Sie sind auf Seite 1von 8

Aleksandar Raji 1, Anelina Kuzmanovi2

KNAUFTERM 2 - SOFTVER ZA PROVERU ENERGETSKE EFIKASNOSTI ZGRADA U SRBIJI UVOD


Energetska efikasnost zgrada je ovih dana u ii interesovanja strune javnosti, a Srbija je nakon viegodinje stagnacije dobila nove propise, koji idu ukorak sa savremenim evropskim trendovima i regulativom EU. Nakon veeg broja usvojenih evropskih normi (EN ISO), koje se odnose na ovu oblast, koje naalost nisu predstavljene strunoj javnosti, te samim tim nisu ni zaivele, stekao se pravni okvir koji e projektante, iz oblasti arhitekture i termotehnike, usmeriti na odredbe date u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilniku o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, objavljenih u Slubenom glasniku RS br.61, od 19.8.2011.g. Ovi pravilnici imaju za cilj da se briga o potronji energije u zgradama, odnosno energetskim performansama zgrada, podigne na vii nivo, u cilju smanjenja ukupne koliine energije potrebne za funkcionisanje zgrade, bez ugroavanja komfora korisnika. Zakonodavac je predvideo da novi Pravilnici stupe na snagu 30. septembra 2012. godine, te se u tom smislu, prelazni period od godinu dana koristi za upoznavanje strune javnosti sa izmenama koje se uvode, kao i za donoenje dodatnih propisa koje e regulisati nedefinisane oblasti.

Obrazac energetskog pasoa je definisan Pravilnikom o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, i razliit je za razliite tipove zgrada. S obzirom na to da je energetski paso finalni proizvod, prethodi mu obimni postupak koji je sadran u Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada. Forma dokumentacije koja je produkt rada i prorauna, odnosno Elaborata, je u fazi definisanja, te se oekuje usvajanje propisa koji je blie odreuju. Energetska efikasnost zgrada se odnosi na energetske performanse zgrada, odnosno balans izmeu energetskih gubitaka i energetskih dobitaka. Zakonodavac je definisao da se u proraunima tretiraju energetski gubici koji su posledica transmisionih i ventilacionih gubitaka, a da energetski dobici budu u funkciji namene objekta, odnosno broja ljudi, vrsti opreme opreme, te insolacije, kao posledice orijentacije, odnosno urbanistike dispozicije objekta, kao i arhitektonskih elemenata za zasenenje. Energija potrebna za druge namene osim za grejanje, se u prvoj fazi primene novih propisa ne iskazuje, to zakonodavac i elaborira u l. 24, gde se kae da se Do dana izbora programskog paketa iz l. 23 stav 2 ovog Pravilnika, proraun i izraavanje energetskog razreda zgrade vri na 2 osnovu potrebne energije za grejanje Qh,nd(kWh/m a). Od dana izbora programskog paketa vrie se proraun potronje energije za grejanje, hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i osvetljenje

Iako su neki od ovde nabrojanih termina i procedura bili i dosada u upotrebi, naroito u termotehnici, novosti sa aspekta graevinske fizike ima vie: Znaajno su izmenjeni parametri lokacije, koji obuhvataju mesta u Srbiji, i to sa sledeih aspekata: o Lista mesta je pretrpela izmene o Spoljne projektne temperature su lokalnog karaktera, nisu vezane za klimatsku zonu, i vie su od dosada deklarisanih o Uvodi se termin stepen-dan, koji je u funkciji duine grejne sezone i srednje temperature o U parametre lokacije, sada spada i uticaj vetra, kroz nekoliko podparametara, u funkciji odreivanja ventilacionih gubitaka Proraun prolaza toplote kroz omota je uglavnom ostao isti, s tim to se menja sledee : o Obeleavanje koeficijenta prolaza toplote, dosadanje k, se menja u U, to je u saglasju sa propisima EU. Maksimalne vrednosti koeficijenata prolaza toplote za odreene tipove konstrukcije su znaajno promenjene (sniene u odnosu na dosada vaee), u proseku na 30% dosadanjih vrednosti. Ustanovljena je razlika izmeu novoprojektovanih i postojeih objekte, gde novi imaju nii dozvoljeni 2 koeficijenat U za proseno 0.1 W/m K o Znaajno je izmenjena tipologija konstrukcija koje ine omota, kako u nazivima, tako i po dozvoljenim koeficijentima prolaza toplote i koeficijentima prelaza toplote

