ISPITIVANJE MAINA JEDNOSMERNE STRUJE

SADRAJ
1 ISPITIVANE MAINA JEDNOSMERNE STRUJE .................................................. 3 1.1 Ispitivanja tokom proizvodnje .................................................................................... 4 1.2 Ispitivanja zavrene maine jednosmerne struje......................................................... 4 1.2.1 Program ispitivanja ............................................................................................. 4 1.2.2 Komadna ispitivanja............................................................................................ 5 1.2.3 Tipska ispitivanja ................................................................................................ 5 1.2.4 Specijalna ispitivanja .......................................................................................... 5 1.3 Merenje otpora indukta............................................................................................... 6 1.4 Ispitivanje komutacije ................................................................................................ 9 1.5 Ispitivanja u ogledu praznog hoda.............................................................................. 9 1.5.1 Generatorski postupak......................................................................................... 9 1.5.2 Motorski postupak............................................................................................. 10 1.6 Ogled kratkog spoja.................................................................................................. 12 1.7 Struktura i nain odreivanja gubitaka..................................................................... 12 1.7.1 Metoda odvojenih gubitaka............................................................................... 13 1.7.2 Opozicione metode............................................................................................ 13 1.7.2.1 Hopkinsonova metoda .............................................................................. 14 1.7.2.2 Blondelova metoda .................................................................................... 15 1.7.2.3 Hainsonova metoda.................................................................................. 16 1.7.2.4 Kapova metoda .......................................................................................... 17 1.8 Dielektrina ispitivanja............................................................................................. 18 1.8.1 Ispitivanje dovedenim naponom ....................................................................... 18 1.8.2 Ispitivanje indukovanim naponom .................................................................... 19 1.9 Literatura .................................................................................................................. 19

1 ISPITIVANE MAINA JEDNOSMERNE STRUJE

Maine jednosmerne struje (jednosmerne maine) su zbog svojih veoma dobrih funkcionalnih karakteristika nekada predstavljale esto reenje u elektrinim postrojenjima i pogonima. Zbog vee cene, sloenijeg i skupljeg odravanja, manje pouzdanosti i kraeg veka trajanja, danas se motor jednosmerne struje sve vie potiskuje od strane jeftinijih, jednostavnih i robustnih elektrinih motora za naizmeninu struju upravljanih mikroprocesorima i napajanih energetskom elektronikom.

Slika 1-1 Motor jednosmerne struje

Generatori jednosmerne struje su praktino potisnuti poluprovodnikim ispravljaima. Meutim, kao to je ve reeno, generator jednosmerne struje sa nezavisnom pobudom zbog svojih veoma dobrih karakteristika esto se koristi kao konica u laboratorijama za ispitivanje elektrinih maina. Maine jednosmerne struje su, po svom unutranjem sastavu i ponaanju, u principu, identine sinhronim mainama. Bitna razlika prema spolja postoji usled prisustva komutatora. Dalje razlike su u fizikom smetaju namota kod maina jednosmerne struje indukt je smeten na rotoru (zbog komutatora) a induktor na statoru. U tabeli 1-1 date su oznake za krajeve pojedinih namotaja maine jednosmerne struje.
Tabela 1-1 Oznake krajeva namotaja maina jednosmerne struje

namotaj indukt pomoni polovi kompenzacija redna pobuda paralelna pobuda nezavisni pobudna

nova oznaka A1, A2 B1, B2 C1, C2 D1, D2 E1, E2 F1, F2

stara oznaka A, B G, H G, H E, F C, D I, K

1.1

Ispitivanja tokom proizvodnje

Pre same proizvodnje vre se ulazna proveravanja deklarisanih karakteristika i kvaliteta materijala (sirovina), poluproizvoda, delova i komponenti. Greke pri proizvodnji se najlake, najefikasnije i najekonominije otklanjaju ako se svi elementi ispitaju pre dovrenog stanja. Za vreme proizvodnje proverava se: izolacija navojaka pojedinih delova namota, ispravnost i dimenzije magnetskog kola (jezgra), (stegnutost, gubici u delu jezgra i lokalna zagrevanja), tokom ugradnje se vie puta, zavisno od stepena gotovosti, proverava galvanska povezanosti i dielektrina ispravnost namota, mehanika izvedba - rotoru i ventilatoru se posebno kontrolie uravnoteenost (izbalansiranost) i po po potrebi se dodatno uravnoteuje dodavanjem ili oduzimanjem masa na unapred predvienim mestima, posebna panja posveuje se materijalu i izradi komutatora u svim fazama njegove izrade, na gotovom induktu paljivo se pregledaju meko ili tvdo zalemljena mesta izvoda iz namota i ekvipotencijalnih veza na segmentima komutatora.

