Erik Bentli

Da li ste sada i da li ste ikada bili

(istraga ou-biznisa koju je sproveo Komitet za antiameriku delatnost izmeu 1947. i 1956. godine) S engleskog preveo Borivoj Gerzi Naslov originala Eric Bentley Are You Now Or Have You Ever Been (1972) Drama Da li ste sada i da li ste ikada bili prvi put je izvedena 8. novembra 1972. u Yale Repertory Theatre (SAD).

PREDGOVOR Dijalozi u komadu Da li ste sada i da li ste ikada bili preuzeti su iz sasluanja pred Komitetom za antiameriku delatnost i slinost izmeu svedoka i stvarnih linosti nije sluajna. Ove linosti ispisale su sopstvene redove na stranicama istorije. Iako sam suzio i uredio materijal sa sasluanja, nita nisam dodavao. Premetanja rei unutar reenice ili reenice u okviru zamisli pokuao sam da svedem na minimum kako bih izbegao bilo kakvu promenu smisla. Nijedno ime nije promenjeno, osim imena onih lanova Komiteta koji se samo pominju u dijalogu. Tokom devet godina, koliko drama obuhvata, lanovi Komiteta esto su se menjali. Poto su te promene nevane za radnju koja je ovde prikazana, oni su u tekstu obeleeni brojevima (K 1, K 2, itd.); poto ni predsedavajui nije bio isti ovek tokom niza godina, jednostavno je nazivan predsedavajuim; islednici su nazivani Islednik, Drugi islednik, itd. Samo sasluanje izgleda ovako: lanovi Komiteta sede jedan pored drugoga, u sredini je predsedavajui, kome pomau islednici. Nasuprot njima je svedok, obino sa svojim pravnim savetnikom. Svi uesnici ispred sebe imaju mikrofone. Prostorija nije uvek ista. Radnja se ne deava uvek u Vaingtonu. Sasvim je dovoljna jedna prostorija koja izgleda kao bilo koja sudnica, ili, jo bolje, kao svaka vea prostorija u nekoj vladinoj zgradi. Izuzev kada je u tekstu naglaeno da je prostorija ispranjena za izvrnu ili zatvorenu sednicu, tu je i publika, koje ponekad ima toliko da gotovo preplavi prostoriju i predsedavajui mora da opominje za mir. Kada svedoi neka filmska zvezda, predsedavajui moe da zatrai od foto-reportera da budu manje nametljivi. Ponekad i sam svedok moe da trai iskljuenje TV i filmskih kamera i smanjenje svetlosti. Istraga ou-biznisa ovde je prikazana u smanjenom obimu od one koja je zaista bila poduzeta, a svedoenja su ponekad skraena ili aranirana. (Pod araniranjem

podrazumevam pre svega pravilo pomou koga su scene poreane. Ovo je pravilo s malim izuzecima hronoloko, mada se nisam uvek pridravao hronologije: iako bi posle 1951. godine trebalo da doe 1952, pitanje ta da se izabere iz 1952. godine reavalo se u skladu s tim koje e beleke iz 1952. da se nadovezuju na one iz 1951. godine, a da to bude najdramatinije. Araniranjem se dolo do forme ove drame. Araniranjem je ostvaren osnovni ok-efekat ovog komada stavljanjem jednog dela pored drugog, to jest, pravljenjem kolaa.) Svim ovim postupcima izbor svedoka, skraivanje, ureivanje, araniranje u dramu je unet i lini sud samog pisca, da talenat i ne spominjem. U meri u kojoj je on bilo podlac bilo glupak, rezultat e odraavati njegovu podlost ili glupost. Mogu samo da kaem da sam svestan ovoga, i da pozivam skeptinog i sumnjiavog gledaoca da proveri svoju sumnju ili skepsu. Za razliku od mnogih istoriara, nisam upotrebljavao izvore kojima prosean ovek nema pristupa. Naprotiv, koristio sam materijal koji je publikovala vlada Sjedinjenih Amerikih Drava, i mnoga svedoenja ovde koriena mogu se, u proirenom obimu, pronai u mom delu Trideset godina izdaje. E. B.

Kajafa je po sopstvenom miljenju Bio dobrotvor oveanstva... Najjai ikad poznati otrov Nalazio se u Cezarovom lovorovom vencu. Vilijam Blejk Ja ne elim da budem odgovoran za itavu ergelu cinkaroa i potkazivaa ... koji ovamo dolaze i busaju se u grudi viui: Uasno mi je ao, nisam znao ta sam radio! Molim vas, elim da se pokajem! Vratite me u filmove! Oni bi sve uinili da se vrate u filmove! Naveli bi imena! Imenovali bi svakoga!... Vrea me zakljuak da iko ko se pozvao na Peti... moe da bude kriv zbog bilo ega... I Puritanci su koristili to pravo... Prvi takav sluaj je bio ... kada je Pontije Pilat upitao Isusa Hrista: Sudije imaju mnogo svedoka protiv tebe? A on nije rekao nita. Lajonel Stender, pred Komitetom za antiameriku delatnost (1953) Postoji jedna veito istinita legenda, ona o Judi. Josif Staljin Postojao je jedan komian period sredinom pedesetih kada se mislilo da bi ovek pred Komitetom ostao ist ako bi doao u Vaington i rekao da ne eli da navede imena, ali bi izjavio da veruje u Komitet, ili neku slinu glupost. Ta prilika je i meni ponuena, i ja sam je odbila. Mnogi ljudi su me zvali i molili da to uinim. Pitala sam se zato, i onda

sam shvatila. Da sam ja to uradila, drugi bi to mogli da urade bez mnogo stida. Trebalo je da ja budem Juda rtveni jarac. Lilijan Helman, u jednom intervjuu (1976)

SEDAMNAEST SVEDOKA Sem G. Vud Edvard Dmitrik Ring Lardner, Mlai Lari Parks Sterling Hejden Hoze Ferer Ejb Barouz Elija Kazan Toni Krejber Derom Robins Eliot Salivan Martin Berkli Lilijan Helman Mark Lorens Lajonel Stender Artur Miler Pol Robson Da li ste sada, i da li ste ikada bili, lan komunistike partije? Komitet za antiameriku delatnost postavio je 1947. godine ovo pitanje Holivudskoj desetorici, grupi filmskih scenarista i reisera koji su odbili da svedoe, pozivajui se na Peti amandman. Tri godine kasnije dospeli su u zatvor zbog nepotovanja Senata. Savetodavac Komitetu u ovoj oblasti bio je Filmski savez za zatitu amerikih ideala. ISLEDNIK: Recite, molim vas, kako se zovete? VUD: Sem G. Vud. ISLEDNIK: Koji je va trenutni posao? VUD: Filmski producent i reiser. ISLEDNIK: Da li biste naveli Komitetu neke od filmova koje ste reirali i kojima ste bili producent? VUD: Do vienja, gospodine ips, Kiti Fojl, Za kim zvona zvone. ISLEDNIK: Gospodine Vud, da li ste lan Filmskog saveza za zatitu amerikih ideala? VUD: Da, jesam. Bio sam i prvi predsednik saveza. ISLEDNIK: Da li biste rekli Komitetu zato je on osnovan? VUD: Osetili smo da je dolo do nesumnjivog pokuaja lanova Komunistike partije da preuzmu sindikate i udruenja.

ISLEDNIK: Hoete li da navedete linosti koje su se sa vama udruile? VUD: Da, Gari Kuper, Klerk Gejbl, Robert Tejlor. Oh, da, Dinder Roders. ISLEDNIK: Hoete li da kaete Komitetu neto o naporima komunista da se ubace u Udruenje filmskih reisera? VUD: Na najproblematiniji period bio je kada je Dord Stivens, koji je bio predsednik, otiao u dravnu slubu, a vostvo Udruenja preuzeo Don Kromvel. Uz pomo trojice ili etvorice ostalih, Kromvel je pokuao da nas upravi ka Crvenoj reci. ISLEDNIK: Hoete li da navedete te ostale? VUD: Irvin Pikl, Frenk Tatl, Edvard Dmitrik. ISLEDNIK: Gospodine Vud, da li komunisti dre neke kole u Holivudu radi obuavanja glumaca ili pisaca? VUD: Oni tamo imaju Pozorinu laboratoriju. ISLEDNIK: Koja je njena funkcija? VUD: Mladi idu u takve kole, uestvuju, ue, i posle ih vidimo u pozoritima. Verujem da je Pozorina laboratorija pod kontrolom Komunistike partije. Svako dete s amerikim idealima koje ode tamo, nema ama ba nikakve anse. Zatim, tu je i Centar za obrazovanje... ISLEDNIK: Da li je to Narodni centar za obrazovanje? VUD: Da. Edi Dmitrik je tamo nastavnik. Edvard Dmitrik prvi put se pojavio pred Komitetom 29. oktobra 1947. godine. ISLEDNIK: Gospodine Dmitrik, da li ste lan Udruenja filmskih reditelja? DMITRIK: Gospodine Stripling, mislim da su ova pitanja smiljena da bi... PREDSEDAVAJUI: Samo trenutak. Nije na vama da mislite kako su ona smiljena. Na vama je da to bolje odgovorite na pitanja. DMITRIK: Mnogim drugim svedocima dato je pravo da odgovore onako kako oni ele. Neki su ili toliko daleko... ISLEDNIK: Gospodine Dmitrik, koliko bi vam, otprilike, trebalo vremena da odgovorite jeste li lan Udruenja filmskih reisera? Da li bi pet minuta bilo dovoljno? DMITRIK: To bi trajalo mnogo manje od pet minuta. PREDSEDAVAJUI: Potrebno vam je pet minuta da odgovorite jeste li lan Udruenja filmskih reisera? DMITRIK: Rekao sam, mnogo manje od pet minuta, gospodine predsedavajui. PREDSEDAVAJUI: Nastavite. DMITRIK: Ovakvo ispitivanje smiljeno je da bi izazvalo rascepe u udruenjima upravo u vreme kada smo izmeu njih uspeli da uspostavimo dobre odnose. Ja sam bio jedan od rukovodilaca Udruenja filmskih reisera... ISLEDNIK: Da li ste sada, i da li ste ikada bili, lan Komunistike partije? DMITRIK: Znate, gospodine Stripling, re je o mom ustavnom pravu. PREDSEDAVAJUI: Kada ste vi izuavali Ustav? DMITRIK: Prvi put sam izuavao Ustav u gimnaziji. K 1: Da ujemo odgovor na ono drugo pitanje. DMITRIK: Upitan sam kada sam izuavao Ustav. ISLEDNIK: Niste odgovorili da li ste lan Komunistike partije. DMITRIK: Odgovorio sam rekavi da mislim da nemate pravo da pitate...