TA DONOSI NOVA REGULATIVA


Najvanija izmena sa odnosi na proces izdavanja energetskih sertifikata, odnosno energetskih pasoa zgradama, to se odnosi na sve novoprojektovane zgrade. Elaborat energetske efikasnosti e imae isti tretman kao i ostali delovi projektne dokumentacije (overavae ga odgovorni projektant energetske efikasnosti, vrie se tehnika kontrola itd). Energetski paso je predvien i za postojee objekte, bilo da se radi o zgradama koje se adaptiraju, rekonstruiu ili prodaju. Energetski paso se izdaje da bi se znalo kom energetskom razredu pripada tretirani objekat, kako bi se iz te klasifikacije ostvarile pogodnosti (neophodnosti) predviene drugim oblastima (finansijska i poreska politika, osiguranje i sl.)

dr Aleksandar Raji dipl.in.arh, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, e-mail: rajcic@arh.bg.ac.rs Andjelina Kuzmanovi dipl.in.gradj, menader razvoja aplikacija u Knauf Insulation Srbija, e-mail: andjelina.kuzmanovic@knaufinsulation.com

o Za detaljan proraun toplotne akumulativnosti netransparentih delova omotaa (spoljni zidovi, krovovi) za letnji period se upuuje na SRPS EN ISO 13786., dok je priblian proraun mogue vriti kao i do sada, u skladu sa standardom SRPS U.J5.530 o Za izraunavanje higrotermikih karakteristika graevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isuenja, kao i opasnosti od oroavanja, primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: Sloeni godinji kumulativni proraun, to predstavlja novost, Glaser-ov postupak, u skladu sa SRPS U.J5.520, dakle kao i do sada Proraun ventilacionih gubitaka je u funkciji: o Lokacije, odnosno uticaja vetra, eksponiranost objekta, broja izloenih fasada i nainu provetravanja o Vrste prozora, odnosno zaptivenosti prozora, koje je zakonodavac razvrstao u tri kategorije (dobra, srednja i loa), koje nemaju kvantifikacione elemente, ve su preputene subjektivnoj proceni Proraun ukupnih transmisionih gubitaka karakteriu: o Ukupni povrinski transmisioni gubici, za koje je osim izraunatih koeficijenata prolaza toplote U, neophodno detaljno prikazati (izraunati) povrine elemenata (konstrukcija) omotaa o Ukupni linijski transmsioni gubici su ovim Pravilnikom aproksimirani, i izraeni paualnim poveanjem osnovnog koeficijenta prolaza toplote 2 U za vrednost od 0.1 W/m K. Ovo znai da se do sada koriena procedura definisana SRPS U.J5.510 potpuno ukida. Mora se napomenuti, da ovakav novi pristup nije u skladu sa evropskim propisima, koji predviaju korienje tebelarnih vrednosti (EN ISO 14683), ili detaljan proraun (EN ISO 10211) o Uticaj takastih gubitaka (takastih termikih mostova), nije eksplicitno predvien ovim Pravilnikom Obraun toplotnih dobitaka predstavljaju potpuno novu oblast, a odnose se na: o Unutranje (interne) dobitke toplote, koji su u funkciji namene, zauzetosti povrine, odavanja toplote po osobi i jedinici povrine, prisutnosti tokom dana, potronje elektrine energije po jedinici povrine, protoka sveeg vazduha po jedinici grejanog prostora i osobi, kao i potrebnoj toploti za pripremu sanitarne tople vode po jedinici povrine grejanog prostora o Solarne dobitke, odnosno dobitke od sunevog zraenja, preko faktora osenenosti zgrade usled okolnih objekata, orijentacije u horizontalnoj ravni i nagiba kosih povrina, faktora osenenosti zgrade usled nastrenica i vertikalnih ispusta na fasadi Deklarisana i limitirana je godinja potronja finalne energije za grejanje novih, odnosno postojeih zgrada,

