AKSIOMA LOBAEVSKO U datoj ravni moe se povui kroz datu taku,koja ne lei na datoj pravoj,ne vie od dve prave,paralelne

datoj pravoj. V Neprotivrenost euklidove geometrije Projektivna geometrija.Konstrukcija prvog modela geometrije Lobaevskog Vie je bilo povezano da se neprotivrenost euklidove geometrije razume u tom smislu,da svaka protivrenost euklidove geometrije dovela bi kontradiktornost u aritmetici, tj.u svojstvu realnog broja.Takvo postavljeno pitanje samo pokazuje put (nain) dokaza. Taj put se zavrava u povezanosti (ili neizmeninosti) aritmetizaciji geometrije tj,u svodjenju (ili redukciji)osnovnih svatanja prema svatanjima aritmetike,u transformaciji svakog geometriskog nudjenja u predlogu koji se tie samo nekih realnih brojeva. Nain na kojima se postie taj cilj, davno je poznat,dat je u analitikoj geometriji.U analitikoj geometriji u ravni takaje par brojeva (x,y)zapisani u odredjenom poredku ,a prava je bezbroj taakakoje odgovaraju jednaini ax+by+c=0, a gde a, b, c- dati neki brojevi. Takav arititmetiki smisao stiu u analitikoj geometriji sva ostala geometriska svatanja: svatanje medju, svatanje koherentnosti dva odseka. (dva odseka koherentnosti, ako su rastojanja izmedju njih na krajevima ista, pri emu rastojanje izmedju dve take A=(x ,y )i B=(x ,y ) ima odredjeni broj + (x , -x ) +(y y ) . Ugao izmedju dve prave odredjuje se svojim trigometriskim funkcijama koji sa svoje strane postavlja koficijent jednaine obe prave (sa bitnom predstronou koja odredjuje kretanje tih pravih). Sve ovo moe se nai u bilo kojem udzbeniku analitike geometrije. Posle toga kao sva osnovna geometriska svatanja prevedena na aritmetiki jezik, mozemo lako dokazati (ne prestajui rasudjivati o realnim brojevima ,njihovim kombinacijama i povezujui ih sa jednainama), da ta svatanja zadovoljavaju svim navedenim aksiomama euklidove geometrije. Takim nainom sve aksiome geometrije ukljuuju se u pravilne ( tane) tvrdnje, koje se odnose (ili tiu) aritmetikog svatanja, kojima smo mi zamenili osnovna svatanja geometrije. S tim zadatak dokazivanja neprotivrenosti euklidove geometrije u odedjenom viem smislu u celini se reava. Aksiometrina gradjenja sistema geometrije je sistem nudjenja (predlaganja), koji se javljaju rezultatom osnovnih malih predloga (aksioma ), koji se tiu osnovnih geometriskih svatanja (taka, prava) i osnovnih najprostijih uzajamnih odnosa ( korelacija) izmedju njih. Mi smo ukazali kako umesto tih osnovnih geometriskih svatanja,apstrakcija (odvajanje) nas od naeg neposrednog prostornog iskustva (eksperimenta) Mozemo zameniti aritmetiki pojam (svatanje) (umesto taki-par realnim brojevima i tome slino) Takvim nainom da sve osnovne korelacije, a to znai da se pri tom svi rezultati uvaju. Moemo kako se pria izgraditi aritrmetiki model euklidove geometrije. Uopte, mogue je izgraditi na veoma razliit nain sistem svatanja i odnos medju njima ,koji e se podudarati (slagati) osnovnim svatanjima uzajamnih odnsa euklidove geometrije i koji

e se pokoravati (podinjavati) njenim aksiomama. Svaki takav sistem i odnosa naziva se modelomeuklidove geometrije, i svi takvi (obrazci) modeli s logike take gledanja izgradjeni su savreno jednako. Oni, kako se pria, grade izomorfni medjusobni sistem za ilustraciju tog vanrednog, vanog stanja. Naveemo primer, geometriskog modela euklidove ,geometrije, u kojoj pod takama i pravama na povrini razumeju se ne ti geometriski oblici,koje smo mi navikli da povezujemo sa tim nazivima. Uzmimo obinu ravan ( povrinu) E u sferi loptaste ravni ( povine) s centrom u taku O, povrine E. Stavimo