10.

Branko Miljkovi ''Uzalud je budim'' i ''Vatra i nita'' Miljkovi je za sobom ostavio tri zbirke pesama: ''Uzalud je budim'' (1957), ''Poreklo nade'' (1960), ''Vatra i nita'' (1960) i zbirku ''Smrtu protiv smrti'' (1959) koju je objavio zajedno sa pesnikom Branimirom epanoviem. Pored poezije Miljkovi je pisao eseje, lanke i kritike. Prevodio je Malarme, Verlena, Valerija, Pasternaka, Bloka i Samena. Uz Ivana V. Lalia i Borisava Radovia, Miljkovi je na najznaajniji neosimbolista. Krajnje uopteno poetika neosimbolizma bi se mogla odrediti kao spoj modernog pesnikog senzibiliteta i klasine pesnike forme. Zato Miljkovi obnavlja najsavreniju pesniku formu sonet i neke od svojih najboljih pesama pie u vezanom stihu. Ovaj pomalo neoekivan i neobian spoj modernog i tradicionalnog prepoznajemo u veini Miljkovievih pesama. Tako pesma ''Uzalud je budim '' opeva omiljeni romantiarski motiv mrtve drage ali u slobodnom stihu sa krajnje zatamnjenim znaenjem. Pesma ''Ariljski aneo''svojim naslovom asocira na nau srednjovekovnu kulturu i tradiciju, ispevana je u formi poeme ali opet u slobodnim stihom, hermetina i neodgonetljiva. Na ovaj nain Miljkovi je u svojoj poeziji objedinio Valerijev zahtev da se poeziji neophodne ''obaveze'' da bi sputale preterano ''rasipanje misli'' sa Malarmeovom tvrdnjom da je pravoj poeziji neophodna ''estica nerazumljivosti''. Nerazumljivost je fenomen koji je okupirao Miljkovievu paznju kako u esejima tako i u poeziji. Naime, Miljkovi smatra da nerazumljivost u poeziji ima svoje korene i razloge i da za nejasno uvek postoji jedan klju, jedna precizna i jasna odgonetka. Tako se nerazumljivost pojavljuje kao opte mesto Miljkovieve poezije, kao svesna namera. Druga kljuna odrednica Miljkovieve poetike jeste dematerijalizacija, odnosno tenja da se prevazie oigledno.U ovom stavu prepoznajemo element simbolistike poetike koja se udaljava od izvanjezike stvarnosti. Dematerijalizacija uslovljava i specifian odnos prema jeziku. Miljkovi je smatrao da muzikom i harmonijom moramo ''uspavati'' semantiku stranu jezika. Kao avangardni pesnici pre njega i Miljkovi potiskuje znaenje rei u drugi plan, istiui njeno zvuanje, mogunost rei da sugerie. Zato u Miljkovievoj poeziji uoavamo poveanu tropinost izraza. Moderni pesnici se ne slue reima ve tropima, a Miljkovi posebno metaforom kao sigurnim nainom da izbegne mimetinost. U pesmi ''Kritika metafore'' opisae metaforu kao spoj dve rei, dodir. Kada on bude ostvaren rei

nestaju u nepoznatom znaenju. Pesma se i pie zato da rei ne bi morale da se kau. Nai posleratni pesnici esto su nazivani i ''unucima nadrealista''. Uticaj nadrealizma prepoznajemo u Miljkovievom povremenom rasejanom pisanju po diktatu podsvesti, meutim, to nikada nee biti nadrealistiki eksperiment radi eksperimenta. Jedna od optih odlika nae moderne, posleratne poezije jeste prodor vanpesnikih iskaza koji su, do tada, bili strani poeziji. Tako u poeziji Ivana V. Lalia najee sreemo pominjanje kamere, projektora, ak i kino- operatera, Radovi unosi arhaine izraze koji asociraju na realistiki prozni izraz kao lap ili lazina ali se ini da je ovaj poetski postupak kod Miljkovia najradikalnije primenjen. Miljkovi potpuno zanemaruje razliku koja postoji izmeu poetskog i teorijskog izraza. Zato u njegovim pesmama esto sreemo aforistiki intoniran izraz, kao u pesmi ''Balada'', ''Samo nitkovi znaju ta je poezija'', za kojim odmah potom sledi slikovnopesnika ili, u ovom sluaju, mitskopesnika slikapominje se ''kradljivac vatre'' i tako jasno asocira na Prometeja i onaj koji je vezan za jarbol, odnosno, Odisej. Spojem nespojivog, diskurzivnog i poetskog, Miljkovi razbija jedinstvo lirske strukture i stvara poeziju koja za predmet ima samu sebe. Zato on kae da njegova poezija nije miljenje misli ili opevanje misli, njegova poezija misli samu sebe. Tako moemo govoriti o inverziji poetike i poezije kod Branka Miljkovia. Godine 1955. u avangardnom asopisu ''Delo'' pojavio se ciklus pesama Branka Miljkovia pod nazivom ''Uzalud je budim''. Dve godine kasnije, 1957, u izdanju ''Mladog pokolenja'' pojavie se Miljkovieva prva zbirka pesama, ''Uzalud je budim''. Zbirka je podeljena na 5 ciklusa : 1. Za one koje volimo, 2. Sedam mrtvih pesnika, 3. No s one strane meseca, 4. Tragini soneti i 5. etiri pesme o snu. Tema smrti vlada Miljkovievom poezijom u celini. Za Miljkovia ''zemlja se okree oko svoje smrti '' a ne, kako je to Frojd verovao, oko Erosa ili oko volje za moi, kako je mislio Nie. U Miljkovievoj poeziji smrt nije data kao personofikovana slika, ona je sugerisana kao prostor koji niim ne podsea na sebe. U zbirci ''Uzalud je budim'' Miljkovi jo uvek ne prvazilazi subjektivni tragizam koji e biti zamenjen hladnom i objektivnom lirikom u zbirci ''Vatra i nita''. Zato e Miljkovi u ''Triptihonu za Euridiku''( No s one strane meseca ) rei ''smrt svoju u glavi nosim''. Tema smrt, kao opte mesto Miljkovieve poezije, bie varirana na razliite naine, zato je neophodno uoiti specifinost Miljkovievog odnosa prema eni i ljubavi. Neki od prouavalaca Miljkovieve poezije, kao Dragan M. Jeremi, verovali su da kod Miljkovia nema ljubavne poezije, da on ne poznaje ''veito ensko''. Ovu tezu Miljkovi nije nastojao da opovrgne tvrdei da na ''gozbama uma'' nema mesta ulnosti i da su poljubci ''bale ljubavi,
2