u funkciji namene. Limitiranje primarne energije za hlaenje, pripremu sanitarne tople vode, ventilaciju i vetako osvetljenje, vezuje za objavljivanje Nacionalnog programskog paketa.

RAZVOJ SOFTVERA KNAUFTERM 2


Mesec dana nakon objavljivanja Pravilnika u Slubenom Glasniku, u prostorijama Inenjerske komore Srbije, prvi put je predstavljen rad na softveru KnaufTerm 2 , koji je u ovom momentu u zavrnoj fazi projektovanja i testiranja. Ovaj program je naslednik softvera KnaufTerm 1, koji je razvijan od 2006-2008. i ija je slobodna verzija stavljena na raspolaganje svim zainteresovanim preko sajta naruioca Knauf Insulation Srbija. Imajui u vidu nastale izmene u regulativi, KnaufTerm 2 ima za cilj da korisnicima prui podrku u procesu projektovanja i odluivanja. Planirane su dve varijante ovog programa: Slobodna verzija (free edition), koja e biti dostupna svim zainteresovanim preko sajta naruioca, koja e biti limitirana u pogledu tampanja izvetaja i energetskih pasoa Profesionalna verzija, koja e biti dostupna pod komercijalnim uslovima KnaufTerm 2 je program koji je projektovan tako da u fokusu ima energetske performanse zgrade, odnosno energetski paso, sa svim prateim fazama koje su neophodne.

STUDIJA SLUAJA
Predstavljanje programa e se ovde obaviti kroz analizu sluaja iz prakse. Odabrana porodina kua, moe se rei, jedna od tipova esto zastupljenih u najmasovnijem periodu gradnje u Srbiji (na prelazu 60-tih ka 70-tim godinama prolog veka), locirana je u Beogradskom prigradskom naselju. Kua je na ugaonoj parceli, na ravnom terenu. Danas je okruena sa istone strane visokim etinarima, dok je sa june i zapadne strane eksponirana suncu. Kua ima tri nivoa na kojima se stanuje: prizemlje + sprat + suteren, i tavan ispod kosog krova koji se ne koristi . 2 Svaki nivo ima neto povrinu od oko 50m . Zidana je u masivnom konstruktivnom sistemu. U periodu nastanka, karakterisali su je: Spoljni zidovi od pune opeke debljine 25cm Zidovi u tlu (podrumski zidovi) su od pune opeke debljine 25cm, hidroizolovani spolja sa bitumenskim trakama, i obzidani punom opekom Meuspratna konstrukcija iznad podruma i prizemlje je armirano betonska ploa debljine 16cm, bez slojeva plivajueg poda (parket je lepljen bitumenom preko cem. kouljice) Meuspratna konstrukcija prema tavanu, dakle prema negrejanom prostoru je tzv. karatavan, dakle drvena konstrukcija, podaana odozgo, prekrivena slojem zemlje

