Sie sind auf Seite 1von 23

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

PRENOSNICI SNAGE

Pod prenosnikom u najirem smislu podrazumeva se mainska grupa ili cela maina
iji je zadatak prenoenje mehanike energije od pogonske maine (elektromotor, SUS motor,
parna turbina) ka radnoj maini. Pomou njih se takoe moe izvriti promena parametara,
snage, veliine obrtnih momenata i ugaonih brzina ili sile i njenih brzina (sl. 1.a).
Prema principu i nainu prenoenja energije, prenosnici se dele na:
mehanine,
hidrauline, i
pneumatske.



Sl. 1.a.

Uvoenje prenosnika kao posrednika izmeu pogonske i radne maine diktirano je
uslovima rada kako radne tako i pogonske maine. Na prvom mestu, potrebna ugaona brzina
radne maine vrlo retko odgovara najpogodnijoj ugaonoj brzini pogonske maine (obino je
mnogo manja). est je sluaj da ugaonu brzinu glavnih delova radne maine treba menjati
nezavisno od ugaone brzine pogonske maine, jer menjati ugaonu brzinu pogonske maine u
irim granicama ili je vrlo neekonomino, ili ak i nemogue. Pogonske maine imaju obino
konstantnu ili priblino konstantnu ugaonu brzinu, uz konstantan obrtni momenat. Vee
smanjenje minutnog broja obrta kod pogonske maine u veini sluajeva dovodi i do
smanjenja obrtnog momenta, to je vrlo nepovoljno za radnu mainu, jer ona zahteva velike
obrtne momente pri malim brzinama.
Brojevi obrtaja pogonskih maina obino su veliki, a obrtni momenti mali, dakle
odreena snaga postie se velikim ugaonim brzinama a malim obrtnim momentima.
Radna maina zahteva u veini sluajeva male brojeve obrtaja, a velike obrtne
momente, i to bilo u toku reima rada, bilo samo u izvesnim periodima.
Prenosnici omoguuju graenje pogonskih maina sa velikim brojevima obrta a
malim obrtnim momentima, jer oni vre poveanje obrtnog momenta na raun smanjenja
ugaone brzine. Brzohoda pogonska maina zajedno sa prenosnikom ima manje dimenzije i
manju teinu nego sporohodna pogonska maina upotrebljiva bez prenosnika.
Prenosnikom se u izvesnim sluajevima savlauje i rastojanje izmeu radne i
pogonske maine, ako je iz nekih razloga potrebno radnu mainu udaljiti od pogonske.
Kod mehanikih prenosnika mehanika energija se prenosi preko mainskih delova,
meusobnim dodirivanjem. Mehaniki prenosnici mogu prenositi energiju odnosno menjati
obrtni moment i ugaonu brzinu bilo prianjanjem, bilo zupcima, i to ili neposrednim
dodirivanjem pogonskog ili gonjenog elementa, bilo preko posrednika.
Glavni tipovi mehanikih prenosnika su:
1. frikcioni prenosnici,
2. remeni prenosnici,
Pogonska
mai n a

Pr enosn i k
Radn a
mai n a
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

2
3. lanani prenosnici,
4. zupasti prenosnici.
Frikcioni i kaini prenosnici spadaju u grupu prenosnika koji optereenje prenose
prianjanjem, a zupasti i lanani prenosnici u grupu prenosnika koji optereenje prenose
zupcima.
Frikcioni i zupasti prenosnici spadaju u grupu prenosnika koji rade sa neposrednim
dodirivanjem pogonskog i gornjeg dela, a remeni i lanani prenosnici u grupu prenosnika koji
rade preko posrednika.
Kod prenosnika koji vre prenoenja snage odnosno obrtnog momenta i ugaone brzine
pomou prianjanja, zavisi od veliine granine sile trenja, tako da kod njih neminovno dolazi
do klizanja i oni stoga nisu u stanju da odre tano odreen i nepromenjen odnos ugaonih
brzina. Frikcioni prenosnici upotrebljavaju se u sluaju manjih rastojanja izmeu pogonske i
radne maine, a remeni u sluaju veih rastojanja.
Prenosnici koji rade pomou zubaca upotrebljavaju se u sluajevima kada se trai
garantovan, taan odnos ugaonih brzina u toku rada i to zupasti prenosnici u sluaju manjih
rastojanja izmeu pogonske i radne maine, a lanani u sluaju veih rastojanja.
Prenosnici mogu biti jednostepeni i viestepeni.
Posmatrajui prenosnik kao celinu, razlikuju se pogonsko ili ulazno vratilo i gonjeno
ili izlazno vratilo. Pogonsko vratilo je ono vratilo preko koga je prenosnik vezan za pogonsku
mainu. Gonjeno ili izlazno vratilo je ono vratilo preko koga je prenosnik vezan za radnu
mainu.
Prema meusobnom poloaju osa ulaznog i izlaznog vratila, prenosnici mogu biti sa
paralelnim, ukrtenim i mimoilaznim osama vratila. Paralelne ose ulaznog i izlaznog vratila
prenosnika mogu biti u horizontalnoj i vertikalnoj ili kosoj ravni. Osim toga, pored
prenosnika sa jednim ulaznim i jednim izlaznim vratilom, postoje i prenosnici sa vie ulaznih
i vie izlaznih vratila.
Glavne karakteristike prenosnika
S obzirom na funkciju prenosnika da prenose kretanje, kod prenosnika kod kojih se
prenosi obrtno kretanje, snaga se izraunava kao P=Te. Na osnovu ovog izraza sledi da je
obrtni moment
e
P
T = .
Ako se izrazi ugaona brzina preko minutnog broja obrtaja vratila
30
n
=
t
e s
-1
, a snagu
P u kW, dobija se izraz za odreivanje nominalnog obrtnog momenta
n
T u Nm:
n
P
T
n
9549 = Nm (1)
Kod prenosnika kod kojih se prenosi pravolinijsko kretanje, snaga se izraunava kao
P=Fv.
Radni prenosni odnos prenosnika je odnos ugaone brzine pogonskog (ulaznog) vratila
prema ugaonoj brzini gornjeg (izlaznog) vratila:
iz
ul
iz
ul
n
n
i = =
e
e
(2)
Ako je radni prenosni odnos vei od jedinice ( ) 1 > i prenosnik vri smanjenje broja
obrta a poveanje obrtnog momenta, idui od ulaznog ka izlaznom vratilu, takav prenosnik
naziva se reduktor.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

3
Ako je radni prenosni odnos ( ) 1 < i prenosnik vri poveanje broja obrta a smanjivanje
obrtnog momenta, idui od ulaznog ka izlaznom vratilu, takav prenosnik naziva se
multiplikator.
Spajanjem izlaznog vratila jednog prenosnika sa ulaznim vratilom drugog prenosnika,
prenosnici se mogu kombinovati. U tom sluaju ukupni radni prenosnici odnos
kombinovanog prenosnika jednak je proizvodu radnih prenosnih odnosa pojedinih
prenosnika:
2 1
2
2
1
1
2
1
i i
n
n
n
n
n
n
i
, izl
, ul
, izl
, ul
, izl
, ul
= = = (3)
poto je
2 , 1 , ul izl
n n = .
Obino mehaniki prenosnici rade samo sa jednim odreenim radnim prenosnim
odnosom, koji je za dati prenosnik nepromenljiv. Ako je prenosnik takve konstrukcije da
omoguava rad sa nekoliko razliitih radnih prenosnih odnosa, koji se po elji mogu
ukljuivati, onda se takav prenosnik naziva prenosnik sa stupnjevima brzina ili menja
brzina. Ako prenosnik omoguava u toku rada kontinualnu promenu radnog prenosnog
odnosa u odreenom intervalu regulisanja onda se takav prenosnik naziva varijator.





