Udruenje za sistemsku porodinu terapiju i sistemska reenja Srbije i Crne Gore

JUNGOVSKI TIPOVI ENSKOG IDENTITETA

U RADU S PORODINIM RASPOREDIMA

Seminarski rad u grupi za edukaciju u radu s porodinim rasporedima po Bertu Helingeru

Mentor Vlado Ili

Edukant Maksim Santini

Beograd 2010.
1

SADRAJ
Uvod .... 3 I Jungovski tipovi enskog identiteta ... 3 a) ena majka .. 4 b) ena ljubavnica ... 4 c) ena supruga ... 6 d) ena devica mamina ki ... 6 e) ena borac tatina ki . 7 f) ena sestra .8 g) ena svetica . 9 Napomena o tipovima mukog identiteta 10 II Predlog praktine primene jungovskog modela u porodinim rasporedima 11 Zavrne napomene .. 12 Korieni materijali ..15

Uvod
Analitika psihologija Karla Gustava Junga i njegovih sledbenika od samog svog nastanka pokazivala je zadivljujui dijaloki i komparativni potencijal. Ve u ranim radovima samog Junga najavljen je iskorak iz redukcionistikog kauzalnog prirodnonaunog modela tumaenja psihikih fenomena onakvog kako ih je shvatala klasina psihoanaliza da bi se tokom Jungovog ivota i u radovima njegovih sledbenika predmet prouavanja, uz uvaavanje naune metodinosti, sve vie pomerao u podruje imaginarnog, odnosno psihiki realnog. Tako su svoj psiholoki, nauni legitimitet postepeno stekle i ranije marginalizovane teme snova, umetnikog stvaranja, religijskih fenomena, simbola, alhemije, duhovnog susreta Istoka i Zapada a pojmovi kao to su, na primer, introverzija i ekstroverzija, individuacija, arhetip, sinhronicitet i kolektivno nesvesno postali su deo uobiajenog renika savremenog oveka, nezaobilazni elemenat njegovog samorazumevanja i unutranjeg razvoja kroz susret s drugim, kroz razliku, dijalog i transcendirajue jedinstvo suprotnosti. Imajui u vidu taj iroki unutranji dijaloki potencijal, ne bi trebalo da nas iznenadi ni mogunost primene jungovskih arhetipova enskog identiteta u radu s porodinim rasporedima po Bertu Helingeru. Utoliko pre to u ovoj epohi uspostavljanja holografske paradigme u tumaenju univerzuma, Jungovo shvatanje sinhroniciteta (akauzalnog principa veza) i kolektivnog nesvesnog, s jedne strane, i teorija morfogenetskih polja, s druge, predstavljaju temeljnu sponu izme u dvaju naizgled udaljenih i prividno nespojivih psiholokih uenja i psihoterapijskih postupaka.

I Jungovski tipovi enskog identiteta

Iako je govorio o neophodnosti da svaki pojedinac na putu individuacije i samoostvarenja mora da prona e i oivi svoj lini mit, sam K. G. Jung nije sistematski i obuhvatno razvio arhetipsku tipologiju mukog i enskog identiteta. Kao to je to bio sluaj i s nizom drugih njegovih uenja, ostavio je da se time pozabave njegovi uenici i sledbenici unutar jungovske kole, iji je nastanak, razvoj i unutranje razlike blagonaklono pratio i samo posredno nadzirao. Na to ukazuje i sam naslov ovog odeljka (jungovski tipovi umesto Jungovi tipovi), budui da takvu tipologiju nalazimo popularno razvijenu tek u knjigama Din inode Bolen Boginje u svakoj eni. Mitski arhetipovi u enskoj psihi (1984) i Bogovi u svakom mukarcu. Nova psihologija mukih ivota i ljubavi (1989). Osnovnu shemu tipova enskog identiteta koju je iznela ova autorka, grupa beogradskih psihologa (okupljena oko tadanjeg BIM-a Beogradskog integrativnog modela) dopunila je oko 1990. godine pojedinim elementima transakcione analize, psihoanalize, sistemskih i na telo orijentisanih modela linosti. Tipologija koja sledi u daljem tekstu preuzeta je uglavnom iz tog revidiranog tumaenja. I pored svoje eklektinosti, ono predstavlja svojevrstan korektiv

Tijana Mandi i Dejan Mandi Telesna sudbina, Beograd, 1991, s. 158198. 3

jednostranosti pristupa Din inode Bolen, o emu e vie rei biti u napomeni o odgovarajuim tipovima mukog identiteta.

