Standard za geodete, gradjevince i urbaniste

UPUTSTVO

Sadraj
INSTALACIJA
UPOZNAVANJE: PYTHAGORAS CAD+GIS ..............................................................I
O PYTHAGORAS CAD+GIS .................................................................................................................I KAKO SE KORISTE PYTHAGORAS UPUTSTVA? .........................................................................................I

POGLAVLJE 1:

OKRUENJE APPLE MACINTOSH .............................................3

OPTE INFORMACIJE ......................................................................................................................... 3 INSTALACIJA ..................................................................................................................................... 3 KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS ...................................................................... 3 POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS .............................................................................................. 4

POGLAVLJE 2:

OKRUENJE MICROSOFT WINDOWS .......................................5

OPTE INFORMACIJE ......................................................................................................................... 5 INSTALACIJA ..................................................................................................................................... 5 KONFIGURISANJE INSTALACIJE PROGRAMA PYTHAGORAS ...................................................................... 5 POKRETANJE PROGRAMA PYTHAGORAS ............................................................................................. 6

VEBANKA
UVOD ...........................................................................................................................I
O VEBANCI ....................................................................................................................................... I NAPOMENE KOJE SE NE NALAZE U OVOJ VEBANCI ..................................................................................I KAKO SE KORISTI OVA VEBANKA ........................................................................................................ II

POGLAVLJE 1:

UPOZNAVANJE ............................................................................1

POKRETANJE, PREGLED I ZATVARANJE ................................................................................................ 1 Pokretanje Pitagore..................................................................................................................... 1 Otvaranje postojeeg crtea ........................................................................................................ 1 Pregled crtea............................................................................................................................. 2 Zatvaranje crtea ........................................................................................................................ 3 POVRINA ZA CRTANJE ...................................................................................................................... 4 KONTROLNA TABLA ........................................................................................................................... 4 KONTROLNA TABLA ........................................................................................................................... 5 Razmera i Koordinatni sistem...................................................................................................... 5 Lokalni Strana .......................................................................................................................... 7 Tasteri alatke, meni Alatke i kursor.............................................................................................. 7 Indikatori pozicije......................................................................................................................... 8 Indikatori Duine ......................................................................................................................... 9

POGLAVLJE 2:

DEFINISANJE OBJEKATA.........................................................11

JEDNOSTAVNI OBJEKTI .....................................................................................................................11 Definisanje i provera taaka .......................................................................................................11 Definisanje i provera linija...........................................................................................................12 Povezivanje taaka u liniju .........................................................................................................13 SELEKTOVANJE, IENJE I VRAANJE AKCIJA UNAZAD ........................................................................15 Selekcija pojedinanih objekata..................................................................................................15 Selekcija vie objekata ...............................................................................................................16
Sadraj i

Selekcija grupe objekata ............................................................................................................16 Selekcija svih (slinih) objekata ..................................................................................................17 Brisanje objekata .......................................................................................................................17 Vraanje akcija unazad ..............................................................................................................18 SLOENI OBJEKTI .............................................................................................................................18 Paralelne i normalne linije ..........................................................................................................18 Lukovi ........................................................................................................................................19 Krugovi ......................................................................................................................................20 Crtanje kruga definisanog centrom i poluprenikom....................................................................20 Paralelni objekti .........................................................................................................................21 Veba sa objektima.....................................................................................................................21 Poligoni......................................................................................................................................22 Naslovi i tekstualni objekti ..........................................................................................................23 Dimenzije i ispisivanje ................................................................................................................24 Korisniki koordinatni sistemi .....................................................................................................24 Krive ..........................................................................................................................................25 PROMENA FORMATA OBJEKATA .........................................................................................................25

POGLAVLJE 3:

KREIRANJE NOVOG CRTEA.................................................. 27

KORAK 1: SELEKCIJA PRINTERA ILI PLOTERA .......................................................................................27 KORAK 2: PODEAVANJE CRTEA PREMA OKVIRIMA STRANE .................................................................27 KORAK 3: KREIRANJE I PROVERA DEFINICIJA U CRTEU ........................................................................29 Razvrstavanje crtea po lejerima................................................................................................29 Provera ostalih definicija ............................................................................................................30

POGLAVLJE 4:

UVANJE I TAMPANJE ILI PLOTOVANJE ............................ 31

UVANJE, ZATVARANJE ILI IZLAZAK ....................................................................................................31 uvanje novog crtea .................................................................................................................31 uvanje postojeeg crtea .........................................................................................................32 TAMPA ILI PLOTOVANJE ..................................................................................................................32 tampa ili plotovanje novog crtrea ............................................................................................32 Adaptacija crtea prema aktivnom printeru ili ploteru ..................................................................33

POGLAVLJE 5:

DIGITALNI MODEL TERENA..................................................... 35

UVOZ LISTE KOORDINATA..................................................................................................................35 KREIRANJE DIGITALNOG MODELA TERENA ...........................................................................................35 IZOHIPSE ........................................................................................................................................35 RAUNANJE ZAPREMINA ...................................................................................................................36 POPRENI PRESECI .........................................................................................................................36 3D PREGLED ..................................................................................................................................39 PRIKAZ MODELA TERENA U VIDU OBOJENE KARTE................................................................................39 KARPA ..........................................................................................................................................40

POGLAVLJE 6:

TEMATSKE KARTE ................................................................... 41

UVOD .............................................................................................................................................41 Prvi primer: ................................................................................................................................41 Drugi primer: ..............................................................................................................................43 Trei primer ...............................................................................................................................44 etvrti primer: ............................................................................................................................45

POGLAVLJE 7: POGLAVLJE 8:

RAD SA BAZAMA PODATAKA ................................................. 47 PROJEKTOVANJE SAOBRAAJNICA .................................... 49

KREIRANJE TABELA ..........................................................................................................................47

UVOD U PROJEKTOVANJE .................................................................................................................49 Trasa saobraajnice...................................................................................................................49 Prozor podunog profila .............................................................................................................50 Prozor poprenog profila ............................................................................................................51 DETALJNIJA OBJANJENJA ................................................................................................................53 Priprema situacije za projektovanje ............................................................................................53
ii Sadraj

Definisanje osovine saobraajnice-trase.....................................................................................53 Dodavanje referentnih objekata ..................................................................................................54 Definisanje nivelete saobraajnice i podunog profila .................................................................54 DEFINISANJE TIPA POPRENOG PROFILA.............................................................................................54 ISCRTAVANJE I PRIPREMA ZA OBELEAVANJE.......................................................................................56

POGLAVLJE 9:

SPECIJALNE FUNKCIJE............................................................61

INFORMACIJE O CRTEU....................................................................................................................61 UVOZ I IZVOZ ...................................................................................................................................61 INFORMACIJE O OBJEKTU ..................................................................................................................61 DEFINISANE VREDNOSTI I SELEKCIJE .................................................................................................62 OPCIJE PRIKAZA I TAMPE ................................................................................................................62 KOPIRAJ I UNESI ..............................................................................................................................62 RAUNANJA ....................................................................................................................................63 RAD SA LISTOVIMA ...........................................................................................................................64

UPUTSTVO
POGLAVLJE 1: KONCEPT I TERMINOLOGIJA.....................................................1

KOORDINATNI SISTEMI ....................................................................................................................... 1 Lokalni Koordinatni sistem........................................................................................................... 2 Opti Koordinatni sistem.............................................................................................................. 2 Korisniki Koordinatni sistemi ...................................................................................................... 2 Koordinatni sistem strane............................................................................................................ 3 Privremeni Koordinatni sistem ..................................................................................................... 3 SNAPOVANJE ................................................................................................................................... 3 IDENTIFIKATOR TAKE ....................................................................................................................... 4 LEJERI ............................................................................................................................................. 4 KONTROLNA TABLA PITAGORE ............................................................................................................ 4 Izbor aktivnog lejera .................................................................................................................... 5 Pythagoras-traka sa alatkama ..................................................................................................... 5 Kopiranje atributa selektovanog objekta ...................................................................................... 5 Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu .................................................................... 5 Aktiviranje lejera.......................................................................................................................... 5 Aktiviranje korisnike definicije .................................................................................................... 6 Izbor Koordinatnog sistema .......................................................................................................... 6 Makro alatke (Pythagoras VBA)................................................................................................... 6 Izbor Pravougle ili Polarne koordinate ......................................................................................... 6

POGLAVLJE 2:

MENI FAJL ....................................................................................7

NOVI ............................................................................................................................................... 7 OTVORI ........................................................................................................................................... 7 ZATVORI .......................................................................................................................................... 7 SAUVAJ ......................................................................................................................................... 8 SAUVAJ KAO................................................................................................................................... 8 INFO O CRTEU................................................................................................................................. 9 RAD SA PODDOKUMENTIMA ................................................................................................................ 9 UVOZ .............................................................................................................................................. 9 Lista koordinata..........................................................................................................................10 DXF/DWG..................................................................................................................................10 SHAPE ......................................................................................................................................10 Tabela........................................................................................................................................11 SICAD-SQD...............................................................................................................................12 Kolektor podataka ......................................................................................................................12 Slika...........................................................................................................................................12 Operacije sa slikama..................................................................................................................13
Sadraj iii

Veliina slike ..............................................................................................................................13 Digitalizacija slika.......................................................................................................................13 Lista slika...................................................................................................................................14 Format tekstualnog fajla .............................................................................................................14 Zaglavlje ....................................................................................................................................14 Lista...........................................................................................................................................15 Primer........................................................................................................................................15 IZVOZ .............................................................................................................................................15 Lista koordinata .........................................................................................................................16 DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format) ............................................16 Model terena..............................................................................................................................17 SHAPE ......................................................................................................................................17 Tabela .......................................................................................................................................18 SICAD-SQD...............................................................................................................................18 Lista objekata.............................................................................................................................18 Lista za obeleavanje.................................................................................................................18 OTVORI TEKSTUALNI FAJL .................................................................................................................18 KREIRANJE .....................................................................................................................................19 Simbola .....................................................................................................................................19 Tip (Stil) linije .............................................................................................................................20 rafure.......................................................................................................................................21 Tipa poprenog preseka.............................................................................................................22 RAD SA SIMBOLIMA ..........................................................................................................................22 UITAJ MAKRO BIBLIOTEKU ...............................................................................................................22 UPRAVLJANJE MAKRO BIBLIOTEKOM ...................................................................................................22 MAKRO EDITOR ...............................................................................................................................23 DATABAZA ......................................................................................................................................23 Rad sa bazom podataka ............................................................................................................23 Cirkularno pismo ........................................................................................................................23 SELEKCIJA LISTOVA .........................................................................................................................24 Rad sa listovima ........................................................................................................................24 Listovi ........................................................................................................................................24 TAMPA .......................................................................................................................................24 SELEKCIJA POVRINE ZA TAMPU ......................................................................................................24 TAMPA .........................................................................................................................................25 POSLEDNJI DOKUMENTI ....................................................................................................................26 IZLAZ ..............................................................................................................................................26 O ...............................................................................................................................................26

POGLAVLJE 3:

MENI EDITOVANJE.................................................................... 27

OPOVRGNI ......................................................................................................................................27 PONOVO URADI ...............................................................................................................................27 SELEKCIJA ......................................................................................................................................27 PRONADJI .......................................................................................................................................27 ISECI ..............................................................................................................................................29 KOPIRAJ .........................................................................................................................................29 Pitagorin klipbord .......................................................................................................................29 Windows klipbord.......................................................................................................................29 UNESI ............................................................................................................................................29 PODEAVANJE UNOSA ......................................................................................................................30 OBRII ...........................................................................................................................................30 ODSECI ..........................................................................................................................................30 POMERI ..........................................................................................................................................31 ROTIRAJ .........................................................................................................................................31 DUPLIRAJ .......................................................................................................................................31 OBRII KOORDINATNI SISTEM ............................................................................................................32 PRILAGODI ......................................................................................................................................32 Sauvaj sve editovane slike....................................................................................................32 Konvertuj u Polilinije...................................................................................................................32 Lokalni Strana .......................................................................................................................32 Strana Lokalni .......................................................................................................................32
iv Sadraj

GUPISANJE .....................................................................................................................................32 RAZGRUPISAVANJE ..........................................................................................................................33 RASPAKIVANJE ................................................................................................................................33 SETOVANJE MASKE KOD TAMPE .......................................................................................................33 BRISANJE MASKE .............................................................................................................................33

POGLAVLJE 4:

MENI ALATKE ............................................................................35

UPOZNAVANJE.................................................................................................................................35 Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata...............................................................................35 Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table ........................................................................35 Alatke koje se najee koriste...................................................................................................36 Definisani atributi Aktivan lejer.................................................................................................44 POKRENI MAKRO ..............................................................................................................................45 SELEKTUJ .......................................................................................................................................45 Naini selekcije ..........................................................................................................................45 Dobijanje informacija o objektima ...............................................................................................45 Selektovanje objekata ................................................................................................................46 Prevlaenje teksta......................................................................................................................46 Operacije sa selektovanim objektima..........................................................................................47 PORAVNAJ OBJEKAT .........................................................................................................................47 SPAJANJE OBJEKATA ........................................................................................................................47 ISECI OBJEKAT .................................................................................................................................48 PODELI OBJEKT ...............................................................................................................................48 PRESEK ..........................................................................................................................................49 PRODUI LINIJU ...............................................................................................................................49 ODSECI ..........................................................................................................................................49 SIMBOL...........................................................................................................................................49 BOGAT TEKST..................................................................................................................................50 RAVNANJE BOGATOG TEKSTA ............................................................................................................51 KRIVA .............................................................................................................................................51 PRELAZNICA (SPIRALA) ....................................................................................................................52 EDITUJ KRIVU ..................................................................................................................................53 EDITUJ POLIGON ..............................................................................................................................53 EDITUJ PUTANJU ..............................................................................................................................53 LASO ..............................................................................................................................................53 BRISA ...........................................................................................................................................53 DIMENZIONISANJE ............................................................................................................................53 Linije ..........................................................................................................................................54 Poligon: Obim i Povrina ............................................................................................................54 Informacije o taki ......................................................................................................................54 ISPISIVANJE.....................................................................................................................................54 KREIRAJ PROZOR .............................................................................................................................55 PRIVATNE ALATKE ............................................................................................................................55

POGLAVLJE 5:

MENI FORMATIZOVANJE..........................................................57

ATRIBUTI ........................................................................................................................................57 Kopiraj .......................................................................................................................................57 Unesi .........................................................................................................................................57 Lista korisnikih definicija ...........................................................................................................57 PODACI ..........................................................................................................................................57 Kopiraj .......................................................................................................................................57 Unesi .........................................................................................................................................57 STIL TAKE .....................................................................................................................................58 STIL LINIJE ......................................................................................................................................58 DEBLJINA LINIJE ...............................................................................................................................58 STRELICE NA LINIJI ...........................................................................................................................58 ZAKRIVLJENOST ...............................................................................................................................59 TEKST ATRIBUTI ...............................................................................................................................59 TEKST SADRAJ ...............................................................................................................................59 ARANJE POLIGONA .........................................................................................................................59 POLIGON ........................................................................................................................................60
Sadraj v

RAZMERA .......................................................................................................................................60 Simbola .....................................................................................................................................60 Teksta........................................................................................................................................60 Slike ..........................................................................................................................................60 Linije ..........................................................................................................................................60 are poligona.............................................................................................................................60 RAVNANJE ......................................................................................................................................60 are...........................................................................................................................................60 Teksta........................................................................................................................................61 Simbola .....................................................................................................................................61 LEJER ............................................................................................................................................61 NIVO PRIKAZA .................................................................................................................................61 BOJA..............................................................................................................................................61 OPERACIJE .....................................................................................................................................61 Renumeracija taaka .................................................................................................................61 Lista koordinata .........................................................................................................................61 Lista poligona.............................................................................................................................62 Izravnanje visina ........................................................................................................................62 Promena komentara...................................................................................................................62 Ispisivanje..................................................................................................................................62

POGLAVLJE 6:

MENI DEFINICIJE....................................................................... 63

SNAP .............................................................................................................................................63 KORISNIKE DEFINICIJE ....................................................................................................................63 STIL TAKE - STIL LINIJE - DEBLJINA LINIJE STRELICE NA LINIJI ..........................................................63 TEKST ............................................................................................................................................63 POLIGON ........................................................................................................................................63 NIVO PRIKAZA .................................................................................................................................63 BOJA..............................................................................................................................................64 DEFINICIJE U DOKUMENTU ................................................................................................................64 Korisnike definicije ...................................................................................................................64 Opcije Kopiraj/Unesi atribute ......................................................................................................64 Uitavanje standardnih tekstova.................................................................................................64 Uitavanje standardnih komentara... ..........................................................................................64 Povrati .......................................................................................................................................65 Sauvaj......................................................................................................................................65 DEFINICIJE U DOKUMENTU ................................................................................................................65 Lejeri .........................................................................................................................................65 Aktivan model terena .................................................................................................................66 Modeli terena .............................................................................................................................66 Potvrdi operaciju ........................................................................................................................66 Razmera koordinatnog sistema strane .......................................................................................67 Broj sledee take......................................................................................................................67 Orijentacija crtea ......................................................................................................................67 JEDINICE, TEKST ISPISA....................................................................................................................67 PODEAVANJE ................................................................................................................................68 Tanost stanice..........................................................................................................................68 Kolektor podataka ......................................................................................................................68 Uitavanje opisa ifara ...............................................................................................................68 Uitavanje tabele za konverziju ..................................................................................................69 Uitavanje uslova popreni presek i poduni profil......................................................................70 Tekst editor (samo za Macintosh)...............................................................................................70

POGLAVLJE 7:

MENI PREGLED ......................................................................... 71

UVEANJE ZUMA .............................................................................................................................71 SMANJENJE ZUMA ............................................................................................................................71 U RAZMERI TAMPE .........................................................................................................................72 CEO CRTE .....................................................................................................................................72 OPCIJE PRIKAZA ..............................................................................................................................72 TEMATSKE KARTE ............................................................................................................................73 Rad sa tematskim kartama.........................................................................................................73
vi Sadraj

Kreiranje tematske karte.............................................................................................................73 LEGENDA ........................................................................................................................................74 INFORMACIJE O OBJEKTU ..................................................................................................................74 Atributi .......................................................................................................................................74 Podaci........................................................................................................................................75 Otvori povezan dokument...........................................................................................................75 Izaberi dokument za povezivanje................................................................................................75 Folder sa povezanim dokumentima ............................................................................................75 Otvaranje povezanog dokumenta ...............................................................................................76 SAOBRAAJNICE ..............................................................................................................................76 TRAKA SA ALATKAMA ........................................................................................................................76 CRTEI U MENIJU PREGLED ..............................................................................................................76

POGLAVLJE 8:

MENI RAUNANJE.....................................................................77

PRESENE TAKE ............................................................................................................................77 CENTRI LUKOVA\ KRUNICA ..............................................................................................................77 GRID ..............................................................................................................................................77 NAJBOLJE POSTAVLJANJE .................................................................................................................77 POLIGONSKI VLAK ............................................................................................................................77 TAKA PRESECANJEM NAPRED ..........................................................................................................78 TAKA PRESECANJEM NAZAD ............................................................................................................79 TRANSFORMACIJA ............................................................................................................................79 Transformacija - 2 take.............................................................................................................79 Transformacija - N taaka .........................................................................................................80 Koristi Opti KS..........................................................................................................................80 Izravnanje visina ........................................................................................................................80 MODEL TERENA ...............................................................................................................................81 SPOJI 2 MODELA TERENA ..................................................................................................................81 SKLONI GRANINE TROUGLOVE .........................................................................................................81 IZOHIPSE ........................................................................................................................................82 ZAPREMINA .....................................................................................................................................82 PRESEK ..........................................................................................................................................83 Presek du putanje ili linije (Poduni presek) ..............................................................................83 Presek popreno na putanju ili liniju............................................................................................83 3D PRIKAZ ......................................................................................................................................84 KARPA ..........................................................................................................................................84 3D POVRINA ..................................................................................................................................85

POGLAVLJE 9:

IZRADA SAOBRAAJNICA .......................................................87

UPOZNAVANJE.................................................................................................................................87 Prozor situacije ..........................................................................................................................87 Prozor podunog profila .............................................................................................................87 Prozor poprenog profila ............................................................................................................88 Tipovi poprenih preseka ...........................................................................................................88 Izrada podunog i poprenih profila ............................................................................................89 MENI MODULA SAOBRAAJNICE .........................................................................................................89 Fajl meni ....................................................................................................................................89 Editovanje ..................................................................................................................................91 Alatke ........................................................................................................................................92 Presena taka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine) ............................................................92 Tranzicija ...................................................................................................................................94 Definicije ....................................................................................................................................97 Pregled ......................................................................................................................................99 Raunanje................................................................................................................................101

Sadraj

vii

DODACI
DODACI A: LISTA KOORDINATA ........................................................................ 1

UPOZNAVANJE ..................................................................................................................................1 STRUKTURA ......................................................................................................................................1

DODACI B:

PREICE ............................................................................................ 3

UPOZNAVANJE ..................................................................................................................................3 PREGLED ..........................................................................................................................................3

DODACI C:

MESTA ZA UNOS .............................................................................. 9

PREDSTAVLJANJE ..............................................................................................................................9 PREGLED ..........................................................................................................................................9

DODACI D:

PYTHAGOR.INI ................................................................................ 10

MAXIDS ........................................................................................................................................10 MAXUNDO....................................................................................................................................10 EXT_DC_IMPORT ........................................................................................................................10 EXT_DC_EXPORT .......................................................................................................................10 MOUSE_WHEEL_ZOOMING........................................................................................................10 AUTOMATIC_BACKUP.................................................................................................................11 AUTOMATIC_SAVE......................................................................................................................11 AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL...................................................................................................11 CMDLINE......................................................................................................................................11

viii

Sadraj

Instalacija

Informacije u ovom dokumentu se mogu menjati bez obavetenja od strane ADW Software. Program koji je objanjen u ovom dokumentu , koji je razvijen od strane ADW Software, se ne moe kopirati od strane tree strane bez prethodne pismene saglasnosti ADW Software.

Maj 2007

Zatitni znakovi Apple i Macintosh su zatitni zankovi kompanije Apple Computer Inc. Microsoft, MS-DOS i Windows su zatitni znakovi korporacije Microsoft. IBM je registrovanai zatitni znak korporacije International Business Machines. (C) Autorska prava ADW Software. Sva prava su zatiena. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnoavati, objavljivati, prepprodavati ili prevoditi na neki jezik u bilo kojoj formi bez pismenog ovlaenja ADW Software. Prevod Prevod originalnog uputstva i prilagogoavanje uputstva lokalnim izrazima Izvrio Vasilije uri, dipl.in.geod. GeoNet Inenjering doo, Novi Beograd, Srbija

Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS

O Pythagoras CAD+GIS
Pitagora je idealan komjuterski alat koji pomae geodetama i graevincima u obradi sloena merenja. Pitagora radi na sledeim operativnim sistemima: Power Macintosh (System. 10.2 ili vii) Microsoft Windows 2000 ili XP Microsoft Windows Vista

Kako se koriste Pythagoras uputstva?

Kompletna uputstva za Pythagoras se nalaze u tri knjige. Prvo, Pythagoras se mora instalirati na va raunar. To je objanjeno u prvoj knjizi Instalacija. Druga knjiga, Vebanka je namenjena apsolutnim poetnicima, ona obuhvata osnovne pojmove o Pitagori omoguuje brzo upoznavanje sa programom, to jest hvatanje ritma sa Pitagorom. Detaljnije informacije o svim komandama se nalaze u treoj knjizi: Uputstva. Na kraju dodaci Uputstvima daju potrebne informacije o formatima fajlova koji se koriste u programu Pythagoras. Sigurni smo da e vas Pitagora usreiti i nadamo se da e vam ove knjige pomoi da na najbri mogui nain otkrijete njenu snagu. Hvala.

Instalacija

Upoznavanje: Pythagoras CAD+GIS i

Poglavlje 1:
Opte informacije

Okruenje APPLE Macintosh

Potreban je Power Macintosh ili kompatibilan raunar: Minimum 256MB RAM memorije System 10.2 ili vii Bilo koji tampa ili ploter koji podrava operativni sistem Apple Macintosh.

Instalacija
UPOZORENJE! Pre nego to ukljuite raunar: 1. Konektujte USB hardverski klju u slobodan USB port Ubacite Pythagoras CD u va CD ROM ureaj. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROM-a. Napravite dvostruki klik na Hasp Installer Mac OS X Napravite dvostruki klik na aksusb installer da instalirate USB drajver Kopirajte folder Pythagoras (i eventualno folder examples -primeri) u folder sa starom verzijom Pitagore. Prepisaete tako staru verziju ako je imate. 6. Ubacite u slobodan USB port, hardverski klju 7. Restartujte va raunar. 1. 2. 3. 4. 5.

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras

Veliina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa Programom za konfigurisanje Pitagore Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras. U bilo koje vreme, ako pokuate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku "Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik na ikonicu Configure i izmenite jedan od sledea tri parametra: Broj objekata u crteu Svaki objekat, bilo da je taka linija ili neki drugi zauzima prostor u memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezervie prostor za broj objekata koji ste definisali.. Maksimalan broj objekata je ogranien sa 4miliona objekata po crteu. Po definiciji ova vrednost je setovana na 65000.
Instalacija Okruenje APPLE Macintosh 3

Preporuujemo da setujete broj objekata koji vam je stvarno potreban. to je vei broj Pythagoras e uzeti vie slobodne memorije. Ke za slike (u MB) To je maksimalna veliina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras bre prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras e uvek itati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od kea tada e slika uvek biti u memoriji kada se prvi put uita. Kada crte sadri nekoliko slika ili nekoliko crtea sa jednom slikom, ke e se koristiti za sve slike. Kada je ke mali da dri sve slike on e raditi samo sa slikama koje se najee koriste. Maksimalna veliina kea je 128MB. Jasno je da veliina kea nebi trebalo da bude vea nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veliinu kea. Ukupna veliina programa Pythagoras mora biti manja nego to je raspoloiva memorija (RAM ili Virtual Memory) vaeg raunara. Automatsko uvanje svakih....minuta: Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u minutima izmeu svakog automatskog uvanja. Dok radite sa Pitagorom dobijaete svaki put izbor dali elite ili ne da sauvate crte. Automatsko uvanje (backup) Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crtea formirae se i jo jedan u istom folderu koji e imati isto ime koje e poinjati sa karakterom ~$.

Pokretanje programa Pythagoras

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge aplikacije na vaem raunaru. Ukoliko elite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite Vebanku, poglavlje "Upoznavanje". Napomena: Ukoliko niste proitali lekciju "Konfigurisanje i instalacija programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To e vam utedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem.

4 Okruenje APPLE Macintosh

Instalacija

Poglavlje 2:
Opte informacije

Okruenje Microsoft Windows

Potreban je PC sledeih minimalnih karakteristika: Pentium ili bolji procesor Minimum 128MB RAM memorije (za XP: minimum 256MB) Microsoft Windows 2000 ili Windows XP Bilo koji tampa ili ploter koji jej podran sa pomenutim operativnim sistemima.

Instalacija
UPOZORENJE ! Preporuujemo da instalirate softver, restartujete raunar i pre nego konektujte USB hardverski klju. Upozorenje: U Windows 2000 ili XP-u morate biti ulogovani kao Administrator 1. Ubacite Pythagoras CD ROM u va CD ROM ureaj 2. Kliknite na Start Run i izaberite taster Browse 3. Napravite dvostruki klik na CD ikonu od Pythagoras CD ROMa, a zatim i na folder sa odgovarajuim jezikom. (na primer: folder Serbian folder) 4. Napravite dvostruki klik na ikonicu SETUP.EXE 5. Pratite instrukcije sa ekrana Setup programa Pythagoras e potraiti prethodnu verziju programa i prepisae je, osim ako ne izaberete drugi folder. Da bi izbegli probleme sa veim brojem verzija prepiite stariju verziju novom! 6. Restartujte va raunar.

Konfigurisanje instalacije programa Pythagoras

Veliina programa Pythagoras je definisana sa tri parametra. Ti parametri imaju definisane vrednosti koje se mogu menjati sa Programom za konfigurisanje Pitagore Ovaj program ima naziv "Configure" u folderu Pythagoras. U bilo koje vreme, ako pokuate da pokrenete Pitagoru i dobijete poruku "Nedovoljno memorije da se otvori Pythagoras", napravite dvostruki klik na ikonicu Configure i izmenite jedan od sledea tri parametra:
Instalacija Okruenje Microsoft Windows 5

 Broj objekata u crteu Svaki objekat, bilo da je taka linija ili neki drugi zauzima prostor u memoriji. Kda se pokrene Pitagora ona rezervie prostor za broj objekata koji ste definisali.. Maksimalan broj objekata je 4 milliona objekata, po definiciji ovaj broj je podeen na 65000. Preporuujemo da setujete maksimalan broj objekata koji vam je stvarno potreban. to je vei broj Pythagoras e uzeti vie slobodne memorije. Ke za slike (u MB) To je maksimalna veliina RAM prostora rezervisanog da Pythagoras bre prikazuje slike. Ako selektujete na primer 0MB, Pythagoras e uvek itati sliku sa diska da bi je prikazala. Kada je slika manja od kea tada e slika uvek biti u memoriji kada se prvi put uita. Kada crte sadri nekoliko slika ili nekoliko crtea sa jednom slikom, ke e se koristiti za sve slike. Kada je ke mali da dri sve slike on e raditi samo sa slikama koje se najee koriste. Maksimalna veliina kea je 128MB. Jasno je da veliina kea ne bi trebalo da bude vea nego je stvarno potrebno. Pogledajte u knjizi Uputstva "Uvoz slika" da napravite procenu za veliinu kea. Preporuujemo da koristite za ke maksimum 80% RAM memorije, na primer ako imate 128MB RAM memorije setujte ke na 100MB. Automatsko uvanje svakih....minuta: Kada je aktivirana ova opcija otvara se polje da se unese interval u minutima izmeu svakog automatskog uvanja. Dok radite sa Pitagorom dobijaete svaki put izbor dali elite ili ne da sauvate crte. Automatsko uvanje (backup) Kada je aktivirana ova opcija pored originalnog crtea formirae se i jo jedan u istom folderu koji e imati isto ime koje e poinjati sa karakterom ~$.

Pokretanje programa Pythagoras

Pokretanje programa je jednostavno i isto je kao pokretanje bilo koje druge aplikacije na vaem raunaru. Ukoliko elite da pokrenete program Pythagoras prvi put, koristite Vebanku, poglavlje "Upoznavanje". Napomena: Ukoliko niste proitali lekciju "Konfigurisanje i instalacija programa Pythagoras", uradite to bilo kada. To e vam utedeti puno vremena ako imate problema sa pokretanjem..

6 Okruenje Microsoft Windows

Instalacija

Vebanka

Uvod
O vebanci
Ova vebanka vas uvodi u Pitagoru, vaeg novog partnera pri crtanju. Kako budete prolazili kroz vebanku i radili vebe, hvataete ritam sa Pitagorom. Predlaemo da to pre ponete sa poglavljem 1. U narednim poglavljima ete postepeno uiti Pitagorine osnovne funkcije, bez potrebe da ih shvatite sve odjednom. Za ovo e vam trebati nekoliko sati, susretanje sa Pitagorom na ovaj nain, ak i ako ste iskusan kompjuterski korisnik, ima da vam utedi vreme. Na kraju, ete znati sve osnovne funkcije Pitagore i biete u stanju da osetite gde treba da traite naredbu koju elite da pokrenete. Potrebno je da imate osnovno znanje o grafikom okruenju u kome radite bilo to Apple Macintosh ili Microsoft Windows. Posebno je bitno da imate dobro znanje za rad sa miem. Ova Vebanka je druga od tri knjige uputstva za Pitagoru. Pre nego to ponete da je koristite, naravno, morate prvo instalirati Pitagoru na va raunar. To je objanjeno u prvoj knjizi uputstva, Uputstvo za instalaciju. Detaljne i potpune informacije o svim Pitagorinim naredbama moete pronai u treoj knjizi uputstva, Osnovno uputstvo.

Napomene koje se ne nalaze u ovoj vebanci

Mada uvek moete koristiti tri dimenzije, vebe sa objektima su namerno objanjene u dvodimenzijalnom koordinatnom sistemu. Ovakav nain je primenjen zbog pojednostavljivanja vebi. U koliko elite, radite sve vebe u tri dimenzije. Potrebno je samo da unesete visinu (treu dimenziju). Linija sa visinom se moe koristiti kao referentna za definisanje ostalih objekata, kao to su paralelne ili normalne linije. Ova vebanka ne pokriva sloenije funkcije. Verujemo da kada jedanput proitate ovo uputstvo i obradite sve vebe, vae znanje o geodeziji kombinovno sa jednostavnim korisnikim interfejsom Pitagore i objanjenjima iz Osnovnog uputstva, e vam omoguiti da ih sami razotkrijete.

Vebanka

Uvod i

Kako se koristi ova Vebanka

U koliko se prvi put susreete sa Pitagorom Poglavlje 1 je osnovno. Ono omoguuje brzi prolazak kroz osnovne koncepte Pitagore. Poglavlje 2 je najvanije poglavlje. Ono donosi vebe sa objektima koje ete koristiti ubrzo u svakom novom crteu. U poglavlju 3 ete nai veoma korisne savete kod kreiranja novih crtea. Izmeu ostalog objanjava korienje lejera kod graenja vaeg crtea. Poslednje poglavlje 4 objanjava kako da sauvate va vredan rad i kako da ga odtampate. Poglavlje 5 predstavlja neke aplikacije modula "Digitalni model terena" U poglavlju 6 ete se upoznati sa "Tematskim kartama" Poglavlje 7 objanjava kako da podesite unutranju Bazu podataka u Pitagori. U poglavlju 8 ete se upoznati sa modulom "Saobraajnice" Da bi ste bili kompletni, poglavlje 9 sumira koje naredbe nisu pokrivene u ovoj vebanci. Ove funkcije nisu razmatrane, jer nisu toliko bitne za vae prve crtee. Vie detalja moete pronai u treoj knjizi Uputstva. Svako poglavlje je napravljeno tako da moete da radite deo po deo, sa brzinom koju vi odredite. Svaka veba traje samo nekoliko minuta. Kao dodatke materijalu pokrivenim ovom vebankom vam preporuujemo da proverite sajt www.pythagoras.net. Na strani Download moete pronai dodatni materijal, kao to su video materijal, dokumentacija, odgovori na najee postavljena pitanja. Dodaci su svakako korisni i znaajno e vam pomoi prilikom uenja. Sigurni smo da e vas Pythagoras uiniti zadovoljnim, a ova Vebanka pomoi da osetite snagu Pythagoras na najbri mogui nain. Hvala.

ii Uvod

Vebanka

Poglavlje 1:

Upoznavanje

Pokretanje, pregled i zatvaranje

Pokretanje Pitagore
Da ponete, kliknite dvaput na ikonicu Pythagoras sa levim tasterom mia. Sada, moete videti ekran Pitagore sa tri glavna dela: A. kontrolna tabla B. glavni meni C. povrina za crtanje D. alatke za crtanje Windows verzija Pitagore prikazuje prazan crte.

Pythagoras

B. glavni meni C. povrina za crtanje A. kontrolna tabla

D. alatke za crtanje

Otvaranje postojeeg crtea

1. Selektujte Otvori iz Fajl menija. Prozor Fajl menija se pojavljuje. 2. U direktorijumu/folderu (Windows/Macintosh respektivno) Examples, selektujte jednostavno crte iz liste tako to kliknete miem na njegovo ime. 3. Kliknite na taster Open (Otvori). Prozor Fajl menija nestaje. Pojavljuje se novi prozor sa selektovanim crteom. Kompletan crte e biti vidljiv u povrini za crtanje.

Vebanka

Upoznavanje 1

Napomena: Najlaki nain da pokrenete Pitagoru i otvorite postojei crte je da kliknete dvaput na ikonicu ili ime crtea.. Vie od jednog crtea moe biti otvoreno u isto vreme (pogledajte takoe "Konfigurisanje Instalacije Pitagore" u ostalim Pitagorinim uputstvima). U listi svih otvorenih crtea u meniju Pregled moete prelaziti sa jednog na drugi crte.

Pregled crtea
Aktuelna veliina U meniju Pregled selektujte U razmeri tampe. Crte e biti prikazan u razmeri tampe. Opti pregled U meniju Pregled selektujte Ceo crte. Ceo crte e se pojaviti u povrini za crtanje. Poveanje zuma 1. Postavite crte da popunjava ceo prozor, ponovo (pogledaj odeljak iznad). 2. U meniju Pregled selektujte Uveanje zuma. Pointer mia postaje lupa sa znakom plus u centru. 3. Postavite pointer mia na gornji levi ugao povrine koju elite da zumirate. 4. Pritisnite i zadrite levi taster mia dok pomerate pointer ka donjem desnom uglu povrine koju elite da zumirate. Na ekranu se pojavljuje pravougaonik koji se poveava ili smanjuje kako pomerati mia. 5. Kada doete pointerom mia u donji desni ugao povrine koju elite da zumirate, tada pustite levi taster mia. Selektovana povrina sada kompletno popunjava povrinu za crtanje. Faktor zuma (linija na vrhu kontrolne table) pokazuje odgovarajuu vrednost. Napomena: Uveaete faktor zuma za dva puta ukoliko samo jednom kliknete miem na poziciju gde elite da zumirate. 6. Vratite se na prvi korak ove procedure i ponovite je korak po korak do polje Uveanje zuma u meniju Pregled ne postane sivo. To je taka gde poveavanje zuma vie nije mogue poveavanje zuma je zavreno kada je faktor zuma bude1000 od aktuelne veliine. 7. Nastavite sa sledeom procedurom. Napomena: Uvek moete otkazati naredbu Vei zum pritiskom na taster Escape na tastaturi. Kod definisanja "Uveanje zuma" povrine (iznad u koraku 4.), pravougaonik se moe napraviti povlaenjem mia u bilo koja etiri pravca.

2 Upoznavanje

Vebanka

Smanjenje zuma 1. U meniju Pregled selektujte Smanjenje zuma. Prethodni pogled crtea iz procedure Uveanje zuma se ponovo pojavljuje. 2. Vratite se na korak 1 iz ove procedure dok Manji zum u meniju Pregled ne postane siv. Sad crte "Popunjava crte" ponovo. Napomena: Kako poveavate zum, Pitagora tako sukcesivno prati faktore zuma. Naravno, za vreme crtanja objekata vi ete izabrati putem polja iz menija Pregled pogled koji vam najvie odgovara. Uvek moete da koristite ove naredbe za vreme konstrukcije objekata (linija, lukova, krugova,...).

Zatvaranje crtea
Trenutno, mi ne elimo da sauvamo crte; jednostavno hoemo da izaemo iz Pitagore. Primetiete da e vas Pitagora uvek upozoriti ukoliko pokuate da izaete, a da neki rad u crteu nije sauvan. Moete zavoriti Pitagoru na jedan od dva naina: 1. U meniju Fajl selektujte Izlaz. 2. Ili koristite preicu koristei kombinaciju sa tastature naznaenu na polju Izlaz u meniju Fajl. Ukoliko niste kreirali nove objekte u crteu to e biti sve to treba da uradite da bi ste izali iz Pitagore. Ukoliko jeste, pojavie vam se poruka gde ete moi da izaberete da li hoete da sauvate ili ne nastalu promenu u crteu. Pri tome morate selektovati jedan od 3 tastera: No Pithagora se zatvara bez uvanja nastalih promena. Izaberite ovu opciju ukoliko ne elite da sauvate nastalu promenu u crteu. Cancel Pitagora se nee zatvoriti i moete nastaviti rad u crteu. Yes Sve nastale promene u crteu bie sauvane i Pitagora se zatvara. Napomena: Ukoliko je otvoreno vie crtea Pitagora e traiti da sauvate promene u svakom crteu.

Vebanka

Upoznavanje 3

Povrina za crtanje
Boja podloge povrine za crtanje se moe menjati pritiskom na taster SHIFT+B, tako da moete birati da li elite da radite na crnoj podlozi ili na beloj podlozi. 1. Otvorite bilo koji postojei crte 2. Pritisnite SHIFT+B i boja podloge e se promeniti iz bele u crnu 3. Crni objekti e se videti kao beli, ali ako dvostruko kliknete na objekat videete da se boja objekta nije promenila ve je ostala crna. 4. Ako ponovo pritisnete SHIFT+B boja podloge e se vrattiti u belu. 5. Prilikom tampe izlaz e biti isti kao da je podloga bela, bez obzira da li je podloga bela ili crna.

4 Upoznavanje

Vebanka

Kontrolna tabla
Na levoj strani Pitagore se nalazi specijalni prozor koji se naziva Kontrolna tabla. Ona vam pomae da radite sa Pitagorom. Na njoj, moete videti osnovne informacije, polja za unos podataka kao ikonice sa najvanijim alatkama. Da bi vam ilustrovali objanjenja u ovom odeljku: 1. U direktorijumu Examples pronaite i uitajte crte "EXAMPLE2.pyt". 2. U meniju Preglad selektujte Aktuelna veliina.