Posle zavrene proizvodnje kompletnog statora i rotora sprovode se odreena ispitivanja, i to pre i posle impregnacije namota. Pre impregnacije (ili termike dorade) na svakom statorskom i izolovanom rotorskom namotu meri se orijentaciono otpor izolacije namotaja, a za namote koji nisu kratkospojeni i otpornost provodnika u hladnom stanju, te se proverava pravilna povezanost paralelnih grana, ispravnost oznaka na krajevima namota (poeci i svreci) i dielektrina izdrljivost sa snienim naponima. Mere se i otpornmost namota indukta od segmenta do segmenta i proveravaju namotai pobuivanjem jezgre jednosmernom strujom. Posle impregnacije, a pre montae, ispituje se otpornost izolacije pri odreenoj temperaturi i dielektina izdrljivost povienim ispitnim naponima, ali u kraem trajanju, eventualno samo nekoliko sekundi umesto 60 s .

1.2

Ispitivanja zavrene maine jednosmerne struje

U ovom poglavlju bie rei o zavrnim, primopredajnim i nekim od ispitivanja maina jednosmerne struje tokom korienja. 1.2.1 Program ispitivanja Nacionalnim i internacionalnim standardima su propisana komadna, tipska i specijalna primopredajna ispitivanja maina jednosmerne struje. Prema jugoslavenskom standardu (JUS) za predviena su sledea ispitivanja:

1.2.2 Komadna ispitivanja 1. merenje otpornosti namota u toplom stanju, 2. merenje otpornosti izolacije u hladnom stanju, 3. provera prikljuaka i etkica i odreivanje neutralne ose, 4. motorski ili generatorski prazan hod, ali sa duim trajanjem, radi boljeg prilagoenja oblika etkica (u sluaju potrebe mere se vibracije), 5. generatorski kratak spoj radi provere, odnosno podeavanja komutacije, merenje 6. provera komutacije pri maksimalnom strujnom optereenju (od 1,5 do 3 I n ), 7. ispitivanja pri povienoj brzini obrtanja, tzv. ogled vitlanja, 8. provera povienim indukovanim naponom u generatorskom praznom hodu, s time da se uklone etkice i 9. provera dovedenim naponom.

1.2.3 Tipska ispitivanja 1. povienja temperature (zagrevanje i hlaenje), 2. optereenje pri naznaenom ili snienom naponu 3. ogled zaustavljanja, 4. merenje ugla gubitaka izolacije, tg i njegove promene, tg , zavisno od napona, 5. merenje kapacitivnosti namota prema masi i meusobno, 6. merenje vibracija, 7. napon vratila i/ili struje leaja, 8. vremenska konstanta induktora i indukta, 9. akustina provera buke, 10. masa ukupna, transportna, rotora. Zbog relativno niskih napona u odnosu na asinhrone maine, znaaj stavki 4 i 5 je manji.

1.2.4 Specijalna ispitivanja 1. zaletanje u sluaju tekih zahteva, odnosno velikih ubrzanja i generatorskih usporavanja Ispitivanja van ovog popisa posebno se ugovaraju izmedju naruioca i proizvoaa.

1.3

Merenje otpora indukta

Pod otporom indukta podrazumevamo ukupni otpor izmeren izmeu dve lamele kolektora razmaknute za polni korak, y k . Merenje otpora indukta se vri u cilju odreivanja temperature namota zagrejane maine i, ako je potrebno, padova napona i gubitaka, pri emu se obino rauna sa konstantnim padom napona na komutatoru, U . Pre opisa samog toka ogleda, potrebno je definisati pojedine pojmove vezane za otpor indukta. Naime, razlikujemo: galvanski otpor samog namota indukta, RR , otpor izmeu krajeva indukta ( A1, A2 ) koji obuhvata i galvanski otpor izmeu etkica i komutatora, R , i ukupni otpor indukta, Ra , koji obuhvata galvanski otpor svih namota u kolu indukta, R , kao i prelazni otpor na komutatoru, R . Otpornost etkica se obino zanemaruje. Ona je jako mala pri metalnim etkicama, a malo vea pri ugljenim.

