jesen u pekingu

roman

NASLOV IZVORNIKA

L'AUTOMNE A PEKIN
S FRANCUSKOGA PREVELA DRAGOSLAVA RISIMOVI NOLIT BEOGRAD 1983

A
Osobe koje nisu prouile pitanje lako se mogu navesti na pogreku... (Lord Ragltt; Zabrana rodoskrvnua, Pajo, 1935 strana 145)

1
Bogoljub Duduk iao je nevoljko uskom uliicom koja je inila najduu preicu kojom se moglo dospeti do stanice autobusa 975. Svaki dan je morao da potroi tri i po karte poto je silazio jo u toku vonje pre svoje stanice, te opipa dep na prsluku da bi video ima li ih jo. Ima. Spazi jednu pticu, nagnutu nad gomilom ubreta, kako kljuca po trima praznim konzervama i kako uspeva da odsvira poetak Burlaka sa Volge; i on zastade, ali ptica odsvira pogreno jedan, ton i odlete besna, gunajui stisnutog kljuna prostake rei na ptijem. Bogoljub Duduk nastavi put pevajui nastavak; ali i on pogreno otpeva jedan ton i stade da psuje. Bilo je sunano, ne naroito, ali ba ispred njega, i dno uliice se blago presijavalo, budui da je kaldrma bila masna; nije mogao da ga sagleda, jer je uliica zaokretala dva puta, desno, pa levo. ene sa tekim mlohavim eljama pojavljivale su se na pragovima, u kunim haljinama, razdrljenim na velikoj nestaici vrline, izruujui svaka svoje smee preda se; zatim sve zajedno stadoe da angrljaju po dancima kanti za ubre, to je liilo na bat doboa, i Bogoljub, po obiaju, krenu ukorak s njim. On je zbog toga najradije prolazio tom uliicom. Podsealo ga je to na njegovo vojnikovanje sa Amerikaninama, kad su se naduvavali od ire sa konjakom, nalivajui se iz aluminijumskih manjerki nalik na one ptije, samo malo vee. ubre je padalo podiui oblake praine; voleo je to jer je sunce od toga bivalo vidljivo. Sudei po senci od crvenog fenjera sa velike zgrade broj

Page 1 / 117

est, gde su iveli prerueni policajci (bila je to zaista policijska stanica; a da bi odvratila sumnju, susedna javna kua nosila je plavi fenjer), osam sati i dvadeset i devet minuta, otprilike, bilo mu je ve nadomak. Preostao mu je minut da stigne do stanice; to je predstavljalo tano ezdeset koraka od jedne sekunde, ali Bogoljub je pravio pet svake etiri sekunde i raun teak kao kamen raspade mu se u glavi; kasnije je, naravno, bio izbaen sa njegovom mokraom, zvekeui o porcelan. Ali mnogo docnije. Pred stanicom 975-ice bilo je pet osoba i sve uoe u prvu 975-icu koja je naila, ali kondukter Duduku ne dade da ue. Iako mu ovaj prui pare hartije koje je na prvi pogled dokazivalo da je on stvarno esti, autobus je raspolagao samo sa pet mesta, i pokaza mu to prdnuvi etiri puta ne bi li krenuo. Ode polako a zadnji deo mu se vukao po zemlji palei snopove varnica sa okruglastih grba kaldrme; neki kondukteri su tu kaili kremenje, kako bi lepe izgledalo (bili su to uvek kondukteri onog autobusa koji je dolazio iza). Druga 975-ica stade Bogoljubu ispred nosa. Bila je pretrpana i otro je dahtala. Iz nje su izali jedna debela ena i jedna motika za kolae koju je nosio neki polumrtav gospodii. Bogoljub Duduk se obesi o uspravnu ipku i prui svoju kartu, ali ga kondukter udari po prstima kljetima za buenje karata. Otkaite se! ree mu. Ali sile su tri osobe! usprotivi se Bogoljub. Bile su prekobrojne, ree slubenik poverljivim glasom i namignu jednim okom odvratno iskrivivi lice. Nije istina! usprotivi se Bogoljub. Jeste, ree slubenik i skoi vrlo visoko da bi dokaio kanap, za koji se zadra kako bi uspostavio polupreanje stanje i Bogoljubu pokazao svoju zadnjicu. Voza krenu poto je osetio potezanje ruiaste uzice privezane mu za uvo. Bogoljub pogleda na sat i viknu Bu! da bi se kazaljka vratila, ali samo sekundara poe da ide naopako; ostale nastavie u istom smeru, a to nije nita menjalo. Stajao je nasred ulice i gledao kako nestaje 975-ica, kad naie trea i njen prednji branik dokai ga pravo po dupetu. On pade, a voza nastavi da vozi tano jo toliko da bi se zaustavio ba iznad njega, i otvori slavinu za toplu vodu koja Bogoljubu stade da zaliva vrat. Za to vreme popee se dve osobe koje su imale naredne brojeve, a kad se on pridigao, 975-ica je iala ispred njega. Vrat mu je bio sav crven i oseao je silan bes; sigurno e zakasniti. Za to vreme stigle su etiri druge osobe koje uzee brojeve pritiui ruku. Peta, jedan debeli mladi, dobi pride mali trc mirisa koji je kompanija, kao nagradu, poklanjala svakoj stotoj osobi; on strugnu napred urlajui, jer je to bio skoro ist alkohol, a kad je u oku, to mnogo boli. Jedna 975-ica, koja je prolazila u suprotnom smeru, usluno ga pregazi da bi mu prekratila muke, pa se videlo da je maloas jeo jagode. Naie etvrta sa nekoliko slobodnih mesta.i neka ena, koja je tu ekala mnogo manje od Bogoljuba, prui svoj broj. Kondukter prozva glasno. Milion pet stotina est hiljada devetsto tri! Ja imam devetsto!... Dobro, ree kondukter, a jedan i dva? Ja imam etiri, ree neki gospodin. Mi imamo pet i est, rekoe druge dve osobe. Bogoljub se ve bio popeo, ali ga kondukter dograbi za okovratnik. Pokupili ste je sa zemlje, a? Silazite! Videli smo! zakretae ostali. Bio je pod autobusom Kondukter se isprsi i strmeknu Bogoljuba sa platforme, probadajui mu levo rame prezrivim pogledom. Bogoljub stade da skae u mestu od bola. etiri osobe se popee i autobus ode poginjui se, jer ga je pomalo bilo stid. Peti je proao pun i svi putnici se isplazie Bogoljubu i ostalima koji su tu ekali. ak je i kondukter pljunuo prema njemu, ali nedovoljna poetna brzina nije pogodovala ispljuvku koji ne stie da padne na zemlju. Bogoljub pokua da ga smlavi u letu jednom zvrkom i promai ga. Znojio se zato to ga je sve to, zaista, dovelo u stanje strahovitog besa, a kad je izgubio esti, pa sedmi autobus, odlui da pode peice. Pokuae da se popne na sledeoj stanici, gde obino silazi vie sveta.

Page 2 / 117

Poe, namerno idui iskoeno da bi se lepo videlo kako je besan. Trebalo je da pree otprilike etiri stotine metara a za to vreme druge 975-ice prestizale su ga skoro prazne. Kad je najzad stigao do zelene radnje, deset metara od stanice, iz jednih vratnica ispadoe ba pred njega sedam mladih popova i dvanaestoro kolske dece koja su nosila ratne ripide i raznobojne trake. Poreae se oko stanice i popovi postavie dva bacaa hostije kao topovsku bateriju da bi prolaznike prola volja da ekaju 975-icu. Bogoljub Duduk je nastojao da se priseti lozinke, ali su silne godine protekle od veronauke i on ne mogade da pronae re. Pokua da se priblii idui natrake, i dobi u leda smotanu hostiju,baenu takvom silinom da mu se presee dah i on se zakalja. Popovi su se smejali i uurbavali oko bacaa hostija koji su neprestano bljuvali tanad. Prole su dve 975-ice i klinci zauzee skoro sva slobodna mesta; u drugom ih je bilo jo, ali jedan pop osta na platformi i sprei ga da se popne; a kad se okrenuo da ponovo uzme broj, ve je ekalo est osoba, i on se obeshrabri. Onda potra to je bre mogao da stigne do sledee stanice. Daleko napred video je zadnji kraj 975-ice i snopove varnica i baci se na zemlju, jer je pop uperio baca hostija u njegovom pravcu. u kako hostija prelete iznad njega utei kao zapaljena svila i otkotrlja se u potok. Bogoljub ustade, sav isprljan. Skoro je oklevao da ode u kancelariju u tako prljavom stanju, ali ta e rei sat za otkucavanje? Boleo ga je desni krojaki mii i pokua da zabode iglu u obraz kako bi bol proao; uenje akupunkture u delima iji je autor dr Stojko Samrtnikov bilo je jedna od njegovih razonoda; na nesreu, nije dobro nianio i izlei se od nefritisa lista na nozi, koji jo nije dobio, a i to ga je zadralo. Kad je stigao na narednu stanicu bilo je jo mnogo ljudi i oni su sainjavali neprijateljski zid oko sandueta za brojeve. Bogoljub Duduk osta na pristojnom rastojanju i iskoristi taj trenutak predaha da pokua da razmisli natenane: S jedne strane, ako opet nastavi da ide do sledee stanice, nee vie vredeti da ide autobusom, jer e biti toliko u zakanjenju da... S druge strane, ako se vrati, ponovo e naii na popove. S tree strane, hteo je da ide autobusom. Isceri se vrlo glasno, jer je, kako nita ne bi zbrzio, namerno propustio da razmisli logino te nastavi put prema sledeoj stanici. Iao je jo iskoenije no ranije i bilo je jasno da mu je bes samo porastao. 975-ica mu frknu na uvo u trenutku kad je skoro stigao do stuba gde niko nije ekao i on podie ruku, ali prekasno; voza ga uopte nije video i proe pored metalnog znaka radosno pritiui pedalicu za gas. Ol Jebi ga! ree Bogoljub Duduk. Tako je, potvrdi neki gospodin koji je dolazio za njim, Mislite da to ne rade namerno! nastavi ozlojeeno Bogoljub. Ah! Ah! ree ovek, Zar bi to radili namerno? Ubeen sam! ree Bogoljub. Iz sveg srca? upita gospodin. I due i svesti. I vi biste se u to zakleli? Kugo prokleta! Sigurno! ree Bogoljub. Masko magarea! Dabome da bih se zakleo. A sad u materinu! De, zakunite se, da vidim. Zaklinjem se! ree Bogoljub i pijunu u gospodinovu ruku koju je ovaj ba prinosio njegovim usnama. Svinjo! ree gospodin. Panjkali ste vozaa 975-ice. Napisau vam kaznu za prekraj. A, tako? ree Bogoljub. Bes ga je proao kao rukom odnesen. Ja sam pod zakletvom, ree ovek i spusti obod kaketa koji je dotad bio uzdignut. Bio je to inspektor 975-ice. Bogoljub hitro pogleda desno, pa levo, i uvi poznati um, polete da uskoi u novu 975-icu koja je milela pored njega. Upade tako da provali zadnju platformu i zari se vie decimetara u kolovoz. Imao je samo toliko vremena koliko da sagne glavu; zadnji deo

Page 3 / 117

autobusa prelete preko njega u deliu sekunde. Inspektor ga iupa iz rupe i naplati mu kaznu, a za to vreme on izgubi jo dvoja kola; kad to vide, on jurnu napred da stigne na stanicu iza; ovo izgleda nenormalno, ali je tako. Stie do nje bez tekoa, ali vide da mu je kancelarija samo na trista metara odande; da se popne u autobus radi toga... On onda pree ulicu i vrati se plonikom istim putem u suprotnom smeru, da bi se popeo u autobus na nekom mestu gde bi to vredelo.

2
Stigao je prilino brzo do mesta odakle je svako jutro polazio i odlui da produi dalje poto nije dobro poznavao taj deo puta. inilo mu se da umean posmatra ima ta da zapazi u tom delu grada. Nije gubio iz vida svoj neposredan cilj, da koristi autobus, ali je hteo da upotrebi u svoju korist i neprijatne neprilike ija je rtva bio od poetka dana. Staza 975-ice protezala se velikim delom ulice i vie no zanimljive stvari izlagale su se jedna za drugom Bogoljubovom pogledu. Ali bes mu se uopte nije stiavao. Brojao je drvee, redovno greei, kako bi snizio svoj krvni pritisak, za koji je oseao da je blizu kritine take, i lupkao je po levoj butini vojne koranice koje su bile u modi da bi dao ritam hodu. On spazi jedan veliki trg okruen zgradama iz srednjeg veka, koje su otada ostarile; to je bila poetna stanica 975-ice. Oseti da se razveselio i lakoom satnog klatna skoi na stepenik rampe za ukrcavanje; jedan slubenik presee konopac koji je jo zadravao kola; Bogoljub oseti kako ova kretoe. Okrenuvi se, vide kako slubenika posred lica udari kraj konopca i jedan dronjak od njegovog nosa odlete u oblaku latica od ugarca. Motor je pravilno preo, jer su mu upravo dali pun tanjir kostiju od somia; sedei u desnom zadnjem uglu, Bogoljub je uivao to su kola samo njegova. Kondukter je na platformi nesvesno okretao svoju spravu za petljanje sa kartama, koju je prikljuio na muziku kutiju iznutra i jednolina pesma uljuljkivala je Bogoljuba. Sluao je kako asija strue kad bi zadnji deo zakainjao kaldrmu, i pucketanje varnica pratilo je tihu, jednolinu muziku. Radnje su se nizale prelivajui se blistavim bojama; dopadalo mu se da nazre svoj odraz u velikom staklu izloga, ali pocrvene kad vide da se taj koristi svojim zgodnim poloajem da krade stvari koje su bile u izlozima, i okrete se na drugu stranu. Nije se udio to voza nikako ne zaustavlja vozilo: u taj jutarnji as niko vie ne odlazi u kancelariju. Kondukter zaspa i skliznu na platformu, gde u snu potrai pogodniji poloaj. Bogoljub oseti kako ga osvaja neka vrsta smelog dremea koji se u njega uvlaio kao unitavajui otrov. Povue noge ispruene napred i stavi ih na klupu preko puta. Drvee je sijalo na suncu kao i radnje; njihovo svee lie trlo se o krov autobusa i pravilo isti um kao morsko bilje o ljusku nekog brodia. Drmusanje autobusa uljuljkivalo je Bogoljuba; taj se jo nije zaustavljao; primeti da je preao svoju kancelariju ba u trenutku kad je gubio svest i ta poslednja injenica jedva da ga uznemiri. Kad se Bogoljub probudio, jo uvek su se vozili. Napolju je bilo mnogo manje svetlo i on pogleda na put. Po dva kanala sa mutnom vodom, koja su ila du njega, prepoznade da je to Nacionalni put za ukrcavanje i neko vreme je posmatrao taj prizor. Pitao se da li e broj karata koje su mu ostale dostati da mu omogui da plati vonju. Okrete glavu i pogleda konduktera. Uznemiren nekim burnim erotskim snom,ovek se koprcao u svim pravcima i na kraju se savio kao spirala oko tankog niklenog stuba koji je podupirao krov. Meutim, nije prekidao san. Bogoljub pomisli kako kondukterov ivot mora da je zamoran i ustade da protegne noge. Pretpostavi da se autobus u putu uopte nije zaustavljao poto nije video nijednog drugog putnika. Imao je mesta koliko mu drago da baza do mile volje. Ode odostrag napred, zatim se vrati, i um koji je napravio silazei sa stepenika probudi konduktera; ovaj brzo klee i besno okrete ruku svoje sprave, nianei i inei pam pam pam ustima. Bogoljub ga potapa po ramenu a kondukter ga izmitraljira izbliza, pa onda napravi znak puj pike ne vai; sreom, bila je to igra. ovek protrlja oi i ustade.

Page 4 / 117

Kud idemo? upita Bogoljub. Kondukter, koji se zvao Deni, napravi pokret da ne zna. Ne moe se znati, odgovori on. Voza je broj 21239 i lud je. Pa? ree Bogoljub. Pa, sa njim se nikad ne zna kako e se to zavriti. Obino niko ne ulazi u ta kola. Stvarno, kako ste vi uli? Kao i svi, ree Bogoljub. Znam, objasni kondukter. Jutros mi se malo prispavalo. Niste me videli? ree Bogoljub. Muka je sa ovim vozaem, nastavi kondukter, ne moe mu nita rei, ne razume. Povrh toga, to jest jest, on je blesav. ao mi ga je, ree Bogoljub. To je strano. Sigurno, ree kondukter. Eto oveka koji bi mogao da peca, a ta on radi?... Vozi autobus, zakljui Bogoljub. Eto! ree kondukter. Ni vi niste glupi. Od ega je poludeo? Ne znam. Meni uvek zapadnu ludi vozai. Zar vam to nije udno? Do vraga, ne! To je zbog Kompanije, ree kondukter. Uostalom, svi su oni u Kompaniji ludi. Vi se dobro drite, ree Bogoljub. O, ja, objasni kondukter, to nije isto. Razumete, ja nisam lud. I tako se grohotom nasmeja da izgubi dah. Bogoljub se pomalo uznemiri kad ga vide kako se valja po podu, postaje ljubiast, potpuno beo i kako se koi, ali se brzo umiri videvi da je to pretvaranje: ova je namigivao vrljavim okom, to je veoma lepo izgledalo. Posle nekoliko minuta kondukter ustade. Ja sam spadalo, ree. Ne udi me, odgovori Bogoljub. Ima i tunih, ali ja nisam od tih. Kako bih inae i ostao sa tipom kao to je ovaj vozai Koji je ovo put? Kondukter ga pogleda sumnjiavo. Prepoznali ste ga, zar ne? To je Nacionalni put za ukrcavanje. On se njime uputi svaki trei put. Gde stiemo? To ti je, ree kondukter, ja priam, ljubazan sam, pravim se budala, a onda me vi kupite. Ali ja vas uopte ne kupujem, ree Bogoljub. Prvo, ree kondukter, da niste prepoznali put, vi biste me odmah pitali gde smo. Ipso facto. Bogoljub ne ree nita i kondukter nastavi. Drugo, poto ste ga prepoznali, vi vrlo dobro znate kud on vodi... i tree, vi nemate kartu. On stade da se smeje sa vidljivom revnou. Bogoljubu je bilo neprijatno. Zaista, nije imao kartu. Vi ih prodajete, ree. Oprostite, ree kondukter. Prodajem ih, ali za uobiajenu stazu. Priekajte malo. Pa ta onda da radim? ree Bogoljub. O, nita. Ali potrebna mi je karta. Platiete mi je kasnije, ree kondukter. Moda e nas on smandrljati u kanal, a? Zato je bolje da uvate svoj novac. Bogoljub nije navaljivao i potrudi se da promeni predmet razgovora. Imate li vi nekog pojma zato se ovaj put zove Nacionalni put za ukrcavanje? Oklevao je da izgovori ime puta i da se ponovo vrati na to, jer se plaio da se kondukter opet ne razljuti. Ovaj pogleda sebi u noge veoma tuno i ruke mu se opustie niz telo. On ih ostavi tako. Ne znate? navaljivao je Bogoljub.

Page 5 / 117

Bie vam nezgodno ako odgovorim, promrmlja kondukter. Ma ne, ree Bogoljub ohrabrujui ga. Pa dobro! Uopte nemam pojma. Ni pojma o pojmu. Zato to niko ne moe da kae postoji li neka mogunost za ukrcavanje kada se poe ovim putem. Kuda on prolazi? Gledajte ree kondukter. Bogoljub vide da nailazi veliki stub sa natpisom od emajliranog pleha. Bela slova itljivo su iscrtavala ime Egzopotamija, sa strelicom i brojem dui. Idemo tamo? ree. Znai, tamo se moe stii kopnenim putem? Naravno, ree kondukter, dovoljno je da ovek prelomi u sebi i da nema prpu. Zato? Zato to ga uasno ispsuju kad se vrati. Da ne plaate vi benzin, a? Po vama, ree Bogoljub, kojom brzinom idemo? O, ree kondukter, biemo tamo sutra ujutru.

3
Oko otprilike pet sati izjutra Bogoljubu Duduku pade na pamet da se probudi i to mu se isplatilo; to mu je omoguilo da utvrdi kako je strano nezgodno smeten i da ga lea uasno bole. Oseao je da su mu usta lepljiva, kao kad se ne operu zubi. Ustade, naini nekoliko pokreta da povrati udove na svoja mesta i pristupi intimnoj toaleti trudei se da ne padne kondukteru u vidno polje. Leei izmeu dve klupe, ovaj je sanjario okreui svoju muziku kutiju. Bilo je potpuno svanulo. Rebraste gume pevale su po kaldrmi kao nirnberke zvune igre po aparatima za beinu telegrafiju. Motor je ujednaeno preo, siguran da e dobiti svoj tanjir ribe kad bude trebalo. Bogoljub se dade u uvebavanje skokova udalj, zabave radi, i poslednji zalet ga prizemlji pravo na kondukterov stomak; odskoi tako jako da glavom ulubi kolsku tavanicu; pade meko, uzjahavi naslon za ruke na klupi; ovaj poslednji pokret primora ga da nogu do klupe podigne vrlo visoko, dok je ona druga mogla da se oprui u prolazu izmeu klupa. Ba u tom trenutku napolju spazi nov natpis: Egzopotamija, dve dui, pa se sjuri na zvonce i pritisnu ga jednom, ali dugo; autobus uspori i stade na ivicu puta. Kondukter se uspravio i nehajno je stajao na mestu odreenom za konduktera, pozadi levo, blizu uzice, ali usled bola u stomaku izgubio je neto od svog dostojanstva. Bogoljub protra ilo kroz prolaz izmeu klupa i lako iskoi iz autobusa. Nae se nosem uz nos sa vozaem; ovaj je upravo napustio svoje sedite i prilazio da vidi ta se dogaa. Oslovi Bogoljuba. Najzad se neko odluio da zazvoni ! Nije ba prerano Da, ree Bogoljub. To je dobro pare puta. Pa, ta, bogamu! ree voza. Kad god imam 975-icu niko se ne odluuje da zazvoni i obino se vratim a da nijednom ne stanem. Lii li vam to na posao? Kondukter namignu iza vozaevih lea i kucnu se po elu da pokae Bogoljubu kako je svako raspravljanje uzaludno. Moda putnici zaboravljaju, ree Bogoljub, poto je onaj ekao nekakav odgovor. Voza se podrugljivo nasmeja. Lepo vidite da nije tako, poto ste vi zvonili. Muka iva... On se nae prema Bogoljubu. Kondukter shvati da je suvian i udalji se ne pravei pitanje. ...je ovaj kondukter, objasni voza. A! ree Bogoljub. On ne voli putnike. Stoga udesi da poemo bez putnika i nikad ne zvoni. Ja to dobro znam. Istina je, ree Bogoljub. On je lud, razumete, ree voza. Tako je... promrmlja Bogoljub. inio mi se udnim. Svi su oni ludi u Kompaniji.

Page 6 / 117

Ja sam iznad njih, ree voza. U zemlji stepaca oravi su kraljevi. Imate li no? Imam perorez. Pozajmite mi ga. Bogoljub mu ga prui a ovaj otvori veliko seivo i snano ga zari sebi u oko. Pa zavrte. Bolelo ga je mnogo i derao se veoma glasno. Bogoljuba spopade strah i on pobee, laktova priljubljenih uz grudni ko, podiui kolena to je vie mogao: to nije bio trenutak za zanemarivanje fiskulture. Proe pored nekoliko bunia scrub spinifexa, okrete se i pogleda. Voza je zatvarao perorez i stavljao ga u dep. Sa Bogoljubovog mesta videlo se da krv vie ne tee. Operisao je vrlo isto i ve je nosio crni povez preko oka. Kondukter je u autobusu etkao dugo du itave duine prolaza izmeu klupa i Bogoljub ga vide kroz prozore kako gleda u sat. Voza se ponovo namesti u svoje sedite. Kondukter saeka nekoliko trenutaka, pogleda jo jednom na sat i povue uzicu vie puta uzastopce; njegov kolega shvati da su popunjeni i teka kola ponovo krenue uz sve glasniju buku; Bogoljub vide varnice i buka se smanji, utia, nestade; u istom trenutku izgubio je autobus iz vida i stigao je u Egzopotamiju ne potroivi ni jednu jedinu kartu. Ponovo se zaputi. Nije hteo da se zadrava, jer bi se kondukter moda mogao predomisliti, a on je eleo da sauva svoj novac.

B
Jedan andarmerijski kapetan uvlai se u sobu bled kao smrt (bojao se da ga ne pogodi neki metak). (Moris Laport: Istorija Obrane, Pajo, 1935, str.105)

1
Bono, sleva, Klod Leon je uo zvuk jutarnje trube i probudi se kako bi sluao paljivije. Uinivi to, on nehotice ponovo zaspa i opet nenamerno otvori oi pet minuta kasnije. Pogleda na fosforescentni brojanik budilnika, ustanovi da je vreme i odbaci ebe. Ono mu se odmah umiljato uspe uz noge i ovi oko njega. Bilo je mrano, jo se nije ocrtavao svetli trougao prozora. Klod pomilova ebe koje presta da se mekolji i pristade da ga pusti da ustane. On, dakle, sede na ivicu kreveta, prui levu ruku da upali lampu nad uzglavljem i jo jednom ustanovi da mu je ona s desne strane, isprui desnu ruku i, kao i svako jutro, udari se o drveni okvir kreveta. Na kraju krajeva u ga pretesterisati, promrmlja kroza zube. Oni se iznenada rastavie i glas mu odjednom odjeknu po sobi. Uh bre! pomisli on. Probudiu celu kuu. Ali, kad naulji uvo, u ravnomeran ritam lakog i sigurnog disanja podova i zidova i razvedri se. Poinjale su da se naziru sive linije dana oko zavesa... Napolju je vladala bleda svetlost zimskog jutra. Klod Leon uzdahnu a noge mu potraie papue u podnoju kreveta. On s naporom ustade. San se sa aljenjem izvlaio iz svih njegovih rairenih pora, isputajui veoma tihi zvuk, kao mi u snu. Doe do vrata i, pre no to okrenu prekida, okrete se prema ormanu. Sino je naglo ugasio, upravo dok je vodio jedno kreveljenje pred ogledalom, pa je hteo da ga ponovo vidi pre no to ode u kancelariju. Jednim potezom upali. Njegovo jueranje lice bilo je jo tu. Kad ga ugleda, on se glasno nasmeja, zatim se ono rasu u svetlosti, a ogledalo

Page 7 / 117

odrazi jutranjeg Leona koji mu okrete lea da ode na brijanje. urio je da stigne u kancelariju pre efa.

2
Sreom, stanovao je sasvim blizu Kompanije. Sreom, samo zimi. Leti je to bilo preblizu. Imao je tano tri stotine metara da pree avenijom aka Lemarana, poreznika od 1857. do 1870. godine, junaka koji je sam samcit branio barikadu od Prusa. Oni su ga na kraju krajeva savladali jer su stigli sa druge strane; jadnik, pritenjen uz svoju previsoku barikadu, prkosei napadaima ispalio je sebi u usta dva metka iz ostrague a trzaj mu je pride otkinuo i desnu ruku. Klod Leon se strano zanimao za sitne istorijske dogaaje i u fioci svog pisaeg stola skrivao je celokupna dela doktora Kabanesa, povezana u crno platno u obliku raunskih knjiga. Mraz je izazivao zveket crvenih ledenica po ivicama plonika a ene su stiskale noge pod svoje kratke porhetske suknje. Klod ree u prolazu Dobar dan vrataru i plaljivo prie liftu marke Rii-Tajnozlorabitelj ispred ije reetke su ve ekale tri daktilografkinje i jedan raunovoa koje pozdravi uzdranim sveobuhvatnim pokretom.

3
Dobar dan, Leone, ree mu ef otvarajui vrata. Klod se tre i napravi veliku krmau. Dobar dan, gospodine Saknusem, promuca on. Nespretnjakoviu, izgrdi ovaj. Uvek krmaite!... Izvinite, gospodine Saknusem, ree Klod... ali... Izbriite to!... ree Saknusem. Klod se nae nad krmau i stade da je marljivo lie. Mastilo je bilo ueglo i mirisalo je na foku. Saknusem je izgledao lepo raspoloen. Pa, ree on, jeste li videli novine? Konformisti nam spremaju lepe dane, a? Hm... da... gospodine, promrmlja Klod. Ti gadovi, ree ef. Ah... vreme je da se pripazi na njih... A svi su oni naoruani, znate. A... ree Klod. To smo lepo videli u vreme Pobedenatakice, ree Saknusem. Odvlaili su pune kamione oruja. A, naravno, poteni ljudi, kao vi i ja, nemaju oruja. Sigurno... ree Klod. Vi ga nemate? Ne, gospodine Saknusem, ree Klod. Da li biste mogli da mi nabavite jedan revolver? upita Saknusem s neba pa u rebra. Pa... ree Klod, moda preko devera moje stanodavke... Ne znam...hm... Odlino, ree njegov ef. Da raunam na vas, a? I da ne bude mnogo skup. I metke, a? Ti konformistiki gadovi... Treba da budemo na oprezu, a? Svakako, ree Klod. Hvala, Leone. Raunam na vas. Kad mi ga moete doneti? Treba da pitam, ree Klod. Razume se... Ne urite se... Ako hoete da poete malo ranije... O, ne... ree Klod. Nema potrebe. Dobro, ree Saknusem. A pripazite malo i na krmae, a? Brinite se o svom poslu, do avola, ne plaamo vas valjda da nita ne radite... Paziu, gospodine Saknusem, obea Klod. I budite tani, zakljui njegov ef. Jue ste zakasnili est minuta.

Page 8 / 117

Ali ipak sam bio devet minuta ranije... ree Klod. Da, ree Saknusem, ali vi obino stiete etvrt sata ranije. Potrudite se, bogamu. On izae iz sobe i zatvori vrata za sobom. Veoma uzbuen, Klod ponovo uze pero. Kako su mu ruke drhtale,napravi jo jednu krmau. Bila je ogromna. Imala je oblik iscerenog lica i gmizavi ukus nafte.

4
Zavravao je veeru. Sir od koga je ostalo samo jedno veliko pare vukao se lenjo po tanjiru slezove boje sa rupama te iste boje. Za kraj nasu au rastvora litijumskih soli sa karamelom i saslua kako mu silazi niz jednjak. Mehurii koji su se peli uz struju odzvanjali su metalnim zvukom rasprskavajui mu se u grkljanu. Ustade da se javi na zvono koje je neko pritisnuo na vratima. Uao je upravo stanodavkin dever. Dobar dan, gospodine, ree taj ovek, iji su uglaen smeak i ria dlaka odavali kartaginsko poreklo. Dobar dan, gospodine, odgovori Klod. Donosim vam onu stvar, ree ovek. Zvao se an. Ah, da... ree Klod. Onaj... Tako je... ree an. I izvue ga iz depa. Bio je to lep srubljiva sa regulatorom za deset metaka,marke Valter i modela ppk, sa bubnjem iji se donji deo,ukraen ebonitom, tano uklapao u dve ploice sa udubljenjima za ruku. Dobra izrada, ree Klod. Cev je uvrena, ree ovaj. Velika preciznost. Da, ree Klod. Zgodno za nianjenje. Dobro lei u ruci, dodade an. Lepo zamiljeno oruje, ree Klod nianei u jednu saksiju sa cveem koja se ukloni sa pravca muice. Sjajno oruje, ree an. Tri i po hiljade. Malo je previe, ree Klod. To nije za mene.Naravno,mislim da vredi tih para, ali ta osoba nee da da vie od tri hiljade. Ne mogu vam ga dati za manje, ree an Toliko kota mene. Znam dobro, ree Klod. To je vrlo skupo. Nije to skupo ree an Hou da kaem da je oruje skupo, ree Klod A, to da, ree an jedan ovakav pitolj nije lako nai. Sigurno ree Klod. Tri i po hiljade je poslednja cena, ree an. Saknusem nee dati vie od tri hiljade. Ako utedi jedno pendetiranje, Klod e moda da doda pet stotina franaka iz svog depa. Moda vie nee padati sneg, ree Klod. Moda, ree an. Moe se proi, ree Klod, i bez pendetiranja. Dakako, ree an. Sad smo u zimskom dobu. Ostavljam vam i drugi arer po istoj ceni, ree an. Ba ste ljubazni, ree Klod. Mogao bi malo manje jesti pet-est dana i tako bi nadoknadio pet stotina franaka. Moda e to Saknusem sluajno saznati. Zahvaljujem vam Ja treba vama da zahvalim ree Klod i isprati ga do vrata. Imaete dobro oruje zakljui an i ode. Nije to za mene podseti ga Klod,a ovaj sie niz stepenice.

Page 9 / 117

Klod zatvori vrata i vrati se stolu. Crn i hladan, srubljiva jo nita nije rekao; teko je leao pored sira koji se, preplaen, izmicao to je bre mogao, ne usuujui se ipak da napusti svoj hraniteljski tanjir. Klodu je srce kucalo malo bre no inae. On uze tu alosnu stvar i okrete je u rukama. Oseao se jakim sve do vrhova noktiju iza svojih zatvorenih vrata. Ali trebalo je izai i odneti je Saknusemu. A bilo je zabranjeno nositi revolver ulicom. Ponovo ga spusti na sto i naulji ui u tiini, pitajui se nisu li susedi uli neto od njegovog razgovora sa anom.

5
Oseao ga je uz butinu tekog i hladnog kao mrtvu ivotinju. Teret mu je istezao dep i pojas, koulja mu se na desnoj strani nadula nad pantalonama. Kini mantil ga je zaklanjao od pogleda, ali kad god bi se butina ispruila napred, na tkanini se ocrtavala velika izboina i svi e je primetiti. Izgledalo je mudro da poe drugim putem. Stoga odluno okrete nalevo odmah od ulaza u zgradu. Iao je prema eleznikoj stanici i odlui da ide samo malim ulicama. Dan je bio tmuran i bilo je hladno isto kao i sino; tu etvrt nije dobro poznavao i uputi se prvom desno, zatim pomisli da e prebrzo stii do svog uobiajenog puta i, deset koraka dalje, baci se u prvu levo. Ona je zaklapala ugao neto manji od devedeset stepeni sa prethodnom ulicom idui ukoso, puna radnji veoma razliitih od onih pored kojih je obino prolazio, bezbrojnih radnji bez ikakvih posebnih odlika. Iao je brzo i ta stvar mu je pritiskala butinu. Srete jednog oveka za koga mu se uini da je spustio pogled na njegov dep; Klod uzdrhta; osvrnu se dva metra dalje; onaj ovek je gledao u njega. Oborivi glavu, nastavi da ide i sjuri se nalevo na prvoj raskrsnici. Nalete na jednu devojicu tako grubo da se ona okliznu i sede na prljavi sneg koji su nagomilali nakraj plonika. Ne usuujui se da je podigne, on ubrza korak ruku zabijenih u depove, pogledajui kradom unazad. Proia pored nosa nekog bapca naoruanog metlom, koji je izlazio iz susedne zgrade; babuskera ga pozdravi zvunom psovkom. On se okrete. Pratila ga je pogledom. Ubrza korak i umalo da naleti na etvrtastu reetku koju su radnici putari maloas postavili iznad jednog otvora na kanalizaciji. U snanom unutranjem pokretu da je izbegne, on je zakai u prolazu depom kinog mantila, koji se pocepa. Radnici mu rekoe da je blesav i zavrnut. Crven od stida, nastavi da ide sve bre, klizajui se po zaleenim barama. Poinjao je da se znoji, nalete na jednog biciklistu koji je skretao ne dajui znak. Pedala mu otkide donji deo pantalona i razdera mu lanak. Kriknuvi od straha, on isprui ruke napred da ne bi pao i cela ta guva srui se na blatnjavi kolovoz. Nedaleko je stajao jedan pajkan. Klod Leon se odvoji od bicikla. Gleanj ga je uasno boleo. Biciklista je uganuo jednu ruku i krv mu je piala iz nosa, psovao je Kloda, a Kloda je poinjao da obuzima bes, srce mu je tuklo, vrelina mu je prolazila kroz ruke, krv mu je kolala vrlo dobro, bilo mu je tuklo i u glenju i po butini, srubljiva se podizao pri svakom otkucaju. Biciklista ga odjednom raspali levom pesnicom po licu i Klod jo vie pomodre. Zavue ruku u dep, izvadi srubljiva i stade da se smeje, poto biciklista poe da muca i uzmie, zatim oseti straan udarac po ruci i pajkanov pendrek se srui. Pajkan pokupi srubljiva i zgrabi Kloda za jaknu. Klod vie nita nije oseao u ruci. Naglo se okrete i desna noga mu se odjednom oprui, ciljao je u donji stomak pajkanu koji se presamiti nadvoje i ispusti srubljiva. Grokui od zadovoljstva, Klod se stuti da ga dohvati a onda ga briljivo isprazni u biciklistu koji obe ruke prinese pojasu i lagano sede inei aaah... iz dna grla. Dim od metaka je mirisao lepo i Klod dunu u cev, kako je video da se radi u bioskopu; vrati srubljiva u dep i stropota se na pajkana, spavalo mu se.

Page 10 / 117

Najzad, ree advokat, ustajui da ode, zato ste, u stvari, imali taj revolver kod sebe? Rekao sam vam... ree Klod. I ponovi to jo jednom. Bilo je to za mog direktora, gospodina Saknusema. Arna Saknusema. Ali on porie, ree advokat, vi to dobro znate. Ali istina je, ree Klod Leon. Znam ja, ree advokat, ali naite neto drugo; imali ste dosta vremena, na kraju krajeva!... Razljuen, poe prema vratima. Ostavljam vas, ree. Preostaje samo da se eka. Trudiu se da uinim sve to mogu; vi mi uopte ne pomaete!... To nije moj posao, ree Klod Leon. Mrzeo ga je skoro isto onoliko koliko i biciklistu i policajca koji mu je polomio prst u policijskoj stanici. Ponovo je oseao vruinu u rukama i nogama. Do vienja, ree advokat i izae. Klod ne odgovori i ponovo sede na krevet. uvar zatvori vrata. uvar stavi pismo na krevet. Klod je napola spavao. On prepoznade apku i uspravi se. Hteo bih... ree. ta? odgovori straar. Kanapa. Jedno klube. Klod se ekao po glavi. To je zabranjeno, ree uvar. Nije zato da se obesim, ree Klod. Imam naramenice od pantalona, to sam ve mogao uraditi. uvar odmeri ovo obrazloenje. Za dve stotine franaka, ree, mogu da vam nabavim deset do dvanaest metara. Ne vie. I izlaem se opasnosti! ... U redu ree Klod. Zatraiete ih od mog advokata. Donesite. uvar potrai po depu. Tu mi je, ree. Prui mu mali smotuljak prilino vrstog kanapa. Hvala, ree Klod. ta ete s njim? upita uvar. Samo bez gluposti. Da se obesim, ree Klod i nasmeja se. Ah! Ah!... ree uvar irei guu kao zastavu, to je blesavo, imate naramenice. Sasvim su nove, ree Klod. To bi ih upropastilo. uvar ga pogleda sa divljenjem. Vama ba nita ne fali, ree. Mora da ste novinar. Ne, ree Klod. Hvala. uvar se uputi prema vratima. Onda za novac vidite sa advokatom, ree Klod. Da, ree uvar. Ali je li to sigurno, a? Klod kimnu glavom u znak potvrde i brava blago kljocnu

7
Udvostruen i upreden bio je dug otprilike dva metra. Bilo je dovoljno. Ako se popne na krevet, uspee da ga vee za ipku. Bie potee da odredi duinu, jer ne bi trebalo da mu noge dodiruju zemlju. Isproba ga vukui. Drao je. Pope se na krevet, zakai se za zid i dohvati reetku. S mukom priveza konopac. Zatim proturi glavu kroz omu i baci se u prazno. Dobi udarac u potiljak i konopac se prekide. On pade na noge, besan. Ovaj uvar je pokvarenjak, ree glasno.

Page 11 / 117

uvar otvori vrata ba u tom trenutku. Va kanap je ubre, ree Klod Leon. Svejedno mi je, ree uvar. Advokat mi ga je platio. Danas imam eera, po deset franaka kocka; ako hoete. Ne, ree Klod, od vas vie nita neu traiti. Predomisliete se, ree uvar. Priekajte samo dva ili tri meseca; ma preterujem, neete vie misliti na to ve kroz osam dana. Mogue, ree Klod. To ne znai da va kanap nije bio ubre. Saeka da uvar ode, i onda se odlui da skine naramenice. Bile su potpuno nove, od koe i lastia. Predstavljale su dvonedeljnu uteevinu. Metar i ezdeset, otprilike; pope se ponovo na krevet i dobro uvrsti kraj za podnoje ipke. Zatim napravi vor na drugom kraju i provue glavu. Baci se po drugi put; naramenice se istegoe do kraja i on se meko prizemlji ispod prozora. Onda se ipka odvali i raspali ga kao munja po glavi. On vide tri zvezde i ree: Grom! Skliznu leima niza zid. Nae se ponovo na zemlji u sedeem poloaju. Glavuda mu se strano naduvala od grozne muzike, a naramenice su ostale itave.

8
Opat Jocko trkarao je zatvorskim hodnikom uz blisku pratnju uvara. Igrali su se uge. Pribliivi se eliji Kloda Leona, opat se okliznu na iscedak iz ile mnogostrukog bia i napravi potpun krug u vazduhu. Ljupko rairena oko njegovih snanih nogu, mantija je uinila da toliko lii na Loj Faler da ga uvar prestie, pun potovanja, i skide kapu, iz utivosti. Zatim opat pade na zemlju uz otegnut zvuk a uvar mu uzjaha na lea; opat jeknu puj pike ne vai. Uhvatio sam vas, ree uvar. Vi plaate turu. Opat Jocko nevoljko kimnu glavom. Bez ale, ree uvar. Potpiite obrazac. Ne mogu da ga potpiem potrbuke, ree opat. Dobro, putam vas... ree uvar. im se podie, opat se grohotom nasmeja i jurnu pravo napred. Tu se nalazio jedan prilino vrst zid i uvar nije imao muke da ga ponovo uhvati. Vi ste nepouzdan tip, ree mu on. Potpiite obrazac. Da se nagodimo, ree opat. Petnaest dana oprosta grehova? Cvonjak, ree uvar. O, to vai... ree opat, Potpisujem. uvar otkide jedan potpuno ispunjen obrazac iz svog bloketa i dade svoju olovku Jocku, koji potpisa. Zatim se uvar primae vratima Kloda Leona. Klju ue u bravu koja se podudari s njim i otvori se. Sedei na krevetu, Klod Leon je bio udubljen u misli.Jedan sunev zrak ulazio je kroz rupu, koju je na prozoru ostavila ipka kad se odvalila, pravio je mali krug i gubio se u kibli. Dobar dan, oe, ree Klod Leon kad vide da opat ulazi. Dobar dan, mali moj Klode. Je li mi majka dobro? upita Klod Leon. Pa naravno, ree Jocko. Na mene je sila boja milost, ree Klod. On pree rukom preko zatiljka. Pipnite, dodade. Opat opipa. Do vraga... ree on, tu nije bila ba lake ruke...

Page 12 / 117

Neka je hvala Gospodu, ree Klod Leon. eleo bih da se ispovedim. Hou da se svom Stvoritelju predstavim iste due. ... kao Persilom oprane!.,. rekoe uglas po katolikom obredu i prekrstie se na najklasiniji nain. Ali jo nije dolo do toga da vas eree, ree opat. Ubio sam oveka, ree Klod. tavie, biciklistu. Imam novosti, ree opat. Video sam se sa vaim advokatom. Biciklist je bio konformist. Ali ipak sam ubio oveka, ree Klod. Ali Saknusem je pristao da svedoi u vau korist. Ne elim, ree Klod. Sine moj, ree opat, ne moete da ne vodite rauna o injenici da je taj biciklist bio neprijatelj nae anute apostolarske Svete Majke Crkve... Onda kad sam ga ubio na mene jo nije bila sila boja milost, ree Klod. Trice i kuine, ustvrdi opat. Izvui emo vas odavde. Neu, ree Klod. Hou da budem pustinjak. Gde bih to bolje mogao da budem do u zatvoru? Odlino, ree opat. Ako elite da budete pustinjak, izvui emo vas sutra odavde. Biskup je u vrlo dobrim odnosima sa upravnikom zatvora. Ali za mene nema isposnice, ree Klod. Ovde mi se dopada. Umirite se, ree opat. Nai emo vam neto jo odvratnije. Onda, ree Klod, to je neto drugo. Idemo li? Trenutak, bezbonie ree opat. Treba obaviti formalnosti. Doi u po vas sutra u mrtvakim kolima. A kuda u da idem? upita Klod veoma razdraeno. Ostalo je jedno dobro pustinjako mesto u Egzopotamiji ree opat. Daemo vam ga.Bie vam veoma ravo Odlino!... ree Klod. Molim se za vas. Amin! ree opat. Bambara, bam bambaram!... zavrie u horu jo uvek po katolikom obredu, to, kako je svima poznato, zamenjuje znak krsta. Opat pomilova Kloda po obrazu i dobro ga utinu za nos, zatim napusti eliju a uvar zatvori vrata. Klod osta da stoji pred prozoretom, zatim skrueno klee i stade da se moli iz sveg svog zvezdanog srca.

c
... Vi preuveliavate nepogodnosti meovitih brakova. (Memoari Luja Rosela,Stok,1908,str.115)

1
Anel je ekao Anu i Stenku; sedei na izlizanom kamenu ograde, gledao je kako tehniari pristupaju godinjem ianju golubova sa skvera. Bio je to oaravajui prizor. Tehniari su nosili veoma iste bele bluze i kecelje od crvenog marokena obeleene gradskim grbom. Bili su opremljeni strialjkom za perje naroitog oblika i sredstvom za skidanje masnoe sa krila vodenih golubova kojih je u toj etvrti bilo u velikoj srazmeri. Anel je vrebao trenutak kad paperje blizu koe poinje da leti da bi, skoro odmah, bivalo usisano hromiranim cilindrinim sabiraima kojima su rukovali pomonici na kolicima sa gumenim tokovima. Paperjem se punila perina Predsednika Saveta. To je podsealo na morsku penu dok duva vetar; ona se vidi na pesku u velikim grudvama

Page 13 / 117

koje podrhtavaju na vetru, a ako na nju stanete izbija vam izmeu nonih prstiju. To je meko i to se vie sui izgleda kao da se pomalo valja kao sukno. Ana i Stenka nisu stizali. Ana je sigurno terao egu. On se nikad nije odluivao da doe na vreme, niti da kola da mehaniaru na generalni pregled. Stenka je verovatno ekala Anu, koji je trebalo da doe po nju, Anel je poznavao Anu ve pet godina a Stenku od pre nekog vremena. Ana i on izali su iz iste kole, ali je Anel bio tek pri kraju ranga jer nije voleo da radi. Ana je upravljao jednim delom Kompanije proizvoaa ljunka za Teke eleznice a Anel se zadovoljio manje unosnim poloajem kod jednog tokara staklenih cevi za lampe. On je odgovarao za tehniko vodstvo preduzea, dok je Ana u Kompaniji bio u komercijalnoj slubi. Sunce je ilo tamo-amo po nebu i nije moglo da se odlui. Zapad i istok su se upravo igrali igre etiri oka sa svoja dva druga i, zabave radi, sada je svaki zauzeo drukiji poloaj; Sunce tu izdaleka nije moglo da se snae. Ljudi su se koristili takvim stanjem stvari. Jedino su zupanici sunanih satova ili u pogrenom smeru i poiskakali su jedan za drugim, uz lomljavu i zloslutnu jeku; ali veselost svetlosti ublaavala je uas tih zvukova. Anel pogleda na sat. Bili su za poluobrt u zakanjenju. To je ve postajalo znaajno. On ustade i promeni mesto. Video je s lica jednu devojku koja je pridravala golubove za strienje. Nosila je vrlo kratku suknju i Anelov pogled uspuza se uz njena glatka kolena boje zlata i zavue se izmeu dugih i vretenastih butina; tamo je bilo vrue; ne sluajui Anela, koji je hteo da ga zadri, on poe malo dalje i zabavi se na svoj nain. U neprilici, Anel se sa aljenjem odlui da zatvori oi. Mali le osta na mestu i devojka ga, otresajui suknju, kad je posle nekoliko minuta ustala, pusti da padne ne primetivi ga. Golubovi lieni perja pravili su oajnike napore da polete, ali su se vrlo brzo zamarali i skoro odmah ponovo padali. Tada se vie uopte nisu micali i doputali su bez protivljenja da im poveu krila od ute, crvene, zelene ili plave svile, kojima ih je optina dareljivo snabdevala. Posle toga su im pokazivali kako njima da se slue; vraali su se u svoja gnezda proeti novim dostojanstvom i njihov po prirodi ozbiljan korak postajao je svean. Anela je taj prizor poeo da zamara. Pomisli da Ana nee doi ili da je odveo Stenku na neku drugu stranu i ponovo ustade. Proe kroz park, prestie grupe dece koja su se igrala ubijanja mrava ekiem, kolice, sparivanja poljskih stenica i drugih igara njihovog uzrasta. ene su ile torbice od mueme, koje se stavljaju bebama oko vrata kad ih treba naterati da progutaju svoju kaicu, ili su se bavile svojim potomstvom. Neke su plele; druge su se samo pravile kako bi izgledale vanije, ali se brzo videlo da nemaju vune. Anel gurnu malu gvozdenu kapiju. Ona se zalupi za njim i on se nae na ploniku. Prolazio je svet, a kolovozom i kola, ali Ana? Osta tu nekoliko minuta. Oklevao je da ode. Misao da jo ne zna boju Stenkinih oiju zadra ga ba kad je hteo da pree ulicu, te jedan voza naini straan zaokret nagore, jer je naglo zakoio videvi da Anel nailazi. Anina kola ila su za njim. Zaustavie se kraj plonika i Anel ue. Stenka je sedela pored Ane i Anel se nae sam na zadnjem seditu ispunjenom federima sa uzicama i slojevima morske trave. Nae se da se rukuje sa njima. Ana se izvinjavao za zakanjenje. Kola ponovo kretoe. Ana naglo zaokrete da bi izbegao olupinu jednog prevrnutog taksija. Ili su ulicom do mesta gde je drvee poinjalo da ukraava plonike i skretoe levo od spomenika. U tom trenutku Ana ubrza, jer je bilo manje kola. Sunce je najzad pronalo zapad i uputilo se navrat-nanos na tu stranu, grabei dvostruko da bi nadoknadilo izgubljeni put. Ana je vozio veto i zabavljao se da pomou automatskih krivinomera zakainje ui deci koja su etala plonikom; zbog toga je morao da brie samom ivicom ulice i svakog trenutka se izlagao opasnosti da okrzne boju na gumama, ali se izvlaio bez ijedne ogrebotine. Na nesreu, ba je naila jedna devetogodinja ili desetogodinja devojica iji su prislukivai bili izuzetno klempavi i mera, udarivi posred usne resice, potpuno se prelomi. Elektricitet stade da kaplje u gustim kapljicama s kraja otkinute ice, a ampermetar je uznemirujue opadao. Stenka ga lupnu ali uzalud. Temperatura paljenja se smanji i motor uspori. Nekoliko dui dalje Ana zaustavi. ta je? ree Anel.