Razmera i Koordinatni sistem

Linija na vrhu kontrolne table pokazuje trenutnu razmeru crtea. Kada u meniju Pregled selektujete Aktuelna veliina videete stvarnu razmeru vaeg crtea. Ukoliko zumirate videete kako se menja razmera u crteu (pogledajte paragraf Pregled crtea). Maksimalni faktor zuma je 1000 puta od aktualne veliine. Ispod linije razmere, moete videti taster menija jedinice. Ovom alatkom moete birati jedinice duine. Ispod menija jedinice se nalaze tri tastera koja vam daju informacije o koordinatnom sistemu i mogunost da selektujete koordinatni sistem.

Vebanka

Upoznavanje 5

Sledea procedura e vam razjasniti znaaj ova tri tastera: Taster prikaza koordinatnog sistema 1. Postavite crte tako da popunjava prozor. 2. Doite pointerom mia na kvadrat sa koordinatnim osama. Ovaj kvadrat je dugme prikaza koordinatnog sistema. 3. Pritisnite i zadrite levi taster mia. Ose aktuelnog koordinatnog sistema e se pojaviti na vaem crteu. Napomena: Dok drite pritisnut levi taster mia moete pomerati poiter mia kroz crte.. 4. Pustite levi taster mia. Ose koordinatnog sistema e nestati iz crtea. Taster izbora tipa koordinata 1. Doite pointerom mia na meni taster levo od tastera prikaza koordinatnog sistema. To je taster izbora tipa koordinata. 2. Pritisnite i zadrite levi taster mia. Sada moete selektovati jedan od nekoliko tipova koordinata za definisanje taaka: Dekartov naznaen sa YXH, polarni naznaen sa HdH, HVd ili HVs (vidite Napomenu ispod). Ukoliko elite poigrajte se malo sa ovim menijima da vidite kako se svaka promena reflektuje na indikatore pozicije dok pomerate mia kroz povrinu za crtanje. Taster izbora koordinatnog sistema 1. Doite miem na taster izbora koordinatnih sistema. Napomena: Na njemu e obino pisati ime Lokalni, to znai lokalni koordinatni sistem (vidite Napomenu ispod). 2. Pritisnite i zadrite levi taster mia. Sada moete videti Strana kao koordinatni sistem lista i ostale koordinatne sisteme ako postoje, to su korisniki definisani koordinatni sistemi (vidite Napomenu ispod). 3. Selektujte jedan od ponuenih koordinatnih sistema Ime se pojavljuje na meniju izbora koordinatnih sistema i taster prikaza koordinatog sistema e se promeniti. 4. Ako kliknete na taster prikaza koordinatog sistema videete gde je koordinatni poetak i pravac osa korisnikog koordinatnog sistema (osim koordinatnog sistema lista Strana; (vidite Napomenu ispod). Napomene: Vrednosti prikazane na indikatorima pozicije su koordinate pozicije mia u izabranom koordinatnom sistemu. Kod korisniki definisanih koordinatnih sistema prvi deo imena je taka koordinatnog poetka, a drugi iza crtice je pravac Y ose. Odeljak "Definisanje objekata" poglavlja objanjava kako se moe kreirati koordinatni sistem. Vie detalja na ENZ (East-istok, North-sever, i visina Z), YXH (Y, X i visina H), HdH (Horizontalni ugao, horizontalna duina i visina H), HVd (Horizontalni i vertikalni ugao i horizontalna duina), HVs (Horizontalni i vertikalni ugao i kosa duina) and CDZ
Vebanka

6 Upoznavanje

(zbirna duina, duina i visina) vidite odeljak o koordinatim sistemima u Osnovnom uputstvu. U Izboru menija Definisanje, moete birati ili ENH ili YXH stil, kao i promenu uglovnih i duinskih jednica.

Lokalni Strana
Lokalni koordinatni sistem Svi objekti u crteu su sauvani u Lokalnom koordinatnom sistemu. Selektovanjem menija "Izbor povrine za tampu", u meniju "Fajl", pozicija i ugao lokalnog koordinatnog sistema se mogu definisati relativno u odnosu na stranu. Strana Ovaj sistem se koristi za crtanje informacija koje u odnosu na stranu. Koordinatni poetak je fiksiran u doljem levom uglu strane i nije promenljiv, ivice stranice su ujedno i ose koordinatnog sistema strane. Razmera koordinatnog sistema strane je nezavisna od razmere crtea. Moe da se menja preko menija Definicije u crteu glavnog menija Definicije.

Tasteri alatke, meni Alatke i kursor

Taster Kursor Na kontrolnoj tabli se nalazi 32 tastera alatki koji se vide ispod. Klikite na njih naizmenino. Vidite kako se taster oznai kada se selektuje. Sa ovim tasterima moete ili selektovati postojee objekte u crteu ili definisati nove. Ove iste funkcije i jo nekoliko drugih moete selektovati pute menija Alatke. Selektujte meni Alatke i izaberite sve mogunosti. Kada se selektuje veina od ponuenih alatki iz menija, odgovarajui taster e se oznaiti i kursor e promeniti izgled.. Poglavlje Definisanje objekata i Osnovno uputstvo govore detaljnije o svim ovim objektima. Probajte ovu vebu da bi se upoznali sa tasterima alatkama, menijem Alatke i kursorom: 1. Kliknite levim tasterom mia na neki taster sa alatkama. Taster je oznaen. 2. Pomerite kursor mia na povrinu za crtanje. Videete da se izgled kursora promenio. 3. Selektujte meni Alatke. Odgovarajua taster alatka je aktivirana. 4. U meniju Alatke selektujte drugu alatku. Vidite kako je odgovarajui taster alatka oznaen. 5. Pomerite kursor mia na povrinu za crtanje. Videete da se izgled kursora promenio u odgovarajui. 6. Vratite se na korak 1. i nastavite sa vebom kako bi se upoznali sa osatlim alatkama.

Vebanka

Upoznavanje 7

Indikatori pozicije
Dok pomerate kursor kroz crte, primetiete da se brojevi na konrolnoj tabli menjaju. Tri polja jednake veliine ispod koordinatnog sistema su indikatori pozicije. Oni kontinuirano prikazuju trenutnu poziciju kursora mia relativno u odnosu na koordinatni poetak aktivnog koordinatnog sistema. U dekartovom koordinatnom sistemu indikatori su (od vrha pa nanie): "East" ili istok ili "Y" koordinata "North" ili sever ili "X" koordinata "Z" koordinata ili visina

Napomena: Jedinice mere se mogu menjati kroz meni Definisanje/ Podeavanje. Moete takoe podesiti da vidite koordinate XYZ ili NEZ kroz meni Definisanje/ Podeavanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crtea"). Ako izaberete HdH, HVd i HVs prikaz videete vrednosti u polarnom obliku. Kroz indikatore pozicije mogu se runo uneti tane koordinate take. Poglavlje "Definicija objekata" objanjava vie o tome. Ukoliko elite da vidite kako indikatori pozicije reaguju uradite sledeu vebu: 1. Izaite iz Pitagore ili koristite iz menija Fajl naredbu Zatvori da sklonite sve aktivne crtee. 2. Pokrenite Pitagoru ponovo dvostrukim klikom na ikonicu Pitagora ili selektujte naredbu Novi iz menija Fajl. Pitagora poinje sa novim praznim crteom. 3. Iz menija Pregled selektujte naredbu Popuni prozor. 4. Postavite kursor na taster slike koordinatnog sistema. 5. Pritisnite i zadrite levim tasterom mia. Na crteu e se pojaviti ose koordinatnog sisetma 6. Pomerite kursor na koordinatni poetak. 7. Pustite taster. Posmatrajte vrednosti na sva tri indikatora pozicije, bie blizu nule. 8. Pomerajte kursor naokolo. Videete kako indikatori prate pomaranja kursora.

8 Upoznavanje

Vebanka

Indikatori Duine
Indikatori duine su na kontrolnoj tabli izmeu indikatora pozicije i tastera sa alatkama. Ovi indikatori ne prikazuju apsolutne informacije o koordinatama kao indikatori pozicije. Umesto toga oni prikazuju duine relativno u odnosu na definisane take ili linije. Zato ove vrednosti moete da vidite jedino ako priete dovoljno blizu nekoj taki ili liniji. 1. Otvorite crte koji ste koristili u delu "Pregled crtea". 2. Pomerajte kursor kroz crte, prelazei preko taaka i linija. Posmatrajte kako se indikatori duine menjaju u zavisnosti dali prelazite preko linije ili take. 4 indikatora duine prikazuju (od vrha pa nanie): Polje A Kada kursor prelazi objekt, Polje A sadri informacije o objektu: 1. Kada je broj: ime take i informaciju. 2. Kada je linija: duina kosa duina visinska razlika izmeu krajnjih taaka Direkcioni ugao na liniju relativno u odnosu na Z ili X osu aktivnog koordinatnog sistema Pad u % Koristite taster TAB da menjate informacije. 3. Kada je luk: duina poluprenik ugao od centra kosa duina visinska razlika izmeu krajnjih taaka nagib Koristite taster TAB da menjate informacije. 4. Kada je poligon: povrinu obim obim kosih duina Za linije i lukove, duine e biti prikazane kada je kursor u blizini objekta. Koristite taster TAB da vidite sledeu informaciju o objektu. Polje B Odstojanje od kursora do poetne take na liniji. Polje C Odstojanje od kursora do krajnje take na liniji.

Vebanka

Upoznavanje 9

Polje D Polje sadri ili: 1. L: vrednost kada se kreira linija moe se ukucati vrednost duine kada se kreira linija. 2. R: vrednost moe se ukucati vrednost radijusa kada se kreira luk ili krug. 3. D: vrednost moe se ukucati vrednost odstojanja u odnosu na liniju koja se kopira paralelno. 4. B: vrednost moe se ukucati vrednost azimuta kada se kreira linija. Napomena: Prva tri indikatora su vidljiva kada pomerate kursor preko crtea, etvrti je vidljiv jedino kada kreirate novu liniju, luk ili krug (pogledajte poglavlje "Definisanje objekata ").

Da bi ste vie saznali o korienju indikatora pozicija ili duina, ponovite procedure iz dela "Pregled crtea". Ovaj put obratite panju na indikatore pozicije i duine. Za vie informacija o jedinicama, pogledajte vane napomene , Poglavlje 3 Korak 2: Podeavanje jedinica

10 Upoznavanje

Vebanka

Poglavlje 2:
Jednostavni objekti

Definisanje objekata

Definisanje taaka, linija, krugova i lukova: to je sve ta bi trebalo da znate. Jednom kada to uradite pomou Pitagore, neete vie razmiljati o drugom nainu. U ovom poglavlju se predpostavlja da ste ve upoznati sa osnovnim principima Pitagore. Ako niste proite ponovo kroz prvo poglavlje Upoznavanje. NAPOMENA! Dok definiete objekte, moete uvek da prekinete akciju jednostavnim pritiskom na taster ESC. Ukoliko se na Kontrolnoj tabli pojavi taster Otkazi, akciju ete prekinuti klikom na taj taster.

Definisanje i provera taaka

Definisanje taaka koordinatama Definisanje take (10,20,0) sa YXH koordinatama: 1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crteom. 2. Kliknite na taster Taka na kontrolnoj tabli. 3. Pomerite kursor bilo gde na povrini za crtanje. Primetiete da kursor ima oblik take. 4. Kliknite levim tasterom mia. Na povrini za crtanje e se pojaviti taka. Y indikator pozicije e biti oznaen: to jest postao je polje za unos. Tasterom Ok moete potvrditi ili tasterom Otkazi otkazati akciju. 5. Ukucajte vrednost 10 ali ne pritiskajte taster Enter. 6. Pritisnite taster TAB. X indikator pozicije e se oznaiti. 7. Ukucajte vrednost 20. 8. Pritisnite taster Enter ili kliknite miem na taster Ok. Polja za unos koordinata vie nisu oznaena i taka sa koordinatama (10,20,0) je definisana. Napomena: Ako napravite greku uvek se moete vratiti na polje pritiskanjem tastera TAB dok ne doete na pogreno polje da bi ispravili greku. Takoe moete kliknuti na taster Otkazi ili pritisnuti taster Esc da prekinete akciju. U praznom crteu vrednost visina H je jednaka nuli. Ovu vebu moete takoe koristei i ostale koordinatne sisteme (YXH, HdH, ...).

Vebanka

Definisanje objekata 11

Ako pritisnete taster Shift (ili Caps Lock) pre nego potvrdite koordinate take, Pitagoraa e vam dozvoliti da unesete koordinate sledee take odmah nakon svake potvrde koordinata. Nakon to tako unesete nekoliko taaka sa tasterom Esc moete otkazati ovu akciju. Na raunarima Apple Macintosh moete koristiti taster "*" kao zamenu za taster TAB.

Provera koordinata take 1. Kliknite miem na taster Selektuj objekt na kontrolnoj tabli. Napomena: Takoe moete pritisnuti taster SPACEBAR da menjate izmeu "trenutno selektovane naredbe" i prethodne selektovane naredbe. 2. Pomerite polako kursor na definisanu taku. Posmatrajte indikatore pozicije kako se neprekidno menjaju. Od jednom, indikatori pozicije e prestati da se menjaju i ostae na vrednosti (10,20,0) koja se nee menjati ukoliko pomeramo kursor dovoljno blizu definisane take. Na kontrolnoj tabli sada moete videti poziciju kao i broj take koji se nalazi izmeu dve crtice. U terminu Pitagore, to znai: "Stali ste na taku" 3. Ponovite ovu proceduru (poevi od koraka 2) nekoliko puta, a zatim nastavite da ispitujete ostale okolne take. Primetiete da nije neophodno da unesete tane vrednosti koordinata. Jednostavno moete da kliknete na nekoliko taaka i kada se god pojave tasteri Otkazi i Ok pritisnite taster Enter ili kliknite na taster Ok i nove take e biti definisane.

Definisanje i provera linija

Linije su definisane sa poetnom i zavrnom takom, sa dve definisane take vi ste ve definisali liniju. Definisanje linije pomou koordinata Da bi ste kreirali liniju sa poetnom takom (10,20,0) i zavrnom takom (-10, -20,0) u YXH: 1. Pokrenite Pitagoru sa novim praznim crteom. 2. Kliknite miem na taster Linija na kontrolnoj tabli. Taster e biti oznaen. 3. Pomerite kursor bilo gde na povrinu za crtanje. Primetiete kursor u obliku krstia. 4. Kliknite levim tasterom. Sada moete uneti koordinate poetne take.

12 Definisanje objekata

Vebanka

5. Unesite vrednost 10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost 20; pritisnite taster Eenter. Krsti e nestati i poetna taka linije e biti definisana. 6. Pomerajte kursor okolo definisane take. Videete liniju koja spaja poetnu taku i kursor. 7. Kliknite na levi taster mia. Sada moete uneti koordinate zavrne take linije. 8. Unesite vrednost -10; pritisnite taster TAB; unesite vrednost -20; pritisnite taster Enter. Krsti e nestati i linija e biti definisana. Provera koordinata linije Moete proveravati liniju sa kursorom isto kao to ste ranije proveravali taku. 1. Kliknite na taster Selektuj objekt. 2. Pomerite kursor polako na liniju. Imena poetne i zavrne take linije se pojavljuju na kontrolnoj tabli. 3. Pomerajte kursor po liniji. U polju do imena take i ispod indikator apozicije videete rastojanja. Duina linije u polje (A) i odstojanje od kursora do poetne take u polju (B) i u polju (C) odstojanje od kursor ado zavrne take linije.

Povezivanje taaka u liniju

Prethodni paragraf govori o kreiranju linije. Ovaj paragraf govori o povezivanju taaka u liniju: Definisanje linije izmeu dve take Ukoliko nemate dve take na crteu, prvo ih definiite kao to ste to radili u prethodnom poglavlju. 1. Kliknite na taster Linija. 2. Pomerite kursor na taku koja e biti poetna taka nove linije. Kada stanete kursorom na taku, on e se promeniti i indikatori pozicije e se stabilizovati. 3. Kliknite levim tasterom mia i zatim pomerite kursor. Krui e nestati i pojavie se linija izmeu kursora i poetne take. Indikator duine "L:" e se pojaviti na kontrolnoj tabli i vrednost duine koja se menja kako pomerate mia. 4. Pomerite kursor na drugu taku. Ponovo e se pojaviti krui, kada budete stali na taku. 5. Potvrdite liniju pritiskom na levi taster mia. Nova linija je kreirana.

Vebanka

Definisanje objekata 13

Definisanje take na postojeoj liniji U koliko niste sigurni u sledeu operaciju ponovite neke od prehodnih vebi. 1. Kliknite na taster Taka. 2. Pomerite kursor na liniju i kada stanete na liniju pojavie se krui sa krstiem na liniji. 3. Kliknite levim tasterom mia. 4. Sada moete da unesete vrednost ili do poetne take ili do zavrne take linije. Napomene: Pritiskanjem tastera TAB moete skakati sa polja, polje u koliko je to potrebno. Sa pritisnutim tasterom Shift (ili Caps Lock), moete neprekidno definisati linije.

Definisanje linije sa koordinatama zavrne take ili postojeom takom U koliko niste sigurni u sledeu operaciju ponovite neke od prehodnih vebi. 1. Selektujte taster Linija. 2. Definiite poetnu taku kao ranije. 3. Definiite zavrnu taku. Samo kliknite bilo gde i unesite koordinate zavrne take; ili pomerite kursor na neku postojeu taku i zatim kliknite levim tasterom mia. Definisanje linije sa zavrnom takom koja je na drugoj liniji U koliko niste sigurni u sledeu operaciju ponovite neke od prehodnih vebi. 1. Slektujte taster linija. 2. Definiite poetnu taku tako ti ete kliknuti bilo gde i uneti koordinate ili kliknuti na postojeu taku. 3. Pomerite kursor na postojeu liniju. Pojavie se krui sa krstiem u sredini. 4. Kliknite levim tasterom mia. 5. Zatim unesite ili: Odstojanje do jedne od taaka linije. Duinu nove linije. Azimut nove linije. Napomene: Nova taka e uvek biti na pravcu selektovane linije. Pritiskanjem tastera TAB moete skakati sa polja, polje u koliko je to potrebno. U koliko stanete na mesto gde su nova i postojea linija normalne jedna na drugu, kursor e promeniti oblik u kvadrati sa slovom L.

14 Definisanje objekata

Vebanka

Definisanje linije sa datim duinom i azimutom U koliko niste sigurni u sledeu operaciju ponovite neke od prehodnih vebi. 1. Selektuje taster Linija. 2. Definiite poetnu taku bilo koordinatama, bilo postojeom takom. 3. Pomerite kursor bilo gde. 4. Kliknite levim tasterom mia. 5. Unesite duinu nove linije. 6. Unesite azimut nove linije. Definisanje linije sa zadatom visinskom razlikom "dH" izmeu poetne i zavrne take linije ili sa zadatim padom u procentima "%" U koliko niste sigurni u sledeu operaciju ponovite neke od prehodnih vebi. 1. Selektuje taster Linija. 2. Definiite poetnu taku bilo koordinatama, bilo postojeom takom. 3. Pomerite kursor bilo gde. 4. Kliknite levim tasterom mia. 5. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi dH i unesite vrednost visinke razlike ili 6. Pritiskajte taster TAB dok se na kontrolnoj tabli ne pojavi nagib u % i unesite vrednost nagiba u procentima 7. Ako se dH i pad negativni unesite znak minus "-" ispred vrednosti.

Selektovanje, ienje i vraanje akcija unazad

Selektovanje objekata moe da ima vie namena: ienje objekta Promena atributa objekta Premetanje objekta u drugi lejer Dobijanje ili unos informacija o objektu Premetanje objekta Rotiranje objekta

Sa naredbom Opovrgni, veina izvrenih akcija se moe opovrgnuti. Za sada, govoriemo samo kako se crte isti od objekata i eventualno kako se obrisani objekti mogu povratiti u crte. Da bi ste uradili ovu vebu potrebno je da kreirate nekoliko taaka i spojite ih linijama.

Selekcija pojedinanih objekata

Da bi ste selektovali neki objekt, potrebno je da pritisnete taster Slektuj i kliknete na objekat. 1. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli ili u meniju Alatke (ili pritisnite taster za prazno mesto na tastaturi).
Vebanka Definisanje objekata 15

2. Kliknite levim tasterom na nekoliko taaka. Kada kliknete na taku videete se prethodna deselektuje. 3. Kliknite na nekoliko linija. Videete kako se linije selektuju i deselektuju. Nekada ete imati crte sa mnogo detalja i bie teko da selektujete odreeni objekt. Moete zumirati i reiti taj problem. Pitagora vam omoguuje da na jednostavniji nain reite ovaj problem. Dok pomerate kursor pritisnite neki od sledeih tastera na tastaturi: P-taster: L- taster: T- taster: O- taster: X- taster: R-taster: samo take mogu biti selektovane samo linije, lukovi ili krugovi mogu biti selektovani samo tekstualni objekti mogu biti selektovani samo poligoni mogu biti selektovani samo putanje mogu biti selektovane samo saobraajnice mogu biti selektovane

Probajte ovo sa takama i linijama iz vaeg crtea. Primetiete razliku i indikatorima duine kada pritisnete neki od tastera indikatori pokazuju samo informacije o tom tipu objekta, dok kada ne pritisnete nijedan taster dobijaete informacije o svim objektima preko kojih preete. Nopomene: Kada kliknete na liniju samo e linija biti selektovana. Ukoliko elite da selektujete i take koje ine liniju, tada pritisnite taster ALT ili CTRL dok selektujete liniju. Za korienje tastera CTRL-, ALT- i SHIFT: pogledajte Uvod u Dodatku B.

Selekcija vie objekata

1. Kliknite na taster Selektuj na kontolnoj tabli. 2. Selektujte taku, liniju, luk ili krug. Vieete kako objekat postaje selektovan. 3. Pritisnite i zadrite taster Shift na tastaturi. 4. Selektujte jedan ili vie taaka ili linija. Videete kako i naredni objekti postaju selektovani. Napomene: Ako pritisnete i zadrite taster Shift i pritom pritisnete neki od tastera P, L, T, O ili X iz prethodne vebe selektovaete vie objekata istog tipa. Takoe moete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na neki od tih selektovanih objekata dok drite pritisnut taster Shift na tastaturi.

Selekcija grupe objekata

1. 2. 3. Kliknite na taster Selektuj na kontrolnoj tabli. Pomerite kursor tako da bude sa gornje leve strane grupe objekata koje selektujete. Pritisnite i zadrite levi taster mia i pomerite kursor sa donje desne strane grupe objekata.

16 Definisanje objekata

Vebanka

4.

Pojavie se pravougaonik koji menja svoje dimenzije kako pomerate kursor. Postavite kursor tako da pravougaonik obuhvata celu grupu koju selektujete i tada otpustite levi taster. Svi objekti koji kompletno pripadaju povrini tog pravougaonika e biti selektovani.

Napomene: Moete kobinovati pritisnut taster Shift sa pritisnutim tasterima P, L, T, O ili X iz prethodne vebe. Takoe moete deselektovati neki od objekata ukoliko kliknete na neki od tih selektovanih objekata dok drite pritisnut taster Shift na tastaturi.

Selekcija svih (slinih) objekata

Ukoliko elite da selektujete "Sve take" ili "Sve Linije" od jednom, i to je mogue, na prime da bi ste selektovali sve linije u crteu uradite: 1. 2. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selektuj i pojavie se podmeni. U pod meniju izaberite naredbu "Sve linije". Videete kako su sve linije selektovane od jednom. Napomene: Da bi ste opovrgnuli ovu akciju, kliknite bilo gde u crteu. Kao to zakljuujete i ostali objekti mogu takoe biti slektovani. Ova selekcija se moe kombinovati sa tasterom Shift kao u prethodnim vebama. Selektovanje sa vie kriterijuma selekcije mogu se postii upotrebom naredbe Pronai.

Brisanje objekata
Jednom kada selektujete jedan ili vie objekata imate meogunost i da ih obriete. 1. 2. Selektujte liniju. u meniju Editovanje izaberite naredbu Obrii ili pritisnite taster "Delete" na tastaturi. Linija e biti izbrisana iz crtea.

Probajte istu proceduru sa takama, "Svi objekti" ili "Sve take" ili "Sve linije".

Vebanka

Definisanje objekata 17

Vraanje akcija unazad

Koliko ste neto izbrisali iz crtea to moete i vratiti u crte ponovo ali samo ako je brisanje bila jedna od poslednjih nekoliko akcija. Prvo polje menija Editovanje vam omoguuje da vratite unazad prethodno uraenu akciju. U koliko ste upotrebili naredbu Obrii u prvom polju e se pojaviti naredba Opovrgni Obrii. Za vebu, selektujte neke objekte, obrisite ih i zatim kliknite na naredbu Opovrgni Obrii (prvo polje menija Editovanje) i vratite ih nazad u crte. Napomene: Ako uradimo akciju Opovrgni, u drugom polju menija Editovanje e se pojaviti naredba Ponovo uradi... U koliko je poslednja akcija bila kreiranje take ili linije, u prvom polju menija Editovanje e stajati Opovrgni Tacka ili Opovrgni Linija itd.. Prilikom konfigurisanja Pitagore moe se podesiti brij akcija unazad. (pogledajte "Konfigurisanje instalacije Pitagoreu knjizi Instalacija).

Sloeni objekti
Do sada smo govorili samo o kreiranju jednostavnih objekata. Sloeni objekti su razliiti i zavise od naina njihovog kreiranja od linija i taaka. Kao i take i linije, sloeni objekti se mogu vrlo jednostavno kreirati. Preporuujemo da paljivo proete kroz naredne vebe kako bi ste to bolje shvatili pojam sloenih objekata.. Da bi ste radili vebe u ovom delu potrebno je da imate u crteu nekoliko linija i taaka.

Paralelne i normalne linije

Kreiranje linije koja je paralelna postojeoj linija 1. 2. 3. Selektujet taster Paralelna linija na kontrolnoj tabli. Kursor se menja u dve male paralelne linije. Kliknite na postojeu liniju. Ikonica dve paralene linije ostaje na selektovanoj liniji i kursor postaje krsti. Definiite poetnu taku paralelne, tako to kliknete na postojeu taku ili na neku priblinu poziciju (na liniji ili ne). U koliko ste izabrali priblinu poziciju u indikatoru duine moete uneti tanu vrednost odstojanja nove od postojee linije. I izabrali ste poetnu taku nove linije. Pomerajte kursor. Kroz poetnu taku sada moete provui paralelnu liniju i pritom moete videti ta radite. Presene take sa ostalim linijama, lukovima ili krugovima e se pojaviti.
Vebanka

4.

18 Definisanje objekata

5.

Definiite zavrnu taku linije, klikom na postojei objekt ili priblino. U koliko kliknete priblino, u polju indikator duine moete unesete korektnu vrednost duine linije.

Napomena: Primetiete da je mogue otkazati naredbu paralelna linija u toku same procedure jednostavnim pritiskom na taster druge naredbe, pritiskom na taster otkai ili pritiskom na taster Esc na tastaturi. Ukoliko kliknete na luk ili krug kreiraete tangentu luka ili kruga. Kreiranje normale na postojeu liniju Da bi ste kreirali normalu koristiete sline korake kao u prethodnoj naredbi. Ovaj put treba da kliknete miem na ikonicu normala na kontrolnoj tabli i zatim kliknete na postojeu liniju, kada ste pikirali priblinu poziciju i otvara vam se indikator duine u kome moete uneti tanu vrednost odstojanja od poetne take linije. Sledei korak je pikiranje take na normali. Takoe se otvara indikator duine u kome moete uneti tanu duinu normale.

Lukovi
Da bi ste nacrtali luk sa Pitagorom, morate ve imati u crteu take, linije ili lukove. Crtanje luka sa 3 take Crte mora imati minimum 3 take. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk sa tri take. Kursor se menja u sterlicu sa P". 2. Redom pikirajte na: Poetnu taku luka Srednju taku luka Zavrnu taku luka Luk je nacrtan. Crtanje luka tangencijalno na postojeu liniju 1. 2. 3. 4. 5. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster Tangencijalni luk. Pomerite kursor na liniju. Na liniji se pojavljuje znak. Kliknite levim tasterom mia. Pojavljuje se indikator duine. U indikatoru duine unesite odstojanje poetne ili krajnje take linije. Pomerajte kursor okolo. Videete luk tangencijalan na liniju razliitih poluprenika i duina. 1.

Napomena: U koliko je luk u pogrenom smeru morate prvo pribliiti kursor do startne take lukada bi ste promenili smer. 6. Definiite krajnju taku luka pikiranjem na postojei objekat ili na priblinu poziciju.
Definisanje objekata 19

Vebanka

 Ako ste pikirali priblinu poziciju u indikatoru ugla i poluprenika moete uneti taan ugao i poluprenik ili koordinate krajnje take. Napomene: Kada pomerate kursor blizu linije, luka ili kruga pojavljuje se znak umesto sterlice. Dok crtate novi luk i priete tangenti na drugi objekat pojavie se znak koji e pokazati da je luk tangecijalan na drugi objekat. Kada kliknete levim tasterom mia. Nacrtae se luk koji je tangencijalan na dva objekta. Ako ste prili objektu tako da je luk normalan na objekat pojavie se znak da je luk normalan na objekat. Primetiete da poetna taka luka mora biti: 1. Taka na postojeem luku 2. Zavrna taka postojeeg luka ili linije. Poetna i zavrna taka luka mogu imati razliite visine. Visine taaka e odgovarati projekciji tih takaka na tangencijalnu liniju luka. Crtanje luka tangencijalno na dve linije 1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster luk izmeu dve linije. Kursor se menja u dve paralelne linije. 2. Kliniknite na jednu pa na drugu liniju. 3. Pomerajte mia. Luk e se poveavati ili smanjivati ali e biti tangencijalan na dve linije. 4. Kliknite miem. 5. Ukucajte koordinate centra luka ili poluprenik, i potvrdite.

Krugovi
Crte mora da ima minimum tri take ili nekoliko linija ili lukova. Crtanje luka kroz 3 take 1. Nacrtajte tri take 2. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug kroz 3 take. 3. Redom pikirajte na tri take. Krug je nacrtan.

Crtanje kruga definisanog centrom i poluprenikom

1. 2. 3. 4. 5. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster krug sa centrom i poluprenikom. Kliknite na postojeu taku. Ova taka e biti centar kruga. Pomerajte kursor. Krug e se poveavati ili smanjivati. Kliknite levim tasterom mia. Ukucajte ili koordinate take krunice ili poluprenik i potvrdite.

Napomena: Ukoliko se kursorom pribliite objektu, pojavljivae se odreeni znak.

20 Definisanje objekata Vebanka

Znak moe pokazivati na: 1. Krug kroz postojeu taku 2. Krug kroz taku na postojeoj liniji 3. Krug tangencijalno na postojeu liniju, krug ili luk.

Paralelni objekti
Moete koristiti alat za crtanje "Paralelnih objekata" i pritom nacrtati: Krug sa istim centrom, a razliitim poluprenikom. Liniju koja je paralena sa postojeom i iste duine. Luk paralelan postojeem sa istim uglom otvora. Poligon paralelan postojeem poligonu Putanja paralelna postojeoj putanji 1. Na kontrolnoj tabli kliknite na taster paralelni objekti. 2. Kliknite na postojei luk. 3. Pomerajte mia. Luk paralelan sa postojeim sa istim uglom otvora e se pojaviti. 4. Kliknite levim tasterom mia. 5. Unesite ili odstojanje ili poluprenik i potvdite. Napomena: Ponovite ovu vebu sa linijama, krugovima, poligonima ili putanjama.

Veba sa objektima
Ova vebanka ne pokriva sve vebe sa objektima, mi preporuujemo da sami probate sledee vebe kako bi ste stekli to bolji oseaj kod korienja Pitagore za kreiranje vaih crtea. Napomena: 1. 2. 3. 4. Za ove vebe potrebno je konstruisati privremene objekte, to moete uraditi koristei neke od jednostavnih operacija.

Nacrtajte liniju normalnu na postojei luk. Nacrtajte liniju tangencijalno na postojei krug. Nacrtajte luk tangencijalan na 3 postojee linije. Nacrtajte luk tangencijalan na krajnju liniju luka i normalan na postojeu liniju. 5. Nacrtajte liniju koja tangira dva kruga. Pomo: - Selektujte taster paralelna linija na kontrolnoj tabli i kliknite na krug. - Pomerite mia tako da tangira drugi krug i kliknete levim tasterom. 1. Nacrtajte liniju tangencijalnu na luk i normalnu na liniju. Pomo: - Pogledajte vebu 5, ali pomerite mia blizu take gde je nova linija normalna na postojeu liniju.

Vebanka

Definisanje objekata 21

Poligoni
Da bi ste kreirali poligon u Pitagori mora da imate nacrtanih nekoliko taaka u crteu. Ponite sa crteom koji ima nekoliko taaka. 1. Kliknite na kontrolnoj tabli na taster Poligon. Kursor postaje "Strelica sa P". 2. Redom pikirajte take koje e initi poligon. Linije izmeu taaka koje ine poligon se pojavljuju. Napomena: Na istu taku se ne moe dva puta pikirati. 3. Na kraju kliknite na poetnu taku jo jednom. Poligon se zatvara i debela linija koja oznaava Poligon se jo vidi to znai da je Poligon jo uvek selektovan. 4. Sada moete iz Menija Formatozovanje izabrati Tip are i rafirati poligon. 5. Potvdrite Poligon klikom na nekoi od tastera kontrolne table. 6. Kada stanete na teite poligona se pojavie se kvadrati sa slovom P, kada kliknete pojavie se linija poligona ponovo to znai da je poligon selektovan. Ako dritie pritisnuto slovo O na tastaturi bilo gde da se nalazite na poligonu sa kursorom pojavie se kvadrati sa slovom P. 7. Kliknite dvostruko na centar poligona. Lista stranica poligona, obim i povrina pojavie se u prozoru iznad kontrolne table. Povrina se nalazi iznad liste strana, a obim ispod. Napomene: Ako se poligon sastoji od deset i vie taaka pojavie se u sa desne strane sterlice liste pomou kojih moete da listate. Da bi ste ukljuili luk u poligon kliknite na poetnu taku luka. Ako napravite greku prilikom kreiranja poligona moete koristiti taster BACKSPACE sa tastature da izbriete poslednju taku iz poligona. Poligon moete kreirati na 3 naina: 1. Kliknite na 1 taku i zatim redom na take ili lukove i linije koje pripadaju poligonu 2. Kliknite na 1 taku i zatim na prvu liniju ili luk koja sadri 1 taku dvostruko, kreiranje e se zavriti ako su linije i lukovi spojeni u niz i naslonjeni na zajednike take. Automatsko kreiranje e se privremeno zaustaviti ako se naie na grananje, tada treba samo dvostruko kliknuti na jednu od linija iza take grananja 3. Kliknite bilo gde unutar poligona

22 Definisanje objekata

Vebanka

Naslovi i tekstualni objekti

Tekst za naslov je tekst koji je paralelan horizontalnoj ivici papira. U koliko rotirate crte tekst e uvek biti horizontalan. Tekstualni objekt je tekst koji je paralelan postojeoj liniji, luku ili krugu i moe se rotorati zajedno sa crteom. U koliko obriemo referentni objekat, tekst e uvek imati svoj prvobitni pravac. Definiite oba tipa teksta na isti nain: 1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster Tekst. Kursor se menja u ram teksta. Za tekstualne objekte, kliknite na eljeni referentni objekat. Referentni objekat e biti oznaen ikonicom i kursor se menja ponovo u ram teksta. 2. Pomerite kursor na eljeni tekst. 3. Kliknite na tu poziciju i pojavie se prozor Ispravka tekst. 4. Unesite tekst i kliknite na OK taster. U prozoru Ispravka tekst moemo podeavati font, veliinu fonta orijentaciju itd. (pogledajte Napomene ispod).

Napomene: U pravougaoniku prozora moete menjati tekst. Veliina take definie visinu slova (jedna taka je 0.3mm). U meniju moete izabrati vrednost od 4-72 za veliinu take. irina karaktera moe biti tanka, srednja, zadebljana ili ekstra zadebljana. Sa ravnanjem moete podesiti horizontalno i vertikalno postavljanje teksta u ramu teksta. Ako stanete na teskt i pritisnete i zadrite levi taster moete pomeriti tekst bilo gde na drugo mesto.

Vebanka

Definisanje objekata 23

Dimenzije i ispisivanje
Dimenzije su vrsta teksta jedino je nain kreiranja drugaiji: 1. U meniju alatke selektujte naredbu Dimenzije.. Kursor postaje "Sterlica sa slovom M". 2. Stanite na taku, liniju ili poligon. Indikator pozicije na kontrolnoj tabli vam pokazuje koji je element selektovan. Pritiskom tastera P, L ili O moete selektovati ili samo take, linije ili poligone. 3. Kliknite levim tasterom na objekat. Za liniju bie ispisana duina paralelna sa linijom. Za taku e biti horizontalno ispisana koordinata. Na isti nain moete ispisati ostale karakteristike objekta koristei naredbu Ispisivanje u meniju alatke. Pogledajte takoe knjigu Uputstva. VANO ! Ispisane koordinate se odnose na selektovani koordinatni sistem u crteu (pogledajte sledeu lekciju). Napomene: Dimenzije linije su tip teksta tekstualni objekt, a koordinate take su tip teksta za naslov. Format, pozicija i veliina teksta se moe uvek menjati kao i u svakom drugom tekstu. Koristei naredbu Jedinice, tekst ispisa u meniju Definicije moete podesiti inicijalni format teksta svih vrsta dimenzija (pogledajte poglavlje "Kreiranje Novog crtea).

Korisniki koordinatni sistemi

Objekti u crteu se mogu definisati koristei razliite koordinatne sisteme (pravogli, polarni itd.). Korisnik ima mogunost da kreira koordinatne sisteme. 1. Na kontrolnoj tabli selektujte taster korisniki koordinatni sistem. Kursor postaje "Strelica sa CS". 2. Pomerite kursor na taku koja e biti koordinatni poetak i kliknite levim tasterom. Pazite na tip znaka (snap na taku, liniju, tangenta itd.). 3. Pomerite kursor na taku koja e definisati pravac X ose u koordinatnom sistemu YXH. Kliknite levim tasterom na taku. Prozori koordinatnog sistem ana kontrolnoj tabli pokazuje da se radi o koordinatnom sistemu kroz dve take (imena taaka) i novi pravac osa. 4. Kliknite na prozori sa osama i ose e se pojaviti na crteu. 5. Ako selektujemo koordinatni sistem Lokalni ponovo e vratiti lokalni koordinatni sistem. Napomena: Na isti nain moemo se vratiti na ostale koordinatne sisteme.

24 Definisanje objekata

Vebanka

Napomene: Indikatori pozicije pokazuju koordinate u odnosu na aktivni koordinatni sistem. Kada je korisniki definisan koordinatni sistem selektovan, on se moe obrisati naredbom Obrii koordinatni sistem u meniju Editovanje. Koordinatni sistem strane nije korisniki. Pogledajte Koorinatni sistem strane u poglavlju Upoznavanje, lekcija kontrolna tabla.

Krive
U Pitagori je mogue kreirati dve vrste krivih, zatvorene ili otvorene. Take moraju ve da postoje kako bi kreirali krivu. Ako ih nema morate ih kreirati alatom Take. 1. Selektujte u meniju alatke naredbu Kriva (otvorena/zatvorena) 2. Pikirajte sve take koje e biti deo krive, kada kliknete ponovo na prvu taku nacrtae se kriva zatvorena ili otvorena. Krive se koriste za prikaz izohipsi i sl. Visina krive se moe editovati tako to se pritisne taster CTRL i dvostruko klikne na krivu

Promena formata objekata

Jednom kada nacrtate objekat on postaje nezavistan deo crtea. Misli se n ato kada se kreira paralelna linija ona je nako kreiranja linija kao i svaka druga i ne zavisi od referentne linije, na primer.. Format: Take Linije Teksta Poligona Moe se menjati u svakom trenutku promenom atributa objekta. U principu potrebno je nekoliko koraka: 1. Selektujte objekat. Postae oznaen. 2. Otvorite meni Formatizovanje. 3. Ne relevantne naredbe e biti sive, tj ne mogu se selektovati.. 4. Pomerite kursor na naredbu i podmeni e se otvoriti. 5. Selektujte odreeni atribut za formatozivanje. Promene postaju vidljive na objektu (vratite se na korak 2 i izaberite drugi atribut za promenu). Napomene: Promena atributa objekta se moe izvriti dvostrukim klikom na onjekat, tada se otvara prozor u kome moemo menjati, sadraj, tip linije, tip simbola, boju, razmeru itd. Inicijalni format se moe podesiti koristei naredbu Jedinice, Tekst ispisa u meniju Formatizovanje (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crtea).

