Osnove bezbednosti

na putu od kuce do skole

na putu od skole do kuce
Da bi se ucenici osecali bezbedno i sigurno u ulozi putnika na relaci|i
skola-kuca-skola, neophodno |e da u skolskim vozilima posto|i
neprekidna kontrola ulazaka, izlazaka i bro|nog stan|a ucenika pri odlasku
u skolu i povratka iz skole.
- za vreme boravka u skoli
U skolskom dvoristu i n|egovom neposrednom okruzen|u, radnici
obezbeden|a vode racuna o dolascima lica i vozila, a ima|u obavezu i da
provere razloge n|ihovog dolaska. Tokom noci posto|i fizicko obezbeden|e
celokupnog skolskog prostora.
Druge mere ko|e su preduzima|u su:
video nadzor unutrasn|osti ob|ekta i dvorista,
(u neposredno| buducnosti dostupna) senzorska kontrola na prisustvo i
unosen|e svih vrsta oruz|a.
Ukoliko imate pitan|a vezanih za bezbednosne mere u okviru
Dbrazovnog sistema ,Puder Boskovic", mozete se
obratiti konsultantu za pitan|a bezbednosti ucenika
Zoranu Iaricu putem mail-a na adresu
zoran.|aricboskovic.edu.rs.
Bezbednost dece
Svi zaposleni u koli upueni su i struno osposobljeni da preventivno
reaguju i spree nastanak konflikata meu uenicima ili izmeu uenika i
nepozvanih lica, a koje mogu biti opasne.
Pomo koju roditelji naih uenika mogu da nam prue u procesu stvaranja
bezbednog okruenja za nae uenike ogleda se u sledeem: da u igri i
prii sa svojom decom podre jednostavna pravila ponaanja koja pred
njih postavlja naa kola
sDRUISEBEZPSOVKIIRUNIHREI
sDRUISEBEZTUE
sKOMUNICIRAJBEZMRKIHPOGLEDA
sPRIHVATIDRUGEBEZPOLNIHRASNIHVERSKIHINACIONALNIHPREDRASUDA
sPOTUJRAZLIITEKULTUREITRADICIJE
Roditelji i kola doslednim potovanjem pravila socijalizovanog ponaanja
i insistiranjem na tome da ta pravila potuju deca, doprinose formiranju
stabilnih, integrisanih linosti koje nisu sklone drutveno nepoeljnom
ponaanju.
Drutveno nepoeljno ponaanje, na alost, ima irok spektar. Neki oblici
od njih su zabranjeni i povlae za sobom krivinu odgovornost, kao na
primer
sOTEENJETUEIMOVINE
sUGROAVANJEIVOTADRUGIH
No, postoje i mnoge druge nepoeljne aktivnosti, koje mogu da dovedu do
traginih posledica (pretravanje ulice, nepotovanje semafora,
BEZAZLENOGURKANJERVANJEKORIENJEEKSPLOZIVNIHIZAPALJIVIHPREDMETA
ibica, petardi, dimnih bombi...)
Svako doba donosi nove stilove u muzici, modi, slikarstvu. Na alost, svako
doba donosi i neke osobene oblike drutveno neprihvatljivog ponaanja.
Doba detinjstva i mladosti dananje dece, obeleeno je problemima
vrnjakog nasilja i prisustvom narkotika u kolskim dvoritima.
Drutveno nepoeljno ponaanje
.AJVEUOPASNOSTPOBEZBEDNOSTDECEPREDSTAVLJAJU
sKRIMINALNEAKTIVNOSTIKOJIMADECAMOGUBITIIZLOENAI
sPROBLEMIUSAOBRAAJUKOJIMADECANAJEEJESUIZLOENA
Vrnjako nasilje
Deca predkolskog uzrasta, posebno deaci na uzrastu od 3 do 7 godina,
pokazuju spremnost da se u grupi kojoj pripadaju nametnu svojom
snagom, fizikom spretnou i snalaljivou. Ta pojava je kod devojica
manje prisutna, ali nije iskljueno da e i neke od njih primeniti zakon
jaega u kontaktu sa svojim vrnjakinjama.
Ovakvo ponaanje, ukoli se blagovremeno ne stavi pod kontrolu, u perodu
puberteta moe da preraste u mnogo tee i opasnije oblike nasilnitva
prema vrnjacima.
Poslovica
Bolje spreiti, nego leiti
vai i za vrnjako nasilje
Vrnjako nasilje obuhvata irok spektar postupaka koje jedan ili vie
izvrilaca mogu da primene nad jednim ili nad grupom vrnjaka. Ti
postupci su pretnje, tue, upotreba hladnog i vatrenog oruja,
prisiljavanje na upotrebu otrovnih i opojnih supstanci.
