Sie sind auf Seite 1von 3

FENOMEN DEGRADACIJE JEZIKA KROZ ISTORIJU

Milo Bogdanovi, 1Marija Bogdanovi


1

milos@scnet.rs Kada uporedimo nekadanji i sadanji izgled rei koje imaju isto znaenje, jasno primeujemo njihovo uproavanje i skraivanje prvobitnih korena rei: ie. "ponth-" stsl. "pont" srp. "put". ie. "dhum" stsl. "dym" srp. "dim". ie. "g'ombhos" stsl. "zonb" srp. "zub". ie. "snoiguh" stsl. "sneg" srp. "sneg". ie. "vertmen" stsl. "vremen" srp. "vreme". ie. "pledmen" stsl. "plemen" srp. "pleme". ie. "ghlotos" stsl. "elt" srp. "ut". Da pisani knjievni jezik ne usporava bilo kakve promene, mi bismo za vrlo kratko vreme doiveli drastine plodove nesputanog procesa degradacije jezika. Uproavanje fonetske strukture rei je odlika jezika svih jezikih grupa. 3) Gubitak padea Nije zabeleen nijedan sluaj da je jedan narod spontano formirao padee u svojoj istoriji, ali je zato zabeleeno gubljenje padea u skoro svim indoevropskim jezicima. Sanskrit je imao 8 padea, srpski ima jo uvek 7, staroengleski i nemaki 4, dok savremeni engleski nema padene oblike rei. Sloenost indoevropskog jezika moe se delimino prikazati na primeru najstarijeg nama poznatog zapisanog jezika - sanskrita, po svojoj strukturi najblieg indoevropskom jeziku. Po teoriji evolucije sanskrit bi trebalo da pokae jednostavnost i primitivnost jezika koji je tek poeo svoj razvoj. Za razliku od njega, oekujemo da engleski kao veoma prihvaeni i savremeni jezik pokazuje najsloeniju strukturu, te da u svakom sluaju bude na viem stepenu razvitka od hiljadama godina starijeg sanskrita. Da li to potvruju injenice? Pokazna zamenica "ovaj, ova, ovo" u sanskritu ima 29 razliitih izgovornih padekih oblika, u srpskom 12, dok u savremenom engleskom imamo samo dva oblika: jedan za jedninu - "this", i jedan za mnoinu - "these". U sanskritu: abhih, abhyah, abhyam, anaya, anayaoh, anayoh, anena, asam, asmai, asmat, asmin, asu, asya, asyah, asyai, asyam, ayam, ebhih, ebhyah, esam, esu, idam, imah, imam, iman, imani, imau, ime, iyam.

Po teoriji evolucije, dananje pitanje: "Izvini, molim te, ta si rekao, hoe li biti ljubazan da ponovi, nisam te dobro razumeo?" je zapravo prilino evoluirano pitanje koje se nekada se u praistoriji postavljalo jednostavnim uzvikom "A?". Da li nam takvo shvatanje potvruju naune injenice? Da li najstariji zapisani nalazi otkrivaju jezike koji su imali mali broj glasova, prostu reeninu strukturu, minimalno definisana vremena, nepostojanje komplikovane padeke strukture i odsustvo ostalih sloenih atributa koji su odlika savremenog ljudskog govora? Nauna saznanja otkrivaju da su najstariji jezici u gotovo svim svojim atributima bili sloeniji od dananjih jezika. Uzmimo za konkretan primer jezike svih dananjih indoevropskih naroda. Kada pratimo sve promene koje nam je istorija ostavila, od najstarijih indoevropskih jezika do dananjih ivih jezika iste jezike grupe, ne primeujemo nikakav drugi proces, nego proces degradacije jezika na svakom njegovom nivou: gubitak glasova, uproavanje fonetske strukture rei, uproavanje oblika rei (gubitak padea, vremena, dvojine ...), strukture reenice, itd. Proto-indoevropski jezik nije imao specifinim sufiksima podelu na muki i enski rod, ve na stvari i stvorenja. 1) Gubitak glasova U etvrtom mesecu po roenju kod bebe se aktivira instinkt koji odreuje njenu sposobnost izgovora glasova u ivotu. Od etvrtog do desetog meseca beba spontano isputa oko 80 glasova od kojih e zadrati samo one koje bude ula kao odziv od svoje okoline. Naunici su pri rekonstrukciji proto-indoevropskog jezika zakljuili da je on imao 52 glasa. Interesantno je da se sva 52 glasa nalaze u govornom fondu bebe. Istorija indoevropskog jezika otkriva da se kroz istoriju govorni fond indoevropskih jezika veoma osiromaio. Savremeni srpski jezika ima svega 30 glasova, i od toga samo 19 glasova vodi poreklo iz protoindoevropskog jezika. Ostalih 11 glasova u naem jeziku su nastali naknadno, slivanjem i promenom nekadanjih indoevropskih glasova u nove glasove: lj, nj, c, , , , d, , , h i f, koji nisu postojali u protoindoevroskom jeziku. Interesantno je da veinu od tih 11 glasova nema ni beba u svom govornom fondu, pa se smatra da nije nikakav problem ako pojedine od tih glasova dete ne naui ak do sedme godine ivota. Isti procesi su primeeni i u drugim jezicima indoevropske grupe jezika, pa i u jezicima drugih jezikih grupa. 2) Uproavanje fonetske strukture rei