Vebanka

Definisanje objekata 25

Poglavlje 3:
1.

Kreiranje novog crtea

Jedna od glavnih prednosti Pitagorinog crtea u odnosu nan crte uraen runo je to se svaki parametar ili objekat moe menjati bez potrebe da se radi novi crte.. Ipak, pre svakog rada potrebno je podesiti crte. Pitagora nije u stanju da promeni injenicu da je dobar poetak pola posla.. U svakom sluaju ako niste bili u mogunosti da podesite crte pre rada, ne plaite se. naknadno podeavanje je takoe laki deo posla. U ovom poglavlju e te dobiti neka uputstva kako bi ste napravili dobar poetak u novom crteu.

Korak 1: Selekcija printera ili plotera

Kada se sauva Pitagorin crte, takoe i informacije o aktivnom tampau ili ploteru biti sauvane u crteu. U koliko ponete sa pogrenim tampaem ili ploterom, moraete da prilagodite va crte pre nego otponete sa tampom (pogledajte poglavlje "uvanje i tampanje ili plotovanje"). Vae grafiko okruenje ima odreeni nain da aktivira tampa ili ploter. U koliko ne znate kako to da uradite konsultujte uputstvo proizvoaa. Evo nekih instrukcija: Za Apple Macintosh, selekcija se vri naredbom "Chooser". Ova naredba se nalazi u levom uglu menija Apple. Za Microsoft Windows, selekcija se vri pritiskom na taster Start i slektovanjem naredbe Settings Printers

Korak 2: Podeavanje crtea prema okvirima strane

Jedinice, Tekst ispisa... 1. Kada se pokrene Pitagora automatski se otvara novi crte koji ima ime Nema naziva 1".

Vebanka

Kreiranje novog crtea 27

2. U meniju Definicije selektujte naredbu Jedinice, Tekst ispisa.... Za poetak su bitna tri polja u dijalog boksu: Duine, Uglovi i KS (koordinatni sistem). 3. Proverite jedinice za "Duine" i jedinice i pravce za "Uglove" dali su u skladu sa vaim zahtevima. Ukoliko koristite pravougli koordinatni sistem, selektujte Sever Istok ili Y-X u polju KS. 4. Kada ste sigurni u vae promene potvrdite ih pritiskom na taster OK. Vane napomene: Vi moete u Pitagori koristiti razliite jedinice. Da bi Pitagora mogla da radi potrebne konverzije potrebno je da na vreme podesite jedinice u meniju definicije, naredbom Jedinice, Tekst ispisa.... Na primer: oformili ste crte u metrima, hoete da dodate podatke u fitima. Pre nego to dodate podatke u fitima promenite jedinice iz metara u fite i podaci se mogu korektno dodati u crte. Pitagora uva sve podatke u samo metrima i pritom pravi konverzije ulaznih podataka u aktuelne jedinice u crteu. Tako da ukoliko jedan projekat podesite i radite u metrima, a drugi u fitima, koristei naredbu kopiraj i unesi izmeu ova dva crtea podaci e biti korektno konvertovani. Takoe konverzija e biti uspena ukoliko radite uvoz ili izvoz podataka (DXF, Lista koordinata, Kolektor podataka, itd.). Podeavanje stranice 1. U meniju Fajl selektujte naredbu "Podeavanje povrine za tampu". U prozoru "Povrina tampe", moete definisati razmeru tampe, ugao rotacije i poziciju u odnosu na koordinatni sistem strane. 2. Izaberite parametre tampaa ili plotera i kliknite taster OK. Ovde moete veliinu strane, poloaj lista (portret ili poloeno) i slino. Ove parametre Pitagora uva. Napomena: Koordinatni sistem strane ima koordinatni poetak u donjem levom uglu strane i x osa je donja ivica, a y osa je leva ivica strane. 3. U kucajte odgovarajuu razmeru i pritisnite taster TAB. 4. Ukucajte odgovarajui ugao i pritisnite taster TAB. 5. Ukucajte vrednost horizontalnog pomeranja "x" i pritisnite taster TAB. 6. Ukucajte vrednost vertikalnog pomeranja "y" i pritisnite taster TAB. 7. Pritisnite taster Enter ili taster Pregled. Sad moete videti prikaz crtea spremnog za tampu. 8. Ako ste zadovoljni pritisnite taster OK, a ako niste tasterom TAB stanite na polje koje hoete da menjate. Dok ste u naredbi "Izbor povrine za tampu", moete i miem nametati stranu na povrinu koji hoete da tampate. Takoe moete rotirati srtanicu relativno u odnosu na crte stavljanjem kursora na oak stranice. Izgled kursora e se promeniti i tada moete rotirati srtanicu koristei mia. Sada je va crte spreman za tampu (pogledajte sledeu lekciju).

28 Kreiranje novog crtea

Vebanka

Naredbom Rad sa listovima, moete kontrolisati i podeavati listove za tampu u Pitagorinom dokumentu

Korak 3: Kreiranje i provera definicija u crteu

Mada, uvek moete da menjate parametre u crteu nije loa ideja da pre nego ponete napravite plan i definiete to vie parametara (boje, debljine linija, visine tekstova, lejeri i sl.).

Razvrstavanje crtea po lejerima

Lejeri se koriste kod kreiranja sloenih crtea da bi lake mogli da manipuliemo sa podacima i da pravimo kombinacije prikaza. Lejere moete da zamislite kao providne listove sa nacrtanim objektima. Jedan lejer moe da ima osnovne podatke o crteu, drugi malo vie detalja, trei na primer moe da sadri dimenzije itd. Va crte moete podeliti na 4096 lejera. Kasnije moete da prekombinujete i napravite nekoliko pogleda na va crte. Takoe moete praviti i kombinacije lejera za tampu. Svaki lejer moe imati svoje logino ime. Ta imena moete videti na kontrolnoj tabli i u svim ostalim Pitagorinim menijima koji se odnose na pregled crtea. U meniju pregled selektujte Opcije prikaza . U dnu moete videti kolone sa postojeim lejerima i grupama lejera. Ukljuivanjem i iskljuivanjem opcija pored imena lejera ili grupe moete zakljuavati i otkljuavati lejere ili ukljuivati i iskljuivati prikaz lejera ili grupe. Kada selektujete lejer na kontrolnoj tabli to znai da e svi novi objekti biti u tom lejeru.. Lejere moete birati i na druge naine: Meni Editovanje: da selektujete objekte iz jednog lejera. Meni Formatizovanje: da premestite objekat iz jednog u drugi lejer. Meni Definicije: da izaberete aktivan lejer kada pokreete Pitagoru. Takoe imena lejera se koriste kada hoete da tampate. Pre nego to ponete moete da napravite selekciju lejera ili grupa koje hoete da tampate ili ne..

Vebanka

Kreiranje novog crtea 29

Provera ostalih definicija

Ostale definisane parametre bi trebalo takoe, proveriti pre poetka crtanja. U uputstvima pitagore moete nai detaljnije objanjene ostale parametre koji u Vebanci nisu pomenuti. Proveriti: Na kontrolnoj tabli tipove koordinatnih sistema koje koristite YXH, HdH, HVd ili HVs. U meniju Definicije: Take, Linije i Tekstualni atributi; kada su selektovani pored njih stoji marker u podmeniju. U meniju Definicije: "Jedinice, Tekst ispisa..." da bi definisali identifikator take, decimalna mesta formate ispisa dimenzija itd.. U meniju Definicije: Tanost stanice za unoenje podataka o tanosti stanice.

30 Kreiranje novog crtea

Vebanka

Poglavlje 4:
1.

uvanje i tampanje ili plotovanje

Kada provedete nekoliko sati u crtanju novog crtea, verovatno da neeleite idmah i da ga odtampate.. Uvek je dobro da se novi crte prvo sauva. Jer nikada ne znate ta moe krenuti naopake - naroito ako prvi put tampate.

uvanje, zatvaranje ili izlazak

U zavisnosti ta elite da radite nakon kreiranja crtea, imate nekoliko mogunosti da va rad sauvate: Ako elite da nastavite rad u istom crteu, morate koristiti naredbu iz menija Fajl "Sauvaj" ili "Sauvaj kao.... Ako elite da napustite crte i nastavite rad u drugom, koristiete naredbu iz menija Fajl Zatvori. Ako elite da napustite i crte i Pitagoru, koristiete naredbu iz menija Fajl Izlaz. Naredbe Zatvori i Izlaz vam daju mogunost da sauvate promene u koliko ih je u meuvremenu bilo. Tako da moete birati da li hoete da sauvate promene ili ne. Dakle, ovde emo govoriti o naredbi Sauvaj, ostavljajuu vama da izvedete ekperiment sa naredbama Zatvori i Izlaz.

uvanje novog crtea

Sigurno ste ve primetili da kada pokrenete Pitagoru, prazan crte ima ime Bez Naslova1 po definiciji. ili naredbu Sauvaj ili Sauvaj kao... u 1. Selektujte ikonicu meniju Fajl. Oba puta dobiete isti rezultat pojavie se prozor Sauvaj kao.... 2. Unesite neko ime. 3. Pritisnite taster Enter na tastaturi ili kliknite na taster Sauvaj (Save). Napomena: Ostali tasteri u prozoru Sauvaj kao... vam omoguuju da se kreete kroz Foldere na vaem raunaru, da otvarate nove i da sauvate va rad gde vi elite.

Vebanka

uvanje i tampanje ili plotovanje 31

uvanje postojeeg crtea

Ako napravite neke promene u postojeem crteu, naredbe Sauvaj i Sauvaj kao... bie razliite. Ako otvorite crte i ne napravite nikakve promene neete moi da upotrebite naredbu Sauvaj, to znai da uvanje nije neophodno. ili naredbu Ako napravite neke promene, koristei ikonicu Sauvaj, sve promene ete sauvati u istom momentu i moiete da nastavite rad u istom crteu. VANO ! im upotrebite naredbu Sauvaj originalni crte vie nee postojati. Naredbom Sauvaj kao... moete takoe sauvati va rad ali kroz dijalog boks, ali takoe moete crte sauvati i pod nekim drugim imenom i u drugom folderu ili u drugom formatu.

tampa ili plotovanje

U ovoj lekciji se podrazumeva da je va tapma ili ploter ve propisno instaliran i spreman za rad. Ukoliko niste sigurni ili treba da reite problem, preporuujemo, ukoliko ve to niste uradili da sauvate va crte i izaete iz Pitagore. Kada ste sigurni da je va tampa ili ploter spreman za rad moete da preete na naredne lekcije.

tampa ili plotovanje novog crtrea

U ovoj lekciji se podrazumeva da ste proli poglavlje "Kreiranje novog crtea". Osim toga, aktivan tapa ili ploter mora biti kako ste ga podesili u prvi put u vaem crteu. . 1. Selektujte tampa u meniju Fajl ili kliknite na ikonicu Prozor sa opcijama tampe se pojavljuje. Napomena: selektovane stavke u ovom prozoru su u vezi sa Opcijama prikaza iz menija Pregled. Tako da, uvek moete da tampate ono to vidite na ekranu i eventualno moete da neku od opcija ukljuite ili iskljuite iz tampe.. 2. Kliknite na taster OK. 3. Pojavie se dijalog boks tampaa u kome moete menjati opcije ukoliko je to potrebno. 4. Kliknite na taster OK. Dobiete informaciju da je poela tampa i da morate saekati dok se ne zavri sa tampom.
32 uvanje i tampanje ili plotovanje Vebanka

Adaptacija crtea prema aktivnom printeru ili ploteru

Mogue jej da elite da crte odtampate na novom tampau ili ploteru koji se razlikuje od tampaa ili plotera koji je bio selektovan u crteu.. Postoje anse da usled tih okolnosti dobijete greku zbog nekomaptibilnosti crtea sa novim tampaem ili ploterom. Prvo je potrebno da prilagodite crte novom tampau. VANO ! Uvek pre menjanja originalnog crtea napravite KOPIJU originala pa ga onda menjajte! NAPOMENA ! Pre nego ponete sa prilagoavanjem crtea zapamtite koja je razmera originalnog crtea ovo e vam trebati kasnije. Na primer razmera originalnog crtea je 1/1500. Pretpostavimo da ste sada uitali crte. Podeavanje razmere crtea 1. U fajl meniju selektujte naredbu Rad sa listovima" ili "tampa". Ako je crte podeen za neki drugi tampa, dobiete poruku: Crte je pripremljen za drugi tampa koji je tada bio selektovan! Da li hoete da prilagodite crte? 2. Kliknite na taster OK. Pojavie se dijalog box sa instaliranim tampaima. Kliknite na taster Podeavanje i pojavie se prozor za podeavanje strane za aktivni tampa ili ploter. (samo za Windows). Za Power Macintosh, odmah e te ui u prozor za podeavanje strane, jer se podeavanje vri izvan Pitagore sa naredbom Chooser. 3. Proverite podeene parametre. U principu bi trebalo da je sve u redu ukoliko je va tampa ili ploter ve bio podeen pre pokretanja Pitagore. Ne morate praviti nepotrebne izmene, samo kliknite na taster OK. Pojavljuje se prozor Izbor povrine za tampu (pogledajte poglavlje "Kreiranje novog crtea"). Ono e vam pokazati kako se postojei crte tampa u novom formatu strane. 4. Selektujte taster Puna strana. Parametri tampe e se podesiti tako da ceo crte stane na jednu stranu, razmer aatampe nee biti okrugla vrednost; na primer 1/2328. 5. Sada izaberite neku okruglu vrednost za razmeru ( obino se uzima prva vea vrednost) - 1/2500 i pritisnite taster Enter. 6. Selektujte taster Centar Crte u novoj razmeri e se centrirati na stranu. 7. Selektujte taster OK. Videete crte u razmeri tampe.
Vebanka uvanje i tampanje ili plotovanje 33

Podeavanje razmere Teksta 1. Selektujte naredbu Ceo crte iz menija Pregled. Moete videti da je tekst izvan proporcije, ali i to se takoe moe podesiti. 2. U meniju Editovanje izaberite naredbu Selekcija pa Sav tekst. 3. U meniju Formatizovanje izaberite naredbu Razmera teksta. Pojavie se prozor u faktorom razmere. Napomena: Faktor razmere se dobija kada se podeli faktor razmere tampe novog i starog crtea.. U naem sluaju : 1500 / 2500 = 0.6, to predstavlja vrednost izraenu u procentima, 60 %. Ako se ukuca vrednost 100% nee doi do promene razmere teksta. 1. Unesite vrednost za faktor razmere - 60 i pritisnite taster Enter. Pitagora e obrisati sav tekst u ispisati tekst u novoj razmeri. 2. Kliknite miem na prazno mesto u crteu da deselektujete sav tekst. Crte ja sada podeen. 3. Selektujte naredbu tampa iz menija Fajl. Ostalo je sve isto kao u prethodnoj lekciji "tampa ili plotovanje novog crtea".

34 uvanje i tampanje ili plotovanje

Vebanka

Poglavlje 5:

Digitalni model terena

Uvoz liste koordinata

Otvorite novi Pythagoras dokument. Pripremite fajl sa listom 3D koordinata u formatu: Ime take, Y, X, H, ifra take

Kreiranje digitalnog modela terena

Nakon uvoza taaka spojite take koje predstavljaju linije prekida, (take na vododelnicama, dno kanala, ivica kanala, karpa dole ili gore itd). Digitalni model terena e bolje biti predstavljen ako ima to vie linija prekida. Zatim selektujete sve linije i take i izaberite naredbu Model terena iz menija Raunanje. Unesite ime modela terena na primer "Kote terena" kliknite potvrdite. U jednom crteu moe biti 256 modela terena. U crteu e se pojaviti mrea trouglova. Model terena se moe staviti u pozadinu, ukljuiti ili iskljuiti koristei "Opcije prikaza" Naredbom "Skloni granine trouglove" mogu se skloniti trouglovi sa malim uglovima i duinama strana veim od zadate, kako bi se dobila to vernija slika modela terena.

Izohipse
Izaberite naredbu "Izohipse" iz menija "Raunanje", otvotie se dijalog boks za konstruisanje Izohipsi iz modela terena Ovde moete podesiti tip linije, poetnu visinu, ekvidistanciju, lejer i dr. Kreirane izhohipse su krive sa odreenom zakrivljenou koja se moe menjati. Za ispisivanje kota koristite Alatku, Ispisivanje Visina.

Vebanka

Digitalni model terena 35

Raunanje zapremina
Da bi se sraunala zapremina mora se prvo kreirati poligon. Nacrtajte nekoliko linija (Alatka crtaj liniju )u nizu i spojite poslednju sa prvom takom, i napravite zatvorenu konturu. i kliknite u Zatim izaberite naredbu Kreiraj Poligon sredinu da bi napravili poligon, nad tom konturom. Selektujte kreiran poligon i idite u meni Raunanja, sada e vam biti aktivna naredba "Zapremina", selektujte je. Pojavie se prozor Usek i Nasip, ovde moete selektovati Model terena i Visinu ili dva modela terena, broj preseka ili odstojanje izmeu preseka. Kliknite na taster Izraunaj i sraunaete Zapremine Useka ili Nasipa, ovaj rezultat moete i sauvati u ASCII datotteku. Napomena: Selektovani poligon mora u potpunosti da bude unutar Digitalnog modela terena ili digitalnih modela terena.

Popreni preseci
Preseke nad modelom terena moete raditi pomou selektovane linije ili putanje (otvoren niz, linija, lukova i prelaznica, koristi se kao osovina saobraajnice ).

Kada selektujemo Presek du putanje ili linije, pojavie se prozor

Popreni presek u kome moete podesiti izgled budueg podunog profila.

36 Digitalni model terena

Vebanka

Odstojanje

Odstojanje

Stacionaa

Kote terena

Podaci putanje

Vebanka
Razmera : 1/500 Referentna visina : 180.0 Y 59542.09 -> 59550.03 X 56911.58 -> 56695.11
180.0 0.00 180.0 180.2 180.4 180.7 180.9 181.1 181.3 181.6 181.8 182.1 182.4 182.6 182.9 183.2 183.6 183.9 184.3 184.6 185.0 185.3 186.3 187.0 187.1 187.2 187.2 187.1 187.1 187.1 187.4 187.7 187.9 188.0 188.1 188.2 188.4 188.6 188.7 188.9 189.0 189.2 189.4 189.6 189.7 189.9 190.0 190.1 190.2 190.6 190.9 191.2 191.4 191.3 191.3 191.4 191.6 191.6 191.7 191.8 191.9 192.0 192.0 192.1 192.2 192.2 192.2 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.3 192.2 192.2 192.1 192.1 192.1 192.2 192.3 192.4 192.6 193.0 216.62 192.8 193.0 0.00 2.50 5.00 7.50 10.00 12.50 15.00 17.50 20.00 22.50 25.00 27.50 30.00 32.50 35.00 37.50 40.00 42.50 45.00 47.50 50.00 52.50 55.00 57.50 60.00 62.50 65.00 67.50 70.00 72.50 75.00 77.50 80.00 82.50 85.00 87.50 90.00 92.50 95.00 97.50 100.00 102.50 102.83 105.00 107.50 110.00 112.50 115.00 115.03 117.50 120.00 122.50 124.04 125.00 124.92 126.56 127.50 130.00 132.50 135.00 135.26 137.50 140.00 142.50 143.11 145.00 147.50 150.00 149.30 151.07 152.50 151.59 155.00 156.60 157.50 156.76 157.45 160.00 162.50 165.00 167.50 167.05 170.00 172.50 175.00 177.50 176.99 180.00 179.70 182.50 185.00 187.50 186.99 190.00 192.50 192.49 195.00 197.50 197.86 200.00 202.50 205.00 207.50 210.00 212.50 211.32 215.00 216.62 216.62 203.56 138.17 130.92 120.76 109.20 97.19 90.38 79.58 83.10 73.91 75.39 61.62 65.76 58.07 47.94 50.52 27.85 30.85 14.97 10.73 0.00

Odstojanje
-20.00

Odstojanje

Stacionaa

Stacionaa

188.3

Broj profila 3
-13.94 -9.58 0.00 14.95 17.35 20.00

Broj profila 1

188.4

188.6

188.1

188.0

187.8

187.7

187.6

Kote terena Stacionaa Razmera : 1/500 Referentna visina : 180.0 Y 59563.54 -> 59523.57 X 56872.34 -> 56870.87
-20.00 -15.06 -10.73

Kote terena

Razmera : 1/500 Referentna visina : 180.0 Y 59565.01 -> 59525.04 X 56832.37 -> 56830.90

Razmera : 1/500 Referentna visina : 179.6 Y 59562.08 -> 59522.10 X 56912.31 -> 56910.85

-20.00

-20.00

179.6

-20.00

-15.60

-15.60

179.7

-13.94

179.8

-9.58

-6.01

-6.01

-0.37

-0.37

180.0

0.00

4.48

4.48

11.88

11.88

180.0

14.95

16.88

16.88

179.9

17.35

20.00

20.00

180.0

20.00

Odstojanje

Odstojanje

Stacionaa

191.1 -20.00

Pojavie se prozor za podeavanje izgleda budueg crtea sa poprenim profilima.

U novom crteu ete dobiti iscrtan profil, koji se takoe nalazi i u klipbordu.

Ovde moemo podesiti koliko profila elimo u redu, na kojim odstojanjima, irinu profila, korak izmeu profila. Pritiskom na taster Parametri poprenog preseka moemo podesiti izgled i razmeru samih poprenih profila.

Broj profila 4
-1.75 6.12 7.12 12.73 15.89 20.00

Broj profila 2

191.1 -16.04

191.1 -12.39

190.9 190.9

191.0 191.1

190.8

190.5

190.2

190.2

Za kreiranje poprenih profila ili preseka popreno na putanju ili liniju, selektujemo naredbu iz menija Raunanja, Presek popreno na putanju ili liniju.

Profili se mogu raditi nad vie modela terena istovremeno, tako da u jednom profilu imamo prikazane sve selektovane modele terena.

190.2

Digitalni model terena 37

190.1

Kote terena

Kote terena

Razmera : 1/500 Referentna visina : 180.0 Y 59566.48 -> 59526.50 X 56792.39 -> 56790.93

-20.00

184.4 -20.00

-16.04

184.5 -15.06

-12.39

-9.42 -7.77

-9.42 -7.77

184.5 -10.73

-4.45 -3.28

-4.45 -3.28

184.3

-1.75

0.50

0.50

3.81

3.81

184.3 184.6

6.12 7.12

11.49

11.49

14.16

14.16

184.4

12.73

184.9

15.89

18.04

18.04

20.00

20.00

184.3

20.00

Da dodate referentne objekte u profil: Da bi ste dodali referentne objekte u profil, kao to su instalacije, ahtovi, kanali i slino potrebno je da kreirate putanju nad elementima kroz koje elite da kreirate profil. Procedura je sledea: 1. Kreirajte putanju 2. Selektujte putanju 3. I selektujte sve objekte koje elite da vidite u profilu (take ili simbole i linije) 4. Izaberite naredbu da kreirate poduni ili poprene profile 5. Idite u prozor za definisanje karakteristika profila dodajte jo jedno polje u tabeli profila 6. Naredbom

7. Zatim izaberite umesto Prazno plje da bude Reference

8. Otvorie se polje za izbor lejera na Primer "Objekti" 9. Podesite ostale parametre profila i kliknite "U redu" 10. Dobiete profil sa prikazanim selektovanim referentnim objektima "Objekti

Razmera : 1/500 Referentna visina : 161.000 Y 59420.30 -> 59599.98 X 56614.50 -> 56741.24
11.51 14.73 21.28 24.83 27.95 33.87 40.71 44.00 45.00 47.66 50.63 56.82 60.78 71.57 180.790 74.60 181.111 0.00 4.19 8.69 172.906

Stacionaa tern Podaci putanje Objekti

171.740 171.740

172.361

173.228

173.519

174.320

174.615

175.003

175.857

176.713

177.239 177.290

177.290

177.326

178.694

175.380

Napomena: Ako visine putanje u odnosu na izabranu referentnu visinu dostiu velike vrednosti, program e automatski podesiti referentnu visinu za svaki profil kako bi se profili spakovali to bolje za tampu.

38 Digitalni model terena

176.580

178.962

Vebanka

3D Pregled
Moete kreirati 3D pregled selektovanog modela terena, Naredbom 3D Pregled iz menija Raunanja.

Ovom naredbom se bira 3D poloaj kamere i pravac gledanja na teren. Pregled moe biti u vidu mree kvadrata ili linija. Moe se podesiti poveanje z-vrednosti tako da se stekne bolji utisak o terenu.

Prikaz Modela terena u vidu obojene karte

Teren se moe prikazati pomou mape boja koje zavise od visina.

U meniju Pregled opcije prikaza izabere se list DTM, pritiskom na taster Atributi se podeava izgled (od koje do koje boje), na kom rastojanju i slino. Prikaz mape boja moe biti kao pozadina ili mu se dodeliti odreeni nivo prikaza.

Vebanka

Digitalni model terena 39

karpa
Kada postoji Digitalni model terena i selektovana putanja, tada se moe prikazati linija prodora karpe kroz model terena. karpa se moe kreirati na dva naina: 1. Kao ravan sa konstantnim nagibom

i 2. Kao linija na konstantnom odstojanju

Ovde se moe podesiti izgled linije, nagib i selektovati model terena. Primer karpe: Plavo fiksno odstojanje Zeleno fiksni nagib

40 Digitalni model terena

Vebanka

Poglavlje 6:
Uvod

Tematske karte

Kroz nekoliko primera emo pokuati da ilustrujemo znaaj kreiranja tematskih karata.

Prvi primer:
U prvom primeru emo proveriti dali se objekti koji pripadaju putu nalaze na lejeru "Road"(put). Otvorite crte iz direktorijuma Examples pod nazivom Heiberg.Pyt Zatim iz menija "Pregled" izaberite naredbu "Tematske karte" ili sa tastature CTRL+T. Pojavie se prozor za definisanje tematskih karata

Zatim kliknite na taster "Novi" i unesite ime "Road" i kliknite na taster "Podeavanja" Pojavie se prozor za Kreiranje tematskih karata.

Izaberite "*Svi objekti", Polje "Lejer", Operator"="

Vebanka Tematske karte 41

Kliknite na zeleni "+" i Na primer na taster "-", pojavie se prozor "Grafiki prikaz"

Podesite da glavna boja bude "uta" i kliknite "Uredu", to jest sve to je na lejeru "Road" bie uto Zatim idite na "Druge vrednosti" i podesite da glavna boja bude svetlo siva "255", a da linije budu malo tamnija siva "253", to znai da e svi ostali objekti biti svetlo sivi "255", a da e sve ostale linije biti tamnije sive boje "253"

42 Tematske karte

Vebanka

Rezultat e biti kao na slici dole.

Ukoliko sada menjamo, neke objekte koji nisu u lejeru "Road" stavimo da budu u lekeru "Road" oni e pouteti i obrnuto ako stavimo objekte iz lejera "Road" u dugi lejer oni e posiveti.

Drugi primer:
Iskartirajte fajl sa 3D takama, napravite Digitalni model terena i napravite Izohipse. Zatim napravite novu tematsku kartu, na primer "Usek-Nasip" i podesite na sledei nain: Selektuj Krive Minimalna visina Manja "<" U grafikom prikazu izaberite neku visinu, na primer "185.00" i podesite boju i debljinu linije U druge vrednosti podesite neku drugu boju i debljinu linije

Vebanka

Tematske karte 43

Rezultat e biti kao na slici ispod, linije ispod 185.00 e biti zelene, a ostale crvene crtkaste, kao to ste podesili.

Trei primer
Koristiete isti crte kao u drugom primeru i napraviete novu tematsku kartu "Izohipse u boji" i istaknete izohipsu na svakih 5.0m.

Izaberite Automatsko popunjavanje i podesite vrednosti kao dole, ovo znai da je minimalna vrednost 165.00, maksimalna 196.50 i da e na svakih 5.0 izohipse dobijati boje od plave do plave.

44 Tematske karte

Vebanka

Rezultat e biti kao na slici ispod:

Izohipsa na svakih 5m e biti plava, a ostale crtkaste ljubiaste boje. Poigrajte se sa operatorima i podeavanjima da dobijete drugi rezultat.

etvrti primer:
U ovom primeru emo pokazati kreiranje tematskih karata nad GIS podacima. Prvo uitajte Pythagoras dokument "Worldmap.pyt". Na primer pokazaemo koje su povrine drava vee od 2 2 500000m (Plava boja), koje su vee od 1000000m (Crvena boja) i 2 ostale to jest manje od 500000m (Siva boja).

Izabraemo atributalnu tabelu "Countries"(drave), operator vee ">", pa za Grafiki prikaz, izaberemo jednom 500000 i stavimo, atribute boja plava i 100% obojen poligon, pa sledeu izaberemo 1000000 i stavimo atribute, boja crvena i 100% obojen poligon, a za ostale vrednosti stavimo atribute, boja siva i 100% obojen poligon.

Vebanka

Tematske karte 45

Rezultat je kao na slici :

46 Tematske karte

Vebanka

Poglavlje 7:

Rad sa bazama podataka

Atributalne baze podataka mogu se kreirati unutar Pitagore, tako da se svaki objekat u Pitagori moe povezati sa bazom podataka i na taj nain mu se dodeljivati atributi.

Kreiranje tabela
Kreiraemo tabelu kroz primer, tabela sadri broj proizvedenih biodizel i dizel automobila po dravi. Otvorite dokument "Europe_exercise.PYT". Izaberite iz menija Fajl, Databaza, Rad sa bazom podataka i kliknite na taster "Nova"

Zatim idite na "Podeavanje", pojavie se prozor "Struktura tabele" za definisanje tabele.

Sada kliknite na "+" i dodajte novo polje "BioDiesel", ako elite moete uneti po definiciji minimalnu i maksimalnu vrednost za to polje, ako ukljuite "Indeksirano" tabela e se sortirati po ovom polju, takoe moete uneti opis ovogpolja Napomena Ime polja zbog komunikacije, sa ostalim bazama bi trebalo da bude sastavljeno od slova i brojeva. Zatim napravite jo dva polja na isti nain Diesel Cars i Diesel/Car.
Vebanka Rad sa bazama podataka 47

U "Vrsta objekata" selektujte objekte za koje se moe vezati kreirana tabela. Tabela e izgledati ovako:

Kliknine "Uredu" u "Strukturi tabele" i u "Rad sa bazom podataka" Kada se vratite u crte. Dvostrukom klikom na objekat, izaberite tabelu i unosite atributalne informacije o objektu.

48 Rad sa bazama podataka

Vebanka

Poglavlje 8:

Projektovanje saobraajnica

Uvod u projektovanje
Da bi se ulo u modul za projektovanje saobraajnica, potrebno je da postoji Digitalni Model Terena i da je selektovana kreirana putanja od linija i lukova ili selektovana linija izmeu krajnih taaka. Kada se jednom ue u modul za projektovanje saobraajnica, tada je kreiran novi objekat "Road" ili Saobraajnica i pritiskom na taster "R" se pojavljuje simbol "R" u crteu, kada doemo u blizinu saobraajnice. Modul se sastoji od tri prozora, situacija, poduni profil i popreni profil. Izlazak iz modula za projektovanje CTRL+W ili na "x" na bilo kom prozoru modula. Pythagoras 11 interpoluje izmeu poprenih profila, tako da se moe raditi vitoperenje sa odreenim parametrima ili se iskljuiti. Uslov da bi se radilo vitoperenje je da popreni profili budu kreirani u Verziji 11 programa. Biblioteka poprenih profila kreirana u verziji 10 se mora redefinisati verzijom 11. Svaki prozor u modulu ima svoju kontrolnu tablu.

Trasa saobraajnice

se koristi za definisanje temena trase se koristi za ubacivanje referentnih objekata (kao to su ahtovi, propusti, instalacije i slino) u profile sa situacije.

Vebanka

Projektovanje saobraajnica 49

Prozor podunog profila

se koristi za definisanje temena verikalnih krivina se koristi za definisanje tipa poprenog profila od mesta na kome se stavi tip profila.

Popreni profili se mogu kasnije menjati izborom iz menija u prozoru poprenog profila ili dvostrukim klikom na profil u prozoru podunog profila. Popreni profili mogu biti crne i braon boje, kada su braon boje to znai da je sve uredu, kada su crne boje to znai da neto nije u redu sa parametrima u profilu i da treba da se reaguje. se koristi za definisanje mesta na kome elite da se prikae popreni profil u podunom profilu kao i kod kreiranja crtea poprenih profila, profili markeri nemaju uticaja na projekat, sve parametre oni preuzimaju od definisanog tip poprenog profila koji se nalazi ispred profila markera.

50 Projektovanje saobraajnica

Vebanka

Profili markeri su prikazani u prozoru podunog profila plavom bojom.

U prozoru podunog profila razliitim bojama bie prikazani polja delova trase, kao to su pravac, prelaznica, kruna krivina.

Prozor poprenog profila

se koristi za definisanje taaka i segmenata posteljice. se koristi za definisanje segmenta gde se skida gornji sloj se koristi za definisanje segmenata gde se dodaje gornji sloj se koristi za selektovanje segmenata i za definisanje parametara uscecanja i isecanja, kao i faktor rasipanja izvaene podloge "B"

Vebanka

Projektovanje saobraajnica 51

Kada se definie posteljica koordinatama X i Z, definiu se i parametri kao to su faktor rasipanja B, debljina sloja usecanja i nasipanja.

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se skida gornji sloj bojom. , na poprenom profilu te linije e biti prokazane braon

Kada se selektuje naredba za definisanje segmenata gde se dodaje gornji sloj , na poprenom profilu te linije e biti prokazane zelenom bojom.

Svaki poetak poinje od stacionae 0 i sa profilom "Primer PP", ovi profili se mogu kasnije menjati i ubacivati profili iz biblioteke. Raunanje zapremina useka i nasipa Kada se definiu parametri posteljice profil e postati brao boje ako je sve uredu, ostaje nam jo da sraunamo zapremine useka i nasipa i da kreiramo izvetaj:

52 Projektovanje saobraajnica

Vebanka

Kada sraunamo kubature moemo sauvati izvetaj u "txt" formatu i kasnije ga obraditu u Excelu ili nekom drugom slinom alatu za rad sa tabelama.

Detaljnija objanjenja
Ovde e biti malo detaljnije objanjen postupak projektovanja saobraajnice.

Priprema situacije za projektovanje

Nacrtajte osovinu puta (na primer: poetnu i zavrnu taku, spojenu linijom) ili kreirajte putanju od linija, prelaznica i lukova. Kreirajte Digitalni Model Terena Kreirajte tipove poprenih profila Selektuje liniju ili putanju i iz menija "Pregled" izaberite "Saobraajnice"

Definisanje osovine saobraajnice-trase

Da bi definisali osovinu saobraajnice definiite temana, ako dvostruko kliknete na teme na kontrolnoj tabli moete definisati, tip prelaza i parametre (prelaznica, kruna krivina i sl.) U prozoru podunog profila: Pravac e biti crvene boje Prelaznica svetlo plave boje Kruna krivina ljubiaste boje Model terena je svetlo zelene boje. U jednom crteu moe postojati 256 modela terena ali se samo aktivni vidi u podunom profilu. Poduni profil je povezan sa objektom saobraajnica "Road", ako izbriemo saobraajnicu, bie izbrisan i poduni profil. U jednom crteu moemo imati vie definisanih saobraajnica.

Vebanka

Projektovanje saobraajnica 53

Dodavanje referentnih objekata

U crte podunog profila moete dodati referentne objekte, jedan po jedan ili vie referentnih objekata selekcijom referentnih objekata kroz meni "Editovanje", "Dodaj referentne objekte" ili CTRL+F Napomena: Referentni objekti se uvek mogu obrisati brisanjem iz podunog profila.

Definisanje nivelete saobraajnice i podunog profila

Kada prvi put uete u poduni profil niveleta e biti prava linija. Uzmite naredbu da definiete temena vertikalnih krivina, ako

dvostruko kliknete na teme moiete da unesete parametre vertikalne krivine (parabola, kruna krivina, poluprenik, nagib nivelete i slino). Kada podesite niveletu sada je potrebno da nanesete tipove poprenih profila na odreenoj stacionai .

Kada se definiu tipovi poprenih profila tada se nanose profili markeri da se pripreme mesta na kojima elimo da prikaemo profile u podunom i crteu poprenih profila. Iscrtavanje podunog profila se vri naredbom "Napravi poduni profil" iz menija "Fajl". Icrtavanje poprenih profila se vri naredbom "Napravi poprene preseke" iz menija "Fajl". Stim to prvo moramo da selektujemo profile, i to ako elimo sve profile selektujemo, "Oznake poprenih profila" ili ako elimo sve karakteristine profile selektujemo "Poprene preseke"

Definisanje tipa poprenog profila

Da bi mogli da projektujemo potrebno je prvo definisati tipove poprenih profila i sauvati ih u biblioteci. Da bi kreirali tip potrebno je nacrtati tip profila u Pythagoras dokumentu u razmeri R=1:1 i u jedinicama koje koristite. Kada se nacrta profil, nakon toga sledi definisanje taaka, I to kroz meni "Formatizovanje", "Stil take": Centralna taka je osovinska taka i taka kroz koju prolazi definisana niveleta (Moe se definisati samo jedna centralna taka). Prelomna taka je taka od koje poinje karpa (mofu biti samo dve prelomne take). Referentna taka je taka koju elimo da vratimo na situaciju kada se zavri projektovanje (Na primer ivica asfalta i sl.).

54 Projektovanje saobraajnica

Vebanka

Referentna taka

Referentna taka

Referentna taka

Referentna taka

Prelomna taka

Kada smo definisali take selektujemo sve take, poligone i linije i idemo u meni "Fajl", "Kreiraj", "Popreni presek". Podiie se dijalog boks "Kreiraj tipski popreni presek"

Ovde moemo podesiti, dali emo za kosine koristiti fiksno odstojanje, a razliit nagib ili fiksni nagib sa razliitim odstojanjem, vrednosti za pad moemo unositi za sve kombinacije, ako je usek, ili nasip sa leve i sa desne strane i to predstavlja tangens ugla nagiba u procentima. Na primer:100.0 u svim rubrikama znai da je pad 1:1 i za usek i za nasip i sa leve i sa desne strane, ako hoete pad 1:1.5 to je 0.6666 ili u procentima 66.66%, znai uneti 66.66 u polje. Takoe moemo posebno definisati ako je usek-levo polje iznad slike profila sa leve strane, nasip-desno je polje ispod slike profila sa desne strane itd. Ako kliknemo na taster "Atributi nagiba" moemo definisati tip linije karpe u profilu.
Referentna taka Referentna taka Centralna taka Referentna taka

Prelomna taka

Nagib

Centralna taka

irina

Ofset

Ofset

Vebanka

Projektovanje saobraajnica 55

Prelomna taka

Polje "Leva traka " i "Desna traka" omoguuju da unesmo "Ofset" od osovine profila odakle e poeti da deluje vitoperenje i "irina" dokle e da deluje vitoperenje. Na primer: Ako imamo profil dve saobraajnice (irine po 3m) sa zelenim pojasom izmeu(irine 2m), Pythagoras nam omoguuje da osovina bude u sredini, a da definiemo pomou ofseta (u ovom sluaju 1m levo i desno da ne vitoperimo zelenu povrinu irine 2m. Ako za irine unesemo 3m levo i desno to znai da e Pythagoras vitoperiti profil od osovine levo 1m do 4m i desno 1m do 4m, posle 4m takoe ako imamo bankine one se nee vitoperiti. U polje "Nagib" se unose nagib levo i desno od osovine kako smo konstruisali u profilu (ako je nagib od osovine nagore onda se unosi kao pozitivna vrednost, a ako je nagin od osovine nadole onda se unosi negativna vrednost u %). U polje ime unosi se Ime novog profila u biblioteci ili u dokumentu.

Iscrtavanje i priprema za obeleavanje

Nakon izrade projekta i definisanja svih parametara saobraajnice moemo da pristupimo izradi podunog profila, poprenih profila kao icrtavanju svih relevantnih pozicija sa poprenog profila na satuaciji Izrada podunog profila Poduni profil se jednostavno kreira izborom naredbe "Napravi poduni profil" iz menija Fajl. Prvo e se otvoriti dijalog boks za definisanje sadraja podunog profila.

Ovde se moe podesiti ta elimo da imamo na profilu od ponuenih opcija. Kada se podese svi parametri klikne se na taster "U redu"

56 Projektovanje saobraajnica

Vebanka

Kreirae se poduni profil u novom crteu.