a) ena majka
Oliava je grka boginja Demetra, odnosno rimska Ceres. Mogue arhetipske dopune, varijacije i krajnosti: htonska Velika Majka, Majka Boja. Mogua psihopatologija (ako je ima): depresivna, pasivno agresivna ili zavisna. Najee je mue vlastita nesamostalnost, oseanje nie vrednosti, strah, bes i snana enja. ivotni scenario: Dok mi deca ne odrastu, ja ne postojim, ili: Posle njihovog osamostaljivanja nastupa propast. Demetra je boginja ita, nege i majinstva, koja je sa Zevsom sazdala mnoge grke junake. Ona je kljuna, arhetipska predstavnica matrijarhalnog naela: izme u ostalog simbolizuje ra anje, stvaranje, negovanje, zatitu i velikodunost. Posebno je zanimljiva njena veza sa erkom Persefonom, jer to je najdublja veza koju je uopte imala. To naglaava i hrianska ikonografija Majke Boje s Detetom u naruju. Njen muki partner se podrazumeva, ali realno ga nema u blizini, a ako i jeste tu irelevantan je ili je izvor njenih osnovnih ivotnih tekoa. Tako kod nje uvek pobe uje ili dominira materinski odnos. Ali Demetra je istovremeno i arhetip tugujue majke kojoj su deca porasla i napustila je. Karakterie je sindrom praznog gnezda naputene sredovene ene koja je ceo svoj ivot posvetila deci. U nekim sluajevima ona im ak ne dozvoljava da odu i postaje destruktivna, dugorono ih onesposobljavajui za separaciju. Ovakva ena istovremeno simbolizuje plodnost, ivot, negu i podrku, a ako je otac suvie slab ili predugo odsutan od kue, postaje dominantna i preplavljuje porodicu svojim majinskim funkcijama, tako da ujedno simbolizuje trovanje, guenje, trajno onesposobljavanje tu eg rasta, uverena da samo ona zna ta je najbolje za druge. Autoviktimizacijom opravdava svoju potrebu za kontrolom (preko hrane i usluga) i manipulativnost (optuivanjem za tobonju krivicu i nezahvalnost). Obino se vezuje za oinski nimalo nastrojenog oca, koji pod raznim izgovorima bei iz doma i preputa joj dominaciju. I sama je esto odrastala u takvoj porodici. U trudnoi vidi svoje ispunjenje i istinsko bie i oko toga organizuje ceo ivot. Neguje imid debele i tople mame. Presudna su joj deca. Velika mama i za ljubavnika obino bira sina. Najvanije joj je da savreno uslui druge i pri tome nikada ne prestaje da se trudi. Da bi se nastavio proces njenog rasta i razvoja, potrebno je da otkrije druge sposobnosti osim majinskih i da ih integrie u svoj novi identitet. Tada prestaje da spasava, gnjavi i beskrajno kontrolie druge.

b) ena ljubavnica

Oliava je grka boginja Afrodita, odnosno rimska Venera. Mogue arhetipske alternative, varijacije, dopune: staroslovenska boginja Lada, Lilit, kultivisane kurtizane, tantrike partnerke, fatalne junakinje filmova i literature Mogua psihopatologija (ako je ima): narcisoidna i histerina. Neotklonjivo je mue strah, tuga i bes. ivotni scenario: Posle mladosti, lepote i ljubavi nema vie niega. Afrodita u sebi sadri itav niz enskih arhetipova. Ona je boginja ljubavi i lepote, preobraaja, stvaranja i magijske moi. Najlepa i najseksepilnija od svih boginja, provodila je svoj ivot stvarajui i uivajui u lepoti. Jedan od njenih najdubljih izvora je stvaranje dubokog mistinog ljubavnog jedinstva mukarca i ene, u kojem se stapaju ovozemaljsko i onozemaljsko, telesno i duhovno. Ona je kreativna i komunikativna, u stanju da svojom harizmom pomogne ljudima da ostvare svoje snove, pigmalionski izazivajui ono najlepe i najbolje u njima. Bilo da je personifikovana kao vila, muza, geja ili sveta kurva, ona je alhemijska zlatna ena koja zlatnim magijskim sjajem obasjava ovaj svet i one koji se na u pored nje. Ostalima preostaje jedino da eznu za njom i zavide odabranima kojima se posreilo. Me utim, nju mnogo vie zanima sama ljubav od stvarnog, konkretnog oveka pored nje u krajnjoj liniji on je nesavren, pokvarljiv i zamenjiv. Ovakvoj eni nisu strane ni biseksualnost ni homoseksualnost, jer partner nije presudan, vana joj je sama ljubav i lini doivljaj zaljubljenosti. U njenom ivotu seks ima presudni znaaj u izgradnji partnerskih odnosa, a ako u e u brak onda je to obino brak otvorenog tipa, bar s njene strane. Ako se odlui da ima decu, moe da bude dobra majka po tome to ume da ih voli, podrava i ne kritikuje mnogo, ali vrlo esto je nedosledna, sebina, hirovita, egocentrina i nije potpuno prisutna. S drugim enama ne ume da bude bliska, ali moe da se drui s njima sve dok postoji opta saglasnost da je ona najbolja i najprivlanija. Ne krije da ne trpi konkurentkinje, pri emu je druge ene izbegavaju jer joj zavide i boje se da im ne preotme njihove mukarce. Mladost je najbolje razdoblje njenog ivota, dok joj starost ponekad predstavlja nereiv problem. Budui da je ekstrovertna i aktivna, uglavnom ivi u sadanjosti, smatrajui ivot samo uzgrednom pojavom ljubavi. Ponekad impulsivno bira pogrene partnere, zanemarujui vane ljude i zadovoljavajui pogrene potrebe. Kada nije zaljubljena veoma je nezadovoljna, ponaa se iracionalno i destruktivno. Sam proces sazrevanja i odgovornosti koje joj ivot namee (osim ljubavi) izazivaju kod nje provale iracionalnog besa i destruktivnosti. Svaka nova bora, svako umanjenje njene seksualne moi i zavodljivosti, svaka devojica koja se pred njom pretvara u devojku mogu da izazovu provalu mrnje. U ivotu joj je najvanije dostizanje zadovoljstva i to umee usavrava do krajnjih granica, esto zaboravljajui ostale ivotne vrednosti. Ima vrlo nizak prag tolerancije spram raznih oblika frustracija. Zavisno od kulture u kojoj ivi i raste, ima i razliitu sudbinu: moe da bude ismevana, poniavana i iskoriavana kao obina bludnica, ili, naprotiv, idealizovana, slavljena i oboavana kao seksualni simbol itavog naroda ili epohe. Kao metaforu za rast i integraciju ovakve ene, jungovski psihoterapeuti koriste mit o Erosu i Psihi. Psiha je bila obina ena, ali lepa kao Afrodita, koja je, nakon to je izazvala boginju, bila primorana da rei etiri zadatka. Uz tu u pomo i vlastita mudra reenja, uspela je da se od rtve pretvori u junakinju.

