Moja metoda leenja gladovanjem

ALEKSIJE SUVORIN.

Svako pretiskivanje zakonom zabranjeno.

CIJENA 6 DINARA. Naklada Mate Carevia, Zagreb, Moinskijeva 10 Tisak Nadbiskupske tiskare, Zagreb

Aleksej Suvorin rodio se 1862. g. u Moskvi. Svrio je filozofski fakultet. Od g. 1896. do 1904. bio je urednikom lista Novoe Vremja.U svojoj knjizi Novi ovek izneo je razne naine, kojima prikazuje, kako ovek moe razviti svoje fizike i umne snage. U nau je Kraljevinu doao: 1920. g. Svojom metodom poeo je leili pre tri godine. Kroz pola godine potrailo je njegov savet samo u Beogradu dve tisue bolesnika. U toku od jedne i po godine odrao je oko 70 predavanja. Na svako je svoje predavanje pozivao lenike. Napadnut to lei bez lenikih kvalifikacija, branio se pred sudom i tom zgodom gladovao je 39 dana. Sud ga je reio, jer nije davao lekove nego samo savete. Suvorinova metoda leenja gladovanjem nije nova, tj. bit te metode nije originalna Suvorinova, ve se nalazi i u nemakih i amerikanskih lenika na desetak godina unatrag. Originalno Suvorinovo jest nain i trajanje gladovanja te nain hranjenja poslije same kure gladovanjem, koji ima da oveku osigura zdravlje i da mu obnovi ivotnu snagu. Sam Suvorin spominje kao svoje sumiljenike - ako se smemo tako izraziti - profesor Z. Mllera, dr H. Kelloga, prof. Ehrlicha, Mac Fadena i druge, koji su svi bili uvereni u korist i dobrobit leenja gladovanjem. U ovoj brouri prikazuje sam Suvorin svoju metodu leenja gladovanjem, navodi razne primere koji svedoe o uspehu njegove metode. Kako je Suvorinova metoda leenju javnosti po uvenju poznata, to e joj ova brouru nadopuniti poimanje o pitanju, koje mora da zanima svakog, pa i najzdravijeg oveka.

MOJA METODA I MOJE OTKRIE. Moja se metoda osniva na jednome mom otkriu u fiziologiji oveka i, ini se svih toplokrvnih stvorenja. Glavna je injenica tog otkria ova: za gladovanju, ako je ovo potpuno i dobrovoljno, eludac se iz organa koji prima hranu pretvara u organ koji izbacuje smee iz organizma, pri emu to smee ide pravcem suprotnim obinom: ne ozgo dole kroz creva, nego ozdo gore kroz usta i jezik. S njime se izbacuje iz tela korenje 95% sadanjih bolesti ovekovih. Uloga creva pri gladovanju vie je pasivna. Do sada poznavale su se tri vrste gladovanja. U svakidanjem se ivotu znalo za dve od njih: za post, kad se ne jede do sila, npr. post crkveni uz miran apetit, i za glad, kad je ovek prisiljen da ne jede, a apetit mu je pootren, katkada muan. Nauka je dodala jo treu vrstu: post potpuni i dobrovoljni, gde se, kako je primetio ve Menjikov, glad osea samo prvih 20 sati. Ja tu dodajem jo etvrtu vrstu gladi, koja se u nekih ljudi mora katkad izazivati poticajnim sredstvima (pojaanim ienjem creva), kako bi se ona u pravi as u potpunoj meri javila, a to je gladovanje 1) potpuno, 2) dobrovoljno, 3) takvo pri kom apetita nestaje u toku prvih 20 sati, 4) takvo gde eludac od organa koji prima postaje organ koji izbacuje, i 5) takvo gde otpaci i troske unutranjega sagorevanja u organizmu, ne idu ozgo dole kroz creva, nego ozdo gore kroz usta i jezik, na kom se pokazuje talog, sloj beo, docnije ut i sa mrkim mrljama. Ta vrsta gladovanja ima svoje odreene faze i rok - oko 40 dana (ili est nedelja). Dakako, takav se proces zbivao u oveku jo od Adama, on je svojstven samoj prirodi ovekovoj, ali do sada su se opaale samo tri prve osobine njegove. Ja sad ukazujem na etvrtu i petu, i taj spor o novom i starom u danom sluaju vaan je time, to upravo te dve osobine procesa i daju oveku u ruke savreno novo i mono oruje za borbu s bolestima, oruje koje mnogi lekari sve do sada maloduno nastoje sakriti od opte panje, uveravajui: Ta sve je to stara stvar. Nema tu ta da se gleda!. Taj proces, uvelike olakavajui oveku borbu s bolestima, ba je osobito dostojan opte i stalne panje i daje sasvim nove osnove itavoj medicinskoj nauci. UKRATKO O REZULTATIMA PRIMENJIVANJA MOJE METODE. U tri godine moje iroke prakse u leenju, u Beogradu i u celoj Jugoslaviji, sada je ve desecima hiljada izleeno esto upravo udesnih, i koja su poznatu po itavoj dravi, utvreno da se mojom metodom gladovanja zaista korenito izleuju ove bolesti: ir u elucu ili u crevima, za 2 do 4 sedmice; emfizem plua, za 4 do 5 sedmica; osima, za 4 do 5 sedmica; proirenje aorte, za 4 do 6 sedmica; skleroza, za 1 do 3 sedmice; dijabetes (eerna bolest), za 8 do 12 dana; zastareli kolari, za 4 do 6 sedmica; vodenu bolest i otekline, za 2 do 3 sedmice; kamen i pesak u unom mehuru, bubrezima, jetri (digerici), za 10 dana do 6 sedmica; reumatizam i podagra, za 5 dana do 6 sedmica; nabreklost zglobova ne splasne svagda ve od prvoga gladovanju, ali bolovi prolaze; limfatine lezde (kaheksija) i krajnici, za 2 do 4 sedmice; konluzije, za 2 do 5 sedmica; neurastenija, za 3 do 5 sedmica; malarija, hemoroidi, ekcemi, za 2 do 10 sedmica. To znai: kad bi itavo stanovnitvo ove zemlje najedared provelo punorono gladovanje (6