Razmera X : 1/500 Razmera Z : 1/50 Referentna visina : 177.000 Broj profila Razmak profila
1.95

1
25.00

2
25.00 25.00 40.86 42.74 44.22 44.70

3
25.00 48.15 50.00

4
25.00

5
25.00 183.826 183.810 100.00 183.813 99.63 183.853 102.06 183.949 104.45 184.047 106.84 184.152 109.39 43.46 184.408 92.44 94.70 182.842 96.94 97.14 182.753 182.876

75.00 75.29

Stacionaa
181.539 181.539 181.539

181.518

181.346

181.739 181.480

181.519

181.812

181.597

181.652 181.673 181.644 181.638

181.601 181.952 181.636

181.713

181.609

181.714

181.793

181.871 181.908

181.956

182.585 182.029 182.039

182.123

182.191

182.226

182.253

182.284 182.295 182.320 183.171

87.51 88.34 89.96

30.74

32.94

35.65

54.10

57.42

61.31

66.42

68.53 70.46

72.84

77.74

80.14

82.57

85.03

5.11

Kote terena Projektovana visina

44.70 Linija L :44.70 % :0.80

181.896

43.64

Nagibi nivelete i vertikalne krivine

Krug L :87.10 R :1029.10 182.240

181.539

64.32

44.48

Pravci i krivine
Pravac

Prelaznica u desno K :103.32 R1 :Beskonaan R2 :240.00

. Ovaj crte se moe doraditi u koliko je to potrebno, tampati i sauvati u nekom drugom formatu kao to je DWG. Izrada poprenih profila Popreni profili se jednostavno kreiraju izborom naredbe "Napravi poprene preseke" " iz menija Fajl Da bi ova naredba bila aktivna potrebno je selektovati u prozoru podunog profila poprene profile. Mogu se selektovati jedan ili svi profili od jedanput, ako se selektuju svi profili onda u dijalog boksu moemo podesiti kakav e biti crte, moemo dodati profile na situaciju sa podeavanjem atributa, moemo podesiti ta elimo da vidimo na poprenom profilu od ponuenih opcija itd.

Vebanka

Projektovanje saobraajnica 57

182.580

Kada to sve podesimo kliknemo na taster "U redu" I kreiramo crte sa poprenim porfilima, ovaj crte se moe doraivati tampati ili uvati u DWG formatu.
-2.00 % -2.00 %

Razmera : 1/50 Referentna visina : 178.000 Stacionaa : 0.00

7.30 0.00

Odstojanje
179.982 180.190

180.598

181.070

181.539 181.539

182.391

182.667

7.30

183.079

Kote terena Projektovana visina Razmak profila

7.30

7.30

-2.00 %

-2.00 %

Razmera : 1/50 Referentna visina : 177.000 Stacionaa : 25.00

7.30 0.00

Odstojanje
179.380 179.466

180.302

181.257

181.739 181.480

181.806

183.427

7.30

185.189 183.077 183.202

Kote terena Projektovana visina Razmak profila

7.30

7.30

Broj profila 1

-1.61 %

-2.00 %

Razmera : 1/50 Referentna visina : 178.000 Stacionaa : 50.00

7.30 0.00

Odstojanje
179.820

180.723

180.791

180.911

181.092

181.952 181.636

182.168

182.458

182.560

182.643

7.30

Kote terena Projektovana visina Razmak profila

7.30

7.30

Broj profila 2

Prenoenje projekta na situaciju Kada se zavri projekat moemo preneti saobraajnicu na situaciju izborom naredbe "Kovertuj u crte" iz menija Fajl.

58 Projektovanje saobraajnica

Vebanka

183.490

185.267

183.499

U dijalog boksu koji se pojavi moemo podesiti ta elimo da konvertujemo u crte od ponuenih opcija. Takoe moemo podesiti tip linija, boju i lejer gde e biti smetene, kao i rastojanje na kom elimo da imamo take. Ova opcija daje mogunost raunanja i iscrtavanja taaka na situaciji na eljenom rastojanju (0.5m, 1m, 2m, 5m itd.), a ne samo raunanje na mestima gde se definiu karakteristini profili.

Sraunate take moemo selektovati reimenovati i izbaciti kao spisak koordinata za obeleavanje. S obzirom da su koordinate u dravnom koordinatnom sistemu ovi podaci se mogu korititi i za obeleavanje i za kontrolu izgradnje saobraajnice. Kordinate se mogu izbaciti u formatu "ime, Y, X, H ifra" ili stacionano ako je taj tip koordinata selektovan.

Vebanka

Projektovanje saobraajnica 59

Poglavlje 9:
1.

Specijalne funkcije
Da bi zavrili, ovo poglavlje e vam ukratko dati o informacije nekim naredbama koje su slabo ili nisu uopte pomenute u ovoj Vebanci. Vie informacija o ovim naredbama moete pronai u knjizi Uputstva.

Informacije o crteu
Informacije o crteu se mogu uneti koristei naredbu Info o crteu... u meniju Fajl (pogledajte sliku Fajl menija ispod).

Uvoz i izvoz
U Pitagorin crte moete uvoziti crtee iz ostalih alata, iz totalnih stanica ili liste. Pitagora prepoznaje nekoliko formata. Pogledajte koje u meniju Fajl naredbu Uvoz: Lista koordinata DXF: Data Exchange Format (AutoDesk) SHAPE SICAD_SQD Kolektor podataka (totalne stanice itd.) Slika Lista slika

Iz Pitagore moete izvoziti crte ili selektovane delove iz crtea koristei naredbu Izvoz u meniju Fajl. Potrebno je da selektujete objekte pre nego to pokrenete ovu naredbu. Moete selektovati sledee formate: Lista koordinata DXF: Data Exchange Format (AutoDesk) Digitalni model terena Slika SHAPE Tabela SICAD-SQD Lista objekata Lista za obeleavanje

Informacije o objektu
Ukoliko je potrebno da ubacite ili ispravite neke dodatne informacije o objektima, to moete uraditi na sledei nain. Prvo selektujte objekat i zatim u meniju Pregled selektujte naredbu Informacije o objektu. Napomene: Moete da menjate broj take kada se radi o informacijama o taki. Kada dvaput kliknete na objekat, Prozor sa informacijama o objektu se automatski pojavljuje.
Vebanka Specijalne funkcije 61

Definisane vrednosti i selekcije

Kada podesite definicije vrednosti i izbor jedinica i sauvate promene u crteu, te selekcije e ostati i za sve naredne nove crtee, dok ih ne izmenite. Naredbe u meniju Definicije, koje se odnose na izgled taaka, linija ili Teksta imaju isto znaenje kao i u meniju Formatizovanje. Sledee naredbe nisu eksplicitno objanjene u ovoj Vebanci. Njihovo znaenje proizilazi iz naziva i sadraja. Selektujte ih kako bi ste dobili vie informacija (i /ili pogledajte knjigu Uputstva): Potvrda take; povezuje takaste objekte koji su definisani. Razmera koordinatnog sistema strane Sledei broj take Jedinice, tekst ispisa... Identifikator take Decimalna mesta Decimalni znak Ispisivanje definie prikaz tekstualnih objekata koji predstavljaju koordinate, duine linija, povrine, visine, brojeve taaka i komentare. Tanost stanice

Opcije prikaza i tampe

U meniju Pregled naredba Opcije prikaza vam omoguuje da podesite ta hoete da vidite od sadraja crtea. Kada tampate, pre samog tampanja pojavie vam se prozor sa selektovanim opcijama prikaza. Ako nita nemenjate, odtampae se ono ta se vidi na ekranu.

Kopiraj i Unesi
Naredbe Kopiraj i Unesi (u meniju Editovanje) omoguuje vam da kopirate crte ili deo crtea iz ili u drugi crte. Naredba Kopiraj zapisuje u klipbord koordinate selektovanih objekata. Naredba Unesi iz klipborda unosi sve objekte i sa njihovim atributima. Primer: - Kreirajte novi crte(Fajl - Novi) - Nacrtajte dve take P1 i P2 n arastojanju od 50m. - Definiite korisniki koordinatni sistem P1-P2. koordinate P1 = 0, 0, 0 koordinate P2 = 50, 0, 0
62 Specijalne funkcije Vebanka

Nacrtajte pravougaonik u blizini te dve take Kreirajte drugi crte. Nacrtajte takoe dve take P1 and P2 na rastojanju od 50m ali u razliitom koordinatama od prvog crtea.

Definiite korisniki koordinatni sistem P1-P2. Prebacite se u prvi crte i iskopirajte pravougaonik u klipbord naredbom Kopiraj.

Vratite se u drugi crte i koristei naredbu Unesi unesite sadraj iz klipborda.

Sistem e znati gde da smesti pravougaonik zato to koordinate ostaju iste u oba crtea.

Raunanja
Pitagora vam ne pomae samo da crtate objekte, ve vam takoe pomae u izvoenju mnogo sloenijih raunanja. Sledea polja moete selektovati u meniju Raunanja: Presene take (selektujte linije, lukove i krugove pre nego selektujete ovu naredbu) Otvoren i zatvoren poligonski Vlak Taka presecanjem napred Taka presecanjem nazad Transformacija Vie o ovim naredbama u knjizi Uputstva u poglavlju Raunanja.

Vebanka

Specijalne funkcije 63

Rad sa listovima
Rad sa listovima vam omoguuje da pripremate listove za tampu, kao i da podeavate tampae i plotere. Za svaki list moete da podesite poseban tampa ili ploter, kao i razmeru tampe detalja iz crtea. Kada podesite listove moete ih kopirati (kopiranjem lista on preuzima sve informacije iz koordinatnog sistema stzrane) i podeavati druge listove. Listovi mogu biti "Letei" tako da se nevide nego se samo vidi Lokalni koordinatni sistem Aktivni ili ne, takoe se moe podesiti ta e se videti u kome listu kroz jednostavnu selekciju sauvanih prikaza i dr. Listovi se mogu i brisati u ovom dijalog boksu.

64 Specijalne funkcije

Vebanka

Uputstva

Poglavlje 1:
1.

Koncept i terminologija
Rad sa Pitagorom zahteva razumevanje nekoliko koncepta i pojmova. Ovo poglavlje objanjava koncepte i specijalne pojmove koji su potrebni da bi ste bolje razumeli ovo uputstvo i rad sa Pitagorom.

Koordinatni sistemi
Pythagoras podrava 5 tipova koordinatnih sistema. To je vano da bi ste razumeli razliite principe pozadine svakog koordinatnog sistema, to jest da bi ste ih korektno koristili. To su sledeih 5 tipova koordinatnih sistema: 1. 2. 3. 4. 5. Lokalni koordinatni sistem Opti Koordinatni sistem Korisniki Koordinatni sistemi Koordinatni sistem strane Privremeni Koordinatni sistem

Za prikaz koordinata, Pythagoras podrava sledee uobiajene koordinate: YXH: pravougle koordinate u koordinatnom sistemu YXH (horizontalna Yosa) HdH: polarne koordinate: Horizontalni ugao, Redukovana duina, Visina (H). HVd: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Redukovana duina. HVs: Horizontalni ugao, Vertikalni ugao, Kosa duina. CdH: Stacionaa, duina od take stacionae do take na upravnoj kroz taku stacionae, Visina (H).

U lokalnom, optem i korisniom koordinatnom sistemu moete unositi koordinate u na gore navedene naine. U svakom trenutku moete menjati koordinatni sistem i nain prikaza koordinata. to e biti objanjeno kasnije. Definicije: 1. Pravac ose u pravouglom koordinatnom sistemu moe biti pravac Y ili X ose, ili pravac sever. Po definiciji je: pravac sever. 2. Jedinica duine: moe biti metar, mm, milja ili stopa (feet). Po definiciji je: meter. 3. Jedinice ugla: Gradusi, Stepeni, radijani ili Miligradusi. Po definiciji je: Gradus. 4. Smer uglovne podele: u smeru kazaljke i suprotnom od smera kazaljke. Po definiciji je: U smeru kazaljke. 5. Visina: (H) odgovara prirodnom oseaju, vea vrednost oznaava da je vie pozicije. Kada se koristi HVs ili HVd sistem. 6. Vertikalni ugao ili zenitno odstojanje (90stepeni= horizontalni).

Uputstva

Koncept i terminologija 1

Sve jedinice po definiciji se mogu menjati u bilo kom trenitku. Nove vrednosti koje budete izabrali e biti po definiciji kada budete otvarali sledee Pitagorine dokumente, nakon resetovanja Pitagore..

Lokalni Koordinatni sistem

Ovo je osnovni koordinatni sistem koji ete koristiti najvie kada otvorite novi dokument. Lokalni koordinatni sistem obino treba da odgovara koordinatnom sistemu koji ste koristili prilikom merenj ana terenu. Pozicija prve stanice e odgovarati koordinatno poetku lokalnog koordinatnog sistema i pravac Horizontalnog ugla e biti jednak = 0.0 i odgovarae izabranom pravcu ili Y ili X ose ili pravcu Severa Lokalnog koordinatnog sistema. Kao to e biti objanjeno kasnije, moete postaviti crte bilo gde u lokalnom koordinatnom sistemu. Takoe, moete crte rotirati, urazmeravati, pomerati kako bi ste ga to bolje pripremili za tampu.

Opti Koordinatni sistem

Opti Koordinatni sistem je neophodan u dva sluaja: 1. Ako elite da koristite crte sa velikim vrednostima koordinata u projekciji. 2. Ako elite da kopirate ili unosite izmeu dva crtea sa razliitim lokalnim koordinatnim sistemima i zajednikim takama. U prvom sluaju, potrebno je da imate dve zajednike take u oba koordinatna sisetma kako bi ste mogli da sraunate parametre transformacije. U oba sluaja morate imati definisane iste take (ista oznaka ili broj) u oba koordinatna sistema. Kada imate definisane iste take, tek tada moete raditi u oba koordinatna sistema. Sve koordinate objanjene iznad vae i za opti koordinatni sistem sa izuzetkom polarnih koordinata. Detaljnije objanjenje sledi u lekciji Transformacija.

Korisniki Koordinatni sistemi

Jednostavno moete kreirati nove koordinatne sisteme. Ovi koordinatni sistemi se nazivaju korisniki, u jednom crteu moe biti najvie 32 u istom trenutku. Takoe, korisniki koordinatni sistemi se mogu jednostavno brisati ako nam trebaju samo privremeno. Kada koordinate merenja unosimo u koristei novi korisniki koordinatni sistem, koordinata stanice e odgovarati koordinatnom poetku koorisnikog koordinatnog sistema. Korisniki koordinatni sistem se definie sa dve take, jedna definie koordinatni poetak, a druga definie pravac X ose. Koordinate ranije pomenute u lokalnom koordinatnom sistemu, takoe vae u korisnikom. U svakom trenutku se moe prelaziti sa lokalnog na neki od korisnikih koordinatnih sistema. Prikaz koordinata una kontrolnoj tabli odgovarae uvek aktivnom koordinatnom sistemu.
2 Koncept i terminologija Uputstva

Koordinate taaka se mogu prikazati kao: YXH, HdH, HVd, ili HVs. Napomena: Visine taaka u korisnikom koordinatnom sistemu su relativne u odnosu na koordinatni poetak korisnikog koordinatnog sistema.

Koordinatni sistem strane

Ovaj koordinatni sistem nema veze sa podacima dobijenih merenjem. On se koristi za iscrtavanje okvira crtea i slino. Podaci koji se iscrtaju u ovom koordinatnom sistemu nisu u vezi sa podacima iz lokalnog koordinatog sistema. Koordinatni poetak je donji levi ugao strane a x-osa odgovara donjoj ivici strane. Razmera koordinatnog sistema strane se moe menjati u bilo kom trenutku. Promenom razmere moete tampati isti crte u razliitim razmerama. Razmera koja se podesi u koordinatmo sistemu strane utie isto na sve elemente u crteu. Zapamtite da objekti kreirani u lokalnom koordinatnom sistemu nisu u nikakvoj vezi sa objektima kreiranim u koordinatnom sistemu strane..

Privremeni Koordinatni sistem

Moete kreirati Privremeni koordinatni sistem u crteu, koji nee biti sauvan u dokumentu. On se automatski izbrie prilikom kreiranja novog. Ovaj koordinatni sistem se moe kreirati ili u Lokalnom ili u koordinatnom sistemu strane. Kada kreiramo privremeni koordinatni sistem strane koordinatni poetak se tada odnosi na koordinatni poetak privremenog koordinatnog sistema.

Snapovanje
Pythagoras se snapuje na taku, liniju, luk, krug ili centar poligona kada je kursor na oko 2mm od objekta. Svaki snap je prikazan na odreeni nain, svaki prikaz ima svoj Znak koji e stajati na objektu umesto kursora. Takoe na kontrolnoj tabli u trenutku snapa moete dobiti informacoje o objektu (recimo za duinu, ako pritiskamo taster TAB na tastaturi dobijaemo: redukovanu, kosu, direkcioni ugao, visinsku razliku, odstojanja do krajnjih taaka, od kojih se taaka sastoji linija). Kada se kreiraju linije, lukovi ili krugovi odreeni znakovi e nas asocirati da smo na pravcu normale ili tangente. Snapovanje odreenih objekata se moe ukljuiti ili iskljuiti koritei naredbu Snap u meniju Definicije.
Uputstva Koncept i terminologija 3

Identifikator take
Identifikator take je naziv ili broj take. Saka taka u Pitagori se moe definisati sa 8 karaktera, kao na primer: 1, 1050, A taka, Taka 1, S1. Pythagoras ne vodi rauna o nazivima taaka, tako da naziv taaka moe davati korisnik ili da program automatski definie brojeve taaka. Uvek moete da definiete poetni broj take, kod automatskog definisanja taaka.

Lejeri
Lejeri se koriste za formiranje grupa sa slinim podacima. Lejere moete zamisliti kao vie transparentnih folija (oleata) odreenog sadraja. Ova verzija podrava formiranje 4096 lejera. Svaki lejer moe imati svoj naziv, i takoe lejeri se mogu napraviti da budu vidljivi/nevidljivi, zakljuani/otkljuani ili zamrznuti/. Zato to lejeri mogu biti definisati na razliite naine, mora se voditi rauna o izmeni podataka izmeu (Kopiraj/Unesi ili Uvoz/Izvoz) crtea.. Mi preporuujemo da standardizujete korienje lejera kako ne bi ste morali da menjate nazive lejera kada prebacujete podatke iz jednog u drugi crte.

Kontrolna tabla Pitagore

Kontrolna tabla programa Pythagoras je poseban prozor koji uvek prikazuje informacije koje su potrebne za kreiranje taaka i linija. Sve informacije su osetljive. Na primer, ako stanete na neku liniju dobiete informacije o krajnjim takama, duini linije i odstojanja do krajnjih taaka, kako se budete pomerali du linije videete da se odreene informacije na kontrolnoj tabli menjaju. Ova osobina nije bitna samo da bi ste dobijali informacije o objektima, ve glavna prednost ove osobine primeuje kod kreiranja novih linija i taaka. Pythagoras e vam dozvoliti da kreirate nove linije ili take sa mogunou podeavanja odreenih vrednosti (odstojanja, koordinate, poluprenik i sl.). ta e biti prikazano na kontrolnoj tabli zavisie od toga koji alat budete selektovali. Dok editujete ulazne vrednosti prilikom kreiranja novih objekata, automatski e te u prozoru crtea videti efekat promene ulazne vrednosti (na primer ako crtate krug i unosite vrednost poluprenika videete kakav e biti budui krug na crteu), pre nego potvrdite uneenu potvrdu.

4 Koncept i terminologija

Uputstva

Izbor aktivnog lejera

Aktivan lejer je onaj u kome se kreiraju novi objekti. Naziv lejera se nalazi na kontrolnoj tabli i moe se menjati izborom lejera iz ponuene liste, koja se dobija kada se miem klikne na polje naziva lejera. Napomena: Aktivan lejer je uvek vidljiv i ne moe se napraviti da bude nevidljiv.

Pythagoras-traka sa alatkama
Pored standarne table sa alatkama, u pitagori se mogu aktivirati ili deaktivirati dodatne trake sa alatkama. Na ovim trakama se nalaze standardne funkcije kao to su Sauvaj kao, Otvori fajl, tampa i slino).

Kopiranje atributa selektovanog objekta

Kada se selektuje neki objekat tada taster ( ) postaje aktivan.

Ako pritisnemo ovaj taster tada e atributi kao to su: boja, lejer, debljina, font i slino, biti iskopirani u naku vrstu "klipborda". Svaki objekat ima svoj klipbord, to znai da moemo iskopirati posebno atribute za: taku, liniju, tekst, poligon ili putanju. Kopiranje atributa se moe izvriti takoe naredbom Atributi iz menija Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster.

Dodavanje kopiranih atributa selektovanom objektu

Kada smo iskopirali atribute u klipbord, sada moemo selektovati objekte i pritiskom na taster ih dodeliti selektovanim objektima.

Takoe ove operacije se mogu uraditi kroz alatku Atributi, menija Formatizovanje ili iz menija klikom na desni taster. Ako selektujeme sve objekte odjednom i pritisnemo na taster Dodaj atribute, atributi iskopirani u klipborde e biti dodeljeni selektovanim objektima.

Aktiviranje lejera
Lejeri se mogu aktivirati izborom lejera iz liste padajueg menija iz trake sa alatkama.

Uputstva

Koncept i terminologija 5

Aktiviranje korisnike definicije

Korisnike definicije se koriste da se unapred definiu atributi crtanja objekata. Definicije se kreiraju naredbom Rad sa korisnikim definicijama iz menija Definicije. Korisnike definicije se mogu aktivirati iz padajueg menija trake sa alatkama ili iz menija klikom na desni taster.

Izbor Koordinatnog sistema

Selektovani koordinatni sistem je prikazan na kontrolnoj tabli. Sve koordinate koje unosite ili koje su prikazane u indikatorima pozicija su relativne u odnosu na aktivan koordinatni sistem. Koordinatni sistem moete selektovati ako kliknete na naziv koordinatnog sistema na kontrolnoj tabli i izaberete ga iz ponuene liste.

Makro alatke (Pythagoras VBA)

Taster ( ) se pojavljuje u taci sa alatkama i oznaava da je uitana makro aplikacija (VBA) i da se moe pokrenuti pritiskom na taster (nain pokretanja makroa zavisi od same aplikacije, moda je dovoljno da se pritisne taster, moda treba da se prvo selektuju neki objekti i slino).

Izbor Pravougle ili Polarne koordinate

Na kontrolnoj tabli se mogu prikazati koordinate u sledeim oblicima YXH, HdH, HDd ili HDs. Tip koordinata moete selektovati tako to kliknete na Tip koordinata na kontrolnoj tabli i izaberete neki iz ponuene liste.

6 Koncept i terminologija

Uputstva

Poglavlje 2:
Novi

Meni Fajl

Naredba novi otvara novi prazan crte. Veliina strane zavisi od izabranog tampaa ili plotera. Ako elite da tampate na drugom tampau ili ploteru potrebno je da prvo selektujete novi tampa. Apple Macintosh: chooser Microsoft Windows: Control Panel: printer. Takoe i postojei crte se moe adaptirati za drugi tampa.

Otvori
Naredba Otvori otvara postojei crte sa diska i prikazuje ga na ekranu. Kada se selektuje ova naredba na ekranu se pojavljuje standardni dijalog boks za otvaranje dokumenata. Da bi ste otvorili crte potrebno je da kliknete na dokument i zatim kliknete na taster Otvori, ili kliknete dvostruko na naziv dokumenta. Za detaljnije informacije o mogunostima otvaranja dokumenata konsultujte Apple Macintosh ili MS-Windows uputstvo. Kada se dokumet uva tada se sve selektovane informacije i opcije uvaju zajedno sa dokumentom. Takoe kada se dokument otvara sa selektovanim informacijama i opcijama. Samo za Windows verziju Kada se otvara ekstenzija crtea je ili *.PYT ili *.PPD. *.PYT dokument je normalni Pythagoras crte; *.PPD dokument je Pythagoras prototip dokument. Prototip dokument se moe ili: Otvori kopiju: rezultat je novi crte identian prototipu. Dokument prototip se automatski zatvara. Otvori prototip: tada se prototip moe menjati i sauvati. Ako otvaramo zauzet ili zatien fajl, Pythagoras e nas obavestiti da dokument nemoemo da menjamo pod istim imenom. Fajl moe biti otvoren samo za itanje (Zakljuan za Mac). Sve nastale promene mogu se sauvati ali pod drugim imenom. Taster iz trake sa alatkama odgovara ovoj naredbi.

Zatvori
Naredba zatvori se koristi za zatvaranje aktivnog dokumenta. Ukoliko dokument sadri ne sauvane promene pojavie se automatski dijalog boks sa opcijom Sauvaj.
Uputstva Meni Fajl 7

Sauvaj
Naredba Sauvaj slui za snimanje crtea na disk, pritom uzimajui za ime dokumenta ime sa vrha prozora crtea. Ako dokument ve ima ime dokument e biti sauvan, ako se radi o novom crteu bez naziva pojavie se dijalog boks gde ete moi da unesete naziv novog dokumenta.

Sauvaj kao...
Naredba Sauvaj kao... uva aktivan novi crte ili novu verziju crtea. Dijalog boks koji se pojavljuje omoguuje da izaberete verziju dokumenta kao i da unesete ime novog crtea, ako pritom date ime crtee koje ve postoji u tom folderu, Pythagoras e vas pitati dali hoete da prepiete postojei crte novim. Izbor Tip dokumenta, omoguuje da dokument sauvate kao standardni dokument, kao prototip ili kao dokument za prethodne verzije Pitagore, kao AutoCAD dokument (DWG ili DXF, verzije) . Dokument koji sadri spirale ili prelaznice se nikako ne moe sauvati u prethodnoj verziji programa! Kod uvanja dokumenta kao DWG ili DXF pojavie se dijalog boks u kome moete podesiti da li take iz pitagore elite da izvezete kao take ili simbole, da li simbole elite da izvezete kao take, kao blokove ili da ih raspakujete, da li rafure elite da izvezete kao rafure ili raspakovano, da li nevidljive take iz pitagore elite da izvezete ili ne kao i da li hoete da izvezete poligone ili putanje kao zatvorene ili otvorene polilinije. Napomena: ako take ili simbole hoete da konvertujete u take tada se gube informacije o broju take, ako ih izvezete kao blokove tada e sa takama biti izvezeni i brojevi. Tako da ako ponovo taj crte vratimo u Pitagoru take e imati svoj broj. Podaci iz koordinatnog sistema strane se ne izvoze, ali ako hoete da ih izvezete morate prvo konvertovati crte (objekte) iz koordinatnog sistema strane u lokalni koordinatni sistem, pa takav crte sauvati u DWG ili DXF formatu. Sva podeavanja u crteu e biti sauvana zajedno sa crteom. Samo za Windows verziju Ako smo sauvali dokumet sa ekstenzijom *.PPD, tada crte postaje prototip i prilikom otvaranja on moe biti korien kao osnova novog crtea.

8 Meni Fajl

Uputstva

Info o crteu...
Informacije o crteu se mogu uneti u odreena polja kao to su naziv projekta, naziv crtea, datum, opis. Ove informacije mogu biti automatski ispisane na crteu.

Rad sa poddokumentima
Ova funkcija omoguuje da u jedan Pythagoras dokument moete da isnertujete (povezujete) kao referentne dokumente vie Pythagoras dokumenata. Kada se pozove ova naredba tada se pojavljuje dijalog boks gde moete da kontroliete ve povezane dokumente ili da dodajete nove ili da briete iz liste postojee Poddokumente. Podokumenti mogu biti: S- spavajui, povezani su ali se nevide V-vidiljivi, povezani su i vide se ali je sadraj tog dokumenta zakljuan za promene. P-promenljivi, povezani su i promenljivi su, to znai da ako smo se povezali na vie dokumenata (mogu biti na razliitim mestima na disku ili mrei) i vrimo promene u glavnom dokumentu nakon naredbe Sauvaj, svaki povezani dokument e biti ponovo sauvan (dozvoljene su promene u poddokumetima nad postojeim objektima, kao to su promena atributa i brisanje objekata). A-aktivan, po definiciji aktivan je dokument u koji se povezuju podokumenti i ako dodajemo nove objekte oni e se nalaziti u glavnom dokumentu, ali ako elimo da promene (kao to su dodavanje objekata) vrimo u nekom od poddokumenata, tada moemo da aktiviramo taj poddokument i novi kreirani objekti e biti u tom poddokumentu, posle ovoga treba ponovo aktivirati glavni dokument. Rad sa poddokumentima omoguuje rad sa mnogo vie objekata nego je dozvoljeno u Pitagori, takoe ovakav rad omoguuje mnogo bri rad nego da se svi objekti nalaze u jednom crteu. Svaki od dokumenata se moe posebno editovati i kada se otvori glavni dokument sve nastale promene e se videti u glavnom dokumentu.

Uvoz
Naredba Uvoz uitava podatke kreirane sa ostalim programima ili kolektorima podataka, (na primer terenski podaci, liste ili ostali CAD programi) u aktivan crte. Uvozni podaci mogu biti DXF/DWG dokument, SHAPE i Tabela, SQD dokument, lista koordinata, terenski podaci sa instrumenata ili slike.. Napomena: Uveena tekstualna datoteka se moe direktno otvoriti u Pitagori korienjem naredbe Otvori tekstualni fajl. VANO: Kada se uvoze podaci oni e biti uveeni relativno na aktivan koordinatni sistem.
Uputstva Meni Fajl 9

Lista koordinata
Lista koordinata sadri naziv (identifikator) take i koordinate. Struktura liste kordinata je objanjena u Dodatku A. Liste koordinate se mogu kreirati u svim standardnim procesorima teksta i bazama podataka. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...). Kada se lista uvozi mora se voditi rauna koji je koordinatni sisetem selektovan, jer e take biti relativne u odnosu na aktivni koordinatni sistem. Visine taaka e biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog poetka. Uvoz u koordinatni sistem strane nije mogu! Koordinate u listi mogu biti pravougle ili polarne. Pre nego se uveze lista koordinata mora se podesiti koji je tip koordinata i format tipa koordinata.. Visina (H) nije obavezna. Moguu formati su : a) Br Y X (ifra) b) Br Y X H (ifra) c) Br Y X H Hinstr Hpriz (ifra) Gde su Hinstr visina instrumenta i Hpriz visina prizme. Ako su ove vrednosti u listi Pythagoras e ih uzeti u obzir prilikom raunanja visina taaka. Preporuujemo da koristite listu koordinata kada je potrebno uvesti veliki broj taaka iz podataka merenja.

DXF/DWG
Korienjem ove naredbe mogue je izvriti uvoz formata AutoDesk DXF i DWG.

SHAPE
Korienjem ove naredbe mogu se uvoziti fajlovi kreirani u ESRI formatu (*.shp) Kada se uvoze SHAPE fajlovi otvara se dijalog boks sa ve podeenim nazivima lejera i tabela baze podataka.

Nazivi lejera i tabela se mogu promeniti da se podaci uvezu na pozicije koje elimo.

10 Meni Fajl

Uputstva

Takoe moemo podesiti atribute taaka u dijalog boksu Atributi taaka

Moemo podesiti atribute linija u dijalog boksu Atributi linije

I atribute poligona u dijalog boksu Atributi poligona

Napomena: Svi atributi i nazivi se mogu menjati i kasnije.

Tabela
U ve kreirane atributalne tabele u Pythagoras moete uvoziti sadraj atributa iz fajlova kreiranim u formatima *.dbf, *.txt ili *.csv.

Uputstva

Meni Fajl 11

SICAD-SQD
(Samo Windows) Ova naredba omoguuje uvoz SQD fajlova iz SICAD programa.

Kolektor podataka
Ova naredba vam omoguuje da uitate fajlove merenja iz kolektora podataka. Ovi fajlovi su u formatu koji definie proizvoa geodetskih instrumenata. Pythagoras moe da uitava skoro sve poznatije formate kolektora podataka i totalnih stanica (Sokkia, Leica, Topcon, Zeiss, Nikon, Pentax, Geodimeter, TDS). Takoe moete da radite izravnanje poligonskog vlaka za vreme uvoza podataka merenja (kada su take merene tada mogu biti i izravnate). Za ovo vam je neophodan modul DC2 (uvoz podataka merenja ). Deteljnije objanjenje je uputstvu Uvoz iz kolektora podataka .

Slika
Ova naredba uvozi slike u crte. Slike su skenirane karte ili planovi i sauvani u formatu Windows BMP (bitmap), TIFF ili GeoTIFF putem nekih od programa za obradu slika. Ako su slike sauvane u nekom od drugih formata moraju se prvo konvertovati u neki od gore navedenih. BMP slike mogu biti monohromatske (xcrno-belo) ili u 16, 256 ili 24bitnoj boji. RLE kompresovane BMP slike se ne mogu uitati u Pythagoras. Ove formate za vreme uvoza Pythagoras konvertuje u format Pitagorina slika (ekstenzija *.IMG). Ovaj format je optimiziran kako bi se to bre radilo sa slikama (zumiranje, pomeranje itd.). Kada se slika uita i sauva crte bie sauvani i podaci o slici (putanja, opte informacije itd.), ako se desi da se slika izbrie sa diska tada e program pri otvaranju crtea koji sadri sliku javiti da slika nije na mestu i ponuditi mogunost da se slika pronae na disku. Slika se moe koristiti u vie crtea. Napomena: Format GeoTIFF je jedna varijanta formata TIFF koji sadri geografske podatke. Slika u ovom formatu se moe uitati ili relativno ili apsolutno u dravnom koordinatnom sistemu. Slike se mogu uvoziti na dva naina: Slika po slika Lista slika Slika po slika Za vreme uvoza moete izabrati da li sliku hoete da uitate kao georeferenciranu ili ne, ako izaberete automatsko referenciranje slika e imati prave koordinate, ako ne slika e biti na sredini strane.
12 Meni Fajl Uputstva

Sa listom Takoe slike se mogu uvoziti preko liste koordinata i naziva slika. Mogue je koristiti slike razliitih formata u listi. Ako je slika Geo-TIFF program e zanemariti koordinate iz liste, ve e uzeti koordinate koje se nalaze u formatu.. Operacije sa slikama Osobine slika (razmera, intenzitet, ...) i pozicija slike se mogu menjati. Saslikama se mogu izvoditi sledee operacije: 1. Selekcija slike Ako se pritisne taster "B" ili "I" na tastaturi i klikne na sliku tada e slika biti selektovana, tada se slika moe pomerati ili brisati. 2. Operacije sa rasterom Ako elite da radite samo sa delom slike ili da ispravite deo slike postoje alatke koje vam omoguuju modifikaciju slike: Odseci Laso Brisa Vie detalja u poglavlju Alatke 3. Promena atributa slike Dvostruki klik na sliku otvara dijalog boks za promenu atributa slike. Ako vrimo neko isecanje, brisanje itd. U dijalog boksu e se pojaviti opcija se promene i sauvaju. Originalna slika se ne moe presnimiti. Vie informacija u poglavlju Meni Pregled, Informacije o objektu. Veliina slike Skenirane slike mogu biti veoma velike. Veliina slike zavisi od sledeeg: Broj boja koji se koriste u slici. Monohromatske slike zauzimaju mnogo manje memorije od slika sa 24-bitnom bojom. Rezolucija skeniranja. irina i Visina slike. Na primer A4 slika u boji skenirana na 300dpi u 24-bit boji ima veliinu fajla od 26MB. Ista slika u rezoluciji 600dpi, bie 4 puta vea. Na drugoj strani A0 crte skeniran monohromatski u rezoluciji 300 dpi e zauzeti nekompresovan oko 17,4MB. Pythagoras uva slike u svom formatu koji je optimiziran za bri prikaz na ekranu. U proseku crno-bela slika (monohromatska) e biti 5 puta manja nego inae. Tipina veliina Pitagorine slike rezolucije 300dpi A0 veliine e biti oko 4MB. Digitalizacija slika Koristei skenirane slike moe se digitalizovati sadraj slike. Veina prvo urazmeri slike tako da dobije u pravoj dimenziji. Tako da je izmeren 1m na slici jednak jednom metru u prirodi. Da bi ste urazmerili slike potrebno je da uradite sledee: 1. Uvezete sliku u prazan crte. 2. Podesite razmeru crtea tako slika bude u razmeri originala.
Uputstva Meni Fajl 13

3. Podesite razmeru slike po pravcima Y i X ose tako da dobijete originalnu veliinu. 4. Ako elite da radite u poznatom koordinatnom sistemu: Ispikirajte take na slici kojima znate koordinate. Kada ih selektujete moete pokrenuti naredbu "Transformacija N taaka" da transformiete ceo crte zajedno sa slikom u poznati koordinatni sistem. Kada radite u poznatom koordinatnom sistemu na primer u dravnom koordinatnom sistemu u Gaus-Krigerovoj projekciji, moete koristiti naredbe Kopiraj i Unesi u oba smera, izmeu crtea sa slikom i ostalih crtea. Ako budete kopirali sliku ona e biti urazmerena i rotirana. Napomena: Ako imate slabiju grafiku kartu tada e boje na slici biti prilagoene vaoj grafikoj karti. Tako da je mogue da odreene boje budu prikazane drugaije. U suprotnosti sa drugim paketima za obradu slika Pythagoras ne menja sistemske boje i boje koje su promenjene bie odtampane korektno.

Lista slika
Lista slika omoguuje definisanje tekstualnog fajla sa listom slika, koja e biti uveena automatski. Pri ovom uvozu za svaku sliku se moe staviti atribut kao to su razmer , lejer itd. Ovo je dobro kada je potrebno uvesti sve slike koje pokrivaju odreeno radilite i slue kao pozadina. Format tekstualnog fajla Struktura tekstualnog fajla je prikazana ispod: Fajl sadri dva dela: 1. Zaglavlje 2. Lista naziva fajlova slika karata sa koordinatama donjeg levog ugla i eventualno gornjeg desnog ugla. Kada se unesu i donji levi ugao i gornji desni ugao slika e biti razvuena u pravougaoniku koji je definisan stranicama paralelnim osama i ovim dvema takama.. Zaglavlje Napomena: polja u fajlu su odvojena ili TAB ili praznim mestom 1. zaglavlje uvek poinje sa dvotakom. 2. Originalne slike: puna putanja slike mora biti uneena 3. Pitagorine slike: Pythagoras konvertuje originalne slike u Pitagorine. Ovde se unosi putanja gde e slike biti sauvane nakon konverzije. Napomene: Za Macintosh, folderi sa slikama su odvojeni dvotakom. Za Windows, folderi su odvojeni obrnutom kosom crtom Na primer: Disk1:documents:images:(Macintosh) C:\documents\images\ (Windows) Zapamtite da putanje moraju da se zavravaju sa dvotakom za Mac i sa obrnutom kosom crtom za Windows. U sluaju da u nazivu putanje postoji prazno mesto mora se izmeu staviti ili znak navoda ili apostrof (ili ili ) 4. Razmera: razmera originalne slike
14 Meni Fajl Uputstva

5. Nivo prikaza: Preporuujemo da se navede najnii nivo prikaza (=-10), zato to se slike najee koriste kao pozadina. U drugom sluaju neki od objekata se moda nee videti! 6. Lejer: Ako lejer ne postoji, tada e automatski biti kreiran. 7. Boja: boja se definie brojevima (0=crna). 8. Y ili N (samo vai za Crno-Bele slike) Y negativ N normalno 9. Osvetljenje: unosi se u % (100%, 75%, 50%, ) Lista Lista izgleda ovako:

Naziv fajla Ykoord donji levi ugao Xkoord donji levi ugao Ykoord gornji desni ugao Xkoord gornji desni ugao Primedba: nazivi fajlova mogu da imaju ekstenzije. Proverite njihove originalne nazive.
Primer Evo kako izgleda jedan ulazni fajl: :C:\DATA\ D:\GIS\NGI\ 1/10000
top08-2.tif top08-3.tif top08-4.tif top08-6.tif top08-7.tif top08-8.tif top16-4.tif top16-8.tif top17-1.tif top17-5.tif 170018.075 178019.075 186019.440 170017.440 178017.805 186018.805 186017.535 186016.900 194017.900 194016.630

-1 NGI10000 0 N 100

228172.645 228172.645 228172.645 218172.030 218172.030 218172.030 208171.415 198171.435 208171.415 198171.435

Izvoz
Naredba Izvoz zapisuje selektovane objekte u jedan od dole navedenih formata: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Lista koordinata ili lista ofseta ako koristite stacionani CdH DXF/DWG Model terena SHAPE Tabela SICAD-SQD Lista objekata Lista za obeleavanje

Kada se radi izvoz sve kordinate objekata zapisane u izvezenom fajlu bie relativne na aktivan koordinati sistem i bie u selektovanom tipu koordinata. Napomena: Izveeni tekstualni fajl se moe otvoriti direktno u Pitagori naredbom "Otvori tekstualni fajl".
Uputstva Meni Fajl 15

Lista koordinata
Lista koordinata sadri informacije samo o selektovanim takama. I to sledee: 1. broj take 2. koordinate(YXH ili HdH). Atributi i ostal einformacije se ne izvoze. Brojevi taaka u listi su uvek sortirani. Pythagoras ima mogunost da ukljui i take bez brojeva u listu. Moete direktno otvoriti listu koordinata koristei naredbu "Otvori tekstualni fajl", iz menija fajl. Takoe izveenu listu moete otvoriti bilo kojim procesorom teksta. Lista koordinata se moe izvesti i relativno u odnosu na putanju.

