You are on page 1of 10

Krivica dela org kriminaliteta Teorijsko I zakonsko odredjivanje pojma org krim Nije tacno da svi oblici orgranizovanog

kriminalnog delovanja predstavljaju I organizovani kriminalitet. Org kriminalitet podrazumeva pored postojanja krimi org sa visokim stepenom organizovanosti, hierarhijom podeljeenim zadacima disciplinom i planiranjem krim delatnosti, ciji je cilj ostvarivanje dobiti i stvaranje profita i odredjenu vezu kriminalne org sa drzavom i pojedinim njenim organima. Elementi krim org su: org i kooperativnost vise pripadnika, koriscenje nasilja i korupcije radi ostvarivanja ciljeva, prikrivanje kriminalne aktivnosti kroz legalne delatnosti, glavni cilj org je profit, transnacionalni karakter jer se vri na prostorima vie drzava. etiri osnovne karakteristike org kriminaliteta su: org je trajna, funk radi profita, koristi silu i pretnju, koristi korupciju. Da bi se identifikovala org krim mora da ucestvuje vie od dva lica, svako ima svoju ulogu, deluje se u duzem ili neodredjenom periodu, koristi se disciplina, kontrola, sumnjienje pripadnika za tea kd,meunarodni nivo, koristi se nasilje, koriste se trgovinske strukture, umesanost pranja novca, utice se na politiku i medije, tenja ka profitu i moci. Od navedenih karakteristika obavezne su 1,5,11 a treba da bude prisutno najmanje 6 elemenata. Org krim podrazumeva postojanje krim org koja ima vie od dva lana s cilje trajnijeg vrsenja krivinnih dela, radi ostvarivanja imovinske koristi i odgovarajueg uticaja s tim sto se ovakva krim orga da bi mogla da opstane sluzi nasiljem i drugim sr zastrasivanja ili uspostavljanja odgovrajuce sprege, sa drzavnim, politickim ekonomskim i dr subjektima putem korupcije, ucene iznude isl. Osnovna karakteristika org krim Vezu sa vlascu odrzavaju samo pojedini lanovi org i to lica sa vrha, mafijaski oblik org kriminaliteta ispoljava sledece karakteristike: obraun sa predstavnicima vlasti u sl da se ne uspostavi sprega, likvidiraju se svedoci, stroga konspirativnosti zakon cutanja OMERTA, prisutna velika doza straha meu lanovima. Bitne karkteristike org krim prema Skakavcu i Boskovicu: postojanje krim org- krim sindikati, hierarhija, odgovornost i subordinacija, mrena struktura, fleksibilnost u radu, infiltracija u drzavne i privatne strukture, veza sa org vlasti, nasilje kao metod, profit kao cilj, profesionalizam. Osvrt na etioloska obelezja org krim u Srbiji: period tranzicije, ekonomska politicka kriza, ratovi vodjeni n a ovim prostorima, ekonomske sankcije, kriza sa kosovom, bombardovanje, losi odnosi sa bivsim republikama Jugoslavije. Obrt na osnovne delatnosti org krim krijumarenje droge Ovo je jedna od osnovnih delatnosti, mnoge terorist org se finansiraju iz ove delatnosti. Zatim se izvrsavaju radnje pranja krim zaradjenog novca koji tada dobija legalnu formu. Poseban znaaj imaju Kolumbijski karteli, najpoznatiji su MEDELIN I KALI. Krijumarenje oruzja i municije Ova delatnost je u velikoj meri politicke prirode, krijumcari se ono oruzje za koje gradjani mogu dobiti dozvolu, kao i ono koje nije slobodno u prometu, ukljucujuci i hemijsko, biolosko, radiolosko, nuklearno. Krijumcari dolaze do oruzja tako sto ga sami prave ili prethodno kupuju. Oruzje i municija za krijumcarenje i ilegalnu trgovinu nabavljaju se iz vojnih skladista, bivsih sovjetskih republika.(rusija, ukraina, belorusija, kazahstan, moldavija cecenija, poljska, slovenija slovacka, bugarska, srbija)

Trgovina ljudima Posebno pogadja zemlje u tranziciji migracija stanovnistva cesto predstavlja ilegalnu migraciju. Trgovina ljudima predstavlja vrbovanje, prevozenje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica putem pretnje, silom ili upotrebom sile, ili dr oblika prisile, otmica, prevare, obmane, zloupotrebe ovlascenja ili teskog polozaja, ili davanje ili primanj novca ili koristi, da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem u cilju eksploatacije. Statistika ukazuje da su zrtve trgovine ljudima najcesce zene u dobi od 25 do 34 godine i veliki broj osoba mladjih od 12 do 18 god. Evropa godisnje prokrijumcari oko 500 000 ljudi. Trgovina zenama Njeni zaceci su prisutni josu u antiko doba, za vreme rimske imperije, stalno je postojala i razvijala se tako da su vec XIX veka bili primeceni org