

Optunicu koja je propisno sastavljena predsednik vea (lan 21. stav 4.) dostavlja okrivljenom koji je na slobodi bez odlaganja, a ako se nalazi u pritvoru - u roku od 24 asa od prijema optunice, a u naroito sloenim predmetima u roku od najvie tri dana od dana prijema optunice. Ako je protiv okrivljenog odreen pritvor reenjem vea (lan 334. stav 1.), optunica se predaje okrivljenom prilikom njegovog hapenja, zajedno sa reenjem o odreivanju pritvora. Ako se okrivljeni nakon hapenja ne nalazi u zavodu na podruju suda kod koga e se odrati glavni pretres, vee (lan 21. stav 4.) e narediti da se okrivljeni odmah sprovede u taj zavod, gde e mu se predati optunica.

Odgovor okrivljenog na optunicu lan 336

173

Okrivljeni ima pravo da podnese pisani odgovor na optunicu u roku od osam dana od dana dostavljanja optunice. Uz optunicu, okrivljenom e biti dostavljena i pouka o pravu na podnoenje odgovora. Odgovor na optunicu moe podneti i branilac, bez posebnog ovlaenja okrivljenog, ali ne i protiv njegove volje.

Ispitivanje optunice lan 337

Vee (lan 21. stav 4.) e ispitati optunicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnoenje odgovora na optunicu (lan 336. stav 1.). Ako vee utvrdi da je za krivino delo koje je predmet optube nadlean drugi sud, donee reenje o nenadlenosti suda i po pravnosnanosti tog reenja uputie predmet nadlenom sudu. Kad vee utvrdi da je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunice, naredie da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe odreeni dokazi. Javni tuilac e, u roku od tri dana od dana kad mu je saoptena odluka vea iz stava 3. ovog lana, doneti naredbu o dopuni, odnosno sprovoenju istrage, a privatni tuilac e, u roku od 30 dana od dana saoptenja odluke, prikupiti dokaze. Vee moe na zahtev tuioca iz opravdanih razloga produiti ovaj rok. Ako javni tuilac propusti rok iz stava 4. ovog lana, duan je da o razlozima proputanja obavesti neposredno vieg javnog tuioca, a u sluaju da privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja i optuba e reenjem biti odbijena. Ako vee utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja iz stava 6. ovog lana, vee e postupiti u skladu sa lanom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika.

174

Obustava postupka lan 338

Ispitujui optunicu, vee (lan 21. stav 4.) e odluiti reenjem da nema mesta optubi i da se krivini postupak obustavlja ako ustanovi da: 1) delo koje je predmet optube nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti; 2) je krivino gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje; 3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni uinio delo koje je predmet optube. Ako je nakon ispitivanja optunice podnesene bez sprovoenja istrage sprovedena istraga (lan 337. st. 3. i 4.), a vee, po sprovedenoj istrazi, nae da postoje razlozi iz stava 1. taka 3) ovog lana, odluie reenjem da nema mesta optubi i da se krivini postupak obustavlja.

Odbijanje optube lan 339

Kad ispituje optunicu javnog tuioca podnesenu bez sprovoenja istrage ili privatnu tubu, vee (lan 21. stav 4.) e reenjem odbiti optubu, ako utvrdi da postoje razlozi iz lana 338. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika, a ako su preduzete dokazne radnje - i iz razloga predvienog u lanu 338. stav 1. taka 3) ovog zakonika. Ako vee ustanovi da nema zahteva ovlaenog tuioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivino gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje, reenjem e optunicu ili privatnu tubu odbaciti.

Nevezanost za pravnu kvalifikaciju dela lan 340

175

Prilikom donoenja reenja iz lana 337. stav 2. i l. 338. i 339. ovog zakonika, vee (lan 21. stav 4.) nije vezano za pravnu kvalifikaciju dela koju je tuilac naveo u optunici ili privatnoj tubi.

Potvrivanje optunice lan 341

Ako ne donese nijedno reenje iz lana 340. ovog zakonika, vee (lan 21. stav 4.) e reenjem potvrditi optunicu. U istom reenju vee e odluiti i o predlozima za spajanje ili razdvajanje postupka.

Obrazloenje reenja lan 342

Sva reenja donesena u postupku ispitivanja optunice moraju biti obrazloena, ali tako da se unapred ne utie na reavanje onih pitanja koja e biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu.

alba na reenje lan 343

Protiv reenja iz lana 337. stav 2. i l. 338. i 339. ovog zakonika albu moe izjaviti tuilac, a protiv reenja iz lana 341. ovog zakonika albu moe izjaviti okrivljeni.

Glava XVIII GLAVNI PRETRES I PRESUDA

1. Glavni pretres a) Pripreme za glavni pretres Ovlaenja predsednika vea lan 344

176

Predsednik vea odmah posle prijema potvrene optunice i spisa predmeta zapoinje pripreme za glavni pretres. Pripreme za glavni pretres obuhvataju odravanje pripremnog roita, odreivanje glavnog pretresa i donoenje drugih odluka koje se odnose na upravljanje postupkom. Protiv odluka koje donosi predsednik vea u toku priprema za glavni pretres alba nije doputena, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno.

a. Pripremno roite Osnovna pravila lan 345

Na pripremnom roitu se stranke izjanjavaju o predmetu optube, obrazlau se dokazi koji e biti izvedeni na glavnom pretresu i predlau novi dokazi, utvruju se injenina i pravna pitanja koja e biti predmet raspravljanja na glavnom pretresu, odluuje se o sporazumu o priznanju krivinog dela, o pritvoru i o obustavi krivinog postupka, kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od znaaja za odravanje glavnog pretresa. Pripremno roite se odrava pred predsednikom vea, bez prisustva javnosti. U pozivu za pripremno roite predsednik vea e upozoriti stranke i oteenog da se na pripremnom roitu moe odrati glavni pretres (lan 350. stav 6.). Na pripremno roite shodno se primenjuju odredbe o glavnom pretresu, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno.

Odreivanje pripremnog roita lan 346

177

Predsednik vea e odrediti pripremno roite najkasnije u roku od 30 dana ako je optueni u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optueni na slobodi, raunajui od dana prijema potvrene optunice u sud. Ako predsednik vea ne odredi pripremno roite u roku iz stava 1. ovog lana, obavestie o tome predsednika suda koji e preduzeti mere da se pripremno roite odmah odredi. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako je optunica podignuta za krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do dvanaest godina i ako predsednik vea smatra da s obzirom na prikupljene dokaze, sporna injenina i pravna pitanja ili sloenost predmeta odravanje pripremnog roita nije potrebno, naredbom e odrediti glavni pretres. Ako su javni tuilac, optueni i njegov branilac postigli sporazum o priznanju krivinog dela (lan 313. stav 1.) u odnosu na odreene take optunice, predsednik vea e odrediti pripremno roite za deo optunice koji nije obuhvaen sporazumom. Ako predsednik vea utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja iz stava 5. ovog lana, predsednik vea e postupiti u skladu sa lanom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika.

Poziv za pripremno roite lan 347

Na pripremno roite pozvae se stranke i branilac, oteeni, zakonski zastupnik i punomonik tuioca i oteenog, a po potrebi i prevodilac i tuma. U pozivu za pripremno roite stranke e biti upozorene da na pripremnom roitu mogu predloiti nove dokaze ako su za njih saznale nakon potvrivanja optunice.

178

Ako je potrebno da se za pripremno roite pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod drugog dravnog organa, predsednik vea e na predlog stranaka naloiti da se ti predmeti ili isprave blagovremeno pribave.

Poetak pripremnog roita lan 348

Predsednik vea proverava da li su prisutna sva pozvana lica, a u sluaju nedolaska nekog od njih da li su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonikom da se pripremno roite moe odrati u njihovom odsustvu (l. 379. do 382. i lan 383. stav 1.). Izuzetno od stava 1. ovog lana, ako je optueni uredno pozvan, a ne doe na pripremno roite niti svoj izostanak opravda, predsednik vea moe odluiti da se pripremno roite odri ako je prisutan branilac. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana za odravanje pripremnog roita, predsednik vea proverava podatke iz lana 332. stav 1. taka 1) ovog zakonika. Oteenog koji nije podneo imovinskopravni zahtev predsednik vea e pouiti u smislu lana 50. stav 1. taka 1) ovog zakonika. Ako su javni tuilac i optueni zakljuili sporazum o priznanju krivinog dela (lan 313. stav 1.) obavestie o tome predsednika vea koji e postupiti u skladu sa odredbama l. 315. do 318. ovog zakonika. Ako se sporazum o priznanju krivinog dela odnosi samo na neke take optunice, postupak za ta dela e se razdvojiti u skladu sa lanom 31. ovog zakonika, a za ostale take optunice e se postupiti u skladu sa odredbama ovog zakonika o odravanju pripremnog roita ili u sluaju iz lana 346. stav 3. ovog zakonika o odreivanju glavnog pretresa.

Izjanjavanje stranaka lan 349

179

Javni tuilac izlae iz optunice opis dela iz kog proizlaze zakonska obeleja krivinog dela, zakonski naziv krivinog dela i navodi dokaze koji potkrepljuju optunicu, a moe predloiti izricanje odreene vrste i mere krivine sankcije. Ako je re o optubi oteenog kao tuioca ili privatnoj tubi, predsednik vea moe ukratko izloiti njen sadraj. Ako je oteeni prisutan, moe podneti imovinskopravni zahtev, a ako nije prisutan, predsednik vea e proitati taj zahtev, ako je podnet. Nakon to je optuenog pouio o njegovim pravima i dunostima (l. 68. i 70.), predsednik vea e ga pozvati da se izjasni o optubi (lan 392.). Ako optueni osporava navode optube, predsednik vea e ga pozvati da se izjasni koji deo optunice osporava i iz kojih razloga i upozorie ga da e se na glavnom pretresu izvoditi samo dokazi u vezi sa osporenim delom optunice. Ako je saoptueni priznao odreene take optube koje se odnose i na drugog saoptuenog koji ih je osporio, glavni pretres e se odrati za oba saoptuena i donee se, po pravilu, jedna presuda.

Predlaganje dokaza lan 350

Predsednik vea e pozvati stranke, branioca i oteenog da obrazloe predloene dokaze koje nameravaju da izvedu na glavnom pretresu, pri emu e ih upozoriti da se nee izvesti oni dokazi koji su im bili poznati, ali ih bez opravdanog razloga na pripremnom roitu nisu predloili. Predsednik vea moe i bez predloga stranaka, branioca i oteenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres (lan 15. stav 4.). Ako je optueni priznao da je uinio krivino delo, predlaganje dokaza za glavni pretres e se ograniiti na dokaze od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog zakonika, kao i dokaze od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije. Svaka stranka e se izjasniti o predlozima suprotne stranke i oteenog.

180

Prilikom odluivanja o predlogu za izvoenje dokaza shodno se primenjuju odredbe lana 395. ovog zakonika. Ako s obzirom na predloene dokaze, injenice koje e biti predmet dokazivanja (lan 83. st. 1. i 2.) i pravna pitanja o kojima e se raspravljati predsednik vea smatra da se u skladu sa odredbama ovog zakonika moe odrati glavni pretres, nakon uzimanja izjava od stranaka donee reenje o odravanju glavnog pretresa (lan 385. stav 1.).

Odluivanje o pritvoru lan 351

Na pripremnom roitu predsednik vea moe, uz saglasnost stranaka, ukinuti pritvor ili ga zameniti blaom merom. Protiv tog reenja alba nije dozvoljena.

Obustava postupka lan 352

Predsednik vea e reenjem obustaviti krivini postupak ako ustanovi: 1) da je tuilac odustao od optube ili je oteeni odustao od predloga za gonjenje; 2) da je optueni za isto krivino delo ve pravnosnano osuen, osloboen od optube ili je optuba protiv njega pravnosnano odbijena ili je postupak protiv njega pravnosnano obustavljen; 3) da je optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od gonjenja ili se krivino gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja ga trajno iskljuuje. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana tuilac moe izjaviti albu o kojoj odluuje vee (lan 21. stav 4.).

b. Odreivanje glavnog pretresa Vreme odravanja glavnog pretresa

181

lan 353
Predsednik vea pre zavretka pripremnog roita naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa. Ako pripremno roite nije odrano (lan 346. stav 3.), predsednik vea odredie glavni pretres najkasnije u roku od 30 dana ako je optueni u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optueni na slobodi, raunajui od dana prijema potvrene optunice u sud. Ako u roku iz stava 2. ovog lana ne odredi glavni pretres, predsednik vea e o razlozima zbog kojih glavni pretres nije odreen obavestiti predsednika suda, koji e preduzeti potrebne mere da se glavni pretres odredi. U sluaju trajnije spreenosti predsednika vea da iz opravdanih razloga odredi glavni pretres, predsednik suda e dodeliti predmet drugom predsedniku vea.

Mesto odravanja glavnog pretresa lan 354

Glavni pretres se odrava u seditu suda i u sudskoj zgradi. Ako su u pojedinim sluajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za odravanje glavnog pretresa ili iz drugih opravdanih razloga, predsednik suda moe odrediti da se pretres odri u sudskoj zgradi izvan sedita suda ili u drugoj zgradi na podruju tog suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda moe, na obrazloeni predlog predsednika nadlenog suda, odrediti da se glavni pretres odri i izvan podruja nadlenog suda.

Pozivanje stranaka i drugih lica na glavni pretres lan 355

Na glavni pretres pozvae se optueni i njegov branilac, tuilac i oteeni i njihovi zakonski zastupnici i punomonici, a po potrebi i prevodilac i tuma.

182

Na glavni pretres pozvae se predloeni svedoci i vetaci, osim onih za koje predsednik vea smatra da njihovo ispitivanje na glavnom pretresu nije potrebno ili je na pripremnom roitu utvreno da se ne pozivaju. U pogledu sadrine poziva za optuenog i svedoke primenie se odredbe l. 191. i 193. ovog zakonika. Kada nije re o obaveznoj odbrani (lan 74.), optueni e se u pozivu pouiti da ima pravo da uzme branioca, ali da se glavni pretres nee odloiti zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili zbog toga to je optueni uzeo branioca tek na glavnom pretresu. Poziv optuenom mora se dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Za krivina dela za koja se moe izrei kazna zatvora od deset godina ili tea kazna, vreme za pripremanje odbrane iznosi najmanje petnaest dana. Na zahtev optuenog ili na zahtev tuioca, a po pristanku optuenog, ovi rokovi se mogu skratiti. Oteenog koji se ne poziva kao svedok, sud e u pozivu obavestiti da e se glavni pretres odrati i u njegovom odsustvu, a da e se njegova izjava o imovinskopravnom zahtevu proitati. Oteeni e se upozoriti i na to da e se, ako ne doe, smatrati da nee da produi krivino gonjenje, ako javni tuilac odustane od optube. Oteeni kao tuilac i privatni tuilac upozorie se u pozivu da e se, ako na glavni pretres ne dou, niti poalju punomonika, smatrati da su odustali od optube. Optueni, svedok i vetak upozorie se u pozivu na posledice nedolaska na glavni pretres (lan 193. stav 4. i lan 383.).

Predlaganje dokaza lan 356

Ako nije odrano pripremno roite (lan 346. stav 3.), stranke, branilac i oteeni mogu posle odreivanja glavnog pretresa predloiti da se na glavni pretres pozovu novi svedoci ili vetaci ili izvedu drugi dokazi, pri emu moraju oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od predloenih dokaza.

183

Prilikom odluivanja o predlogu za izvoenje dokaza shodno se primenjuju odredbe lana 395. ovog zakonika. Predsednik vea moe i bez predloga stranaka i oteenog narediti pribavljanje novih dokaza za glavni pretres (lan 15. stav 4.), o emu e pre poetka glavnog pretresa obavestiti stranke.

Ispitivanje svedoka ili vetaka van glavnog pretresa lan 357

Predsednik vea odluuje o ispitivanju svedoka ili vetaka ije ispitivanje su predloile stranke, a koji ne mogu doi na glavni pretres zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga. Predsednik vea, sudija lan vea ili sudija za prethodni postupak na ijem podruju se svedok ili vetak nalazi obavie ispitivanje neposredno ili putem tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka, a o vremenu, mestu i nainu ispitivanja obavestie stranke, branioca i oteenog. Ako je optueni u pritvoru, o potrebi njegovog prisustva ispitivanju svedoka ili vetaka, odluuje predsednik vea. Kada stranke, branilac i oteeni prisustvuju ispitivanju svedoka ili vetaka imaju prava u skladu sa lanom 300. stav 8. ovog zakonika.

Izdvajanje nezakonitih dokaza lan 358

Ako predsednik vea utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju iz spisa. Protiv ovog reenja dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja iz stava 1. ovog lana, predsednik vea e postupiti u skladu sa lanom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika.

184

Do zavretka dokaznog postupka vee moe postupiti u skladu sa lanom 407. stav 4. ovog zakonika.

Odreivanje dopunskih sudija lan 359

Ako je u izgledu da e glavni pretres due trajati, predsednik vea moe zatraiti od predsednika suda da odredi jednog ili dvojicu sudija, odnosno sudija-porotnika da prisustvuju glavnom pretresu, kako bi zamenili lanove vea u sluaju njihove trajnije spreenosti.

Odlaganje poetka glavnog pretresa lan 360

Kada je to zbog vanih razloga opravdano, predsednik vea moe, na predlog stranaka i branioca ili po slubenoj dunosti, odloiti naredbom poetak glavnog pretresa najdue do 30 dana. O odlaganju e se odmah obavestiti sva lica koja su pozvana na glavni pretres, kao i predsednik suda.

Odustanak tuioca od optube lan 361

Ako tuilac odustane od optube pre poetka glavnog pretresa, predsednik vea e o tome obavestiti sva lica koja su bila pozvana na glavni pretres i reenjem e obustaviti krivini postupak i dostaviti ga strankama, braniocu i oteenom.

b) Odravanje glavnog pretresa a. Javnost glavnog pretresa Opte pravilo o javnosti lan 362
185

Glavni pretres je javan. Glavnom pretresu mogu prisustvovati samo lica starija od 16 godina.

Iskljuenje javnosti lan 363

Od otvaranja zasedanja, pa do zavretka glavnog pretresa, vee moe, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke ili branioca, ali uvek nakon njihovog izjanjenja, iskljuiti javnost za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zatite: 1) interesa nacionalne bezbednosti; 2) javnog reda i morala; 3) interesa maloletnika; 4) privatnosti uesnika u postupku; 5) drugih opravdanih interesa u demokratskom drutvu.

Izuzeci od iskljuenja javnosti lan 364

Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, branioca, oteenog i njegovog zastupnika i punomonika tuioca. Vee moe dozvoliti da glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena lica, nauni, struni i javni radnici, a na zahtev optuenog moe to dozvoliti i njegovom branom drugu, bliskim srodnicima i licu sa kojim ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota. Predsednik vea e upozoriti lica koja prisustvuju glavnom pretresu na kome je javnost iskljuena, da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na pretresu saznala i ukazae im da odavanje tajne predstavlja krivino delo.

186

Odluka o iskljuenju javnosti lan 365

Reenje vea o iskljuenju javnosti mora biti obrazloeno i javno objavljeno. U reenju iz stava 1. ovog lana vee odluuje i o tome kojim licima je dozvoljeno da glavnom pretresu prisustvuju (lan 364. stav 2.). Reenje iz stava 1. ovog lana moe se pobijati samo u albi na presudu ili reenju koje odgovara presudi.

Poseban sluaj iskljuenja javnosti lan 366

Javni tuilac moe predloiti sudu da se javnost iskljui sa glavnog pretresa prilikom ispitivanja okrivljenog saradnika ili osuenog saradnika. Pre donoenja odluke o predlogu javnog tuioca, predsednik vea e zatraiti od optuenog i njegovog branioca da se izjasne o predlogu za iskljuenje javnosti.

b. Rukovoenje glavnim pretresom Ovlaenja predsednika vea lan 367

Glavnim pretresom rukovodi predsednik vea. Predsednik vea u zasedanju i na glavnom pretresu: 1) utvruje da li je vee sastavljeno u skladu sa odredbama ovog zakonika i da li postoje razlozi zbog kojih se lanovi vea i zapisniar moraju izuzeti (lan 37. stav 1.); 2) utvruje da li su ispunjene pretpostavke za odravanje glavnog pretresa;

187

3) stara se o odravanju reda i o primeni mera za spreavanje remeenja reda u sudnici; 4) stara se o tome da postupak tee bez odugovlaenja i razmatranja pitanja koja ne doprinose svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja; 5) odluuje o odstupanju od redovnog toka postupka utvrenog ovim zakonikom, usled posebnih okolnosti, a naroito zbog broja optuenih, krivinih dela i obima dokaznog materijala; 6) daje re lanovima vea, strankama, braniocu, oteenom, zakonskom zastupniku i punomoniku, svedoku, vetaku i strunom savetniku; 7) odluuje o predlozima stranaka ako o njima ne odluuje vee; 8) daje nalog stranci da predloi dopunske dokaze; 9) prenosi u zapisnik sadraj rada i ceo tok glavnog pretresa; 10) preduzima potrebne mere za zatitu svedoka (l. 102. i 103); 11) reava o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonikom.

Ovlaenja vea lan 368

Vee u toku glavnog pretresa odluuje o: 1) predlogu o kome ne postoji saglasnost stranaka i o saglasnim predlozima stranaka koje ne prihvati predsednik vea; 2) prigovoru protiv mere predsednika vea koja se odnosi na rukovoenje glavnim pretresom; 3) tome da se, bez obzira na dozvolu za optika snimanja, iz opravdanih razloga pojedini delovi glavnog pretresa ne snimaju;

188

4) udaljenju iz sudnice, o iskljuenju branioca ili punomonika, i o nastavljanju, prekidu ili odlaganju glavnog pretresa zbog odravanja reda i upravljanja glavnim pretresom; 5) izvoenju dopunskih dokaza, ukoliko oceni da je to neophodno da bi se otklonile protivrenosti ili nejasnoe u izvedenim dokazima i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio; 6) drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonikom. Reenja vea se uvek objavljuju i sa kratkim obrazloenjem unose u zapisnik.

Zatita ugleda suda i uesnika u postupku lan 369

Sud je duan da svoj ugled i bezbednost, ugled i sigurnost stranaka i drugih uesnika u postupku, zatiti od uvrede, pretnje i svakog drugog napada. Prilikom ulaska sudije ili lanova vea u sudnicu i prilikom njihovog izlaska iz sudnice, svi prisutni duni su da ustanu. Predsednik vea e odmah posle otvaranja zasedanja, ukoliko za to postoje razlozi, upozoriti prisutna lica da se pristojno ponaaju i ne ometaju rad suda. Stranke i drugi uesnici u postupku duni su da ustanu kad se obraaju sudu, osim ako to nije mogue zbog opravdanih razloga ili se sasluanje ili ispitivanje vri na drugi nain. Lica koja prisustvuju glavnom pretresu, osim lica koja obezbeuju sud i okrivljenog, ne smeju nositi oruje ili opasno orue, a u cilju provere da li se pridravaju zabrane, predsednik vea moe narediti njihovo pretresanje.

