Sie sind auf Seite 1von 27

UNIVERZITET U KRAGUJEVCU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA AAK

SEMINARSKI RAD

OBRADA DRVETA
PREDMET: TEHNOLOKI PROCESI

Profesor: Prof Dr Sneana Radonji

Student: Goran Marinkovi, ind. br. 916/2012

SEMINARSKI RAD
aak, januar, 2013.

Obrada drveta

Sadraj: Uvod.....................................................................................................................................3 1. Proizvodnja drveta...........................................................................................................4 1.1. Drvni ostaci u industriji prerade drveta....................................................................6 1.2. Vrste rezanog drveta.................................................................................................8 2. Izrada furnira....................................................................................................................9 2.1. Izrada furnira struganjem.............................................10 2.2. Izrada furnira rezanjem...........................................................................................10 2.3. Izrada furnira ljutenjem.........................................................................................10 3. Proizvodnja perploe..............................................................11 3.1. Panel ploe.......................................................12 3.2. Iverica.....................................................................................................................12 4. Tehnologije za proizvodnju peleta....................................................14 5. Alatne maine za obradu drveta......................................................16 Listovi testera jarmaa...................................................................................................16 Maine za razdvajanje....................................................................................................16 5.1. Jarmae................................................................16 5.2. Trakaste testere...............................................17 5.2.1. Stone trakaste testere........................................17 5.2.2. Rastrune trakaste testere...................................17 5.2.3. Trakaste testere trupare.......................................18 5.3. Krune testere.....................................................18 5.4. Lanane testere.......................................................18 5.5. Rendisaljke..............................................................................................................19 5.5.1. Ravnalice..........................................................................................................19 5.5.2. Debljae................................................19 5.6. Glodalice.........................................................19 5.7. Builice.........................................................21 5.7.1. Builice za uzdune rupe.....................................21 5.8. Brusilice.........................................................21 5.8.1. Trakaste brusilice..............................................22 5.8.2. Valjkaste brusilice..............................................22 5.8.3. Ploaste brusilice..........................................23 5.9. Strugovi..........................................................23 5.9.1. Strugovi za uzdunu i ravnu obradu...............................23 5.9.2. Automatski strugovi...........................................23 5.10. Maine za razdvajanje...........................................................................................24 5.11. Ljutilice za furnir.................................................24 5.12. Maine za obradu deformacijom......................................25 5.13. Kombinovane i specijalne maine...................................25

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Zakljuak...........................................................................26 Literatura:.......................................................................................................................27

Uvod
Drvo je zahvalan materijal pre svega zato to se moe viestruko koristiti, a ruenje graevina od drveta se svodi na njihovo rastavljanje. Nosivost drveta je velika, a savremena tehnologija omoguava pravljenje nekada nezamislivih drvenih nosaa od tzv. lepljenog lameliranog drveta, kod koga se tanke daske meusobno spajaju pomou

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

posebnih lepila pod presom. Drvo je otporno na razne uticaje i, naizgled paradoksalno, drveni delovi konstrukcije otporniji su na vatru od elinih ekvivalenata. Glavne vrste umskog drvea su: bukva, topola i hrast kao predstavnici listopadnog drvea, a crni bor i smreka kao predstavnici etinara. Iako ubedljivo najvei udeo u umama Srbije ima bukva sa preko 40%, topola je veoma pogodno drvo za uzgajanje kao energetska sirovina, poto je njen godinji zapreminski prirast mase mnogo vei nego to je to sluaj sa drugim vrstama drvea u Srbiji. Drvo se moe koristiti delimino ili potpuno obraeno. Delimino obraeno je pogodno samo za privremene graevine, jer se razne tetoine mogu naseliti u drvene delove graevine ukoliko sa njih nije odstranjena kora. Obraeno drvo u obliku greda, talpi, dasaka, stubova ili oblica koristi se za izradu trajnih konstrukcija. U graevinarstvu se drvo moe koristiti za sve delove zgrade: za zidove (kod brvnara), za stubove, grede itd. U graevinskim konstrukcijama drvo se deli na dve klase: tvrdo i meko drvo. U prvu klasu spadaju liari: hrast, bukva, cer, granica itd, a u drugu uglavnom etinari: jela, smra, ari, bor, ali i topola. Meko drvo je manje nosivosti, ali je i lake za obradu i prevoz od tvrdog drveta, te se zbog toga ee koristi. Osim u graevinarstvu, u kome se koristi i kao konstruktivni, ali i kao zavrni materijal (lamperija, parket, brodski pod itd.), drvo se koristi i u industriji nametaja i u drugim raznim industrijama: industriji papira, hrane, posua, tekstila itd.

1. Proizvodnja drveta
Odraslo drvo se sastoji od stabla, debelih grana, tankih grana i panja sa korenom. Proizvodnja drveta je izraena kroz obim see drveta. Pod pojmom see drveta u zvaninim statistikim biltenima podrazumeva sve komercijalne sortimente drva a takode

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

i drvne ostatke. to se tie lica koja se bave seom, umska preduzeca i gradani su glavne kategorije koji se bave seom drveta u umi. to se tie vrsta drvea poseenih u umi, najvei udeo ima bukva iz istih stanita, dostiuci 40% ukupnog obima see drveta u umi. Topola nije bila vrlo esto drvo, ali ova vrsta drveta je zasaivana u poslednjih par decenija, naroito pored kanala, velikih reka, puteva, a i kao ume. Sada topole imaju znaajni udeo u ukupnom obimu see drveta i u ukupnoj povrini pod umom. Slika 1. Izgled trupaca dobijenih seom drveta