nacini delovanja. Kao najcesci nacin namamljivanja pojavljuju se ponude navodno legalnog posla u inostranstvu, kindapovanje, razni turisticki arazmani, prodaja od strane porodice. U lancu nakon namamljivanja sledi transfer takvih zena i njihovo ukljucivanje u seksulane i dr vidove eksploatacije. Glavni putevi su: balticka ruta,severna, centralna, centralna balkanska, juzna, zapadna. Trgovina decom i bebama Pored raznih nacina namamljivanja dece radi njihovog ukljucivanja u krim i prostit delatnost, prosjacenje isl. prisutni su sl otmice dece, ali i njihova prodaja od strane roditelja, rodibine isl. Org posredovanje ili neposredno ucestvovanje u ilegalnoj prodaji beba bracnim parovima bez dece. Postoje dve vrste sl u 1. U kojima su roditelji saglasni da svoju bebu prodaju i 2. Kda se beba ukrade. Naravno da bi se mogla prodati potrebno ju je proglasiti za umrlu. Trgovina ljud organima Bogati ne biraju sredstva da bi dosli do organa koji su im potrebni radi lagodnijeg zivota. Ovo predstavlja noviju delatnost i dobiti su velike. Sama transplatacija organa zahteva ucesce lekara odredjene specijalnosti uz upotrebu visokosofsticirane medicinske opreme. Uspesnost transplatacije do 75% Prostitucija Pod prostitucijom se smatra pruzanje odredjenih seksulanih usluga drugim osobama koje mogu da budu razlicitog ili istog pola. Uzroci prostitucije su drustveno ekonomska i politicka stanja koja zadese drzavu i dovode do raslojavanja. Faktori licne prirode vezani na nastanak prostitucije su: losi porodicni odnosi, napustanje dece od strane rodijtelja, seksulano zlostavljanje, uzivanje droge isl. Prostitucija moze biti: individualna i neorganizovana, ulicna, po kafanama, preko raznih oglasa, na turistickim putovanjima, u javnim kucama, koja se ugovara telefonom, neke zene se prostit bave samo povremeno. Ostale delatnosti org krim Krijumcarenje i ilegalna trgovina kulturnim dobrima, ilegalno unosenje radioaktivnih i dr otpadnih materija, org kockanja, krijumarenje ostalom vrednom robom vozila, zlato, nakit org krim u privredno-finansijskim oblastima, org nasilnicki kriminalitet. Otkrivanje razjasnjavanje i dokazivanje kriv dela org kriminaliteta

Osnovni izvori saznanja Do info je tesko doci. Kada se radi o kd ove vrste posledice su uglavnom vidne, pa se preduzimaju mere i radnje u cilju otkrivanja ucinioca, posebna teskoca nastaje ako ucinilac prethodno uspostavi vezu sa predstavnicima vlasti. Osnovni izvor saznanja predstavlja operativna delatnost policije. Osnovne indicijalne cinjenice koje ukazuju na postojanje kd iz org krim Veoma je vazno strucno uocavanje odg indicija, osnovne sumnje koje ukazuju na org krim su: tajno udruzivanje veceg broja osoba, hierarhijska struktura, plansko postupanje sa podelom rada, prilagodjiva tehnika vrsenja kd, nastojanje da se stvori dobra sprega sa politikom, mobilnost. Inicijalne cinjenice neuocavaju se podjednako, a najznaajni je su sledece: ucestalo vrsenje kd iz delatnosti org krim, prisustvo kd iz nasilnickog krim, obracuni, unistavanje kuca, vozila i sl, otmice, neprijavljivanje napada od strane ostecenog, izbegavanje svedocenja od str gradjana, izmena prethodno datog iskaza, ucestala primena sile, pretnje upucene policiji, prisutan sloj bogatih ljudi nepoznatog porekla imovine, pojava reketa, umesanost policije u kd, neadekvatan krivicni progon, skupi advokati, stetni ugovori, otvaranje racuna u stranim banka, roba slabijeg kvaliteta, krediti po povoljnijim uslovima, Radnje i mere po saznanju da je izvrseno kd org krim Kada su u pitanju imovinska dela i krvni delikti odmah se preduzimaju mere na obezbedjenju lica mesta i na formiranju ekipe za uvidjaj. Na prvom mestu vazno je utvrditi: vrsta objekta napada, vreme, mesto, nacin, broj ucinilaca, nacin dolaska odlaska, kretanje i ponasanje, zapazanja koja se odnose na ostecenog, poznavanje stanja u objektu. Analiza cinjenicnog stanja kod kd org krim Ova faza prethodi primeni indicijalnih metoda. Detaljna analiza se obavlja nakon preduzimanja prvih mera i radnji po saznanju da je izvrseno neko kd zbog toga su predmet analize sve cinjenice koje su utvrdjene: zapisnikom o uvidjaju, vestacenju, obdukciji, sluzbene beleske, potvrde o privremeno oduzetim stvarima, izvestaj o snimcima, o posebnim merama i radnjama, info