ISLEDNIK: Gospodine predsedavajui, oigledno je da svedok nastavlja po svome... PREDSEDAVAJUI: Svedok se izuzima. Ring Lardner, Mlai, doao je pred komitet narednog dana. LARDNER: Gospodine predsedavajui, ovde je kratka izjava koju bih eleo da proitam. Svedok prua izjavu predsedavajuem i isledniku. PREDSEDAVAJUI: Komitet je jednoglasan da, po zavretku svedoenja, moete proitati izjavu. LARDNER: Hvala. ISLEDNIK: Gospodine Lardner, da li ste lan Udruenja filmskih scenarista? LARDNER: Gospodine Stripling, neu da vam pomognem u rasturanju ovog Udruenja, i u tome da na bilo koji nain u ovo umeate filmski biznis. PREDSEDAVAJUI: Znate ta, gospodine Lardner, nemojte da budete kao ostali, inae nikada neete proitati svoju izjavu. LARDNER: Gospodine predsedavajui, dopustite mi... PREDSEDAVAJUI: Odgovorite na pitanje. LARDNER: Ja sam... PREDSEDAVAJUI: Da li ste lan Udruenja filmskih scenarista? LARDNER: Razumeo sam da e mi biti dozvoljeno da proitam izjavu. PREDSEDAVAJUI: Da, poto zavrimo sa ispitivanjem. LARDNER: Mislim da niim niste uslovili svoje doputenje da proitam izjavu. PREDSEDAVAJUI: Sada u usloviti. Ako odbijete da odgovorite na pitanje, neete proitati izjavu. LARDNER: To je posredan nain da mi kaete kako ne elite da je proitam. PREDSEDAVAJUI: Vi ve sada znate da neete odgovoriti na pitanje? LARDNER: Mislim da bi trebalo da razmotrim zato je pitanje postavljeno... PREDSEDAVAJUI: Mi emo utvrditi zato je pitanje postavljeno! Mi elimo da znamo jeste li vi lan Udruenja filmskih scenarista. To je veoma jednostavno pitanje. Ne morate da drite dugaak govor. LARDNER: Pa, ja nisam tako vet u govorima, ali, ako me naterate da odgovorim na ovo pitanje, mislim da biste sutra nekoga mogli da pitate veruje li u spiritizam. PREDSEDAVAJUI: Nema nikakvog razloga da ikoga pitamo veruje li u spiritizam. To je veoma glupo! LARDNER: A ako to nekoga pitate, onda ga moete pitati i ... PREDSEDAVAJUI: Znate ta, sada nije vano ta ga moemo pitati. Mi sada vas pitamo: Jeste li lan Udruenja filmskih scenarista? Vi ste Amerikanac i... LARDNER: Ali ovo je pitanje... PREDSEDAVAJUI: ... i Amerikanac ne bi trebalo da se plai da odgovori na to pitanje. LARDNER: Ja sam takoe zainteresovan, kao Amerikanac, za to da li ovaj Komitet ima pravo da me pita... PREDSEDAVAJUI: Pa, mi smo dobili to pravo, i sve dok ne dokaete da ga nismo dobili, vi morate da odgovorite na pitanje. LARDNER: Gospodine predsedavajui... PREDSEDAVAJUI: Zar vi niste ovde svedok? LARDNER: Jesam.

PRESEDAVAJUI: U redu; onda, Komitet vas pita: da li ste lan Udruenja filmskih scenarista? Odgovorite, da ili ne. LARDNER: Pa... PREDSEDAVAJUI: U redu, preite na nagradno pitanje. ISLEDNIK: Da li ste sada, i da li ste ikada bili, lan Komunistike partije? LARDNER: To bih eleo da odgovorim. ISLEDNIK: Optuba je ustanovljena na osnovu toga to u Udruenju filmskih scenarista, iji ste vi lan, priznali to ili ne, ima i lanova Komunistike partije. Da li ste, i da li ste ikada bili, lan Komunistike partije? LARDNER: ini mi se da preko mene pokuavate da diskreditujete Udruenje filmskih scenarista, a preko Udruenja filmskih scenarista filmsku industriju, i itavu nau praksu slobodnog izraavanja. ISLEDNIK: Ako ste vi, zajedno sa drugima, ulanjeni u Komunistiku partiju, vi ste ti koji diskreditujete Udruenje filmskih scenarista. LARDNER: Ja pokuavam da odgovorim i to, prvo, ta oseam o cilju pitanja... PREDSEDAVAJUI: Vi nita prvo neete rei. Vi odbijate da odgovorite na pitanje. LARDNER: Ja shvatam da... PREDSEDAVAJUI: Nije vano ta vi shvatate! LARDNER: Ali ja mislim da je ovo... PREDSEDAVAJUI: Svaki pravi Amerikanac ponosio bi se da odgovori na pitanje: Da li ste sada, i da li ste ikada bili, lan Komunistike partije? svaki pravi Amerikanac! LARDNER: Ja bih mogao da odgovorim, ali ako bih to uinio, sutradan bih mrzeo samoga sebe. PREDSEDAVAJUI: Napustite mesto za svedoke! LARDNER: To je bilo pitanje koje bi... PREDSEDAVAJUI: Napustite mesto za svedoke! LARDNER: Jer to je pitanje... PREDSEDAVAJUI (udara sudijskim ekiem): Napustite mesto za svedoke! LARDNER: Mislim da odlazim nasilno! PREDSEDAVAJUI: Straaru, izvedite svedoka! Straar ga izvodi. PREDSEDAVAJUI: Gospodine Stripling, sledei svedok. ISLEDNIK: Gospodine Rasel, va zadatak je bio da utvrdite da li je Ring Lardner, Mlai, ikada bio lan Komunistike partije? DRUGI ISLEDNIK: Da, tako je. ISLEDNIK: Kakav je ishod vae istrage? DRUGI ISLEDNIK: Ova lanska karta Komunistike partije ima broj 47180. Izdata je na ime Ring L., a tokom istrage ispostavilo se da je to Ring Lardner, Mlai. Dmitrik, Lardner i njihovih osam kolega su zatvoreni, a to isto dogodilo se kasnije i predsedavajuem Komiteta, Parnelu D. Tomasu, koji je osuen zbog krae novca poreskih obveznika. Pred Velikom porotom i Tomas se pozvao na Peti amandman. Konano, dobio je predsedniko pomilovanje od Trumana, ali pre toga se desilo da se on i Ring Lardner, Mlai, ponovo sretnu. Po Lardnerovim reima: Tegoban zatvorski umor lebdeo je nad iznurenim znojavim ovekom koji je koraao

stazom zatvorskog dvorita. Kada mi se pribliio, shvatio sam da ja izgledam gotovo kao kico posle lakog stenografskog rada u Odeljenju za razvrstavanje i putanje na uslovnu slobodu. A on je itav dan provodio na avgustovskom suncu. Bio je uvar pilia u Federalnom institutu za prevaspitavanje u Denberiju, Konektikat, i njegovo ime je bilo Parnel D. Tomas. Bio je poprilino izgubio u teini, a njegovo okruglo i rumeno lice, kakvo je bilo kada smo se poslednji put videli, postalo je zborano i uto. Ipak sam ga prepoznao; i on je mene prepoznao, ali nismo razgovarali. Bilo bi teko za obojicu da nastavimo preanji razgovor. 24. novembra 1947. Helen Gehejgan, iji je mu bio Melvin Daglas, upitala je na sasluanju pred Komitetom koji su to filmovi zapravo sadravali crvenu propagandu. Sledei govornik bio je Don Rankin iz Misisipija, koji je rekao: Evo jedne peticije koja osuuje Komitet. Proitau neka imena iz te peticije. Prvo je Dun Hejvok. Njeno pravo ime je Dun Hovik. Drugo je Deni Kej. Otkrili smo da je njegovo pravo ime Dejvid Danijel Kamiski. Sledei je Edi Kantor, ije pravo ime je Edvard Iskovi. Tu je jedan koji sebe naziva Edvard Dej Robinson. Njegovo pravo ime je Emanuel Goldenberg. Ovde je jo jedan koji sebe naziva Melvin Daglas, a ije pravo ime je Melvin Hejzelberg. Sledei govornik bio je Riard Milhaus Nikson, koji je rekao: Deset svedoka odbilo je da odgovori na vana pitanja. Na ova pitanja mora se odgovoriti. Naa nacionalna bezbednost zahteva da zatitimo nae slobodne amerike ustanove od infiltriranja i dominacije onih koji slue komunizmu. Godine 1950. Nikson je rekao: Helen Gehejgan Daglas je crvena sve do svog donjeg rublja. Prva osoba iz sveta ou-biznisa koja je svedoila o nekadanjem partijskom lanstvu bio je Lari Parks, zvezda dva tada nova filma, Dolsonova pria i Dolson ponovo peva. Parks je proveo itav dan pred Komitetom, 21. marta 1951. godine. JUTRO. ISLEDNIK: Komitet je uspeo u nastojanju da otkrije komunistiko infiltriranje u radnike organizacije, i rezultat je taj to je Senat obaveten o znaajnim injenicama koje predstavljaju osnovu za zakonodavno delovanje. Mnogi svedoci su rekli da su bili prevareni da se pridrue Partiji. Govorili su o aktivnostima kojima su se bavili kao lanovi, i o njihovim razlozima za prekid s Partijom. Oni su za svoju zemlju uinili uslugu od neprocenjive vrednosti i trebalo bi da ih njihovi sugraani zbog toga pohvale. Dananje sasluanje predvieno je kao prvo u nizu s ciljem da ostvari sline rezultate u oblasti ou-biznisa. Nadamo se da e svaki svedok koji je napravio greku i ulanio se u Komunistiku partiju imati dovoljno hrabrosti i lojalnosti da iskreno obelodani sve to zna. eleo bih da pozovem, kao prvog svedoka, gospodina Larija Parksa. Da li imate pravnog savetnika, gospodine Parkse? PARKS: Imam. ISLEDNIK: Molim savetnika da se predstavi.

MANDEL: Luis Mandel. Gospodin Parks je pripremio izjavu. Bie osvetljeno mnogo toga, a korist e se videti u toku svedoenja. Moe li da proita izjavu? PREDSEDAVAJUI: Posle svedoenja. MANDEL: Insistirao bih da mu bude dozvoljeno da je proita sada. Izjava je povezana s njegovim svedoenjem. PREDSEDAVAJUI: Nastavite, gospodine Tavenere. ISLEDNIK: Gospodine Parkse, kada i gde ste roeni? PARKS: Roen sam na jednoj farmi u Kanzasu. Najblii grad bio bi Olejd. ISLEDNIK: Recite nam neto o svome obrazovanju u mladosti. PARKS: Preselio sam se kao sasvim mali u Ilinois, pohaao gimanziju u Dolijetu, a zatim na Univerzitetu Ilinois diplomirao hemiju kao glavni predmet, a fiziku kao sporedni. Ponekad se pitam kako sam se naao u sadanjem poslu! ISLEDNIK: Gospodine Parkse, ovde smo uli razna svedoenja u pogledu izvesnog broja organizacija u Holivudu, kao to je Glumaka laboratorija. Jeste li bili u vezi s nekom od njih? PARKS: Jesam. ISLEDNIK: Hoete li rei njihove nazive: dodau vam spisak. PARKS (gleda u papir): Pa, poznata mi je Glumaka laboratorija. ISLEDNIK: Da li ste radili neki posao u toj organizaciji? PARKS: Jedno vreme bio sam honorarni blagajnik. (Prouava spisak u tiini.) ISLEDNIK: Nastavite. PARKS: Bio sam lan Nezavisnog graanskog odbora za umetnost, nauku i tehnike struke. PREDSEDAVAJUI: Moraemo zamoliti fotografe da ne zaklanjaju vidik. ISLEDNIK: A sada, vratimo se Glumakoj laboratoriji. Koja je bila vaa dunost, kao blagajnika? PARKS: Moj posao bio je da potpisujem gomile ekova. ISLEDNIK: Hoete li rei Komitetu da li je u tim raznim organizacijama bilo komunista, ili nije? PARKS: Bilo je komunista privrenih Laboratoriji. ISLEDNIK: Da li su ti lanovi teili da zadobiju kontrolu? PARKS: Ne, Laboratorija je bila kola za glumu i mesto gde su menaderi mogli da otkriju talente. ISLEDNIK: Recite Komitetu o okolnostima pod kojima ste postali lan Komunistike partije i, ako ste napustili Partiju, kada ste to uinili i zato? PARKS: Bio sam lan 1941. godine. Biti lan Partije zadovoljavalo je izvesne potrebe mladog oveka koji je bio liberalan u shvatanjima, i idealista, koji je bio na strani siromanih, na strani onih koji nisu imali nikakve anse za uspeh. Oseao sam da biti lan Partije zadovoljava takve potrebe. Biti komunista 1951. godine, u ovoj situaciji, to je neto sasvim drugo. Velika snaga pokuava da zavlada svetom. ISLEDNIK: Niste shvatili 1941. godine da je cilj Komunistike partije da zavlada drugim delovima sveta? To ste shvatili tek 1951? PARKS: Ovo ni u kom sluaju nije izvinjenje za bilo ta to sam uradio, znate, jer ne oseam da sam ikada uradio neto loe. Godine 1941. ciljevi su, kako sam ja mislio, jednostavno bili u skladu u najmanju ruku, mislio sam da e biti u skladu sa izvesnim idealizmom, izvesnim oseanjem da je dobro biti na strani onih koji nemaju ansi za