Mere za odravanje reda lan 370

189

Ako optueni, branilac, oteeni, zakonski zastupnik, punomonik, svedok, vetak, struni savetnik, prevodilac, tuma ili drugo lice koje prisustvuje glavnom pretresu naruava red tako to ne potuje nareenja predsednika vea za odravanje reda ili vrea dostojanstvo suda, predsednik vea e ga opomenuti, a ako lice nastavi da naruava red, kaznie ga novanom kaznom do 150.000 dinara. O naruavanju reda od strane javnog tuioca ili lica koje ga zamenjuje, predsednik vea e izvestiti nadlenog javnog tuioca i Dravno vee tuilaca, ili e prekinuti glavni pretres i od nadlenog javnog tuioca zatraiti da odredi drugo lice da u nastavku glavnog pretresa zastupa optunicu, uz obavezu obavetavanja suda o preduzetim merama. Predsednik vea obavestie nadlenu advokatsku komoru o kazni izreenoj advokatu zbog naruavanja reda, uz obavezu obavetavanja suda o preduzetim merama.

Udaljenje optuenog iz sudnice lan 371

Ako mere iz lana 370. stava 1. ovog zakonika budu bezuspene, vee moe narediti da se optueni udalji iz sudnice za vreme preduzimanja odreene dokazne radnje, a ako po povratku u sudnicu optueni nastavi da naruava red, vee ga moe udaljiti do kraja dokaznog postupka i odrediti, ako postoji takva mogunost, da optueni iz posebne prostorije putem tehnikih sredstava za prenos zvuka i slike prati tok postupka. Pre zavretka dokaznog postupka predsednik vea e, ako nije bilo tehnikih sredstava za praenje toka postupka iz stava 1. ovog lana, obavestiti optuenog o toku dokaznog postupka za vreme dok je bio udaljen iz sudnice, upoznati ga sa iskazima prethodno sasluanih saoptuenih, odnosno omoguiti mu da proita zapisnike o tim iskazima, ako to optueni eli i pozvati ga da se izjasni o optubi, ako to nije ranije ve uinio. Ako optueni u sluaju iz stava 2. ovog lana nastavi da naruava red, vee ga moe ponovo udaljiti iz sudnice bez prava da prisustvuje glavnom pretresu do njegovog zavretka, a u tom sluaju predsednik vea ili sudija lan vea, saoptie optuenom presudu u prisustvu zapisniara.

190

U sluaju da optueni koji nema branioca bude udaljen iz sudnice u skladu sa st. 1. i 3. ovog lana, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti (lan 74. taka 6. i lan 76.).

Iskljuenje branioca ili punomonika lan 372

Branioca ili punomonika koji posle izricanja kazne produi da naruava red, vee e iskljuiti iz daljeg postupka i pozvati stranku ili zastupano lice da uzme drugog branioca, odnosno punomonika i o tome obavestiti nadlenu advokatsku komoru. Ako optueni ili oteeni, u sluaju iz stava 1. ovog lana, ne mogu odmah bez tete za svoje interese da uzmu drugog branioca ili punomonika ili ako u sluaju obavezne odbrane (lan 74.) sud nije u mogunosti da postavi novog branioca bez tete za odbranu, glavni pretres e biti prekinut ili odloen. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac ne uzme drugog punomonika, vee moe odluiti da se glavni pretres nastavi bez punomonika ako nae da njegovo odsustvo ne bi bilo tetno za interese zastupanog.

Udaljenje drugih lica iz sudnice lan 373

Oteenog kao tuioca ili privatnog tuioca ili njihovog zakonskog zastupnika koji nakon izricanja kazne nastavi da naruava red, vee moe udaljiti iz sudnice do kraja dokaznog postupka i za dalji tok postupka e mu postaviti punomonika. Ako vee nije u mogunosti da odmah postavi punomonika bez tete po interese zastupanog, glavni pretres e biti prekinut ili odloen. Vee moe narediti da se osim optuenog, iz sudnice udalji i drugo lice iz lana 370. stav 1. ovog zakonika, ako nastavi da naruava red i posle opomene ili novane kazne, a moe ga udaljiti uz istovremeno izricanje novane kazne.

191

Vee moe odrediti da se iz sudnice udalje sva lica koja u skladu sa lanom 362. ovog zakonika prisustvuju glavnom pretresu, ako se merama za odravanje reda predvienim ovim zakonikom ne bi moglo obezbediti nesmetano odravanje glavnog pretresa.

Mere za spreavanje odugovlaenja postupka lan 374

Braniocu, oteenom, zakonskom zastupniku, punomoniku, oteenom kao tuiocu ili privatnom tuiocu koji preduzima radnje oigledno usmerene na odugovlaenje postupka, vee e izrei opomenu. O neblagovremenom ili neodgovarajuem postupanju javnog tuioca ili lica koje ga zamenjuje, a kojim se prouzrokuje odugovlaenje postupka, predsednik vea e izvestiti nadlenog javnog tuioca i Dravno vee tuilaca, uz obavezu obavetavanja suda o preduzetim merama. Predsednik vea obavestie nadlenu advokatsku komoru o opomeni izreenoj advokatu zbog odugovlaenja postupka, uz obavezu obavetavanja suda o preduzetim merama.

alba protiv odluka o odravanju reda na glavnom pretresu lan 375

Reenje o opomeni, o novanoj kazni, o udaljavanju iz sudnice, o iskljuenju branioca ili punomonika, i o nastavljanju, prekidu ili odlaganju glavnog pretresa zbog odravanja reda i upravljanja glavnim pretresom, unosi se u zapisnik sa obrazloenjem. Protiv reenja o novanoj kazni dozvoljena je alba. Pre nego to dostavi albu drugostepenom sudu vee moe opozvati reenje o kanjavanju. Protiv reenja o udaljavanju okrivljenog iz sudnice do kraja dokaznog postupka ili do zavretka glavnog pretresa i o iskljuenju branioca dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje reenja. Protiv reenja o udaljavanju iz sudnice, odnosno iskljuenju punomonika posebna alba nije doputena.

192

Protiv drugih odluka o merama za odravanje reda i upravljanje glavnim pretresom alba nije doputena.

Krivino delo uinjeno na glavnom pretresu lan 376

Ako optueni ili drugo lice na glavnom pretresu uini krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, predsednik vea obavestie o tome nadlenog javnog tuioca. Ako postoje osnovi sumnje da je svedok, vetak ili struni savetnik na glavnom pretresu dao laan iskaz, predsednik vea e narediti da se o iskazu svedoka, vetaka ili strunog savetnika sastavi poseban zapisnik koji e, nakon to ga potpiu ispitani svedok, vetak ili struni savetnik ili to predsednik vea konstatuje da su odbili potpisivanje i navede razloge tog odbijanja, dostaviti nadlenom javnom tuiocu.

v. Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa Prisustvo na glavnom pretresu lan 377

Pretpostavke za odravanje glavnog pretresa su: 1) prisustvo predsednika, lanova vea i zapisniara; 2) prisustvo pozvanih lica bez kojih glavni pretres ne moe da se odri, osim ako postoje uslovi propisani ovim zakonikom pod kojima se izuzetno glavni pretres moe odrati i u odsustvu nekog od njih. Predsednik vea, lanovi vea, zapisniar i dopunske sudije moraju neprekidno biti prisutni na glavnom pretresu.

Otvaranje zasedanja lan 378

193

Ako vee nije u punom sastavu, predsednik vea, a u njegovom odsustvu sudija lan vea ili sudija koga predsednik suda odredi, saoptava da se glavni pretres nee odrati. Ako je vee u punom sastavu, predsednik vea otvara zasedanje i objavljuje sastav vea i predmet glavnog pretresa, utvruje da li su dola sva pozvana lica, i da li su lica koja nisu dola uredno pozvana i da li su svoj izostanak opravdala.

Izostanak tuioca lan 379

Ako na glavni pretres, koji je zakazan na osnovu optunice javnog tuioca, ne doe javni tuilac ili lice koje ga zamenjuje, predsednik vea e o tome obavestiti nadlenog javnog tuioca i zatraiti da odmah odredi zamenu. Ako to nije mogue, predsednik vea e odrediti da se glavni pretres ne odri i o tome e obavestiti nadlenog javnog tuioca i Dravno vee tuilaca, koji imaju obavezu da obaveste sud o preduzetim merama. Ako na glavni pretres ne doe oteeni kao tuilac ili privatni tuilac, niti njihov punomonik, koji su uredno pozvani, a izostanak nisu opravdali, vee e reenjem obustaviti postupak.

Izostanak optuenog lan 380

Ako je optueni uredno pozvan, a ne doe na glavni pretres niti svoj izostanak opravda, vee e narediti da se dovede. Ako se dovoenje ne bi moglo odmah izvriti, vee e odluiti da se glavni pretres ne odri i narediti da se optueni dovede na idui glavni pretres. Ako optueni opravda izostanak pre nego to dovoenje bude izvreno, vee moe opozvati naredbu za dovoenje i osloboditi optuenog obaveze da snosi trokove koji su nastali usled neodravanja glavnog pretresa.

Suenje u odsustvu lan 381

194

Optuenom se moe suditi u odsustvu samo kada postoje naroito opravdani razlozi da mu se sudi iako je odsutan, pod uslovom da je u bekstvu ili nije dostupan dravnim organima. Reenje o suenju u odsustvu donosi vee, na predlog tuioca. alba ne zadrava izvrenje reenja iz stava 2. ovog lana.

Izostanak branioca lan 382

Ako na glavni pretres ne doe branilac koji je uredno pozvan i ne obavesti sud o razlogu spreenosti im je za taj razlog saznao, ili ako branilac bez odobrenja napusti glavni pretres, predsednik vea pozvae optuenog da odmah uzme drugog branioca, a ako optueni to ne uini, vee moe odluiti da se glavni pretres odri i bez prisustva branioca. Ako je u sluaju iz stava 1. ovog lana re o obaveznoj odbrani, a nema mogunosti da optueni odmah uzme drugog branioca ili da sud bez tete za odbranu odmah postavi branioca po slubenoj dunosti, vee e odluiti da se glavni pretres ne odri ili, ako je zapoeo, da se prekine ili odloi. Uredno pozvanog branioca iji je neopravdani izostanak doveo do neodravanja ili odlaganja glavnog pretresa vee e reenjem, koje e sa kratkim obrazloenjem uneti u zapisnik, kazniti novanom kaznom do 150.000 dinara i odrediti da trokovi koji su time prouzrokovani padaju na njegov teret i o tome obavestiti nadlenu advokatsku komoru, koja ima obavezu da obavesti sud o preduzetim merama.

Odravanje glavnog pretresa bez prisustva optuenog ili branioca lan 383
Kada po odredbama ovog zakonika postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa zbog izostanka optuenog ili branioca (lan 380. stav 1. i lan 382. stav 2.), vee moe odluiti da se glavni pretres odri ako bi se, prema dokazima koji se nalaze u spisima, oigledno moralo doneti reenje kojim se optuba odbacuje (lan 416. stav 1.) ili presuda kojom se optuba odbija (lan 422.).

195

Ako je optueni prouzrokovao sopstvenu nesposobnost za uestvovanje na glavnom pretresu, vee moe, nakon ispitivanja vetaka, reenjem odluiti da se glavni pretres odri, ali ne i zavri, u odsutnosti optuenog. U sluaju odravanja glavnog pretresa u odsutnosti optuenog, predsednik suda e mu postaviti branioca po slubenoj dunosti (lan 74. taka 5. i lan 76.). alba ne odlae izvrenje reenja iz stava 2. ovog lana. im prestanu razlozi zbog kojih je optueni odsutan, glavni pretres e se nastaviti u prisustvu optuenog, nakon to ga predsednik vea upozna sa dotadanjim tokom i sadrajem glavnog pretresa.

Izostanak svedoka, vetaka ili strunog savetnika lan 384

Ako na glavni pretres ne doe svedok, vetak ili struni savetnik koji je uredno pozvan, a izostanak nije opravdao, vee moe narediti da se odmah dovede. Glavni pretres moe poeti i bez prisustva pozvanog svedoka, vetaka ili strunog savetnika, uz obavezu vea da u kasnijem toku glavnog pretresa odlui da li zbog izostanka nekoga od njih glavni pretres treba prekinuti ili odloiti. Uredno pozvanog svedoka, vetaka ili strunog savetnika koji izostanak nije opravdao, vee moe kazniti novanom kaznom do 150.000 dinara, narediti da se na idui glavni pretres dovede i odrediti da trokovi koje je prouzrokovao padaju na njegov teret, ali u opravdanom sluaju moe ove odluke opozvati.

g. Tok glavnog pretresa Poetak i trajanje glavnog pretresa lan 385

Glavni pretres poinje donoenjem reenja da se glavni pretres odri.

196

Glavni pretres se odrava neprekidno tokom radnog vremena jednog ili vie uzastopnih radnih dana.

Prekid glavnog pretresa lan 386

Osim sluajeva posebno predvienih u ovom zakoniku, predsednik vea moe prekinuti glavni pretres zbog: 1) odmora; 2) isteka radnog vremena; 3) pribavljanja odreenih dokaza u kratkom roku; 4) pripremanja optube ili odbrane; 5) drugih opravdanih razloga. Prekid glavnog pretresa moe trajati zbog odmora najdue dva asa u toku jednog radnog dana, zbog isteka radnog vremena do narednog radnog dana, a iz razloga navedenih u stavu 1. ta. 3) do 5) ovog lana najdue 15 dana. U reenju o prekidu glavnog pretresa odreuju se mesto i vreme njegovog nastavljanja. Protiv reenja iz stava 3. ovog lana alba nije dozvoljena. Prekinuti glavni pretres nastavlja se uvek pred istim veem. Ako se glavni pretres ne moe nastaviti pred istim veem ili ako je prekid glavnog pretresa trajao due od 15 dana postupie se po odredbama lana 388. ovog zakonika.

Odlaganje glavnog pretresa lan 387

197

Osim u sluajevima posebno predvienim u ovom zakoniku, vee e reenjem odloiti glavni pretres ako: 1) treba izvesti nove dokaze koji se ne mogu pribaviti u kratkom roku; 2) se u toku glavnog pretresa utvrdi da je kod optuenog posle uinjenog krivinog dela nastupilo duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili druga teka bolest zbog koje ne moe uestvovati u postupku; 3) postoje druge smetnje da se glavni pretres uspeno sprovede. U reenju kojim se glavni pretres odlae odredie se, po pravilu, vreme i mesto kada e se glavni pretres nastaviti. Protiv reenja iz stava 2. ovog lana alba nije dozvoljena.

Novi poetak ili nastavljanje odloenog glavnog pretresa lan 388

Glavni pretres koji je odloen mora poeti iznova ako se izmenio sastav vea, ali vee moe, nakon izjanjenja stranaka, reenjem odluiti da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, nego da se izvri uvid u zapisnike o njihovim iskazima datim na ranijem glavnom pretresu ili da, ako je to potrebno, predsednik vea ukratko iznese sadrinu tih izjava ili ih proita. Protiv ovog reenja alba nije dozvoljena. Glavni pretres koji je odloen, a odrava se pred istim veem, nastavie se kratkim izvetajem predsednika vea o toku ranijeg glavnog pretresa. Ako se glavni pretres dri pred drugim predsednikom vea, glavni pretres mora poeti iznova i svi dokazi moraju biti ponovo izvedeni. Izuzetno od stava 3. ovog lana, zbog proteka vremena, zatite svedoka ili drugih vanih razloga vee moe, nakon izjanjenja stranaka, reenjem odluiti da se svedoci i vetaci ne ispituju ponovo, nego da se postupi u skladu sa stavom 1. ovog lana.

198

Protiv reenja iz stava 4. ovog lana dozvoljena je alba o kojoj odluuje vee (lan 21. stav 4.). O svakom odlaganju koje traje due od 60 dana, predsednik vea je duan da obavesti predsednika suda.

Prethodne provere i pouka o pravima lan 389

Kada predsednik vea utvrdi da su na glavni pretres dola sva pozvana lica, ili kad vee odlui da se glavni pretres odri u odsutnosti nekog od pozvanih lica, ili odlui da o tim pitanjima rei kasnije, predsednik vea e: 1) pozvati optuenog da iznese line podatke da bi se uverio u njegovu istovetnost, kao i da se izjasni o svojoj ranijoj osuivanosti ako to nije uinio na pripremnom roitu; 2) upozoriti optuenog da paljivo prati tok glavnog pretresa i da je duan da predloge za izvoenje pojedinih dokaza (lan 395. stav 1.) iznese odmah ili u najkraem roku po saznanju da je njihovo izvoenje potrebno; 3) pouiti optuenog o njegovim pravima i dunostima (l. 68. i 70.), a posebno o pravu da iznosi injenice i predlae dokaze u prilog svoje odbrane, postavlja pitanja saoptuenom, svedoku, vetaku i strunom savetniku, i stavlja primedbe i daje objanjenja u vezi sa izvedenim dokazima, i pitati ga da li je pouku razumeo. Ako optueni odbije da iznese line podatke, njegova istovetnost utvrdie se na drugi nain. Ako optueni izjavi da pouku o pravima nije razumeo, predsednik e mu je na pogodan nain objasniti, a u sluaju da optueni odbije da se izjasni da li je pouku o pravima razumeo, smatrae se, uz prethodno upozorenje, da je pouku razumeo. Ako je oteeni prisutan, predsednik vea e ga pouiti o pravima iz lana 50. ovog zakonika, a ako jo nije postavio imovinskopravni zahtev, uputie ga da takav zahtev moe postaviti u krivinom postupku.

Postupanje sa pozvanim licima

199

lan 390
Kada istovetnost optuenog bude utvrena, predsednik vea uputie svedoke izvan sudnice na mesto na kome e saekati da budu pozvani radi ispitivanja. Na isti nain predsednik vea e postupiti i sa vetacima i strunim savetnicima, osim ako oceni da je potrebno da odreeni vetak ili struni savetnik prati tok glavnog pretresa. Svi optueni ostaju u sudnici tokom itavog glavnog pretresa. Ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac treba da budu ispitani kao svedoci, nee se udaljiti iz sudnice. Predsednik vea moe preduzeti potrebne mere za spreavanje meusobnog dogovaranja svedoka, vetaka ili strunog savetnika, i dogovaranja svedoka, vetaka ili strunog savetnika sa strankama, braniocem, zakonskim zastupnikom ili punomonikom. Vee, izuzetno, moe odluiti da se optueni udalji iz sudnice ako saoptueni ili svedok odbije da daje iskaz u njegovom prisustvu ili okolnosti ukazuju da njegovo prisustvo utie na navedena lica. Po povratku optuenog proitae mu se iskaz dat u njegovom odsustvu i on moe saoptuenom ili svedoku postavljati pitanja i dati primedbe na iskaz.

Izlaganje optube lan 391

Optuba se izlae, po pravilu, tako to tuilac ita optunicu (lan 332. stav 1. ta. 1) do 3) ili privatnu tubu, ali predsednik vea moe umesto toga dozvoliti tuiocu da usmeno izloi sadraj optube. Oteeni moe postaviti imovinskopravni zahtev, a u njegovoj odsutnosti, ako je takav zahtev postavio, zahtev e proitati predsednik vea.

Izjanjavanje optuenog lan 392

200

Nakon izlaganja optube, predsednik vea e upitati optuenog: 1) da li je optubu razumeo, a ako se uveri da je nije razumeo, ponovo e mu izloiti njenu sadrinu na nain koji je za optuenog najrazumljiviji; 2) da li eli da se izjasni o optubi, i o imovinskopravnom zahtevu ako je podnesen; 3) da li priznaje da je uinio krivino delo za koje je optuen, a ako se uveri da optueni nije razumeo ta znai priznanje, objasnie mu znaenje i posledice priznanja krivinog dela na nain koji je za optuenog najrazumljiviji. Optueni nije duan da se izjasni o optubi i da odgovara na postavljena pitanja. Ako je optunicom obuhvaeno vie lica, sa njima e se postupiti na nain predvien u st. 1. i 2. ovog lana, po redosledu iz optunice.

Uvodna izlaganja lan 393

Posle izlaganja optube i izjanjavanja optuenog, predsednik vea pozvae tuioca, a potom branioca ili optuenog koji se brani sam, da iznesu uvodna izlaganja, osim ako je na pripremnom roitu dolo do izjanjenja stranaka i predlaganja dokaza (l. 349. i 350.). Uvodna izlaganja moraju biti saeta i odnositi se samo na injenice koje e biti predmet dokazivanja, na izlaganje dokaza koje e stranaka izvesti i na pravna pitanja o kojima e raspravljati. Predsednik vea moe uvodna izlaganja ograniiti na odreeno vreme i prekinuti stranku i branioca ako prekorai dato vreme ili izlae izvan doputenog sadraja. Posle uvodnih izlaganja, oteeni moe ukratko obrazloiti imovinskopravni zahtev.

Poetak i predmet dokaznog postupka lan 394

201

Predsednik vea objavljuje poetak dokaznog postupka. U dokaznom postupku se izvode dokazi o injenicama koje su predmet dokazivanja (lan 83. st. 1. i 2.). Ako optueni na glavnom pretresu prizna da je uinio krivino delo, izvode se samo dokazi od kojih zavisi ocena da li priznanje ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog zakonika, kao i dokazi od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije.

Predlaganje dokaza lan 395

Stranke, branilac i oteeni mogu do zavretka glavnog pretresa predlagati da se izvedu novi dokazi, a mogu ponoviti predloge koji su ranije odbijeni. O izvoenju dokaza iz stava 1. ovog lana odluuje predsednik vea. Ako je predloeno izvoenje dokaza koji je nezakonit (lan 84. stav 1.) predsednik vea e odbiti predlog obrazloenim reenjem. Predsednik vea moe obrazloenim reenjem odbiti dokazni predlog ako oceni da je re o dokazu: 1) za koji su stranke, branilac i oteeni znali u toku pripremnog roita (lan 350. stav 1.) ili nakon odreivanja glavnog pretresa (lan 356. stav 1.), ali ga bez opravdanog razloga nisu predloili; 2) koji je usmeren na dokazivanje injenica koje nisu predmet dokazivanja (lan 83. st. 1. i 2.) ili se odnosi na injenice koje se ne dokazuju (lan 83. stav 3.); 3) ije izvoenje je oigledno usmereno na odugovlaenje postupka. Predsednik vea moe u toku postupka opozvati reenje iz stava 4. ovog lana, a vee povodom prigovora moe preinaiti to reenje i odluiti da se predloeni dokaz izvede.

Redosled izvoenja dokaza

202

lan 396
Posle sasluanja optuenog, predsednik vea odreuje vreme u kojem se najpre izvode dokazi koje predloi tuilac, potom dokazi koje predloi odbrana, nakon toga dokazi ije izvoenje je odredilo vee po slubenoj dunosti i po predlogu oteenog, a na kraju dokazi o injenicama od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije. Ako postoje opravdani razlozi predsednik vea moe odrediti drugaiji redosled i produiti vreme za izvoenje dokaza. Podaci iz kaznene evidencije i drugi podaci o osuivanosti optuenog za kanjive radnje od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije bie izvedeni u skladu sa stavom 1. ovog lana, osim ako vee odluuje o merama za obezbeenje prisustva okrivljenog i za nesmetano voenje krivinog postupka. Ako oteeni koji je prisutan treba da se ispita kao svedok, njegovo ispitivanje e se obaviti pre ostalih svedoka. Posle izvoenja svakog dokaza, predsednik vea upitae stranke, branioca i oteenog da li povodom izvedenog dokaza imaju primedbe.