Sledei sortimenti su rezultat see drveta: seeno drvo za dalje rezanje i proizvodnju razliitih vrsta tehnikog drveta, drvo za potporne stubove u rudnicima pod zemljom, drvo za proizvodnju celuloze i papira, ogrevno drvo, i drugi proizvodi od drveta ukljuujui one za proizvodnju ploa. Najvei udeo (oko 50%) see drveta iz uma se iskoristi kao gorivo. Druga polovina (oko 50%) see drveta iz uma je za proizvodnju nametaja, industriju celuloze i papira, proizvodnju potpornih stubova i druge svrhe. Zajedno sa nametajem, rezano drvo predstavlja najeci proizvod od umskog drveta u Srbiji. Pilane ine oko 60% ukupnog broja preduzea drvne industrije, a rezano drvo ini oko 37,2% izvoza svih proizvoda od umskog drveta.1

Slika 2. Proizvodnja rezanog drveta na pilani

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Rezano drvo predstavlja osnovni materijal iz kojeg se izrauje nametaj i graevinska stolarija. Zbog deficitarnosti rezano drvo je, poslednjih nekoliko decenija zamenjivano drugim drvnim i sintetikim materijalima. No, i pored toga, u proizvodnji nametaja i graevinske stolarije njegovo uee je najznaajnije. per ploe su izraene od neparnog broja listova furnira, koji su meusobno slepljeni tako da su drvna vlakanca susednih listova u konstrukciji ploe naizmenino ukrtena. Obino se rade od tri, pet, sedam i devet slojeva u debljinama od 3 do 25 mm. Najee se proizvode od ljutenog bukovog i topolovog furnira. Ploe vlaknatice su drvni materijali koji se dobijaju od drvnih vlakana sa ili bez dodavanja vezivnih sredstava. Ploe se sastoje od drvnih vlakana ili od snopova vlakanaca, a formiraju se u ravne tepihe. Spajanje vlakanaca se postie ispreplitanjem vlaknaste materije kao i adhezivnim dejstvom vezivnih sredstava u drvetu ili dodavanjem lepka. Ploe iverice se rade od iverja lignoceluloznih materijala, najee drveta, koje je meusobno vezano sintetikim lepkovima. Meusobno vezivanje iverja se postie delovanjem pritiska i temperature u vruim presama.2 1.1. Drvni ostaci u industriji prerade drveta Kao rezultat perade drveta postoje tri glavne vrste ostatka prema veliini: kora, krupni ostaci nakon seenja oblovine i sitni ostaci (piljevina, strugotina, drvna praina). Obino je u pilanama od ukupne koliine drveta koja se prerauje izmedu 50 i 65% komercijalni proizvod, a ostatak je drvni otpad. U zavisnosti od kvaliteta ostatka, na primer da li je kora skinuta ili ne, ostatak moe da se koristi za proizvodnju drvenih ploa. U drugom sluaju ostatak se moe koristiti kao ogrev.
2

Skaki D., Krdovi A.: Finalna prerada drveta, umarski fakultet, Beograd, 2002

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Za razliite proizvode od drveta razliiti procesi se sprovode i razliiti su odnosi izmeu koliine komercijalnog glavnog proizvoda i koliine ostataka. Ali generalno, koliina drvnog otpada je oko 50%. Na primer pri proizvodnji finalnih drvenih proizvoda, kao na primer nametaja, koliina otpada je i preko 50%. U finalnoj preradi drveta, proizvodnji nametaja, prozora i vrata, koristi se osueno rezano drvo. Koliina ostatka zavisi od finalnog proizvoda i primenjene tehnologije.3 Slika 3. Izgled drvnih ostataka posle industrijske prerade drveta

Proizvodnja rezanog drveta predstavlja jednu od najstarijih i najvanijih grana drvne industrije. Rezanje predstavlja osnovnu operaciju u proizvodnji rezanog drveta a sastoji se u rastavljanju oblog drveta na vie delova prizmatinog oblika pomou alata testere. Testera se moe pokretati runo ili mehaniki, u pilanama se upotrebljavaju testere koje se pokreu mehaniki.
3

Skaki D., Krdovi A.: Finalna prerada drveta, umarski fakultet, Beograd, 2002

SEMINARSKI RAD
Slika 4. Razliiti oblici sirovine (drvnog otpada)

Obrada drveta

1.2. Vrste rezanog drveta Sistem klasifikacije rezane grae veoma je sloen iz vie razloga: rezana graa proizvodi se iz velikog broja vrsta, dimenzija i kvaliteta pilanskih trupaca; rezana graa upotrebljava se na razliite naine i u razliite svrhe; tehniki propisi o preuzimanju rezane grae razvijali su se empirijski, a obiaj i navike na tom podruju predstavljaju smetnju da se pojednostavi sistem klasifikacije rezane grae. Rezana graa etinara i liara razvrstava se po kvalitetu na osnovu standarda ili specifikacija, koje su sastavni deo kupoprodajnih ugovora rezane grae. Rezna graa se moe podeliti na rezanu grau za neposrednu upotrebu i rezana graa za dalju preradu. Razlikujemo sledee postupke rezanja trupaca:4 uzduno rezanje prizmiranje etvrtinsko rezanje

Rezanje uzduno(Slika 4a) je nain rezanja kojim se prirodni oblik trupaca rastavlja paralelnim uzdunim rezovima u daske jednake ili razliite debljine. Ovo rezanje moe
4

Brki M., Jani T.: Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006., str. 38-39

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

biti simetrino i asimetrino, a broj dasaka paran ili neparan; kada je broj neparan, centralna daska je s uklopljenim srcem, a kada je parna, dve srednje daske su s prerezanim srcem. Prizmiranje (Slika 4b)je nain rezanja kojim se prirodna forma trupca ree na prizmu pri emu se dobija daska jednake iirine. Kod prizmiranja trupac se ree na daske u dva maha. Kod drugog rezanja obre se prizma na bok, za 90, i razrezuje na daske. Visina prizme odnosno irina daske uslovljena je prenikom i kvalitetom trupca i trgovakim propisima po maksimalnoj irini rezane grae. etvrtinsko rezanje (Slika 4c)kod njega trupci se najpre razreu a zatim se uetvrte. Svaka takva etvrtina se dalje prerauje. Rezanje se vri testerom jarmaom ili trakastom testerom. Rezanje postaje sve ue, dok na kraju ne ostane jedna etvrtina.5 Slika 5a,b,c. Tehnika struganja a)struganje uzduno, b)tehnika prizmiranja, c)rezanje na etrvt A B C