U srpskom: ovaj, ovog, ovom, ovim, ova, ove, ovoj, ovu, ovo, ovi, ovih, ovima. U engleskom: this, these. Gubitak padea je u veini indoevropskih jezika nadomeen odgovarajuim redom rei u reenici, to je uskratilo slobodu izraavanja koju je nekada odlikovao protoindoevropski jezik. 4) Gubitak vremena Potrebe savremenog ivota zahtevaju preciznost u definisanju vremena odreenog dogaaja, ili plana radnje, pa bi bilo realno da se te potrebe kao nikada do sada manifestuju i u raznovrsnim jezikim vremenima. Meutim, proces degradacije je i na ovom planu na delu. Za razliku od staroslovenskog jezika koga je odlikovalo 16 vremena, u srpskom je do skora u upotrebi bilo 13 vremena, a danas 11. 5) Gubitak brojeva Pored preciznijeg definisanja vremena, pre samo hiljadu godina, na jezik je odlikovalo i preciznije definisanje broja. Pored jednine i mnoine na govor je bio obogaen i oblicima za dvojinu. Na primer, reenica "Ja idem!" u staroslovenskom glasi: "Az idom!" Reenica "Mi idemo!" u znaenju: vie od dvoje, glasila je slino kao i danas "M idem!" a u znaenju da idu samo dve osobe, glasila je: "Ve' ideve'!" Bogatstvo protoindoevropskog jezika se vidi u nekadanjem postojanju posebnih oblika dvojine za sva lica i sve padee. 6) Gubljenje pojmovnog bogatstva jezika Bogatstvo prvobitnog jezika je bilo tako iroko da je ak i vie desetina razliitih pojmova korieno tamo gde mi danas koristimo samo jedan pojam (na primer, za pojam "ljubavi"). Toliko se obraala panja na razliite finese istog pojma. Deavalo se zatim da jedna grana indoevropljana jedan takav pojam prida itavom skupu slinih pojmova, a da druga grana za istu grupu pojmova upotrebi drugi pojam, a ostale pojmove obe grane naroda zaborave. To je jedan od razloga zato u istoj indoevropskoj grupi jezika danas imamo razliite nazive za isti pojam. Naunici su ponudili na raspolaganje dva naziva "takete" i "maluma", i u rezultatima primetili da je veina ispitanika levu sliku nazvala sa "maluma" a desnu sa "takete". Kao to primeujemo, postoji veza izmeu zvune i fizike slike. Naunici su ekperimentom dokazali da ak postoji veza i izmeu zvune slike i znaenja mnogih rei. Ispitanicima su prezentovane rei za otar i tup, svetao i taman, rav i dobar, sladak i kiseo, na jezicima koje oni nisu znali, a zatim je od njih traeno da po zvunosti prepoznaju njihovo pravo znaenje. U 62% je dolo do pogaanja pravog znaenja rei. Istorija jezika nam i na ovom planu otkriva proces degradacije jezika. to su jezici stariji, to otkrivaju veu harmoniju izmeu zvune slike i znaenja rei. Ako uporedimo rei rekonstruisanog protoindoevropskom jeziku sa istim reima na dananjem srpskom ili engleskom jeziku, primetiemo da je mnogo vea korelacija izmeu zvune slike i znaenja rei na rekonstruisanom protoindoevropskom jeziku. ZAKLJUAK Kako je poznato da su zakoni jezike ekonomije uprostili jezike, namee se pitanje - zato zakoni jezike ekonomije nisu delovali u samom procesu formiranja jezika, ve znatno kasnije? ta moemo da zakljuimo o starosti ljudskih jezika kada u periodu od samo hiljadu godina vidimo drastine promene u smeru uproavanja jezika? Da li je jezik ranije hiljadama godina stagnirao, pa tek skoro iz nekih mistinih razloga poeo da se uproava svugde po svetu i to u svim svojim atributima? Namee nam se pitanje - Koju evolutivnu prednost je ovek stekao formiranjem sloenih lingvistikih atributa? Uzmimo, na primer, formiranje padekog sistema. Kako je padeki sistem veoma sloen, morao bi da postoji jak evolutivni motiv borbe za opstanak da bi se on formirao. Koje su to potrebe ivota njih uinile neophodnim? Po samoj teoriji evolucije, sposobnosti se ne bi razvile ukoliko nisu bile neophodne. Po teoriji evolucije, oni koji su greili u padeima su izumrli, a oni to su ih ispravno koristili su preiveli. Meutim, da posedovanje padekih oblika zaista predstavlja evolutivnu prednost jedinke i zajednice u njihovoj borbi za opstanak, onda se ono ne bi u meuvremenu izgubilo kod veine savremenih naroda. U odgovoru na ova vana pitanja nas zbunjuje elementarna zabluda - dogma - da su sloene sposobnosti organizma posledice njegove borbe

