Za dug zivot treba da redukujemo rizine faktore Dr Sasa Avakumovic Kardiovaskularne bolesti su u naletu i sve vise ugrozavaju zdravlje

i zivote stanovnika nase planete. Statistike pokazuju da se u Srbiji tokom 2002. godine najee umiralo I izostajalo sa posla od bolesti krvotoka tj. kardiovaskularnog sistema (Slajd 9) isto je stanje u svetu na osnovu izvestaja Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. god (Slajd br 5). Analitike studije govore da je oekivano trajanje ivota mukaraca u Srbiji 69 godina i ono je za pet i po godina krae od ena. Meu zemljama u okruenju, ovi pokazatelji govore da najdui ivot imaju Italijani (80 god), a najkrai Rusi (65 god). Kardiovaskularne bolesti meu naim graanima odgovorne su za vie od polovine izgubljenih godina ivota preko 65 godina, a kancer je vodei uzrok smrti za one ispod 45 godina ivota. Po DALY (Disability Adjusted Life Years) skali iz 2002. godine obolenja i procenti gubtika godina zivota najcesce su se desavali zbog kardiovaskularnih bolesti i kod zena i kod muskaraca, a sto se tice samih faktora rizika kod muskaraca je nazatupljenije pusenje I poviseni krvni pritisak a kod zena je poviseni krvni pritisak I gojaznost. (Slajdovi 9 I 10) Svetska Zdravstvena Orgnizacija je u svom godinjem izvetaju za 2002. "Redukcijom rizika unapreuje se zdravlje" od vie od 200 poznatih rizinih faktora izdvojila deset koji imaju najvei znaaj i to: pothranjenost, nezatien seks, visok krvni pritisak, puenje, zagaen vazduh u prostorijama, visok holesterol, alkohol, zagaena voda i loi sanitarni uslovi, nedostatak gvoa i gojaznost (Slajd br 7). Sedam od navedenih rizinih faktora su povezani sa nezaraznim bolestima, a pet sa kardiovaskularnim. Da bi situacija bila jos teza pored pobrojanih u faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti spadaju i godine starosti, pol, porodicna anamneza i secerna bolest (slajd br2). Svaki od pobrojanih faktora rizika negativno uticu na zdravlje i uvecavaju sansu za nastanak kardiovaskulrane bolesti. Sto pacijent ima vise fatora rizika, stepen rizika se povecava mnogostruko, dakle pridruzivanjem faktora rizika, stepen rizika se ne dodaje vec se umnozava i to visestruko. Tako npr. ako osoba ima samo hipertenziju verovatnoca da ce razviti kardiovaskularnu bolest je 3 puta, ako ima samo povisene lipide je 4 puta a ako ima zajedno i hipertenziju i povisene lipde verovatnoca nastanaka kardiovaskularnog obolenja je 9 puta, no ako na ovo dodamo i pusenje rizik za nastanak KV obolenja se povecava na 16 puta (slajd br 3.). Sudei prema nalazima najnovijih svetskih istrazivanja, postoji vie znakova za uzbunu koji treba da fokusiraju ne samo zdravstevenu vec i siru populaciju ka razvoju i unapreivanju nove zdravstvene strategije kako bi se postepeno uticalo na smanjivanje visoke stope smrtnosti i oboljevanja od bolesti koje najee i najvie ugroavaju zdravlje stanovnitva. U osnovi stvari su veoma proste treba uciniti sto je vise moguce na smanjivanju i/ili eliminisanju kljucnih faktora rizika. Jedan od retkih projekata Svetske zdravstvene organizacije MONICA koji je obuhvatio i nasu zemlju, trajao je deset godina (od 1985. do 1995. godine) a ukazao je na porazavajuce stanje kardiovaskularnog zdravlja u nasoj populaciji. Moze se reci da ovaj projekat predstavlja jedno od najveih istraivanja u medicini na temu povezanosti rizinih faktora sa kretanjem mortaliteta i morbiditeta od kardiovaskularnih bolesti. Obuhvatio je 38 istraivakih centara u 22 drave, a rezultati istraivanja ukazuju na veoma lose injenice da kod nas postoji velika ukupna prisutnost rizinih faktora u odnosu na ostale istraivake centre, samim tim I rizik za razvoj kardiovaskularnog rizika je jedan od najvecih u projektu ali I Evropi.. Naime naa zemlja, kada je re o ukupnom skoru rizinih faktora koronarne bolesti, na kraju perioda posmatranja sa 26. mesta za mukarce i 17. mesta za ene izbila na prvo mesto u obe kategorije. Nazalost izgleda da se stanje od kraja istrazivanja (1995. god), nije bitno promenilo do danas, a to pokazuje i jedan od brojnih izvestaja o uzrocima i broju infarkta miokarda u Srbiji (slajd 6).I u Biltenu ministarstva zdravlja iz 2006. godine najzastupljenini i najznacajnih factor rizika za nastanak koronarne bolesti u srbiji je hipertenzija (57%). Pomenuto istraivanje pokazuje da spadamo meu zemlje sa najviom stopom hipertenzije u istrazivanim centrima (posmatrana je populacija koja je imala pritisak veci od 160