2. Izrada furnira
5

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Furniri su tanki listovi drveta dobijeni struganjem, rezanjem ili ljutenjem. Debljina listova furnira iznosi od 0.2 do 10.0 mm, najee su debljine od 0.5 do 3.5 mm. Prema tehnolokom procesu prizvodnje furnir se deli na strugani, rezani i ljuteni. Prema nainu obrade furniri se dele na okrajene i neokrajene. Prema nainu pripreme furniri se dele na plemenite i slepe. Strugani i rezani furniri se upotrebljavaju za oplemenjavanja lica nametaja, za oblaganje dvorana, za intarzijske radove i sl. To su plemeniti furniri kojim se iskoriavaju estetska svojstva drveta: boja, tekstura i sjaj. debljina ovih furnira iznosi od 0.5. do 1.0 mm, a izuzetno 2.0 mm. Slepi furniri, ili unutranji ili donji furniri, zovu se furniri koji slue kao podloga plemenitom furniru. pri upotrebi slepog furnira ne iskoriavaju se estetska svojstva drveta. Debljina slepog furnira je uvek vea od debljine plemenitog furnira. Za slepi furnir upotrebljava se loiji furnir relativno homogene strukture, i to od topolovine, lipovine, bukovine, javorovine i drugih vrsta.6

2.1. Izrada furnira struganjem Furniri se mogu izraivati struganjem na furnirskom jarmu ili segmentnoj krunoj testeri. Testera je debela oko 0.9 mm, zubi su joj trouglasti, razvrnuti naizmenino na obe strane, na svaku od 0.25 do 0.30 mm, a mogu rezati u oba smera. Prenik testere je 2050 mm, broj okretanja 488 o/min a brzina rezanja 52 m/s. Pre struganja drvo ne treba omekavati, pa mu se ne menja boja. Ipak je izrada furnira struganjem naputena jer se preko polovine skupog drveta pretvara u strugotinu. 2.2. Izrada furnira rezanjem Trupci za furnire se razrezuju trakastom testerom ili na horizontalnoj jarmai. Dobijeni komadi zagreju se, okorevaju, oiste etkama i iz njih se uklone strana tela, npr. komadi kamena ili metala, a zatim se prerauju na maini s furnirskim noem. Maina za proizvodnju furnira rezanjem moe biti horizontalna i vertikalna. Rezni furniri mogu se suiti prirodno kada su povoljni uslovi, leti, a preko cele godine se mogu suiti u suarama za furnire. 2.3. Izrada furnira ljutenjem Sirovine za proizvodnju ljutenog furnira su trupci za ljutenje od drveta bukve, javora, lipe, breze, topole, jasike, vrbe i nekih vrsta etinara. Ljuteni furnir proizvodi se na ljutilicama, konstruisanim na principu tekih strugarskih maina. Ljuteni furnir slui preteno za proizvodnju perovanog drveta. Ljutilica je teka tako da se ne trese za vreme ljutenja. Zagrejan, oien, pregledan i prekraen trupac namesti se pomou dizalice ili automatski u ljutilicu, obradi se na oblik valjka a zatim ljuti.
6

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010

10

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Za vreme ljutenja trupac se okree oko svoje uzdune ose, a k sreditu mu se pribliava no. No se odbija od vetikalne ravni koja dodiruje trupac za slobodni ugao =0...5 koji se na modernim ljutilicama smanjuje jer bi se brzo troio i delovao poput konice, pa bi se za ljutenje tropilo previe energije. Slika 6. Postavljanje noa i pritisne letve za ljutenje trupaca razliitih prenika

No je naotren pod uglom =15...23. Slobodni ugao i ugao pod kojim je narezan no zajedno ine ugao rezanja =+ razliit za razliite vrste drveta. Pritisna letva nameta se iznad otrice noa u vertikalnom smeru. Furniri se sue da im se sadraj vlage svede na 6...8% kako bi se mogao lepiti. Furniri se sue u tunelskim suionicama koje imaju 2 do 6 spratova, a sue se pri temperaturi od 130C a neke vrste drveta i 170C. vorovi se mogu odstraniti iz furnira runo ili mainom i na njihovo mesto da se zalepi komadi drvenog furnira od iste vrste drveta, jednake debljine, podjednake boje i teksture. Raimannov automat za krpljenje furnira moe u minutu isei i zakrpiti od 20 do 30 vorova.7