Galvanski otpor je zavisan od temperature, a prelazni otpor na komutatoru je zavisan od struje. Prelazni otpor na komutatoru se moe uzeti u obzir preko pada napona, U , koji proseno iznosi 2 V za par etkica (ugljenih, grafitnih i elektrografitnih) maina za jednosmernu struju. Ukupna otpornost namota indukta se, u osnovi, odreuje na dva naina: neposrednim merenjem preko etkica, odvojenim merenjem galvanskog otpora namota, R , i prelaznog otpora na komutatoru, R , ijim sabiranjem se odreuje ukupni otpor indukta: Ra = R + R .

Neposredno merenje ukupnog otpora indukta je lako i efikasno, meutim, u osnovi je pogreno, jer je ukupan otpor indukta zavisan od jaine struje zbog prelaznog otpora. Odvojeno merenje (postupak 2.) je tanije, ali komplikovanije. Zavisno od potrebne tanosti, odabire se jedna od pomenutih metoda. Prvo analizirajmo neposredni postupak (slika 1-2). Napon koji meri voltmetar je: U = RI a + U = Ra I a . Za otpore imamo: R = R R + RPP + RKN + RRP , R a = R + R = R + U , Ia

gde je RPP -otpor namota pomonih polova, R KN - otpor kompenzacionog namotaja i RRP otpor redne pobude.

B2 A1

B1 (PP)

C2 (KN)

C1

D2

D1 A

Ia +

(RP)

U 2

U 2

Ra
Rd

A2

Slika 1-2 Neposredno merenje ukupnog otpora indukta

Na slici 1-2 sa R d je oznaen regulacioni otpor. Da bi iskljuili uticaj remanentnog napona, E r , pad napona merimo dva puta, sa razliitim polariteom (strujom), pri emu su pokazivanja volmetra: U 1 = Ra I a ,1 + E r i U 2 = Ra I a , 2 E r . Prilikom ovog merenja rotor se obre. Ukupan otpor indukta dobijamo iz zbira ove dve jednaine: Ra = U1 +U 2 I a ,1 + I a , 2

Karakteristika otpora indukta u funkciji struje indukta na datoj temperaturi prikazana je slikom 1-3.

Ra

Ia
Slika 1-3 Karakteristika otpora indukta Ra u funkciji struje Ia na datoj temperaturi

U ukupni otpor indukta se mogu uraunati i dopunski gubici pri naznaenoj struji, time to se izmerena vrednost ukupnog otpora povea za iznos: 7

Rd =

Un , k In

gde je k =100 za sluaj bez kompenzacionog namota, dok je k = 200 za sluaj sa kompenzacionim namotom. Analizirajmo sada taniji, ali komplikovaniji, postupak sa odvojenim merenjem galvanskog otpora namota i prelaznog otpora komutatora. Galvanski otpor rotora viepolnih maina meri se U I metodom prikazanom na slici Voltmetar se pri merenju otpora pomou metalnih iljaka prikljuuje na povrinu dve krike, na razmaku komutatorskog koraka, y k .

(+)

(-) (+)

(-)

