Visoka kola strukovnih studija za vaspitae

Seminarski rad

Uticaj porodicnih specificnosti na vaspitanje dece

Mentor: Bisera Jevti Uenik: Jelena urevi 1-014/10

Januar 2012.

Sadraj:
1. Uvod.2 2. Kompletna porodica...3 3. Nekompletna porodica...4 3.1 Porodica umrlog roditelja...4 3.2 Problem razvoda .....4 3.3 Kada dete nema oba roditelja?5 4. ,,Beli razvod.......................................................................................6 5. Novi brak za partnera i dete...............................................................6 6. Vanbrana zajednica ..........................................................................7 6.1 Drugi oblik vanbracne zajednice.................................................8 7. Zeljeno dete..8 8. ,,Mezimce u porodici.9 9. Blizanci u porodici...10 10.Usvajanje deteta...11 10.1 Privremeno staranje12 10.2 Dete i cetiri roditelja?!12 11. Zakljuak 14 12. Literatura 15

1.Uvod:
Ljubav je osnov svega,to je temelj kue, najtei poetak puta, prvi korak u ivotu. Od nje se stvara porodica a zatim i deca i tako u krug. Porodica ima veliki uticaj na psihiki i psihoseksualni razvoj dece, na formiranje njegove linosti, socijalni razvoj, mentalno zdravlje pa je tako njena uloga nezamenljiva. To je normalno i prirodno jer je porodica prva socijalna sredina u kojoj se dete razvija. Majka je prva osoba sa kojom dete ostvaruje kontakt. Ona brine o njemu, titi ga, uva i daje mu ljubav. Pored iskrene I ciste ljubavi postoji I ljubav iz interesa koje ne samo da nije iskren vec I steti detetu I njegovom razvoju. Dete vremenom prihvata svoje mesto u porodici onako kako mu ga majka prua, a odnos prema ocu formira preko majke, tj.kakva je majka prema ocu. Zbog toga je potrebno da u porodici vladaju harmonicni odnosi sa razumevanjem I tolerancijom. U prvoj fazi dete se u svom razvoju, povremeno vie vezuje za majku, a u drugoj fazi razvoja vie se vazuje za oca, tako da za pravilan psihiki razvoj deteta su neophodna oba roditelja. Porodica kao porodica moe biti raznovrsna, oba roditelja ili ne, nije ni toliko vano jer ipak je porodica kada postoji dete izmedju dve osobe, bitno je to oseanje sigurnosti i ljubavi koje dete dri na nogama. Naravno ne izostaju ni razumevanje, strpljenje, poputanje ali ipak najidealnija porodica je gde su oba roditelja zajedno i emotivno su ispunjeni I tu ljubav prenose na decu. U ovom seminarskom bih ukazala na prednosti kompletne porodice, probleme kod deteta koji se stvaraju usled razvoda roditelja, nedostatak jednog clana bilo smrti ili iz nekog drugog razloga

2.Kompletna porodica:
,,Kompletna porodica podrazumeva postojanje oba roditelja1. Osim toga potrebno je da je ona harmonina sa skladnim odnosima meu roditeljima ija je osnova ljubav, puno uzajamno potovanje, poverenje i jednakost. U ovom vremenu, srecu se i dalje brakovi koji su sklopljeni na ekonomskim osnovama, tada se ne moze reci da je to kompletna porodica. Tada se moze reci da je to samo oklop kompletne porodice a unutar nje je jedna velika praznina U porodici postoji oseajna ravnotea i zavisi koliko je ko sposoban da se oseajno vee sa drugim lanovima porodice. U ljubavi su davanje i primanje uslovljeni. Osobe koje su stupile u brak iz ljubavi imaju prirodnu teznju za stvaranjem potomstva i na tome rade jos prve bracne noci, tada ih dete samo jos vise veze. Tako je eljeno dete od samog zaea okrueno ljubavlju oba roditelja. To stvara sigurnost u detetu i ini osnovu trajne i harmonine zajednice. ,,U harmoninoj porodici dete formira svoj stav prema drugim lanovima porodice i osobama izvan porodice2. Bitna stavka je ta jednakost medju clanovima porodice, tada se i dete oseca veliko medju njima i oseca da ga drugi postuju, naravno to podrazumeva ipak da se zna ko je stariji u porodici. Ako dolazi do nejednakosti ili favorizacije jednog lana porodice ili deteta ostali lanovi, oseaju nepravdu, ljubomoru, zavist i javljaju se sukobi. ,,Neusklaeni odnosi u porodici stvaraju oseajnu napetost i netrpeljivost meu njenim lanovima3. Najopasnije je kad roditelji u svoje meusobne sukobe ponu uvlaiti i decu,pri cemu teze da ih pridobiju za sebe i odvoje od drugog roditelja. Takvo vaspitanje poklonima I ispunjavanjima zelja je suprotno od onog pravog vaspitanja. U porodici se javlja dezintegracija a ona je velika smetnja u socijalizaciji, vodi u dezorganizaciju, smuenost, povuenost, a esto i u delikventno ponaanje. Sve to zavisi od licnosti deteta, moze postati zlobno, agresivno, hladno ili se povuci u sebe i svoj svet. Nikad nije zadovoljno i uvek je manje ili vie nesreno.Izdvojila bih jedan citat sto mi se dopao ,,Samim radjanjem dete ima pravo da ga roditelji vole a roditelji treba da zasluze ljubav deteta 4