Ovakvo ponaanje nije karakteristika samo dece koja su imala razvojne
probleme ili dece koja su odrastala bez roditeljskog staranja i brige.
Agresivno ponaanje nije uvek odgovor na frustracije nastale emotivnim i
drugim oblicima liavanja. Ono se javlja i kod dece koja imaju stabilnu
porodinu situaciju, koja u porodici nisu imala model nasilnika. Modeli
mogu da nau u sredini u kojoj dete ivi (javne i poznate linosti koje
zagovaraju takav nain ponaanja), ali za emotivno nesigurne pubertetlije
i nasilje koje se vidi na internetu moe da poslui kao podsticaj da i sami
probaju tako neto . Neposredni povodi za primenu modela nasilnikog
ponaanja su takoe brojni (doivljene neprijatnosti, nesree,
egzistencijalna ugroenost porodice, raskidi emotivnih veza).
Nain izvrenja vrnjakog nasilja su brojni: verbano vreanje i
poniavanje, fiziko maltretiranje i poniavanje (najbezazlenije je
upanje kose, uiju, nosa; saplitanje, gurkanje, kokanje; najtei oblici su
batinjanje amarima, pesnicama, utiranje), seksualno uznemiravanje,
fotografisanje i snimanje bez saglasnosti onoga koga snimanju, kao i
objavljivanje snimljenih materijala na internetu i drugim medijima.
Bez obzira na injenici da su izvrioci maloletna lica, koja zbog svog
uzrasta i nezrelosti ponekad nisu u stanju da sagledaju negativne
posledice svojih dela i postupaka, svi ovi oblici su zakonom zabranjeni.
Deca koja vre ove radnje, odnosno njihovi roditelji, podleu krivinoj
odgovornosti. Zakoni i uredbe koji trenutno vae, precizno definiu i
krivino sankcioniu sve vrste vrnjakog nasilja. U pripremi su nove,
rigoroznije mere.
Poslovica Bolje spreiti, nego leiti vai i za vrnjako nasilje. Prevencija
poinje od najmlaeg uzrasta.

Za razvoj stabilne i zdrave linosti vano je sve to se deava sa detetom
od naina ishrane (redovnosti i kvaliteta), igre, organizacije vremena,
naina komunikacije sa detetom, do usmeravanja njegovih aktivnosti (na
sport, umetnost) i kontrole njegovih aktivnosti (koliko koristi TV, da li
zloupotrebljava mobilni telefon, kako koristi internet), i socijalnih
kontakata. Najefikacniji oblik prevencije jeste stalna komunikacija sa
detetom, postavljanje jasnih zahteva i definisanje posledica odreenih
oblika ponaanja i njihova dosledna primena. Rigorozno kanjavanje dece
nije dobra preventivna mera.
U koli posebna panja se posveuje nainu upotrebe interneta- firewall
ureajima i antivirusnim softverom onemoguen je pristup sajtovima iji
sadraj nije primeren uenicima.
Preventivna uloga kole je veoma bitna. Ispunjava se putem:
edukaci|e o nenasilnim oblicima reagovan|a na konflikte i frustaci|e,
organizovan|em aktivnosti ko|e zahteva|u da deca medusobno saradu|u,
otvorenim razgovorima (tribinama) o vrsn|ackom nasil|u,
otvorenim reagovan|em na po|avu vrsn|ackog nasil|a,
primenom odgovara|ucih vaspitno-disciplinskih mera,
stalnom saradn|om sa roditel|ima.
Predavan|a se zavrsava|u konstataci|om da |e u skoli i van skole nasilnicko
ponasan|e zabran|eno i sankcionisano. Ucenici, medutim, treba da nauce i
da posto|i |os |edno izuzetno vazno pravilo: ako |e ugrozen zivot ili telo, ili
|e u takvo| opasnosti bliska osoba, upotreba fizicke sile |e dozvol|ena,ali
samo dok se ne postigne cil|, onesposobl|avan|e napadaca.
Narkotici u kolama
Starosna granica za pocetak koriscen|a narkotickih sredstava sve vise se
pomera na dole. U skolama u naso| zeml|i zabelezeni su sluca|evi
desetogodisn|aka - korisnika narkotika, dok se u ,sivo| dec|o| zoni" (medu
,decom ulice") nalazi korisnici stari 7 godina.