3. Proizvodnja perploe

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010

11

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

perploa je sastavljena od neparnog broja unakrsno slepljenih furnirskih listova. dele se na obine, brodske i avionske. Obine perploe se izrauju od ljutenih furnirskih listova. Listovi se lepe tako to se listovi iznad i ispod centralnog lista moraju lepiti istim redosledom s obzirom na vrstu drveta, smer vlakana, fizika svojstva, debljinu i sadraj vlage. Obine perploe debljine 3,4,5 i 6 mm izrauju se od tri furnirska lista, ploe debljine 7 mm od tri ili pet furnirskih listova, ploe debljine 8,10 i 12 mm izrauju se kao i obine, ali lepilo treba da je otporno prema vodi, pa se upotrebljavaju na brodovima. Brodske perploe mogu se izraivati i deblje od obinih. Avionske perploe izrauju se od vrlo tankih furnirskih listova, a lepe se lepilima na bazi vetakih smola, a upotrebljavaju se za gradnju aviona i jedrilica. Prednosti perploa u odnosu na puno masivno drvo jesu: postojanost oblika,jednolika vrstoa, vea savitljivost, ekonominost i mogunost proizvodnje velikih povrina, otpornost prema pucanju pri ukucavanju eksera i buenju. perploe se kod nas najee izrauju od bukovine. Furniri se mogu premazivati lepilom i u maini za sastavljanje furnira (spajaice). Kroz spajaicu za uzduno sastavljanje furniri se transportuju u smeru vlakanaca brzinom od 3 do 38 m/min, a kroz spajaicu za popreno sastavljanje popreno na taj smer brzinom od 1 do 5 m/min. Lepak vee za vreme transportovanja kroz mainu. U proizvodnji per ploa lepak se nanosi na obe strane srednje ploe pomou maine koja ima 2 ili 4 vljka. Valjci imaju povrinu od gume ili metala, a izbrazdani su na razliite naine. 8 3.1. Panel ploe Panel ploa sastoji se od srednjeg sloja sastavljenog od letvica ili ljutenog funira i oblonih furnira kojima je smer vlakana poprean u odnosu na smer valakana letvica. Letvice i obloni furniri spojeni su lepkom. Panel ploe debele su od 13 do 45 mm. Za ploe debele od 13 do 20 mm iznosi tolerancija 0.5 mm, a za ploe od 22 do 45 mm 0.8 mm. Tolerancija za duinu i irinu iznosi 5 mm. Razvrstavaju se prema kvalitetu oblonih furnira na klase I/II i II/II. Srednji sloj od ljutenog furnira kvalitetniji je od letvica, ali je skuplji, jer su furniri skuplji od rezanog drveta. Obe strane srednjeg sloja panel ploe se namau lepkom, obloe rezanim ili ljutenim furnirima mekih liara, parene bukovine debelim od 2 do 4 mm i presuju u hidraulikoj presi, gde lepak otvrdnjava usled delovanja toplote pod pritiskom. Nakon resovanja ploe treba da odlee najmanje 2 nedelje; za to vreme zavri sve vezanje lepka i vlaga se u ploama jednolino rasporedi. Ploe se kraje krunim testerama na definitivne duine i irine i na pravougaoni oblik, a zatim bruse kao perploe. Pri isporuci iz fabrike ploe treba da imaju oko 10% vlage.9 3.2. Iverica

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010 Skaki D., Krdovi A.: Finalna prerada drveta, umarski fakultet, Beograd, 2002., str. 72

12

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Iverica je ploa od strugotine drveta ili drugih ligno celuloznih materijala slepljenih organskim bezivom pod delovanjem toplote, pritiska, vlage i katalizatora. Ploe iverice se razvrstavaju prema zapreminskoj teini na lake, srednje teke i teke. Lake ili izolacione iverice imaju zapremisku teinu od 0.25 do 0.40 g/cm3. Upotrebljavaju se za izolaciju zvuka i toplote. Najvie se proizvode srednje teke iverice koje mogu biti jednoslojne ili vieslojne. Upotrebljavaju se za nametaj, vrata, unutranja ureenja, pregradne zidove, unutranjost brodova i gradnju kua. Za 1 m3 iverice potrebno je od 2.2 do 2.5 prostornih metara drva. Slika 7. Proizvodnja ploa iverice

Za proizvodnju iverja razvile su se dve vrste maina, jedne ga izrauju rezanjem noevima, a druge mlevenjem. Noevi maina za izradu iverja rezanjem, koji odreuju duinu iverja, razmaknuti su od 20 do 40 mm.10

10

Skaki D., Krdovi A.: Finalna prerada drveta, umarski fakultet, Beograd, 2002., str. 73

13

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta
4. Tehnologije za proizvodnju peleta

Najprostija linija za proizvodnju peleta je ona instalirana u okviru neke pilane, gde su piljevina i sitni ostaci pri sei, sirovina za proizvodnju peleta. U tom sluaju sirovina za pelete je suva, nije potrebna suara niti mlin za drvni otpad, a najvea panja treba da se obrati na zatiti drvnog otpada od upada neistoa (metalnih predmeta). Pored toga, ako je kapacitet proizvodnje peleta mali, na primer 300 tona godinje (1 t/dan), onda jedina maina u fabrici peleta je maina za presovanje odnosno za pravljenje peleta. Sve druge aktivnosti mogu biti obavljenje manje ili vie runo, kao to su pakovanje, interni transport i skladitenje. Ako se sirovina sastoji od kore ili drugog krupnijeg komada drveta, zatim vlana piljevina ili seka, i ako je kapacitet relativno veliki, preko 10 000 t/god. (30t/dan), onda se fabrika peleta sastoji od vie maina za znatnim stepenom automatizacije.11 Slika 8. Raspored opreme u postrojenju za proizvodnju peleta


11

Furnace - loite Dryer - suara Crusher - mlin Dust collector odvaja praine Bucket conveyor - transporter sa koficama Pellet mill - presa za pelete Grading sieve - sito za odvajanje sitnih komadia od peleta Srew conveyor puni transporter Coller - hladnjak

Brki M., Jani T.: Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006., str. 46

14

SEMINARSKI RAD
Dust collector - odvaja praine Fan ventilator

Obrada drveta

Proces proizvodnje peleta poinje prijemom sirovine (istovar iz kamiona ili eleznikog vagona). Potom se sirovina skladiti, pri emu sistem treba da omogui optimalno skladitenje za dalje manipulacije. Sirovina mora da se oisti na taj nain to ona prolazi kroz sita i magnetni odvaja kako bi se uklonile neistoe kao to su kamenje i metalni predmeti. Slika 9. Presa za pravljenje peleta i njeni kljuni delovi (valjak i dobo)

Peleti se prave u presama pod velikim pritiskom. Pripremljena sirovina za pravljenje peleta se stavlja u presu. Proces presovanja se izvodi valjcima koji mlevenu drvnu masu koja se stavlja u dobo sa malim rupama na krunom zidu istiskuju kroz te rupe.12