DXF/DWG (AutoDesk exchange format/AutoCAD Drawing-format)

Slektovani objekti se mogu izvesti u formatu DXF ili DWG. DWG je AutoCAD-ov standardni format. DXF-fajl je format koji se moe uvesti u veliki broj ostalih CAD-alata. Svi objekti e biti izveeni u 3D obliku. Pythagoras podrava sledee verzije: AutoCAD 2000 AutoCAD Ver.14 AutoCAD Ver.13 kao sve nie verzije Konverzija u DXF/DWG se moe podeavati kako bi zadovoljila potrebe korisnika DXF/DWG fajla. Take Kao taka (AutoCAD POINT): svaka selektovana taka e biti izveena kao take, simboli iz Pitagore e se konvertovati u take. Kao simbol: BLOCK e biti iscrtan uDXF/DWG fajlu za svaki Pitagorin simbol. Take u DXF/DWG fajlu e biti izveena kao INSERT <BLOCKNAME>. Izvoz taaka kao simbola ima prednost jer e korisnici AutoCAD-a moi da vide informacije izveene kao ATTRIBS. Simboli Simboli se mogu izvesti na 3 naina:: kao take: to j edobro ako primaocu DXF/DWG fajla netrebaju simboli iz Pitagore. kao simboli: BLOCK e biti kreirani u crteu i mogu se upotrebljavati i dalje u AutoCAD-u naredbom INSERT. raspakovano: simbol e biti izveeni raspakovani na osnovne elemente.

16 Meni Fajl

Uputstva

Linije DXF/DWG format neprepoznaje debljine linije. Koristei tekst tabelu moete urediti da se odreena debljina linije konvertuje u odreenu boju. Ova tabela se moe uitati kroz Meni Definicije, Podeavanje, Uitavanje tabele za konverziju. Vie o ovome u sledeem poglavlju. Pitagorini tipovi linija se mogu konvertovati u AutoCAD tipove linija Specijalni tipovi linija se mogu izvoziti u DXF/DWG na jedan od naina:: kao puna linija: ako tip linije nije vaan. tip linije da bude zadran: BLOCK e biti napravljen u DXF/DWG fajlu za svaki simbol na liniji. Linije e biti pune Lukovi i krugovi se izvoze kao "anonymous" BLOCK. raspakovano: linije e biti raspakovane na osnovne elemente i svaki element e tako biti izveen u DXF/DWG fajl. Izvoz nevidljivih taaka Nevidljive take u Pitagori se mogu takoe izvesti ili ne, ukoliko se potvdi opcija "Izvoz nevidljivih taaka" u dijalog boksu. Nazivi blokova (BLOCK) Nazivi simbola i tipova linija u DXF/DWG fajlu e se formirati na osnovu naziva korienim u Pitagori. Grupa i naziv simbola ili linije e biti odvojena sa znakom "_" (donja crta). Napomena: are: se izvoze kao AutoCAD HATCH entitet. Samo poligoni koji se nemogu konvertovati kao komanda HATCH, bie izveeni kao ANONYMOUS BLOCK. Ako elite da izvezete i podatke iz koordinatnog sistema strane morate ih prvo selektovati i prebaciti u lokalni koordinatni sistem. Da bi ste izbegli rotiranje crtea prilikom izvoza vodite rauna o aktivnom koordinatnom sistemu, mora biti horizontalan. Izvoz poligona/putanja kao polilinija U koliko selektujete ovu opciju svi poligoni i putanje e biti izveeni kao AutoCAD-POLYLINE.

Model terena
Aktivan model terena se izvozi u DXF format. Svaki trougao postaje 3DFACE entitet u DXF fajlu. Ovi fajlovi mogu biti otvarani sa nekim 3D programiam koji imaju mogunost renderovanja radi plastinijeg prikaza modela terena

SHAPE
Slektovani objekti se mogu sauvati u SHAPE formatu. SHAPE je format u kome se uvaju ESRI crtei. Tako da se kasnije mogu otvarati u programima kao to su ArcInfo, ArcView, itd. Svi objekti se mogu izvestu kao 3D objeti.
Uputstva Meni Fajl 17

Konverzija u SHAPE se moe podeavati tako da zadovolji potrebe korisnika SHAPE fajlova.

Tabela
Sistemski ili Atributi iz atributalnih tabela selektovanih objekata se mogu izvesti u tabele *.dbf, *.txt ili *.csv fajl.

SICAD-SQD
Selektovani objekti e biti selektovani kao SQD fajl. To je format programa SICAD.

Lista objekata
Ova lista sadri listu informacije svih selektovanih poligona i linija i eventualno taaka koje formiraju poligon.

Lista za obeleavanje
Ova naredba sve koordinate taaka prevodi u format geodetskog instrumenta koji je podeen u meniju Definicije, Podeavenje, Kolektor podataka.

Otvori tekstualni fajl

Pythagoras uva nazive 9 poslednjih uveenih ili izveenih tekstualnih fajlova. Kada otvorimo podmeni "Otovori tekstualni fajl" pojavie se lista fajlova. Selektujte fajl iz liste koji hoete da otvorite. Ovi fajlovi se otvaraju sa Pitagorinim tekstualnim ASCII editorom. Takoe koristei opcije Novi ili Otvori moete kreirati novi fajl i sauvati ga pod odreenim imenom ili otvoriti postojei. Ako je teksualni fajl preveliki za Pitagorin editor, koristie se alternativni editor. Selektovanje tekst editora: 1. Windows verzija Pythagoras: Windows e koristiti definisanu aplikaciju koja otvara ekstenziju fajla *.txt. 2. Apple Macintosh verzija Pythagoras: selektujte editor koristei Definicije, Podeavanje, Tekst Editor.

18 Meni Fajl

Uputstva

Kreiranje
Simbola
Ova naredba vam omoguuje kreiranje novog simbola, definisanog kombinacijom linija, lukova, tekstova, krugova i poligona.. Da bi kreirali simbol potrebno je da definiete pravu veliinu simbola. Atributi elemenata e biti zadani u simbolu, u sluaju da su svi elementi iste boje tada simbolu moete dodeliti bilo koju boju. Prethodno se mora definisati "Centralna taka" simbola. (Menu "Formatizovanje", "Stil take"). Kod korienja simbola koordinate simbola odgovaraju koordinatama Centralne take. Pre kreiranja simbola, svi elementi koji e initi simbol moraju biti selektovani, ukljuujui i centralnu taki. Tada se otvara dijalog boks, Kreiranje Simbola, u kome se vidi prikaz simbola u prozoru. Veliina simbola u prozoriu ne odgovara realno veliini. 1) Atributi simbola: 1. Okretan. Ako je ukljuena ova opcija simbol se moe rotirati. Neokretni simboli zadravaju uvek isti ugao rotacije. Kod Izbora povrine za tampu neokretni simboli e uvek biti horizontalni 2. Zavistan od razmere. Ovi simboli e moi da se urazmeravaju, dok nezavisni od razmere prilikom tampe uvek imaju istu veliinu. Za simbole koji su nezavisni od razmere dobro je da budu kreirani u koordinatnom sisetmu strane i pritom za jedinice duine treba da budu selektovani mm (Pogledajte poglavlje Definicije). 3. Simbol severa. Ovi simboli e biti uvek u pravcu Severa ili X-ose bez obzira kako okreete list za tampu 2) Biblioteka simbola Simboli dokumenta Biblioteka simbola se uva u fajlu "PYTHAGOR.LIB" kada se izlazi iz Pitagore i dostupni su svakom sledeem dokumentu. Simbol dokumenta se jedino moe koristiti u dokumentu u kome je kreiran. Prilikom kopiranja iz jednog u drugi dokument kopira se i simbol i tada se moe koristiti i u drugom dokumentu. Svi simboli se mogu prebaciti u Biblioteku simbola. Mi preporuujemo da se simboli prvo kreiraju u dokumentu pa tek onda prebace u Biblioteku. Primedbe: PYTHAGOR.LIB: Ovaj faj se nalazi zajedno sa programskim fajlom. U sluaju da se obrie sve biblioteke e biti izbrisane

Uputstva

Meni Fajl 19

takoe, nije loa ideja da pravite kopiju ovog fajla na nekom drugom mestu, kako bi mogli da ga povratite u svakom trenutku. Ako postoji isti simbol i u biblioteci i u dokumentu, bie izbrisan simbol iz dokumenta. Ovo pri otvaranju crtea program proverava. 3) Grupa simbola Svaki simbol se sastoji od dva elementa: grupe i simbola. Ovo je da bi mogla da se pravi pripadnost simbola po grupama radi lakeg izbora simbola. Nakon kreiranja simbol se pojavljuje u menijima Formatizovanje i Definicije pod Biblioteka simbola ili Simbol dokumenta.

Tip (Stil) linije

Ova naredba omoguuje kreiranje tipa linije sa segmentom koji se ponavlja i sastavljen je od elemenata kao to su linije, lukovi, krugovi i poligoni. Da bi ste napravili tip linije morate prvo nacrtati segment u pravoj veliini. Poetna i krajnja taka segmenta mora biti tipa Centralna taka. Kada se tip linije kreira, linija se pojavljuje u Biblioteci i moe se crtati. Linija koja se nacrta bie sastavljena od segmenata koji se nadovezuju jedan na drugi. Atributi (boja, debljina itd.) elemenata koji su formirali liniju koriste se i za stil linije. Evo nekoliko pravila: 1. Boja: svi elementi imaju istu boju, linija e moi da bude u bilo kojoj boji. 2. irina linije: Debljina linije se moe menjati ako postoji jedna linija izmeu dve centralne take Debljina ostalih elemenata e biti osetljiva na "Debljina linije" ako: su svi elementi iste debljine ako nema elemenata izmeu dve centralne take ili dve ili vie linij aspajaju dve centralne take. Pre kreiranja tipa linije moraju svi elementi biti selektovani, ukljuujui i dve centralne take. Dijalog "Kreiranje stila linije" e vam pokazati novi tip linije i moi ete da liniji dodelite grupu i naziv. 1) Atributi tipa linije: Zavistan od razmere. Ako kreiramo ovakve linije one e uvek imati prave dimenzije, a u zavisnosti od razmere e se menjati pri tampi. Nezavistan od razmere. Ove linije e imati istu razmeru bez obzira na razmeru tampe. Zato je najbilje ove stilove kreirati koristei milimetre.
20 Meni Fajl Uputstva

2) Biblioteka tipa linija - Tipovi linija dokumenta Slino kao i za simbole postoji i biblioteka stilova linija. Sve to je navedeno kod simbola vai i za linije. 3) Group - Symbol Svaka linija bilo da je u biblioteci linija ili u dokumentu je deo neke grupe i ima svoje ime. Nakon kreiranja tip linije se odmah pojavljuje u biblioteci i moe se koristiti.

rafure
Ova naredba omoguuje kreiranje ara za aranje poligona. Da bi ste kreirali aru potrebno je da nacrtate jedan pravougaonik sa dimenzijama koje e odgovarati dimenzijama are. U tom pravougaoniku moete crtati horizontalne, vertikalne ili dijagonalne linije. Debljine linije i boj ase zadravaju i u ari. Kada sve linije imaju istu boju tada se boja are moe menjati. Dve take koje definiu dijagonalu pravougaonika su tipa Centralne taka. 1) Atributi rafure: Zavisna od razmere. Ovaj tip are ima prave dimenzije. Nezavisna od razmere. Ovaj tip are ima nepromenljivu razmeru prilikom tampe i najbolje ga je kreirati u mm. Pre nego pozovete naredbu Kreiraj aru sve linije koje ine aru i dve centralne take po dijagonali moraju biti selektovane U prozoru dijalog boksa moete videti izgled budue are. Ugao rotacije: Je ugao koji je uvek jednak uglu koji je relativan na ivicu strane. Biblioteka ara ara dokumenta Kao i simboli i linije i are se nalaze ili u biblioteci ara ili u dokumentu. Sve primendbe koje vae za biblioteke simbola i linija vae se i za are (Pogledajte Kreiraj simbol, Biblioteka simbola Simbol dokumenta) Grupa simbola Nazi svake are se sastoji od dva dela grupe i naziva are. Odmah nakon kreiranja are ona se moe koristiti u dokumentu i nalazi se u meniju "Formatizovanje" pod Biblioteka ara" ili "ara dokumenta" u zavisnosti od tipa are.

Uputstva

Meni Fajl 21

Tipa poprenog preseka

Pogledajte poglavlje Izrada saobraajnica.

Rad sa simbolima
Dijalog boks Rad sa simbolima omoguuje sledee operacije sa simbolima, linijama ili arama: Premetanje simbola, are ili stila linije dokumenta u Biblioteku. Promena naziva Grupe. Promena naziva simbola, are, stila linije. Brisanje simbola, are, stila linije iz dokumenta. Primedbe: Simboli, stilovi linija ili are koje se koriste u jednom od jo otvorenih crtea se nemoe izbrisati. Grupe su sortirane alfabetski.

Uitaj makro biblioteku

Korienje 'Uitaj makro biblioteku, pojavljuje se prozor sa listom moguih makroa, selektujte neki i kliknite na njega da bi ste ga uitali. Napomena:ako postoji samo jedna biblioteka prozor se nee pojavljivati. (samo Windows)

Upravljanje makro bibliotekom

Kada izaberete naredbu iz menija Fajl Rada sa makoro bibliotekom, otvara se dijalog boks koji omoguuje otvaranje novih biblioteka i rad sa postojeim. U principu rad je isti kao sa simbolima, moete prebaciti makro dokumenta u biblioteku, reimenovati, brisati i otvarati nove biblioteke itd. Poetna biblioteka Moete oznaiti biblioteku koja e se automatski uitavati pri otvaranju Pitagore. Zakljuano Svaka biblioteka se moe zakljuati i otkljuati unoenjem korisnikog imena i ifre. Ovo je pogodno kada je potrebno zatiti kod makroa od izmena.

22 Meni Fajl

Uputstva

Makro editor
Makro biblioteka se aktivira u momentu kada se uita u program. Nakon uitavanja, moe se pristupiti kodu makroa pod uslovom da biblioteka nije zakljuana. Ako je biblioteka zakljuana tada se ista mora prethodno otkljuati ukucavanjem korisnikog imena i ifre. Pomou ovog modula moete editovati kod makro i praviti izmene u samom makrou. Kada aktivirate makro editor, tada se aktivira meni makro editora, koji se sastoji od sledeih stavki: Fajl sadri sve komande koje se odnose na rad sa fajlovima. Editovanje sadri sve komande koje mogu biti od koristi prilikom programiranja, kao to su Unesi, Kopiraj, Pronadji, Zameni itd. Pokreni sadri naredbe za kompajlovanje napisanog koda i za pokretanje makroa. Kopmajluj proverava greke o konvertuje programski jezik u mainski jezik. Pokreni pokree makro program. Za programiranje moete koristiti VBA uputstvo.

Databaza
Svaki Pythagoras dokument moe imati unutranju bazu podataka koja se sastoji od vie atributalnih tabela.

Rad sa bazom podataka

Rad sa bazom podataka omoguuje kreiranje atributalnih tabela i definisanje strukture tabela. Kod kreiranja tabela se moe podesiti za koje tipove objekata se koja tabela moe povezivati, koristei list "Vrste objekata"

Cirkularno pismo
Opcija Cirkularno pismo je namenjena da se odjednom odtampa pismo upueno na vie adresa. ablon pismo je drugi Pythagoras dokument koji sadri tekst pisma i tekst umesto kojeg se unosi odreeni atribut iz selektovanih elemenata. <*table.column*> kolona iz tabele <*#object type.attribute*> sistemski atribut elementa Na primer : <*Parcela.Broj*> bila bi kolona "Broj" iz tabele "Parcela" <*#polygons.area*> bila bi "povrina" selektovanog "poligona"

Uputstva

Meni Fajl 23

Selekcija listova
Podmeni Podeavanje strane sadri naredbe za podeavanje tampaa, prikazivanje ili ne strane na crteu, izbor strane i brisanje strane za tampu.

Rad sa listovima
Naredba rad sa listovima otvara dijalog boks u kome moete podeavati, dodavati ili brisati listove ili im se dodeljivati opcija "Letee" ako elimo da se vidi ili nevidi ta ima na koordinatnom sistemu strane.

Listovi
Ako u crteu postoji vie listova za tampu, tada e se pojaviti lista svih kreiranih listova sa njihovim nazivima. Listovi se mogu aktivirati selekcijom lista iz liste.

tampa
Dijalog boks koji se pojavljuje sadri listu tampaa ili plotera koji su instalirani na vaem raunaru, potrebno je da selektujete tampa ili ploter i da kliknete na podeavanje da podesite karakteristike kao to su izbor veliine papira i sl. Dijalog boks koji se pojavljuje posle pritiska na taster Podeavanje zavisi od drajvera instaliranog tampaa. Ako ste u nekom crteu koji ste otvorili, selektovali tampa koji vie nije aktivan, Pythagoras e izbaciti upozorenje, kada nastavite crte e se prilagoditi novom tampau.

Selekcija povrine za tampu

Ovom naredbom se podeava povrina za tampu u smislu razmere, centralne take i rotacije.. Kada se aktivita ov naredba na ekranu moete videti okvir povrine za tampu i stranicu. Na kontrolnoj tabli se pojavljuje dijalog boks na kome moete da podesite razmeru, koordinate, prikaz ili centriranje. Na crteu papir je obeleen punom linijom, a povrina za tampu crtkastom linijom. Uvek moete da pritiskom na taster Prikaz vidite ta ste selektovali da tampate. Faktor razmere se moe unositi runo ili birati iz ponuene liste, ili protiskom na taster "Puna strana". Kada se pritisne na ovaj taster, Pythagoras e sraunati razmeru kada ceo crte popunjava stranu. Samo objekti koji su selektovani kao vidljivi e biti uzeti u obzir pri raunanju razmere. Ugao rotacije se moe menjati samo runo.
24 Meni Fajl Uputstva

Parametri translacije (x, y) se mogu menjati na razliite naine: 1. direktno na kontrolnoj tabli. 2. tasterom "Centar". Pythagoras sraunava automatski razmeru i koordinate centra, pritom se samo vidljivi lejeri koriste pri raunanju. 3. kada doete kursorom na povrinu za tampu, on e prei oblik ake to znai da kada kliknete levim tasterom i zadrite, moete videti gde pomerate povrinu za tampu. Kada pritom pritisnete i zadrite taster CTRL moi ete da pomerate povrinu samo horizontalno ili vertikalno. Ovo je korisno kada treba da tampate nekoliko puta sa manjim formatom strane. Relativno, ako stanete na ugao, moi ete da rotirate povrinu za tampu. Takoe, nakon rotacije pritiskom na taster Prikaz moete videti kako to izgleda. Pritiskom na taster Ecs na tastaturi ili na taster Otkai na kontrolnoj tabli uvek moete prekinuti naredbu Izbor povrine za tampu. Ako pritisnete na taster Ok tada e te potvrditi nova podeavanja. Primedbe: You may use the zoom in, zoom out and scrolling functions any time in order to position the page more accurately. When the page rectangle is not visible (the page is completely outside the drawing), use the "Center" button to make the page rectangle visible. Pritiskom na ikonicu pokrenue se ova naredba.

tampa
Naredba tampa, tampa ili plotuje aktivan crte. Prvi dijalog boks vam omoguuje da izaberete ta hoete da tampate. Ovaj prozor je identian prozoru opcije prikaza. Ako pritisnemo taster OK izabrani podaci e biti poslati na tampa ili ploter. Ova prozor se sastoji od nekoliko strana gde moete podeavati: Izbor prikaza iz lista ranije sauvanih "Prikaza"(Prikaz se kreira tako to podesite ta hoete da vidite i kako i jednostavno ga sauvate, kasnije se prikazi mogu selektovati iz liste i automatski paliti i gasiti lejere i sl.) "Lejeri" ili grupe lejera "Prikai" gde se podaava ta se vidi a ta ne od karakteristika objekata. "DTM"-koji se moe prikazati kroz mreu trouglova ili mape u boji u zavisnosti od visine ili nagiba. "Tematska mapa"-ako su kreirane mogu se selektovati tematske mape za tampu. "tampa"- izbor i podeavanje tampaa "Opcije tampe"-podeavanje opcija tampe Strana "Opcije" omoguuje da konvertujete podatke koje aljete na tampa. Uvek je mogue konvertovati Boju u Crno Ostale konverzije se mogu aktivirati tek kada se uitaju. Pogledajte poglavlje
Uputstva Meni Fajl 25

"Definicije", "Podeavanje", "Uitavanje tabele za konverziju " koje objanjava detaljnije. Imate sledei izbor: Bez konverzije: po definiciji selektovano. Boja --> Crno: sve boje kovertuje u crno. Boja --> irina: irine objekata e biti ignorisane. Nove irine e biti preuzete iz tabele za konverziju. irina --> Boja: boje objekata e biti ignorisane. Nove boje e biti preuzete iz tabele za konverziju. Samo za Windows tampa specijalnih boja inteziteta (75%, 50%, 25%) moe da izazove probleme pod Windows NT ili Windows 2000 operativnim sistemom. Drajveri nekih tampaa pod ovim operativnim sisetemima mogu biti odtampani totalno u drugoj boji. Problem moe biti reen korienjem punih bojaselekcijom naredbe 'Koristipune boje boje za bitmap are'. Pythagoras e sraunati pribline boje i te boje e biti poslate na tampa kao 100% boja. Takoe je mogue tampati u modu Sakrivena strana: 1. sredina ekrana e biri sredina strane . 2. Imate mogunost da tampate objekte strane ili ne. 3. razmera strane se moe podesiti: Svi objekti se mogu dodatno urazmeriti u okviru razmere strane. Tako e svi objekti biti dodatno urazmereni. Primedba: objekti strane e zadrati razmeru. Za tampu se moe koristiti i taster .

Poslednji dokumenti
Lista od 16 poslednje otvorenih i korienih fajlova se pojavljuje u podmeniju Poslednji dokumenti, menija Fajl. Kada se klikne na neki od dokumenata on e se automatski otvoriti, pod uslovom da se jo uvek nalazi na toj putanji.

Izlaz
Naredba Izlaz zatvara sve dokumente i izlazi iz programa. U koliko ste u dokumentima pravili neke promene Pythagoras e vam ponuditi dijlog boks u kome e te moi da sauvate ili ne dokument.. Kada izlazite, Pythagoras uva sve informacije o podeavanjima i defiinicijama. Sledei put kada pokrenete program sva podeavanja e biti ista kao kod izlaza.

O
Pojavljuje se dijalog boks koji sadri sve informacije aktivnoj verziji Pitagore, kao i podaci o gde i kako se moe dobiti podrka.

26 Meni Fajl

Uputstva

Poglavlje 3:
Opovrgni

Meni Editovanje

Naredba Opovrgni ( komande.

) vraa crte u stanje pre zadnje izvrene

Broj nivoa Opovrgni se moe definisati. Ova naredba moe biti od velike koristi kada konstruiete neto, da bi neto konstruisali potrebno je da konstruiete pomone linije ili objekte, konstruiete ta ste hteli i stavite ga u Klipbord, zatim sa Opovrgni oriete pomone objekte i zatim Unesete iz klipborda rezultat nazad u crte. Primedba: nova naredba potiskuje poslednju iz liste!

Ponovo uradi
Naredba ponovo uradi ( )je suprotna naredbi Opovrgni.

Selekcija
Naredba Selekcija moe da selektuje: - sve take - sve linije - sve poligone - sve putanje - sve tekstove - sve koordinatne sisteme - sve objekte "sve" se odnosi na sve vidjive lejere i na samo lokalni koordinatni sistem ili na koordinatni sistem strane.

Pronadji
Ova naredba ( )omoguuje pronalaenje objekata tako da budu zadovoljeni odreeni kriterijumi. Selektovani objekti se mogu dodavati u selekciju. Na primer: - prvo pronaete sve take plave boje u lejeru "Test" - zatim pronaete sve linije koje nisu crvene u lejeru "Test". Moete pretraivati odreene tipove objekata kao to su: take. Linije, tekst, poligoni ili putanje. Lukovi i krugovi su uzeti u obzir kao linije. Podeavanjem razliitih parametara u dijalog boksu moete vriti pretraivanje po velikom broj kriterijuma.

Uputstva

Meni Editovanje 27

Mogui kriterijumi: Lejer: objekti moraju biti u izabranom lejeru. Boja: objekti moraju imati izabranu boju. Stil: objekti moraju imati izabrani stil. Mogu je izbor stila po objektima (taka, linija, poligon) Visina: visina mora biti =, <= ili >= od zadate vrednosti. Komentar: komentar mora biti jednak ili poinjati sa delom zadatog teksta. Broj take: od x do y. Ako su unete obe vrednosti i x i y : sve tae izmeu, ukljuujui i ove dve bie selektovane. ako je polje ekirano a vrednosti x i y nisu ukucane: sve take bez brojeva bie selektovane. Ako je samo uneta vrednost y: sve take do te vrednosti bie selektovane. Ako je samo uneta vrednost x: sve take od te vrednosti bie selektovane, ukljuujui i take bez broja. Takoe se moe zadavati kriterijum po vrednostima iz atributalne tabele ako ih ima povezanih sa objektima. Broj pronaenih objekata je prikazan u dijalog boksu. Pritiskom na taster Selektuj objekti e biti selektovani. Moete: Napraviti potpuno novu selekciju. Dodati u postojeu selekciju: pronaeni objekti e biti dodati ve selektovanim. Izbaciti iz selekcije: pronaeni objekti e biti deselektovani. Selektovati iz ve selektovanih objekata: samo selektovani objekti koji zadovoljavaju zadati kriterijum e ostati u selekciji. U dijalog boksu Pronai imate taster Opcije prikaza. Sa ovim tasterom otvarate novi prozor u kome moete da definiete opcije prikaza. Sa Svi selektovani objekti +....m definiete krug koji elite da vidite oko selektovanih objekata. Sa opcijom Faktor zuma, uveavate aktivnu razmeru za izabrani faktor. Misli se na razmeru u kojoj se plotuje crte. Ova razmera se uvek moe videti na kontrolnoj tabli ako se izabere naredba U razmeri tampe u meniju Pregled. Opcija Ne menjaj prozor ostavlja prozor u razmeri i poziciji koja je trenutna. Samo opcija Svi selektovani objekti +....m e uvek prikazati na ekranu sve selektovane objekte. Opcija Oznai selektovan eobjekte e uiniti da selektovani objekti blinkaju..

28 Meni Editovanje

Uputstva

Iseci
Ova naredba ( ) brie selektovane objekte i kopira ih u klipbord.

Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani Koordinatni sistem.

Kopiraj
Naredba Kopiraj ( klipbord. ) kopira selektovane objekte i kopira ih u

Koordinate objekata koji su u klipbordu su relativne na selektovani Koordinatni sistem. Postoji razlika izmeu Pitagorinog i Windows (OS) klipborda. Napomena: naredbe Iseci i Kopiraj se mogu dobiti i klikom na desni taster mia

Pitagorin klipbord
Objekti kopirani u Pitagorin klipbord se mogu koristiti samo u Pitagori, za prebacivanje sadraja iz jednog u drugi crte.

Windows klipbord
Kopiranje u klipbord OS omoguuje da kopirate deo selektovanog crtea u ostale alate (kao to su MS Word, MS Excel, ). Ova opcija je dobra kad aje potrebno da se ilustruje dokument u drugim aplikacijama.

Unesi
Naredba Unesi ( ) e iz klipborda uneti sve iskopirane objekte zajedno sa njihovim atributima u aktivan crte. Koordinate objekata iz klipborda e biti relativne na aktivan koordinatni sistem. Takoe visine e biti relativne u odnosu na visinu koordinatnog poetka. Kada kopirate deo crtea koji je bio u korisnikom koordinatnom sistemu S1-S2 i unosite ga u drugi crte koji ima aktivan korisniki koordinatni sistem S1-S2, tada ete dobiti dijalog boks u kome ete moi da birate dali hoete da unesete u originalnoj razmeri ili sraunatoj razmeri. Prilikom unosa uvek ete dobiti poruku koja vas obavetava u koji koordinati sistem unosite sadraj iz klipborda.
Uputstva Meni Editovanje 29

Podeavanje unosa
Naredba Podeavanje unosa vam omoguuje da pre nego unesete iskopirani sadraj iz klipborda podesite razmeru i ostale parametre. Sve kordinate e biti urazmerene ako zadamo faktor razmere. Ogledalo: ose ogledala mogu biti ose Y ili X. Taster Izravnaj skicu pomae da perfektno unesete raniju skicu u va crte. Selektujte objekte i kopirajte ih u klipbord. Otvorite crte koji sadri take sa tanim koordinatama i selektujte Podeavanje unosa sa selektovanjem Izravnaj skicu i kliknite na taster Ok, skica e biti pravilno unesena u va crte. VANO: Brojevi taaka moraju biti isti u oba crtea.

Obrii
Naredba Obrii brie selektovane objekte iz crtea. Kada su selektovani objekti deo nekog drugog objekta tada se oni ne mogu izbrisati. Na primer: krajnje take linije se ne mogu izbrisati dok se prvo ne izbrie linija. Napomena: takoe i take koje ine korisniki koordinatni sistem se ne mogu obrisati dok se ne obrie koordinatni sistem.

Odseci
Naredba Odseci brie sve objekte rasterske ili vektorske izvan ili unutar selektovanog poligona. Svi objekti na ivici e biti iseeni osim teksta ili simbola. Ovi objekti e biti selektovani jedino ako potpuno pripadaju selektovanom poligonu. Napomena: sa slikama, sadraj vie poligona e biti obrisan. Sledee funkcije mogu biti selektovane: 1. Isecanje rasterske slike pojedinano. 2. Samo vektor 3. Samo raster Na ovaj nain moete da selektujete povrine iz karte i koristite ih za tampu ili za kopiranje. Ivice e biti fino iseene. Primedbe: 1. Na ovaj nain e te znaajno smanjiti crte, ali zapamtite da ste isekli deo karte!
30 Meni Editovanje Uputstva

2. Odsecanje se samo odnosi na vidljive objekte. To jest lejeri koji su iskljueni nee biti iseeni.

Pomeri
Naredba Pomeri se koristi za pomeranje selektovanog objekta na drugo mesto. Kada je selektovan objekt i selektovana naredba Pomeri kursor dobija izgled krstia i tada moete da kliknete i zadrite na centralnu taku i pomerite objekat na novo mesto. Napomena: Kada se pomera taka koja pripada poligonu, tada dok je pomerate videete i povrine koje se menjaju. Upozorenje: Naredba Pomeri menja koordinate taaka. Ne koristite ovu naredbu da podeavate crte relativno stranu. Pogledajte lekciju Izbor povrine za tampu..

Rotiraj
Naredba Rotiraj vam omoguuje da selektovani objekat zarotirate oko zadatog centra rotacije. Kada selektujete objekat tada se aktivira naredba Rotiraj i tada je potrebno da kliknete na taku koja e biti centar rotacije. Sledee je da uhvatite objekat miem za jedan kraj i da ga zarotirate.. Upozorenje: Naredba Rotiraj menja koordinate taaka objekta. Ne koristite ovu naredbu da rotirate crte relativno u odnosu na koordinatni sistem strane. Pogledajte lekciju Selekcija povrine za tampu.

Tekst je automatski orijentisan da ne bude okrenut naopake. Postoje i dva izuzetka: Kada selektujete pojedinani tekst i okrenete ga naopake. Dimenzije su okrenute da budu relativne u odnosu na referentnu liniju.

Dupliraj
Naredba Dupliraj e selektovani objekat iskopirati tik pored originala i ostaviti kopiju selektovanom, tako da se moe pomerati na neko drugo mesto. Napomene: Duplirane take ne dobijaju brojeve taaka. Komentari koji pripadaju objektim ase nee iskopirati.

Uputstva

Meni Editovanje 31

Obrii koordinatni sistem

Ova naredba brie selektovani korisniki koordinatni sistem.

Prilagodi
Sauvaj sve editovane slike
Sve rasterske slike (seene, brisane,...) se mogu sauvati u folder. Nazivi slika ostaju isti. Ova funkcija se aktivira kada imate vie od jednog rastera. Ako imate samo jedan raster morate dvostruko kliknuti na raster i zatim sauvati promene pod drugim imenom.

Konvertuj u Polilinije
Ova naredba konvertuje selektovani niz linija, lukova u polilinije. To smanjuje broj objekata u crteu, ali sve informacije o tim objektima, kao to su komentari, brojevi taaka itd. se gube. Snapovanje na take je i dalje mogue. Pythagoras konvertuje sve linije u polilinije i to samo one koje su vidljive. Ovo je korisna naredba, kada imamo lejere, koji se ne koriste za konstrukcije nego samo pozadinu, pa da bi rasteretili crte mogu se prebaciti u polilinije.

Lokalni Strana
Ova naredba prebacuje objekte iz lokalnog koordinatnog sistema u koordinatni sistem strane.

Strana Lokalni
Ova naredba prebacuje objekte iz koordinatnog sistema strane u lokalni koordinatni sistem.

Gupisanje
Naredba Grupisanje e sve selektovane objekte staviti u jednu grupu. Objekti koji pripadaju jednoj grupi se mogu jednim klikom mia na bilo koji objekat selektovati.

32 Meni Editovanje

Uputstva

Razgrupisavanje
Naredba Razgrupisavanje e sve grupisane objekte razgrupisati u pojedinane objekte.

Raspakivanje
Naredba Raspakivanje e sve selektovane simbole i tipove linija raslaniti na pojedinane elemente.

Setovanje maske kod tampe

Ova naredba vam omoguuje da kreirate masku izvan koje se nee tampati nita iz lokalnog koordinatnog sistema. Maska za tampu se kreira tako to se prvo u koordinatnom sistemu strane napravi poligon i selektuje, tada se aktivira ova naredba. Granice maske bie prikazane crvenom isprekidanom linijom (koja se ne vidi pri tampi).

Brisanje maske
Kada je u listu napravljena Maska za tampu tada je ova naredba aktivna i tako da maska moe brisati.

Uputstva

Meni Editovanje 33

Poglavlje 4:
Upoznavanje

Meni Alatke

Pythagoras radi sa nekoliko objekata pomou kojih moete da kreirate va crte. Ovo poglavlje vam prua informacije o naredbama koje ete koristiti prilikom crtanja i selektovanja osnovnih objekata. Napomene: Veina naredbi iz menija Alatke se moe pozvati pritiskom naneki od tastera iz kontrolne table.. Tasterom SPACEBAR (prazno mesto) sa tastature moete menjati naredbu Selektovanje (ikonica sa strelicom) i poslednje selektovane alatke.

Upotreba tastera Esc kod kreiranja objekata

Tasterom Esc sa tastature uvek moete ozkazati zapoetu naredbu. Ova naredba moe biti korisna za merenje duina izmeu taaka, kako? Jednostavno krenete da crtate liniju pa kliknete na poetnu taku, i zatim na zavrnu taku, tada e vam se na kontrolnoj tabli pojaviti odstojanje. Ako pritisnete Enter tada e linija biti nacrtana, ali ako pritisnete taster Esc na tastaturi ponitiete naredbu. Rezultat, videli ste koje je odstojanje, a linija nije nacrtana!

Unos pozicije objekta upotrebom kontrolne table

Kada crtate take ili linije tada pozicija take koju ste pikirali nije precizna osim ako niste pikirali ve postojeu taku. Pythagoras e vam omoguiti da unesete tane koordinate, runo, putem kontrolne table. Na kontrolnoj tabli se nalaze sledea polja: Polja koordinata: u ova polja moete unositi elemente pravouglih ili polarnih koordinata. Dva polja za duine: u ova polja moete unositi rastojanja od poetne ili zavrne take do take na postojeoj liniji. Polje za duinu linije:u ovom polju moete uneti duinu linije koju crtate. Polje za normalno odstojanje od linije: u ovom polju moete uneti normalno odstojanje take od postojee referentne linije. Posledje polje ima dva znaenja, "d" (duina) i "D" (normalno odstojanje) u zavisnosti dali crtamo liniju ili kopiramo paralelno. U zavisnosti ta crtate moi ete da unosite odgovarajue vrednosti, ako imate ponuenih vie polja tada sa polja na polje moete skakati pritiskanjem tastera TAB na tastaturi. Na ovaj nain vam je omogueno da editujete priblino pikirane pozicije u tane. Kada u nekom polju uneste novu vrednost i pritisnete taster TAB (*Mac) tada e se pozicija automatski preraunati i biete sa kursorom u drugom polju, rezultat moete videti na ekranu. Sa tasterom Ok ili Enter moete potvrditi poziciju, dok sa tasterom Esc ili Otkai moete ponititi naredbu.
Uputstva Meni Alatke 35

Napomena: Ako crtate taku na postojeoj liniji i unesete negativnu vrednost za odstojanje, to e znaiti da e taka biti na istom pravcu, ali sa druge strane take (na produetku linije).

Alatke koje se najee koriste

Taka Taka je najosnovniji element crtea. Geodetska merenja zahtevaju unos u crte poznatih taaka (date koordinate) i svake pojedinane take sa svojim koordinatama koje korisnik definie (pravougle ili polarne). Unos koordinata merenih podataka moe biti runi ili automatski. Naredba Uvoz objanjena je u poglavlju Meni Fajl. Da bi uneli take pojedinano morate selektovati kursorom naredbu Taka na Kontrolnoj tabli ili iz menija Alatke izabrati naredbu Simbol (prethodno definisati tip take). Oblik kursora e biti takav da vas asocira na pikiranje take ili simbola. Kreiranje take pomou njenih koordinata Pre kreiranja novih taaka morate prvo podesiti koordinatni sistem, kao i ostale parametre u crteu. Postavite kursor bilo gde na crteu osim na linije i kliknite. Pythagoras e vam omoguiti da unesete koordinate take, osim ukoliko niste iskljuili opciju u meniju Definicije, Potvrdi operaciju. Ako je ovo opcija iskljuena neete biti u mogunosti da posle klika miem ita promenite. Kako je ranije objanjeno moete definisati bilo kakav koordinatni sistem kao i tip koordinata (pravougle ili polarne). Ako elite da unosite vie taaka, pritisnite taster Caps Lock (stalno velika slova) i non stop e vam biti omogueno da unosite koordinate taaka runo putem polja na kontrolnoj tabli, tasterom Esc ili Otkai moete prekinuti naredbu. Kreiranje take na liniji Na postojeim linijama moete pikirati take vrlo jednostavno. Kada kursorom stanete liniju i kliknete levim tasterom, taka e se odmah snapovati na liniju i otvorie vam se polja gde moete unositi rastojanje pikirane take od krajnih taaka. Ako unesemo rastojanje take do poetne i pritisnemo TAB, program e automatski sraunati odstojanje do krajnje take. Na ovaj nain moete unosti apsisno take na liniji. Ako je ukljuen caps lock tada moete brzo nacrtati vie taaka na jednoj liniji.

36 Meni Alatke

Uputstva

Napomene: Stil nove take zavisi od podeenog stila u meniju Definicije. Ako pritisnete na numerikoj tastaturi neki brojeva n (2-9) linija e biti podeljena na n jednakih delova. Na svakom tom delu e se pojaviti taka 1/n i kursor e moi da se snapuje jedino na ta mesta. To je jedan od naina da brzo pikirate take na na jednakim odstojanjima. Promena H vrednosti kod postojeih taaka Ako pritisnete i zadrite taster CTRL ili ALT i dvostruko kliknete na taku moi ete da promenite visinu take na kontrolnoj tabli. Linija Omogueno je crtanje linije u svim pravcima. U Pitagori je linija definisana sa koordinatama krajnjih taaka. Kada se nacrta linija bez postojeih krajnjih taaka, one e automatski biti kreirane. Kada selektujete alatku"Linija" kursor se menja u krsti. Kada pomerate kursor kroz crte, kada naiete na taku ili stanete na liniju kursor e promeniti oblik i asocirati vas gde se nalazite svojim oblikom. Krajnja taka (poetna ili zavrna) moe biti: postojea taka, taka na postojeoj liniji, taka definisana koordinatama. Najei sluaj je kada se linija definie izmeu dve postojee taka. U tom sluaju selektujete alatku Linija, kliknete na prvu taku i zatim na drugu taku, linija e biti kreirana. Kada je poetna taka fiksirana, linija e pratiti kursor na ekranu. Pre nego kliknete na drugu taku mogue je crte pomerati i zumirati. Napomena: Kada pritisnete taster CTRL, linija e biti paralena osi Y ili X aktivnog koordinatnog sistema. Kada poetna taka linije nije postojea taka, tada se ta taka definie kao i obina taka (pogledajte Taka). Krajnja taka moe biti na drugoj liniji. U tom sluaju, Pythagoras e vam dati opciju da unesete tanu duinu nove linije. Zavrna taka linij ee biti u preseku postojee linije i zamiljene krunice poluprenika duine nove linije. Napomene: Stil i debljina linije zavisi od prethodne definicije (pogledajte meni Definicije). Zavrna taka linije koju kreirate e se snapovati na sledee take: 1. Taka na postojeoj liniji gde je nova linija normalna na postojeu. 2. Taka na krunici ili luku gde je nova linija tangencijalna na krunicu ili luk. 3. Taka na krunici ili luku gde je nova linija normalna na krunicu ili luk. 4. Taka na luku ili liniji na intervalima od 1/2 .. 1/9 duine luka ili linije kada je odgovarajui broj pritisnut na numerkoj tastaturi.