sedmica), npr. u toku asnoga posta, u njoj bi nestalo 95% sadanjih bolesti, te bi po zdravlju i spremi za rad i ivotnu borbu, njen narod poslao prvi meu narodima sve. Pri tom, - a to je vrlo vano, - gladovanje sve te bolesti ne lei borbom sa svakom od njih zasebno, i zasebnim sredstvima, nego dubokim ozdravljenjem celog organizma, time da se on oisti i podmlauje, i to bez ikakvih lekova, osim sredstava za ienje. Sa uverljivou ive istine to se oituje u tom to se u isto vreme dok se bolesnik osloboava od znakova i korena spomenutih bolesti, u organizmu, polo se gladovalo po mojoj metodi dovoljno dugo dogaa - to je opte pravilo - niz silnih i krupnih promena u optem ivotnom oseanju ovekovu, koje su, prvo, nemogue bez dubokog i blagotvornog obnovljenja itavog organizma, a drugo, ne daju se poslii nikakvim lekovima ni postupcima sadanje medicine. Jer zaista, kakvim svojim lekovima dananja medicina moe izvrili ovakva udesa, malena ukoliko se radi o silnim pojavama, ali dakako, golemo to se tie ivotnog oseanja svakoga pojedinog oveka lino: 1. Ako je ovek bio zimomoran, pa se esto nahlaivao, uvee imao studene noge te ne bi dugo mogao zaspati, - posle gladovanja on postaje osobito tvrd od zime, noge su mu uvee tople te brzo zaspi. V. Dokukin saoptava mi ovo: Uvee bih svagda oseao studen i dugo se ne bih mogao ugrejati ak ni pod dva lopta pokrivaa, pa ni za topla vremena. Osobito sam osetljiv bio za hladnou za vreme svoja tri gladovanja. Sada, posle treega gladovanja, vie ne oseam hladnoe uvee i nou. Sada mi je vrue spavati i pod jednim pokrivaem. Zbacujem ga i spavam pod samom plahtom (aravom). Sam se udim toj promeni i spominjem Vas sa zahvalnou. 2. Ako je oveku, ispadala i sedela kosa, posle gladovanja postaje gua i podmlauje se u boji. N. aniev pie mi: Rastenje kose popravilo mi se, i sad mi rastu dlake po telu ak i tamo gde ih ranije nije bilo - na prsima, na bedrima. ele nisam imao, ali na temenu jedno je mesto izgledalo da e skoro oelaviti. Sada pak, posle gladovanja, to sumnjivo mesto vie ne preli opasnou. 3. Ako je oveku slabio vid, posle gladovanja on se esto vanredno popravlja. Pie mi And. Vandoro, inovnik uprave grada Bitolja: Osmi dan svoga gladovanja opazili da mi pince-nez (Zwicker) smeta, i uverih se, da vidim mnogo bolje prolim okom, odbacili Zwicker i evo ve est meseci kako se njime ne sluim. Pre gladovanja, dodaje g. Vandoro, imao sam neku manu u organima disanja. Posle gladovanja, evo ve est meseci, oseam se vrlo dobro. U poslednjem pismu, od 16. XII 1928., on potvruje: Oseam se mnogo bolje nego pre gladovanja. Naoari u ove dve godine nikad nisam nosio, premda svaki dan imam mnogo kancelarijskoga posla. 4. Ako je pre gladovanja oveku belo u oima bilo uto, posle gladovanja ono postaje islo belo. Piui mi o tom, V. Jelenski (Rogaka Slatina) dodaje jo i to da mu je posle 24 dana gladovanja nestalo i modrih ilica sa slepih oiju i obraza. Kakvim lekovima dananja medicina moe da promeni boju belog u oima? 5. Ako je ovek ranije hrkao u snu, posle gladovanja prestaje hrkati. Ga Mirgorodskaja pie o svome muu, koji je gladovao 40 dana: Ranije bi, spavajui, svagda jako hrkao, tako da je smetao drugima u spavanju. Sad on nimalo ne hre, i - Ga Keldi (Beograd) govorila mi je: Isprva sam dola mirno podnosila gladovanje svog mua (gladovao je 40 dana), no posle 30 dana on sasvim prestade hrkati u snu. Probudim se nou i nita ga ne ujem, pa ga esto budim, samo da se uverim da je tu i jo iv. Prestao sam, pie V. Jelenski, krgutati zubima u snu, koju sam manu imao ve desetke godina. 6. Ako su oveka muile stalne migrene, posle gladovanja on sasvim zaboravi na njih. 7. Ako je ovek imao uvek teak vonj iz usta, dah mu postaje sasvim ist, bez ikakva zadaha. 8. Ako je ovek izjutra ustavi oseao gorinu u ustima, posle gladovanja svagda mu je u ustima slatko i svee. 9. U svojih 58 godina, pie mi V. Dokukin, nisam zube istio vie od 20 do 30 puta, i uvek su mi bili uti. Za gladovanja postadoe mi zubi beli kao biser. 10. Uopte ako su zubi oveku bili slabi pa su se ljuljali, posle gladovanja oni krepko i vrsto sede u desnima. Zubni hirurg Pejinovi (Beograd) pripovedao mi je, kako mu se desilo da izvue jedan za drugim 13 zuba (korena) muu i eni, koji upravo behu proveli 35 dana gladujui, pa se