c) ena supruga
Oliava je grka boginja Hera, odnosno rimska Junona. Mogue arhetipske varijacije, alternative i suprotnosti: Medeja, odana Penelopa, demonski ambiciozna ledi Makbet, ena osvetnica Mogua psihopatologija (ako je ima): depresivna, mazohistika ili fobina. Najee je mui nastojanje da spase svoj obino propali brak. ivotni scenario: To mi se uvek iznova doga a, ili: Uvek ispadnem muenica. Hera je boginja ili uvarka svetog braka, simbolie vernost i neraskidivu vezanost za svog promiskuitetnog mua (Zevsa), kojem je potpuno predana. Budui da nije celovita sama za sebe, rano se udaje, a taj obred za nju predstavlja najvaniji dan u ivotu. Jedino to ne uspeva da odabere pravog partnera s kojim bi ostvarila svoj san. Tekoe koje joj stvara mu se nagomilavaju i ona je povre ena, ali to je ena koja svoj bes ne iskaljuje na njemu nego na okolini. Nastoji da se oelii da bi mogla da podnosi sve te povrede i ponienja. Takvo stanje obino potraje do njenih srednjih godina, kada mu prestaje da joj bude zanimljiv, a brak vie nije svetinja. Tada uspeva da na e neka druga ivotna interesovanja, ili se njen ostareli mu smiri, tako da joj umesto svakodnevnih sukoba sa suparnicama preostaje samo prebacivanje zbog nekadanjih povre ivanja. On je u centru njenog ivota i sve ostalo je drugorazredno i deca i karijera. Nema i ne ceni mnogo prijateljstva. Nesporazumi nastaju zato to joj ON ne uzvraa jednakom merom, nezainteresovan je, poinje da je doivljava kao teret, kao nesposobnu, preterano zavisnu, lepljivu i dosadnu osobu koja ga gnjavi, tako da joj sve vie izmie. Ona esto postaje progonitelj, prire uje mu ljubomorne i osvetoljubive scene uz pla i kuknjavu. Za proces rasta ovakve ene veoma je vano da se ne uda rano i da paljivo odabere mua, moda uz pomo drugih. Pre udaje treba dovoljno da odraste da bi bila u stanju da vodi rauna o sebi i osmisli svoj ivot. Njena ljubomora esto je izraz pasivnosti i oseanja nie vrednosti, a nepoverenje u mukarce projekcija vlastite seksualnosti. Izgledi za dalji razvoj su u transformaciji besa i bola, u reorganizovanju sistema vrednosti i stvaranju realnijih odnosa s ljudima, kada e biti u stanju da bez traginih posledica podnese gubitak i naputanje. to znai i da preuzme odgovornost za vlastiti ivot i napusti ulogu rtve.

d) ena devica mamina ki

Oliava je grka boginja Persefona, odnosno rimska Kopra. Mogue arhetipske dopune, varijacije, alternative: Marija Antoaneta, brojni literarni likovi veito i varljivo enskog Mogua psihopatologija (ako je ima): izoidna. Najvie je mue doivljaji besmisla, straha, bola i besa. ivotni scenario: Nikada nee postii ono emu najvie tei nikada nee otkriti pravu sebe.
6

