Peter Bao Krunski svedok

LICA JOEF PELIKAN - uvar nasipa GIZIKA - njegova ki PITA njegov sin ZOLTAN DANIJEL - ministar VIRAG - islednik GOGOLAK - njegova sekretarica BAA - genaral TUINGER - pisac POTONI - profesorka glume ZOBAK - psihijatar ELEMIR GULJA - bivi policijski slubenik REZENAK - nastojnik zabavnog parka BISKUP NASTOJNIK POKRIVENOG BAZENA DESETAR MILICIONAR I AGENT II AGENT UPRAVNIK ZATVORA SUDIJA TAMNIAR BERBERIN DECA PELIKANA

I SLIKA (Soba Pelikana, Pelikan, Gizika, Pita, deca.) PELIKAN: Nema druge. Zaklaemo Deiku! GIZIKA: Moramo li? PELIKAN: (baca bonove za hranu na sto) Onda ispohuj ovo! DECA: (skau i razbacuju bonove) PELIKAN: Nemamo izbora. Deika mora da strada. Pripremi decul (Gizika stvalja deci crvene i plave marame, sklanjaju sto i podiu kapak. Pelikan sa fenjerom silazi u podrum. uje se se cika svinje. Gizika daje znak deci) DECA: (pevaju) ekiem drue razmahni sada/ Nastupa mlada radna brigada/ (vrisak svinje) DECA: (glasnije) U ime Staljina, drue/ Spreman za delo, napred stupaj smelo/

(lupa na vratima, ulaze desetar i milicionar) DESETAR: Gde vam je otac? GIZIKA: Na seminaru za ideoloko obrazovanje. DESETAR: U ovo doba noi? GIZIKA: Pa danju je napolju, na nasipu.. DESETAR: A ovi tu? GIZIKA: Sastanak pionirske grupe. (okree se Piti) Voo grupe podnesi izvetaj! PITA: (iz sve snage) Izvetavam da se sastala grupa Pelikan. Prisutnih je... DESETAR: (okree ga prema sebi) Pazi ovamo sinko. Imate li vi kakvu svinju? PITA: (naivno) Svinja je domaa ivotinja iz reda papkara. Nekada, pre dolaska istorijskog materijalizma, njeno se meso jelo. DESETAR: Dobie takvu uku da e i ti zagroktati sinko. Jo jednom vas pitam: imate li svinju? DECA: (u glas) Pa mi nemamo za nju pomija. GIZIKA: (daje znak deci) DECA: (mariraju oko stola) Haj, haj, ivot je lep, ko pesme let DESETAR: Jo emo mi doi! (izlazi sa milicionarom) DECA: (pobedonosno pevaju) ekiem drue razmahni sada/ Nastupa mlada radna brigada/ (otvaraju kapak i svi silaze u podrum. Svie. Svi izmoreni izlaze iz podruma. Deca odlaze na spavanje. Pelikan seda za sto, a Gizika stoji pored njega. Upadaju desetar i milicionar i njukaju po sobi) DESETAR: Ne moete da spavate? A? Oseam miris varaka. PELIKAN: Zanimljivo, i ja sam sanjao varke. DESETAR: (zagleda svuda) Na sunce sa tim varcima! PELIKAN: (ustaje) Ajde da traimo zajedno. Kad mi tako priate o njima prosto mi voda poe na usta. DESETAR: Pravite budalu od mene? PELIKAN: Ja budalu od vas? Ba naprotiv! Ja se slaem drugovi! Ajde da zajedno navalimo na te skrivene varke. DESETAR: (milicionaru) Vi ne oseate miris varaka? MILICIONAR: (pilji u Giziku) Oseam! Ali ja ga esto oseam, naroito kad se o tome pria. Ja sam seosko dete. DESETAR: Stoko! Jo emo se mi vratiti! (Odlaze, Pelikan i Gizika se zagrle i igraju) II SLIKA (nasip, pecaro sedi, uje se glas Pelikana: "ibe, ibe! Tu si naao da pia! skianje psa, izlazi Pelikan i nosi tablu na kojoj pie: "IVEO NA VELIKI VOA") PELIKAN: (nameta tablu i brie je rukavom) Kakvo skrnavljenje revolucionarnih obeleja! DANIJEL: Zdravo Joi! PELIKAN: (prepoznaje ga) Sloboda narodu, drue Danijel!

DANIJEL: udi se? Izaao sam malo da pecam. Ve sedam godina nisam izlazio na Dunav. PELIKAN: Primetio sam. DANIJEL: ta ima novo tu kod vas? Kako ena? FELIKAN: Pobegla sa nekim laarom. Nekim Rumunom. DANIJEL: E, pa da... a deca? PELIKAN: Osmoro. A Vi se niste oenili drue Danijel? DANIJEL: A ti meni vi, pa vi, Joi? PELIKAN: Pa kako da priam sa jednim ministrom? DANIJEL: Ne budali. Nije ministar danas ono to je nekad bio. Zar tebi da objanjavam? Pa i inae, ti i ja... Dakle ne blesavi se s tim tvojim vi, naljutiu se! PELIKAN: (seda pored njega) E, da te vrag nosi. Zna da se ljutim i tebe. Pet godina nisi nas ni pogledao. A kol'ko si puta obeav'o? DANIJEL: ta da radim Joi? Ta nemam vremena ni da se oenim. Nego, kakvo je raspoloenje tu kod vas? PELIKAN: Pa... ne znam ni sam... DANIJEL: itao sam da je odlino. PELIKAN: Di si it'o? DANTJEL: U izvetaju o raspoloenju naroda. PELIKAN: Onda je sigurno odlino. DANIJEL: Ne bojim se ja za tebe. A bie i bolje, veruje li? PELIKAN: Ta, kako ne bi verovao kad ti kae. (vadi iz torba nekoliko mrtvih krtica) Krtica. Najopasniji neprijatelj nasipa. Izbui zemlju, rastrese je i onda kad doe voda, moemo u crkvu da se pomolimo Bogu. Kad ih ulovim, odreem im repove. Otpad daje dve forinte po komadu. Deca se raduju. (bacaju zajedno krtice u Dunav) DANIJEL: (pritri tapovima, vue tap, ali pljusne u reku, izlazi sav mokar) Ala sam stoka, ala sam ja gadna stoka! Ovo je morao biti som kapitalac. Jedanput u ivotu naleti na takvog... jedanput u ivotu. Zakuni se! PELIKAN: ta da se zakunem? DANIJEL: Da nikom nee odati kakva sam eprtlja! Ispustio sam najveeg soma na svetu. Zakuni se! PELIKAN: Kunem se! DANIJEL: Nisi nita video, nita nisi uo! PELIKAN: Nisam nita vid'o, nita nisam uo! Ali tebi treba to pre suvo odelo. Jo e dobiti zapoljenje plua. DANIJEL: Nita to nije. Osuiu se uz put. PELIKAN: U'vatie tebe bolest uz put. Idemo kod mene. Dobie suvo odelo. DANIJEL: (gleda na sat) Ne mogu. Moram odmah da idem. PELIKAN: Ni govora ! Prvo e popiti olju vrueg aja. DANIJEL: (cvokoe) Pusti to Joka, imam mimintarski savet. PELIKAN: ut! (odlaze) III SLIKA

(Soba Pelikanovih, Gizika, ulaze Pelikan i Danijel) PELIKAN: Vrueg aja! (skidaju Danijelu mokro odelo, u gaama ga uguraju u krevet i pokriju dunjom, Danijel cvokoe, Gizika donosi aj) PELIKAN: Ugrej ga malo, nek ivne. GIZIKA: (ulazi u krevet) Pokuau. PELIKAN: (seda na klupu i gleda komeanje pod dunjom, ulaze buno desetar i milicionar) Pssst! DESETAR: ta pssst? Kakvo je to intimisanje?! Gde je ta prokleta svinja? Sad je kraj prenemaganju. PELIKAN: (sklapa ruke i pokazuje na krevet) Tie. Nemojte da budite druga ministra. DESETAR: Druga ministra? (smeje se grohotom) Ve i za same te rei sleduje vam jedno godinu i po zatvora. Nije vam dosta to ste nacrno zaklali svinje nego jo hulite i na najviu vlast! PBLIKANj Meni je svejedno. Radite ta hoete. DESETAR: Premetaina! Napred. (prevru stolice, zagledaju pod krevet) DANIJEL: (izlazi iz kreveta, za njim Gizika koja nameta odeu) ta se ovde deava, drugovi? DESETAR: A ko ste sad pa vi? DANIJEL: Nikad me niste videli? Da ujem izvetaj. DESETAR: (shvata i staje mirno) Drue ministre, izvetavam vas: vrimo premetainu. Navodno stigla prijava protiv Pelikan Joefa, navodno zbog osnovane sumnje da je klao svinje nacrno. PELIKAN: Samo vi traite drugovi! Prijava jo svetinja. DANIJEL: Sloite sve na mesto! (oblai neko Pelikanovo odelo koje mu je malo, desetar i milicionar podiu stolice) DANIJEL: (oinski) Zapamtite, drugovi, jednu stvar! Neprijatelja imamo podosta, ne smemo kinjiti potene radne ljude. Zar da provalite ba u mirno obitavalite Joefa Pelikana? Imate li zdrave pameti? DESETAR: Ali prijava... DANIJEL: ta prijava? Od deset prijava devet su klevete. Ljudi fantaziraju. A kad bi vas prijavili da trgujete belim robljem ili krijumarite drogu? Jo me niste razumeli? DESETAR: Dozvolite da izvestim: ja to ne razumem. Pa to je bila jedna sasvim ozbiljna anonimna prijava, napisana pisaom mainom. Jedna sasvim... DANIJEL: Sluajte vi... drue! Znate li vi ko je Joef Pelikan? Znate li vi ko je ovaj ovek? Znate li kakvu je rtvu podneo za nas? (pomera sto) PELIKAIT: Pusti sad to Zolika, pusti. DANIJEL: A ne, ne! Neka znaju ovi drugovi na koga diu pesnicu. Pazite ovamo! Ovog oveka su etrdeset i etvrte godine tukli i batinali detektivi i andari. A znate li zato? Zato da izda nas, komuniste ilegalce. Mogao je da izgovori rei, samo da kae: tu su. Jer mi smo bili ovde u podrumu, i sluali kako mue ovog valjanog oveka i patriotu. Ali ne - on je ostao nem. Tu dole mi smo iveli pet nedelja, a on nam je nabavljao hranu, snabdevao pokrivaima. To vam je iva istina. Dakle skinite pred njim apke iz potovanja. Tu nas je skrivao, ba na ovom mestu! Gledajte samo! (otvara poklopac podruma)