podudarnost svake take P sfere osim severnog pola N toj sferi (sl. 24.) tu taku ravni E, gde tu ravan preseca zrak NP. Tim je uspostavljena uzajamno jedna (jednocifrena) podudarnost medju bezbroj (mnotvo) taaka ravni E i bezbroj svih razliitih od take N taki sfere (za kratkou svih taaka sfere, razliitih od jedne bilo kakve take N, naziva se takasta sfera od rei punkcija, koja oznaava probadanje (ili buenje,punkciju) Ta je uzajamno jedna podudarnost medju ravni i takaste sfere naziva se (odredjuje se) stereografska projekcija (sfera na ravni ili ravna na sferi ). Na osnovu stereografske projekcije ravna E nalazi se u uzajamno jedna podudarnost koja prolazi kroz taku N kruga (obima),koji se nalazi na sferu Najvanijom osobinom stereografske projekcije javlja se njena osobina, sauvati uglove; dvema linijama na sferi, koje se seku pod istim uglom.. Odredimo (ili oznaimo,nazovimo) sada nau takastu sferu ravnom (u navodnicama ) takama ravnioznaimo take takaste sfere; krugom koji lei na i prolazi kroz taku N, odredimo pomou udaljenosti od njih taku N pravama.Posle toga dodati koncept svojinedatoj taki datoj pravoj i konceptu medju njih koji je obian i oigledan. Odsecima naih pravihjavljaju se sada prosto drugi takasti krugovi. (Poto krugovi takasti .to jest od njh je udaljena taka N, pa svaki par taaka odredjuje samo jedan odseak Dve figure (odseka, uglova i tome slino).na naoj ravni odredjujemo kohorentnost ako je njihova kohorentnost stereografske projekcije na ravni E (na osnovu napravljenog yapaanja o uvanju uglova pri stereografskoj projekciji kohorentnst uglova na naoj ravni ima takav smisao da obina kohorentnost uglova kostruisanih lukovima krugova na sferi. Sve ovo moemo krae rei ; ne prenosimo samo take i prave sa ravni E na ravni pomou stereografske projekcije, ali mi prenosimo na i sve bitne odnose stavljamo medju geometriskim figurama na ravni. Otuda je i jasno da nae take i prave zadovoljavaju svim aksiomama, a prema tome i svim teoremama euklidove geometrije. Drugim reima naa ravan sa njenim takama pravima i sa odnosima medju njima je efikasan model euklidove geometrije, elei oigledno da odri teoremu euklidove geometrije na tom nekom modelu, nego obino. Vratimo se na stereografsku projekcju. Ona stavlja u podudarnost neku taku ravni E, svakoj taki svere , iskljuujui taku N. Ako bi eleli ukloniti to iskljuenje poloaja take N, onda bi nam to potpunilo ravnu jednom novom idealnom ili beskonano udaljenom takom koju bi mi postavili na odgovarajuoj taki N. (ili u saglasnosti sa takom N). Ali pri tome treba imati u vidu, da je ravna popunjena jednom beskonano udaljenom takom u kojoj se seku sve prave bez izuzetka,gde ve prestaje udovoljavanje celokupnih formiranih aksioma u prehodnom paragrafu

euklidove geometrije: na toj ravni (nazvaemo je konforna ravan) svake dve prave se seku ili u jednoj ili u dve take, postoje par taaka, kroz koje prolaze beskonaan (mnogo) razliitih pravih (takav par javlja se u razliitom obliku P, , gde je P bilo kakva taka ravni), prave linije su zatvorene, zato se na njih ne izvode aksiome po redosledu euklidove geometrije i tome sl. Oikledno geometrija konforne ravne je jednstavno geometrija sfere, na kojoj je postavljena odredjena taka N, i svi krugovi koji prolaze kroz tu taku , koje smo nazvali (ili oznaili) pravima. To je uslovan jezik u odeljcima matematike koja dokazuje celokupnost- naprimer ravan,koju imaju u vidu u svim teorijama funkcje, kompleksna promena naziva je ba konforna ,a ne obina euklidova ravan i u toj teoriji u mnogim sluajevima je manje zgodno i oigledno