To je veito mladolika, bezbrina ena-devojica, oko koje se otimaju s jedne strane njena majka, a s druge mu i drugi ljudi koji iz raznih razloga vole da se s njom drue. Persefona je usluna i prijemljiva ena, a kao mitoloka kraljica podzemlja u stanju je da lako stupa u kontakt s nesvesnim i pri tome menja mnoga lica. Kao mamina mazna princeza s jedne strane simbolizuje veno prolee, rast i razvoj, a s druge opasne avanture s nesvesnim koje povremeno zavravaju burnim poniranjem u ludilo. Zavisna je i nesposobna da se odvoji od majke i tako odraste u enu. Obino se zavisno vezuje za nekog mukarca koji nastoji da dominira, da je kontrolie i poseduje, dok ona veto izmie i njemu i majci, lavirajui izme u njih. Cena koju plaa je rascepkanost linosti: istovremeno je bespomona i veta, naivna i opasna, pri emu je obino nesvesna svojih seksualnih i ostalih moi. S drugim enama uspostavlja bliske i sestrinske odnose, a prema mukarcima se ponaa kao veita devojica i uspavana lepotica. S jedne strane eka da joj mama d dozvolu, a s druge da je princ poljubi i na sebe tako preuzme odgovornost za njen ivot. Konflikt izme u majke i mua samo pojaava njenu rastrzanost. Miljenje joj je esto konfuzno i preteno intuitivno, pri emu se pre oslanja na tu e procene nego na vlastite. Nain kako pritom udesno uspeva da se snalazi deluje nestvarno i vilinski. Ona je pomalo ena-himera, neodre ena i ambivalentna, i tako postaje projektivni ekran na koji drugi smetaju svoje elje i konflikte. Budui da je pasivna, zavodljiva i detinjasta, lako stvara simbiotske veze s drugima. Integracije koje postie esto su bizarne i lako lomljive, tako da su joj neophodni drugi ljudi kao granice za njenu linost. Obino ne ra a decu, a kada ih ima postavlja se kao njihova drugarica ili mla a sestra. Zbog izrazite infantilnosti ili nedoslednosti, roditeljsku ulogu umesto nje najee preuzimaju njeni roditelji ili neko drugi. Ispod svoje narcisoidne rigidnosti krije snane strahove od sopstvenih strasti, ludila i smrti. U etrdesetim godinama obino je zadesi velika kriza, kada joj postaje teko da dalje odrava ulogu male tajanstvene devojice. Budui da je manipulativna i neiskrena, svoje mane i potrebe tako uspeno krije i od same sebe, da na kraju ni sama ne zna ta hoe od ivota i drugih. Mogui nain odrastanja vodi prvenstveno kroz separaciju od majke, relativnu nezavisnost od mua i prerastanje u seksualno zrelu enu. Ako uspe da uspostavi nekakav red u svom iracionalnom, umesto poniranja u ludilo omoguen joj je spiritualan i religijski rast, uz eventualno stvaralako razvijanje izvesnih parapsiholokih osobina.

e) ena borac tatina ki

Oliava je grka boginja Atina, odnosno rimska Minerva. Mogue arhetipske varijacije, krajnosti, suprotnosti: Amazonke, moderne feministkinje... Mogua psihopatologija (ako je ima): opsesivnost i paranoidna arogancija. Najee je mue doivljaji besa, strah od neuspeha i enja. ivotni scenario odvija joj se tako da uvek mora da bude jaka, da je relativno uspena, ali retko ume da uiva u ivotu, pogotovo u bliskosti i ljubavi.

Majka mitske Atine bila je nepoznata ili nepriznata. Boginja je ro ena u zlatnom oklopu, iz oeve (Zevsove) glave i ubrzo postaje njegova desna ruka, boginja mudrosti, strategije i zanata. Ona je snana, lepa i opasna. U isto vreme veto ratuje, vodi domainstvo, bavi se zanatima i praktinim ivotom. I u ratu i u miru opredeljena je za oca i potpuno mu je odana. Bori se za patrijarhalna naela u koja duboko veruje i stavlja ih daleko iznad matrijarhalnih vrednosti. To je logina, praktina, jednostavna i pouzdana ena. Glava joj je uvek jaa od srca, nesebina je i nepredvidiva, dobro se snalazi u konfliktnim situacijama. Najvie voli da se drui s aktivnim i uspenim mukarcima, a izbegava i ne ceni mnogo ene. Izrazito prezire krhke, armantne i enstvene ene, grubo im se podsmeva i potcenjuje ih. Stasala je u vetu, korisnu i trezvenu enu. Zbog svoje objektivnosti emotivno je hladna, a svojim vrednosnim sistemom idealna je za ulogu prave ene iza glavnog mukarca. Nauila je da uva le a autoritativnom, monom i snanom ocu. Rigidno je odana njegovim naelima i konzervativno se opire promenama. Budui da je zdravo ambiciozna i ekstrovertna, najbolji afrodizijak za nju je mo i zanimaju je samo junaci. Kada sebi odabere mukarca koji obeava da e pobediti, povlai se u njegovu senku i strasno se bori za njega. Nije preterano ni strasna, ni romantina, ni ljubomorna. Prema deci se odnosi izrazito objektivno i ravnopravno. Uspeno ih ui kako da budu dobri borci, elii ih i bodri da to pre odrastu i vie ne budu ranjivi. Ne voli razmaenu i lenju decu od koje nema nikakve koristi. Njen odnos prema materinstvu saima formula: Iznajmljujem svoju matericu. Svoj optimum dostie u zrelom dobu, ne voli zavisnost detinjstva ni slabosti starosti. Poseduje identitet zdrave, snane i uspene ene. Samodovoljna je i aktivna, najbolje se osea kada podvue crtu i sabere svoje i muevljeve uspehe i dostignua. Lako postaje radoholiar i ceo ivot moe da provede u predanom radu. Blokira emocije, posebno doivljaj bola, tako da ima velikih tekoa s intimnou i usamljenou. Zbog preterane realistinosti ima problema sa spiritualnou, kreativnou i spontanou, koje moe da omrzne u drugima koji nisu kao ona (efekat Gorgone). Posebno je razdrauju spontane, ekspresivno bogate i dramatino izraajne osobe. Njeno osnovno naelo je naelo efikasnosti. Iako se na prvi pogled ne bi reklo, ima tekoa s ponosom i samopotovanjem. Najvanije joj je da bude jaka da bi izdrala silni trud potreban da bi se postiglo savrenstvo onako kako je to zamislio njen tata. Sudbina ovakve ene bie prazna i oskudna ako se ne okrene svojoj unutranjosti, ne odustane od igara moi i ne pristane na poneki objektivni poraz koji e joj doneti neke subjektivne pobede. U odre enom ivotnom trenutku treba da se seti i ponovo otkrije svoju majku, vee se uz nju i majinska naela ovog sveta, da pristupi drugim enama i ujedno svojim krhkim, tananim i lako povredljivim oseanjima. Ako u tome uspe, uspostavie novu unutranju ravnoteu, bie u stanju da ostvari bliskost i intimnost s pojedinim ljudima i reorganizuje svoj sistem vrednosti.