Slika 1-4 Merenje otpora rotora viepolne maine

Prilikom merenja maina miruje. Usled razliitog prekrivanja etkica i kolektorskih lamela, moe doi do malih odstupanja otpora prema poloaju rotora, naroito ako je malo lamela na kolektoru. U tom sluaju treba meriti nekoliko vrednosti pomiui rotor unutar intervala irine jedne kolektorske lamele. Nakon toga naemo srednju vrednost svih ovih merenja. Srednju vrednost otpora dobijamo neposredno ako merimo na nepobuenoj maini koja se obre. Pad napona merimo grafitnim iljcima koji kliu po kolektoru ispod sredine etkica. Poto pri obrtanju u rotoru deluje napon remanencije, E r , potrebno je izvriti dva merenja s obrnutim polaritetom. Kod merenja otpora u svrhu kontrole zagrijavanja namota moe se meriti otpor izmeu bilo koje dve lamele, koje treba oznaiti, bitno je samo to, da se u toplom i hladnom stanju meri otpor izmeu istih lamela, i da se dovedu u isti poloaj prema etkicama ako ove lee na kolektoru. itav namot zagreva se jednako, pa nije vano koju kombinaciju otpora pojedinih kalemova smo merili, samo je vano da uporedimo istu kombinaciju u hladnom i toplom stanju. Kod maina sa ekvipotencijalnim vezama treba postupati vrlo opreznom jer se u pogonu se ekvipotencijalne veze ne zagrevaju kao namot rotora. Kod odreivanja zagrevanje namota s ekvipotencijalnim vezama, potrebno je napajati namot preko svih etkica. Pad napona meri se onda izmeu dve oznaene lamele, koje postavimo to dalje od etkica i to u jednak poloaj pri merenju na toploj maini kao i na hladnoj maini. Na prelaznu otpornost etkica R utiu materijal etkica, pritisak na prelaznom mestu, vrsta struje, smer struje, periferna brzina obrtanja komutatora, itd. 8

1.4

Ispitivanje komutacije

Problemi i tekoe u vezi s komutacijom predstavljaju najslabiju stranu kolektorskih maina. Pri ispitivanju je potrebno ispitati ispravnost komutacije, a vrlo esto je zadatak ispitne stanice da dotera mainu u pogledu komutacije. Ispitivanje treba izvriti na zagrejanoj maini, pri naznaenoj brzini i naznaenoj struji, te pri struji preoptereenja koju u pogonu predviamo. Kod maina manjih snaga komutaciju ispitujemo pri punom naponu, a kod velikih u kratkom spoju. U sluaju loe komutacije treba ispitati sve mehanike i elektrine okolnosti, koje bi tome mogle biti uzrok i preduzeti mere da ih otklonimo. U elektrinom pogledu, na komutaciju najvie utiu poloaj etkica i delovanje pomonih polova. etkice treba da budu smetene u neutralnoj zoni, a delovanje pomonih polova pravilno dimenzionisano. Konanu proveru podeene neutralne zone daje snimanje karakteristika optereenja, ako ih sprovedemo za oba smera obrtanja. Ako se karakteristike optereenja snimljene za levi i desni smer obrtanja potpuno podudaraju, to je siguran znak da su etkice ispravno postavljene u neutralnu zonu. 1.5 Ispitivanja u ogledu praznog hoda

Cilj ispitivanja u praznom hodu je da se dobiju sledee karakteristike: gubitaka u funkciji ems: Pf + PFe = f (E a ) , ems u funkciji struje pobude: E a = f (I p ) (karakteristika magneenja ili karakteristika pobudne struje) i oblik krive polja u zazoru i talasnog oblika ems. Ispitivanje se vri pri naznaenoj brzini obrtanja u reimu generatora (generatorski postupak) ili reimu motora (motorski postupak) Kod rednog maine nije mogue snimiti karakteristike praznog hoda u pravom spoju, ve se pobudni namot mora odvojiti od namota rotora i nezavisno napajati.

1.5.1 Generatorski postupak Za sprovoenje generatorskog postupka potrebno je imati pogonski motor, PM , i mogunost merenja njegove korisne snage, P0 (slika 1-11). Korisna snaga pogonskog motora treba da odgovara samo gubicima ispitivane maine. Mainu za vreme ispitivanja pobuujemo iz nezavisnog izvora. Promenom struje pobude dobijaju se potrebne karakteristike. Prilikom snimanja karakteristike magneenja, pobudu prvo postepeno poveavamo dao maksimalne vrednosti,a zatim je postepeno smanjujemo. Ne sme se naizmenino poveavati i smanjivati pobudna struja.

A V PM P0 A

Ip U 0 = Ea V

Slika 1-5 Ogled praznog hoda - generatorski postupak

Ea

Pf +PFe

PFe Pf Ip
Slika 1-6 Karakteristike praznog hoda

Ea

Sa karakteristike magneenja moe se oitati vrednost remanenetnog napona i stepen zasienja, AC AB , maine. Ako se kao pogonski motor koristi badarena maina, korisna snaga motora se jednostavno odreuje: P0 = U PM I PM Pg , PM . Ova snaga odgovara zbiru mehanikih gubitaka i gubitaka u gvou: P0 = Pf + PFe , koji su prikazani na karakteristici gubitaka praznog hoda. Sa karakteristike magneenja i gubitaka praznog hoda mogu da se oitaju i vrednosti pobudne struje i gubitaka koje odgovaraju nominalnoj ems: za generator E a = U + Ra I a ili za motor E a = U Ra I a .