Kos krov (iznad negrejanog tavana) je drvene konstrukcije, pokriven lebljenim crepom, bez slojeva dodatne hidrozatite Pod na tlu (pod u podrumu), je betonska ploa, debljine 10cm, hidroizolovana bitumenskom hidroizolacijom, preko koje je uraena cementna kouljica. Spoljna stolarija je drvena. Prozori su sa irokom kutijom, bez roletni. Vrata su poluzastakljena jednostrukim staklom. Sistem za grejanje je obuhvatao razliita reenja: od lokalnih pei na naftu poetkom sedamdesetih, preko etanog toplovodnog radijatorskog grejanja na naftu ili ugalj tokom osamdesetih, do pei na drva (Smederevac) i TA pei, tokom devedesetih i poetkom ovog veka. Pre tri godine, kua je prikljuena na gasovod, kada je izvreno i reaktiviranje etanog sistema za grejanje, ovoga puta pomou gasnog kotla. Pre dve godine, vlasnici su uradili tzv. Demit fasadu (termoizolacija debljine 5cm, dakle u dimenziji koja je i najee koriena u Srbiji). Fasadna stolarija nije zamenjena, ve je samo izvreno dihtovanje zaptivnim trakama. Ovde e se uporedno analizirati energetske performanse kue u tri sluaja: Sluaj 1, koji se odnosi na period od gradnje kue do izrade Demit fasade Sluaj 2, koji se odnosi na period nakon izrade Demit fasade Sluaj 3, koji se odnosi na graevinske zahvate koje je potrebno preduzeti da bi se zadovoljili uslovi iz Pravilnika o energetskoj efikasnosti
Slika 1

Otpoinjanje novog projekta podrazumeva definisanje parametara projekta (Slika 2): Podaci o tipologiji (tip zgrade, namena zgrade), odabirom jedne od ponuenih opcija Opti podaci o projektu (naziv, adresa, projektant, datum, itd) Specifini vizuelni podaci (mogunost linkovanja eksternih slika, raster formata: jpg, png, bmp i sl.), u cilju identifikacije objekta, i kasnije tampe u Elaboratu energetske efikasnosti.

RAD U PROGRAMU
Korisniko okruenje se razlikuje od okruenja u programu KnaufTerm 1, prvenstveno zbog znaajno razliite metodologije prorauna i potrebe za prikazivanjem drugaijih rezultata. Osnovni cilj rada u KnaufTermu 2 je odreivanje energetskog razreda zgrade, emu je podreena funkcionalnost i dizajn softvera. Nakon startovanja, program prikazuje uvodni ekran, sa optim podacima o programu, logoom i slikom stilizovanih oznaka energetskih razreda (Slika 1). Korisnik moe otpoeti rad na novom projektu, ili otvoriti ve postojei projekat.
Slika 2

Podaci o lokaciji predstavljaju izuzetno vane ulazne podatke, a odnose se na odabrano mesto iz listinga mesta predvienih Pravilnikom, pri emu korisnik moe na karti Srbije da prati poloaj lokacije (Slika 3). Selektovana lokacija u program prenosi klimatske parametre. U mikroklimatske parametre spada i uticaj vetra, to se odreuje odabirom ponuenih opcija o izloenosti zgrade, broju eksponiranih fasada i nainu provetravanja.

zidova i fasadnih prozora, u odnosu na orijentaciju prema stranama sveta, imajui u vidu potrebu za izraunavanjem solarnih dobitaka.

Slika 3

Definisanje sklopova (pozicija) u projektu se otpoinje odabirom tipa konstrukcije. Pravilnik o EEZ je tipoloki drugaije razvrstao sklopove u odnosu na dosada korienu tipologiju iz SRPS-a (JUS-a), uvodei nove tipove, ukupno 22 razliita tipa. U programu su svi ti tipovi sistematizovani, i korisnik selektuje eljeni tip, nakon ega se otvara mogunost da se kreira sklop, i dodeli mu se oznaka (Slika 4). U ovoj verziji programa je mogue definisati 24 sklopa za svaki od 22 tipa konstrukcija, to je vie nego dovoljan broj, ak i za obimne projekte.

Slika 6

U sluaju izmene sastava sklopa, program raspolae obimnom bazom materijala pomou koje korisnik definie eljenu strukturu. Jedini na naem tritu, i na tritu regiona, kao i njegov prethodnik KnaufTerm 1, omoguava rad sa heterogenim sklopovima, odnosno sa sklopovima koji u sastavu jednog sloja ima dva razliita materijala (Slika 7), to nedvosmisleno ide u pravcu tanijih rezultata.