dobijene od saradnika informatora isl. Posebno treba obratiti paznju na: tragove koji ukazuju na: ucinioca, zrtvu, sredstva izvrsenja kd , sredstva pribavljena kd, dobijene izjave lica, info o raznim licnim dokazima isl. U vrsenju analize provo se moraju utvridit uzrocna veza izmedju cinjenica i samog kd, i njegovog ucinioca, pa potom izvrsiti njihovo pravilno vrednovanje, tj sagledavanje njihovog operativnog znaaja, pri cemu treba voditi racuna o tome da li prikupljene cinjenice imaju operativni ili procesni karakter. Prime indicijalnog metoda u razjasnjavanju i dokazivanju kd org krim Treba prvo utvrditi sve bitne cinjenice koje pojedina kd svrstavaju u grupu org krim, i uporedo obezbediti licne i materijalne dokaze, u odnosu na kd i ucinioca, retko se ucinilac zatekne na mestu. Veoma je bitno razjasniti status krim orga tj da li je ona uspostavila krim veze i sa kojim organima. Bitno je da policija svoju operativnu aktivnost usmeri na otkrivanje ostalih clanova krim org, iz koje potice osumnjiceni i na razjasnjavanje njene celokupne krim delatnosti. Vazno je razjasniti vremensko trajanje cvrstinu i kvalitet uspostavljenih krim veza. Kod svakod kd, koje je izvrseno u sklopu org krim moraju se utvriditi oni elementi koji ga svrstavaju u grupu org krim delovanja. Radi lakseg daljeg rada treba utvridit: koje delatnosti org krim je u pitanju , dali se krim delatnost odvija na nacional ili medjunar nivou, mesto izvrsenja kd, vreme, nacin i sr, oblik i struktura krim org, motiv, br ucinilaca, krim veze, okolnosti vezane za kd, ko je osteceni, koja znanja i vestine treba da poseduje izvrsilac,

Kriminalistika operativa pojam krim operative i njeno mesto u sistemu kriminalistike Pojam predme i sadrzaj krim operative Njeni osnovni zadaci ni po cemu se ne razlikuju od osnovnih zadataka kriminalistike, kao jedinstvene nauke, koja primnjuje naucne i na praksi zasnovane metode, dva su osnovna zadatka operative: 1. Aktivnosti u domenu prevencije, kroz operativnu kontrolu,koja moze da pruzi takve info na osnovu kojih se mogu odmah primeniti adekvatne mere. 2. Represivni deo, tj kroz obezbedjivanje dokaza, otkrivaje kd i ucinilaca. Operativna obrada se ostaruje i sprovodi kada se steknu osnovi sumnje da je izvrseno kd ili da je odredjeno lice ucinilac nekog od kd koje se goni po sluzbenoj duznosti ako su ispunjeni propisani uslovi za otvaranje operativne obrade. Sam operativni rad se zasniva na krim nauci. Kao naucna disciplina krim operativni rad ogleda se u sprovodjenju specijalnih istraznih tehnika kao i u angazovanju i koriscenju operativnih veza. Za operativu se vezuje operativni znaaj tragova i predmeta, odnosno operativno koriscenje dobijenih info, u sklopu indicijalnog metoda i transformisanje operativne u dokaznu info. Krim operativa predstavlja disciplinu kriminalistike koja iucava i usavrsava primenu specificne metode i sredstava operativnog rada, kao sto su specijalne istrazne tehnike, operativne veze, krim obavestajna delatnost i krim operativno koriscenje nematerijalnih tragova, drugih cinjenica i okolnosti, cijom se primenom obezbedjuju operativne i dokazne info, u cilju sprecavanja otkrivanja kd i ucinilaca. Osnovni razlozi koji idu u prilog krim oper kao disciplini kriminalistike Kriminalistika je dinamicna nauka i stalno postoji potreba za nacinima koji sluze za dolazak do novih saznanja. Pojedinosti kr oper nisu obuhvacene ni oko jedne krm discipline, poseban znaaj imaju info dobijene posebnim istraznim tehnikama, putem operatinih veza isl Odnos kriminal operat sa dr disciplinama Kriminalistika kao nauka bavi se pronalazenjem usavrsavanjem i primenom metoda i sr u cilju sprecavanja i otkrivanja kd, te obezbedjivanju dokaza, i svih ostalih pojedinosti. Sve discipline se medjusobno dopunjuju jer spadaju u kriminalisticke discipline Oblici sprovodjenja krim operativ delatnosti Podela oblika sprovodjenja krim operativ delatnosti 1. Grupa sadrzi dva osnovna oblika oper delat OPERATIVNU KONTROLU koja ima preventivni karakter, i u kojoj se preduzimaju krimi oper radnje i mere u cilju sprecavanja kriminal i drustvene stetne delatnosti i operativna obrada koja ima represivni kakratker i u kojoj se preduzimaju krimi oper radnje i mere u cilju otkrivanja kd i ucinilaca te obezbedjenju dokaza.