7) Gubljenje prvobitne harmonije izmeu zvune slike i znaenja rei Kada bismo dobili zadatak da sami izmislio naziv sledeim slikama, kako bi se one zvale?

za opstanak, jer navodno njima jedinka i vrsta stie evolutivnu prednost u borbi za opstanak. Da li je tano da sloeniji organizmi imaju veu evolutivnu prednost u borbi za opstanak? U sluaju neke katastrofe globalnih razmera, preiveli bi samo najprostiji organizmi, jer upravo oni imaju najveu evolutivnu prednost u borbi za opstanak. Zapravo, najveu prednost u opstanku ima neiva materija, pa je zato i najzastupljenija na zemlji, i prirodni procesi koje gledamo na zemlji nas ne vode iz nje, ve ka njoj. Sama sloenost organizma ne doprinosi njegovoj boljoj egzistenciji, ve mu prua veu sposobnost da slui drugome. Preispitajmo sebe i druge, koliko su nae sposobnosti zaista usmerene ka borbi za opstanak? Koliko svoj dar govora koristimo za egzistenciju da bi on opravdao svoje postojanje kao izraz borbe za opstanak? Na govor je izraz naih motiva, a njima nije egzistencija cilj, nego samo sredstvo ostvarenja tih motiva. ovek e biti sklon da rtvuje svoju egzistenciju pa i sam svoj ivot, bilo iz ljubavi prema drugome, bilo iz sebine elje za uitkom. Ako svojim sposobnostima ovek ne slui drugima, on istim tim sposobnostima radi na sopstvenom samounitenju. Teorijom o prirodnoj selekciji i evoluciji se ne moe objasniti i opravdati ovekova sklonost da ugrozi svoje zdravlje, svoju egzistenciju pa i sam ivot radi uitka, jer takvim ponaanjem on ne postie evolutivnu prednost u borbi za opstanak ve je upravo ugroava. Koja je onda svrha govora i svih ovekovih sposobnosti? ovek nije stvoren samo da bi opstao, ve da bi ostvario uzvieni smisao svoga postojanja, a to je da ivi sluei i volei druge, pa je to prvobitna svrha ovekovog govora, a gubitak tog misla - odgovor na pitanje zato jezici sveta od svog nastanka do danas trpe svaki oblik svoje degradacije.

[4] Enciklopedija leksikografskog zavoda, tom 3, Zagreb, 1969. [5] Danny K. Alford, The Origin of Speech in a Deep Structure of Psi, Phoenix: New Directions in the Study of Man, Volume II. No. 2 Fall/Winter 1978 [6] Oswald J. L. Szemernyi, Introduction to IndoEuropean Linguistics, Oxford, 1990. [7] Milo Bogdanovi, Poreklo i degradacija, Beograd 2002. [8] Enciklopedijski leksikon - Srpskohrvatski jezik, Beograd, 1972. [9] Radosla. Bokovi, Osnovi uporedne gramatike slovenskih jezika, Niki, 1990. [10] Pavle Ivi, Srpskohrvatski dijalekti - njihova struktura i razvoj, Novi Sad, 1994. [11] ivojin Stanoji, Savremeni sprskohrvatski jezik i kultura izraavanja, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1989. [12] Dejvid Kre, Riard Krafild, Elementi psihologije, Nauna knjiga, Beograd, 1976. [13] Pavle Ivi, Srpskohrvatski dijalekti - njihova struktura i razvoj, Novi Sad, 1994. [14] Antoan Meillet, Uvod u uporedno prouavanje indoevropskih jezika.

Reference
[1] Dejvid Kristal, Kembrika enciklopedija jezika, Beograd [2] Dr. Smiljka Vasi, Govor vaeg deteta, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd [3] Ranko Bugarski, Uvod u optu lingvistiku, 49, Beograd 1989.