Uputstva

Meni Alatke 37

Za vreme kreiranja linije na kontrolnoj tabli moete videti odgovarajue dodatne informacije o liniji. po definiciji kontrolna tabla prikazuje horizontalno duinu (d). Kao i uvek korienjem tastera TAB, na kontrolnoj tabli e biti prikazani kosa duina (s), visinska razlika (dH), procenat pada (%) i direkcioni ugao (Ni). Linije sa strlicama na krajnjim takama Da bi kreirali linije sa strelicama na krajevima, u meniju Definicije izaberite opciju "Strelice na liniji". Kada je selektovana ova opcija tada se na krajevima linije isrtavaju strelice. Ako ne elite da crtate liniju sa sterlicama na krajevima drite pritisnut taster SHIFT dok crtate liniju. Da bi se vratili u normalan mod iskljuite opciju Strelice na liniji u meniju Definicije. Da bi ste dodali strelice na krajevima postojee linije, selektujte liniju i njene krajnje take koji elite da promenite. Zatim selektujte "Uklj" or "Isklj" u meniju "Formatizovanje", "Strelice na liniji". Linija se moe menjati jedino kada su selektovane i krajnje take linije. Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrujete drugu taku linije i startovaete novu liniju. Ovo moe biti praktino kada elite da crtate seriju spojenih linija, sa strelicama jedino na poetku prve i na kraju poslednje linije. Ukoliko elite da crtate liniju sa strelicom na jednom kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i ponite da crtate liniju i kada elite da potvrdite drugi kraj linije pustite taster SHIFT. Paralelne linije Alatka "Paralelna linija" omoguuje korisniku crtanje linije paralelne sa postojeom linijom. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u simbol koji predstavlja paralelne linije. Tada kliknete na referentnu liniju i simbol paralelne linije ostaje na toj liniji. Poetna taka paralelne linije moe biti: Postojea taka, Taka na postojeoj liniji, Taka definisana koordinatama. Kada izaberete poetnu taku na postojeoj liniji, Pythagoras vam prua opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih taaka ili normalno rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korienjem tastera TAB na tastaturi moete birati polje u koje moete uneti vrednost. Kada je definisana poetna taka linija se pomera tako da je paralelna sa referentnom i prolazi kroz poetnu taku. Kada naiete na presenu liniju kursor e se promeniti tako da asocira na presenu taku, tada moete samo kliknuti i linija e biti kreirana. Ako kliknete negde van objekta tada e vam Pitagora ponuditi da unesete duinu linije. Napomena: Poetna taka paralelne linije moe biti i jedna od krajnjih taaka referentne linije. Tangencijalna linija Alatka "Paralelna linija" takoe omoguuje iscrtavanje linija koje su: Tangencijalne na krug ili luk Tangencijalne na 2 kruga ili luka
38 Meni Alatke Uputstva

Tangencijalne na krug ili luk i normalne na liniju.

Kada kliknete na luk ili krug to e biti poetna taka tangente i kako pomerate mia tako ete videti linuju koja je tangenta kruga ili luka kroz tu taku. Ako kliknete blizu neke take na luku ili krugu linija e se snapovati na tu taku. Ako pomerite mia na krug ili luk tako da ta taka prestavlja tangentu ili normalu na taj krug pojavie se odgovarajui na kursoru. Ako kliknete na objekat dok se vidi simbol na kursoru linija e biti kreirana bez pitanja. Normala na liniju Alatka "Normala" omoguuje korisniku crtanje linije normalne na postojeu liniju. Kada je selektovana ova alatka kursor se menja u simbol koji predstavlja normalu linije. Tada kliknete na referentnu liniju i simbol normale linije ostaje na toj liniji. Poetna taka normale moe biti: Postojea taka, Taka na postojeoj liniji, Taka definisana koordinatama. Kada izaberete poetnu taku na postojeoj liniji, Pythagoras vam prua opciju da unesete ili odstojanje od krajnjih taaka ili normalno rastojanje od referentne linije, luka ili kruga. Korienjem tastera TAB na tastaturi moete birati polje u koje moete uneti vrednost. Kada je definisana poetna taka linija se pomera tako da je normalna na referentnu i prolazi kroz poetnu taku. Kada naiete na presenu liniju kursor e se promeniti tako da asocira na presenu taku, tada moete samo kliknuti i linija e biti kreirana. Ako kliknete negde van objekta tada e vam Pitagora ponuditi da unesete duinu linije. Normala na luk Sa ovom alatkom takoe moete kreirati normale na lukove ili krugove. Prvo morate kliknuti na luk ili krug i videete kako pomerate kursor liniju koja je normalna na luk ili krug. Ako kliknete blizu neke take na luku ili krugu kursor e se snapovati na tu taku. Luk tangencijalan na liniju ili luk Alatka "Tangencijalni luk" omoguuje korisniku kreiranje tangecijalnog luka kroz postojeu liniju ili luk. Treba da kliknete na liniju i unesete odstojanje od krajnje take, to e biti poetna taka luka. Zatim pomerate kursor na neki objekat ili na proizvoljnu poziciju i kliknete, tada moete uneti ugao ili poluprenik novog luka ili koordinate krajnje take.

Uputstva

Meni Alatke 39

Kroz neku taku moete kreirati luk ako poete da crtate liniju i pritisnete taster SPACE (prazno mesto) tada e se linija pretvoriti u luk koji je tangecijalan na pravac u kome smo krenuli da crtamo liniju. Napomene: Pravac crtanja luka moete promeniti ako priete poetnoj taki i krenete u suprotnom pravcu. Krajnja taka luka koji crtate e se automatski snapovati na sledee take: Postojeu taku Take na postojeem luku, krugu ili liniji. Taku na postojeoj liniji gde je novi luk normalan na postojeu liniju. Luk tangencijalan na dve linije Alatka "Luk tangencijalan na 2 linije" omoguuje crtanje luka sa dve tangencijalne linije. Kada selektujete ovu alatku kursor se menja u dve paralelne linije. Kliknite redom na prvu pa na drugu liniju, dok pomerate mia videete luk koji je tangencijalan sa dve linije. Kada kliknete na neku poziciju, Pitagora e vam ponuditi da unesete poluprenik luka, ili koordinate take na luku. Napomene: Kada pritisnete taster CTRL dok potvrujete luk referentne linije e biti trimovane ili produene do dodirne take. Kursor novog luka e automatski snapovati na sledee take: Postojeu taku Postojeu liniju ili luk Taku na postojeoj liniji gde je novi luk tangentan na tu liniju (novi luk e tada biti tangencijalan na 3 linije). Novi luk moe biti konstruisan u bilo koja 4 segmenta pomou dve linije koje ste naznaili. Luk kroz tri take Alatka "Luk kroz 3 take" formira luk kroz poetnu, srednju i zavrnu taku luka. Kada je ova alatka selektovana kursor se menja u strelicu sa slovom P. Luk sa zadatim poluprenikom i centrom Alatka "Luk sa centrom i poluprenikom", formira luk kroz centar i krajnje take luka. Prvo klikete na centralnu taku i zatim na poetnu da definiete poluprenik, posle toga ete videti luk koji moete crtati do preseka sa nekim objektom. Kada zavrna taka nije postojei objekat tada morate uneti poluprenik luka. Napomena: Kada drite pritisnut taster CTRL dok potvrujete luk, nacrtae se taka centra luka.

40 Meni Alatke

Uputstva

Lukovi sa strelicama na krajnjim takama Da bi ste kreirali sterlice na luku potrebno je da kada definiete poetnu ili krajnju taku da drite pritisnut taster SHIFT, ili da u meniju Definicije ukljuite crtanje linija sa sterlicama. Da bi ste dodavali ili brisali strelice na postojeem luku potrebno je selektovati krajnju taku i da selektujete Uklj ili Isklj u meniju Formatazovanje Strelice na liniji. Napomena: Pritisnite taster SHIFT kada potvrujete drugu taku luka i startovaete novi luk. Ovo moe biti praktino kada elite da crtate seriju spojenih lukova, sa strelicama jedino na poetku prvog i na kraju poslednjeg luka. Ukoliko elite da crtate luk sa strelicom na jednom kraju linije tada pritisnite taster SHIFT i ponite da crtate luk i kada elite da potvrdite drugi kraj luka pustite taster SHIFT. Krug sa zadatim centrom i poluprenikom Nakon izbora ove naredbe klinite na mesto ili postojeu taku, kako bi odredili centar kruga. Zatim pomerajte mia dok ne odredite priblino krunicu. Dok pomerate mia moete videti krunicu kako se poveava ili smanjuje, kada kliknete na priblino mesto ako to nije postojea taka pojavie se mogunost da unesete taan poluprenik ili koordinate. Napomene: Kada pritisnete taster CTRL dok potvrujete krug tada e se kreirati i centar kruga. Kursor e se automatski snapovati na sledee take: 1. Postojei taku 2. Postojeu liniju ili krug 3. taku na postojeoj liniji, luku ili krugu gde je novi krug tangencijalan na taj objekat. Krug kroz 3 take Ovom naredbom moete nacrtati krug kroz tri postojee take. Prvo kliknete na prvu, zatim na drugu i kad kliknete na treu taku krug e biti nacrtan, zadovoljavajui uslov da sve tri take lee na krunici. Napomena: Kada pritisnete taster CTRL dok potvrujete krug tada e se kreirati i centar kruga. Paralelni objekti (linije/ lukovi/ krugovi) Naredba "Paralelni objekti" omoguuje kreiranje linija, lukova i krugova koji su paralelni na postojee. Kada selektujete alatku, kursor se menja u simbol koji reprezentuje paralelne objekte. Zatim moete kliknuti na postojeu liniju, luk ili krug, ta e se desiti zavisi od tipa objekta koji ste selektovali: Kliknite miem na liniju Kada kliknete na liniju, dobiete liniju iste duine koja se pomera paralelno selektovanoj. Kliknite miem na luk U ovom sluaju dobiete luk koji je koncentrian selektovanom koji se poveava ili smanjuje.
Uputstva Meni Alatke 41

Kliknite miem na krug U ovom sluaju dobiete krug koji je koncentrian selektovanom koji se poveava ili smanjuje.. Kada kliknete na priblinu poziciju tada e vam Pitagora dozvoliti da unesete tano rastojanje izmeu selektovanog i novog paralelnog objekta ili tane koordinate. Kliknite miem na taku za snap na poligon Kada selektujete poligon tada ete sve linije i lukovi da se pomeraju paralelno onim iz poligona, ali ujedno i koncentrino u odnosu na teite poligona. Rezultat su grupa linija i lukova koncentrinih selektovanom poligonu. Kliknite miem na taku za snap putanje Kada selektujete putanju tada ete sve linije i lukovi da se pomeraju paralelno onim iz putanje, ali ujedno i koncentrino u odnosu na teite putanje. Rezultat su grupa linija i lukova koncentrinih selektovanoj putanji. Napomene: Kursor e se automatski snapovati na sledee take: Postojea taka Postojea linija, krug ili luk Ova funkcija vam omoguuje jednostavno kreiranje puta. Tekst Alatke za ispisivanje teksta "Tekst" omoguuju ispisivanje horizontalnog teksta. Pritiskanjem tastera SPACE na tastaturi menjaete orijentaciju teksta za 90. To jest tekst e biti vertikalan. Ovaj Tekst e uvek biti horizontalan bez obzira dali je lokalni koordinatni sistem rotiran koristei naredbu u "Izbor povrine za tampu". Kada selektujete ovu alatku kursor postaje vertikalna linija koja ima visinu srazmerno selektovanoj veliini take. Kada je kursor doveden blizu take, linije ili luka tada moete snapovati tekst na objekt pritiskom na taster CTRL. Kada kliknete negde na ekranu miem, tada se pojavljuje dijalog boks "Ispravka teksta" gde moete uraditi sledee: Odrediti horizontalno ravnanje: Levo, centrirano ili Desno Vertikalno ravnanje: Vrh, Centrirano, Dno Veliinu take: 4 - 72 take. (1 taka = 0.3 mm). Stil: Normalni, zakoeni irina: Svetla, Normalna, Zadebljana, Ekstra zadebljana Boja Podvuen: Nijedan, pojedinano, dvostruko, crtkasto Ivica: bez granice, Pojedinana, Dvostruka. Primedba: granica se ne izvozi u DXF format. Rastojanje linija: Malo, Normalni, Veliko Layer: Imena moguih lejera. Moete koristiti vielinijski tekst , tasterom Enter idete u novi red. Broj karaktera je limitiran do 254. Pritiskom miem na taster OK ili tasterom Enter (sa numerike tastature) potvrujete tekst.
42 Meni Alatke Uputstva

Kada potvrdite ovaj dijalog boks tada se tekst pojavljuje na ekranu. Tekst se uvek moe premestiti ili iskopirati na drugu poziciju. Paralelni tekst Naredba "Paralelni tekst" omoguuje icrtavanje teksta paralelno nekom postojeem objektu, tasterom SPACE moete menjati orijentaciju za 90. Ovaj tekst se uvek rotira sa crteom kod tampe bez obzira na definisani koordinatni sistem strane. Kada je ova alatka selektovana kursor menja oblik u simbol dve paralelne linije. Kod ispisivanja vai sve to i kod horizontalnog teksta, jedina razlika je to se ovde prvo mora uzetei orijentacija klikom na postojei objekat. Tekst se uvek moe premestiti ili iskopirati na drugu poziciju. Poligon Alatka "Poligon" omoguuje kreiranje poligona. Moete kreirati poligon kliktanjem na pojedine take ili lukove. Kada je kreiran poligon e se pojaviti na ekranu, dok je selektovan poligon tada se vidi njegova ivica, inae se nevidi osim ako nisu podeeni ivica i ara poligona ili ako se sastoji od ve spojenih linija i lukova. Poligon se selektuje preko teita poligona. Poligonu se mogu dodeljivati are ili linije (standardne ili korisnike). Ako su korisnike are one se mogu i podeavati u odnosu na korisnike koordinatne sisteme. Da bi ste poravnjali poligon uradite sledee: Kreirajte korisniki koordinatni sistem kroz dve take. Na primer koji prolazi kroz najduu stranu poligona. Selektujet poligona ili poligone. Selektujete "Ravnanje poligona" u meniju format. ara e se poravnjati sa pravcem korisnikog koordinatnog sistema. Napomena: Klikom na krug dobija se automatski poligon sa granicom kruga. Dok kreirate poligon moete da koristite taster BACKSPACE da vratite poslednju taku ili luk poligona. Primedbe: Za vreme crtanja poligona moete koristiti "dvostruki klik" na liniju ili luk. Pythagoras e automatski zatvoriti poligon ili stati ako postoji vor dve ili vie linija ekajui korisnika da potvrdi pravac. Ako pritisnete taster O kod selektovanja, Pythagoras e samo selektovati poligone. Ako kopirate paralelno poligon rezultat e biti polilinija sa ivicama paralelnim poligonu.

Uputstva

Meni Alatke 43

Putanja Putanja se toji od taaka, linija i lukova. Objekti putanje su nezavisni objekti u dokumentu. Kada izaberete alatku "Putanja", tada moete od taaka, linija, lukova, prelaznica da kreirate putanju ili osovinu budue saobraajnice. Poslednji objekt u putanji moe se odrediti: 1. Deselektovanjem prve take putanje ili, 2. Pritiskom tastera CTRL dok selektujete poslednju taku ili luk. Putanja se moe koristiti za sledee: Raunanje ukupne duine putanje, Postavljanje poprenih preseka ili nivelete kroz putanju, Konstrukciju paralelnih linija/ lukova na putanju. Primedbe: Dok kreirate putanju moete da koristite taster BACKSPACE da vratite poslednju taku ili luk putanje. Za vreme crtanja putanje moete koristiti "dvostruki klik" na liniju ili luk. Pythagoras e automatski zatvoriti putanju ili stati ako postoji vor dve ili vie linija ekajui korisnika da potvrdi pravac. Ako pritisnete taster X kod selektovanja, Pythagoras e samo selektovati putanje. Ako kopirate paralelno putanju rezultat e biti polilinija sa ivicama paralelnim putanji. Korisniki koordinatni sistem Alatka "Kreiraj koordinatni sistem" omoguuje postavljanje privremenog koordinatnog sistema kroz dve take, koji e nam u datom trenutku pomoi da odradimo neku proceduru. Moete kreirati koordinatni sistem pikiranjem dve take, nove ili postojee, prva je koordinatni poetak, a druga odreuje pravac x ose. Novi korisniki koordinatni sistem postaje odmah aktivan nakon kreiranja. Napomene: Ako drite pritusnut taster CTRL dok kreirate koordinatni sistem tada e koordinatni sistem biti paralelan osama aktivnog koordinatnog sistema i bie Privremen. Kada kreiarte novi Privremeni koordinatni sistem tada se stari automatski brie.

Definisani atributi Aktivan lejer

Novi objekti koje kreirate po definiciji idu u aktivan lejer.

44 Meni Alatke

Uputstva

Pokreni makro
Sva imena makroa koji se mogu pokrenuti se nalaze u listi. Ova opcija je aktivna ukoliko postoji uitana bar jedna validna makro datoteka.

Selektuj
U modu "Selektuj" moete sledee: Dobijate informacije o osnovnim objektima u crteu. Selektujete i deselektujete objekte Prevlaite tekst iz jedne u drugu poziciju.

Naini selekcije
Objekti se mogu selektovati na tri naina: Sterlicom, snapovanjem na objekte Konanicom, bez snapovanja, definisanjem pravougaonika, ono to je unutar zahvaenog pravougaonika bie selektovano, to je izvan nee biti selektovano Lasom, bez snapovanja definisanjem povrine slobodnom rukom ono to je unutar zahvaene povrine bie selektovano, to je izvan nee biti selektovano.

Dobijanje informacija o objektima

Take Kada stavite kursor u blizini neke take, na kontrolnoj tabli moete da dobijete informacije o toj taki. Broj take, komentar i tane koordinate take e biti prikazane na kontrolnoj tabli. Ako kliknete dvaput na taku (dvostruki-klik) pojavie se dijalog boks u kome moete menjati osobine take kao to su: broj take, komentar, boja, tip take, lejer, nivo prikaza itd. Linije Kada pribliite kursor blizu linije na kontrolnoj tabli e se pojaviti redukovana duina (d) linije, brojevi krajnjih taaka linija i odstojanja kursora od krajnjih taaka linija. Koristei taster TAB na tastaturi, na kontrolnoj tabli ete dobijati vrednosti: kosa duina (s), visinska razlika (dH), direkcioni ugao (Ni) i pad u procentima (%) linije. Lukovi Kada pribliite kursor luku n akontrolnoj tabli e se pojaviti redukovana duina (d) luka, brojevi krajnjih taaka luka i odstojanja kursora od krajnjih taaka luka. Koristei taster TAB na tastaturi, na kontrolnoj tabli e se pojavljivati vrednosti: poluprenika (r), centralnog ugla (C) luka, kosa duina (s), visinska razlika (dH) u pad u procentima (%). Krug Kada pribliite kursor krugu na kontrolnoj tabli e se pojaviti obim kruga (d). Tasterom TAB sa tastature moete videti poluprenik kruga (r).

Uputstva

Meni Alatke 45

Tekst Kada kliknete dvostrukim klikom na tekst pojavie se dijalog boks za editovanje osobina teksta. Poligon Kada pribliite kursor teitu poligona tada e se na ekranu pojaviti kvadrati sa slovom P u sredini. Tasterom TAB sa tastature ete dobijati: povrinu poligona, obim redukovanih i obim kosih duina poligona. Putanja Kada pribliite kursor putanji na kontrolnoj tabli e se pojaviti ukupna redukovana duina putanje. Ako pritiskate taster TAB na tastaturi pojavljivae se: ukupna kosa duina putanje (s), visinska razlika izmeu krajnjih taaka (dH), pad u procentima (%) izmeu prve i krajnje take poligona. Primedba: U crteu se tasterom SHIFT-TAB moe izabrati informacija koja e se prva videti na kontrolnoj tabli. Kada napustite Pitagoru ovo setovanje se resetuje. Sa TAB se selektuje informacija, a sa SHIFTTAB se selektuje.

Selektovanje objekata
Kada kliknete na neki Pitagorin objekat, tada e on postati selektovan, a svi ostali selektovani objekti e tada biti deselektovani. Kada pritisnete i zadrite taster SHIFT na tastaturi dok klikete na objekte tada e se svaki objekat na koji kliknete pridodati selekciji. Kada selektujete liniju ili luk tada nee biti selektovane krajnje take, ako pritisnete taster CTRL dok selektujete liniju ili luk tada e se pored linije ili luka selektovati i njihove krajnje take. Ako selektujete poligon ili putanju i pritisnete taster CTRL tada e pored poligona ili putanje biti selektovane i take koje ih ine.

Prevlaenje teksta
Tekst moete prevlaiti po crteu tako to ete kliknuti i zadrati levi taster mia na tekstu i pomeriti ga na drugu poziciju. Dok to radite videete pravougaonik koji predstavlja ivicu teksta koji se pomera sa kursorom. Ako pritisnite tastere ALT ili CTRL dok prevlaite tekst on e se i pomeriti na drugu poziciju i ostati na staroj, to jest duplirae se. Napomene: Prevaenje moete prekinuti pritiskom na teaster ESCAPE. U modu "Selektuj", Pythagoras uvek locira objekte blizu kursora i prikazuje informacije na kontrolnoj tabli. Ako imamo mngo razliitih objekata na malom prostoru da ne bi uveavali zum da selektujemo neki objekat moemo pritiskom na odreeni taster selektovati samo odreeni tip objekata, na sledei nain:

46 Meni Alatke

Uputstva

"P": "L": "T": "O": "X": "I": "R":

pritiskom na taster P, Pythagoras trai samo take. pritiskom na taster L, Pythagoras trai samo linije, lukove, i krugove. pritiskom na taster T, Pythagoras trai samo tekst. pritiskom na taster O, Pythagoras trai samo poligone. U ovom sluaju poveava se podruje snapa na objekat. pritiskom na taster X, Pythagoras trai samo putanje. U ovom sluaju se takoe poveava podruje snap objektar. pritiskom na taster I, Pythagoras trai samo slike. pritiskom na taster R, Pythagoras e selektovati samo saobraajnice

Operacije sa selektovanim objektima

Sa selektovanim objektima moete izvoditi sledee operacije: Brisati, Isecati i istiti, ili koristiti taster "delete" na tasturi Menjati atribute objekata Pomerati objekte u drugi lejer Pomerati objekte Ove operacije su detaljnije objanjene u ostalim lekcijama ovog uputstva.

Poravnaj objekat
Kliknite na objekat (tekst, simbol, rafuru) da ga selektujete, a zatim na objekat (liniju, luk) da poravnate selektovani objekat. Kada se kreira koordinatni sistem tada se selektovani objekti (tekst, simboli, rafure) mogu poravnati u odnosu na koordinatni sistem. Na ovaj nain se mogu selektovati vie objekata i orijentisati u odnosu na koordinatni sistem. Takoe se slike mogu na ovaj nain orijentisati na linije i druge slike.

Spajanje objekata
Pythagoras modul za spajanje objekata omoguuje produavanje i skraivanje linija ili lukova. Ovaj modul jo omoguuje projektovanje taaka i tekstova na liniji, luku ili krugu.. Kada se selektuje ova alatka tada se kursor menja u deblju strelicu. Kada kliknete na taku i zatim na susednu liniju, kreiraete taku na liniji, luku ili krugu koja predstavlja projektovanu taku selektovanoj. Za produavanje ili trimovanje linija i lukova, prvo treba da kliknete na liniju ili luk koji menjate. Kursor je sada malo izmenjen. Zatim kliknite na sledei objekat, koji moe biti linija, luk ili krug. Prvi objekat e biti produen ili skraen. Ako napravite dvostruki klik na drugom objektu tada e se oba objekta produiti ili trimovati do presene take. Linija ili luk na koji prvo kliknete e biti produen ili trimovan u zavisnosti od sledeih pravila:

Uputstva

Meni Alatke 47

1. Linija - Linija Presena taka se ne nalazi na liniji linija e biti produena. Presena taka je na liniji: linija e biti trimovana, deo linije na koji prvo kliknete e ostati, a drugi e biti izbrisan.. 2. Linija - Luk ili Krug Ako se linija see luk ili krug tada e jedan kraj linije na koji se prvo klikne ostati, a drugi e biti izbrisna kada se klikne na krug ili luk.. Ako se linija nalazi unutar kruga ili luka, tada e se linija produiti na kraju koji je blii taki na krugu na koju smo kliknuli. Ako zadrimo pritisnut taster SHIFT tada e se produiti suprotan kraj. 3. Luk - Linija, Luk ili Krug Ako smo selektovali luk koji see luk ili krug tada e se on produiti do drugog luka ili kruga ako pritisnemo SHIFT ili trimovati ako kliknemo na drigi luk, deo na koji smo kliknuli e se trimovati do kruga ili luka i ostati, dok e ostatak biti izbrisan. Primedba: naredba "Spoji objekte"se moe koristiti i za projektovanje taaka i tekstova na linije. 4. Poravnaj tekst i slike Slike i tekst mogu dobiti istu 0-taku kao i drugi tekstovi i slike.

Iseci objekat
Naredba Iseci objekat brie deo objekta koji se nalazi izmeu presenih taaka. Kliknite na objekat koji hoete da iseete, zatim kliknite na take koje se nalaze na tom objektu ili na presene objekte, tada e deo koji se nalazi izmeu biti izbrisan. Ako se take ne nalaze na objektu koji seemo tada e objekat isei projekcije tih taaka na objekat.

Podeli objekt
Naredba Podeli objekat deli liniju ili luk na dva dela. Prvo kliknite na objekat koji elite da podelite, a zatim na objekat koji treba da podeli prvi objekat. Drugi objekat moe biti taka, linija ili luk.. Ako se dva objekta seku tada e presena taka podeliti objekat. Ako preseni objekat ne see objekat koji delimo tada e taka koja se nalazi na produetku podeliti objekat. Ako objekat delimo takom, koja je na objektu koji delimo tada e se objekat podeliti do take i od take, ako se taka ne nalazi na objektu tada e objekat biti podeljen do mesta koji predstavlja projekciju te take na objekat i od tog mesta. Primedba: Krug se ne moe podeliti.
48 Meni Alatke Uputstva

 Take koje se kreiraju nakon podele objekta bie ne vidljive, po definiciji, kasnije se mogu menjati.

Presek
Naredbom "Kreiraj taku preseka" kreira se taka koja se nalazi na preseku dve linije ili dva luka ili linije i luka. Kada se selektuje ova alatka kursor se menja u simbol "x1". Kada kliknete na prvu liniju ili luk, kursor e se promeniti u simbol "x2" kada kliknete na drugu liniju tada e presena taka biti kreirana. Visina presene take bie jednaka sraunatoj interpolovanoj sa drugog selektovanog objekta. Ako elite da presena taka ima srednju vrednost tada koristite opciju Presene take iz menija Raunanje.

Produi liniju
Naredba Produi liniju produavanje linija ili lukova. Prvo kliknite na objekat i zatim na jednu krajnju taku objekta. Zatim pomerajte kursor dok ne produite ili skratite liniju ili luk. Prilikom produenja/ skraenja linije selektovana krajnja taka se pomera sa jedne na drugu poziciju.

Odseci
Naredba Iseci brie sve objekte ukljuujui i raster spolja ili iznutra selektovanog pravougaonika. Objekti na ivici e biti iseeni sem tekstova i simbola. Moete isecati na sledee naine: 1. Vektor i raster istovremeno 2. Samo vektor (crte) 3. Samo raster (slike)

Simbol
Selekcija ove naredbe omoguuje crtanje simbola u crteu. Prvo je potrebno izabrati simbol u meniju "Definicije", "Biblioteka simbola" ili "Simbol dokumenta". Simbol se moe nacrtati ili unosom koordinate centralne take ili postavljanjem centralne take simbola na liniju, luk ili krug. Orijentacija simbola je definisana klikom na liniju i simbol e zauzeti orijentaciju selektovane linije, pritiskom na taster SPACE na tastaturi
Uputstva Meni Alatke 49

orijentacije e se menjati za 90. Sledeim klikom e se postaviti simbol na liniju. Primedba: Program se automatski postavlja u mod "Crtaj simbol"ako pritisnete taster CTRL dok selektujete simbol u meniju "Definicije". Ako je simbol naneen bez orijentacije, on e imati karakteristike horizontalnog ak i ako se moe rotirati. Simboli e uvek biti horizontalni, ak i ako rotiramo papir u "izbor povrine za tampu". Svaka taka se moe promeniti u simbol koristei opciju Editovanje take. U tom sluaju koordinate centralne take simbola e biti jednake koordinatama te take.

Bogat tekst
Editor bogatog teksta omoguuje ispisivanje teksta sa specifinim formatizovanjima. Mioete da shvatite to kao korienje "padajueg" tekst procesora. Veliki broj naredbi iz tekst procesora moete nai i u Pitagorinom tekst procesoru. Veliki broj funkcija verovatno ne mora da objanjavamo, ali hoemo da stavimo naglasak na neke osobine koje znatno mogu da vam olakaju rad. Preica: kliknite na simbol taster CTRL na kontrolnoj tabli, dok drite pritisnutim

Kada izaberete ovu naredbu kursor se menja u simbol '+'. Sada moete da definiete tekst povrinu klikom i prevlaenjem drugog kraja pravougaonika (pritisnite i zadrite i prevlaite). Napomene: Koristei naredbe u meniju tekst editora moete vriri ravnanje Formatizovanje - Ravnanje - Levo, Centralno ili Desno irina tekst bloka se moe menjati pomeranjem leve ili desne ivice. Dok kucate tekst moete ga i formatizovati (boja, font, itd). Najvanije nardebe se naleze u menijima'Editovanje' i 'Formatizovanje'. Editovanje: Ovaj meni sadri funkcije za editovanje kao to su: opovrgni, ponovo uradi, iseci, kopiraj, unesi i slino. Naredbe 'Pronai' i 'Zameni' zasluuju kratko objanjenje: Pronai: Ova naredba trai slog (re ili grupu rei). Zameni: Ova naredba trai slog (re ili grupu rei) i zamenjuje slog drugim slogom unesenim u polje 'Zameni sa'. Postoje i polja sa dodatnim opcijama: Samo cela re: trai samo celu re koja je jednaka zadatom slogu, ako nije obeleeno tada editor trai i rei koji sadre zadati slog. Identino: ako je ukljueno, tada editor trai slog koji isti zadatom vodei rauna i o velikim i malim slovima. Pretraga unazad: pretrauje dokument unazad. Pretraga svuda: pretrauje dokument od zadatog mesta pa do kraja i od poetka do zadatog mesta.

50 Meni Alatke

Uputstva

Formatizovanje: Ovaj meni se koristi za formatizovanje teksta. Atributi pojavljuje se dijalog boks gde moete menjati atribute teksta kao to su font, veliina slova, boja itd.. Razmak izmeu redova se koristi za poveanje ili smanjenje razmaka izmeu redova, ova funkcija vai samo u okviru selektovanog paragrafa. Ravnanje odreuje poziciju teksta u tekst bloku. Levo: tekst je levo poravnat. Desno: tekst je desno poravnat. Centralno: tekst je centralno poravnat. Ravnanje vai u okviru selektovanog paragrafa. Paragraf: novi paragraf je novi red koji se dobija pritiskom na taster "Enter" na tastaturi.

Ravnanje bogatog teksta

Ova naredba se koristi za postavljanje bogatog teksta da bude paralelan postojeoj liniji. Pogledajte lekciju iznad kako bi ste saznali vie o Bogatom tekstu.

Kriva
Kriva se moe kreirati na minimum 3 postojee take korienjem alateke "Kriva". Kriva moe biti otvorena ili zatvorena. Da dobijete zatvorenu krivu kliknite na prvu taku krive. Ako elite da kriva bude otvorena pritisnite i zadrite tatster CTRL i kliknite na poslednju taku. Kriva se moe editovati dvostrukim klikom na krivu, tada se pojavljuje dijalog boks gde se moe promeniti debljina linije, boja i zakrivljenost i zaglaenost krive. Ako su za kreiranje krive koriene take sa razliitim visinama tada e se dobiti 3D kriva.

Uputstva

Meni Alatke 51

Prelaznica (Spirala)
Ovom alatkom je mogue kreirati Prelaznicu..

Prelaznica je definisana formulom: R*L = K Gde je : K: parametar prelaznice R: poluprenik prelaznice L: duina dela prelaznice merena od take gde je R = Prelaznica se moe konstruisati na 4 naina: 1. Crtanje postojee prelaznice. NAPOMENA: tanost unetih podataka treba da je minimum ista kao i broj decimala na kontrolnoj tabli. 2. Sa poetnom i krajnjom takom Paralelno sa linijom: definisano poetnom i krajnjom takom Poetna taka ima R = . Vrednost K ili R2 (= poluprenik tangentnog kruga u krajnjoj taki) se mogu uneti Tangenta poinje od specificirane take na postojeem krugu/luku. prelaznica poinje sa R od luka ili kruga i konstruie se dok nebude R = . Pokretanje kursora mia utie na pravac tangente. To takoe vai za R < R kruga. Tangenta poinje od specificirane take na prelaznici prelaznica poinje sa poluprenikom poetne take na prelaznici i i bie kreirana sa R = . To takoe vai za R < R kruga. 3. Izmeu postojeih objekata: Izmeu postojeih linija i kruga/luka Izmeu dva kruga/luka to je jedino mogue kada je krug sa manjim polupernikom unutar kruga sa veim poluprenikom i veoma malim odstupanjima. 4. Tangenta luka na 2 linije sa 2 prelaznice. Gotove sve naredbe vae i za prelaznice.

52 Meni Alatke

Uputstva

Edituj krivu
Alatke edituj krivu imaju tri mogunosti: Pomeri taku, da se pomeri taka selektovane krive Dodaj taku, da se doda nova taka Izbaci taku, i da se izbaci selektovana taka Kada se selektuje kriva kursor prelazi u mali krsti.

Edituj poligon
Iste naredbe kao i kod krive samo to se selektuje poligon

Edituj putanju
Iste naredbe kao ikod krive bez pomeranja, ako se eli pomerati taka putanje predlaemo da koristite standardnu operaciju "Pomeri"

Laso
Ova naredba pravi delove slike ili crne ili bele. Ova operacija se ne uva u slici nego u Pythagoras crteu relativno u odnosu na sliku.

Brisa
Ova naredba brie delove slike kao gumicom. Ova operacija se ne uva u slici nego u Pythagoras crteu relativno u odnosu na sliku.

Dimenzionisanje
Alatka Dimenzionisanje omoguuje korisniku da ispisuje duinu linije, povrinu ili koordinate na crteu. Tekst koji se ispie moe se menjati kao i svaku drugi tekst u crteu i on nije povezan sa objektom koji je opisan. Kada ispisujete dimenziju nekog objekta i isti teks ve postoji na istoj poziciji atribut nee biti ponovo ispisan. XY-Ofset dimenzionisanje taaka ispisuje ortogonalne koordinate u odnosu na aktivni koordinatni sistem. Takoe se konstruiu i apscisna linija i ordinata take. Kada selektujete XY-Ofset i zadrite taster CTRL pritisnut dok kliete na taku aktivirae se naredba Koordinatni sistem (za postavljanje Privremenog lokalnog koordinatnog sistema kroz dve take). Primedba: Ispisivanje koordinata svih selektovanih taaka moe se izvriti izborom naredbe "Ispisivanje -> XY-Ofset" naredbe Operacije menija Formatizovanje .

Uputstva

Meni Alatke 53

Linije
Kada kliknete u blizini linije duina linije e biti ispisana paralelno sa linijom, u definicijama se moe podesiti: Veliina teksta irina teksta Broj decimalnih mesta Slog pre i posle Slog pre i posle se moe definisati i kada se vri na primer ispisivanje duine linije da pre cifre stoji " d =", i posle cifre "m", tako da pie " d = 12.50 m".

Poligon: Obim i Povrina

Kada kliknete miem blizu teita poligona moete ispisati povrinu poligona ili duinu perifernih linija poligona. Ispisan tekst za sve linije ima iste definicije. Definicije od kojih zavisi ispis teksta su: Veliina teksta irina teksta Broj decimalnih mesta Slog pre ili posle Centar teksta e biti u teitu poligona.

Informacije o taki
Moe se izvriti ispisivanje sledeih informacija o taki: Broj take Koordinate Visina Komentar U definicijama moete podesiti atribute teksta ispisa (veliina, broj decimalnih mesta itd.).

Ispisivanje
Alatke "Ispisivanje" vam omoguuju ispisivanje teksta od atributa koji pripadaju poligonima, linijama ili takama. Atrubuti poligona su: Periferija poligona (Obim) Povrina Komentar (informacija koja je povezana sa poligonom) Atributi za linije ili putanje su: Kosa duina Visinska razlika Nagib Direkcioni ugao (samo za linije)

54 Meni Alatke

Uputstva

Atributi svih elemenata koji pripadaju putanji e biti ispisani od jednom. Atributi taaka su: Broj take Visina take Informacije vezane za taku (komentar) Koordinate take. Lukovi i krugovi mogu da imaju poluprenik i centralni ugao.

Kreiraj prozor
Naredba kreiraj prozor omoguuje da se kreira prozor u crteu u kome se moe prikazati deo crtea u krupnijoj ili sitnijoj razmeri. Prozor se kreira tako to se definie pravougaonik sa svojom gornjomlevom i donjom-desnom takom (ili obrnuto) U prozoru se crte se zumira tako to se okree toki na miu i dri pritisnut taster CRTL. Pritiskom na desni taster mia dok se nalazite iznad prozora otvara se meni za podeavanje karakteristika, kao to su: oblik, tana razmera, okvir i dr.

Privatne alatke
Privatne alatke su deo VBA. Privatne alatke omoguuju korisniku da klikne na alatku i da izvri makro. Kada je Pythagoras u modu 'Privatne alatke" tada on trai makro i izbrava naredbu makro odmah nakon klika miem na alatku. Vie detalja moete pronau u uputstvu za VBA.

Uputstva

Meni Alatke 55

Poglavlje 5:
Atributi
Kopiraj

Meni Formatizovanje
Meni formatizovanje sadri naredbe za podeavanje atributa kod selektovanih objekata.

Slui za kopiranje grafikih atributa selektovanog objekta. Atributi se kopiraju tako to se selektuje samo jedan objekat (taka, linija, tekst, poligon) i startuje ova naredba. Ova naredba se moe dobiti i klikom na desni taster mia kada se selektuje jedan objekat.

Unesi
Ova naredba slui za dodeljivanje iskopiranih grafikih atributa ostalim selektovanim objektima. Atributi se mogu odjednom dodeliti svim selektovanim objektima (takama od kopiranih atributa take, linijama od kopiranih atributa linije itd.) Ova naredba se moe dobiti i klikom na desni taster mia kada se selektuje jedan objekat.

Lista korisnikih definicija

Takoe selektovanim objektima moemo dodeliti atribute definisanim u korisnikim definicijama, tako to emo izabrati iz liste odgovarajuu korisniku definiciju.

Podaci
Kopiraj
Ako je kreirana baza podataka i dodeljeni atributi nekom objektu oni se mogu kopirati iz jednog selektovanog objekta i dodeljivati drugim selektovanim objektima. Ova naredba se moe dobiti i klikom na desni taster mia kada se selektuje jedan objekat.

Unesi
Iskopirani podaci iz baze podataka selektovanog objekta se mogu dodeliti drugim selektovanim objektima. Ove nardbe e biti aktivne ako postoje podaci za kopiranje.
Uputstva Meni Formatizovanje 57

Stil take
Naredba Stil take omoguuje podeavanje selektovane take da ima prikaz u obliku jednog od sledeih simbola: sakrivena: taka je vidljiva na ekranu, ali se ne vidi kod tampe. Krsti (+) X-krsti (x) Kosa crta (/) Okrugla Okrugla uplja Pravougaona Pravougaona uplja Trouglasta Centralna (koristi se za kreiranje simbola) Referentna (koristi se za kreiranje tipskih poprenih preseka izrada saobraajnica) Prelomna (koristi se za kreiranje tipskih poprenih preseka izrada saobraajnica) Stil take se moe uzeti iz kreirane biblioteke simbola

Stil linije
Naredba Stil linije podeavanje selektovane linije da ima prikaz jednog od sledeeg stila linije: Puna Crtkasta Takasta Crta-taka Crta-taka-taka Stil linije se moe uzeti iz biblioteke kreiranih linija.