uspeh, kakav sam ja danas, sada. Ali, nije ilo... Bio sam na svega nekoliko sastanaka i postepeno sam se izvukao iz toga na isti nain kao to sam i bio uvuen u sve to. Povukao sam lanstvo 1944. ili 1945. godine. ISLEDNIK: Vaa partijska lanska karta za 1944. godinu ima broj 46954, a za 1945. broj 47344. Da li vam to osveava seanje? PARKS: Ne, gospodine, ne osveava. Zato to nikada nisam imao partijsku lansku kartu. Pauza. ISLEDNIK: Onda, da zakljuim da ste najkasnije do 1946. godine raskinuli s Partijom? PARKS: Tano. ISLEDNIK: Kaite nam gde ste postali lan Partije? PARKS: U Holivudu. ISLEDNIK: Ko vas je zavrbovao? PARKS: ovek koji se prezivao Dejvidson. ISLEDNIK: Kako se taj Dejvidson zvao i koja je bila njegova funkcija? PARKS: Ne seam se. Nisam ga video desetak godina. ISLEDNIK: Gde on ivi? PARKS: Zaista ne znam. ISLEDNIK: ta je bio po zanimanju? PARKS: Ne znam. ISLEDNIK: Opiite nam ga. PARKS: Obinog izgleda, mlad, tamnokos. Pauza. ISLEDNIK: Pa, pod kojim okolnostima ste se upoznali? PARKS: Teko mi je da se setim. ISLEDNIK: Je li to bilo u vaoj kui? Ili na nekom drugom mestu? PARKS: Zaista ne mogu da se setim. To vam najiskrenije kaem! ISLEDNIK: Jeste li vi stupili u kontakt s njim, ili je on potraio vas? PARKS: Ja svakako nisam potraio njega. A teko mi je da kaem i je li on potraio mene. ISLEDNIK: Da li vam je odreena partijska grupa? PARKS: Jeste. ISLEDNIK: Je li imala neki naziv? PARKS: Pa, koliko ja znam, nije imala nikakav naziv. ISLEDNIK: Dobro, vi ste bili lan te grupe od 1941. do 1945. godine? PARKS: Tako je. ISLEDNIK: Recite nam neto o organizaciji Komunistike partije u to vreme. PARKS: Pa, bio sam prilino neodgovoran lan, po njihovom miljenju. Nisam bio na mnogo sastanaka moda sveukupno na desetak, petnaest. ISLEDNIK: Ko je bio predsednik te grupe? PARKS: Koliko ja znam, nije postojao predsednik. ISLEDNIK: Onda, ko je bio sekretar? PARKS: Ne znam da je uopte bilo ikakvih funkcionera. ISLEDNIK: Pa kome ste onda predavali lanarinu? PARKS: Onih nekoliko puta predavao sam lanarinu razliitim ljudima. ISLEDNIK: Koliko je ukupno lanova imala grupa?

PARKS: Rekao bih, otprilike, deset-dvanaest. ISLEDNIK: Da li su se partijski funkcioneri pojavljivali pred vaom grupom s vremena na vreme ljudi sa Istoka, ako moemo tako da kaemo? PARKS: Ne, ne seam se da sam ikada video neku krupnu zverku. ISLEDNIK: Poznajete li Lajonela Stendera? PARKS: Upoznao sam ga. ISLEDNIK: Da li ste ikada s njim bili na nekom sastanku? PARKS: Ne seam se da sam bio na sastanku sa Lajonelom Stenderom. ISLEDNIK: Znate li da li je on lan Partije? PARKS: Ne. ISLEDNIK: Poznajte li Karen Morli? PARKS: Da. ISLEDNIK: Da li je ona lan Komunistike partije? Pauza. PARKS: Pa, ne bih da pominjem imena. K 1: Zauzimate li isti stav u pogledu voa komunistikog pokreta? PARKS: Ne poznajem voe komunistikog pokreta. K 1: Ko je upravljao sastancima kojima ste prisustvovali? PARKS: Sastanci su se uglavnom sastojali od diskusija o tome ta se deava u ratu, o najnovijim dogaajima, o problemima glumaca u njihovom poslu. Da li je to zadovoljavajui odgovor? K 1: Jeste. PARKS: Molim? K 1: To je zadovoljavajui odgovor. PARKS: eleo bih da odgovorim na vae pitanje... K 1: Ko je upravljao aktivnostima ove grupe? PARKS: Niko. K 2: Ko je sazivao sastanke? PARKS: Zaista ne znam. K 2: Da li ste imali utvren, planiran sastanak jednom nedeljno, ili ste se okupljali na neiji poziv? PARKS: Ne verujem da je postojao ikakav utvren... K 2: Sigurno se niste okupljali telepatijom! PARKS: Ne. Odreene linosti bi pozivale. K 2: Trebalo je da neko sazove sastanak? PARKS: Tako je. K 2: Da li ste vi ikada sazvali sastanak? PARKS: Ne. K 2: Znai, neko je morao da vam kae gde i kada e se sastanak odrati? PARKS: Obino bi me pozvao neki lan grupe i rekao: Veeras emo imati sastanak, ili sutra uvee. K 3: Da li su sastanci uvek odravani na istim mestima? PARKS: Ne. K 3: Da li su odravani u salama ili u kuama? PARKS: Odravani su u kuama. K 3: Da li je i u vaoj kui odran neki sastanak?

PARKS: Ne. Nikada. K 3: Gde su neki od sastanaka odrani? Pauza. PARKS: To su bili ljudi kao ja, obini ljudi, nisu se razlikovali od vas ili mene. K 3: Gde su sastanci odravani? PARKS: U raznim stanovima. K 3: Moete li da navedete neki? PARKS: Pa, ako se slaete, vie bih voleo da ne pominjem imena. To su bili ljudi kao ja koji nikada nisu uinili nita ravo. PREDSEDAVAJUI: Hoete da kaete da te grupe s kojima ste bili povezani nita ravo nisu uinile? PARKS: Da, upravo to mislim. PREDSEDAVAJUI: Zato bi onda po njih bilo tetno da otkrijete njihov identitet, ako nikada nisu uinile nita ravo? Pauza. PARKS: Ako mislite da je lako ja sam naporno radio u svojoj profesiji i popeo se koju stepenicu navie ako mislite da mi je lako da se pojavim pred ovim Komitetom, varate se. Veoma mi je teko. Jedan od razloga je taj to moja aktivnost kao glumca zavisi od publike. Biti pozvan pred ovaj Komitet povlai izvestan zakljuak, izvesnu insinuaciju da nisi lojalan ovoj zemlji. To nije istina. Ja govorim za sebe. To nije istina. Ali to se tie javnosti, ta insinuacija ostaje. Takoe, kao predstavnik velike industrije kao prilino poznat glumac, u tom pogledu sam predstavnik... Ovo je velika industrija! U ovom trenutku ona je na udaru jer se istrauje komunistiki uticaj... PREDSEDAVAJUI: Zar ne mislite da javnost ima pravo da o tome neto sazna? PARKS: Molim? PREDSEDAVAJUI: Zar ne mislite da javnost ima pravo da o tome neto sazna? PARKS: Naravno da mislim, i otvoreno u vam odgovoriti na svako pitanje koje mi postavite. Odgovoriu vam najiskrenije to mogu. A u ovom trenutku, kao to kaem, industrija je pa to je kao kada biste nasumice udarali ranjenu ivotinju, jer industrija nije u tako dobrom stanju kao to je nekad bila ekonomski, situacija je veoma teka. Ovo je velika industrija! I ja ne govorim sve ovo samo zato to sam od nje imao koristi. Ona ima veoma vanu ulogu, da zabavlja ljude, na izvestan nain da ukae na neka zla, ali uglavnom da zabavi, i ja mislim da su oni uradili dobar posao. Kada je naoj zemlji bila potrebna pomo, ova industrija je bila meu prvima koja je pomogla! ISLEDNIK: Vae oklevanje da svedoite zasnivate na tezi da filmska industrija radi dobar posao? Pauza. PARKS: to se tie navoenja imena, mislim da ono malo ljudi koje bih mogao da navedem ne bi bili korisni Komitetu. Siguran sam da znate ko su oni. To su ljudi poput mene, a ja nisam uinio nita loe. Takoe oseam da zahtevati takvo imenovanje ne odgovara amerikom shvatanju pravde. Mi smo, kao Amerikanci, svi bili vaspitani da verujemo kako je loe primoravati oveka da to ini. PREDSEDAVAJUI: Zanima me iz kojih razloga odbijate da odgovorite na pitanje? PARKS: Ne odbijam. Molim vas da me ne silite. K 2: Da li je neko od lanova vae grupe jo uvek aktivan u Komunistikoj partiji?