divio kako im neobino vrsto sedahu u desnima. 11. Ako je ovek imao kroninu kijavicu, ova prolazi savreno. Meni samom prola je od gladovanja kronino kijavica, koju sam uzalud leio 25 godina po svim glavnim gradovima Evrope. Isto se dogodilo i mnogim drugim. Najea kijavica proe za 4 dana gladovanja. 12. Ako je ovek na rukama imao ute pege jetrene (od digerice, Leberflecken), pa bi mu lekari govorili da treba da pije joda, posle gladovanja tih pega nestaje i lekari mu govore da mu joda ne treba. 13. Ako je u oveku bio jok pritisak krvi, posle gladovanja znatno opada i na dugo vreme. U ge X. pritisak je pre gladovanju bio 275, a posle se ustalio na 170. 14. Jake konluzije sasvim prolaze od gladovanja, kao i akutne neuroze - grevi u udovima, strah od samoe, izopaenja ukusa itd. 15. Posle 3 do 4 sedmice gladovanja obino nastaje gaenje od duvana. Volja za puenje opada ve od prvih dana gladovanja, i ovek se lako okani puenja, samo ako hoe. 16. V. Jelenski saoptava: Posle 24 dana gladovanja teina u nogama i zamorljivost, ak i od kratka hoda, potpuno prooe. Noge poslale lake kao u 20-godinjega. Idem lako i brzo. Mogu spavati no levoj strani, to pre nisam mogao. 17. Opta je posledica i to, da se obnavlja i u svakom sluaju ojaava i polna sposobnost, to svi treba da dre na umu, kako bi se uzeli u pamet na vreme, posle gladovanja. 18. Posle dugoronoga gladovanja, ovek se, po tom kako se osea po svojoj snazi i sposobnosti za rad, vraa u svoje mlade godine, 5, 8, 10 godina ranije. 19. N. aniev pie mi o svom 10-dnevnom gladovanju, da je ve prve noi brzo zaspao i otud mirno spavao, a ranije se morao u besanici prevrtali po dva tri sata, dok ne bi doao san. Posledice gladovanja g. aniev, u svom sluaju, nabraja ovakve: 1. Nestalo glavobolje; 2. potpuno, se izleio emfizem pluni; 3. iezla astma; 4. prestali reumatini bolovi; 5. prestala besanica, vratio se zdravi san; 6. temeljito se popravie eludac i crevo; 7. znatno se oporavile oi; 8. u znatnoj meri ozdravio dole kronini bolestan jezik (bio mu uzdu prepukao gornji sloj); 9. savreno nestalo kroninog bronhita; 10. znatno se smanjio miokardit (zapaljenje srca); 11. znatno oslabila skleroza; 12. opta snaga organizma podigla se. U svemu se dakle taj ovek reio 12 tekih bolesti i nelagodnosti! Takvi vie nego - sjajni rezultati, postignuti u tako kasnoj dobi - 66 godina, pie dolje g. aniev, pri potpunoj telesnoj nemoi i mnotvu bolesti, steenih to za mog dugog ratnikog ivovanja, to u tekim prilikama poslednjih 10 godino, jasno dokazuju izvanrednu vrednost gladovanja kao sredstva za leenje. Stoga je nepojmljiv ispad lekara proliv gladovanja. To lee ljude pricepljivanjem majmunskih lezda, i niko ne protestuje, o leenje gladovanjem izaziva proteste! Prvi nain, budui da je krajnje skup, a pri tom deluje samo na deo organizma, malo je kome pristupaan. Drugi nain deluje gotovo na ceo organizam, a po jeftinoi pristupaan je svima. Ne lei li u tom grmu zec? Dugujui leenju po Vaoj metodi sjajne rezultate, izraavam Vam, mnogo potovani A. A., srdanu blagodarnost, i iskreno Vam elim da potpuno pobedite u borbi s protivnicima Vaeg dragocenog sistema, kom se nemogue ogluili i koji e bez sumnje za kratko vreme cvetati u punom sjaju. Gen. A. Vlasenko (Valjevo) pie mi: Prooe tri meseca otkako sam zavrio 40-dnevno gladovanje, i oseam se potpuno dobro i ilo, kao nikad. Pristupam drugom postu, da iupam bolest s korenom, premda dva lekara (Srbin i Rus), koji su me leili do prvoga gladovanja, nalaze da mom kataru eluca, koji je trajao preko 25 godina, nije ostalo ni traga, beskrajno sam Vam zahvalan: ima oko pet meseci, tj. gotovo od poetka prvoga gladovanja, kako ne znam ta su bolovi u elucu, a ipak su me ti neprekidni svakodnevni bolovi muili mnogo godina. Moji poznanici nikako da se naude rezultatima leenja, i mnogi se povedoe za mojim primerom. Od srca Vam elim uspeha u borbi. Inenjer Ign. de Bondi (Varava) patio je od emfizema plua, koji je dobio no gnjurakim radovima u Port-Arturu i koji mu je zadavao velikih bolova. Kaalj, teko disanje ubija svaku volju i, mogunost za rod. Gladovao je 33 dana. Sipnja je poela da se gubi ve prvih sedmica. Posle 4. sedmice g. B. poe da se lako uspinje na etvrti sprat bez odmora. O tom ve mnogo godina nisam

mogao ni da matam. Lako je ostavio puenje, - a ranije bio je strastan pua. Mesec dana kasnije g. Bondi mi je pisao: Oseam se tako dobro da sutra kreem peice na hadiluk u enstohovo (230 km.) Jelena Ljubenkovi, 50 god. stara (Erdevik u Sremu). Odavno je palila od udnovate i teke bolesti: svaka joj je hrana odvratno zaudarala - i meso i povre i voe, pa ak i hleb. Hranilo se mlekom sa malko brana kukuruznog. Izdrala je 40 dana gladovanja. Poela je da jede - i evo nove nevolje: hrano joj se ini neizdrljivo gorka. To novo nije nimalo bolje od ranijega. No za tri dana ukus gorine poe da se smanjuje, i sad ono jede sve. Ostala je odvratnost samo prema luku. Sreten Krsti, dravni sedlar (Prole Mateja 69, Beograd). ir u elucu. Gladovao je 34 dana. Sada je potpuno zdrav. Za 34 dana gladovanja izgubio je 13 kg, a za 34 dana posle gladovanja dobio je 22 kg. Tako deluju dugorona gladovanja. A evo kako deluju i kratka. Donosim u celini kratko pismo A. Kudrjakova (Inija): Oko deset godina patio sam od bolova u jetri (digerici) i elucu, i, po savetu lekara, pribegavao sam svima medicinskim sredstvima, a god. 1924. pokuali i leenje u Vrnjakoj banji, ali mi nikakva sredstva ne pomogoe. Doznavi iz. novina za Va nain kako se organizam isti i lei putem gladovanja, ja prole godine oprobah 15 dana gladovanja, i ve celu godinu nisam oseao vie nikakvih bolovi ni u jetri ni u elucu, a ove godine izdrah 28 dana gladovanja i oseam se savreno zdrav. Meni je ve 60 godina i miljah, te e me bolesti odvesti u grob, a sada oslobodivi se od njih, srdano Vam zahvaljujem no Vaem mudrom sredstvu. General Evg. Leontovi, saoptava mi iz Kiinjova: Lane u avgustu dole k meni u Kiinjov iz Soroka kozaki general Petar Abramovi Ovinikov, koga sam odavno i dobro poznavao. Doao je u takvom stanju da sam mislio, ostaje mu samo jo nekoliko dana ivota. Doao je u Kiinjov, da mu se izvri operacija, jer je strano palio oko dva meseca - nije mogao da jede ni da spava, omraveo neverovatno, jednom reci ivi le. Otiao lekaru. Reili su: ir u elucu - operacija. S time je svratio kod mene sutradan. Izgledate ravo, rekoh mu. ovako ne valja. Nego znate li ta bih ja uradio na vaem mestu? Pokuao bih da gladujem, kao to savetuje Suvorin. I dadoh mu Vae lanke. Proitavi ili Ovinikov za dva sata odlui da gladuje, odbi operaciju i zapoe gladovanje. etrnaest dana nita nije okusio niti je pio. Posle toga pomalo poe da se hrani mlekom. Na kraju druge sedmice oseti poboljanje, bolovi se smanjili, pa i sasvim prestadoe, a alim je i potpuno ozdravio. Sada skoro bio je opet ovde. Ugojio se, izgleda mnogo jai, ima divan apetit, a dobro je raspoloen, kao nikada do sad. Peadijski general V. F. Flug pie mi: God. 1920. uglavilo se u meni rendgenom iako proirenje aorte i osrednje proirenje srca. Do god. 1924. nisam se leio od tih bolesti, no u poetku ove godine one se lako razvie da sam izgubio svaku sposobnost za rad: nisam mogao ni 1/2 sata prosedeti za pisaim stolom a da me ne zaboli jako u prsima s leve strane. Ti su se bolovi ponavljali i u mnogim drugim sluajevima, liavajui me esto nonog odmora, mogunosti da se dugo kreem itd. Leenje lekovima slabo je pomagalo, sposobnost da radim za pisaim stolom nije se vraala. Od leta god. 1926. pokuao sam da se leim gladovanjem: gladovao sam svega etiri puta po 12 dana (ne uraunavajui prethodnoga treniranja), s prekidima od 4 do 5 meseci izmeu gladovanja. Ve posle prvoga gladovanja osetih se znatno bolje, a posle etvrtoga sasvim nestade svih subjektivnih simptoma. Bolovi u prsima prestadoe skoro sasvim. Sad radim bez zamaranja za pisaim stolom po 6 do 8 sali bez prekida i uopte se oseam sasvim zdrav, uza svu svoju starost 67 godine. Smatram svojom dunou da Vam posvedoim svoju duboku zahvalnost. General je vrlo tano primenio gladovanje; prvo po trajanju: njegova je astma bila nervoznog porekla, a upravo u prvih 10 dana zavrava se opte oienje ivane oblasti; a drugo, po duini prekida izmeu gladovanja. Da se on pourio pa te prekide skratio, potroio bi ivane snage vie nego to bi bilo normalno za njegov organizam. On bi pri tom postigao skorije potpuno oienje organizma, ali ne bi postigao onog oseanja da je pun ivane snage, onoga uvstva potpuno zdrava oveka, koji osea da za sve to mu je potrebno ima snage dosta. Najvie postizava gladovanjem onaj, koji ume do se odmara posle njega ne samo telom nego i ivcima. Evo jo jedne injenice. Katarina Gavrilovi (Beograd), 21 g., tri je godine bolovala od

zapaljenja plune maramice. Imala je katar plunih vraka. Podrug godine leala je u krevetu. Znojenja, kaalj. Uza svu svoju iznurenost odlino je podnela 40 dana gladovanja. Molim se Bogu i znam da e mi gladovanje pomoi, ponavljala bi mi onu dolazei da je pregledam. Kad je posle gladovanja pregledae lekari, rekoe joj: Vi ste sasvim zdrava ena! Pre gladovanja vagala je 50 kg, na kraju gladovanja 40 kg, a dva meseca kasnije 56 kg. Kaalj je sasvim prestao tek posle gladovanja. Snaga organizma narasla je toliko da se mogao i bez gladovanja pobedili ostatak bolesti. U kakvoj se dobi leenje gladovanjem sme dopustiti? U svakoj, pa i na pragu smrti, ak pre nego sto e se maina slomiti od neupotrebljivosti, ako je oistimo poi e bolje. Gladovanje je po svojoj sutini ienje. Ali dakako, valja umeti istiti. Moji se pacijenti nalaze izmeu 8 i 76 godina. I svi jednako dubio podnose gladovanje razumno odabrana roka. Evo, Dragutin Nikoli, deko od 8 godina, koga su roditelji doveli iz unutranjosti. Ima hronini katar plua. Kaalj. Ja sam mu rekao da gladuje 5 dana i posle da doe kod mene. Roditelji su mi ga doveli ve petog dana; ravi deko nije hteo da gladuje vie od 4 dana! Kako se osea? - pitam ga. Odavde pa dovde sve je isto, - odgovara veselo deak, pokazivajui od donjeg dela grudi pa do grla. - Ima samo jo ovde, - i on rukom ukazuje od grla do usta. Hoe li jo da gladuje? Neu, - odgovara