1 2

Grandic R. Seksualnost i odnosi medju polovima,2004,Novi Sad 216.str. Isto 216 str. 3 Isto 217 str. 4 Mejvis Klajn,Uspesan Roditelj,Beograd,1994.,62str.

3.Nekompletna porodica:
Znamo da postoji vise vrasta nekompletne porodice. Ako nedostaje jedan roditelj, nedostaje i jedan deo deteta ma koliko ga preostali roditelj hvalio ili kudio praznina se oseca. Uzroci su razliiti a samim tim takva porodica je nedostatak prvo za dete u njoj a odmah potom i za preostalog roditelja.

3.1 Porodica u kojoj je jedan od roditelja umro:

,,Smrt jednog od roditelja pre nego sto dete dostigne punu zrelost odprilike do tridesete godine je verovatno najveca tragedija koja moze zadesiti dete5 Smrt jednog od roditelja je veliki gubitak za porodicu i dete. Mislim da je veoma vazno u kom uzrastu je dete izgubilo roditelja i kako je roditelj na njega uticao dok je bio ziv. Ako se to desilo u ranom detinjstu, dete ce se malo ili ni malo secati tog roditelja, vec ce svoj stav prema njemu formirati putem slika i prica ljudi oko njega koji su ga znali a prvenstveno roditelja koji je preostao. U ovakvoj porodici su obino povoljniji uslovi ako nedostaje otac, jer je majci lake da se brine o detetu i obino se ne udaje ponovo. Mada ni to nije sigurno i najbolje. Neke majke posle smri supruznika mogu da se povuku u sebe i da zapostave dete. Isto tako postoje majke koje teze da veu dete za sebe, to moe negativno da se ocrta na njegov psihoseksualni razvoj. To je ponekad nepreskocna prepreka prilikom sklapanja braka te esto ostaju neenje ako je dete decak. Ako se i sklopi to su odnosi utroje, uticaj majke na sina ostaje i dalje neprikosnoven. Zbog toga je bitan pravilan stav majke, jer preveliko nametanje, zatitnika uloga i slepa ljubav ini dete nesamostalnim i nesigurnim. Treba detetu dati slobodu da ,, padne i ustane sam nekad.

3.2 Nekompletna porodica usled razvoda roditelja:

U poslednje vreme je ovo najcesci vid, i pri prvoj vecoj svadji supruznici ,,potezu papire i tada se najmanje misli na dete. Kazu za dete je bolje dobar razvod nego rdjav brak. Sve je to ok, ali sta sledi posle razvoda niko se ne pita? Da li je to novi brak, dom bez hleba ili jos veca hladnoca... Razvedena porodica je poseban problem, jer po pravilu pre razvoda postojale su svae, netrpeljivosti i fiziki obrauni meu roditeljima ali ni to ne mora uvek da znaci, mozda
5

Mejvis Klajn,Uspesan roditelj,Beograd,1994.128str.