rasudjivanje o sferi, iz koje je izdvojena taka i krugovi koji prolaze kroz istu , nego govorimo naprosto o ravni, njenoj jedinstveno beskonanoj taki i pravima koje u tom sluaju reprezentuju krugove beskonanost poluprenika. Merenje uglova na ravni Loboevskog Drugi model (Puankare) ravni Loboevskog Zbir uglova u trouglu Da bi bolje objasnili sebi,uporedimo zadatak konstruisanja modela ravni Lobaevskog sa zadatkom konstrukcije geografskih karti. Prvi model dajekartu u ravni Lobaevskog na kojoj prave prestavljaju odseke pravih i uglova izmedju tih odseaka. Pri tom koherentnst u smislu geometrije Lobaevskog odseci i uglovi prestavlju nekoherentnost geometrije Euklida sa odrescima i uglovima. Ba tim reima na naoj karti izobliavaju i duine, i uglove.Moemo isto konstruisati druge karte- druge modele ravni Lobaevskog. Jedna od najprostijih pripada Paunkaru.Njena prednost pred razmatranje je ta, da se ovde uglovi ne izobliavaju, tanije govorei , koherentnost u smislu geometrije Lobaevskog na njoj se uglovi menjaju uglovima. ravnim u euklidovom smislu. Ipak ona ustupa prvom modelu u tome to prave Lobaevskog prikazuju na njoj ne odsecima pravih, a krivim, ba lukovima krunice. Da bi izgradili novi model, uzmimo ponovo nau osnovnu euklidovu ravan E i u njoj fundimentalni krug K sa centrom u taki O i radijusom 1. Uzmimo sveru radijusa 1. sa centrom u istoj toj taki O (sl.33). Svakoj taki A kruga K (uzmimo i unutranjost,i obim tog kruga) postavimo u odgovarajuu tu taku A1 june (nie) polulopte te sfere, u kojoj se sa tom poluloptom see normala (pod pravim uglom) postavljena na ravni E u taki A, tim putem dobijamo uzajamno jedno (-nu) sliku (ili prikaz) na junoj polulopti H sfere (normala projekcije polulopte H na krugu K). Pri tom slika kruga K, oigledno prelazi u u ekvator sfere , svaka tetiva (akord) kruga K(to jest svaka prava ravni Lobaevskog, odgovara fundimentalnom krugu K ) prelazi u polukrug , koji lei u junoj polulopti H i normalna je na ekvator, Sl.33

lei u ravni, normala u ravni ekvatora, to jest prema ravnoj E i zato se projektuje u pravoliniski odseak u pravu ravni Lobaevskog. I tako normalna projekcija prave prvog modela kruga Lobaevskog uzajamno- jedna podudaraju se polukrugovima (june polulopte) normalna je na ekvator. Izvedimo(konstruiimo) steregrafsku projekcju sfere na ravni E (sl.33). Ona prikazuje ekvator sfere i krug K, a juna polulopta sfere je u unutranjosti kruga K; rezultatom tih neizmenino

ostvarenih slika (prikaza) dobijamo treu uzajamno-jednu sliku kruga K za sebe,koji e se nazivati kombinovana slika (kombinovani prikaz). St.75 Pri kombinovanju slike svakom odseku PAQ prave u krugu K podudara se luk kruga PA*Q, normalna prema krugu K, zatvorena unutra K (sl.33). Stvarno, odseak PAQ podudara se na sferi luka kruga PAQ, normalna na ekvator i zatvorena u junoj polulopti pri stereografskoj projekciji luka, taj pelazi u luk kruga PA*Q, koja lei unutra K. Na osnovu uvanja uglova pri stereografskoj projekciji uglovi medju tim lukovima i kruga K-nainom ekvatora bit e pravih.Rasmotriemo sada unutranjost K kao novi drugi model ravni Lobaevskog-model Puakara, dodavi svakoj figuri naziv tog naina geometrije Lobaevskog, koji je prestavljen na prvom modelu iz koje se dobija data figura ,u rezultatu kombinovane slike. U detaljima,pravina drugom modelu treba da uzmemo proizvoljno kretanje za prvi model i razmotrimo odgovarajui njemu, pomou kombinovane slike prelaska KuK. Jer pri prvom odseku pravih prelaze u odseak pravih, to pri poslednjem luku kruga normala na krugu k, prelazi takoe u drugi krug normala