Sl. 1.b. Kombinacija dva prenosnika

Pod stepenom iskorienja prenosnika podrazumeva se odnos izlazne snage prema
ulaznoj, odnos dobijenog rada prema uloenom:
1
0
0
<
+
=

= =
P P
P
P
P P
P
P
izl
izl
ul
ul
ul
izl
q (4)
Kako je e = T P to je:
i T
T
T
T
T
T
ul
izl
izl
ul
ul
izl
ul ul
izl izl

= =

=
e
e
e
e
q
1
(5)
Izlazna snaga ravna je ulaznoj snazi umanjenoj za snagu koja se u prenosniku gubi na
razne otpore (P
0
) i koja se najveim delom pretvara u toplotu. U sluaju kombinovanja dva ili
vie prenosnika, ukupni stepen iskorienja jednak je proizvodu stepena iskorienja
pojedinih prenosnika:
2 1
1 ,
1 ,
2 ,
2 ,
1 ,
2 ,
q q q = = =
ul
izl
ul
izl
ul
izl
P
P
P
P
P
P
(6)
Poto je
2 , 1 , ul izl
P P =
i
T
T
ul
izl
=q (7)
Ovaj odnos najbolje karakterie sposobnost prenosnika da povea obrtni moment na
raun smanjenja broja obrta. Prema tome, ako je glavna uloga reduktora da povea obrtni

Pr enosn i k
1

Pr enosni k
2
P
ul1
n
ul1
P
i z1
n
i z1
P
ul 2
n
ul 2
P
iz2
n
iz2
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

4
moment, onda pored toga to radni prenosni odnos treba da bude velik, treba i stepen
iskorienja da bude dovoljno velik. Ova je karakteristika naroito vana kod planetnih i
diferencijalnih reduktora, kod kojih se lako mogu postii veliki radni prenosni odnosi.

ELEMENTI ZA OBRTNO KRETANJE
Obrtno kretanje postoji skoro kod svih vrsta maina. Kod svih pogonskih maina
osnovno kretanje je obrtno. Sva transportna sredstva baziraju se na obrtnom kretanju. Zbog
toga elementi za obrtno kretanje imaju vrlo vanu ulogu. Elementi obrtnog kretanja su vratila,
osovine, leajevi i spojnice. Njihov zadatak je da omogue obrtno kretanje i prenoenje sila i
obrtnih momenata. Zbog toga su ovi elementi u tesnoj vezi sa elementima za prenos snage.
Vratila i osovine moraju uvek biti preko leajeva povezani sa noseom konstrukcijom -
osnovom, a dva vratila meusobno se povezuju spojnicom.


OSOVINE I VRATILA

ZADATAK I PODELA

Osovine predstavljaju nosae obrtnih mainskih delova kao to su tokovi, doboi,
zupanici, kainici itd. Pri radu osovine mogu da se obru zajedno sa obrtnim delovima, a
mogu biti i nepokretne tako da se elementi obru ili osciluju oko njih (sl. 1. a,b).
Osovine su napregnute preteno na savijanje, a u manjoj meri i na smicanje, pritisak,
odnosno zatezanje. Nalaze primenu kao nosai tokova vagona, transportnih sredstava
(kolica), prikolica, doboa itd. Osovine prenose samo uzdune i poprene sile. Dakle, osovine
ne prenose snagu, odnosno obrtni moment.
Vratila, takoe predstavljaju nosae mainskih delova, ali za razliku od osovina stalno
se okreu i pri tome prenose obrtne momente. Zbog toga su pored savijanja izloeni i uvijanju
(sl. 1. c,d).
Za razliku od osovina, vratila, pored uzdunih i poprenih sila, prenose i snagu,
odnosno obrtni moment. Zbog toga su vratila izloena sloenom naprezanju (savijanje,
uvijanje i zatezanje-pritisak).















Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

5



Sl. 1. Primeri osovina i vratila













Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

6









Sl. 2. Konstrukcioni oblici vratila: a) stepenasto; b) glatko;
c) izraeno izjedna sa zupanikom; d) kolenasto

Prema obliku podune ose vratila mogu biti prava (sa pravom podunom osom) (sl. 2.
a,b,c) i kolenasta (sa isprekidanom-izlomljenom podunom osom) (sl. 2. d).
Vratila i osovine najee imaju cilindrian oblik sa promenljivim ili konstantnim
poprenim presekom. U sluaju da se izrauju sa obrtnim delovima mogu imati i poseban
oblik.
Delovi vratila i osovina preko kojih se ostvaruje veza sa leitima nazivaju se rukavci,
a delovi preko kojih se ostvaruje veza sa obrtnim delovima koji se na njima nalaze nazivaju se
podglavci.
Osovine i vratila najee se izvode sa dva oslonca, odnosno sa dva rukavca. Dugaka
i jae optereena vratila mogu biti i sa veim brojem rukavaca. Prema svom obliku rukavci
mogu biti cilindrini, konini i sferni, a prema poloaju na vratilu: spoljanji i unutranji.








Sl. 3. Oblici rukavaca: a) cilindrini; b) sferni; c) konini

Prema pravcu delovanja sile rukavci mogu biti:
a) radijalni, i
b) aksijalni.