12

Brki M., Jani T.: Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006., str. 47

15

SEMINARSKI RAD
5. Alatne maine za obradu drveta13

Obrada drveta

Mali otpori rezanja i male koliine toplote koje se razvijaju na otricama alata omoguavaju velike brzine rezanja (do 90 m/s), velike brzine pomaka (do 80 m/min) i velike brojeve obrtaja (do 28.000 o/min) koji su karakteristini za te maine. Razvrstavanje maina za obradu drveta vri se prema podruju primene, prema vrsti obrade, prema ugraenom alatu i prema drugim kriterijumima. U sledeoj tabeli usvojeno je razvrstavanje prema primenjenom alatu. Vrsta drveta Grupe maina Jarmae Trakaste testere Krune testere Lanane testere Primenjeni alati Listovi testera jarmaa Beskonane trakaste testere Krune testere Lanane testere Vratila s noevima Glodala, glave s noevima Lanana glodala Burgije Brusne folije Strugarski noevo

Obrada strugotine

skidanjem Rendisaljke Glodalice Lanane glodalice Builice Brusilice Strugovi

Seiva za odrezivanje, prorezivanje i Maine za razdvajanje Obrada bez skidanja Maine za obradu cepanje strugotine Modeli, matrice, patrice, igovi deformacijom Prostorno maine Tehnoloki maine kombinovane Grupa nezavisnih alata kombinovane Tehnoloki kombinovani alati

Kombinovana obrada

5.1. Jarmae Jarmae su namenje uzdunom rezanju trupaca. Alat listovi testere uvreni u jaram svojim naizmeninim kretanjem izvode rezanje, a pomak se ostvaruje prinudnim kretanjem drveta u ravni testere priblino upravno na pravac kretanja. Naizmenino kretanje testera ostvaruje se mehanizmom krivaje. Vertikalne pune jarmae su najrasprostranjenije primarne strugarske maine i slue u prvom redu za masovnu proizvodnju rezane grae tinara. Imaju vrst zatvoren okvir jarma (Slika 4) u koji se uvruje i do 24 lista testera.

13

Preuzeto u celini: Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010

16

SEMINARSKI RAD
Slika 10. ematski prikaz ravnih vrsta jarmova vertikalni puni jaram vertikalni boni jaram horizontalni jaram horizontalni jaram za furnire

Obrada drveta

Bone jarmae slue uglavnom za prizmiranje trupaca kao pomone maine pred punim jarmaama. Ree se upotrebljavaju kao samostalne maine. Kapacitet im je do 1 m3/h. Horizontalne jarmae za furnire. list testere postavljen u vertikalnoj ravni izvodi horizontalno glavno kretanje brzinom od oko 7m/s. Pomono kretanje se izvodi pomou kolica odozdo navie brzinom do 1.5 m/min. Snage se kreu oko 5 kW. 5.2. Trakaste testere Trakaste testere se upotrebljavaju za uzduno i popreno odrezivanje. Alat nazubljena beskonana traka vrei ravnomerni obvojni hod v preko oboda tokova ree svojim slobodno razapetim delom. Pomak se ostvaruje kretanjem materijala normalno na ravan tokova. 5.2.1. Stone trakaste testere Stone trakaste testere spadaju u najosnovnije stolarske maine. Slue za uzduno i popreno rezanje za izradu ravnih i zakrivljenih povrina i za ostale vrste rezanja u zavrnoj preradi drveta. Iskljuivo su vertikalne konstrukcije. Pomono kretanje je runo. Za izvesne poslove primenjuje se i dodatni aparat za pomak, montiran an stolu. 5.2.2. Rastrune trakaste testere Rastrune trakaste testere najee se primenjuju u strugarama i sanduarama za uzduno rezanje dasaka i greda raznih veliina. One prave uzduni rez izneu dve prethodno ravne obraene povrine. U principu rade kao i sone trakaste testere. Pomono kretanje ostvaruju motornom silom preko dva para pominih valjaka. Biranje debljine reza je runo ili elektrino.

17

SEMINARSKI RAD
5.2.3. Trakaste testere trupare

Obrada drveta

Trakaste testere trupare primenjuju se za uzduno rezanje trupaca i krupnije grae. Imaju slinu ulogu kao jarmae. Rade na principu rastrunih trakastih testera od kojih se u osnovi razlikuju po kolicima za trupce. U poreenju sa jarmaama trakaste testere trupare se odlikuju manjim rezom, tanijim i kvalitetnijim rezom, mogunou rada sa nesortiranom oblovinom, rezanjem veih prenika trupaca i mogunou biranja debljine daske prema osobinama drveta pre svakog reza, ali zapstaju u uinku, zah tevaju kvalifikovanu radnu snagu i osetljive su na strana tela i smolu u drvetu. 5.3. Krune testere Krune testere se upotrebljavaju za popreno i uzduno odrezivanje drveta. alat po obodu nazubljena tanka kruna ploa (list testere) okreui se oko svoje ose izvodi glavno kretanje rezanja, v, a pomak s vri se u ravi ploe, po pravilu nasuprot smeru kretanja zuba (Slika 11). Krune testere se razvrstavaju prema sledeim namenama: za popreno, za uzduno, za popreno i uzduno rezanje. Slika 11. Osnovni agregat krune testere 1 specijalni elektromotor za krune testere 2 list krune testere 3 vratilo 4 stezne ploe D prenik lista krune testere A visina motora B najvea dubina reza

5.4. Lanane testere Lanane testere su namenjenepoprenom odrezivanju tekih komada. Alat u obliku beskonanog lanca iji su lanci sa spoljne strane izvedeni kao zubi testere vri rezanje obvojnim kretanjem oko dva ili vie lananika, a pomak se vri u ravni kretanja lanca upravno na pravac rezanja. Lanane testere omoguavaju prerezivanje neogranieno