1.5.2 Motorski postupak Za razliku od generatorskog postupka, motorski postupak ne zahteva pogonsku mainu, a ulazna snaga, ovaj put elektrina, se mnogo lake meri. Ispitivanje se vri na isti nain kao i ispitivanje asinhrone maine u praznom hodu. Pobuda se napaja iz nezavisnog izvora. 10

Brzina se odrava na naznaenoj vrednosti pomou pobudne struje, a napon menja od najvee vrednosti ( 1,3 U n ) pa do minimalno mogue koja je potrebna da se odri brzina.
I A A U V M

(a)

M A A (b )

Slika 1-7 Motorski postupak sa razliitim nainima napajanja

Karakteristike se dobijaju iz jednaina: P0 = U I 0 = Pf + PFe + Ra I 02 Pf + PFe = U I 0 Ra I 02 = f (E a ) , E a = U Ra I 0 = f (I p ) , pri emu je potrbno poznavanje karakteristike ukupnog otpora indukta, Ra = f (I a ) . Za neposredno snimanje karakteristika magneenja i gubitaka potrebno je obezbediti izvor promenljivog napona, npr. generator struje ili napajati motor iz jednosmerne mree stalnog napona preko potenciometra, to se primenjuje kod maina maina manjih snaga. Mogue je i neposredno napajanje nepromenljivim naponom, npr. iz jednosmerne mree stalnog napona ili iz naizmenine mree primenom ispravljaa. Meutim, u ovom sluaju, umesto neposrednog snimanja karakteristike magneenja, E a = f ( I p ) uz n0 = const. , snimamo karakteristiku brzine u funkiji pobudne struje, n = f ( I p ) uz E ' = const. , a karakteristiku magneenja dobijamo preraunavanjem: Ea = E ' n0 . n

U ovom postupku, vrlo male vrednosti pobude bi dale velike brzine obrtanja n , koje bi mehaniki ugrozile mainu. Praktino ne smemo prekoraiti naznaenu brzinu obrtanja za vie od 30 % , iz ega sledi da se na karakteristici magneenja ne moe postii manji napon od 75 % naznaenog napona. 11

Kod odreivanja gubitaka praznog hoda rednog motora potrebno je uzeti u obzir da se brzina redne maine, pa prema tome i mehaniki gubici i gubici u gvou, znatno menjaju u pogonu. U optem sluaju, ako motor treba da radi i u promenljivim naponskim uslovima, treba snimiti familiju karakteristika gubitaka P0 u zavisnosti od brzine obrtanja n i pobudne struje I p . 1.6 Ogled kratkog spoja

Ogled kratkog spoja je karakterisan velikim strujama i malim gubicima. Kod maine jednomerne struje se ne praktikuje radi merenja gubitaka u namotu, jer se oni tanije odreuju iz izmerenog otpora, ve radi kontrole komutacije maina velikih snaga. 1.7 Struktura i nain odreivanja gubitaka

Ukupni gubici, Pg , predstavljaju razliku izmeu uloene i korisne snage, a kod maina jednosmerne struje se, prema propisima, sastoje od zbira sledeih pojedinanih gubitaka:
Pg = Ppu + P0 + Pt + Pd ,

gde su:
Ppu - gubici nezavisne ili paralelne pobude i pobudne maine, osim gubitaka trenja i

ventilacije, ako je na istom vratilu,

P0 = Pf + PFe - ui gubici praznog hoda, koji obuhvataju mehanike gubitke i gubitke u

gvou odreene u ogledu praznog hoda,

2 2 Pt = Pt , Fe + PCu + PU = Pt , Fe + R I a + U I = Pt , Fe + Ra I a

gubici

optereenja,

koji

obuhvataju razliku gubitaka u gvou pri optereenju od onih u praznom hodu Pt Fe , zatim
2 Dulove gubitke svih namota u kolu indukta PCu = R I a , te elektrine gubitke usled prelaznog otpora na etkicama PU = U I . Koristei definiciju ukupnog otpora indukta, 2 Ra , moemo objediniti zadnje dve vrste gubitaka u jedne gubitke, Ra I a .