PARKS: To ne znam. Potpuno sam prekinuo svaki kontakt. Znam samo jedno: mislim da devedeset devet odsto njih vie nije. K 2: Ako ste znali ljude u Holivudu koji su tada bili uz Partiju, da li biste oklevali da navedete njihova imena ako bi oni u ovom trenutku bili aktivni lanovi? PARKS: Mislim da nije dobro jednog Amerikanca primoravati da to ini. Ali mislim da ljudi koje sam znao nisu lanovi Komunistike partije u ovom trenutku. Ako jesu, ne bi trebalo da budu. K 2: Ako biste znali oveka koji je izvrio ubistvo, ne biste oklevali da o tome obavestite vlasti? PARKS: Tako je. K 2: Pretpostavljam da delite nae miljenje da lan Komunistike partije smatra da nau vladu treba svrgnuti nasilnim putem. Dakle, ako biste pruili obavetenja u vezi sa ovekom za koga znate da je izvrio ubistvo, zar ne biste pruili obavetenja o oveku za koga znate da radi na svrgavanju nae vlade nasilnim putem? PARKS: Da znam oveka koji je izvrio ubistvo, to je u suprotnosti sa zakonom nae zemlje, odmah bih ga imenovao. to se tie onog drugog pa, ak i sada to nije u suprotnosti sa zakonom nae zemlje. K 2: Znai, kada pozivamo ljude da se bore protiv komunistike agresije, vi smatrate da nije vaa dunost da pomognete Komitetu dajui mu obavetenja koja posedujete? PARKS: Mislim da postoji razlika izmeu ljudi koji su naneli zlo naoj zemlji i ljudi kao to sam ja, koji, po meni, nisu uinili nita loe... K 2: Vi smatrate da niko ne moe biti toliko naivan da danas bude aktivan lan Komunistike partije, a da ne bude svestan ta radi? PARKS: Tako je. K 2: Ako je tako, ne vidim doslednost u tome to odbijate da imenujete nekoga koga znate, a ko je danas aktivan lan Partije. PARKS: Ali ja ne znam nikoga ko je danas aktivan lan Partije. K 2: Da znate, rekli biste? Pauza. PARKS: Da, mislim da bih. Pauza. ISLEDNIK: Gospodine Parkse, vi smatrate da ovaj Komitet treba da istrauje o komunizmu, ali ne i da otkriva ko je komunista. PARKS: Ne, ne smatram. ISLEDNIK: Zauzimate stav da nije vano otkriti ko moe biti pristalica komunizma u Holivudu... PARKS: Ne. ISLEDNIK: ... i da ovaj Komitet treba sam da utvrdi koje su mu obaveze po zakonu koji je i donet da bi se komunizam ispitao? PARKS: Ne, to nisam rekao! ISLEDNIK: Ali zar to nije posledica vaeg stava? PARKS: Ne, ja sam rekao da je tih nekoliko ljudi koje znam lojalno ovoj zemlji isto koliko i vi. ISLEDNIK: I ako bi svakom svedoku bilo dozvoljeno da zauzme takav stav, obim istrage bio bi ogranien stavovima svedoka, zar ne? PARKS: Ti ljudi su bili kao ja, i najvie za ta ih moete osuditi jeste nedostatak

rasuivanja. (Pauza.) Nita od ovoga nisam rekao da bih se opravdao za ono to sam uradio, jer ako mlad ovek od dvadeset pet godina nije pun idealizma, ne vredi ni po lule duvana. Ako se u takvoj vrsti rasuivanja i pogrei, ne verujem da je to ozbiljno! ISLEDNIK: Da, ali ako bi svaki svedok bio konani sudija u procenjivanju da li je neto ozbiljno ili nije, kako bi Komitet sproveo svoju ustavnu dunost? PARKS: Ja samo elim... ISLEDNIK: A ja samo elim da vi vidite i drugu stranu. PARKS: Ja vidim drugu stranu. ISLEDNIK: Vi shvatate namere komunistike organizacije. Ako budete iskreni povodom ljudi koji su povezani s njom, Komitet e moi da nastavi rad. I, zato, upitau vas ko je bio sekretar vae grupe? PARKS: A ja iskreno kaem da ne znam. Pauza. ISLEDNIK: Poznajete li Elizabet Li? PARKS: Ne. ISLEDNIK: Poznajete li Elizabet Glen? PARKS: I pored sveg naprezanja, ne. ISLEDNIK: Poznajete li Mardori Pots? PARKS: Ne. ISLEDNIK: Poznajete li Karen Morli? Pauza. PARKS: Da. ISLEDNIK: Da li je Karen Morli bila lan vae grupe? PARKS: A ja vas ponovo molim, da jo jednom razmislite o primoravanju da imenujem te ljude. Mislim da to nije amerika pravda, da me primoravate da to uradim, poto sam preao pet i po hiljada kilometara... K 1: Gospodine predsedavajui, mogu li da postavim jedno pitanje Savetu: (ISLEDNIKU.) Insistirajui da ovaj ovek svedoi o imenima, zar ne previamo da mi elimo da saznamo ta je organizacija uinila, kako je nameravala da kroz umetnost utie na nain razmiljanja amerikog naroda? PARKS: Mogu li da odgovorim na vae pitanje? K 1: Ne. ISLEDNIK: Neke od ovih linosti izbegle su slubi ovog suda, tako da ih ne moemo dovesti ovamo. To je jedan razlog. Drugi je to ovaj Komitet treba da dobije dokaze o informacijama koje ve ima u svojim dosijeima. K 1: Ali zar nije vanije da neto saznamo o namerama same organizacije nego da dobijemo spisak imena mekuaca, glupaka i naivina? ISLEDNIK: Kada je re o organizacijama, to je i bio predmet mnogih svedoenja. K 1: Gospodine Parkse, da li vam je naloeno da utiete na nain razmiljanja amerikog naroda putem scene i ekrana? PARKS: Nikada mi nije bilo naloeno tako neto. To se nije radilo. K 1: Zar komunistika organizacija nije imala nameru da u Holivudu osnuje vrsto jezgro koje bi usmeravalo filmove i predstave? PARKS: Pre svega, to je nemogue uiniti u svojstvu glumca. PREDSEDAVAJUI: Zar pisac ne bi mogao da na odreen nain usmerava... PARKS: Scenario prolazi kroz previe ruku.

PREDSEDAVAJUI: Vi ostavljate utisak da u vaoj grupi nije bilo niega crvenkastog. Zato bi se onda po ovu grupu negativno odrazilo ako biste vi imenovali njene lanove negativnije nego da su lanovi Hrianske omladine, na primer? PARKS: Ja lino sam dobar primer. Sasvim je neizvesno da li e se moja karijera nastaviti posle pojavljivanja pred ovim Komitetom. K 4: Gospodine Parkse, da li ste upoznati s naporima filmske industrije da se oisti od subverzivnog uticaja? PARKS: To je optepoznato. K 4: Da li je vama poznato? PARKS: Meni, vama, svima. K 4: Pre nekoliko minuta rekli ste da ste imali dunost da potpisujete gomile ekova. Na koga su ti ekovi bili naslovljeni? PARKS: Pa, sluili su za plaanje osoblja, istaa... struje... K 4: Da li je ova grupa bila ograniena na glumaku profesiju? PARKS: Mislim da jeste. K 4: Jeste li imali i neko osveenje? PARKS: Da. Kafu. (Smeh.) Ozbiljan sam! Kafu! I krofne! K 4: Kolika je bila lanarina? PARKS: Pa, nisam priloio vie od ezdeset dolara. K 4: Bili ste povezani sa ovom grupom od 1941. do 1945. godine, pa ipak niste priloili vie od ezdeset dolara? PARKS: Znate, lanarina je, ako niste bili zaposleni, bila oko sedamdeset pet centi meseno. Ako ste bili zaposleni, plaali biste odreen procenat. Ja nisam. K 4: Vi ste bili idealista, liberal, napredan mlad ovek od dvadeset pet godina, i to je jedan od razloga to ste se pridruili Komunistikoj partiji... PARKS: To je jedini razlog. K 4: Zar sama grupa nije pokuavala da povea broj lanova? PARKS: Ja nikada nisam pokuavao tako neto. K 4: Primeujete, Parkse, da sada izbegavam da vas pitam o imenima. PARKS: Primeujem. K 4: Pretpostavljam da elite da budete korisni Komitetu? PARKS: Tako je. K 4: Recite nam ta je sve grupa radila kako bi uveala broj lanova? PARKS: Pa, mislim da su se izvesni lanovi grupe obraali raznim ljudima sa eljom da ih prikljue Partiji. K 4: Da li je u vaoj grupi ikada bilo govora o razlikama u filozofiji komunizma i naeg oblika vlasti? Tiina. O emu ste raspravljali uz kafu? PARKS: Mi nismo raspravljali uz kafu! Trajao je rat. To je bila glavna tema. Diskusije su se takoe vodile o problemima glumaca, kako da zaradimo vie novca... K 4: Mogli ste da zaradite vie novca kao lan Komunistike partije nego kao obian demokrata ili republikanac? Zato ste se pridruili Partiji? ta je trebalo da lanovi te grupe urade za vas u Holivudu? PARKS: Kao dvadesetpetogodinjak, sa idealima i oseanjima okrenutim potlaenima, oseao sam da je to najliberalnija od svih partija. Ja sam inae bio registrovan kao

demokrata. Posle toga, a i pre, uvek sam glasao za Demokratsku stranku! To je bila realnost. Ovo drugo je bio idealizam. K 4: Koliko godina ste bili u ovoj grupi pre nego to ste se razoarali? PARKS: Pa, razoaran ne bi bila prava re. PREDSEDAVAJUI: Razumem li ja to, gospodine, da jo uvek niste razoarani? PARKS: Ne, ne. Nemojte da iskrivljujte moje rei! Radilo se o gubitku interesovanja. Nisam pronaao ono to sam mislio da u pronai. K 4: Zar vam nije bilo jasno da je ovdanja Komunistika partija bila deo meunarodne zavere usmerene protiv naeg dravnog poretka? PARKS: Nije. K 4: Niste doli do zakljuka da je komunistiki program bio usmeren ka svetskoj dominaciji? PARKS: Ne u to vreme. K 4: Kada ste doli do tog zakljuka, ako ste uopte i doli? PARKS: Posle nedavnih istorijskih dogaaja. K 3: Da li su neki lanovi Komunistike partije govorili pred vaom grupom? PARKS: Da, jednom prilikom. K 3: Moete li da nam kaete ko je govorio? Pauza. PARKS: Jo jednom, eleo bih da me ne primoravate. ISLEDNIK: Gospodine Parkse, vi bez sumnje poznajete Sema G. Vuda, producenta i reisera? Parks klimne glavom. ISLEDNIK: Sem G. Vud svedoio je da je glumaka laboratorija pod kontrolom Komunistike partije. Svako dete s amerikim idealima koje tamo ode nema ama ba nikakve anse. Slaete li se s tim? PARKS: Ne slaem se. ISLEDNIK: Ali, u svetlosti tog svedoenja, mislite li jo uvek da vi treba o tome da sudite? Pauza. PREDSEDAVAJUI: Objavljujem pauzu za ruak. POSLE PODNE. MANDEL: Gospodine predsedavajui, gospodin Parks bi eleo da govori o navoenju imena. PREDSEDAVAJUI: On je jutros sasvim jasno rekao ta je imao. Savet ima jo nekoliko pitanja. Moda e odgovarajui na njih svedok izneti to to sada eli da kae. MANDEL: Gospodin Parks ima da kae neto to je u ovom trenutku veoma znaajno. Mislim da o tome ne moemo prosuivati pre nego to ujemo ta je to. Trajae samo tri minuta. PREDSEDAVAJUI: Budite to krai, gospodine Parkse. PARKS: Hou. Pauza. Gospodine predsedavajui, da biste bili dobar glumac, morate da to to radite proivljavate od glave do pete... Kao to sam vam ve rekao, ovo mi je moda najtee