Page 14 / 117

Nije razumevao i shvati da ve due vreme gleda u Stenkinu kosu. Gnjavaa! odbrusi Ana. Ta musava devojica! Jedan mera je slomljen, objasni Stenka okreui se prema Anelu. Ana izae da pokua da otkloni kvar i uurba se oko krhkog ureaja. Pokuavao je da uspostavi vezu hirurkim koncem. Stenka se okrete sasvim, kleknuvi na prednje sedite. Jeste li nas dugo ekali? ree. O, nije to nita... promrmlja Anel. Nalazio je da je veoma teko gledati joj u lice. Previe je sijala. Ipak, njene oi... trebalo je da im vidi boju... Da, ree ona. Ali to je zbog ovog spadala Ane. On uvek kasni. Ja sam bila spremna. I pogledajte, im smo krenuli, opet je poeo sa alama. Mnogo voli da se zabavlja. Ima pravo. Da, ree Stenka. Tako je veseo. Za to vreme Ana je psovao kao koija i poskakivao kad god bi mu se kapljica elektriciteta skotrljala preko ruke. Kud idemo? upita Anel. Hoe da idemo na igranku, ree Stenka. Ja vie volim bioskop. On voli da vidi ta radi, ree Anel. Oh, ree Stenka. Ne treba da govorite takve stvari! Izvinite. Stenka je malice pocrvenela, i Anel se kajao zbog svoje podmukle primedbe. Dobar je to momak, dodade on. Moj najbolji drug. Vi ga dobro poznajete? upita Stenka. Pet godina. Nimalo niste slini. Nismo, ali se dobro razumemo, potvrdi Anel. Da li... Ona zastade i ponovo pocrvene. Zato se ne usuujete da kaete? Zar nije u redu? Jeste, ree Stenka, Ali je aavo. To me se ne tie. To li ste hteli da znate? ree Anel. E pa, jeste, uvek imao uspeha kod devojaka. On je veoma lep mladi, promrmlja Stenka. Ona uuta i okrete se poto je Ana obilazio kola u obrnutom smeru da bi opet seo za upravlja. On otvori vratnice. Nadam se da e drati, ree. Ne tee mnogo, ali ima nekakav udan pritisak. Ba sam bio napunio akumulator. Prati te maler, ree Anel. Zato je ta glupava devojica imala tolike ui!... bunio se Ana. Nije trebalo da se blesavi sa svojim pokazivaem, ree Anel. Tano, potvrdi Stenka. Ona se nasmeja. Ba je bilo smeno!... Smejao se i Ana. Nije bio ljut. Kola opet pooe, ali su se vrlo brzo ponovo zaustavila jer je ulica odbila da ide dalje. Ba tu su i ili. Bio je to jedan klub za igranje u kojem su se istunci ljubitelji prave muzike sakupljali radi upranjavanja iaivanja. Ana je igrao vrlo loe. Anel je stalno patio gledajui Anu kako igra bez takta; nikad nije gledao kako igra sa Stenkom. Deavalo se to u suterenu. Male bele stepenice vodile su tamo krivudajui; debeli rascvetani kanap, sa ijeg su venca svakog meseca kresali lie, omoguavao je da se spusti bez pogibije. Bilo je tu mestimino jo i ukrasa od crvenog bakra i okanaca. Stenka poe prva, zatim Ana a Anel je bio na kraju kako bi oni koji pristiu mogli da se uhvate. Ponekad su nebriljivci taj kraj isputali pa je kelner stalno na njega naletao poto mu je uzdignuti posluavnik smetao da vidi. Na po silaska osetie da ih obuzima lupanje srca iz ritmike sekcije. Malo nie ui su im punom snagom hvatale meavinu zvukova klarineta i trompeta, koji su se pojaavali naslanjui se jedni na druge, dobijajui tako za vrlo kratko vreme znatnu brzinu. A onda

Page 15 / 117

u dnu stepenica zaue neodreen um nogu u pokretu, priljubljenih tela, poverljivog i onog drugog, manje pristojnog smeha, glasnog podrigivanja i razdraenog razgovora usred zveketa aa i utanja gazirane vode, koji sainjavaju odgovarajuu atmosferu jednog poluluksuznog bara. Ana potrai oima slobodan sto i pokaza ga Stenki koja doe do njega prva. Poruie krteni porto. Muzika se nije prekidala, usled postojanosti unih utisaka. Ana iskoristi jedan prilino eznutljiv bluz da pozove Stenku. Nemali broj igraa vrati se na svoja mesta razgnevljen sporou komada, a svi iskrivljeni ustadoe, jer ih je to podsetilo na tango; iskoristie to da u klasino epanje pravovernih, meu koje je Ana verovao da se moe ubrojati, umetnu poneki corte i poneki neoklevajui korak. Anel ih je gledao dve sekunde, a zatim skrenu pogled gotov da povraa. Ana je ve izgubio takt a Stenka ga je pratila ne uznemiravajui se. Vratie se da sednu. Sada Anel pozva Stenku. Ona se nasmei, ree da i ustade. Opet je bila neka lagana melodija. Gde ste sreli Anu? upita Anel. Srela sam ga nedavno, odgovori ona. Verovatno pre mesec ili dva? Da, ree Stenka. Na jednom uru. Moda ne volite da govorim o tome? upita Anel. Volim da govorim o njemu. Anel ju je poznavao vrlo malo, ali mu pade teko. Zbunio bi se kad bi trebalo da objasni zato. Kad god bi sreo neku zgodnu devojku oseao je elju za posedovanjem. elju da ima prava nad njom. Najzad, Ana mu je bio prijatelj. Nije on makar ko, ree on. Veoma je obdaren. To se odmah vidi, ree Stenka. Ima divne oi i lepa kola. U koli je bez ikakvih tekoa uspevao tamo gde su drugima bili potrebni sati i sati. On je dasa i po, ree Stenka. Mnogo se bavi sportom. Za tri godine ne znam da je pao ni na jednom jedinom ispitu. A onda, volim kako igra. Anel je pokuavao da je vodi, ali izgledalo je da je vrsto odluila da ne igra po taktu. Bio je prinuen da je dri malo labavije i pusti da se sama bacaka. Ima samo jedan nedostatak, ree Anel. Da, ree Stenka, ali to nije vano. Moi e to da popravi, potvrdi Anel. Njemu je potreban neko da se bavi njime i potrebno mu je da uvek ima nekog pored sebe Verovatno ste u pravu. Uostalom, pored njega uvek nekog ima. Ne bih elela ni da oko njega ima previe sveta, ree zamiljeno Stenka. Ve da su to samo sigurni prijatelji. Na primer, vi. Ja sam siguran prijatelj? Vi ste od onih kojima poeli da im bude sestra. Ba tako. Anel obori glavu. Nije mu ostavljala mnogo nade. Nije znao da se smeje kao Ana. Eto razloga. Stenka je i dalje igrala bez takta i veoma uivala u muzici. Ostali igrai isto tako. Bilo je vrue i zadimljeno i note su se provlaile izmeu sivih kolutova od izdiuih pikavaca na reklamnim pepeljarama kue Dipon, iz ulice Otfej, koje su, u malom, predstavljale guske za krevete i pribor za bolesnike. to radim,kako to mislite? U ivotu? esto igram, ree Stenka. Uila sam za sekretaricu, posle mature, ali jo ne radim. Moji roditelji vie vole da znam da se ponaam u drutvu. Muzika prestade, a Anel bi voleo da ostane na mestu kako bi nastavio im svirai nanu novu pesmu, ali oni su otrili svoje instrumente. Otprati Stenku, kojoj se urilo da se vrati za sto i koja sede sasvim uz Anu. Pa, ree Ana obeavate mi sledeu? Da, ree Stenka. Mnogo volim da igram sa vama. Anel se napravi da ne uje. Druge devojke su mogle imati isto tako lepu kosu, ali kako da imaju i isti glas? Ni izgled nije ba malo znaio.

Page 16 / 117

Nipoto nije eleo da smeta Ani. Ana je poznavao Stenku i to su bila njegova posla. On uze bocu iz kofice pune zelenog leda i napuni svoju au. Nijedna od tih devojaka nije ga zanimala. Osim Stenke, Ali Ana je imao prvenstvo. Ana mu je bio drug.

2
Morali su da odu na veeru. Ne moe se napolju provesti cela no kad se sutradan radi. U kolima Stenka sede napred, pored Ane, a Anel sede pozadi. Ana se ponaao dobro prema Stenki. Nije joj stavljao ruku oko struka, nije se naginjao prema njoj i nije je uzimao za ruku. Anel bi to radio da se Stenka upoznala s njim pre nego sa Anom. Ali Ana je i zaraivao vie od njega; Ana je sve to zasluivao. Igrati bez takta izgleda manje za osudu kad se vie ne uje muzika. Ponekad bi Ana rekao neku glupost a Stenka se smejala zabacujui sjajnu kosu preko okovratnika dreavo zelenog kostima... Ana ree neto Anelu, ali je Anel mislio na neto drugo, to je prirodno. Onda se Ana okrenu prema Anelu i taj njegov pokret malo iskrivi upravlja. Teko je to i rei, ali plonikom je iao jedan peak i dobi pun udarac kolskim bokom po kuku, dok se desni prednji toak pope na plonik. Gospodin buno pade i osta da lei drei se za kuk. Potresali su ga greviti trzaji. Anel je ve bio otvorio vrata kola i istrao napolje. Smrtno uznemiren, nae se nad povreenog. Ovaj se uvijao od smeha, na momente bi teko zastenjao, a zatim je ponovo poinjao da se valja od radosti. Boli li vas? upita Anel. Stenka nije gledala. Ona je ostala u kolima pokrivi lice rukama. Ana je imao gadan izraz. Bio je bled. Mislio je da ovek izdie. Jeste li to vi? tucnu ovek pokazujui na Anela. Ponovo ga uhvati ludosmeh. Suze su mu tekle niz lice. Umirite se, ree Anel. Mora da vas mnogo boli. Trpim kao stoka, uspe da kae gospodin. Ta reenica ga baci u takav delirijum da se pomerio dve stope dalje kotrljajui se kao bure. Ana je neodluno zastao. Okrete se i pogleda Stenku. Ona je plakala, jer je mislila da se ovek ali i plaila se za Anu. On joj prie; kroz otvorena vrata uze njenu glavu svojim velikim rukama i poljubi je u oi. Anel je to nehotice video, ali kad se Stenkine ruke ovie oko Aninog okovratnika na sakou, on opet u gospodina. Ovaj se upinjao da izvue novanik iz depa. Vi ste inenjer? ree on Anelu. Smeh mu se pomalo stiavao. Da, promrsi Anel. Onda ete me zameniti. Nije pristojno da idem u Egzopotamiju sa kukom polomljenim u pet paria. Kad biste znali koliko mi je drago!... Ali... ree Anel. Vi ste vozili, a? Ne, ree Anel, Ana je... Nezgodno... ree ovaj. Lice mu se smrai i usne mu zadrhtae. Ne plaite, ree Anel. Na moje mesto....ne moe se poslati devojka. Ana je mladi... ree Anel. Povreenog to pogodi kao struja. estitajte majci... Neu to propustiti, ree Anel, ali ona se ve navikla na tu misao. Onda emo Anu poslati u Egzopotamiju. Ja se zovem Kornelije Sram. Ja sam Anel. Prenesite to Ani, ree Kornelije. Treba da potpie. Srea to je na mom ugovoru ime ostalo nepopunjeno!

Page 17 / 117

Zato to? upita Anel. Mislim da nisu imali poverenja u mene, ree Kornelije. Pozovite Anu. Anel se okrete. Pogleda i smui mu se, ali koraknu dvaput i stavi Ani ruku na rame. Ovome je pao mrak na oi, a te oi su mu... uasno ih je bilo videti. Stenkine oi su ostale zatvorene. Ana, ree Anel. Treba da potpie. ta? ree Ana. Ugovor za Egzopotamiju. Za gradnju eleznice, objasni poblie Kornelije. On zastenja na kraju reenice, jer su mu komadi kuka, sudarajui se, stvarali i neprijatan zvuk u uima. Ii ete tamo? ree Stenka. I Ana se opet nae prema njoj da joj kae da ponovi. I odgovori da e ii. Potrai po depu i uze nalivpero. Kornelije prui ugovor. Ana ispuni formulare i potpisa pri kraju strane. Da vas stavimo u kola i odvedemo u bolnicu? predloi Anel. Nema potrebe, ree Kornelije. Svakako e proi neka bolnika kola. Vratite mi ugovor. Zaista sam zadovoljan. Uze ugovor i onesvesti se.

3
Ne znam ta da radim. ree Ana. Treba da ide, ree Anel. Potpisao si. Ali strano u da se nagnjavim, ree Ana. Biu sasvim sam. Jesi li ponovo video Kornelija? Telefonirao mi je. Treba da otputujem prekosutra. Zar te to toliko mui? Ne, ree Ana. Naposletku, tako u videti taj kraj. Nee da kae, ree Anel, ali to ti teko pada zbog Stenke. Ana zaueno pogleda Anela. Zaista, na to nisam mislio. Misli da e se naljutiti na mene ako odem? Ne znam, ree Anel. Mislio je kako bi, s vremena na vreme, mogao da se via sa njom, ako ona ostane. Imala je plave oi. Ana bi bio odsutan. Zna... ree Ana. ta? Trebalo bi da poe sa mnom. Njima sigurno treba vie inenjera. Ali ja se nimalo ne razumem u eleznice, ree Anel. Nije mogao da ostavi Stenku, ako Ana ode. Na mestu gde si sad, ti bar zna sve o ljunku. Ja ga prodajem, ree Ana. Ne znam nita o njemu, uveravam te. Ne mora ba da poznaje ono to prodaje. Ako odemo obojica, ree Anel. O, ree Ana, ona e ve nai dosta drugih momaka da se njom pozabave... Pa zar nisi zaljubljen u nju? upita Anel. Neto neobino micalo mu se oko srca. Pokua da zaustavi disanje, ne bi li prestalo, ali to je bilo teko. Ona je veoma zgodna devojka, ree Ana. Ali treba se rtvovati. Pa onda upita Anel, zato te toliko uznemirava pomisao da odlazi? Bie mi grdno dosadno, ree Ana. Ako poe sa mnom, uvek bismo mogli da se zabavimo. Zar ne moe da poe? Nije valjda da te zadrava Stenka? Naravno da nije, ree Anel. Veoma bolno da se izgovori, ali se nita ne slomi.

Page 18 / 117

ta misli, ree Ana, da udesim da je Kornelije zaposli kao sekretaricu? Dobra ideja, ree Anel. Govoriu o tome sa Kornelijem kad budem pitao da li imaju posla za mene. Ipak si se odluio, ree Ana. Neu te ostaviti na cedilu tek tako. Dobro, ree Ana. Stari moj, verujem da emo se zabavljati. Telefoniraj Korneliju. Anel sede na Anino mesto i uze slualicu. Onda, pitaemo ga da li Stenka moe da poe i da li moe da zaposli i mene? Hajde, ree Ana. Na kraju krajeva, ima rtava koje ovek sasvim lepo moe i da ne uini.

D
... Takva odluka doneta je posle ive rasprave; bilo bi zanumljivo upoznati stavove svakog pojedinca u toj raspravi. (or Konjo;Subvencije za nastavu veronauke.La Pensee,br.3,april-maj-jun 1945)

1
Profesor Klopoklopac gledao je nekoliko trenutaka u izlog ne mogavi da odvoji pogled od sjajnog odbljeska koji je mlena sijalica rasejano kaila o uglaano drvo dvanaestokrake elise; srce mu je igralo od radosti pa poskoi tako da svojim vrhom dotae osamnaesti par privremenih brahijalnih ivaca; Klopoklopac otvori vrata. Radnja je prijatno mirisala na drvenu strugotinu. Komada balze, pria, emloka i ikorije bilo je po svim okovima, iseenih u svim oblicima i po svim cenama, a u izlozima je bilo kuglinih leajeva, sprava za letenje i tako neeg okruglog i bezimenog to je trgovac krstio tokovima samo zbog jedne rupice u sredini. Dobar dan, gospodine profesore, ree trgovac. Poznavao je dobro Klopoklopca. Dobra vest, gospodine Sirovnjak, ree Klopoklopac. Upravo sam ubio tri bolesnika i opet u imati vremena da radim. Velianstveno! ree gospodin Sirovnjak. Ne treba ih promaiti. Medicina je, ree profesor, vrlo dobra za bogovsko zabavljanje, ali ne vredi koliko mali modeli. Ne govorite tako, ree gospodin Sirovnjak. Ja sam poeo medicinu pre dva dana i to mi se dopada. O, predomisliete se! ree Klopoklopac. Jeste li videli novi italijanski motori? Nisam, ree gospodin Sirovnjak. Kakav je? Straan! ree Klopoklopac. Da ga poklopoklopa. Ha! Ha! Ha! zasmeja se gospodin Sirovnjak. Profesore, vi ste uvek zabavni. Da, ali je bez paljenja, ree profesor. Sirovnjaku se oi izduie u irinu, to ga natera da spusti one kapke i on se nae prema profesoru poloivi ake na tezgu. Nije valjda? zadahta on. Istina je... Klopoklopac je govorio istim, blagim i ruiastim glasom koji je iskljuivao nemogunost.

Page 19 / 117

I videli ste ga? Imam jedan kod kue i taj radi. Odakle vam? Poslao mi ga moj zastupnik iz Italije, Alfredo abes. Pokazaete mi ga? ree Sirovnjak. Nada mu je brazdala krukaste obraze. Ah, ree Klopoklopac, to zavisi. Zavue prste izmeu okovratnika koulje boje ljutia i svog cilindrino-koninog vrata. Treba mnogo toga da nabavim. Posluite se, ree Sirovnjak. Uzmite to god elite i nemojte platiti, ali da odmah idem kod vas. Dobro, ree Klopoklopac. On udahnu punim pluima i sjuri se u zadnji deo radnje, pevajui neku ratniku pesmu. Sirovnjak ga je gledao kako radi. Pristao bi da gleda kako odnosi celu radnju.

2
Nevieno!... ree Sirovnjak. Motor je upravo stao. Klopoklopac zaeprka oko klipa i okrete elisu da bi ga ponovo pokrenuo. Pri treem obrtaju ona naglo krete te on nije imao vremena da povue ruku. Stenjui, poe da skakue u mestu. Sirovnjak stade na njegovo mesto pa sad on zamaja elisu. Motor za tren oka krete ponovo. U maloj boci za gorivo videlo se kako vazduni mehurii ulaze kroz ventil, kao kad pu bali, a preko dva otvora na dovodima ulje je sasvim lagano teklo. Vetar od elise dunu dim iz izduvne cevi na Klopoklopca koji se ponovo pribliio. On pokua da okrene ruicu kontraklipa, da bi podesio pritisak, i estoko opee prste. Zamlatara rukom i celu je stavi u usta. Jebem li ti!... opsova. Sreom, kroz prste se nije dobro razumelo. Opinjen, Sirovnjak je pokuavao da prati pogledom kretanje elise i one jabuice su mu se okretale u dupljama, ali je centrifugalna sila izbacivala ona soiva napolje pa je video samo unutranju ivicu svojih kapaka, stoga se zaustavi. Teki sto za koji je bilo privreno malo aluminijumsko kuite motora podrhtavao je i tresao je celu sobu. Radi! povika Sirovnjak. I odmae se od stola pa zgrabi Klopoklopca za ruke. Oni zaigrae kolo, dok je plavi dim kuljao u sobu. Iznenadivi ih usred jednog pogibeljnog skoka, zvonjava telefona jasno pokaza raspoloenje za proizvodnju piskavog zvuka koji podsea na zvidanje meduze. Zateen usred leta, Klopoklopac pade pljotimice na lea, a Sirovnjak se glavake zari u zemlju u saksiji u kojoj se nalazila jedna velika akademska palma. Klopoklopac se podie prvi i otra da se javi. Sirovnjak se batrgao ne bi li se iskopao iz zemlje i napokon uspe da ustane sa saksijom, jer je palmu vukao za stabljiku mislei da mu je to vrat. Uvide zabludu tek kad mu se sva zemlja sasu za lea. Klopoklopac se vrati besan. Doviknu Sirovnjaku da zaustavi motor, jer je pravio paklenu buku. Sirovnjak prie, zatvori dovod i motor se zaustavi uz zvuk zlobnog,suvog, udahnutog poljupca sa zadranim dahom. Odlazim, ree Klopoklopac. Zove me jedan bolesnik. Neki va klijent? Ne, ali moram da idem. Gnjavaa, ree Sirovnjak. Vi moete ostati da putate motor, ree Klopoklopac. O, onda u redu, samo idite! ree Sirovnjak. Vi ste zli, ree Klopoklopac. Svejedno vam je, Savreno.

Page 20 / 117

Sirovnjak se nae nad sjajni cilinder, lagano odvrnu klip i promeni mesto da bi ponovo pustio motor u rad. Ovaj krete u trenutku kad je Klopoklopac izlazio iz prostorije. Sirovnjak je promenio regulaciju pritiska i, frkui besno, elisa odlepi sto iz tla; sve se skri o naspramni zid. Na tu buku Klopoklopac se vrati. Kad vide ta je bilo, pade na kulena i prekrsti se. Sirovnjak se ve molio.

3
Sluga Kornelija Srama uvede profesora Klopoklopca u sobu povreenog. Ovaj je, da mu proe vreme, pleo neku akar-mustru od Pola Klodela, koju je uzeo iz jednog broja asopisa Katolika misao i hodoasnik na gomili. Zdravo! ree Klopoklopac. Vi ste mi ba na smetnji. Zar? ree Kornelije. To me veoma alosti. Vidim. Boli li vas? Kuk mi je otiao u pet komada. Ko vas je leio? Profastaon. Sada je vrlo dobro. Zato ste me onda pozvali? Hteo sam neto da vam predloim, ree Kornelije. Idite vi u materinu! ree Klopoklopac. Dobro, ree Kornelije. Idem. Pokua da ustane i tek to stavi nogu na zemlju, kuk mu se ponovo slomi. On se naisto onesvesti. Klopoklopac se dokopa telefona i zatrai da poalju bolnika kola da ga prenesu na njegovo odeljenje.

4
Davaete mu injekciju evipana svako jutro, ree Klopoklopac. Neu da se budi kad doem na odeljenje. Stalno me gnjavi sa... On zastade. Staista ga je paljivo posmatrao. U stvari, to se vas ne tie, ree Klopoklopac. Kako mu je kuk? Stavili smo rafove, ree staista. One velike uzorke. Ima velianstven prelom, tu na kuku. Znate li ko je to Tunakuku? upita Klopoklopac. Pa... ree staista. Ako ga ne znate, ne govorite o njemu. To je rumunski inenjer koji je pronaao izduvni ureaj za lokomotive. A...? ree staista. Koji je kasnije usavrio aplon, dopuni Klopoklopac. Ali, na kraju krajeva, ni to vas se ne tie. On ode od Kornelijevog uzglavlja i prenese pogled na susedni krevet. Poto ga nijedan bolesnik nije zauzimao, spremaica je bila na njega podigla stolicu da pospremi. ta je toj stolici? aljivo upita Klopoklopac. Ima vatru, ree staista isto tako aljivo. Vi se sa mnom sprdate, a? ree Klopoklopac. Stavite joj toplomer, ba da vidimo. On prekrsti ruke i saeka. Staista izae iz sobe i vrati se sa runom builicom i toplomerom. Okrete stolicu naglavake i stade da bui rupu pod seditem. Jednovremeno je duvao na nju kako bi rasterao strugotinu. Pourite, ree Klopoklopac. ekaju me.. Na ruak? upita staista. Ne, ree Klopoklopac. Da konstruiem jedan model ping 903". Veoma ste radoznali od jutros.

Page 21 / 117

Staista se uspravi i posadi toplomer u rupu. Videlo se kako se iva gri, pa kako skae, prelazi stepene munjevitom brzinom i kako gornji kraj toplomera poe da se naduvava kao mehur od sapunice. Brzo ga izvucite... ree Klopoklopac. Gospode!... ree staista. Stvoreni baloni se nadu jo malo a zatim zaetak i pukotine prsnu blizu ipke i mlaz usijane ive pade na krevet. U dodiru sa njim aravi se osmudie. Na belom platnu to je ocrtavalo uporedne linije koje su se ipak pruale ka jednoj barici od ive. Okrenite tu stolicu i stavite je u krevet, ree Klopoklopac. Pozovite gospoicu Zveitikvu. Glavna sestra dojuri. Izmerite pritisak ovoj stolici, ree Klopoklopac. Posmatrao je kako je staista briljivo polee. Vrlo zanimljiv sluaj, mrmljao je opet. Ne drmusajte je tako, brate!... Besan, staista je grubo rukovao stolicom isteravi iz nje jedan uasan krip. Poto ga Klopoklopac oinu pogledom, on se uurba oko stolice nenim pokretima profesionalnog gutaa jaja.

5
Vie bih voleo da kljun bude izrezan iz jednog komada, ree Sirovnjak. Ne, odgovori Klopoklopac, ve s klasinom oblogom od balze od 15 desetina; to e biti lake. Sa ovakvim motorom, ree Sirovnjak, gotov je ako naleti na neto. Izabraemo neko mesto, ree Klopoklopac. Radili su obojica na jednom planu pinga 903" velikih razmera, koji je Klopoklopac prepravljao za motor. Bie opasno, primeti Sirovnjak. Bolje da se ovek ne nae ispred njega. Vi ste serator, Sirovnjak. Tim gore. Pa ja sam doktor, na kraju krajeva. Dobro, prikupiu delove koji nam jo nedostaju. Uzmite dobre, a? Platiu ta treba. Uzimam kao za sebe, ree Sirovnjak. Ne!..- Uzmite kao za mene. Tako vie volim. Vi imate lo ukus. Idem sa vama. Treba da obiem svog bolesnika. Hajdemo, tee Sirovnjak. Oni ustadoe i izadoe iz prostorije.

6
Sluajte, ree Kornelije Sram. Govorio je nesigurnim i pomuenim glasom, a oni kapci su mu padali. Na Klopoklopevom licu pojavi se izraz satrvenosti. Nije vam dovoljan evipan koji dobijate? Ipak biste hteli da ponete sa svojim uvenim predlozima? Ma ne!... ree Kornelije. Ve... ta stolica... Pa ta? ree Klopoklopac. Bolesna je. Leimo je. Znate ta je bolnica, zar ne? O!... zastenja Kornelije. Sklonite je!... Celu no nije prestajala sa kripom... Stojei pored Klopoklopca, i staista je izgledao kao da je na ivici ivaca. Je li istina? upita ga profesor. Staista dade znak da jeste. Mogli bismo je zavrljaiti, ree on. To je stara stolica.

Page 22 / 117

To je stolica stila Luj XV, ree Klopoklopac. A zatim, jesam li ja rekao da ona ima vatru ili ste to rekli vi? Ja sam, ree staista. Besneo je kad god bi se Klopoklopac bavio stolicom, Onda je leite. Ali ja u da poludim!... jeknu Kornelije. Tim bolje, ree Klopoklopac. Vie mi neete dosaivati sa svojim predlozima. Dajte mu opet injekciju, dodade okrenuvi se staisti i pokazujui na Komelija. Jao... Jao... jadikovao je Kornelije. Vie ne oseam guzicu!... U tom trenutku iz stolice odjeknu uasan niz koatih prasaka. Odvratan miris rairi se oko njenog kreveta. I elu no tako... promrmlja Kornelije. Promenite mi mesto. Ve smo vas strpali u sobu sa samo dva kreveta, a vi niste zadovoljni!,.. usprotivi se staista, Sa dva kreveta i jednom stolicom to smrdi, ree Kornelije. O, u redu, ree staista. Uobraavate li da vi miriete? Budite utivi sa mojim bolesnikom, primeti Klopoklopac. ta je toj stolici? Da nije perforirajue srastanje? Mislim da jeste, ree staista. A i pritisak joj je etrdeset devet. Dobro, ree Klopoklopac. Znate ta vam preostaje da uradite. Do vienja. Udari dobru vrgu Kornelijevom nosu da bi ga zasmejao i izae. Sirovnjak ga je ekao zbog pinga 903".

7
Sirovnjak je nervozno vakao usne. Pred njim je bio list hartije prekriven proraunima i jednainama dvadeset i estog stepena, nereenim i neodlunim. Klopoklopac je partao kroz sobu i, kako bi izbegao okretanje, vraao se koraajui unazad kad god bi stigao do zida obojenog u krpeljasto modro. Ovde je nemogue, ustvrdi Sirovnjak posle dueg utanja. Sirovnjae, ree Klopoklopac, vi uvek splasnete kao luftbalon. Nema dovoljno prostora. Ii e etiri mere u minutu. Shvatate li? Pa ta? ree Klopoklopac. Treba pronai neku pustinju. Ali ja sam prinuen da ostanem da se brinem o bolesnicima. Izdejstvujte da vas naimenuju za kolonijalnog lekara. To je blesavo. Neprestano bih lutao od sela do sela i nikad ne bih imao vremena za pinga". Uzmite odmor. To se ne radi. Onda ne moemo!... Pa ta onda!... ree Klopoklopac. To mu je!... odgovori Sirovnjak. O, briga me!... Idem u bolnicu... Nastavite sa proraunima. On sie niza stepenice, proe kroz cilindrino predsoblje i izae. Kola su ga ekala ispred reetkastog plonika. U stvari, od smrti jedne njegove omiljene klijentkinje uopte vie nije primao i ograniio se na rad u bolnici. Kad ue u Kornelijevu sobu na krevetu koji je pripadao stolici zatee jednu plavu mominu. Ovaj ustade kad ga ugleda. Zovem se Ana, ree. Dobar dan, gospodine. Sad nije vreme za posete, primeti staista koji je ulazio sa profesorom. On sve vreme spava, ree Ana, Moram da budem tu dok se ne probudi. Klopoklopac se okrete i pogleda staistu. A ta je to vama?

Page 23 / 117

O, proi e. Staisti su se ruke tresle kao pera u elektrinom zvoncu a oi su mu se podvukle crnilom sve do sredine lica. Niste spavali? Ne... to je zbog stolice... A? Nije dobro? Kakva drolja!.... ree staista. Stolica se pokrenu i krenu i opet je poinjalo da zaudara. Staista besno poe dva koraka unapred, ali mu Klopoklopac stavi ruku na miicu. Smirite se, ree mu. Ne mogu vie!... Ona me zeza! Jeste li joj dali gusku? Nee nita da uradi, poali se staista. Samo joj je do pratanja, kripe, groznice i do toga da mi prdi pod nos. Budite pristojni, tee Klopoklopac. Odmah emo se pobrinuti za nju. A vi? nastavi on obraajui se Ani. eleo bih da razgovaram sa gospodinom Sramom. U vezi sa mojim ugovorom. Ne vredi sa mnom govoriti o tome... nisam u toku. Gospodin Sram vam nije nita predlagao? Gospodin Sram je toliko brbljiv da ga uspavljujem od jutra do mraka. Oprostite, ree staista. Uspavljujem ga ja. U redu, ree Klopoklopac. Vi... ako ba hoete. Meni su njegovi predlozi poznati, ree Ana. Mogu vam ih rei. Klopoklopac pogleda staistu i dade mu neki znak. Staista preturi po depu. Stajao je iza Ane. Zar? Zanimljivo, ree Klopoklopac. Ponite onda! Staista izvue iz depa veliku trcaljku i zabode iglu posred masnog tkiva Aninog bicepsa. Ovaj pokua da se bori, ali uskoro odjednom zaspa. Gde da ga stavim? upita staista, jer je Anu bilo teko drati. Snaite se, ree Klopoklopac. Idem da obiem sale. Sram e se bez sumnje probuditi. Staista rairi ruke i Ana skliznu na zemlju. Mogu da ga stavim na mesto ove stolice... natuknu on. Stolica odvrati nizom podsmeljivih praskanja. Ostavite je na miru, ree Klopoklopac. Ako vas uhvatim da joj dosaujete... Dobro, ree staista. Onda u ga ostaviti tu. Kako hoete. Profesor popravi svoju belu bluzu i izae gipkim i neujnim korakom. Ieznu u lakiranom hodniku. Kad je ostao sam, staist lagano prie stolici i obuhvati je pogledom iz kojeg je izbijala zloba. Bio je tako umotan da su mu se kapci svaki as sklapali. Ue jedna bolniarka. Jeste li joj dali gusku? ree staista. Jesam, ree bolniarka. Pa? Pa ona ima drvene gliste. A jednom je i sama ustala. Ona hoda diui istovremeno obe noge s jedne strane. To je neprijatno videti. Zgrozila sam se. Posluau je, ree student. Dajte mi isto rublje. Evo, ree bolniarka. Nije imao snage ak ni da joj zavue ruku meu noge, iako je, kao i obino, raskopala bluzu. Ona mu ljutilo prui ubrus i ode maui emajliranom posudom. Staista sede na krevet i otkri stolicu. Trudio se da ne die jer je pratala iz sve snage.

Page 24 / 117

Kad se Klopoklopac vratio sa obilaska sala, staista je i sam spavao opruen popreko na Ani, u podnoju Kornelijevog kreveta. Profesor primeti neto neobino u izgledu susednog kreveta i hitro otkri stolicu stila Luj XV. Noge su joj bile ukruene. Ostarila je za dvadeset godina. Postala je hladna, nepomina i stila Luj XVI. Krivine na njenom naslonu, zategnute i ispravljene, odavale su koliko je njen ropac morao biti muan. Profesor zapazi beliasto plavkastu boju drveta i, okrenuvi se, snano udari nogom staistu po glavi, ali se ovaj ne pomeri. Hrkao je. Profesor klee pored njega i prodrma ga. Kako to? Vi spavate?... ta ste to uinili?... Staista zakra i otvori jedno iliasto oko. ta je to sa vama? ponovi Klopoklopac. Injekciju sam sebi... promrmlja staist Epivan isto. Mnogo pospan. On zatvori oko uz potmulo hrkanje. Klopoklopac ga protrese jae. A stolica? Staista se lagano i podrugljivo nasmeja. Strihnin. Gade!... ree Klopoklopac. Sad samo preostaje da se uspravi na noge i oplete slamom. On ustade uvreen. Staista je spavao snom srenika. Ana i Kornelije takode. Klopoklopac zevnu. Paljivo podie stolicu i stavi je uz donji kraj kreveta. Ona poslednji put krenu blago i mrtvo, i on sede na nju. Glava mu se klatila levo desno i ba kad se zaustavi u ugodnom poloaju neko zakuca na vrata. Profesor ne u, pa Anel zakuca ponovo i ue. Klopoklopac uperi u njega dve jabuice, staklaste i potpuno bezizrazne. Nikad nee moi da poleti, mrmljao je. ta kaete? utivo upita Anel. Doktor je imao muke da se otrgne snu, On naini golem napor od vie kilograma i uspe da neto kae. Nikad jedan ,,ping 903" nee imati mesta za letenje u ovoj zemlji. asna Klopoklopeva re!... Previe je drvea. Ali ako poete sa nama? ree Anel. S kojima vama? Sa Anom i sa mnom i sa. Stenkom. Kuda to? U Egzopotamiju. Morfejevi velovi se odkrinue iznad Klopoklopeve lobanje i Morfej lino mu baci jedan kamiak tano na meko teme. On se potpuno rasani. Bogamu! Pa to je neka pustinja! Da, ree Anel. To mi ba treba. Onda vai? Ma kakvi bakrai? ree profesor koji vie nije razumevao. Napokon. Gospodin Sram vam je neto predlagao? Gospodin Sram me masira, ree Klopoklopac. Ve osam dana mu dajem injekcije evipana da budem na miru. Ali on je samo hteo da vam ponudi mesto glavnog lekara logora u Egzopotamiji. Kakvog logora? Kad? Logora eleznice koja e se tamo graditi. Za mesec dana. Trebalo bi da poemo sutra, Ana i ja i Stenka. Ko je Stenka? Jedna prijateljica. Zgodna? Klopoklopac se pridie. Razveselio se. Da, ree Anel. Bar za mene. Vi ste zaljubljeni, ustvrdi profesor. O nel ree Anel. Ona voli Anu.

Page 25 / 117

Ali vi volite nju? Da, tee Anel. Zato i treba da Ana voli nju poto ona voli njega; bie joj potaman. Klopoklopac se poea po nosu. Hm, to je vaa stvar ree on. Ali uvajte se takvog razmiljanja. Znai, mislite da tamo ima mesta za putanje pinga 903? Koliko vam drago. Kako to znate? Ja sam inenjer, ree Anel. Divno! Profesor pritisnu na zvonce kraj Kornelijevog uzglavlja. ekajte, ree Anelu. Udesiemo da se probude. Kako to? Oh!... ustvrdi Klopoklopac pomou injekcije, nita lake od toga. On uuta i razmisli. Na ta mislite? upita ga Anel. Udesiu da sa mnom poe i moj staista, ree Klopoklopac. On je poten momak... Oseao se neudobno na stolici, ali ipak nastavi. Nadam se da e imati mesto i za Sirovnjaka. On je vrlo dobar mehaniar. Sigurno, ree Anel. Zatim ue bolniarka sa svim to je potrebno za injekcije.

PRELAZ
Sad je umesno da se naas zaustavimo,jer e ovo da se zapetlja i u uobiajenim poglavljima. Moe se znati i zato: ve postoji jedna devojka,jedna zgodna devojka. Doi e i druga, a u takvim okolnostima nita ne moe potrajati. Da nije tako, bez sumnje bi ee bilo veselo; ali sa devojkama postoji potreba za tunim; ne zato to ga one vole - tako bar kau - nego to tuno ide uz njih. Uz one lepe. O runim ne bismo mogli govoriti: dovoljno je to ih ima. Uostalom, sve su one lepe. Jedna e se zvati Bakrena a druga Lavanda, dok e imena izvesnih doi kasnije; ali ne u ovoj knjizi niti u istoj prii. U Egzopotamiji e biti mnogo ljudi zato to je to pustinja. Ljudi vole da se okupljaju u pustinji jer u njoj ima mesta. Oni tamo pokuavaju da ponovo ine stvari koje su inili na svim drugim mestima, a koje im tamo izgledaju nove: jer pustinja predstavlja dekor u kome sve ispada lepo, naroito ako je sunce, po pretpostavci, obdareno posebnim svojstvima. Pustinja se esto upotrebljava. Artur Edington je odredio nain prikupljanja svih lavova koje ona sadri: dovoljno je samo prosejati pesak i lavovi e ostati na cedilu. Jedan deo ovog postupka - onaj najzanimljiviji - jeste drmusanje. Naposletku lepo imamo sve lavove na cedilu sita. Ali Edington je zaboravio da ostaje i ljunak. Mislim da u, s vremena na vreme, govoriti o ljunku

STAV PRVI

Page 26 / 117

Taj postupak prua znatne prednosti, a njegova ekonominost, zdruena sa svojstvima vlakana,ini taj metod izuzetno zanimljivim! (Rene Eskuru:Hartija.Knjiara Arman Kolen,1941,str.84)

1
Tada, poto je ogladneo, Atanagora Porfirogenet odloi arheoloki eki i, veran svojoj krilatici (sit tibi terra levis)/laka ti zemlja bila/, ue u svoj ator da rua, ostavivi unutra turijatski up iju je dezinkrustaciju upravo privodio kraju. Zatim, itaoeve lagodnosti radi, ispuni sledeu dole navedenu in extenso listu podataka, ali samo tampanim slovima. Rast: 1 m 65 Teina: 69 kilogram sila Kosa: proseda Sistem preostale maljavosti: slabo razvijen Godine: neodreene Lice: duguljasto Nos: sasvim prav Ui: univerzitetskog tipa, nalik na uske amfore Odelo: zaputeno a depovi razvaljeni usled bezobzirnog nabijanja Ostale oznake: bez ikakvog znaaja Navike: sedelake osim u vreme prelazaka. Poto ispuni tu listu, pocepa je, jer mu uopte nije bila potrebna, imajui u vidu da je od svoje mladosti upranjavao sokratovsku vebicu prostaki nazvanu: upoznaj sebe sama Atin ator je bio napravljen od jednog komada naroito skrojenog platna, snabdevenog okruglim prozoriima na pojedinim mudro izabranim takama i poivao je na tlu pomou cilindrinih koia od bazukinog drveta, koji su mu omoguavali da vrsto i zadovoljavajue prilee uza zemlju. Iznad te platnene prostorije bila je zategnuta jedna druga platnena prostorija na odgovarajuoj udaljenosti, privrena posredstvom konopaca privezanih za metalne klince koji su sve to odvodili u zemlju kako bi se izbeglo neprijatno brujanje. Podizanje tog atora, sjajno izvedeno brigom Martina Salia, Atanagorine desne ruke, pribavljalo je posetiocu, uvek sluajnom, skup oseanja zavisnih od kakvoe i izotrenosti njegovih uroenih sposobnosti, ali je obeavalo budunost. U stvari, pokrivao je samo povrinu od est kvadratnih metara (i razlomke, jer je ator dolazio iz Amerike, a Anglosaksonci izraavaju palcima i stopama ono to drugi mere metrima: to je Atanagoru navelo da kae: u zemljama gde stopalo gospodari bilo bi dobro da se metar razbakari) i bilo je jo puno mesta sa strane. Martin Sali, koji se tu u okolini bavio ispravljanjem okvira svoje lupe, koji se iskrivio usled jednog preteranog uveanja, pridrui se svome gazdi pod atorom. Sad i on ispuni listu: na nesreu, pocepa je prebrzo kako bismo imali vremena da je prepiemo, ali saekaemo ga na krivini. Posluite jelo, Martine, zamoli arheolog, koji je zaveo gvozdenu disciplinu u svom logoru za iskopavanje./proizvodei na taj nain indukovanu struju pomou koje je,preko solenoida,dobijao osvetljenje./ Da, uitelju, odgovori Martin bez ispraznog truda da bude originalan. On stavi posluavnik na sto i sede preko puta Atanagore; dva oveka buno izukrtae svoje petoprste viljuke, ubadajui slono u veliku konzervu zgusnutog gulaa, koju je crni sluga Dipon maloas otvorio. Crni sluga Dipon pripremao je u kuhinji drugu kutiju konzerve za veernji obed. Trebalo mu je najpre da u mnogo vode sa obrednim zainima spusti ilavo mumijino meso da se kuva na sveanim zakletvama i marljivo odravanoj vatri u usijanom stanju. Zatim, da tu smesu destiluje, da kukuruznim branom napuni plehanu kutiju kalajisanu

Page 27 / 117

hranom kuvanom u mnogo vode, ne propustivi pri tom da izlije mnogo vode u mali slivnik; a onda da lepkom, kao gvoem, zalije poklopac, i to je inilo kutiju konzerve za veernji obed. Dipon, sin vrednih zanatlija, ubio ih je kako bi napokon mogli da se zaustave i poivaju u miru. Izbegavajui javna estitanja, iveo je postrani ivotom vernika i bogomoljca nadajui se da e ga pred smrt papa posvetiti, kao oca de Fukoa, propovednika krstakog turizma. Po pravilu, on se uglavnom prsio, a trenutno je uurbano radio gomilajui iverje na nesigurno uravnoteenu vatru, nadevajui udarcima kosira vlane sipe ije je mastilo bacao svinjama pre no to bi ih utopio u mineralogikoj vodi koja je kljuala u vedru sastavljenom od tesnospojivih latica crvenosrce lalaste magnolije. U dodiru sa kljualom vodom sipe su dobijale lepu indigo boju; svetlost vatre odbijala se na uzdrhtalu povrinu, bacajui na kuhinjsku tavanicu odsjaje u obliku plave konoplje, ali iji se miris jedva razlikovao od mirisa losiona sa aromom Patrel, koji moemo nai kod svakog dobrog frizera, a naroito kod Andrea i Gustava. Diponova senka pretravala je odaju okastim i isprekidanim pokretima. ekao je da Atanagora i Martin zavre obed da bi raspremio sto. Meutim, Martin je svom uitelju priao priu u obliku dijaloga o jutranjim dogaajima. ta ima novo? ree Atanagora. Nita novo u vezi sa sarkofagom, tee Martin. Nema ga. Kopanje se nastavlja? Nastavlja. U svim pravcima. Sveemo to na samo jedan smer, kad budemo mogli. Upozorava se na jednog oveka u ovom kraju, ree Martin. ta radi? Stigao je 975-icom. Zove se Bogoljub Duduk. Ah, uzdahnu Atanagora, najzad su pokupili jednog putnika... On je nametenik, ree Martin. Pozajmio je pisai sto i pie pisma. Od koga je pozajmio pisai sto? Ne znam. Izgleda da naporno radi. udno. U vezi sa sarkofagom? ree Martin. Sluajte, Martine, ne navikavajte se na pomisao da emo svakog dana pronalaziti po jedan sarkofag. Ali jo nismo pronali nijedan!... To samo dokazuje da su retki, zakljui Atanagora. Martin obeshrabreno zavrte glavom. Ama ba nita od ovog zemljita ree. Tek smo ga naeli, primeti Atanagora. Vama se previe uri. Izvinite, uitelju ree Martin. Nije vano. Ispisaete mi dvesta redova za veeras. Iz ega, uitelju? Prevedite mi na grki letristiku pesmu Isidora Isua. Uzmite neku poduu. Martin odgurnu stolicu i izae. Imao je posla za najmanje do sedam sati uvee, a bila je velika pripeka. Atanagora zavri obed. Izlazei iz atora, uze opet svoj arheoloki eki; bilo mu je stalo da okona dezinkrustaciju svog turijatskog upa, ali nameravao je da pouri; linost imenovanog Bogoljuba Duduka poinjala je da ga zanima. Na dnu pozamanog upa od grubog porcelana bilo je naslikano oko koje su krenjak i silicijum bili napola prekrili.Lakim i tanim udarcima Atanagora je odvaljivao okamenjene ljuspe, oslobaajui duicu i zenicu. Vieno celo,bilo je to prilino lepo plavo oko, pomalo otro, sa prijatno povrnutim trepavicama. Atanagora je radije gledao na drugu stranu ne bi li se sakrio od upornog pitanja koje je sadravao izraz tog keramikog suoenja. Kada je ienje bilo gotovo, on napuni up peskom da vie ne gleda oko, promuka ga i razbi udarivi vie puta ekiem, zatim pokupi razbacane parie. Tako je up zauzimao vrlo malo mesta i mogao je da ue u kutiju standardnog oblika ne naruavajui pravilnost uiteljeve zbirke. On izvue iz depa posudu o kojoj je re.

Page 28 / 117

Poto to uradi, Atanagora napusti uei stav i krenu pretpostavljenim pravcem ka Bogoljubu Duduku. Ako se ovaj pokae sklon arheologiji, zasluuje da mu se obrati panja. Nepogreivo ulo koje je arheologa vodilo u njegovim postupcima nije propustilo da ga upravi ka pravom mestu. Sedei zaista za pisaim stolom, Bogoljub Duduk je telefonirao. Ispod njegove leve podlaktice Ata vide podmeta iji je upija ve nosio tragove silnog rada; gomilu pisama ispred njega spremnu za slanje i, u jednoj korpi, ve primljena potu. Znate li gde se ovde moe ruati? upita Bogoljub pokrivajui rukom mikrofon im spazi arheologa. Vi previe radite, odgovori Atanagora. Sunce e vas ubiti. Ovo je aroban kraj, ustvrdi Bogoljub. Ima mnogo posla. Gde ste nali ovaj pisai sto? Pisai sto se uvek nade. Ja ne mogu da radim bez stola. Doli ste 975-icom? Bogoljubov sagovornik mora da je postajao nestrpljiv, jer se mikrofon u Bogoljubovoj ruci snano prope. Gadno se osmehujui, Bogoljub epa jednu iodu iz pernice i zabode je u malu crnu rupu. Mikrofon se ukruti i on mogade da ga poloi na aparat. ta rekoste? zapita Bogoljub. Rekao sam: stigli ste 975-icom? Da. Prilino je udobna. Njom idem svaki dan. Ovde vas nikad nisam video. Ne idem ovom 975-icom svaki dan. Kao to sam vam ve rekao, ovde ima mnogo posla. Uzgred, da li biste mogli da mi pokaete gde se moe ruati? Neki restoran se valjda moe pronai, ree Atanagora. Priznajem da se od dolaska ovamo nisam time bavio. Pomeo sam zalihe a moe se i pecati na iglionu. Otkad ste ovde? Od pre pet godina, objasni Atanagora. Onda treba da poznajete ovaj kraj. Prilino dobro. Radim vie pod njim. Ima udesnih siluro-devonskih nabora. Volim i neke zakutke iz pleistocena u kojima sam naiao na tragove grada Glira. Nije mi poznato, ree Bogoljub. A gore? Za to treba pitati Martina da vas vodi, ree Atanagora. On je moj pomonik. Je li peder? upita Bogoljub. Jeste, ree Atanagora. Voli Dipona. Svejedno mi je, ree Bogoljub. Tim gore po Dipona. Vi ete ga namuiti,ree Ata i on mi nee kuvati. Pa postoji i restoran... Jeste li sigurni? Poite sa mnom, ree Bogoljub. Odveu vas do njega. On ustade, vrati stolicu na mesto. U utom pesku bilo je lako postii da stoji pravo. Ovaj pesak je ista stvar, ree Bogoljub. Mnogo mi se dopada ovo mesto. Nema nikad vetra? Nikad, potvrdi Atanagora. Ako siemo niz ovu dinu naii emo na restoran. Duge zelene trave, krute i uvotene, arale su tlo konastim senkama. Stopala dvaju hodaa nisu pravila nikakav um i dubila su kupaste otiske blago zaokrugljenih obrisa. Ovde se oseam kao drugi ovek, ree Bogoljub. Vazduh je vrlo zdrav. Nema vazduha, ree Atanagora. To sve pojednostavljuje. Pre nego to sam doao ovamo, bio sam katkad stidljiv. Izgleda da vas je to prolo, ree Atanagora. Koliko vam je godina? Ne mogu vam kazati brojku, ree Bogoljub. Ne seam se poetka. Sve to bih mogao da uinim jeste da ponovim neto to su mi rekli a u ta nisam siguran. Radije neu. Sve u svemu, jo sam mlad. Dao bih vam dvadeset osam godina, ree Atanagora. Zahvaljujem vam, ree Bogoljub Ne znam ta bih s njima. Sigurno ete nai nekoga kome bi to inilo zadovoljstvo. O, dobro! ree Ata.