cak i nema svadja, sve je bilo prekriveno hladnim emocijama i jednostavno je samo ,,puklo. Ako su postojale svadje,tada se malo obraa panja na dete, tj. kao i da ne postoji. Dete trpi pritisak, i razume se naravno da se rav brak po svaku cenu ne odrava jer dete usled svaa postaje nesigurno, napeto. Sve to naravno opet zavisi od licnosti deteta ,,Ako za trenutak odmaknemo od konkretnih podataka onda moramo konstantovati da zena i posle razvoda nosi veci teret, vecu brigu ima vece odgovornosti u podizanju i vaspitanju dece6 Posle razvoda, roditelji iako nisu u branoj zajednici trebali bi da obezbede detetu pravilan rast a to znai toleranciju i pravu ljubav prema detetu i ne treba mu uskraivati sastanke sa drugim roditeljem. U nekompletnoj porodici koja je nastala razvodom teko je ostvariti pravilno vaspitanje. esto se u tim sluajevima javlja devijantno ponaanje, jer se u tom drutvu osea prihvaeno i pruena mu je panja. Tako se razvija i u emotivno i socijalno nezrelu linost ali ne mora uvek da znai jer to znai i od linosti osobe i kole. Ali skoro uvek ispoljava ravu prilagoenost drutvu i u stalnom je sukobu sa svojom okolinom a i sa osobama suprotnog pola, kod njih je ak i tee vezivanje i za neku branu zajednicu. ,,Ako je najkorisnije da se brak odrzi, organi koji se brinu o porodici morali bi uloziti ozbiljne napore da ga spasu , ali ako je on potpuno razjeden zadatak drustva bi bio da zastiti interese dece i onog bracnog druga koji je u nepovoljnijem polozaju7

3.3 Porodica bez oba roditelja:

Dete bez oba roditelja, po meni mislim da je najgore od svih drugih nedostataka. Pogotovo ako ne postoji niko drugi ko ce mu pruziti koliko toliko vaspitanje, sigurnost, i ljubav. Nezavisno od uzroka (smrt,emigracija,naputanje) ovakva situacija stvara izuzetno delikatan polozaj za decu, a briga drutva o nihovom opstanku nije dovoljna. Zato to je potrebno da ih neko oseajno prihvati. A to prvenstveno da ih prihvati u sebi i ne dozvoliti da prebacuju detetu da ono nema roditelje i da ga on izdrzava sto mora. Najbolje je da se ova deca smeste u porodicu kod svojih roaka koji e ih prihvatiti. To je bolje nego, stari baba i deda. Oni e im pruiti toplinu i porodinu atmosferu ali njihov vaspitni uticaj je loiji. Dede ce ih malo ili ni malo slusati i baba i deda nece imati snage da mu se suprotstave. Pored ovoga ima i sluaja gde je
6

. Bosiljka,Savremena porodica i njena vaspitna uloga,Beograd, Institut za pedagoska istrazivanja,1985.,99str.

Dr Marko Mladenovic,Uvod u sociologiju porodice,Rad,Beograd,1969.,339str.

neophodno da se deca smeste u dom. Takva sredina je bezlina, jer su vaspitai hladni, profesionalni i deca se ne vezuju za njih. Postoje izuzeci ali ipak to nije dovoljno jer i ti vaspitaci kuci mozda imaju porodicu i tesko da ce deca mocu da se emotivno puno vezu za njih. esto su takva deca oseajno oteena. Zato je potrebna porodina sredina za njihov pravilan psihiki rast.

4. Beli razvod:
,,Kod belog razvoda formalno postoji brana zajednica sa oba roditelja, iji su medjusobni odnosi odnosi naoko korektni i bez vecih razmirica ali izmedju kojih vlada osecajna ravnodusnost ili osecajna hladnoca.8 Ovakva porodica je u sklopu interesa, bilo ekonomskih ili zbog dece. Za roditelje je prihvatljivo to ali deca oseaju tu hladnou. Deca postaju hladna, agresivna, gruba. Mogu doiveti i poremeaje u psihoseksualnom razvoju, pa ak i postati sadisti ili mazohiste, mada sve zavisi od linosti. Stvarni razlozi neodluivanja na razvod, uprkos nemogunosti da se brak popravi, nemaju sa decom nikakve veze. Oni su obino vrlo banalne prirode. Tako se mnogi brani parovi ne mogu odrei stana koji su teko stekli, odnosno partneri su se suvie zamrzeli da bi bili sposobni da jedan drugome prepuste stan, ili se ne ele odreei odreenog ivotnog standarda koji im osigurava brak. Mukarci koji se busaju u prsa zbog toboe silne ljubavi prema deci, u veini sluajeva, zapravo ne ele izgubiti udobnost koju im prua brak, tj. injenicu da imaju kod kue nekoga ko se brine za njihov odreeni ivotni standard. Ili pak oba roditelja ne veruju da su sposobna izgraditi drugi, uspeniji brak. Sve to utice na dete, sta I ono samo moze reci vec da ih gleda I da se odupire ,,hladnom halasu