Pd dopunski gubici. U postupku koji sledi, radi jednostavnije analize, zanemariemo uticaj reakcije indukta, i ukupne gubitke prikazati kao zbir sledeih gubitaka:
2 Pg = Pf + PFe + Ra I a + U p I p + Pd ,

gde su U p I p pobudni gubici.

2 Dopunski gubici, Pd , se mogu zanemariti, ukljuiti u Ra I a , ili posebno, priblino, odrediti pomou izraza:

I Pd = k 0,005 P1n a I an

gde je sainilac k = 1 za kompenzovanu mainu, odnosno k = 2 za nekompenzovanu mainu. 12

1.7.1 Metoda odvojenih gubitaka Primena metode odvojenih gubitaka je veoma jednostavna kod maina za jednosmernu struju. Potrebno je imati karakteristike praznog hoda i karakteristiku ukupnog otpora indukta: Pf + PFe = f (E a ) , E a = f (I p ) i Ra = f (I a ) .

Postupak emo ilustrovati na primeru maine sa otonom pobudom, u reimu generatora i u reimu motora. Prvo se usvoji konstantna vredsnot napona: U = U n i pretpostavi odreeno optereenje izraeno strujom indukta, I a . Sa karakteristike Ra = f (I a ) odredi se odgovarajui otpor indukta. Zatim se raunaju
2 gubici u glavnom kolu: Ra I a i

ems za generator E a = U + Ra I a i za motor E a = U Ra I a .

Prema E a odrede se iz karakteristika paznog hoda gubici, Pf + PFe = f (E a ) i pobudna struja E a = f (I p ) . Pobudni gubici su U I p . Struja optereenja je za generator I = I a I p i za motor I = I a + I p . Sada imamo sve elemente za odreivanje gubitaka, odnosno stepena iskorienja za generator, G , odnosno motor, M :

G =

UI Pg UI , M = UI + Pg UI

Nedostatak ove metode je u neuzimanju u obzir reakacije indukta.

1.7.2 Opozicione metode Opozicine metode spadaju u metode povratnog rada, a upotrebljavaju se kada nije izvodljivo ili nije opravdano primeniti direktnu metodu ili metodu odvojenih gubitaka. Pri ispitivanju, dve jednake (identine) maine se spregnu i mehaniki i elektriki, u opoziciju, tako da jedna radi kao generator, a druga kao motor (slika 1-8). Optereenje se podeava na eljenu vrednost, obino naznaenu. Spoljnim, elektrinim i/ili mehanikim, izvorima pokrivaju se ukupni gubici ove dve maine. Budui da se stepen iskorienja, u ovom sluaju, odreuje iz prosenih gubitaka obe maine, nastoji se da se gubici to ujednaenije raspodele meu mainama. Mehanikom spregom preko vratila obezbeeno je da su u obe maine jednaki mehaniki gubici, a ako su im iste i pobudne struje (npr. redno spojeni pobudni namoti), jednaki su i gubici u gvou, a ako imaju jednake struje indukta, jednaki su im gubici u bakru i dopunski gubici. 13

Uz odreivanje stepena iskorienja, opozicione metode se koriste i za ogled zagrevanja, dobijanje radnih karakteristika i proveru funkcionisanja maine pod optereenjem (npr. komutacije).
PizlG=PulM + G + EM M PizlM=PulG EG

Slika 1-8 Elektrina i mehanika sprega dve jednosmerne maine

U zavisnosti od naina obezbeenja struje indukta i naina na koji se pokrivaju gubici, razlikujemo vie opozicionih metoda. 1.7.2.1 Hopkinsonova metoda Ova veoma praktina metoda je slina metodi za dobijanje karakteristika reaktivnog optereenja sinhronih maina. Potrebna je pogonska maina (pomoni motor) ija korisna snaga je dovoljna da pokrije gubitke obe maine i koja moe tano da se izmeri. Pomonim motorom odravamo naznaenu brzinu. Obe maine rade sa nezavisnom pobudom. Da bi se uspostavila struja u kolu indukta, mora se poveati pobudna struja maine koja radi kao generator, a smanjiti pobudna struja maine koja radi kao motor. Tada je EG > E M , a u kolu se uspostavlja struja: Ia = EG E M . 2 Ra

Razliite pobudne struje, odnosno ems, imaju za posledicu i razliite gubitke u gvou, to je osnovni nedoststak ove metode: PFeG > PFeM .