Page 29 / 117

Bio je malice uvreden. Dina se sada sputala okomito a druga, isto tako visoka, zaklanjala je okerasti vidik. Nadolazee manje dine pravile su nabore ocrtavajui tesnace i prolaze kroz koje se Bogoljub zaputio bez ikakvog oklevanja. Prilino je daleko od mog atora, ree Ata. Nije to nita, ree Bogoljub. Vratiete se naim tragom. Ali ako smo pogreili put u odlasku? Pa dobro, u povratku ete zalutati i gotovo. To je nezgodno, ree Ata. Ne bojte se. Ja sigurno znam gde je. Eno, pogledajte. Iza povee dine Atanagora ugleda italijanski restoran: vlasnik Lulo Barizone. Zvani Lula. Zavese od crvenog platna veselo su se isticale na lakovanoj boji drvenih zidova. Belo lakovanoj. Da budemo tani. Ispred cokle od svetlih cigala neumorno je cvetao divlji bro u lakiranim saksijama. Rastao je i na prozorima. Ovde e nam biti vrlo dobro, ree Bogoljub. Mora da imaju sobe. Rei u da mi prenesu ovamo pisai sto. Ostaete ovde? ree Ata. Gradiemo elezniku prugu, ree Bogoljub. Pisao sam mom preduzeu zbog toga. Jutros mi pade na pamet. Ali nema putnika, ree Atanagora. Vi, putnici, mislite da eleznica bez vas ne moe? Ne, ree Atanagora. Oigledno ne. Dakle, pruga se nee pohabati, ree Bogoljub. Stoga se u predraunu trokova korienja nikad nee morati da vodi rauna o dotrajalosti materijala. Shvatate li? Ali to je samo jedna stavka u bilansu, primati Atanagora. ta se vi razumete u poslove, a? grubo odvrati Bogoljub. Nita, ree Atanagora. Ja sam samo arheolog. Onda hajdete na ruak. Ve sam ruao. U vaim godinama, ree Bogoljub, trebalo bi da ste u stanju da ruate dvaput. Oni stigoe do staklenih vrata. Na proelju je celo prizemlje bilo zastakljeno i videli su se redovi malih istih stolova i stolica od bele koe. Bogoljub gurnu jedno krilo vrata i zvonce se grozniavo prenu. Desno, iza velikog anka, Lulo Barizone, koga su zvali Lula, itao je velikoslovni jezik iz nekih novina. Imao je na sebi lepu belu potpuno novu bluzu i crne pantalone i otkopan okovratnik, jer je ipak bilo relativno toplo. Fae la barba u sedam ura s'to matinjo?/jeste li se brijali jutros u sedam?/ upita on Bogoljuba. Da, odgovori Bogoljub. Iako nije znao kako se to pie, razumeo je nareje negde s Mediterana. Dobro, odgovori Lula. Hoete ruati? Da. ta ima? Sve to se moe nai u jedan ristorante terrestre e diplomatico /zemaljskom i diplomatskom restoranu/ odgovori Lula sa izvanrednim italijanskim akcentom. Minestrone? I minestrone i pageti a la Bolognese. Avanti! ree Atanagora da bi ostao u istom tonu. Lulo ieze prema kuhinji, Bogoljub izabra jedan sto kraj prozora i sede. Hteo bih da vidim vaeg pomonika, ree. Ili vaeg kuvara. Kako hoete. Imate vremena. Nije sigurno, ree Bogoljub. Imam mnogo posla. Znate, uskoro e ovde biti mnogo sveta. Divno, ree Atanagora. Ala e lepo da se ivi. Hoemo li prireivati primanja? ta vi nazivate primanjem? To je pomodno poselo, objasni Atanagora. Ma nemojte! ree Bogoljub. Kao da emo imati vremena za prireivanje primanja! O, do moga! ree Atanagora.

Page 30 / 117

Odjednom se oseti razoaranim. Skide naoari i pljunu na njih da oisti stakla.

SASTANAK
Ovom spisku se moe takoe dodati sulfat amonijaka,osuena krv i zahodsko ubrivo. (Iv Anri:Vlaknaste biljke,Kolen,1924)

1)
Posluitelj, kao i obino, stie prvi. Sastanak Administrativnog saveta bio je predvien za pola jedanaest. Trebalo je da otvori dvoranu, rasporedi pepeljare ispred svakog podmetaa i, nadohvat ruke savetnicima, skaredne slike mestimino poprskane dezinfekcionim sredstvom, jer je veina ove gospode patila od zaraznih konih bolesti, pa da naslone stolica poreda u savrene paralele oko stranica okruglog stola. Tek to se razdanjivalo, jer je posluitelj hramao, pa je morao sebi da predvidi mnogo vremena. Bio je obuen u staro kicoko odelo od gustog svilenog sera tamnozelene boje, a oko vrata je nosio pozlaen lanac sa izgraviranom ploicom na kojoj je onaj ko je to hteo mogao proitati njegovo ime. Kretao se trzajima i sakata noga mu je spiralno vitlala po vazduhu pri svakom njegovom isprekidanom koraku. On dohvati iskrivljeni klju plakara za pribor i prevali neto prostora prema uglu prostorije koja se graniila sa mestom sastanka gde su se ostavljale sve te vrlo neophodne stvari. urio se uz glasno stenjanje. Pregrada otkri police,kaiperski ukraene hartijom sa nazubljenim ivicama koju je u neko davnanje doba islikao Leonardo da Vini. Pepeljare su bile poslagane jedna na drugu u neupadljivom redu, koji je bio pre sugerisan no nametnut, ali to se tie duha, strog. Skaredne razglednice raznih oblika, neke viebojne, bile su rasporeene u raznovrsne pregrade. Posluitelj je, manje-vie, poznavao sklonosti gospode iz Saveta. Nasmei se krajikom oka kad po strani ugleda mali bezazleni sveanj u kome je skupio sve one koje su se njemu lino dopadale, pa napravi pokret kao da e otkopati lic, ali pri dodiru sa njegovom neutenom spravom smrai mu se naborano lice. Pomisli na datum i seti se da tu nee nai nita ozbiljno pre no to proteknu dva meseca, U njegovim godinama to i nije bilo tako loe, ali u seanje mu se vrati trenutak kada je to mogao da radi ak i do dva puta nedeljno. Ta uspomena mu povrati malo veselosti i prljavi uglovi njegovih usta u obliku kokoijeg upka ocrtae neto kao zaetak osmeha, dok mu je u mutnim oima mirkala zloesta svetlost. Uze est potrebnih pepeljara i postavi ih na japanski posluavnik sa staklenim dnom, kojim se obino sluio za tu vrstu prenosa. Zatim, oslanjajui se na spisak priboden rajsnadlom na krilo vrata, izabra slike jednu po jednu, po etiri za svakog. Seti se, nemajui potrebe da proverava, da predsednik najvie voli cikline grupe sa dvostrukim vezama, to je bila posledica njegovih studija hernije, i pogleda prvu sliku sa divljenjem, jer je zaista prikazivala akrobatsko dostignue. Ne zadravajui se vie, on sauesniki zatrese glavom i brzo zavri sa izborom.

2)
Baron Medo od anpolana vozio se kolima prema mestu zasedanja Saveta.

Page 31 / 117

3)
Oko etvrt do deset stigle su istovremeno tri linosti koje posluitelj pozdravi s potovanjem. Nosili su lake tane od jedva malo potamnele svinjske koe, odela sa tiketima na preklop i matovite, mada i prikladne prsluke boja usklaenih sa tkaninom odela, kao i bolero eire. Razgovarali su veoma ozbiljno jezikom proaranim jasnim i odlunim promenama tona, podiui brade prilino visoko, maui desnom rukom koja nije drala tanu. Moe se primetiti,ne sudei unapred o nastavku dogaaja,da su se dve od tih tani otvarale jednim rajsferlusom rasporeenim na njihove tri strane, dok je poslednja igrala ulogu arke. Trea, sa drkom, bila je grdna sramota za svog vlasnika koji je svaka tri minuta upozoravao da planira da u toku popodneva nabavi tanu istovetnu sa drugim dvema, i samo pod tim uslovom su vlasnici drugih dveju nastavljali da s njim razmenjuju odlune promene tona.

4)
Ostalo je da stignu jo dva lana, ne raunajui barona Medu od anpolana koji se vozio kolima prema mestu zasedanja Saveta. Jedan, Agata Marion, ue u zgradu u deset sati i dvadeset sedam minuta. Zaustavi se, okrete i u svetlu vrata netremice zagleda u vrh svoje desne cipele koji mu je neki gnjavator ogrebao; sjajna koa nosila je brazgotinu i bilo je uasno videti odignuti trouglasti krajiak koe, koji je bacao senku razliitu po obliku, budui da je vodila rauna o prividnom obrisu stvari. Agata Marion uzdrhta i jednim pokretom ramena, oteravi treptaje u obliku jeuraca koji su mu se muvali meu plekama, okrete se ponovo. Produi, ree vrataru dobar dan u prolazu i prva mu noga zae u jedva materijalan pravougaonik vrata Saveta, minut pre odreenog vremena.

5)
Baron Medo od anpolana iao je tri metra iza njega.Poslednji je kasnio i sednica poe bez njega. To je sve skupa pet osoba i jedan posluitelj, kao i jedno lice u zakanjenju, a to meutim zajedno sainjava recimo sedam; da li u zaokrugljenim brojkama? Na nesreu, ne, jer za broj manji od deset postoji samo jedna okrugla brojka: nula, a ona nije isto to i sedam. Gospodo, otvaram sednicu. Dajem re izvestiocu, koji e vam izloiti, mnogo bolje no to bih to ja lino umeo, napredovanje naeg posla od poslednje sednice. Gospodo, podseam vas da nae Drutvo, osnovano na inicijativu tehnikog direktora Bogoljuba Duduka, ima za cilj stvaranje i korienje eleznice u Egzopotamiji. Ja nisam tog miljenja. Ma jeste, prisetite se lepo. Da, istina. Pomeao sam... Gospodo, od nae poslednje sednice primili smo od direktora Duduka niz znaajnih studija koje su tehnike slube Drutva prouile u svim pojedinostima. Iz toga proizlazi potreba da se Bogoljubu Duduku hitno poalju upravno osoblje i izvrioci. Na kraju poslednje sednice sekretar je bio zaduen za zapoljavanje i sad e nam izneti rezultate koraka koje je preduzeo. Gospodo, obezbedio sam naem preduzeu saradnju jednog od najistaknutijih tehnikih strunjaka u eleznikoj struci. Ja nisam tog miljenja.

Page 32 / 117

De, vi dobro znate da ne govori o tome! A! Dobro! Naimenovao sam Kornelija Srama. Je li to sve? Na alost, Kornelije Sram je bio rtva automobilske nesree. Meutim, zahvaljujui neprekidnim merama preduzimanim od tog datuma, uspeo sam da istaknutog tehniara kao to je g. Sram zamenim jednim veoma zaslunim inenjerom. tavie, ubijajui jednim udarcem dve muve i jednog komarca, uspeo sam da ugovor potpiu jo jedan daroviti inenjer i jedna sekretarica. Pogledajte kartu broj etiri g. Agate Mationa; slika desno gore ima profil, mada izoblien radnjom koju obavlja, vidno istovetan sa profilom pomenute sekretarice. Gospodo, dodajte sliku redom. Ja nisam tog miljenja. Vi nam traite vreme sa tim svojim neprestanim upadicama. Oprostite, mislio sam na neto drugo. A izvrioci? Obavljeni posao izgleda dobro. Gospodo, danas sam takoe najmio jednog lekara i jednog staistu ija e prisutnost bili dragocena kad nezgode na poslu budu dostigle pun uinak. Ja nisam tog miljenja. A izvrioci? Kao posledica dogovora koji je na licu mesta potpisao direktor Duduk, hranu i smetaj tehnikog osoblja direkcije obezbeivae restoran ,Barizone'. Gospodo, obavljeni rad sekretara pokazao se ve plodnim. Obavetavam vas, izmeu ostalog, da mi jedan moj neak, Robert Gunjan di Peslo, izgleda sjajna linost da se prihvati funkcije komercijalnog direktora ovog posla. Predlaem da prepustite njemu brigu oko toga da sam sebi odredi primanja i da povede svoju sekretaricu. Odlino. to se tie tehnikog osoblja, njemu bismo mogli odrediti ovde vaea primanja uveana za terenski dodatak. Ja nisam tog miljenja. Najzad je i on jednom u pravu. ta je tehniki strunjak? To ne zahteva posebne odlike. Dovoljno je mehaniki primenjivati ve poznate stvari kojima vas naue. Nema terenskog dodatka. Neki mali terenski dodatak. O tom pitanju treba razmisliti. Gospodo, sednica je zavrena. Vratite mi moju kartu. Nismo razgovarali o izvriocima. O tome treba razgovarati na narednoj sednici. Ja nisam tog miljenja. Svi ustadoe, ko u klin ko u plou, i ne ba mnogo skladno, u meteu, napustie dvoranu. Posluitelj ih pri prolasku pozdravi i vukui svoj pomahnitali krak sporo prie mestu pokojnog sastanka, koje je smrdelo od nesnosnih isparenja.

III
ini se da je sasvim dokazano da mala deca i mladunci ivotinja sisaju sve to im doe do usta, i da ih treba nauiti da sisaju na pravom mestu. (Lord Raglan: Zabrana rodoskrvnua, Pijo, 1935, strana 29)

Page 33 / 117

Ani se inilo da mu je kofer preteak; pitao se nije li pogreio to se pretrpao izvesnim brojem proizvoda drugorazredne potrebe. Nije sebi odgovarao iz iste neiskrenosti i zbog toga promai poslednji stepenik namazanog stubita. Noga mu izlete napred a u propratnom pokretu desna ruka baci kofer kroz staklo gornjeg zastakljenog dela vrata. Brzo se podie, jednim skokom proe kroz vrata i prihvati kofer dok je padao s druge strane. Savi se od teine i, pod naporom koji je obavljao, vrat mu nabreknu i otkide sjajno metalno dugme na kragni, koje je kupio pre pet godina na jednom kermesu u dobrotvorne svrhe. Kravata mu se odmah razlabavi za vie santimetara i sve je trebalo ponovo uraditi. On dohvati kofer, po cenu uasnog napora baci ga s druge strane gornjeg zastakljenog dela vrata, otra nazatke da ga prihvati na poetku stepenica i brzo se uspe poslednjih deset stepenika unazad. Sa olakanjem uzdahnu kad oseti da mu se kravata ponovo stee i da mu dugme na kragni ponovo golica Adamovu jabuicu. Ovog puta izae iz kue bez zapreka i skrete kako bi iao plonikom. I Stenka je izlazila iz svog stana i urila da stigne na elezniku stanicu pre nego to mainovoda ispali hitac iz pitolja u znak polaska.tednje radi, Dravne eleznice su i upotrebljavale stari vlani barut i pritiskale oroz pola sata ranije da bi pucanj opalio otprilike u eljenom asu; ali ponekad bi odjeknuo skoro odmah. Izgubila je mnogo vremena na oblaenje za put; uinak je bio izuzetan. Iz otvora na lakom upavom vunenom kaputu virila je haljina boje zelene kao lipa, vrlo jednostavnog kroja. Noge su joj bile vrsto utegnute u par finih najlon arapa a cipele sa panglom od rie koe priljubljivale su joj se uz nena stopala. Kofer, koji joj je nosio njen mali brat, iao je za njom na nekoliko koraka; brat je dobrovoljno doao da joj pomogne i, za nagradu, Stenka mu je poverila ovaj odgovorni posao. Tu nedaleko zijao je metro, uvlaei u svoje crne eljusti grupe neopreznika. Povremeno su se stvari odvijale u obrnutom smeru i on bi muno povraao hrpe bledih i smanjenih osoba koje su na odelu nosile zadah utrobe udovita koje je uasno smrdelo. Stenka je okretala glavu levo-desno traei oima neki taksi, jer ju je pomisao na metro uasavala. Uz zvuk usisavanja, ovaj pred njenim oima upi pet osoba od kojih tri sa sela, jer su nosile korpe sa guskama, i ona morade da stisne oi ne bi li se povratila. Nije bilo ni jednog jedinog taksija na vidiku. Talas kola i autobusa koji se valjao niz strmu ulicu izazivao je u njoj neprestanu vrtoglavicu. Njen braca je sustie ba u trenutku kad je sva slomljena htela da pusti da podmukle stepenice ape i nju, i uspe da je zadri uhvativi je za skut haljine. Taj njegov pokret razotkri divne Stenkine butine i mukarci popadae onesveeni; ona se vrati sa kobnog stepenika i, u znak zahvalnosti, poljubi svoga bracu. Na njenu sreu, telo jednog od onih kojima je pozlilo pade pred tokove jednog slobodnog taksija ije gume prebledee i koji se zaustavi. Stenka pritra, dade vozau adresu i uhvati kofer koji joj je njen braca dobacio. On je gledao kako odlazi a ona mu je desnom rukom slala poljupce kroz zadnje staklo ispred kojeg je visilo grozno pliano kue. Karta za rezervaciju mesta, koju je Anel sino uzeo, nosila je karakteristine brojeve a obavetenja koja su joj dali pet slubenika zaredom slagala su se sa optom predstavom koju je stekla prouavajui natpise. Stoga bez muke pronae svoj kupe. Ana je upravo bio stigao i stavljao je svoj kofer u mreu; lice mu je bilo znojavo; sako mu je ve poivao iznad sedita i Stenka se kroz prugasti puplin njegove vunene koulje divila njegovim bicepsima. On je pozdravi ljubei je u ruku i oi su mu blistale od zadovoljstva. Divno! Stigli ste na vreme! Ja uvek stiem na vreme. Ipak, vi niste navikli da radite. O! ree Stenka. Nadam se da neu morati da se prebrzo navikavam na to. On joj pomoe da smesti stvari, poto je ona jo uvek drala kofer. Izvinite. Gledao sam u vas... Stenka se nasmei. Mnogo joj se dopadalo ovo izvinjenje. Ana... ta? Je li ovaj put dug? Veoma dug. Posle treba ii na brod, pa opet na voz, a i onda emo kroz pustinju kolima.

Page 34 / 117

To je divno, ree Stenka. To je zaista divno. Oni sedoe na klupu jedno uz drugo. Tu je Anel... ree Ana. A!... Otiao je da potrai neto za itanje i za jelo. Kako moe da misli na jelo dok smo nas dvoje ovde... proguna Stenka. To na njega ne ostavlja isti utisak. On mi je veoma drag, ree Stenka, ali on uopte nije poetian. Pomalo je zaljubljen u vas. Onda ne bi trebalo da misli na stvari za jelo. Ne verujem da on na to misli sebe radi, ree Ana, Moda je tako, ali ne verujem. Ja ne mogu da mislim ni na ta drugo do na ovaj put... sa vama... Stenka.,. ree Ana. Govorio je sasvim tiho. Ana... Hteo bih da vas poljubim. Stenka ne ree nita, ali se malo odmae. Sve kvarite, ree ona. Vi ste kao i svi mukarci. Zar biste vie voleli da vam kaem kako na mene uope ne delujete? Niste poetini. U glasu joj se osealo razoaranje. Ne moe se biti poetian sa zgodnom devojkom kao to ste vi, ree Ana. Vi biste onda poeleli da poljubite bilo koju blesavicu. Ba sam to i mislila. Ne budite takvi, Stenka. Kakva? Takva... zla. Ona se malo primae, ali osta napuena. Nisam ja zla. Vi ste boanstveni. Stenka je mnogo elela da je Ana poljubi, ali trebalo ga je malo poduiti. Ne treba im se preputati. Ana je nije dodirivao, nije hteo da je zbrzi. Ne treba sve odjednom. A onda, bila je veoma osetljiva. Veoma slatka. Tako mlada. Dirljiva. Ne treba je poljubiti u usta. To je prostaki. Ve milovati, slepoonice, moda oi. Blizu uha. Najpre treba da joj stavi ruku oko struka. Nisam ja boanstvena. Ona napravi pokret kao da e da ukloni ruku koju joj je Ana stavio oko struka. On joj se malice odupre. Da je to htela, on bi je uklonio. Dosaujem vam?... Ona to nije htela. Ne dosaujete mi. Vi ste kao i svi drugi. Nije istina. ovek tako dobro zna ta ete uiniti. Ne, ree Ana, neu vas poljubiti ako ne elite. Stenka ne odgovori i obori oi. Anine usne bile su sasvim blizu njene kose. Govorio joj je na uvo. Oseala je njegov dah, lak i suzdravan; ona se ponovo odmae. Ana to nije voleo.Poslednji put u automobilu sve mu ilo kao po loju... I ona se prepustila. Ali tu, odjednom, to njeno dangrizanje. Ne moe ovek svaki put da pregazi nekoga kad poeli da poljubi neku devojku. Da bi je doveo u stanje prijemivosti. On se odluno priblii, uhvati je za glavu i priljubi usne na Stenkin zarumenjeni obraz. Ne pritiskajui. Opirala se malo. Ne zadugo. Ne... promrmlja ona. Nisam hteo da vam dosaujem, ree Ana u jednom dahu. Ona malo okrete lice i prepusti mu usta. Ugrize ga igre radi. Tako veliki momak. Treba i njih nauiti. Ona zau ukanje oko vrata i ne menjajui poloaj pogleda ta je. Bila su to Anelova lea; odlazio je niz hodnik vagona.

Page 35 / 117

Stenka je milovala Anu po kosi

IV
....Odsad u ovakve stvaice stavljati samo mestimino, jr to postaje gnjavaa. (Boris Vijan: Neobjavljene misli) iao je putem profesor Klopoklopac u linom vozilu, jer je u Egzopotamiju odlazio sopstvenim sredstvima.Proizvod tih sredstava, blizak krajnosti, itao je svaki opis, ali jedan od njih podie rukavicu i ishod je sledei: Tu je bilo: desno i spreda jedan toak, spreda i levo jedan toak, levo i pozadi jedan toak, pozadi i desno jedan toak, u sredini i u ravni iskoenoj za 45 % u odnosu na ravan odreenu sa tri centra tih tokova (u kojoj se dogaalo da se nae i etvrti), peti toak koji je Klopoklopac nazvao upravljaem. Pod uticajem ovog, celina je na trenutke imala zajednike pokrete a to je sasvim prirodno. Unutra, izmeu plehanih pregrada i livenog gvoa, moglo bi se nabrojati mnotvo drugih raznih tokova, ali tek poto se prsti potpuno umau uljem. Naveemo jo gvoe, tkaninu, far, ulje, oblasno gorivo, greja, trap nazvan zadnji, klipove pritkae, prenosne poluge, radilicu, magmu i staistu koji sedi pored Klopoklopca i ita jednu lepu knjigu: ivot ila Gufea od aka Lustaloa i Nikole. Neobian veto smiljen ureaj proistekao iz korenosekaa beleio je trenutno neposrednu brzinu celine, a Klopoklopac je motrio na njemu pripadajuu iglu. Dobro gura ree staista podiui pogled. On ostavi knjigu i uze drugu iz depa. Da, ree Klopoklopac. Njegova uta koulja sijala je od radosti na suncu koje je udaralo u lice. Biemo tamo veeras, ree staista, listajui brzo svoju novu knjiicu. Vraga... odgovori Klopoklopac. Uopte jo nismo stigli. A mogu se jo umnoiti i zamke. ime umnoiti? ree staista. Niim, ree Klopoklopac. Onda ih nee ni biti, ree staista, zato to neto pomnoeno niim uvek daje nita. Masirate me, ree Klopoklopac. Gde ste to nauili? Iz ove knjige, ree staista. Bio je to kurs aritmetike od Braea i Dimarkea.Klopoklopac ga istre iz staistovih ruku i baci napolje. On potonu u jarku uz veliki snop bljetavih munja. Gotovo je, ree staista. Brae i Dimarke e sigurno umreti. I zaplaka gorko. Proli su oni kroz sito i reeto, ree Klopoklopac. Ma nemojte, ree student. Svi vole Braea i Dimarkea. To to vi radite je bacanje ini. To je kanjivo po zakonu. A davati injekcije strihnina stolicama koje vam nita nisu uinile? surovo ree profesor. To nije kanjivo po zakonu, a? Nije to bio strihnin, zajeca staista. Ve metilensko plavilo./Boja sa antiseptinimm svojstvima (Prim. prev.)/ To je isto, ree Klopoklopac. Prestanite da me razdraujete. To e vam uvek izai na nos. Ja sam vrlo zao.

Page 36 / 117

On se nasmeja. Istina je, ree staista. On mrknu i obrisa se rukavom ispod nosa. Vi ste jedan prljavi starkelja, ree on. Takav sam namerno, odgovori Klopoklopac. Iz osvete. Tako je otkad je umrla Hloja./Junakinja Vijanovog romana Pena dana,koju je profesor Klopoklopac leio (Prim. prev.)/ O, ne mislite vie na to! ree staista. Prinuen sam. Zato onda i dalje nosite ute koulje? To se vas ne tie, ree Klopoklopac. Evo jo jedne reenice koju vam ponavljam petnaest puta dnevno, a vi ipak terate dalje. Mrzim vae ute koulje, ree staista. Kad ovek u to gleda po ceo dan, iv ispropada. Ja ih ne gledam, ree Klopoklopac. Znam, ree staista. Ali ja? Briga me za vas, ree Klopoklopac. Jeste li potpisali ugovor, a? Je li to ucena? Ma ne. Istina je da ste mi bili potrebni. Ali ja sam neznalica u medicini. Slaem se, potvrdi profesor. To je injenica. Vi ste u medicini neznalica. tavie, rekao bih da ste kodljivi. Ali meni je potreban snaan momak da obre elisu na malim modelima. To nije teko, ree staista. Mogli ste da uzmete bilo koga. To kree sa etvrt obrta. Mislite, a? Za eksplozivni motor slaem se: ali ja u ih praviti i od kauuka. Znate li vi ta znai sklopiti motor od kauuka sa tri hiljade obrtaja? Staista se uzvrpolji na seditu. Postoje razni sistemi, ree. Pomou builice ni to nije nita. Bez builice, ree profesor. To kvari elisu. Staista se natmuri u svom uglu. Vie nije plakao. Proguna neto. ta? ree Klopoklopac. Nita. Nita, ree Klopoklopac, daje uvek nita. On se ponovo nasmeja videvi kako se staista, pravei se da spava, okree prema vratima i veselo pevajui pritisnu na papuicu za gas. Sunce je prelo deo svog puta i njegovi zraci su padali iskosa na kola koja bi posmatrau postavljenom u odgovarajue uslove izgledala sjajna na crnoj osnovi, jer je Klopoklopac tako primenjivao naela ultramikroskopije

V
Brod je iao du mola da bi dobio brzinu i preao sprud. Bio je krcat graom i ljudima za Egzopotamiju i skoro je dodirivao dno kad bi se, po nesrei, naao izmeu dva talasa. Na brodu su Ana, Stenka i Anel zauzeli tri neudobne kabine.Komercijalni direktor Rober Gunjan di Peslo nije putovao: trebalo je da on doe im gradnja eleznike pruge bude zavrena. Zasad e svoje prinadlenosti primati ne naputajui svoje staro mesto. Na meupalubi kapetan je trkao tamo-amo traei svoj levak za izdavanje naredbi; nije uspevao da ga se doepa, a kad bi laa nastavila da ide u tom pravcu bez novih naredbi razbila bi se o igru, greben uven sa svoje okrutnosti. Najzad spazi spravu skrivenu iza jedne guve od konopaca, kako vreba trenutak da proe neki galeb pa da se na njega baci. Kapetan je zgrabi i odgalopira kroz unutranji hodnik, zatim se pope uza stepenice koje ga odvedoe pravo na palubu, pa jo vie, na kapetanski most. Bilo je i vreme, jer su upravo upozoravali na igru.

Page 37 / 117

Veliki penuavi talasi kotrljali su se jedni za drugima i laa se valjala, skoro neprimetno, ali u pogrenom pravcu, ne onom na kursu, stoga joj to nije pomagalo da dobije brzinu. Sve vetar, zasien opnokrilcima i jodom, uletao je kormilaru u une zavoje proizvodei zvuk blizu povienog re, sladak kao pesma morske ljuke. Posada je natenane varila orbu od sipine unutranje kosti koju je kapetan, u znak posebne naklonosti, dobio od vlade. Neoprezne ribe glavake su juriale na brodski trup i tupi udarci koji su iz toga proizlazili nisu proputali da zagolicaju neke putnike kojima je to bilo prvo putovanje, a naroito Didia i Olivu. Olivu, Marinovu kerku, i Didia, Karlovog sina. Marin i Karlo su dva izvrioca koja je najmila Kompanija. Imali su oni i drugu decu, ali su ih privremeno dobro posakrivali po okovima lae, jer su imali jo dosta toga da vide, na lai i na samima sebi. Poslovoa Arlan je takoe putovao. Jedan pravi gad. Pramac je mleo pod sobom talase kao tuak za kau, jer komercijalni oblici broda nisu bili namenjeni samo brzini. No utisak koji je to inilo na due posmatraa ostajao je ipak otmen, budui da je morska voda slana i da so sve preiava. Galebovi su, kako i valja, neprestano kretali i igrali se otro zaokreui oko velike katarke, a zatim se svi poredae na etvrti kriak levo gore, da posmatraju kako prolazi jedan morski gavran koji je isprobavao let na leima. U tom trenutku Didi je iao na rukama da bi se pokazao Olivi i, videvi to, morski gavran se zbuni; hteo je da uzleti, a uputio se u pogrenom pravcu. Opali dobro glavom o pod kapetanskog mosta. To proizvede otar zvuk. On zatvori oi, jer ga je bol primoravao da namiguje, i prokrvari iz kljuna. Kapetan se okrete i prui mu musavu maramicu sleui ramenima. Oliva je videla kako je morski gavran pao. Potra da pita moe li se uzeti u ruke. Didi je jo uvek iao glavom nadole i ree Olivi da gleda ta e sad uraditi, ali Oliva vie nije bila tu. On stade na noge i bez prenemaganja odvali pozamanu, ali dobro odmerenu psovku; zatim poe za Olivom, ali bez urbe, jer one su te koje preteruju. Lupao je prljavom akom po brodskoj ogradi otprilike svaka dva koraka i to je odjekivalo celom duinom lepim treperavim zvukom; od toga mu istovremeno pade na pamet da neto otpeva. Kapetan je mnogo voleo da mu dolaze na mosti da mu smetaju, poto se uasavao andara, a razgovor sa njim je po pravilu bio zabranjen. On se nasmei Olivi. Merkao je njene lepo izvajane noge, njenu pravu plavu kosu, njenu pretesnu majicu sa dve male izboine spreda, koje joj je pre tri meseca poklonila dobra vila. Laa je ba u tom trenutku plovila pored igre, te kapetan prinese levak ustima da izda naredbe. Hteo je da izazove divljenje kod Olive i Didia, ija se glava pojavljivala u dnu gvozdenih lestvica. On poe da vie vrlo glasno. Oliva nije razumela ta govori, a morskog gavrana je ve strahovito bolela glava. Kapetan ostavi levak i okrete se deci smeei se zadovoljno. Koga to zovete, gospodine? ree Oliva. Zovi me kapetan, ree kapetan. Ali, ponovi Oliva, koga vi zovete? Brodolomnika, objasni kapetan. Ima jedan brodolomnik na igri. ta je to igra, kapetane? upita Didi. To je ovaj veliki greben, ree kapetan. On je stalno tu? upita Oliva. Ko? ree kapetan. Brodolomnik, objasni Didi. Naravno, ree kapetan. Zato? upita Oliva. Zato to je blesav, ree kapetan, a i zato to bi bilo veoma opasno otii po njega. Ujeda li? upita Didi. Ne, ree kapetan, ali je veoma zarazan. ta mu je? Ne zna se, ree kapetan. On ponovo prinese levak ustima i viknu u njega, a morske muice popadae na sto sidrometa unaokolo.

Page 38 / 117

Oliva i Didi su bili naslonjeni na ogradu kapetanskog mosta. Gledali su kako se velike meduze okreu oko sebe pravei vrtloge u koje su se hvatale neoprezne ribe; taj metod su pronale australijske meduze, a tada je na obali bio na velikom glasu. Kapetan odloi levak pored sebe i zabavi se gledajui kako Olivinu kosu vetar deli belom crtom na okrugloj glavi. Suknja joj se ponekad dizala do butina i buno ibala vazduh obavijajui joj se oko nogu. Tuan to se na njega ne obraa panja, morski gavran bolno zastenja. Oliva se odjednom seti zbog ega je dola na kapetanski most i okrete se prema sirotom ranjeniku. Kapetane, ree ona, mogu li da ga uzmem? Naravno, ree kapetan, ako se ne plai da te ujede! Ali ptica ne ujeda, ree Oliva. Ha! Ha! Hal ree kapetan. Pa to nije obina ptica! ta je to? upita Didi. Ne znam, ree kapetan, a ba to i dokazuje da nije obina ptica, jer obine ptice ja znam: postoje svraka, muhotrk, sidrolet, pleter, uur, kopcovica, prijateljac, blesprda, pevljak, zelenak obalski, dabaro i koljkar; osim toga, mogu se navesti i galeb i obina koko, koju na latinskom zovu cocota deconans. Au!... promrmlja Didi. ta vi sve znate, kapetane. Znam zato to sam nauio, ree kapetan. Oliva je ipak uzela u naruje morskog gavrana i uljuljkivala ga priajui mu gluposti da bi ga uteila. On se sav zadovoljan uukavao u svoje perje i preo kao tapir. Vidite, kapetane, ree ona. On je veoma mio. Onda je to kopcovica, ree kapetan. Kopcovice su ljupke ptice, to je iz godinjaka. Polaskan time, morski gavran poe da dri glavu ljupko i otmeno, i Oliva ga pomilova. Kad emo stii, kapetane? upita Didi, koji je voleo puce, ali ne ba toliko. Daleko je, ree kapetan. Zna, treba da prevalimo jo dobro pare. Kud idete vas dvoje? Idemo u Egzopotamiju, ree Didi. Sto mu jada! oceni kapetan. Za tu muku dodau jo jedan okret toka. On uini kao to je i rekao i Didi mu zahvali. Roditelji su vam na brodu? upita kapetan. Jesu, odgovori Oliva, Karlo je Didiev tata a moj tata je Marin. Ja imam trinaest godina a Didi ima trinaest i po. A! A! tee kapetan. Oni e sagraditi elezniku prugu koja e biti samo njihova. A i mi idemo tamo. Vi ste batlije, ree kapetan. Da mogu, poao bih sa vama. Dosta mi je ovog broda. Zar nije zabavno biti kapetan? O, ne! ree kapetan. To je posao kao u poslovoe. Arlan je pravi gad, ustvrdi Didi. Dobie grdnju, ree Oliva. To ne treba da se kae. Nije to nita, ree kapetan. Ja neu prepriavati. Ta mukarci smo. On pomilova Olivu po zadnjici. Ona je bila polaskana to je poistoveena s mukarcem i primi to kao znak prijateljstva uobiajen meu mukima. Kapetan je bio sav crven u licu. Poite sa nama, kapetane, predloi Didi. Njima e sigurno biti drago ako im se pridruite. Jeste, ree Oliva, to e biti zabavno. Priaete nam o gusarskim pustolovinama i igraemo se pristajanja. Dobra zamisao! ree kapetan. Misli li da si dovoljno jaka za to? O, razumem, ree Oliva. Opipajte mi miice! Kapetan je privue sebi i izmesi joj ramena. Moe da proe, ree on. Govorio je teko. Ona je devojka, ree Didi. Nee moi da se bije.

Page 39 / 117

Po emu vidi da je devojka? ree kapetan. Nije valjda po ove dve majune stvarice ovde. Koje stvarice? upita Didi. Ove... ree kapetan. On pipnu da bi pokazao Didiu, Nisu one ba tako male, ree Oliva. Poto spusti zaspalog morskog gavrana pored sebe, ona se isprsi da bi pokazala. Pa i nisu, promrmlja kapetan. Nisu tako male. Dade joj znak da prie. Ako ih svako jutro vue, ree on stiavajui glas, postae jo vee. Kako? ree Oliva. Didiu se nije dopadalo to kapetan tako crveni i to mu vene iskau po elu. On pogleda na drugu stranu sa izrazom nelagodnosti. Ovako... ree kapetan. A zatim Didi zau kako Oliva zaplaka dok ju je onaj tipao a ona se otimala i vide kako je kapetan dri nanosei joj bol. On dohvati levak i iz sve snage udari kapetana po licu, a ovaj pusti Olivu psujui. Gubite se, nevaljalci mali!... dreknu kapetan. Ostao je trag na mestu gde je Didi nianei gaao. Dok su joj krupne suze tekle niz obraze, Oliva se drala za grudi tamo gde ju je kapetan utinuo. Ona sie niz gvozdene lestvice. Didi za njom; bio je vrlo ljut, besan i uvreen, ne znajui tano zbog ega, i imao je oseaj da su ga nasamarili. Morski gavran, kojeg je kapetan utnuo, prelete im iznad glava i srui se pred njih. Oliva se sae i uze ga. Jo uvek je plakala. Didi je zagrli oko vrata a drugom rukom ukloni utu kosu koja joj se lepila za mokro lice, pa je poljubi u obraz to je nenije mogao. Ona presta da plae i pogleda Didia, pa obori oi. Drala je morskog gavrana sasvim uza se, a Didi je stiskao nju grlei je jednom rukom.

VI
Anel je stigao na palubu. Brod je sada bio na puini i vetar iroko duvao mu je uzdu; to je stvaralo krst, to je prirodna pojava, jer papino carstvo ne papka u mestu. Ana i Stenka su se maloas zatvorili u jednu od svojih kabina pa je Anel vie voleo da ode; bilo je ipak prilino iscrpljujue misliti na neto drugo. Ana je i dalje bio isto onako dobar prema njemu. Najstranije je to je takva bila i Stenka. Ali njih dvoje u jednoj jedinoj kabini nee govoriti o Anelu. Oni nee razgovarati. Nee... Moda ako... A moda e... Anelu je srce prilino jako udaralo, jer je mislio na Stenku bez iega, onakvu kakva je bila dole u kabini sa Anom, inae ne bi zatvorili vrata. Ona je ve nekoliko dana gledala Anu na nain veoma neprijatan za Anela, oima istim kao u Ane kad ju je ljubio u autu, stranim, malo zamagljenim oima, oima koje su balile, sa kapcima kao zgnjeenim cvetovima, pomalo izmrvljenih sunerastih prozirnih latica. Vetar je pevao u krilima galebova i kaio se za stvari koje su nadvisivale palube brodova, ostavljajui male repove od pare kod svake izboine, nalik peru Everesta. Sunevo oko je samo sebe zaslepljivalo, jer se njegov sjaj odbijao od mirkavog i mestimino belog mora. Mirisalo je vrlo prijatno na paprika od tunjevine i na morske koljke dozrele na vruini. Klipovi maine istrajno su drndali i trup je pravilno podrhtavao. Plavi dim dizao se iznad ljuspastog krova kupole za provetravanje, rastereujui sobu za mehaniare, i odmah se rasprivao na vetru. Anel je video sve to; putovanje morem malo razgali oveka, a onda mu meko uketanje vode, razbijanje pene o kobilicu broda, krici i lepet krila galebova udarie u glavu, te mu se krv olaka i, uprkos Ani koji je dole bio sa Stenkom, u ilama mu sve zaiskri kao u ampanjcu.

Page 40 / 117

Vazduh je bio svetloute i isprano plave tirkizne boje. Ribe su nastavljale da s vremena na vreme udaraju o trup. Anel bi voleo da sie i vidi da li one opasno ulubljuju ve izanale plehove. Ali otera tu misao i ve mu pred oima vie nisu bile Anina i Stenkina slika, jer je ukus vetra bio divan a crni katran na palubi imao je sjajne pukotine kao udljive ilice na listu. On ode do prednjeg dela broda i htede da se nalakti na brodsku ogradu. Oliva i Didi, nagnuti preko nje, gledali su smene mlazeve bele pene koji su lepili pramcu bele brkove na bradu; udnog li mesta za brkove. Didi je jo uvek drao Olivu zagrljenu a vetar je io kose dvoje dece pevajui im svoju pesmu na uvo.Anel stade i nasloni se pored njih. Oni primetie njegovo prisustvo i Didi ga pogleda sa podozrenjem koje se posle postepeno ublai; na Olivinim obrazima Anel vide suve tragove suza, a ona se jo uvek pomalo useknjivala u rukav. Pa, ree Anel, jeste li zadovoljni? Nismo, ree Didi. Kapetan je jedan matori slon. ta vam je uradio? upita Anel. Oterao vas sa svog mosta? Hteo je da povredi Olivu, ree dete. Utinuo ju je tu. Oliva stavi ruku na naznaeno mesto i snano mrknu. Jo uvek me boli, ree ona. Matora svinja, ree Anel. Bio je besan na kapetana. Udario sam ga levkom po njuci, primeti deko. Jeste, ree Oliva, bilo je smeno. Ona se nasmeja sasvim tiho, a i Anel i Didi se nasmejae zamiljajui kapetanovo lice. Ako pokua ponovo, ree Anel, potraite me. Razbiu mu nos. Vi, primeti Didi, vi ste bar drugar. On je hteo da me poljubi, ree Oliva, Oseao se na crno vino. Neete valjda i vi da je utinete?... Didi se odjednom uznemirio. Ne treba prenagljivati sa tim odraslima. Ne boj se, ree Anel. Ja je neu utinuti i neu pokuati da je poljubim. O, ree Oliva, meni je drago da me vi poljubite, ali ne i da me utinete, to boli. Meni, primeti Didi, meni uopte nije stalo da poljubite Olivu. I ja to mogu vrlo dobro da uradim... Ljubomoran si, a? ree Anel. Uopte nisam. Didievi obrazi dobie lepu purpurnu boju i on odluno pogleda iznad Anelove glave. Iskrivio je vrat pod veoma neugodnim uglom. Anel se nasmeja. On dohvati Olivu pod mike, podie je do sebe i poljubi u oba obraza. Eto, ree sputajui je, sad smo drugari. Stisni mi hvataljku, ree Didiu. Ovaj nerado prui svoju prljavu apu, ali se razvedri kad vide Anelovo lice. Iskoriavate to to ste stariji od mene, ali na kraju krajeva, ba me briga. Ja sam je poljubio pre vas. estitam, ree Anel. Ti si mukarac od ukusa. Nju je veoma prijatno poljubiti. Idete li i vi u Egzopotamiju? upita Oliva. Vie je volela. da se govori o neem drugom. Da, ree Anel. Ja sam zaposlen kao inenjer. Nai roditelji su, ree ponosno Oliva, izvrioci. Oni obavljaju sav posao, dopuni Didi. Uvek kau da inenjeri sami ne bi nita mogli da urade. U pravu su, potvrdi Anel. A zatim, tu je i poslovoa Arlan, zakljui Oliva. To je jedan pravi gad, opisa Didi. Videemo, ree Anel. Vi ste jedini inenjer? upita Oliva. Tada se Anel seti da su Ana i Stenka zajedno dole u kabini i vetar zahladne. Sunce se sakri i laa se zaljulja jae. Krici galebova postae nasrtljivi. Ne... ree s naporom. Ide i jedan moj prijatelj. On je dole... Kako se zove? upita Didi.

Page 41 / 117

Ana, odgovori Anel. Ba smeno, primeti Didi. To nije nikakvo ime. To je lepo ime, ree Oliva. To nije nikakvo ime, ponovi Didi. Ba je aavo,bada sa nikakvim imenom. aavo je, ree Anel. Hoete li da vidite naeg morskog gavrana? predloi Oliva. Ne, ree Anel, bolje je da se ne budi. Jesmo li vam rekli neto to vam se nije dopalo? upita blago Oliva. Ma ne, ree Anel. On poloi ruku na Olivinu kosu i pomilova okruglu glavu,pa onda uzdahnu. Gore je sunce oklevalo da se vrati.

VII
....i nije uvek loe sipati malice vode u vino... (Marsel Veron:Rasprava o zagrevanju izdava Dino, tom1, str.145) Na vrata Bogoljuba Duduka lupali su ve dobrih pet minuta. Bogoljub je gledao na sat da bi izraunao koliko je vremena potrebno da mu istekne strpljenje i, kad bi est minuta i deset sekundi, on ustade, strahovito tresnuvi pesnicom o sto. Uite, riknu on besno. Ja sam, ree Atanagora, gurnuvi vrata. Smetam li vam? Naravno, ree Bogoljub. inio je natoveanske napore da se savlada. Odlino, ree Atanagora, tako ete se seati moje posete. Jeste li videli Dipona? Ma ne, nisam video Dipona. O, ree Atanagora, vi preterujete! Gde je on onda? Pa bogamu! ree Bogoljub. Tucam li ja Dipona ili ga tuca Martin? Pitajte Martina! Dobro! To je sve to sam hteo da znam, odgovori Ata. Znai, jo niste uspeli da zavedete Dipona? Sluajte, ja nemam vremena za gubljenje. Inenjeri i graa stiu danas i meni je sva ta bakara/-hazardna igra kartama (Prim.prv.)/ ve do gue. Govorite kao Barizone. Mora da ste vrlo uticajni. Boli me briga za vas, ree Bogoljub. Zato to sam, na nesreu, kao Barizone, izbacio jedan diplomatski izraz odmah morate da me optuujete da sam uticajan.Uticajan? Pa vi me zasmejavate! Bogoljub se zacereka. Ali Atanagora ga je gledao i to ga ponovo razbesne. Umesto to tu stojite, ree, bolje bi bilo da pomognete da se sve pripremi za njihov doek. ta da se pripremi? upita arheolog. Da im se pripreme kancelarije. Oni ovde dolaze da rade. Kako mislite da rade bez kancelarija? Ja sasvim lepo radim i bez kancelarije, ree Atanagora. Radite? Vi?.., Uostalom... Shvatate li vi da bez kancelarije nema ozbiljnog rada, a? Ja imam utisak da radim isto koliko i svako drugi, ree Atanagora. Mislite li da je arheoloki eki lak? A razbijati upove po ceo dan da biste ih stavili u standardne kutije, mislite da je to ala? Pa nadzirati Salia i grditi Dipona i pisati dnevnik plovidbe i istraivati u kom pravcu treba da se kopa, zar 'sve to nije nita, a? To nije ozbiljno, ree Bogoljub Duduk. Sastavljati slubena uputstva, slati izvetaje, to je neto! Dok kopati rupe u pesku? . . . Na kraju krajeva, ree Atanagora, ta ete vi sa svim svojim uputstvima i svim tim izvetajima? Sagradiete tu prljavu, smrdljivu i zaralu eleznicu koja e svuda okolo zadimiti. Ne kaem da nee niemu sluiti, ali ni to nije kancelarijski posao.

Page 42 / 117

Pre svega, trebalo bi da se prisetite da su plan odobrili Administrativni savet i Medo od anpolana, tato ree Bogooljub. Niste vi u stanju da sudite o njenoj korisnosti. Masirate me, ree Atanagora. Vi ste, u stvari, jedan homoseksualac. Ne bi trebalo da dolazim k vama. Ne izlaete se nikakvoj opasnosti, ree Bogoljub. Prestari ste.Dipon je neto! O, dojadiste sa tim Diponom. Naposletku, ta vi to danas ekate? ekam Anela; Anu, Stenku, jednog poslovou, dva izvrioca sa porodicama, grau. Doktor Klopoklopac stie sopstvenim sredstvima sa jednim staistom, a mehaniar po imenu Sirovnjak pridruie nam se za neko vreme. Najmiemo na licu mesta ostala etiri neophodna izvrioca, ako bude potrebno, ali mislim da nee biti potrebno. To je znatan broj radnika, ree Atanagora. Ako zatreba, potkupiemo vau druinu nudei joj veu platu. Atanagora pogleda Bogoljuba i nasmeja se. Smeni ste sa tom svojom eleznicom. ta je to na meni smeno? uvreeno upita Bogoljub. Mislite li da ete moju druinu tako lako potkupiti? Svakako, ree Bogoljub. Ponudiu im premiju veu od dohotka, i socijalne olakice, i preduzetni odbor i zadrugu i zdravstvenu stanicu. Atanagora zabrinuto zatrese prosedom glavom. Od tolike zloe on se stapao sa zidom i Bogoljub, ukoliko smemo tako da se izrazimo, poverova da ga vidi kako iezava. Napor da se prilagodi natera ga da ponovo izroni usred svog ugarenog vidnog polja. Nee vam to uspeti, zajemi Atanagora. Nisu oni ludi. Videete, ree Bogoljub. Oni sa mnom rade besplatno. Razlog vie. Oni vole arheologiju. Zavolee gradnju eleznike pruge. Naposletku, jeste li vi studirali politike nauke ili niste? Da ili ne? Da, ree Bogoljub. Atanagora je nekoliko trenutaka utao. Ipak, ree najzad, Bili ste skloni. Politike nauke i same ne bi bile dovoljne da objasne ovo, Ne znam ta hoete da kaete, ali to me uopte ne zanima. Hoete li da me pratite? Oni stiu kroz dvadeset minuta. Sledim vas, ree Atanagora. Znate li hoe li Dipon veeras biti tu? O! ree satrveno Atanagora. Ostavite me na miru sa tim Diponom. Bogoljub zabrunda i ustade. Njegova kancelarija se sad nalazila na prvom spratu restorana Barizone i kroz prozor je mogao da vidi dine i krutu zelenu travu po kojoj su se lepili mali jarko uti puevi i peane svetlice koje su se prelivale u duginim bojama. Hajdete, ree Atanagora i bezobrazno proe prvi. Sledim vas, ree arheolog. No i pored toga, dok ste ekali na 975-icu, niste toliko izigravali direktora. Bogoljub Duduk pocrvene. Silazili su niz svee stepenite sa slabim osvetljenjem na kome su se u polumraku isticali predmeti od sjajnog bakra. Kako znate? Arheolog sam, ree Atanagora. Stare tajne za mene nisu tajne. U redu, vi ste arheolog, pristade Bogoljub, ali niste vraara. Ne raspravljajte se, tee Ata. Vi ste jedan ravo vaspitan momak... Rado u vam pomoi da doekate svoje osobije, ali vi ste ravo vaspitani... Tu niko nita ne moe, jer vi ste ra, ali ste i vaspitani. U tome je nezgoda. Oni stigoe udno stepenica i prooe kroz hodnik. U dvorani restorana Lula je sedei iza anka jo uvek itao svoje novine i klimao glavom mrmljajui na svom nareju. Zdravo, Lulo, ree Bogoljub. Dobar dan, ree Atanagora. Bon giorno, ree Lula.