jutro i poslepodne u ivotu, i eleo bih da, ako je to uopte mogue... Vidite, nije ba isto sedeti tamo i sedeti ovde, i kada biste mogli da se stavite na moje mesto... Moji preci imaju duboke korene u ovoj zemlji. Oni su se borili u Revolucionarnom ratu da bi stvorili ovu zemlju, da bi stvorili vladu iji je ovaj Komitet deo... Ja imam dva deaka, jedan ima trinaest meseci, drugi dve nedelje. Je li ovo naslee koje treba da im ostavim? Je li ovo naslee koje ete vi ostaviti svojoj deci? Nisam siguran da bih danas bio ovde da nisam zvezda, jer vi znate isto toliko dobro kao i ja, ako ne i bolje, da ja ne znam nita to bi bilo od velike koristi za ovu zemlju. Mislim da je moja karijera zbog ovoga upropaena, i bio bih zahvalan kad ne biste... Ne stavljajte me pred dilemu da se ogluim o ovaj Komitet i odem u zatvor, ili da budem primoran da puzim kroz blato i budem potkaziva. Zbog ega! Mislim da to nije izbor. Mislim da to nije sportsko ponaanje. To za mene nije amerika pravda za nevinu greku u rasuivanju, ako je to uopte bila greka, s namerom da se od ove zemlje napravi bolje mesto za ivot... Ovo je moda neto najtee to sam ikada uinio, i ini mi se da e to primoravanje samo nauditi ovom Komitetu... Sam bog zna koliko je teko doi pred ovaj Komitet... Ako to uinite meni, drugima e biti skoro nemogue da dou pred vas i kau istinu. Molim vas da me ne primoravate da to uinim! ISLEDNIK: Gospodine Parkse, interesuje me jedna vaa izjava od jutros. Rekli ste: Ovo je velika industrija. Ona ima ulogu da ukae na izvesna zla, ali uglavnom da zabavi. Dakle, smatrate li da bi linosti koje ukazuju na izvesna zla trebalo da budu odane principima demokratije? PARKS: Slaem se. ISLEDNIK: Smatrate li, s druge strane, da linosti na takvim poloajima treba da budu antagonistiki raspoloene prema principima demokratije, lanovi zavere kojom bi se svrgla naa vlada? PARKS: Ne, naravno da to ne mislim. ISLEDNIK: Onda, kakvo je vae miljenje: da li lanovi Komunistike partije treba da budu na uticajnim poloajima u raznim sindikatima koji kontroliu pisanja scenarija, glumce i slino? PARKS: Ja ne verujem da ti ljudi treba da budu na ikakvim uticajnim poloajima! ISLEDNIK: Onda emo vas zamoliti da saraujete, pre nego to se ovo sasluanje zavri, i da nam pomognete da doznamo ko su lanovi Komunistike partije. (Pauza.) Recite nam neto o metodama kojima je sakupljan novac za Partiju. PARKS: Ne seam se nijedne. Pauza. ISLEDNIK: Ja vam ne postavljam nikakvo trik-pitanje pomou koga mogu da vas navedem da poriete neto to mi ve znamo! PARKS: Bio sam iskren koliko sam mogao! elim da vam pomognem, samo bi trebalo da budete precizniji! (Pauza.) Uestvovao sam na mnogim dobrotvornim priredbama proteklih godina... ISLEDNIK: Da li je neka od njih bila u korist Komunistike partije? PARKS: Ne seam se nijedne. ISLEDNIK: Rekli ste da ste pozvani na sud zbog toga to ste filmska zvezda. Pozvani ste jer ste imali podatke o komunistikim aktivnostima. PARKS: Hteo sam da kaem ovo: da sam radio u samoposluzi, sumnjam da bih danas bio ovde!

ISLEDNIK: Nisam razumeo vau primedbu na mogue unitenje vae karijere. Niste valjda hteli da kaete kako vas je Komitet doveo ovamo s namerom da se to negativno odrazi na vau karijeru? PARKS: Ne. Samo sam rekao da mi, zbog ovoga, od karijere nee ostati nita. ISLEDNIK: Zar ne mislite da bi na to uticala potpunost vae saradnje sa Komitetom? PARKS: Mislim da je teta ve uinjena. K 5: Zar ne mislite da je teta uinjena kada ste postali lan organizacije koja zagovara unitenje svake ustavne forme vlasti u svetu? Zar vie treba kriviti Komitet nego va sopstveni in udruivanja s tom organizacijom? Ovaj Komitet je izraz elje amerikog naroda. PARKS: Kao to sam vam rekao, senatori, kada sam bio mlad, oseao sam stvari na odreen nain. Saoseao sam veoma duboko, i jo uvek saoseam, sa potlaenima, i to su bili razlozi zbog kojih me je... ova organizacija privlaila. Kasnije sam shvatio da ona nee moi da zadovolji moje potrebe. U to vreme, mislim da to ak nije ni bila greka u rasuivanju. Ali vie bih voleo da moja dva deaka naprave istu greku kao ja, nego da ive ne pravei uopte nikakve greke i budu ovce u stadu! K 5: Gospodine Parkse, na emu zasnivate miljenje da su ljudi ija imena znate prekinuli odnose s Komunistikom partijom? PARKS: Nekoliko ljudi koje znam slini su meni i misle slino kao ja. K 5: Da li ste diskutovali o partijskom udruivanju sa onima s kojima ste bili u vezi u Partiji? PARKS: Nisam. To je moje iskreno miljenje. I vi znate te ljude isto tako dobro kao ja. Pauza. K 5: U jednom nedavnom sluaju ovde u Vaingtonu, neki od najviih zvaninika vlade svedoili su da ovek sa kojim su bili dovedeni u vezu nikada nije bio lan Komunistike partije i ni na koji nain nije pokuavao da ugrozi nae institucije. Svaki ovek koji ita novine sada zna koliko je takvo miljenje bilo pogreno! PARKS: Vi znate ko su ti ljudi. K 5: To je problematino, gospodine Parkse. Ja znam ko su oni moda. Ali zadatak ovog Komiteta jeste da utvrdi koliko daleko e oni ii. PARKS: Ispriao sam vam o svojim aktivnostima to sam bolje mogao. Pauza. PRESEDAVAJUI: Napraviemo pauzu. Posle nastavka, svedok e biti obaveten kako e se Komitet rukovoditi u pogledu njegove oigledne nesklonosti da odgovori na pitanja. VEE. Publika koja je bila prisutna tokom jutra i poslepodneva nije tu. Prisutni su samo lanovi Komiteta, islednik, Parks i Parksov pravni savetnik. PREDSEDAVAJUI: Gospodine Parkse, nastojaemo da potraimo vau saradnju na ovom zatvorenom zasedanju. Ovo svedoenje nee biti objavljeno sve do trenutka, ako do njega uopte i doe, kada Komitet bude smatrao da je to neophodno. (Pauza.) Komitet e sada predloiti dodatna pitanja. MENDEL: Zar nije namera Komiteta da svedoka pozove na sud zbog nepotovanja suda ako on i neslubeno ne odgovori na pitanja?

PREDSEDAVAJUI: Komitet nikome ne preti. MENDEL: Samo da svedoku bude jasno, da bi bio potpuno obaveten o posledicama... PREDSEDAVAJUI: Ako se gospodin Parks stavio u situaciju da ne potuje Senat, mogue je da e Komitet zahtevati pozivanje na sud. S druge strane, moda i nee. Da li ste zadovoljni odgovorom? MENDEL: eleo bih da se na tome zadrim jo jedan trenutak. U pogledu ove saradnje gospodina Parksa a svako ovde razume koji su njegovi motivi za to on se osea veoma loe zbog onoga to mora da uradi, i kada bi mislio da postoji i najmanja ansa da iskoristite obavetenje koje je znaajno, on bi vam ga dao. Ali on takoe eli da sauva ono malo sa im se ivi. ovek treba da eta Holivudom posle ovoga. Treba da pogleda u oi svojoj eni i deci, svojim prijateljima. To je ta mala stvar koju svako eli da sauva. Mada ja ne traim od Komiteta garanciju, zbog pravinosti prema gospodinu Parksu... on e moda morati da rtvuje gangrenoznu ruku da bi spasao telo! Ostatak ivota ii e bez ruke! Ja shvatam svrhu ovog Komiteta i nae ponaanje je bilo kooperativno: mi elimo da budemo naisto. To znai, ako je ovo kazna koju bi on trebalo da plati, ja moram da utiem na njega na neki drugi nain... On smatra da e ovim to e vam dati samo izjesti samog sebe, a vi neete nita dobiti. PREDSEDAVAJUI: Gospodine savetnie, Komitet nije odgovoran za poloaj u kome se svedok naao. Mi smo odgovorni za poloaj u kome se mi nalazimo. Kratka pauza. ISLEDNIK: Gospodine Parkse, ko su bili lanovi grupe Komunistike partije kojoj ste vi pristupili? Pauza. PARKS: To je ono o emu govorim. To je to. Ja se vie ne borim za sebe... Ja sam verovatno najpotpunije uniten ovek koga ste ikada videli. ISLEDNIK: Gospodine predsedavajui, ako svedok odbija da odgovori na pitanje, nema svrhe da ga pitam o drugim pojedincima. PREDSEDAVAJUI: Svedok mora da se odlui. Nije dovoljno, bar to se tie ovog Komiteta, rei da je, po vaem miljenju, ovo nepravedno. Ili neameriki. Pitanje glasi: Hoete li da odgovorite? MANDEL: eleo bih da pitam predsedavajueg Komiteta da li on nalae svedoku da odgovori? PREDSEDAVAJUI: Svedok je upitan. On mora da odgovori, ili da odbije da odgovori. MANDEL: Mislim da je jo neto potrebno. Njemu mora biti naloeno da odgovori. Ako odbije, a vi ga ponovo samo pitate, ne koristei se dalje zakonom, to nije dovoljno. Mislim da bi svedoku trebalo da se kae: Vi morate da odgovorite. PREDSEDAVAJUI: Ne razumem takvo pravilo, ali, da bismo izbegli dalje nerazumevanje, ja nalaem svedoku da odgovori na pitanje. Pauza. PARKS: Ja ne odbijam da odgovorim na pitanje, ali oseam da ovaj Komitet ini neto zaista uasno! Ne verujem da e ameriki narod na to gledati s odobravanjem! K 5: Gospodine Parkse, mi smo, svako ponaosob, odgovorni pred amerikim narodom. Mene, lino, vrea kada mi neko ukazuje na moju dunost! PREDSEDAVAJUI: Svedok je rekao da ne odbija da odgovori. Tako, po meni, on je spreman da odgovori. MANDEL: Kada doe poslednji trenutak, on namerava da ispuni elju Komiteta, ali