odluno deak. Mi emo ga naterati! - kae majka. Ne, ne, gladovanje mora da bude dobrovoljno, jer e u protivnom sve ii u njemu drukije! Ja sam dozvolio deku, posle odmora, jo kratke rokove gladovanja, i on je jo dva puta gladovao od svoje volje. U Ilustrovanoj Nedelji gica Milena Jankovi, 15. god., uenica VII razreda gimnazije, pria kako je gladovala 21 dan. Imala sam hronino zapaljenje slepoga creva. Svake godine u isto doba, izmeu Boia i Nove Godine, dobijem strahovite napade. Niko nije smeo da mi spomene operaciju. Bilo me strah da posle operacije ne nastupe komplikacije. Ah, kako je fino gladovati! Zaboravile potpuno na ruak i veeru. Osetite malu neugodnost u stomaku, a vi 2 do 3 gutljaja aja ili hladne vode. A jela tako omrznu da ne moe ovek oima da ih vidi, niti miris do im oseti. Za vreme gladovanja oseala sam takvu energiju u sebi za uenje. Mnogo sam bolje uila, i da sam nastavila gladovanje, imala bih zacelo sve same petice. Uenicima koji su ravi aci preporuila bih gladovanje. I u toku gladovanja osetila sam sve to me boli u organizmu. To je kao kad ovek izdrava toplu banju, pa usled toplote i mineralne vode, nastane reakcija u telu, jer voda pronae svako bolesno mesto. Ja verujem da, kad bi sasvim zdrav ovek poeo da gladuje, osetio bi da ima bolesnih mesta u organizmu. Spavala sam vrlo lepo za sve vreme i jedva bih se probudila izjutra za kolu. Sa strahom sam oekivala ono fatalno vreme izmeu Boia i Nove Godine, no ovoga puta, posle gladovanja, bila sam potpuno zdrava. Nikakvih ravih posledica nije bilo ni kod mene ni kod moje mame, koja je takoer gladovala; jo sam se sada (za nekoliko meseci posle gladovanja) ugojila za osam kila! I ta isceljenja, ta udesa, ime se tvore? Kakvom silom? Da li kakvim genijalnim pronalascima Suvorinovim za svaki novi sluaj? Njegovim,lekovima, travama, aparatima, moda ak bojanjem? Nita od svega toga. To se postizava metodom kojoj je sutina izraena u ovih osam kratkih pravila: 1. Nita ne jesti, 2. Raditi svoje obine poslove, samo izbegavati velike napore. 3. Svaki dan uzimati klizmu (klistir). 4. Vode, aja, limunade ne piti vie od l dnevno. 5. Svaki drugi dan uzimati sredstvo za ienje. 6. Svaki drugi dan meriti teinu. 7. Svake sedmice, dolaziti k meni na pregled, samo onda mogu rei ta treba raditi naredne sedmice.

8. Posle gladovanja jesti svaki put pomalo, dobro i dugo vaui, prelazei tek za tri danu na normalnu hranu. Kako vidite, to nije samo gladovanje nego i oienje organizma, koje se postizava u takvom stepenu - mogu smelo rei - kakvog savremena medicina ne samo to ne poznaje nego joj je i nepojmljiv. Jedan mi je lekar kazao: Zato vi zahtevale da se svaki dan uzima klizma, kad ovek i onako nita ne jede? Tako misli lekar! A meutim, ja znam za sluaj kad oienje creva nije bilo dovreno ni posle tri gladovanja od 49, 34, 34 dana, poto se uzelo stotinu klistira i pola stoline puta sredstvo za ienje, pa se to ienje zaleglo i u etvrto gladovanje. Opim tokom leenja, praktikom njegovom, upravljaju ovu dva osnovna naela: 1. Proces dubokog oiavanja iznutra, izazvan gladovanjem, vri se u telesnom organizmu ovekovu, ali ga vode duevne sile njegove, koje u potrebni as dodaju telesnom organizmu energije i izdrljivosti, i 2. posle gladovanja telesni se organizam oporavlja bre od duevnoga, i moe bili ve pun vrue snage kad se ivani jo nije oporavio od svojih gubitaka. Lekar treba da ume bolesniku obezbediti harmoniju u tom, a to i daje potpuno zdravlje. To je eto glavno u metodi! A ako je lako, ako tu nema vraanja ni lekova, ako se sve to postizava ba bez lekova, onda je oevidno da tu deluje neka nema ali veno mona, neumorno neuspavljiva sila, sila same prirode, neki njen sam sebi dovoljni proces, jer samo delovanje te sile van svakog je spora, bio ovek neizleivo bolestan, a eto sada - savreno zdrav! I zaista, tu se zbiva odreeni proces ljudskog i uopte svakog ivog organizma, koji sam ja otkrio, proverio i prouio na sebi i na hiljadama drugih ljudi, umem ga razlikovati kad se zbiva skriveno, znam kad slabi i kad se prekida, umem da ga pojaam i oslabim, znam kada se moe prekinuti a kada je doputeno samo da mu se ne smeta, i kada bi bio zloin prekidali ga. Da, ja znam da sam otkrio nov proces u fiziologiji oveka i uopte ivog bia, i smelo ponavljam o sebi rei Galvanijeve: Na me napadaju dve sasvim razliite sekte: ueni i neznalice. Obe mi se smeju i zovu me abljim uiteljem igranja, ali ja znam da sam otkrio jednu od najveih sila u prirodi. Svi znaju kako tee u oveku proces varenja (probave) koji mi smatramo pravilnim. Nauka ga je potanko objasnila. Ali stvar je u tom to se mi uopte hranimo nepravilno; a kako tee varenje pri nepravilnom hranjenju, time se nauka tek poela zanimati, a kako se zavrava to nepravilno hranjenje, kako se organizam osloboava od njegovih ostataka i postoji