5. Novi brak:
Nekompletna porodica, nezavisno od uzroka koji su je izazvali, najee se vremenom kompletira naroito ako je preostali roditelj otac, jer njemu je tee da sam vaspitava decu. To je i prihvatljiva cinjenica jer je detetu potrebna majka koja ce mu pruziti toplinu. Novi brak u koji se ulazi sa decom iz ranijih brakova uvek predstavlja sloenu zajednicu i u poetku je to vie zakonska zajednica sa razliitim interesima i oseanjima supranika na jednoj i dece na drugoj strani. Novi brak oca ili majke deca ne prihvataju olako. Za neke je to ,,tabu tema za neke svejedan izbor.Ali ipak detetu je potrebno vreme kako bi prihvatilo drugog lana. Kako i za
8

Grandic R. Prilozi porodicnoj pedagogiji,2004,Novi Sad, 142 str.

koliko e se dete prilagoditi zavisi i od novog lana. Zato je najbolje da se dete pre braka upozna sa novim lanom i da dodje do zbliavanja sa njim, kako bi se lake prihvatili. Ako ne uspe tada nee ni kasnije. Tolerantni odnosi su izuzetni, zato treba biti realan. Za roditelja ne moze biti sree ako je dete nesreno, to spada u odbacivanje deteta to je krajne nehumano. Takvi roditelji koji mogu da zive sa pogledom na tuzno dete su bezosecani i ne zasluzuju ga. Pri prihvatanju novog lana bitan je i stav roditelja prema detetu. Odnos roditelja prema novom lanu treba da je prirodan, blizak ali ne sme biti nametljiv i istican naroito u detetovom prisustvu. Novi brak u kome postoji uzajamna ljubav, potovanje, poverenje i jednakost poeljna je zajednica i za dete. Ovo je lake ukoliko je dete mlae. Ovo zavisi i od drugog roditelja prema detetu i novom braku, a ako ne dete e stati na stranu svog prirodnog roditelja. Najvei nedostatak je oseajna indiferentnost izmedju novog lana i deteta a neretko i suparnitvo. U poetku mogu postojati skriveni sukobi ali vremenom mogu postojati u otvorene razmirice. Roditelj ne treba pokazivati previse emocija prema novom clanu ispred deteta, jer ce se tada dete osecati odbaceno. Prihvatanje deteta u novi brak je delikatan i teak psihiki proces za koji je potrebna emotivno zrela linost i ljubav. Novi problem u braku izaziva i novo radjanje dece. Zato je vano da se deca u novom braku podjednako prihvate. ,,Loe dece nema, ali ona mogu postati loa ako ih roditelji ne prihvate pravilno i ako prave propuste u njihovom vaspitanju. Narodna poslovica kae: ,,NIJE RODITELJ KOJI JE RODIO NEGO KOJI JE OUVAO.9

6. Vanbrana zajednica:
Vanbrana zajednica kod nas nije esta, ali nije retka naroito u nekim krugovima gde postaje moda i teznja zarad privlacenja paznje. Vanbrana zajednica moe biti tajna, to je formalno razlikuje od braka. Razlozi koji motiviu osobe da se odlue za vanbranu zajednicu razliiti su. Nekada su to idejna opredeljenja, nain da se istakne sopstvena linost, pravo na slobodu , zelja za razlicitost od drugih, cesto to moze biti i u inat roditeljima. Potomstvo stvoreno u vanbranoj zajednici, osim u izuzetnim uslovima, nesreno je. Kada dete sazna da je vanbrano i da njegovi roditelji ive u vanbranoj zajednici, pod uticajem predrasuda i stavova drutva osea se manje vrednim i ne moe da oprosti roditeljima to su ga doveli u takav poloaj. To ga udaljava od roditelja, smatra ih krivcima za svoje nedae. Tada dete moze
9

Grandic Radovan, Prilozi porodicnom vaspitanju, 2004, Novi Sad , 145 str.