2. Osnovni kriter po kojem se formira ova grupa je teritorija na kojoj se sprovode k o radnje u cilju suprostavljanja kriminalitetu postoje sledeci oblici operativne delatnosti: teritorijalni oblik, linijski, objektni.
Kao karakteristican oblik oper del pojavljuju se poslovi stalnog dezurstva, koji se obavljaju putem dezurnih sluzbi u nju pristize mnogo znacajnih info koje su od znacaja za izbor odgovarajucih krim op mera. Krimi oper prevencija i represija

Operativna info Je izvor saznanja u vezi sa kd tj sadrzi podatke koji ukazuju na to da je izvrseno kd koj se goni po sluzbenoj duznosti ili da postoji verovaztnoca njegovog izvrsenja. Operativna info se podnosi staresinama a takodje se zavodi u poseban registar. Nakon evidentiranja sledi provera i prikupljanje podataka o licu kome pise u info. Info se moze resiti na jedan od nacina: uspostavlja se operativna kontrola jer postoji opsta sumnja o kd, obavestava se javni tuzilac ako postoji osnovi sumnje, otvara se operativna obrada, podnosi se prijava za prekrsaj,operativ info se ustupa, obustavlja se dalji rad po info Operativna kontrola Sadrzajna razlika izmedju oper kontrole i krim kontrole zasniva se na vstima i nacinu sprovodjenja odr krim radnje naime krim kontrola je po svom sadrzaju siri pojam jer se u njenom sprovodjenju primenjuju sve krim radnje i mere u skladu sa zakonom,dok oper kontr je po svom sadrzaju uzi pojam jer pordrazumeva samo one radnje koje su strogo operativnog karaktera. Oper kontrola se sprovodi kada postoji opsta sumnja i preduzimaju se krim oper radnje i mere nad licima koja su sklona vrsenju kd, na mestima , objektima i punktovima gdee se vrse kd i koji su poznati po okupljanju lica sklonih vrsenju kd i gdese vrsi razmena ili prodaja kradene robe. Uspostavljanje oper kontr Da bi se uspostavila op kont mora da postoji opsta sumnja: da neko lice vrsi kd, da se na odredjenom prostoru, objektu, punktu vrse kd, da se vrsi priprema isl. Na pismeni obraz predlog radnika polic za uspostavljanje oper kontr saglasnost daje neposredni rukovodilac org jedinice za suzbijanje kriminaliteta. Oper kontrola krim objekata i oper interesantnih lica Vrsi se kontrola objekata i lica koja su vrsila kd, ili su potencijalni ucinioci, tj za njih postoji opsta sumnja da se bave krim aktivnostima.paznja se mora obratiti na utvrdjivanje krim prostora koji je u vezi sa odr objektom. Posebno je vazno da se raspolaze korisnim info o licima za koja postoji opsta sumnja da se bave krim delatnoscu. Kontorla objekata moze biti spoljna, unutrasnja i kombinovana.moze se podeliti po prostoru delovanja moze biti sprovedena na citavoj drzavi ili na lokalnom nivou. Operativna obrada Pojam operativne obrade Krim obrada je oblik delatnosti pomocu koje se utvrdjuje postojanje kd i k ponasanja odr lica. Krim obraa predstavlja skup planiranih i sistemski preduzetih krim tkat i teh radnji i mera te odredjenih istraznih radnji, s ciljem otkrivanja kd, ucinilaca i njegovo dalje procesuiranje. Operativna obrada se takodje otvara kada postoje osnove sumnje u odnosu na odredjeno kd i ucinioca i predstavlja skup krimi oper radnji i mera kojese preduzimaju tajno i org u cilju otkivanja kd i njenog ucinioca obezbedjenja dokaza. Razlika izmedju oper i krim obrade prisutna je i u odnosu na postupak odobravanja sprovodjenja i evidentiranja obrade. Otvaranje oper obrade Otvara se kada postoji potreba za duzim i stalnim oper radom i za primenom odredjenih radnji i mera, a posebno specijalnih istraznih tehnika u cilju prikupljanja i obez dokaza te pronalazenja i hvatanja ucinioca. Operativna veza polic moze samoinicijativno da angazuje i koristi tokom cele oper obrade postujuci podzak akt koji se odnosi na ovu problematiku. Krim oper radnje i mere preduzimaju se u cilju prikupljanja cinjenica koje ce omoguciti da sumnja preraste u verovatnocu za odredjeno kd. Trajanje prestaje: kada se pronadje element kd, ako se potvrde osnovi sumnje, kada prestanu razlozi zbog kojih je zapoceta, ako dodje do zastarelosti.