Iznoenje odbrane lan 397

Predsednik vea pouie optuenog da se moe izjasniti o svim okolnostima koje ga terete i da moe da iznese sve injenice koje mu idu u korist i pozvati optuenog da iznese odbranu. Optueni svoju odbranu iznosi prema pravilima koja po ovom zakoniku vae za njegovo sasluanje. Kada optueni zavri iznoenje odbrane, predsednik vea upitae ga da li ima u svoju odbranu jo neto da navede. Ako optueni odstupi od svog ranije datog iskaza, predsednik vea upozorie ga na to, upitati za razloge odstupanja i, po potrebi, odredie po slubenoj dunosti, ili na zahtev optuenog da se ranije dati iskaz ili deo tog iskaza proita i reprodukuje njegov optiki ili tonski snimak.

203

Ako je potrebno, a naroito ako se iskaz optuenog doslovno unosi u zapisnik, predsednik vea moe narediti da se taj deo zapisnika odmah proita, a proitae se uvek ako to zahteva stranka ili branilac. Ako optueni odbije da iznese odbranu ili da odgovara na pojedina pitanja, proitae se njegov raniji iskaz ili deo tog iskaza ili e se reprodukovati optiki ili tonski snimak tog iskaza.

Sasluanje optuenog lan 398

Kada optueni zavri iznoenje odbrane, pitanja mu mogu postavljati najpre njegov branilac, potom tuilac, posle njega predsednik vea i lanovi vea, a zatim oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, saoptueni i njegov branilac, i vetak i struni savetnik. Oteeni, zakonski zastupnik i punomonik oteenog, vetak i struni savetnik mogu neposredno optuenom postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea. Predsednik vea e zabraniti pitanje ili odgovor na ve postavljeno pitanje ako je ono nedozvoljeno (lan 86. stav 3.), ili se ne odnosi na predmet osim kada se radi o pitanju kojim se proverava verodostojnost iskaza. Stranke mogu zahtevati da o zabrani pitanja ili odgovora na ve postavljeno pitanje odlui vee. Ako vee potvrdi odluku predsednika vea o zabrani pitanja ili odgovora kao nedozvoljenog, na zahtev stranke u zapisnik e se uneti pitanje. Predsednik vea moe uvek optuenom postaviti pitanje koje doprinosi potpunijem ili jasnijem odgovoru na pitanje postavljeno od strane drugih uesnika u postupku. Optueni ima pravo da se u toku glavnog pretresa savetuje sa svojim braniocem, ali se ne moe sa svojim braniocem, ili sa bilo kojim drugim licem, dogovarati o tome kako e odgovoriti na ve postavljeno pitanje.

Postupanje sa saoptuenima

204

lan 399
Ako je optunicom obuhvaeno vie lica, sa njima e se postupiti na nain predvien u l. 397. i 398. ovog zakonika, po redosledu iz optunice. Optuenog koji je izneo odbranu, predsednik vea upitae da li ima neto da izjavi povodom iskaza saoptuenog koji je kasnije izneo odbranu. Svaki optueni ima pravo da postavlja pitanja saoptuenima. Predsednik vea moe suoiti saoptuene iji se iskazi o istoj okolnosti razlikuju.

Prisustvo svedoka, vetaka ili strunog savetnika izvoenju dokaza lan 400
Svedok koji nije ispitan, po pravilu, nee prisustvovati izvoenju dokaza. Ispitani svedoci, vetaci ili struni savetnici ostaju u sudnici ako ih predsednik vea, nakon izjanjenja stranaka, sasvim ne otpusti, ili ako, po predlogu stranaka ili po slubenoj dunosti, ne naredi da se privremeno udalje iz sudnice da bi kasnije mogli biti ponovo pozvani i jo jednom ispitani u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka, vetaka ili strunih savetnika. Ako se kao svedok ispituje lice mlae od 14 godina, vee moe odluiti da se za vreme njegovog ispitivanja iskljui javnost. Ako lice mlae od 16 godina prisustvuje glavnom pretresu kao svedok ili oteeni, udaljie se iz sudnice im njegovo prisustvo nije vie potrebno.

Upozorenje svedoka, vetaka ili strunog savetnika lan 401

Pre poetka ispitivanja svedoka, vetaka ili strunog savetnika, predsednik vea e ga upozoriti:

205

1) da lano svedoenje, odnosno davanje lanog nalaza i miljenja ili iskaza, predstavlja krivino delo; 2) da je poloio zakletvu pre glavnog pretresa; 3) na dunost svedoka da tokom ispitivanja govori istinu i da ne sme nita da preuti, odnosno dunost vetaka da tano i potpuno iznese svoj nalaz i miljenje. Predsednik vea e pre poetka ispitivanja pozvati svedoka ili vetaka, koji nije poloio zakletvu pre glavnog pretresa, ili strunog savetnika da to uini.

Ispitivanje svedoka, vetaka ili strunog savetnika lan 402

Na glavnom pretresu se svedok ili struni savetnik ispituje uz shodnu primenu lana 98. ovog zakonika, a vetak izlae usmeno svoj nalaz i miljenje, ali mu vee moe dozvoliti da proita pisani nalaz i miljenje koji e potom priloiti zapisniku. Svedoku, vetaku ili strunom savetniku neposredno postavljaju pitanja stranke i branilac, predsednik vea i lanovi vea, a oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik, i vetak ili struni savetnik mogu neposredno postavljati pitanja uz odobrenje predsednika vea. Ako obe stranke predloe ispitivanje istog svedoka ili isto vetaenje, smatrae se da je dokaz predloila stranka iji je predlog prvi zaveden u sudu. Ako je sud odredio ispitivanje svedoka ili vetaenje bez predloga stranaka, pitanja prvi postavljaju predsednik i lanovi vea, potom tuilac, optueni i njegov branilac i vetak ili struni savetnik. Oteeni ili njegov zakonski zastupnik i punomonik imaju pravo da postave pitanja svedoku, vetaku ili strunom savetniku nakon tuioca, uvek kada tuilac ima pravo na ispitivanje. Najpre se obavlja osnovno ispitivanje, posle toga unakrsno ispitivanje, a po odobrenju predsednika vea mogu se postavljati dodatna pitanja.

206

Prilikom ispitivanja svedoka, vetaka ili strunog savetnika shodno se primenjuju odredbe lana 397. st. 4. i 5. i lana 398. st. 3. do 5. ovog zakonika.

Upoznavanje sa sadrinom nalaza i miljenja vetaka lan 403

Ako se zbog prirode vetaenja ne mogu oekivati, ili nisu potrebna, potpunija objanjenja vee moe odluiti da se, umesto pozivanja i ispitivanja vetaka, izvri uvid u priloeni nalaz i miljenje, ili da, ako oceni da je to potrebno, predsednik vea ukratko iznese njihovu sadrinu ili ih proita. Nakon izvoenja drugih dokaza i primedbi stranaka, vee moe naknadno odrediti neposredno ispitivanje vetaka.

Izvoenje dokaza van glavnog pretresa lan 404

Ako se na glavnom pretresu sazna da svedok ili vetak ne moe da doe pred sud ili da mu je dolazak znatno otean, vee moe, ako smatra da je njegov iskaz vaan, narediti da ga van glavnog pretresa ispita predsednik vea ili sudija lan vea neposredno ili putem tehnikih sredstava za prenos slike i zvuka. Ako je potrebno da se izvri uviaj ili rekonstrukcija van glavnog pretresa, vee e ovlastiti predsednika vea ili sudiju lana vea da to uini. Stranke, branilac, oteeni i struni savetnik bie obaveteni o mestu i vremenu preduzimanja dokaznih radnji iz st. 1. i 2. ovog lana i upozoreni da tokom njihovog izvoenja imaju prava iz lana 402. ovog zakonika.

Upoznavanje sa sadrinom pismena i snimaka lan 405

207

U zapisnike o uviaju van glavnog pretresa, o pretresanju stana i drugih prostorija ili lica i potvrde o privremeno oduzetim predmetima, kao i isprave koje slue kao dokaz, izvrie se uvid, ili e, ako vee oceni da je to potrebno, predsednik vea ukratko izneti njihovu sadrinu ili ih proitati. Optiki ili tonski snimak ili elektronski zapis koji se koriste kao dokaz, bie na glavnom pretresu reprodukovan tako da se prisutna lica mogu upoznati sa njegovim sadrajem. Ako je ovim zakonikom propisano da se iskaz ili druga procesna radnja snima i da se uz snimak vodi zapisnik u koji se unose samo odreeni podaci, izvoenje ovih dokaza se vri u skladu sa st. 1. i 2. ovog lana. Predmeti koji mogu sluiti razjanjenju stvari, na glavnom pretresu bie pokazani optuenom, svedocima ili vetacima, a ako pokazivanje ima znaaj prepoznavanja, postupie se u skladu sa lanom 90. i lanom 100. st. 1. i 2. ovog zakonika. Isprave koje se koriste kao dokaz, ukoliko je to mogue, podnose se u originalu.

Upoznavanje sa sadrinom zapisnika o iskazima lan 406

Osim u sluajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadrinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuenih ili ve osuenih sauesnika u krivinom delu, kao i zapisnika o nalazu i miljenju vetaka, moe se po odluci vea obaviti shodnom primenom lana 405. ovog zakonika ako: 1) su ispitana lica umrla, duevno obolela ili se ne mogu pronai, ili je njihov dolazak pred sud nemogu ili znatno otean zbog starosti, bolesti ili drugih vanih razloga; 2) su stranke saglasne da se tako postupi umesto neposrednog ispitivanja svedoka ili vetaka koji nije prisutan, bez obzira da li je bio pozvan ili ne; 3) je svedok ili vetak ispitan neposredno pred istim predsednikom vea ili u skladu sa odredbom lana 404. ovog zakonika; 4) svedok ili vetak bez zakonskog razloga nee da da iskaz na glavnom pretresu;

208

5) je re o iskazu saoptuenog prema kojem je krivini postupak razdvojen ili je ve okonan pravnosnanom osuujuom presudom. Zapisnici o ranijem ispitivanju lica koja su osloboena dunosti svedoenja (lan 94. stav 1.) ne smeju se izvesti u skladu sa odredbama ovog lana ako ta lica nisu uopte pozvana na glavni pretres ili su na glavnom pretresu izjavila da nee da svedoe. U zapisniku o glavnom pretresu bie navedeni razlozi zbog kojih se dokaz izvodi u skladu sa odredbama st. 1. i 2. ovog lana, a predsednik vea saoptie da li je svedok ili vetak koji je dao iskaz poloio zakletvu.

Izdvajanje nezakonitih dokaza lan 407

Vee e reenjem odluiti da se iz spisa izdvoje i odvojeno uvaju: 1) zapisnici o ranijem ispitivanju lica koji se ne mogu proitati iz razloga navedenih u lanu 406. stav 2. ovog zakonika; 2) zapisnici ili obavetenja iz lana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana dozvoljena je posebna alba. Po pravnosnanosti reenja iz stava 2. ovog lana, vee e postupiti u skladu sa lanom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika. Ako na osnovu izvedenih dokaza smatra da nije bilo mesta izdvajanju dokaza, vee moe do zavretka dokaznog postupka opozvati reenje iz stava 1. ovog lana protiv kojeg nije izjavljena alba i odluiti da se izdvojeni dokaz izvede.

Dopuna i zavretak dokaznog postupka lan 408

209

Posle izvoenja poslednjeg dokaza predsednik vea upitae stranke, branioca i oteenog da li imaju predloge za dopunu dokaznog postupka. Ako niko ne predloi dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vee ne odredi izvoenje dokaza, predsednik vea e objaviti da je dokazni postupak zavren.

Izmena ili podnoenje nove optunice lan 409

Tuilac moe u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je injenino stanje drugaije od onog iznetog u optunici, izmeniti optunicu ili predloiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optunice. Ako vee prekine glavni pretres radi pripremanja nove optunice odredie rok u kome tuilac mora podneti novu optunicu. Sud je duan da novu optunicu dostavi optuenom i njegovom braniocu i da im obezbedi dovoljno vremena za pripremanje odbrane. Protiv optunice iz stava 2. ovog lana ne moe se podneti odgovor (lan 336.) niti ona moe biti ispitivana u smislu lana 337. ovog zakonika. Sud e optuenom i njegovom braniocu, na njihov zahtev, ako oceni da je potrebno, obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane i u sluaju izmene optunice na glavnom pretresu.

Proirenje optunice lan 410

Ako se u toku glavnog pretresa otkrije ranije uinjeno krivino delo optuenog, vee e po optunici ovlaenog tuioca, koja moe biti i usmeno iznesena, proiriti glavni pretres i na to delo, ili odluiti da se za to krivino delo posebno sudi.

210

Ako vee prihvati proirenje optunice prekinue glavni pretres i obezbediti dovoljno vremena za pripremanje odbrane. Protiv proirene optunice moe se podneti odgovor (lan 336.). Ako je za presuenje dela iz stava 1. ovog lana nadlean vii sud, vee e odluiti da li e mu ustupiti i predmet po kome vodi glavni pretres.

Naknadna dopuna dokaznog postupka lan 411

Posle izmene, podnoenja nove ili proirenja optunice, stranke i branilac mogu predloiti dopunu dokaznog postupka u odnosu na injenice koje takva optuba sadri i koje u ranijem toku postupka nisu bile predmet dokazivanja. Ako niko ne predloi dopunu dokaznog postupka ili predlog bude odbijen, a vee ne odredi izvoenje dokaza, predsednik vea e objaviti da je dokazni postupak zavren.

Redosled zavrnih rei lan 412

Posle objavljivanja da je dokazni postupak zavren, predsednik vea daje zavrnu re tuiocu, potom oteenom ili njegovom zakonskom zastupniku ili punomoniku, posle njega braniocu, a na kraju optuenom. Tuilac i oteeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomonik imaju pravo da odgovore na zavrne rei branioca i optuenog, a branilac i optueni imaju pravo da se osvrnu na te odgovore. Poslednja re uvek pripada optuenom. Predsednik vea moe, nakon izjanjenja stranaka, odrediti trajanje zavrnih rei.

Sadraj zavrnih rei

211

lan 413
Tuilac u zavrnoj rei iznosi ocenu dokaza izvedenih na glavnom pretresu, izvodi zakljuke o injenicama vanim za odluku, ukazuje na odredbe krivinog i drugog zakona koje bi se imale primeniti, navodi olakavajue i oteavajue okolnosti koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odluke o krivinoj sankciji i predlae vrstu i meru krivine sankcije. Oteeni ili njegov zakonski zastupnik ili punomonik u zavrnoj rei moe obrazloiti imovinskopravni zahtev i ukazati na dokaze o tome da je optueni uinio krivino delo. Branilac ili sam optueni u zavrnoj rei moe odgovoriti na navode zavrne rei tuioca i oteenog i izneti svoje ocene o pitanjima iz stava 1. ovog lana. Optueni koji ima branioca ima pravo da se na kraju izjasni da li prihvata zavrnu re branioca i da je ispravi i dopuni. Kad optubu zastupa vie lica ili ima vie branilaca, sadraj zavrnih rei se ne sme ponavljati, a zastupnici optube i branioci duni su da se, u cilju pridravanja ove zabrane, dogovore o podeli zadataka i o temama o kojima e govoriti. Predsednik vea moe, posle prethodne opomene, prekinuti lice koje u svojoj zavrnoj rei prekorai odobreno vreme, ili vrea javni red i moral, ili vrea drugoga, ili se uputa u ponavljanje ili izlaganje koje oigledno nije u vezi sa predmetom, uz obavezu da u zapisniku o glavnom pretresu navede da je i zbog ega je zavrna re bila prekinuta. Posle svih zavrnih rei, predsednik vea je duan da upita da li jo neko od lica koja imaju pravo na zavrnu re eli neto da izjavi.

Nastavak dokaznog postupka lan 414

Posle zavrnih rei, vee moe odluiti da se dokazni postupak nastavi radi izvoenja jo nekih dokaza.

212

Posle zavretka dokaznog postupka, predsednik vea e postupiti po odredbi lana 412. ovog zakonika. Lica koja imaju pravo na zavrnu re mogu svoje zavrne rei samo dopuniti u vezi sa dokazima izvedenim u nastavku dokaznog postupka.

Zavretak glavnog pretresa lan 415

Ako vee posle zavrnih rei ne odlui da nastavi dokazni postupak, predsednik vea objavie da je glavni pretres zavren. Posle objavljivanja da je glavni pretres zavren, vee e se povui na veanje i glasanje radi donoenja odluke. Ako u toku veanja i glasanja vee odlui da se glavni pretres ponovo otvori i dokazni postupak nastavi radi izvoenja jo nekih dokaza, postupie u skladu sa lanom 414. ovog zakonika.

d. Odbacivanje optunice Razlozi za odbacivanje optunice lan 416

U toku ili po zavretku glavnog pretresa vee e reenjem odbaciti optunicu ako utvrdi: 1) da sud nije stvarno nadlean; 2) da se postupak vodi bez zahteva ovlaenog tuioca, bez predloga oteenog ili odobrenja nadlenog dravnog organa, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno spreavaju voenje krivinog postupka; 3) da je kod okrivljenog nastupilo duevno oboljenje ili duevna poremeenost ili druga teka bolest zbog koje trajno ne moe uestvovati u postupku.

213

U obrazloenju reenja iz stava 1. ovog lana sud se nee uputati u ocenu glavne stvari, nego e se ograniiti na razloge za odbacivanje optunice.

Nastavljanje krivinog postupka lan 417

Krivini postupak u kojem je reenjem optunica odbaena nastavie se na zahtev ovlaenog tuioca: 1) pred stvarno nadlenim sudom ako je optunica odbaena zbog postojanja razloga iz lana 416. stav 1. taka 1) ovog zakonika; 2) kad prestanu razlozi iz lana 416. stav 1. ta. 2) i 3) ovog zakonika, izuzev ako je nadleni dravni organ povukao odobrenje za krivino gonjenje.

2. Presuda Izricanje presude lan 418

Ako ne otvori ponovo glavni pretres, sud e izrei presudu. Presuda se izrie i objavljuje u ime naroda. Izreka presude e se uvek proitati na javnom zasedanju.

injenini osnov presude lan 419

Sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu. Sud je duan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinano i u vezi sa ostalim dokazima izvede zakljuak o izvesnosti postojanja odreene injenice.

214

Odnos presude i optube lan 420

Presuda se moe odnositi samo na lice koje je optueno i samo na delo koje je predmet optube sadrane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proirenoj optunici. Sud nije vezan za predloge tuioca u pogledu pravne kvalifikacije krivinog dela.

Vrste presuda lan 421

Presudom se: 1) optuba odbija (odbijajua presuda); 2) optueni oslobaa od optube (oslobaajua presuda); 3) optueni oglaava krivim (osuujua presuda). Ako optuba obuhvata vie krivinih dela, u presudi e se izrei da li se i za koje krivino delo optuba odbija, ili se optueni oslobaa od optube, ili se oglaava krivim.

Odbijajua presuda lan 422

Presudu kojom se optuba odbija sud e izrei ako je: 1) tuilac od zapoinjanja do zavretka glavnog pretresa odustao od optube ili je oteeni odustao od predloga za gonjenje; 2) optueni za isto krivino delo ve pravnosnano osuen, osloboen od optube ili je optuba protiv njega pravnosnano odbijena ili je protiv njega postupak obustavljen pravnosnanom odlukom suda;

215

3) optueni aktom amnestije ili pomilovanja osloboen od krivinog gonjenja, ili se gonjenje ne moe preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje.

Oslobaajua presuda lan 423

Presudu kojom se optueni oslobaa od optube sud e izrei ako: 1) delo za koje je optuen po zakonu nije krivino delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti; 2) nije dokazano da je optueni uinio delo za koje je optuen.

Osuujua presuda lan 424

U presudi u kojoj se optueni oglaava krivim, sud e izrei: 1) za koje se delo oglaava krivim, uz naznaenje injenica i okolnosti koje ine obeleja krivinog dela, kao i onih od kojih zavisi primena odreene odredbe krivinog zakona; 2) zakonski naziv krivinog dela i koje su odredbe zakona primenjene; 3) na kakvu se kaznu osuuje optueni ili se po odredbama krivinog zakona oslobaa od kazne; 4) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivanju uslovne osude ili uslovnog otpusta; 5) odluku o meri bezbednosti, o oduzimanju imovinske koristi ili o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela; 6) odluku o imovinskopravnom zahtevu; 7) odluku o uraunavanju pritvora ili ve izdrane kazne;

216

8) odluku o trokovima krivinog postupka. Ako je optueni osuen na kaznu zatvora do jedne godine, u presudi se moe navesti da e se kazna zatvora izvriti u prostorijama u kojima osueni stanuje, sa ili bez primene elektronskog nadzora. Ako je optueni osuen na novanu kaznu, u presudi e se navesti da li je novana kazna odmerena i izreena u dnevnim iznosima ili u odreenom iznosu i rok u kome se novana kazna ima platiti, kao i nain zamene ove kazne kaznom zatvora ili kaznom rada u javnom interesu u sluaju da optueni ne plati novanu kaznu u odreenom roku. Ako je optueni osuen na kaznu rada u javnom interesu, u presudi e se navesti vrsta i trajanje rada i nain zamene ove kazne kaznom zatvora u sluaju da optueni ne obavi rad u celosti ili u jednom delu. Ako je optueni osuen na kaznu oduzimanja vozake dozvole, u presudi e se navesti trajanje ove kazne i nain zamene ove kazne kaznom zatvora u sluaju da optueni upravlja motornim vozilom za vreme trajanja kazne oduzimanja vozake dozvole. Ako je optuenom izreena uslovna osuda sa zatitnim nadzorom, u presudi e se navesti sadrina, trajanje i posledice neispunjenja obaveze zatitnog nadzora.

Objavljivanje presude lan 425

Poto je sud izrekao presudu, predsednik vea e je odmah objaviti. Ako sud nije u mogunosti da istog dana po zavretku glavnog pretresa izrekne presudu, odloie objavljivanje presude najvie za tri dana, a u naroito sloenim predmetima najvie za osam dana i odredie vreme i mesto objavljivanja presude. Predsednik vea e u prisustvu stranaka, njihovih zakonskih zastupnika, punomonika i branioca javno proitati izreku i saoptiti ukratko razloge presude.

217

Presuda e biti objavljena i kada stranka, zakonski zastupnik, punomonik ili branilac nije prisutan. Vee moe odrediti da optuenom, koji je odsutan, presudu usmeno saopti predsednik vea ili da mu se presuda samo dostavi. Ako je javnost na glavnom pretresu bila iskljuena, izreka presude e se uvek proitati u prisustvu javnosti. Vee e odluiti da li e iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.

Pouka i upozorenje strankama lan 426

Po objavljivanju presude, predsednik vea e pouiti stranke o pravu na albu, kao i o pravu na odgovor na albu. Ako je optuenom izreena uslovna osuda, predsednik vea e ga upozoriti na svrhu uslovne osude i na uslove kojih se mora pridravati. Predsednik vea e upozoriti stranke da do pravnosnanog okonanja postupka o svakoj promeni adrese obaveste sud.