DESETAR: (gleda zapanjeno, pa ozareno u otvor na podu, udara po glavi milicionara, koji ne skida pogled sa Gizike) Stoko! Da li ti sad miriu varci i krvavice? DANIJEL: (gleda u otvor slomljeno) Drugovi! Vrite svoju dunost! Zakon vai za sve. A za komuniste desetstruko, stostruko! alim drue Pelikan. Ti si za mene mnogo uinio, ali sada, mora me razumeti, ja ne mogu drugaije da postupim. PELIKAN: Mogu li da se oprostim? DESETAR: A dotle emo mi ovo politi petrolejem. MILICIONAR: Mora li se? DESETAR: Mora se. To je korpus delikates! Ima da se prikljui materijalu za sudsku raspravu. A kad se ne bi polilo ta bi ostalo do pretresa? DANIJEL: (Pelikanu) Ne ljuti se, drugaije nisam mogao. PELIKAN: Ne sekiraj se Zolika, izdrau ja. (Giziki) Samo bez kurvanja! GIZIKA: Ma kakvil IV SLIKA (Zatvor, na palaama lei zatvorenik, kad ue Pelikan on ustaje i prilazi mu) GULJA: Konano jedan poznanik. Gospodin Pelikan. PELIKAN: (iskezi se) Ovo je gospodine Gulja, proteza. 'Oete da vam pokaem? GULJA: Nema potrebe. Jako je dobro pogoena. Jesam li vam ja izbio prave zube? PELIKAN: Deca su i' lepo poistila. Sad ako nemate nita protiv ja bi' se malo obraunao sa vama. (hvata ga za guu) GULJA: Nemojte me dirati gospodine Pelikan. Vidite da ispatam. Zar vam nije dosta to sam ovde? PELIKAN: Kol'ko ste dobili? GULJA: Osam godina. PELIKAN: (puta ga) Ajde de. Priekaemo tol'ko. Ali onda, da ste mi se javili! GULJA: Ne valja vam to, Pelikan. Ne valja vam jer ja se na vas nisam nikad ljutio. Ja sam samo radio svoj posao. To mi je bila struka. Zar mislite da ovaj reim danas tek tako treba da se odrekne mojih usluga i mogunosti? Ili je danas toliko mnogo strunjaka? PELIKAN: Pa vidite da su i mene otkrili. Sino sam na crno zaklao jedno svinje, a danas sam ve ovde. Dosta ekspresan posao. Ne, ne, nije naa milicija za bacanje. GULJA: Je li bilo muenja? PELIKAN: Nita. Daklem i bez vas neto vredimo. (otvaraju se vrata i ulazi ovek u crnom odelu) GULJA: Jeste li priznali sveti oe? BISKUP: (dostojanstveno odmahuje rukom i seda na palae) Nikad! GULJA: (Pelikanu u poverenju) Poljubite mu ruku, moda e vam jednom dobro doi. BISKUP: (Pelikanu) Zato su tebe doveli ovamo, sine? GULJA: Nije politiki, ekselencijo. Obian prestupnik. Klao nacrno. BISKUP: Sve je politika, sine! Ne treba priznati ni na mukama. Moliu se za tebe. (otvaraju se vrata, straar uvodi Giziku) STRAAR: Pelikan Joef! Poseta! PELIKAN: Pa kako si mi devojko? GIZIKA: Dobro, zbilja dobro. Sve je u redu.

PELIKAN: A nasip? GIZIKA: Nema ni s njim nikakvi' problema. PELIKAN: Vodostaj? GIZIKA: Poraso dva santimetra. PELIKAN: A uvee nikad nisi kod kue, a? GIZIKA: Ta kod kue sam. PELIKAN: Ne dovodi nikog da maliani gledaju tvoje oijukanje. GIZIKA: Ne bojte se, tatice, nee nita videti kroz dunju. PELIKAN: A je si l' bila kod advokata? GIZIKA: Zamislite, tata, ika Danijel poslo ofera, da vidi ta je sa nama. I ono odelo to je pozajmio poslo je natrag. ofer bio ba neki zgodan ovek. ika Danijel ti poruuje da e i on doi da nas obie. PELIKAN: (razneeno) Ba lepo od njega. Vidi, devojice, ta ti je prijateljstvo... A advokat? ta je reko? GIZIKA: Reko je da e sve pokuati. PELIKAN: Kol'ko u dobiti? GIZIKA: Pa... zavisi. Moda samo novanu kaznu, a moda i naajteu... 'Ou rei... veanje. Znate, tatice, pitanje je da li e vas sluaj da se statuira kao primer za opomenu... PELIKAN: (zgranuto) ta?! Veala?! Zar zbog jedne triave svinje da me obese? GIZIKA: Stvar je u statuiranju. Od toga zavisi, tatice, kakvu ete kaznu dobiti. PELIKAN: Lepo, bogami. I ta je jo rekao advokat? GIZIKA: Da se ne udite ako on na pretresu bude traio neku teku kaznu. PELIKAN: Ko? Branilac? GIZIKA: Da. Da ste vi, tatice, na primer kulak... takvi' sad ima mnogo... Ali poto ste lan Partije, a on vanpartijac, kae, a nae socijalistiko pravo i jo tamo neto... PELIKAN: ta socijalistiko pravo? Razmisli dobro, 'ou sve tano da znam. GIZIKA: Pa to... sve zavisi od statuiranja, u tome je stvar. I u to me da se vi ne jedite. PELIKAN: No, dobro, dobro. Poljubi deake i uvajte se. I pazite na nasip, nemojte da se dogodi neka nevolja. Ne putajte iz vida krtice. GIZIKA: (mrca) A inae, tatice, jeste l' dobro? PELIKAN: A to ne bi' bio dobro? Pa, u zdravlje, devojice. I bez kurvanja. (Gizika izlazi mrcajui) GULJA: Sta je, Pelikan, dri li se jo socijalizam? PELIKAN: Da ja vas ipak odma' prebijem namrtvo, gospon Gulja? A mogli ste ovde da poivite jo lepi' osam godina.(seda na palau) GULJA: (seda pored njega) Nemojte tako, Pelikan. Maari smo, treba da se volimo. Verujte mi, nisam ja protivnik nijednog reima. Naprotiv, ja sam izraziti pristalica svakog. Zato ne razumem to me ovde dre da se besposleno izleavam. Vi imate prijatelje gore: ne biste li rekli koju lepu re o meni? PELIKAN: (skae razjaren) Skinite mi se sa grbae, gospon Gulja! BISKUP: Plahovit si sine. PELIKAN: Neto mi stvarno ne da mira. BISKUP, Zar ne eli sebi malo da olaka? PELIKAN: ujte, gospon biskupe, sad nailaze velike padavine, vodostaj raste. Reka moe da pobegne iz korita. A mene mogu dotle lepo da obese. BISKUP: Treba verovati u milost Gospoda, sine...

PELIKAN: ujte, gospon biskupe, verujem ja... verurjem... mada ne ba u milost Gospoda... Ali, svejedno... Ogladneo sam, ta e danas biti za veeru? BISKUP: (kucka etkicom za zube u zid, uje se kuckanje spolja) Tarana. PELIKAN: Opet tarana? Pa bar da stave malo zaprke u nju. GULJA: U nae vreme se mnogo bolje kuvalo. PELIKAN: Vi, gospon Gulja, bolje da se pokrijete uima. Bio sam ja kod vas na kostu. (ulazi straar) STRAAR: Pelikan Joef! PELIKAN: Ovde. STRAAR: Poite sa mnom. Ponesite i sve svoje prnje! PELIKAN: (oajno) elija smrti? BISKUP: Da ta ispovedim, sine? PELIKAN: Nekako mi se nee. (Izlazi sa straarom) V SLIKA (Soba Pelikanovih, za stolom sede Pelikan i Gizika) GIZIKA: Pa priajte, tatice, kako su vas pustili? PELIKAN: Kad sam u'o kod upravnika on mi kae:"Drue Pelikan, vi ste slobodni! estitam!" GIZIKA: Slobodni, tatice, sasvim? PELIKAN: Kao ptica. GIZIKA: A Deika? PELIKAN: Upravnik kae: "Nema svinjeta! Nije ga ni bilo!" Ja im kaem da sam Deiku noem tano kroz srce, ali on samo odmahuje rukom i govori da je to reeno odozgo. GIZIKA: ika Danijel! Odmah sam osetila da je pravi prijatelj. PELIKAN: I ja sam tako razumeo iako ba nisam mnogo ideoloki izgraen. Zato sam odmah otiao u ministarstvo da ga naem. Portir me posl'o na trei sprat u sobu dva. Tamo me jedna drugarica pitala ta 'ou? Ja kaz'o da traim druga Danijela, a ona mi rekla da ekam. Onda do'o jedan mladi pa me pit'o zato traim druga Danijela, a ja mu kazo da ' ou da mu se zahvalim, a on mi rek'o da ekam. Posle do'o neki drugi drug pa me pit'o da l sam ja Pelikan Joef, uvar nasipa iz Sigetnadada, ulica Nandora Krajbiha broj jedan, katastarski broj sedamhiljadaestoetrdesetdevet, pa kad sam ja rekao da je sve tano on mi kae: "Moete ii!". GIZIKA: Razumete li vi to, tatice? PELIKAN: (zamiljeno gleda preda se) To ti je visoka politika, 'eri moja. Mi to ne razumemo. Ali, to mora ovek sve da razume to vilje sedi, to su stvari oko tebe zapetljanije. Zato ja nikad nisam ni 'teo da se penjem na visoke grane. Moe iz toga neto i da naui 'eri moja,, (lupa na vratima, ulaze dva agenta) AGENT: Pelikan Joef? PELIKAN: ta elite?