na krugu K. Moemo prepoznati na ta se mi ovde nismo osvrali, da e se preobliavanje dobiti najbolje optim preobraajem kruga sam na sebi, pri emu emo sauvati i veliine uglova, tj. dve linije koje se seku pod datim uglom, prelaze u dve linije koje se seku pod sitom uglom. Slika koja vlada poslednjom osobinom naziva se konforna. Takvo kretanje ravni Lobaocski za drugi model predstavlja konfornom slikom kruga K. Zato u drugom modelu efikasnu koherentnost u smislu geoetrije Lobaevskog uglova prikazuje ravni u smislu geometrije Euklida uglovima (izmeu lukova slike). Zato i za meru uglova na novom modelu ravni Lobaevskog moe prihvatiti obinu, Euklidovu, meru uglova izmeu tih lukova kruga, koji se javljaju stranicama datog ugla. Primetiemo na kraju, da su prave modela Puankare koje prolaze kroz taku O sutina (bitnost) uobiajenih Euklidovih dijametri kruga K. to se tie merenja odseaka na modelu Puakare, poto se kretanja na modelu Puakare dobijaju iz kretanja prvog modela pomou kombinovane slike, onda moe za duinu datog odseka na modelu Paukara prihvatiti duinu odgovarajueg odseka prvog modela. Ako je dat na modelu Puakara odseak A B (slika 33) kojoj odgovara na prvi model odseak AB, to za duinu AB prihvatamo duinu odseka AB tj. formula sa 70. strane (Primeujemo da umesto toga moemo uzeti i druga formula sa 70. strane gde AP, AQ, BP, BQ oznaavaju lukove kruga PABQ.) Tano tako e za meru uglova na prvom modelu moi prihvatiti meru uzajamnih uglova na modelu Paunkare. Priloiemo ranije izloeno miljenje razumevanja za pronalaenje uglova u trouglu neka na ravni Lobaevskog (model Poankare) dat je na osnovu bilo kojeg trougla ABC aksiome 3.3 postoji kretanje koje je primetno u jedan od vrhova naeg trougla u taku O ( u centru kruga), tako da od samog poetka moemo pomisliti da se govori o trouglu AOB jednim od vrhova na kojim se javlja taka O na osnovu pravih napravljeno je vie primedbi koji dolaze po modelu Poankara kroz taku O, strana AO i Ob naeg trougla bie pravolinijski odseci u smislu Euklidove geometrije,a strana AB bie lukom kruga normala na krug K. Drugim reina trougao e imati izgled (oblik) koji je pokazan na sl. 34 oznaavajui na toj slici jo i Euklidovu tetivu AB (sl. 34- takasta linija) pokazujui da je ugao izmeu OA i luka AB manji nego ugao izmeu OA i tetive AB (takoe i za OB, AB). Zakljuujemo da je zbir uglova krivolinijskog (sa Euklidove take gledita) trougla AOB manja zbiru uglova istoimenog Euklidovog

pravolinijskog trougla, tj. manji 2d. Ali uglovi u krovolinijskog trouglu AOB su jedni te isti ako ih posmatramo u geometriji Euklida ili Lobaevskog, otuda i sledi da je geometrija Lobaevskog zbir uglova trougla manji 2d. VIII Preobraaj slinosti eliptine geometrije Mi smo ve napominjali o grupi preobbliavanja slinosti Euklidove ravni kao jednoj od najvanijih podgrupa atininih slika. Preobliavanje slika karakterie se izmeu svih atininih tako da one uvaju uglove preobliavanja duine svih odseaka u jedan te isti odnos. Otuda i sledi da pri svakoj slici slinosti kruga prelazi u krug. Lako je dokazati i obratno: atinina slika koja prevodi svaki krug u krug ima preobliavanje slinosti. Staviemo sebi u tom paragrafu zadatak, okarakterizovati transformaciju slinosti kao kolinearnih koji ostavlja invarijabilnost (tj. koji prevodi u sebe). Neke figure projektovane u ravni: mi smo videli da atinine slike (odrazi) to je kolinearna, koja se odraava na sebi eskonanoudaljenu pravu i pokuavamo pokazati da se transformacija slinosti deli izmeu svih kolinearnih tako da se one ne samo odravaju na sebi beskonano udaljenom pravom...