Pismena izrada i dostavljanje presude lan 427

Presuda koja je objavljena e se pismeno izraditi i dostaviti u roku od 15 dana od dana objavljivanja, a u predmetima za koje je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti - u roku od 30 dana od dana objavljivanja. Izuzetno od stava 1. ovog lana, u naroito sloenim predmetima predsednik vea moe zatraiti od predsednika suda da odredi rok u kojem e se presuda pismeno izraditi i dostaviti.

218

Ako presuda nije izraena i dostavljena u roku iz st. 1. i 2. ovog lana, predsednik vea je duan da o razlozima zbog kojih to nije uinjeno pismeno obavesti predsednika suda koji e preduzeti mere da se presuda to pre izradi i dostavi. Izvornik presude potpisuju predsednik vea i zapisniar. Overeni prepis presude dostavie se tuiocu, optuenom i njegovom braniocu. Overeni prepis presude sud e dostaviti oteenom koji ima pravo na albu, licu iji je predmet oduzet ili licu od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivinim delom ili imovina proistekla iz krivinog dela. Ako je sud, primenom odredaba o odmeravanju jedinstvene kazne za krivina dela u sticaju, izrekao kaznu uzimajui u obzir i presude koje su doneli i drugi sudovi, dostavie overeni prepis presude tim sudovima.

Sadraj pismeno izraene presude lan 428

Pismeno izraena presuda mora potpuno da odgovara presudi koja je objavljena. Presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje. Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea i zapisniara, ime i prezime optuenog, krivino delo za koje je optuen i da li je bio prisutan na glavnom pretresu, dan glavnog pretresa i da li je glavni pretres bio javan, ime i prezime tuioca, branioca, zakonskog zastupnika i punomonika koji su bili prisutni na glavnom pretresu i dan objavljivanja izreene presude, kao i da li je presuda doneta jednoglasno ili veinom glasova. Izreka presude sadri line podatke o optuenom (lan 85. stav 1.) i odluku kojom se optuba odbija ili se optueni oslobaa od optube ili se oglaava krivim.

219

Ako je optuba odbijena ili je optueni osloboen od optube, izreka presude sadri opis dela za koje je optuen i odluku o trokovima krivinog postupka i o imovinskopravnom zahtevu ako je bio postavljen. Ako je optueni oglaen krivim, izreka presude sadri potrebne podatke navedene u lanu 424. ovog zakonika, a u sluaju sticaja krivinih dela, izreka presude sadri kazne utvrene za svako pojedino krivino delo i jedinstvenu kaznu koja je izreena za sva dela u sticaju. U obrazloenju presude sud e izneti razloge za svaku taku presude. Ako je optuba odbijena, u obrazloenju presude e se sud ograniiti samo na razloge za odbijanje optube (lan 422.). U obrazloenju presude kojom je optueni osloboen od optube ili je oglaen krivim, sud e izneti injenice koje je utvrdio u krivinom postupku (lan 83.) i iz kojih razloga ih uzima kao dokazane ili nedokazane, iz kojih razloga nije uvaio pojedine predloge stranaka, dajui pri tome naroito ocenu verodostojnosti protivrenih dokaza, kojim razlozima se rukovodio pri reavanju pravnih pitanja, a naroito pri utvrivanju da li je optueni uinio krivino delo i pri primenjivanju odreenih odredaba zakona na optuenog i krivino delo. Ako je optueni osloboen od optube, u obrazloenju presude e se navesti i iz kojih razloga (lan 423.) se to ini. Ako je optueni oglaen krivim, u obrazloenju e se navesti i koje injenice je sud uzeo u obzir pri odmeravanju kazne, kojim razlozima se rukovodio kada je naao da treba izrei strou kaznu od propisane, ili da kaznu treba ublaiti ili optuenog osloboditi od kazne, ili da treba izrei kaznu rada u javnom interesu ili oduzimanje vozake dozvole, ili da treba izrei uslovnu osudu ili sudsku opomenu ili meru bezbednosti, ili oduzimanje imovinske koristi ili oduzimanje imovine proistekle iz krivinog dela ili opozvati uslovni otpust.

Izostanak obrazloenja ili delimino obrazloenje presude lan 429

220

Pismeno izraena presuda ne mora da sadri obrazloenje: 1) ako su stranke, branilac i lice iz lana 433. st. 4. i 5. ovog zakonika odmah po objavljivanju presude izjavile da se odriu prava na albu, ili 2) ako je optuenom izreena kazna zatvora u trajanju do tri godine, novana kazna, kazna rada u javnom interesu, kazna oduzimanja vozake dozvole, uslovna osuda ili sudska opomena, a osuda je zasnovana na priznanju optuenog koje ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog zakonika. Stranke, branilac i lice iz lana 433. st. 4. i 5. ovog zakonika mogu odmah po objavljivanju presude iz take 2. stava 1. ovog lana zahtevati dostavljanje pismeno izraene presude koja sadri obrazloenje. U tom sluaju, rok za albu protiv presude tee od dana dostavljanja prepisa obrazloene presude. Pismeno izraena presuda e biti delimino obrazloena: 1) ako je optueni priznao da je uinio krivino delo - obrazloenje e se ograniiti na injenice i razloge iz l. 88. i 428. stav 10. ovog zakonika, ili 2) ako je prihvaen sporazum o priznanju krivinog dela - obrazloenje e se ograniiti na razloge kojima se sud rukovodio prilikom prihvatanja sporazuma (lan 317. stav 2.), ili 3) ako su odmah po objavljivanju presude stranke i branilac izjavile da se odriu prava na albu, a lice iz lana 433. st. 4. i 5. ovog zakonika nije se odreklo tog prava - u obrazloenju presude e se navesti razlozi za odluku o dosuenom imovinskopravnom zahtevu i o trokovima krivinog postupka, odnosno razlozi za odluku o oduzimanju predmeta ili imovinske koristi pribavljene krivinim delom ili imovine proistekle iz krivinog dela.

Upuivanje optuenog na izdravanje kazne zatvora lan 430

Ako je prvostepenom presudom izreena kazna zatvora, optueni koji se nalazi u pritvoru moe zahtevati da bude upuen na izdravanje kazne i pre pravnosnanosti presude.

221

Zahtev iz stava 1. ovog lana optueni moe nakon objavljivanja presude podneti usmeno na zapisnik pred sudom ili pred zavodom u kojem je pritvoren i tom prilikom e biti upozoren da e na izdravanju kazne zatvora biti izjednaen u pravima i obavezama sa ostalim osuenim licima. Zavod e bez odlaganja zapisnik dostaviti sudu. Ako predsednik vea reenjem usvoji zahtev iz stava 1. ovog lana, reenje e dostaviti optuenom zajedno sa overenim prepisom izreene presude.

Ispravljanje greaka u presudi lan 431

Greke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne greke u pisanju i raunanju, nedostatke u obliku i nesaglasnosti overenog prepisa presude sa izvornikom presude ispravie posebnim reenjem predsednik vea, na zahtev stranaka ili po slubenoj dunosti. Ako postoji nesaglasnost izmeu overenog prepisa presude i njenog izvornika u pogledu podataka iz lana 424. ovog zakonika, reenje o ispravci dostavie se licima navedenim u lanu 427. st. 5. i 6. ovog zakonika. U tom sluaju, rok za albu protiv presude tee od dana dostavljanja tog reenja, protiv kojeg nije dozvoljena posebna alba.

Glava XIX POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

1. Redovni pravni lekovi a) alba protiv prvostepene presude a. Pravo na izjavljivanje albe Rok za izjavljivanje i suspenzivno dejstvo albe lan 432
Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlaena lica mogu izjaviti albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

222

U naroito sloenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produenje roka za izjavljivanje albe. O zahtevu iz stava 2. ovog lana odluuje odmah predsednik vea reenjem protiv kojeg alba nije dozvoljena. Ako usvoji zahtev predsednik vea moe produiti rok za albu najvie za jo 15 dana. Blagovremeno izjavljena i dozvoljena alba protiv presude odlae izvrenje presude.

Lica ovlaena za izjavljivanje albe lan 433

albu mogu izjaviti stranke, branilac i oteeni. U korist optuenog albu mogu izjaviti i njegov brani drug, lice sa kojim ivi u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota, srodnici po krvi u pravoj liniji, zakonski zastupnik, usvojitelj, usvojenik, brat, sestra i hranitelj, a rok za albu tee od dana kada je optuenom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude. Javni tuilac moe izjaviti albu kako na tetu, tako i u korist optuenog. Oteeni moe izjaviti albu samo zbog odluke suda o trokovima krivinog postupka i o dosuenom imovinskopravnom zahtevu, a ako je javni tuilac preuzeo krivino gonjenje od oteenog kao tuioca (lan 62.) oteeni moe izjaviti albu zbog svih osnova zbog kojih se presuda moe pobijati. albu moe izjaviti i lice iji je predmet oduzet ili od koga je oduzeta imovinska korist pribavljena krivinim delom ili imovina proistekla iz krivinog dela. Branilac i lica iz stava 2. ovog lana mogu izjaviti albu i bez posebnog ovlaenja optuenog, ali ne i protiv njegove volje, osim kada je optuenom izreena kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina. Ako priznanje optuenog u odnosu na sve take optube ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog zakona, optueni, njegov branilac i lica iz stava 2. ovog lana mogu izjaviti albu zbog pogreno ili

223

nepotpuno utvrenog injeninog stanja samo u odnosu na injenice od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije.

Odricanje i odustanak od albe lan 434

Optueni se moe odrei prava na albu samo poto mu je presuda dostavljena, a pre toga samo ako su se tuilac i oteeni koji moe izjaviti albu zbog svih osnova (lan 433. stav 4.) odrekli prava na albu protiv osuujue presude kojom optuenom nije izreena kazna zatvora. Do donoenja odluke drugostepenog suda, optueni moe odustati od izjavljene albe, kao i od albe koju su izjavili njegov branilac ili lica iz lana 433. stav 2. ovog zakonika. Optueni se ne moe odrei prava na albu niti odustati od izjavljene albe, ako mu je izreena kazna zatvora u trajanju od trideset do etrdeset godina. Tuilac i oteeni mogu se odrei prava na albu odmah po objavljivanju presude pa do isteka roka za izjavljivanje albe, a mogu do donoenja odluke drugostepenog suda odustati od izjavljene albe. Odricanje ili odustanak od albe ne moe se opozvati.

b. Sadraj albe Obavezni elementi albe lan 435

alba treba da sadri: 1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba; 2) osnov za izjavljivanje albe (lan 437.); 3) obrazloenje albe;

224

4) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimino ukine ili preinai; 5) potpis lica koje izjavljuje albu.

Postupanje sa neurednom albom lan 436

Ako je albu izjavio optueni ili drugo lice iz lana 433. stav 2. ovog zakonika, a optueni nema branioca ili ako je albu izjavio oteeni koji nema punomonika, a alba je neitka ili nije sastavljena u skladu sa lanom 435. ovog zakonika, prvostepeni sud e naloiti aliocu da u roku od tri dana uredi albu ili da je dopuni pismenim podneskom. Ako alilac ne postupi po nalogu iz stava 1. ovog lana, sud e odbaciti kao neurednu albu koja je neitka ili koja ne sadri elemente iz lana 435. ta. 3) do 5) ovog zakonika, a albu koja ne sadri elemente iz lana 435. taka 1) ovog zakonika odbacie samo ako se ne moe utvrditi na koju presudu se odnosi. albu izjavljenu u korist optuenog sud e dostaviti drugostepenom sudu ako se moe utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbacie je ako se to ne moe utvrditi. Ako je albu izjavio ovlaeni tuilac ili oteeni koji ima punomonika, a alba je neitka ili ne sadri elemente iz lana 435. ovog zakonika, sud e odbaciti albu kao neurednu. albu sa ovim nedostacima izjavljenu u korist optuenog koji ima branioca sud e dostaviti drugostepenom sudu ako se moe utvrditi na koju se presudu odnosi, a odbacie je ako se to ne moe utvrditi. U albi se mogu iznositi injenice i predlagati novi dokazi, kao i dokazi ije izvoenje je prvostepeni sud odbio (lan 395. stav 4.), ali je alilac duan da navede razloge zato ih ranije nije izneo, pri emu je alilac duan da navede dokaze kojima bi se iznete injenice imale dokazati, a pozivajui se na predloene dokaze, duan je da navede injenice koje pomou tih dokaza eli da dokae.

v. albeni osnovi Osnovi za izjavljivanje albe lan 437

225

alba se moe izjaviti zbog: 1) bitne povrede odredaba krivinog postupka; 2) povrede krivinog zakona; 3) pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja; 4) odluke o krivinim sankcijama i o drugim odlukama.

Bitna povreda odredaba krivinog postupka lan 438

Bitna povreda odredaba krivinog postupka postoji ako: 1) je nastupila zastarelost krivinog gonjenja ili je gonjenje iskljueno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar ve pravnosnano presuena, ili postoje druge okolnosti koje trajno iskljuuju krivino gonjenje; 2) je presudu doneo stvarno nenadleni sud, osim ako je presudu za krivino delo iz nadlenosti nieg suda doneo neposredno vii sud; 3) je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude uestvovao sudija ili sudija-porotnik koji nije uestvovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnanom odlukom izuzet od suenja; 4) je na glavnom pretresu uestvovao sudija ili sudija-porotnik koji se morao izuzeti; 5) je glavni pretres odran bez lica ije je prisustvo na glavnom pretresu obavezno ili ako je optuenom, braniocu, oteenom ili privatnom tuiocu, protivno njegovom zahtevu, uskraeno da na glavnom pretresu upotrebljava svoj jezik i da na svom jeziku prati tok glavnog pretresa; 6) je protivno ovom zakoniku bila iskljuena javnost na glavnom pretresu; 7) je sud povredio odredbe krivinog postupka u pogledu postojanja optube ovlaenog tuioca, odnosno odobrenja nadlenog organa;

226

8) presudom nije potpuno reen predmet optube; 9) je presudom optuba prekoraena; 10) je presudom povreena odredba lana 453. ovog zakonika; 11) je izreka presude nerazumljiva. Bitna povreda odredaba krivinog postupka postoji i, ako: 1) se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne moe zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, oigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda; 2) je izreka presude protivrena sama sebi ili su razlozi presude protivreni izreci, ili ako presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o injenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivreni, ili ako o injenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrenost izmeu onoga to se navodi u razlozima presude o sadrini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, pa zbog toga nije mogue ispitati zakonitost i pravilnost presude; 3) sud u toku glavnog pretresa nije primenio ili je nepravilno primenio neku odredbu ovog zakonika, a to je bilo od odlunog uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude.

Povreda krivinog zakona lan 439

Povreda krivinog zakona postoji ako je krivini zakon povreen u pitanju da li: 1) je delo za koje se optueni goni krivino delo; 2) je u pogledu krivinog dela koje je predmet optube primenjen zakon koji se ne moe primeniti; 3) je odlukom o krivinoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povreen zakon;

227

4) su povreene odredbe o uraunavanju zabrane naputanja stana, pritvora ili izdrane kazne, kao i svakog drugog oblika lienja slobode u vezi sa krivinim delom.

Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje lan 440

Presuda se moe pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja. injenino stanje je pogreno utvreno kada je sud neku odlunu injenicu koja je predmet dokazivanja pogreno utvrdio, a nepotpuno je utvreno kada neku odlunu injenicu koja je predmet dokazivanja nije utvrdio.

Nepravilna odluka o krivinoj sankciji i o drugim odlukama lan 441

Presuda se moe pobijati zbog odluke o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni kada tom odlukom nije uinjena povreda zakona (lan 439. taka 3) ali sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na injenice koje utiu da kazna bude vea ili manja kao i zbog toga to je sud pogreno izrekao ili nije izrekao odluku o ublaavanju ili o pootravanju kazne o osloboenju od kazne o uslovnoj osudi, o sudskoj opomeni ili o opozivanju uslovnog otpusta. Odluka o meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi moe se pobijati kada tom odlukom nije uinjena povreda zakona (lan 439. taka 3) ali je sud pogreno izrekao ili nije izrekao odluku o meri bezbednosti ili odluku o oduzimanju imovinske koristi od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja ne odgovara stvarnoj vrednosti. Odluka o dosuenom imovinskopravnom zahtevu ili odluka o oduzimanju imovine proistekle iz krivinog dela moe se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe. Odluka o trokovima krivinog postupka moe se pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga to je sud pogreno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobaanju optuenog od dunosti da u celini ili delimino naknadi trokove krivinog postupka.

228

g. Postupak po albi Podnoenje albe lan 442

alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud, protivnu stranku, branioca i oteenog.

Odluivanje prvostepenog suda o albi lan 443

Neblagovremenu (lan 432. st. 1. i 2.), nedozvoljenu (lan 433.) ili neurednu albu (lan 436. st. 2. do 4.) odbacie reenjem predsednik vea prvostepenog suda. Ako su u albi iznete injenice i predloeni novi dokazi koji prema oceni predsednika vea prvostepenog suda mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, vee e ponovo otvoriti glavni pretres i nastaviti dokazni postupak. Posle zavretka dokaznog postupka, predsednik vea e postupiti po odredbi lana 412. ovog zakonika. Protiv nove presude prvostepenog suda kojom je potvrena ili preinaena ranija presuda moe se izjaviti alba u skladu sa odredbama ovog zakonika. Ako predsednik vea prvostepenog suda oceni da iznete injenice i novi dokazi koji su predloeni u albi ne mogu doprineti svestranom raspravljanju predmeta dokazivanja, postupie u skladu sa lanom 444. ovog zakonika.

Odgovor na albu lan 444

Primerak albe dostavie prvostepeni sud protivnoj stranci (l. 246. i 247.) koja moe u roku od osam dana od dana prijema albe podneti sudu odgovor na albu.

229

albu i odgovor na albu, sa svim spisima, prvostepeni sud e dostaviti u dovoljnom broju primeraka drugostepenom sudu.

Postupanje drugostepenog suda sa spisima lan 445

Kada spisi povodom albe stignu drugostepenom sudu, dostavljaju se sudiji izvestiocu, a u naroito sloenim predmetima, vie lanova vea mogu biti sudije izvestioci, o emu odluku donosi predsednik suda. Ako sudija izvestilac utvrdi da se u spisima nalaze zapisnici ili obavetenja iz lana 237. st. 1. i 3. ovog zakonika, donee reenje o njihovom izdvajanju iz spisa protiv kojeg nije dozvoljena posebna alba. Po pravnosnanosti reenja, sudija izvestilac e postupiti u skladu sa lanom 237. st. 2. i 3. ovog zakonika. Ako se radi o krivinom delu za koje se goni po zahtevu javnog tuioca, sudija izvestilac dostavlja spise nadlenom javnom tuiocu koji je duan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, a u sluaju iz lana 432. st. 2. i 3. ovog zakonika u roku od 30 dana, od dana dostavljanja, razmotri spise, stavi svoj predlog i da ih vrati sudu. Ako sudija izvestilac utvrdi da pismeno izraena presuda sadri oigledne greke, nedostatke ili nesaglasnosti (lan 431.), vratie spise pre odravanja sednice drugostepenog vea predsedniku prvostepenog vea da donese reenje o ispravci greaka. Po pravnosnanosti reenja o ispravci greaka iz lana 431. stav 1. ovog zakonika spisi e se dostaviti drugostepenom sudu, a u sluaju ispravke nesaglasnosti izmeu pismeno izraene presude i njenog izvornika postupie se u skladu sa lanom 431. stav 2. ovog zakonika.

Odluivanje na sednici vea ili na pretresu lan 446

Drugostepeni sud donosi odluku o albi u sednici vea ili na osnovu odranog pretresa.

230

Da li e odrati pretres odluuje vee drugostepenog suda. Vee moe odluiti da se pretres odri samo u odnosu na pojedine delove prvostepene presude, ako se oni mogu izdvojiti bez tete za pravilno presuenje. U odnosu na delove presude za koje nije odreen pretres, odluka o albi donosi se u sednici vea. Ako vee odlui da odri pretres, sudija izvestilac je predsednik vea, a ako ima vie izvestilaca, vee e odrediti jednog sudiju izvestioca koji e biti predsednik vea.

Zakazivanje sednice vea i obavetavanje stranaka lan 447

Sednicu vea, na predlog sudije izvestioca, zakazuje predsednik vea i o njoj obavetava javnog tuioca. O sednici vea obavestie se onaj optueni ili njegov branilac, oteeni kao tuilac, privatni tuilac ili njihov punomonik koji je u roku predvienom za albu ili odgovoru na albu, zahtevao da bude obaveten o sednici ili je predloio odravanje pretresa pred drugostepenim sudom. Vee moe odluiti da se o sednici vea obaveste stranke i kada to nisu zahtevale ili da se o sednici obavesti i stranka koja to nije zahtevala, ako bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjanjenje stvari. Ako se o sednici vea obavetava optueni koji se nalazi u pritvoru ili na izdravanju krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode, a ima branioca, predsednik vea e narediti da se obezbedi njegovo prisustvo samo ako vee oceni da je to neophodno za razjanjenje stvari. Kada vee nae da je obezbeenje prisustva optuenog oteano zbog bezbednosnih ili drugih razloga i kada je to s obzirom na tehnike uslove mogue, optueni moe uestvovati na sednici vea putem tehnikih sredstava za prenos zvuka i slike. Nedolazak stranaka koje su uredno obavetene ne spreava odravanje sednice vea. Na sednici vea kojoj prisustvuju stranke i branilac, javnost se moe iskljuiti samo pod uslovima predvienim ovim zakonikom (l. 362. do 365.).

231

Tok sednice vea lan 448

Sednica vea poinje izvetajem sudije izvestioca o stanju stvari u spisima predmeta, a ako sednici vea prisustvuju stranke i branilac, sudija izvestilac izlae sadraj presude, a stranke i branilac u vremenu koje odredi predsednik vea drugostepenog suda iznose navode albe i odgovora na albu. Vee moe od stranaka i branioca koji su prisutni na sednici zatraiti potrebna objanjenja u vezi sa albom i odgovorom na albu, a stranke mogu predloiti da se radi dopune izvetaja proitaju pojedini delovi spisa, a mogu po dozvoli predsednika vea dati i potrebna objanjenja za svoje stavove iz albe, odnosno odgovora na albu, ne ponavljajui ono to je sadrano u izvetaju. O sednici vea vodi se zapisnik koji se prikljuuje spisima drugostepenog suda. Reenje iz lana 456. ovog zakonika moe se doneti i bez obavetavanja stranaka i branioca o sednici vea.

Pretres pred drugostepenim sudom lan 449

Pretres pred drugostepenim sudom odrae se ako je potrebno da se zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja izvedu ili ponove dokazi koji su izvedeni ili odbijeni od strane prvostepenog suda, a postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu na ponovni glavni pretres. Na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju se optueni i njihovi branioci, ovlaeni tuilac, oteeni, njegov zakonski zastupnik i punomonik, kao i oni svedoci, vetaci i struni savetnici za koje sud odlui da se neposredno ispitaju, dok se upoznavanje sa sadrinom ostalih izvedenih dokaza vri u skladu sa odredbama l. 403, 405. i 406. ovog zakonika.

232

U pozivu e se optueni upozoriti da e pretres biti odran u njegovom odsustvu, ako je uredno pozvan, a svoj izostanak ne opravda. U tom sluaju sud e optuenom koji nema branioca postaviti branioca po slubenoj dunosti (lan 74. taka 9). Ako je optueni u pritvoru ili na izdravanju krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode, predsednik vea drugostepenog suda preduzee potrebne radnje da se optueni dovede na pretres. Kada vee nae da je obezbeenje prisustva optuenog oteano zbog bezbednosnih ili drugih razloga i kada je to s obzirom na tehnike uslove mogue, optueni moe uestvovati na pretresu putem tehnikih sredstava za prenos zvuka i slike.