,,naterati roditelje da se vencaju I da njihovu vezu ,,ojacaju papirom. Ako su roditelji pre toga ziveli u skladnoj zajednici brak na papiru ih nece poremetiti. Da li ce roditelji to ispuniti detetu ili ne zavisi od njihove licnosti I koliko su spremni da idu da bih ispunili detetu. Ovo se ne moze zanemariti. I zato kod opredeljivanja za vanbranu zajednicu, a naroito kad se eli potomstvo, mora se o ovome voditi rauna; nezavisno od toga to nase zakonodavstvo u svemu izjednaava branu i vanbranu decu i daje im ista prava, na alost, to nije sluaj i sa neposrednom okolinom, koja je jo uvek optereena predrasudama prema ovakvoj vrsti zajednice. Detetu treba da se stvore potrebni uslovi za pravila psihofiziki i seksualni razvoj. ee su povremene vanbrane zajednice u kojima se mahom ne planirano stvara potomstvo. ,,Vanbracna zajednica, kao sto je receno, nije zakonom zasticena. Zakon nista ne govori o njoj. On ne regulise odnose u njoj jer ih i ne smatra pravnim vec fakticnkim odnosima10

6.1. Posebni oblici vanbrane zajednice:

Kod izvesnog broja devojaka postoji elja da imaju potomstvo koje samo njima pripada. Ovo je u sutini eljeno potomstvo sa voljenim ovekom ili bar odabranim ali je u tim sluajevima naglaen egoizam majke. Zelja majke da ima samo ,,svoje dete i da ga ,,ne deli ni sa kim vodi gubljenju detetove licnosti pogotovo ako je devojcica. Tada i ona moze misliti kao i majka i kretati u zivot bez zelje za vezivanjem. Dete je prinudjeno da ivi u vanbranoj zajednici koja mu i uz velike napore majke i njenu bezgraninu ljubav ne prua uslove za pravilan psihiki razvoj. Pod uticajem drutva i predrasuda dete se osea manje vrednim i ne moe da oprosti roditeljima to su ga doveli u takav poloaj. To ga i udaljava od roditelja i to se ne moe zanemarit. Zato se o ovome mora voditi rauna.

7.Zeljeno dete:
Savremena shvatanja porodice mogla bi se oznaiti kao vid udruivanja u grupu koja ima sledee osnovne karakteristike: ljubav je osnovna snaga koja dri njene lanove u zajednici, kada nje nema dolazi do razdvajanja, u njoj su lanovi meusobno bioloki i psihiki povezani i zajedniki ivot omoguava zadovoljenje brojnih vrlo razliitih potreba njenih lanova. Jedno od ustavnih prava u naoj zemlji jeste da svaki ovek, koji je zdrav, sam odluuje o raanju dece.
10

Dr Marko Mladenovic,Uvod u sociologiju porodice,Rad,Beograd,1969.,326str.

Odluku o raanju deteta treba roditelji da donose svesno, slobodno i odgovorno, to podrazumeva da e od samog poetka moi da budu drutveno aktivni u podizanju svog podmlatka, to je u interesu, prvo oba roditelja, a zatim i itavog drutva. Planiranje porodice pretpostavlja da roditelji obezbeuju svom detetu neophodne uslove za fiziki i psihiki razvoj, otuda oni treba da odlue kada e i koliko dece imati, to ini osnovu da svako dete bude roeno kao eljeno. Da bi se dete rodilo eljeno, neophodno je da oba roditelja gledaju na zaee I raanje deteta vrlo odgovorno, tj. da su spremni da prihvate novoroeno dete i da mu svojim radom omogue sve to uslovljava njegov razvoj. Dete moe da bude eljeno i iz nezdravih razloga: svakom eljenom detetu nije automatski zagarantovan pozitivan i zdrav sklop roditeljskih stavova. Primeri za nezdrave i ponekad patoloke (ali po pravilu patogene) razloge zbog kojih moe da seeli dete jesu sledei: da bi se dobila novana naknada npr. socijalna pomo, ili nasledstvo; da bi se partner naterao da sklopi brak, da se ve uzdrmani brak spase ili uvrsti uz pomo deteta; da bi se zadovoljile jake potrebe za zavisnou jednog roditelja; takmienja sa roditeljem istog pola u smislu da se tom roditelju pokae da I njihovo sad ve odraslo dete jeste zaista odraslo i sposobno da i samo bude roditelj, sto sve spada u bolesno stanje licnosti roditelja. Tada je situacija teska za dete. Dete koje je zeljeno samo zraci srecom I vedrinom. Zeljeno dete ima ljubav a to je ono najbitnije u zivotu coveka.