Page 43 / 117

Bogoljub i Atanagora izaoe ispred hotela. Bilo je toplo i suvo i vazduh se talasao iznad utih dina. Uputie se prema najvioj, snanoj peanoj grbi okrunjenoj busenjem trave, odakle se unaokolo videlo prilino daleko. S koje strane dolaze? upita Bogoljub. O, ree arheolog. Mogu doi s bilo koje strane; treba samo da su pogreili put. On paljivo razgleda okreui se oko sebe i stade kad mu njegova ravan simetrije proe kroz liniju polova. Otuda, ree pokazujui na sever. Gde to? upita Duduk. Otvorite ivote, ree Ata sluei se arheolokim atrovakim. Vidim, ree Bogoljub. Samo su jedna kola. To treba da je profesor Klopoklopac. Videla se tek jedna sjajna zelena takica a iza nje oblak peska. Stiu na vreme, ree Bogoljub. To nema nikakvog znaaja, ree Atanagora. A automatski sat za otkucavanje radnog vremena? ta ete sa njim? Zar on ne stie zajedno sa graom? Da, ree Bogoljub, ali u njegovom odsustvu sam u otkucavati. Atanagora ga zaprepaeno pogleda. Ma ta li je u vama? upita on. Gomila ubreta, kao i u svima, ree Bogoljub... On se okrete u suprotnom pravcu. .... creva i govna. Evo ostalih! najavi on. Da im poemo u susret? predloi Atanagora. Ne moemo, ree Bogoljub. Dolaze sa dve strane. Mogli bismo da poemo svaki na jednu stranu? Ma nemojte! Pa da im vi napriate svakakve izmiljotine! Pre svega, meni je nareeno. Treba lino da ih primim. Dobro, ree Atanagora. Onda me ostavite na miru, ja odlazim. I ode, posadivi tu na dinu smetenog Bogoljuba kome stopala poee da putaju korenje, jer su ispod povrinskog sloja peska uslovi za rastenje bili izvrsni. Zatim sie niz dinu. Iao je ususret velikoj povorci. U meuvremenu vozilo profesora Klopoklopca napredovalo je velikom brzinom meu ispupenjima i udubljenjima tla. Pretrostruen od munine, staista je drao glavu zagnjurenu u vlani sunerasti pekir i krajnje nepristojno tucao. Klopoklopac nije doputao da ga omete takva sitnica i veselo je zvidukao neku amerikansku pesmicu nazvanu Show me the way to go home, koja je sasvim odgovarala prilici i to se tie rei i to se tie nota. Na vrhu jednog velikog uzvienja on veto nadoveza na Taking a chance for love od Vernona Djuka, dok je staista tako stenjao da bi to umilostivilo i trgovca protivgradnim topovima. Na padini Klopoklopac ubrza a staista uuta, jer nije mogao da stenje i da bljuje istovremeno, to je ozbiljan propust preterano graanskog vaspitanja. Uz poslednji brektaj motora i staistin poslenji ropac Klopoklopac najzad zaustavi ispred Bogoljuba koji je, sevajui besno oima, pratio napredovanje arheologa ususret povorci. Dobar dan, ree Klopoklopac. Dobar dan, ree Bogoljub. Brruuuaa! ree staista. Tani ste, ustanovi Bogoljub. Ne, ree Klopoklopac, poranio sam. U stvari, zato vi ne nosite ute koulje? One su uasne, tee Bogoljub. Jeste, ree Klopoklopac, priznajem da bi to uz vau zemljanu put bilo stravino. Samo zgodni mukarci mogu sebi to dozvoliti. Vi smatrate da ste zgodan mukarac? Pre svega, mogli biste da me oslovljavate mojom titulom, ree Klopoklopac. Ja sam profesor Klopoklopac, a ne bilo ko. Sporedno pitanje, tee Bogoljub. U svakom sluaju, smatram da je Dipon zgodniji od vas.

Page 44 / 117

Profesore, dopuni ga Klopoklopac. Profesore, ponovi Bogoljub. Ili doktore, ree Klopoklopac, kako hoete. Pretpostavljam da ste peder? Zar se mukarci ne mogu voleti a da ovek ne bude peder? ree Bogoljub. Svi ste vi seratori, svi do jednoga!... Vi ste jedan zloban neotesanko, ree Klopoklopac. Srea to mi niste vi naredbodavac. Ja vam jesam naredbodavac. Profesore, ree Klopoklopac. Profesore, ponovi Bogoljub. Ne, ree Klopoklopac. ta ne? ree Bogoljub. Kaem ono to mi kaete da kaem, a vi mi posle kaete da ne kaem to to kaem. Ne, ree Klopoklopac, vi mi niste naredbodavac. Jesam. Jesam, profesore, ree Klopoklopac a Bogoljub ponovi. Ja imam ugovor, ree Klopoklopac. Meni niko nije naredbodavac. tavie, ja izdajem naredbe to se tie zdravstva. Nisu me obavestili, doktore, ree Bogoljub koji je postajao bogoljubiv. A ree profesor, sad jo postajete i preponizni. Bogoljub pree rukom preko ela; poinjalo je da mu biva vrue. Profesor Klopoklopac prie svojim kolima. Doite da mi pomognete, ree on. Ne mogu, profesore, odgovori Bogoljub. Arheolog me je ovde posadio pa vie ne mogu da se iupam. E, ba ste blesavi, ree profesor Klopoklopac. To je samo jedan nain pisanja. Mislite? ree uznemireno Bogoljub. Brrr! ree profesor, dunuvi naglo u nos Bogoljubu koji se uplai i pobee trkom. Vidite! doviknu mu Klopoklopac. Bogoljub se vraao krajnje neraspoloenog izgleda. Mogu li da vam pomognem, profesore? predloi on. A!... ree Klopoklopac. Konano ste se upristojili. Dr'te ovo. On mu dobaci ogroman sanduk. Bogoljub ga uhvati,povede se i dopusti da mu sanduk padne na desno stopalo.Minut kasnije profesoru je zaista ubedljivo oponaao nekog rafcigerskog plamenca na jednoj nozi. Dobro, ree Klopoklopac koji je ponovo sedao za upravlja. Odnesite to do hotela. Tamo ete me ponovo nai. On prodrma staistu koji je bio zaspao. Hej, vi! Stigli smo. Ah!... uzdahnu staista sa izrazom blaene sree. A zatim kola sioe niz dinu kao vetar i on bre-bolje zagnjuri glavu u svoj odvratni pekir. Bogoljub pogleda u zadnji deo kola pa u sanduk i opajui stade da ga tovari sebi na plea. Na nesreu, imao je kriva lea.

VIII
Ispred povorke je sitnim korakom iao Atanagora opremljen dubokim iljastim cipelama, iji su platneni jezici upotpunjavali dostojanstvo tih podupiraa. Kratke pantalone od zagasitog platna trostruko su ostavljale mesta za neometan prolazak njegovih koatih kolena, a koulja kaki boje, izbledela od loeg postupanja, nabirala mu se u pojasu. Dodajte tome i kolonijalni lem koji je ostajao obeen u atoru. On ga, dakle nikad nije nosio. Mislio je na Bogoljubovu drskost i kako je taj momak zasluio jednu ili vie lekcija i kako jo ni to ne bi bilo dovoljno. Gledao je po zemlji; tako obino rade

Page 45 / 117

arheolozi; ne smeju da propuste nita jer je neko otkrie esto plod sluaja koji obino krui tik iznad tla, kao to to potvruju spisi kaluera Pravolepopisca; ovaj je iveo u desetom veku u manastiru bradonja kojima je bio stareina, poto je krasnopis jedino on znao. Atanagora se seao dana kada je Sali doao da mu javi o pojavi Bogoljuba Duduka u toj oblasti, i svetla nade upaljenog u njegovom mozgu, - ukoliko se ona tu nalazi - odravanog kasnijim otkriem restorana, a koje je poslednji razgovor sa Bogoljubom vratio u poetno stanje ugaenosti. Sad je nailazila povorka da malo uskovitla egzopotamijsku prainu; opet promene, moda prijatni ljudi. Atanagora se grdno muio razmiljajui, poto se ta navika u pustinji gubi vrlo brzo;eto zato su njegove misli bile zaodenute vatrogasnim nainom izraavanja,nainom zapaljenih svetala nade i svim ostalim u skladu sa tim kao tikva. Elem, nadzirui tako sluaj i povrinu zemlje, mislei na kaluera Pravolepopisca i promene, spazi jedan komad kamena dopola prekriven peskom; dopola je odluivalo ostatku, kao to je to zapazio im je, kleknuvi da ga izvue, zapeo, jer je svuda oko njega kopao a nije mu naiao na kraj. Jednim odsenim udarcem ekia on lupi o glatki granit i skoro odmah zatim stavi uvo na povrinu koju je smlailo sunce iji je jedan srednji zrak ranije pao na to mesto. Zau kako se zvuk razigrava gubei se u dalekim produecima kamena i shvati da e tu nai velike stvari. Odredi mesto u odnosu na poloaj povorke kako bi bio siguran da ga opet moe nai i briljivo prekri peskom izanali oak spomenika. Ba je bio pri kraju kad prvi kamion natovaren sanducima proe pored njega. Drugi je iao odmah za njim,a preostali su jo samo prtljag i graa. To su bili veoma veliki kamioni, dugaki vie desetina stopala, i pravili su veliku buku; ine i orue su se tresli izmeu bonih lestvica prekrivenih ceradom, a pozadi crvena krpa zaigra pred oima arheologa, Potom je nailazio trei kamion natovaren ljudima i prtljagom i, najzad, jedan uto-crni taksi ija je sputena zastavica obeshrabrivala nesmotrenjake. Atanagora ugleda u taksiju jednu zgodnu devojku i pozdravi je rukom. Taksi se zaustavi malo dalje kao da ga eka. On pouri. Anel, koji je sedeo pored vozaa, sie i uputi se prema Atanagori. Vi nas ekate? ree mu. Doao sam da vas doekam, ree Atanagora. Jeste li dobro putovali? Nije bilo mnogo teko, ree Anel osim kad se kapetanu prohtelo da sopstvenim sredstvima produi po kopnu. Nije mi teko da vam poverujem, ree Atanagora. Vi ste gospodin Duduk? Daleko bilo! Ne bih bio gospodin Duduk ni za svu egzopotamijsku grnariju iz Britanskog Muziuma. Izvinite, ree Anel. Ne mogu da pogodim. Nita, nita, ree Atanagora. Ja sam arheolog. Radim ovuda. Drago mi je, ree Anel. Ja sam inenjer; zovem se Anel. Unutra su Ana i Stenka. On pokaza na taksi. Tu sam i ja, proguna voza. Naravno, ree Anel. Nismo vas zaboravili. ao mi vas je, ree Atanagora. Zato? upita Anel. Mislim da vam se nee dopasti Bogoljub Duduk. To je nezgodno, mrmljao je Anel. U taksiju su se Ana i Stenka ljubili, Anel je to znao i bio je natmuren. Hoete li peice sa mnom? predloi Atanagora. Objasniu vam. Kako da ne, ree Anel. Onda ja odlazim? ree voza. Idite. ovek upali motor, poto zadovoljno pogleda u taksi-metar. Bio je dobar dan. Anel i protiv svoje volje pogleda kroz zadnje staklo taksija u trenutku kad je kretao. Bilo je jasno da Ana, iz profila, ne obraa panju na ostalo. Anel obori glavu. Atanagora ga je zaueno gledao. Anelovo fino lice nosilo je tragove nesanice i svakodnevnih muka a vitka lea bila su mu malo povijena. Smeno, ree Atanagora, pa vi ste zgodan momak.

Page 46 / 117

Njoj se dopada Ana, ree Anel. On je debeo, primeti Atanagora. On je moj prijatelj, ree Anel. Da,.. Atanagora uze podruku mladia. Ispsovae vas. Ko? upita Anel. Onaj prokleti Duduk. Pod izgovorom da ste zakasnili. O, ree Anel, svejedno mi je. Vi iskopavate? Zasad ostavljam njih da rade objasni Atanagora. Sigurno sam na tragu neeg izvanrednog. Oseam to. Zato ih ostavljam. Moja desna ruka Sali brine o svemu. U ostalo vreme zadajem mu zadatke za kaznu,inae dosauje Diponu. Dipon je moj kuvar. Sve vam ovo priam da biste bili u toku. Nekim neobinim sluajem dogodilo se neto prilino neugodno:da Martin zavoli Dipona, a da se u Dipona zacopa i Duduk. Ko je Martin? Martin Sali, moja desna ruka A Dipon? Dipona ba briga. Njemu se Martin dopada, ali je uasna kurva. Oprostite... U mojim godinama ne bi trebao da upotrebljavam takve izraze, ali danas se oseam mlad. to onda ja da radim s te tri svinje? Nita pod milim bogom, ree Anel Ba to i radim. Gde emo stanovati? upita Anel Ima jedan hotel. Nemojte se alostiti. Zbog ega? Zbog Ane... O, ree Anel, nema zbog ega da se alostim.Stenka vie voli Anu nego mene, to se vidi. Kako, to se vidi? Ne vidi se to vie nego neto drugo.Ona ga ljubi i to je sve. Ne, ree Anel, to nije sve. Ona ga ljubi, pa onda on ljubi nju, a gde god je dodirne njoj posle koa nije vie ista. U poetku ovek ne poveruje u to, poto ona izgleda tako svea kad izae iz Aninog zagrljaja, i usne su joj tako nabubrele i tako crvene, i kosa joj je tako sjajna, ali ona propada. Svaki poljubac koji primi malo je pohaba, i grudi e joj biti manje vrste, i put manje glatka i nena, i oi manje sjajne, i hod tei, i to iz dana u dan vie nije ona ista Stenka. Znam;ovek veruje; gleda je; u poetku sam i sam verovao i nisam to zapaao. Vi ste to uobrazili, ree Atanagora. Ne, nije to uobraenje. Vi dobro znate da nije. Sad to vidim, skoro iz dana u dan mogu to sve potpunije da ustanovim i svaki put kad je vidim ona je jo malo vie propala. Ona se upropaava. On je upropaava. Ja tu nita nemogu da uinim. Ni vi. Onda je vi vie ne volite? Volim je, ree Anel. Volim je ipak. Ali to me boli, a njeno propadanje pomalo izaziva u meni i mrnju. Atanagora ne odgovori. Doao sam ovde da radim, nastavi Anel. Radiu to bolje mogu. Nadao sam se da e Ana doi sam sa mnom i da e Stenka ostati tamo. Ali se tome vie ne nadam, poto se nije dogodilo. Sve vreme puta ostao je sa njom i uprkos tome jo uvek sam mu prijatelj, a isprva je zbijao ale kad sam mu govorio da je ona zgodna. Sve to je Anel govorio pokretalo je u Atanagori neto veoma staro, neke duge i istanane misli, sasvim spljotene pod slojem sveijih dogaaja, tako spljotene da kad ih je video, kao sada, sa strane, nije mogao ni da ih razlikuje niti da im uoi oblike i boje; oseao je samo kako se dole miu, vijugave i gmizave. On zatrese glavom i micanje prestade; prestravljene, umirile su se i zgrile. Promisli ta da kae Anelu, nije znao, Pokua oajniki. Ili su jedan pored drugog, zelena trava golicala je Atanagoru po kolenima i blago se trljala o Anelove platnene pantalone, a pod nogama su im uz mlazeve praine i jasan i ist zvuk prtale prazne

Page 47 / 117

ljuske malih utih pueva, kao kad kaplja vode padne na kristalnu plou napravljenu srcasto, to je budalasto. Sa vrha dine na koju su se popeli video se restoran Barizone, ispred njega poredani veliki kamioni, kao da je rat, i unaokolo nita drugo; nigde se nije mogao videti Atanagorin ator, kao ni njegovo radilite, jer je veoma veto izabrao mesto za njih. Sunce se zadravalo u okolini. U njega se gledalo to je manje mogue zbog posebnog neprijatnog svojstva: sijalo je nejednako; naizmenino su ga okruivali svetli i tamni zrani slojevi, pa su neke take na tlu, u dodiru sa tamnim slojevima, ostajale uvek tamne i hladne. Anela nije kosnuo taj udan izgled kraja, jer se voza taksija na samom poetku pustinje snaao da ide svetlom trakom, ali sa vrha dine on vide crnu i nepominu granicu svetlosti i uzdrhta. Atanagora se bio navikao. On vide da Anel, kome je bilo neprijatno, gleda uznemireno u neobinu isprekidanost i potapa ga po ramenu. U poetku smeta, ree on, ali svii ete se na to. Anel pomisli kako arheologove razmiljanje vredi isto ko i za Anu i Stenku. Ne verujem, odgovori on. Sioe niz blagu padinu. Sada su uli uzvike ljudi koji su poinjali da istovaruju kamione, i visoke metalne zvuke od sudaranja ina. Oko restorana su se motale prilike kao u zbrci zaposlenih insekata i prepoznavao se Bogoljub Duduk, uurban i vaan. Atanagora uzdahnu. Ne znam zato me sve to zanima, ree. Ja sam ipak star. Oh, ree Anel, ne bih eleo da vam dosaujem svojim priama... Ne dosauje mi to, ree Atanagora. ao mi vas je. Vidite, mislio sam da sam prestar. On zaas zastade, poea se po glavi pa produi. Ovo je pustinja, zakljui. Ona oveka nesumnjivo konzervira. Stavi Anelu ruku na rame. Ostaviu vas ovde, ree. Nije mi ba stalo da se ponovo sretnem s tim stvorom. Sa Bogoljubom?... Da. On... Arheolog za trenutak potrai reci. Stvarno, on mi mrsi muda. On pocrvene i stisnu Anelu ruku. Znam da ne bi trebalo tako da govorim, ali ja to zbog tog nesnosnog Duduka. Do vienja uskoro. Videu vas sigurno u restoranu. Do vienja, ree Anel. Doi u da vidim vae iskopine. Atanagora zatrese glavom. Videete samo kutijice. Ali, na kraju krajeva, to je zgodan uzorak kutijica. Beim. Doite kad god hoete. Do vienja, ponovi Anel. Arheolog savi nadesno i nestade u jednom peanom tesnacu; Anel je vrebao trenutak kad e se njegova bela glava opet pojaviti. Vide ga ponovo celog. arape su mu bile posuvraene preko platnenog jezika na dubokim cipelama i tako pravile svetle belege kao na konjskim nogama. Zatim zae iza jednog utog peanog nabora, stalno se smanjujui, a linija njegovih tragova bila je prava kao nit viline kose. Anel ponovo pogleda beli restoran sa cveem u ivim bojama koje su tu i tamo arale proelje i ubrza korak da bi se pridruio svojim drugovima. Pored udovinih kamiona uao je crno-uti taksi, neugledan kao staromodna kolica pored dinaminog modela koji je uveo jedan pronalaza, dobro poznat veoma malom broju ljudi. Nedaleko odatle podrhtavala je ivo zelena Stenkina haljina, koja se na odreenom mestu vijorila od uzlazeih vetrova, a sunce joj je pravilo veoma lepu senku uprkos neravninama tla

IX

Page 48 / 117

Uveravam vas da je istina, ponovi Martin Sali. Puno crveno lice sijalo mu se od uzrujanosti, po jedan mali plavi uperak trao mu je iz svake vlasi. Ne verujem vam, Saliu, odgovori arheolog. Pre bih poverovao u bilo ta, ali ne u to. Niti u mnoge druge stvari, da budemo precizni. E pa onda, boli me! ree Sali. Saliu, prepisaete mi tree pevanje Maldorora, obrui rei naopako i menjajui pravopis. Da, uitelju, ree Sali. I ne mogavi da se obuzda, dodade. A vi ima samo da doete da vidite. Atanagora se paljivo zagleda u njega i odmahnu glavom. Vi ste nepopravljivi. Ipak vam neu poveati kaznu. Uitelju, preklinjem vas! O, dobro, otii u tamo, proguna Atanagora, savladan tolikim saletanjem. Siguran sam da je to to. Seam se opisa u priruniku Vilijama Bigla, to je ba to. Vi ste ludi, Martine. Ne nalazi se nit vere tek tako. Opratam vam taj nestaluk zato to ste budala, ali ne bi trebalo da se tako lako preete. Niste u tim godinama. Ali, boga mu boijeg, to nije ala... Na Atanagoru ovo ostavi utisak. Prvi put otkako je pomonik poeo svoj svakodnevni izvetaj, imao je oseanje da se neto stvarno dogodilo. Da vidimo, ree on. Ustade i izae. Drhtava svetlost iz gasne lampe sa reflektorom ivo je osvetljavala tlo i stranice atora i u tamnoj noi isecala priblino koninu svetlosnu zapreminu. Atanagori je glava bila u tami a ostatak tela primao je rasute zrake koji su izvirali iz usijane mreice za plamen. Martin je trkao pored njega miui svojim kratkim apama i okruglom zadnjicom. Bili su u potpunom mraku i Martinova buktinja ih odvede do uskog i dubokog grla ulaznog bunara kojim se dolazilo do ela kopa. Martin proe prvi; brektao je hvatajui se za ipke od emajliranog srebra, koje je Atanagora iz neskromne, mada oprostive prefinjenosti, upotrebljavao u cilju prilaza svom radnom polju. Atanagora pogleda u nebo. Astrolab je treptao kao i obino, triput crnim, jednom zelenim i dvaput crvenim bleskom, a bez ikakvog bleska dvaput. Omlitaveo, ukast Veliki medved odavao je bledu pulsirajuu svetlost slabe amperae a Orion se ba ugasio. Arheolog slegnu ramenima i trupake skoi u rupu. Raunao je za prizemljenje na sloj sala svoga pomonika. Ali Martin je ve bio u vodoravnom hodniku. On se vrati ne bi li svom uitelju pomogao da se izvue iz gomile zemlje u kojoj je njegovo mravo telo iskopalo cilindrino-vulkansku rupu. Hodnik se ravao na kraju otprilike jedne dui, granajui se u svim pravcima. Sve skupa je predstavljalo zamaan rad. Svaki ogranak je na beloj tabli nosio grubo naznaen broj za raspoznavanje. Stropom hodnika beumno su ile elektrine ice du suvog zida. Mestimino je sijala poneka sijalica zijajui dvostrukom snagom pre no to je razbiju. ulo se hrapavo disanje ureaja za pumpanje komprimovanog vazduha pomou kojeg se, rasprujui ga u obliku aerosola, Atanagora oslobaao peska, zemlje, stena i izdrobljene penpinakanguzije, koje su svakodnevno vadile njegove maine za iskopavanje. Dva oveka su ila hodnikom broj 7. Atanagora je imao muke da ne izgubi Martina iz vida, toliko je, uzrujan do krajnosti, ovaj brzo iao. Hodnik je bio iskopan u pravoj liniji, izjedna, i sasvim u dnu poinjali su da naziru senke ljudi koji su rukovali monim i sloenim ureajima pomou kojih je Atanagora gomilao divne pronalaske kojima se, kad je bila sama, diila njegova zbirka. Preavi preostalu razdaljinu, Ata je poeo da osea tako osobit miris da se sve njegove sumnje odjednom rasprie. Nema greke, njegovi pomonici su otkrili nit vere. Bio je to onaj tajanstveni i smeani miris dvorana uklesanih u punoj steni, suvi miris iste praznine, koji zemlja sauva kada prekrije ruevine iezlih spomenika. On potra.

Page 49 / 117

U depovima mu zazveckae razne sitnice a po butini ga je udarao eki presvuen konom navlakom. Svetlost se postepeno pojaavala; kad stie, dahtao je od nestrpljenja. Ispred njega druina je radila. Otro zavijanje turbine, napola prigueno poklopcem za obezvuenje, ispunjavalo je uski orsokak, a vazduh je frktao u velikoj prstenastoj cevi emulgatora. Martin je udnim oima pratio napredovanje noeva za kopanje a pored njega, goli do pojasa, dva mukarca i jedna ena gledali su isto tako. Povremeno bi jedno od njih troje sigurnim i tano odmerenim pokretom pomerilo neku drku ili komandnu ruicu. Atanagora na prvi pogled prepoznade nalaz. Otri zubi orua nainjali su vrstu naslagu koja je spreavala ulaz u neku veoma prostranu sudei po debljini ve otkopanog zida hipostalnu dvoranu. Druina je veto sledila okvir, pa se pregradni zid, jedva jo prekriven nekolikim milimetrima stvrdnutog mulja, pojavljivao mestimino. Kako je kamen ponovo poinjao da die, s vremena na vreme odvajale su se ljuspe zbijene zemlje nepravilnih oblika. Atanagora, sa oseajem kao da mu je knedla u grlu, iskljui prekida i stroj se polagano zaustavi uz sve slabiji zvuk sirene. Ona dva mukarca i ena okretoe se, ugledae ga i prioe mu. Sada je u orsokaku vladala napeta tiina. Ulovili ste je, ree Atanagora. Mukarci mu pruie ruke. On ih stisnu jednu za drugom i privue sebi mladu enu. Jesi li zadovoljna, Bakrena? Ona se bez odgovora nasmei. Imala je crne oi i crnu kosu, a put joj je bila udnovate tamnoute boje. Skoro ljubiasti vrhovi njenih dojki otro su se uspravljali ispred dve glatke i tvrde lopte. Gotovo je, ree ona. Ipak smo je ulovili. Moi ete da izaete sve troje, ree Atanagora gladei gola i topla lea. Nema govora, ree onaj desno. Zato, Bertil? upita Atanagora. Tvoj brat bi moda voleo da izae. Ne, odgovori Bris. Radije emo jo kopati. Niste nita drugo nali? upita Sali. Tamo je u oku, ree Bakrena. upovi i lampe i jedan pernikle. Vldeemo to posle, ree Atanagora. Hajde ti, dodade on obraajui se Bakreni. Da, hou jednom vrlo rado, ree ona. Tvoja braa gree. Trebalo bi da se malo nadiu vazduha. Ima ga i ovde dovoljno, odgovori Bertil. A zatim, hoemo da vidimo. On pree rukom preko sprave i potrai prekida. Pritisnu jedno crno dugme. Iz sprave izae blago neodreeno mumlanje, koje je ovravalo i jaalo zajedno sa notom kako se ova dizala u visinu. Nemojte satirati sebe, viknu Atanagora nadjaavajui huku. Zubi su ponovo poeli da otkidaju od zemlje teku prainu koju su usisivai odmah uvlaili. Bris i Bertil su nasmejano odmahivali glavama. Dobro je ree Bris. Do vienja, dobaci ponovo arheolog. On naini poluokret i krenu. Bakrena uze Atanagoru podruku i poe sa njim. Ila je lakim miiavim korakom; dok je prolazila, njena narandasta put se presijavala pri svetlosti elektrinih sijalica. Iza njih je iao Martin Sali koga su, uprkos njegovim sklonostima, uzbuivale obline bokova mlade ene. Ili su utke sve do krunog raskra u kome su se spajali svi hodnici. Ona pusti Atanagorinu ruku i prie nekoj vrsti nie izdubljene u zidu iz koje izvue neto odee. Svue svoju kratku radnu suknju i obue svilenu bluzu i beli orts. Atanagora i Martin se okretoe od nje, prvi iz potovanja, a drugi da ne bi ak ni u mislima prevario Dipona, jer Bakrena nije nita nosila ispod suknje. A tu zaista nije ni bilo potrebe za bilo im. im je bila spremna, oni nastavie brzim hodom uputivi se natrag u prilaznu jamu. Martin proe prvi Atanagora je bio na zaelju. Napolju se Bakrena protee. Kroz tanku svilu videla su joj se tamnija mesta na prsima, sve dok Atanagora ne zamoli Martina da snop elektrine buktinje uperi na drugu stranu. Prijatno je... promrmlja ona. Napolju je sve tako mirno.

Page 50 / 117

U daljini se zau metalni udarac iji je eho dugo odjekivao po dinama. ta je to? upita ona. Ima novosti, ree Atanagora. Tu je mnotvo novog sveta. Dolaze da grade elezniku prugu. Prilazili su atoru. Kakvi su? upita Bakrena. Ima dva mukarca, ree arheolog. Dva mukarca i jedna ena, pa radnici, deca i Bogoljub Duduk. Kakav je on? To je jedan gadni peder, ree Atanagora. On se presee. Bio je zaboravio na Martinovo prisustvo. Ali Martin ih je upravo ostavio da bi se pridruio Diponu u kuhinji. Atanagora odahnu. Ne volim da vream Martina, razume, objasni on. A ona dva mukarca? Jedan je vrlo dobar, ree Atanagora. Drugog voli ona ena. Ali prvi voli nju. Zove se Anel. Lep je. Lep je... ree ona lagano. Da, odgovori arheolog. Ali taj Bogoljub... On uzdrhta. Hodi da uzme neto. Bie ti hladno. Dobro mi je...proapta Bakrena. Anel... Smeno ime. Da, ree arheolog. Svi oni imaju smena imena. Na stolu je iz sve snage sijala lampa sa reflektorom, a ulaz u ator je zjapio toplo i gostoljubivo. Ui, ree on Bakreni, gurajui je ispred sebe. Bakrena ude. Dobar dan, ree opat koji je sedeo za stolom, ustajui kad je ugleda.

X
Koliko treba topovskih uladi da se grad Lion razori? nastavi opat obraajui se iznebuha arheologu koji je ulazio ator za Bakrenom. Jedanaest! odgovori Atanagora. Ih, bre, to je previe. Recite tri. Tri, ponovi Atanagora. Opat uze krunicu i izmoli triput najveom brzinom. Zatim je ispusti. Bakrena sede na Atanagorin krevet a ovaj je zaprepaeno gledao u popa. ta vi radite u mom atoru? Upravo sam stigao, objasni opat. Igrate li se uge? O, divno! ree Bakrena pljeskajui rukama. Da igramo uge! Ne bi trebalo da vam se obraam, ree opat, jer ste vi jedno bestidno stvorenje, ali imate tako mone grudi. Hvala, ree Bakrena. Znam. Traim Kloda Leona, ree opat. Treba da je stigao otprilike pre petnaest dana. Ja sam oblasni nadzornik. Pokazau vam svoju kartu. Ima dosta pustinjaka u ovom kraju, ali su prilino daleko. Klod Leon, naprotiv, treba da je sasvim blizu. Ja ga nisam video, ree Atanagora. I nadam se, ree opat. Pustinjak, prema pravilima, ne treba da naputa svoje obitavalite, osim ako mu je to zvanino odobreno posebnom dozvolom odgovornog oblasnog nadzornika. On pozdravi. To sam ja, ree. Jedan, dva, tri, u umu, deco, hajd'mo svi...

Page 51 / 117

etiri, pet, est, da legnemo pod brest, dopuni Bakrena. Priseala se veronauke. Hvala, ree opat. Rekao sam, dakle, da Klod Leon verovatno nije daleko. Hoete li da odemo zajedno do njega? Treba neto da se prezalogaji pre no to poemo, ree Atanagora. Bakrena, ti nita nisi jela. To nije pametno. Rado u neki sendvi, ree Bakrena. Jeste li za jednu rakiju, opate? Rakija robija, ree opat. Vera mi je zabranjuje. Potpisau za sebe izuzee od tog propisa, ako vam to ne smeta. Molim vas, ree Atanagora. Idem da potraim Dipona. elite li hartiju i naliv-pero? Imam gotove obrasce, ree opat. Jedan bloki kao ekovna knjiica. Tako znam na emu sam. Atanagora izae i skrete nalevo. Diponova kuhinja uzdizala se tu odmah. On otvori vrata bez kucanja i kresnu upalja. Pri mirkavoj svetlosti razabra Diponov krevet i u njemu zaspalog Salia. Na obrazima su mu se videla dva suva traga a snani jecaji kako se to obino kae potresali su mu grudi... Atanagora se nae nad njim. Gde je Dipon? upita. Sali se probudi i zaplaka. U polusnu nije dobro uo Otiao je, ree. Nije bio ovde. A, ree arheolog. Ne znate gde je? Sa onom droljom Bogoljubom, sigurno, zajeca Sali. Platie mi ona to. Hajdete, Saliu, ree strogo Atanagora. Na kraju krajeva, niste venani sa Diponom... Jesam, ree Sali suvo. Vie nije plakao. Zajedno smo razbili up kad smo dolazili ovamo, nastavi on, kao u Bogorodiinoj crkvi u Parizu i bilo je jedanaest paria. On treba da bude u braku sa mnom jo est godina. Pre svega, ree arheolog, greite to itate Bogorodiinu crkvu u Parizu zato to je to zastarelo, a zatim, to je venanje samo ako se tako uzme. Osim toga, ja sam predobar to sluam vae jadikovke. Prepisaete mi prvu glavu te knjige piui levom rukom i zdesna nalevo. A sad, kaite mi gde je rakija? U bifeu, ree Sali, koji se smirio. Sad spavajte, ree Atanagora. On prie krevetu, ututka Martina i pomilova ga po kosi. Moda je prosto otiao nekim poslom. Sali mrknu i ne odgovori. Izgledao je malo mirniji. Arheolog otvori bife i bez tekoa nae bocu rakije pored tegle sa skakavcima u paradajzu. Uze tri aice ljupkog oblika, pronaene pre nekoliko nedelja na kraju jednog plodnog iskopavanja. Mislio je da se pre nekoliko hiljada godina njima sluila kraljica Nostugura za umirujue kupke oiju. Otmeno rasporedi sve na jedan posluavnik. Zatim odsee veliki sendvi za Bakrenu i dodade ga ostalom, pa se vrati u svoj ator nosei posluavnik. Sedei na krevetu pored Bakrene, opat joj je odkrinuo bluzu i gledao unutra sa napregnutom panjom. Ova mlada ena je veoma zanimljiva, ree Atanagori kad ga ugleda. Zar? ree arheolog. A po emu naroito? Boe moj, ree opat, ne moe se rei po emu naroito. Po svemu skupa, moda; ali sigurno isto tako i po raznim sastavnim delovima. Jeste li sebi potpisali potvrdu o izuzeu od zabrane radi ispitivanja? upita Ata. Imam stalnu kartu, ree Opat. To je potrebno u mojoj struci. Bakrena se smejala bez ikakve nelagodnosti. Nije ponovo zakopala bluzu. Atanagori se ote osmeh. On stavi posluavnik na sto i prui sendvi Bakreni. Kako su ove ae male!... uzviknu opat. teta to sam zbog toga upropastio jedan list iz svoje sveie. Tanquam adeo fluctuat nec mergitur. Et cum spiritu tuo, odgovori Bakrena. Uzicu povuci i milodar smai, zakljuie u horu Atanagora i opat.

Page 52 / 117

asna re opata Jocka! uzviknu ovaj skoro odmah zatim. Zadovoljstvo je sresti tako pobone ljude kao to ste vi. Naa struka, objasni Atanagora, zahteva poznavanje stvari. Mada bi se pre moglo rei da smo nevernici. Vi me umirujete, ree Jocko. Poeo sam da se oseam u stanju hlapeeg greha. Ali prolo je. Da vidim da li ta rakija pali im se okua. Atanagora otpui bocu i napuni ae. Opat ustade i uze jednu. Pogleda, omirisa i proguta. Hm, ree. I ponovo prui au. Kako vam se ini? upita Atanagora punei mu je. Opat ispi drugu au pa razmisli. Bedna, izjavi. Mirie na naftu. Onda je to zato to sam pogreio bocu, ree arheolog. Bile su iste. Ne izvinjavajte se, ree opat, ipak je podnoljivo. Dobra je to nafta, ustvrdi arheolog. Dozvoljavate li da izaem da povratim? ree Jocko. Molim vas... Idem da potraim drugu bocu. Pourite, ree opat. Najstranije je to e ponovo da mi proe kroz usta. Tim gore, ja u da zamurim. On izlete kao vetar. Bakrena se smejala opruena na krevetu, ruku prekrtenih ispod glave. Njene crne oi i zdravi zubi hvatali su u letu odsjaje svetlosti. Atanagora je jo oklevao, ali zau Jockovo riganje i njegovo pergamentsko lice iroko se razvue. Simpatian je, ree on. aav je, ree Bakrena. Prvo i prvo, zar nije pop? Ali smean je i ima vete ruke. Utoliko bolje za tebe, ree arheolog. Idem po rakiju. Ali saekaj ipak da vidi Anela. Naravno, ree Bakrena. Opat se vrati. Mogu li da uem? upita. Naravno, ree Atanagora i izmae se da ga propusti. Potom izae i on uzevi bocu sa naftom. Opat ue i sede na jednu platnenu stolicu. Ne sedam pored vas, objasni on, zato to zaudaram na bljuvanjak. Napunio sam time svoje otmene cipele na kope. Sramota. Koliko imate godina? Dvadeset, odgovori Bakrena. Previe je, ree opat. Recite tri. Jocko iznova iskruni tri krunice brzinom maine za ljutenje graka. Atanagora se vrati ba kad je zavravao. Ah, uzviknu opat. Da vidimo da li mi ta rakija prianja. Ova je vrlo loa, oceni Bakrena. Izvinite, ree opat. Ne moe se biti nepresuno pun duha, pogotovu kad ovek u meuvremenu isprazni kembe. Naravno, ree Bakrena. To je vrlo tano, ree Atanagora. Onda popijmo, ree opat. A posle u da idem da potraim Kloda Leona. Moemo li i mi sa vama? predloi arheolog. Ali... ree opat... Zar ne mislite noas da spavate? Mi retko spavamo, objasni Atanagora. Spavanjem se protrai grdno vreme. Tano, ree opat. Ne znam zato vas to pitam kad ni ja nikad ne spavam. Verovatno sam uvreen jer sam mislio da sam jedini. On razmisli. Stvarno sam uvreen. Ali, na kraju krajeva, to je podnoljivo. Dajte mi rakiju. Evo, ree Aranagora. Al ree opat osmotrivi au pred lampom sa reflektorom, ovo, ovo moe. Okusi. Ova ve, ova je dobra. Ali posle nafte ima ukus magaree pie.

Page 53 / 117

On ispi ostatak i frknu. Odvratno, zakljui. Ovo e me nauiti pameti da ne potpisujem bez veze potvrde o izuzeu od zabrana. Zar nije dobra? zaueno upita Atanagora. Jeste, naravno, tee Jocko, ali ta, to je iz cuga etrdeset i tri gradi i to je sve. A ta kaete o kremenjai od osamdeset i pet, ili o dobrom alkoholu za previjanje. Kad sam bio u Sen-Filip-di-Rulu upotrebljavao sam samo to kao vino za misu. Bile su to mise koje su prdele plamen, kaem vam. Zato niste ostali tamo? upita Bakrena. Zato to su me izbacili, ree opat. Naimenovali su me za nadzornika. To se zove otputanje, hm, ili ja vie nisam Jocko. Ali to vam omoguuje, da putujete, ree Atanagora. Da, ree opat. Veoma sam zadovoljan. Hajdemo da potraimo Kloda Leona. Hajdemo, ree Atanagora. Bakrena ustade. Arheolog prui ruku prema plamenu lampe sa reflektorom i lako ga spljoti da bi mu dao oblik ika, zatim svi troje izaoe iz mranog atora.

XI
Ve dugo idemo, ree Atanagora. A? ree Jocko. Nisam raunao. Zaneo sam se u neke misli, uostalom klasine, o veliini Boga i malenkosti oveka u pustinji. Da, ree Bakrena, to nije ba novo. Ja uglavnom, ree Jocko, ne mislim istobojno sa svojim kolegama, a to daje izvesnu dra mojim razmiljanjima, kao i lini peat. U ovo sad uveo sam jedan bicikl. Pitam se kako ste to uradili? ree Atanagora. Jel da? ree Jocko. I ja sam se iz poetka pitao, ali sada kao od ale dolazim do te vrste dostignua. Dovoljno mi je da mislim na bicikl i hop, tu je. Tako objanjeno, tee Atanagora, izgleda prosto. Da, ree opat, ali ne uzdajte se u to. ta je to tamo napred? Ne vidim, ree Atanagora, raskolaivi oi. To je mukarac, ree Bakrena. A!... ree Jocko. Moda je Leon. Ne verujem, ree Atanagora. Jutros tu niega nije bilo. Pribliie se tome raspravljajui. Ne prebrzo, poto se to pomeralo u istom smeru. Hej!..- viknu Atanagora. Hej!... odgovori Anelov glas. Ono se zaustavi i bilo je Anel. Za nekoliko trenutaka oni ga stigoe. Dobar dan, ree Atanagora. Predstavljam vam Bakrenu i opata Jocka. Dobar dan, ree Anel. On se rukova sa njima. etate? upita Jocko, Sigurno ste se zaneli u misli. Ne, ree Anel. Odlazio sam. Kuda to? upita arheolog. Na neko drugo mesto, ree Anel. Oni prave toliku buku u hotelu. Ko? upita opat. Znate, ja sam uvek i u svakoj prilici neprilino radoznao. O, mogu da vam kaem, ree Anel. Nije tajna. To su Stenka i Ana. A! ree opat, oni ba sad... Ona to ne moe da radi bez vriske, ree Anel. Strano. Ja sam u susednoj sobi. Nisam vie mogao podneti da ostanem. Bakrena prie Anelu; ovi mu ruke oko vrata i poljubi ga. Hajdete, ree. Hajdete sa nama, idemo da traimo Kloda Leona. Znate, opat Jocko je veoma zabavan.

Page 54 / 117

No kao uto mastilo bila je ispresecana konastim snopovima svetlosti koji su pod raznim uglovima padali sa zvezda. Anel je nastojao da vidi lice mlade ene. Ljubazni ste, ree on. Opat Jocko i Atanagora ili su napred. Ne, ree ona. Nisam ja naroito ljubazna. Hoete li da vidite kakva sam? Hteo bih, ree Anel. Kresnite upalja. Nemam upalja. Onda opipajte rukama, ree ona izmaknuvi se malo od njega. Anel joj stavi ruke na nepovijena ramena i poe navie. Proetao se prstima po Bakreninim obrazima, preko zatvorenih oiju, pa ih zadra u njenoj bujnoj crnoj kosi. udno miriete, ree on. Na ta? Na pustinju. On spusti ruke. Upoznali ste samo moje lice... usprotivi se Bakrena. Anel ne ree nita i ne pomeri se. Ona mu prie i obisnu gole ruke oko vrata. Govorila mu je sasvim uz uvo, s obrazom uz mladiev obraz. Plakali ste. Da, proapta Anel. On osta nepomian. Ne treba plakati zbog jedne devojke. Devojke nisu toga vredne. Nisam ja plakao zbog nje, ree.Anel, nego zbog onoga to je ona bila i zbog onoga to e biti. Izgledalo je kao da se probudio iz neke teke omamljenosti i ruke mu se spustie na struk mlade ene. Ljubazni ste, ponovi on. Hajdete, pridruiemo im . Ona razveza njegov zagrljaj i uze ga za ruku. Potrae preko dina po pesku. Spoticali su se u mraku i Bakrena se smejala. Opat Jocko je upravo objasnio Atanagori kako je Klod Leon bio naimenovan za pustinjaka. Shvatate, ree on, da taj momak nije zasluio da ostane u zatvoru. Jasno, ree Atanagora. Zar ne? ree Jocko. Zasluio je da bude giljotiniran. Ali, na kraju krajeva, episkop ima dugake ruke. Utoliko bolje za Leona. Imajte na umu da to mnogo ne menja stvar. Biti pustinjak zabavno je, ako tako hoete. Najzad, to mu ostavlja nekoliko godina odgode. Zato? upita Bakrena, koja je ula kraj reenice. Zato to se posle tri ili etiri godine pustinjatva, ree opat, uglavnom poludi. Onda ovek ide glavom bezobzirce i ubija prvu devojicu koju sretne da bi je silovao. Zar uvek? ree zaueno Anel. Uvek, potvrdi Jocko. Navodi se samo jedan primer koji je izuzetak od pravila. Ko je to bio? upita Atanagora. Jedan veoma dobar ova, ree Jocko. Pravi svetac. To je duga pria, ali vraki pouna. Ispriajte nam... zatrai Bakrena ubedljivim i preklinjuim glasom. Ne, ree opat. To je nemogue. Predugako je. Rei u vam kraj. On je iao glavom bez obzira i prva devojica koju je sreo... utite, ree Atanagora. To je uasno!... Ona ga je ubila ree Jocko. Bila je to jedna manijakinja. O, uzdahnu Bakrena, to je surovo. Jadan mladi. Kako se zvao? Jocko, ree opat. Ne! Izvinite. Mislio sam na neto drugo. Zvao se Staklar. Neobino, primeti Anel. Poznavao sam jednog kojem se uopte nije dogodila ista stvar. Onda to nije isti, ree opat. Ili sam ja onda laov. Oigledno... ree Atanagora. Pogledajte, ree Bakrena, tu blizu neto svetli.

Page 55 / 117

Mora da smo stigli, objavi Jocko. Izvinite, za poetak treba da idem sam. Vi ete doi posle. To je pravilo. Nema nikog da nadzire, ree Anel. Mogli bismo da idemo sa vama. A moja savest?,.. ree Jocko. Gizdavac, leptira kralj... Igrajui lopte razbi bradu, znaj!... uzviknue u horu ostalo troje. Dobro, ree Jocko. Kad ve znate obred isto tako dobro kao i ja, moete da poete svi troje. Lino to vie volim, jer sasvim sam od otrova obolim. Skoi poprilino uvis i pade okreui se oko sebe uei. Oko njega je rairena mantija pravila crni cvet koji se nejasno razabirao na pesku. Je li to deo obreda? upita arheolog. Ne, ree opat. Dosetka moje babe kad bi na plai htela da piki a da je ne primete. Moram da vam kaem da nemam na sebi svoje apostolske gae. Previe je vrue. Mora da ste oteali od svih tih dozvola, ree Atanagora. Dao sam da se snime na mikrofilmu, ree Jocko. To je stalo u jedan smotuljak stvarno male zapremine. On ustade. Hajd'mo! Klod Leon je stanovao u maloj gizdavo nametenoj kolibi od belog drveta. Postelja od ljunka zauzimala je jedan ugao u glavnoj odaji i to je bilo sve. Jedna vrata vodila su u kuhinju. Kroz zastakljen prozor oni ugledae lino Kloda, kako klei ispred svoje postelje, zanet u misli i prekrivi lice rukama. Opat ue. Ujal ree on. Pustinjak podie glavu. Ali jo nije vreme, ree. Izbrojao sam tek do pedeset. Igrate se murke, sine moj? ree Jocko. Da, oe, ree Klod Leon. Sa Lavandom. A, ree opat. Moemo li da igramo sa vama? Naravno, ree Klod. On ustade. Idem da naem Lavandu i da joj kaem. Bie joj veoma drago. On proe u kuhinju. Anel, Bakrena i arheolog uoe za opatom. Zar ne itate posebne molitve kad se sretnete sa nekim pustinjakom? zaudi se Bakrena. O, ne, ree opat. Pa on je sad ve u struci! Te majstorije su dobre za neupuene. Za ostalo se postupa prema obinim pravilima. Leon se vraao a za njim je ila jedna arobna crnkinja. Imala je ovalno lice, tanak i prav nos, velike plave oi i izvanredan stog rie kose. Na sebi je imala crno prslue. Ovo je Lavanda, objasni Klod Leon. O, ree videvi tri druga posetioca, dobar dan. Kako ste? Ja se zovem Atanagora, ree arheolog. Ovo je Anel, a evo i Bakrene. Igrate li murke? predloi pustinjak. Da govorimo ozbiljno, dete moje, ree opat. Treba da izvrim nadzor. Imam da vam postavim neka pitanja radi svog izvetaja. Ostaviemo vas same, ree Atanagora. Nikako, ree Jocko. Gotov sam s njim za pet minuta. Sedite, ree Lavanda. Doite u kuhinju, ostaviemo ih da rade. Put joj je bila potpuno iste boje kao i Bakrenina kosa, i obrnuto. Anel pokua da zamisli meavinu i zavrte mu se u glavi. Namerno ste to uinile, ree on Bakreni. Ma ne, odgovori Bakrena. Nisam je ni poznavala. Uveravam vas, ree Lavanda, da je to sluajno. Oni preoe u kuhinju. Opat osta sam sa Leonom. Pa, ree Jocko. Nema nita naroito da se istakne, ree Leon. Dopada li vam se ovde? Dobro je. Kako stojite sa milou bojom?