OPTEREENJE VRATILA

Vratila su optereena silama i spregovima od obrtnih delova koji se nalaze na njima,
sopstvenom teinom vratila i delova, kao i inercijalnim silama usled neuravnoteenosti masa.
Obzirom na funkciju, najvanija optereenja vratila su sile i spregovi, odnosno
momenti savijanja i uvijanja koji potiu od obrtnih delova.
Optereenja vratila od sopstvene teine mahom izazivaju vrlo male napone u odnosu
na napone od spoljnih optereenja, pa se najee zanemaruju. Poprene inercijalne sile koje
a)
b)
c) d)
a) b) c)
F
F F
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

7
nastaju od teine masa, od obrtnih ekscentrino postavljenih masa, kao i od drugih na vratilo
postavljenih elemenata mogu se takoe zanemariti pri radu sa manjim brojevima obrtaja. Pri
veim brojevima obrtaja ove sile se poveavaju, tako da mogu biti mnogo vee od spoljanjih
optereenja, odnosno sila na zupanicima, kainicima, lananicima itd.
S obzirom na funkciju vratila kao najvanije optereenje uzima se obrtni moment, koji
se odreuje izrazom:
n
P
T
n
9549 = Nm (8)
gde je n broja obrtaja vratila u min
-1
, P snaka u kW, a T
n
nominalnog obrtni momenta u Nm.
Stvarni obrtni moment nije jednak nominalnom zbog dinamikog uticaja pogonske i
radne maine na sistem. Stvarni moment je znatno vei od nominalnog i mogue ga je tano
odrediti samo merenjem. U praksi se pri proraunu napred navedeni uticaji uzimaju u obzir
preko faktora radnih uslova C
A
, tako da je merodavni obrtni moment jednak:
n A
T C T = (9)
Prema karakteru optereenja koja prenose na vratilo, svi obrtni mainski delovi mogu
se podeliti u dve grupe:
1. Prvu grupu ine delovi kod kojih poprene sile kontinualno ili diskontinualno
deluju po celom obimu. Pri tome se ove sile meusobno uravnoteavaju pa se
kao rezultujue optereenje dobija obrtni moment i eventualno aksijalna sila du
ose vratila.
2. Drugu grupu obrtnih mainskih delova ine oni kod kojih optereenje deluje
samo na jednom delu obima, to dovodi do optereenja vratila ne samo obrtnim
momentom ve i dodatnim poprenim silama.

STATIKA ANALIZA OPTEREENJA VRATILA I OTPORI OSLONACA
e
2
e
1
F
tw2
F
aw1
F
rw2
F
rw1
F
tw1
F
aw2
x
y
F
tw2
F
aw2
F
tnw2
A B
D E
z
1
z
2
C
C
a)
I
II
z



Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

8



Sl. 4. Optereenje vratila sa cilindrinim
zupanicima sa kosim zupcima

+ Na sl. 4 prikazan je jednostavni prenosnik sa jednim cilindrinim zupastim parom sa
kosim zupcima. Ako je zupanik z
1
pogonski, a zupanik z
2
gonjeni, onda se za usvojene
smerove okretanja mogu dobiti smerovi delovanja obimne F
tw
, radijalne F
rw
i aksijalne sile
F
aw
. Kao napadna taka delovanja ovih sila uzima se taka C na sredini linije dodira
kinematskih cilindara zupanika.
Pogonski zupanik dovodi u kretanje gonjeni, tako da se smer obimne sile kod
gonjenog zupanika F
tw2
poklapa sa smerom okretanja, a pogonski zupanik prima silu
suprotnog smera F
tw1
. Radijalne sile F
rw1
i F
rw2
deluju uvek ka osama obrtanja sopstvenih
zupanika odnosno vratila. Smerovi delovanja aksijalnih sila odreuju se na osnovu smerova
delovanja obimnih (tangentnih) sila i uglova nagiba zubaca zupanika. Obimna sila u eonom
preseku zupanika F
tw
i aksijalna sila F
aw
su komponente obimne sile u normalnom preseku
zupanika F
tnw
. Radi odreivanja smera delovanja aksijalne sile F
aw2
treba "dovesti" obimnu
silu F
tw2
u vidljivu ravan (ravan yz na sl. 4,a) i prikazati je kao komponentu obimne sile u
normalnom preseku F
tnw
. Druga komponenta je aksijalna sila F
aw2
i njen smer je jednoznano
odreen nagibom zupca zupanika z
2
. Na sl. 4.a, vektori sila F
tw2
i F
aw2
korieni za
utvrivanje smera aksijalne sile prikazani su isprekidanom linijom.
Sada moe da se prikae aksijalna sila F
aw2
u taki dodira kinematskih cilindara
zupanika C. Pogonski zupanik z
1
prima aksijalnu silu F
aw1
istog pravca i intenziteta ali
suprotnog smera.
Koordinatni sistem xyz izabran je tako da se osa z poklapa sa osom vratila, osa y sa
pravcem delovanja radijalnih sila, a osa x sa pravcem delovanja obimnih sila.
Zupanik z
1
sa vratilom i ini jednu rotacionu celinu, tako da se sve sile koje deluju na
zupanik z
1
preko vratila prenose na otpore oslonaca A i B. Na sl. 4,b prikazana su vratila I i
II sa aktivnim silama koje na njih deluju. Ovo su prostorni sistemi sila i za izabrane
koordinatne ravni yz i xz svode se na dva ravanski optereena nosaa, koja su za oba vratila
prikazana na sl. 4,v,g.
Kod cilindrinih zupanika sa pravim zupcima aksijalne sile su jednake nuli, a nain
odreivanja obimnih i radijalnih sila je isti kao i kod zupanika sa kosim zupcima.


Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

9
OPTEREENJE VRATILA SA KONINIM ZUPANICIMA
F
r1
F
a1
F
a2
F
r2
F
t2
F
t1
E
D
A B
C
C
x
e
2
z
y
e
1
a)
z
1
z
2

x
F
a1
F
r1
F
t1
r
m1
y
x
A B
I
F
t2
F
a2
F
r2
r
m2
II
E
D
y
z
y
A
A
B
B
x
D
F
t1
F
a2
F
r2 r
m2
F
a1
F
r1
r
m1
E
z
x
z
z
z
x
D
E
F
t2
y
b)
v)
C
C

Sl. 5. Optereenje vratila sa koninim zupanicima
+ Kod prenosnika sa konusnim zupanicima (sl. 5) ose vratila se seku, ali je princip
svoenja prostornog sistema sila na dva ravanska isti.
Najei sluaj kod konusnih zupanika je da se mali zupanik nalazi na prepustu, a
veliki izmeu oslonaca (sl. 5,a). Za dalje razmatranje izabran je koordinatni sistem ija se osa
z poklapa sa osom vratila I, osa x sa osom vratila II (za sluaj da je osni ugao =90
0
), a osa y
odgovara pravcu delovanja obimnih sila. Kao napadna taka delovanja prostornog sistema sila
uzima se taka C u srednjem preseku dodira kinematskih konusa.
Za sluaj da je zupanik z
1
pogonski, a zupanik z
2
gonjeni, a zadate smerove ugaonih
brzina, obimna sila F
t2
na gonjenom zupaniku z
2
poklapa se sa smerom ugaone brzine
2

(smer y-ose), a pogonski zupanik z
1
prima silu suprotnog smera. Radijalne sile F
r1
i F
r2
deluju ka osama obrtanja sopstvenih zupanika odnosno vratila, a pravci delovanja aksijalnih
sila F
a1
i F
a2
poklapaju se sa pravcima osa obrtanja. Osni ugao je najee =90
0
tako da se
ose vratila seku pod pravim uglom. Ako se zanemari trenje na bokovima zubaca, onda
radijalna sila F
r1
zupanika z
1
ima isti pravac i intenzitet kao i aksijalna sila F
a2
na zupaniku
z
2
ali je suprotnog smera. Isto vai i za radijalnu silu F
r2
zupanika z
2
i aksijalnu silu F
a1

zupanika z
1
. Prostorni sistemi sila vratila I pogonskog zupanika z
1
i vratila II gonjenog
zupanika z
2
prikazani su na sl. 5,b, a njihovi ravanski modeli greda na sl. 5,v.


Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

10
OPTEREENJE VRATILA SA PUNIM ZUPANICIMA

Kod hiperboloidnih zupastih parova ose obrtanja vratila se ukrtaju. Kod punog para
pu je najee pogonski pa je smer obimne sile
1
t
F suprotan smeru okretanja pua, odnosno
za usvojeni koordinatni sistem ima smer i pravac x -ose. Isti pravac i intenzitet ali suprotan
smer sa silom
2
t
F ima aksijalna sila
1
a
F punog zupanika.




















Sl. 6. Optereenje vratila sa punim zupanicima

Isti je sluaj i sa obimnom silom
2
t
F punog zupanika i aksijalnom silom
1
a
F pua.
Smer sile
2
t
F poklapa se sa smerom okretanja punog zupanika (pravac i smer z -ose), a sila
1
a
F ima isti pravac i intenzitet ali suprotan smer. Radijalne sile
1
r
F i
2
r
F deluju ka osama
obrtanja sopstvenih zupanika, odnosno vratila, (sl. 6). Izrazi za odreivanje ovih sila dati su
u tab. 1).
+ Nain odreivanja aktivnih sila koje deluju na vratilo u sluaju da se na vratilu nalaze
frikcioni tokovi identian je kao i kod cilindrinih zupanika sa pravim zupcima (cilindrini
frikcioni par) odnosno kod konusnih zupanika (konusni frikcioni par).
+ Kod kainika i lananika vratilo je optereeno radijalnom silom iji pravac i smer
odgovara poloaju kainog odnosno lananog prenosnika (sl. 7).
Napred navedeni primeri predstavljaju jednostavne sluajeve kada se na vratilu nalazi
samo po jedan element. Meutim u praksi vrlo esto na vratilu je ugraeno vei broj
elemenata.

a)
V
A
V
B
H
A
H
B
V
C
V
D
a
C
H
D
a
A
C
n
F
A
B
1
e
1
r
F
2
r
F
2
e
D
x
y
z
1
a
F
1
t
F
b)
c)
1
a
F
1
a
F
1
t
F
2
t
F
z
A
D
D
C
2
r
F
1
t
F
D
C
1
r
F 1
T
2
1
d
1
t
F
2
t
F
1
e
1
r
F
2
a
F
1
a
F
A
A B
B
B
2
r
F
2
a
F
2
t
F
H
C
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

11

Sl. 7. Optereenje vratila od lananika a) i kainika b)
+ S obzirom da osovine ne prenose obrtne momente, to sve sile i spregovi kojima su
optereeni lee u aksijalnim ravnima. Slino kao kod vratila, i osovine se u cilju odreivanja
optereenja predstavljaju preko ravanskih modela grede sa aktivnim silama koje najee
potiu od tokova doboa, koturaa, a ree od zupanika, kainika, lananika itd. Zatim se
odreuju otpori oslonaca odnosno sile koje optereuju leajeve. Ravanski model grede za
osovinu prikazanu na sl. 1,b prikazan je na sl. 8.

Sl. 8. Ravanski model grede osovine



















Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

12
Tabela 1. Izrazi za odreivanje vrednosti sila
Vrsta
prenosnika
Sila Pogonski zupanik Gonjeni zupanik Napomena
Obimna
1
1
1
2
d
T
F
t
= za 0
1
= x
1
1
1
2
w
t
d
T
F = za 0
1
= x
2
2
2
2
d
T
F
t
= za 0
2
= x
2
2
2
2
w
t
d
T
F = za 0
2
= x
2 1
t t
F F ~ , ako se
zanemare
gubici snage u
prenosu
C
i
l
i
n
d
r
i

n
i

z
u
p

a
s
t
i

p
r
e
n
o
s
n
i
c
i

s
a


p
r
a
v
i
m

z
u
p
c
i
m
a

Radijalna
o tg F F
t r
1 1
=
0
20 = o

o tg F F
t r
2 2
=
2 1
r r
F F =
Obimna
1
1
1
2
d
T
F
t
= za 0
1
= x
1
1
1
2
w
t
d
T
F = za 0
1
= x
2
2
2
2
d
T
F
t
= za 0
2
= x
2
2
2
2
w
t
d
T
F = za 0
2
= x
2 1
t t
F F ~ , ako se
zanemare
gubici snage u
prenosu
Radijalna
|
o
cos
tg
F F
t r
1 1
=
|
o
cos
tg
F F
t r
2 2
=
2 1
r r
F F =
C
i
l
i
n
d
r
i

n
i

z
u
p

a
s
t
i


p
r
e
n
o
s
n
i
c
i

s
a


k
o
s
i
m

z
u
p
c
i
m
a

Aksijalna
| tg F F
t a
1 1
= | tg F F
t a
2 2
=
2 1
a a
F F =
Obimna
1
1
1
2
m
t
d
T
F =
2
1
2
2
m
t
d
T
F =
2 1
t t
F F ~
Radijalna 2
1
1 1
a n t r
F cos tg F F = = o o
1
2
2 2
a n t r
F cos tg F F = = o o
2 1
a r
F F =
K
o
n
i

n
i

z
u
p

a
n
i
c
i

s
a

p
r
a
v
i
m

z
u
p
c
i
m
a

i

o
s
n
i
m

u
g
l
o
m

1
+

2
=
9
0
0

Aksijalna
2
1
1 1
r n t a
F sin tg F F = = o o
1
2
2 2
r n t a
F sin tg F F = = o o
2 1
r a
F F =
Obimna
1
1
1
2
d
T
F
t
= za 0
1
= x

2
2
2
2
d
T
F
t
= za 0
2
= x
2 1
t t
F F =
Radijalna
( )
o
+
=
m
n
t r
sin
cos tg
F F
1 1

( )
o
+
=
m
n
t r
cos
cos tg
F F
2 2

2 1
r r
F F =
P
u

n
i

p
r
e
n
o
s
n
i
c
i

Aksijalna
( )
2
1
1
t
m
t
a
F
tg
F
F =
+
=


1 2
t a
F F =
2 1
t a
F F =
2 1
a t
F F =

OTPORI OSLONACA

Posle svoenja prostornog sistema sila koje optereuju vratilo na ravanski optereene
nosae, mogue je odrediti otpore oslonaca. Ravanski modeli greda vratila mogu biti statiki
odreeni ukoliko su oslonjeni na dva zglobna oslonca i statiki neodreeni ukoliko su
oslonjeni na tri i vie oslonaca. U praksi je najei sluaj da su vratila i osovine oslonjeni na
dva zglobna oslonca od kojih je jedan aksijalno nepokretan i prima aksijalne sile.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