Tok pretresa pred drugostepenim sudom lan 450

Pretres pred drugostepenim sudom poinje izvetajem predsednika vea (lan 446. stav 4.) koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe. Po predlogu stranaka i branioca ili po odluci vea proitae se presuda ili deo presude na koji se odnosi alba, a po potrebi i zapisnik o glavnom pretresu ili deo zapisnika i pismenih dokaza, a moe se izvriti i uvid u druge dokaze na koje se alba odnosi. Nakon uzimanja izjava od stranaka, vee moe odluiti da se umesto neposrednog ispitivanja svedoka ili vetaka koji nije prisutan, izvri uvid u zapisnike o njihovom ispitivanju, ili, ako vee oceni da je to potrebno, da predsednik vea ukratko iznese njihovu sadrinu ili ih proita. Posle toga pozvae se alilac da obrazloi albu, a onda i protivna stranka da mu odgovori, ne ponavljajui ono to je sadrano u izvetaju. Stranke i branilac mogu na pretresu iznositi injenice i predlagati dokaze koji su navedeni u albi ili su u vezi sa tim dokazima. Ovlaeni tuilac moe, s obzirom na rezultat pretresa, izmeniti optunicu u korist optuenog ili, ako se optueni saglasi, u celini ili delimino odustati od optube. Ako je javni tuilac odustao od optunice, oteeni ima prava predviena u lanu 52. ovog zakonika.

233

Odredbe o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom shodno e se primenjivati i u pretresu pred drugostepenim sudom, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno.

d. Granice ispitivanja prvostepene presude Obim ispitivanja lan 451

Drugostepeni sud ispituje presudu u okviru osnova dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u albi. Drugostepeni sud povodom albe izjavljene u korist optuenog, ispitae po slubenoj dunosti odluku o krivinoj sankciji: 1) ako je alba izjavljena zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja ili zbog povrede krivinog zakona; 2) ako alba ne sadri elemente iz lana 435. ta. 2) i 3) ovog zakonika. Drugostepeni sud moe povodom albe tuioca na tetu okrivljenog preinaiti prvostepenu presudu i u korist optuenog u pogledu odluke o krivinoj sankciji.

Ogranienje pozivanja na povredu zakona lan 452

Na povredu zakona iz lana 438. stav 1. taka 4) ovog zakonika alilac se moe pozivati u albi samo ako tu povredu nije mogao izneti u toku glavnog pretresa, ili je izneo, ali je prvostepeni sud nije uzeo u obzir.

Zabrana preinaenja na tetu optuenog lan 453

Ako je izjavljena alba samo u korist optuenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu tetu u pogledu pravne kvalifikacije krivinog dela i krivine sankcije.

234

Privilegija zdruivanja lan 454

Ako drugostepeni sud povodom bilo ije albe utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuenog od koristi i za saoptuenog koji nije izjavio albu ili je nije izjavio u tom pravcu, postupie po slubenoj dunosti kao da takva alba postoji.

. Odluke drugostepenog suda Odluivanje o albi lan 455

Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odranog pretresa: 1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu; 2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu; 3) usvojiti albu i ukinuti prvostepenu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje, ili usvojiti albu i preinaiti prvostepenu presudu. Drugostepeni sud e sam presuditi ako je u istom predmetu prvostepena presuda ve jedanput ukidana. O svim albama protiv iste presude drugostepeni sud odluuje, po pravilu, jednom odlukom.

Reenje o odbacivanju albe lan 456

alba e se odbaciti reenjem kao neblagovremena ako se utvrdi da je podneta posle zakonskog roka.

235

alba e se odbaciti reenjem kao nedozvoljena ako se utvrdi da je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za izjavljivanje albe ili lice koje se odreklo od albe ili ako se utvrdi odustanak od albe ili da je posle odustanka ponovo izjavljena alba ili ako alba po zakonu nije dozvoljena. alba e se odbaciti reenjem kao neuredna ako je neitka ili nepotpuna (lan 436. st. 2. do 4.).

Presuda o odbijanju albe lan 457

Drugostepeni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrdie prvostepenu presudu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je alba izjavljena, kao ni razlozi ije postojanje ispituje na osnovu lana 451. st. 2. i 3. ovog zakonika.

Reenje o usvajanju albe lan 458

Drugostepeni sud e reenjem usvojiti albu i ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet na ponovno suenje ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba krivinog postupka, osim sluajeva iz lana 459. stav 1. ovog zakonika ili ako smatra da zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja na koje se u albi ukazuje treba narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom. Drugostepeni sud moe narediti da se novi glavni pretres pred prvostepenim sudom odri pred potpuno izmenjenim veem. Drugostepeni sud moe i samo delimino ukinuti prvostepenu presudu ako se pojedini delovi presude mogu izdvojiti bez tete za pravilno presuenje. Ako se optueni nalazi u pritvoru, drugostepeni sud e ispitati da li jo postoje razlozi za pritvor i donee reenje o produenju ili ukidanju pritvora. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.

Presuda o usvajanju albe

236

lan 459
Drugostepeni sud e presudom usvojiti albu i preinaiti prvostepenu presudu ako smatra da s obzirom na utvreno injenino stanje u prvostepenoj presudi postoji povreda iz l. 439. i 441. ovog zakonika, a prema stanju stvari i u sluaju povrede iz lana 438. stav 1. ta. 1), 7), 9) i 10) ovog zakonika. Presudu kojom preinauje prvostepenu presudu drugostepeni sud e doneti i u sluaju kada postupa na osnovu lana 451. st. 2. i 3. ovog zakonika. Ako su se zbog preinaenja prvostepene presude stekli uslovi da se odredi, odnosno ukine pritvor, drugostepeni sud e o tome doneti posebno reenje protiv koga nije dozvoljena alba.

Obrazloenje odluke drugostepenog suda lan 460

U obrazloenju presude, odnosno reenja, drugostepeni sud treba da oceni albene navode i da iznese razloge koje je ispitivao u skladu sa lanom 451. st. 2. i 3. ovog zakonika. Kada se prvostepena presuda ukida zbog bitne povrede odredaba krivinog postupka, u obrazloenju treba navesti koje su odredbe povreene i u emu se povrede sastoje. Kada se prvostepena presuda ukida zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja, u obrazloenju treba navesti u emu se sastoje nedostaci u utvrivanju injeninog stanja, odnosno zato su novi dokazi i injenice vani i od uticaja na donoenje pravilne odluke, a moe se ukazati i na propuste stranaka koji su uticali na odluku prvostepenog suda. Kada se prvostepena presuda preinaava zbog povrede krivinog zakona u obrazloenju e se navesti koje su odredbe povreene i u emu se povrede sastoje, a ako se presuda preinaava zbog nepravilne odluke o krivinoj sankciji ili o drugim odlukama u obrazloenju e se navesti injenice kojima se drugostepeni sud rukovodio prilikom izricanja odluke, odnosno odredbe koje su povreene.

Vraanje spisa prvostepenom sudu lan 461

237

Drugostepeni sud vratie sve spise prvostepenom sudu sa dovoljnim brojem overenih prepisa svoje odluke, radi dostavljanja strankama i drugim licima koja imaju pravni interes. Drugostepeni sud je duan da svoju odluku sa spisima dostavi prvostepenom sudu najkasnije u roku od etiri meseca, a ako je optueni u pritvoru, najkasnije u roku od tri meseca, od dana kada je sudija izvestilac primio spise tog suda sa predlogom javnog tuioca. U naroito sloenim predmetima, rok iz stava 2. ovog lana moe se reenjem predsednika drugostepenog suda produiti najvie za jo 60 dana, a ako je optueni u pritvoru, najvie za jo 30 dana.

Novi glavni pretres pred prvostepenim sudom lan 462

Prvostepeni sud kome je predmet upuen na suenje uzee za osnovu raniju optunicu, a ako je presuda prvostepenog suda delimino ukinuta, kao osnov za suenje e uzeti samo onaj deo optube koji se odnosi na ukinuti deo presude. Na novom glavnom pretresu, stranke mogu isticati nove injenice i iznositi nove dokaze. Prvostepeni sud je duan da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci. Pri izricanju nove presude, prvostepeni sud je vezan zabranom propisanom u lanu 453. ovog zakonika. Ako je optueni u pritvoru, vee prvostepenog suda duno je da postupi po lanu 216. stav 3. ovog zakonika.

b) alba protiv drugostepene presude O dozvoljenosti izjavljivanja albe lan 463

238

alba se moe izjaviti samo protiv presude kojom je drugostepeni sud preinaio prvostepenu presudu kojom je optueni osloboen od optube i izrekao presudu kojom se optueni oglaava krivim.

Shodna primena odredaba o postupku pred drugostepenim sudom lan 464

O albi protiv drugostepene presude reava apelacioni sud, shodno odredbama ovog zakonika koje vae za postupak u drugom stepenu. Odredbe lana 454. ovog zakonika primenie se i na saoptuenog koji nije imao pravo da izjavi albu protiv drugostepene presude.

v) alba protiv reenja O dozvoljenosti izjavljivanja albe lan 465

Protiv reenja organa postupka donesenih u prvom stepenu, stranke, branilac i lica ija su prava povreena mogu izjaviti albu uvek kada u ovom zakoniku nije izriito odreeno da alba nije dozvoljena. Protiv reenja vea donesenog u istrazi i u postupku optuenja, alba nije dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno. Reenja koja se donose radi pripremanja i odravanja glavnog pretresa mogu se pobijati samo u albi na presudu. Protiv reenja drugostepenog suda alba nije dozvoljena, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno. Protiv reenja Vrhovnog kasacionog suda alba nije dozvoljena.

Rok za izjavljivanje i suspenzivno dejstvo albe

239

lan 466
alba se izjavljuje organu postupka koji je doneo reenje. alba se izjavljuje u roku od tri dana od dana dostavljanja reenja i odlae njegovo izvrenje, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno.

Odluivanje o albi lan 467

Sud ispituje reenje u okviru osnova dela i pravca pobijanja istaknutim u albi. O albi protiv reenja prvostepenog suda odluuje drugostepeni sud u sednici vea, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno. O sednici vea se mogu obavestiti stranke ako sud smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjanjenje stvari. O albi protiv reenja sudije za prethodni postupak odluuje vee istog suda (lan 21. stav 4.), ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno. O sednici vea sud moe obavestiti stranke ako smatra da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjanjenje stvari. Reavajui o albi, sud moe reenjem odbaciti albu kao neblagovremenu, nedozvoljenu ili neurednu, odbiti albu kao neosnovanu, ili uvaiti albu i reenje preinaiti ili ukinuti i, po potrebi, predmet uputiti na ponovno odluivanje. Sud je duan da odluku o albi sa spisima dostavi organu postupka koji je doneo reenje u roku od 30 dana od dana kada je primio spise sa predlogom javnog tuioca, osim ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno.

Shodna primena odredaba o albi protiv prvostepene presude lan 468

240

Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, na postupak po albi protiv reenje shodno e se primenjivati odredbe lana 434. stav 5, l. 435. do 442, lana 445. st. 1. i 2, lana 454. i lana 458. stav 2. ovog zakonika.

Shodna primena odredaba o albi protiv reenja u posebnim postupcima lan 469
Ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno, odredbe l. 465. do 468. ovog zakonika shodno se primenjuju i na reenja koja se donose u posebnim postupcima ureenim ovim zakonikom.

2. Vanredni pravni lekovi a) Zahtev za ponavljanje krivinog postupka a. Osnovne odredbe O dozvoljenosti ponavljanja krivinog postupka lan 470
Krivini postupak koji je zavren pravnosnanom presudom moe se ponoviti na zahtev ovlaenog lica, pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Lica ovlaena za podnoenje zahteva lan 471

Zahtev za ponavljanje krivinog postupka mogu podneti stranke i branilac, a posle smrti okrivljenog zahtev mogu podneti javni tuilac i lica navedena u lanu 433. stav 2. ovog zakonika. Zahtev za ponavljanje krivinog postupka moe se podneti i poto je osueni izdrao kaznu, ili je dolo do zastarelosti, amnestije ili pomilovanja. Do donoenja odluke suda o zahtevu za ponavljanje krivinog postupka, lica iz stava 1. ovog lana mogu odustati od zahteva.

241

Sadraj zahteva lan 472

U zahtevu za ponavljanje krivinog postupka mora se navesti razlog na osnovu koga se trai ponavljanje i kojim dokazima se potkrepljuju injenice na kojima se zahtev zasniva. Ako zahtev ne sadri ove podatke, sud e pozvati podnosioca da u odreenom roku zahtev dopuni pismenim podneskom. injenice iz lana 473. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika potkrepljuju se pravnosnanom presudom da su navedena lica osuena za pomenuta krivina dela, a ako se postupak protiv njih ne moe sprovesti zbog toga to su umrla ili postoje druge okolnosti koje iskljuuju njihovo gonjenje, injenice iz lana 473. stav 1. ta. 1) i 2) ovog zakonika mogu se potkrepiti i drugim dokazima.

Razlozi za ponavljanje krivinog postupka lan 473

Krivini postupak zavren pravnosnanom presudom moe se ponoviti samo u korist okrivljenog: 1) ako je presuda zasnovana na lanoj ispravi ili na lanom iskazu svedoka, vetaka, strunog savetnika, prevodioca, tumaa ili saokrivljenog (lan 406. stav 1. taka 5); 2) ako je do presude dolo usled krivinog dela javnog tuioca, sudije, sudije-porotnika ili lica koje je preduzimalo dokazne radnje; 3) ako se iznesu nove injenice ili se podnesu novi dokazi koji sami za sebe ili u vezi sa ranijim injenicama ili dokazima mogu dovesti do odbijanja optube ili osloboenja od optube ili do osude po blaem krivinom zakonu; 4) ako je za isto delo vie puta suen ili ako je sa vie lica osuen za isto delo koje je moglo uiniti samo jedno lice ili neka od njih; 5) ako se u sluaju osude za produeno krivino delo ili za drugo krivino delo koje po zakonu obuhvata vie istovrsnih ili vie raznovrsnih radnji iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi koji

242

ukazuju da nije uinio radnju koja je obuhvaena delom iz osude, a postojanje ovih injenica bi dovelo do primene blaeg zakona ili bi bitno uticalo na odmeravanje kazne; 6) ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi kojih nije bilo kada je izricana kazna zatvora ili sud za njih nije znao iako su postojali, a oni bi oigledno doveli do blae krivine sankcije; 7) ako se iznesu nove injenice ili podnesu novi dokazi da okrivljenom nije uredno dostavljen poziv za pretres koji je odran u njegovom odsustvu (lan 449. stav 3.). Zahtev za ponavljanje postupka iz razloga navedenog u stavu 1. taki 6) ovog lana moe se podneti dok kazna zatvora ne bude izvrena, a zahtev za ponavljanje iz razloga navedenog u stavu 1. taka 7) ovog lana u roku od est meseci od donoenja presude albenog suda.

Nadlenost za odluivanje o zahtevu lan 474

O zahtevu za ponavljanje krivinog postupka odluuje vee (lan 21. stav 4.) suda koji je u ranijem postupku sudio u prvom stepenu, a o zahtevu podnetom na osnovu lana 473. stav 1. taka 7) ovog zakonika vee suda koji je posle pretresa odranog u odsustvu okrivljenog donelo odluku. Prilikom odluivanja o zahtevu, lan vea nee biti sudija koji je uestvovao u donoenju presude u ranijem postupku. Ako sud iz stava 1. ovog lana sazna da postoji razlog za ponavljanje krivinog postupka (lan 473.), obavestie o tome okrivljenog, odnosno lice koje je ovlaeno da u korist okrivljenog podnese zahtev.

b. Postupak po zahtevu Odbacivanje zahteva lan 475

Sud e reenjem odbaciti zahtev za ponavljanje krivinog postupka ako:

243

1) je zahtev podnelo neovlaeno lice; 2) podnosilac zahteva nije postupio u skladu sa lanom 472. stav 1. ovog zakonika; 3) je podnosilac odustao od zahteva; 4) nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka; 5) su injenice i dokazi na kojima se zahtev zasniva ve bili izneseni u ranijem zahtevu za ponavljanje krivinog postupka koji je pravnosnano odbijen; 6) injenice i dokazi oigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivinog postupka.

Postupanje po zahtevu lan 476

Ako sud ne odbaci zahtev za ponavljanje krivinog postupka, dostavie prepis zahteva protivnoj stranci, koja ima pravo da u roku od osam dana odgovori na zahtev. Kad sudu stigne odgovor na zahtev, ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik vea moe odrediti da se provere injenice i pribave dokazi na koje se poziva u zahtevu i u odgovoru na zahtev. Posle sprovedene provere, kad su u pitanju krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, predsednik vea odredie da se spisi dostave javnom tuiocu, koji je duan da ih bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, vrati sa svojim miljenjem.

Odluivanje o zahtevu lan 477

Kad sprovede radnje iz lana 476. ovog zakonika i ako ne odredi da se provera dopuni ili ne odbaci zahtev (lan 475. taka 3), sud e na osnovu rezultata provere reenjem uvaiti ili odbiti zahtev za ponavljanje krivinog postupka.

244

U reenju kojim uvaava zahtev i dozvoljava ponavljanje krivinog postupka sud e odrediti da se odri novi glavni pretres, a ako je ponavljanje krivinog postupka dozvoljeno na osnovu razloga iz lana 473. stav 1. taka 6) ovog zakonika, na novom glavnom pretresu e se izvesti samo dokazi od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije. Ako sud nae da razlozi zbog kojih je dozvolio ponavljanje krivinog postupka postoje i za nekog od saoptuenih koji takav zahtev nije podneo, postupie po slubenoj dunosti kao da je takav zahtev podnet. Ako sud nae, imajui u vidu podnesene dokaze, da osueni moe u ponovljenom postupku biti osuen na takvu kaznu da bi se uraunavanjem ve izdrane kazne imao pustiti na slobodu, ili da moe biti osloboen od optube, ili da optuba moe biti odbijena, odredie da se izvrenje presude odloi, odnosno prekine. Kad reenje kojim se dozvoljava ponavljanje krivinog postupka postane pravnosnano, obustavie se izvrenje kazne, ali sud moe, na predlog javnog tuioca, ako postoje uslovi iz lana 211. ovog zakonika, odrediti pritvor.

Postupanje u ponovljenom krivinom postupku lan 478

U novom postupku, sprovedenom na osnovu reenja kojim je dozvoljeno ponavljanje krivinog postupka, sud nije vezan za reenja doneta u ranije sprovedenom postupku. Ako se novi postupak obustavi do poetka glavnog pretresa, sud e reenjem o obustavljanju postupka staviti van snage raniju presudu. Kad sud u novom postupku donese presudu: 1) izrei e da se ranija presuda delimino ili u celini stavlja van snage ili da se ostavlja na snazi; 2) u kaznu koju odredi novom presudom uraunae optuenom izdranu kaznu, a ako je ponavljanje postupka odreeno samo za neko od krivinih dela za koja je optueni bio osuen, izrei e novu jedinstvenu kaznu po odredbama krivinog zakona.

245

Pri izricanju nove presude, sud je vezan zabranom propisanom u lanu 453. ovog zakonika.

v. Ponavljanje krivinog postupka osuenom u odsustvu O dozvoljenosti ponavljanja krivinog postupka lan 479
Krivini postupak u kome je okrivljeni osuen u odsustvu (lan 381.) ponovie se i van uslova propisanih u lanu 473. ovog zakonika ako nastupi mogunost da se suenje sprovede u njegovom prisustvu.

Lica ovlaena za podnoenje zahteva lan 480

Zahtev za ponavljanje krivinog postupka iz razloga propisanog u lanu 479. ovog zakonika mogu podneti okrivljeni i njegov branilac u roku od est meseci od dana nastupanja mogunosti da se okrivljenom sudi u njegovom prisustvu. Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, ponavljanje postupka je dozvoljeno samo iz razloga propisanih u lanu 473. ovog zakonika.

Postupanje u ponovljenom krivinom postupku lan 481

U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje krivinog postupka po lanu 479. ovog zakonika, sud e odrediti da se okrivljenom dostavi optunica i reenje o potvrivanju optunice, ako mu ranije nisu dostavljeni. U ponovljenom postupku se sauesnik okrivljenog koji je ve osuen ne moe sasluavati, niti se moe suoiti sa okrivljenim, ve se upoznavanje sa sadrinom iskaza osuenog sauesnika obavlja u skladu sa lanom 406. stav 1. taka 5. ovog zakonika, s tim da se presuda ne moe iskljuivo ili u odluujuoj meri zasnivati na takvom dokazu.

246

Pri izricanju nove presude, sud je vezan zabranom propisanom u lanu 453. ovog zakonika.

b) Zahtev za zatitu zakonitosti a. Osnovne odredbe O dozvoljenosti podnoenja zahteva lan 482
Protiv pravnosnane odluke javnog tuioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donoenju, ovlaeno lice moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku. Protiv odluke o zahtevu za zatitu zakonitosti ili zbog povrede odredaba postupka koji je pred Vrhovnim kasacionim sudom prethodio njenom donoenju, zahtev za zatitu zakonitosti nije dozvoljen.

Lica ovlaena za podnoenje zahteva lan 483

Zahtev za zatitu zakonitosti mogu podneti Republiki javni tuilac, okrivljeni i njegov branilac. Republiki javni tuilac moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti kako na tetu, tako i u korist okrivljenog. Zahtev se moe podneti i nakon to je okrivljeni obuhvaen aktom amnestije ili pomilovanja ili je nastupila zastarelost, ili je okrivljeni umro, ili je kazna u potpunosti izdrana. Zahtev za zatitu zakonitosti okrivljeni moe podneti iskljuivo preko branioca. Do donoenja odluke suda o zahtevu za zatitu zakonitosti lica iz stava 1. ovog lana mogu odustati od zahteva.

Sadraj zahteva lan 484

247

U zahtevu za zatitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnoenje (lan 485. stav 1.), a u sluaju iz lana 485. stav 1. ta. 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Razlozi za podnoenje zahteva lan 485

Zahtev za zatitu zakonitosti moe se podneti ako je pravnosnanom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donoenju: 1) povreen zakon; 2) primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima; 3) povreeno ili uskraeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog uesnika u postupku koje je zajemeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvreno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Povreda zakona u smislu stava 1. taka 1) ovog lana postoji ako je pravnosnanom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donoenju povreena odredba krivinog postupka ili ako je na injenino stanje utvreno u pravnosnanoj odluci pogreno primenjen zakon. Zahtev za zatitu zakonitosti iz razloga propisanih u stavu 1. ta. 2) i 3) ovog lana moe se podneti u roku od tri meseca od dana kada je licu (lan 483. stav 1.) dostavljena odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Zbog povreda ovog zakonika (lan 74, lan 438. stav 1. ta. 1) i 4) i ta. 7) do 10) i stav 2. taka 1), lan 439. ta. 1) do 3) i lan 441. st. 3. i 4.) uinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnana odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Nadlenost za odluivanje o zahtevu

248

lan 486
O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni kasacioni sud. O zahtevu za zatitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (lan 485. stav 1. taka 1), Vrhovni kasacioni sud odluuje samo ako smatra da je re o pitanju od znaaja za pravilnu ili ujednaenu primenu prava.

b. Postupak po zahtevu Reenje o odbacivanju zahteva lan 487

Vrhovni kasacioni sud e u sednici vea reenjem odbaciti zahtev za zatitu zakonitosti: 1) ako nije podnet u roku iz lana 485. st. 3. i 4. ovog zakonika; 2) ako je nedozvoljen (lan 482. stav 2, lan 483. i lan 485. stav 4.); 3) ako nema propisan sadraj (lan 484.); 4) ako je podnet zbog povrede zakona koja nije od znaaja za pravilnu ili ujednaenu primenu prava (lan 486. stav 2.). Reenje iz stava 1. ovog lana ne mora da sadri obrazloenje.