f) ena sestra
Oliava je grka boginja Dijana, odnosno rimska Artemida. Mogue arhetipske dopune, varijacije i alternative: Ifigenija, Atalanta

Mogua psihopatologija (ako je ima): opsesivna ili paranoidno arogantna. Najee je mue enja, strah i bes. ivotni scenario je vena mladost i on je tera da uvek bude i ostane takva. Dijana je Apolonova sestra, boginja lova i meseca, a pre svega je uspena taktiarka. Takva ena esto je sportski tip, mladalaki vitka i dobro gra ena. Pokretna, nezavisna, samostalna i uspena, udi za raznim takmienjima u kojima bi da pobedi sebi ravnog mukarca. Sigurna je u sebe i svoj identitet i ne treba joj mukarac da bi se oseala osmiljeno i celovito. Ona je pre svega bie akcije i uz oevu pomo i veliku usredsre enost ovladala je mnogim vetinama. To je preadolescentna devojica u snanom telu odrasle ene, koja voli ivot shvaen kao igru i nadmetanje. Ona je mitska sestra i drugarica, radoznala i hrabra. Odbacila je identifikaciju s majkom i klasinim enskim vrednostima, esto je tvrdoglava i po gra anskim shvatanjima neenstvena. Ceo svet doivljava kao veliki lov ili vanu utakmicu za koju je vrlo dobro pripremljena. Lepo se drui sa enama slinim sebi, ostale i ne primeuje. U odnosu prema mukarcima ponekad narcisoidno bira vrnjaka koji kao da je njen odraz u ogledalu, tako da mogu da imaju kolegijalni i ortaki brak. Ponekad je to mnogo stariji mukarac koji e je negovati i podravati u njenim pustolovinama. Takva ena na osobeni nain izbegava konflikt otacki: ispunjava oekivanja oca koji je zapravo sve vreme eleo sina, a uspena je koliko i deaci. S druge strane ona ne predstavlja opasnog rivala po oca jer ipak je ensko, ime je zaobila jedan vaan razvojni problem: ostala je spokojna ali i prikraena. Ponekad bira platonskog partnera s kojim ostvaruje idealnu ljubav: on prezire seksualnost i uiva u njenim vetinama i promenama. Ponekad izabere Pigmaliona koji e je oblikovati i zajedno s njom dobijati aplauze publike. Najbolje joj je dok je mlada: izbegava emocionalnu intimnost, bliskost i pripadanje. Negira svoje zavisne, meke enske potrebe, a ako ih doivi na njih reaguje depresivno. Zauzeta takmienjem, moe da bude hladna, otra, gruba, lako povre uje druge i s prezirom ide dalje. Skromnost, suzdranost, ganutost i milosr e jednako su joj strani i opasni kao i ljubav, bliskost i poverenje. Ako ima decu, prema njima se ponaa kao majka medvedica. Moe da bude dobra majka, ali prenaglaava nezavisnost deteta, njegovu spretnost i takmiarski duh. Teko njemu ako nije pobednik! Hladno odbacuje zavisno, pasivno i nesposobno dete, a od njega oekuje da brzo poraste, ali zauvek ostane u pubertetu, i krene u lov s njom. Sistem vrednosti ovakve ene jednostrano je odre en paternalnim naelom. Sve dok ne otkrije, ne razvije i ne integrie i neke maternalne vrednosti, ostae prebrza, povrna, jednostrana i plitka. Najvanije joj je da u ivotu postane i ostane jaka i savrena, da bi pobe ivala u to vie nadmetanja. Spremna je da se se oko toga trudi, tapkajui na uvek istoj razvojnoj stepenici.

g) ena svetica
Oliava je grka boginja Hestija, odnosno rimska Vesta. Mogue arhetipske dopune, varijacije i alternative: predane hramske slubenice i hrianske svetiteljke. Mogua psihopatologija (ako je ima): senzitivno paranoidna.