14

In

PM M

Pg

U G Ip<Ipn Ip>Ipn

Slika 1-9 ema Hopkinsonove metoda

Pomoni motor pokriva sve gubitke, osim pobudnih:

P
Pg =

2 = 2 Pf + PFeG + PFeM + 2 Ra I a + 2 Pd

Gubici u jednoj maini su:

P
2

+U p I p

1.7.2.2 Blondelova metoda Blondelova metoda je najkorektnija jer su svi gubici isti u obe maine, ali je relativno komplikovana. Osim pomonog motora, potreban je i pomoni generator ili baterija, zahvaljujui kojem pobudne struje mogu da ostanu iste.

In

PM M

Pfe+Pf

UG G Ub

Ip

Slika 1-10 ema Blondelove metode

15

Napon baterije U b podeava se otpornikom na toliku vrednost da u induktu imamo eljenu vrednost struje I a . Naponska jednaina za elektrino kolo glasi: U b = U M U G = 2 Ra I a . Snaga koju predaje baterija je jednaka proizvodu napona baterije i struje indukta, to odgovara zbiru gubitaka u induktima obe maine:
2 U b I a = 2 Ra I a .

Preostale gubitke, mehanike i u gvou, pokriva pomoni motor:

P
Pg =

= 2 Pf + 2 PFe

Gubici u jednoj maini su:

P
2

Ub Ia + Up Ip. 2

zavisno od toga koja se maina ispituje, generator ili motor, njen napon treb podesiti na naznaenu vrednost. 1.7.2.3 Hainsonova metoda Hainsonova je jednostavnija od Blondelove i esto se koristi. Umesto pomonog motora upotrebljen je izvor jednosmerne struje. Za primenu ove metode poeljno je poznavati otpore indukta generatora i motora, RG i RM , u funkciji struje indukta. Kod ove metode redno su povezana pobudni namotaji obe maine, tako da su gubici u gvou jednaki. Zbog razliitih struja optereenja, razliiti su gubici u induktima i dopunski gubici. Ukupne gubitke pokrivaju oba elektrina izvora:
2 2 UI + U PG I G = 2 Pf + 2 PFe + RM I M + RG I G + PdM + PdG .

+ I IM U Ea PG + M Ip + V IpPG IG + G Ea Ip

Slika 1-11 ema Hainsonove metode

16

Ako pretpostavimo da su dopunski gubici jednaki u obe maine dobijamo jednainu:

2 2 = 2 (Pf + PFe + Pd ) = U I + U PG I G RM I M RG I G

odnosno gubici jedne maine su: PgM = PgG = Pg 2 Pg 2

2 + RM I M + U p I p ,

2 + RG I G + U p I p .

Pri putanju u rad, prekida je najpre otvoren. Prekida se zatvara tek poto se obe maine pobude istom strujom, ukljui pomoni generator, PG , i njegovom pobudom podesi pokazivanje voltmetra na nulu. 1.7.2.4 Kapova metoda Ovo je najjednostavnija, isto elektrina metoda, metoda. Slina je Hopkinsonovoj, ali se, umesto pomonog motora, svi gubici pokrivaju iz elektrinog izvora jednosmerne struje. Ova metoda je manje tana od prethodnih, jer su gubici u gvou, gubici u induktu i dopunski gubici razliiti, tako da se obino ne koristi za odreivanje gubitaka, ve za ogled zagrevanja, dobijanje radnih karakteristika i proveru funkcionisanja maine pri optereenju. Ukupne gubitke gubitke pokriva samo izvor jednosmerne struje:
2 2 UI = 2 Pf + PFeM + PFeG + RM I M + RG I G + PdM + PdG .