Znaaj krim verzija uoper obr Planiranje krimi verzija podrazumeva org i usmer delatnost oper radnika u cilju predvidjanja svih cinjenica i okolnosti koje su neophodne za razjasnjenje kd. Tokom oper obr prikupljaju se nove cinjenice i info koje nalazu postavljanje i planiranje novih verzija. Planiranje krimi verzija u oper obradi Opste verzije imaju ulogu armature, tj osnovice. Nuzno je planirati sve moguce verzije bez obzira na to da il one potvrdjuju ii odricu postojanje kd. Tokom oper obrade oper radnik ce na osnovu svake nove verzije vrsiti njihovo detaljno proveravanje. Oper i proces znaaj oper obrade Info iz domena krimi obavestajne delatnosti predstavljaju znaajnu indicijalnu osnovu za dalji tok oper rada u sklopu oper obrade. Analiz krim operativni i procesni znacaja info po novom zakonu ove info mogu posluziti kao dokaz. Teritorijalni oblik oper delatnosti Suprostavljanje kriminalitetu odvija se kroz razne oblike oper delatnosti, ali je teritorijalni oblik osnovni, i njegova sustina je u sprecavanju otkrivanju i dokazivanju svih kd, na jednoj teritoriji, od strane policije, ono obuhvata radnje sagledavanja stanja, pracenje pojava, pojedini oblici saradnje sa gradjanima isl. Pojam i osnovni karakter bezbednosnog sektora Osnovna org jedinica policije uglavnom se poklapa sa teritorijom jedne ili vise opstina, u zavisnosti od toga da li se radi o polic upravi ili stanici policije. S aspekta teritor oblika oper delatnosti bito je da se teritorija deli na manje jedinice koje omoguavaju neposredniju operativnu delatnost, svaka teritorija se deli na bezbed sektore. Rad u sektorima kao manjim ter jedinicama dodeljuje se pojeidnim policajcima tj operativnim radnicima i oni rade na sprecavanju i otkrivanju kd. Bezbednosni sektor predstavlja mikroteritorijalno podruje u org borbi protiv kriminala, na kome se vrse osnovni poslovi organa unutrasnjih poslova i predstavlja osnovni opsti oblik bezbednosnog sistema. Velicina sektora se odredjuje u zavisnosti od: problematike, broja stanovnika, urbanizacije, prirodno ekonomskog razvoja, broja i znaaja objekata, blizini granice,ucestalosti pojava ugrozavanja.. u sektoru se mogu org i pozornika i patrolna delatnost. Oper delatnost na bezb sektoru Poslovi: zastita bez RS, zivota imovine, preventivni i represivni rad na kd, javni red i mir, zborovi i dr okupljanja gradjana, saobracaj, granice, stranci, oruzje municija, pozar, licna dokumenta. Izvrsioci poslova u sektoru su: vodja sektora, uniformisani policajac, pripadnik kriminalistike policije. Pozornicka delatnost U sklopu ove delatnosti mogu se obavljati skoro sviunutrasnji poslovi iz oblasti bezbednosti. Vrsi je po pravilu jedan policajac u uniformi, a u zavnosnoti od bezbed situacije moze i vise. Policajci kroz ovu delatnost pred pored preventivnih mera svoju delatnost usmeravaju na otkrivanje kd a posebno na otkrivanje nepoznatih ucinilaca kd i prukupljaju odg dokaze. Patrolna delatnost

Ona jedan od vidova ostvarivanja teritorijalnog oblika oper rada u sklopu sektorskog rada, putem kojeg se ostvaruju preventivni i represivni zadaci na planu suzbijanja kd. U praksi patrolu sacinjavaju dva policajca drugacije se zove sluzba obilaska, i odnosi se na pracenje bezbednosne problematike. Moye da bude org na kopnu, vodi, vazduhu isl. Mogu biti stalne povremene sezonske. Pre odredjivanja pravca kretanja i odr zadataka potrebno je da se na odredjenom prostoru sagleda stanje u oblasti kriminaliteta sa svih njegovih aspekata. Planiranje koordinacija i kontrola rada na sektoru Ona podrazumeva donosenje plana rada, potrbno je da plan sadrzi opsti i posebni deo. Opsti se odnosi na bezbednosnu procenu citavog podrucja koji pokriva org jedinica dok posebni predstavlja konkretizaciju zadataka iz opsteg plana. Informisanje je veoma znacajno jer policajac mora biti obavesten o zadatku. Koordinacija oper rad u sektoru je takodje veoma bitna na osnovu koje se postize jedinstveno vrsenje poslova preventive i represive. Kontrolna funk oper rada omogucava da tokom rada budu zastupljena zakonitost i strucnost i da se poslovi odvijaju blagovremeno. Dosje bezb sektora On sadrzi podatke koji se odnose na problematiku suzbijanja kd u sektoru. Takodje sadrzi podatke koji sluze za sagledavanje situacije u sektoru a u okviru nje i stanja i kretanja kriminaliteta. Linijski oblik oper rada Ako kd nije moguce vezati za jednu teritoriju onda se primenjuje linijski sistem. Tako sto se odredjuju linije rada i zaduzuju se prpadnici