Postupanje po zahtevu lan 488

Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev, sudija izvestilac e dostaviti primerak zahteva javnom tuiocu ili braniocu, a moe po potrebi da pribavi obavetenja o istaknutim razlozima iz lana 485. stav 1. ta. 1) do 3) ovog zakonika.

249

Ako smatra da bi prisustvo javnog tuioca i branioca bilo od znaaja za donoenje odluke, Vrhovni kasacioni sud e ih obavestiti o sednici. Vrhovni kasacioni sud moe, s obzirom na sadraj zahteva, odrediti da se izvrenje pravnosnane presude odloi, odnosno prekine. Vrhovni kasacioni sud e svoju odluku sa spisima dostaviti javnom tuiocu, prvostepenom ili apelacionom sudu najkasnije u roku od est meseci od dana podnoenja zahteva.

Granice ispitivanja zahteva lan 489

Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnanu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donoenju u okviru razloga (lan 485. stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zatitu zakonitosti. Ako Vrhovni kasacioni sud nae da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist okrivljenog postoje i za kojeg od saoptuenih u pogledu kojeg nije podignut zahtev za zatitu zakonitosti, postupie po slubenoj dunosti kao da takav zahtev postoji. Vrhovni kasacioni sud moe povodom zahteva za zatitu zakonitosti javnog tuioca ukinuti ili preinaiti odluku samo u korist okrivljenog.

Odluivanje o zahtevu lan 490

Ako Vrhovni kasacioni sud ne odbaci zahtev za zatitu zakonitosti (lan 487.), u sednici vea e zahtev odbiti ili usvojiti.

Presuda o odbijanju zahteva lan 491

250

Vrhovni kasacioni sud e presudom odbiti zahtev za zatitu zakonitosti kao neosnovan, ako utvrdi da ne postoji razlog na koji se podnosilac poziva u zahtevu. Ako je zahtev podnet zbog povrede zakona (lan 485. stav 1. taka 1) koja je neosnovano isticana u postupku po redovnom pravnom leku, a Vrhovni kasacioni sud prihvati razloge koje je dao albeni sud, obrazloenje presude e se ograniiti na upuivanje na te razloge.

Presuda o usvajanju zahteva lan 492

Vrhovni kasacioni sud e po usvajanju zahteva za zatitu zakonitosti doneti presudu kojom e prema prirodi povrede: 1) ukinuti u celini ili delimino prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vratiti na ponovnu odluku organu postupka ili na suenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da moe narediti da se novi postupak odri pred potpuno izmenjenim veem. 2) preinaiti u celini ili delimino prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku; 3) ograniiti se samo na to da utvrdi povredu zakona. Ako organ postupka koji je odluivao o redovnom pravnom leku nije bio ovlaen po odredbama ovog zakonika da otkloni povredu koja je uinjena u pobijanoj odluci ili u postupku koji je prethodio njenom donoenju, a Vrhovni kasacioni sud po usvajanju zahteva za zatitu zakonitosti podignutog u korist okrivljenog nae da je zahtev osnovan i da radi otklanjanja uinjene povrede zakona treba ukinuti ili preinaiti pobijanu odluku, ukinue ili preinaiti i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku iako njome nije povreen zakon.

Utvrujua presuda lan 493

251

Vrhovni kasacioni sud e presudom utvrditi da postoji povreda zakona ne dirajui u pravnosnanost odluke ako usvoji zahtev za zatitu zakonitosti koji je podnet na tetu okrivljenog.

Postupanje na novom glavnom pretresu lan 494

Ako je pravnosnana presuda ukinuta i predmet vraen na ponovno suenje, za osnovu e se uzeti ranija optunica ili onaj njen deo koji se odnosi na ukinuti deo presude. Sud je duan da izvede sve procesne radnje i da raspravi pitanja na koja mu je ukazao Vrhovni kasacioni sud. Pred prvostepenim, odnosno apelacionim sudom, stranke mogu isticati nove injenice i podnositi nove dokaze. Pri izricanju nove presude, sud je vezan zabranom propisanom u lanu 453. ovog zakonika.

Deo trei POSEBNI POSTUPCI Glava XX SKRAENI POSTUPAK

1. Opte odredbe Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 495
U postupku za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do osam godina, primenjivae se odredbe l. 496. do 520. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Ocena mesne nadlenosti

252

lan 496
Posle zakazivanja glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije, sud se ne moe oglasiti mesno nenadlenim niti stranke mogu isticati prigovor mesne nenadlenosti.

Odustanak javnog tuioca od krivinog gonjenja ili optube lan 497

Javni tuilac moe odustati od krivinog gonjenja do odreivanja glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije, a od optube - od odreivanja pa do zavretka glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije. U sluaju odustanka javnog tuioca u skladu sa stavom 1. ovog lana oteeni ima prava predviena odredbama ovog zakonika (l. 51. i 52).

Pritvor lan 498

Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo ako postoji neki od razloga iz lana 211. stav 1. ta. 1) do 3) ovog zakonika ili ako je okrivljenom izreena kazna zatvora od pet godina ili tea kazna i ako je to opravdano zbog posebno tekih okolnosti krivinog dela. Pre podnoenja optunog predloga, pritvor moe trajati samo onoliko koliko je potrebno da se sprovedu dokazne radnje, ali ne due od 30 dana. Ako se postupak vodi za krivino delo za koje se moe izrei kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, pritvor se moe, na obrazloeni predlog javnog tuioca, radi prikupljanja dokaza koji iz opravdanih razloga nisu prikupljeni, produiti najvie za jo 30 dana. Protiv reenja sudije pojedinca iz stava 2. ovog lana dozvoljena je alba veu (lan 21. stav 4.), koja ne zadrava izvrenje reenja.

253

U pogledu pritvora od podnoenja optube do izricanja prvostepene presude, primenjuju se shodno odredbe lana 216. ovog zakonika, s tim to je vee (lan 21. stav 4.) duno da svakih 30 dana ispita da li postoje razlozi za pritvor. Odredbe lana 211. stav 3. ovog zakonika shodno e se primenjivati i u pogledu odluivanja o pritvoru posle izricanja presude.

a) Optuenje Optuni akti lan 499

Skraeni postupak pokree se na osnovu optunog predloga javnog tuioca ili na osnovu privatne tube kada postoji opravdana sumnja da je odreeno lice uinilo krivino delo. Pre nego to odlui da li e podneti optuni predlog ili odbaciti krivinu prijavu, javni tuilac moe u najkraem moguem roku preduzeti odreene dokazne radnje. Ako je krivinu prijavu podneo oteeni, a javni tuilac u roku od est meseci od dana po prijemu prijave ne podnese optuni predlog, niti obavesti oteenog da je odbacio prijavu, oteeni ima prava iz lana 51. ovog zakonika. Optuni predlog i privatna tuba podnose se u potrebnom broju primeraka za sud i okrivljenog.

Sadraj optunog akta lan 500

Optuni predlog, odnosno privatna tuba sadri: 1) ime i prezime okrivljenog sa linim podacima ukoliko su poznati; 2) kratak opis dela; 3) zakonski naziv krivinog dela;

254

4) oznaenje suda pred kojim se ima odrati glavni pretres; 5) predlog koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu, sa naznaenjem injenica koje bi se imale dokazati i kojim od predloenih dokaza; 6) predlog vrste i mere krivine sankcije i mere ije se izricanje trai. U optunom predlogu, odnosno privatnoj tubi moe se predloiti da se okrivljeni stavi u pritvor, a ako se za vreme sprovoenja dokaznih radnji nalazio u pritvoru, u optunom predlogu e se naznaiti koliko je vremena bio pritvoren. Ako javni tuilac na osnovu prikupljenih dokaza smatra da nije potrebno odravanje glavnog pretresa, u optunom predlogu moe staviti zahtev da se zakae roite za izricanje krivine sankcije (lan 512.).

Ispitivanje optunog akta lan 501

Odmah po prijemu optunog akta sudija pojedinac e ispitati da li je propisno sastavljen, pa ako ustanovi da nije, vratie ga tuiocu da u roku od tri dana ispravi nedostatke. Iz opravdanih razloga, na zahtev tuioca, sudija moe produiti ovaj rok. Ako javni tuilac propusti rok iz stava 1. ovog lana, sudija e reenjem odbaciti optuni predlog, a u sluaju da privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja i privatna tuba e reenjem biti odbijena. Ako je optuni akt propisno sastavljen, sudija e ispitati da li je sud nadlean, da li je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunog akta i da li postoje razlozi za odbacivanje ili odbijanje optunog predloga, odnosno privatne tube. Ako sudija utvrdi da je za suenje nadlean drugi sud, oglasie se nenadlenim i po pravnosnanosti reenja ustupiti predmet tom sudu.

255

Ako sudija utvrdi da je potrebno bolje razjanjenje stanja stvari da bi se ispitala osnovanost optunog akta, naredie da se preduzmu odreene dokazne radnje ili da se prikupe odreeni dokazi. Ovlaeni tuilac e u roku od 30 dana od dana kada mu je saoptena odluka preduzeti odreene radnje ili prikupiti odreene dokaze. Sudija moe na zahtev tuioca iz opravdanih razloga produiti ovaj rok. Ako javni tuilac propusti rok iz stava 6. ovog lana, duan je da o razlozima proputanja obavesti neposredno vieg javnog tuioca, a u sluaju da privatni tuilac propusti pomenuti rok, smatrae se da je odustao od gonjenja i optuba e reenjem biti odbijena.

Odbacivanje optunog akta lan 502

Ako sudija ustanovi da nema zahteva ovlaenog tuioca, potrebnog predloga ili odobrenja za krivino gonjenje, ili da postoje druge okolnosti koje privremeno spreavaju gonjenje, reenjem e odbaciti optuni predlog, odnosno privatnu tubu.

Odbijanje optunog akta lan 503

Sudija e reenjem odbiti optuni predlog, odnosno privatnu tubu ako utvrdi da nema mesta optubi zbog postojanja razloga iz lana 338. stav 1. ovog zakonika. Reenje sa kratkim obrazloenjem dostavlja se javnom tuiocu ili privatnom tuiocu, kao i okrivljenom.

b) Glavni pretres Odreivanje glavnog pretresa lan 504

256

Ako sudija ne donese nijedno od reenja iz lana 501. st. 2, 4. i 7. i l. 502. i 503. ovog zakonika, naredbom e odrediti dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa najkasnije u roku od 30 dana, a ako je odreen pritvor, u roku od 15 dana, raunajui od dana dostavljanja optunog predloga, odnosno privatne tube okrivljenom. Nakon odreivanja glavnog pretresa sud se ne moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlenim. Prigovor mesne nenadlenosti moe se staviti najkasnije do poetka glavnog pretresa.

Postupanje po privatnoj tubi lan 505

Pre odreivanja glavnog pretresa za krivina dela za koja se goni po privatnoj tubi, sudija e pozvati privatnog tuioca i okrivljenog da odreenog dana dou u sud radi upoznavanja sa mogunou upuivanja na postupak medijacije. Okrivljenom se uz poziv dostavlja i prepis privatne tube. Ako u postupku medijacije doe do izmirenja privatnog tuioca i okrivljenog i namirenja imovinskopravnog zahteva, privatna tuba se smatra povuenom i sudija donosi reenje o odbijanju privatne tube, a u sluaju neuspenog okonanja postupka medijacije, sudija e po prijemu obavetenja o tome odrediti glavni pretres (lan 504. stav 1.). Ako privatni tuilac i okrivljeni ne prihvate postupak medijacije, sudija e uzeti izjave od njih i pozvati ih da stave svoje predloge u pogledu pribavljanja dokaza, pri emu moraju oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od predloenih dokaza. Ako sudija smatra da nije potrebno pribavljanje dokaza, a ne postoje neki drugi razlozi za posebno zakazivanje glavnog pretresa, moe odmah doneti reenje da se glavni pretres odri i po zavretku glavnog pretresa doneti odluku o privatnoj tubi. Na ovo e se posebno upozoriti privatni tuilac i okrivljeni prilikom dostavljanja poziva.

257

Ako se privatni tuilac ne odazove na uredno dostavljen poziv iz stava 1. ovog lana, a izostanak ne opravda, sudija e reenjem odbiti privatnu tubu. Ako se okrivljeni ne odazove na uredan poziv iz stava 1. ovog lana ili mu se poziv nije mogao uruiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese prebivalita ili boravita, sudija pojedinac e odrediti glavni pretres (lan 504. stav 1.).

Pozivanje i prisustvo na glavnom pretresu lan 506

Sudija poziva na glavni pretres optuenog i njegovog branioca, tuioca, oteenog i njihove zakonske zastupnike i punomonike, svedoke, vetake, strunog savetnika, prevodioca i tumaa. Optuenom e se u pozivu naznaiti da na glavni pretres moe doi sa dokazima za svoju odbranu ili da blagovremeno predloi dokaze koje bi trebalo pribaviti radi izvoenja na glavnom pretresu, pri emu mora oznaiti koje bi se injenice imale dokazati i kojim od predloenih dokaza. Optueni e se u pozivu pouiti da ima pravo da uzme branioca, ali da se, u sluaju kad odbrana nije obavezna, zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili uzimanja branioca tek na glavnom pretresu, ne mora odloiti glavni pretres. U pozivu e se optueni upozoriti da e se glavni pretres odrati i u njegovom odsustvu ako za to postoje zakonski uslovi (lan 507. stav 2.). Poziv optuenom mora se dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje osam dana. Po pristanku optuenog ovaj rok se moe skratiti. Glavni pretres se moe izuzetno odrati u odsutnosti pozvanih stranaka ako sudija oceni da bi se, prema dokazima koji se nalaze u spisima, oigledno moralo doneti reenje kojim se optuba odbacuje (lan 416. stav 1.) ili odbijajua presuda.

Tok glavnog pretresa

258

lan 507
Glavni pretres poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga ili privatne tube i dovrava se po mogunosti bez prekidanja. Ako optueni kome se sudi za krivino delo za koje je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine ne doe na glavni pretres, iako je uredno pozvan, sudija moe odluiti, nakon uzimanja izjave od tuioca, da se glavni pretres odri u odsustvu optuenog pod uslovom da njegovo prisustvo nije nuno i da je pre toga bio sasluan. Ako u toku glavnog pretresa sudija nae da je za suenje nadleno vee, obrazovae se vee i glavni pretres e poeti iznova, a ukoliko utvrdi da postoji koji od razloga iz lana 416. stav 1. ovog zakonika, sudija e reenjem odbaciti optubu. Po zavretku glavnog pretresa, sudija e odmah izrei presudu i objaviti je, uz navoenje bitnih razloga zbog kojih je odluka doneta. Presuda e se pismeno izraditi i poslati u roku od 15 dana od dana objavljivanja.

Priznanje optuenog na glavnom pretresu lan 508

U sluaju priznanja optuenog na glavnom pretresu koje ispunjava pretpostavke iz lana 88. ovog zakonika, sudija moe, nakon uzimanja izjava od stranaka, prei na izvoenje dokaza od kojih zavisi odluka o vrsti i meri krivine sankcije. Pod uslovima iz stava 1. ovog lana, sudija moe za krivina dela za koja je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina izrei kaznu zatvora do tri godine, a za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina moe izrei kaznu zatvora do pet godina.

v) Postupak po albi Rok za izjavljivanje albe

259

lan 509
Protiv presude alba se moe izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa presude. U sloenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presude zahtevati produenje roka za izjavljivanje albe. O zahtevu iz stava 2. ovog lana odluuje odmah sudija pojedinac reenjem protiv kojeg alba nije dozvoljena. Ako usvoji zahtev sudija moe produiti rok za izjavljivanje albe do 15 dana.

Odricanje od prava na albu lan 510

Odmah po objavljivanju presude stranke i oteeni se mogu odrei prava na albu.

Obavetavanje o sednici vea ili pretresu lan 511

Kad drugostepeni sud odluuje o albi protiv presude kojom je izreena kazna zatvora, o sednici vea obavestie se stranke i branilac u smislu lana 447. stav 2. ovog zakonika, a u ostalim sluajevima, samo ako predsednik vea ili vee nae da bi prisustvo stranaka bilo korisno za razjanjenje stvari. Pretres se moe odrati i u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog pod uslovima iz lana 507. stav 2. ovog zakonika.

2. Roite za izricanje krivine sankcije Uslovi za odravanje roita lan 512

260

Za krivina dela za koja se moe izrei kao glavna kazna novana kazna ili kazna zatvora do pet godina javni tuilac moe u optunom predlogu staviti zahtev za odravanje roita za izricanje krivine sankcije. Zahtev iz stava 1. ovog lana javni tuilac moe staviti ako smatra da na osnovu sloenosti predmeta i prikupljenih dokaza, a naroito usled hapenja okrivljenog pri izvrenju krivinog dela ili priznanja da je uinio krivino delo, odravanje glavnog pretresa nije potrebno. Ako javni tuilac postupi u skladu sa stavom 2. ovog lana moe predloiti sudu da okrivljenom izrekne: 1) kaznu zatvora u trajanju do dve godine, novanu kaznu do dvesta etrdeset dnevnih iznosa odnosno do petsto hiljada dinara ili uslovnu osudu sa utvrivanjem kazne zatvora do jedne godine ili novane kazne do stoosamdeset dnevnih iznosa, odnosno do trista hiljada dinara i vremenom proveravanja do pet godina - ako je okrivljeni priznao da je uinio krivino delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina; 2) kaznu zatvora u trajanju do jedne godine, novanu kaznu do stoosamdeset dnevnih iznosa, odnosno do trista hiljada dinara, kaznu rada u javnom interesu do dvesta etrdeset asova, kaznu oduzimanja vozake dozvole u trajanju do jedne godine, uslovnu osudu sa utvrivanjem kazne zatvora do godinu dana ili novane kazne do stoosamdeset dnevnih iznosa, odnosno do trista hiljada dinara i vremenom proveravanja do tri godine, uz mogunost stavljanja okrivljenog pod zatitni nadzor ili sudsku opomenu - ako je okrivljeni uinio krivino delo za koje je kao glavna kazna propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Ispitivanje zahteva za odravanje roita lan 513

Ako ne donese nijedno od reenja iz lana 504. stav 1. ovog zakonika, sudija e odmah po prijemu optunog predloga ispitati da li je zahtev za odravanje roita za izricanje krivine sankcije podnet u skladu sa uslovima iz lana 512. ovog zakonika. Posle ispitivanja zahteva sudija e odrediti glavni pretres ili roite za izricanje krivine sankcije.

261

Odreivanje glavnog pretresa lan 514

Sudija naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa: 1) ako se zahtev ne odnosi na krivino delo iz lana 512. stav 1. ovog zakonika; 2) ako je u zahtevu predloeno izricanje kazne ili krivine sankcije koja po lanu 512. stav 3. ovog zakonika ili po krivinom zakonu nije doputena; 3) ako sloenost predmeta i prikupljeni dokazi ukazuju na potrebu odravanja glavnog pretresa. Uz poziv na glavni pretres sudija e okrivljenom i njegovom braniocu dostaviti prepis optunog predloga, bez zahteva za odravanje roita za izricanje krivine sankcije.

Odreivanje roita lan 515

Ako se sloi za zahtevom za odravanje roita za izricanje krivine sankcije, sudija naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja roita. Roite se odrava u roku od 15 dana od dana donoenja naredbe. Na roite se pozivaju stranke i branilac, a uz poziv se optuenom i njegovom braniocu dostavlja i optuni predlog. U pozivu e se optueni upozoriti da se u sluaju njegovog nedolaska ako je uredno obaveten ili, kada odbrana nije obavezna, nedolaska branioca na roite, roite ima odrati. Poziv optuenom mora se dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana odravanja roita ostane najmanje pet dana.

Tok roita lan 516

262

Roite za izricanje krivine sankcije poinje saetim izlaganjem javnog tuioca o dokazima kojima raspolae i o vrsti i meri krivine sankcije ije izricanje predlae. Nakon toga sudija poziva optuenog da se izjasni i upozorava ga na posledice saglaavanja sa navodima javnog tuioca, a naroito da ne moe podneti prigovor i izjaviti albu protiv prvostepene presude.

Odluke kojima se okonava roite lan 517

Sudija e odmah po okonanju roita za izricanje krivine sankcije doneti osuujuu presudu ili naredbom odrediti glavni pretres. Osuujua presuda se donosi ako se optueni: 1) saglasio sa predlogom javnog tuioca iznetim na roitu; 2) nije odazvao na poziv za roite. Ako se optueni na roitu nije saglasio sa predlogom javnog tuioca ili ako sudija nije prihvatio predlog javnog tuioca, sudija e naredbom odrediti dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa.

Prigovor protiv presude lan 518

Osuujua presuda se dostavlja strankama i braniocu. Optueni i njegov branilac mogu u roku od osam dana od dana dostavljanja podneti prigovor protiv osuujue presude koja je doneta na osnovu lana 517. stav 2. taka 2) ovog zakonika. Ako sudija reenjem ne odbaci prigovor kao neblagovremen ili nedozvoljen, naredbom e odrediti dan, as i mesto odravanja glavnog pretresa po optunom predlogu javnog tuioca. Na glavnom pretresu sudija nije vezan za predlog javnog tuioca u pogledu vrste i mere krivine sankcije (lan 500. stav 1. taka 6), niti zabranom iz lana 453. ovog zakonika.

263

O albi protiv reenja iz stava 3. ovog lana odluuje vee (lan 21. stav 4.). Ako protiv presude iz stava 2. ovog lana ne bude podnet prigovor, presuda postaje pravnosnana.

3. Posebne odredbe o izricanju sudske opomene Objavljivanje presude lan 519

Presuda kojom se izrie sudska opomena objavljuje se odmah po zavretku glavnog pretresa ili roita za izricanje krivine sankcije, sa bitnim razlozima za njeno izricanje. Sudija e prilikom objavljivanja presude upozoriti optuenog da mu se za krivino delo koje je uinio ne izrie kazna, jer se oekuje da e i sudska opomena na njega dovoljno uticati da vie ne vri krivina dela.

Sadraj pismeno izraene presude lan 520

U obrazloenju presude kojom je izreena sudska opomena sudija e izneti razloge kojima se rukovodio pri izricanju sudske opomene. Ako je presuda objavljena u odsustvu optuenog, u obrazloenje e se uneti i upozorenje iz lana 519. stav 2. ovog zakonika.