AGENT: Obucite se! Poiete sa nama! PELIKAN: ta je, ispalo da je svinje ipak postojalo, a? VI SLIKA (Soba u ministarstvu, sto postavljen za dve osobe sa sveama na sredini, ulaze Pelikan i agenti) PELIKAN: 'Oetel' me obesiti? AGENTI: (ute) PELIKAN: Ako je tako, samo vi slobodno ka'te, ne volim iznenaenja. ovek mora da umre pre ili posle. Pa i vi, momci. Jako to u ivotu. AGENTI: (ute) PELIKAN: (zajedljivo) Je l' vama i mamica bila nema? (Ulazi Virag i mahne rukom agentima da izau). PELIKAN: Ja, pa zbogom momci, i da niste ni pisnuli! VIRAG: (prua ruku Pelikanu) Dobro doli, drue Pelikan! PELIKAN: (nesigurno) Dobro vee. VIRAG: Jeste li gladni? Mogli bi zajedno da zaloimo. PELIKAN: Ve sam veer'o, ali jesti mogu uvek. VIRAG: Izvrsno! (udari u gong koji stoji na stolu. Ulazi crnokosa Gogolak u uniformi sa belom ipkanom keceljicom) VIRAG: Kaete postaviti, drugarice Gogolak. GOGOLAK: Da li da zapalim svee, drue Virag? VIRAG: Naravno. Aperitiv, drue Pelikan? PELIKAN: Kako to mislite, moliu? VIRAG: ta pijete? PELIKAN: Sve. VIRAG: (tape ga po ramenu) Ako dozvolite da ja... PELIKAN: Dozvoljavam. VIRAG: (sipa votku u aice) Dobro izgledate, drue Pelikan. PELIKAN: Dunavski vazduh... A i vi dobro izgledate, drue Virag. VIRAG: Eh, kancelarijski posao. To iscedi oveka. (ulazi Gogolak i unosi peeno prase na posluavniku) VIRAG: Drugu gostu. GOGOLAK: (stavlja ceo posluavnik ispred Pelikana) Prijatno. (izlazi) PELIKAN: (odseca pare praseta i stavlja u tanjir) VIRAG: Nije loe jelo ta prasetina, je l' te, drue Pelikan? PELIKAN: (skrueno) Ja sve priznajem, drue Virag, VIRAG: (stavlja mu ruku na rame) Budite spokojni. PELIKAN: Ja sam zaklo svinje nacrno. VIRAG: Zaboravite to. Ne morate nita priznavati. Mi i tako sve znamo. PELIKAN: Dobro onda. VIRAG: (tape ga po leima) Ovaj sako, na primer, iven tridesetosme. Engleski tof,

osamdeset posto vuna. Ramena su vam malko previe popunjena, ali reveri su sasvim dobri. Samo jedite, drue Pelikan. PELIKAN: A vi, drue Virag, ne jedete. VIRAG: Zbog eluca. Ali ovi slobodno jedite. (udari u gong, ulazi Gogolak, sipa im vino u ae i izlazi) Lepo je kad se ovek sretne sa starim borcem. teta to se dosad nismo viali. PELIKAN: teta. (kucaju se aama) VIRAG: (poverljivo) Znate, drue Pelikan, jednom emo vas neto zamoliti.... PELIKAN: A ta ete me, moliu, zamoliti? VIRAG: Sve u svoje vreme. (ustaje i eta po sobi) ta biste rekli kad bih jedne veeri banuo kod vas sa svojom porodicom? PELIKAN: Kod mene? VIRAG: Da se sprijateljimo, upoznamo. Obojica smo stari, poteni, idejni borci. Ha, ta kaete na to, drue Pelikan? PELIKAN: Ima samo jedna nevolja: ja nikako ne bi' mogo da vam zbubam ovaku veeru. VIRAG: To nema veze. Ne treba uvek ni derati. (poverljivo) Meunarodna situacija stalno se pogorava... PELIKAN: (zbunjeno) Pogorava? Dobro je da znam. VIRAG: To nikako ne smete zaboraviti! PELIKAN: I neu. VIRAG: Do vienja. Brzo emo se sresti. (izlazi, ulaze agenti) PELIKAN: Mi opet zajedno, gluvai, a? (izlazi sa agentima)

VII SLIKA (Soba Pelikanovih, cela porodica sedi oko stola, Gizika stavlja plehane tanjire na sto, ulaze Virag i agenti) PELIKAN: (ustaje i prilazi im) Kakvo iznenaenje, drue Virag! VIRAG: (grli ga) Obeao sam, dragi moj drue Pelikan. A obeanja izmau starih idejnih saboraca moraju i da se odre. (pokazuje na agente koji kljocaju foto aparatima) Moji sinovi. Strastveni fotoamateri. A ovo su vai? Bravo! Eto ta ti je porodica jednog pravog patriote! PELIKAN: Mi bi' vas drage volje zadrali na veeri, al' osim krompira nemamo u kui nita. Jedino ako bi barenog krompira. VIRAG: Genijalno! Prava veera za revulucionare veterane! (razgleda prostoriju: uzima jedan plakat, ita) "UZ NAEG MUDROG VOU, U SRENIJU BUDUNOST!" Kakva formulacija! Ko je ovo napravio? PELIKAN: (skromno) Ja. VIRAG: Lepo! Vrlo lepo. (tape ga po ramenu) Jednom emo vas neto zamoliti, drue Pelikan. PELIKAN: ta ete me, moliu, zamoliti? VIRAG: Sve u svoje vreme.... Ali ta je sa tim kuvanim krompirom? Otkako ste ga

pomenuli, ni na ta drugo ne mislim. (sedaju za sto, Gizika donosi lonac sa krompirom, vadi jedan u tanjir) Sjajno, sjajno! to ti je snalaljiv ovaj na narod! Zavidim vam, drue Pelikan! Ono tamo vam je gostinska soba, je l' te? PELIKAN: (zaueno) Da, jeste. VIRAG: A poslednii gost bio je u njoj pre tri nedelje? PELIKAN: Da. Zolika Danijel. VIRAG: Presvukao se tu poto je skoio u vodu. PELIKAN: Pre e biti pao. Treso se siroma' ko prut. Al' otkud vi znate za taj sluaj, moliu? VIRAG: Nije vano. Samo jedno zapamtite: jeo peenu prasetinu ili jeo baren krompir, klasna borba se stalno zaotrava. PELIKAN: S'vatam. (Pita izlazi, uje se prasak, Virag skae pod krevet, a agenti pod sto, vade revolvere i pucaju na sve strane) AGENT, Drue pukovnie, nestalo municije! Ali ja jo imam dve rune bombe. Oekujem zapovest da ih bacim! PELIKAN: Nemojte jo, moliu. Samo asak strpljenja, drue Virag. (izlazi i vraa se vodei Pitu za uvo) Opet te tvoje proklete petarde! Prokleta petardaa! tene jedno usrano. PISTA: (plae) ta je? A kako oni smeju da pucaju? VIRAG: (izvlai se ispod kreveta) Kako god bilo, mi se nismo predali! (miluje Pitu po glavi) Ne plai, sinko, svi ete vi iveti u jednom veselom, srenom svetu! PITA: Poljubi me u dupe! (bei od oca napolje) PELIKAN: Nemam vremena da ih vaspitavam. Ve u zoru sam na nasipu, a esto do uvee ne stignem kui. VIRAG: Upravo sam o tome hteo da razgovararno. Nezamislivo je i pogreno da se jedan takav stari borac, revolucionar i patriota jo uvek bake sa uvanjem nasipa. PELIKAN: Ne, meni je tu ba dobro drue Virag. VIRAG: Vama je mesto drugde. Na ozbiljnoj, odgovornoj, rukovodeoj funkciji! PELIKAN: Sauvaj me, Boe! Ta ja sam vam, bome, prava budala. VIRAG: Neemo se raspravljati, Pelikan. U ta se razumete? PELIKAN: Pravo da vam kaem, ni u ta. Samo u nasip. I nekako oseam da nisam dovoljno ideoloki izgraen. VIRAG: Pelikan, odgovorite mi: da li vi volite naeg velikog mudrog vou? PELIKAN: Ta kako ga ne bi' vol'o! VIRAG: Onda problema nema. Biete upravnik pokrivenog bazena?

VIII SLIKA (predvorje pokrivenog plivalita, transparent "PLIVANJEM DO SNANIJEG TELA I DUHA", nastojnik ne puta narod, dolazi Pelikan) PELIKAN: A ta ovi ekaju? NASTOJNIK: A koji ste pa vi? PELIKAN: Novi upravnik! Imaju li ovi karte? NASTOJNIK: Da, molim, imaju.

PELIKAN: Pa to ih onda ne putate? NASTOJNIK, Ne moe. Unutra neko pliva. PELIKAN: Ne razumem. Govorite glasnije. (ulaze agenti) Imaju li ovi karte? NASTOJNIK: Drue upravnie... PELIKAN: Tu se mora napraviti reda! Jasno? Zato me je drug Virag i posl'o ovamo! (agentima) 'Oete mi pokazati karte? ta je? ta blenete? Da vidim karte! (nastojniku) A vi putajte one druge! Plivalite slui da radni narod pliva u njemu, je l' tako? (ulee narod, agenti vade revolvere) PELIKAN: Man'te se humora. Iako sam karte da vidim, a ne revolver. A taj debeli to se tamo koprca, ima li on kartu? BAA: (ulee sa pojasom za plivanje) Izdaja! PELIKAN: Kako, moliu, gde? BAA: pijun, konj, glup, zavera, vrat, kvrc! AGENT: Razumem drue Baa! (odvode Pelikana) X SLIKA (zatvor, Biskup, Gulja, ulazi Pelikan) BISKUP: Dobro doao, s' bojom pomoi, sinko. PELIKAN: I s pomou dva druga i crnog auta, sveti oe... GULJA: Opet s nama, Pelikan? PELIKAN: Ku! Napolju se poredak i bez mene izgrauje punom punom parom. GULJA: Nee zadugo... Dolaze Amerikanci... PELIKAN: Jest', gospon Truman na belom konju, a gospon eril u karucama... Samo vi ekajte. GULJA: (poverljivo) Rei u vam neto, Pelikan. Vai prijatelji jedan drugome skidaju glave... PELIKAN: (zgrabi ga za guu) Otkud vam to, pseto hortijevsko? GULJA: (otima se) to znam, to znam. BISKUP: Mir, sine. Maari diu ustanak! PELIKAN: (puta Guljaa) A zar je to tako sigurno, gospon biskupe? BISKUP: Sluaj, sine. Razmisli: naa hrianska sveta mati crkva danas-sutra imae dve hiljade godina, nae apostalsko kraljevstvo trajalo je vie od hiljadu godina, a taj va poredak... PELIKAN: Pa ne moe se, valjda, odjednom imati 'iljadu godina. Ostavimo to. Nego... ta emo danas imati za ruak? BISKUP: (kuca etkicom za zube u zid, slua) Tarana... PELIKAN: Tarana... Pa ne moemo, valjda, jesti urku koja e ve kol'ko sutra sneti zlatno jaje. Mada bi ja jedared rado probo urku, avo da je nosi. STRAAR: Pelikan Joef! PELIKAN: Ovde! STRAAR: Pokupite prnje!