krimi policije da operativno rade na suzbijanju odredjene vrste kd. Ova vrsta rada ne poznaje granice. Neophodna je odredjena specijalnost pripadnika i ide uporedo sa teritorijalnim. Koordinacija tetitorijalnog i linijskog oblika oper rada Treba imati u vidu da je teritorijalni oblik osnovni oblika da je linijski je njegova dopuna. Osim izmedju sekotra koordinacija se sprovodi izmedju odgovarajucih radnika koji su zaduzeni za pojedinu delatnos. Objektivni oblik oper rada Pod objektom se ne moze smatrati ovek. Fiziki objekt postoji materijalno kao sto su zgrade prostorije isl kao i oni koji imaju tano utvrdjen identitet kao pravna lica npr. Objekti se mogu podeliti po raznim osnovama pa se tako moze govoriti o objektima od posebnog znaaja koje stiti policija koja nemaju krimi obelezja s time da se ne iskljucuju iz mogucnosti vrsenja kd u njima naravno posebno su znacajni objekti u kojima se okupljaju ucinioci kd. Objektivni obli oper delatnosti ima niz specificnosti i primenjuje se u zavisnosti od kriminalne problematike na pojedinim objektima u sustini predstavlja kombinaciju tetitorijalnog i linijskog i moze se sprovesti kroz pozornicku i patrlonu delatnost. Planiranje operativnog rada na objektu Prvo je potrebno izvrsiti identifikaciju svakog objekta, zatim Potrebno je ustanoviti sve specificnosti kojie su znacajne za jedan objekat, potrebno je utvrditi sadrzaj objekta. I u ovom sl se plan moze podeliti na opsti i posebni. Dosje objekta

Mora da sadrzi kraci osvrt na istorijski razvoj objekta, sve znaajne podatke oblik krimi delatnosti koji se ispoljava u objektu, podaci o uciniocima, i sl. Poslovi stalnog dezurstva Svi dogadjaji koji ugrozavaju bezbednost bez obzira na radno vreme moraju biti sanirani iz tog razloga postoji stalno dezurstvo. Ove poslove obavljaju odredjene org jedinice koje na odr nivoima organituje MUP i koje se nazivaju dezurne sluzbe tako da pokrivaju odredjenu teritoriju ovi poslovi se obavljaju neprekidno tj 24h. Ovi poslovi na prvom mestu obuhvataju stalno pracenje stanja bezbednosti a u okviru toga posebno stanje i kretanje krivinih dela, i preduzimanje mera i radnji iz nadleznosti kako u odnosu na stanje bezbednosti tako i u odnosu na spreavanje i otkrivanje kd. Cim stigne info rukovodilac smene mora prvo da analizira sadrzaj info i da proceni koliko je znacajna isl. Dezurna sluzba mora u svakom trenutku da zna raspored pozornika. Metodi operativnog rada Spejcijalne istrazne tehnike Pojam i krivicno procesni aspekt specijalni istraznih tehnika U velikoj meri se koriste tehnicko tehnoloska dostignuca u suprostavljanju kriminalitetu specijalne istraz teh predstavljaju posebne metode koji se zasnivaju ne samo na koriscenju odr tehnika vec i na primeni posebnih sredstava radnji i mera sto ovoe metode sadrzajno cini specijalizovanim dajuci im pesbnu operativnu dimenziju. One su: Nadzor i snimanje telefonskih i dr razogovora ili komunikacija- sastoje se u tajnom nadzoru i snimanju razgovora koji se vode na daljinu, tom radnjom obuhvaceni su nadzor i tehnicko snimanje svih sr za tehnicko komuniciranje na daljinu npr telefon, telefa,s elektronska posta isl. Upotrebljavaju se i elektronska sr za prisluskivanje u prostorijama, a donekle i u automobilima i na otvorenom. Pod prisluskivanjem telefonskih razgovora podrazumeva se snimanje saobracaja koji se odvija preko javnih telefona radi prikupljanja info. Pruzanje simulovanih poslova usluga i pruzanje simulovanih proavnih poslova- simulovani poslovi najcesce se manifestuju kroz fiktivnu trgovinu predmeta i lica i odnose se na sve one predmete i lica koja su u vezi sa kd, sredstva izvrsenja kd isl. Druga mera predstavlja sklapanje simulovanih poslova predstavlja tj odnosi se na poslove primanja i davanja mita sa ciljem da se ove radnje dokazu. Neophodno je prethodno izvrsiti dobru krimi proveru uglavnom se angazuju saradnici ili prikriveni islednik. Primena ovih mera i radnji ne sme da prdstavlja podstrekivanje na izvrsenje kd niti da provocira. Automatsko racunsko pretrazivanje licnih i dr sa njima povezanih podataka- narocito podataka koji se odnose na kd sa ciljem lakseg resavanja istog isl . ova aktivnost se posebno primenjuje u sl kada odredjeni podaci mogu predstavljati dokaz za odredjeno kd Kontolisana isporuka- dolazi do izrazaja kod krijumcarenja droga, ona oznacava tehniku kojom se dozvoljva da nelegalne posiljke izadju iz jedne zemlje i udju u drugu uz znanje i pod nadzorom nadleznih organa, u cilju sprovodjenja istrage i identifikovanja lica umesanih u izvrsenje ovih kd. Cesto se mogu kombinovati sa prikrivenim pracenjem isl Saradnici prikriveni islednik- je lice po pravilu pripadnik organa unutrasnjih poslova kji se tajno iniltrira u kriminogenu sredinu prema kojoj policija usmerava delatnost u cilju otkrivanja i dokazivanja konkretne krim delatnosti pojedinih priapdnika krim organizacije. Identitet lica mora ostati tajan, on ne sme da izvrsi kd niti da provocira