Page 56 / 117

Ona doe i ode. A misli? Crne, ree Leon. Ali to je oprostivo sa Lavandom. Crne, ali ne tune. Crne i vatrene. To je boja pakla, ree opat. Da, ree Klod Leon, ali ona je unutra od ruiaste kadife. Istina? ista istina. Neka jekne, neka kmekne kad se stojko njoj strmekne. Amin, odgovori pustinjak. Opat Jocko je razmiljao. ini mi se da je sve u redu ree on, Verujem da ete postati pustinjak za ugled. Trebalo bi da postavite natpis. Ljudi bi nedeljom dolazili da vas vide. Rado u, ree Klod Leon. Jeste li izabrali neki sveti in? ta?... Trebalo je da vam objasne, ree opat. Da stojite na nekom stubu, ili da se ibate pet puta dnevno, ili da nosite koulju od kostreti, ili da jedete ljunak, ili da u molitvi provodite dvadeset etiri sata na dvadeset i etiri itd. Nisu mi govorili o tome, ree Klod Leon. Mogu li da potraim neto drugo? Sve mi to ne izgleda dovoljno sveto, a ve se i radilo. uvajte se samosvojnosti, sine moj, ree opat. Da, oe, odgovori pustinjak. On se zadubi u misli nekoliko trenutaka. Mogu da tucam Lavandu... predloi on. Sad je bio red na opata da dobro promisli. Ja lino, ree on, ne vidim smetnji. Ali jeste li mislili da ete morati to da radite kad god bude posetilaca? To je prijatno, odgovori Klod Leon. Onda se slaem. Ruiasta kadifa, stvarno? Stvarno. Opat uzdrhta i najeie mu se dlake na vratu. On pree rukom preko donjeg stomaka. Uasno, ree on. E pa, to je sve to sam imao da vam kaem. Rei u da vam isporue dodatnu koliinu konzervi iz Pomoi pustinjacima. O, imam ih! ree Klod. Bie vam potrebno mnogo. Imaete podosta posetilaca. Oni ovde grade elezniku prugu. ta kaete, ree Klod Leon. Pobledeo je, ali je svakako bio oaran. Nadam se da e esto dolaziti... Vi me uasavate, ponavljam vam, ree opat Jocko. A ja sam ipak od onih izdrljivih. Boca, lova, zezalica... Ti si, znajder, cepanica dovri pustinjak. Hajde, idite po ostale, predloi Jocko. Za va sveti in je onda dogovoreno. Izvetaj u sastaviti u tom smislu. Hvala, ree Klod.

PRELAZ

Page 57 / 117

Bez i najmanje sumnje Bogoljub Duduk je uasan tip. On za svakoga predstavlja grdan dave i moda e u sred srede biti i uklonjen, jednostavno stoga to se u njega ne moe imati poverenja,to je ohol, drzak i uobraen. A povrh svega, homoseksualac. Sad su skoro sva lica uvedena i iz toga e proizai raznorazne stvari. Pre svega, gradnja eleznike pruge, a to je i te kakav posao, jer su zaboravili tucanik. Meutim, tucanik je bitan i ne moe se zameniti ljuskama od malih utih pueva, kao to to niko nije ni predloio.Zasad e kolosek postaviti preko pragova i, do daljega, ostaviega u vazduhu, a zatim e tucanik slaviti ispod, kad bude stigao. Kolosek se naravno, moe sagraditi i na taj nain. Meutim, ja nisam predviao tu priu o tucaniku kad sam najavljivao da u govoriti i o pustinjskom ljunku. Bio je to svakako nezgrapan i slabano intelektualan nain simbolinog predoavanja, ali jasno je samo po sebi da se podneblje jedne pustinje kao to je ova vremenom pokazuje kao poprilino deprimirajue, naroito zbog onih sunevih crnih pojaseva. Na kraju naglaavam da je trebalo da doe jo jedna nova sporedna linost: Alfredo abes, koji zna ta je to mali model; ali sad je za to prekasno. Sirovnjakov brod e pretrpeti brodolom i kad on bude stigao sve e ve biti gotovo. Stoga u ja o tome ponovo govoriti tek u sledeem prelazu, a moda i neu.

STAV DRUGI
Vreme je bilo svee i olujno, bez tjednog daka vetra. Zelena trava je, kao i obino, kruto stajala i neumorno sunce je belilo njene zailjene vrhove. Satrveni bro napola se zatvorio. Lulo Barizone je spustio sve zavese na svom restoranu, iznad kojeg se dizala treperava struja vazduha. Pred zgradom je ekao crnouti taksi sa podignutom zastavicom. Kamioni su upravo ponovo krenuli u potragu za tucanikom a inenjeri su radili u svojim sobama, dok su izvrioci poinjali da turpijaju krajeve ina koji nisu bili iseeni pod pravim uglom; vazduh je odjekivao od melodine kripe novih turpija. Sa svog prozora Anel je video Olivu i Didia kako drei se za ruke odlaze da svetlicama napune smeu korpicu. Pored njega na dasci za crtanje suilo se mastilo. U susednoj sobi Ana je neto proraunavao a malo dalje Bogoljub je diktirao pisma Stenki, dok je dole u baru onaj gad Arlan ispijao aicu ekajui trenutak kad e se ponovo izdirati na Karla i Marina. Anel je uo kako iznad njega odjekuju koraci profesora Klopoklopca, koji je opremio ceo tavan kao uzornu bolnicu. Kako niko nije bio bolestan, operacioni sto mu je sluio za izradu malih aviona. S vremena na vreme Anel bi ga uo kako skae od radosti, a ponekad bi gromoglasni uzvici uz odsean tresak opaljivali o tavanicu kad bi se izdirao na staistu iji bi kmezavi glas potom zujao nekoliko trenutaka. Anel se ponovo nagnu nad svoju dasku. Nije moglo biti ni najmanje sumnje, ako se dri podataka Bogoljuba Duduka. On zavrte glavom i odloi pero za tu. Protee se i umornim korakom ode prema vratima. Mogu li da uem? Bio je to Anelov glas. Ana podie glavu i ree da. Zdravo, stari. Dobar dan, ree Anel. Ide li? Ide, ree Ana. Skoro je gotovo. Naao sam jednu nezgodnu stvaricu. ta? Bie potrebno da se Barizone eksproprie. Ozbiljno? ree Ana. Je li sigurno? To je izvesno. Dvaput sam uradio tu stvaricu. Ana pogleda proraun i crte. U pravu si, ree. Kolosek e proi tano po sredini hotela. ta da radimo? ree Anel. Treba ga skrenuti. Bogoljub nee hteti.

Page 58 / 117

Da idemo da ga pitamo? Hajdemo, ree Ana. On uspravi svoje glomazno telo i odgurnu stolicu. To je gnjavaa, ree. Da, ree Anel. Ana izae. Anel poe za njim i zatvori vrata. Ana stie do Bogoljubovih vrata iza kojih su se uli amor i odseno praskanje pisae maine. On dvaput pokuca. Uite! viknu Bogoljub. Maina stade. Ana i Anel uoe i Anel zatvori vrata. ta je? upita Bogoljub. Ne volim da me uznemiravaju. Ne valja, ree Ana. Prema vaim podacima,kolosek e presei hotel. Koji hotel? Ovaj. Hotel ,Barizone'. Pa? ree Bogoljub. Zar je to vano? Eksproprisaemo ga. Zar ne moemo da ga zaobiemo? Vama nije dobro, prijatelju, ree Bogoljub. Pre svega, ta je trebalo Lulau da se smesti usred pustinje, ne pitajui se hoe li to nekome smetati? Nije nikom smetalo, primeti Anel. Lepo vidite da jeste, ree Bogoljub. Gospodo, vi ste plaeni da pravite proraune i planove. Je li to obavljeno? U toku je, ree Ana. Pa dobro, kad nije gotovo, zavrite ih. Ja u tu stvar predati Velikom administrativnom savetu, ali je van svake sumnje da predviena trasa treba da se zadri. On se okrete prema Stenki. Nastavimo, gospoice. Anel pogleda Stenku. U svetlosti sputenih zavesa, ona je imala blago i pravilno lice, ali joj je zamor malo sklapao oi. Ona se nasmei Ani. Dva momka napustie Bogoljubovu kancelariju. Pa? ree Anel. Pa nastavljamo,ree Ana sleui ramenima. Na kraju krajeva, ta mari? O, nita, promrmlja Anel. eleo je da ue kod Bogoljuba, da ga ubije i da poljubi Stenku. U hodniku je pod od grubo tesanog drveta mirisao pomalo na ce a iz sastava je ispadao uti pesak. U dnu hodnika slaba promaja njihala je teku granu divljeg broa ispred prozora. Anel je ponovo imao ono oseanje da se budi koje je osetio ono vee kad je bio kod Kloda Leona. Dodijalo mi je, ree on. Hajde da se proetamo. Kako to? Ostavi proraune. Hajde da napravimo jedan krug. Moraemo ipak da ih zavrimo, ree Ana. Zavriemo ih posle. Jure me, ree Ana. Ti si kriv. , Ana se zadovoljno nasmei. Kriv sam, ree, ali ne ba sasvim. Ima nas dvoje u tom sosu. Nije trebalo da je povede, ree Anel. Bio bih manje pospan. Ne mora da spava sa njom svako vee. Ona to voli, ree Ana. Anel je oklevao pre no to ree. Njoj bi se to dopadalo bilo s kim. Ne verujem, odgovori Ana. On malo razmisli. Govorio je bez uobraenosti. Vie bih voleo da ona to pomalo radi sa svima a da meni bude svejedno. Ali ona to hoe da radi samo sa mnom;a k tome, meni to ipak ne bi bilo svejedno, Zato se ne oeni njome?

Page 59 / 117

Oh, ree Ana, zato to e doi trenutak kad e mi to biti svejedno. ekam taj trenutak. A ako ne doe? Mogao bi da ne doe, da mi je ona prva ena. Ali uvek postoji neka vrsta opadanja. Prvu e mnogo voleti, recimo dve godine. Tada e zapaziti da ona vie ne deluje na tebe kao ranije. Zato? ree Anel. Ako je voli. Uveravam te, ree Ana. To je tako. Moe trajati due od dve godine, ili krae, ako si loe izabrao. Onda primeti da na tebe neka druga deluje kao to je delovala ona prva. Ali ovoga puta to traje samo godinu dana. I tako redom. Zapamti da jo uvek moe viati prvu, voleti je i spavati sa njom, ali to vie nije ista stvar. To postaje neka vrsta refleksa. Nije zanimljiv taj tvoj tos, ree Anel. Ne verujem da sam ja takav. Tu nita ne moe, ree Ana. Svi smo mi takvi. U stvari, nije nam potrebna nikakva odreena ena. Telesno, ree Anel, moda. Ne ree Ana. Ne samo telesno; ak ni duhovno,nijedna ena nije neophodna. One su isuvie zadrte. Anel ne ree nita. Bili su zastali u hodniku, Ana naslonjen na dovratak svoje kancelarije. Anel ga pogleda. Uzdahnu malo dublje i ree: I ti to kae, Ana... Ti to kae?... Da, ree Ana. Ja to znam. Kad bi mi dali Stenku, ree Anel, kad bi me ona volela, meni nikad ne bi bilo potrebno da me voli neka druga ena. Da, za dve, tri ili etiri godine. A ako bi te ona volela jo uvek na isti nain, ti bi tada udesio da promeni. Zato? Da te ona vie ne voli. Ja nisam kao ti, ree Anel. One nemaju mate, ree Ana, a veruju da su dovoljne da ispune jedan ivot. Ali ima toliko drugih stvari. Ne, ree Anel. Ja sam to govorio i pre no to sam upoznao Stenku. Nije se to promenilo. Nije prestalo da bude istina zato to poznaje Stenku. Ima toliko stvari. Eto, ta zelena otra trava. Samo da dodirne tu travu i da smrvi prstima ljusku utog pua na tom suvom toplom pesku i da gleda mala sjajna smea zrnca kojih ima u tom suvom pesku i da ih oseti medu prstima. I da gleda golu plavu i hladnu inu koja zvonko odjekuje i da gleda kako para izlazi kroz ventil, ili... ta ja znam... Ti to kae, Ana... Ili ovo sunce i tamne povrine ... i ko zna ta jo ima iza toga... Ili avioni profesora Klopoklopca, ili oblak, ili kopanje po zemlji i pronalaenje stvari. Ili sluanje muzike. Anel zatvori oi. Prepusti mi Stenku, ree preklinjui. Ti je ne voli. Volim je, ree Ana. Ali ja ne mogu nita vie od toga, niti uiniti da drugo ne postoji. Preputam ti je, ako hoe. Ona nee. Ona hoe da ja sve vreme mislim na nju i da ivim u zavisnosti od nje. Reci mi, ree Anel. Reci mi ta jo ona hoe. Hoe da ostali deo sveta bude mrtav i spren. Hoe da se sve srui i da ostanemo samo nas dvoje. Hoe da ja zauzmem mesto Bogoljuba Duduka. Onda e ona biti moja sekretarica. Ali ti je upropaava, proapta Anel. eleo bi da to bude ti? Ja je ne bih upropaavo.Ne bih je dirao. Samo bih je ljubio i stavio je golu na belu tkaninu. Nisu one takve, ree Ana. One ne znaju da ima i drugih stvari. Ili ih bar ima vrlo malo koje znaju. Nisu one krive za to. Ne usuuju se. Nisu svesne ta treba raditi. Ali ta treba raditi?

Page 60 / 117

Biti na zemlji, ree Ana. Na zemlji, na tom pesku sa malo vetra i prazne glave; ili ii i videti sve, praviti stvari, graditi kamene kue za ljude, davati im kola, osvetljenje,sve ono to svi mogu imati, da bi i oni mogli nita ne raditi i ostati na pesku, na suncu, imati prazne glave i spavati sa enama. Ti as hoe, ree Anel, a as nee. Ja sve vreme hou, ree Ana, ali hou i ostalo. Ne upropaavaj Stenku, ree Anel. Preklinjao je drhtavim glasom. Ana prede rukom preko ela. Ona upropaava sama sebe, ree. Ti je ne bi mogao spreiti. Kad je budem ostavio, izgledae veoma propala,ali ako te voli, brzo e se povratiti. Bie skoro kao i pre.Ipak, ponovo e se upropaavati dvaput bre, a ti to nee moi da podnese. Pa onda?... ree Anel. Pa onda ne znam ta e ti uiniti, ree Ana. Ona e propadati sve vie i vie, brzinom koja e se poveavati geometrijskom progresijom. Trudi se da bude grozan prema njoj, ree Anel. Ana se nasmeja. Ne mogu jo, jo je volim, volim da spavam sa njom. uti, ree Anel. Idem da zavrim proraune, ree Ana. Ti si jedan zavezanko. Zgodnih devojaka ima svuda. Dosadne su mi, ree Anel. Isuvie mi je teko. Ana mu snanom rukom stee rame. Idi da proskita, ree. Idi malo na vazduh. I misli na neto drugo. Ja sam hteo da proetam, ree Anel. Ti nisi hteo. Ne mogu da mislim na neto drugo. Ona se toliko promenila. Ma nije, ree Ana. Samo malo bolje zna da se snae u krevetu. Anel mrknu i ode. Ana se smejao. On otvori vrata i vrati se u svoju kancelariju

II
Anelu su se noge klizale po pesku i oseao je kako mu siuna zrnca prolaze izmeu nonih paleva i kroz konu reetku na spartankama. U uima su mu jo zvonile Anine rei i Anin glas, ali pred oima mu je bila slatka i sveza Stenkina prilika kako sedi za pisaom mainom u kancelariji Bogoljuba Duduka, jasan luk njenih obrva i njena sjajna usta. Daleko ispred njega prva crna traka padala je bez ijednog nabora presecajui tlo mranom, pravom i nesavitljivom crtom koja je vrsto prianjala uz krivine dina. Iao je to je mogao bre po tom nepostojanom zemljitu gubei po nekoliko santimetara pri svakom koraku koji je pravio penjui se i ponovo se skotrljavajui niz oble padine velikom brzinom, telesno srean to njegovi tragovi prvi obeleavaju utu stazu. Malopomalo njegova patnja je jenjavala, lukavo isuena poroznom istoom svega to ju je okruivalo,upijana samim prisutvom pustinje. Traka senke primicala se uzdiui unedogled golu i mranu zidinu privlaniju od prave senke, jer je to vie bilo odsustvo svetlosti, gusta praznina, prekid kontinuiteta iju neumoljivost nita nije remetilo. Jo nekoliko koraka i Anel e ui u tamu. Stajao je u podnoju zidine i bojaljivo je pruio ruku. Ruka mu nestade ispred oiju i on oseti hladnou one druge zone. Ne oklevajui, kroi u nju ceo i odjednom ga obavi tamni veo. Iao je lagano. Bilo mu je hladno; srce mu je jae udaralo. On preturi po depovima, izvadi kutiju ibica i kresnu jedno palidrvce. Uinilo mu se da se ono zapalilo, ali je ostala potpuna pomrina. Malice prestraen, baci palidrvce i protrlja oi. Ponovo briljivo protrlja komadi fosfora o hrapavu povrinu kutije. Zau itanje palidrvca koje se pali.

Page 61 / 117

Vrati kutiju u levi dep i pipajui u tom smeru primae slobodni kaiprst tankom komadiu drveta. Odmah ga tre nazad, opekavi se, i ispusti drugo palidrvce. Oprezno se okrete i pokua da se vrati na polaznu taku. inilo mu se da hoda due nego pri dolasku a stalno je vladala neprozirna no. Zastade i drugi put. Krv mu je bre strujala kroz ile a ruke su mu bile ledene. On sede; morao je da se smiri; stavi ruke pod mike da bi se ugrejao. Saeka. Otkucaji srca postajali su mu manje snani. U udovima je zadrao utisak o pokretima koje je napravio otkako je uao u mrak. Odmereno, bez urbe, ponovo odredi pravac i odlunim korakom poe prema suncu. Posle nekoliko sekundi oseti dodir vrueg peska i pustinja, nepomina i uta, zaplamsa mu pred zaslepljenim oima. Tamo daleko video je treperenje iznad ravnog krova hotela Barizone. Udalji se od tamnog zida i srui se u sipkavi pesak. Pred oima mu je lenjo klizila jedna svetlica po dugakoj izvijenoj travki koju je prekrivala skramom duginih boja. On se oprui, udubljujui mesto za svaki svoj ud i oputajui potpuno miie i mozak, prepusti se disanju, miran i tuan.

III
1)
Predsednik Medo od anpolana namrti se dolazei, poto vratar nije bio na svom mestu. On ipak proe i ue u dvoranu za sastanke.Namrti se nanovo:nikoga oko stola.Sastavljenim palcem i kaiprstom uhvati kraj svog zlatnog sata, kraj izraen u vidu neke vrste lanca od istog metala, i povue. Prilino udna stvar, ta besprekorna sprava je pokazivala isto ono zbog kojeg je malopre toliko urio. Objanjavajui time odsustvo vratara i lanova Saveta, kao spoj okolnosti, a ne urotu, kao to je posumnjao, on se trei vrati do limuzine i naloi svom revnosnom vozau da ga nekud odveze; nipoto nije trebalo da se vidi kako jedan predsednik Administrativnog saveta stie prvi, do vraga, nikako!

2)
Sa umornim grem oko usana, vratar se na vreme pomoli iz buen-retira/na panskom:prijatno sklonite(prim.prev)/ da bez dangubljenja ode do velikog ormana gde su stajale zbirke skarednih razglednica. Sa umornim grem oko usana,drhtavim rukama i mokrim licom, jer je to bio njegov dan. Jo je pomalo curilo palei mu donji deo kime neujednaenim i sve slabijim sevanjem i krutei mu stare guzne miie utavljene od mnogih godina u stolici.

3)
Kuence koje je pregazio Agata Marion, koji je, kao i obino, vozio ne obazirui se, imalo je plua udne zelene boje, kao to je ustanovio putarski inovnik ija metla hitro gurnu mrcinu u jedan otvor kanalizacije. Malo zatim kanalizacija stade da povraa i morali su da joj skrenu tok za nekoliko dana.

Page 62 / 117

4)
Posle raznih zgoda i nezgoda, izazvanih koliko zloom ljudi ili stvari toliko i neumitnim zakonima verovatnoe, na vratima dvorane za zasedanje sretoe se skoro svekoliki pozvani koji su u nju ulazili posle dlanenih trljanja i istravanja kapljica pljuvake, uobiajenih u civilizovanom drutvu, a koje militarizovano drutvo zamenjuje podizanjem ruku prema voi i ozarenim pljeskom koji, u nekim sluajevima, prate i kratki uzvici prokretani iz daljine, zbog ega bi se, sve u svemu, moglo oceniti da je sve to je vojno ujedno i higijensko, mada je ovek primoran da se otrese takvog shvatanja kad vidi vojne zahode, uz jedini izuzetak za amerikanske vojnike koji seru u redovima i svoje sobe za kakanje dre u stalno istom i dezinfikujue mirisnom stanju, a tako neto se dogaa i u nekim zemljama gde se neguje propaganda i gde su ljudi takve sree da ta sredstva pljute po nestanovnicima koji se daju ubediti, to je uglavnom i sluaj, pod uslovom da tako negovana propaganda ne bude nasumina, ve da vodi rauna o eljama koje otkrivaju slube za ispitivanje i usmeravanje, kao i o rezultatima referenduma koje srene vlade ne proputaju da tedro raspisuju za jo izrazitiju sreu naroda kojima upravljaju. Tako Savet poe. Nedostajao je samo jedan spreeni lan, koji posle dva dana doe da se izvini, ali je vratar bio veoma strog.

5)
Gospodo, dajem re naem odanom sekretaru. Gospodo, pre no to vam u grubim crtama saoptim rezultate prvih nedelja rada, elim, poto je izvestilac odsutan, da vam proitam izvetaj primljen iz Egzopotamije koji mi je on, na sreu, dostavio u dobar as, te elim da ovde odam priznanje tom oprezu i ukazem poast njegovoj dalekovidnosti, jer niko nije poteen od toga da ga strefi i zao as. Slaem se potpuno! O emu je re? Znate vi dobro. A! Seam se! Gospodo, evo beleke o kojoj je re. Uprkos svakovrsnim tekoama, napori i domiljatost tehnikog direktora Bogoljuba Duduka doveli su do blagovremenog dostavljanja sveg potrebnog materijala i nema potrebe da se istiu sposobnosti, odanost i samopregor, kao ni hrabrost i poslovna umenost tehnikog direktora Duduka, jer ogromne tekoe na koje je naiao, kao i podmukla nepouzdanost i zloba izvrilaca, okoline i inenjera uopte, izuzev poslovoe Arlana, ine da e taj zadatak, gotovo nemogu, moi da izvri samo on. Slaem se potpuno. Ovaj izvetaj je izvrstan. Nisam razumeo. O emu je re? Ama, jeste, znate vi to! A! Da! Dodajte mi svoje razglednice. Gospodo, iskrsla je okolnost za koju nije bilo mogue nai preventivno ili bilo kakvo modifikovano reenje.Naime, na licu mesta i na samoj osi budueg koloseka nalazi se hotel zvan ,Barizone', koji treba, kako predlae na rektor Duduk, eksproprisati, a zatim delimino poruiti najpogodnijim sredstvima. Znate li ta je to svetlica? Taj stav obara s nogu! Mislim da treba da damo svoj pristanak. Gospodo, pristupiu glasanju podizanjem ruke.

Page 63 / 117

To je nepotrebno. Svi se potpuno stau. Odlino, ,Barizone' treba eksproprisati. Gospodo, prema tome, ,Barizone' e biti eksproprisan. Na sekretar e preduzeti potrebne korake. Poto je re o radovima od javnog znaaja, nema sumnje da e formalnosti koje treba obaviti ii vrlo skraenim postupkom. Gospodo, predlaem da izglasamo estitke sastavljau izvetaja koji vam je proitan, a koji nije niko drugi do na tehniki direktor Bogoljub Duduk. Gospodo, mislim da ete se svi sloiti da Duduku uputimo pismenu estitku, kao to predlae na zasluni kolega Marion. Gospodo, prema reima iz izvetaja, dranje podreenih Duduku pokazalo se gnusnim. Mislim da bi bilo mudro smanjiti im primanja za dvadeset odsto. Tako ostvarenu utedu mogli bismo uplatiti na raun gospodina Duduka, na ime poveanja njegovog terenskog dodatka. Gospodo, Duduk e sigurno odbiti da primi bilo ta. Slaem se sasvim. A zatim, time e se utedeti. Da ne poveamo ni Arlanu? To je potpuno nepotrebno. Ti ljudi su lino sasvim dovoljno svesni. Ali ostalima emo svakako smanjiti. Gospodo, sve ove odluke u zapisniku sa sednice potpisae sekretar. Nema nikakvih primedbi na dnevni red? ta kaete o ovom stavu? Obara s nogu! Gospodo, sednica je zavrena.

IV
Bakrena i Atanagora koraali su ruku pod ruku stazom u pravcu hotela Barizone. U podzemnom kopu ostavili su Brisa i Bertila. Ovi nisu hteti da izau pre no to potpuno otkopaju ogromnu dvoranu otkrivenu pre nekoliko dana. Maine su kopale bez prestanka i otkrivali su se novi hodnici, nove dvorane povezane avenijama oivienim stubovima, krcate dragocenostima kao to su ukosnice, kope u obliku broa od sapuna i od kovane bronze, zavetne statuice bez urni i sa urnama i gomile upova. Atin eki nije besposliio. Ali arheologu je bilo potrebno da se malo odmori i da promeni misli i Bakrena je pola sa njim. Peli su se i silazili preko oblih padina i sunce ih je umotavalo u zlato. Sa vrha dine, koji je nadvisivao i celo radilite eleznike pruge, ugledae proelje hotela i crveno cvee. Izvrioci su poslovali oko ogromnih gomila ina i pragova i Bakrena razabra sitnije prilike Didia i Olive koji su se igrali na kamarama drveta. Ne zaustavljajui se, dooe do hotelskog bara. Zdravo, Lulo, ree Atanagora. Bon giorno, ree Lula... Fae la barba u est ura s'to matinjo? Ne, ree Atanagora. A, kurvanjska no, santo Benedeto!... uzviknu Lula... A nije vas stid, gazda? Nije, ree Atanagora. Kako idu poslovi? Jad i beda, ree Lula. Takav jad i beda, da izludi. Trebalo je videti kad sam bio ef porilaca riba u Spau!... Ali ovde!... Sve sam krrrmak!.. ta? upita Bakrena. Krrrmak. Ma, svinje! Daj nam pie, ree arheolog. Kad im ja zakuvam jednu diplomatsku orbu, poslau ih u Tunguziju, ree Lulo.

Page 64 / 117

Tu pretnju propraao je odgovarajuim pokretima koji su se sastojali u opruanju desne ruke sa palcem stisnutim u aci. Atanagora se nasmei. Daj nam dva torinska. Evo, gazda, ree Lulo. A ta su vam uinili? upita Bakrena. Eh, ree Lulo. Hoe da zavrljae moju upu u vazduh. Gotovo. Mrtva je. On zapeva. Vide Viljem: bogme s tim Vitorijom ale nema, I Bilova on u Rim alje, ugovor da sprema... A, to je lepo, ree arheolog. Daj mu Tremo, daj mu Trst, Daj mu ak i sav Trentino, Nek ne bude tako vrst, ta ga kota, molim fino? Al' u svome jeroplanu, Gabrijele d'Anuncio pevae k'o tica. Chi va piano va sano... uo sam to negde, ree arheolog. Chi va sano va lontano. Chi va forte va a la morte. Evviva la liberta! /ko ide lagano,ide krepko ko ide ljut ide u smrt ivela nam sloboda/ Bakrena zapljeska. Lulo je pevao tenorom sa onim to mu je ostalo od zadovoljavajue promuklog glasa. Zaue se potmuli udarci po tavanici. ta je to? upita arheolog. E, to je drugi krrrmak! ree Lulo. Izgledao je, kao i uvek, istovremeno i besan i veseo. On nastavi: Gradoljub Duduk. Ne voli kad pevam. Bogoljub, ispravi Bakrena. Bogoljub, Gradoljub, Laskoljub, boli me briga. Kakva je to zavrzlama sa upom? ree Ata. To su Gradoljubove diplomatske zavrzlame, ree Lulo. Hoe da me izmesti... Kurva jedna, samo su mu takve rei u valama, krrrmak jedan! Kae da.to nije predviao. Da te eksproprie? ree Ata. Ba to, ree Lulo. To je ovozemaljska re. Vie nee morati da radi, ree Ata. A koji e mi moj taj njihov odmor? ree Lulo. Popij jednu sa nama, ree Ata. Hvala, gazda. Je li to hotel smeta eleznikoj pruzi? upita Bakrena. Da, ree Lulo. Njihovoj kurvinskoj eleznikoj prui. in-in. in-in, ponovi Bakrena i svi troje iskapie ae. Je li Anel tu? upita Ata. Mislim da je u svojoj sobi, ree Lulo. Ali, zna, nisam siguran. Samo mislim. Opet crta. On pritisnu neko zvonce iza bara. Doi e, ako je tu. Hvala, ree arheolog. Taj Gradoljub je, zakljui Lulo, jedan krrrmak. I zazviduka ponovo briui ae. Koliko ti dugujem? ree arheolog, videvi da Anel ne silazi. Trideset franaka, ree Lulo. Beda jedna. Evo, ree arheolog. Ide li sa nama da pogledamo gradilite? Izgleda da Anel nije u svojoj sobi.

Page 65 / 117

E, ne mogu! ree Lulo. Svi su oni oko mene kao muve; ako odem, sve e popiti. Onda do skorog vienja, ree arheolog. Do skorog vienja, gazda. Bakrena mu uputi jedan lep osmeh, te Lulo zamuca; zatim ona izae za Atom i uputie se prema gradilitu. Vazduh je mirisao na cvee i smolu. Zelene trave, divljaki poseene, gomilale su se u hrpe sa obe strane neke vrste staze, trasirane nivelatorima, i sa njihovih krutih stabljika lagano su klizile velike staklaste mirisne kapi koje su se skotrljavale u pesak i umotavale u uta zrnca. Kolosek je iao trasom koju su maine zapoele prema Bogoljubovim naznakama. Atanagora i Bakrena su sa nejasnom tugom gledali gomile otre trave neukusno poredane s jedne i druge strane puta i nagrenost glatke povrine dina. Oni se popee pa sioe, ponovo popee i najzad ugledae gradilite. Goli do pojasa, Karlo i Marin, povijeni pod bezlinim suncem, drali su obema rukama pneumatske ekie pozamane veliine. Vazduh je odjekivao od odsene praske sprava i grmljavine kompresora koji su se okretali u blizini. Radili su bez prestanka poluoslepeli od mlaza peska koji je podizala izduvna cev i koji im se lepio za vlanu kou. Jedan deo koloseka ve je bio izravnat i obe strane useka izdizale su se jasno i otro. Kopali su kroz dinu i uvrstili su se na srednjem nivou pustinje, koji su Ana i Anel proraunavali prema prethodno snimljenim topografskim podacima, prilino nie od povrine tla koje su obino nabijali. Nesumnjivo, bilo bi potrebno da se ceo taj deo koloseka postavi izravnanjem useka pa su peana brdaca rasla sa obe strane. Atanagora se namrti. Bie lepo!... promrmlja. Bakrena ne odgovori. Oni pridoe dvojici ljudi. Dobar dan, ree arheolog. Karlo podie glavu. Bio je visok i plav i inilo se da njegove plave oi, nalivene krvlju, ne vide sagovornika. Zdravo,promrmlja on. Napreduje... oceni Bakrena. Tvrdo je, ree Karlo. Sasvim tvrdo. Kao kamen. Samo je gornji sloj od peska. Tako i mora da bude, objasni Atanagora. Nema nikad vetra: pesak se skamenio. Zato onda nije i na povrini? upita Karlo. Sve donde dokle prestaje da dopire suneva toplota, objasni arheolog, nije moglo biti okamenjavanja. A! ree Karlo. Sada stade i Marin. Ako se zaustavimo, imaemo na grbai onog gada Arlana. Karlo ponovo pusti svoj pneumatski eki u rad. To treba da uradite samo vas dvojica? upita Atanagora. Bio je primoran da vie da bi nadjaao paklenu buku ekia. Dugako elino svrdlo nasrtalo je na pesak izbacujui mlazeve plaviaste praine i na dvema vodoravnim drkama Karlove grube ruke grile su se u nekoj vrsti oajanja. Samo nas dvojica... ree Marin. Ostali trae ljunak. Ona tri kamiona? zaurla Atanagora. Da,odgovori Marin istim glasom. Imao je raupanu smeu ekinjavu kosurdu, dlakava prsa i roavo deako lice. On prenese pogled sa arheologa i zadra ga na mladoj eni. Ko je to? upita arheologa, zaustavljajud sad on svoj eki. Zovem se Bakrena, ree ona pruajui mu ruku. Radimo isti posao, samo ja pod zemljom. Marin se nasmei i blago stee nervozne prste svojom suvom ispucalom akom. Zdravo, ree i on. Karlo je nastavio sa radom. Marin pogleda Bakrenu sa aljenjem. Ne moemo da stanemo zbog Arlana, inae bismo popili po jednu. A tvoja ena?... povika Karlo. Bakrena se nasmeja. Zar je tako ljubomorna? Ma ne, ree Marin, zna ona da sam ja ozbiljan.

Page 66 / 117

Imao bi neprilika, primeti Karlo. Nema mnogo izbora u ovom kraju... Videemo se u nedelju, obea Bakrena. Posle mise, ree Marin, da se naali. Ovde se ne ide na misu. Ima jedan pustinjak, ree Atanagora. U naelu, odlaziemo nedeljom da vidimo pustinjaka. Ko to kae? usprotivi se Marin. Ja vie volim da popijem jednu sa malom. Doi e opat da vam sve to objasni, ree arheolog. O, nije nego, ree Marin. Ne volim popove. ta bi drugo radio? primeti mu Karlo. Hoe da skita sa enom i decom? Ni ja ne volim popove, ree Atanagora, ali ovaj nije kao ostali. Znam, ree Marin, ali ipak ima mantiju. To je jedna aljivina, ree Bakrena. Oni su najopasniji. Pouri, Marine, ree Karlo, onaj gad Arlan e nas ukebati, pa e nam se popeti na nos. Hajd'mo... promrmlja ovaj. Pneumatski ekii nastavie sa svojim grubim udarcima l pesak ponovo iknu u vazduh. Do vienja, momci, ree Atanagora. Popijte po jednu kod Barizonea i stavite na moj rabo. On se udalji. Bakrena mahnu rukom Karlu i Marinu. U nedelju! ree Marin. Umukni! ree Karlo. Nije to drutvo za tebe. Taj je jedna stara budala, ree Marin. Nije, ree Karlo. Izgleda valjano. Dobra stara budala, ree Marin. Ima i takvih. Ne seri, ree Karlo. On miicom obrisa znoj sa lica. Lagano su pritiskali teke mase. vrsti blokovi su se odvajali i ruili pred njima i pesak im je grebao grlo. Ui su im bile naviknute na ravnomeran zvuk ekia, tako da su mogli da apuu i da se razumeju. Obino su razgovarali radei, kako bi ublaili svoju muku poto joj uopte nije bilo ni kraja ni konca, i tako je sad Karlo glasno sanjao. Kad budemo zavrili... Neemo zavriti. Pustinja ne ide skroz... Ima drugog posla. Imaemo pravo da se malo opruimo... Mogli bismo da prestanemo da radimo... Bili bismo mirni... Bilo bi zemlje i vode i drvea, pa i lepa devojka. Da prestanemo sa kopanjem... Nikad neemo zavriti. Tu je onaj gad Arlan. On nita ne radi, a vie zarauje. To se nee dogoditi. Moda pustinja ide sve do kraja. Grubim prstima stezali su ruke, krv im se suila u ilama i glasovi su im postajali neujno mrmljanje, neprekidna alopojka zagluena bukom ekia, koja je zujei igrala oko njihovih znojavih lica, u uglovima njihovih sprenih usana. U vrstom tkivu njihove opaljene koe poigravali su vornovati miii u obliku okruglih izboina, koji su se kretali kao sparene ivotinje. Karlu su se sklapale oi, oseao je skroz u rukama sve pokrete elinog svrdla i upravljao je njime instinktivno, ne gledajui ga. Iza njih je zevala velika krika senke ve iskopanog grubo izravnanog useka, dok su se oni sve vie zarivali u okamenjenu dinu. Glave su im dopirale do visine novog useka a tamo daleko, na drugoj dini, za trenutak ugledae smanjene prilike arheologa i

Page 67 / 117

narandaste devojke. A zatim se blokovi odvalie i skotrljae iza njih. Uskoro e biti prinueni da stanu da bi izbacili ogromnu gomilu iskopa; kamioni se jo nisu vratili. Uzastopni udarci elinog klipa o ipku svrdla i itanje izduvnog vazduha odbijali su se o zidove zaseka uz nepodnoljivu buku, ali je vie nisu uli ni Karlo ni Marin. Pred oima su im bile svee zelene doline i krepke devojke koje su, gole na travi, ekale njih.

V
Bogoljub Duduk ponovo proita poruku koju je upravo primio i koja je nosila zaglavlje Glavnog sedita i potpis dvaju lanova Administrativnog saveta, od kojih je jedan bio predsednikov. Oi su mu se zadravale na nekim reima sa zadovoljstvom sladokusca i u glavi je poinjao da sastavlja reenice kako bi ostavio utisak na sluaoce. Trebalo ih je iskupiti u velikoj dvorani hotela Barizone; tim pre to bolje. Najbolje - i svakako - posle rada. I prethodno videti da li Barizone ima neki podijum. Jedna stavka u pismu ticala se samog Barizonea i njegovog hotela. Koraci se brzo preduzimaju kad se za njih pobrine jedno mono drutvo. Plan eleznice je, u stvari, bio zavren, ali jo uvek nije bilo ljunka. Kamiondije su neumorno tragale; ponekad su slale vesti o sebi ili je neki od njih neoekivano iskrsavao sa svojim kamionom i skoro odmah zatim ponovno odlazio.Bogoljub je bio pomalo ogoren tom zavrzlamom oko ljunka, ali pruga se ipak gradila na malom rastojanju od tla na podupiraima. Karlo i Marin nita nisu radili... Arlan je sreom uspevao da iz njih izvue najvie mogue i njih dvojica su uspevali da postavljaju trideset metara koloseka dnevno; za etrdeset osam asova poee da seku hotel nadvoje. Neko zakuca na vrata. Udite! ree Bogoljub. Bon giorno, ree Lula ulazei. Dobar dan, Barizone, ree Bogoljub. elite da razgovarate sa mnom? Da, ree Lulo. ta te kurve sa eleznice rade kad mi postavljaju prugu ba pred hotel? ta u ja s njom da se zezam? Ministar je upravo potpisao naredbu o eksproprijaciji koja se tie vas, ree Bogoljub. Mislio sam da vas izvestim o tome veeras. Sve su to visoke diplomatske zavrzlame, ree Lulo. Kad e oni to maknuti? Biemo prinueni da sruimo hotel da bi pruga mogla da proe kroz sredinu, ree Bogoljub. Trebalo je da vas obavestim. ta? ree Lulo. Da se rui uveni hotel Barizone"? Da oni koji su probali moje spaghetti a la Bolognese zajedno s Lulom ugase za itav ivot? Na alost, ree Bogoljub, ali naredba je potpisana. Smatrajte da je hotel oduzet u korist drave. A ja? ree Lulo. Koji e moj biti sa mnom? Nema mi druge nego da se vratim za efa porilaca riba, a? Nadoknadie vam se, ree Bogoljub. Svakako, ne smesta. Krrrmci, promrmlja Lulo. On okrete Bogoljubu lea i izae ne zatvorivi vrata. Bogoljub ga pozva natrag. Zatvorite svoja vrata! E, to vie nisu moja vrata, ree Lula besno. Zatvorite ih sami! On ode gunajui psovke sa junjakim naglaskom. Bogoljub pomisli da je trebalo eksproprisati i Lula kao i hotel, ali postupak je bio sloeniji i formalnosti bi zahtevale previe vremena. On ustade i obie oko svog radnog stola. Nae se nosem u nos sa Anelom koji je uao bez kucanja i to sa razlogom. Dobar dan, gospodine, ree Anel. Dobar dan, ree Bogoijub ne pruajui mu ruku. On zavri obilazak i ponovo sede.

Page 68 / 117

Zatvorite vrata za sobom, molim vas, ree. elite da razgovarate sa mnom? Da, ree Anel. Kada emo dobiti plate? Mnogo vam se uri. Potreban mi je novac a platu je trebalo da dobijemo jo pre tri dana. Shvatate li da smo mi u pustinji? Ne, ree Anel. U pravoj pustinji nema mesta eleznikoj pruzi. To je sofizam, oceni Bogoljub. To je to god vam se hoe, ree Anel. 975-ica prolazi esto. Da, ree Bogoljub, ali poiljka ne moe da se poveri ludom vozau. Kondukter nije lud. Putovao sam sa njim, ree Bogoljub. Uveravam vas da nije normalan. ekanje se oduilo, ree Anel. Vi ste mio mladi, ree Bogoljub... Telesno, hou da kaem. Imate... prilino dopadljivu put. Stoga u vam saoptiti neto to ete saznati tek veeras. Ali neu, ree Anel, poto ete mi sad rei. Rei u vam to ako budete zaista mio momak. Pridite. Ne savetujem vam da me dodirnete, ree Anel. Vidi ti njega! odmah ga spopadaju muice! uzviknu Bogoljub. Ne budite tako kruti, zaboga! To mi uopte nita ne znai. Mladi ste. Imate vremena da se promenite. Hoete li mi rei ta ima da mi kaete ili u ja morati da odem? ree Anel. Pa, dobro, dobiete poniicu plate od dvadeset odsto. Ko? Vi, Ana, izvrioci i Stenka. Svi osim Arlana. Kakav gad, taj Arlan! promrsi Anel. Ako pokaete dobru volju, mogao bih da vas toga i potedim. Ja sam pun dobre volje, ree Anel. Zavrio sam svoj posao tri dana pre nego to ste to traili od mene i skoro sam zavrio proraunavanje elemenata za glavnu stanicu. Ne insistiram na onome to ja podrazumevam pod dobrom voljom, ree Bogoljub. Za blia objanjenja moete se obratiti Diponu. Ko je Dipon? Arheologov kuvar, ree Bogoljub. Lep momak, taj Dipon, ali kakva droca! Ah, da! Vidim na koga mislite. Ne, ree Bogoljub. Brkate ga sa Saliem. Sali mi je odvratan. Ipak... ree Anel. Ne, zaista, Sali je gadan. Uostalom, bio je oenjen. Shvatam. Ne moete da me svarite, a? upita Bogoljub. Anel ne odgovori. Znam ja. Smeta vam to. Znate, nemam obiaj da se poveravam bilo kome, ali priznau vam da sam savreno svestan toga ta svi vi mislite o meni. Pa onda? ree Anel. Pa ba me briga, ree Bogoljub. Ja sam peder i ta vi tu hoete da menjate? Nita ja neu tu da menjam, ree Anel. U izvesnom smislu tako mi je drae. Zbog Stenke? Da, ree Anel. Zbog Stenke. Vie volim da se vi ne bavite njome. Zato to sam zavodljiv? upita Bogoljub. Ne, ree Anel. Uasni ste, ali vi ste gazda. Vi nju volite na neki udan nain, ree Bogoljub. Znam ja kakva je ona. To to je volim ne znai da je ne vidim. Kako moete da volite jednu enu? ree Bogoljub. Izgledalo je kao da govori sam sebi. To je neshvatljivo! Sve te meke stvari koje one imaju svud po sebi... Nekakvi vlani nabori... On uzdrhta. Jezivo...

Page 69 / 117

Anel se nasmeja. Najzad, ree Bogoljub, nikako nemojte rei Ani da ste dobili poniicu. To sam vam rekao u poverenju. Kao ena mukarcu. Hvala, ree Anel. Da ne znate kad e novac stii? Ne znam. ekam ga. Dobro. Anel obori glavu i pogleda sebi u stopala, ne nae na njima nita naroito i podie glavu. Do vienja, ree. Do vienja, ree Bogoljub. Ne mislite na Stenku. Anel izae pa se odmah vrati. Gde je ona? Poslao sam je na stanicu 975-ice da odnese potu. Dobro, ree Anel. Izae iz sobe i zatvori vrata.

VI
Zato je ova vrsta invarijantnosti izmakla obinom tenzorskom raunu? (G.Vajtrou,Struktura vasione,izd. Galimar,str.144)

Spremno! ree staista. Okreite, ree Klopoklopac. Staista snanim pokretom zamaja elisu od tvrdog drveta. Motor kinu, zlobno podrignu i napravi jedan okret. Staista vrisnu i uhvati desnu ruku levom. Evo ti! ree Klopoklopac. Rekao sam vam da se uvate. Boga mu njegovog! Boga mu da mu boga usranog! Boli da poizi! Da vidim? Staista prui ruku. Nokat na kaiprstu bio mu je potpuno crn. Nije to nita. ree Klopoklopac. Jo uvek imate prst. A odnee vam ga idui put. Nee. Jakako, ree Klopoklopac. Ili onda pazite. Ali ja pazim, ree staista. Neprestano pazim, a taj prokleti usrani motor stalno mi kree meu samim apama. Ve mi je dojadilo. Da niste uinili ono to ste uinili... ree profesor pounim glasom. O, hoete li jo da mi idete na digericu, vi i ta vaa stolica? Dobro. Klopoklopac uzmae i iz zaleta uputi jedan bokserski udarac staisti negde ispod rebara. Jao!... zastenja staista. Sad vie ne oseate da vas boli ruka, a? Grrr... izusti staista. Izgledao je spreman da ujede. Okreite! ree Klopoklopac. Staista zastade i zaplaka. A! ne! povika Klopoklopac. Dosta! Vi, brate, stalno plaete! To prelazi u ludilo. Ostavite me na miru i okreite tu elisu... Ne pale vie te vae suze. Pa one nikad nisu ni palile, uvreeno ree staista.

Page 70 / 117

Tano. Ne razumem kako jo uvek imate smelosti da na tome nastojite. O, u redu, ree staista. Ne nastojim. On preturi po depu i izvue jednu odvratnu maramicu, klopoklopac je postajao nestrpljiv. Ide li to ili jok? Staista se useknu i vrati maramicu u dep. Zatim prie motoru i sa izrazom kao da utke prelazi preko svega spremi se da zamaje elisu. Hajde! zapovedi Klopoklopac. Elisa se okrete dvaput, motor iznenada zakaljuca i krete, tako da lakovana krilca iezoe u sivom vrtlogu. Poveajte pritisak, tee Klopoklopac. Opei u se! usprotivi se staista. O!... ree profesor satrveno, koji ste vi... Hvala, ree staista. On podesi ruicu. Zaustavite ga! ree Klopoklopac. Staista prekide dovod benzina okrenuvi plovak u motoru i on stade, a elisa mu se zaljulja izgledajui prilino nepouzdano. Dobro, ree profesor. Ii emo napolje da probamo. Staista je i dalje mrtio lice. Hajdemo, ree Klopoklopac. ivahnije, do avola! Nije ovo sahrana. Ne jo, utvrdi staista, ali bie i to. Uzmite taj avion i vucite se, ree profesor. Da ga pustimo da leti slobodno ili da ga veemo? Slobodno, naravno. U pustinji to ne bi trebalo da bude teko. Nikad se nisam oseao manje usamljen nego u ovoj pustinji. Dosta sa jadikovkama, ree Klopoklopac. Znate li da je u ovom kraju i jedna lepa devojka. Put joj je udne boje, ali to se tie izgleda, nema joj se ta zameriti. Je li? upita staista. Izgledao je urazumljeniji. Sigurno da jeste, ree Klopoklopac. Staista je skupljao rasturene delove aviona koje je napolju trebalo da sastavi. Profesor zadovoljno pregleda prostoriju. Ovde imamo zgodnu malu bolnicu, ree. Da, ree staista. to se tie rada u njoj. U ovom prokletom kraju niko nije bolestan. Poeo sam da zaboravljam sve to sam znao. Biete bezopasniji, ustvrdi Klopoklopac. Ja nisam opasan. Sve stolice ne misle tako. Staista postade kraljevski plav i vene na njegovim slepoonicama poee grevito da biju. Sluajte, ree. Jo jednu re o toj stolici i ja... ta ja? naruga se Klopoklopac. Ubiu jo jednu,,, Kad god hoete, ree Klopoklopac. U stvari, mislite li da ete mi time nauditi? Hajdemo, doite. On izae i njegova uta koulja odbijala je dovoljno svetlosti na tavansko stubite da bi ga spreila da se saplete na nejednakim stepenicama. Ali staistu to nije spreilo i on pade, sreom po avion, na dupe. Dole stie skoro istovremeno sa profesorom. Ne valja, ree ovaj. Zar vi ne moete da se sluite nogama? Staista protrlja dupe jednom rukom. Drugom je drao krila i trup pinga 903. Sioe jo i naoe se u prizemlju. Iza svoje tezge Lulo je priljeno praznio bocu torinskog. Zdravo, ree profesor. Dobar dan, gazda, ree Lulo. Kako idu poslovi? Gradoljub me izbacuje napolje. Nije istina?

Page 71 / 117

Izmeta me. Opet velike rei. Ali stvarne. Eksproprie te? E, tako je k'o to ree Lulo. Izmeta me. ta e da radi? Pa, nemam pojma. Ostaje mi samo da se zavuem u klozet i gotovo. Pokojna je. Pa taj dripac je blesav! ree Klopoklopac. Staista je postajao nestrpljiv. Hoemo li pustiti ovaj avion da leti? Ide li sa nama, Lulo? ree Klopoklopac. Eh, briga mene za tog krrrmka od aviona! Onda, vidimo se uskoro, ree Klopoklopac. Do vienja, gazda. Taj avion je lep kao trenja. Klopoklopac izae u pratnji staiste. Kad se ona moe videti? upita ovaj. Ko? Lepa devojka. O, idete mi na ivce, ree Klopoklopac. Idemo da pustimo ovaj avion i to je sve. Onda, jebi ga, ree staista. Mahnete mi time pred oima i onda pufff.., nema nita. Neprijatni ste! A vi? Dobro, shvatam ja da sam takav, ree staista. Ve smo tri nedelje ovde, razumete li, a ja nisam to uradio nijedanput! Sigurno? ree Klopoklopac. ak ni sa enama izvrilaca? ta radite u bolnici pre podne dok ja spavam? Ja... ja to sam... ree staista. Klopoklopac ga pogleda ne shvatajui a onda prsnu u smeh. Nanu mu! ree. Vi to sam... To je strano smeno!... Zato ste tako neraspoloeni!... Mislite? malice uznemireno upita staista. Sigurno. To je vrlo nezdravo. O! ree staista. Vi to nikad niste radili, a? Nikad sam, ree Klopoklopac. Staista uuta jer su se peli uz jednu visoku dinu i bio mu je potreban sav dah. Klopoklopac poe ponovo da se smeje. ta je? upita staista. Nita. Mislim samo kako mora da vam izgleda lice. Smejao se toliko da se sruio na pesak. Krupne suze vrcale su mu iz oiju i glas mu se zagui u radosnom urliku. Staista je napueno okrenuo glavu i spustio na zemlju delove aviona koje kleei poe da sastavlja kako-tako. Klopoklopac se smirivao. Uostalom, vrlo loe izgledate. Staista je bivao sve nespokojniji. Savreno siguran. Znate, niste vi prvi! Mislio sam... promrmlja staista. On osmotri krila i pilotsku kabinu. Znai, vi mislite da su to radili i drugi pre mene? Naravno. Razume se, i ja sam to mislio, ree staista. No da li u istim uslovima? U pustinji, zato to nema ena? Nesumnjivo, ree Klopoklopac. Mislite li da simbol stolpnika Svetog Simeona predstavlja neto drugo? Taj stub? Taj ova neprestano zaokupljen svojim stubom? To je, na kraju krajeva, prozirno! Prouavali ste Frojda, pretpostavljam? Ma nisam, ree staista. To je zastarelo! Samo zaostali jo veruju u te stvari. To je jedno, ree Klopoklopac, a stub je neto drugo. Ipak, postoje, kako kau psiholozi, predstave i prenosi, kompleksi i potiskivanje, a takoe i onanija, u vaem posebnom sluaju. Oigledno, ree staista, opet ete mi rei da sam samo obian kreten. Ma ne, ree Klopoklopac. Samo niste mnogo pametni. To vam se moe oprostiti.