X SLIKA (Soba u ministarstvu, postavljen sto, sedi Virag, ulazi Pelikan) PELIKAN: Jako me sramota zbog onog, drue Virag, ali ja sam unapred kazo da ideoloki nisam ba dobro obrazovan. Jel kad bi, da kaemo, drug Baa plivo u onom bazenu u generalskom ruvu, ja bi ga odma' pozno po crvenoj trafti. I onda bi ga sauvo od one mase to se prska. Vio sam ja njega dosta po novinama i po urnalima. Lep ovek, pravi delija, a odlikovanja mu se sijaju na prsima sve onako! Al' u kupaim gaama, tamo dole u vodi, jako je udno izgledo. Ko bi pomislio? To je valjda zbog onog.... prelamanja svetlosti. VIRAG: Drug Baa vam je ve sve oprostio. Nastojnika smo internirali. On e odgovarati za incident. PELIKAN: Ali on nije nita kriv. Ja nisam bio na liniji. VIRAG: Ama, drue Pelikan! Majka toga cepaa karata je bila ljubavnica konjuara jednog kulaka, vlasnika mlina. Priznao je. PELIKAN: To je onda neto drugo. Ja bi pravo da vam kaem, drue Virag, volo da se vratim na nasip. VIRAG: O tome nema ni govora. (udara u gong) Odgovorite mi: Volite li francusku kuhinju? PELIKAN: Ja, moliu, sve volem. (ulazi Gogolak, unosi posluavnik sa prasetom i stavlja ga ispred Pelikana) GOGOLAK: Prijatno. (polazi) VIRAG: Drugarice Gogolak! Ako dobro vidim, ta suknja na vama je nova? GOGOLAK: Jeste, drue Virag. VIRAG: Kratka je! Neka ta opsednutost seksom slui kao opijum nazadnom zapadu. GOGOLAK: Razumem, drue Virag. (izlazi) VIRAG: Teko je, zaista je teko! Jednom emo vas neto zamoliti drue Pelikan! PELIKAN: Molite ve jedared, moliu! VIRAG: Sve u svoje vreme... PELIKAN: Ne mogu da izdrim, sav sam napet... VIRAG: Smirite se i sluite se, drue Pelikan. Sada elimo da vas postavimo na jedno vano mesto na strai kulturne revolucije. Vi treba idejno-politiki da preobrazite neke stvari. PELIKAN: Ba ja? VIRAG: Ba vi. Vi o revoluciji niste uili iz knjiga ve iz udaraca hortijevske policije. PELIKAN: Daklem, to je tano. (pokazuje zube) A i za ovo mogu da zafalim njima. VIRAG: Eto vidite. Svetska situacija se svakog dana sve vie pojaava! Gde nismo mi, tu je neprijatelj! Od danas, vi ste upravnik Engleskog parka. PELIKAN: Engleskog parka? Zato Engleskog parka? VIRAG: Tako se zove. Zar nije svejedno? PELIKAN: Zato Engleski park? Zato ne Zabavni park ili aljivi park? VIRAG: Jako je! Zgrabili ste problem pravo za guu! Zato Engleski park? Da nam se englesko imperijalistiko svetsko carstvo smeje u brk? ipak! Zabavni park! To je prava stvar za maarske radnike i potenu inteligenciju. Samo tako nastavite, drue Pelikan!

vrsto, bez poputanja, napred za socijalistiki Zabavni park! PELIKAN: Ja imam neko loe predoseanje, drue Virag. Ja ideoloki... VIRAG: Ni rei vie! Volite li vi naeg velikog mudrog vou?

XI SLIKA (Zabavni park, ulaz u Tunel strave, zatvoren crvenom pantljikom. Pelikan i Rezenak) PELIKAN: Onda, drue Rezenak, da ujem izvetaj. REZENAK: Moliu lepo, drue upravnie, sve je ureeno kako ste naredili. Natpis "Engleski park" zamenjen je novivim, po strelitima e narod umesto u slike jelena ili pajaca, gaati u slike mrskih, imperijalistikih voa. Ko uspe sve da pogodi dobie, umesto dosadanjih flaa vina ili liciderskih srca, malu bistu druga Bae ili nekog drugog naeg visokog rukovodioca. PELIKAN: Odlino, drue Rezenak. A ta je uraeno sa Tunelom strave? REZENAK: I tu je sve preureeno. Izbaene su staromodne mrtvake glave i kosturi i stavljene slike druga Bae i drugih naih voljenih voa i rukovodioca. I ime je preureeno u "Tunel socijalistickog duha". Ali ta da radimo sa samrtnikim kricima, zveketom lanaca i ostalim? PELIKAN: To nek' ostane. REZENAK: Ali, zar se onda radni narod nee plaiti druga Bae? PELIKAN: A zar je to loe? Cilj toga tunela je da kroz igru i zabavu vaspitava. Reko je drug Virag da se klasna borba sve vie zaotrava. A ko ima putera na glavi, taj nek' se malo usere u Tunelu socijalistikog duha. (dolaze Baa, Virag, Gogolak i dva agenta, rukuju se sa Pelikanom, Baa preseca vrpcu i ulazi u tunel, za njim ulaze i Virag, Gogolak i agenti) PELIKAN: (Rezenaku) Shvaate, drue Rezenak, klasna borba... (iz tunela se uju urlici, zveket lanaca, zatim jedan neljudski urlik i tup pad, svi izleu iz tunela, agenti na nosilima nose Bau) BAA: (izbezumljeno) Konj, konj, konj! PELIKAN: Samo kaite, drue Baa, ako sam neto loe uradio. Ja znam da treba jo mnogo da uim. BAA: Kako to stojite? PELIKAN: Kako stojim? BAA: Mirno! Vodite gal

XII SLIKA (Zatvor, Biskup, Gulja) BISKUP: Pomozi Boe, sine. Svaka ptica svome jatu. PELIKAN, Ja ne znam ta je to sa mnom, gospon biskupe, u poslednje vreme nita mi ne ide od ruke. A imam dobru volju. Probam da svatim pravilnu liniju, al' uvek omanem. I povr' toga i vodostaj stalno raste.

BISKUP: Ne alosti se, sine. Nee nas Maare dobri Bog zaboraviti. PELIKAN: Pa i nadam se. Jel, ja mislim, ideja, 'ou rei sav taj novi poredak, to je dobro zamiljeno. Samo to jo ima mnogo tikvana i mangupa. Ali pre il' posle sve e doi na svoje mesto. GULJA: I vi, na primer. PELIKAN: I ja, na primer, daba se vi rugate, gospon Gulja. Sredie se stvari. Nego, vidite, ta e danas biti za ruak. BISKUP: (lupa i oslukuje) Valjui sa krompirom! PELIKAN: Eto vidite! Ima napredka! STRAAR: Pelikan Joef! Ponesite prnje!

XIII SLIKA (Soba u ministarstvu, Virag, ulazi Pelikan i pada na kolena) PELIKAN: Preklinjem vas, nemojte vie praviti ekspermente samnom, drue Virag. Pustite me natrag na nasip. Dunav sve vie raste. VIRAG: (dri glavu rukama, ulazi Gogolak i sputa posluavnik sa prasetom i izlazi) Meunarodna situacija stalno se pogorava. Ponekad se, bogme, i ja zamorim. I ja sam ovek, drue Pelikan. PELIKAN: (ustaje i prilazi stolu) Da..da,... VIRAG: Bogme, drue Pelikan, u poslednje vreme bilo je mnogo neprospavanih noi. PELIKAN: Probajte, moliu, da se napijete piva pre nego to legnete, od toga ete spavati ko klada. Ne spavati, pa to mora da je strano. VIRAG: (poverljivo) Neprijatelj se krije tu, meu nama. PELIKAN: (uasnuto) Ta nemojte mi rei? VIRAG: Sada emo vas, uskoro, zaista neto zamoliti, drue Pelikan. PELIKAN: Pa prevalite to ve jednom preko usta, moliu. VIRAG: Strpljenja! U pravo vreme pravi udarac. A dotle emo vas postaviti na novi istureni poloaj, drue Pelikan. PELIKAN: Milost! Ja sam prava budala. VIRAG: Samopouzdanje se mora sticati u hodu. Volite li vi.... PELIKAN: Naeg volikog mudrog vou? VIRAG: Ovoga puta sam mislio na pomorandu. PELIKAN: Na kakvu pomorandu? VIRAG: Pomorandu uopte. Pomoranda, to vam je vrsta junog voa PELIKAN: Dabome da volim. Ima deset godina otkako sam je poslednji put jeo. VIRAG: estitam! Biete upravnik Prve maarske oranerije.

XIV SLIKA (Oranerija, transparent "SNAGOM VOLJE I MIIA DO PROCVATA POMORANDE", Virag i Pelikan)

VIRAG: Glavu gore, drue Pelikan. Uspeh je potpun. PELIKAN: Trudili smo se drue Virag. Drugovi i drugarice istraivai radili su naporno i danju i nou. Zato smo u naem krugu otvorili i porodilite i deje jaslice. VIRAG: Izvrsno, izvrsno, drue Pelikan! I plodovi rada su tu. PELIKAN: Jedna pomoranda. Ne ba velika. VIRAG: Prva, drue Pelikan, prva, a ne jedna! Za njom e doi stotine, hiljade, milioni. Pokazaemo trulom, imperijalistikom zapadu! Ta prva maarska pomoranda namenjena je drugu Bai, a vama, drue Pelikan, slava, priznanja, orden! (ulaze Baa, Gogolak i agenti) VIRAG: Drue Pelikan, donesite pomorandu! PELIKAN: (odlazi i vraa se sa praznim posluavnikom, odvodi Viraga u stranu) Nevolja, drue Virag. Onaj moj nesreni sini Pita pojeo pomorandu! VIRAG: (vadi iz depa limun) Nita nas ne sme zaustaviti u napretku! PELIKAN: Pa to ge limun! VIRAG: Pomoranda!!! PELIKAN: Limun. VIRAG: Pomoranda! Neemo se raspravljati. (stavlja limun na posluavnik, Pelikan ga nosi Bai, Baa raseca limun i proba ga) BAA: (zgroeno) ta je ovo? PELIKAN: Pomoranda. Nova maarska pomoranda. Malko je ua i malko kiselija, al' je plod napora naeg radnog oveka! (Baa jede limun, stavlja Pelikanu orden, svi aplaudiraju i odlaze) VIRAG: Pobedili smo! Eto, doiveli ste, a? Vidite, Pelikan, lepo je sad sedeti na lovorikama. PELIKAN: Pa opet, neto se ba ne oseam najprijatnije. Ovolika parada. Ipak smo prevarili oveka... VIRAG: A koga smo to prevarili? Same sebe? Pa mi ionako znamo o emu se radi... Istraivae? Oni se raduju onim didama na prsima i rezultatima u jaslicama. iroke narodne mase? One i tako ne jedu ni pomorande, ni limune, ali su srene i slave zajedno sa nama. Imperijaliste? E, njima smo doskoili. Ne bih voleo da sam sada u njihovoj koi. Istakli smo geslo - Neka bude maarska pomoranda! I bi maarska pomoranda. Mi ne bacamo obeanja u vetar! (zagrli Pelikana i izlaze pevajui) Hajmai Pavle, Hajmai Petar, Kie e biti, veli barometar. XV SLIKA (Soba u ministarstvu, za stolom sedi Virag i ita neka akta, ulazi Pelikan,Virag ne podie glavu, Pelikan se osvre pa sedne u fotelju) VIRAG: (podie pogled) ta je novo, Pelikan? PELIKAN: Otkud ja da znam? VIRAG: (sklanja akta) Jednim okom plaem, a drugim se smejem. Znate li ta mislim? PELIKAN: Nemam pojma na ta izvolite misliti. VIRAG: Klasna borba se zaotrava, meunarodna situacija se stalno pogorava, ali mi ne spavamo. Zaskoili smo novu bandu unutranjih neprijatelja. Danijela i njegovu bandu.