zadrava pravo da razgovara sa vama, gospodo, i moda da vas ubedi da promenite miljenje. PREDSEDAVAJUI: Komitet je zauzeo stav, gospodine, da bi u vaoj tvrdnji bilo istine kada bismo jo uvek bili na otvorenom sasluanju. Ali nismo. MANDEL: Ovo je privatno zasedanje, i Komitet je veoma obziran, a ja elim da vam se zahvalim... (Pauza.) Mogu li na trenutak da porazgovaram s gospodinom Parksom? PREDSEDAVAJUI: Moete. MANDEL: Imam jednu molbu za Komitet: ne traim od vas nikakvo obeanje, ve samo fer dranje, to jest da ono to e vam svedok rei nee biti upotrebljeno, sem ako nije neophodno, da bi se u nepriliku doveli ljudi u istom poloaju u kome se on danas nalazi. PREDSEDAVAJUI: Niko u ovom Komitetu nema elju da baci mrlju na bilo ije ime. MANDEL: Zbog unutranje borbe koju doivljava gospodin Parks, mislim da bi jedna va izjava sve olakala. Mandel i Parks se neujno savetuju. Kada su zavrili: ISLEDNIK: Ako biste samo odgovorili na pitanje, molim vas. Pitanje je bilo: ko su bili lanovi Komunistike partije u grupi kojoj ste pripadali? Duga tiina. PARKS: Moris Karnovski. ISLEDNIK: Hoete li da spelujete to ime? PARKS: Ne bih mogao ba tano da ga spelujem. Moris Karnovski, Do Bromberg, Sem Rozen, En Revir, Li Kob... ISLEDNIK: Kako glasi to ime? PARKS: Li Kob, Gejl Sondergard, Doroti Tri... ISLEDNIK: Kako se zvao mu Doroti Tri? Majkl Uris? PARKS: Da. ISLEDNIK: Da li je on bio lan grupe? PARKS: Nije mi poznato. ISLEDNIK: Znate li da li je Majkl Uris bio lan Komunistike partije? PARKS: Ne znam. ISLEDNIK: Moete li se setiti ostalih lanova grupe? PARKS: To bi, otprilike, bilo sve. ISLEDNIK: Da li je Hauard de Silva bio lan? PARKS: Ne verujem da sam ikada prisustvovao sastanku sa Hauardom de Silvom. ISLEDNIK: Da li je Haurd de Silva bio lan Komunistike partije? PARKS: Nije mi poznato. ISLEDNIK: Da li je Dejms Kegni bio lan te grupe? PARKS: Nije mi poznato. ISLEDNIK: Je li on bio lan Komunistike partije? PARKS: Ne seam se da sam uo da jeste. ISLEDNIK: Sem Dafi? PARKS: Ne seam se da sam prisustvovao sastanku sa Semom Dafijem. ISLEDNIK: Da li je on bio lan Komunistike partije? PARKS: Ne seam se da je Sem Dafi bio lan Komunistike partije. ISLEDNIK: Don Garfild? PARKS: Ne seam se sastanka sa Donom Garfildom. ISLEDNIK: Seate li se da je Don Garfild ikada odrao govor na nekom sastanku

Komunistike partije? PARKS: Ne seam se nijedne takve prilike. ISLEDNIK: Mark Lorens, je li on bio lan te grupe? PARKS: Mislim da jeste. MANDEL: Mogu li da predloim Savetu, u pogledu oseanja svedoka ne pourujem vas, ali sve ovo je pomalo neprijatno pitam se da li bismo mogli da nastavimo malo bre, tako da se svedok ne mui mnogo? ISLEDNIK: elim da svedok bude precizan. Neu da ga pourujem u tako vanim stvarima. MANDEL: Ja samo pokuavam da budem obziran prema njegovim oseanjima, jer inei ovako neto... ISLEDNIK: Pitao sam vas jutros o Karen Morli. Da li je ona bila lan Komunistike partije? PARKS: Jeste. ISLEDNIK: Je li bila ba u ovoj grupi? PARKS: Jeste. ISLEDNIK: Da li su se odravala predavanja u kojima bi uestvovao i neko izvan vae grupe? PARKS: Seam se govora Dona Hauarda Losona. ISLEDNIK: Roberta Rosena? Da li je on bio lan ove grupe? PARKS: Ne. Tog gospodina se ne seam. ISLEDNIK: Sterling Hejden? PARKS: Ne seam se sastanka sa Sterlingom Hejdenom. ISLEDNIK: Vil Gir? PARKS: Ne seam se sastanka sa Vilom Girom. ISLEDNIK: Lajonel Stender? PARKS: Njega sam upoznao. Ne seam se sastanka sa njim. ISLEDNIK: Endi Devajn? PARKS: Ne seam se sastanka sa Endijem Devajnom. ISLEDNIK: Edvard Dej Robinson? PARKS: Ne seam se sastanka sa Edvardom Dejom Robinsonom. ISLEDNIK: Madlen Kerol? PARKS: Ne seam se sastanka sa Madlen Kerol. ISLEDNIK: Gregori Pek? PARKS: Ne mogu da se setim sastanka sa Gregorijem Pekom. ISLEDNIK: Hemfri Bogart? PARKS: Ne seam se sastanka sa Hemfrijem Bogartom. K 1: Mislim da vas moe uteiti injenica da su pomenuti ljudi ve pozvani na sud. Ako se oni i pojave ovde, to nee biti rezultat vaeg svedoenja. PARKS: To nije nikakva uteha. ISLEDNIK: Da li se seate jo neijeg imena? PARKS: Ne seam se vie nikoga. ISLEDNIK: To je sve, gospodine predsedavajui. Pauza. K 2: eleo bih da kaem, gospodine predsedavajui, da je svedoenje gospodina Parksa svakako bilo osveavajue.

19. septembra 1951. godine, Predsedavajui je izjavio: Ne bi trebalo ispoljavati nikakav prezir prema osobama koje su napravile greku, a onda pokuale da je isprave. Kada to ne bi bilo tako, izneverili bismo dolazak Isusa Hrista na ovaj svet, koji je doao s namerom da uini moguim oprotenje pokajnicima. Holivudski reiser Frenk Tatl svedoio je: Postoji tradicionalna antipatija Amerikanaca prema cinkaroima, a ja sam cinkaro. Agresori su nemilosrdni, i smatram da je apsolutno neophodno da i Amerikanci budu nemilosrdni. Holivudski reiser Robert Rosen svedoio je: Ne oseam da sam cinkaro ili potkaziva. To je suvie romantino, poput deje igre policajaca i lopova... Mislim da nijedan pojedinac ne sme da se prepusti luksuzu individualne moralnosti ili da je suprotstavi sigurnosti i bezbednosti ove nacije. Scenarista Nikola Bela rekao je Komitetu: Ja skrueno elim da se izvinim za ozbiljnu greku koju sam poinio, i molim vas da mi oprostite. Ako mi dozvolite, mislim da bih eleo da svedoim pred ovim Komitetom. I svedoio je. 10. aprila 1951. Sterling Hejden se pojavio pred Komitetom. ISLEDNIK: Posle vaeg povratka u Holivud, 1946. godine, da li ste se pridruili nekoj organizaciji? HEJDEN: Pridruio sam se Komunistikoj partiji. ISLEDNIK: Pridruili ste se Komunistikoj partiji? HEJDEN: Da. ISLEDNIK: Vi ste islednicima ovog Komiteta dali spisak osoba, je li to tano? HEJDEN: Dao sam. ISLEDNIK: Da li se u tom spisku nalazi neko koga moete da identifikujete kao lana Komunistike partije? HEJDEN: Ne bih oklevao da kaem Karen Morli. ISLEDNIK: Da li se Karen Morli sastajala s vama? HEJDEN: Jeste. IALEDNIK: Gde su se ti sastanci odravali? HEJDEN: Neki u njenoj kui, a neki u kui koja je pripadala Morisu Karnovskom. ISLEDNIK: Jeste li preduzeli neku drugu akciju na osnovu koje bi se videla vaa volja da prekinete s Komunistikom partijom, kao to tvrdite? HEJDEN: Mesec dana posle okupacije June Koreje moj zastupnik je poslao pismo Edgaru D. Huveru, u kome... ISLEDNIK: Ne bi bilo loe da proitate to pismo. HEJDEN (ita): Dragi gospodine, u junu 1946. godine, u trenutku emocionalne pometenosti, jedan mlad ovek postao je lan Komunistike partije. U novembru je shvatio da je napravio greku i istupio je iz lanstva. Otada, na klijent nikada nije imao nikakvih veza sa Komunistikom partijom. On je ameriki graanin, roen u ovoj zemlji,

s istaknutom ratnom prolou. Samostalno se prijavio u mornaricu i zavrio u inu kapetana. Dobio je odlikovanje Srebrne zvezde. Posle Koreje, na klijent je smatrao da e moda doi vreme kada e njegove usluge biti korisne Sjedinjenim Amerikim Dravama. On je zabrinut zbog injenice da bi njegovo kratko lanstvo u Komunistikoj partiji moglo prevagnuti nad korisnou njegovih usluga. Oenjen je i ima malu decu. Ako njegove usluge nisu potrebne Sjedinjenim Amerikim Dravama, okolnosti e moda zahtevati da on odgovori, u vezi sa obinim zaposlenjem, na pitanje: Da li ste sada, i da li ste ikada bili, komunista? Na klijent moe da odgovori da sada nije lan Komunistike partije. Ali ne moe odgovoriti na ostatak pitanja a da ne slae, jer, ako kae istinu, nai e se u situaciji da ne moe zaraditi za ivot. Pravda podrazumeva neko reenje kojim jedna greka ne bi trebalo da dovede do toga da (a) Sjedinjene Amerike Drave budu spreene da iskoriste svedoenje naeg klijenta, i (b) da naeg klijenta sprei da zarauje za ivot. On je voljan da se podvrgne ispitivanju FBI-ja. Svrha ovoga jeste da se naem klijentu dozvoli da, ukoliko se ovo pitanje postavi, odgovori: Molim vas, raspitajte se kod FBI-ja. FBI bi onda mogao da mogueg poslodavca obavesti da ne postoji razlog zbog kojeg na klijent ne bi dobio posao. ISLEDNIK: Da li vam je stigao odgovor? HEJDEN: Jeste. (ita): Dragi gospodine, obratite se gospodinu R. B. Hudu, specijalnom agentu koji je zaposlen u naem predstavnitvu u Los Anelesu. Najiskrenije, va Edgar D. Huver. ISLEDNIK: Da li ste uradili kao to je naloeno? HEJDEN: Jesam. ISLEDNIK: Imate li jo neto da dodate, gospodine Hejdene? HEJDEN: eleo bih da kaem da cenim veoma mnogo, veoma, veoma mnogo, ovu priliku da se ovde danas pojavim. Mislim da postoji dunost koju treba obaviti, ne samo na irem planu u odnosu na ovu zemlju nego i u odnosu na one koji se nalaze u slinoj situaciji kao to je moja. uo sam da postoje stotine hiljada bivih komunista koji ne znaju ta da rade povodom toga. Predlog koji je dao predsedavajui ovog Komiteta, da ljudi dou ovamo i govore, krajnje je dobar i konstruktivan. Moje pojavljivanje pred ovim Komitetom moe da poslui u veoma korisne svrhe! Dvanaest godina kasnije, Sterling Hejden je promenio miljenje: Bio sam drukara, cinkaro, i ljudi koje sam potkazao neki od njih veoma bliski prijatelji bili su na crnim listama, lieni mogunou da zarauju za ivot. Njega je nagovorio da navede sva ta imena jedan psihijatar kome se, u svojoj knjizi Lutalica, obratio ovako: Da nije bilo tebe, ne bih postao cinkaro za Edgara D. Huvera! Mislim da ne moe ni da pojmi kakav prezir oseam prema sebi od dana kada sam to uinio. Jebiga! A i ti se jebi! 25. aprila 1951. Edvard Dmitrik je po drugi put doao pred Komitet. DMITRIK: Situacija se promenila. ISLEDNIK: ta time hoete da kaete? DMITRIK: Pre 1947. godine nikada nisam uo da je iko rekao da bi odbio da se bori za