izvrsenje istog. Mora da bude dobro obucen, snazalljiv, on dobija novi identitet mora da se ponasa kao lice iz kriminogene sredine, ida izgleda kao oni. P i ne moze biti lice za koje postoji osnovi sumnje da je da je sadasnji ili nekadasnji pripadnik kriminalne organizacije. Ili da je osudjivan kaznom zatvora od 4 god. Podaci koje on pribavi mogu imati dokazni znaaj a mogu i nemati isti. Neophodno je odabrati lice koje odgovara, odrzati mu obuku, davati mu upustva i ostati u stalnom kontaktu, ubaciti ga u krimi sredinu, pronaci nacin izvlacenja iz krimi sredine. Ugrozavanja protiv njega : neodgovarajuce njegovo ponasanje, postovanje zakona , otkrivanje od strane te ili neke druge krimi org, saopstavnje dostupnih info o angazovanju prikrivenog islednika, operativna veza stvaranje operativne veze zasniva se na neposrednom operativnom radu pripadnika policije koji rade na suzbijanju kriminaliteta, realizujuci plan operativnog rada sireci i uskladjujuci operativni rad prema sadrzaju dobijenih operativnih info. Ovu aktivnost treba razlikovati od prikupljanja prethodnih obavestenja od gradjana, obavestenja se prikupljaj od svih gradjana, dok operatvnu vezu cine pojedinci.i ona je zasnovana na dobrovoljnoj osnovi u cilju pruzanja relevantnih info radi otkrivanja i dokazivanja kd. Rad sa oper vezom odnosi se na odredjen br lica kojs u angazovana dobrovoljno. O v moze biti informator i saradnik. Prema nekim shvatanjima postoji 5 vrsta gradjana sa kojima policija kontaktira: gradjanin sa javnom svescu, kontakt gradjanin, poverljivi informator, poverljivi informator saradnik, saucesnik informator, pravila odnosa policajca prema informatoru: budi svestan njegovog razlog da bude informator, oni su uglanvom kriminalci, treba ih drzati u potpunoj tajnosti, infomator treba da bude oprezan, diskretan, treba da koristi pseudonim kada telefonira, treba beleziti podatke sa sastanka sa njime, obezbediti da on ne ucestvuje u krim radnji. Nema nagodbi koje ne mozemo da ispunimo, ako ocekuje da se plati, placa mu se nakon obavljenog posla, ne treba ga tako angazovati da ga neko moze smatrati policajcem, nemojte ucestvovati u hapsenju informatora, ne zovite ga kuci. Moralne dileme o angazovanju informatora- moralna shvatanja u odnosu na angazovanje oper veza je odraz drustvenih odnosa u jednoj sredini i u odredjenom vremenskom periodu, tj nalaze osnovu u opstem drustvenom moralu. Sredine iz koje se angazuje operativna veza- angazuju se cesto lica iz kriminogene sredine ili su locirani u njenoj blizini. Lica koja pripadaju krimi sredini predstavljaju ona lica koja se bave kriminalom ili nekom drugom drustveno opasnom delatnoscu. Kriminogena celina: skup ljudi koji vrsi kd, skup neodredjenog broja ljudi sa negativno devijantnim ponsanjem, skup neodredjenog br ljudi koji imaju devijanot negativno ponasanje. Lice koje ne pripada kriminogenoj sredini je lice koje se ne bavi kriminalom, takodje postoje lica kja na osnovu nekih drugih kriterijuma odgovaraju kao sto su: rodbinske veze, prijateljske veze, poznanicke veze, lica koja na osnovu objektivnih pojedinosti mogu biti angazovana i lica koja na osnovu subjektivnih pojedinosti mogu biti angazovana. Informator je lice koje je angazovao policajac i koje dobrovoljno pruza podatke i info od znacaja za suprostavljanje kriminalitetu i za vrsenje dr unutrasnjih poslova iz oblasti bezbednosti. Informator ne moze biti svaki gradjanin, moze biti onaj gradjanin koji se bavi odgovarajucom delatnoscu, zivi na odredjenom mestu, moze pruziti odgovarajuce info isl . pored navedenih mogu biti i znacajne subjektivne i objektivne pojedinosti koje se odnose na informatora. Saradnik- po strukturi delatnosti, stepenu poverljivosti, i po odnosu sa policajcem predstavlja slozeniji i sadrzajniji vid operativne veze. On predstavlja lice koje je dobrovoljno pristalo na saradnju sa policijom, i koje svesno org i tajno postupa po uputstvima i zadacima policajca i pruza im ifno i podatke o krim delima uciniocima, mestima gde se nalaze isl .