blaenstva niska''. Meutim, sasvim je jasno da je ona koju lirski subjekat ''uzalud budi'' (Za one koju volimo) mrtva draga. On je budi imenujui sve ivotne razloge za to: zbog sunca i neba, zbog dalekih stvari i ljudi, zbog sebe ali poziv ostaje neuslien. Veoma je karakteristino to Miljkovi svoju dragu vidi najpre kao enu sa rukama deteta a potom i kao dete zaspalo. Oigledno je na ovaj nain sugerisao odsustvo ulnosti i erotskog. Njegova ljubav je ista i neporona. Iako zauvek nestala, njegovoj ljubavi preti voda. On strahuje od vode koja ''preti a ne kae nita''. Ovakav opis asocira na mitsku reku podzemnog sveta, Letu, vodu zaborava. Dakle, njegovoj ljubavi preti neto gore od smrti a to je zaborav i praznina. Za njegovom dragom ostalo je ''lice na pesku'', krhka tvorevina koju, kada voda opere, nee ostati nita. U pesmi ''Usnih je od kamena'' (No s one strane meseca) motiv mrtve drage i dalje je prisutan. Draga je u neispitanim predelima sna i snovienja. Ona je ''okrenuta zaboravljenim danima u tami'', a on je opominje da se uva mora koje vreba i mami. Ovde bi more, nemirno i nepredvidljivo, moglo biti simbol svega nagonskog i ulnog, a ini se da Miljkovi svoju dragu ne doivljava kao telesno ve eterino bie. Da je tako potvruje i pesma ''Sonet o neporonoj ljubavi''. Lirski subjekat trai snagu da neporono ljubi, netelesna ljubav je neophodna da bi se sauvala iskonska istota. Ovakav stav prema ljubavi dobija svoje razreenje onog trenutka kada mesto ene u Miljkovievoj poeziji zauvek zauzme poezija. ena se vie nee pojaviti u njegovim pesmama ni kao povod ni kao dekor. U ciklusu ''Sedam mrtvih pesnika'' Miljkovi se okree svojim duhovnim precima:Radieviu, Kostiu, Njegou, Ujeviu, Kovaiu, Disu i Nastasijeviu. Njega ne zanima ta im je poezija dala za ivota ve kako ih je pripremila za smrt. On ne pita Branka za aka ludovanja ve samo vidi veitu agoniju utog lia ''list po list umire uma''. Za njega je Njego samotnik po divljim crnogorskim nebom, a Kosti koji je verovao da su svi mrtvi zajedno izigran je. Sada je u pustinji prazne svetlosti neutazene elje za voljenom enom. Nastasijevia Miljkovi vidi kao zatonika odbegle tajne i svoje krvi ime aludira na Nastasijevievu venu potragu za maternjom melodijom. ivot je za Miljkovia oigledno veno, kontinuirano umiranje. Smrt je naa jedina realnost. Postoji li nain da se ovek izbori sa tako sumornom vizijom ivota? Moda odgovor lei u pesmi ''Sunce'' (etiri pesme o snu). Miljkovi ovde nudi dva mogua reenja beznaa njegovog poetskog vienja ivota i sveta. Jedno je idealno, poezija je uteha, ona je trajanje koje se ruga pretnji ''crnog i otrovnog nekog soka''. Drugo je filozofsko, nieovsko: ''Neki e svemir ponovo da nas stvori '', vera u veiti povraaj stvari.