Debljina linije
Ova naredba omoguuje podeavanje debljinu selektovane linije. Mogue debljine su od 0.05mm do 2.11mm.

Strelice na liniji
Kada elite da na krajevima linija stavite strelice ili da ih skinete ukoliko vam je u meniju Definicije selektovana opcija Strelice na liniji, koristi se ova naredba. Da bi ova naredba bila selektovana potrebno je da selektujete liniju i jednu ili obe take na krajevima linije. Kada selektujete liniju i taku ili take na krajevima onda moete ukljuiti ili iskljuiti strelice na krajevima linije. Da bi crtali linije sa strelicama na krajevima potrebno je ukljuiti opciju Strelice na krajevima linije u meniju Definicije, ukoliko elite da vie ne crtate strelice iskljuite ovu opciju. Da dodate ili izbriete strelice na postojeoj selektovanoj liniji selektujte i krajnju ili obe take te linije dranjem pritisnutog tastera SHIFT i klikom na taku ili take i ukljuivanjem ili iskljuivanjem opcije Strelice na kraju linije.

58 Meni Formatizovanje

Uputstva

Zakrivljenost
Ovom naredbom selektujete faktor zakrivljenosti selektovane krive. Faktor zakrivljenosti moe biti od 0 do 10. Zakrivljenost 0 rezultira pravim linijama. Zakrivljenost 5 se pribliava krunim lukovima.

Tekst atributi
Naredbom Tekst moete menjati atribute selektovanog teksta: Font: vrsta slova Horizontalno ravnanje Vertikalno ravnanje Veliina take: od 4 do 1000 taaka Stil: normal ili zakoen Debljina: tanak, srednji, zadebljan i ekstra zadebljan Podvuen: pojedinano, dvostruko, crtkasto Ivica: bez granice, jednostruko, dvostruko Rastojanje linija: malo, normalno, veliko Neproziran: da ili ne Orijentacija: uvek horizontalno, uvek itljivo ili apsolutni ugao.

Tekst sadraj
Ovom naredbom svim selektovanim tekstovima moemo dodeliti vrednost koju unesemo u gornje polje. Iz polja ispod se mogu dvostrukim klikom ubacivati standardni tekstovi, koji su uitani ranije.

aranje poligona
Ova naredba omoguuje aranje selektovanog poligona jednim od sledeih ara: Bez are horizontalno vertikalno dijagonalno 45 dijagonalno -45 ukrteno jedna granica dupla granica jedna granica (otvorena) dupla granica (otvorena)

100% (crna) 75% (crno siva) 50% (siva) 25% (svetlo siva) 12% (veoma svetlo siva) Kada se kreira novi poligon on nema aru, ukoliko nije iz korisnike definicije.

Uputstva

Meni Formatizovanje 59

Poligon
Ovom naredbom moete podesiti atribute selektovanog poligona kao to su ara, granica, boja i slino. Napomena: Dvostrukim klikom na poligon otvarate dijalog boks Editovanje poligona.

Razmera
Simbola
Podeava se razmera po pravcima x i y osa selektovanog. Ako se unese negativna vrednost tada e simbol biti izokrenut kao u ogledalu.

Teksta
Podeava se razmera teksta, ako se unese vrednost manja od 100 tekst e se umanjiti, a ako se vrednost vea tekst e se uveati. Napomena: Skaliranjem teksta uveava se veliina fonta teksta. Skaliranje svih tekstova od jednom je korisno ako elite da kopirate crte u nekoj drugoj razmeri.

Slike
Razmera slike uveava ili smanjuje sliku po osama x i y.

Linije
Ova naredba uveava ili smanjuje simbole na selektovanim linijama (korisnikim stilovima linija). Napomena: Ovaj nain omoguuje da se simboli naprave vidljivim na kratkim linijama, ova naredba je jedino mogua na korisniki definisanim stilovima linijama.

are poligona
Ova naredba menja razmeru are selektovanog poligona. Ova naredba je mogua samo na korisniki definisanim arama.

Ravnanje
are
Ova naredba ravnja aru selektovanog poligona sa osama aktivnog korisnikog koordinatnog sistema. Napomena: samo poligoni sa korisniki definisanim arama se mogu ravnjati.
60 Meni Formatizovanje Uputstva

Teksta
Ovom naredbom se ravnja selektovani tekst sa osama aktivnog korisnikog koordinatnog sistema.

Simbola
Ovom naredbom se ravnja selektovani simbol sa osama aktivnog korisnikog koordinatnog sistema. Napomena: ova naredba je mogua ako je simbol okretan.

Lejer
Ova naredba premeta sve selektovane objekte u izabran lejer iz liste ili se moe uneti novi lejer.

Nivo prikaza
Ova naredba menja nivo prikaza selektovanih objekata u izabrani nivo.

Boja
Ova naredba menja boju selektovanih elemenata u izabranu boju. Boja se moe menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja boje ili unoenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasienost i Osvetljenost.

Operacije
Renumeracija taaka
Imate 3 mogunosti sa selektovanim takama: Obrii brojeve taaka Uveaj brojeve taaka za neku vrednost. Uveaj brojeve taaka poevi od nekog broja sa intervalom vrednosti nekog broja. Pri renumerisanju Pitagora vodi rauna o prvobitnom redosledu unosa taaka u crte.

Lista koordinata
Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu strane ispisuje listu koordinata svih selektovanih taaka u aktivnom koordinatnom sistemu. Stil ispisivanja koordinata se moe podesiti u Jedinice, Tekst ispisa, pa Koordinate.
Uputstva Meni Formatizovanje 61

Lista poligona
Ova naredba u donjem desnom uglu strane, u koordinatnom sistemu strane ispisuje listu komentara i povrine svih selektovanih poligona u aktivnom koordinatnom sistemu. Stil ispisivanja povrine poligona se moe podesiti u Jedinice, Tekst ispisa, pa Povrine.

Izravnanje visina
Ova naredba aktivira dijalog boks za Popravljanje visina. U njemu se sve selktovan evisine mogu popraviti na zadatu visinu (H) ili za zadatu visinsku razliku (dH).

Promena komentara
Ova naredba omoguuje izmenu komentara svih selektovanih objekata u novi

Ispisivanje
Ova naredba omoguuje ispisivanje odreenog teksta pored selektovanog objekta, ali za sve selektovane objekte odjednom. Tekst koji se moe ispisati zavisi da li se odnosi na liniju, taku, poligon, putanju i moe biti na primer: Brojevi svih selektovanih taaka, Povrine svih selektovanih poligona, duine svih selektovanih linija i slino. Stil ispisivanja se moe podesiti u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa.

62 Meni Formatizovanje

Uputstva

Poglavlje 6:

Meni Definicije
Meni definicije omoguuje podeavanje i zadavanje odreenih parametara koji e biti aktivni kod kreiranja novih elemenata.

Snap
Ova naredba omoguuje podeavanje aktivnosti kursora nad objektima. Po definiciji, Pythagoras e se snapovati na bilo koji objekat. Koristei ovaj meni moete snapovanje ukljuiti ili iskljuiti nad odreenim objektima.

Korisnike definicije
Ova naredba omoguuje selektovanje rada sa korisnikiom definicijom ili bez definicije. Kreiranje korisnikih definicija je objanjeno u ovom poglavlju. Pogledaj naredbu definicije, pa Rad sa korisnikim definicijama. Ova nardba se moe izabrati klikom na desni taster mia.

Stil take - Stil Linije - Debljina Linije Strelice na liniji

Podeavanje gore navedenih naredbi e se koristiti pri kreiranju novih taaka, linija i tekstova koristei naredbe Alatke.

Tekst
Definisanje atributa teksta kod ispisivanja novih tekstova. Kod korienja naredbe Dimenzije tada e biti koreni podeeni atributi u dijalog boksu Jedinice, Tekst ispisa...

Poligon
Ovom naredbom moete definisati atribute novog poligona.

Nivo prikaza
Ova naredba definie nivo prikaza novih objekata. Moete izabrati vrednosti od 10 do 10. Nivo prikaza definie prioritet prikaza objekta. Poligon objekta sa nivoom prikaza 1 dobija vei nivo prikaza nego zemlja sa novoom
Uputstva Meni Definicije 63

prikaza 0. Objekat e biti kompletno prikazan, dok e parcela biti delimino sakrivena objektom. Jo jedan primer: u koliko elite da sakrijete raster moete preko rastera nacrtati beli poligon sa viim nivoom prikaza itd.

Boja
Ova naredba definie boju kod kreiranja novih elemenata. Boja se moe menjati klikom na izabranu boju ili ukucavanjem broja boje ili unoenjem vrednosti za RGB ili Nijansu, Zasienost i Osvetljenost.

Definicije u dokumentu
Korisnike definicije
Korisnike definicije definiu atribute za (take, linije, boja, lejer...), koji prepisuju standardne koji su definisani, kada je selektovana korisnika definicija. Ovo je korisno kada hoete brzo da crtate sa odreenim atributima i da nebi ste svaki put definisali ili menjali atribute jednostavno samo izaberete korisniku definiciju i crtate sa podeenim atributima. Mogue je napraviti do 256 korisnikih definicija. U dijalog boksu "rad sa korisnikim definicijama" moete kreirati novu definiciju ili editovati postojeu. Za novu se unese naovo ime i klikne na taster "Nova". Zatim vam se otvara dijalog boks Definicije gde moete podesiti atribute take, linije, tekst i poligon. Kada nije selektovana nijedna vrednost tada je aktivna standardna vrednost, kada je selektovan neki atribut tada je aktivna vrednost iz korisnikih definicija. Ove definicije se mogu dobiti klikom na desni taster mia.

Opcije Kopiraj/Unesi atribute

Ova opcija omoguuje setovanje koji e atributi biti kopirani zajedno sa selektovanim objektima.

Uitavanje standardnih tekstova...

Omoguuje uitavanje liste tekstova koji se esto koriste.

Uitavanje standardnih komentara...

Omoguuje uitavanje liste komentara koji se esto koriste.

64 Meni Definicije

Uputstva

Povrati
Ovom naredbom se vraaju poetne definicije atributa.

Sauvaj
Omoguuje da sauvate podeene definicije (boje, simbol, debljina linije i slino) kako bi se te definicije postavljale pri podizanju Pythagoras.

Definicije u dokumentu
Lejeri
Ovom naredbom moete podeavati rad sa lejerima. Grupe: Da bi ste lake radili sa velikim brojem lejera, Pythagoras nudi mogunost da kreirate grupe lejera. Ove grupe se mogu reimenovati i brisati. Uvek moete izbaciti neki lejer iz grupe. Isti lejer moe pripadati jednoj ili vie grupa ili ne pripadati ni jednoj. Prednost rada sa grupama lejera je u tome to u jednom potezu moete izmeniti atribute svih lejera koji pripadaju jednoj grupi. Na primer: moete kreirati grupe kao to su: topografija, gas, voda, struja,... itd. I njima pridodati lejere i probati da menjate atribute za svaki lejer i putem rada sa grupama. Atributi: Moete podeavati sledee atribute lejera ili grupa Vidljiv, Zatien i Ukljuen. Atribut V odreuje da li je lejer ili grupa vidljiv ili ne. Atribut Z odreuje da li je lejer ili grupa zatien ili ne. Na zatienim lejerima ili grupama nisu mogue modifikacije. Trei atribut U prikazuje sve objekte u lejeru ili grupi na jedan pasivan nain, to jest objekte moete videti ali se oni ne mogu selektovati niti menjati. Korienje opcije 'svi lejeri' omoguuje setovanje opcija za sve lejere putem jednog klika mia. Primedba:Dvostrukim klikom na ime lejera automatski se podie dijalog boks Podeavanje razmere prikaza (SAMO za WINDOWS). Prikaz zavistan od razmere: Lejeri ili grupe se mogu podesiti da se vide samo u odreenoj razmeri prikaza to jest izmeu dve selektovane razmere, na primer izmeu 1/10000 i 1/2000. Izvan ovog opsega lejeri se nee videti. Kada nisu limitirani lejeri se vide u svim razmerama.
Uputstva Meni Definicije 65

Ova osobina je korisna kada se radi sa velikim crteima. Prikaz karte nekog grada, sa svim detaljima moe biti veoma haotina. U tom sluaju se moe podesiti da se neki detalj vidi pri veem zumu, a neki pri manjem, a selektovanjem opsega prikaza po grupama ili lejerima.. Primedba: Kada podeavate opseg prikaza tada unosite vrednosti u polja 1/n. U koliko ne elite da prikazujete u opsegu tada ostavite polja od ili do prazna.

Aktivan model terena

Naredba Aktivan model terena omoguuje selekciju aktivnog modela terena iz liste. Samo modeli terena koji se nalaze u dokumentu mogu biti selektovani.

Modeli terena
Ovom naredbom se aktivira dijalog boks koji omoguuje rad sa modelima terena. Panja! Bilo koja izvrena akcija u ovom dijalog boksu se ne moe vratiti! Brisanje Naredba 'Brisanje' brie selektovani model terena. Reimenovanje Ova naredba omoguuje reimenovanje selektovanog modela terena. Aktivan Ova naredba aktivira selektovani model terena. Kada se model aktivira na ekranu se pojavljuje mrea zelenih trouglova. Sve koordinate se raunaju u odnosu na selektovani model terena.

Potvrdi operaciju
Kada kreirate nove objekte ako je ova opcija ukljuena, Pythagoras e omoguiti unoenje podataka o lokaciji (koordinate, duina, duina linije) na kontrolnoj tabli.. Kada radite geodetsku podlogu poeljno je da ova opcija bude ukljuena. Kada radite neku skicu, gde vam tane dimenzije nisu neophodne onda se ova opcija moe iskljuiti, kako bi se crtanje izvodilo bre. Jednostavnim klikom na taster (zeleni znak za potvrdu) moete ukljuiti ili iskljuiti Potvrdi operaciju.

66 Meni Definicije

Uputstva

Razmera koordinatnog sistema strane

Ova naredba menja razmeru koordinatnog sistema strane. Kada je aktivan koordinatni sistem strane sve dimenzije e biti raunate u odnosu na aktuelnu razmeru strane. Po definiciji razmera koordinatnog sistema strane je 1.

Broj sledee take

Ova naredba omoguuje izbor broja nove take. Za svaku novu taku, Pythagoras oznaava broj koji je za jedan vei od prethodnog. U novom crteu Pitagora dodeljuje brojeve od 1 pa nadalje, kada se crte sauva i ponovo otvori Pitagora pamti zadnji broj take i nastavlja dodeljivanje od tog broja. Napomena: u koliko koristite karaktere umesto brojeva, potrebno je da unesete adekvatan broj koji odgovara kombinaciji karaktera: A=1, B=2, AA=27, itd. Pitagora vam daje pregled koji su brojevi slobodni u crteu.

Orijentacija crtea
Ova naredba omoguuje da setujete apsolutni ugao koji odgovara pravcu severa, tako da moete da orijentiete simbole i linije u nekom drugom pravcu.

Jedinice, Tekst ispisa...

Naredba Jedinice, tekst ispisa omoguuju podeavanje za: Prikaz datuma i vremena Jedinice duine: m, cm, mm, Stopa, US Stopa Jedinice ugla: Gradusi, Decimalni stepeni, St.Min.Sec., Milisekunde, Geodetski, Radijani Pozitivan smer ugla: u smeru kazaljke, suprotno od kretanja kazaljke. Sever-Istok ili YX koordinate. Decimalni znak: "," ili "." Broj decimalnih mesta korienih za prezentaciju koordinata, dimenzija (duina linije, povrina, uglovi , koordinate) u dijalog boksovima, kontrolnoj tabli ili pri izvozu. Ispisivanje stringova pre i posle vrednosti XY-Ofset: selekcija atributa kod dimenzionisanja XY-Ofseta.

Ova podeavanja vae za sve otvorene crtee, kao i za sve budue crtee. Sva podeavanja e biti sauvana kada se zatvori i ponovo otvori Pythagoras.

Uputstva

Meni Definicije 67

Podeavanje
Tanost stanice
Tanost stanice omoguuje unos vrednosti za tanost instrumenta kojim je mereno. Ova vrednost e biti uzeta u obzir kod reavanja Poligonskog vlaka, kod provere greaka zatvaranja, dali su u granicama dozvoljenog. Mogu se uneti vrednosti za tanost merenja duine i ugla iz prospekta instrumenta.

Kolektor podataka
Mogu se selektovati sledei formati odreenih instrumenata: Lista koordinata sa iframa Topcon FCTE1, FC-6/GTS-7000, GTS-6/GTS-700 (FCTE1), GTS-6/FC-5/FC-2 Leica svi modeli (ukljuujui Leica 16-format) Delimini uvoz fajla je mogu zato to je omogueno kod uvoza selektovato od broja take do broja take.. Sokkia SDR22/24/26, SDR33, Powerset i SET 2C/3C/4C redosled koordinata (NE ili XY) za seriju SDR20 i seriju SDR33 u listi za obeleavanje zavisi od setovanja u Pitagori u momentu izvoza. Zeiss Rec500 / Rec Elta, Elta 40R/50R i M5 Nikon DTM 300/400 i 700/800 serije Geodimeter Pentax, Pentax ATSTOPO i Pentax Powertopo Trimble Microport format TDS48

Uitavanje opisa ifara

Postoji mogunost podeavanja fajla opisa ifri, koji slui za automatsko kartiranje sadraja na osnovu dodeljenih ifara. U fajlu je mogue podesiti ta koja ifra znai i kojim atributima da se iskartira (lejer, taka, simbol, polilinija i slino). Izgled fajla moete pogledati na CD.u

68 Meni Definicije

Uputstva

Uitavanje tabele za konverziju

tampa: Boja u irinu Tekst fajl koji definie koja boja e biti isplotovana kojom bojom i debljinom linije (irinom pera). Struktura fajla:: <boja>-><boja>,<irina> ili C<broj boje>-><naziv boje>,<irina> ili C<broj boje>->C<broj boje>,<irina> ili <naziv boje>->C<broj boje>,<irina> primer. MAGENTA->BLACK,W5 YELLOW->RED,W7 C2->MAGENTA,W3 C14->BLACK,W14 C36->C14,W10 RED->C25,W20 tampa: irina u Boju Tekst fajl koji definie koja e debljina linije biti isplotovana kojom bojom i koje irine. Struktura fajla: <irina>-><naziv boje>,<irina> ili <irina>->C<broj boje>,<irina> primer W1->BLACK,W2 W5->C13,W3 DXF izvoz: irina u Boju U DXF fajlu nije mogue specificirati debljinu linije. Korisnici AutoCADa obino koriste boje da podese debljine linije. Ova tabela se moe koristiti za konverziju debljine linije u boju. Napomena: Morate imati u vidu da moete koristiti debljine linije od 0.05mm do 2.11mm DXF Simboli i Lejeri Ova opcija se moe koristiti kod uvoz ili izvoza DWG ili DXF crtea: Da bi se ova opcija aktivirala prethodno mora da su uita skript fajl. Ovaj fajl ima odgovarajue naredbe kao to su: AUNITS=0; gde su 0: decimalni stepeni, 2: Gradusi ili Goni, 3:Radijani ANGDIR=1; gde su 1: u smeru kazaljke, 0: suprotno od smera kazaljke CODEPAGE= 0; po definiciji je 0: AutoCAD DWGkodna strana; dos850: dos kodna strana DEFAULT_LTYPE = Solid; ne zaboravite da naznaite standardni LTYPE u tabeli LTYPES. Ovaj stil e se koristiti za sve tipove linija koje se ne nalaze u tabeli LTYPE za vreme izvoza DXF/DWG fajla. LTYPES( 1=Moje linije,Okvir; DXF LTYPE naziv = Pythagoras tip linije (Group,Name) 17= Moje linije,Rov
Uputstva Meni Definicije 69

18= Moje linije,Zid 40= Moje linije,Trava Solid = 0,0; 0, x : x znai standardni tip linije u Pythagoras (Puna, Takasta, Crtkasta, ...) ) DEFAULT_BLOCK = Symbdefault; ne zaboravite da naznaite standardni BLOCK u tabeli BLOCKS. Ovaj stil e se koristiti za sve tipove simbola koji nepostoje u tabeli BLOCKS z avreme izvoza DXF/DWG fajla. BLOCKS( Symbdefault = 0,1; 0, x : x znai standardni simbol u Pythagoras (Okrugla taka, Trougli, X krstiro, ...) Okrugla taka=0,2; Okrugla uplja=0,5; Kvadrati=0,6 2=0,3 3=Moji simboli,Drvo 4=0,8 19= Moji simboli,aht 221=0,4 ) LAYERS( 1=W-HR,5,0,Solid; DXF/DWG Naziv lejera = Pythagoras naziv lejera, Boja, Grupa, Tip linije, Naziv tip linije 2=W-AL,5,0,Crtkasta 3=W-HR,5,0,Takasta 4=W-AL,5,0,Puna 5=HD-HR,1,Moji stilovi linija,Zid ) Vana primedba: Kada tampate ili uvate va rad proverite da li je opcija tampe u dijalog boksu tampa odgovarajue podeena.

Uitavanje uslova popreni presek i poduni profil

Ova naredba uitava fajl sa uslovima koji e biti korieni za opis kod automatskog generisanja podunih i poprenih profila. Primer moete videti u tekst fajlu koji se nalazi na instalacionom CD-u Pythagoras (profiletexts.txt)

Tekst editor (samo za Macintosh)

Omoguuje konfigurisanje text editora.

70 Meni Definicije

Uputstva

Poglavlje 7:

Meni Pregled
Meni Pregled sadri naredbe za definisanje prokaza sadraja crtea na ekranu. Alatkom "Ruica" moete se kretati preko crtea u svim pravcima. Kliknite miem na neku lokaciju crtea i zatim kliknite na drugu lokaciju crtea. Crte e se pomeriti translatorno u pravcu druge lokacije i za odstojanje druge lokacije. Ovaj mod se moe otkazati koristei tastere sa tastature: ESC, SPACE bar, Enter. Napomena: Tasterom "+" sa numerike tastature moete brzo da selektujete naredbu pan.

Uveanje zuma
Sa uveanjem zuma uveavate prikaz odreenog dela crtea na ekranu. Kada selektujete ovu naredbu kursir se menja u lupu sa znakom plus. Kliknite miem i zadrite na neku lokaciju i zaokruite eljeni deo pravougaonikom i kliknite ponovo, na taj nain ete zumirati tu lokaciju, to jest prikazati je uveano. Napomena: Ako kliknete jednom miem na elejenu lokaciju uveeete zum sa faktorom 2. Pythagoras podrava vie nivoa zuma, tako da kada uveavate zum Pitagora pamti nivoe i moe da ih vrati kada koristite naredbu smanjenje zuma. Najvei zum faktor moe biti 1000. To jest podeenu razmeru tampe moete uveati do 1000 puta. Primedba: preica za uveanje zuma je taster >.

Smanjenje zuma
Naredbo smanjenje zuma redukujete razmeru prikaza crtea na ekranu. Naredba smanjenje zuma vraa zuma faktor u prethodni nivo zuma. Napomena: preica je taster "<".

Uputstva

Meni Pregled 71

U razmeri tampe
Ova naredba e prikazati crte u podeenoj razmeri tampe. Napomena: preica je taster "=".

Ceo crte
Ova naredba e prikazati ceo crte na ekranu. Deo crtea izvan strane se nee prikazati na ekranu. Napomena: preica je taster "-".

Opcije prikaza
Naredba "Opcije prikaza" omoguuju podeavanje koji sadraj e biti prikazan i koji nee na ekranu. Naredba se poziva sa tastature sa CRTL+I Takoe Pythagoras je koncipirana da to vidite na ekranu to e se i videti na papiru kada odtampate. Na ekranu se pojavljuje dijalog boks, koji se sastoji od etiri strane za podeavanje prikaza: 1. Lejera, i grupa lejera, lejeri i grupe koji su ekirani kao aktivni bie vidljivi ostali nee Vidljivi lejeri e biti prikazani na ekranu. Objekti u nevidljivim lejerima se ne mogu selektovati, brisati niti editovati. 2. Za Prikaz atributa objekata na ekranu are poligona tekst u crteu brojevi taaka kote taaka komentari taaka specijalni tipovi linija slike

Kada se na primer selektuje opcija "Prikai Tekst" svi tekstovi u vidljivim lejerima e se prikazati na ekranu, kada ova opcija nije selektovana svi tekst objekti e biti sakriveni. Takoe, samo kada je ova opcija selektovana moete selektovati i prevlaiti tekst. Napomena: Kada kreirate novi tekst objekat, Pythagoras automatski selektuje opciju "Prikai tekst", i svi sakriveni tekstovi e biti prikazani.

72 Meni Pregled

Uputstva

3. Strana DTM slui za prikaz digitalnog modela terena i to moe se prikazati: DTM aktivni DTM selektovan iz liste kreiranih modela terena Razlika izmeu dva modela terena Model terena se moe prikazati kao mrea trouglova u odreenoj boji i sa odreenim nivoom prikaza (kao pozadina ili ispred elemenata), takoe DTM se moe prikazati kao spektar boja ili jedne boje u odnosu na visinu ili nagib. 4. Strana Tematske mape omoguuje da prikaete kreirane Tematske mape, tako to ete selektovati mapu iz liste tematskih mapa. Takoe odreeno podeavanje prikaza se moe sauvati, tako da kasnije iz liste sauvanih Prikaza birate ve podeeni prikaz. Ovako moete u toku samog rada da podeavate Prikaze i samim tim podeavate izlaze za tampu.

Tematske karte
Ova opcija vam omoguuje da kreirate tematske mape na osnovu zadatih kriterijuma. Vie kreiranih Tematskih mapa mogu biti prikazane u isto vreme.

Rad sa tematskim kartama

Ovaj dijalog boks se koristi za kreiranje novih, brisanje ve kreiranih tematskih mapa ili za sortiranje i aktiviranje selektovane tematskie mape. Pritiskom na taster Podeavanja ulazi se u dijalog boks za podeavanje kriterijuma prikaza.

Kreiranje tematske karte

Tematske mape se mogu kreirati nad podacima baze podataka ili nad sistemskim podacima (vrednosti koje definiu Pythagoras objekte). Tematska karta se moe napraviti nad podacima iz baze podataka, onda se selektuje Tabela (pojavie se lista kreiranih tabela) ili iz sistemskih objekata, ako se ekira Polje (pojavie se lista svih moguih polja iz tabele ili vezanih za izabrani tip objekta) ili se definie Izraz (pojavie se lista svih moguih izraza), nakon toga se definie operator (=, <=, >=, <> itd, popoinje sa, sadri, itd) u zavisnosti od tipa objekta ili vrste polja (tekst, datum, broj i dr.). Kada se definie izraz tada se pritiskom na zeleni taster "+" dodaje grafiki izraz koji je tanije definisan Na primer: ako smo napravili izraz da je povrina objekta "=", pritiskom na taster "+" kreiraemo Grafiki izraz, tako to emo uneti neku vrednost u polje vrednost ili jednostavno uzeti iz liste ponuenu vrednost (u listi vrednosti e biti sve mogue vrednosti koje se nalaze u crteu), ostaje jo da definiemo grafiki izgled objekta koji zadovoljavaju zadati uslov definisanjem boje, are debljine itd.
Uputstva Meni Pregled 73

U polju Druge vrednosti se moe definisati izgled svih objekata koji nezadovoljavaju zadati kriterijum. Grefiki izgledi se mogu popuniti runo ili automatski definisanjem graninih vrednosti i boja. Na taj nain smo kreirali jednu Tematsku kartu.

Legenda
Kada se kreira Tematska mapa moe se i izbaciti u crte Legenda tematske mape. Desnim klikom na legendu se mogu menjati karakteristike legende. Takoe legenda se moe obrisati ili raspakovati.

Informacije o objektu
Naredba Informacije o objektu omoguuje editovanje osobina objekta (na primer: boje, debljina linije itd.) ili vezu sa povezanim spoljnim dokumentom (na primer: poligon parcel moe biti poveza sa tekstalnim dokumentom koji ima informacije o parceli i vlasniku i sl...).

Atributi
Naredba Atributi izbacuje dijalog boks koji sadri informacije o selektovanom objektu. Sve informacije se mogu menjati u tom dijalog boksu. Napomena: Ova naredba ne vai ako je selektovano vie objekata. Slika Za slike imamo informacije kao to su: Razmera slike komantar lejer boja intenzitet horizontalna oiviena negativ slike smanjenje ili uveanje za faktor save changes Razmera slike Ako nije uneena razmera, slika e zadravati originalnu veliinu u odnosu na (papir). Kada je selektovana razmera, slika e se prilagoavati razmeri tampe ukoliko se naknodno menja razmera tampe. Slike mogu biti: fotografije ili situacioni planovi

74 Meni Pregled

Uputstva

Boja Selektovanje boje monohromatskih slika, po definiciji je crna. Intenzitet 100 = normalan intenzitet: crna ostaje puna crna 50 = polu intenzitet: crna postaje siva 0 = bez intenziteta: sve postaje belo Smanjenje intenziteta omoguuje poboljavanje kontrasta izmeu slike i vektorskog sadraja. (kod hibridnog crtea: raster+vektor). Smanjenje/ uveanje Slika se moe skalirati nezavisno po pravcu irine i visine ukoliko je to neophodno (faktor razmere originala =100). Sauvaj promene Modifikovana slika se moe sauvati pod drugim imenom. To jest original se ne moe prepisati ukoliko se koristi i u drugim crteima. Ova naredba se moe dobiti dvostrukim klikom na objekat ili desnim klikom mia na onjekat.

Podaci
Podaci e se pojaviti u meniju ako smo selektovali jedan objekat koji je povezan sa bazom podataka (atributalnom tabelom).

Otvori povezan dokument

Ova naredba otvara spoljni fajl koji je povezan sa selektovanim objektrom. Spoljni fajl moe biti bilo koji fajl, kao na primer MS Word ili MS Excel dokument, drugi crte, i slino U koliko za selektovani objekat nije povazan nijedan fajl ova naredba nee biti aktivna. Ova naredba se moe pokrenuti desnim klikom mia na objekat.

Izaberi dokument za povezivanje

Ova naredba vam omoguuje da za selektovani objekat poveete spoljni fajl koji se nalazi na vaem disku. Spoljni fajl moe biti bilo koji fajl, kao na primer MS Word ili MS Excel dokument, drugi crte, i slino U koliko je fajl povezan sa nekim objektom onda se on moe direktno otvoriti iz Pitagore.

Folder sa povezanim dokumentima

Sa ovom naredbom se selektuje Folder u kome uvate dokumente spremne za povezivanje. Ovo je korisno kada selektujete fajl, ne morate da selektujete stalno celu putanju.
Uputstva Meni Pregled 75

Ovo je i korisno jer kada premetate dokumente na drugi raunar tada je neophodno selektovati samo novu putanju i veze e ponovo biti aktivne.

Otvaranje povezanog dokumenta

Ova opcija omoguuje otvaranje povezanih dokumenata dvostrukim klikom na objekat. U koliko nije povezan spoljni fajl za selektovani objekat aktivirae se dijalog boks Atributi.

Saobraajnice
Vidi poglavlje: Izrada saobraajnica

Traka sa alatkama
Kroz ovaj meni moemo aktivirati ili deaktivirati trake sa alatkama i to sledee trake: DTM Definicije Alati za crtanje Lejeri Standardno Poddokument Prikaz

Crtei u Meniju Pregled

Svi otvoreni crtei e biti u listi u meniju Pregled. Kada selektujemo crte iz liste tada on postaje aktivan. Prozor tog crtea dolazi na vrh.

76 Meni Pregled

Uputstva

Poglavlje 8:
Presene take

Meni Raunanje

Naredba Presene take sraunava sve presene take svih selektovanih linija i dodaje ih u crte. Tip take je "x-krsti". Kada se seku dve 3D linije, koje se mimoilaze po visini, tada taka dobija visinu koja je srednja vrednost visina linija na mestu preseka.

Centri Lukova\ Krunica

Ova naredba sraunava i kreira centre svih selektovanih lukova i krunica.

Grid
Ova komanda vam omoguuje da kreirate grid koji se sastoji od linija i taaka, na definisanom rastojanju. Takoe moete dodati tekst pored svake kreirane take. Po definiciji Pitagora ispisuje koordinate take u aktivnom koordinatnom sistemu. Moete menjati format, lejer i nivo prikaza.

Najbolje postavljanje
Ova naredba iscrtava liniju, luk ili krug koji je najbolje postavljen izmeu svih selektovanih taaka. Sraunavanje duine, ugla strane ili poluprenika i centra kruga ili luka se vri putem metode najmanjih kvadrata.

Poligonski vlak
Naredba poligonski vlak sraunava greke zatvaranja i koordinate taaka poligonskog vlaka. Mogui su zatvoreni poligonski vlak i 5 sluajeva otvorenog poligonskog vlaka. Dijalog boks trai take 0, 1, n i n+1. Taka 1 je poetna taka poligonog vlaka i taka n je zavrna taka poligonog vlaka. Taka 0 je poetna orijentaciona taka i taka n+1 je zavrna orijentaciona taka.

Uputstva

Meni Raunanje 77

Pythagoras reava sledee sluajeve: Take 0 i 1 su poznate Take 1 i n su poznate Take 0, 1 i n su poznate Take 0, 1, n i n+1 su poznate Take 0, 1 i n+1 su poznate Dijalog boks je prilagoen sluaju koji reavate, pre nego ponete da unosite podatke poligonskog vlaka potrebno je da unesete koordinate karakteristinih taaka, ukoliko su te take ve u crteu moete samo uneti brojeve taaka (Br) i koordinate e automatski biti prikazane u polju (Y,X) Kada ste uneli sve date take tada unosite broj taaka kojih raunate i vezne ili prelomne uglove i duine, koristei tastere "<" and ">" u dijalog boksu moete proveravati ili menjati vezne ili prelomne uglove i duine. Kada ste uneli sve podatke tada dobijate rezultat izravnanja prikazan u dijalog boksu, sraunate take moete izravnati ekiranjem polja "zatvori" gde moete videti rezultat zatvaranja uglova i duina (f) i dozvoljena odstupanja (f max), ako ste zadovoljni rezultatom tada moete pritiskom na taster Kreiraj take da iskartirate sraunate take poligonskog vlaka u crte. Izravnanje moete vriti po uglu i duini ili samo po uglu. Taster "Kreiraj take" kreira sve take iz vlaka u crteu.

Taka presecanjem napred

Naredba Taka presecanjem napred sraunava taku preseka u sledeim situacijama: Ugao - Ugao: sraunava taku preseka pravaca sa dve zadate take. Prilikom unosa ugla za pravac kod Take 1, referenca je Taka 2 (ugao ka taki 2 je nula) i ugao se moe unositi kao pozitivna (pravac kazaljke) ili negativna vrednost. Za Taku 2, referenca je Taka 1. Duina - Duina: sraunava taku preseka dve linije sa dve poznate take. Analogno preseku dva kruga sa zadatim centrima i poluprenicima. Ova situacija moe imati dva reenja. Ugao - Duina: sraunava taku preseka linije zadate uglom i linije zadaze duinom. Analogno preseku linije i kruga. Ova situacija takoe moe imati dva reenja.. Kada se unesu vrednosti koordinata i brojevi taaka, tada se bira situacija i unose se vrednosti ugla(uglova) i duine(a) u zavisnosti od izabrane situacije. Kada pritisnete taster "Sraunaj" sraunavaju se take preseka, birate odreeno reenje i pomou tastera "Kreiraj taku" kartirate taku u crte.

78 Meni Raunanje

Uputstva

Taka presecanjem nazad

Naredba taka presecanjem nazad rauna poziciju nepoznate take od tri poznate take i uglova. Kada unesete koordinate taaka Taka 1, Taka 2 i Taka 3 u dijalog boksu moete uneti i vrednosti merenih pravaca na T1, T2 i T3 sa nepoznate take redukovanih na Taku 1. Ili uglove od T1-T2 i T1-T3. Koristei taster Sraunaj vri se raunanje pozicije i tasterom Kreiraj taku se vri pikiranje take u crte.

Transformacija
Transformacija - 2 take
Tranformacija omoguuje transformaciju koordinata izmeu Lokalnog koordinatnog sistema u Opti koordinatni sistem. Sa tasterom Trai YX koordinate, take sa istim brojevima taaka (nazivom) e biti pretraivane u jednom od ostalih otvorenih dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traenih taaka bie automatski insertovane u dijalog boks. Koristei taster "Razmera" menja se razmera kompletnog crtea dok se ne poklope take iz lokalnog sa takama iz opteg koordinatnog sistema. Opti koordinatni sistem se koristi za kopiranje i unos izmeu dva crtea sa razliitim koordinatnim sistemima. Definisanje parametara transformacije Sa translacijom bez rotacije (P1=P2): T1 i T2 moraju da sadre iste koordinate. Prvo unosite koordinate lokalnog koordinatnog sistema, a zatim opteg koordinatnog sistema. Rezultat je translacija paralelna koordinatnim osama lokalnog koordinatnog sistema. Sa translacijom sa rotacijom (P1P2): U ovom sluaju se unose dve take ije su koordinate poznate u oba koordinatna sistema. Novi koordinatni sistem e biti aktivan kada pritisnete taster OK.

Uputstva

Meni Raunanje 79

Transformacija - N taaka
Ovom naredbom vam je omogueno da izvrite transformaciju na osnovu nekoliko taaka poznatih u lokalnom i optem koordinatnom sistemu. Maksimalni broj taaka je limitiran do 10. Ovo raunanje je esto korisno. Na primer, potrebno je da iz jedne projekcije transformiete koordinate u drugu projekciju, sa minimum 3 take poznate u obe projekcije dobiete najbolje transformacione parametre putem funkcije "Transformacija N-taaka". Selektujte take ije su koordinate poznate u oba koordinatna sistema i zatim kliknite na "Transformacija N-taaka". Dijalog boks koji se pojavio prikazuje sa leve strane listu taaka sa koordinatama u lokalnom koordinatnom sisetmu. Unesite u polja koordinate tih taaka u drugom koordinatom sistemu i sraunajte transformaciju. Pythagoras rauna transformacione parametre koristei metod najmanjih kvadrata. Sa tasterom Trai YX koordinate, take sa istim brojevima taaka (nazivom) e biti pretraivane u jednom od ostalih otvorenih dokumenata pitagore. Ako postoje, koordinate traenih taaka bie automatski insertovane u dijalog boks. Moete definisati da li hoete da transformaciju vrite bez promene razmere ili sa promenom razmere ili da unesete odreeni koeficijent razmere. Pythagoras e prikazati transformacione parametre: razmera, dY, dX, i ugao rotacije Fi. Takoe i standardnu greku. Ako unesete maksimalnu dozvoljenu toleranciju, Pythagoras e pokazati take koji su odstupili od dozvoljene maksimalne tolerancije. Oznaene take treba da se izbace iz raunanja, deselektovanjem.

Koristi Opti KS
Ova naredba omoguuje nakon izvrene transformacije korienje Opteg ili Lokalnog koordinatnog sistema.

Izravnanje visina
Ova naredba omoguuje izravnanje visina svih objekata u crteu. Dijalog boks koji se pojavljuje omoguuje unos broja take, tada se pojavljuje visina te take i unosi se nova visina te take ili odreene visine i nove visine. Ako na primer unesete novu visinu take od 7m i originalnu visinu od 4.8m, tada e visine svih objekata u crteu biti uveane za 2.2m.

80 Meni Raunanje

Uputstva

Model terena
Ova komanda rauna mreu trouglova iz svih selektovanih objekata u crteu. Kada se selektuju linije, lukovi i krugovi smatra se da oni predstavljaju linije prekida na terenu. Lukovi i krugovi se transformiu u polilinije gde se svaki segment tretira kao linija prekida. Prilikom formiranja DTM-a linije truglova NE MOGU sei linije prekida, nego moraju biti prekinute linijom prekida, u taki prekida teme trougla DTM-a uzima visinu sa linije prekida. Kada se selektuje poligon on e definisati granicu DTM-a. Bilo koja taka selektovana izvan poligona nee biti uzeta za raunanje DTM-a. Rezultat je DTM oivien selektovanim poligonom. Kada selektujete sve potrebne objekte za raunanje DTM-a kliknite na naredbu "odel terena ..." u meniju "Raunanja". Zatim unesete naziv za DTM koji kreirate i DTM e se kreirati. Jedan crte moe imati 256 razliita modela terena zasnovanim na razliitim selekcijama taaka i linija. Predlog: Preporuljivo je da radite u razliitim lejerima kada elite da raunate model terena. Iskljuivanje nebitnih lejera vam omoguuje brzo selektovanje pravih objekata bitnih za raunanje modela terena. Kada sraunate model terena tada na kontrolnoj tabli moete oitavati visinu bilo gde unutar modela terena. Prilikom iscrtavanja novih linija, taaka i slino, unutar DTM-a visine se automatski oitavaju i unose u polje "H" bez dodatnih naredbi! Model terena se moe izbrisati selektovanjem naredbe "Modeli terena..." u meniju Definicije u dokumentu, menija "Definicije". Model terena moete sakriti deselktovanjem u dijalog boksu "Opcije prikaza" menija Pregled.