Slika 4

Slika 7

Kreiranje novog sklopa podrazumeva zatim definisanje strukture sklopa, odnosno slojeva. Korisnicima je na raspolaganju biblioteka gotovih sklopova koji se mogu preuzeti (Slika 5).

U svakom koraku projektovanja sklopa, pri svakoj izmeni, izraunava se i ispisuje vrednost koeficijenta U, te daje komentar o tome da li ona zadovoljava. Nakon definisanja sastava sklopa, program prikazuje grafikon temperatura (Slika 8), kao i grafikon difuzije i parcijalnih pritisaka, uz raunicu o potrebnom vremenu isuenja, ukoliko se u sklopu javlja kondezacija (Slika 9). Pomenute grafikone, korisnik moe zumirati na eljenu veliinu.

Slika 5

U cilju identifikacije i vizuelizacije razliitih sklopova, odnosno njihovih delova, program omoguava linkovanje eksternih raster slika (jpg, png, bmp...) uz podatke o sklopu (Slika 6). Ovo je naroito korisno kod kvantifikacije fasadnih

Slika 8

Slika 9

Slika 11

Za sklopove kojima je potrebno proveriti letnju stabilnost (fasadni zidovi, ravni i kosi krovovi), program izraunava relevantne koeficijente, uz komentar o uslovima zadovoljenja propisima limitiranih vrednosti (Slika 10). Sukcesivno definisanje sklopova koji ine omota, se vizuelizuje grafikonom omotaa (Slika 9, donji levi ugao), uz numerike podatke o povrinama i procentualnoj zastupljenosti svih pozicija, kao i selektovanog sklopa. Precizno definisanje povrine omotaa je od kapitalne vanosti za izraunavanje transmisionih gubitaka. U tu svrhu je neophodno i definisati veliinu grejanog prostora, tj. neto povrinu poda grejanog prostora. Korisnik moe odabrati nain obrauna linijskih transmisionih gubitaka, a koeficijenat transmisionih gubitaka (Ht) se prikazuje i uporeuje sa specifinim transmisionim gubitkom (Ht) i uporeuje sa doputenom vrednou (Ht.max), uz komentar (Slika 10, donji desni ugao). Struktura transmisionih gubitaka u odnosu na sklopove omotaa je takoe prikazana u vidu grafikona (Slika 10, donji levi ugao)

Pravilnik o EEZ propisuje da je neophodno obraunati toplotne dobitke, koji se manifestuju kao: Solarni dobici preko transparentnih i netransparentnih sklopova omotaa (Slika 12). Korisnik moe ukljuiti sve ili samo pojedine solarne dobitke u dalju kalkulaciju Interni dobici od ljudi i elektrinih ureaja, koji su u funkciji naina korienja prostora, veliine i vremenskog intervala korienja (Slika 13)

Slika 12

Slika 10

Ventilacioni gubici su u funkciji eksponiranosti zgrade uticaju vetra, te nivou zaptivenosti prozora preko broja izmena vazduha na sat, to korisnik bira iz ponuenih opcija, kao to je i duan da kvantifikuje zapreminu grejanog prostora, nakon ega program izraunava i prikazuje koeficijenat ventilacionog gubitka Hv (Slika 11, donji desni ugao).

Slika 13

Na osnovu razlike izmeu toplotnih gubitaka (transmisionih i ventilacionih) i toplotnih dobitaka (solarnih i internih), izraunavaju se ukupna i specifina potrebna koliina energije za grejanje Qh i Qh/A, te na osnovu poreenja sa deklarisanim vrednostima za odgovarajui tip, program svrstava zgradu u odgovarajui energetski razred (Slika 14, donji desni ugao).