8.Jedince u porodici:
,,Nekada je jedine u srpskoj porodici bilo retkost. Sada je to najei sluaj, naroito u gradskim porodicama. Nekada je to bila izuzetna vaspitna pojava i problem pa su pedagozi traili od roditelja izuzetnu osetljivost i tananost u vaspitnom radu I odnosima sa jedinetom. Danas je to redovno stanje u kome se najbolje snalaze roditelji sa dobrom optom kulturom I pedagokim taktom11. ,,Smanjivanje porodice jedan je od glavnih razloga relativne nestabilnosti iuznemirenosti savremenog oveka. Ovo dolazi otuda to je malobrojna porodicakrhka, te joj stalno preti opasnost unitenja. U njoj gubitak i jednog lana unosi oseanje nesigurnosti, veitog straha da e je nestati. Ba u takvoj porodici dolazi do poveanja porodine ljubavi i prekomerne brige to
11

i pedagokom

Grandic Radovan, Prilozi porodicnoj pedagogiji,2004,Novi Sad 148 str.

opet znai da je strah od gubitkalanova porodice utoliko vei. U ranijoj brojnoj porodici, koja je bila tako rei veita,ovog straha i nesigurnosti nije bilo, a porodina ljubav je bila razvijena u onoj merikoja je odgovarala potrebama zdravog oveka12 Zasto je ponaanje roditelja prema jedinetu problem? Zbog toga to roditelji, najee, u njemu vide izuzetno bie i to se prema njemu odnose preterano zatitniki, to mu u svemu popustaju i ugaaju. To je dete preterano maeno i paeno. Nad njim se stalno bdi, sve je njemu podreeno tako da ono postaje zapovednik u kui i polako stie naviku da se zapovedniki ponaa i u drugim situacijama, kad se nae u grupi svojih vrnjaka. Jedince kao jedince moze biti I suprotno od ovoga recenog, ono moze tugovati za drustvom sa kojim ce podeliti igracke, tajne ili nestasluke.

9.Blizanci u porodici:
Blizanci, deca istog oca i majke, zaeta su gotovo istovremeno, a roena neposredno jedno za drugim. Ako je re o jednojajanim blizancima, oni su obavezno istog pola, a fizika i druga slinost meu njima je veoma velika. Meu dvojajanim blizancima razlike su znatne. Vaspitanje blizanaca zahteva znatno drugaiji pristup nego vaspitanje dece roene posle jednoplodne trudnoe. Zasto? Zato sto su to dve male knjige u kojima se treba ispisati pravilno vaspitanje I osecar pravednosti, ravnopravnosti I postovanja. Blizanci mogu da budu fizicki slabiji od drugih vrsnjaka ali to ne utice na njihovu intelektalnu sposobnost. Naroito je slabiji drugoroeni blizanac, a ako je re o trojkama ili etvorkama, svako sledee dete ima manju teinu. To zahteva i posebnu negu, naroito u prvim nedeljama. Potrebna je paznja svakom od njih I ne sme se favorizovati jedno dete od njih. esto je neophodno da blizanci provedu izvesno vreme u inkubatoru, znai pod posebnim uslovima. Tada se oni vezuju I psihicki I fizicki, a njihova veza pocinje u stomaku I traje do kraja zivota. Roditelji najee znaju da su blizanci predodreeni da budu vrsto povezani, jer su i u majinoj utrobi bili zajedno. To zajednitvo se nastavlja i posle roenja. Oni u poetku dele isti kreveti, voze se u zajednikim blizanakim kolicima, hrane se isto. Blizanac nikad nije usamljen i zato je tu proces socijalizacije bri, laki iuspeniji.

12

Radomir Luki: Osnovi sociologije, Nauna knjiga, Beograd, 1978, str.255.)