Angazovanje lica za saradnju- svako angazovanje zahteva prethodno donosenje plana angazovanja, zatim je potrebno je odabrati kandidate, usmeriti ih, isl u svakoj konkretn slucaju se odlucuje da li cese kandidatu dati stvarni zadatak ili ce se simulirati isti. Policajac ne sme da pruza nikakvu zastitu licu ako ucini kd. Saradik je u obavezi da sastavlja izvestaj na kojem ne pise da ga je on sasstavio. Saradnicki odnos prestaje ako: je zavrsen zadatak, nema potrebe za tim profilom saradnika, saradnik nije vise u mogucnosti da vrsi posao, saradnik umre, ako se razboli, na zahtev lica, kada saradnik promeni mesto prebivalista, isl sradnik je pod posebnom zastitom i predstavlja tajnost i kada se posao zavrsi. Saradniku se nadoknadjuju troskovi a u nekim slucajevima moze biti i placen. Krimi obavestajna delatnost- ovaj metod se upotrebljava u cilju dobijanja analitickih podataka i ifno sto znaci da se svi podaci i info do kjih se doslo operativnim radom analiticki obradjuju, pri cemu se dobija nova analiticka info mnogo kvalitetnija i sa sirim mogucnostima sagledavanja strana. Krimi obavestajna analiza obuhvata- analizu kriminaliteta, istrazne analize ili profilisanje, analiza delatnosti, krimi obavestajna analiza. Krimi obavestajni poslovi obuhvataju plansko organizovano i koordinirano prikupljanje krimi obavest podataka i ifno o kd uciniocima i podrazumevaju pracenje i analizu bezbednosne situacije. Metod krim obav delatnosti podrazumeva krimo obav rad na prikupljanju potrebnih info njihovo analiticko sagleavanje, sa cilje m da se od pojedinih operativnih info dobije kvalitetna analiticka info i njeno koriscenje u toku operativne obrade a u odredjenim sl i operativne kontrole. Krimi obaves rad se mozee podeliti u 4 faze: faza posmatranja, faza percepcije misljenja i rasudjivanja, faza belezenja evidentiranja, faza unosa podataka. Glavni ciljevi krim obav sistema: identifikovanje prikupljanje odrzavanje info o pojedicima, org krim aktivnostima, opisnih analiza, procenivanje bezbednosnih kretanja, stalna kritika analiza, postupanje po pribavljenim izvestajima ,pribavljanje i distribucija podataka. Procena pouzdanosti izvora info- pouzdana, obicno pouzdana, obicno nepouzdana, ne moze se proceniti izvor. Procena kvaliteta info- tacna bez sumnje, info poznata izvoru, ifno nije lino poznata izvoru, ne moze biti procenjena. Analiza podrazumeva individualno razmatranje informacija do kompletne analize dolazi se kroz 3 koraka sumiranje znaajnih info, uporedjivanje rezimea sa ocekivanjima, objasnjenjem rezultata uporedjivanja. Postoje razliciti oblici analize- analiza slucaja, trendova kriminaliteta, kriminalnih mreza, grupe ucinilaca, pojedinacnog profila ucinilaca, bankarskih evidencija, razgovora, imovine, poslovne dokumentacije. Sustina finkcionisanja analitickog procesa je u sledecem: prikupljac info razmatra pojedinacno vaznost svake, svaka info se razivija objektivno, saopsti drugim korisnicima razumevanje info.