Glava XXI POSTUPCI ZA IZRICANJE MERA BEZBEDNOSTI

Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 521

264

U postupcima za izricanje mera bezbednosti primenjivae se odredbe l. 522. do 536. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

1. Postupak za izricanje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja Predlog za izricanje mere bezbednosti lan 522
Ako je okrivljeni uinio protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo u stanju neuraunljivosti, javni tuilac e podneti sudu predlog da okrivljenom izrekne meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko leenje okrivljenog na slobodi, ako za izricanje takve mere postoje uslovi predvieni Krivinim zakonikom. Mere bezbednosti iz stava 1. ovog zakonika mogu se izrei i kad javni tuilac na glavnom pretresu izmeni podignutu optunicu odnosno optuni predlog, podnoenjem predloga za izricanje tih mera. Posle podnoenja predloga iz stava 1. ovog lana okrivljeni mora imati branioca (lan 74. taka 7.).

Nadlenost za odluivanje o predlogu lan 523

O predlogu za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi odluuje, posle odranog glavnog pretresa, sud koji je nadlean za suenje u prvom stepenu.

Pritvor lan 524

U predlogu za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja javni tuilac moe predloiti da se prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi odredi pritvor, pored osnova iz lana

265

211. ovog zakonika, i ako postoji opravdana opasnost da bi usled duevnih smetnji mogao da izvri krivino delo. Pre odluivanja o odreivanju pritvora sud e pribaviti miljenje vetaka. Nakon donoenja reenja o odreivanju pritvora okrivljeni se do zavretka postupka pred sudom prvog stepena smeta u odgovarajuu zdravstvenu ustanovu ili prostoriju koja odgovara njegovom zdravstvenom stanju. Ako se okrivljeni u vreme podnoenja predloga za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja nalazi u pritvoru, sud e postupiti u skladu sa st. 2. i 3. ovog lana.

Prisustvo na glavnom pretresu lan 525

Pored lica koja se moraju pozvati na glavni pretres, pozvae se i vetak iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno vetaenje o uraunljivosti optuenog. Optueni e se pozvati ako je njegovo stanje takvo da moe prisustvovati glavnom pretresu. Pre donoenja odluke predsednik vea e, po potrebi, ispitati vetaka koji je obavio psihijatrijski pregled optuenog, a optueni e se sasluati ako to njegovo stanje dozvoljava. Ako optueni nije u stanju da prisustvuje glavnom pretresu, smatrae se da osporava navode optube. O glavnom pretresu e se obavestiti zakonski zastupnik optuenog, a ako ga nema, brani drug optuenog ili drugo lice iz lana 433. stav 2. ovog zakonika.

Odluivanje o predlogu lan 526

Po zavretku glavnog pretresa, sud e odmah izrei odluku i objaviti je s bitnim razlozima.

266

Ako sud utvrdi da postoje razlozi iz l. 422. i 423. ovog zakonika, donee odbijajuu ili oslobaajuu presudu. Ako sud utvrdi da optueni u vreme izvrenja krivinog dela nije bio neuraunljiv, reenjem e obustaviti postupak za primenu mere bezbednosti. Ako sud, na osnovu izvedenih dokaza, utvrdi da je optueni uinio odreeno protivpravno delo koje je u zakonu odreeno kao krivino delo i da je u vreme izvrenja dela bio neuraunljiv, reenjem e optuenom izrei meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi. Pri odluivanju koju e meru bezbednosti izrei, sud nije vezan za predlog javnog tuioca. U reenju kojim je izrekao meru bezbednosti, sud e pod uslovima predvienim ovim zakonikom odluiti i o imovinskopravnom zahtevu.

Novo optuenje lan 527

Odmah po objavljivanju reenja o obustavljanju postupka za primenu mere bezbednosti, javni tuilac moe dati usmenu izjavu da se odrie prava na albu i podneti optunicu ili optuni predlog za isto krivino delo. Glavni pretres e se odrati pred istim veem ili sudijom pojedincem, a ranije izvedeni dokazi se nee ponovo izvoditi, osim ako sud ne odlui drugaije.

Lica ovlaena za izjavljivanje albe lan 528

Protiv reenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja albu mogu, u roku od osam dana od dana prijema reenja, izjaviti lica iz lana 433. st. 1. i 2. ovog zakonika.

Izricanje mere bezbednosti uz kaznu

267

lan 529
Kad sud izrekne kaznu optuenom koji je uinio krivino delo u stanju bitno smanjene uraunljivosti, izrei e istom presudom i meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, ako utvrdi da za to postoje zakonski uslovi.

Odluivanje o lienju poslovne sposobnosti lan 530

Pravnosnana odluka kojom je izreena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi (lan 526. stav 4. i lan 529.) dostavie se sudu koji je nadlean da odlui o lienju poslovne sposobnosti. O odluci e se obavestiti i organ starateljstva.

Obustava primene mere bezbednosti lan 531

Sud koji je sudio u prvom stepenu u kojem je izreena mera bezbednosti, ispitae po predlogu zdravstvene ustanove, organa starateljstva ili okrivljenog kome je izreena mera bezbednosti, odnosno po slubenoj dunosti na svakih devet meseci da li je prestala potreba za leenjem i uvanjem u zdravstvenoj ustanovi. Po uzimanju izjave od javnog tuioca, sud e reenjem ovu meru obustaviti i odrediti otputanje okrivljenog iz zdravstvene ustanove, ako na osnovu miljenja lekara utvrdi da je prestala potreba za leenjem i uvanjem u zdravstvenoj ustanovi, a moe odrediti i njegovo obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi. Ako predlog za obustavu mere iz stava 1. ovog lana bude odbijen, moe se ponovo podneti po proteku est meseci od dana donoenja tog reenja. Kad se iz zdravstvene ustanove otputa osueni ija je uraunljivost bila bitno smanjena, a u toj ustanovi je proveo manje vremena nego to iznosi kazna zatvora na koju je osuen, sud e

268

reenjem o otputanju odluiti da li e osueni izdrati ostatak kazne ili e biti puten na uslovni otpust. Osuenom koji se puta na uslovni otpust moe se izrei i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi, ako za to postoje zakonski uslovi.

Zamena izreene mere bezbednosti lan 532

Sud (lan 531. stav 1.) moe po slubenoj dunosti ili na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se okrivljeni lei ili je trebalo da se lei, izrei meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi okrivljenom prema kome je primenjena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi. Odluku iz stava 1. ovog lana sud donosi po uzimanju izjave od javnog tuioca ako ustanovi da se uinilac nije podvrgao leenju ili ga je samovoljno napustio ili da je i pored leenja ostao tako opasan za svoju okolinu da je potrebno njegovo uvanje i leenje u zdravstvenoj ustanovi. Pre donoenja odluke sud e ispitati vetaka koji je obavio psihijatrijski pregled okrivljenog, a okrivljeni e se sasluati ako to njegovo stanje dozvoljava. O roitu za ispitivanje vetaka sud e obavestiti javnog tuioca i branioca.

2. Postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara ili mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana Nalaz i miljenje vetaka lan 533
O izricanju mere bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara ili mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana sud odluuje poto pribavi nalaz i miljenje vetaka. Vetak treba da se izjasni i o mogunostima za leenje okrivljenog.

Prinudno izvrenje izreene mere bezbednosti

269

lan 534
Ako je uslovnom osudom naloeno leenje na slobodi, a osueni se nije podvrgao leenju ili ga je samovoljno napustio, sud moe opozvati uslovnu osudu ili narediti prinudno izvrenje izreene mere obaveznog leenja alkoholiara ili mere bezbednosti obaveznog leenja narkomana u zdravstvenoj ustanovi ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. Odluku iz stava 1. ovog lana sud donosi po slubenoj dunosti ili na predlog ustanove u kojoj se osueni leio ili je trebalo da se lei. Pre donoenja odluke sud e uzeti izjave od javnog tuioca i osuenog, a po potrebi e ispitati lekara ustanove u kojoj se osueni leio ili je trebalo da se lei.

3. Postupak za izricanje mere bezbednosti oduzimanja predmeta Reenje o oduzimanju predmeta lan 535
Predmeti ije oduzimanje je po krivinom zakonu neophodno radi zatite interesa opte bezbednosti ili razloga morala, oduzee se i kad se krivini postupak ne zavri presudom kojom se optueni oglaava krivim ili reenjem o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja. Reenje o oduzimanju predmeta iz stava 1. ovog lana donosi sud koji je nadlean za suenje u prvom stepenu. Reenje o oduzimanju predmeta donosi sud i kada je u presudi kojom je optueni oglaen krivim ili reenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja proputeno da se donese takva odluka.

Dostavljanje reenja i pravo na albu lan 536

270

Overeni prepis reenja o oduzimanju predmeta dostavie se vlasniku predmeta, ako je vlasnik poznat. Protiv reenja iz lana 535. st. 2. i 3. ovog zakonika vlasnik predmeta ima pravo na albu.

Glava XXII POSTUPAK ZA ODUZIMANJE IMOVINSKE KORISTI

Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 537
U postupku za oduzimanje imovinske koristi pribavljene izvrenjem krivinog dela primenjivae se odredbe l. 538. do 543. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Dunost utvrivanja imovinske koristi lan 538

Imovinska korist pribavljena izvrenjem krivinog dela utvruje se u krivinom postupku po slubenoj dunosti. Organ postupka je duan da u toku postupka prikuplja dokaze i proveri okolnosti koje su od vanosti za utvrivanje imovinske koristi. Ako je oteeni podneo imovinskopravni zahtev iji predmet iskljuuje oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom, imovinska korist e se utvrivati samo u onom delu koji nije obuhvaen imovinskopravnim zahtevom.

Oduzimanje imovinske koristi od drugih lica lan 539

Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi pribavljene krivinim delom od drugih lica, lice na koje je imovinska korist prenesena bez naknade ili uz naknadu koja oigledno ne odgovara stvarnoj

271

vrednosti, odnosno predstavnik pravnog lica, pozvae se radi ispitivanja u prethodnom postupku i na glavnom pretresu. U pozivu e se to lice upozoriti da e se postupak sprovesti bez njegovog prisustva. Predstavnik pravnog lica ispitae se na glavnom pretresu posle optuenog. Na isti nain postupie se u odnosu na drugo lice iz stava 1. ovog lana, osim ako nije pozvano kao svedok. Lice iz stava 1. ovog lana, odnosno predstavnik pravnog lica, ovlaen je da u vezi sa utvrivanjem imovinske koristi predlae dokaze i da, po ovlaenju predsednika vea, postavlja pitanja optuenom, svedoku, vetaku i strunom savetniku. Iskljuenje javnosti na glavnom pretresu ne odnosi se na lice iz stava 1. ovog lana, odnosno na predstavnika pravnog lica. Ako sud tek u toku glavnog pretresa utvrdi da dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, prekinue glavni pretres i pozvae lice iz stava 1. ovog lana, odnosno predstavnika pravnog lica.

Privremene mere obezbeenja lan 540

Kad dolazi u obzir oduzimanje imovinske koristi, sud e po slubenoj dunosti, po odredbama zakona koji ureuje postupak izvrenja i obezbeenja, odrediti privremene mere obezbeenja. U tom sluaju, shodno e se primenjivati odredbe lana 257. st. 2. do 4. ovog zakonika.

Odluka o oduzimanju imovinske koristi lan 541

Oduzimanje imovinske koristi sud moe izrei u osuujuoj presudi ili u reenju o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja. Sud e visinu iznosa imovinske koristi odmeriti po slobodnoj oceni, ako bi njeno utvrivanje izazvalo nesrazmerne tekoe ili znatno odugovlaenje postupka.

272

U izreci presude ili reenja, sud e navesti koja se stvar, odnosno novani iznos oduzima. Overeni prepis presude, odnosno reenja dostavlja se i licu iz lana 539. stav 1. ovog zakonika, kao i predstavniku pravnog lica, ako je sud izrekao oduzimanje imovinske koristi od tog lica, odnosno pravnog lica.

Shodna primena odredaba o albi protiv prvostepene presude lan 542

Odredbe lana 434. st. 4. i 5, lana 444. i lana 449. ovog zakonika shodno e se primenjivati u pogledu albe protiv odluke o oduzimanju imovinske koristi.

Zahtev za ponavljanje krivinog postupka lan 543

Lice odnosno predstavnik pravnog lica (lan 539. stav 1.) moe podneti zahtev za ponavljanje krivinog postupka u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi.

Glava XXIII POSTUPCI ZA PREINAENJE PRAVNOSNANE PRESUDE

Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 544
U postupcima za prinaenje pravnosnane presude primenjivae se odredbe l. 545. do 561. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

1. Postupak za opozivanje uslovne osude Pokretanje postupka lan 545

273

Postupak za opozivanje uslovne osude se na zahtev ovlaenog tuioca pokree pred sudom koji je sudio u prvom stepenu: 1) ako je u uslovnoj osudi odreeno da e se kazna izvriti ako osueni ne vrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom, ne naknadi tetu koju je prouzrokovao krivinim delom ili ne ispuni druge obaveze predviene krivinim zakonom u odreenom roku; 2) ako osueni kome je odreen zatitni nadzor ne ispunjava obaveze koje mu je sud odredio.

Prethodna ispitivanja lan 546

Sudija pojedinac odmah po prijemu zahteva za opozivanje uslovne osude moe sprovesti potrebne provere radi utvrivanja injenica i prikupljanja dokaza vanih za odluku.

Odreivanje roita lan 547

Sudija naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja roita za opozivanje uslovne osude. Na roite iz stava 1. ovog lana pozivaju se stranke i branilac. U sluaju iz lana 545. stav 1. taka 1) ovog zakonika na roite se poziva i oteeni, a u sluaju iz lana 545. stav 1. taka 2) ovog zakonika i poverenik zaduen za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom. U pozivu e se osueni upozoriti da e se u sluaju njegovog nedolaska ili kada odbrana nije obavezna, nedolaska branioca na roite, roite odrati. Poziv osuenom mora se dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana odravanja roita ostane najmanje osam dana.

Tok roita lan 548

274

Roite za opozivanje uslovne osude poinje iznoenjem razloga za opoziv uslovne osude od strane ovlaenog tuioca. Ako je postupak za opozivanje uslovne osude pokrenut na osnovu lana 545. stav 1. taka 1) ovog zakonika, sudija e pozvati oteenog da se izjasni o razlozima iz stava 1. ovog lana. Posle toga sudija poziva optuenog da se izjasni o zahtevu ovlaenog tuioca. Ako je postupak za opozivanje uslovne osude pokrenut na osnovu lana 545. stava 1. taka 2) ovog zakonika, sudija e ispitati poverenika koji je bio nadlean za izvrenje uslovne osude sa zatitnim nadzorom.

Odluke kojima se okonava roite lan 549

Sudija e odmah po okonanju roita za opozivanje uslovne osude doneti presudu kojom se odbija ili usvaja zahtev za opozivanje uslovne osude.

Odbijanje zahteva lan 550

Sudija e presudom odbiti zahtev za opozivanje uslovne osude ako utvrdi da nema osnova za opozivanje uslovne osude. U presudi sudija po slubenoj dunosti moe odluiti da: 1) u okviru vremena proveravanja produi rok za ispunjenje obaveze ili, ako osueni iz opravdanih razloga ne moe da ispuni postavljenu obavezu, da ga oslobodi ispunjenja te obaveze ili je zameni drugom odgovarajuom obavezom (lan 545. stav 1. taka 1); 2) opomene osuenog koji ne izvrava obaveze zatitnog nadzora ili produi trajanje zatitnog nadzora u okviru vremena proveravanja ili ranije obaveze zameni drugim (lan 545. stav 1. taka 2).

Opozivanje uslovne osude

275

lan 551
Sudija e presudom usvojiti zahtev za opozivanje uslovne osude i izrei kaznu koja je utvrena u uslovnoj osudi: 1) zbog neispunjenja obaveze iz lana 545. stava 1. taka 1) ovog zakonika; 2) zbog neispunjenja obaveze zatitnog nadzora iz lana 545. stav 1. taka 2) ovog zakonika.

2. Postupci za preinaenje odluke o kazni a) Postupak za izricanje jedinstvene kazne Pokretanje postupka lan 552
Postupak za izricanje jedinstvene kazne se pokree na zahtev javnog tuioca ili osuenog i njegovog branioca: 1) ako je protiv istog osuenog u dve ili vie presuda izreeno vie kazni, a nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju; 2) ako je prilikom izricanja jedinstvene kazne, primenom odredaba o sticaju, uzeta kao utvrena i kazna koja je ve obuhvaena u kazni izreenoj po odredbama o sticaju u nekoj ranijoj presudi; 3) ako se pravnosnana presuda kojom je za vie krivinih dela izreena jedinstvena kazna ne bi mogla u jednom delu izvriti zbog amnestije ili pomilovanja.

Nadlenost za odluivanje o zahtevu lan 553

O zahtevu za izricanje jedinstvene kazne odluuje sud:

276

1) koji je u prvom stepenu sudio u stvari u kojoj je izreena najstroa vrsta kazne, a kod istovrsnih kazni - koji je izrekao najveu kaznu, a ako su kazne jednake - koji je poslednji izrekao kaznu (lan 552. taka 1); 2) koji je u prvom stepenu sudio i prilikom izricanja jedinstvene kazne pogreno uzeo u obzir kaznu koja je ve obuhvaena u nekoj ranijoj presudi (lan 552. taka 2); 3) koji je sudio u prvom stepenu (lan 552. taka 3).

Odluivanje o zahtevu lan 554

O zahtevu za izricanje jedinstvene kazne sud odluuje u sednici vea. Pre donoenja odluke sud e uzeti izjavu od suprotne stranke. Sud e presudom odbiti ili usvojiti zahtev za izricanje jedinstvene kazne.

Odbijanje zahteva lan 555

Sud e presudom odbiti zahtev za izricanje jedinstvene kazne, ako utvrdi da nema razloga iz lana 552. ovog zakonika.

Usvajanje zahteva lan 556

Sud e presudom kojom usvaja zahtev za izricanje jedinstvene kazne: 1) preinaiti ranije presude u pogledu odluka o kazni i izrei jedinstvenu kaznu (lan 552. taka 1); 2) preinaiti presudu u pogledu izreene jedinstvene kazne u kojoj je pogreno uzeta u obzir kazna koja je ve obuhvaena u nekoj ranijoj presudi (lan 552. taka 2);

277

3) preinaiti presudu u pogledu kazne i izrei novu kaznu ili e utvrditi koliko se od kazne izreene ranijom presudom ima izvriti (lan 552. taka 3). Ako su u sluaju iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana prilikom izricanja kazne uzete u obzir i presude drugih sudova, overeni prepis nove pravnosnane presude dostavie se i tim sudovima.

b) Postupak za ublaavanje kazne Pokretanje postupka lan 557

Postupak za ublaavanje kazne pokree se na zahtev javnog tuioca posebne nadlenosti, ako je osueni saradnik, u skladu sa sporazumom iz lana 327. stav 1. ovog zakonika, dao iskaz u postupku koji je pravnosnano okonan osuujuom presudom. Zahtev za ublaavanje kazne podnosi se u roku od 30 dana od dana pravnosnanosti presude iz stava 1. ovog lana.

Nadlenost za odluivanje o zahtevu lan 558

O zahtevu za ublaavanje kazne odluuje sud koji je sudio u prvom stepenu osuenom saradniku.

Odluivanje o zahtevu lan 559

O zahtevu za ublaavanje kazne sud odluuje u sednici vea. Pre donoenja odluke sud e uzeti izjavu od osuenog saradnika, a izvrie uvid u reenje o prihvatanju sporazuma o svedoenju osuenog. Sud e presudom odbiti ili usvojiti zahtev za ublaavanje kazne.

278

Odbijanje zahteva lan 560

Sud e presudom odbiti zahtev za ublaavanje kazne ako utvrdi da osueni saradnik nije u potpunosti ispunio obaveze iz sporazuma o svedoenju.

Usvajanje zahteva lan 561

Sud e presudom usvojiti zahtev za ublaavanje kazne i preinaiti pravnosnanu osuujuu presudu u pogledu odluke o kazni i osuenom saradniku izrei kaznu u skladu sa lanom 330. ovog zakonika.

Glava XXIV POSTUPCI ZA OSTVARIVANJE PRAVA OSUENOG

Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 562
U postupcima za ostvarivanje prava osuenog primenjivae se odredbe l. 563. do 582. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

1. Postupak za putanje na uslovni otpust Pokretanje postupka lan 563

Osueni koji je izdrao dve treine izreene kazne zatvora ili njegov branilac moe podneti molbu za putanje na uslovni otpust. O molbi odluuje vee (lan 21. stav 4.) suda koji je sudio u pravom stepenu.

279

Prethodna ispitivanja lan 564

Odmah po prijemu molbe za putanje na uslovni otpust vee e ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za podnoenje molbe i reenjem e odbaciti molbu ako utvrdi: 1) da je podneta od strane neovlaenog lica; 2) da osueni nije izdrao dve treine izreene kazne zatvora; 3) da je u toku izdravanja kazne zatvora osueni pokuao bekstvo ili je pobegao iz zavoda. Ako ne donese reenje iz stava 1. ovog lana, vee e zatraiti izvetaj od zavoda u kojem osueni izdrava kaznu zatvora o njegovom vladanju i drugim okolnostima koje pokazuju da li je postignuta svrha kanjavanja, kao i izvetaj poverenika iz organa uprave nadlenog za izvrenje krivinih sankcija.

Odreivanje roita za odluivanje o molbi lan 565

Predsednik vea naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja roita za odluivanje o molbi za putanje na uslovni otpust. Na roite predsednik vea poziva osuenog ako oceni da je njegovo prisustvo potrebno, branioca, ako ga ima, javnog tuioca koji postupa pred sudom koji odluuje o molbi i, ako je izvetaj pozitivan, predstavnika zavoda u kojem osueni izdrava kaznu zatvora. U pozivu e se branilac upozoriti da e se u sluaju njegovog nedolaska na roite, roite odrati. Poziv se licima iz stava 2. ovog lana mora dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana odravanja roita ostane najmanje osam dana.

Tok roita

280

lan 566
Roite za odluivanje o molbi za putanje na uslovni otpust poinje iznoenjem razloga za uslovni otpust od strane branioca, a u sluaju da je branilac odsutan, predsednik vea e ukratko izloiti razloge za podnoenje molbe. Ako osueni prisustvuje roitu predsednik vea e uzeti izjavu od njega, a posle toga e pozvati javnog tuioca da se izjasni o molbi osuenog. Ako je na roite pozvan i predstavnik zavoda u kojem osueni izdrava kaznu zatvora, predsednik vea e ispitati predstavnika o vladanju osuenog za vreme izdravanja kazne, o izvravanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost osuenog, kao i o drugim okolnostima koje bi ukazivale da je postignuta svrha kanjavanja.

Odluke kojima se okonava roite lan 567

Vee e odmah po okonanju roita doneti reenje kojim odbija ili usvaja molbu za putanje na uslovni otpust, pri emu e posebno imati u vidu procenu rizika osuenog, uspenost u izvravanju programa postupanja, raniju osuivanost, ivotne okolnosti i oekivano delovanje uslovnog otpusta na osuenog. U reenju o uslovnom otpustu vee moe odrediti da je osueni duan da ispuni odreene obaveze predviene krivinim zakonom, a moe odluiti i da osueni za vreme uslovnog otpusta bude pod elektronskim nadzorom. Reenje o uslovnom otpustu se dostavlja osuenom i njegovom braniocu, javnom tuiocu, zavodu u kojem osueni izdrava kaznu, sudu koji je osuenog uputio na izdravanje kazne, sudiji za izvrenje krivinih sankcija nadlenom prema prebivalitu osuenog, organu policije, povereniku iz organa uprave nadlenog za izvrenje krivinih sankcija i centru za socijalni rad prema prebivalitu osuenog. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana albu mogu izjaviti javni tuilac, osueni i njegov branilac.