ovu zemlju u ratu protiv Sovjetskog Saveza. Onda sam video lanke u kojima su lanovi Partije zauzeli takav stav: mislim da je Pol Robson jedan od njih. Ja sam, zajedno s drugima, potpisao Stokholmsku peticiju za mir. Nadao sam se da su oni bili iskreni. Korejski rat naveo me je da shvatim da nisu. Severna Koreja ne bi napala Junu Koreju da nije imala podrku veoma jakih sila. Te sile su Kina i Rusija. Tada sam shvatio da postoji opasnost od komunizma i da je Komunistika partija u ovoj zemlji deo te opasnosti. Sledea stvar bili su pijunski procesi, sluajevi His, Koplon i Rozenberg i sluaj Klausa Fua. To je izdaja. ISLEDNIK: Bilo bi dobro kada biste objasnili koji je bio pravi cilj Komunistike partije u Holivudu. DMITRIK: Imali su tri cilja: da skupe novac, da steknu ugled i da kontroliu sadraje filmova. Jedini nain kojim su mogli da kontroliu sadraje filmova bio je da zavladaju udruenjima i sindikatima. ISLEDNIK: Kojim udruenjima? DMITRIK: Jedno vreme komunisti su bili uspeni u kontrolisanju Udruenja filmskih scenarista. Nisu bili uspeni u Udruenju filmskih reisera. ISLEDNIK: Koliko je tada bilo ljudi u Udruenju filmskih scenarista? DMITRIK: Dvesta trideset. ISLEDNIK: A da li je, od tog broja, bilo i nekoliko komunista? DMITRIK: Sedmorica. ISLEDNIK: Hoete li nam rei njihova imena? DMITRIK: Frenk Tatl, Herbert Biberman, Dek Beri, to je Beri koji ivi na Kings roudu, Bernard Vorhaus, il Dasin, ja... ISLEDNIK: Zatim ste premeteni u drugu grupu? DMITRIK: Specijalnu grupu: Don Hauard Loson, Adrijan Skot, Frensis Faragoh, njegova ena Elizabet, i ja. Pauza. ISLEDNIK: Gospodine Dmitrik, razumeo sam da ste mnogo nauili o komunizmu druenjem sa Holivudskom desetoricom? DMITRIK: Pa da, trebalo je obezbediti novac, pripremiti sveane priredbe, veere, takve stvari. Smiljani su govori. Ja lino sam smislio nekoliko. Ali nisam mogao da radim u Holivudu: bili smo otputeni, mi koji smo bili pod ugovorom, nas petorica od desetorice. Otiao sam u Englesku i vratio se kada je postalo oigledno da e na sluaj doi do Vrhovnog suda, i kada se postavilo pitanje da li emo ii u zatvor ili ne. Imali smo strahovito mnogo sastanaka Desetorice. U mom odsustvu dolo je do promene. Grupa je u potpunosti poela da sledi partijsku liniju. ISLEDNIK: Kada ste se povukli iz Partije? DMITRIK: U jesen 1945. godine. Meutim, predavao sam u Centru do 1947. Bio sam lan Holivudske desetorice. Tako da nisam sasvim prekinuo. elim to da objasnim. Kao ovek koji je odluio da svedoi pred Komitetom 1947. godine, smatrao sam da bi trebalo da ostanem dosledan tom opredeljenju sve dok Vrhovni sud ne odlui da li smo krivi ili ne, i da li treba da idemo u zatvor ili ne. Znao sam da, ako odustanem od borbe, to inim da bih izbegao zatvor, iako sam ve bio odluio, im je moja presuda bila gotova, da u dati pismenu izjavu i obelodaniti da sam bio lan Partije. Zapravo, tu izjavu sam dao u zatvoru, u vreme kada sam bio veoma uznemiren zbog Korejskog rata. ISLEDNIK: Sopstvena savest vam je naloila da date tu izjavu?

DMITRIK: Upravo tako. (Pauza.) uo sam i neka govorkanja. Da mi je MGM ponudio posao i platu od 5.000 dolara nedeljno ako dam takvu pismenu izjavu. Zatim, pritegli su Dmitrika u zatvoru i zato je dao tu izjavu. Nije bilo nikakvog pritiska, niti mi je ikada ponueno mito, ili posao voleo bih da jeste! K 2: ta bi, po vama, bio krajnji test verodostojnosti svedoka koji tvrdi da je bivi komunista? Prvenstveno volja da navede imena? DMITRIK: Mislim da je tako. Ja zbog toga sve ovo radim. Znam da se uju komentari da su ljudi koji ovde govore potkazivai. Uzeo sam renik i potraio tu re. Potkaziva je ovek koji daje informacije o prijateljima koji su umeani u neku kriminalnu aktivnost. Upotrebljavajui tu re, komunisti priznaju da su umeani u kriminalnu aktivnost! PREDSEDAVAJUI: Dopustite mi, gospodine Dmitrik, da vam bar uputim izraz zahvalnosti za obavetenja koja ste dali milionima Amerikanaca koji nemaju ni najbleu predstavu o tome za ta komunistiki pokret zalae! 13. jula 1951. godine, Holivudski ivot doneo je naslov: Dora ari i Daijel Hamet, komunistike veze. Malo ranije iste godine, taj asopis objavio je i ovaj naslov: Don Garfild, Lena Horn, Dudi Holidej, Hoze Ferer, Hauard Daf i Orson Vels podravaju komunistiku partiju. U svedoenju pred Komitetom za antiameriku delatnost, Don Garfild je rekao da bi Komunistiku partiju trebalo staviti van zakona, tako da bi ljudi poput njega bili zatieni. Hozea Ferera, koji je tvrdio da je slavio Prvi maj a da nije znao ta se Prvim majom proslavlja, i da je pomagao pri izboru komunistikog lana saveta Bena Dejvisa, a da nije znao da je Dejvis u Partiji, Komitet je 22. maja 1951. naveo na neke zakljuke. ISLEDNIK: Moete li neto da nam kaete, gospodine Ferer, o komunistikim organizacijama u vaoj profesiji? FERER: Krajnje je vano da se nastojanjima ovog Komiteta, koji je spreman da brzo informie svakog lana nae profesije koji eli da bude informisan, d maksimalan publicitet! Najbolje je kad se ovakve stvari iznesu u javnost! K 1: To je upravo ono to ovaj Komitet radi ve godinama, a vi ste to shvatili tek nedavno! K 2: Gospodine Ferer, ta bi ovaj Komitet trebalo da preduzme ne bi li objasnio da je 1. maj meunarodni komunistiki praznik? FERER: Mislim da to vie nije neophodno. K 2: Kakav bi stav, onda, trebalo da zauzmemo kada se radi o glumcima, u sluajevima kada oni podravaju komunistike kandidate za javne poloaje? FERER: Svi smo mi mnogo nauili poslednjih meseci, gospodine. Ja svakako jesam. Ako se takav problem ikada pojavi preda mnom, zaista u savetovati ljudima da sarauju, rei u im da ovaj Komitet postoji i da mogu... K 1: Zato ekati da se taj problem pojavi? Zato odmah ne poeti? FERER: Gospodine Kerni, ako mi vi kaete kako, ja u to rado uiniti. Hou. Samo mi pokaite kako! K 2: Treba li da razumem, gospodine Ferer, da se vi zauzimate za stavljanje Komunistike partije van zakona?

FERER: Da, gospodine, tano! Bez sumnje! Nedvosmisleno! K 2: Moete li odrediti razlog zato bi trebalo da bude stavljena van zakona? FERER: Zbog toga to sam sada ubeen, a u to sam se nedvosmisleno uverio kroz razgovore, istragu i preispitivanje koje sam poduzeo, zbog poziva na sud i mog pojavljivanja ovde, da je Komunistika partija Amerike, bez sumnje, instrument strane vlade, da su njeni ciljevi ciljevi strane vlade, i nemaju nita zajedniko s naim nainom ivota i naim blagostanjem. Sama injenica da je neto antiameriko, ini mi se ipso facto ilegalnom! Pri kraju 1951. godine Ronald Regan je proglasio pobedu: Mnogo godina su Crveni agitatori i njihovi dounici upravljali svoje velike pitolje na Holivud. Pretili su da e mi baciti otrov u lice, a to isto su pretili jo nekim zvezdama, tako da se vie nikada ne pojavimo na platnu. Neko vreme nosio sam i pitolj. Policajac je iveo u mojoj kui da bi mi uvao decu. Ali to je bilo pre vie od pet godina. Ti dani su zauvek proli! Nepune dve godine kasnije, 15. jula 1953, Lari Parks poslao je Komitetu pismo: Kada sam ponovo proitao svoje svedoenje, shvatio sam se da ono neprikladno odraava moj stav. Neke od izjava mogu se objasniti injenicom da sam bio pod pritiskom kao prvi svedok iz Holivuda koji je saraivao. Poto sam razmislio, uvideo sam da nisam na odgovarajui nain izrazio svoja shvatanja. Kada bih danas svedoio, ne bih rekao, kao to sam to uinio 1951. godine, da je dati takvu izjavu isto to i valjati se u blatu. Shvatio bih da e takva saradnja pomoi itavoj stvari. Liberali moraju da se suoe s komunizmom sa istom revnou kao u sluaju nacizma. Komunisti treba da budu otkriveni. Pomoi vaem Komitetu obavetenjima o Komunistikoj partiji dunost je svih onih koji poseduju takva obavetenja. Ja u potpunosti podravam ciljeve Komiteta za antiameriku delatnost. Godine 1952. Paramaunt je otkupio prava na film Momci i lutke, koji je ve bio hit na Brodveju. Ve je bilo plaeno 75.000 dolara kada se otkrilo da jedan od autora filma, Ejb Barouz, ima prolost. ISLEDNIK: Gospodine Barouze, pojavili ste se na izvrnoj sednici 1951. godine. Vae svedoenje bilo je nejasno u pogledu linosti koje su bile lanovi Komunistike partije. Istraga je nastavljena. Svedok, gospodin Oven Vinson, pojavio se pred ovim Komitetom 1952. godine i rekao: Ejb Barouz je prisustvovao sastancima Komunistike partije kojima sam ja prisustvovao, da, gospodine. Poto ste saznali za ovo svedoenje, uli smo da ste eleli da se pojavite pred Komitetom. BAROUZ: eleo sam da se vratim i da razgovaram s vama, ljudi, jer zaista hou sve da izvedem na istinu. To to se sumnja u moj amerikanizam je veoma bolno za mene, ne samo u ekonomskom smislu ve bolno za oveka koji voli svoju zemlju, svoj dom, svoje sunarodnike. Ne verujem da sam ikada traio da se ulanim u Partiju, mada mi je reeno da je neko video moju lansku kartu, u ta ne verujem. Ako neko svedoi da je mislio da sam ja bio komunista, pretpostavljam da govori istinu, onako kako je on vidi. Meutim, srean sam to zbog nekakvog svog tvrdoglavog ponosa moda i nisam nainio krajnji korak.