Vatra i nita Godine 1960. u izdanju Likos, Zagreb i Prosveta, Beograd pojavie se druga Miljkovieva zbirka pesama, ''Vatra i nita''. Iste godine Miljkovi e postati najmlai laureat Oktobarske nagrade za knjievnost. Kao i zbirka ''Uzalud je budim'' i ova zbirka je podeljena na cikluse : 1.Svest o pesmi, 2. Ariljski aneo, 3. Utva zlatokrila, 4. Pohvale, 5.Patetika vatre i 6. Lauda. Zbirkom u celini, kako je to sugerisano u naslovu zbirke, dominira heraklitovski motiv vatre. Kao student filozofije, Miljkovi je verovao da se filozofski sistemi mogu prepevati. Oigledno je Heraklit bio Miljkoviev glavni oslonac u nadvladavanju subjektivnog tragizma i postizanju nadline, objektivne lirike. Heraklitova vatra je dominantna leksema simbol koja u Milljkovievoj poeziji ima mogunost multiplikacije. U svom osnovnom znaenju vatra je ivi oganj, veiti proces nastajanja i nestajanja. Ali vatra moe biti i simbol ivotne mudrosti, kreativnog potencijala pesnika, simbol bia. U naslovu zbirke Miljkovi je kroz oksimoronski spoj vatre i nita sugerisao svoje vienje sveta i poezije u njemu. Vatra je simbol bia, nastajanja, egzistencije, a nita je simbol ne bia, puko nita, neegzistencija. Ova dva oprena simbola, sile nastajanja i nestajanja se moraju pribliiti, a to pribliavanje je mogue jedino u poetskom inu. Pesniki in ponitava apsurd oprenosti izmeu vatre i nitavila i to pomou simbolaposrednika: ptice (ar ptice, feniksa, utve zlatokrile), kamena (u kome misao traje), cveta (simbola iste svesti), pepela (simbol ive vatre), sunca (najjaeg oblika postojanja vatre). I u ovoj zbirci kao neosimbolistikoj tvorevini prisutan je spoj tradicionalnog i modernog. Moderno otkrivamo pre svega na planu stiha i hermetinih znaenja, a tradicionalno otkrivamo ve u naslovu pojedinih pesama koje aludiraju na epske figure (Bolani Dojin, Gojkovica ili Sluga Milutin)ili u pesmama koje aludiraju na neko narodno verovanje (Tamni vilajet, Dodole, Raskovnik, Utva zlatokrila). Pesma ''Tamni vilajet'' (Utva zlatokrila) samim naslovom intrigira. Upuuje nas na narodnu priu u kojoj junaci idoe do na kraj sveta gde im se iz mraka obrati glas ako uzmu kajae se, ako ne uzmu kajae se. Ova pria ima dublje mitoloke naslage, vraa nas do Aleksandra Makedonskog i njegovog puta do kraja sveta i zemlje Inije. Tamni vilajet je, otuda, mesto neistih sila, mesto gde je smrt. Miljkovi svoju opsesivnu temu smrti ovde crpi iz folklornih i mitskih naslaga. On kae nema ko da oprosti hrabrim i jakim koji sioe u tamni vilajet jer ta god da uinie, zlo je, blato iz tog podzemlja slavno je sve vie.
4

U pesmi ''Raskovnik'' Miljkovi nas podsea na narodno verovanje o travi koja otvara svaku bravu, ali kod njega raskovnik otvara samo jednu bravu, bravu na jeziku, on kae: ''otvori put u rei''. Za razumevanje pesme ''Frula'' moe pomoi istoimena Nastasijevieva pesma. Ona stoji kao uvodna pesma u zbirku ''Sadam lirskih krugova'' i prikrivena je programska pesma. Frula je medijum kroz koji se ostvaruje spoj jezika i muzike, ovde je ona metafora poezije koju Miljkovi pie. Ovom pesmom Miljkovi nudi odgovore koje postavlja njegova poezija. Pesma mora biti mutna i nejasna i on kae: ''Nek bude sve manje vidljivog da ostvarim uspomenu''. Pesma nas mora vratiti naoj tradiciji, Miljkovi pominje Smederevo i sokolare i tako aludira na poslednje dane srpskog carstva, a pominjanjem utve zlatokrile vraa nas naem folkloru. Poezija mora da uspostavi harmoniju, ona usamljenom pesniku vraa pticu. Jo jedan izraz autopoetinosti pronalazimo u pesmi ''Svest o pesmi''. Pesma je plod noi koji pesnik peva u zazidanosti lepe nego na slobodi. Pesma je elja pesnika da ivi van sebe. Poezija Branka Miljkovia dala je autentian peat srpskom neosimbolizmu. U kom pravcu bi Miljkovi dalje nastavio da se razvija ostaje zagonetka. Da li bi se Miljkovi, kao Lali, okrenuo Vizantiji i hrianskoj tradiciji ili bi poput Radovia napustio hermetinost i stvarao poeziju jasnih mada vieznanih simbola,o staje tajna.