18

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

dugakih komada debljine od 300 do 2000 mm. Zato se izrauju kao pokretne maine za seu ume i prerezivanje trupaca. 5.5. Rendisaljke Rendisaljke su namenjene finoj obradi ravnih povrinakoje su prethodno obraene uglavnom testerama. Alat vratilo s uzduno postavljenim noevima okreui se oko svoje ose izvodi glavno kretanje rezanja, a pomak se vri nasuprot smeru kruenja seiva. Staza otrica noeva prema drvetu pri rendisanju sa konstantnom brzinom pomaka produena je cikloidno, zato se dobija talasasti profil obraene povrine. Rendisaljke se izvode kao ravnalice, kao debljae i kao kombinovane ravnalice-debljae. 5.5.1. Ravnalice Ravnalice se namenjene ravnanju uskih povrina dasaka pri izradi sastavaka. Pomono kretanje je runo, ree dodatnim aparatom za pomak, koji se postavlja iznad vratila sa noevima. Uobiajene radne irine iznose od 400 do 1000 mm, brzine rezanja su od 25 do 30 m/s, a snaga od 2 do 4,5 kw. Za kvalitetan i siguran rad potrebno je da raspon izmeu usnica bude mali, to se postie pogodnom kinematikom visinskog podeavanja stolova. 5.5.2. Debljae Debljae su namenjene finoj obradi paralelnih povrina na odreenu debljinu. Za taan rada neophodna je velika stabilnost postolja, to se najbolje postie okvirnom konstrukcijom. Uobiajene su radne maine od 400 do 1300 mm. Kombinovane ravnalice-debljae se u osnovi sastoje od jedne debljaeiznad ijeg su radnog stola postavljena druga dva stola, koji u sklopu sa istim vratilom za noeve sainjavaju ravnalicu. irina rendisanja iznosi oko 600 mm. 5.6. Glodalice Glodalice su namenjene izradi raznovrsnih profilisanih ravnih i zakrivljenih povrina. Profilisane ili ravne otrice alata za glodanje, okreui se oko ose vretena, izvodde glavno kretanje rezanja, pomak se vri nasuprot smera kretanja zuba. Kinematika procesa glodanja slina je kinematici rendisanja, ali se alati razlikuju: noevi za rendisanje su dui, s ravnim otricama; alati za glodanje (Slika 12.) imaju krae obino profilisane otrice, a uvruju se, kao posebni element na preputeni deo vratila maine. Slika 12. Primeri alata za glodanje 1 profilno glodanje, 2 profilni noevi, 3 univerzalna glava za noeve

19

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Glodala se izrauju od nelegiranih i legiranih alatnih elika ili sa otricama od tvrdih metala. Uglovi zuba su <15, <35, <45. Postoji vie vrsta glodalica: stone glodalice, visokostrune glodalice, nadstone glodalice, kopirne glodalice i glodalice za zupce. 5.6.1. Stone glodalice Stone glodalice slue za raznovrsna oblikovanja i iroko se primenjuje u industriji i zanatskoj proizvodnji. Zbog visokog broja obrtaja, koji se i kod niskoturanih glodalica kree do 600 o/min, konstrukcija mora biti vrsta, a zakretne mase uravnoteene. Pomono kretanje je runo ili pomou dodatnog aparata za pomak. 5.6.2. Visokoturane glodalice Visokoturane glodalice su namenjene za izradu istih povrina koje ne treba naknadno obraivati. Potrebne velike brzine rezanja omoguene su primenom seiva od legiranih elika i tvrdih metala. Zbog zahteva za malim prenicima glodala, zbog sigurnosti i ekonomije, koji uslovljavaju broj obrtaja od 12000 do 18000 u minuti, ove maine moraju odgovarati stroijim uslovima. Ekscentrinost sedita alata sme biti najvie 0,02 mm, a aksijalni udar vretena najvie 0,04 mm, kuglini leajevi treba da su specijalne izrade i delovi koji se brzo okreu, moraju biti dinamiki uravnoteeni. 5.6.3. Nadstone glodalice Nadstone glodalice su namenjene prvenstveno kopirnim glodanjima. Predmet obrade kree se prema osi vretena, a vodi ga ablon koji klizi po trnu. Tako se vri kopiranje. Glodala su veinom jednosena, ekscentrino postavljena, to omoguava jednostavno biranje zadnjeg ugla i prenika glodanja. Nadstone glodalice se odlikuju mogunou kopiranja malih radijusa, jeftinim alatima, malom potronjom snage i univerzalnom primenom. 5.6.4. Kopirne glodalice