Page 72 / 117

Staista je sastavio krila i trup i sa ukusom udeavao repni deo. Zastade nekoliko trenutaka da razmisli o Klopoklopevim reima. Ali, ree mu. Kako vi radite? Kako radim ta?... Ne znam... Pitanje vam je neodreeno, ree Klopoklopac. Toliko neodreeno, da bih ak rekao kako samim tim postaje neprilino. Nisam hteo da vas uvredim, ree staista. O, znam ja to. Ali vi imate dara da se trpate u ono to vas se ne tie. Bilo mi je bolje tamo, ree staista. I meni, ree Klopoklopac. Neraspoloen sam. Proi e. To je zbog ovog peska. Nije to od peska. Ovde nema bolniarki, staista, bolesnika... Ni stolica, a? ree Klopoklopac. Staista zavrte glavom i gorina mu se u peatima razli po licu. Prebacivaete mi celog ivota zbog te stolice, a? Nije to ba tako predugo, ree Klopoklopac. Vi neete doiveti starost. Imate isuvie rave navike. Staista je malo oklevao, zatim otvori usta pa ih ponovo zatvori ne rekavi nita. Poe da petlja oko cilindra i motora i Klopoklopac vide kako podskoi i kako gleda u svoju ruku, kao to je to radio pre pola sata. iroka poderotina krvarila mu je na dlanu. On se okrete prema Klopoklopcu, Nije plakao, ali je bio veoma bled a usne su mu bile zelene. Ujeo me... promrmlja on. ta ste mu opet uradili? upita Klopoklopac. Ma... nita... ree staista. On spusti avion na pesak. Ovo me boli. Dajte da vidim. On prui ruku. Dajte mi svoju maramicu, ree Klopoklopac. Staista mu prui svoju odvratnu krpu i Klopoklopac mu nadvoje-natroje previ ruku, pokazujui sve znake izrazitog gaenja. Je li u redu? U redu je, ree staista. Pustiu ga sam, ree profesor. Dohvati avion i veto pusti motor u pokret. Drite me oko struka!... doviknu staisti da bi nadjaao zvuk motora. Staista ga uhvati obema rukama. Profesor namesti diznu za dovod benzina i elisa se zavrte tako brzo da su joj vrhovi krakova poeli prelaziti u tamnocrveno. Staista se zakaio za Klopoklopca koji je posrtao potresan besnim vetrom koji je model podizao. Putam, ree Klopoklopac. Ping 903 polete kao metak i nestade za nekoliko sekundi. Staista, na koga je to ostavilo utisak, jo je vukao, a onda olabavi stisak i prostre se. Ostade sedei, praznog pogleda okrenutog taki u kojoj je avion upravo iezao, Klopoklopac mrknu. Boli me ruka, ree staista. Skinite tu paavru, ree profesor. Rana je zevala a zelenkasti plikii uzdizali su se svuda unaokolo. Crvenocrna sredina ve je vrila malim brzim mehuriima. He!... ree Klopoklopac. On uhvati staistu za miicu. Hajdete da leite to!... Ovaj ustade i poe da galopira omlitavelim nogama. Obojica su trali prema hotelu Barizone. A avion? upita staista. Izgleda da ide, ree Klopoklopac.

Page 73 / 117

Vratie se? Mislim. Namestio sam ga tako. Ide veoma brzo... Da. Kako e se zaustaviti? Ne znam... ree Klopoklopac. Na to uopte nisam mislio. To je zbog ovog peska... ree staista. Oni zaue neki otar zvuk i neto im zazvida na metar iznad glava, zatim se zbi neto kao eksplozija i stakla na dvorani u prizemlju razvezdae se u jasnu rupu koja je imala oblik pinga. Zaue kako unutra padaju boce jedna za drugom i kako se razbijaju o tlo. Jurim napred, ree Klopoklopac. Staista stade i vide kako profesorova crna prilika juri niz padinu kao vetar. Okovratnik ivo ute boje sijao je iznad njegovog zastarelog redengota. On otvori vrata i nestade u hotelu. Staista zatim pogleda u svoju ruku i dade se u galop teka i nesigurna koraka.

VII
Anel se nadao da e pronai Stenku i otpratiti je do Bogoljubove kancelarije, pa je urio preko dina idui brzim hodom uzbrdo, a grabei trkom velikim koracima nizbrdo. Tada su mu stopala, uz prigueni i mukli zvuk, upadala duboko u pesak. Katkad se prizemljivao na busen trave, i onda je oseao pucketanje krutih stabljika, i miris svee smole. Stanica 975-ice nalazila se na otprilike dve dui od hotela. Anelovom brzinom hoda nije trebalo dugo ii. On spazi Stenku kako se vraa ba kad se ona na samom vrhu odvoji od dine. On je bio u udolini. Htede da potri da bi se uspeo uz strminu, ali nije mogao i sustie je na po uspona. Dobar dan! ree Stenka. Doao sam po vas. Ana radi? Mislim. Nastade tiina; loe je poelo. Sreom, Stenka izvi stopalo i uhvati se za Anelovu miicu da bi bila sigurnija u hodu. Nezgodno je po ovim dinama, ree Anel. Da, u cipelama sa visokim potpeticama, naroito. Uvek njih obuvate kad izlazite? Oh, ne izlazim esto. Ostajem vie sa Anom u hotelu. Mnogo ga volite? upita Anel. Da, ree Stenka, on je veoma ist, vrlo dobro graen veoma zdrav. Strano volim da spavam sa njim. Ali intelektualno... ree Anel. Upinjao se da ne misli na Stenkine rei. Ona se nasmeja. Intelektualno sam usluena. Kad zavrim rad Bogoljubom, ni ne pomiljam da vodim intelektualne razgovore!... On je blesav. On u svakom sluaju zna svoj posao, ree Stenka. Kunem vam se da je, to se tie posla, to ovek na koga se ne moete poaliti. Gadan tip. Oni su veoma ljubazni sa enama. Odvratan mi je. Vi samo mislite na telesne stvari. Nije istina, ree Anel. to se vas tie, jeste.

Page 74 / 117

Dosaujete mi, ree Stenka. Mnogo volim da razgovaram sa vama; mnogo volim da spavam sa Anom i mnogo volim da radim sa Dudukom; ali ne mogu da zamislim da spavam sa vama. To mi izgleda sramotno. Zato? ree Anel. Vi tome pridajete toliko znaaja... Ne, ja tome pridajem znaaja u odnosu na vas. Ne govorite tako. To... To mi je dosadno... pomalo mi je odvratno. Ali ja vas volim, ree Anel. Pa jeste, volite me, naravno. To mi priinjava zadovoljstvo; i ja vas mnogo volim kao da ste mi brat, ve sam vam to rekla; ali ne mogu da spavam sa vama. Zato? Ona se kratko nasmeja. Posle Ane, ree, jedino to eli, to je spavanje. Anel ne odgovori. Bilo mu je teko da je vue jer su joj cipele smetale pri hodu. On je pogleda sa strane. Nosila je pulover od tankog trikoa kroz koji su trcali vrhovi njenih malo oputenih, ali jo izazovnih grudi. Brada joj je bila prostaki zaobljena i Anel ju je voleo vie no bilo koga. ta vam Bogoljub daje da radite? Diktira mi pisma ili izvetaje. Uvek ima posla za mene. Beleke o ljunku, o izvriocima, o arheologu, o svemu. Ne bih eleo da vi... On zauta. ta da ja? Nita... kad bi Ana otiao, da li biste otili sa njim? Zato hoete da Ana ode? Radovi su daleko od zavretka. O, ree Anel, neu ja da Ana ode. Ali kad vas on vie ne bi voleo? Ona se nasmeja. Ne biste to rekli kad biste ga videli... Ne elim da ga vidim, ree Anel. Naravno, ree Stenka. To bi bilo odvratno. Ne vladamo se uvek ba pristojno. utite! ree Anel. Dosadni ste mi. Uvek ste tuni. To je nesnosno. Ah ja vas volim!... ree Anel. Ma da. To je nesnosno. Kad Ani bude dosta mene, dau vam znak. Ona se ponovo nasmeja. Dugo ete ostati neenja!... Anel ne odgovori. Pribliie se hotelu. On odjednom zau neki snaan zviduk i prasak neke eksplozije. ta je to? ree Stenka rasejano. Ne znam... ree Anel. Zastadoe da uju. Vladala je potpuna, velianstvena tiina, zatim se u neodreeni zveket stakla. Neto se dogodilo... ree Anel. Da pourimo!... Bio je to izgovor da je malo vie stisne. Pustite me... ree Stenka. Idite da vidite. Ja bih vas samo zadravala. Anel uzdahnu i ode ne okreui se. Ona je oprezno napredovala na svojim previsokim potpeticama. Sada se ula graja. On vide u zastakljenom zidu rupu sasvim odreenog oblika. Krhotine stakla bile su rasute po tlu. Ljudi su se komeali u dvorani. Anel gurnu vrata i ue. Tamo su bili Bogoljub, staista, Ana i doktor Klopoklopac. Pred ankom je lealo telo Lula Barizonea. Nedostajala mu je gornja polovina glave. Anel podie pogled i vide ping 903 nabijen u zid naspram zastakljene fasade, zariven sve do stajnog trapa u oplatu. Levo gore nalazio se ostatak Lulaeve lobanje, koji lagano skliznu do iljatog kraja krila i pade na zemlju uz tup udarac priguen crnom kudravom Lulaevom kosom. ta se dogodilo? ree Anel.

Page 75 / 117

Taman sam raunao, ree Bogoljub, da ga obavestim da e izvrioci poeti sa prosecanjem hotela sutra uvee. Trebalo je obaviti pripreme. Sluajte, to je nepodnoljivo. Izgledalo je da se obraa Klopoklopcu. Ovaj je nervozno upkao svoju bradicu. Treba ga preneti, ree Ana. Pomozite mi. On uze le pod mike a staista ga uhvati za noge. Ana se uputi natrake prema stepenitu. Lagano se pope; drao je daleko od sebe Lulovu glavu koja je krvarila a telo se izvilo izmeu njihovih ruku i skoro se vuklo po stepenicama, nepomino i besvesno. Staistu je mnogo bolela ruka. Bogoljub pogleda po dvorani. Pogleda doktora Klopoklopca. Pogleda Anela. Dolazei sasvim lagano, Stenka ue u prostoriju. A! ree Bogoljub. Tu ste! Bilo je pote. Da, ree Stenka. ta je to? Nita, ree Bogoljub. Nezgoda. Doite, imam da vam diktiram hitna pisma. O ovome e vam ispriati. On ode brzo prema stepenitu. Stenka za njim. Anel nije skidao pogled sa nje sve dok je bila vidljiva, zatim prenese pogled na crnu mrlju ispred anka. Jedno sedite od bele koe bilo je svo isprskano nejednakim kapljicama u nepravilnom nizu. Doite, ree profesor Klopoklopac. ' Oni ostavie vrata otvorena. To je mali model? ree Anel. Da, odgovori Klopoklopac. Dobro je iao. Previe, ree Anel. Ne, nije previe. Kad sam izaao iz kabineta mislio sam da u naii na pustinju. Kako mislite da sam mogao znati da tu nasred srede ima neki restoran? To je sluajno, ree Anel. Niko vam nita ne prebacuje. Mislite?... ree Klopoklopac. Objasniu vam. Ko nikad nije pravio male modele zamilja da je to neka pomalo detinjasta razonoda. Ali to nije tano. Postoji neto drugo. Vi ih nikad niste pravili? Ne. Onda ne moete ni da zamislite. Pouzdano postoji opijenost malim modelima. Trati za malim modelom koji juri pravo ispred vas lagano uzleui, ili koji vam se okree oko glave, lako podrhtavajui, tako krut i nespretan u vazduhu, a leti... Mislio sam da e ping ii brzo, ali ne toliko. To je zbog motora. On naglo zastade. Zaboravio sam na staistu. Opet neka nezgoda? upita Anel. Dozvolio je da ga motor ujede, ree Klopoklopac. Ostavio sam ga da iznese gore Lulovo telo. Uinio je to mahinalno. Vraali su se. Treba da idem da ga leim. Moete li da me saekate tu? Neu dugo... ekam vas, ree Anel. Doktor Klopoklopac ode gimnastikim korakom i Anel ga vide kako ulazi u hotel. Sjajni i ivi cvetovi divljeg broa iroko su se otvarali prema zastorima ute svetlosti koja se obruavala na pustinju. Anel sede na pesak. Imao je utisak da ivi usporeno. alio je to nije pomogao staisti da nosi Lula. Sa svog mesta sluao je priguene udarce tekih ekia Karla i Marina koji su zabijali klinove povrnutih glavia u glomazne pragove kako bi drali ine. S vremena na vreme jedna od gvozdenih gruda udarala je o elinu inu i iz nje izmamljivala dugaak treperav krik koji je parao grudi. Malo dalje uo je radostan Didiev i Olivin smeh. Oni su, za promenu, lovili svetlicu. Stenka je jedna devojura. Sa koje god je strane uzme. A te njene grudi....Sve nie i nie. Ana e je potpuno satrti. Omlitaveti. Omekati. Zgnjeiti. Polutka kore od limuna. Jo uvek su joj lepe noge. Prva stvar koja se... On se obuzda i poe da misli ulevo za 45 stepeni. Savreno je nepotrebno praviti bestidne primedbe u odnosu na devojku koja je, sve u svemu, samo jedna rupa sa dlakama uokolo i koja... Opet za 45 stepeni, jer je ovo bilo nedovoljno. Treba je dohvatiti

Page 76 / 117

i sa lea joj sve potrgati i noktima po tome akijati, za svoj gro je upropastiti. Ali kad ona izae iz Aninih ruku nee se vie nita moi uraditi. Ve je toliko propala, toliko uvela, podonjaci, ilice, miii mlitavi, istrta. Bat u zvonu. Prazno izmeu. Nieg vie sveeg. Nieg novog. Da ju je imao pre Ane. Prvi put. Njen svei miris. To se moglo uiniti, na primer, posle nekog bazanja po igranjcima pri povratku, u kolima, drei je oko struka, neka nezgoda, ona se plai. Upravo su oborili Kornelija Srama i on poiva na ploniku. Srean je. Nee ii u Egzopotamiju, a da biste, gospodo i gospoe, videli mukarca kako ljubi enu, treba samo da se okrenete; ili da uete u voz u asu kad mukarac ljubi enu, jer mukarac sve vreme ljubi enu, pipa je rukama po celom telu i trai miris ene po celom eninom telu,ali mukarac nije ni potreban. Iz toga se u stvari vidi ta se moe a ta se ne moe pa je dovoljno zavriti svoj ivot potrbuke na neemu za izleavanje i baliti obesivi glavu i uobraavati da se celog ivot moe baliti; nerazumna zamisao, kad smo ve kod toga, jer ovek za to nema dovoljno raspoloive pljuvake. Meutim, kad se bali oborene glave, to ima umirujue dejstvo, a ljudi to ne rade dovoljno. Treba to rei njihovog rastereenja radi... Savreno je izlino pravili bestidne primedbe u odnosu na devojku koja... Profesor Klopoklopac lako kucnu pesnicom Anela po glavi i on se tre. A staista? upita on. Hm... ree Klopoklopac. ta?... Saekau do sutra uvee pa emo mu odsei ruku. Zar je dolo dotle? Moe se i sa jednom rukom iveti, ree Klopoklopac. To znai bez ruke, ree Anel. Da, ree Klopoklopac. Kad se tim nainom razmiljanja otera prilino daleko, vodei rauna o izvesnim osnovnim pretpostavkama, trebalo bi postii da se ivi sasvim bez tela. To nisu prihvatljive pretpostavke, ree Anel. U svakom sluaju, ree profesor, unapred vas obavetavam da e me uskoro orkirati. Anel je bio ustao. Ponovo je odlazio od hotela. Zato? Profesor Klopoklopac dohvati bloke iz unutranjeg levog depa. Otvori ga na poslednjoj strani. U dva stupca nizala su se imena. Jedno ime vie u levom stupcu no u desnom. Pogledajte, ree profesor, To je vaa sveica o bolesnicima? ree Anel. Da. Ove levo sam izleio. Ovi desno su umrli. Sve dok sam levo u prednosti mogu da nastavim. Kako to? Hou da kaem da mogu da ubijam ljude sve dok ne dostignem broj onih koje sam izleio. Da ih ubijate naisto? Da. Naravno. Malopre sam ubio Lula i upravo sam izjednaio. Pa zar ste imali samo toliko prednosti? Posle smrti jedne moje bolesnice, ree Klopoklopac, pre dve godine, bavio sam se neurastenijom, tada sam pobio prilian broj ljudi. Glupo, u stvari; od toga zaista nisam imao koristi. Ali moete da izleite nove bolesnike, ree Anel, da mirno ivite. Ovde niko nije bolestan, ree profesor. Ne mogu ih izmisliti. Pored toga, ja ne volim medicinu. A staista? Tu sam opet ja kriv. Ako ga izleim to e biti poniteno. A ako od toga umre... Zar se ruka manje ne rauna? O, ipak ne! ree profesor. Ipak ne jedna obina ruka. Vidim, ree Anel i dodade: Zbog ega e vas orkirati? Po zakonu. Trebalo bi da znate.

Page 77 / 117

Znate, ree Anel, uglavnom se nita ne zna. ak i ljudi koji bi trebalo da znaju, to e rei oni koji znaju da barataju idejama, da ih melju i izlau tako da zamiljaju kako imaju sopstvenu misao, nikad ne obnavljaju svoju zalihu stvari za meljavu, tako da njihov nain izraavanja ide uvek dvadeset godina unapred u odnosu na predmet tog izraavanja. Iz toga proizlazi da se od njih nita ne moe nauiti zato to se oni zadovoljavaju reima. Nepotrebno je da se gubite u takvim filosofskim raspravama da biste mi objasnili kako ne poznajete zakon, ree profesor. Jasno, ree Anel, ali je potrebno da ta razmiljanja nau negde svoje mesto. Ukoliko je uopte re o razmiljanjima. to se mene tie, pre bih bio sklon da ih smatram za proste reflekse zdrave jedinke sposobne za uoavanje. Za uoavanje ega? Za uoavanje nepristrasno i bez predrasuda. Moete dodati: bez graanskih predrasuda, ree profesor. To se radi. I hou, ree Anel. Tako su pojedinci o kojima je re toliko nairoko i do dna prouili oblike misli, da su im ti oblici sakrili i samu misao. Tek to im u to zavuete nos, oni vam zaklone pogled nekim drugim paretom oblika. Oni su obogatili sam oblik velikim brojem delova i domiljatih mehanikih ureaja i upinju se da ga pomeaju sa milju o kojoj je re, ija im isto telesna, refleksna, oseajna i osetilna priroda potpuno izmie. Nita ne razumem, ree Klopoklopac. To je kao u dezu. Trans. Nasluujem, ree Klopoklopac. Hoete da kaete; na isti nain, neke su osobe na to osetljive, a neke nisu. Da, ree Anel. Kad je neko u transu, veoma mu je zanimljivo da vidi kako su ljudi i dalje u stanju da govore i da barataju svojim oblicima. Kad se misao osea, hou da kaem. Materijalna stvar. Vi ste mutni, ree Klopoklopac. Ne nastojim da budem jasan, ree Anel, zato to mi je ve dosadilo da pokuavam izraziti stvari koje oseam tako jasno; a uostalom, ba me briga mogu li ili ne mogu svoje stanovite deliti sa drugima. Sa vama se ne moe raspravljati, ree Klopoklopac. Mislim da ne moe, ree Anel. Priznaete mi kao olakavajuu okolnost to to se prvi put od poetka uputam u tako neto. Vi ne znate ta hoete, ree Klopoklopac. Kad oseam zadovoljstvo u rukama i nogama, ree Anel, i kad mogu da ostanem mekan i oputen kao vrea mekinja, ja znam da imam ono to hou, zato to onda mogu da mislim na to kako bih eleo da bude. Sluen sam potpuno, ree Klopoklopac. Neizbena, neuklonjiva i neumoljiva pretnja iji sam predmet sad ja, ne bi trebalo da bude strana, oprostite mi za aliteraciju, stanju munine bliskom komi, u kojem se nalazi moja etrdesetogodinja bradata telesina. Bolje bi vam bilo da mi priate o neem drugom. Ako vam priam o neem drugom, ree Anel, priau vam o Stenki, a to e da srui u p. m. zdanje koje s mukom gradim ve nekoliko minuta. Zato to Stenku elim da tucam. Pa naravno, ree Klopoklopac. I ja. Raunam da u to uiniti posle vas, ako u tome ne nalazite nita nezgodno, i ako mi policija ostavi vremena za to. Ja volim Stenku, ree Anel. Verovatno e me to navesti da nekome neto smestim. Jer poinje da mi svega biva dosta. Moj sistem je previe savren da bi se ikada ostvario: osim toga, on je neprenosiv i stoga u biti primoran da ga primenim potpuno sam, a ljudi se tome nee prepustiti. Prema tome, ono to ja mogu da smestim nema znaaja. Kakav sistem? ree Klopoklopac. Od vas u danas bukvalno da poandrcam. Moj sistem reenja svih problema, ree Anel. Ja sam stvarno naao reenja za sve. Ona su sjajna i dobrog uinka, ali ih ja jedini znam, a nemam vremena da i druge sa njima upoznam, jer sam veoma zauzet. Radim i volim Stenku. Shvatate li? Ljudi rade mnogo vie stvari, ree profesor.

Page 78 / 117

Jeste, ree Anel, ali meni treba jo vremena da ostanem na zemlji, potrbuke, i da balim. Uskoro u to raditi. Mnogo oekujem od upranjavanja toga. Ako onaj ova sutra doe da me uhapsi, ree Klopoklopac, zatraiu od vas da leite staistu. Ruku u odsei pre nego to odem. Ne mogu vas jo uhapsiti, ree Anel. Imate pravo na jo jedan le. Ponekad vas uhapse unapred, odgovori profesor. Sa zakonom stvari stoje u ovom trenutku sasvim naopako.

VIII
Opat Jocko je velikim koracima grabio putanjom. Nosio je teko nabijene bisage i na kraju jedne uzice nehajno klatio molitvenikom, kao to rade maturanti sa svojim mastionicama. Da bi opinio svoj sluh (a i da bi se posvetio) pevao je i jednu staru pesmicu: Jednog zelenog miia to trae preko lia Uhvatih za kraj repia Damama ga diem gore Meni dame tad govore Bre s njim u ulje more S njim u vodu tako zbore Od njega e biti pui Kog e smazati moj mui Bie kao kuvan krui U konoj vedrici U Lazara Karnoa ulici Broj nula po svoj prilici Snanim udarcima potpetice skandirao je uobiajene naglaske ove pesmice, a telesno stanje koje je proisticalo iz skupa tih delatnosti inilo mu se zadovoljavajuim. Tu i tamo, dakako, ba nasred puta bi se naao i poneki busen otre trave, a ovde-onde scrub spinifes, bockav i nezdrav, grebao ga je po glenjevima ispod mantije, ali ta je sve to bilo za njega? Nita. Opat Jocko je video i gore stvari, jer Bog je veliki. Spazi maka kako prolazi sleva nadesno i pomisli da se pribliava. A onda se iznenada nae usred Atanagorinog bivaka. Posred same srede Atanagorinog atora, gde je, uostalom, ovaj radio veoma zaokupljen jednom od svojih standardnih kutija koja nije dala da se otvori. Zdravo ree arheolog. Zdravo, ree opat. ta radite? Pokuavam da otvorim ovu kutiju, ree Atanagora, ali mi ne uspeva. Onda je nemojte otvarati, ree opat, Ne prenapreimo svoj dar. To je kutija od fazena, ree Atanagora. ta je to fazen? Jedna meavina, ree arheolog. Bilo bi predugako da vam objanjavam. Po volji vam, ree opat. ta ima novo? Barizone je jutros umro, ree Atanagora. Magni nominis umbra... ree opat. Jam proximus ardet Ucalegon... O! oceni Jocko, ne treba verovati predskazanjima. Kad e ga zapeskati? Veeras ili sutra. Ii emo, ree opat. Do skorog vienja. Idem sa vama, ree arheolog. Samo sekundu.

Page 79 / 117

Da popijemo jednu pre toga, predloi Jocko. Rakiju? Ne!... Doneo sam. Imam ja i jemenog piva, natuknu arheolog. Hvala... bez ustruavanja. Jocko otkopa remenje na bisagama i posle kraeg preturanja izvue jednu uturicu. Evo, ree. Probajte. Posle vas... Jocko poslua i otpi dobar gutljaj. Zatim prui posudu arheologu. Ovaj prinese grli usnama, zabaci glavu i gotovo odmah se ispravi. Nema vie... ree. Ne udi me... Ja sam uvek isti, ree opat. Pijanica i bezobziran, i deronja pride. Nije mi bilo naroito stalo, ree arheolog, pretvarao bih se. Nije to nita, ree opat. Zasluujem kaznu. Koliko ima policijskih ispljuvaka u sanduku za policijske ispljuvke? ta vi zovete policijskim ispljuvcima? upita arheolog. Da, ree Jocko, oigledno imate pravo da mi postavite to pitanje. To je jedan moj izmiljeni izraz i slui za oznaavanje metaka od 7,65 mm kojima se pune policijski srubljivai To se slae sa pokuajem objanjenja koje sam se upinjao da sroim, ree arheolog. Pa dobro, dvadeset i pet, recimo. Ih, bre, to je mnogo! ree opat. Recite tri. Onda tri. Jocko izvue svoje brojanice i odbroja tri puta tako brzo da mu se uglaana zrna poee da pue medu hitrim prstima. Vrati ih u dep i razmahnu rukama. Ovo pali!... ree. Dobro je obavljeno. I zato, briga me za svet. O, ree Atanagora, to vam niko nee zameriti. Lepo priate, ree Jocko. Vi ste lepo vaspitani. Zadovoljstvo je sresti nekog sebi ravnog u pustinji punoj peska i lepljivih svetlica. I ovsira, ree arheolog. A, da, ree opat. To su uti puii? Stvarno, ta je sa vaom mladom prijateljicom, onom enom sa lepim prsima? Ona uopte ne izlazi, ree arheolog. Kopa sa svojom braom. Napreduje se. Ali ovsiri nisu puevi. Pre su to trave. Onda je neemo videti? upita opat. Ne danas. ta li je ona ovde dola da radi? ree Jocko. Lepa devojka, izvanredne puti, predivne kose, grudi da se ovek zbog njih raspopi, pametna i vrsta kao neka ivotinja, a nikad se ne moe videti. Ne spava valjda sa svojom braom? Ne, ree arheolog. Mislim da joj se dopada Anel. Pa? Mogu ih venati, ako hoete. On misli samo na Stenku, ree arheolog. Ona ne igra kod mene. Prezasiena je. Da, ree Atanagora. Ali on je voli. Zar je voli? Utvrditi da li on nju zaista voli, bio bi zanimljiv zadatak. Moe li on i dalje da je voli kad je gleda kako spava sa njegovim prijateljem? ree Jocko. U tome to vam govorim nemojte videti potisnutu seksualnu radoznalost. Lino, tuckam i sam, kad sam dokon. Mogu misliti, ree Atanagora. Ne izvinjavajte se. U stvari, verujem da je istinski voli. Hou da kaem, do te mere da i dalje tri za njom bez ikakve nade. I toliko da ga ne zanima Bakrena, koja nita drugo ne bi ni traila. O! O! ree Jocko. On mora da se sam grebe! Da se ta? Da se grebe. Oprostite mi, to je sakristijski argon. Ja... A! Da! ree Atanagora. Razumeo sam. Ipak ne, ne verujem da se grebe.

Page 80 / 117

S obzirom na takve okolnosti, ree Jocko, ne bi trebalo da nam bude teko navesti ga da spava sa Bakrenom. Voleo bih da to uradi, ree Atanagora. Oboje su prijatni, Treba ih odvesti kod pustinjaka, ree opat. Stvarno, on vri sveti in koji avolski podjaruje. O, do vraga! Opet! Tim gore. Podsetite me da malo posle izmolim nekoliko krunica. ta je bilo? upita arheolog. Neprestano hulim, ree Jocko. Ali to nema velikog znaaja. Rekapitulirau malo kasnije. Da se vratimo na nau stvar, govorio sam vam da je spektakl koji prireuje pustinjak veoma zanimljiv. Jo nisam bio tamo, ree arheolog. Vama to ne bi mnogo znailo. Stari ste. Da, ree arheolog, ja se vie zanimam za predmete i uspomene iz prolosti. Ali pogled na dva zgodna mlada bia u jednostavnim prirodnim poloajima nimalo me ne odbija. Ona crnkinja... ree Jocko. On ne dovri. ta je sa njom? Veoma je... obdarena. Veoma podatna, hou da kaem. Ako vam to ne smeta,govorite mi o neem drugom. Nikako, ree arheolog, Poinjem da se ivciram, ree Jocko. A ne elim da dosaujem vaoj mladoj prijateljici... Priajte mi, na primer, o dobroj ai hladne vode zavrat, ili o muenju maljem. ta je to muenje maljem? To se veoma esto primenjuje kod nekih Indijanaca, ree opat. Sastoji se u tome to se pacijentu lagano priteu monice o drveni panj, tako da se lezde isteraju, pa se odsenim udarcem drvenog malja smrskaju... Joj! Joj! dodade on, uvijajui se u mestu. to to mora da boli! Dobro smiljeno, ree arheolog... Podsea me na jedno drugo... Ne nastavljajte, ree opat, presavijen nadvoje. Potpuno sam se smirio. Odlino, ree Atanagora. Moi emo da krenemo? Kako? zaudi se opat. Zar jo nismo krenuli? Vi ste zaprepaujui brbljivi. Arheolog se nasmeja i skide svoj kolonijalni lem pa ga okai o jedan klin. Idem sa vama, ree. Jedna guska, dve guske, tri guske, etiri guske, pet gusaka, est gusaka!... ree opat. Sedam gusaka, ree arheolog. Amin! ree Jocko. On se prekrsti i prvi izae iz atora.

IX
Ti ekscetntrici mogu se podeavati... (Mehanika na izlobi 1900, izd. Dino. tom 2, str. 204)

Vi rekoste da su ovo ovsiri? upita opat Jocko pokazujui na travu. Nije ta, primeti arheolog. Ima i ovsira.

Page 81 / 117

To nema nikakvog znaaja, primeti opat. emu znati ime kad se zna ta je sama stvar? Moglo bi se dati i neko drugo ime toj stvari. Naravno, ree arheolog, ali istu stvar ne biste oznaili istim imenom, zavisno od sagovomika kojem se trenutno obraate. Pravite greku koja se zove solecizam. Zavisno od sagovornika kojeg trenutno preobraate. Ma ne, ree arheolog. Prvo, to bi bio varvarizam, a onda, to uopte ne znai ono to sam hteo da kaem. Ili su prema hotelu Barizone. Opat je prisno uhvatio Atanagoru pod ruku. Ja ba hou da vam verujem... ree opat. Ali me udi. To je vaa ispovednika deformacija. Dokle ste doli sa svojim iskopavanjem, uostalom? Napredujemo vrlo brzo. Pratimo nit vere. Na ta ona lii, otprilike! O... ree arheolog... Ne znam... Da vidimo... inilo se da trai. Priblino, ne treba da prolazi daleko od hotela. Naili ste na mumije? Za svaki obrok ih jedemo. To nije loe. Uglavnom su dobro pripremljene, ali esto ima previe mirisa. Ja sam ih jednom probao u Dolini kraljeva, ree opat. To je specijalitet onog kraja. Oni ih prave. Nae su autentine. Ja se uasavam mesa mumije, ree opat. Mislim da vie volim va gas. On pusti Atanagorinu ruku. Izvinite me zaas. Arheolog ga vide kako se zalee i izvodi dvostruki obrt u vazduhu. Pade na ruke i stade da se kotrlja. Oko njega zavitlana mantija priljubljivala mu se uz noge i ocrtavala izboine njegovih debelih lanaka. On naini tuce okretaja i zaustavi se na rukama, zatim odjedriom ustade. Vaspitavan sam kod eudista, objasni arheologu. To vaspitanje je strogo; ali za duh i telo blagotvorno. alim, ree Atanagora, to se nisam opredelio za redovniki ivot. Gledajui vas, postalo mi je jasno ta sam izgubio, Niste vi loe proli... ree opat. Kad se u mojim godinama otkrije nit vere... ree arheolog. Prekasno je... Mladi e to iskoristiti. Nesumnjivo. Sa vrha uzvienja na koje su se upravo bili uspeli oni ugledae hotel. Tano ispred njega, sjajna i nova, svetlucala je na suncu eleznika pruga na svojim podupiraima. Dva velika peana bedema uzdizala su se levo i desno a kraj se gubio iza jedne druge dine. Izvrioci su zavravali zakucavanje poslednjih klinova u pragove i pri udarcima ekia o glavie videlo bi se sevanje pre no to bi se uo udarac. Pa oni e presei hotel!... ree Jocko. Da... Prorauni su pokazali da je to neophodno. Blesavo! ree opat. Nema ba mnogo hotela u ovom kraju. To sam i ja mislio, ree arheolog. Ali to je Dudukova zamisao. Ba bih napravio jednu laku igru rei sa tim imenom Duduk, ree opat, ali bi se pomislilo da je pri tom bilo predumiljaja. A ja sam najmerodavniji da kaem kako to nije tano u ovom sluaju. Oni zautae, jer je buka postajala nepodnoljiva. uto-crni taksi bio se malo pomerio da napravi mesta za prolaz pruge; bro je jo uvek isto onako bujno cvetao. Hotel je, kao i obino, stvarao snane treperave struje iznad svog ravnog krova, a pesak je ostajao pesak, to e rei ut, sipak i izazovan. to se tie sunca, ono je sijalo bez promene i zgrada je skrivala od pogleda dvojice ljudi crnu i hladnu graninu zonu koja se prostirala daleko pozadi levo i desno, mrtva i tamna.

Page 82 / 117

Karlo i Marin prekidoe rad, najpre da propuste opata i arheologa, a onda i zato to su s tim poslom bili gotovi. Trebalo je da se porui jedan kraj hotela pre no to se nastavi,pa su prethodno morali izneti Barizonevo telo. Oni bacie svoje teke maljeve i laganim korakom se uputie prema gomilama pragova i ina da u meuvremenu pripreme postavljanje sledee sekcije. Krhki profil sprava za dizanje od tankog elika ocrtavao se iznad gomila grae i u nebu isecao trouglove uokvirene crnim. Popee se na bedem pomaui se rukama, poto je uspon bio okomit, i spustie se niz drugu stranu izmakavi iz vida opatu i njegovom drugaru. Ovi uoe u glavnu dvoranu i Atanagora zatvori za sobom staklena vrata. Unutra je bila vruina i miris lekova se obruavao stepenitem nagomilavajui se u prostoriji do visine ovce i uvlaei se u raspoloive konkavne zakutke. Nije bilo nikoga. Oni podigoe glave i zaue hod na gornjem spratu. Opat se uputi stepenitu i u pratnji arheologa zapoe penjanje. Od mirisa im se bilo smuilo. Atanagora se upinjao da ne die. Stigoe u hodnik na spratu, i zvuk glasova ih je vodio u sobu u kojoj je poivalo telo. Oni zakucae i zaue poziv da uu. Ostatak od Barizonea bio je opruen u jednom velikom sanduku i u njega se taman smestio poto ga je nesreni sluaj malo skratio. Preostali deo njegove lobanje pokrivao mu je lice; umesto lica razabirala se samo guva crne kovrdave kose. U odaji je bio Anel koji je govorio sarn sa sobom, ali je zautao kad ih je spazio. Dobar dan ree opat. Kako je? Onako... ree Anel. On se rukova sa Atanagorom. Govorili ste, ini mi se, ree opat. Bojim se da se on ne dosauje, ree Anel. Pokuavao sam da mu neto priam. Ne verujem da uje, ali to samo moe da ga umiri. Bio je to dobar ovek. Gadan nesreni sluaj, ree Atanagora. Tako neto obeshrabruje. Da, ree Anel. Tako misli i profesor Klopoklopac. On je spalio svoj mali model. Do vraga! ree opat. Nadao sam se da u videti kako leti. To je prilino stravino videti, ree Anel. Bar tako izgleda... Kako to? Jer se nita ne vidi. Ide prebrzo. uje se samo zvuk. Gde je profesor? upita Atanagora. Gore, ree Anel. eka da dou da ga uhapse. Zato? U njegovoj svesci za bolesnike dolo je do izjednaenja, objasni Anel. I plai se da se staista nee izvui. Mora da mu ba sad see ruku. Opet zbog malog modela? raspita se Jocko. Motor je ujeo staistu za ruku, ree Anel. Tu je smesta dolo do infekcije. Znai, treba mu odsei ruku. Sve to nita ne valja, ree opat. Kladim se da jo niko od vas nije iao da vidi pustinjaka. Nije, priznade Anel. Kako vi mislite da ivite u takvim uslovima? ree opat. Nudi vam se prvorazredni sveti in, zaista okrepljujui, a niko ne ide da ga vidi... Nismo vie vernici, ree Anel. Ja lino mislim pre svega na Stenku. Ona je da ti se smui ree opat. Kad biste mogli da pricvrljite Atanagorinu prijateljicu!... Vi i ta vaa, sva tako mekana... to je da se ovek zgrozi. Arheolog je gledao kroz prozor i nije se meao u razgovor. Toliko bih eleo da spavam sa Stenkom, ree Anel. Volim je silno, istrajno i oajno. Moda vam je to smeno, ali je tako. Ona vam se ruga u lice, ree opat. Ih, bogamu! Da sam ja na vaem mestu... Rado u da poljubim i da zagrlim Bakrenu, ali neu biti manje nesrean. Oh, ree opat, zlo mi je od vas! Idite da vidite pustinjaka, boiju vam lulu!... Od toga ete promeniti miljenje!... Ja hou Stenku, ree Anel. Ve je vreme da je imam. Ona propada sve vie i vie. Ruke su joj dobile oblik tela mog prijatelja, oi joj vie nita ne govore i brada joj se

Page 83 / 117

otrla, a kosa se umastila. Mekana je, istina, mekana kao natruli plod i ima isti miris toplog mesa kao natruli plod i isto toliko privlai. Ne udarajte u literarne ice, ree Jocko. Truli plod, to je odvratno. Lepljivo. Drozgavo. To je jednostavno prezrelo... ree Anel. Vie nego zrelo. S jedne strane, to je bolje. Vi jo niste u tim godinama. Kakve godine. Vie bih voleo njen raniji izgled. Ali on se ne javlja vie na isti nain. Ta, otvorite oi! ree opat. Ja otvaram oi i vidim je svako jutro kako izlazi iz Anine sobe. Jo sva otvorena, sva vlana od svega, sva topla i lepljiva, i ja upravo to elim. elim da je rasprostrem po sebi, mora da je podatna kao lepak. To je odvratno, ree opat. To su Sodoma i Gomora, i to ne ba normalni. Vi ste veliki grenik. Mora da mirie na algu to se u morskoj vodi varila na suncu, ree Anel. Kad poinje da se raspada. A raditi ono sa njom sigurno je kao sa kobilom,ima mnogo mesta,a i puno zakutaka, i osea se zadah na znoj i na neoprano. Hteo bih da se ne pere mesec dana i da spava sa Anom jednom svakodnevno, dok mu se ne zgadi, a da je onda ja uzmem na samom izlazu. Jo punu. Najzad mi je dosta, ree opat. Vi ste jedan gad. Anel pogleda Jocka. Vi ne razumete, ree. Nita niste shvatili. Ona je u jebenom stanju. Shvatam da je upravo u takvom stanju, ree opat. Da, ree Anel. I u tom smislu. Ali za mene je svreno. Kad bih mogao da vas izdevetam po dupetu, ree Jocko, ne bi to tako prolo. Arheolog se okrete. Poite sa nama. Anele, ree. Doite da vidite pustinjaka. Poveemo Bakrenu i otii emo zajedno. Treba da promenite misli i da ne ostanete sa Lulaem. Ovde jeste gotovo, ali ne za vas. Anel pree rukom preko ela; izgledalo je kao da se malo smirio. Hou rado, ree. Poveemo i doktora. Hajde da ga zajedno potraimo, ree opat. Koliko stepenica. treba da se popnemo do tavana? esnaest, ree Anel. To je previe, ree Jocko. Tri e biti dovoljno. On izvue iz depa svoje brojanice. Nadoknadiu svoje zakanjenje, ree. Izvinite me. Evo me za vama.

X
Kad prikazujete trikove sa stolom bilo bi smeno da se sluite stolom sa najveom plohom. (Brjus Eliot. Kratki prirunim za maioniarstvo, izd. Pajo, str. 223)

Anel ue prvi. U bolnici su bili samo staista, opruen kao protac na operacionom stolu, i doktor Klopoklopac, u beloj hirurkoj veterinarskoj bluzi, koji je na plavom plamenu lampe na alkohol sterilizovao jedan skalpel pre no to e da ga zagnjuri u bocu sa azotnom kiselinom. Jedna etvrtasta poniklovana kutija, dopola puna instrumenata i vode, kljuala je na elektrinom reou, a iz jednog staklenog balona punog neke crvene

Page 84 / 117

tenosti puila se para vrtloei se. Potpuno go i zatvorenih oiju, staista je drhtao na stolu, privezan jakim remenjem koje mu se usecalo u meso, omekalo od dokolice i ravih navika. Nije govorio nita, a profesor Klopoklopac je zvidukao jedan te isti deo iz Black,Brown and Beige, jer nije uspevao da se seti ostalog. On se okrete na zvuk Anelovih koraka; u tom asu pojavie se i Atanagora i Jocko. Dobar dan, doktore ree Anel. Zdravo ree Klopoklopac. Ide li? Ide. Profesor pozdravi arheologa i opata. Moemo li vam pomoi? upita Anel. Ne, ree profesor. Odmah e biti gotovo. Je li uspavan? ta mislite... ree Klopoklopac. I ne treba, zbog takve sitnice. Izgledao je uznemireno i kradomice je pogledao iza sebe. Uinio sam ga neosetljivim udarcima stolicom po glavi, ree. Da niste sreli policijskog inspektora kad ste dolazili? Nismo, ree Atanagora. Nema nikoga, profesore. Treba da dou da me uhapse, ree Klopoklopac. Preao sam svoj broj. Zbog toga se brinete? upita opat. Ne, ree Klopoklopac. Ali se uasavam inspektora. Treba da odseem ruku ovom blesanu pa u otii. Je li ozbiljno? upita Anel. Pogledajte sami. Anel i opat prioe stolu. Atanagora je ostao nekoliko koraka pozadi. Ruka je pruala gadan prizor. Profesor ju je, radi operacije, opruio du staistinog tela. Rana je zijala, ivo zelena, a obilna pena neprekidno je isticala iz sredine prema krajevima koji su sada bili potpuno sagoreli i razderani. Retka tenost slivala se izmeu staistinih prstiju i prljala belo platno na kojem je poivalo njegovo telo potresano brzim drhtajima. Povremeno je na povrinu rane izranjao veliki mehur i prskao, reetajui telo bolesnika u blizini ruke bezbrojnim nepravilnim mrljicama. Jocko prvi okrete glavu sa izrazom munine. Anel je gledao mlohavo staistino telo, njegovu sivu kou i oputene miie i nekoliko kukavnih crnih dlaka koje je imao na prsima. Vide mu vornovata kolena, ne ba ravne golenice i prljava stopala, pa stee pesnice, zatim se okrete Atanagori, a ovaj mu stavi ruku na rame. Nije bio ovakav kad je doao... promrmlja Anel. Da li pustinja na svakoga ovako deluje? Ne, ree Atanagora. Ne uzbuujte se, mali moj. Operacija nije prijatna stvar. Opat Jocko ode do jednog od prozora te dugake prostorije i pogleda napolje. Mislim da dolaze po Barizoneovo telo, ree. Karlo i Marin ili su u pravcu hotela sa nekom vrstom nosila. Profesor Klopoklopac naini nekoliko kocaka pa i on pogleda. Da, ree. To su dva izvrioca. Mislio sam da su inspektori. Pretpostavljam da niko ne mora poi da im pomogne, ree Anel. Ne, potvrdi Jocko. Bie bolje da se ode kod pustinjaka. U stvari, profesore, mi smo doli po vas zbog toga. Za ovo mi treba veoma malo vremena, ree Klopoklopac. Instrumenti su spremni. Pa ipak, neu ii sa vama. Odlazim im budem gotov. On zavrnu rukave. Sad u mu odsei ruku. Ne gledajte ako vam je gadno. To je neophodno. Mislim da e odapeti zbog ovoga, jer je u jadnom stanju. Zar ne moe nita da se uini? upita Anel. Nita, ree profesor. Anel se okrenu; opat i arheolog uinie isto. Profesor prerui crvenu tenost iz balona u neku vrstu kristalizatora i dohvati jedan skalpel. Ona trojica ue kako seivo strue po kostima runog zglavka i odmah je bilo gotovo. Staista se vie nije micao. Profesor zaustavi krv jednom pregrti vate i eterom,zatim uze staistinu ruku i zamoi u tenost u kristalizatoru krvavi kraj koji se smesta stinu oko patrljka, sainjavajui neku vrstu kore.

Page 85 / 117

ta to radite? upita Jocko koji je gledao kriom. To je barski vosak, ree Klopoklopac. On paljivo uze odseenu ruku pomou para poniklovanih pinceta i poloi je na stakleni tanjir, zatim je preli azotnom kiselinom. Podie se rii dim i ljuta para natera ga na kaalj. Gotov sam, ree on. Sad emo ga odvezati i probuditi. Anel se pobrinu da odvee kaieve sa stopala a opat sa vrata. Staista se jo uvek nije micao. Po svoj prilici je mrtav, ree Klopoklopac. Kako je to mogue? upita arheolog. Anestezija... Mora da sam prejako udarao. On se nasmeja. alim se. Pogledajte ga. Staistini oni kapci se odjednom podigoe kao dva mala kruta prozorska kapka i on se uspravi na svome sedalu. Zato sam go-golcat? upita. Ne znam... ree Klopoklopac poinjui da otkopava svoju bluzu. Uvek sam mislio da ste naklonjeni egzibicionizmu. kodilo bi vam kad biste prestali da mi govorite svinjarije, a? svadljivo dobaci staista. On pogleda u svoj patrljak. Vi ovo nazivate dobro obavljenim poslom? ree. Zaveite! ree Klopoklopac. Trebalo je sami to da uinite. Uiniu ja to sledei put, potvrdi staista. Gde mi je odelo? Spalio sam ga... ree Klopoklopac. Nije valjda trebalo da se svi zaraze. Znai, ja sam go-golcat i ostajem go-golcat? ree staista. E, jebi ga! Prestanite, ree Klopoklopac. Ve ste mi dojadili. Ne svaajte se, ree Atanagora. Sigurno ima i drugog odela. Vi, stari, ree staista, dajte ruku. Dosta! ree Klopoklopac. Hoete li da umuknete? ta vam je? upita opat. Barka, tap i pritka... Cvonjak, ree staista. Zezate me u mozak sa tim svojim gadostima. Serem vam se u usta svima, koliko god vas ima! To nije odgovor, ree Jocko. Treba odgovoriti: Uz obalu bitka. Ne razgovarajte sa njim, ree Klopoklopac. To je jedan divljak i neotesanko. Bolje to nego biti ubica... ree staista. Sigurno nije, ree Klopoklopac. Dau vam jednu injekciju. On prie stolu i hitro ponovo sveza kaieve, pridravajui jednom rukom bolesnika koji nije smeo da se brani, iz straha da ne pokvari svoj lepi, sasvim novi votani patrljak. Ne dajte mu da to uradi... ree staista. Ucmekae me. To je stari podlac. Ostavite nas na miru, ree Anel. Mi nemamo nita protiv vas. Pustite da vas lei. Zar ovaj stari ubica? ree staista. Zar me nije dosta nagnjavio sa onom stolicom? I ko se to sad smeje? Ja, ree Klopoklopac. On mu brzo zari iglu u obraz; staista ispusti otar krik, zatim mu se telo oprui i on se vie ne pomeri. Eto, ree Klopoklopac. A sada u da kidnem. On e spavati i smirie se? upita opat. Imae celu venost za to! ree Klopoklopac. To je karpatski cijankalijum. Aktivni oblik? ree arheolog. Da, odgovori profesor. Anel je gledao ne razumevajui. ta? promrmlja. On je mrtav. Atanagora ga povue ka vratima. Opat Jocko je iao za njima. Profesor Klopoklopac je skidao bluzu. On se nae nad staistu i stavi mu prst u oko. Telo osta nepomino. Tu niko nita nije mogao, ree profesor. Pogledajte.