Na|mladi narkomani su deca o ko|o| se ne stara|u ni roditel|i, niti drustvene
instituci|e za brigu o deci. Pocetna radoznalost prerasta u psiholosku i
fizicku zavisnost od raznih opi|ata. Pod de|stvom opi|ata lako posta|u
izvrsioci krivicnih dela, ko|a ih posle J4 godine svrstava|u u registrovane
izvrsioce zakonski kazn|ivih dela.
Pocetna faza u koriscen|u opi|ata |e udisan|e para lepka i bronze (dovodi
do stan|a pospanosti i blagog gubitka kontakta sa realnoscu), sledi
pusen|e marihuane (dovodi do trenutnog euforicnog, veselog
raspolozen|a, a zatim do pospanosti i usperenosti), a zatim usmrkavan|e
kokaina i upotreba heroina (izaziva eufori|u, osecan|e blazenstva u
,ra|sko|" ili ,nebesko|" stvarnosti, osecean|e potpune smirenosti i
lebdenja, kao i oseanje natprirodne snage i moi koja apsolutno ne
odgovara stvarnom stanju). Ova stanja koje narkomani opisuju kao
pozitivna imaju i svoju suprotnost za koju su karakteristine jake
glavobolje, bolovi u zglobovima i miiima, nagon za povraanjem,
dijareja, psihotina stanja, oseanje ivotne ugroenosti, potreba za
samopovreivanjem, do samoubilakih poriva.
lebdenja, kao i oseanje natprirodne snage i moi koja apsolutno ne
odgovara stvarnom stanju). Ova stanja koje narkomani opisuju kao
pozitivna imaju i svoju suprotnost za koju su karakteristine jake
glavobolje, bolovi u zglobovima i miiima, nagon za povraanjem,
dijareja, psihotina stanja, oseanje ivotne ugroenosti, potreba za
samopovreivanjem, do samoubilakih poriva.
Sva pomenuta stanja mogu da nastanu i usled upotrebe sintetikih droga,
supstanci nastalih u hemijskim laboratorijama, kao to su LSD, ekstazi, kao
i usled zloupotrebe lekova koji inae slue za umirenje bolova i smanjenje
anksioniznosti. U kombinaciji sa alkoholom i drugim opijatima,
predstavljaju opasnost po zdravlje i ivot.
Dugotrajnim korienjem narkotika, zavisnici dolaze u stadijum za koji su
uobiajene teke psihoze, samoubilake ideje, oteenja mozga, srca,
imuno-sistema, potreba za sve veim koliinama narkotika, usled ega
nastupa smrt.
U prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci potrebno je da se skrene
panja na narko-dilere. Ovi kriminalni, koji su nekada buili na dnu lestvice
po ugledu i moi koje su imali u sveti kriminala, nemaju obzira i oseanja
odgovornosti prema deci svojim klijentima. U poslednjih nekoliko
godina, prodaja narkotika u kolskim dvoritima ili u neposrednoj blizini
kola poverena je sitnim dilerima. I sami narkomani, ne biraju nain da
dostave drogu deci: nametanje, poklanjanje prvih doza, pretnje, ucene,
razne vrste pritisaka nalaze se na njihovom repertoaru. Oni su obino
regrutuju iz redova tinejdera, uzrasta od 13 do 17 godina, koji su
uglavnom napustili kolu i koji imaju pogrene modele za identifikaciju.
Nezreli i nestrpljivi, oni posle nekoliko godina postaju suroviji, bezobzirniji
i opasniji.
Neophodno je da se sumnjivim osobama ne dozboli prisustvo meu
kolskom decom u blizini kole, na sportskim terenima, u kolskom
dvoritu ... U tome treba da budu angaovani slubenici obezbeenja i svi
zaposleni u kolama. koli je dostupan i drug lab raunarsko i hemijsko
pomagalo koje je namenjeno otkrivanju narko supstanci i nedozvoljenih
medicinskih preparata kod uenika i u prostorijama kole.
Najefikasnija preventiva ogleda se u podsticanju dece na prihvatanje
zdravih stilova ivota iji su elementi umetnika interesovanja, sportske
aktivnosti, angaovanje na saznajnom planu, i kooperacija u njima.
Podsticaj deci u tome mogu da prue odrastanje i druenje sa poznatim
osobama iz neposrednog okruenja iz kole, iz sportskog kluba, iz kraja u
kome stanuju ... Roditelji i svi odrasli treba da kroz prigodne prie, filmove,
debate, drutvene akcije upozore decu na mogue loe posledice
nepromiljenog, avanturistikog i rizinog ponaanja, kao i na mogue
opasnosti od susreta sa nasilnim grupama i pojedincima.