10

On nije sebian jer sve deli sa bratom, sestrom. Oni se meusobno vrlo dobro razumeju, bolje reeno, jedan drugog oseaju. Pla jednoga izaziva pla drugoga, gugutanje i smeh isto tako. I pre nego sto ponu govoriti (obino poinju kasnije od druge dece), oni meusobno komuniciraju. Stepen njihovog meusobnog poistoveivanja je toliki da se poinju meati njihova ,,Ja. Roditelji cesto ih spajaju u jedno I tako im usadjuju da su oni ustvari jedno ali NISU. Svako od njih je individua za sebe, svako od njih ima posebne potrebe, zelje, I mogucnosti. Isto tako ako je slicnost velika da ih I roditelj mesa, tada im bas treba pokazati koliko nisu isti a koliko su povezani.

10.Usvajanje deteta
Institucija usvajanja deteta poznata je od davnina u mnogim zemljama. Usvojenje ima za cilj da se maloletna lica, koja nisu pod roditeljskim staranjem ili okojima roditelji nisu mogli da se staraju, na ovaj nain zbrinu i da im se prui zatita i podrka. U tom smislu, ustanova usvojenja predstavlja jedan oblik socijalne zatite maloletnih lica. To moze biti veoma pozitivno za dete, pogotovo ako je ziveo u teskim porodicnim uslovima. U novije vreme, u visoko razvijenim zemljama, zbog smanjenog

nataliteta, sve je vei broj porodica (branih parova) koji ele da usvoje dete. Potranja je tolika da je nemogue udovoljiti svim zahtevima pa je to postao posao umeunarodnim okvirima. Bogati suprunici iz razvijenijih zemalja usvajaju decu izmanje razvijenih zemalja u kojima je natalitet vei. Brani par, najee bez dece, ili neki pojedinac, usvaja dete koje su napustili roditelji ili ne mogu da ga izdravaju, kome su umrli ili izginuli roditelji. Motiv usvojitelja je najee elja suprunika da imaju dete, pa poto, iz nekih razloga (nemogunosti raanja, na primer) nemaju svoje, oni usvajaju naputeno dete. Usvojitelji se, po odluci o usvajanju, javljaju odgovarajuoj ustanovi za naputenu decu i trude se da odaberu dete koje ce im najvise odgovarati. Pre tog usvajanja potrebnoj je ispune odgovarajuce uslove da bi ustanove bile sigurne da li salju dete u sigurne ruke. Postoji niz ispitivanja I podudarnosti koje se vrze zarad dobrobit deteta.

11

10.1 Privremeno staranje:

Zbog boljeg standarda, roditelji se otudjuju od dece I zato traze privremene porodice koje ce tu ulogu vaspitanja preuzeti. U nemogunosti da mu prue osnovne uslove za ivot irazvoj, dele svoju brigu i staranje o njemu sa licima koje smatraju najpogodnijim za to sa svojim roacima i prijateljima.Emigracija roditelja i njihov odlazak na rad u inostranstvo jeste socijalnastrategija sa ekonomskim ciljem i ovde je porodica potisnuta u drugi plan sve dok setaj cilj ne postigne. S aspekta deijeg razvoja ta je strategija neprikladna pa njegove reakcije i razvoj tokom vremena mogu negativno uticati na uspeno izvravanje porodinih funkcija. ,,Deiji senzibilitet je taktilan i ispunjen emotivnou koja se

moe stvarati jedino u dodiru s roditeljem. U emigrantskoj porodinoj situaciji relevantno bi bilo ispitivanje oblika interakcije, posebno tko sve, s kojom vrstom I koliinom kontakata saobraa s djetetom13 Osnovni zakon o starateljstvu predvia osnovne dunosti staraoca. Staralac jeduan da se stara o detetu kao i njegov pravi roditelj njegove obaveze nisu male I njegova odgovornost je znaajna. Staralac je duan da se stara o linosti maloletnika, o njegovoj imovini, o zastupanju maloletnika i o polaganju rauna organu starateljstvao svom poslovanju. Ovde cu posebnu panju posvetiti prvoj dunosti staraoca deteta, a to je staranje o linosti deteta (maloletnika). Privremeno staranje podrazumeva : Smestaj, Podizanje I negovanje, Vaspitanje I obrazovanje, Brigu o zdravlju, Izdrzavanje. Uopte reeno, staralac je duan da preduzima sve radnje i mere kako bi maloletnik dobio potrebne uslove za pravilan fiziki i intelektualni razvoj. U tom cilju, on je duan da vodi rauna o svim navedenim elementima potrebnim za normalan razvoj maloletnika. To nije bezazlen posao, ozbiljnost ove uloge ogleda se I zelja startelja da dete izraste u svestranu licnost sa pozitivnim osobinama.