li za to kakav zasebni proces, o tom nauka sebe jo nije ni zapitala. A ja sam to pitanje sebi zadao i naao sam na njega odgovor, koji i jest osnov moje metode. Nepravilnu hranu organizam samo delimino upija za svoju potrebu, a ostaci se izbacuju odmah, ali takoer samo delimino. Znatan deo takve hrane u obliku nesvarene masti i tuih ljudskom organizmu spojeva i soli: purina (mokrane kiseline) i dr. slae se u razna stovarita u telu, u njegova tkiva i u krv, i stvara poetak hiljada bolesti. S njima se bespomono bori sadanju medicina, i ne slutei do sada da ovek istina moe svagda pogreili i nesta pokvarili gde i ne bi moralo bili ravo, ali da organizam njegov nije ureen tako ljudski glupo da se, bespomono osuen, zakrtuuje ostacima svoje vlastite hrane, njemu potrebne za ivot, - ne, on je ureen tako boanski mudro, da se ovek, ako to hoe i eli, moe do kraja oistiti od svega toga krtoga, uvajui sebi potpuno zdravlje i sposobnost za rad. Ja sam u ove tri godine prakse opazio i sabrao injenice i pojave, koji dokazuju da eludac moe biti ne samo organ koji prima svaku hranu, nego i takav koji izbacuje sve ostatke njene, ali pri tom on te ostatke nepravilne hrane moe konano preradili i izbacili jedino ako ga radi toga oslobodimo od varenja obinog, tj. gladujemo, po on ostatke tog dopunskog preraivanja izbacuje u pravcu koji je protivan obinom, ne ozgo dole kroz creva, nego ozdo gore kroz usta i jezik. Sve se to potpuno sloe s optim ureenjem ovejeg i uopte ivog organizma. Mnogi organi u njemu, pa i samo osnovna elijica njegovo, ivi molekul, nose taj dvostruki rad. Zajedniki obrazac dan je u membrani, kroz koju probijanje ide svagda u dva suprotna pravca, iznutra napolje i spolja unutra: eksozmoza i endozmoza. Tako i naa plua vre isti dvostruki rad: primaju kisik spolja o izbacuju ugljinu kiselinu iznutra, i, isto tako kao eludac, ona ne mogu vriti to primanje i

izbacivanje istovremeno. Pokuajte udiui izdisati - zakaljaete se. Tako je i sa elucem: ako hoete da on izbaci smee iz organizma, prestanite ga zatrpavati hranom kroz usta, i odmah e on prei na posao oiavanja. Odabirui sebi sam hranu iz nutrine organizma, tj. pre svega ba ono smee. Stoga za vreme gladovanja eludac ne obamire, ne atrofira se od duga posla - ime mnogi lekari plae bolesnike - nego naprotiv, radi ba vrlo napeto za sav organizam, dok creva za to vreme rade vie sama za sebe, preraujui svoje tkivo i ivane vorove, te se posle dugotrajnoga gladovanja javljaju katkada kao sasvim nov organ. Taj prirodni proces ovejeg organizma i jesi radni alat moje metode. Oivili ga, udupsti i ojaati, to joj je zadatak, jer sve to pokazalo se da je u rukama ovekovim. A nauka za to ponavljam - nije znala i do sada ne zna. Ali isto tako nauka jo nedavno nije znala nita o vitaminima i golemom delovanju njihovu na sav rad ivog organizma, i trebalo je da u gazdinstvu holandskog nauenjaka Eyckmana na ostrvu Javi ponu crkavati pilii od politiranoga pirina, pa da se za deset godina u Evropi pojavi knjiga K. Zunka o vitaminima, i gle, nauka o ishrani bila je prevrnuta s temelja. Takvo potpuno neznanje takve veliine kao to je nauka o procesu unutranjeg oiavanja za vreme gladovanja, moe vie nego sve ostalo do pomuti poverenje mase prema mojim reima: Pa kako da nauka to do sad nije opazila? Zar je to mogue? Oevidno nije mogue! Logika mase vazda se pokree oevidnou o ne unutranjom istinom pojava. Pa ipak, izaite na ulicu: zar nije svakom oevidno da sunce obilazi oko zemlje, po ipak . . .? Zar se sa ulice uje kako kripi zemljina osovina od vrtnje, pa ipak . . .?! Nauka je svagda bila i bie puna zabluda. Ona e uvek znati manje nego to joj predstoji doznati u budunosti. Ve je imala Hipokrata, velikog medicinskog genija, Galena, Paracelza, a ipak jo nita nije znala o tom do krv optie po ovejem telu, a zar je to bilo teko opaziti? To joj je, lek pre tristo godina, prvi pokazno Harvey, ugledan londonski kirurg vremena Shakespeare- ova, i izazvao time negodovanje itave tadanje nauke. Upravo za svoje znanje osobito su se estoko zauzeli savremenici Harveyevi: ta on tu pria da srce tera krv pa ova juri ilama! Zar mi ne znamo zato je oveku dano srce, mi, nauka, mi, univerzitet?! Ako iko zna, to smo mi, dakako! I mi emo odmah i rei, neka svi znaju: srce je sredite duevne sile i delatnosti ovekove. Ono raa visoke misli, plemenite odluke, strasti, i najvie i najnie. Eto to mu je zadatak! Mi da to ne znamo?! Sada sami vidite! I oni su imali pravo: oni su zaista; znali sve to, nevolja je samo u tom, to su znali sasvim krivo. Od itavoga pariskog univerziteta Harveya je podupirao sama Descartes sa svojom grupom. A u svojoj domovini Harvey je bio ismejan, osramoen i na razne naine opropaivan, koliko je dostajalo za to dosetljivosti i snage u protivnika njegovih. On je silno postradao zbog upornosti s