Sluaj 1 Qh/A [kWh/m2] Energetski razred Zadovoljava [da/ne] 264.5 G ne 2 153.45 F ne 3 72.57 C da

Slika 14

Korisnik moe da izrauna potronju primarne energije u zavisnosti od vrste korienog energenta, kao i odgovarajuu koliinu emitovanog CO2 (Slika 15, donji desni ugao).

U sluaju 1, energetske karakteristike kue su izuzetno nepovoljne, u najloijoj kategoriji G, to nije iznenaujue, imajui u vidu da se u periodu gradnje nije vodilo rauna o potronji energije, i nije projektovana, ni ugraena bilo kakva termoizolacija. U sluaju 2, dakle u periodu nakon termike sanacije fasade sa 5cm termoizolacije i zaptivanja prozora, situacija se popravila, kua je pripala energetskom razredu F, ali je indikativno da to nije dovoljno. U sluaju 3, predviene su znaajne arhitektonskograevinske intervencije, kao bi posmatrana kua zadovoljila uslove Pravilnika i pripala energetskom razredu C: Fasada je termoizolovana sa ukupno 15cm izolacije, 2 te je koeficijenat U = 0.23 W/m K Tavanica prema tavanu je izolovana tako to je prostor izmeu drvenih greda (izmeu tavanjaa u karatavanu) ispunjen sa kamenom vunom debljine 2 20cm, to rezultuje koeficijenatom U= 0.22 W/m K

Slika 15

Imajui u vidu da preciznost rezultata zavisi u velikoj meri od preciznosti geometrijskih parametara (povrine pozicije, zapremine...), na raspolaganju je i alat koji za razliite geometrijske oblike osnova i razliite forme preseka zgrada, preko parametrski definisanih mera, izraunava povrine elemenata omotaa, odnosno grejanu zapreminu (Slika 16).

Podrumski zid nije bio predmet intervencije, iako njegov koeficijenat prolaza toplote ne zadovoljava Termoizolacija poda na tlu sa izolacijom debljine 2 10cm, to daje koeficijenat U= 0.34 W/m K. U praksi, na posmatranom objektu, ovakav graevinski zahvat bi predstavljao problem, imajui u vidu ogranienu visinu u enterijeru. U sluaju da se ova intervencija izostavi, kua ulazi u nii energetski razred D, to ne zadovoljava Sva fasadna stolarija je predviena za zamenu, kvalitetnim prozorima i vratima sa petokomornim PVC ramovima, i niskoemisionim staklo paketima, sa 2 prosenim vrednostima koeficijenta U =1.3 W/m K Imajui u vidu navedeno, evidentno je da za postizanje savremenih standarda u potronji energije za grejanje, potrebno znaajno poveati projektovane debljine termoizolacije u netransparentnim sklopovima koji su u kontaktu sa spoljnim vazduhom ili negrejanim prostorima u enterijeru, u odnosu na dimenzije koje su bile odomaene u naoj praksi. Univerzalni recept se ne moe dati, jer je kompleksnost prorauna uslovljena geometrijskim karakteristikama zgrade, odnosima izmeu transparentnih i netransparentnih povrina, ventilacionim gubicima, toplotnim dobicima i drugim parametrima, ali se moe rei da se oekuju debljine termoizolacija od oko 15cm na fasadi, oko 25cm na krovovima, oko 20cm na konstrukcijama iznad spoljanjeg vazduha, a sve pod uslovom da projekat tek zadovolji propise. Za dalje sniavanje potronje energije i ulazak u energetski razred B i A, potrebno je osim dodatnog poveanja debljine

Slika 16

REZULTATI
Za ovde analizirane sluajeve, izraunate su vrednosti Energije potrebne za grejanje po jedinici povrine (poda), te pripadajui energetski razred.