Najee je mue oseanja krivice, besa i besmisla. ivotni scenario: Ti nikada nee biti od krvi i mesa, ili: Ti nikada nee biti sa ovoga sveta. Hestija je ro ena od neefikasne i depresivne majke i oca koji je zloupotrebljavao ljude. Razvila se u mudru enu i tetku usedelicu, boginju srca i hrama koja se nije mnogo uputala ni u ljubavi ni u mrnju. Simbolikom vatrenog kruga i ritualima vatre ona izraava netaknutost device i celovitost savrenstva njen simbol najee je mandala. Nevinost i autonomnost esto su joj omoguavale postizanje takvog stepena harmonije, opte povezanosti i kontinuiteta u zajednikoj svesti, da je proglaavana sveticom. Ona je introvertna, sklona meditaciji u miru i samoi, kada njena intuicija, jasnoa i snaga mogu da do u do punog izraaja. Takva ena je spokojna, ne uri, okrenuta je istovremeno ka hramu i kui. Mistino je povezana s alhemijskim duhom koji joj omoguava stvaranje harmonije i rast u spokojnoj samoi. U svom razvoju prevazila je ego i uspeva da razvije svoje ensko jastvo koje objedinjuje duh i duu. Veoma se trudi da se oelii da bi postala savrena. Njen odnos prema drugim enama esto je ro aki, prijateljski i topao. Doga a se da se uopte ne uda, nego postaje stara mudra usedelica. A ako se ipak uda, onda je to klasina ena, udobno smetena u tradicionalnu ulogu domaice, koja za sebe obino vee oveka koji voli i ceni spokojan, topao i tih ivot koji im omoguava meditaciju. Ako ima decu, moe da bude odlina majka, pomalo udaljena, bezlina i neizraajna, ali koja nesumnjivo voli svoju decu. Po Jungovom tumaenju, Hestija nije imala personu. ena koja ivi takvim ivotom lako moe da postane bezlina, anonimna i kao da nije od ovoga sveta. Ponekad je suvie odvojena od stvarnosti, a ako dugo ivi u samoi i izolaciji moe da sagori vodei rauna o drugima ili o idealima. Ima problema s izraavanjem oseanja, pogotovo snanih, tako da kada nekoga voli on to moe da ne zna i da ne oseti. Njena ljubav je na izvestan nain impersonalna, kao i ona sama. Bez sigurnosti braka i doma takva ena ponekad biva izgubljena, potcenjena i iskoriavana od kompetitivnih, vlastoljubivih ljudi. Njen rast poinje time to izgra uje vrstu i jaku personu, ui da izraava oseanja (posebno ona ruilaka i snana), a pogotovo tako to e izai iz svoje kue ili svog hrama i krenuti u etnju svetom, uputajui se u pustolovine ivljenja sa stvarnim ljudima. Potrebno joj je da stekne samopouzdanje, razvije ekstroverziju i borbenost, koje inae pomalo prezire.

Napomena o tipovima mukog identiteta

Za razliku od tipologije enskog arhetipskog identiteta, izloene u prvoj knjizi Din inode Bolen, koja uz pomenute dopune reklo bi se bar okvirno pokriva opseg identiteta i mogue psiho-socijalno-arhetipske uloge savremene ene, njena pet godina kasnije objavljena knjiga Bogovi u svakom mukarcu. Nova psihologija mukih ivota i ljubavi (1989) deluje nepotpuno i u veem stepenu proizvoljno. Razlog za to ne bi morao leati u oitoj injenici da je autorka knjige ena, ili u tvrdnji da je inoda Bolen olako podlegla pritisku italaca da svoj enski bestseler dopuni mukom knjigom koja joj iz nekog razloga manje lei i ne dosee domet prethodne nego je pre sutinske prirode.

10

Osnovno nadahnue ona je, naime, ponovo potraila u svetu grko-rimske mitologije, me u likovima koje nudi antiki muki panteon. Me utim, dok se u prvom sluaju to ne pokazuje kao sutinsko ogranienje i osiromaenje fenomenologije enskog identiteta, tipovi mukog identiteta kao da otkrivaju shematinost i nepotpunost pristupa primenjenog na maskulinu psiho-socijalno-arhetipsku tipologiju (na osnovu likova grkih bogova Zevsa, Posejdona, Hada, Apolona, Hermesa, Aresa, Hefesta i Dionisa, inoda Bolen je izvela tri tipa oeva i pet tipova omiljenih/odbaenih sinova). Rodonaelnik savremene filozofske antropologije Maks eler svojevremeno je izneo tumaenje da moderni Zapad poiva na tri duhovna stuba: uz dostignua novovekovnih prirodnih nauka, to su tako e helensko-rimski svet i hebrejsko-hrianski duhovni korpus. Na njima bi se zasnivale i preplitale ne samo moderna tehnologija i naa sveukupna materijalna civilizacija, nego i model porodice, sve socijalne, pravne i politike institucije, ali i celokupna duhovna nadgradnja, u koju, svakako, spada neiscrpni univerzum simbola i arhetipova. Nema sumnje da bi umesto jednostranog oslanjanja na samo jedan od triju pomenutih stubova, i to onaj antiki obuhvatan i uravnoteen pristup predstavljao znatno podesniji okvir za sagledavanje sloenog identiteta savremenog oveka Zapada Bilo kako bilo, ini se da bi umesto pomenutih antikih bogova u radu s porodinim rasporedima primerenije bilo osloniti se na muke pandane izloenih tipova femininog identiteta, makar za njih ne postojala jednoznana personifikacija u antikom panteonu. Mutatis mutandis, ti psiho-socijalno-arhetipski tipovi bili bi: a) mukarac otac (u rasponu od domaina do patrijarha), b) mukarac ljubavnik, c) mukarac suprug, d) tatin sin, e) mamin sin, f) mukarac brat i g) mukarac svetac. Ali to je zadatak koji treba ostaviti za neku drugu priliku.