13
Pri tome se otpori oslonaca nalaze iz uslova ravnotee, odnosno zbir komponenata
svih sila u pravcima koordinatnih osa mora biti nula:

= 0
xi
F ;

= 0
yi
F ;

= 0
zi
F (10)
i zbir svih momenta u izabranim ravnima mora biti nula:

= 0
xi
M ;

= 0
yi
M (11)















Sl. 9. Optereenje vratila i odgovarajui dijagrami optereenja
prikazani preko ravanskih modela grede
Korienjem napred navedenih jednaina ravnotee dobijaju se izrazi za odreivanje
otpora oslonaca:
( )
2
1
l F r F
l
F
r a Ay
+ = (12)
( )
1
1
l F r F
l
F
r a By
= (13)
l
l
F F
t Ax
2
= (14)
l
l
F F
t Bx
1
= (15)
2 2
Ay Ax Ar
F F F + = (16)
2 2
By Bx Br
F F F + = (17)
a Aa
F F = (18)
Aksijalno nepokretni oslonac vratila bira se iz uslova da optereenje leaja, odnosno
njihova nosivost bude ravnomerna ukoliko to konstrukcioni uslovi dozvoljavaju.
Kao to se vidi odreivanje otpora oslonca kod statiki odreenih vratila sa zglobnim
osloncima je dosta jednostavno. Meutim, ukoliko su oslonci kruti oni mogu dovesti do
ukljetenja vratila, to dovodi do vrlo velikih i neravnomernih pritisaka u leitima i do
y
F
Ay
A
A B
B
r

F
a
z z
S S
F
r
l
1
l
1
l
2
l
2
l

F
Ay
F
By
F
By
F
r
F
a
F
Az
M
x
M
x max
F
t
F
Ax
x
F
Bx
F
Ax
M
y
F
t
M
y max
F
Bx
T
t
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

14
njihovog razaranja u toku rada. U tom sluaju, a naroito kod manje krutih vratila treba
koristiti oslonce sa leajima koja se podeavaju prema nagibu vratila.
Vratila oslonjena na tri i vie oslonaca predstavljaju statiki neodreene sisteme, te se
za odreivanje otpora oslonaca koriste metode iz otpornosti materijala.

NAPADNO OPTEREENJE

Aktivne sile koje optereuju vratilo kao i otpori oslonaca predstavljaju u odnosu na
vratilo spoljanje optereenje. Pri tome poprene sile i spregovi izazivaju savijanje i smicanje
vratila, aksijalne sile dovode do istezanja, odnosno pritiska, a obrtni momenti dovode do
uvijanja vratila. Da bi mogli da se odrede naponi usled ovih naprezanja, potrebno je odrediti
optereenja koja napadaju bilo koji presek vratila, odnosno potrebno je odrediti napadna
optereenja. U cilju odreivanja napadnog optereenja u bilo kom preseku vratila poeljno je
nacrtati dijagrame momenata uvijanja, momenata savijanja, aksijalnih sila i transferzalnih sila.
Na osnovu napadnih momenata savijanja
y
M za z x ravan i
x
M za z y ravan
dobija se rezultujui napadni moment savijanja prema:
2 2
y x
M M M + = (19)
Na osnovu transferzalnih sila
x
F u pravcu x -ose, odnosno
y
F u pravcu y -ose dobija
se rezultujua radijalna sila prema:
2 2
y x r
F F F + = (20)
S obzirom na pretpostavku da optereenja deluju koncentrisano, na dijagramu se
uoavaju skokovi momenata i aksijalnih sila. U praksi se, meutim, optereenja prenose preko
odgovarajuih dodirnih povrina tako da je promena napadnih optereenja na ovim mestima
postepena. Pri proraunu to treba uzeti u obzir, a kod relativno duih glavina pogodno je da
se ova optereenja razmatraju kao kontinualna.

PRORAUN VRATILA I OSOVINA PO KRITERIJUNU IZDRLJIVOSTI

Radni napon

Spoljanja optereenja, odnosno momenti i sile koje napadaju bilo koji presek vratila
dovode do pojave radnih napona. Napadni moment savijanja dovodi do normalnog napona
usled savijanja napadni moment uvijanja dovodi do tangencijalnog napona usled uvijanja,
aksijalne sile dovode do normalnih napona usled zatezanja, odnosno pritiska, a transferzalne
do tangencijalnih napona usled smicanja. Pod predpostavkom da su svi naponi u oblasti
elastinosti, da je material homogen i da ne postoji promena preseka vratila, normalni napon
za napred navedena naprezanja mogu da se odrede prema sledeim izrazima:
Napon od savijanja:
W
M
f
= o (21)
Napon od uvijanja:
p
t
t
W
T
= t (22)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

15
Napon od zatezanja (pritiska):
A
F
a
z
= o (23)
Napon od smicanja:
A
F
T
s
= t (24)
gde su:
M - napadni moment savijanja u Nmm,
t
T - napadni moment uvijanja Nmm,
a
F - aksijalna sila u N,
T
F - radijalna sila u N,
W - aksijalni otporni moment preseka vratila mm
3
, (tab. 2),
p
W - polarni otporni moment preseka vratila mm
3
, (tab. 2).

KONCENTRACIJA NAPONA

Naponi odreeni navedenim izrazima predstavljaju nominalne napone, odnosno
dobijeni su pod uslovom da ne postoji promena preseka vratila i osovina. Ukoliko postoji
promena preseka, odnosno oblika vratila i osovina onda dolazi do koncentracije tako da su
stvarni radni naponi vei od nominalnih, to se uzima u obzir pri proraunu preko faktora
koncentracije napona.
Vratila i osovine su sloenog oblika i kod njih se vrlo esto iz konstrukcionih razloga
izvode razni nasloni, lebovi, navoji itd. Prema tome kod vratila je prisutan veliki broj izvora
koncentracije napona, a najei izvor je promena prenika vratila.