termoizolacije sklopova primeniti i neke od mera korienja alternativnih izvora energije. to se tie transparentnih pozicija omotaa, dakle prozora i vrata, maksimalno doputeni koeficijent prolaza toplote 2 Umax=1.5 W/m K je iz upotrebe eliminisao vei deo najee korienih reenja, te projektante usmerio u prvom redu na dvostruka i trostruka niskoemisiona zastakljenja, u kombinaciji sa kvalitetno reenim termikim mostovima u ramovima (klasa RMG1.1 za metalne konstrukcije, i petokomorne, ili estokomorne za PVC ramove)

gradnji. Imajui u vidu da ovu planetu treba da ostavimo i buduim generacijama na korienje, koncept graenja se iri i kree se ka odrivoj gradnji odnosno efikasnoj upotrebi graevinskih materijala, estetskoj i racionalnoj izgradnju objekata uz kontrolu iskoriavanja prirodnih resursa. S obzirom na definiciju energetski efikasne gradnje, da je to kontinuirani i irok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potronje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove boravka u objektima, jedan od preduslova za smanjenje potronje energije za grejanje i hlaenje jeste upotreba termoizolacionih materijala.

ZAKLJUAK
Znaajna promena u domaoj regulativi koja tretira energetske performanse zgrada, stavlja projektante svih struka pred veliki profesionalni izazov. Predstavljeni program KnaufTerm 2 tei da ispuni sve uslove koji su definisani aktuelnom regulativom, kao i oekivanim prateim aktima, odnosno izmenama i dopunama, i prui projektantima kompletnu uslugu u ovoj oblasti. Sem toga, ovaj softver ima za cilj da popuni prazninu do donoenja nacionalnog softvera, na koji se u vie navrata poziva zakonodavac, i od koga se oekuje da zaokrui ovu problematiku. Na cilj je da se danom poetka vaenja novih Pravilnika, tj. 30.9.2012. projektantima i strunoj javnosti, prui pouzdan alat koji e biti u funkciji, bez obzira na egzistenciju nacionalnog softvera. Planirano je da se KnaufTerm 2 u slobodnoj verziji objavi na tritu do kraja 2011.g., a u profesionalnoj verziji posle januara 2012.g., to ostavlja period od 9 meseci u kome e se struna javnost upoznati i obuiti za njegovu primenu u procesu projektovanja i izrade tehnike dokumentacije.

TERMOIZOLACIONI MATERIJALI
Analizirajui gubitke toplote kroz omota zgrade, dolazimo do zakljuka da je najvei gubitak upravo kroz fasadne zidove i krov ili tavanski prostor koji se ne greje. To nam upravo i govori o moguim mestima intervencije odnosno energetske sanacije zgrade. Prilikom odabira termoizolacionog materijala, zadatak projektanta je i da stvori okruenje unutar i van zgrade koje je podesno za sve aktivnosti koje se tu deavaju, te u sklopu tehnike dokumentacije treba jasno navesti sve primenjene mere i tehnika reenja za postizanje projektovanih parametara komfora, kako se navodi u Pravilniku o EEZ. Tri kljune oblasti u kojima termoizolacija podrava vii nivo komfora a u isto vreme i odrive gradnje jesu: Toplotni komfor - primarna uloga termoizolacije Zvuni komfor zatita od spoljanje buke kao i unutranje Vazduni komfor kvalitet unutranjeg vazduha. Ne treba da zaboravimo da energetska sanacija zgrade odnosno izvoenje graevinskih radova ne sme da utie na zatitu od poara tj. mora da se potuje postojea regulativa zatite od poara. Isto tako, projektovana reenja i predvieni materijali treba da garantuju dugovenost samog sistema. Zato je vrlo bitno da prilikom odabira termoizolacionog materijala izaberemo materijal koji e imati iste, zagarantovane performanse u toku itavog ivotnog veka zgrade. Razmatrajui potronju energije u zgradama, u obzir se uzima samo potronja energije u toku eksploatacije zgrade, ne raunajui energiju koja je potrebna i u fazama projektovanja, nabavke, same izgradnje zgrade a kasnije renoviranja kao i energije potrebne za ruenje objekta. Tendencija u Evropi jeste da se uvede i analiza odnosno procena uticaja graevinskih materijala na ivotnu sredinu u svim fazama ivota jednog proizvoda (LCA - Life Cycle Assessment ili Life Cycle Analisysis) od kolevke pa do groba (from Cradle to Grave). Zato mnogi proizvoai idu korak dalje ka odrivim materijalima uzimajui u obzir njihov uticaj na ivotnu sredinu odnosno idu ka inovativnim reenjima, vodei rauna o poreklu sirovina koje koriste, energiji i ostalim resursima koji se koriste za proizvodnju samog materijala. Kao pozitivan primer inovativne tehnologije navodimo i ECOSE Technology, revolucionarnu