PELIKAN: Kakvog Danijela? VIRAG: Zoltana Danijela, biveg ministra. I vi ga poznajete. PELIKAN: (smeje se) Pa naravno da ga poznajem. Banda Zolike Danijela? E, ovo vam je dobro! VIRAG: ta se smejete, nesrenie? PELIKAN: (zacenio se) Pa zbog svega toga. Kako vi, drue Virag, naete vremena i za alu... VIRAG: (izdire se) Nije to ala! Zoltan Danijel je izdajnik, imperijalistiki pijun i policijski dounik. Prilina je sramota to je do sada uspevao da izigra nau budnost. PELIKAN: Moda sam glupav, al' ja u to ne verujem. Poznajem ja Zoliku Danijela. VIRAG: Poznajete? I ta s tim? Pa vi ni samog sebe ne poznajete kako treba. A ta kad vam kaem da je Danijel ve sve priznao? PELIKAN: Prizno? On? Sve prizno? To ne mo biti! To ja ne mogu da svatim. VIRAG: Pa lepo, pomirite se sa tim. Vi ete biti krunski svedok. PELIKAN: Ja? Svedok ega, pobogu? VIRAG: Ovoga o emu vam upravo govorim. Ne, nemojte se plaiti. Saberite misli. Pomozite nam. PELIKAN: Nemam ja nikakvi' misli. Ja sam u tim stvarima skroz neuk. VIRAG: Pa, evo. Treba poi od toga da je Danijel pijun i predratni policijski dounik. Zar ni sa tog gledita ne nalazite nita sumnjivo u njegovom ponaanju? PELIKAN: Ni kada bi me razapeli! Zar ne bi mogli ipak nai nekog obrazovanijeg druga? VIRAG: Ni govora! Razmislite malo, ta se dogaalo kada je poslednji put bio kod vas na Dunavu? PELIKAN: Nita. VIRAG: Neto se ipak dogodilo! PELIKAN: Pa, on je io na pecanje... onda smo bacali krtice, onda je on upo u vodu, onda sam ga ja izvuko, onda me natero da se zakunem da nikom neu rei kako je pustio da mu umakne som kapitalac... VIRAG: Jeste li sigurni da je to bio som? PELIKAN: ta? A ta oi drugo moglo da bude? VIRAG: Mnogota. Ali, nastavite samo, nastavite... PELIKAN: Onda, poto je bio gola voda, dao sam mu suvo odelo i namestio ga u krevet. VIRAG: Dosta! I ne nalazite nita sumnjivo u dosadanjim okolnostima? PELIKAN: Ne ... VIRAG: U tome je stvar! pijuni nikad ne rade tako da izazovu sumnju. Ba naprotiv! A upravo je to i sumnjivo kod njih, to nisu sumnjivi. Shvatate li sada, Pelikan? PELIKAN: Ne svatam. Izvoleli ste kasti da je kod njega sumnjivo to to nije sumnjiv. VIRAG: U tome je stvar. PELIKAN: Ali, ni ja nisam sumnjiv, pa opet nisam pijun... VIRAG: Otkud znate? PELIKAN: Zar je mogue da ja budem pijun? VIRAG: Sve je mogue. Svata vi jo moete biti, Pelikan, ako ne stojite vrsto na nogama. PELIKAN: Svatam, ali mene, moliu, u to ne meajte, drue Virag. VIRAG: Molim. (izlazi iz sobe, ulaze agenti, obilaze oko Pelikana i lupkaju pendrecima

po dlanu, vraa se Virag sa flaom) A ta vi tu uznemiravate druga Pelikana? On je na prijatelj. Je li tako, drue Pelikan? PELIKAN: Svakako, svakako... VIRAG: Popijte, popijte! Mi za sada od vas ne traimo nita, samo da saberete svoje misli. PELIKAN: Sabrau, drue Virag. Ali dajte da se vratim na nasip. Svako asa moe da naie poplava. VIRAG: Vratite se samo. I niega se ne bojte. Mi stojimo iza vas. I ne zaboravite, ko ne veruje u nas, taj ni u sebe ne veruje, a ko ne veruje u nau svetlu budunost, taj je izdajnik. PELIKAN: Fala lepo.

XVI SLIKA (Soba Pelikanovih, Pelikan i Gizika) PELIKAN: Sumnjivo je ono to nije sumnjivo... to nije sumnjivo, to je sumnjivo... Ne svatam... Sve je sumnjivo... nita nije sumnjivo... Ne ide mi u glavu... ne ide mi u glavu... GIZIKA: ta ne valja, tatice? PELIKAN: Ne ide mi u glavu. Pa zar sam tolko tupav? GIZIKA: Ko vam je to rekao, tatice? PELIKAN: Ali kad je Danijel sve priznao..., GIZIKA: Stvarno sve? PELIKAN: Sve. Pa ba u njemu da se prevarim... GIZIKA: ubre! A obeo mi da nikom nee rei. PELIKAN: Boo sveti! Pa zar si i ti bila u to umeana? GIZIKA: Moe se i tako kazati. Svi su mukarci isti. PELIKAN: Ajde sad lepo priznaj svom ocu! ta si radila sa Danijelom? GIZIKA: Pa ono... PELIKAN: ta ono...? GIZIKA: Pa ta bi mogo da radi mukarac sa devojkom? PELIKAN: Ispriuj lepo sve, od poetka do kraja. Gde si se nala s tim prokletnikom? GIZIKA: Ovde. PELIKAN: Kada? GIZIKA: Kad je poslednji put bio ovde. PELIKAN: Pa onda je leo u krevetu! GIZIKA: Pa i ja sam leala. PELIKAN: I tako ste ugovarali stvari, leei? GIZIKA: Nita mi nismo ugovarali. PELIKAN: Pa ta ste onda radili? GIZIKA: Jao, tatice! On je tu cvokotao pod dunjom, i ja sam se saalila pa sam ga zagrevala, trljala, i na kraju se zavukla pod njega. Tek to smo bili gotovi kad su doli milicajci. PELIKAN: (sa olakanjem) Daklem, samo to je bilo, nita vie? I nisi imala nita sumnjivo s tim Danijelom?

GIZIKA: Ja ne. Kol'ko znam on je neoenjen. PELIKAN: Ono, dodue, to nije sumnjivo, to je najsumnjivije. (ulazi Virag) VIRAG: Jadni moj prijatelju! ivci su vam propali. Ali ne zaboraviite, ivot nije torta sa lagom! Saberite se. Udarce primamo, udarce nanosimo. Obucite se! PELIKAN: Kuda emo? VIRAG: Danas ce vaa izjava biti gotova. Priznajem, i ja sam malo uzbuen. Mogm li vas neto zamoliti? Budite paljivi. Ako vam se neto ne svia, kaite meni. Drug Tuinger je jako osetljiv... znate ve, umetnika dua... Dakle, shvatate?

XVII SLIKA (soba u ministarstvu, za stolom sedi Tuinger i kuca na maini, ulaze Virag i Pelikan) VIRAG: Evo nas, drue Tuinger! Obeao si za danas! TUINGER: Nisam ja maina. Sedite. VIRAG: Ne pourujem te ja, sam si odredio ovaj datum. TUINGER: Pa ta onda, nije ovo usteraj. Evo, gotov sam. Izvolite, moete itati. Ti zna, drue Virag, koliko sam strog prema sebi, ali oseam da neto ovako dobro jo u ivotu nisam napisao. Jeste li vi taj Pelikan? PELIKAN: Ja sam. TUINGER: Zavidim vam. No, itajte. (Viragu) Dokle si stigao? VIRAG: Do ljudi aba... TUINGER: I kako ti se do sada dopada? VIRAG: Dosad je dobro. Nema ablonskin reenja. TUINGER: Pet puta sam pisao iznova. Ne podnosim upotrebljenu municiju. Ali, samo vi mirno itajte. VIRAG: (tronuto) Jako lepo... PELIKAN: I ja sve ovo treba da izgovorim? TUINGER: Vi ste krunski svedok, zar ne? Ali ako vam se neto ne svia, samo kaite. Ja podnosim kritiku. No, recite, dobri ovee. PELIKAN: Molim lepo, ja se u to stvarno ne razumem, i pravi sam poetnik u ideologiji, ali to je ipak budalatina, ono kako je drug Danijel ubacivo u Dunav metalne kutije i u njima pijunske izvetaje. TUINGER: Zato? A ta je, po vaem miljenju bacao u Dunav? Uskrnja jaja? PELIKAN: Krtice! To znam po tome to sam im ja prvo poseko repove. A deca prodala Otpadu po dve forinte komad. TUINGER: Fuj! Koga to zanima? ist naturalizam, I onda? PELIKAN: Onda, ne tima ni to da je drug Danijel skoio u Dunav i da se tamo pod vodom dogovaro s tim ljudima abcima da ubiju naeg mudrog, velikog vou i ostale drugove. Drug Danijel je potro za somom i ondak je pao u vodu. TUINGER: Jeste li videli tog soma? PELIKAN: Nisam video. TUINGER: Eto vidite, pa to onda kritikujete? O krticama jo mogu da razmislim, ali ljude-abe ne dam. ta ti misli, drue Virag?