Sl. 10. Koncentracija napona










f
f

fmax

fmax
M
M

Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

16
Tabela 2. Izrazi za odreivanje otpornog momenta za razliite preseke
Otporni momenti preseka
Slika
W mm
3
W
p
mm
3


32
3
d t

16
3
d t

|
.
|

\
|

D
d D
54 , 1 1
32
3
t
|
.
|

\
|

D
d D
1
16
3
t


( )
d
t d t b d
2 3
32

t

( )
d
t d t b d
2 16
2 3

t


( )
d
t d t b d
2 3
32

t

( )
d
t d t b d
2 3
16

t


32
3
d t
( )
4
1
d
d
i
=
16
3
d t
( )
4
1
32
3
d t


16
3
d t


Laka izrada 1 , 1 =
Srednja izrada 15 , 1 =

DINAMIKA IZDRLJIVOST VRATILA

Dinamika izdrljivost vratila odreuju se prema sledeim izrazima:
Za savijanje:

( )
k
f D
DM
|
o
o
3 2 1 1

=

(25)
Za uvijanje:
D

d

D

d

d
b
t

t

d

d

d
i

d
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

17
( )
k
t D
DM
|
t
t
3 2 1 0

= (26)
1
- faktor veliine preseka uzima u obzir uticaj razlike u veliini poprenog preseka izmeu
vratila i standardne epruvete,
2
- faktor hrapavosti,
3
faktor ojaanja povrinskog sloja,
k
| - efektivni faktor koncentracije napona.
Vrednosti za
D(-1)f
,
D(0)t
biraju se iz tablica.

STEPENI SIGURNOSTI

Odnos kritinog napona i radnih napona predstavlja stepen sigurnosti protiv loma
vratila usled zamora. Prema tome, za napred navedena naprezanja stepen sigurnosti protiv
loma vratila usled zamora odreuje se prema sledeim izrazima:
Savijanje:
( )
f ks
f D
f
DM
S
o |
o
o
o
o


= =
3 2 1 1
(29)
Uvijanje:
( )
t kt
t D
t
DM
S
t |
t
t
t
t


= =
3 2 1 0
(30)
a ukupni stepen sigurnosti vratila:
2 2
t o
t o
S S
S S
S
+

= (31)
Sigurnost je zadovoljena ako je stepen sigurnosti vei od 1,5....2,5. Ukoliko se raspolae
tanim podacima o veliini radnih i kritinih napona mogu se uzeti i manje vrednosti
(1,3....1,5).
Izbor dimenzija vratila i osovina
Napred navedeni tok prorauna izveden je pod pretpostavkom da su oblik i dimenzije
vratila i osovina poznate te da treba proveriti njihovu vrstou. Vrlo esto oblik i dimenzije
vratila i osovina nisu poznate, pa je potrebno najpre izraunati dimenzije i dati njihov
konstrukcioni oblik, pa tek onda izvriti konanu proveru izdrljivosti.
1. Proraun vratila
Ako je poznato rastojanje izmeu oslonaca kao i raspored i poloaj delova na vratilu onda je
mogue odrediti napadno optereenje, odnosno nacrtati dijagrame momenata savijanja i
uvijanja. U prethodnom proraunu najpre se odreuju prenici vratila u karakteristinim
presecima. Prema hipotezi o ekvivalentnom naponu pri sloenom naprezanju, ekvivalentni
napadni moment u nekom preseku M
i
iznosi:
( )
( )
2
0
1 2
2
|
|
.
|

\
|

+ =

t
Du
Df
i
T M M
t
o
(32)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

18
- napadni moment savijanja;

t
- merodavni moment torzije;

Df(-1)
- trajna dinamika izdrljivost pri naizmenino promenljivom savijanju;
t
Du(0)
- trajna dinamika izdrljivost pri jednosmerno promenljivom uvijanju.

S obzirom da je:
doz
i i
i
d
M
W
M
o
t
o s

= =
3
32
(33)
za puno vratilo krunog poprenog preseka, prenik d moe da se odredi prema:
3 3
10 32
doz
i
doz
i
M M
d
o o t

~

> (34)
+ za uplje vratilo prstenastog poprenog preseka:


( ) ( )
3 3
4 4
32 10
= ;
1 1
i i
e i e
doz doz
M M
d d d d
t o o

> ~ s

(35)

Dozvoljeni napon
doz
odreuje se prema:
( )
S K
Df
doz

1
o
o (36)
gde su:
Df(-1)
) - trajna dinamika izdrljivost pri naizmenino promenljivom optereenju na
savijanje;
S - stepen sigurnosti vratila (S = 2,0 ...2,5);
K - faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona i ostale uticaje na dinamiku izdrljivost
(tabela 3).

Tabela 3. Vrednosti faktora K

Oblik vratila i preseka
Zatezna vrstoa
R
m
N/mm
2

<700 >700
Glatko
Na mestima promene prenika
Sa lebom po obimu vratila
Sa poprenim otvorom krunog preseka
Sa lebom za klin
Oljebljeno vratilo sa pravim bokovima
Oljebljeno vratilo sa evolventnim bokovima
Na mestima sa navojem
Spoj sa obrtnim delovima
- sa vrstim naleganjem
- sa neizvesnim naleganjem
- sa labavim naleganjem
1
1,5 - 2,1
2,0 - 2,2
2,0 - 2,2
1,6 - 2,0
2,0 - 2,4
1,6 - 1,8
1,5 - 1,9

2,4 - 3,0
1,8 - 2,4
1,2 - 1,8
1,25
1,8 - 2,6
2,0 - 2,6
2,0 - 2,6
1,8 - 2,2
2,2 - 2,6
1,8 - 2,0
1,8 - 2,2

2,8 - 3,6
2,0 - 2,6
1,6 - 2,0
Napomena: Vee vrednosti K uzimati za vee i naglije promene preseka, za vee
preklope, za vee prenike vratila, za materijale sa veom vrstoom i za grublje
obraene povrine.




Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

19
Vratilo napregnuto samo na uvijanje
Postoje i vratila koja su u radu napregnuta samo na uvijanje, odnosno momenti
savijanja mogu se zanemariti. U tom sluaju za proraun je merodavan tangencijalni napon od
uvijanja, koji za vratilo krunog poprenog preseka iznosi:
doz
t
p
t
u
d
T
W
T
t
t
t <

= =
3
16
(37)
tako da se za puno vratilo krunog poprenog preseka, prenik d odreuje:
3 3
5 16
doz
t
doz
t
T T
d
t t t

~

> (38)
+ za odreivanje prenika upljeg vratila:

( ) ( )
3 3
4 4
16 5
;
1 1
t t
e i e
doz doz
T T
d d d
t t t

> ~ s

(39)
Dozvoljeni napon na uvijanje t
doz
odreuje se prema:
( )
S K
Du
doz

0
t
t (40)
gde su:
Du
- trajna dinamika izdrljivost pri uvijanju;
S - stepen sigurnosti vratila (S = 2,0 ...2,5);
K - faktor koji uzima u obzir koncentraciju napona i ostale uticaje na dinamiku izdrljivost.
Prema napred navedenim izrazima sraunavaju se prenici vratila u svim
karakteristinim presecima. Sraunati prenici odnose se na jezgro vratila, odnosno ne uzima
se u obzir promena oblika vratila u posmatranom preseku. S obzirom da presek vratila vrlo
esto nije kruni, ve postoji promena oblika zbog leba za klin, navoja na vratilu, izrade
olebljenog vratila, itd., to je neophodno da se ovako sraunati prenik povea za 5 ... 10%.
Tanije je meutim, ako se otporni moment odredi prema izrazima datim u tabeli 2.
2. Proraun osovina