Ako pretpostavimo da su gubici u gvou i dopunski gubici jednaki u obe maine dobijamo jednainu:

2 2 = 2 (Pf + PFe + Pd ) = U I RM I M RG I G

odnosno gubici jedne maine su: PgM = PgG = Pg 2 Pg 2

2 + RM I M + U p I p ,

2 + RG I G + U p I p .

17

+ I IM U EM + M IpM IG + G EG IpG

Slika 1-12 ema Kapove metode

Pri putanju u rad, najpre se pusti u rad motor i podesi brzina obrtanja, nakon ega se pobudi generator tako da pokazivanje voltmetra bude jednako nuli, i tek onda ukljui prekida. eljeno optereenje se podesi poveanjem struje pobude generatora i smanjenjem struje pobude motora. Ako se vri ogled zagrevanja, pri naznaenom optereenju generatora, motor je preoptereen i moe se pregrejati, ili imati lou komutaciju.

1.8

Dielektrina ispitivanja

U cilju proveravanja izdrljivost izolacije, maina jednosmerne struje se isputuje dovedenim i indukovanim naponom. Ogledi se sprovode na zavrenoj, potpuno opremljenoj, maini, odmah posle ogleda zagrevanja. U ogledima treba upotrebiti naizmenian napon naznaenene uestanosti i sinusnog oblika. 1.8.1 Ispitivanje dovedenim naponom Ispitivanjem dovedenim se proverava izdrljivost izolacije izmeu pojedinih namotaja, kao i izmeu namotaja i mase. Kontroliu se sva elektrino nezavisna kola maine. Proveravanje se vri propisanim naizmeninim ispitnim naponom sinusnog oblika i frekvencije 50Hz . Merni se ureaj prikljui sa jedne strane na namotaj koji se ispituje, a sa druge strane na masu. Pre ispitivanj proverava se da li postoje kratki spojevi prema masi. Snaga ispitnog ureaja ne sme biti manja od 0,5 kW na svakih 1000 V ispitnog napona. Veliina ispitnog napona, za novoizraene obrtne maine odreuje se prema odgovarajuem standardu, npr. za maine naznaenog napona do 2 kV i naznaene snage do 10 MVA propisan je sledei ispitni napon: U i = 2U n + 1000 V u toku 60s , pri 50Hz . 18

Dielektrina vrstina izolacije maina koje su bile u eksploataciji, ili na kojima je izvren remont sa premotavanjem namotaja, proverava se naponom jednakim 1,3 naznaenog napona maine, ali ne manjim od polovine propisanog ispitnog napona, U i . Provera se zapoinje naponom koji nije vei od treine ispitnog napona. Napon se poveava do ispitnog u skokovima od maksimalno 100 V . Pri tome brzina poveanja ne sme biti vea od 1000 V za 10s . Zatim se puni ispitni napon dri 60 s nakon ega se postupno smanjuje do jedne treine od ispitne vrednosti i iskljuuje. Izolacija se smatra ispravnom ako u toku ispitivanja nije nastupio proboj ili preskok iskre.

1.8.2 Ispitivanje indukovanim naponom Ispitivanjem indukovanim naponom se proverava izdrljivost izolacije unutar namota, tzv. unutranje izolacije (izmeu navojaka, elemenata namotaja i slino). Kod kolektorskih maina ispitni napon je naizmenini frekvencije 50 Hz i amplitude: U i = 1,3U n , a dozvoljen je samo za maine koje nemaju vie od 4 pola. Kod maina sa veim brojem polova, pri ispitivanju indukovanim naponom napon izmeu susednih lamela, U l , ne sme da premai 24 V , pa se ispitivanje sprovodi jednim od navedenih ispitnih napona: U i = 1,3U n , ako je U l 24 [V ], u suprotnom kolektora, p -broj pari polova. Izolacija izmeu navojaka je ispravna ako pri ispitivanju u trajanju od tri minute ne nastupi proboj. Ovo ispitivanje se izvodi u okviru ispitivanja u praznom hodu. Ui K 24 [V ] gde je K -broj lamela 2p

1.9

Literatura

1. Milo Petrovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1988. 2. Branko Mitrakovi: Ispitivanje elektrinih maina, Nauna knjiga, Beograd 1991. 3. F. Avin, P. Jereb: Ispitivanje elektrinih strojeva, Tehnika zaloba Slovenije, Ljubljana 1968.

19