20

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta

Kopirne glodalice slue za samostalnu izradu predmeta sa nesimetrinim presecima (kalupa za obuu, noge za stolice, kundaka, propelera i sl.). U kopirne glodalice ubrajaju se i stone glodalice sa ureajem za kopiranje. One imaju stabilno vreteno, a predmet obrade se vodi uz pomo ablona. Takav sistem, za razliku od drugih, praktino ne ograniava veliinu predmeta obrade. 5.6.5. Glodalice za zupce Glodalice za zupce slue za izradu sastavnih zubaca razliitih oblika (Slika 7). Najee se obe daske sastavka obrauju u istoj operaciji. Broj obrtaja iznosi od 6000 do 12000 u minutu, pomak je runi ili hidrauliki, a koriste se i poluautomatske izvedbe sa krivuljama za upravljanje. 5.7. Builice Builice slue za izradu rupa krunog poprenog preseka. Alat izvodi glavno kretanje rezanja okretanjem oko svoje ose. Pomak se vri aksijalnim prodiranjem alata u materijal. Za izradau rupa izduenog preseka potrebno je jo jedno pomono kretanje upravno na osu kretanja. Builice se izrauju sa vertikalnim, horizontalnim ili nagibnim nosaima svrdla; sa jednim ili vie vretena; sa runim, poluautomatskim ili automatskim pomakom. rezanje se vri od 0.5 do 3 m/s, a pomak pri buenju kree se od 0.4 mm do 2.5 mm po obrtaju to zavisi od vrste drveta i vrste burgije. 5.7.1. Builice za uzdune rupe Builice za uzdune rupe su horizontalne izvedbe sa jednim ili vie vretena. Kod tipova za runi pomak radni sto, vertikalno podesiv, izvodi popreno horizontalno i aksijalno dubinsko pomono kretanje. Stezanje materijala ma radni sto moe biti mehaniko i pneumatsko. Dubine buenja iznose do 200 mm, duine buenja su od 200 do 700 mm, a irine rupa od 20 do 80 mm. 5.7.2. Builica za vorove Builica za vorove iseca vorove iz daske i izrauje epove za popunjavanje nastalih rupa. Radi brze primene raznih prenika burgije ugraeno je nekoliko vretena, dok jedno vreteno radi ostala miruju. Prenici rupa iznose od 15 do 50 mm. Pomak se vri runom ili nonom polugom. 5.8. Brusilice Brusilice slue za vrlo finu obradu povrina. Alat brusna ploa kreui se velikom brzinom pod odreenim pritiskom preko povrine predmeta obrade vri glavno kretanje v. Pomak s se vri u istoj ravni, najee upravno na glavno kretanje (Slika 13). Slika 13. ema rada brusilica

21

SEMINARSKI RAD
1. primer trakaste brusilice 2. primer ploaste brusilice 3. primer valjkaste brusilice s brzina pomaka, v brzina brusnog tela P sila pritiska izradka na brusno telo

Obrada drveta

5.8.1. Trakaste brusilice Trakaste brusilice rade sa alatom u obliku beskonane brusne trake koja vri runo glavno kretanje oko pogonske i zatezne remenice. Trakaste brusilice sa horizontalnom trakom slue za obradu velikih povrina. Donji deo trake potiskuje se sa unutranje strane pokretnompritisnom papuom na povrini predmeta obrade. Najee se primenjuju izvedbe sa jednom runo potiskivanom trakom i runim pomakom. Vertikalne trakaste brusilice slue za bruenje uskih povrina i naruito su pogodne za ienje sastavnih i zakrivljenih ploa. Traka se kree po valjcima sa vertikalnim osovinama koji, radi boljeg kvaliteta pbrade, vre naizmenino aksijalno kretanje. Pritisak radnog predmeta uz traku se vri runo. 5.8.2. Valjkaste brusilice Valjkaste brusilice se izrauju sa jednim, dva, tri ili etiri valjka, prema potrebnom kvalitetu bruenja i stepenu prethodne obrade. Najznaajnije su trakaste brusilice koje su pogodne za preciznu obradu furniranih povrina. Dinamiki uravnoteeni valjci postavljeni u otvore pritisnog okvira izvode aksijalno oscilatorno kretanje, ime se postie bolji kvalitet povrine. Dubina bruenja se bira visinskim podeavanjem valjaka. Finoa zrna i obodna brzina rastu od cilindra do cilindra u smeru pomaka. Strugotina se uklanja valjkastom etkom i odsisnim kapama.

22

SEMINARSKI RAD
5.8.3. Ploaste brusilice

Obrada drveta

Ploaste brusilice rade sa horizontalnimi vertikalnim krunim plama na kojima je razapet brusni papir. Brzina bruenja zavisna je od radijalnog poloaja bruenja. Kod vertikalnih izvedbi ispred pla ugraen je radni sto podeljivog nagiba. pritisak pri bruenju vri se runo. Najvea brzina je 55 m/s, a uinak od 20 do 30 m2/h. 5.9. Strugovi Strugovi su namenjeni obradi krunih oblika sa pravolinijskom osom simetrije. Predmet obrade okreui se oko svoje ose izvodi glavno kretanje rezanja, a pomono kretanje izvodi alat. Alati za struganje se s normalno izrauju od nelegiranih elika, a za masovnu proizvodnju od visokolegiranih elika. Uglovi noa iznose (Slika 14.) =10...20, =20...30 za meko drvo, 40...50 za tvrdo drvo; =90-(+); =50...60. Slika 14. Uglovi strugarskog noa zadnji ugao, ugao klina, prednji ugao, ugao postavljanja noa

5.9.1. Strugovi za uzdunu i ravnu obradu Strugovi za uzdunu i ravnu obradu su po osnovnoj konstruktivnoj izvedbi slini strugovima za metal, ali su laki, jednostavniji i raspolau znatno veim brzinama glavnog vretena. Brzine glavnog vretena se biraju na novijim tipovimabestepenih menjaa. Za struganje velikih prenika izvode se upusti u postolju ispod stezne ploe, ili se izrauju posebni ureaji za struganje na levoj strani maine. 5.9.2. Automatski strugovi Automatski strugovi slue za masovnu proizvodnju predmeta raznovrsnih krunih oblika sa pravolinijskom osom simetrije, npr.: kalemova, drki, figura, i sl. Voenje i upravljanje pokreta alata i pokreta predmeta obrade vri se mehaniki ili hodrauliki. Brzine glavnog vretena iznose do 9000 o/min, a uinak je do 200 komada na sat.