II Predlog praktine primene jungovskog modela u porodinim rasporedima

Klijentkinja koja radi rad treba da odabere predstavnice za svih sedam tipova enskog identiteta i, kao to je uobiajeno, po svom oseaju postavi ih u me usobni odnos unutar polja. Budui da je re i o arhetipskim ulogama, dakle potencijalima osobe, vano je da bude zastupljeno svih sedam tipova, bez obzira na to da li klijentkinja, na primer, ve poseduje iskustvo materinstva, kakav je sastav njene realne porodice, ima li trenutno partnera itd. Poeljno je da klijentkinja na listu papira skicira poetnu poziciju svog rada, sa shematskim prikazom poloaja predstavnica. Da bi se izbegao uticaj prethodnog znanja i svesnih oekivanja uesnica, a pogotovo forsiranje dobijene uloge, potrebno je da klijentkinja uskrati predstavnicama svaku kognitivnu informaciju o tome ta predstavljaju u njenom radu. Preporuljivo je da ne raspolau podrobnim saznanjima ak ni o tome o kakvoj vrsti rada je re. Poeljno je skicirati i zavrnu poziciju rada. Njenim upore ivanjem s poetnom skicom moe se stei uvid u raskorak izme u svesne procene i sutinskog stanja rodnog
11

identiteta klijentkinje. Time postaje tako e vidljiva dinamika rodnog identiteta, njeno teite i prioriteti. Isto tako, osvetljavaju se odnosi prema roditeljima, partneru, deci onako kako se kod klijentkinje odraavaju u poimanju vlastitog psiho-socijalno-arhetipskog identiteta. Vano je imati u vidu da u radu nije re o realnim lanovima porodice kako se oni pokazuju u uobiajenim porodinim konstelacijama nego o klijentovim dispozicijama i linim stavovima prema njima. Realno je oekivati da rad bude kratak i nedvosmislen kakve su obino poslovne konstelacije bez preterane dinamike, zamrenosti i dramatinosti. Kao to se ponekad doga a u poslovnim konstelacijama, u pogodnom trenutku rada ili naknadno moe se uvesti predstavnica klijentkinje, sama klijentkinja i/ili predstavnici nekog realnog lana/lanova porodice ili apstraktnih entiteta, zavisno od problema koji neposredno zanima klijentkinju. Time se rad pretapa u uobiajenu porodinu konstelaciju i pojaana dejstvom polja pokree se blagotvorna interakcija izme u arhetipskog potencijala i realnog ivota klijenta. Dodatni terapijski uinak mogue je postii naknadnim harmoninim raspore ivanjem svih angaovanih predstavnica, u skladu s poeljnom matricom i prioritetima klijentkinje nazovimo to konstelacijskom mandalom dogovorenom izme u klijentkinje i terapeuta, ili prema uzorku koji se po terapeutovom iskustvu, odnosno unutranjem oseaju, pokazuje kao najdelotvorniji za njen problem. Inspiraciju za takav postupak nalazimo u terapeutskim intervencijama Berta Helingera u porodinim konstelacijama 90-ih godina prolog veka. Na seminarima za getaltistiki orijentisane terapeute i njihove klijente, Helinger je na kraju rada predstavnike esto postavljao u harmonian odnos dakle, naknadno je uspostavljao poredak ljubavi u klijentovom porodinom sistemu. Sudei po senzacijama, oseanjima, ponaanju i usmenim svedoanstvima predstavnik, time bi trebalo da se podstakne uklanjanje energetskog zastoja i unutar sistema ponovo uspostavi isceljujui transgeneracijski protok ljubavi od predaka ka potomcima.

Zavrne napomene
Ovaj tekst nije pisan kao teorijski rad, s pretenzijom na metodoloku strogost, naunu utemeljenost i sveobuhvatnost. Proistekao je iz odre enih uvida, razmiljanja i intuicija doivljenih u svakodnevnom ivotu, produbljenih uestvovanjem u radionicama poretka ljubavi. Zajedniki rad u polju i sinergija uesnika seminara tada ne samo to kod prisutnih (i klijenta, i predstavnik, i posmatra) na pretkognitivnom nivou mogu u odre enoj meri da razlabave ili razmrse spone upletenosti unutar njihovih porodinih sistema, nego imaju katartiki uinak za sve uesnike i produbljuju njihovo kognitivno samorazumevanje vlastitih korena. Time nam bar ponekad postaje dostupan iri uvid u fenomenologiju porodinih odnosa i prirodu porodinih uloga u naem linom okruenju i kulturi kojoj pripadamo.

12

Predloeni pristup rodnoj tipologiji treba stoga shvatiti kao eksperiment, moguu skicu, podsetnik ili sugestiju za ispitivanje enskog (mutatis mutandis i mukog) identiteta, na osnovu kojih svako moe da osmisli i dalje razvija vlastiti nain rada.