Najvanije naprezanje kod osovina je savijanje, pa je normalni napon:
doz s
W
M
o o s = (41)
Za punu osovinu krunog poprenog preseka aksijalni moment preseka iznosi:
32
3
t
=
d
W (42)
tako da je prenik osovine d odreen izrazom:
3 3
10 32
doz doz
M M
d
o o t

~


> (43)
Kod uplje osovine spoljanjeg prenika d
e
, unutranjeg prenika d
i
i odnosa prenika
= /
i e
d d , najpre se odreuje spoljanji prenik d
e
prema:
( ) ( )
3
4
3
4
1
10
1
32
o o t

~


>
doz doz
e
M M
d , (44)
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

20
a unutranji prenik d
i
onda iznosi
i e
d d s .
Dozvoljeni napon u odnosu na savijanje
doz
odreuje se prema:
1 2 3
= = =
f Df Df
doz
k
S S K S
o o o
o
|
(



(45)
Vrednosti trajne dinamike izdrljivosti u odnosu na savijanje
Df
biraju se iz tabela

Df
=
Df(-1)
za obrtne osovine, odnosno
Df
=
Df(0)
za nepokretne osovine. Faktor K uzima se
iz tablice, a stepen sigurnosti osovine S kree se u granicama S = 2,0...2,5.

Proraun vratila i osovina po kriterijumu krutosti
Deformacije vratila i osovina

Vratila i osovine su u toku rada izloeni relativno jakim naprezanjima to ima za
posledicu i pojavu veih deformacija. S obzirom da kod ovih elemenata dominiraju
naprezanja na savijanje i uvijanje to dolazi i do deformacija koja odgovaraju ovim
naprezanjima. Usled napona od savijanja ose vratila i osovina dobijaju oblik koji odgovara
prostornoj elastinoj liniji, a usled napona od uvijanja dolazi do uvijanja vratila. Prema tome
osnovne veliine koje karakteriu ove deformacije su ugib f, nagib i ugao uvijanja .
Usled ovih deformacija dolazi do odstupanja stvarnog poloaja delova koji se nalaze
na vratilu u odnosu na geometrijski taan poloaj. Ovo ima za posledicu promenu
geometrijskih odnosa delova koji se nalaze na vratilu to moe imati presudan uticaj na njihov
rad. To se naroito odnosi na zupanike, leaje, rotore nekih turbo maina, itd.
Uvijanje vratila dovodi do ugaonog odstupanja poloaja obrtnih delova koji se na
njemu nalaze, promenu kinematskih odnosa i neravnomernu raspodelu pritiska na spojevima
vratila i delova na njemu.
Na osnovu napred izloenog sledi da pored dovoljne vrstoe, vratila moraju da imaju
i odgovarajuu krutost. Ukoliko deformacije vratila bitno utiu na funkciju obrtnih delova
koji se na njemu nalaze, neophodno je izvriti i proveru vratila i osovina po kriterijumu
krutosti.
Kako se ovde radi o elastinim deformacijama koje zavise samo od modula
elastinosti odnosno modula klizanja, to je krutost praktino zavisna od konstante. U tom
smislu se za poveanje krutosti uzima vei popreni presek vratila, pa se dovoljna vrstoa
vratila postie i sa manje kvalitetnim elicima. Uz to ovi elici su manje osetljivi na
koncentraciju napona.
Proraun krutosti vratila i osovina svodi se na odreivanje elastine linije odnosno nagiba i
ugiba vratila u pojedinim presecima odnosno odreivanje ugla uvijanja. Prorauni se izvode
po metodama koje su detaljno izloene u knjigama iz Otpornosti materijala.

Slika 11. Deformacije vratila usled uvijanja i savijanja
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

21
Kritine i dozvoljene deformacije
Suvie velike deformacije dovode do kritinog stanja elemenata na vratilu u pogledu
njihove funkcije, odnosno njihove kinematike, dinamike i vrstoe. Zbog toga se namee
potreba da se za svaki element izvri odgovarajua analiza i odrede granine vrednosti
deformacije u okviru kojih on moe uspeno da izvri svoju funkciju.
Dozvoljene deformacije odreuju se na osnovu detaljnog prorauna ili na osnovu
iskustva. Kod delova komplikovanijeg oblika ovo moe ponekad da predstavlja vrlo sloen
problem.
Za sluaj da se ne raspolae tanim vrednostima dozvoljenih deformacija vratila i
osovina, mogu se za pojedine sluajeve koristiti sledee granine vrednosti nagiba vratila:
+ kruti kotrljajni i podesivi klizni leaji 0 001 , o ~
+ nepodesivi klizni leaji 0 0003 , o ~
+ nesimetrino uleiteni zupanici 0 00015 , o ~
+ zupanici na prepustu 0 0001 , o ~
Ugib vratila najee se kree u granicama f
d
= (0,3....0,5)10
-3
l, pri emu se manje
vrednosti uzimaju kod brojeva obrtaja n > 1500 min
-1
. Granine vrednosti ugla uvijanja
vratila kreu se u granicama
( ) = 0, 004...0, 009 / rad m
Proraun dinamike stabilnosti vratila i osovina
Pobudno optereenje i rezonanca

Kritino stanje vratila usled dinamike nestabilnosti praeno izrazitim poveanjem amplitude
oscilacija, nastaje u sluaju kada je vratilo izloeno periodino promenljivim radijalnim i
aksijalnim silama i obrtnim momentima. Oni izazivaju periodino promenljive deformacije,
odnosno oscilacije celog sistema, koje dovode do stanja u kome se uestanost promene
pobudnih optereenja poklopi sa uestanou slobodnih (sopstvenih) oscilacija vratila. U
ovom sluaju amplitude postaju beskonano velike. Kada se poklope uestanosti (frekvencije)
slobodnih i prinudnih oscilacija, sila tada potiskuje masu u pravo vreme i u pravom smeru, pa
amplitude neogranieno rastu. Takav sluaj se javlja kod klatna koje se kod svakog treptaja
lagano potiskuje u pravcu njegovog kretanja. Tada relativno mala sila moe prozvesti velike
amplitude. Ova vana pojava naziva se rezonanca, a odgovarajua uestanost rezonantna
uestanost.
Stoga se kod vratila vri provera odnosa kritine ugaone brzine ili uestanosti obrtanja
pri kojima nastaje rezonanca sa radnom ugaonom brzinom odnosno uestanou
obrtanja. Pri tome najvei uticaj imaju radijalne i torzione oscilacije. Uticaj aksijalnih
oscilacija po pravilu je zanemarljiv.
Kritini brojevi obrtaja u odnosu na savijanje vratila
Vratila i obrtne osovine zajedno sa delovima koji se na njima nalaze predstavljaju
jedan oscilatorni sistem. Kao pobudne sile javljaju se sile usled neuravnoteenosti masa
obrtnih delova kao i usled neuravnoteenosti samog vratila. Teita obrtnih delova usled
elastinih deformacija ne poklapaju se sa osom obrtanja vratila, tako da se pri okretanju
vratila javlja centrifugalna sila F
c
kao pobudna sila. Projekcija ove sile na osnu ravan vratila
je harmonijski promenljiva veliina ija je uestanost jednaka uestanosti obrtanja vratila.
Odreivanje kritinih brojeva obrtaja bie izloeno na jednom jednostavnom primeru
vratila sa dva oslonca i jednom obrtnom masom (sl. 12). Na vratilo ija se masa zanemaruje
nalazi se obrtno telo - disk mase m = G/g. Teite diska T se ne poklapa sa osom obrtanja
vratila O ve se nalazi na rastojanju e.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