kojom je branio svoje otkrie, koje je otkrio nenadano, uz novu istinu o optoku krvi, jo i to, da su itave stotine i hiljade lekara, njegovih suvremenika, bili samo drvendeke, neznalice i slepci, nesposobni da vide istinu prirode svojim oima, makar im je osvetlili itavom lomaom svetlosti. Otkrivaj istine o prirodi, ali ne otkrivaj nita neprijatno o svojim ivim suvremenicima, ne pocepljuj neoprezno njihove dohotke i ne sili ih da iznova ue, kad su ve sebi udesili ivot i hoe samo da uivaju ve steena blaga, To ti nee oprostiti. Meni lino, ree jedan, od najuglednijih beogradskih lekara potpuno otvoreno: Sve to to vi govorite moda i jest sasvim tako, i ak je verovatno da jest, ali ako mi to prihvatimo, moraemo nanovo da uimo sve. Jo kasnije nego za opticanje krvi, lek pre dvesta godina, doznala je nauka - ta nauka, koja sada zna sve! - da glas oveku ne dolazi iz eluca nego iz glasnica, koje trepere od disanja plua. I to je otkrie koje nije teko bilo otkriti! A ipak je lek 1700. godine Doddari prvi pokazao, da glas nastaje otud to glasnice zatrepere, kad vazduh prolazi kroz pukotinu, izmeu njih. Ne, u pravoj nauci samu oevidnost i slab je dokaz. I ko odvie poveruje oevidnosti, a osobito oevidnosti da, nauka zna sve, moe najedared zapasti u okrutno smean poloaj. 11. marta 1878., kada je na sveanoj sednici pariske akademije nauka Du Moncel,

punomonik Edisonov, predstavio prvi u Evropi fonograf, pa se iz sanduia zauo glas Edisonov, pozdravljajui visoki zbor, matematiar Bouillot, ueni sekretar akademije i sam uven nauenjak, baci se na Du Moncela i zgrabi ga za guu viui:Neu ti dopustili da magari Akademiju svojim jadnim trbunim govorom! Jelle, akademik zna sve, a sve io on ne zna, to je trbuni govor? J. Hersche, veliki astronom i matematiar, ne manji od Bouillota, rekao je: Nauenjak ne moe bili uveren da zna sve,i jer u neem, to nam se sada ini kao sasvim neznatna sitnica, svima razumljiva i jasna, obino se i kriju najvea otkria budunosti, koja e obnoviti svu nauku. Treba samo umeli zaustaviti panju na tim sitnicama. Pravi nauenjak treba ne samo da zna nego i da ume videti i misliti. To naroito vredi za medicinu i medicinare, jer sama medicina i nije nauka nego je umetnost. Ona ne slui optoj apstraktnoj istini kao matematika, nego isto praktinom zadatku, pre svega izleivanju bolesnih ljudi; a hoe li to leenje biti po nauci ili nee, i kako se po nauci naziva prola bolest, to vie nije vano. I paroh Kneipp, sa svojim prostonarodnim hodanjem po travi i polivanjem bolesnika iz vrtne zalivae kante u kuhinjskom koritu, vae na kantaru istinske medicine vie nego itav medicinski fakultet, kakvoga provincijalnog univerziteta, koji samo razmatra ali ne lei. Znate li vi na kojim sve nemakim univerzitetima ima medicinski fakultet? A ime paroha Kneippa, ko to ne zna u svetu, gde se god itaju novine? I mudro je reeno u indijskom zakoniku Manuovu o tom kako valja itati knjige i sluiti se njima, drugim reima, kako valja baviti se pravom naukom i sluiti pravom ivotu: Vii su od nepismenih oni koji vladaju knjigom. Vii od onih koji vladaju knjigom jesu oni koji dre u pameti to su proitali. Nad njima stoje ljudi koji umeju shvatiti i promisliti znanje koje su stekli iz knjiga. A vii su i od tih oni koji svoje ozbiljno promiljeno znanje primenjuju na delo. (Manu-Smrti II, XII, 103 The Laws of Manu by Bhagavad Das, Madras, Adiar). DANANJICA I SUTRANJICA MOJE METODE. Tako dakle sada: ve deseci hiljada izleenja pokazae da moja metoda leenja gladovanjem zaista: 1. lei u bolesniku mnoge njegove sadanje bolesti; 2. presrela mnoge budue bolesti koje bi bez gladovanja zacelo naile na bolesnika; 3. podmlauje oveka, prenosei ga za godine i desetke godina natrag u mladost, tj. dodaje mu godine i desetke godina ivota, i to zdravijeg i jaeg nego to bee onaj kojim je iveo dotle. Ali ve u bliskoj budunosti proirie se podruje primenjivanja gladovanja na leenje daleko; van granica u kojima se ja kreem ovde. Evo dve injenice koje iznenadie i mene sama kad sam ih proitao u literaturi. Zeitschrift fr Gynakologie Nr. 38. 1925., javlja sluaj da je bremenita ena posle 21 dana gladovanja bila izleena od povraanja koje se pre niim nije dalo obuzdati. Dr Deckermann (Wiesbaden), saoptavajui taj sluaj, preporuuje gladovanje uope, ukazujui da ono na itav niz organskih funkcija deluje kao olakanje i protivotrov. Druga injenica. Dr Roger (Nutrition et digestion) pustio je kunie (pitome zeeve) da gladuju po 5 do 7 dana. Posle toga su njima i, proveravanja, radi, nekolicini drugih kunia koji nisu gladovali, pricepili bacile kolila (gnojavog zapaljenja debeloga creva). Kunii koji su gladovali pokazae se imuni prema zarazi, a oni koji nisu gladovali svi pomree za 2 do 20 dana. Ne ubija dakle bacil oveka, kako bolesniku urezuje sva suvremena medicina, nego ovek ubija bacila ako samo zaista hoe te razumno primenjuje nain koji mu je za to otkriven. Osobiti se vidici otkrivaju gladovanju u kirurgiji: ono odlino priprema bolesni organizam za operaciju, a alim pomae operisanom organu da ozdravi od prirodnih posledica operacije unutranjih zapaljenja i oteklina - duboko pod raseklinama spolja saivenima. Dr Kellogg, lekar koji je za svoje polustoletne prakse dostigao redak broj, 150.000 klinikih sluajeva, osobito preporuuje u pred operativnom periodu potpuno uzdravanje od mesa i svega