VIRAG: to se mene tie, ljudi-abe su dobri. A ono s metalnim kutijama bi, moglo moda da se preradi. TUINGER: Da se preradi? U redu, ja u preraditi, ali onda mi kaite kako. VIRAG: Moda u izvaliti glupost, ali, ta bi rekao kad bi, na primer, ostale kutije, ali obloene krtijim krznom? Tako bi moda bilo jo uverljivije. TUINGER: Nije loe. Pa ti ima pravu spisateljsku icu, drue Virag! Zaista, zato ne pie? VIRAG: Nemam vremena. A ima onih koji to bolje umeju. TUINGER: Dobro. Ono sa krticama u preraditi. Onda? Imate li jo kakav prigovor? PELIKAN: Ako vas to, drue, ne smeta... Ono tajno slanje poruka preko radija iz moje sobe... Moda ja ne pamtim dobro, ali drug Danijel je bio gola voda, glasno je cvokotao, i ja sam ga smestio u krevet, pod dunju... TUINGER: Pa ta? Zar se ispod dunje ne mogu slati radio-poruke? PELIKAN: Ali meni je poznato neto sasvim drugaije. Pod dunjom je, znate bila i moja erkica, Gizika. I o radio-porukama nije tu bilo ni govora. TUINGER: Fuj! Zar hoete da priate o tim svinjarijama? ista pornografija! PELIKAN: To mo' biti, moliu. Kazo sam Giziki da mu ugreje lea, ali moja draga erkica se nije tu i zaustavila. TUINGER: Lep ste mi vi otac! Imate li jo neku zamerku? (ulaze Baa i agenti) VIRAG: Mnogo snage i zdravlja, drue Baa! BAA: Voljno! Je li gotovo? TUINGER: Gotov sam, drue Baa. BAA: Daj ovamo! (ita) ta je ovo? Pa zar druga Bau vie ne nameravaju ni da ubiju? Zar ja vie ni govneta ne vredim? TUINGER: Mislio sam... evo i sad, ba pre jedan asak... nisam hteo da se ponavljjam. Ali, evo, samokritiki se osvrem... Druga Bau su hteli da ubiju drugog po redu... Hoe li biti dobro tako? BAA: Bie dobro. Inae mi se svia. VIRAG: I meni se svia, drue Baa. U tome su mnoge neprospavane noi. Izbegavali smo ablonska reenja. BAA: Skromnosti! Nemojte sami sebi kaditi! VIRAG: Razumem! Neu sam sebi kaditi... BAA: Skromnost. Ako ita volim kod sebe, onda je to skromnost. A ko je ovaj debeljko? VIRAG: Pelikan. On e biti krunski svedok. PELIKAN: Molim, drue Baa... Iskreno priznajem... ja u ideolokom smislu... ja sam samo jedan obini uvar nasipa... BAA: Kao da sam vas ve negde video? PELIKAN: Kako da niste. Prvo u plivalitu, pa ste me onda izvoleli zatvoriti, pa onda u Zabavnom parku, pa ste me i onda izvoleli zatvoriti, posle toga u Oraneriji, pa ste me onda izvoleli odlikovati. Ali ja imam neko loe predoseanje... Ja nisam 'teo ni svedok da budem... BAA: Niste hteli? Pa kako ste onda dospeli ovamo? PELIKAN: Ne znam ni sam. Trebalo bi da sam sad na nasipu. Vodostaj stalno raste... BAA: Virag! Ovo ovako ne valja ! Nama trebaju svedoci dobrovoljci. RAZUMETE!!!

TUINGER: Zar da sada bacim sve? BAA: Ne zanima me. Kad se radi o svedocima, tu ale nema. Ja sam svoje rekao. (izlazi sa agentima) VIRAG: (slomljeno, grli Tuingera) Zdravo moj Bela! TUINGER: Nee valjda? Ostavie nas? (izlazi) PELIKAN: Drue Virag... ja stvarno nisam 'teo... ja nisam 'teo nita loe... Verujte ja nisam 'teo da vas osramotim pred drugom Baom... VIRAG: Nema mi druge. (izvadi revolver i nasloni na grudi) PELIKAN: Nemojte... nikako to, drue Virag. VIRAG: Ne vredi dalje... ne vredi... PELIKAN: Dragi, dobri drue Virag... Zar zbog mene? Mislite na svoja dva zlatna sina. VIRAG: Ne samo zbog vas... Mi radi vas svih rtvujemo jedan ivot, ali vi nas niste dostojni... Vi ste jedna bezduna rulja i jo sam se blago izrazio. PELIKAN: Neee! Priznajem da sam najgora budala, zaostao ovek, al' nemojte se, moliu, zato samoubijati. Pre nego to bi izvoleli povui obara, moliu vas da mi odrite jo jedan kratak seminar, pa u moda i svatiti o emu se radi... VIRAG: O pravdii o pravdi koju svi gaze. PELIKAN: Ja stvarno nisam 'teo da je gazim. Samo, ja sam svojim oima vido... VIRAG: Svojim ste oima videli? Vi i dalje terate svoje? I dalje o tome to vidite svojim slepakim oima, ujete svojim tvrdim uima i mislite svojom upljom glavom? Pa zar je to vanije od pravde koju mi vrimo radi postizanja naih velikih ciljeva? Ne vredi... PELIKAN: Nemojte jo, drue Virag. Mene je zavelo to to sam poznavo Zoliku Danijela... To me zbunilo. Da ga nisam poznavo, mnogo bi lake mogo da svedoim da je kriv. VIRAG: Krivica? Ama pokaite vi meni jednog jedinog oveka u ovoj dravi za koga na u roku od pet minuta ne bih mogao dokazati da je kriv. I za vas to vai, i za mene, i za sve! PELIKAN: Moda ste u pravu, drue Virag... Ali moliu vas, sklonite ve jednom taj pitolj. VIRAG: Ne treba sad moralisati nego delovati! Gledajmo dalje. Ja bih vas mogao sada razneti. PELIKAN: To je tano. VIRAG: Mogao bih vam izbiti sve zube! PELIKAN: S tim ste, moliu, ve zakasnili. VIRAG: Mogao bih vas posaditi na uarenu pe... potopiti do grla u vodu... pustiti struju kroz muda... PELIKAN: Jao! VTRAG: Ili vam prosto ne dati da jedete... PELIKAN: E to bi bilo najstranije... VIRAG: Ali ja vas nisam nikad ni taknuo. Ja sam vas Pelikan, smatrao za druga koji e svojom voljom, tavie, sa radou, uiniti ono to vam naloimo. Ali prevario sam se. Grdno sam se prevario, i zato sada, ovde, naputam sve. PELIKAN: (sveano) Neete se prevariti u meni, drue Virag! VIRAG: Hvala, drue Pelikan, povratili ste mi veru. PELIKAN: Ali, ako je Zolika Danijel ve priznao...

VIRAG: ta sad opet hoete? PELIKAN: Bih li ja mogao da porazgovaram s njim? Svedoiu ja, ne uznemiravajte se, moliu.. al' opet... kad bih mogo i snjme da porazgovaram... ipak, bi bilo drukije... VIRAG: Dosta cmizdrenja. Ako vam je stalo, razgovaraete sa Danijelom. (prilazi telefonu) Alo, druga Bau, molim! ...Gde? U lovu? Razumem. (okree ponovo telefon) Druga Bau, molim. Doro, sacekau... drue Baa, imamo svedoka... razumem... razumem... hvala. (sputa slualicu) Izvolite. Idemo kod vaeg Danijela. XVIII SLIKA (Zatvor, u polumraku sedi Danijel, ulazi Pelikan i saplie se) PELIKAN: to je ovde mrano. Ima li koga? Drue Danijel! Zolika, jesi l' tu? DANIJEL: Ko je to? PELIKAN: Ja sam, Pelikan. Joka Pelikan, uvar nasipa. DANIJEL: Ovamo, Joka, ovamo. Pa kako si? PELIKAN: A kako si ti? DANIJEL: ta je sa Dunavom? PELIKAN: Raste, avo da ga nosi! DANIJEL: Kad su tebe pokupili? PELIKAN: Ja sam samo svedok. DANIJEL: Svedok? Kakav svedok? PELIKAN: U tvojem sluSaju. Ja nisam hteo. Ali kau, mora. DANIJEL: Shvatam. Pa onda svedoi. PELIKAN: Svedoio bi' ja, al' kakva sam stoka, nikako ne mogu u sve to da poverujem. Zato bi ba da popriam sa tobom. DANIJEL: Pa priaj. PELIKAN: Ne znam ta da kaem. Priaj ti. Zna, ja ne verujem ni u ta od toga to treba o tebi da kaem. DANIJEL: Stvarno ne veruje? PELIKAN: Pa, dabome. Poznajem li te ja odavno ili ne poznajem, do avola? Pa zar ja da te gurnem pod led? Kad ujem od tebe, ondak u verovati. DANIJEL: Vidi, Joka... Nisam ja sluajno dospeo ovamo... ovek moe da bude kriv, a da toga nije ni svestan... Shvata? PELIKAN: Svatam... ou rei, ne svatam. Ja sam bio tamo, na Dunavu, i tamo nije bilo nikakvih ljudi abaca ni tajnih spisanija zamotanih u krtiju kou. Prosto te svalio u vodu onaj nesreni som. DANIJEL: A zar je to vano? PELIKAN: Pa zar nije? DANIJEL: Vano je samo da ja budem kriv. Bilo je lake boriti se na barikadama. Istina je ovo: mi smo samo figure u jednoj uasnoj igri aha. Ima cigaretu? PELIKAN: (daje mu cigaretu) I ti si samo figura? Pa ta ondak ja da kaem... Ja imam neko loc predoseanje. Da ne ispadne iz ovoga jo neka nevolja? DANIJEL: Nadam se da emo preiveti. (ulazi Virag) VIRAG: Jeste li zavrili?

XIX SLIKA (Soba u ministarstvu, Virag i Pelikan) VIRAG: Opustite se, drue Pelikan. Odluka koju ste doneli je ispravna odluka u ovom istorijskom momentu. (ulazi Potoni) Predajem vas sad drugarici Potoni. POTONI: (zagleda Pelikana sa svih strana) Kakav da bude lik? VIRAG: Oslanjamo se na tebe, drugarice Potoni. POTONI: Ima li ipak neku koncepciju? VIRAG: uj drugarice ti se u to bolje razume. POTONI: Da napravimo samomuitelja?.. I moda naivca? Zauenog tipa? Ili edo prostoga naroda? VIRAG:To e biti dobro! To e biti jako dobro! Gore glavu, drue Pelikan! Radite samo! (izlazi) POTONI: Jeste li ve bill svedok? PELIKAN: Jo nikada. POTONI: De, popnite se na stolicu i recitujte mi neku pesmicu. PELIKAN: (oajan uti) POTONI: Znate, valjda, neku pesmicu? PELIKAN: Ta ja sam, moliu, samo jedan uvar nasipa. POTONI: Razmislite. ta ste uili u koli? PELIKAN: "Maminu koku" POTONI: De, recitujte. PELIKAN: andor Petefi: Mamina koka. Potovana gospo koko... u toj sobi stanuje... bog je dobar, dobro e vam dati... to ste dunost ispunili... po toj sobi trkara... POTONI: Dosta, dosta, dosta... Pre svega, vi ukate! PELIKAN: To mi dosad niko nije rekao. POTONI: Meni moete verovati. Vi smueno uljetate. PELIKAN: Ma nemojte mi rei. POTONI: injenice su neoborive! Ponavljajte brzo: etiri avke ue u amcu, etiri avke ue n amcu, ali vrlo brzo. Jedno za drugim. PELIKAN: etiri avke na amcu ame, etiri ame avke... a mogu: pop io po crkvi, pop io po crkvi, pop... POTONI: Ne budalite! A sad: poto Pita aa mota. PELIKAN: Poto Pita aa mota, pote moto aa Pita, moto... POTONI: Ovo je tragino! Kaem ja da uljetate. PELIKAN: A je l' to veliko zlo? Da odustanemo i vratite me na nasip? POTONI: Uz naporan rad moe se popraviti! Ali da vidimo iz poetka. Lik ste shvatili. Obian radnik, nesreno detinjstvo i nahoe, gazda muitelj, ali to ve sami reite. PELIKAN: Nisam ja nahoe, drugarice, moja majka je... POTONI: Svejedno. Sutina lika je naivno iuavanje. Vi celim svojim biem verujete u nekoga, a onda sa zaprepaenjem shvatite da ste prevareni. Tu neka iz vas zakipti mrnja. Ponite da itate. PELIKAN: Godine hiljadu devetsto etrdeset druge upoznao sam se sa Zoltanom