mmHg) I kao sto se vidi na slajdu br 8 nalazili smo se na kraju istrazivanja na 3 mestu zene I 4 mestu muskarci. Takoe, spadamo meu 25 % zdravstvenih centara koji su ucestvovali u projektu. u kojima nisu ostvarene pozitivne promene u pogledu smanjenja smrtnosti od koronarne bolesti, a sto je simptomaticno stanje se znaajno pogoralo kod enske populacije. Hipertenzija je proglasena za tihog ubicu posto ona ne boli, a jos krajem proslog XX veka Svetska zdravstvena organizacija je alarmirala na njene pogubne posledice po stanovnistvo ako se nesto hitno ne preduzme. Prevalencija hipertenzije u razvijenim zemljama Evrope se krece izmedju 45% (Italija) i 60% (Nemacka) za muskarce i 31% (Italija) i 50% (Nemacka) za zene. Ostale zemlje Evrope imaju prevalenciju izmedju navedenih vrednosti uz vecu ucestalost kod muskaraca nego kod zena. U Srbiji podaci o ucestalosti hipertenzije nisu pouzdani, neka preciznija pracenja su vrsena do osamdesetih godina proslog veka sa stalnom tendencijom porasta broja obolelih. Po nekim starim podacima prevalencija hipertenzije u nasoj zemlji je od 10 do 25% u opstoj populaciji, s tim da je veca u urbanim sredinama i kod zena. Sto moze znaciti da u nasoj zemlji nesto manje od 2 miliona osoba boluje od povisenog krvnog pritiska. Naravno da se namece pitanje zasto je bitno obratiti paznju bas na hipertenziju? Pa po podacima SZO iz 1999. godine u svetu od hipertenzije boluje preko 600 milona ljudi, a 3 milona smrtnih slucajeva godisnje su posledica povisenog krvnog pritiska. Do 1990. podaci su ukazivali na smanjenje prevalence hipertenzije u svetu ali krajem proslog veka pocinje da raste broj obolelih tako da se danas pretpostavlja da oko 975 miliona ljudi boluje od hipertenzije a ocekuje se da ce 1025. broj obolelih skociti na celih 1.25 milijarde. Jos alarmantnije stanje pokazuje tzv pravilo polovine (SZO iz 1999, slajd 11) koje kaze da samo polovina obolelih od hipertenzije je i dijagnostiokovano, samo polovina dijagnostikovanih se i lece, od ovih lecenih samo polovina je adekvatno kontrolisana, stoga prostom matematikom dolazimo do podataka da je 12.5% obolelih od hipertenzije uspesno leceno i ima svoj visok pritisak sveden u granice normale. Na osnovu iznesenog prirodno se namece zakljucak da je zdravstveni prioriteti za 21. vek: smanjenje i eliminisanje svih faktora rizika, pre svega onih na koje lekari ali i pojedinci mogu uticati a to su puenje, hipertenzija, fizika neaktivnost, gojaznost, pravilna ishrana i smanjivanje rizinog ponaanja (nesigurni sexualni odnosi i saobracaj). Pozitivnim uticajem na faktore rizika i njihovo redukovanje je osnova borbe protiv najcescijh bolesti savremenog coveka: kardiovaskularne bolesti, kancera, povreda, mentalnih bolesti, dijabetesa, bolesti pluna i digestivnih bolesti. Ako zelimo imati svetliju buducnost uvek trebamo imati na umu zakljuak SZO iz 2001. da sva dodatna sredstva uloena u zdravlje predstavljaju investiciju koja je est puta vea od uloenih sredstava, jer kao sto se moze videti iz slajda br 3 sredstva koja se odvajaju za lecenje bolesti kardivaskularnog sistema ni najmanje nisu mala i ukupno su u Evropi za 2003 godinu iznosila oko 250 milijardi eura. Zato na kraju zelim da se potsetim na reci drevnog kineskog lekara Huang Dee Nai-Chang-a koje su pronadjene u prvom kineskom medicinskom tekstu (2600. god. pre nove ere) u kojima se on osvrce na uspesnost lecenja neke bolesti (mozda malo preostro za savremenu medicinu ali poenta je veoma jasna): 1. Izvanredni lekari deluju preventivno. 2. Prosecni lekari lece bolest pre nego se pojave simptomi. 3. Manje vredni lekari lece vec razvijenu bolest. Dakle preventivno delovanje je bilo, jeste i bice, osnova svake uspesne borbe protiv bolesti.