Page 86 / 117

Anel se okrete. Staistin biceps na strani patrljka upravo je pukao i lako se rastvorio. Meso oko razderotine bilo je puno zelenih jastuia i u vrtlogu su se dizali milioni mehuria iz tamnih dubina razjapljene rane. Do vienja, deco, ree Klopoklopac. ao mi je zbog svega ovoga. Nisam mislio da e se sve ovako okrenuti. U stvari, da je Duduk zaista ispario, kao to smo mislili da e uraditi, ne bi se nita ovako dogodilo i bili bi ivi i Barizone i staista. Ali uzvodu se ne moe vratiti. Previe padina treba prevaliti, a zatim... On pogleda na sat. Do vienja, doktore, ree Atanagora. Profesor Klopoklopac se tuno smeio. Do vienja, ree Anel. Ne ljutite se, ree opat. Inspektori su uglavnom tikvani. Hoete li mesto pustinjaka? Ne, ree Klopoklopac. Umoran sam. Dobro je ovako. Do vienja, Anele. Ne glupirajte se. Ostaviu vam svoje ute koulje. Nosiu ih, ree Anel. Oni se vratie svojim tragom i rukovae sa profesorom Klopoklopcem. Zatim, sa opatom Jockom na elu, sioe niz stube koje su bubnjale. Anel je iao trei. On se poslednji put okrete. Profesor Klopoklopac mu mahnu u znak oprotaja. Uglovi usana odavali su mu uzbuenje.

XI
Atanagora je bio u sredini. S leve strane iao mu je Anel, koga je drao za rame, a opat ga je drao za desnu miicu. Ili su prema Atanagorinom bivaku da potrae Bakrenu i da je povedu kod Kloda Leona. U poetku su utali, ali opat Jocko to nije dugo mogao da izdri. Pitam se zato je profesor Klopoklopac odbio mesto pustinjaka, ree on. Bilo mu je dosta svega, mislim, ree Atanagora. Leiti ljude celog ivota pa doi do takvog ishoda... Ali sa svim lekarima je tako... ree opat. Ne hapse ih sve, ree Atanagora. Oni uglavnom prikrivaju. Profesor Klopoklopac nikad nije hteo da pribegne podvali. Ali kako drugi prikrivaju? upita opat. Svoje bolesnike, ba kad treba da umru, daju drugim mladim kolegama, i tako redom. Ima tu neto to mi izmie. Ako bolesnik tada umre, uvek neki lekar nagrabusi? U tom sluaju bolesnik esto ozdravi. U kom sluaju? ree opat. Izvinite; ali ne razumem vas dobro. Kad ga jedan stari lekar preda mlaem kolegi, ree Atanagora. Ali doktor Klopoklopac nije bio star lekar... ree Anel. etrdeset, etrdeset pet... oceni opat. Da, ree Atanagora. Nije imao sree. O, ree opat, svi ubijaju ljude svaki dan. Ne razumem zato je odbio mesto pustinjaka. Vera je izmiljena da bi se nalo mesto zloincima. Dakle? Bili ste u pravu to ste mu ga ponudili, ree arheolog, ali on je previe astan da bi ga prihvatio. On je buzdovan, ree opat. Niko od njega ne trai da bude astan. ta e sad da radi? Ne bih mogao da kaem... promrsi Atanagora. Otii e, ree Anel. Nee da ga uhapse. Otii e namerno na neko gadno mesto. Govorimo o neemu drugom, predloi arheolog.

Page 87 / 117

To je dobar predlog, ree opat Jocko. Anel ne ree nita. Sva trojica nastavie put utke. S vremena na vreme gazili su pueve i uti pesak se razletao po vazduhu. Njihove senke napredovale su zajedno sa njima uspravne i malecke. Mogli su da ih vide kad bi rairili noge, ali nekim udnim sluajem opatova senka je bila na mestu arheologove.

XII
Lujza: Da. (Fransoa de Kirel, Obed lava, izd. G. Kre, in 4, sc.2.str.175)

Profesor Klopoklopac bacio je pravolinijski pogled oko sebe. Sve je izgledalo u redu. Staistino telo na operacionom stolu i dalje je mestimino prskalo i vrilo i to je bilo jedino to je jo trebalo srediti. U oku je lealo jedno staro korito obloeno olovom i Klopoklopac odgura sto donde, pa zatim, zamahnuvi skalpelom, presee kaieve i skotrlja telo u kadu. Vrati se do police na kojoj su bile bombone i boice i izabra dve, pa iz njih sve proli po lesu. Zatim otvori prozor i ode. U svojoj sobi presvue koulju, oelja se pred ogledalom, proveri poloaj svoje bradice i oetka cipele. Otvori orman, pronae gomilu utih koulja, uze je briljivo i odnese u Anelovu sobu. Zatim, ne vraajui se, ne okreui se, sve u svemu bez uzbuenja, sie niza stepenice. Izae na zadnja vrata. Kola su mu bila tu. Ana je radio u svojoj sobi, a direktor Duduk je diktirao Stenki potu. Na zvuk motora svi troje podskoie i nagoe se kroz prozor. To je bilo s druge strane. I oni iz radoznalosti sioe. Ana se skoro odmah vrati gore, jer se plaio da mu Bogoljub ne prebaci to je u radno vreme ostavio posao. Profesor Klopoklopac napravi zaokret pre no to zaista krete, ali buka od zupanika ne dade mu da uje ta mu je Bogoljub dovikivao. Zadovolji se time to mu mahnu rukom i najveom brzinom prevali prvu dinu. Okretni tokovi igrali su po pesku i mlazevi praha ikljali su na sve strane; naspram svetla, pravili su na zemlji duge najljupkijeg izgleda. Profesor Klopoklopac je uivao u toj polihromiji. Na vrhu dine on za konjski nokat izbee jednog znojavog biciklistu obuenog u saharijanku od platna iluvanske boje, propisnog kroja i u tekim cokulama sa klincima, iz ijih su sara od sivih vunenih arapa izvirivale dve ramfle. Velosipedistinu uniformu upotpunjavala je apka. Bio je to inspektor sa zadatkom da uhapsi Klopoklopca. Oni se mimoioe i Klopoklopac u prolazu pozdravi biciklistu, prijateljskim pokretom. Zatim se spusti niz padinu. Posmatrao je predeo tako pogodan za isprobavanje malih modela i uini mu se da u rukama osea tvrdoglavo podrhtavanje pinga 903 u trenutku kad se otimao njegovom stisku za jedini uspean let u svojoj karijeri. Ping je bio uniten, Barizone i staista se upravo raspadaju, a on, Klopoklopac, bei pred inspektorom koji je doao da ga uhapsi zbog toga to je njegovo bloke imalo jedno ime vie u desnom stupcu ili jedno manje u levom. Trudio se da izbegava busenje sjajne trave kako ne bi kvario sklad pustinje sa tako istim krivama - bez senki, zbog tog neprekidno okomitog, pa ipak, samo mlakog, mlakog i mekog sunca. ak i pri takvoj brzini nije bilo skoro nimalo vetra i da nije bilo zvuka motora, vozio bi u najpotpunijoj tiini. Uspon, spust. Dopalo mu se da se zalee na dine iskosa. Tamna zona se udljivo primicala, as naglo, as neprimetno usporavajui, ve prema pravcu koji je profesor davao svojoj pokretnoj spravi. Neko vreme drao je

Page 88 / 117

zatvorene oi. Skoro je uao u mrak. No u poslednjem trenutku okrenu volan za etvrt obrtaja i udalji se po irokoj krivoj ija se vijuga veoma tano poklapala sa uglom njegovog razmiljanja. Dve male prilike okrznue mu pogled i profesor prepoznade Olivu i Didia. Kleei na pesku, zabavljali su se nekom igrom. Klopoklopac ubrza i stade tik uz njih. Sie. Dobar dan... ree. ega se to igrate? Lovimo svetlice... ree Oliva. Imamo ih ve milion. Milion dvesta dvanaest, izgovori Didi taan broj. Odlino! ree profesor. Niste bolesni? Nismo, ree Oliva. Ne mnogo... potvrdi Didi. ta je? ree Klopoklopac. Didi je pojeo jednu svetlicu. To je blentavo, ree profesor. Mora da je zarazno. Zato si to uinio? Tako, odgovori Didi. Da vidim. Nije tako loe. On je lud, ustvrdi Oliva. Vie neu da se udam za njega. Ima pravo... ree profesor. Zamisli da te tera da jede svetlice, a? On pomilova devojicu po plavoj glavi. Od sunca su joj pramenovi kose izbledeli i sijala joj se lepo preplanula koa. Kleei pred svojom korpicom sa svetlicama, dva deteta su ga gledala pomalo nestrpljivo. Recite mi do vienja, predloi Klopoklopac. Odlazite? upita Oliva. Kud idete? Ne znam, ree profesor, Mogu li da ti dam jednu pusu? Samo bez podvala, a?... ree deak. Klopoklopac se nasmeja. Plai se, a? Poto ona vie nee da se uda za tebe, mogla bi lepo da poe sa mnom? Ma nemojte! usprotivi se Oliva. Vi ste prestari. Njoj se vie dopada onaj drugi ova, onaj sa pseim imenom. Ma nije, ree Oliva. Govori gluposti. ovek sa pseim imenom zove se Ana. Ti vie voli Anela? ree Klopoklopac. Oliva pocrvene i obesi nos. Blesava je, ustvrdi Didi. I on je prestar. Ona misli da je njega briga za devojicu kao to je ona... Ti nisi ba mnogo stariji od nje, ree profesor. Stariji sam est meseci, ponosno ree Didi. A, tako... ree Klopoklopac. U tom sluaju.., On se nae i poljubi Olivu. Poljubi i Didia koga to malice zaudi. Do vienja, doktore, ree Oliva. Profesor Klopoklopac se pope u svoja kola. Didi je ustao i gledao u mainu. Da li biste me pustili da vozim? upita on. Drugi put, ree Klopoklopac. Kud idete? upita Oliva. Tamo, ree Klopoklopac. Pokaza na tamnu traku. Au! ree deak. Otac mi je rekao da bih se gadno proveo kad bih kroio tamo. I moj, potvrdi Oliva. Niste pokuavali? upita profesor. O, vama moemo da kaemo... Pokuali smo i nita nismo videli... Kako ste izali? Oliva nije bila. Ona me je drala sa ivice. Nemojte ponovo pokuavati! ree profesor. To nije ala, ree Oliva. Tamo se nita ne vidi. Gle, ko to ide? Didi pogleda. Lii na biciklistu. Odlazim, ree Klopoklopac. Do vienja, deco. On poljubi Olivu jo jednom. Preputala se uvek kad su je neno ljubili.

Page 89 / 117

Motor vozila zastenja visokim glasom i Klopoklopac grubo ubrza. Kola frknue u podnoju dine i prevalie je u jedan mah. Ovoga puta Klopoklopac ne promeni pravac. Drao je upravlja sigurnom akom a nogom je gnjeio ureaj za brzinu. Imao je utisak da se baca na neki zid. Crna zona poraste, osvoji mu celo vidno polje i kola naglo nestadoe usred guste pomrine. Na mestu gde su prodrla u mrak ostalo je jo jedno blago ulegnue koje se malo - pomalo popuni. Lagano, kao to plastika ponovo vraa svoj oblik, neprobojna povrina opet postade glatka i savreno ravna. Dvostruka brazda na pesku jo je obeleavala prolazak profesora Klopoklopca. Biciklista kroi na zemlju na nekoliko metara od dvoje dece koja su ga gledala kako dolazi. On prie gurajui svoj bicikl. Tokovi su se zarivali sve do obrua, a od trenja o pesak nikleni delovi su se tako uglaali da su postali sasvim zaslepljujui. Dobar dan, deco ree inspektor. Dobar dan, gospodine odgovori Didi. Oliva se primae Didiu. Njoj se nije dopadala apka. Niste li videli jednog iku po imenu Klopoklopac? Jesmo, ree deak. Oliva ga gurnu laktom. Nismo ga videii danas, ree ona. Didi otvori usta, ali mu ona ne dade da nastavi. Otiao je jue na autobus. Pria kojeta, ree inspektor, Jedan ika u kolima bio je malopre sa vama. To je mlekadija, ree Oliva. Hoe li da ide u zatvor zato to govori lai? ree inspektor. Neu sa vama da razgovaram, ree Oliva. Ja ne govorim lai. Ko je to bio, a? upita inspektor Didia. Reci mi pa u ti pozajmiti bicikl. Didi pogleda u Olivu a bicikl je strano sijao. To je bio... poe on. To je bio inenjer, ree Oliva. Onaj sa pseim imenom. Je li? ree inspektor. Onaj sa pseim imenom, zaista? On prie Olivi i napravi pretei izraz na licu. Onog sa pseim imenom, mala nevaljalice, video sam tamo u hotelu. Nije istina, ree Oliva. Bio je on. Inspektor podie ruku kao da e da je udari, a ona napravi odbrambeni pokret zaklanjajui lice miicom. Od toga joj iskoie male okrugle grudi, a inspektor je imao oi. Da pokuam na drugi nain, predloi on. Dosaujete mi, ree Oliva. Bio je to jedan od inenjera. Inspektor prie blie. Dri bicikl, ree Didiu. Moe da napravi jedan krug. Didi pogleda u Olivu. Izgledala je unezvereno. Ostavite je, ree on. Ne dirajte Olivu. On ostavi bicikl koji mu je inspektor tutnuo u ruke. Ne dam da dirate Olivu, ree on. Svi hoe da je ljube i diraju. Dosta mi je toga!... Ona je moja prijateljica i, ako me naljutite, polomiu vam bicikl. Ma nemoj, ree inspektor, hoe li i ti da ide u zatvor? To je bio profesor, ree deak. Sad sam vam rekao. I ostavite Olivu na miru. Ostaviu je na miru ako budem hteo, ree inspektor. Ona je zasluila da ide u zatvor. On dohvati Olivu za obe miice. Didi se zalete i nogom iz sve snage udari prednji toak posred bica. To napravi buku. Pustite je, ree. Ili u utnuti i vas. Inspektor pusti Olivu i sav pocrvene od besa. Potrai po depu i izvue veliki srubljiva. Ako nastavi sa tim, pucau na tebe. Ba me briga, ree deak. Oliva se baci na Didia.

Page 90 / 117

Ako pucate na Didia, povika ona, napraviu takvu galamu da ete umreti. Ostavite nas. Vi ste jedan matori podlac. Gubite se sa tom svojom prljavom apkom. Grozni ste i neete me ni pipnuti. Ako me samo dirnete, smesta u vas ujesti. Ja znam ta u da radim, ree inspektor. Pucau na oboje, a posle u tebe dirati do mile volje. Vi ste jedan matori gadni aca, ree Oliva. Svoju dunost uopte ne obavljate. ena i erka se svakako nee vama ponositi. ace sad samo znaju da pucaju na ljude. A da staricama i deci prue pomo da preu preko ulice, sutra malo! Samo se za to pouzdaj u njih! Ili da sakupljaju male pregaene kuie! Imate srubljivae i apke, a sami ne moete da uhapsite ak ni jednog jadnika kao to je profesor Klopoklopac! Inspektor razmisli, vrati pitolj u dep pa se okrete. Postoja malo, zatim uspravi bicikl na tokove. Prednji se vie nije okretao. Ostao je sav iskrivljen. On dohvati upravlja i potrai pogledom okolo po tlu. Jasno su se videli otisci profesorovih tokova. Inspektor zavrte glavom. Izgledao je postien. A potom krenu pravcem kojim je otiao Klopoklopac. Oliva ostade sa Didiem. Oboje su oseali strah. Videe kako se inspektor udaljava, penje i ponovo silazi preko dina, i kako, vukui svoj neupotrebljivi bicikl, postaje sasvim mali. Iao je ravnomernim korakom, ne usporavajui, tano izmeu dve brazde koje su ostavila profesorova kola, zatim je duboko uzdahnuo i zaao u mranu zonu. Poslednje to su videli bilo je pare crvenog stakla privreno za blatobran, a zatim se i ono ugasi kao oko pod pesnicom. Oliva potra prema hotelu. Didi je iao za njom i dozivao je, ali ona je plakala i nije ula. Zaboravili su svoju korpicu na ijem dnu su vrvele svetlice, a Olivi su se noge esto spoticale zato to joj je u oima bila misao o neem drugom.

XIII
Opat Jocko i Anel ekali su pod Atanagorinim atorom. Arheolog je otiao da potrai smeu devojku i ostavio ih je nekoliko trenutaka. Prvi prekide tiinu Jocko. Jeste li jo uvek u isto onako glupom raspoloenju? upita on. U polnom pogledu, hou da kaem. Oh, ree Anel. U pravu ste to elite da me utnete u dupe. Odvratno je to to sam hteo da uradim. Zaista sam to eleo, jer sada imam telesnu potrebu za nekom enom. U dobar as! ree opat. Tako razumem. Samo treba da se pozabavite ovom malom koja e doi. Uiniu to svakako, ree Anel. Jednom o ivotu nisam mogao. eleo sam da zavolim prvu enu sa kojom bih spavao. Jeste li uspeli? Uspeo sam, ree Anel, ali nisam sasvim ubeen u to, poto sam sad kad volim Stenku po drugi put imao isti utisak. Utisak o emu? ree Jocko. Utisak da znam, ree Anel. Da sam siguran. Siguran u ono to treba da radim. U to zato ivim. I zato? ree Jocko. Ba to ne uspevam da iskaem, ree Anel. To je teko iskazati kad ovek nije svikao na rei. Vratimo se na poetak, predloi jocko. Zbunili ste me i, asna re, gubim nit. To je udnovato. Jesam li ja Jocko, je li? Ipak? Dakle, ree Anel, voleo sam jednu enu. Oboma je to bilo prvi put. Uspelo je, rekao sam vam. Sad volim Stenku. Ne odavno. Ona... Ja sam isti kao ona. Ne upotrebljavajte te melanholine obrte, ree Jocko. Vi to ne znate.

Page 91 / 117

Ona spava sa Anom, ree Anel. On je nagruje. Satire. Upropaava. U saglasnosti sa njom i nenamerno. A ta to menja? Menja, ree Jocko. Vi se zbog toga ne ljutite na Anu. Ne, ree Anel, ali postepeno prestajem da ga volim. Preterano uiva. A na poetku je rekao da ga je ba briga za nju. Znam, ree opat. A posle se njima ene. On nee da se njom eni. Elem, ona mene ne voli, a ja nju volim, ali vidim da je sa njom skoro gotovo. Jo je dobra. Uprkos vaem neprijatnom opisu. To nije dovoljno. Za mene nije naroito vano, razumete, to to je, pre nego to sam je sreo, bila bolja nego to je sada. Dosta mi je to to je, otkad je poznajem, tako propala, i to ne zbog mene. Ali ona bi isto tako propala i sa vama. Ne bi, ree Anel. Ja nisam ivotinja. Gledao bih da je ostavim na miru mnogo pre nego to je upropastim. Ne zbog sebe, ve zbog nje. Da bi ponovo mogla da nae nekog drugog. Njihov izgled, to im je jedino ime dolaze do mukaraca. Oh, ree opat, vi me zasmejavate. Ima pravih gabora koji dolaze do mukaraca. Njih ne raunam, ree Anel. Oprostite mi, ali kad kaem ena, to znai zgodna ena. Ostale pripadaju jednom tako stranom svetu. Kako ih onda nalaze? To vam je poput onih proizvoda koje lekari preporuuju u medicini, ree Anel. Sredstva koja nikad nisu na glasu a za koja lekari svojim bolesnicima govore da su korisna. Koja se jedino tako prodaju. Od usta uhu. Te rune ene udaju se za one koji ih poznaju. Ili koje uhvate na svoj miris. Tako neto. Ili za lentine. Uasno, ree Jocko. Otkrivate mi mnotvo takvih pojedinosti kakve su me moj edni ivot i duge meditacije spreili da saznam. Moram rei da je svetenik neto drugo. ene dolaze vama i, teoretski, imate samo da birate: ali sve su rune i prinueni ste da ne birate. To je jedan nain za reenje tog pitanja. Prekinite me, jer sam se sad ja zapleo. Dakle, kaem, nastavi Anel, da jednu zgodnu enu treba napustiti ili joj ostaviti slobodu pre no to je svedete na nulu. To je uvek bilo pravilo moga ponaanja. One nee uvek prihvatiti da vas napuste, ree Jocko. Da. To se moe uiniti bilo u dogovoru sa njima, jer ih ima koje razumeju ono to sam vam objasnio, i od toga asa moete proiveti ceo ivot a da ih ne izgubite; bilo da prema njima svojevoljno postanete toliko zli da vas one same napuste; ali to je alostan nain, jer, ne zaboravite, kad im dajete slobodu jo uvek morate da ih volite. Po tome, bez sumnje, prepoznajete da nisu potpuno upropaene? Po tome to ih jo volite? Da, ree Anel. Zbog toga je to toliko teko. Ne moete da ostanete potpuno hladni. Ostavljate ih dragovoljno, nalazite im ak i drugog momka, a kad vidite kako to dobro ide, onda ste ljubomorni. On se uuta. Opat Jocko je obuhvatio glavu rukama i u priljenom razmiljanju nabirao elo. Sve dok vi sami opet ne naete neku drugu, ree on. Ne. Jo uvek ste ljubomorni i kad i sami imate drugu. Ali morate da krijete svoju ljubomoru. Ne moete da ne budete ljubomorni, poto sa onom pre niste ili do kraja. Uvek postoji taj ostatak. Koji neete nikad uzeti. U tome je ljubomora. Koji neete nikad uzeti ako ste ovek na svom mestu, hou da kaem. Bolje rei, ovek kao vi, utanai opat potpuno mimo teme. Ana ba sad ide do kraja, ree Anel. Nee se zaustaviti. Nita nee ostati. Ako mu se dozvoli da nastavi. Ako mu se ne dozvoli da nastavi, ree opat, hoe li od nje dovoljno preostati? Anel ne odgovori. Bio je malice bled u licu, a napor od objanjavanja jo jednom ga je iznurio. Obojica su sedeli na arheologovom krevetu i Anel se oprui, sa rukama pod glavom, te pogleda iznad sebe u zagasito i gusto platno. Ovo je prvi put, ree Jocko, da toliko dugo nisam rekao neku svinjariju veu od mene. Pitam se ta se deava?

Page 92 / 117

Smirite se, ree Anel. Evo nje.

XIV
Klod Leon mi je rekao, objasni opat Jocko, da je crnkinja unutra kao crvena kadifa. Arheolog zavrte glavom. Oni su ili malo napred, a za njima Bakrena i Anel koji ju je drao oko struka. Vi ste mnogo bolje no neki dan... ree mu ona. Ne znam, odgovori Anel. Mogue je kad vi tako mislite. Imam utisak da sam blizu neega. Opat Jocko je bio uporan. Nisam radoznao, ree, ali bih ba eleo da znam da li je u pravu. Mora da je probao, ree Atanagora. Bakrena uze Anela za ruku svojim vrstim prstima. Volela bih da provedem neko vreme sa vama, ree ona. Mislim da bi vam posle bilo posve dobro. Ne verujem da je to dovoljno, ree Anel. Naravno, i vi ste veoma zgodni i to je neto to bih mogao da uradim sasvim kako valja. To je prvi uslov. A posle, mislite da vie ne bih bila dovoljna? Ne mogu da kaem, ree Anel. Utuvio sam Stenku u glavu, i treba toga da se otresem. To je nemogue, zato to je volim; a, uostalom, tako je to kad se neto utuvi u glavu. Vi biste svakako bili dovoljni; ali ja sam sad prilino oajan i da neto tvrdim ne mogu nikako. Posle Stenke u meni e neko vreme vladati mrtvilo i teta je to vi nailazite u takvom trenutku. Ne traim od vas oseanja, ree ona. Ona e doi ili nee, ali, kad su ona u pitanju, vi tu nita ne moete. Na meni je da njima ovladam. Vidite da sa Stenkom u tome nisam uspeo. Niste se dovoljno pomuili. Sve je to bilo zbrkano u mojoj glavi, ree Anel. Poinjem da raspliem klupko tek od pre vrlo kratkog vremena. Katalitiki uticaj pustinje tu verovatno ima udela, a u budunosti isto tako raunam i na ute koulje profesora Klopoklopca. Ostavio vam ih je? Obeao je da e mi ih ostaviti. On pogleda u Jocka i arheologa. Ili su dugim koracima i Jocko je neto objanjavao maui rukama na samom vrhu dine u ije podnoje su Bakrena i Anel upravo stigli; i njihove glave poee da silaze s druge strane, zatim iezoe. Udubljenje u pesku bilo je gostoljubivo i Anel uzdahnu. Bakrena stade i oprui se po pesku. Jo uvek je drala Anela za ruku pa povue momka k sebi. Kao i obino, nosila je samo orts i bluzicu od lake svile.

XV
Bogoljub je zavravao prepisku i Stenka ju je beleila po diktatu, koji je u sobi pravio veliku pokretnu senku. On zapali cigaretu i zavali se u fotelju. Gomila pisama, spremna za slanje, nakupila su se na desnom uglu pisaeg stola, ali 975-ca nije dolazila ve

Page 93 / 117

nekoliko dana i pota e morati da kasni. Bogoljuba su muili ti zastoji. Morale su da stignu odluke, trebalo je podneti izvetaj, moda zameniti Klopoklopca, potruditi se oko reenja problema sa tucanikom, preduzeti smanjenje primanja osoblju, izuzev Arlanu. On podskoi, jer zgrada zadrhta od snanog udarca. Zatim pogleda na sat i nasmei se. Bilo je vreme. Karlo i Marin su poinjali da rue hotel. Deo u kojem se nalazila Bogoljubova kancelarija je ostajao, takoe i onaj u kojem je radio Ana. Trebalo je da bude sruena samo sredina, Barizoneova soba, Klopoklopeva delimino, a staistina isto tako. Nee biti dirnuta ni Stenkina, a ni Anelova soba. Izvrioci su iveli u prizemlju ili u podrumima. Udarci su sad odjekivali u nepravilnim razmacima, u nizu po tri, i ulo se kotrljanje kamenog uta i maltera i zveket komada stakla na podu u restoranu. Otkucajte mi sve to, ree Bogoljub, a za potu emo videti. Treba nai neko reenje. Dobro, gospodine, ree Stenka. Ona ostavi olovku i otklopi pisau mainu, dobro utopljenu u svojoj presvlaci, a maina uzdrhta u dodiru sa vazduhom. Stenka je jednim pokretom umiri i pripremi indigo. Bogoljub ustade. Mrdnu nogama da postavi svoje stvari na mesto i izae iz sobe. Stenka u njegove korake na stepenitu. Nekoliko minuta odgleda u prazno i poe da radi. Praina od maltera ispunila je veliku dvoranu u prizemlju i Bogoljub naspram svetlosti vide prilike izvrilaca iji su se teki ekii sa naporom sputali i dizali. On zapui nos i izae iz hotela na suprotna vrata; kad se nae napolju, vide Anu kako sa rukama u depovima pui cigaretu. Dobar dan... ree Ana ne uznemiravajui se. A va posao? primeti Bogoljub. Mislite da se moe raditi pri ovakvoj larmi? Pitanje nije u tome. Vi ste plaeni da radite u kancelariji, a ne da lutate sa rukama u depovima. Ne mogu da radim u takvoj buci. A Anel? Ne znam gde je, ree Ana. Mislim da tumara sa arheologom i popom. Jedino Stenka radi, ree Bogoljub. Trebalo bi da se stidite i da se setite da u o vaem ponaanju javiti Administrativnom savetu. Ona radi mehaniki posao. Nema potrebe da razmilja. Kad je za to plaen, ovek bar treba da se pravi da radi, ree Bogoljub. Vratite se gore u svoju kancelariju. Neu. Bogoljub potrai re koju bi rekao, ali je Ana imao neki udan izraz na licu. Ne radite ni vi, ree Ana. Ja sam direktor. Ja nadgledam rad drugih, pre svega, i nadzirem kako se obavlja. Ma ne, ree Ana. Zna se dobro ta ste vi. Peder. Bogoljub se isceri. Samo nastavite, to me nee uvrediti. Onda ne nastavljam, ree Ana. ta vam je? Vi obino pokazujete vie obzira. I vi, i Anel, i svi. ta vam je? Ludite? Vi to ne moete da shvatite, ree Ana. Setite se da ste vi normalno, to jest obino, nenormalni. Od toga bi trebalo da vam bude lake. Ali mi smo otprilike normalni, pa su nam onda, s vremena na vreme, potrebne krize. ta podrazumevate pod krizama? Ovo to sad radite? Objasniu vam. Po mom miljenju... On stade. Mogu vam rei samo svoje miljenje. Mislim da e ostali... oni koji su normalni rei isto. Ali moda i nee. Bogoljub Duduk potvrdi i izgledalo je kao da daje znake nestrpljenja. Ana se nasloni leima na zid hotela, koji je jo uvek drhtao od tekih udaraca gvozdenih maljeva. Gledao je preko Bogoljubove glave i nije se urio da govori. U izvesnom smislu, ree, vi sigurno imate uasno jednolian obian ivot.

Page 94 / 117

Kako to? Bogoljub se opet isceri. Ja pre mislim da biti peder predstavlja dokaz originalnosti. Ne, ree Ana. To je blesavo. Strano vas sputava. Onda ste samo to. Jedan prirodan ovek ili prirodna ena mogu da ine kudikamo vie stvari i da obuhvate daleko vei broj linosti. Moda ste zato vi ogranieniji... Po vama, peder je ogranienog duha? Jeste, ree Ana. Peder ili lezbijka, ili svi takvi ljudi, strahovito su ogranienog duha. Ne mislim da je to njihova greka. Ali oni se uglavnom time die. A to je samo jedna beznaajna slabost. To je svakako drutvena slabost, ree Bogoljub. Nas uvek gnjave ljudi koji vode normalan ivoti hou da kaem, oni koji spavaju sa enama i koji imaju dece. Vi truate, ree Ana. Uopte nisam mislio na prezir prema pederima niti na njihovo ismevanje.Normalni ljudi se ne oseaju toliko nadmonim; nije to ono to vas gnjavi: vas optereuju okviri ivota i pojedinci iji se ivot svodi na te okvire, ali to nije vano. Ja vas ne alim stoga to se vi meusobno okupljate sa svojim ludostima, prenemaganjima, konvencijama i svim ostalim. alim vas, u stvari, zato to ste toliko ogranieni. Zbog jedne male nepravilnosti lezda ili duha, vi dobijate etiketu. To je ve tuno. Ali vi se zatim upinjete da budete ono to je na etiketi. Da bi ona govorila istinu. Ljudi vam se rugaju kao to se derani rugaju nekom bogalju ne promislivi. Kad bi promislili, oni bi vas alili. Ali ta mana vas ini vie slepim nego ozbiljnim. Uostalom, slepi su jedini bogalji kojima se moe rugati, budui da oni to ne vide, i upravo zato im se niko i ne ruga. Zato mi onda s podsmehom kaete da sam peder? Zato to sad hou da se opustim, zato to ste mi vi direktor, zato to o poslu imate predstave koje ne mogu vie da smislim i to se koristim svim sredstvima, ak i nepravednim. Ali vi ste uvek vrlo ispravno radili. I odjednom, paf!... Poinjete da baljezgate bez kraja i konca. To ja nazivam biti normalan, ree Ana. To da se moe reagovati, ak i kad do toga doe posle izvesnog vremena tuposti ili zamora. Vi zamiljate da ste normalni, navaljivao je Bogoljub, a upravo od silnog tucanja sa mojom sekretaricom savladala vas je ta blesava tupost. S tim sam skoro pri kraju, ree Ana. Mislim da e uskoro biti gotovo sa njom. elim da odem da vidim onu crnkinju... Bogoljuba proe jeza od odvratnosti. Radite to vam drago van radnog vremena, ree. Ali pre svega, ne govorite mi o tome. A sad se vratite svom poslu. Neu, ree Ana odmereno. Bogoljub se namrti i nervozno proe rukom kroz kosu. Divota, ree Ana, kad se pomisli na sve one koji rade nizata. Koji osam sati dnevno provode u svojim kancelarijama. Koji su u stanju da ostanu osam sati u njima. Ali, i vi ste bili takvi dosad, ree Bogoljub. Dojadili ste mi sa tim to je bilo. Zar ovek nema prava da razume, iako je jedno vreme ak i bio dupe? Ne govorite takve rei, primeti Bogoljub. ak i ako ne ciljate na mene lino, to sumnjam, to na mene ostavlja neprijatan utisak. Ciljam na vas kao na direktora, ree Ana. Tim gore ako sredstva kojima se sluim pogaaju u vama neku drugu metu. Ma, vidite, do koje mere ste ogranieni, do koje mere hoete da prionete uz svoju etiketu. Vi ste ogranieni ne manje od nekog krelca ulanjenog u neku politiku stranku. Vi ste jedan gad, ree Bogoljub. I telesno mi se ne dopadate. I danguba ste. Pune su ih kancelarije, ree Ana. Ima ih tusta i tma. Upruju se ujutru. Upruju se u vee. U podne idu da smau jelo koje vie ne lii ni na ta, iz porcija od alpaksa, a popodne vare buei ui svima oko sebe, piui lina pisma i telefonirajui svojim pajtaima. S vremena na vreme pojavi se neko drugaiji, neko koristan, ovek koji proizvodi stvari. On napie pismo i pismo stigne u neku kancelariju. Radi nekog posla.

Page 95 / 117

Svaki put bi bilo dovoljno da se kae da ili ne i bilo bi gotovo i sreena stvar. Ali to se ne moe. Imate mate, ree Bogoljub. I duu pesniku, epsku, i tako to. Poslednji put, idite na posao. Otprilike na svakog oveka koji ivi dolazi tako po jedan kancelarijski ovek, po jedan gotovan. To pismo koje bi sredilo posao oveku koji ivi, opravdanje je za oveka gotovana. Onda on otee sa njim da bi sebi produio ivot. ovek koji ivi ne zna za to. Dosta, ree Bogoljub. Kunem vam se da je to blesavo. Jamim vam da ima ljudi koji odmah odgovaraju na pisma. I da se tako moe raditi. I biti koristan. Kad bi se svaki ivi ovek, nastavi Ana, podigao i po kancelarijama potraio svoga linog gotovana i kad bi ga ucmekao... Vi me strano alostite, ree Bogoljub. Trebalo bi da vas otpustim i da vas zamenim, ali iskreno mislim da je to zbog sunca i zbog vae lude navike da spavate sa enama. Onda bi, ree Ana, sve kancelarije bile mrtvaki sanduci, i u svakoj zeleno ili uto okreenoj kockici, ili u onoj sa prugastim linoleumom, bio bi po jedan gotovanski kostur, a porcije od alpaksa vratile bi se u skladita. Do vienja, idem da vidim pustinjaka. Bogoljub Duduk osta nem. Vide kako Ana odlazi gipkim i krepkim korakom i kako se bez napora penje uz dinu proteui svoje lepo rasporeene miie. On napravi udljivu crtu od naizmeninih tragova, koja se zaustavi sasvim na vrhu zaobljenog peska, a telo mu nastavi samo, te zatim ispari. Direktor Duduk se okrete i vrati u hotel. Lupa ekia je upravo prestala. Karlo i Marin su poinjali sa raiavanjem hrpe grae koja se pred njima nagomilala. Na prvom spratu su se uli otkucaji pisae maine i drhtavi zvuk zvonca na kraju redova, nadjaan metalnim struganjem lopata. Na utu su ve nicale plavozelene peurke.

PRELAZ
Profesor Klopoklpac je sigurno mrtav u ovom asu, i to ve predstavlja jednu lepu sliku iz lova. Inspektor, koji je poao u potragu za njim, mora daje due odolevao,jer je bio mlai, a i zagrejan susretom sa Olivom. Uprkos svemu, ne moe se znati ta im se dogodilo iza tamne zone. Ima mesta za neizvesnost, kako kau trgovci papagajima koji govore. Prilino udna stvar, jo niko nije prisustvovao bludu pustinjaka i crnkinje: uzimajui u obzir poetnu vanost relativno znaajne linosti Kloda Leona, to zakanjenje izgleda neobjanjivo. Bilo bi dobro da to najzad uine pred nepristrasnim gledaocima, jer posledice tog ponavljanog ina moraju imati takav uinak na telesnu snagu pustinjaka, da se sa verovatnoom moe prorei hoe li izdrati ili e umreti od iscrpljenosti. Ne sudei unapred o nastavku dogaaja, moglo bi se rei da smo najzad u stanju tono da odredimo ta e uiniti Anel. Doputeno je smatrati da miljenje i postupci njegovog druga Ane (koji ima pasje ime, ali taj poslednji inilac nema neposrednog dejstva) imaju prilino snaan uticaj na Anela, kome je potrebno samo da se redovno budi, umesto to to radi u razmacima i retko kad treba; skoro uvek, sreom, u prisustvu jednog svedoka. Kraj ostalih linosti je zaista manje predvidljiv: bilo da neredovno beleenje njihovih postupaka dovodi do viestepene neodreenosti slobode, bilo da oni nemaju stvarnog ivota, uprkos naporima u tom smislu. Moe se pretpostavili da to to od njih ima malo vajde moe dovesti do niihovog uklanjanja. Sigurno je zapaeno slabo prisustvo glavne linosti, koja je, oigledno, Stenka, kao i one koja je Deus ex machina, a ta je ili kondukter, ili voza 975-ce, ili pak voza uto-crnog taksija (ija boja omoguava da se shvati daje re o vozilu osuenom na propast). Uostalom, ti su sastavni delovi samo katalizatori u reakciji - oni ne uestvuju u ovom procesu niti u konano uspostavljenoj ravnotei.

Page 96 / 117

STAV TREI I
Bogoljub je nadzirao Karlove i Marinove pokrete. Prosek kroz hotel jo nije dostigao eljenu visinu poto se jo zadrao na prizemlju, a trebalo je na kraju da potpuno presee zgradu, ali dva izvrioca su raiavala mesto pre no to e ponovo pristupiti tom radu. Naslonjen na zid kraj stepenita za prvi sprat, sa rukama u depovima i eui se, Duduk je razmiljao o Aninim reima, pa se pitao ne bi li mogao da se lii njegovih usluga. On, dakle, odlui da se popne i pogleda rad dvojice inenjera; ako je gotov ili pri kraju, izgleda da je doao as da im se daju otkazi. Pratio je pogledom mnoge dui ve izgraene pruge; tako postavljena na podupiraima liila je na igraku. Dobro poravnat ispod pragova, pesak je ekao na tucanik; vagoni i maina, rastavljeni na delove, leali su pod ceradama pored gomila pragova i ina to su spremljeni za gradnju. Karlo stade. Lea su ga bolela. On ih lagano ispravi i nasloni ruku na dralju svoje lopate, zatim akom obrisa elo. Kosa mu se sijala od znoja, a praina mu se zalepila za vlano telo. Pantalone su mu visile o kukovima i imale su velike otromboljene depove na kolenima, a on je gledao po zemlji, lagano okreui glavu desno-levo. Marin je nastavljao sa raiavanjem i komadi polomljenog stakla zveketali su po elinom limu njegove lopate; on ih je, zamahujui slabinama, bacao na gomilu uta iza sebe. Nastavite posao, ree Bogoljub Karlu. Umoran sam, ree Karlo. Niste plaeni za lenarenje. Ja ne lenarim, gospodine. Uzimam dah. Ako niste imali dovoljno daha za obavljanje ovog posla, nije trebalo da ga prihvatite. Nisam ja traio da ga obavljam, gospodine. Primoran sam da ga obavljam. Niko vas nije primoravao, ree Bogoljub. Vi ste potpisali ugovor. Umoran sam, ree Karlo. Kaem vam da nastavite posao. Sad stade i Marin. Ne moemo da radimo kao marva a da nikad ne predahnemo, ree on. Moete, ree Bogoljub. Poslovoe su tu da paze da se potuje to neosporivo pravilo. To ta? ree Marin To neosporivo pravilo. Vi nas zezate. ree Marin Molim vas, budite utivi, ree Bogoljub. Sad, kad nas je onaj gad Arlan jedan jedini put ostavio na miru, pustite nas i vi. Ja svakako mislim da podsetim Arlana na red, ree Bogoljub. Mi obavljamo svoj posao, ree Marin. A naa je stvar kako ga obavljamo. Poslednji put, ree Bogoljub, nareujem vam da se vratite na posao. Karlo pusti dralju lopate pa je zadra izmeu podlaktica i pljunu u ake. Marin gurnu svoju lopatu na zemlju. Razbiemo vam njuku, ree on. Nemoj to da radi, Marine... promrmlja Karlo. Ako me dirnete, ree Bogoljub, usprotiviu se. Marin dvaput koraknu prema njemu, pogleda ga i prie jo blie, sve dok ga nije dotakao.

Page 97 / 117

Razbiu vam njuku, ree. Mora da vam to nikad nisu uinili. Smrdite na parfem. Vi ste jedan prljavi peovan i seronja. Ostavi ga, Marine, ree Karlo. On je gazda. Nema gazde u pustinji. Ovo vie nije pustinja, primeti podsmeljivo Bogoljub. Je li ko video eleznike ine usred pustinje? Marin razmisli. Hajde na posao, Marine, ree Karlo. Zeza me u mozak tim bombastim reima, ree Marin. Ako ponem da ga sluam, isfolirae me. Znam da mu ne treba razbiti njuku, ali mislim da u to ipak uiniti, inae e me isfolirati. Na kraju krajeva, ree Karlo, ako eli to da uradi, mogu ti pomoi. Bogoljub se ukoi. Zabranjujem vam da me dirnete, ree. Ako vas pustimo da govorite, ree Karlo, sigurno emo biti preeni. Vidite kako stoji stvar. Vi ste budale i stoka, ree Bogoljub. Lopate u ake, inae neete dobiti plate. Briga nas za to, ree Marin. Vi drite lovu tamo gore, a jo nismo isplaeni. Uzeemo to nam se duguje. Vi ste lopovi, ree Bogoljub. Karlova pesnica opisa kratku, pravu i munjevitu putanju i Bogoljubu pue obraz. On nehotice jeknu. Povucite to, ree Marin. Povucite, ili je sa vama svreno. Kradljivci, ree Bogoljub. Ne radnici, ve kradljivci. Marin se spremao da udari. Pusti, ree Karlo. Nemojmo obojica. Ostavi ga meni. Ti si previe razdraen, ree Marin. Ubie ga. Da, ree Karlo. Besan sam i ja, ree Marin, ali ako je to tako, onda dobija on. Kad bi se bojao, ree Karlo, bilo bi kudikamo lake. Lopovi, ponovi Bogoljub. Karlu se ruke opustie. Vi ste jedan prljavi peko, ree. Govorite ta hoete. Mislite da nam neto moete tim peovanskim priama? Nisam, ree Bogoljub. Priekajte samo, ree Marin. Rei u svojoj eni da se vama malo pozabavi. Dosta, ree Bogoljub, nastavite posao. Kakav gad! ree Karlo. Lopovi i blesavci, ree Bogoljub. Marin ga pogodi nogom u mali stomak. On prigueno viknu i grei se pade na tlo. Bio je bled u licu i dahtao je kao pas koji se natrao. Pogreio si, ree Karlo. Ja sam se smirio. O, u redu je, ree Marin. Nisam jako udario. Moi e pet minuta da ide. To je i traio. Verujem, ree Karlo. U pravu si. Oni pokupie svoje alatke. utnue nas s posla, ree Karlo. Tim gore, promrmlja njegov drug. Bar emo se odmoriti. Ima mnogo pueva u ovoj pustinji. Kau deca. Da, ree Karlo. Od njih emo napraviti stranu klopu. Kad bude gotova eleznika pruga. Kad bude gotova. Iz daljine zaue neku grmljavinu. uti, ree Marin. ta je to? O, ree Karlo, to se sigurno vraaju kamioni. Morae da se postavi tucanik, ree Marin. Pod ceo kolosek... ree Karlo.

Page 98 / 117

Marin se savi nad svojom lopatom. Buka kamiona je ula, dosegla vrhunac i poela da se stiava, a oni zatim zaue otru kripu konica, pa nastade tiina.

II
Opat Jocko uhvati arheologa za miicu i pokaza mu prstom pustinjakovu kolibu. Tu smo, ree. Dobro. Da saekamo decu... ree arheolog. O, ree opat. Oni sigurno mogu i bez nas. Atanagora se nasmei. Nadam se za Anela. Sretnik! ree Jocko. Ja bih i te kako potroio nekoliko dozvola radi te devojke. Hajde, hajde... ree arheolog. Ispod moje kabanice bije muko srce, ustvrdi Jocko. Slobodno vam je da je volite srcem... ree arheolog. Eh... Naravno... odobri Jocko. Oni zastadoe i pogledae iza sebe, ako se tako moe rei: iza onih sebe od pre pet sekundi. Evo ih! ree Atanagora. Gde je Bakrena? To nije Anel ree opat, ve njegov drug. Imate dobre oi. Ne, ree Jocko. Mislim da Anel ipak nije toliki mamlaz da sa takvom devojkom to obavi tako brzo. Zaista je onaj drugi, utvrdi Atanagora, Poznajete li ga? Malo. On uvek spava, radi ili veba sa pekovom sekretaricom. On tri... ree arheolog. Ana se brzo primicao. Lep mladi, ree Jocko. Nikad se ne moe videti... ta mu je? Sad stvari uzimaju poseban obrt. U pravu ste, ree arheolog. Jadni doktor Klopoklopac. Dobar dan! ree Ana. Ja sam Ana. Dobar dani ree Atanagora. Kako ste? upita Jocko sa zanimanjem. Bolje, ree Ana. Najuriu je. Vau nevaljalku? Moju nevaljalku. Dodijala mi je. Onda ete potraiti neku drugu? Sasvim tano, gospodine opate, ree Ana. O! Molim vas! usprotivi se opat, bez tih visokoparnih rei. I pre svega... On se izmae nekoliko koraka i zavrte se oko druge dvojice snano trupkajui stopalima o tlo. Tri su oveuljka u umicu stupali! pevao je. Na povratku iz nje tiho su aputali... prihvati arheolog. Aum! Aum! Aum!... ree Ana, hvatajui korak. Jocko stade i poea se po nosu. I on zna propisane izraze! ree arheologu. Da... ustanovi ovaj poslednji. Onda ga vodimo? ree Jocko. Naravno, ree Ana. Hou da vidim crnkinju. Vi ste gad, ree Jocko. Vama su potrebne, znai, one sve? Ma ne, ree Ana. Gotovo je sa Stenkom.

Page 99 / 117

Gotovo? Sasvim gotovo. Jocko razmisli. Zna li ona za to? upita. Izgledalo je kao da je Ana malice na muci. Nisam joj jo rekao... To je, po mome zakljuku, ree opat, odluka jednostrana i nagla. Doneo sam je dok sam trao da vas stignem, objasni inenjer. Atanagori nije bilo pravo. Vi ste neugodni, ree on. To e opet izazvati zavrzlame sa Anelom. Ma nee, ree Ana. Bie veoma zadovoljan. Slobodna je. Ali ta e ona da misli? O, ne znam, ree Ana. Ne radi ona mnogo mozgom. To je preuranjen zakljuak. Ana se poea po obrazu. Moda e joj biti malo neugodno, dopusti on. Mene lino za to nije nimalo briga, pa stoga i ne mogu time da se bavim. Vi brzo sreujete stvari. Ja sam inenjer, objasni Ana. I kad biste bili arhiepiskop, ree opat, to ne bi bio razlog da bez rei ostavite devojku na cedilu. Kad ste jo koliko jue sa njom spavali. Jo jutros, ree Ana. Koristite as kad va drug Anel ba poinje da pronalazi put smirenja, ree Jocko, da ga ponovo bacite u neizvesnost. Uopte nije sigurno da e on hteti da napusti put smirenja zbog te devojke koju ste vi smrvili kao drobilica uladi. ta znai to, put smirenja? ree Ana. ta je Anel uradio? evi jednu stranu ribul ree Jocko. Svinja jedna! On zvuno coknu jezikom i odmah se prekrsti. Opet sam rekao zabranjenu re, izvini se on. Samo izvolite... odgovori Ana nehotice. Kakva je ta ena? Valjda nije crnkinja? Sigurno da nije, ree Jocko. Crnkinja je namenjena pustinjaku. Ima neka druga? ree Ana. Neka dobra? Hajde, tee Atanagora. Ostavite svog prijatelja na miru... Ali on mene mnogo voli, ree Ana. Nee imati nita protiv da je i ja evnem. Govorite odvratne stvari... primeti arheolog. Pa on e, kad je ve preduzetan, biti srean kad sazna da je Stenka slobodna! Ne verujem, ree arheolog. Prekasno je. Nije prekasno. Ta devojka je jo vrlo dobra. I zna neto vie no pre. To jednom mukarcu nije prijatno. Momku kao to je Anel nee se dopasti pouke te vrste. A? ree Ana. Smeno, ree Jocko. Ponekad moda govorite zanimljivo, ali sada ste odvratni. Znate, ree Ana, ja sa enama radim ono to treba, ali samo to i nita vie. Veoma ih volim, ali za svakodnevno i optenje drai su mi drugovi; zapravo, za razgovor. Anel moda nije kao vi, ree Atanagora. Treba ga izvui iz toga, ree Ana. Neka spava sa Stenkom i brzo e je se zasititi. On trai neto drugo, ree Jocko. Ono to ja traim u veri... Najzad... u naelu... Moda ja ponekad, sasvim bezazleno, i vrdnem od pravila... Ali zato izmolim pedesetak saetih krunica. Kaem pedesetak tek onako... Uzmimo tri. To to mu vi nudite, ree arheolog, on moe da uradi sa bilo kojom devojkom. On to u ovom trenutku ve ima. Svinja! ree Ana. Nije mi to rekao. Vidi ti Anela! On trai neto drugo, ponovi Jocko. Ne mislite samo na stojka. Ima... On potrai re. Ne znam ta ima, ree on. to se tie ena, ja, u sutini, pomalo mislim to i vi. Treba ih prevrtati; ali moe se misliti i na neto drugo. Naravno, ree Ana. Za ostalo, kaem vam, drai su mi drugovi.