Spoji 2 modela terena

Ova naredba omoguuje kreiranje treeg modela terena spajanjem dva postojea modela terena. Ovo je korisno kod formiranja povrina useka i nasipa.

Skloni granine trouglove

Ovom naredbom se briu granini trouglovi iz DTM-a koji imaju veoma male uglove i ivice due nego to je zadata vrednost.

Uputstva

Meni Raunanje 81

Izohipse
Ova naredba iscrtava izohipse bazirane na kreiranom aktivnom modelu terena. Tip linije, ekvidistancija, poetna visina, boja i lejer mogu se podesiti u dijalog boksu. Dobijene izohipse su Pitagorine polilinije (krive). One se mogu brisati i editovati. Izohipse se iscrtavaju unutar DTM-a. Da ispiete kotu izohipse selektujte naredbu Ispisivanje, pa Visina iz menija Alatke i zatim kliknite na liniju izohipse, kota e biti ispisana na izohipsi.

Zapremina
Ova naredba rauna zapreminu unutar poligona izmeu dva modela terena ili modela terena i ravni. Poligon koji definie granicu mora biti unutar DTM-a i moe se sastojati od taaka, linija i lukova. Visine taaka poligona nemaju nikakav uticaj na raunanje zapremine. Kada raunate zapreminu izmeu dva modela terena tada selektujete opciju "DTM1 - DTM2" u dijalog boksu Zemljani radovi, i Pythagoras e sraunati zapreminu izmeu DTM1 i DTM2. Kada imate nekoliko modela terena sraunatih u crteu morate biti sigurni koji model selektujeta iz padajueg menija. Ako elite da imate preciznije raunanje zapremine poveajte broj preseka za raunanje. Naravno, tada poveavate vreme raunanja. Maksimalan broj preseka je 7500. Dobijate rezultat useka i nasipa. Pritiskom na taster "Sauvaj rezultat" ako elite da sauvate podatke o raunanju zapremine u tekstualnom fajlu. Ovaj fajl moete otvoriti naredbom iz menija "Fajl", "Otvori tekstualni fajl". Napomena: Raunanje zapremine gde su neke take ivica DTM-a ponekad moe da stvara problem, jer Pitagora ne moe da kreira trouglove na ivici. Najbolje reenje je da dodate nekoliko taaka okolo terena i ukljuite ih raunanje modela terena.

82 Meni Raunanje

Uputstva

Presek
Presek du putanje ili linije (Poduni presek)
Ova naredba omoguuje generisanje u Pitagorinom klipbordu poprenog preseka du putanje ili linije. U dijalog boksu Popreni presek moete da podesite referentnu visinu, kao i razmeru po X i H. Poprei presek se moe kreirati du linije ili du putanje (osovine puta, putanja moe biti sastavljena od linija, krunih i prelaznih krivina). Sraunati profil iscrtava u novom crteu i nalazi u klipbordu i naredbom unesi ili podeavanje unosa se moe ubaciti u aktivni crte. Popreni presek se kreira samo u delu unutar modela terena. Ukoliko ne postoji presek sa modelom terena popreni presek se nee formirati. Ako se za kreiranje poprenog preseka koristi putanja tada se mogu selektovati referentni objekti koji mogu biti prikazani u profilu. Zajedno sa putanjom se selektuju i linije ili take (referentni objekti).

Presek popreno na putanju ili liniju

Ova naredba icrtava u novom crteu profile upravno na putanju ili liniju. Polje Izgled crtea omoguuje da definiemo raspored poprenih profila i crteu. Ili povuemo prototip crte u koji elimo da unesemo profile. Polje Stacionaa i Korak definie odakle dokle elimo da kreiramo profile i na kom rastojanju. Polje Izgled poprenog profila definie irinu profila i kako e popreni presek biti iscrtan. Ako ekiramo Dodaj profile na plan moiemo dodamo profile na situaciju i da definiemo atribute izgleda profila na situaciji.
Uputstva Meni Raunanje 83

3D Prikaz
Naredba 3D prikaz generie perspektivu aktivnog digitalnog modela terena. Kada izaberete ovu naredbu, kursor menja oblik u foto-aparat. Prvi klik definie mesto gledita i nije neophodno da stanete na postojeu taku, jedino unosite visinu foto-aparata u polju H na kontrolnoj tabli. Zatim kliknete na mesto koje definie pravac gledanja. Takoe i ova taka nemora da bude postojea ali tada morate da unesete visinu. Sada imate odreene ugao i pravac gledanja na model terena. Dijalog boks koji se javlja omoguuje vam da selektujete broj linija grida i razmeru po visini. Postoje dva tipa modela: model linije model grid Prvi model se pojavljuje odmah nakon konstrukcije i nestaje ako kliknete miem na crte. Drugi model se rauna i nakon kreiranja se nalazi u Pitagorinom klipbordu. Raunanje se moe prekinuti pritiskom na taster ESC na tastaturi. 3D prikaz se nalazi u klipbordu i mope se naredbom "Unesi" ubaciti u aktivni crte. Primedba: Linije grida su Pitagorine polilinije. 3D prikaz se moe kreirati od modela terena sa maksimim 50000 objekata.

karpa
Ova naredba omoguuje raunanje ivice preseka ravni nagiba i terena (karpe). Selektovana putanja predstavlja gornju ili donju ivicu karpe. Ivica karpe se moe raunati koristei ravan na fisknom odstojanju ili sa fiksnim nagibom i digitalni model terena. Povezivanje sa terenom Ivica karpe se moe povezati sa: - horizontalnom ravni - postojeim modelom terena Levo-Desno Imate mogunost raunanja ivice karpe sa leve ili desne strane selektovane putanje. Nagib Nagib ivice karpe, "gore" i "dole" mora biti dat. Korak poprenog preseka Korak je odstojanje taaka na putanji koje se koriste za raunanje veznih taaka na ivici nagiba. Mali korak e dati verniji prikaz, ali to manji korak to vie taaka pogotovu ako putanja sadri lukove. Maksimalna irina Sraunate take ivice karpe se nee iscrtavati ukoliko su na odstojanju veem od zadatog.

84 Meni Raunanje

Uputstva

3D povrina
Pythagoras osim 2D povrine moe da rauna i 3D povrine na digitalnom modelu terena. Jednostavno sraunajte DTM, napravite poligon i selektujte naredbu 3D povrina u meniju Raunanje. Dijalog e se pojaviti sa sraunatom 3D povrinom na DTM-u oivienom selektovanim poligonom i 2D povrinom selektovanog poligona.

Uputstva

Meni Raunanje 85

Poglavlje 9:
Upoznavanje

Izrada saobraajnica

Da bi ste aktivirali modul saobraajnice: selektujte luk, liniju ili putanju (ne krivu). Modul saobraajnice je sastavljen od 3 prozora: Situacija, Poduni profil i Popreni profil saobraajnice. Svaki od ovih prozora ima svoju kontrolnu tablu. Sva tri prozora se mogu posmatrati od jednom i nalaze se u interakciji jedan sa drugim. *****

Prozor situacije
Ovaj prozor prikazuje trasu puta, referentne take i linije se takoe mogu videti u ovom prozoru. Kontrolna tabla ovog prozora se konstantno prikazuje ima alatke za definisanje temena saobraajnice, kao i za definisanje krivina (prelaznica ili krunih krivina). To jest u ovom prozoru se definie budua osovina saobraajnice kao i njene karakteristike. Saobraajnica se moe definisati automatski ili ukucavanjem tanih vrednosti za poluprenike krivina.

Prozor podunog profila

U prozoru podunog profila se definie niveleta, temena vertikalne krivine, nagibi i tipovi vertikalnih krivina. Niveleta se moe definisati automatski ili ukucavanjem tanih vrednosti za poluprenike vertikalnih krivina ili duina krivina, kao i tanih vrednosti za nagbe nivelete. Vertikalne krivine mogu biti ili krune ili parabole. Poluprenik i duina se mogu menjati u svakom trenutku.. Takoe prozor podunog profila ima svoju kontrolnu tablu pomou koje se mogu posmatrati vrednosti ili unositi nove.

Uputstva

Izrada saobraajnica 87

U prozoru podunog profila se mogu prikazati selektovani referentni objekti (kao to su kablovi, ahtovi, propusti i slino) Takoe pored nivelete je prikazan digitalni model terena. Polja razliite boje u prozoru podunog profila prikazuju odakle dokle je pravac, odakle dokle je prelaznica ili kruna krivina, to jest prikazuju pravce i krivine u podunom profilu. Na niveletu se na zahtevana mesta mogu zalepiti odreeni tipovi kreiranih poprenih profila.

Prozor poprenog profila

Prozor poprenog profila je u interakciji sa situacijom i sa prozorom podunog profila. Na poprenom profilu se prikazuje izgled profila, nagibi profila u procentima, kosine kao i Digitalni model terena. Ako pomeramo kursor du osovine puta u Prozoru Situacija ili Du nivelete u prozoru podunog profila, u prozoru poprenog profila e se menjati izgled poprenog profila u zavisnosti od poloaja kursora.

Ako je ukljueno vitoperenje, videemo kako se put vitoperi du vitoperne rampe ili izgled profila u krunoj krivini. U poprenom profilu se mogu definisati linije useka i nasipa i definisati koliko e se usecati ili nasipati iznad te linije (ova opcija je korisna kod raunanja kubatura useka i nasipa, moe se posebno izvdojiti kubatura kolovozne konstrukcije). Kontrolna tabla konstantno prikazuje informacije o profilu i poziciju kursora u prozoru situacije ili podunog profila.

Tipovi poprenih preseka

Vi sami kreirate tipove poprenih preseka u crteu koristei, take, linije, lukove, povrine, tekst itd. Na poprenom preseku se moraju naznaiti centralna taka, taka preloma kao i referentne take. Tip poprenog profila se moe sauvati kao profil biblioteke ili profil dokumenta. U profilu se mogu definisati putem ofseta mesta od osovine odakle se put vitoperi i koliko iroko (i sa leve i sa desne strane)

88 Izrada saobraajnica

Uputstva

Izrada podunog i poprenih profila

Kada iskartirate crte i 3D model terena, Pythagoras moe da generie podune i poprene profile. Profili se generiu u novim crteima i nalaze se u klipbord i vi ih moete uneti u postojei ili novi crte. Ukoliko je potrebno profil se moe doraivati (dodavanje novih informacija). Vi moete putem dijalog boksa da birate koje od informacija se mogu nalaziti u opisu profila: stacionaa, visine, postojei teren, vertikalne krivine, referentni objekti i sl. Moete dobiti i detaljan prikaz svakog definisanog poprenog preseka. Rastojanja u odnosu na osu saobraajnice i visine postojeeg terena i projektovane visine i eventualni referentni objekti, takoe se mogu ubaciti u popreni i poduni profil.

Meni modula Saobraajnice

Fajl meni
Fajl meni se koristi za organizaciju projektovanja saobraajnica

Novi Naredba Novi otvara novi prazan prozor sa praznim crteom. Crte je podeen prema aktivnom tampau. U koliko elite da kreirate crte prema drugom tampau potrebno je da prvo izaberete taj tampa. - Apple Macintosh: chooser - Microsoft Windows: preko kontrolne table ili kroz meni Fajl, Podeavanje strane, tampa i Podeavanje tampaa. Crte se uvek moe prilagoditi za drugi tampa. Otvori Naredba Otvori otvara postojei crte i prikazuje ga na ekranu. Kada selektujete Otvori pojavljuje se klasian dijalog boks za otvaranje dokumenata. Da bi ste otvorili dokument potrebno je da stanete i kliknete levim tasterom mia na naziv dokumenta i pritisnete taster Otvoti ili dvostrukim klikom na naziv dokumenta. Za detaljnije instrukcije o otvaranju dokumenta konsultujte uputstvo Apple Macintosh ili Windows.
Uputstva Izrada saobraajnica 89

Zatvori Naredba Zatvori zatvara prozor modula Saobraajnice. Sauvaj Naredba Sauvaj uva aktivan crte koristei naziv koji se nalazi na vrhu prozora. Ukoliko se radi o novom crteu pojavie se dijalog boks za uvanje dokumenata u kome je potrebno uneti naziv novog dokumenta. Informacije o podunom profilu (popreni profili, referentni objekti itd.), se takoe uvaju zajedno sa putanjom kojoj pripafaju. Otvori tekst dokument Naredba otvara tekstualnu datoteku. Napravi profil Naredba Napravi profil kreira poduni profil u novom crteu koji ostaje i u Pitagorinom klipbordu, koji moete uneti u novi dokument koristei naredbu Unesi. Kreiran poduni profil se pojavljuje kao novi crte, koji moete editovati koristei Pitagorine alatke, ako elite. Kada kreirate poduni profil pojavljuje se dijalog boks u koji moete ekirati sledee informacije: - Referentna Visina - Razmera X - Razmera H (Y) - Referentni objekti koji mogu biti opisani u tabeli podunog profila. Napravi popreni presek Ova naredba omoguuje kreiranje u novom crteu selektovanih poprenih profila, koji se nalaze i u klipbordu iz koga poprene profile moete uneti u novi crte koristei naredbu Unesi. Popreni profili koji se nalaze u novom dokumentu koji moete editovati po potrebi. Kada kreirate poprene preseke pojavljuje se dijalog boks u kome moete selektovati ili unositi sledee: - referentna visina - irina crtea - razmera - naznake koje elite da ubacite u tabelu Polje irina omoguuje unos ukupne irine kreiranog poprenog profila. irina bi trebalo da bude velika koliko vam je potrebno da vidite nagib useka i nasipa.

90 Izrada saobraajnica

Uputstva

Konvertuj u crte Naredba konvertuj u crte, isprojektovanu saobraajnicu prebacuje na situaciju aktivnog crtea. Kada izaberete ovu naredbu pojavljuje se dijalog boks u kome moete podeavati tip, boju, debljinu, lejer karakteristinih linija, koje e biti iscrtane na aktivnom crteu. Takoe moete definisati na kom rastojanju hoete da vam se iscrtaju take profila. Izlaz Naredba Izlaz zatvara aktivan dokument i prozor podunog profila. U koliko su nakon poslednjeg uvanja promena nastale nove promene, tada e se pojavti dijalog boks u kome moete da birate da li ete promene uvati ili ne ili ozkazati naredbu.

Editovanje

Opovrgni Naredba Opovrgni vraa unazad prethodno izvrenu naredbu. Ponovo uradi Ponovo uradi ponovo izvrava Opovrgnutu naredbu. Selektuj Naredba Selektuj selektuje Normalne poprene preseke ili Markere poprenih preseka ili Sve poprene preseke Dodaj referentne objekte Naredba trai i selektuje i dodaje selektovane referntne objekte u prozore Poduni i Popreni profil. Kopiraj Naredba kopira selektovane objekte u Pythagoras klipbord. Unesi Naredba Unosi objekte iz Pythagoras klipborda.

Uputstva

Izrada saobraajnica 91

Izbrii Naredba Obrii brie selektovani objekat iz crtea. Pomeri Naredba pomeri omoguuje pomeranje selektovanog temena horizontalne ili vertikalne krivine (Presena taka) na drugo mesto. Da bi se pojavila naredba Pomeri u meniju morate prvo selektovati teme.

Alatke

Selektuj Kada kliknemo na naredbu Selekcija u meniju Alatke ili kliknemo na odgovarajuu ikonicu, tada moemo selektovati temena ili poprene preseke ili referentne objekte Popreni preseci se mogu brisati ili kreirati. Temena se mogu brisati. Referentni objekti se mogu brisati.

Kada napravite dvostruki klik na teme tada moete menjati parametre vertikalne krivine. Kada napravite dvostruki klik na popreni presek tada moete menjati tip poprenog preseka. Presena taka (Teme vertikalne ili horizontalne krivine) Naredba presena taka omoguuje kreianje temena vertikalne ili horizontalne krivine, u zavisnosti u kom prozoru se nalazimo (Situacija ili Poduni profil). Ako je u meniju Definicije selektovano Potvrda take tada morate potvditi poziciju temena na kontrolnoj tabli. Tada moete uneti vrednosti Odstojanje Odstojanje (dS), visina (Z), pad levo (%L) i desno (%D), i poluprenik (r) ili duinu (L) vertikalne krivine. U zavisnosti koji tip vertikalne krivine je selektovan u Meniju Definicije, Verikalna krivina, Krug ili Parabola tada emo imati i odgovarajue parametre da unesemo. Kada se kreira teme horizontalne krivine tada se mogu uneti tane koordinate Y,X temena.

92 Izrada saobraajnica

Uputstva

Novi Popreni presek Naredba novi popreni presek omoguuje dodavanje poprenih preseka u poduni profil. Selektujte naredbu i kliknite na poziciju na niveleti tada e vam se pojaviti dijalog boks za izbor tipa poprenog profila koji su ve kreirani i smeteni u biblioteku poprenih profila. Kada je profil izuzetak to znai da je on jedino primenjiv na poziciji gde je nanet. Ovi profili definiu trasu saobraajnice. Marker poprenog preseka U dijalog boksu moemo uneti broj poprenih profila i rastojanje na kome elimo da markiramo poprene profile od selektovane pozicije na niveleti. Ovi profili nemaju uticaja na trasu nego samo slue za definisanje pozicija koje elimo da tampamo. Podloga saobraajnice U meniju Alatke kada selektujete popreni profil koji je obeleen za Usek-Nasip, pojavljuje se naredba Podloga koja vam omoguuje da definiete podlogu to jest ivicu izmeu tla i kolovozne konstrukcije. Svaki put kada kliknete miem na neku poziciju morate je potvrditi sa Enter ili Ok, a pre toga moete i naneti precizne koordinate (X i H) u odnosu na niveletu. Naredbom Podloga iz menija Alatke, moete detaljnije definisati ivicu podloge kolovozne konstrukcije iscrtavanjem dodatnih taaka, ove take moete ukucavati i precizno sa X i H u odnosu na centralnu taku poprenog profila. Ako elite da iseete ili popunite gornji sloj morate da uradite sledee:: Na kontrolnoj tabli izaberete naredbu za Iseci gornji sloj i kliknete deo linije koji elite da bude iseen, on e postati braon. Kliknite na deo linije koji elite da bude popunjen, on e postati zelen. Zatim uite u Definicije, Iseci popuni parametri i definiite dubine popunjavanja ili iskopavanja gornjeg sloja.

Klikom na Izlaz na kontrolnoj tabli vraate se u prozor podunog profila i videete da je popreni profil koji e se koristiti za raunanje kubatura useka i nasipa postao braon. Dodaj referentne objekte Ova naredba omoguuje da se pojedinano dodaju referentni objekti u profil.

Uputstva

Izrada saobraajnica 93

Tranzicija

Ovaj meni slui za definisanje pravaca i krivina osovine saobraajnice Takoe ovde se mogu podesiti parametri vitoperenja, ovi parametri se mogu podesiti kao opti za celu sabraajnicu ili za svaku krivinu posebno. Tip krivine moe biti Prelaznica-Kruna krivina-Prelaznica ili Kruna krivina, u zavisnosti od toga podiu dva dijalog boksa u kome se mogu unositi parametri vitoperenja. Prelaznica-Kruni Luk-Prelaznica

Ovde su: Ulazni popreni pad: pad Normalnog profila na poetku vitoperenja Izlazni popreni pad: pad Normalnog profila na zavretku vitoperenja Ulaz u krivinu: NP-PPK: je poetak vitoperenja, duina od -20m znai da vitoperenje poinje 20m pre Poetka Prelazne Krivine i da se na tom mestu nalazi poslednji Normalni Profil. SP-PPK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprenog prolazi kroz pad od 0%) do Poetka Prelazne Krivine PV-PKK: je rastojanje Potpunog Vitoperenja do Poetka Krune Krivine Izlaz iz krivine: KKK-PV: je rastojanje od Kraja Krune Krivine do Poetka Vitoperenja KPK-SP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Srednjeg Profila KPK-NP: je rastojanje od Kraja Prelazne Krivine do Normalnog Profila
94 Izrada saobraajnica Uputstva

Kruni luk

Ulaz u krivinu: NP-PKK: je poetak vitoperenja, duina od -20m znai da vitoperenje poinje 20m pre Poetka Krune Krivine i da se na tom mestu nalazi poslednji Normalni Profil. SP-PKK: je odstojanje od Srednjeg Profila (gde nagib poprenog prolazi kroz pad od 0%) do Poetka Krune Krivine PKK-PV: je rastojanje od Poetka Krune Krivine do Potpunog Vitoperenja

Uputstva

Izrada saobraajnica 95

Izlaz iz krivine: PV-KKK: je rastojanje od Poetka Vitoperenja do Kraja Krune Krivine KKK-SP: je rastojanje od Kraja Krune Krivine do Srednjeg Profila KKK-NP: je rastojanje od Kraja Krune Krivine do Normalnog Profila Ako je prelazna krivina

Prva vertikalna crta je: NP-Poetak vitoperenja Druga vertikalna crta je: SP Trea vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje etvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje Peta vertikalna crta je: SP esta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja U prozoru podunog profila je:

Prva crtkasta linija je: NP-Poetak vitoperenja Druga takasta linija je: SP Trea takasta linija je: PV-Puno vitoperenje etvrta takasta linija je: PV-Puno vitoperenje Peta takasta linija je: SP esta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja Ako je kruna krivina

Prva vertikalna crta je: NP-Poetak vitoperenja Druga vertikalna crta je: SP Trea vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje etvrta vertikalna crta je: PV-Puno vitoperenje Peta vertikalna crta je: SP esta vertikalna crta je: NP-kraj vitoperenja
96 Izrada saobraajnica Uputstva

U prozoru podunog profila je:

Prva crtkasta linija je: NP-Poetak vitoperenja Druga crtkasta linija je: SP Trea crtkasta linija je: PV-Puno vitoperenje etvrta crtkasta a linija je: PV-Puno vitoperenje Peta crtkasta linija je: SP esta crtkasta linija je: NP-kraj vitoperenja

Definicije

Meni definicije omoguuje da se definiu opti parametri koji se tiu celog projekta. Razmera Naredba Razmera omoguuje definisanje razmere prikaza podunog profila visina/duina kako bi se visinke razlike to bolje izrazile u profilu. Potvrdi operaciju Kada selektujemo opciju Potvrda take Pitagora vam omoguuje unoenje tanih vrednosti (duine, visine, ...) pri kreiranju temena vertikalnih krivina ili poprenih preseka. Kada vam nisu bitne tane vrednosti tada moete da iskljuite Potvrda take i radiete mnogo bre. .

Uputstva

Izrada saobraajnica 97

Karakteristike saobraajnice

Prva strana ove definicije je namenjena za vizualizaciju vaeg projekta u prozoru Situacije, tako da moete da vidite karakteristine linije vae saobraajnice dok projekujete. Ovde se moe podesiti tip vertikalne krivine i poetna stacionaa. Druga strana definicije slui za definisanje parametara pravci i krivine.

Ovde se moe podesiti, projektovana brzina, zadati minimalni poluprenik, faktor trenja, tip horizontalne krivine, kao i parametri vitoperenja. Sledea formula je upotrebljena da definie vezu izmeu (1)brzine, (2)Radijusa, (3)Vitoperenja i (4)faktora trenja

e+ f =
Gde je: e-Vitoperenje v-Projektovana brzina f-faktor trenja R-Radijus

v2 127 R

Korisnik mora da unese projektovanu brzinu i minimalno i maksimalno vitoperenje.

98 Izrada saobraajnica

Uputstva

Parametri Faktor trenja i Minimalni radijus se odreuju iz projektovane brzine i maksimalnog vitoperenja. Faktor trenja zavisi od brzine i u Pythagoras je izmeu 0.18(40km/h) do 0.06(120km/h). Ove vrednosti se mogu prepisati ukoliko se smatra da manje vrednosti mogu obezbediti komfornu i bezbednu vonju. Maksimalna brzina rotacije se koristi da bi se sraunala duina vitoperne rampe. Sledea formula je koriena za raunanje:

LVR =

0.278 (e1 e2 ) v r

Gde su: Lvr-duina vitoperne rampe (m) e1-Pad normalnog poprenog profila (%) e2-Maksimalni pad kod vitoperenja (%) v- projektovana brzina (km/h) r- brzina rotacije po sekundi (%/sek) Kada se radi o krunoj krivini tada se aktivira opcija Deo Vitoperne rampe na krunoj krivini. Deo na krunom luku je obino 1/3 duine vitoperne rampe.

Pregled
Meni Pregled omoguuje pregled crtea.

Naredba "Ruka" omoguuje pomeranje stranice u bilo kom smeru ako smo uveali zum stranice. Kliknite miem na poziciju odakle pomerate i zatim kliknite na poziciju gde pomerate. Kada pomerate kursor na ekranu se pojavljuje isprekidana linija koja prikazuje pravac u kome pomeramo. Skrol mod se otkazuje pritiskom na tastere: ESC, SPACE bar, Enter. Napomena: Preica za ukljuivanje skrol naredbe (Ruka) je taster "+" na numerukoj tastaturi.

Uputstva

Izrada saobraajnica 99

Uveanje zuma Naredba uveanje zuma omoguuje uvean prikaz detalja. Napomena: Kada izaberete naredbu uveanje zuma i kliknete miem na crte tada je faktor zuma 2x. Moete zumirati maksimalno nivoa dok zum faktor ne postane 1/15. Napomena: Preica je taster ">". Smanjenje zuma Naredbom smanjenje zuma smanjuje veliinu vaeg crtea na ekranu. Pritiskom na naredbu Umanjenje zuma bie selektovan zum faktor iz prethodnog zum nivoa. Napomena: Preica je taster "<". Ceo crte Ova naredba prikazuje ceo crte na ekranu. Napomena: Preica je taster "-". Popreni presek Zoom In Ova naredba omoguuje uveavanje zuma poprenog profila dok radite u drugom prozoru. Popreni presek Zoom Out Ova naredba omoguuje umanjivanje zuma poprenog profila dok radite u drugom prozoru. Opcije prikaza Ova naredba omoguuje da organizujete i definiete prikaz. Traka sa alatkama Ova naredba omoguuje da aktivirate ili deaktivirate trake sa alatkama i to: - Projektovanje saobraajnica - Alati saobraajnica - Standardno

100 Izrada saobraajnica

Uputstva

Raunanje
Usek i Nasip Pre nego moemo sraunati parametre Iseci/Popuni moramo definisati parametre poprenih preseka i osnove konstrukcije. Sa dvostrukim klikom na profil otvara se prozor poprenog profila. Na kontrolnoj tabli potrebno je ekirati opciju Iseci/Popuni, nakon selekcije pojavljuje se crvena linija koja predstavlja podlogu kolovozne konstrukcije, koja se protee od leve do desne ivice nagiba. Raunanje Iseci i Popuni se aktivira naredbom Iseci i Popuni iz menija Raunanja.. Tada se pojavljuje dijalog boks u kome moete podesiti: - Odstojanje od poetne take - Odstojanje od zavrne take - Broj poprenih preseka Odstojanje profila gde ste podesili podlogu mora biti manje nego odstojanje od poetne take. Pritiskom na taster Sraunaj startujete raunanje kubatura useka i nasipa. Kada dobijete rezultat imate mogunost da ga sauvate u obliku Tekst fajla. Ovaj fajl moete otvoriti naredbom otvori tekstualni fajl iz menija Fajl. Sledee vrednosti su sauvane u fajlu: - Broj poprenog profila. - Stacionaa - Popuni (Ukupno moete pronai u dnu tabele) - Iseci (Ukupno moete pronai u dnu tabele) - Faktor rasipanja - Ispravljeno iseci = iseci * faktor rasipanja - Prevoz masa = Popuni ispravljeno iseci + ukupno gornji - Popunjavanje gornjeg sloja - Skidanje gornjeg sloja Dijalog boks za raunanje kubatura zatvarate pritiskom na taster Otkai.

Uputstva

Izrada saobraajnica 101

Dodaci

Dodaci A:
Upoznavanje

Lista koordinata

Lista koordinata je tekstualna datoteka koja sadri naziv take i koordinate. Lista koordinata se moe pripremiti sa bilo kojim os standardnih tekstualnih editora. (Microsoft Excel, Lotus 123, ...). Poglavlje 9 objanjava kako Pythagoras koristi tekstualni fajl.

Struktura
Lista koordinata ima sledeu strukturu: <PointId> TAB <Coord1> TAB <Coord2> TAB <Coord3> TAB [<InstrH>] TAB [<ReflH>] TAB <Comment> Koordinate mogu biti: YXH HdH HVd HVs CdH

Separatori izmeu polja mogu biti: TAB, zarez, prazno mesto ili neki drugi znak. Rastojanja izmeu polja nemaju nikakav znaaj, to jest ne mora se tekst datoteka formatizovati da bi je Pythagoras se prepoznao.

Dodaci

Lista koordinata 1

Dodaci B:
Upoznavanje

Preice

Za aktiviranje nekih menija, Pythagoras podrava nain preko preica sa tastature koje su standardne za Apple Macintosh ili Microsoft Windows. Pogledajte uputstvo operativnog sistema da nauite vie o standardnim preicama. Pored standardnih preica, takoe moete koristiti i Pitagorine preice kako bi ste radili neke od operacija bre. Napomena: ALT i CTRL taster imaju istu funkciju.

Pregled
Taster ALT ili CTRL taster Naredba a) Pri selekciji : Kada se pritisne taster CTRL pri selekciji linija, lukova takoe e biti selektovane i krajnje take. Kada je pritisnut taster CTRL key i pritisnete i povuete tekst, isti e biti iskopiran. Jedino taster CTRL mora biti pritisnut dok ne prenesete tekst. b) Kod kreiranja teksta: Kada je pritisnut taster CTRL i selektovano kreiranje teksta tekst e se snapovati na take, lukove i linije. c) Dok crtate linije: Kada je pritisnut taster CTRL i krenete da crtate novu liniju, druga taka linije samo moe biti paralelna sa osom Y ili X aktivnog koordinatnog sistema. d) Crtanje kruga ili lukasa centrom i poluprenikom : Kada je pritisnut taster CTRL u trenutku potvrivanja kruga ili luka kreirae se i centar kruga ili luka. e) Crtanje luka tangentno na dve linije: Kada je pritisnut tatster CTRL kada potvrujete tangencijalni luk ostatak linije od tangentne take biti iseen.

Dodaci

Preice 3

f)

Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno sa datom linijom:

Ako je slektovano ispisivanje dimenzija i pritisnete taster CTRL, Pythagoras e vam traiti da definiete Privremeni koordinatni sistem i ispisivanje koordinata e biti u relativno na Privremeni koordinatni sistem, s tim to se iscrtavaju i ujedno ordinate do take. Ova osobina je dobra za ispisivanje koordinata relativno u odnosu na neku liniju. g) Kreiranje Privremenog koordinatnog sistema paralelno na aktivan koordinatni sistem : Kada se pritisne taster CTRL i aktivira naredba kreiranje koordinatnog sistema, kreirae se Privremeni koordinatni sistem, sa koordinatnim poetkom u pikiranoj taki i osama paralelnim aktivnom koordinatnom sistemu. h) Naredba Pomeri: Kada je pritisnut taster CTRL dok pomerate objekte, objekte tada moete pomeriti samo u pravcu osa aktivnog koordinatnog sistema. i) Naredba sastavi:

Pritisnut taster CTRL, kada se izvrava naredba Sastavi, znai da originalna krajnja taka linije ili luka nee biti izbrisana. j) Izbor aktivnog lejera na kontrolnoj tabli.

Pritisnut taster CTRL kada se bira lejer prebacie sve selektovane objekte u taj lejer. k) Kopiranje linijskih objekata paralelno. Pritisnut taster CTRL dok se selektuje referentni linijski objekata. Pythagoras e konstruisati pravougaonik. Visina pravougaonika e biti jednaka rastojanju izmeu paralelnih linija. Svaka linija e biti nezavisna. l) Izbor "Biblioteka simbola" ili "Simbola dokumenta" u meniju Definicije

Kada se pritisne taster CTRL dok se selektuje simbol, program e automatski prei u mod Nacrtaj Simbol. m) Za vreme rotacije objekata Kada je pritisnut taster CTRL dok rotirate selektovane objekte ugao rotacije e se popraviti na 0, 90, 180 ili 270 stepeni. n) Dok selektujete koordinatni sistem strane i drite pritisnut taster CTRL svi selektovani objekti e prei u koordinatni sistem strane.
4 Preice Dodaci

o) Dok selektujete Lokalni koordinatni sistem i drite pritisnut taster CTRL svi selektovani objekti e prei u Lokalni koordinatni sistem. p) Dok drite pritisnut taster CTRL dok potvrujete taku na liniji linija e se automatski podeliti na dva dela. Kreirana taka postaje zavrna taka prvog dela linije i poetna drugog dela linije. Osobine originalne linije ostaju. q) CTRL+T otvara prozor za kreiranje tematskih karata. r) CTRL+I otvara prozor za podeavanje opcija prikaza. SPACEBAR (Taster za prazno mesto) a) Menja naredbu selektovanje u poslednjom izbranom naredbom. b) Line mode Ako krenete d anacrtate liniju i tada pritisnete taster SPACEBAR tada e program automatski prei na crtanje luka koji je tangencijalan u odnosu na pravac zapoete linije pre nego je SPACEBAR bio pritisnut. c) Crtanje okretnog simbola Kada je simbol koji se crta definisan da bude okretan potrebno je kada se crta da bude u pravcu linije da se klikne na referentnu liniju. Pritiskom na taster SPACEBAR simbol se dodatno zarotira za ugao od 90.

Taster SHIFT a) Kada je selektovana naredba Selektuj : Dok je taster SHIFT pritisnut moete dodavati ili brisati objekte iz selekcije. b) Dok crtate linije: Kada se dri taster SHIFT nee biti kao i inae prekid kod crtanja linije. Na ovaj nain se mogu spajati take u neprekidne linije bre nego inae. c) Kada se crtaju objekti paralelno. Dok drite pritisnut taster SHIFT i izaberete taster za crtanje paralelnih objekata, moete da uradite sledee kliknite na prvu liniju, a zatim preite samo preko susednih koje hoete da kopirate paralelno. Te linije e biti iskopirane paralelno kao da su deo putanje ili polilinije.

Dodaci

Preice 5

Shift Lock / Caps Lock Kada je ukljuen taster Caps Lock na tastaturi moie te da ponavljate runi unos novih podataka, tako da neete morati da selektujete naredbu ponovo. Ova osobina je dobra kada na primer elite da na liniji brzo definiete nekoliko taaka. ">" key Aktivira naredbu Uveanje zuma. "<" key Aktivira naredbu Smanjenje zuma. "=" key Nameta razmeru prikaza u razmeri tampe. "-" key Nameta razmeru Ceo crte. Taster TAB (ili taster "*" samo za Apple Mac) a) Za vreme unosa na kontrolnoj tabli: Pomera se sa jednog na drugo polje. b) Kada se kursor nalazi na liniji. Na kontrolnoj tabli moete videti vrednosti: Duinu linije, Kosu duinu, Visinu, Direkcioni ugao, Nagib. c) Kada se kursor nalazi na luku. Na kontrolnoj tabli moete videti vrednosti: Duinu luka, Poluprenik, Ugao zahvatanja, Kosu duinu, Visinu, Nagib.

Taster SHIFT-TAB Definie informacije o objektima dok god neizaete iz Pitagore. Taster ESC Otkazuje sce zapoete naredbe i deluje kao i taster deselektovanje.

Tasteri od "0" do "9" Kada se crtaju linije, take ili lukovi i eli da se snapuje na postojeu liniju na neki od intervala 1/2 .. 1/19 duine linije ili luka, koriste se tasteri od 0-9 sa numerike tastature. Na primer ako pritisnemo taster "2" : moiemo da se snapujemo interval 1/2 linije, "3" : interval 1/3 linije, ... "9" : interval 1/9 linije, "0" : interval 1/10 linije, "1" : interval 1/11 linije, "1" i "2" : interval 1/12 linije, "1" i "9" : interval 1/19 linije.

6 Preice

Dodaci

Taster "T" Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete tekstove. Taster "P" Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete take. Taster "O" Taster "X" Taster "R" Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete saobraajnice. Taster "L" Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete linije. Taster "I" Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete slike. Taster "B" Taster "A" Taster "G" Ukoliko selektujete naredbu ofset i drite pritisnut ovaj taster moi ete da napravite kvadrat baziran selektovanoj stranici. Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete slike. Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete lukove. Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete poligone. Ukoliko drite pritisnut ovaj taster samo ete moi da selektujete putanje.

Tasteri DEL - BACKSPACE a) Isto kao naredba "Obrii". b) Dok kreiramo poligon: Poslednji objekat poligona e biti obrisan.

Dodaci

Preice 7

Dvostruki klik a) Za vreme kreiranja putanje ili poligona. Dvostruki klik na liniju ili luk: sve naredne linije i lukovi u nizu e postati sastavni delovi putanje ili polugona ako ne postoji vor vie linija na putu, tada se ponovnim dvostrukim klikom na skledu liniju ili luk nastavlja zapoeta operacija. b) Kod selektovanja CTRL - SHIFT - Dvostruki klik : atributi objekta e postati nove definicije. (Na primer za tekst : veliina, irina, stil, ravnanje) SHIFT - Dvostruki klik : Atributi objekta e se izmeniti u aktuelne atribute po definiciji. Kombinacijom 2 prethodne operacije vam omoguuje brzo prenoenje atributa jednog objekta na drugi objekat. CTRL - Dvostruki klik na taku: Visina take se moe menjati na kontrolnoj tabli. CTRL - Dvostruki klik na tekst : Tekst se rotira za 180 stepeni. c) Naredba sastavi Kada jednom kliknete na drugi objekat, samo e prvi biti iseen ili produen, ali ako kliknete dvostruko na drugi objekat tada e oba objekta biti skraena ili produena. d) Kada kreiramo normale, paralele, paralelne putanje, tekstualne objekte, ako napravimo dvostruki klik na referentni objekat on e ostati selektovan i nakon kreiranja. Selekcija nestaje pritiskom na taster SPACEBAR ili ESC na tastaturi.

8 Preice

Dodaci

Dodaci C:
Predstavljanje

Mesta za unos

Mesta unosa se koriste u Pitagorinim tekst poljima. Specifine informacije se mogu uneti u "Mesta unosa" u zavisnosti koje se "Mesto unosa" koristi.

Pregled
^s : je "Mesto unosa" za razmeru ^d : je "Mesto unosa" za datum ^f : je "Mesto unosa" za naziv fajla ^p : je "Mesto unosa" za naziv lista ^u : je "Mesto unosa" za korisniko ime Ovo ime odgovara korisnikom imenu za logovanje u Windows. ^c1 : je "Mesto unosa" za X koordinatu levog donjeg ugla lista za tampu ^c2 : je "Mesto unosa" za Y koordinatu levog donjeg ugla lista za tampu

Dodaci

Mesta za unos 9

Dodaci D:

PYTHAGOR.INI

(samo Windows verzija)

MAXIDS
Maksimalan broj objekata po crteu. Limit u standardnoj verziji je 65000. Limit za Pythagoras Pro je 4miliona objekata. Primer : MAXIDS=65000

MAXUNDO
Maksimalan broj vraanja uraenog. Limit je 25. Primer : MAXUNDO=3

EXT_DC_IMPORT
Ovaj parametar definie ekstenziju kod otvaranja fajlova pri uvozu podataka iz kolektora podataka. Primer : EXT_DC_IMPORT=DAT. Fajlovi sa ekstenzijom DAT e biti prikazani prilikom uvoza fajla iz kolektora podataka.

EXT_DC_EXPORT
Ovaj parametar definie ekstenziju prilikom uvanja fajla u obliku za obeleavanje koordinata za odreeni kolektor podataka.

MOUSE_WHEEL_ZOOMING
Ovde moete podesiti dali e se tokiem mia zumirati ili skrolovati. Vrednosti: 1 = zoom uveaj/smanji 0 = skroluj

10 PYTHAGOR.INI

Dodaci

AUTOMATIC_BACKUP
Ovde moete podesiti kako ete raditi bekap otvorenog dokumenta Pitagore. Vrednosti: 0 = ne radi automatsku rezervnu kopiju other = automatska rezervna kopija

AUTOMATIC_SAVE
Ovde moete podesiti da li ete automatski raditi snimati otvoreni dokument Pitagore. Vrednosti: 0 = Isklj other = Uklj

AUTOMATIC_SAVE_INTERVAL
Podeavanje intervala automatskog snimanja u minutima.

CMDLINE
Samo za unutranju upotrebu.

Dodaci

PYTHAGOR.INI 11