281

Postupak za opozivanja uslovnog otpusta lan 568

U postupku za opozivanje uslovnog otpusta shodno se primenjuju odredbe l. 545. do 551. ovog zakonika.

2. Postupci za rehabilitaciju i za prestanak mera bezbednosti ili pravne posledice osude a) Postupak za rehabilitaciju a. Postupak za zakonsku rehabilitaciju Pokretanje postupka lan 569
Postupak za zakonsku rehabilitaciju lica koje pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nije bilo osuivano ili koje se po zakonu smatra neosuivanim pokree po slubenoj dunosti organ nadlean za voenje kaznene evidencije.

Prethodna ispitivanja lan 570

Pre odluivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, organ iz lana 569. ovog zakonika e obaviti potrebna proveravanja, a naroito ispitati: 1) da li je izvrena sporedna kazna ili jo traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuenog u toku krivini postupak za novo krivino delo uinjeno pre isteka roka predvienog za zakonsku rehabilitaciju.

Odluivanje o rehabilitaciji lan 571

282

Nakon sprovedenih ispitivanja u smislu lana 570. ovog zakonika, organ nadlean za voenje kaznene evidencije e doneti: 1) reenje o nepostojanju uslova za zakonsku rehabilitaciju; 2) reenje o zakonskoj rehabilitaciji. Protiv reenja iz stava 1. taka 1) ovog lana osueni moe izjaviti albu o kojoj odluuje sudija za izvrenje krivinih sankcija.

Zahtev osuenog za rehabilitaciju lan 572

Ako organ nadlean za voenje kaznene evidencije ne donese reenje o nastupanju zakonske rehabilitacije, osueno lice moe zahtevati da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu. Ako nadleni organ ne postupi po zahtevu osuenog u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, osueni moe traiti da sud koji je u prvom stepenu izrekao presudu donese reenje o rehabilitaciji. Odluku o zahtevu osuenog donosi vee (lan 21. stav 4.), po uzimanju izjave od javnog tuioca.

b. Postupak za sudsku rehabilitaciju Pokretanje postupka lan 573

Postupak za sudsku rehabilitaciju pokree se po molbi osuenog ili njegovog branioca. O molbi iz stava 1. ovog lana odluuje vee (lan 21. stav 4.) suda koji je sudio u prvom stepenu.

Prethodna ispitivanja lan 574

283

Odmah po prijemu molbe za sudsku rehabilitaciju vee e ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za podnoenje molbe i reenjem e odbaciti molbu ako utvrdi: 1) da je podneta od strane neovlaenog lica; 2) da je osuenom izreena kazna zatvora preko pet godina; 3) da je osueni u roku od deset godina od dana izdrane, zastarele ili oprotene kazne zatvora preko tri do pet godina uinio novo krivino delo. Ako ne donese reenje iz stava 1. ovog lana, vee moe sprovesti potrebne provere, utvrditi injenice na koje se poziva osueni i pribaviti dokaze o svim okolnostima koje su vane za odluku, a naroito o vladanju osuenog i o tome da li je, prema svojim mogunostima, naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom. Vee moe o vladanju osuenog zatraiti izvetaj od policije na ijem je podruju osueni boravio posle izdrane kazne, a moe takav izvetaj traiti i od zavoda u kojem je osueni kaznu izdrao.

Odreivanje roita za odluivanje o molbi lan 575

Predsednik vea naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja roita za odluivanje o molbi za sudsku rehabilitaciju. Na roite se pozivaju osueni i njegov branilac, ako ga ima, javni tuilac koji postupa pred sudom koji odluuje o molbi, a ako je izveaj pozitivan, moe se pozvati i predstavnik zavoda u kojem je osueni izdrao kaznu zatvora. U pozivu e se osueni upozoriti da e se u sluaju njegovog nedolaska ili nedolaska branioca na roite, roite odrati. Licima iz stava 2. ovog lana poziv se mora dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana odravanja roita ostane najmanje osam dana.

284

Tok roita lan 576

Roite za odluivanje o molbi za sudsku rehabilitaciju poinje iznoenjem razloga od strane osuenog ili njegovog branioca, a u sluaju njihovog odsustva, predsednik vea e ukratko izloiti razloge za podnoenje molbe. Nakon toga predsednik vea poziva javnog tuioca da se izjasni o molbi osuenog. Ako je na roite pozvan i predstavnik zavoda u kojem je osueni izdrao kaznu zatvora, predsednik vea e ispitati predstavnika o vladanju osuenog za vreme izdravanja kazne, o izvravanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost osuenog, kao i o drugim okolnostima koje su od znaaja za davanje rehabilitacije.

Odluke kojima se okonava roite lan 577

Vee e odmah po okonanju roita reenjem odbiti ili usvojiti molbu za rehabilitaciju. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana albu mogu izjaviti osueni i njegov branilac, i javni tuilac. Ako vee odbije molbu zato to osueni svojim ponaanjem nije zasluio rehabilitaciju, osueni moe molbu ponoviti po isteku jedne godine od dana pravnosnanosti reenja.

b) Postupak za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude Pokretanje postupka lan 578
Postupak za prestanak mere bezbednosti zabrane vrenja poziva, delatnosti ili dunosti ili mere zabrane upravljanja motornim vozilom, odnosno postupak za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanja odreenog prava, pokree se po molbi osuenog ili njegovog branioca.

285

O molbi iz stava 1. ovog lana odluuje vee (lan 21. stav 4.) suda koji je sudio u prvom stepenu.

Prethodna ispitivanja lan 579

Odmah po prijemu molbe za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude vee e ispitati da li su ispunjeni zakonski uslovi za podnoenje molbe i reenjem e odbaciti molbu ako utvrdi: 1) da je podneta od strane neovlaenog lica; 2) da od dana primenjivanja mere bezbednosti ili od dana izdrane, zastarele ili oprotene kazne nisu protekle tri godine. Ako ne donese reenje iz stava 1. ovog lana, vee moe izvriti potrebne provere, utvrditi injenice na koje se poziva podnosilac molbe i prikupiti dokaze o svim okolnostima koje su vane za odluku, a naroito da li je osueni naknadio tetu prouzrokovanu krivinim delom i da li je vratio imovinsku korist steenu izvrenjem krivinog dela. O ponaanju osuenog vee moe zatraiti izvetaj od policije na ijem je podruju osueni boravio posle izdrane, oprotene ili zastarele kazne, a moe takav izvetaj traiti i od zavoda u kojem je osueni kaznu izdrao.

Odreivanje roita za odluivanje o molbi lan 580

Predsednik vea naredbom odreuje dan, as i mesto odravanja roita za odluivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude. Na roite se pozivaju osueni i njegov branilac, ako ga ima, javni tuilac koji postupa pred sudom koji odluuje o molbi, a po potrebi i predstavnik zavoda u kojem je osueni izdrao kaznu zatvora. U pozivu e se osueni upozoriti da se u sluaju njegovog nedolaska ili nedolaska branioca na roite, roite ima odrati.

286

Licima iz stava 2. ovog lana poziv se mora dostaviti tako da izmeu dana dostavljanja poziva i dana odravanja roita ostane najmanje osam dana.

Tok roita lan 581

Roite za odluivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude poinje iznoenjem razloga od strane osuenog ili njegovog branioca, a u sluaju njihovog odsustva, predsednik vea e ukratko izloiti razloge za podnoenje molbe. Posle toga predsednik vea poziva javnog tuioca da se izjasni o molbi osuenog. Ako je na roite pozvan i predstavnik zavoda u kojem je osueni izdrao kaznu zatvora, predsednik vea e ispitati predstavnika o vladanju osuenog za vreme izdravanja kazne, o izvravanju radnih obaveza, s obzirom na radnu sposobnost osuenog, kao i o drugim okolnostima koje ukazuju na opravdanost prestanka mere bezbednosti, odnosno pravne posledice osude.

Odluke kojima se okonava roite lan 582

Vee e odmah po okonanju roita reenjem odbiti ili usvojiti molbu za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude. Protiv reenja iz stava 1. ovog lana albu mogu izjaviti osueni i njegov branilac, kao i javni tuilac. Ako vee odbije molbu za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude, nova molba se moe podneti po isteku jedne godine od dana pravnosnanosti reenja.

Glava XXV POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA LICA NEOSNOVANO LIENOG SLOBODE ILI NEOSNOVANO OSUENOG
1. Opte odredbe
287

Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 583

U postupcima za ostvarivanje prava na naknadu tete i drugih prava lica neosnovano lienog slobode ili neosnovano osuenog primenjivae se odredbe l. 584. do 595. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Lice neosnovano lieno slobode lan 584

Neosnovano lienim slobode smatra se lice: 1) koje je bilo lieno slobode, a nije dolo do pokretanja postupka, ili je pravnosnanim reenjem postupak obustavljen ili je optuba odbijena, ili je postupak pravnosnano okonan odbijajuom ili oslobaajuom presudom; 2) koje je izdravalo kaznu zatvora, a povodom zahteva za ponavljanje krivinog postupka ili zahteva za zatitu zakonitosti, izreena mu je kazna zatvora u kraem trajanju od izdrane kazne, ili je izreena krivina sankcija koja se ne sastoji u lienju slobode, ili je oglaeno krivim, a osloboeno od kazne; 3) koje je bilo lieno slobode due vremena nego to traje krivina sankcija koja se sastoji u lienju slobode koja mu je izreena; 4) koje je usled greke ili nezakonitog rada organa postupka lieno slobode ili je lienje slobode trajalo due ili je due zadrano u zavodu radi izvrenja krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode. Naknada tete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lienje slobode. U sluajevima iz stava 1. taka 1) ovog lana, iskljueno je pravo na naknadu tete i ako su postojale okolnosti iz lana 585. stav 2. taka 2) ovog zakonika ili ako je postupak obustavljen usled smrti okrivljenog (lan 20.).

288

U postupku za naknadu tete u sluajevima iz stava 1. ovog lana shodno e se primenjivati odredbe l. 588. do 591. ovog zakonika.

Neosnovano osueni lan 585

Neosnovano osuenim se smatra lice prema kome je bila pravnosnano izreena krivina sankcija ili koje je oglaeno krivim a osloboeno od kazne, a povodom vanrednog pravnog leka je novi postupak pravnosnano obustavljen ili je optuba pravnosnano odbijena ili je okonan pravnosnanom oslobaajuom presudom. Osueni iz stava 1. ovog lana nema prava na naknadu tete: 1) ako je svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je na to bio prinuen; 2) ako je do obustave postupka ili odbijanja optube dolo zbog toga to je u novom postupku oteeni kao tuilac, odnosno privatni tuilac, odustao od gonjenja, ili to je oteeni odustao od predloga, a do odustanka je dolo na osnovu sporazuma sa okrivljenim. U sluaju osude za krivina dela u sticaju, pravo na naknadu tete moe se odnositi i na pojedina krivina dela u pogledu kojih su ispunjeni uslovi za priznanje naknade.

Reenje o ponitavanju upisa neosnovane osude lan 586

Sud koji je u krivinom postupku sudio u prvom stepenu donee po slubenoj dunosti reenje kojim se ponitava upis neosnovane osude u kaznenoj evidenciji. Reenje se dostavlja organu nadlenom za voenje kaznene evidencije. O ponitenom upisu ne smeju se nikom davati podaci iz kaznene evidencije.

Zabrana korienja podataka iz spisa

289

lan 587
Lice kome je u skladu sa odredbama ovog zakonika dozvoljeno razmatranje i prepisivanje spisa koji se odnose na neosnovano lienje slobode ili na neosnovanu osudu, ne moe upotrebiti podatke iz tih spisa na nain koji bi bio od tete za ostvarivanje prava neosnovano uhapenog ili neosnovano osuenog. Predsednik suda je duan da na ovo upozori lice kome je dozvoljeno razmatranje, i to e se zabeleiti na spisu uz potpis tog lica.

2. Postupak za ostvarivanje prava na naknadu tete Zahtev za naknadu tete lan 588
Pre podnoenja sudu tube za naknadu tete, oteeni je duan da podnese zahtev ministarstvu nadlenom za poslove pravosua radi postizanja sporazuma o postojanju tete i vrsti i visini naknade. O zahtevu za naknadu tete odluuje komisija za naknadu tete iji se sastav i nain rada ureuje aktom ministra nadlenog za poslove pravosua.

Tuba za naknadu tete lan 589

Ako zahtev za naknadu tete ne bude usvojen ili Komisija ne odlui o zahtevu u roku od tri meseca od dana kada je podnet, oteeni moe nadlenom sudu podneti tubu za naknadu tete. Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tuba za naknadu tete se moe podneti u odnosu na preostali deo zahteva. Dok traje postupak iz stava 1. ovog lana, ne tee zastarelost predviena u lanu 591. ovog zakonika.

290

Tuba za naknadu tete podnosi se protiv Republike Srbije.

Prava naslednika oteenog lan 590

Naslednici nasleuju samo pravo oteenog na naknadu imovinske tete, a ako je oteeni ve istakao zahtev, naslednici mogu nastaviti postupak samo u granicama ve postavljenog zahteva za naknadu imovinske tete. Naslednici oteenog mogu posle njegove smrti nastaviti postupak za naknadu tete, odnosno pokrenuti postupak ako je oteeni umro pre isteka roka zastarelosti i od zahteva se nije odrekao, u skladu sa pravilima o naknadi tete propisanim Zakonom o obligacionim odnosima.

Zastarevanje prava na naknadu tete lan 591

Pravo na naknadu tete zastareva za tri godine od dana pravnosnanosti prvostepene odbijajue ili oslobaajue presude, odnosno pravnosnanosti prvostepenog reenja kojim je postupak obustavljen ili je optuba odbijena, a ako je povodom albe reavao apelacioni sud - od dana prijema odluke apelacionog suda.

3. Postupak za ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje Pretpostavke za ostvarivanje prava lan 592
Ako je sluaj na koji se odnosi neosnovano lienje slobode ili neosnovana osuda nekog lica prikazivan preko sredstava javnog informisanja i time bio povreen ugled tog lica, sud e na njegov zahtev, objaviti u sredstvu javnog informisanja saoptenje o odluci iz koje proizilazi neosnovanost lienja slobode, odnosno neosnovanost osude.

291

Ako sluaj nije prikazivan preko sredstava javnog informisanja, ovakvo saoptenje e se, na zahtev tog lica, dostaviti dravnom i drugom organu, preduzeu i drugom pravnom ili fizikom licu kod koga je lice neosnovano lieno slobode ili neosnovano osueno u radnom odnosu. Posle smrti osuenog lica, pravo na podnoenje zahteva iz st. 1. i 2. ovog lana pripada njegovom branom drugu, licu sa kojim je ivelo u vanbranoj ili drugoj trajnoj zajednici ivota, deci, roditeljima, brai i sestrama. Zahtev iz st. 1. i 2. ovog lana moe se podneti i ako nije podnesen zahtev za naknadu tete (lan 588. stav 1.). Nezavisno od uslova predvienih u lanu 585. ovog zakonika, zahtev iz st. 1. i 2. ovog lana moe se podneti i kad je povodom vanrednog pravnog leka izmenjena pravna kvalifikacija krivinog dela, ako je usled pravne kvalifikacije u ranijoj presudi bio tee povreen ugled osuenog.

Postupak za ostvarivanje prava lan 593

Zahtev za ostvarivanje prava na moralno zadovoljenje podnosi se u roku od est meseci (lan 591.) sudu koji je u krivinom postupku sudio u prvom stepenu. O zahtevu odluuje vee (lan 21. stav 4.). Prilikom reavanja o zahtevu shodno se primenjuju odredbe lana 584. stav 2. i lana 585. stav 2. taka 1) i stav 3. ovog zakonika.

4. Postupak za ostvarivanje prava na priznavanje radnog staa ili staa osiguranja Pretpostavke za ostvarivanje prava lan 594
Licu kome je zbog neosnovanog lienja slobode ili neosnovane osude prestao radni odnos ili svojstvo osiguranika socijalnog osiguranja, priznaje se radni sta, odnosno sta osiguranja kao da je

292

bilo na radu za vreme za koje je zbog neosnovanog lienja slobode ili neosnovane osude sta izgubilo. U sta se uraunava i vreme nezaposlenosti do koje je dolo zbog neosnovanog lienja slobode ili neosnovane osude, a koja nije nastala krivicom tog lica.

Postupak za ostvarivanje prava lan 595

Prilikom svakog reavanja o pravu na koje utie duina radnog staa, odnosno staa osiguranja, nadleni organ ili organizacija uzee u obzir sta priznat lanom 594. ovog zakonika. Ako organ ili organizacija iz stava 1. ovog lana ne uzme u obzir priznat sta, oteeni moe zahtevati da nadleni sud (lan 589. stav 1.) utvrdi da je priznavanje ovog vremena nastupilo po zakonu. Tuba se podnosi protiv organa ili organizacije koja osporava priznati sta i protiv Republike Srbije. Na zahtev organa, odnosno organizacije kod koje se pravo na radni sta, odnosno sta osiguranja ostvaruje, isplatie se iz budetskih sredstava propisani doprinos za vreme za koje je sta priznat (lan 594.). Sta osiguranja priznat u skladu sa lanom 594. ovog zakonika u celini se uraunava u penzijski sta.

Glava XXVI POSTUPCI ZA IZDAVANJE POTERNICE ILI OBJAVE

Odredbe zakonika koje se primenjuju lan 596

293

U postupcima za izdavanje poternice ili objave primenjivae se odredbe l. 597. do 601. ovog zakonika, a ukoliko u ovim odredbama nije neto posebno propisano, shodno e se primenjivati ostale odredbe ovog zakonika.

Utvrivanje adrese okrivljenog lan 597

Ako se ne zna prebivalite ili boravite okrivljenog, kad je to po odredbama ovog zakonika neophodno, javni tuilac ili sud e zatraiti od policije da okrivljenog potrai i da ih obavesti o njegovoj adresi.

Izdavanje poternice lan 598

Izdavanje poternice moe se narediti ako se okrivljeni protiv koga je pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovoenje ili reenje o odreivanju pritvora. Izdavanje poternice nareuje sud pred kojim se vodi krivini postupak. Izdavanje poternice naredie se i u sluaju bekstva okrivljenog iz zavoda u kojem izdrava krivinu sankciju koja se sastoji u lienju slobode, a naredbu donosi upravnik zavoda. Naredba suda ili upravnika zavoda za izdavanje poternice dostavlja se organima policije radi izvrenja.

Izdavanje objave lan 599

Ako su potrebni podaci o pojedinim predmetima ili licima koja su u vezi sa krivinim delom, ili ove predmete ili lica treba pronai, a naroito ako je to potrebno radi ustanovljenja identiteta pronaenog nepoznatog lea, organ postupka e narediti izdavanje objave.

294

Organ policije moe objavljivati i fotografije leeva i nestalih lica ako postoje osnovi sumnje da je do smrti, odnosno nestanka tih lica, dolo usled krivinog dela.

Raspisivanje poternice ili objave lan 600

Poternicu i objavu raspisuje policija nadlena po mestu suda pred kojim se vodi krivini postupak, odnosno zavoda iz koga je pobeglo lice na izdravanju krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode. Radi obavetavanja javnosti o poternici ili objavi mogu se koristiti i sredstva javnog informisanja. Ako je verovatno da se lice za kojim je izdata poternica nalazi u inostranstvu, ministarstvo nadleno za unutranje poslove moe raspisati i meunarodnu poternicu, uz pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za poslove pravosua. Na molbu inostranog organa, ministarstvo nadleno za unutranje poslove moe: 1) raspisati poternicu za licem za koje se sumnja da se nalazi u Republici Srbiji, ako je u molbi data izjava da e se u sluaju pronalaenja tog lica zatraiti njegovo izdavanje; 2) raspisati objavu radi prikupljanja potrebnih podataka o pojedinim predmetima ili licima koja su u vezi sa krivinim delom, ili radi njihovog pronalaenja, a naroito ako je to potrebno radi ustanovljenja identiteta pronaenog nepoznatog lea, ako postoji sumnja da se nalaze na teritoriji Republike Srbije.

Povlaenje poternice ili objave lan 601

Organ koji je naredio izdavanje poternice ili objave duan je da je odmah povue kad se pronae traeno lice ili predmet, ili kad nastupi zastarelost krivinog gonjenja ili zastarelost izvrenja krivinih sankcija ili drugi razlozi zbog kojih poternica ili objava nije vie potrebna.

295

Glava XXVII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Raunanje zapoetih rokova lan 602
Ako je na dan poetka primene ovog zakonika bio u toku neki rok, taj rok e se raunati po odredbama ovog zakonika, osim ako je prema odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) taj rok bio dui.

Primena zakonika u zapoetim postupcima lan 603

Istraga koja je na dan poetka primene ovog zakonika u toku, dovrie se po odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), a dalji tok postupka e se sprovesti po odredbama ovog zakonika.

Zakonitost preduzetih radnji lan 604

Zakonitost radnji preduzetih pre poetka primene ovog zakonika ocenjivae se po odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10). Ako je u postupku za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti, koji je zapoet po odredbama ovog zakonika, a pre 15. januara 2013. godine reenjem utvrena nenadlenost posebnog odeljenja nadlenog vieg suda, zakonitost preduzetih radnji ocenjivae se po odredbama ovog zakonika.

Primena zakonika na lica koja su stekla status svedoka saradnika

296

lan 605
Na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika primenjuju se zakonske odredbe o svedoku saradniku koje su vaile u vreme dobijanja tog statusa.

Donoenje podzakonskih propisa lan 606

Podzakonski propisi predvieni ovim zakonikom donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakonika.

Prestanak vaenja prethodnog zakonika i odredbe drugog zakona lan 607

Danom poetka primene ovog zakonika prestaje da vai Zakonik o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10). Odredbe lana 15a i l. 15 do 15m Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno tekih krivinih dela ("Slubeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09 i 72/11 - dr. zakon) i l. 13, 13a, 13b, 14, 15. i 16. Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine ("Slubeni glasnik RS", br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09), prestaju da vae 15. januara 2012. godine.

Stupanje na snagu i poetak primene zakonika lan 608

Ovaj zakonik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 15. januara 2013. godine, izuzev u postupcima za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti, u kom sluaju se primenjuje od 15. januara 2012. godine.

297

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku

("Sl. glasnik RS", br. 101/2011)

lan 6
Istraga za krivina dela za koja je posebnim zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti, koja je na dan stupanja na snagu ovog zakona u toku, dovrie se po odredbama Zakonika o krivinom postupku ("Slubeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Slubeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 85/05 - dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10) i odredbama Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno tekih krivinih dela ("Slubeni glasnik RS", br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 - dr. zakon, 45/05, 61/05, 72/09 i 72/11 - dr. zakon) i Zakona o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u postupku za ratne zloine ("Slubeni glasnik RS", br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07 i 104/09), koje su vaile do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 7
Ovaj zakon stupa na snagu 15. januara 2012. godine.

298