10.2 Dete sa dve porodice:

13

Bosiljka orevi, Vaspitanje roditeljakao vaspitaa, Pedagogija, br.2, Beograd, 1981, str 235

12

Cesto roditelji posle razvoda, stupaju u nove veze ili brakove. To predstvlja problem ako I postoji dete iz prvoga braka. Ako su ostali takvi odnosi da je dete moglo da poseuje drugog roditelja I da boravi sa njim, ono je sa uzrastom sve ee u situaciji da bira gde e i koliko vremena boraviti. Ako dete uiva panju, brigu i ljubav u dvema porodicama, to je dobro, ali tu moe postojati teskoce. Sto je redje, jer roditelji cesto ostaju u losim odnosima I sve se svoji na formalni odnos samo zbog deteta a kao I sve ostalo I to dete oseca. Cesto oni mogu da kupuju njegovu ljubav ili da pricaju lazi o drugom roditelju. Nema pravilnog vaspitanja bez preduzimanja raznih podsticajnih mera, kako u smislu pohvale, tako i spreavanja. U trci za deijom ljubavlju, obino se izgubi mera ta se sve i kada detetu moe tolerisati i na kraju zbog udvostruene brige i ljubavi, dete lako moe da postane socijalni problem, za ta se uvek optuuje drugi roditelj. Boravei, s vremena na vreme, u dvema porodicama,dete moe sve manje bivati poeljno u jednoj od njih. Dete moze izgubiti veru u sebe I u ljubav roditelja. Pomo strunjaka je potrebna roditelju da bi u ovakvim sluajevima mogli svojim delovanjem da nadoknade detetu ono to gubi boravkom u porodici u kojoj je nepoeljno.

11. Zakljuak:
Uloga porodice u samom vaspitanju je od velikog znaaja za dete. Bitno je i kako su se roditelji postavili prema njemu jer e ono tako i reagovati. Priati sve ili ipak neto
13

preutati jedno je od bitnijih pitanja. Mada to nije preduslov, jer moe postojati kompletna porodica sa solidnom komunikacijom, ali detetova linost i stav mu ne dozvoljavaju da govori i deli sve sa roditeljima. Da li je potrebno da pria sve? Da li su i roditelji spremni da uju sve? ivot je udo, jer ak iako su roditelji preutali neke stvari svojim roditeljima, oni ele da to njihova deca kau njima. Stvarajui tako idealne uslove za rast i razvoj deteta, potrebno je da se stvori i idealna komunikacija izmedju lanova porodice jer bez nje ne moze postojati ni pravilno formirana porodica. U porodicama u kojima postoji poverenje i razumevanje deca su mnogo sigurnija u sebe i u svoje snage, odlunija i stabilnija. I obrnuto: ne razumevanje,roditelja dovodi dete najee na ulicu, u popravne domove, na pogrean put .Vaspitanje u porodici utie u velikoj meri na razvoj deteta. Njegov se uticaj temelji, pre svega, na dubokoj meusobnoj oseajnoj povezanosti lanova porodice koja deluje u vrlo dugom razdoblju i na mogunost stalnog individualnog pristupa detetu. Dakle, dete e postati linost u sloenom kontekstu kulture i drutvenog ivotakoji najpre upoznaje u svojoj porodici, kroz prozor svoga doma, gledajui na spoljni i jo uvek nepoznati svet oima svojih roditelja ili starije brae i sestara.

13. Literatura:

14

1. Grandi Radovan,Milutinovi Jovana i Kneevi-Flori Olivera, Seksualnost i odnosi meu polovima, Novi Sad , Savez pedagokih drutava Vojvodine, (2004), 2. Grandi, R. , Prilozi porodinoj pedagogiji, Novi Sad, Savez pedagokih drutava Vojvodine, (2006.), 3. Dr Marko Mladenovic, Uvod u sociologiju porodice, Rad, Beograd,(1969) 4. orevi Bosiljka, Savremena porodica i njena vaspitna uloga, Beograd, Institut za pedagoska istrazivanja, (1985) 5. orevi Bosiljka, Vaspitanje roditeljakao vaspitaa, Pedagogija,

br.2, Beograd, (1981) 6. Mejvis Klajn, Uspesan Roditelj, Beograd, (1994) 7. Radomir Luki , Osnovi sociologije, Nauna knjiga, Beograd, (1978)

15