Danijelom. Jedan poznanik koji je radio u fabrici automobila, po imenu Tivadar Galvan, predstavio mi ga je kao komunistu ilegalca, njemu i drugovima bilo je potrebno skrovite. POTONI: Dosad zvui prilino kolski. Pokuajte da se, malo unesete. PELIKAN: Probau. Onda nisam jo ni znao, a ni slutio da je on ovek koga je ubacila hortijevska policija i gnusni imperijalistiki agent. POTONI: E tu jo jednom neka u vama zakipti. I izgovorite to sada napamet. PELIKAN: Onda jo ni sam ni slutio... slutio... Ne mogu da se setim ta nisam slutio. POTONI: He moete da se setite? Dobro, saekajte. (izlazi) (ulazi Zobak) ZOBAK: Otkada imate smetnje sa memorijom? PELIKAN: ta otkada, moliu? ZOBAK: Aha... dobro. Skinite se do pola, diite duboko, otvorite usta i recite: Aaaa PELIKAN: Aaaaa! ZOBAK: (udari ga ekiem po kolenu) Dobro obucite se. Molim vas, ponovite za mnom, istim redom sledee rei: mastionica, aligator, klas, poljubac, strug, akalica... eto, dovde nije tako mnogo. Hajde, pokuajte. PELIKAN: akalica. ZOBAK: Ponite iz poetka, molim vas. PELIKAN: akalica. ZOBAK: Nieg se vie ne seate? PELIKAN, Za sada ne. ZOBAK: Nita zato. Sada ete lepo zaspati. Izvolite lezite. U snu se lake ui. Moete li da zaspite sami od sebe ili da primenim hipnozu? PELIKAN: Probau sam od sebe. ZOBAK: Godine hiljadu devetsto etrdeset druge upoznao sam se sa Zoltanom Danijelom. Jedan poznanik... PELIKAN: (hre) ZOBAK: Potpuni idiot. Idiotus vulgaris. (besno izlazi) (ulazi Potoni i budi Pelikana) POTONI: Ustanite i skinite se! Nemam vie mnogo vremena za gubljenje. Svaki trenutak nam je dragocen. PELIKAN: (skida se zbunjeno) Ali, drugarice, moda na nekom drugom mestu, moliu, ovde svaki as neko ulazi. (ulazi Gogolak i unosi nekoliko pari odela) POTONI: (Jedno od odela i kaket daje Pelikanu) Mislim da sam pronala. Maarski radnik hiljadu devetsto pedesete. Da li se dobro oseate, drue? PELIKAN: Kako to mislite, moliu? POTONI: Sa ovim novim spoljanjim izgledom. PELIKAN: Pa... dobro . .. POTONI: Izvrsno! Drugarice Gogolak, izvestite druga Viraga da je krunski svedok i u spoljnom pogledu spreman da izae na pretres.

XX SLIKA (Soba za svedoke, nekoliko stolica i sto sa telefonom, Pelikan nervozno eta)

PELIKAN: Poto Pita aa mota, poto Pita aa mota...Godine hiljadudevetstoetrdesetdruge upoznao sam se sa Zoltanom Danijelom. Jedan poznanik po imenu... etiri avke ue u amcu... poznanik po imenu Tivadar Galvan... (ulazi Virag) VIRAG: Jedva smo vas ekali, drue Pelikan. Je li sve u redu? PELIKAN: Poplava. VIRAG: Teka vremena, ali izdraemo. Znate, drue Pelikan, ivot nije torta sa lagom. PELIKAN: Znam. VIRAG: A to ste tako neobrijani? PELIKAN: Izvin'te, al' voda mi odnela britvu. VIRAG: Eh, ta prokleta vodurina. Ali, neemo se mi dati. Nismo se valjda, badava tolike nedelje trudili. Ovo je na dan. A mora se paziti i na spoljanost. (okree telefon) Alo, drug major? Ne, ne streljanje. Brijanje. Sada, odmah. Ovde u sobi za svedoke. U redu. (ostavlja telefon) Ne biste li jo jednom da se presliate? PELIKAN: Pa ve me ona drugarica tol'ko uvebavala. VIRAG: Ali, malo ponavljanja ipak ne bi kodilo. ovek se ui dok je iv. Znate li ko je to govorio, drue Pelikan? PELIKAN: Znam. Dajte, moliu. VIRAG: (vadi iz tane spise) Oekujemo od vas veoma lepu izjavu. PELIKAN: (zapanjeno gleda papire) Izvin' te, drue Virag... ovo je presuda! VIRAG: (zamenjuje brzo papire) Neprospavane noi, ta ete... I u konja su etiri noge, pa opet zapne.. PELIKAN: To je tano. (ulazi berberin) BERBERIN: Jeste li to vi? VIRAG: Eto vidite. Nema te bradurine pred kojom emo mi ustuknuti.. (izlazi) BERBERIN: (otri brija i upa Pelikanu dlaku i proba brija, zadovoljno zviznu) Odlino! Koji vam je broj vrata? PELIKAN: etrdeset est. BERBERIN: Jako lep vrat, Dobro su vam tapacirani prljenii. PELIKAN: Kako to mislite, moliu? BERBERIN: Nita, nita... Kremom ili sapunom? PELIKAN: Ako moe sapunom. (Berberin ga sapunja, ulazi Gulja i seda) PELIKAN: Gulja!!! GULJA: Ve sam se javio, gospodine Pelikan. BERBERIN: Ne skaite, jer u vas posei. PELIKAN: Gulja! ta vi tu radite? GULJA: Mir, gospodine Pelikan. Samo ono to sam vam i predskazao. PELIKAN: ta ste predskazali, vi hortijevska vucibatino? ta ste se vi usudili da predskazujete? BERBERIN: Odseiu vam uvo! Ja ovako ne mogu da preuzmem odgovornost. GULJA: Smirite se, Pelikan. Ja sam ovamo doao isto kao i vi. I ja sam svedok. PELIKAN: I vi ste svedok? Pa to nije mogue. GULJA: Nisam ja va svedok, ve njihov.

PELIKAN: I o emu vi svedoite, Gulja? GULJA: Boe moj... ima stvari koje samo ja mogu da potvrdim. PELIKAN: Meni ne priajte viceve, gospon Gulja! Uopte nisam raspoloen za alu. GLAS: Svedok Elemir Gulja! GULJA: Ovde! (izlazi, ulazi Virag) VIRAG: Razumem vas, drue Pelikan.Vama je taj mangup izbio zube, bogme, to ne valja. PELIKAN: Zar vi, drue Virag, poznajete tog krvnika? VIRAG: Ba kao i vi. Meni je odvalio bubrege, oba. Ni to nije ba veselo. Povremeno i sad mokrim krv. PELIKAN: Siroma drug Virag. VIRAG: Meunarodna situacija se stalno pogorava. Ovde i sada nije vreme da se lee privatne ozlede. GLAS: Svedok Joef Pelikan! PELIKAN: Neto mi drke u stomaku.. VIRAG: To je trema. Ustanite i diite duboko. PELIKAN: Jo mi drke! GLAS: Svedok Joef Pelikan!! VIRAG: Tu je! Samo hrabro... i stalno obraajte panju na mene. XXI SLIKA (Sudnica, sudija, Danijel, Gulja, Virag, Pelikan, milicioneri) SUDIJA: Joef Pelikan pozvan je kao svedok u krivinom postupku protiv Danijela i njegovih saradnika... Jeste li u sporu ili zavadi sa optuenim? PELIKAN: Pre bi reko da smo bili u prijateljstvu. SUDIJA: Zakon strogo kanjava lano svedoenje i zato vas uozoravam da govorite istinu i samo istinu. PELIKAN: Kako to mislite, moliu? SUDIJA: Pa tako, govorite samo istinu! PELIKAN: Starau se. SUDIJA: Kako se zovete? PELIKAN: Joef Pelikan. SUDIJA: Zanimanje? PELIKAN: Prvo sam uvar nasipa... Za ovu sadanju poplavu malko sam i ja kriv. SUDIJA: To sada ne spada ovde. Pa onda, ponimo. Preda mnom je svedoenje koje ste dali u toku istrage. Dakle, vi ste se sa Zoltanom Danijelom upoznali hiljadu devetsto etrdesetdruge? PELIKAN: Godine hiljadu devetsto etrdesetdruge sam se upoznao sa Zoltanom Danijelom. Jedan poznanik, po imenu Tivadar Galvan... Onda jo nisam ni slutio... SUDIJA: ta niste slutili? PELIKAN: Da e se sresti sa ljudima apcima! SUDIJA: To je bilo kasnije. PELIKAN: Kasnije. SUDIJA: Ali ostanimo kog ljudi aba. Kako su izgledali ti ljudi abe?

PELIKAN: Kako kako? Pa ko abe. Bilo je i krtica, al' te su krtice bile prave krtice... SUDIJA: No dobro, dobro. Imate li jo neto da dodate svome iskazu? PELIKAN: Nemam. (ugleda Guljaa) 'Ou rei, imam! Vol'o bi' da vas upitam drue sudija, kako je ovaj krvnik dospeo ovamo? SUDIJA: Ne razumem o emu govorite, drue Pelikan? PELIKAN: ta ne razumete, drue sudija? Volo bi' da znam kako je ovo policijsko njukalo dospelo ovamo? I kako to da nam se svima cereka u lice? SUDIJA: Ja se nisam cerekao, slavni sude. Svedok je imao halucinacije. PELIKAN: Mama tvoja imala alucinacije! Ne dam da me ovaj faistiki krvnik vrea! SUDIJA: Smirite se, Pelikan. Da li ostajete pri svojoj izjavi? PELIKAN: (gleda u Viraga) Je l vam zlo, drue Virag, kad se trzate? SUDIJA: Da li ostajete pri svojoj izjavi? PELIKAN: ivci. Znate, ovaj krvnik je i njemu odvalio bubrege! Je l tako, drue Virag? Povremeno i sad pia krv! (okree Guljau) Ajde, reci mi u oi, ubre pogano! ta si lago o Zoliki Danijelu? GULJA: Ono to ste i sami potpisali. Da je Zoltan Danijel plaeni policijski dounik. PELIKAN: Je l vam to reko ovaj gorila? I vi ste mu to dopustili? Slavni sude, ovde neto ne tima! Moda sam ja glup, ali tu je sve pobrkano. Tamo napolju voda 'oe sve da odnese, a ovaj tu... ova kanta za ubre! (okree se Danijelu) Zoli reci ve jedared: je l' istina da si ti bio agent krvnika? SUDIJA: Danijel, sedite! Elemire Gulja, priite. Recite svedo u lice ono to ste ranije izjavili. GULJA: Zoltan Danijel bio policijski dounik. Plaeni dounik. PELIKAN: Kako? ta si reko, zlikove? GULJA: Slavni sude. elim da preinaim svoje svedoenje. I Pelikan je bio policidski dounik. Ja sam mu plaao. I Danijel je bio. A i Pelikan je bio. PELIKAN: E, ovo je dobro! Ja policijski dounik?! Moliu, pogledajte ovamo, slavni sude! Proteza! I ko je jo bio? Ko je jo bio policijski dounik? I drug Virag? I drug Baa? SUDIJA: Joefe Pelikan, jo jednom vas pitam, ostajete li pri svojoj izjavi? PELIKAN: Ne. SUDIJA: Dakle, ne? PELIKAN: Pa ve sam kazo: ne!! Jeste l' gluvi, slavni sude?