Koristei dostignua porodinih rasporeda po Bertu Helingeru, slian postupak moe biti primenjen u cilju jungovskog dijagnostifikovanja linosti klijenta i njenog terapijskog integrisanja. Valja ukazati na nekoliko vanih momenata i moguih naina razvijanja ove osnovne zamisli: Umesto predstavnika za arhetipske likove rodnog identiteta (kako je prikazano u prethodnom odeljku), klijent moe da odabere predstavnike za arhetipske konstituente linosti (persona, ego-svest, ja, senka, sizigijum {animus/anima}, nesvesno, kolektivno nesvesno, jastvo, pojedini arhetipovi...). Isto tako mogu biti pridodati predstavnici odre enih psihikih procesa, funkcija ili entiteta (individuacija, transcendencija, introverzija, ekstroverzija). U okviru izuzetno znaajne teme odnosa mukoensko, u radu mogu biti postavljeni iskljuivo predstavnici razliitih stupnjeva klijentovog animusa/anime. To bi, s jedne strane, doprinelo korigovanju arhetipskog odnosa klijenta prema vlastitom nesvesnom (to je inae jedna od funkcija tog arhetipa), pa tako podstaklo razvoj i celovitost linosti, a s druge prema partneru i lanovima porodice u realnom ivotu. Ako se kao sredinja tema rada postavi persona koja je posrednik izme u linosti i spoljnog sveta integrisanje tog arhetipa moglo bi da ojaa poloaj klijenta u njegovom realnom okruenju. Zavisno od prirode klijentovog problema, pojedini arhetipski predstavnici mogu u radu da se kombinuju ili suele s predstavnicima realnih osoba ili entiteta. Od sredinjeg znaaja za integritet linosti svakako je arhetip jastva; praksa treba da pokae na koji nain se njegova funkcija zajedno s arhetipom ranjenog iscelitelja u klijentovom radu preplie s prisustvom i funkcijom terapeuta (kao jastva iz senke, spone izme u polja, klijenta i svih prisutnih). Terapeut ovde tako e moe da primeni isceljujui efekat konstelacijske mandale, opisan u II odeljku. Arhetipski pristup linom radu otvara granina podruja prema transakcionoj analizi (provebavanje tematski srodnih Bernovih igara, s ciljem njihovog prevazilaenja), psihodrami (npr. uloge Ibzenove junakinje Nore ili Tolstojeve Ane Karenjine, kao paradigmi nesrene enske sudbine), biblijskoj drami (postavljanje Knjige o Ruti, Knjige o Jovu, Knjige o Joni), porodino nesvesnom i ikzal-analizi Leopolda Sondija (mogunost preispitivanja porodinih skriptova klijenata), nacionalnoj mitologiji i tradiciji (teme Vuka Brankovia i Kosovskog mita, Marka Kraljevia i Muse Kesedije) i arhetipskom predanju bilo koje konfesije (npr. naputanje porodinog sistema i odlazak Sidarte Gautame u beskunike)

13

Ukrtanje i dijalog razliitih pristupa mogu pri tome nesumnjivo da proire prostor linog iskustva, neminovno produbljujui i doivljaj vlastitog identiteta i ukorenjenosti. Dovoljno je da klijent u saradnji s terapeutom na samom poetku odredi osnovnu temu rada i odabere predstavnike. Poverenje u polje, smernost, budnost i uvaavanje velianstvene snage Duha, uinie i u ovakvom radu sve ostalo onda kada treba i upravo onako kako treba.

14

Korieni materijali DVD-snimci Berta Helingera i njegovih saradnika:

Kongres Priznati ono to jeste, Beograd, 1517. IV 2005. Kongres mira, Beograd, 27. IV 1. V 2006. Seminar Putevi ljubavi, Opatija, 29. IX 1. X 2006. Geistiges Famillien-Stellen, Moskva, 1114. V 2008.

Osnovna literatura:
Bern, Erik Koju igru igra?, Nolit, Beograd, 1980. Blek Kotluv, Barbara Knjiga o Lilit, Esotheria, Beograd, 2004. Bovoar, Simon de Drugi pol, 12, BIGZ, Beograd, 1982. Harding, Ester Misterija ene, Plavi jaha, Beograd, 2004. Helinger, Bert / Hevel, Gabrijela ten Priznati ono to jeste, Paideia, Beograd, 2005. Ili, Vlado Kultura konflikta. Dinamike poretka ljubavi uvidi i saznanja, Paideia, Beograd, 2009. Jakobi, Jolande Jungov put individuacije, Nolit, Beograd, 1992. Jakobi, Jolanda Psihologija Karla Gustava Junga. Uvod u celokupno delo, Dereta, Beograd, 2000. Johnson, Robert On-ona. Za razumijevanje muke i enske psihologije, Kranska sadanjost, Zagreb, 1985. Jung, Carl Gustav Analitical Psychology: Its Theory and Practice (The Tavistock Lectures), Vintage Books, New York, 1970. Jung, Karl Gustav Odabrana dela, 15, Matica srpska, Novi Sad, 1977. Jung, Karl Gustav Odabrana dela K. G. Junga, 17, Atos, Beograd, 19962006. Kerenji, Karolj Keri Sunca, Gradac, aak, 1994. Mandi, Tijana i Mandi, Dejan Telesna sudbina, Beograd, 1991. Mardok, Morin Mo ene. ensko viteko putovanje, Babun, Beograd, 2002. Mitchell, Juliet Psychoanalysis and Feminism. Freud, Reich, Laing and Women, Penguin, Harmondsworth, 1974. Progof, Ajra Jung i sinhronicitet, Esotheria/Atos, Beograd, 1994. Samuels, Endru Jung i njegovi sledbenici, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. eler, Maks, Poloaj ovjeka u Kozmosu, Veselin Maslea, Sarajevo, 1960. inoda Bolen, Din Boginje u svakoj eni. Mitski arhetipovi u enskoj psihi, Vilenjak, Beograd, 2002. inoda Bolen, Din Bogovi u svakom mukarcu. Nova psihologija mukih ivota i ljubavi, Vilenjak, Beograd, 2003. Talbot, Majkl Holografski univerzum, Artis, Beograd, 2006.

15