mesnoga, jer sve to unosi gnjiljenje u organizam. Ve vie od etrdeset godina primenjujem taj reim u svim operativnim sluajevima, kojih se preda mnom izreda po nekoliko stotina godinje, i ja upravo tomu pripisujem neobino povoljne rezultate operacija. U est godina (1885.-1895.), u nizu od 395 sluajeva razrezivanja trbuha, smrtnost je bila samo 2,3%. A onih godina, kad hirurka praksa jo nije poznavala gumenih rukavica ni svih sadanjih aseptikih postupaka, procenat smrtnosti za takve sluajeve bio je 15 do 20! Francuzi su poli jo i dalje na putu uspeha. Pred svakom operacijom oni smatraju neophodnim ne bilo kakav reim (dijetu), nego potpuno gladovanje. Dr. V. Pochel, u svojoj knjizi Le chemin du bonheur, govori: Gladovanje je najbolje sredstvo da se organizam oisti od toksina (otpadaka od ivota bakterija). Organ za varenje odmara se. Sistem krvnih sudova ne raznosi hranjivih sokova po telu. U akutnoj bolesti mora gladovali svaki. Leenje veine kroninih bolesti treba takoe da pone s gladovanjem. Svaki put kad osetite nelagodnost, latite se potpunog uzdravanja od hrane, da Vam se organizam moe odmoriti. Ja sam imao veliko iskustvo u gladovanju, jer ga propisujem svakom ko mi doe zbog operacije. Veina ih gladuje 2 do 8 dana. Oni pak koji pate od tusline ive jedino od narandina soka po 1 do 8 sedmica pre operacije. Tomu ja dodajem, sa svoje strane, da se i u periodu posle operacije gladovanje moe primenjivati s velikom koristi po bolesnika. Ja neprestano nailazim na sluajeve gde ljudi posle operacija godinama teko boluju od zapaljenja koja dalje tinjaju u nutrini, i samo gladovanje takve spasava. PONOVNA GLADOVANJA. Stalni rezultat svakoga dugotrajnoga gladovanja po mojoj metodi jest to da se ovek osea lak uopte, energian i pun volje za rad, nesalomljiv. Potpuni razvitak miine snage i opte izdrljivosti nedostian je sportau i atletu bez gladovanja (i biljne hrane), jer samo ono osloboava sav organizam od nepotrebnih tekuina i masti u dubokim delovima njegovim i sui ga dovoljno, bolje i dublje od svakog znojenja ili masiranja. Gladovanje otkriva oveku sasvim nove mogunosti i, moram rei, goleme mogunosti. Izdravi tri potpuna gladovanja, to jest dok jezik nije postao crven, uverio sam se sam na sebi da prvo gladovanje do potpunog roka oiava sav organizam, no osobito prsnu i trbunu duplju. Drugo gladovanje do potpunog roka opet oiava sav organizam, ali osobito grlo, usta, nos i ui. Tree gladovanje do potpunog roka opet oisti sav organizam, ali osobito bazu mozga, gde su: i centri naih intelektualnih sposobnosti - pamenja, premiljanja, logike, itd. Taj deo organizma u varoana, koji su se oduili da diu na nos, svagda je pun nabreklina, oteklina i zapaljenja, to samo sobom dovodi lenjost i slabost u miljenju. Za poslednjih pet dana svoga treeg gladovanja do potpunog roka u meni je poelo i teklo oiavanje toga podruja. Otekline i nabrekline bez ikakva bola procuree prozranom sluzi i ja sam sa uvstvom blagodatne olakice oseao kako se osloboava i isti celo to podruje. Glava mi se sva prosvetlila. Za me vie nije bilo umora u mozgu; inilo mi se da, sve kad bih radio etrdeset sati umom, ne bih oseao, ne biti mogao oseati umor. Prekinuvi gladovanje izgubiti to oseanje, ali ipak moram rei da mi je sposobnost za umni rad mnogo ojaala. ovek je bie neizmerno bogato silama. Ali one su mu zatrpane, a naroito ostacima i troskama od neispravne hrane. Da ovek postane jak, nikako mu ne treba i da ba trai snage i sredstava za uzbuivanje na strani. Dola mu je da sam sa sebe zbaci deo bremena koje ga pritiskuje, pa e od slaba, iznurena bolesnika postati iv, energian, zdrav ovek. Pred mojim je oima gladovanje provedeno po mojoj metodi ve hiljadu puta izvrilo tu divnu preobrazbu. Ja lino oseam se sada, sa svojih 66 godina, onakav kakav sam bio pre 20 do 25 godina, a kad mi govore: Ala smo se podmladili ovih poslednjih godina, ja odgovaram: Nije udno to sam se pogladio sa 66 godina, ali e bili udno to u se sa 100 godina jo jedared pogladiti.

Priroda lei sve i za sve je ona dovoljna! rekao je ve Hipokrat, neosporno najvei medicinski genije u svoj poznatoj nam istoriji oveanstva. Ko ima ui da uje, neka uje, ko ima razuma, neka ga se dri, ko boluje i trpi muke, neka ih se izbavi! Ko ima ui da uje, neka uje! A. SUVORIN Beograd, Frankopanova 2