XXII SLIKA (Zatvor, sedi Pelikan, ulazi tamniar i unosi posluavnik) TAMNIAR: Ima samo jedna mala falinka, Pelikan. Nikako nisam mogao da vam nabavim zeca. Lovostaj. Ali dono sam vam govedine na lovaki nain, sa knedlama od zemiki. U redu? PELIKAN: Fala vam, samo ostavite, moliu. opaki rizling? TAMNIAR: Na alost, u skladitu ga vie nema. Ovaj je sa Seenenhea. Po maliganima je isti. PELIKAN: Svejedno. Smem li vas ponuditi?

TAMNIAR: Ne bi teo da vam oduzimam, ipak e vas, je li, sutra... PELIKAN: E, da... to je bome, tano, sutra e biti kvrc! (sipa vino) TAMNIAR: i... to jest, ajde, pomozi boe! Imate familiju? PELIKAN: Osmoro dece. TAMNIAR: A eri? PELIKAN: Tri. Gizika ima ve vie od dvadeset. TAMNIAR, I ja imam dve eri. (vadi sliku) Pogledajte. PELIKAN: Naoite su. TAMNIAR: Bome, nije lako s tom enskom decom. PELIKAN: Bome, nije. TAMNIAR: Badava joj govorim da uvee do devet bude kod kue. I do devet svata moe da se uradi. PELIKAN: Daklem, to je tano. TAMNIAR: Nije lako. Jesu l' dobre knedle? PELIKAN: Dobre su. TAMNIAR: To uvek ponudim osuenicima na smrt i uvek mi se zahvale. Svima jednako prija, bez obzira iz koje su partije. Ono, neki ne mogu da jedu nikako, pa ondak pojedem ja. teta da se bace tako fine knedle. Zato sam ovaki debo, al' verujte vama ne zavidim. PELIKAN: To vam verujem, drue stariji vodnie. TAMNIAR: 'Oete popa? PELIKAN: Ako se ne mora... TAMNIAR: A, pa da, vi ste komunista. Znate, ovek vam se danas lako zbuni... PELIKAN: (omazuje tanjir) Daklem, ovo je bilo bogovski! Da mi je barem da due poivim! TAMNIAR: Raduje me to vam je prijalo. Ako ipak 'oete da se priestite, samo recite. (gleda na sat) Ja, na alost, moram da idem. PELIKAN: A ba smo se lepo ispriali. TAMNIAR: Sutra imam seminar, a nisam nauio ni ovoliko... ek' samo: rekoste li vi ono da ste komunista? PELLKAN: Pa da. TAMNIAR: Pomagajte onda. Osim ako vam se ne spava... PELIKAN: Nije zbog spavanja, nego vam ja ideoloki ba nisam obrazovan. TAMNIAR: Ama ovo je seminar najnieg stepena. To je za vas deja igra, a za mene pitanje ivota. PELIKAN: Dragi moj i dobri gospon stariji vodnie, verujte mi barem vi da sam u tim stvarima prava budala. TAMNIAR: (vadi iz depa pljosku) Rum. Bie i vama lake. Kaite vi meni, na primer ovo: ta je to bojkot skuptine? PELIKAN: Da me ubijete, ne znam. Kad smo to uili, na nasipu je bila pripravnost treeg stepena. TAMNIAR: Bojkot skuptine, bojkot skuptine. Razmislite, Pelikan, vama je ve ionako sve jedno, ali meni, je odluujua stvar za unapreenje. Imam dve odrasle eri. PELIKAN: Bome, nije lako s dve eri... Bojkot skuptine... Pa, ja bi reko da to znai da svi dre jezik za zube. TAMNIAR: Eto, vidite da znate! A sad mi kaite: ta je to diktatura proletarijata?

PELIKAN: E, to znam. To je kad golje diktiraju. Pa zar vi to ne svatate? TAMNIAR: Ama dobro... ali, ta su njene tri funkcije? PELIKAN: Tri runkcije... ekajte samo, neto se seam. Jedno je sigurno: kontrarevolucionarnu njilaku faistiku bandu treba tui. TAMNIAR: To je jedna. A druge dve? PELIKAN: Nije van dosta? Dajte mi jo malo ruma, moda e mi pomoi da se setim. (izbija pet sati) TAMNIAR: Au, mater mu! Ala smo se zapriali. A vama je vreme, samo to nije. PELIKAN: 'Oe l znati svoj poso taj to treba da me... TAMNIAR: Bez brige! Nov momak, ali kanda se razume u struku, a ima i diplomu. Radi bezbolno. Dodue, oni to mogu to da potvrde... jelte...ovaj... moemo poi, dragi gospon robija. Ako oete', jo mogu da pozovem popa. Jer, ta ete ako se tamo s one strane ispostavi da bog ipak postoji? Nije loe da se ovek na vreme obezbedi... PELIKAN: Kad sam ve igro na ovo, gospon stariji vodnie, terau do kraja. (polaze i na vratima se utivo proputaju) TAMNIAR: U boju mater, ne igrajte mi se tu lepog ponaanja jer u vam sad spraiti metak u dupe!

XVII SLIKA (Zatvorsko dvorite, na sredini veala, dolaze preanji) TAMNIAR: Eto, bie da smo stigli. (osvre se) Ne razumem. Ovo se jo nije dogaalo. Ako jd izvriocu presude lo ili ima kakvog posla u famillji, svatove ili sahranu, tu je zamenik, pa ako se i s ovim neto desi, i on ima svog zamenika, 'ou reci, otkako sam ja tu, izvrenje jo nije proputeno. Izvinite, gospodine, odnosno, drue Pelikan. PELIKAN: Molim, priekau. Ne urim. TAMNIAR: Ipak, ne valja u ovim stvarima ekati. Bolje je to obaviti odmah. Moda bi seli na zemlju? PELIKAN: A to da sednem na zemlju? TAMNIAR: Lake je ekati. Nee vas zaboleti noge. Ja ovo ne razumem. Doktore Kotas! Doktore Kotas! PELIKAN: Tie. to viete? TAMNIAR: Izvintc, gospon Pelikan. Vi imate pravosnanu presudu, i vama to sleduje. Kako bi bilo da viemo zajedno? VIU U GLAS: Doktore Kotas! Doktore Kotas! PELIKAN: Ko je, zapravo, toj doktor Kotas? TAMNIAR: Dravni izvrilac presuda. Doktore Kotas!! (ulazi upravnik zatvora u pidami) UPRAVNIK: Koga se vraga derete vas dvojica u ranu zoru? TAMNIAR: Drue upravnie, dozvolite da izvestim, ovde je osuenik, a nema ko da izvri presudu. I sad ne znamo ta da radimo. UPRAVNIK: Ko ste vi? PELIKAN: Joef Pelikan. Izvinte to smetam, al ja sam taj koji treba da se vea. UPRAVNIK: (vadi cedulju iz depa) Pelikan... Pelikan... evo ga! Ala je ovo kupleraj! Zar

vam nisu rekli? PELIKAN: Rekli su, moliu, u zoru: kvrc! UPRAVNIK: A gde ste vi jue celi dan? TAMNIAR: U eliji za osuenike na smrt. Dobio je i veeru, Govedina na lovaki nain sa knedlama od zemiki. I vina. UPRAVNIK: Shvatam. Sigurno su odneli u eliju. (stee Pelikanu ruku) estitam. Vi ete biti rehabilitovani. PELIKAN: Ama kad sam ve tu, bolje vi mene ipak obesite. to da se otee. UPRAVNIK: Drue Pelikan! Zar ne shvatate da ete biti rehabilitovani? PELIKAN: Svatam ja. Valjda je i to neka novotarija. A glavno je da e glava odleteti. ta e vie? UPRAVNIK: Sluajte me, Pelikan. Nee biti nikakvog smaknua. To to ete biti rehabilitovani znai da ste nevini. PELIKAN: To sam ja znao jo od poetka. UPRAVNIK: Pa lepo, sada ete to dobiti i napismeno. A sada, pourite kui. Novac ete dobiti potom. PELIKAN: Kakav novac? UPRAVNIK: Obeteenje. Je li vam adresa ona stara? PELIKAN: Jeste. (upravnik odlazi) TAMNIAR: I knedle ste pojeli. I vino popili. I jo vas nisu ni smaknuli. I duvana ete jo dobiti. Svi ste vi jedna banda, ne vredi da poriete. Ajde sad, ta mi se tu igrate patetike. Tornjte se odavde jer u vam sad spraiti metak u dupe. PELIKAN: Izvinte, koji je danas dan? TAMNIAR: Sreda. PELIKAN: Ba dobro. A koji je muse? TAMNIAR: April. PELIKAN: Ko bog. Jo kad bi ste bili tako dobri da mi kaete kakav je vodostaj na Dunavu? TAMNIAR: Da ne bi jo i moju mladu? (besan odlazi) (dva milicionera uvode Viraga) PELIKAN: Drue Virah? Vi ovde? VIRAG: Dobro jutro? PELIKAN: Pa kako ste drue Virag? VIRAG: Eto vidite. Za ta sam se borio. Zbog toga sam i ir na elucu dobio. PELIKAN: Pa da.... VIRAG: Ljutite se na mene? PELIKAN: Pa... vi ste, drue Virag, sigurno uvek eleli dobro. VIRAG: I jeste tako... pa vi znate da nisam imao odmora ni danju ni nou! PELIKAN: Moda je i teta za tolke noi. VIRAG: Izvucite mi maramicu, Pelikan! Ja ne mogu da je dohvatim, iz levog depa. (pokazujje lisice na rukama) Jo i ovo. Plakaete vi svi za mnom! PELIKAN: E, u to se ja ba ne bi zaklinjo! KRAJ