22

Sl. 12. Nastanak fleksionih oscilacija kod vratila

Pri obrtanju vratila ugaonom brzinom u teitu diska T deluje centrifugalna sila F
c
.
Ova sila u odnosu na vratilo pretstavlja transverzalnu (poprenu) silu usled ega dolazi do
savijanja vratila. Dakle posledica neuravnoteenosti obrtnog diska na vratilu je centrifugalna
sila, a posledica centrifugalne sile savijanje vratila za ugib y usled ega se poveava i
centrifugalna sila, tako da iznosi
( )
2 2
= =
c
F m r m y e e e +
Ova sila uravnoteena je silom elastinosti vratila, F
e
= cy tako da se dobija:
=0
c e
F F ; ( )
2
=0 m y e c y e +
Ugib vratila prema tome iznosi
2
2 2
= =
/( ) 1
m e e
y
c m c m
e
e e



Ako se ugaona brzina poveava do
2
= c/m, prema gornjoj jednaini dobija se ugib
y, koji moe dovesti do oteenja vratila. Vratilo ulazi u rezonantno podruje kada se
njegova ugaona brzina poklapa sa sopstvenom krunom frekvencijom. Prema tome kritina
ugaona brzina vratila iznosi
=
k
c
m
e (46)
gde je c - krutost vratila u N/m, a m masa obrtnog diska u kg.
S obzirom da je = /30
k k
n e t , to je kritini minutni broj obrtaja vratila
30
=
k
c
n
m t
(47)
Ako se uzme u obzir i nain uleitenja vratila, a u izrazu (47) zameni c = G/f i
m=G/g, dobija se kritini minutni broj obrtaja s obzirom na savijanje vratila:
950
u
ks
k
n
f
~ (48)
gde je: f - ugib vratila usled teine diska u mm, a k
u
- faktor uleitenja koji iznosi:
k
u
= 1.0 - za vratila sa podesivim leajima;
k
u
= 1,7 - za kruto uleitena vratila;
k
u
= 0,8 - za vratila sa obrtnim delovima na prepustu.
Univerzitet u Niu, Mainski fakultet / Mainski elementi I / Predavanje 4

23
Stepen sigurnosti u odnosu na dinamiku stabilnost vratila i osovina

U cilju postizanja dinamike stabilnosti vratila neophodno je da radno podruje brojeva
obrtaja bude za (20...30)% udaljeno od kritinog podruja. U tom smislu mogue je definisati
stepen sigurnosti u odnosu na dinamiku stabilnost vratila kao odnos kritinih n
k
i radnih n
brojeva obrtaja:
+ za vratila koja rade u podkritinom podruju brojeva obrtaja
1, 25
k
n
S
n
= > (49)
+ za vratila koja rade u nadkritinom podruju brojeva obrtaja
1,30
k
n
S
n
= > (50)
Provera dinamike stabilnosti vratila vri se mahom kod vratila koja rade sa velikim
ugaonim brzinama, a to su pre svega vratila turbokompresora, turboprenosnika, parnih i
gasnih turbina, nekih alatnih maina, kao i kolenasta vratila klipnih maina. Najvei broj
maina je sa vratilima koja su dosta kruta i rade sa malim ugaonim brzinama tako da ova
provera nije neophodna.

Materijali za vratila i izrada

Kao materijali za vratila i osovine najee se primenjuju opti konstrukcioni elici,
elici za poboljanje i elici za cementaciju. Neto ree za izradu vratila i osovina moe
takoe da se primeni i nodularni liv.
Normalno optereena vratila i osovine najee se izrauju od
S 275 i E 295, a za jaa optereenja koristi se i E 335. Izdrljivost, vrstoa i tvrdoa ovih
elika je manja u odnosu na druge elike, ali im je zato obradljivost rezanjem dobra, a cena
nia. Pri tome se dobijaju neto vee dimenzije vratila to poveava njihovu krutost.
Visoko optereena vratila i osovine, koja se primenjuju kod vozila, motora, tekih
alatnih maina, prenosnika, turbina itd., izrauju se od elika za poboljanje. Ovi elici su
vee vrstoe i izdrljivosti, a uz odgovarajuu termiku obradu i velike tvrdoe. Tu pre svega
dolaze u obzir ugljenini elici C35 i C45 koji su predvieni za izradu osovina inskih vozila.
Od legiranih elika primenjuju se 34Cr4, 25CrMo4, 34CrMo4, 42CrMoS4 i 42CrMo4.
U specijalnim sluajevima kod brzohodih vratila iji su rukavci izloeni intenzivnom
habanju (klizni leaji), kao i kod vratila koja su izraena aizjedna sa drugim delovima
(cementirani zupanici), vratila se izrauju od elika za cementaciju. Primenjuju se
cementirani i kaljeni ugljenini elici C10E, C15E, kao i legirani elici 16MnCr5, 20MnCr5,
17CrNi6-6 i 20MoCr4.
Pri izboru visoko kvalitetnih legiranih elika za izradu vratila i osovina dobijaju se
manje dimenzije i u isto vreme smanjuje njihova krutost. Smanjenje krutosti vrlo esto dovodi
do znatnih elastinih deformacija vratila i osovina u toku rada, a kod brzohodih vratila i do
dinamike nestabilnosti.
Prava vratila i osovine prenika do 150 mm najee se izrauju od okruglog elika obradom
na strugu i bruenjem. Manje optereena vratila mogu se raditi i hladnim izvlaenjem.
Stepenasta vratila veih dimenzija izrauju se kovanjem od elinih blokova, sa zavrnom
obradom na strugu i bruenjem. Pre zavrne obrade izrauju se lebovi za klinove, da bi se
izbegle deformacije vratila pri izradi ovih lebova.
S obzirom da su rukavci vratila izloeni trenju i habanju, to se oni posle termike
obrade (cementacija, kaljenje) fino bruse, glaaju i po potrebi poliraju.