Page 100 / 117

Ono to on trai, ree Atanagora, teko je kazati. Trebalo bi da imate nekog pojma o tome. Ne mogu da vam govorim reima koje ne nailaze ni na kakav odjek u vama. Pokuajte, ree Ana. Mislim da on trai svedoka, ree Atanagora. Nekoga ko bi ga poznavao i ko bi za njega bio zainteresovan, tako da bi on mogao da sebe nadzire, a da pri tom sam sebe ne posmatra. A zato to ne bi bila ona druga devojka? ree Ana. Prvo je zavoleo Stenku, a to to ga ona ne voli, kad je razmislio, izgledalo mu je kao jemstvo za nepristrasnost. Jo je trebalo da je dovoljno zainteresuje da ba ona bude taj svedok. Anel je dobar ovek, ree Ana. ao mi je to ima takve misli. Uvek je bio pomalo mutan. Arheolog je za trenutak oklevao. Moda izmiljam, ree on. Sumnjam da to prolazi tako lako. Kako to, lako? Ne znam da li e Anela toliko usreiti to to moe potpuno slobodno voleti Stenku. Mislim da mu je ona sad odvratna. Ma nije, ree Ana. Teko da je tako. Zbog vas se ofucala, ree Jocko. A, u stvari, moda ona uopte ne eli da vas zameni njime. Oh, ree Ana, objasniu joj... Hajdemo dalje odavde, ree Jocko. Neto u vas zamoliti, ree arheolog. Sva trojica nastavie put. Ana je bio vii od svoja dva drugara za itavu glavu. Tanosti radi, za svoju. Zamoliu vas da ne kaete to Anelu. ta? Da je Stenka slobodna. Ali njemu e biti dragol Vie bih voleo da Stenka to sazna pre njega. Zato? Da bismo sredili tu stvar, ree arheolog. Mislim da se nita ne moe srediti ako se odmah kae Anelu. Ah! Dobro! ree Ana. Ali da mu kaem posle? Naravno, ree arheolog. Jednom reju, ree Ana, prvo treba da obavestim Stenku, a tek posle toga da kaem Anelu. To je prirodno, ree Jocko. Pretpostavite da se vi predomislite poto ste rekli Anelu, a niste obavestili Stenku. To vama ne bi nita pokvarilo. A za Anela bi to bilo jedno razoaranje vie. Naravno, ree Ana. Pravi razlog svakako nije taj, objasni Jocko. Ali nema svrhe da ga znate. I ovaj mi je dovoljan ree Ana. Hvala vam, ree arheolog. Raunam na vas. Hajdemo da vidimo crnkinju, ree Ana.

III
Rubrika BALET, na primer. sadri sve male muzike ploe sa baletom i nalazi se po alfabetskom redu rei balet u odeljku za klasiku.. (Katalog Filips, 1956, str. III)

Page 101 / 117

Stenka vide Bogoljuba kako ulazi. Jednom rukom se drao za mali stomak; drugom se oslanjao o dovratak i zidove, i bolelo ga je. On dohrama do svoje naslonjae i srui se u nju sav iscrpljen. Treptao je oima a elo mu se nabiralo u uzastopnim borama koje su izobliavale njegovu mekanu povrinu. Stenka je prestala da radi i ustala sa stolice. Nije ga volela. ta mogu da uinim za vas? ree ona. Neto vas boli? Ne dodirujte me, ree Bogoljub. Izudarao me jedan od onih izvrilaca. elite li da se opruite? Nita se sad tu ne moe, ree Bogoljub. Fiziki. to se tie ostalog, nita ne gube ako priekaju. On se malo uznemiri. Voleo bih da vidim Dipona. Kog Dipona? Arheologovog kuvara. Gde mislite da vam ga naem? Treba da je jo sa onom krmaom Saliem... promrmlja Bogoljub. Zar nita neete da uzmete? ree Stenka. Mogla bih da vam skuvam aj od prestolice. Ne, ree Bogoljub, nita. Dobro. Hvala, ree Bogoljub. O, ree Stenka, ne radim ja to da bih vam bila prijatna. Ne volim vas nimalo. Znam, ree Bogoljub. Meutim, obino govore da ene vole homoseksualce. One koje ne vole mukarce, ree Stenka. Ili one koje uoptavaju. Kau da se sa njima oseaju sigurne, ne plae se da e da im dosauju, itd... Kad su lepi, ree Stenka, mogue je. Ja se ne plaim da mi dosauju. Ko vam ovde dosauje osim Ane? Vi ste indiskretni, ree Stenka. Nije vano, ree Bogoljub. Ana i Anel ponovo postaju obini ljudi, ja sam ih otpustio. Ana mi ne dosauje, ree Stenka. Ja vodim ljubav sa njim. On me dira. Mesi. Dosauje vam Anel? Da, ree Stenka, zato to ja tako hou. On izgleda slabiji od svog prijatelja. A zatim, Anu sam od poetka vie volela zato to je jednostavniji od njega. Anel nije jednostavan? Po meni je on blesav i lenj. Meutim, bolje je graen nego Ana. Nije, ree Stenka. Ne po mom ukusu. Ali, na kraju krajeva, nije on lo. Mogli biste da spavate sa njim? Naravno! ree Stenka. Sada mogu. Neu vie bogzna ta imati od Ane. To vas sve pitam zato to ste za mene toliko stran svet, ree Bogoljub. eleo bih da razumem. Taj udarac koji ste dobili podsetio vas je da ste muko? ree Stenka. Mnogo me boli, ree Bogoljub, a podsmeh me ne pee. Kad ete jednom prestati da mislite da vam se rugaju? ree Stenka. Kad biste znali koliko mi je to svejedno! Ostavimo to, ree Bogoljub. Kaete da vam Anel dosauje; brine li vas to? Ne, ree Stenka. To je neka vrsta sigurnosne rezerve. Ali, on mora da je ljubomoran na Anu. Kako moete da znate? Rasuujem po analogiji, ree Bogoljub. Znam dobro ta bih Saliu eleo da uinim. ta? Da ga usmrtim, ree Bogoljub. Nogama u stomak. Da ga naisto smrvim. Anel nije kao vi. On nije tako strastan. Mora da se varate, ree Bogoljub. On je ljut na Anu. Stenka ga uznemireno pogleda.

Page 102 / 117

Ne mislite valjda ozbiljno? Da, ree Bogoljub. To e se nekako srediti. ta se to mene tie. Ne kaem to da bih vas naljutio. Govorite kao da zaista znate, ree Stenka. Mislim da hoete da me kupite. Ne hvatam se ja na tu tajanstvenost. Nema tu nikakve tajanstvenosti, ree Bogoljub. Boli me i shvatam stvari. Kad smo ve kod toga, gde ste stigli sa poslom? Zavren je, ree Stenka. Dau vam neto drugo. Uzmite belenicu. Mora da vas boli mnogo manje, ree Stenka. Tucanik je stigao, ree Bogoljub. Treba pripremiti platne spiskove za vozae kamiona i predloiti im da rade na pruzi.. Odbie, ree Stenka. Napravite slubenu zabeleku, ree Bogoljub. Moe se srediti da ne odbiju. Stenka naini tri koraka i uze svoju belenicu i olovku. Bogoljub osta nekoliko trenutaka naslonjen taktovima na svoj pisai sto, obuhvativi glavu rukama, pa poe da diktira.

IV
Ovo je zaista prvorazredan sveti in, ree Jocko. Ana, arheolog i opat su usitnili korake pri povratku. Ta crnkinja... ree Ana. Sto mu bogova!... De, de, ree arheolog. Ostavite na miru Kloda Leona, ree opat. Ne snalazi se on ba tako loe. Ja bih mu rado pruio ruku na pomo. Ruka nije ba to ime se on slui, ree Jocko. Niste dobro pratili pojedinosti. O, i te kako!... ree Ana. Govorite o neemu drugom. Vie ne mogu da hodam. To deluje, ree opat. Slaem se. Ali ja imam mantiju. ta treba da se radi pa da se bude svetenik? upita Ana. Vi, ree Jocko, ne znate ta hoete. as ovo, as ono. as priate gadosti, as izgledate pametni, as ste osetjivi, as pokvarenjak kao marveni trgovac koji misli samo na to. U redu je, ree Ana. Vidim. On poe da se smeje i uhvati opata za miicu. Jocko, ree, mujaina ste vi! Hvala, ree Jocko. A vi ste laf, nastavi' Ana okrenuvi se arheologu. Drago mi je to sam vas upoznao. Ja sam matori lav, ree Atanagora. A poreenje bi bilo tanije, da ste izabrali neku zverku kopaicu. Ma ne, ree Ana. Ta vaa iskopavanja su samo ala. Stalno o njima priate a nikada se ne vide. eleli biste da ih vidite? Svakako! ree Ana. Mene sve zanima. Stalo vam je da sve znate, ree Jocko. Svi su ljudi takvi, ree Ana. A ta je sa strunjacima? primeti arheolog. Moj skromni primer ne znai nita, ali meni je vana jedino arheologija. Nije istina, ree Ana. To je samo jedan nain. Ma, nikako, ree Atanagora razljueno. Ana se opet nasmeja.

Page 103 / 117

Staviu vas u kutiju, ree on. Vi ste tamo stavili mnoge upove od fajansa, koji vam nita nisu uinili... utite, povrni ovee! ree Atanagora. Nije bio besan. Onda, ree Ana, idemo da pogledamo vae iskopine? Idemo, ree Jocko. Hajdete, ree arheolog.

V
Anel im je dolazio u susret. Iao je nesigurnim korakom, jo sav topao od Bakreninog tela. Ona je otila na drugu stranu da se pridrui Briu i Bertilu i da im pomogne u radu. Znala je da je bolje da ne ostane pored uznemirenog momka koji ju je malopre uzeo u peanoj udolini, paljivo, neno, ne elei da je povredi. Ona se nasmeja i potra. Njene vitke i gipke noge dizale su se nad svetlim tlom, a njena senka je igrala pored nje i davala joj etiri dimenzije. Kad je bio sasvim blizu njih, Anel ih paljivo pogleda. Nije se izvinio to ih je ostavio. I Ana je bio tu, snaan i veseo, kakav je bio pre nego to je sreo Stenku; znai, tako, sa Stenkom je gotovo. Ostalo je da se pree jo vrlo malo puta do Atanagorinog bivaka. Oni su samo govorili, a stvari su bile spremne da se zbudu. Jer Anel je saznao ta je Bakrena i, odjednom, izgubio je sve to je Ana imao od Stenke.

VI
Silazim prvi, ree Atanagora. Pazite. Dole je gomila kamenja za otpremu. Telo mu ue u otvor jame a noge mu se vrsto oslonie o srebrne ipke. Prolazite! ree Ana i skloni se da bi propustio Jocka. Smean sport, ree Jocko. Hej, vi dole, ne gledajte gore. To nije lepo! On skupi mantiju jednom rukom i stavi nogu na prvu preku. U redu, ree on. Ipak silazim. Ana je ostao pored Anela. ta misli, dokle to ide u dubinu? upita on. Ne znam, ree Anel stegnutog grla. Duboko je. Ne vidi se bog zna ta, ree. Jocko treba da je stigao. Sada je as. Nije jo... ree Anel oajno. Ma jeste, ree Ana. Bio je klekao kraj drela jame i pogledom ispitivao gust mrak. Nije, ponovi Anel. Jo ne. Govorio je tie prestravljenim glasom. Treba da se ide, ree Ana. Hajdemo! Ti se plai? Ne plaim se... proapta Anel. Ruka mu dodirnu prijateljeva lea i onda ga naglo gurnu u prazninu. Anelu je elo bilo mokro od znoja. Posle nekoliko sekundi ula se neka lomljava i glas Jocka koji je vikao sasvim na dnu jame.

Page 104 / 117

Anelu su drhtale noge a prsti su mu oklevali pre nego to je naao ipku. Stopala su ga odvela dole a celu masu svog tela oseao je kao hladnu ivu. Ulaz u jamu nad njim ocrtavao se plavocrn na mastiljavoj pozadini. Podzemlje se nejasno osvetli i on pouri sa silaenjem. uo je kako Jocko deklamuje jednolinim glasom. Nije gledao dole.

VII
Ja sam pogreio, ree arheolog Jocku. Ne, ree Jocko. Kriv sam i ja. Trebalo ga je pustiti da kae Anelu da je Stenka slobodna. Onda bi, ree Jocko, sada tu bio Anel. Zato je trebalo birati? Zato to treba birati, ree Jocko. Gnjavaa je, ali je tako. Ana je slomio vrat i telo mu je poivalo na kamenju. Lice mu je bilo bezizrazno, a na elu je imao iroku ogrebotinu dopola skrivenu razbaruenom kosom. Jedna noga mu je bila podavijena pod telo. Treba ga maknuti odatle, ree Jocko, i opruiti ga. Oni ugledae kako se primiu Anelove noge i njegovo telo, i Anel im se polagano priblii. Ubio sam ga, ree on. Mrtav je. Mislim da se previe nagnuo, ree arheolog. Nemojte ostati tu. Ja sam to... ree Anel. Ne dirajte ga, ree Jocko. Ne vredi. Posredi je nesretan sluaj. Nije, ree Anel. Jeste, ree arheolog. Ipak to moete od njega da primite... Anel je plakao i lice mu je bilo vrelo. Saekajte nas tamo, ree Atanagora. Idite hodnikom. On prie Ani. Blago mu zagladi plavu kosu i pogleda u ugruvano i jadno telo. Bio je mlad, ree on, Da, proapta Jocko. Mladi su. Svi oni umiru... ree Atanagora. Ne svi... neki ostaju. Vi i ja, na primer. Mi smo od kamena. To se ne rauna. Pomozite mi, ree Jocko. Mnogo su se namuili da bi ga podigli. Olabavljeno telo teko se oputalo i vuklo po zemlji. Jocku su se noge klizale po vlanom tlu. Oni ga podigoe sa gomile kamenja i blago poloie uza zid hodnika. Van sebe sam, ree Atanagora. Ja sam pogreio. Ponavljam vam da niste, ree Jocko. Nije moglo nita drugo da se uradi. Sramota je, ree Atanagora, to smo i mi sami bili primorani da pomognemo tome. U svakom sluaju smo morali biti razoarani, ree Jocko. Deava se da se razoaramo u svojoj plod. To je tee podneti, ali izae na bolje. Vama izae, ree Atanagora. Bio je lep. Lepi su, ree Jocko. Svi oni koji ostaju. Vi ste mnogo okrutni, ree arheolog. Svetenik ne moe da ima srca, ree Jocko. Hteo bih da mu uredim kosu, ree arheolog. Imate li ealj? Nemam, ree Jocko. Nema potrebe. Hajdete. Ne mogu da ga ostavim. Nemojte se preputati. On vam je blizak zato to je mrtav i to ste vi stari. Ali mrtav je.

Page 105 / 117

A ja sam star, ali iv, ree arheolog. I Anel je sasvim sam. Sada za njega vie nema drutva, ree Jocko. Ostaemo mi sa njim. Ne, ree Jocko. On e otii. Otii e sam. Nee se sve to slei tek tako. Jo nismo na kraju. ta se jo moe dogoditi? uzdahnu Atanagora umornim i slomljenim glasom. To e tek doi, ree Jocko. U pustinji se ne radi bez posledica. Zamrsile su se stvari. To se osea. Vi ste navikli na leeve, ree Atanagora. Ja nisam.Samo na mumije. Ne drite se dobro, ree Jocko. Moete samo da patite a da iz toga nita ne izvuete. A vi iz toga neto izvlaite? Ja? ree Jocko. Ja zbog toga ne patim. Hajdete.

VIII
Oni naoe Anela u podzemnom hodniku. Oi su mu bile suve. Zar ne moe nita da se uini? upita on Jocka. Nita, ree Jocko. Samo da se pri povratku obaveste ostali. Dobro, ree Anel. Rei u im. Idemo li da vidimo iskopine? Nego, ree Jocko. Ovde smo zbog toga. Atanagora je utao a naborani podbradak mu je drhtao. On proe izmeu njih dvojice i izbi na elo kolone. Ili su zamrenim putem koji je vodio do ela kopa. Anel je paljivo motrio tavanice i potpore podzemnih hodnika i izgledalo je kao da se trudi da odredi raspored zemljita. Stigoe do glavnog hodnika, na ijem samom kraju nazree, na vie dui daljine, svetlu taku ureaja za osvetljenje. Anel zastade na ulazu. Ona je tamo? ree. Atanagora pogleda ne razumevi. Vaa prijateljica? ponovi Anel. Je li ona tamo? Da, ree arheolog. Sa Brisom i Bertilom. Radi. Ne elim da je vidim, ree Anel. Ne mogu da je vidim. Ja sam ubio Anu. Prestanite, ree Jocko. Ako jo jednom ponovite tu glupost, ja u se pobrinuti za vas. Ubio sam ga, ree Anel. Niste, ree Jocko. Vi ste ga gurnuli a on je umro tek kad je dospeo na kamenje. To je sluaj. Vi ste jedan jezuita... ree Anel. Mislim da sam ve rekao da sam vaspitan kod eudista, ree Jocko mirno. Ne bi bilo zgoreg da se obrati panja na ono to govorim. Malopre je izgledalo da postupate kako treba, a sada ponovo poputate. Upozoravam vas da vas neu pustiti da tako nastavite. Ili ljivka ili manastirka... Ne gine ti crvena prostirka... rekoe mahinalno Anel i arheolog. Mislim da nastavak znate, ree Jocko, pa stoga ne navaljujem. Sad vas neu terati da idete kod ona tri oveka na kraju hodnika. Ja nisam delat. Atanagora se namerno nakalja. Savreno tako, ree Jocko okreui se prema njemu, svakako nisam delat. Sigurno da niste, ree Atanagora. Onda bi vaa mantija umesto crne bila crvena. A nou bi, ree Jocko, izgledalo isto. Ili nekom slepcu, ree arheolog. Vi ne prestajete da izgovarate otrcane istine... Ba ste nasrtljivi, ree Jocko. Ja nastojim da vas obojicu obodrim.

Page 106 / 117

To vam uspeva vrlo dobro, ree Atanagora. Tako dobro da skoro ve elimo da vas poaljemo u majinu. Kad u tome sasvim uspete, ree Jocko, moj posao bie obavljen. Anel je utao i gledao u dno hodnika, zatim se okrete i paljivo osmotri drugi kraj. Kojim ste pravcem kopali? upita on arheologa. Naprezao se da govori prirodno. Ne znam, ree arheolog. Otprilike dve dui istono od meridijana... A... ree Anel. Stajao je nepomino. Trebalo bi se odluiti, ree Jocko... idemo li ili ne? Trebalo bi da pogledam proraune, ree Anel. ta je? upita arheolog. Nita, ree Anel. Jedna pretpostavka. Neu da idem tamo. Dobro, ree Jocko. Onda da se vrnemo. Oni napravie poluokret. Idete ii u hotel? upita Anel opata. Idem sa vama, ree Jocko. Arheolog je ovog puta iao pozadi i senka mu je bila mala kraj senki njegova dva drugara. Treba da pourim, ree Anel, Hou da vidim Stenku. Hou da joj kaem. Mogu ja da joj kaem, ree opat. Pourimo, ree Anel. Treba da je vidim. Hou da vidim kako joj je. Pourimo ree Jocko. Arheolog stade. Ostavljam vas, ree on. Anel se vrati. Stajao je ispred Atanagore. Oprostite mi, ree. Zahvaljujem vam. Na emu? ree Atanagora tuno. Na svemu... ree Anel. Za sve sam ja kriv... Hvala... ree Anel. Do vienja uskoro. Moda, ree arheolog. Hajde, vucite se ovamo; do vienja, Ata! viknu Jocko. Do vienja, opate! ree Atanagora. On ih pusti da se udalje i da skrenu u hodnik, zatim produi za njima. Ana je ekao sam uz hladnu stenu; Anel i Jocko prooe i popee se uz srebrne lestve a Atanagora stie, klee uz Anu i pogleda ga, zatim mu glava klonu na grudi; mislio je na stare slatke stvari sa skoro izvetrelim mirisom. Ana ili Anel. Zato je trebalo da bira.

IX
Voleti pametnu enu zadovoljstvo je pedera. (Bodler, Kresnice.)

Bogoljub ue u Anelovu sobu. Mladi je sedeo na krevetu a pored njega je bljetala jedna od koulja profesora Klopoklopca. Bogoljub zamiri, pokua da se privikne, ali morade da pogleda na drugu stranu. Anel je utao, jedva okrete glavu kad zau vrata i ne pomae se kad Bogoljub sede na stolicu. Znate li gde je moja sekretarica? upita Bogoljub.

Page 107 / 117

Ne, ree Anel. Od jue je nisam video. Primila je to veoma loe, ree Bogoljub, a meni je zaostalo mnogo pote. Ba ste mogli saekati do danas da joj kaete za Aninu smrt. Jocko joj je rekao. Ja nemam veze sa tim. Trebalo bi da idete kod nje, da je teite i da joj kaete da samo rad moe iz toga da je izvue. Kako moete to da kaete? ree Anel. Vi dobro znate da je to la. To je oigledno, ree Bogoljub. Rad, mono okrepljujue sredstvo, prua oveku sposobnost da privremeno izbegne uznemirenja i tekoe svakodnevnog ivota. Vie nita nije svakodnevno... vi me zavitlavate, ree Anel. To ne moete rei a da se ne nasmejete. Ja odavno vie ne mogu da se nasmejem, ree Bogoljub. Zaista bih hteo da Stenka doe da uzme pisma i da se vrati 975-ca. Poaljite taksi, ree Anel. To je uinjeno, ree Bogoljub. Ali moete zamisliti kako nestrpljivo ekam da ga ponovo vidim. Vi mora da ste blesavi, ree Anel. Sad ete mi, bez sumnje, rei da sam prljavi peovan? Dosta ve jednom, ree Anel. Neete da kaete Stenki da je kod mene eka posao? Ne mogu sada da je vidim, ree Anel. Shvatate li! Ana je umro jue posle podne. Znam to, ree Bogoljub. Pre nego to je primio platu. Ja bih eleo da poete Stenki i kaete joj da moja pota vie nikako ne moe da eka. Ne mogu da je uznemiravam. A to da ne, ree Bogoljub. Ona je u svojoj sobi. Zato ste me onda pitali gde je? Da biste se onespokojili, ree Bogoljub. Ja vrlo dobro znam da je ona u svojoj sobi. Onda nije upalilo, ree Bogoljub. To je sve. Idem da je pozovem, ree Anel. Ona nee doi. Ma hoe. Ona je volela Anu. Sasvim e lepo spavati sa vama. Rekla mi je to.Jue. Vi ste jedan gad, ree Anel. Bogoljub ne odgovori. Izgledao je sasvim ravnoduan. Spavala bi sa mnom da je Ana jo u ivotu ree Anel. Ma ne. ak i sad. Vi ste jedan gad, ponovi Anel. Jedan prljavi peder. Tu smo, ree Bogoljub. Izrekli ste je. Optu misao. Znai, ii ete tamo. Opte navodi na posebno. Da, ii u. On ustade, a federi tiho zajeae na madracu. Njen krevet ne kripi, ree Bogoljub. Dosta, promrmlja AneL To sam vam dugovao. Dosta... Ne mogu vie da vas podnesem... Odlazite... Gle... ree Bogoljub. Vi danas znate ta hoete? Ana je mrtav... Od ega vas onda to oslobaa? Od sebe sama, ree Anel. Budim se. Ma ne, ree Bogoljub. Vi znate da ete se sada ubiti. Na to sam mislio, ree Anel. Idite prvo da mi potraite Stenku. Idem da je potraim. Ne morate da urite, ree Bogoljub. Ako hoete da je teite... ili neto drugo. Ali je ne zamarajte previe. Jer imam mnogo pote.

Page 108 / 117

Anel proe ispred Bogoljuba ne pogledavi ga. Direktor osta da sedi na stolici i saeka da se zatvore vrata. Hotelski hodnik je sad gledao s jedne strane pravo u prazninu i Anel prie ivici pre nego to ode kod Stenke. Pruga se sijala na suncu izmeu dve pole hotela, a sa druge strane hodnik se nastavljao ka preostalim sobama. Izmeu ina i pragova, siv i ist, tucanik je vrhovima svojih liskunastih sastavnih delova hvatao odsjaj svetlosti. Pruga se pruala unedogled sa jedne i druge strane proelja, a gomile pragova i ina, za Anela nevidljive sa mesta na kojem se nalazio, skoro da su nestale. Dvojica vozaa kamiona privodila su kraju sastavljanje delova vagona i lokomotive, koja je ve stajala na inama, a utanje ekrka na maloj spravi za dizanje vezlo je po zamajcu motora na mazut, koji je sluio za pokretanje. Anel se okrete i proe pored dvoja vrata. Stade ispred treih i zakuca. Stenkin glas mu viknu da ue. Njena soba je imala isti nametaj kao i ostale, jednostavan i go. Stenka je bila opruena na krevetu. Na sebi je imala haljinu od sino a krevet je bio nameten. Ja sam... ree Anel. Stenka se uspravi i pogleda ga. Na izmuenom licu njen pogled je bio skoro ugaen. Kako se to dogodilo? ree ona. Nisam mogao da vas vidim jue, ree Anel. Mislio sam da vam je Jocko rekao. Pao je u jamu, ree Stenka. Vi niste mogli da ga zadrite zato to je bio toliko teak. Znam ja koliko je on bio teak. Kako se to dogodilo Ani? Ja sam kriv, ree Anel. Ma ne... Vi niste bili dovoljno snani da ga zadrite. Silno sam vas voleo, ree Anel. Znam, ree Stenka. Jo uvek me mnogo volite. Zbog toga je on pao, tee Anel. Izgleda. Da bih vas ja mogao voleti. Prekasno je, ree Stenka sa izvesnim kaiperstvom. Bilo je prekasno ak i pre. Zato je onda on pao? Nije on mogao da padne, ree Anel. Ne Ana. O, ree Stenka, to je nesrean sluaj. Niste spavali? Mislila sam da ne treba da legnem, ree ona, poto pokojniku ipak treba odati potu. I zaspali ste... ree Anel. Jesam. Opat Jocko mi je neto dao pa sam to uzela. I prui mu jednu boicu punu neega. Uzela sam pet kapi. Vrlo dobro sam spavala. Vama sve uspeva, ree Anel. Kad neko umre, tu ne pomae nikakva jadikovka, ree Stenka. Znate, to mi je zadalo mnogo jada. I meni, ree Anel. Pitam se samo kako posle toga moemo da ivimo. Mislite da to nije dobro? Ne znam, ree Anel. On pogleda u boicu. Da ste uzeli polovinu boce, ree, ne biste se probudili. Sanjala sam veoma lepe snove, ree Stenka. Dva oveka, zaljubljena u mene, tukla su se zbog mene, bilo je divno.Ba kao u romanima. Vidim, ree Anel. Moda nije ba tako prekasno, ree Stenka. Jeste li videli Anu? Nisam!... ree Stenka. Ne govorite mi o tome, ne dopada mi se. Neu da mislim na to. Bio je lep, ree Anel. Stenka ga uznemireno pogleda. Zato mi govorite te stvari? ree ona, Bila sam mirna, a vi dolazite da me plaite i da me uzrujate. Ne volim vas kad ste takvi. Uvek ste tuni. Ne treba misliti na to to se dogodilo.

Page 109 / 117

Vi moete sebe da spreite? Svi mogu sebe da spree, ree Stenka. Ja sam iva. Vi isto tako. Sramota me da ivim... ree Anel. Kaite, ree Stenka, zar me toliko volite? Da, ree Anel. Toliko. Ja u se uskoro uteiti, ree Stenka. Ne mogu da mislim dugo na neto tuno. Naravno, Ane u se esto seati... Ne toliko esto kao ja, ree Anel. O! Niste zabavni, ree Stenka. Na kraju krajeva, oboje smo ivi. Ona se protee. Bogoljub je hteo da doete zbog pote, ree Anel i nasmeja se gorko. Ne elim, ree ona. Umrtvile su me ove kapi. Mislim da u stvarno lei. Anel ustade. Moete ostati, ree ona. Ne smeta mi. ta mislite! Posle ovakvih stvari! Neemo se prenemagati... Poinjala je da otkopava haljinu. Plaio sam se da niste uzeli prejaku dozu, ree Anel. Jo uvek je drao boicu u ruci. ta vi mislitel Opat Jocko mi je lepo rekao da ne uzmem vie od pet kapi. Kad se pree doza, ree Anel, znate ta se dogaa? Sigurno se dugo spava, ree Stenka. To mora da je opasno. Moda se moe i umreti. S tim se nije aliti. Anel je pogleda. Bila je skinula haljinu i telo joj je stajalo uspravno, bujno i snano, ali nabrano na svim osetljivim mestima na izgled neprimetnim pukotinama i borama. Njene omlitavele grudi istezale su finu tkaninu belog prslueta a na mesnatim butinama providele su se krivudave plaviaste ilice. Smeei se, ona obori glavu susreui mladiev pogled, pa se brzo zavue u arave. Sedite pored mene, ree ona. Da svako od nas uzme po pola boce, proapta Anel.. On sede pored nje i nastavi. Mora da je i na taj nain mogue izvui se iz ovoga. Izvui se iz ega? ree Stenka. ivot je dobar. Voleli ste Anu... Pa jesam, ree Stenka. Ne poinjite iz poetka. Zar ne vidite da me muite kad mi govorite o tim stvarima? Ja vie ne mogu da podnesem ovu pustinju gde svi dolaze da pocrkaju. Ona se oprui po jastuku. Ne svi Svi... Klopoklopac, Lulo, staista, Ana, inspektor...vi i ja. Nas dvoje ne, ree Stenka. Mi ivimo. Kao u romanima, ree Anel. Da umremo zajedno. Jedno pokraj drugoga. Zagrljeni neno, ree Stenka. To je lepo kao slika, zar vam se ne ini? itala sam to. Tako, jedno za drugim, ree Anel. Tako je u romanima, ree Stenka... To ne postoji. Bilo bi dobro... ree Anel. Ona razmisli i prekrsti ruke ispod glave. Bilo bi isto kao na filmu, ree ona. Verujete li da se tako moe umreti? Moda ne moe, ree Anel. Na alost. Bilo bi kao u jednom filmu koji sam gledala, ree Stenka. Umirali su od ljubavi jedno pokraj drugoga. Da li biste vi mogli da umrete od ljubavi prema meni? Mislim da bih mogao, ree Anel. Mogli biste, zaista? To je zabavno... Ne mislim da moemo sa ovim, ree Anel otvarajui boicu. Ne? Samo bismo spavali? Verovatno.

Page 110 / 117

Mogli bismo probati, ree Stenka. Bilo bi tako lepo zaspati. Htela bih da sanjam opet onaj san. Postoje droge, ree Anel, od kojih stalno sanjate tako. Istina, ree Stenka. Moda je to ta droga? Verovatno, ree Anel. elim... ree Stenka. Htela bih da ponovo usnim onaj san. Ne mogu sama da spavam. Ona mu uputi jedan ispitivaki pogled. Glava mu je bila oborena i gledao je u boicu. Da uzmemo malo oboje? ree ona. Moemo se iz ovoga izvui i ovako, ponovi Anel. To je zabavno, ree Stenka sedajui uspravno. Ja mnogo volim te stvari. Biti pomalo pijan, ili uzeti drogu, pa i znati ba sasvim ta radi. Mislim da je Jocko preterivao, ree Anel. Ako svako od nas uzme polovinu boce, od toga emo sigurno sanjati izvanredne snove. Onda ostajete sa mnom? ree Stenka. Ali... to nije u redu... ree Anel. Ona se nasmeja. Vi ste blesavi. Ko e da doe? Bogoljub vas eka. O, ree Stenka. Posle muka koje sam imala, neu valjda sad da radim; Dajte tu boicu. Pazite, ree Anel. Bilo bi opasno da uzmete sve. Podelimo!... ree Stenka. Ona uze boicu iz Anelovih ruku i prinese je usnama. Pa zastade pre no to e da ispije. Ostajete sa mnom? ree ona. Da... ree Anel. Bio je bled kao kreda. Stenka ispi polovinu boice pa mu je vrati. Gadno je, ree. Sad vi... Anel zadra boicu u ruci. Nije skidao pogled sa Stenke. ta vam je? upita ona. Nije vam dobro? Mislim na Anu... ree on. O!... Dosado!... Opet... Nastade tiina. Popijte, ree ona, i doite pored mene. Dobro nam je. Uiniu to, ree Anel. Treba li dugo ekati da to uspava? upita ona. Ne predugo, ree Anel veoma tiho. Doite, ree Stenka, drite me. On sede kraj njenog uzglavlja i zavue ruku iza lea mlade ene koja se s naporom pridie. Ne mogu vie da pomerim noge, ree ona. Ali ne boli. Prijatno je. Voleli ste Anu? ree Anel. Veoma sam ga volela. A i vas veoma volim. Ona se jedva pomeri. Teka sam. Niste. Volela sam Anu... ali ne previe, promrmlja ona. Glupa sam. Niste bili glupi, apnu Anel tiho, kao i ona. Prilino glupa... Hoete li skoro popiti? Popiu... Drite me... zavri ona u jednom dahu. Pa pusti da joj glava padne Anelu na grudi. On je odozgo gledao njenu meku tamnu kosu i svetlu kou izmeu tekih pramenova. Ostavi boicu koju je jo drao u levoj ruci i uze mladu enu za bradu. Podie joj glavu i izvue ruku. Glava joj lagano ponovo pade. On se s naporom odvoji i poloi je na krevet. Stenki su oi bile zatvorene.

Page 111 / 117

Pogleda jednu granu broa ispred prozora otealu od narandastih cvetova to se neujno njihala i pravila mrlje po suncu koje je dopiralo u sobu. Ane! uze smeu bocu i osta da stoji pored kreveta, Gledao je Stenkino telo, lica punog uasa, a u desnoj ruci je oseao napor koji je morao uloiti da bi je podigao u krevet. Onaj isti napor koji je napravio da bi Anu gurnuo u provaliju. Nije uo kad je uao opat Jocko, ali se pokori pritisku prstiju na svom ramenu i poe za opatom u hodnik.

X
Oni sioe niz ono to je ostalo od stepenita. Anel je jo drao smeu boicu a Jocko je utke iao ispred njega. Miris crvenih cvetova ispunjavao je prolom izmeu dve polovine hotela. Poslednji stepenik je sad stizao iznad jedne ine i oni se jedan za drugim spotakoe o otro kamenje. Anel se trudio da koraa po pragovima ija je povrina bila ravna i ugodnija. Zatim Jocko skoi sa pruge na peanu dinu i Anel poe za njim. Video je sve, celom svojom glavom, ne vie samo oima, i tek to se nije probudio; oseao je da se njegova obamrlost unutra zgunjava pre nego to e se odjednom izruiti, ali je trebalo da neko probije zid i Jocko je doao da to uini. Tada bi on ispio boicu. ta ste smerali da uradite? ree Jocko. To ete mi vi objasniti... ree Anel. Na vama je da to ustanovite, ree Jocko. Rado u potvrditi ono to budete ustanovili, ali na vama je da ustanovite. Ne mogu ustanoviti dok spavam, ree Anel. Sad spavam. Kao Stenka. Zar niko ne moe da umre a da vi nemate potrebu da terate mak na konac, ree Jocko. Kad u tome imam udela, prirodno je. Mislite da vi u tome imate nekog udela? Svakako, ree Anel. Moete nekog da ubijete, a ne moete da se probudite. .. Nije to isto. Ja sam ih ubio dok sam spavao. Ma ne, ree Jocko. Niste to dobro rekli. Oni su umrli da bi vas probudili. Znam, ree Anel. Razumem. Treba da popijem ono to je preostalo. Ali sad sam miran. Jocko stade, okrete se prema Anelu i pogleda ga pravo u oi. Rekli ste? Da u popiti ono to je preostalo, ree Anel. Voleo sam Anu i Stenku, a oni su mrtvi. Jocko pogleda u svoju desnu pesnicu, pa je dva-tri puta stisnu, zavrnu rukav i ree: Pazite!... I Anel vide kako ga nekakav crni malj pogaa posred nosa. Zatetura se i pade sedeki na pesak. Glava mu je zvonila jasno kao srebrno zvono. Krv mu je tekla iz nosa. Bogamu!... ree on kijaviavim glasom. Je li vam sad bolje? upita Jocko. Dozvoljavate? On uze svoje brojanice. Koliko ste videli zvezda? Trista deset, ree Anel. Uzmimo... etiri, ree Jocko. On iskruni etiri puta brojanice vetinom koju je pokazivao u takvim prilikama. Gde je moja boica? odjednom ree Anel. Smea boica bila se preturila na pesku i vlana mrlja se protezala ispod njenog grlia. Pesak je na tom mestu poinjao da crni i dizao se neki potmuli dim.

Page 112 / 117

Anel je sagnuo glavu ispred razmaknutih kolena a njegova krv je arala tlo tamnim takama. Mir! ree Jocko. Hoete li da ponovim? Svejedno mi je, ree Anel. Moe se umreti i na drugi nain. Da, ree Jocko. I od udaraca po njuci, upozoravam vas. O, ree Anel, neete vi ovde ostati sve vreme. Naravno da neu. Bie nepotrebno. Stenka... promrmlja Anel. Izgledate zlokobno, ree Jocko kad izgovarate enska imena sa nosom iz kojeg pia krv. Stenke vie nema. Sad je ve previe. ta mislite, zato sam joj ja dao boicu? Ne znam, ree Anel. Onda ja s tim nemam nita? Opet? To li vas mui, a? Anel je pokuavao da razmilja. Stvari su mu prolazile kroz glavu ne ba tako brzo, ali su podrhtavale tako uestalo da nije mogao da ih prepozna. Zato niste odmah ispili? Ponoviu... ree Anel. Hajdete. Evo druge. Opat Jocko preturi po depu i izvue jednu smeu boicu potpuno slinu prvoj. Anel isprui ruku i uze je. Zatim je otepi i prosu nekoliko kapi na pesak. To napravi majunu mrlju a uti dim razvi svoj lenji kolut u nepominom vazduhu. Anel ostavi zapua i vrsto stisnu boicu. Rukom obrisa nos i gadljivo pogleda na ono to se oteglo po nadlaktici. Krv mu je bila prestala da tee. Obriite nos, ree Jocko. Nemam maramicu. ree Anel. Bez sumnje ste u pravu, ree Jocko. Vi niste za bogzna ta a i ne vidite nita. Vidim ovaj pesak, ree Anel. Ovu elezniku prugu, ovaj tucanik... ovaj hotel preseen nadvoje... Sav taj trud to je uzaludan... Moglo bi i tako da se kae, ree Jocko. To je ve neto kad se kae. Vidim. Ne znam. Anu i Stenku... Opet ete me udariti po nosu? Neu, ree Jocko. I ta jo vidite? Anelu se, tako je izgledalo, lice lagano vedrilo. Bilo je more, ree. Pri dolasku. Dva klinca na mostu. Ptice. Zar vam, ree Jocko, samo ovo sunce nije dovoljno? Nije loe... lagano ree Anel. Pa pustinjak i crnkinja. A Atanagorina devojka... Pustite me da se setim, ree Anel. Ima tusta i tma stvari da se vidi. On pogleda u boicu. Ali vide se i Ana i Stenka... promrmlja on. Vidi se ono to se hoe, ree Jocko. A zatim, videti, to je dobro, ali nije dovoljno. Moda se moe neto raditi... ree Anel. Pomagati ljudima. On se isceri. Odmah te zaustave, ree on. Razumete, isto tako moe i ubiti Anu i Stenku... Bez sumnje, ree Jocko. I graditi sasvim izlinu elezniku prugu. Sigurno, ree Jocko, Pa onda?... Onda, je li to sve to vi vidite? Jocko sede na pesak pored Anela. Onda ispijte, ree on. Ako nemate mate vie od toga... Obojica uutae. Anel je tragao a izraz mu je bio napregnut. Ne znam, ree on. Nalazim stvari koje mogu da vidim, koje mogu da osetim, ali ne i one koje mogu da uinim.Ne mogu sad da ne znam to sam ve uinio... Vi nas zezate, ree Jocko. Ne zanovetajte. Ispijte. Anel ispusti boicu. Jocko ne napravi nijedan pokret da je podigne i ona se brzo isprazni. Anel je bio zgren i napet, a onda mu se miii opustie i ruke mu se obesie, nepomine. On die glavu i mrknu.

Page 113 / 117

Ne znam... ree. Videti, to mi je dovoljno za poetak. Kad se vie nita ne eli, mora daleko da se vidi. Jeste li sigurni da vidite? ree Jocko. Vidim mnotvo stvari, ree Anel. Ima toliko stvari da se vidi... Kad je ovek mnogo video, ree Jocko, onda zna ta treba da radi. Zna se ta treba da se radi... ree Anel. To je jednostavno... ree Jocko, Anel ne ree nita. Neto mu se motalo u glavi. Profesor Klopoklopac je otiao u crnu zonu, ree on. To je isto kao kad biste vi popili, ree Jocko. Vidite da se i to moe uiniti. Ali, je li to bolje? ree Anel. Po meni, to je promaaj, ree Jocko. Na kraju krajeva, slui kao primer. Potrebni su primeri i za promaaje. On se sabra za trenutak. Molitvicu? predloi. Ja te drim, ti me dri za bradicu lepu... Ko se prvi tom nasmeje dobie po repu... Ded se nasmej, tak, tak. Amin, zakljui opat. To treba otpevati Bogoljubu, ree Anel. Sine moj, ree Jocko. Vi ste podrugljivi i zlonamerni. Oni ustadoe. Pred njima se na inama otezao skoro dovren voz: vozai kamiona su snanim udarcima lupali ekiima po kotlu i crni elik je odzvanjao na suncu.

XI
Ali udilo me je to je Boris, koji je ozbiljan deak,1889. doao na tu udnovatu zamisao da prepisuje takve bljezgarije.. (. ase, lzvori Kralja Ibija, izd. Fluri, str. 44)

Direktor Duduk je sazvao sve osoblje i ono je hitalo po privremenom peronu koji su Karlo i Marin na brzinu podigli. Voz je bio sastavljen od dva vagona. U njima su bili Karlo i Marin sa svojim porodicama, onaj gad Arlan, trojica vozaa kamiona, od kojih je jedan ve bio zaposlen ubacivanjem uglja u kotao, Bogoljub lino i Dipon, Atanagorin crni sluga, koji je bio naroito pozvan i koji je izgledao uznemiren, jer je Bogoljub za njega obezbedio poseban kupe u kojem je trebalo da se oni susretnu licem u lice. Odjeknu snaan pisak i svi poskakae na papuice. Anel i opat Jocko su gledali sa vrha dine. Atanagora se sa svojim pomonicima nije uznemiravao, a pustinjak mora da je tucao svoju crnkinju. Direktor Duduk se pojavi na vratima rezervisanog kupea i njegova ruka se spusti tri puta u znak polaska. Konice vrisnue, para dunu i voz polagano krenu uz veselu buku. Na prozorima zamahae maramice. Trebalo je da budete tamo, ree Jocko. Ja vie ne pripadam Drutvu, ree Anel. Taj voz mi je odvratan. Priznajem da niemu ne slui, ree Jocko. Oni su gledali kako lokomotiva zalazi izmeu dva dela poruenog hotela. Na suncu se presijavao lak na krovovima vagona, a bro je arao crvenim razoreno proelje. Zato ine tako odjekuju? ree Jocko. Kao da je uplje. Na tucaniku je obino takav zvuk, ree Anel. Voz nestade, ali se videlo kako se dim u vazduhu die u belim pamunim balama. Vratie se, objasni Anel.

Page 114 / 117

I ja sam to mislio, ree opat. Oni saekae utke, vrebajui ubrzani dah maine, koji se izgubi u daljini. Zatim se zvuk ponovo zau. U trenutku kad je maina, idui unazad, ponovo zala u hotel, nastade potmula buka. Izgledalo je da se voz povodi na inama, a one se odjednom zarie u tlo. Lokomotiva nestade. Ogroman prolom pue du cele pruge, proteui se sve dalje i dalje, i inilo se kao da pesak usisava vagone. Uz grmljavinu zdrobljenih gromada tlo se survalo i pruga je lagano tonula, kao put koji je prekrila plima. Nagomilan sa obe strane u kosim slojevima, pesak se slegao u talasima koji su, poto bi se javili u podnoju kosine, izgledali kao da nasru na vrh i prebacuju se u jednom zamahu na obronak sa druge strane, dok su se uta zrna kotrljala niz padinu. Uasnut, opat Jocko uhvati Anela za miicu i njih dvojica videe kako pesak nezadrivo ispunjava ogromnu pukotinu nastalu pred njihovim oima. Onda se u podnoju hotela poslednji put sve zatrese i dinovski kolut pare i dima neujno se raspri, dok je zgradu prekrivala peana kia. Na suncu se dim zaas rasprede a otre zelene trave lagano se ustalasae pri prolasku vazdune struje. Pomislio sam to, ree Anel. Pomislio sam pre neki dan i zaboravio sam... Gradili su tano iznad neke rupe, ree Jocko. Iznad Atanagorinih kopova... ree Anel. To je bilo tu... dve dui od luka meridijana... a zatim je Stenka umrla... i ja sam to zaboravio... Mi tu ne moemo nita da uinimo, ree Jocko. Nadajmo se da je arheolog dobro proao... Ja sam kriv, ree Anel. Prestanite da mislite da ste odgovorni za ceo svet, ree Jocko. Vi ste delimino odgovorni za sebe, i to je dovoljno. Krivica je njihova koliko i vaa. Krivica je takoe Dudukova i arheologova. Anina isto. Hajdete. Idemo da vidimo jesu li ivi. Anel pode za Jockom. Oi su mu bile suve. Izgledalo je da mu se snaga povratila. Hajdemo, ree on. Hajdemo do kraja.

XII
Anel je ekao autobus 975. Sedeo je na zemlji naslonjen leima na stub koji je obeleavao stanicu a Jocko mu je, sedei u istom poloaju, okrenuo lea. Razgovarali su ne gledajui se. Anel je kraj sebe imao svoj prtljag i veliki sveanj pisama i izvetaja naen na Bogoljubovom pisaem stolu. ao mi je to arheolog nije mogao da poe sa mnom, ree Anel. Ima mnogo posla, ree Jocko. Materijal mu je oteen. Srea je to se njima nije nita dogodilo, ni njemu , ni onima iz njegove druine. Znam, ree Anel. Samo da autobus stigne... U poslednje vreme nije dolazio, ree Jocko. Doi e opet, ree Anel. To se sigurno poklopilo sa vozaevim godinjim odmorom. Sad je leto... ree Jocko. Anel proisti grlo. Bio je uzbuen. Vie vas neu videti, ree. Hteo bih da vam zahvalim. Nema na emu, ree opat. Vratiete se opet. Mogu li da vam postavim jedno pitanje? Trebalo bi da ga znate.Zato nosite mantiju? Opat se blago nasmeja. To sam ba i oekivao... ree on. Kazau vam. To je savremeni nain. ; Kakav nain?

Page 115 / 117

Treba mreu plesti... odgovoci opat Jocko. Shvatam... ree Anel. Zaue motor. Stie... ree Jocko. On ustade. Anel uini isto. Do vienja. Doskora. Do vienja!... tee Anel. Opat Jocko mu stee ruku i ode ne okrenuvi se. Poskakivao je visoko, kako bi mu haljina pri svakom doskoku dobijala oblik zvona. Na pesku je izgledao sasvim crn. Anel jednim drhtavim prstom opipa okovratnik svoje ute koulje i podie ruku. 975ica se zaustavi pred njim. Kondukter je okretao svoju kutiju i iz nje je izlazila neka lepa muzika. Unutra je bio samo jedan putnik koji je nosio torbicu sa znakom A.P., Antena Perno; bio je obuen kao za kancelariju. On ilo proe izmeu sedita i lako iskoi iz autobusa. Nae se sa vozaem nos uz nos. Ovaj je maloas siao sa svoga sedita i ba bio priao da vidi ta se dogaa. Nosio je crni povez preko oka. Lopovska posla! ree voza. Jedan silazi, a jedan se penje!... A moje gume! Nemam prava na preoptereenje. U neprilici ovek sa tanom ga pogleda i, iskoristivi to to je ovaj istilicom za lulu vraao na mesto svoje oko, pobee koliko su ga noge nosile. Voza se pipnu za elo. Poinjem da se navikavam, ree. To je ve drugi. On se vrati na svoje sedite. Kondukter pomoe Anelu da se popne. Hajde, hajde! ree on. Bez guranja!... Brojeve, molim lepo!... Anel se pope. Prtljag stavi na platformu. Stvari unutra!... ree kondukter. Ne ometajte rad, molim vas... On se okai o ruku i povue je vie puta. Popunjeno... viknu. Motor zakra i autobus krete. Anel stavi prtljag ispod klupe i vrati se na platformu. Sunce je sijalo iznad peska i trave. Tlo je bilo proarano busenjem scrub spinifexa. Na vidiku je nejasno nazirao crnu nepominu traku. Kondukter mu prie. Do kraja!... ree Anel. Leti!... odgovori kondukter podiui prst prema nebu.

PRELAZ
Malo posle toga odrana je sednica Administrativnog saveta; na navaljivanje predsednika Mede od anpolana, koji je dao da se proita poruka Antene Pernoa, odluili su da poalju jednu grupu strunjaka i izvrilaca da proui mogunost izgradnje eleznike pruge normalnog koloseka u Egzopotamiji, na drugom mestu, kako bi se izbegla neprijatna nezgoda koja je oznaila kraj prvobitnih radova. Prisutni lanovi estitali su jedni drugima na zbirci podataka prikupljenoj zahvaljujui naporima oaljenog Bogoljuba Duduka, podataka koji e uveliko koristiti novom direktoru Anteni Pernou, to e omoguiti da se njegove prinadlenosti u znatnoj meri umanje. Sastav ekspedicije bie dakle sledei: jedna sekretarica, dva inenjera, dva izvrioca, tri vozaa kamiona. Usled naroitih svojstava koja poseduje sunce u Egzopotamiji, a uzimajui u obzir i prirodu tla, postoji opasnost da se zbudu nesvakidanje pojave; a treba takoe voditi rauna o injenici da se u Egzopotamiji ve nalaze jedan arheolog i njegovi pomonici, jedan

Page 116 / 117

pustinjak i jedna crnkinja, kao i opat Jocko, koji mora da nadzire mnoge pustinjake. Izvrioci idu sa svojim porodicama. Sloenost celine je takva da je, uprkos dosadanjem iskustvu, nemogue predvideti, a pogotovo zamisliti, sve ono to se sa njima moe da desi. Izlian je svaki pokuaj da se to opie, jer se moe zamisliti bilo kakvo reenje.

Kraj

Page 117 / 117