23

SEMINARSKI RAD
5.10. Maine za razdvajanje

Obrada drveta

Maine za razdvajanje vre odrezivanje i prorezivanje materijala bez skidanja strugotine. Odrezivanje materijala se najee primenjuje pri izradi furnira i tankih ploa, gde bi prorez pri rezanju testerama predstavljao relativno veliki gubitak materijala. Prorezivanje drveta se ree primenjuje. Alat no sa pravolinijskim ili zakrivljenim seivom prodire pod dejstvom odreene sile u predmet obrade vrei razdvajanje. Pri tome se ili materijal na mestu rezanja podrava da ne bi dolo do cepanja (kod ljutilica za furnir i dr.), ili se predmet obrade oslanja na protiv seivo ili se odvajanje vri dalje ispred seiva noa, usled delovanja klina otrice noa (pri cepanju). 5.11. Ljutilice za furnir Ljutilice za furnir (Slika 15.) slue za izradu dugakih traka furnira kontinuiranim odvajanjem sloja drveta sa oboda obraivanog trupca. Pri tome materijal svojim obrtanjem izvodi glavno kretanje rezanja a pomak se obavlja radijalnim primicanjem noa osi obrtanja. Debljina furnira odreena je veliinom pomaka noa za jedan obrtaj. Radi postizanja ravnomernih brzina rezanja broj obrtaja se bezstepeno poveava sa smanjenjem prenika obraivanog valjka. Podeavanje zadnjeg ugla noa prema preniku obrade vri se atomatski specijalnim ureajem. Slika 15. Ljutilica furnira i ema rada 1 navojno vreteno za pomak noa 2 navojno vreteno za podeavanje grede(8) 3 ekscentar za podeavanje ugla rezanja 4 ravnalica za samostalno prilagoavanje ugla rezanja preniku ljutenja 5 no 6 nosa noa 7 pritisna traka 8 nosa pritisne trake s brzina pomaka v brzina reza (obodna brzina ljutenog trupca)

24

SEMINARSKI RAD
5.12. Maine za obradu deformacijom

Obrada drveta

Maine za obradu deformacijom slue za oblikovanje drveta savijanjem, izvlaenjem i utiskivanjem. Alat, izraen prema dimenzijama gotovog komada, prenosi svoj oblik na predmet obrade delovanjem sile koja izaziva trajne deformacije na komadu, radi ega drvo treba dovesti u odgovarajue plastino stanje, najee prethodnim parenjem. U drugim sluajevima je potrebno vritizagrevanje radnog predmeta i tokom obrade grejaima ugraenim u alat ili mainu. 5.13. Kombinovane i specijalne maine Konstruktivnim sjedinjenjem osnovnih elemenata nekoliko vrsta alatnih maina u jednu celinu dobija se kombinovana jedinica koja moe da obavljaniz raznorodnih operacija (npr. ravnanje, glodanje, buenje). Prostorno kombinovane maine omoguavaju obavljanje nekolikonezavisnih, raznorodnih operacija koje nisu sastavni deo istog radnog hoda. Primeri takvih kombinacija jesu: kruna tsstera + glodalica; kruna tsstera + glodalica + builica za izduene rupe; ravnalica + debljaa + kruna testera + glodalica + builica za izduene rupe. Ovakve kostrukcije ostvaruju utedu u trokovima nabavke i radionikom prostoru u odnosu na odgovarajui broj pojedinanih maina. Primer kombinovane maine sa pet operacija obuhvata osnovne elemente ravnalice, krune testere, glodalice, builice i izduene rupe. Podruje primene takve maine je sueno, ali on prua niz prednosti u odnosu na broj pojedinanih maina zbog nie cene kotanja, utede radionikog prostora i transporta materijala od maine do maine, ima veu produktivnost i taniju obradu bez dorade. Ove maine su pogodne za serijske poslove.14

14

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010.

25

SEMINARSKI RAD

Obrada drveta
Zakljuak

Drvo je oduvek bilo izuzetno cenjen materijal. Prua velike mogunosti za primenu ali, istovremeno, zahteva vetinu prepoznavanja osobina, odgovarajuu pripremu, strunu obradu i zatitu. Drvo je najstariji graevinski materijal iz prostog razloga to je pomou njega mogue napraviti jednostavne graevine sa vrlo malo alata ili ak i bez njega. Stoga su ljudi, kada su poeli da se bave gradnjom, prvo upotrebili drvo za pravljenje jednostavnih koliba ili konstrukcije atora. Razvojem ljudskog drutva i unapreenjem alatki, drvo je poelo da se koristi za sloenije konstrukcije, a i danas je nezamenljiv graevinski materijal. Drvna industrija i energetsko privreivanje su tesno meusobno povezani: drvo nije samo sirovina ove industrijske grane, drvo je uz to jo i potencijalni nosilac energije. Ostaci proizvodnje industrije obrade i prerade drveta su oduvek korieni za proizvodnju potrebne toplote za proces rada i za grejanje prostorija. Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i cepanom obliku. Prema nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehaniku preradu i drvo za hemijsku preradu drveta. U Srbiji ima preko 1500 preduzea koja se bave primarnom i finalnom preradom i trgovinom drvetom. Mehanika prerada drveta podrazumeva vrstu prerade kod koje se na prvom mestu menjaju oblik i dimenzije drveta uz upotrebu mehanikih sredstava (pila, noeva i sl.). Smatra se da hemijska svojstva drveta pri tome ostaju nepromenjena. Ulazni materijali za mehaniku preradu su trupci za piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice. Proizvodi mehanike prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne mehanike prerade drveta i proizvodi finalne mehanike prerade drveta. U primarnoj preradi oblovina se prerauje u pravougane - bazirane oblike. To su proizvodi koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve, grede, gredice, furnir, ploe i sl.). Pod finalnom mehanikom preradom podrazumevamo preradu primarno obraenog drveta u predmete namenjene direktnoj upotrebi (nametaj, ambalaa, graevinska stolarija i sl.)

26

SEMINARSKI RAD
Literatura:

Obrada drveta

Sneana Radonji: Mainska obrada nemetala, Autor izdava, Tehniki fakultet aak, 2010 2. Skaki D., Krdovi A.: Finalna prerada drveta, umarski fakultet, Beograd, 2002 3. Brki M., Jani T.: Tehniko-tehnoloka reenja briketiranja i peletiranja biomase, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006.
1.

27