ENERGTESKI EFIKASNA I ORIVA GRADNJA PRIMENOM TERMOIZOLACIONIH MATERIJALA OD MINERALNE VUNE UVOD
Pitanje toplotne zatite objekata postaje aktuelno sa prvom naftnom krizom koja je bila poetkom sedamdesetih godina prolog veka kada i nastaju prvi standardi iz oblasti toplotne tehnike u graevinarstvu. U poslednjih dvanaest meseci, dramatini dogaaji u Japanu i na Bliskom Istoku pokazali su koliko smo zapravo zavisni od energije i energenata i kakvu nesigurnost takva zavisnost moe da izazove. Daljim razmatranjem posledica sve obimnijeg korienja fosilnih energenata, dolazimo do sve uestalije teme dananjice a to su klimatske promene. Klimatske promene potencijalno mogu da dovedu do nepovratne promene klime i time da ugroze opstanak na planeti zemlji tako da sada ne govorimo samo o upotrebi termoizolacionih materijala ve o energetski efikasnoj

novu tehnologiju veziva koje se koristi prilikom proizvodnje mineralne vune.

UMESTO ZAKLJUKA DAJEMO REENJA ZA VA KOMFORNIJI DOM


U prethodnom delu, u okviru zakljuka, su date i preporuene debljine termoizolacionih materijale koje su u skladu sa novim Pravilnikom o EEZ. U nastavku se daju konkretna reenja za omota Vae zgrade. Ovde treba naglasiti da performansa samog sistema u velikoj meri zavisi i od kvaliteta ugradnje a ne samo upotrebljenih materijala. Fasadni zid - jedno od preporuenih reenja svakako jeste i sistem kontaktne fasade sa kamenom mineralnom vunom koji osigurava sve aspekte komfora i zatite od poara. Zbog dugotrajnosti i postojanosti kamene mineralne vune, osigurana je dugotrajnost same termoizolacione fasade.

Unapreenje energetske efikasnosti treba da postane odgovornost ne samo drave, kroz stvaranje pravnog okvira za primenu mera energetske efikasnosti, ve i svakog pojedinca posebno. Ako energetsku efikasnost shvatimo kao mogunost poboljanja ekonomije (otvaranje novih radnih mesta), ekologije (smanjenje emisije CO2) i estetike (lepe fasade), sigurni smo da u budunosti vie neemo imati primere izvedenih fasada kao na slici dole.

Kosi krov zbog poveane debljine termoizolacionih materijala u kosim krovovima, preporueno reenje podrazumeva upotrebu mineralne vune u dva sloja, izmeu i ispod rogova. Prilikom odabira mineralne vune, treba birati proizvode koji mogu da obezbede toplotnu akumulativnost (vrlo bitno sa aspekta letnje zatite) i koji imaju nisku vrednost koeficijenta toplotne provodljivosti (lambda vrednost).
[1] [2]

LITERATURA
Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, Slubeni glasnik RS br.61, od 19.8.2011.g Pravilnik o uslovima, sadrini i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, Slubeni glasnik RS br.61, od 19.8.2011.g

Tavanski prostor jedna od najjednostavnijih mera energetske efikasnosti jeste i postavljanje termoizolacionog materijala u nivou tavanice kada se tavanski prostor ne greje i ne koristi.