ISLEDNIK: ta shvatate pod krajnjim korakom? BAROUZ: Mislim na pravu proceduru, na ritual kroz koji se prolazi pre nego to postanete lan. K 1: Da li ste prisustvovali sastancima komunistike grupe? BAROUZ: Godine 1943. upoznao sam momka koji se zvao Semjuel Silen. Upoznali smo se negde u unutranjosti zemlje, ne znam ni ja gde, i poeli da priamo o knjigama. Predstavio me je Dou Nortu, jednom od urednika Novih masa, i jo jednom momku koji se zvao Don Stjuart, mislim da se tako zvao, i oni bi tako sedeli sa mnom i svata mi priali. Jednom prilikom su mi rekli: Trebalo bi da bude mnogo blii naem pokretu. Nekih nedelju dana poto sam stigao u Kaliforniju, pozvao me je Albert Malc i rekao: Semjuel Silen mi je rekao da stupim u vezu s vama. Doao je sa svojom enom, posetili su me u mojoj kui. K 2: Da li je Semjuel Silen bio lan Komunistike partije? BAROUZ: Pa, gospodine, on je bio knjievni urednik Novih masa. K 2: A Do Nort, znate li da je on bio lan? BAROUZ: On je katkad govorio: Mi, komunisti. (Pauza.) Jednom su me pozvali na predavanje pod pokroviteljstvom Komunistike partije, gde je Erl Brauder polemisao sa Dordom Sokolskim! Svakakvih je okupljanja bilo u tim danima! Pa to je bila 1943. godina! Mnogo publike, i tako to. K 2: A Don Stjuart? Znate li za njega da je lan Komunistike partije? BAROUZ: Pa, on je napisao knjigu s tipom koji je imao obiaj da u Holivudu dri predavanja o marksistikom pristupu istoriji, ili neto slino. Sve se to zvalo tako nekako. Tip po imenu Brus Minton. K 2: Znate li da li je Brus Minton upotrebljavao i neko drugo ime? BAROUZ: Njegovo pravo ime bilo je, ini mi se, Riard Branstin. K 2: Koliko dobro ga poznajete? BAROUZ: Bio sam nekoliko puta kod njega. Njegova ena je bila Rut Makeni. U to vreme svuda sam bio pozivan. Bio sam na vie zabava nego iko. U Setrdej ivning postu objavljen je jedan lanak o meni i o injenici da sam bio na zabavama irom Holivuda. Malo sam i preterao. Suvie sam odlazio na te zabave, a kada sam poeo da dobijam pozive i od ljudi koje nisam poznavao, prestao sam da idem. Znate, ljudi bi samo rekli: Doi na zabavu, i ja bih dolazio i bio sa raznim tipovima, desniarima, leviarima, umerenjacima. Nikada nisam odbio poziv da sednem za klavir i zasviram. Svirao sam razne pesme! K 2: A sada, kada je re o tim studijskim grupama, da li ste i vi prouavali komunizam? BAROUZ: To je bilo zato da bismo usmerili ljude u pravcu onoga to se nazivalo marksistiki prilaz ou-biznisu. Stalno su se prepirali povodom uloge pisca. Ako se seate, dolo je do velike polemike, koju je zapoeo Albert Malc, mislim da je to bio on, kada je rekao da je umetnost oruje, a oni su rekli da umetnost nije oruje. Zapravo, pre e biti da je on rekao da umetnost nije oruje, a oni su rekli da jeste. Ponekad sam i ja diskutovao. Ali ja sam satiriar, i jedna od mojih najpoznatijih satira upravo je na raun jednog dokumentarnog radio-programa koji je bio veoma popularan kod tadanjih levo orijentisanih pisaca. Postojala je sklonost da se prave takvi pompezni radio-programi, gde su svi govorili preglasno i navodili Tomasa Defersona i Abrahama Linkolna. Tako da sam na raun toga komponovao jednu stvar za klavir. I kada sam je prvi put izveo, a bila je, pretpostavljam, prisutna i gomila leviara, u sobi je zavladalo tajac; onda mi jedan tip

priao i rekao: Pa nije ti ovo ba pametno, Ejbe, to to radi. Rekao sam: Zato?, a on je rekao: Pa zato to mislim da ti nije pametno. Ti tipovi nisu imali smisla za alu na sopstveni raun. To je jedan od razloga to mi nisu mnogo verovali. K 2: Da li se seate neke od tih studijskih grupa? BAROUZ: Jednu od njih vodio je Brus Minton. Zvali su je studijska grupa, ali je samo on govorio. Bio je uvuen u krajnje protivurenu polemiku sa Donom Hauardom Losonom u pogledu toga kako bi trebalo tumaiti istoriju. Nisam kapirao ni jednog ni drugog. To je bila jedna grupa. Onda je tu bila knjiga koja se zvala Knjievnost i umetnost, od Marksa i Engelsa, ili tako neto. I grupa se okupljala da o tome diskutuje. Dosta tih ljudi bilo mi je nepoznato, i kada sam video spisak sa imenima onih koji su, po Ovenu Vinsonu, inili grupu kojoj sam ja, navodno, pripadao, video sam da poznajem, moda, samo dvojicu. K 2: Gospodine Barouze, vi ste prilino inteligentan ovek. Zar niste mogli da shvatite, na osnovu promena njihovih direktiva, da ste zapravo prouavali marksistiki komunizam? BAROUZ: Oh, to mi je bilo jasno. K 2: I poto ste bili zainteresovani za marksistiki komunizam, zar ne mislite da je razumljivo pretpostaviti da ste bili lan Komunistike partije? BAROUZ: Te studijske grupe koje sam pomenuo odravane su 45. godine, a tada se o marksistikom komunizmu nije znalo ono to se danas zna. Tada se raspravljalo o ulozi pisca u ratu, o uspostavljanju jedinstva, o tome kako pisac treba da se odnosi prema manjinama i ratnim naporima, o tome da ne bi trebalo da se sprda sa racionisanjem u snabdevanju benzinom, i takve stvari. Kada je partija ponovo poela da se bavi revolucionarnim temama, prestao sam da poseujem te studijske grupe. K 2: Ali vi shvatate, zar ne, da ste zbog toga to ste se pridruili tim studijskim grupama, verovatno uzeti u obzir za ulanjenje u Komunistiku partiju? BAROUZ: Pa, zbog mojih dela, mog humora, moje satire, nije mi se mnogo verovalo. Nazvali su me snobom jer sam pisao satire na raun folk pesama u vreme kada je Komunistika partija veoma neno privijala na grudi folk pesme. PREDSEDAVAJUI: U periodu od 1943. do 1945. godine, koliki je bio va godinji prihod? BAROUZ: Godine 1943. oko 40.000 dolara, 1944. oko 50.000 dolara, 1945. preko 50.000 dolara. PREDSEDAVAJUI: Moete li da navedete organizacije kojima ste davali novane priloge? BAROUZ: Nezavisni holivudski graanski komitet. Jednom sam dao novac i fondu Svet ljudi. ISLEDNIK: I Novim masama? BAROUZ: Da, gospodine. PREDSEDAVAJUI: U redu, onda, izriito, da li ste plaali lanarinu Komunistikoj partiji? BAROUZ: Koliko mi je poznato, gospodine, nisam. PREDSEDAVAJUI: Izriito, da li je ikada od vas zahtevano da plaate partijsku lanarinu? BAROUZ: Koliko mi je poznato, gospodine, nije. PREDSEDAVAJUI: Pitam izriito, da li ste ikada odbili da platite lanarinu jer niste pri sebi imali novac?

BAROUZ: Pa, izriito, ne, gospodine, jer to ne lii na mene. PREDSEDAVAJUI: Ja ne pitam da li to lii na vas ili ne. Jeste li ili niste? BAROUZ: Nisam, gospodine. PREDSEDAVAJUI: Da li ste ikada dali ikakav novac, u bilo kakve svrhe, Ovenu Vinsonu? BAROUZ: Moda i jesam, gospodine. PRESEDAVAJUI: Pa znate li, jeste ili niste? BAROUZ: Ne bih mogao da odgovorim sa sigurnou, gospodine. PREDSEDAVAJUI: A sada, pitam izriito, kada je on rekao da ste mu dali novac za partijsku lanarinu, je li govorio istinu? BAROUZ: Moda je mislio da govori istinu. PREDSEDAVAJUI: Nisam vas to pitao. BAROUZ: Veoma mi je teko da o tome neto kaem, jer... PREDSEDAVAJUI: Da li ste Vinsonu platili partijsku lanarinu, kao to se on zakleo pred ovim Komitetom? BAROUZ: Ne, gospodine, koliko mi je poznato, nisam. Pauza. ISLEDNIK: Gospodin Vinson nam je rekao da je bio lan te grupe pisaca za radio i naveo je i ostale linosti. Izjavili ste da ste znali dvoje od njih. Ko su bili to dvoje? BAROUZ: Sem Mur i Dordija Bakus. ISLEDNIK: Da li ste vodili ikakav razgovor sa Semom Murom povodom ovog svedoenja? BAROUZ: Da, gospodine. Dobio sam sudski poziv, sastao se sa svojim advokatom, i dogovorili smo se da zatraimo hitno sasluanje u Vaingtonu, mnogo ranije od datuma kada smo pozvani. Sem me je pozvao telefonom nismo se videli nekoliko godina i rekao da bi eleo da se vidimo. Nali smo se u Murovom restoranu ba prekoputa Pozorita u 48. ulici, gde sam ja imao probe. Sem je rekao: uo sam da si dobio sudski poziv. Rekao sam: Aha, a on je rekao: I ja sam dobio. Nisam to znao. Nije pisalo na mom pozivu. Rekao je: I, ta e da uradi povodom toga? Odgovorio sam: Pa, to je moja stvar. On je rekao: Zna, jedino je ispravno da se pozove na Peti amandman. Rekao sam: Seme, ne slaem se s tobom, ali ne elim da se raspravljamo. U restoranu je postalo napeto i ja sam ustao. Zapravo, bili smo naruili kafu, i nisam je popio. Platio sam raun i otiao na probu, a on je takoe otiao, i otada se nismo videli. PREDSEDAVAJUI: Zato bi on od vas traio da se pozovete na Peti amandman? BAROUZ: Njegova teorija je bila da svi treba da se dre zajedno. PREDSEDAVAJUI: Svi? BAROUZ: Svi! ISLEDNIK: Da li je Dordija Bakus bila lan Komunistike partije? BAROUZ: Pretpostavljam da jeste. Ona je bila veoma estoka u svemu. ISLEDNIK: Da li se seate sastanaka na kojima je ona bila prisutna? BAROUZ: Da, Dordija je bila prisutna na svakom. ISLEDNIK: Ko je bio predsedavajui? BAROUZ: Ne seam se. ISLEDNIK: Da li ste poznavali Hjua Aleksandra? BAROUZ: Pomalo. ISLEDNIK: Je li on bio predsedavajui?

BAROUZ: On nije bio takav tip. Veoma miran momak. Mislim da je bio oenjen Dordijom Bakus. Bio je oenjen nekim. K 2: Gospodine Barouze, da li ste ikada potpisali molbu za prijem u Komunistiku partiju? BAROUZ: Koliko se seam, gospodine, nisam. Mislim da bih se setio. K 2: A da li ste isto tako sigurni da se nikada niste potpisali na lanskoj karti? BAROUZ: Da, gospodine. Kao to sam rekao, neko mi je kazao da su videli lansku kartu s mojim imenom. Ne znam kako bi iko mogao da ima lansku kartu koju sam ja potpisao. PRESEDAVAJUI: Potpisujete li vi neto a da ne znate ta potpisujete? BAROUZ: Ne, gospodine. PRESEDAVAJUI: Vi itate ono to potpisujete? BAROUZ: Da, gospodine. PRESEDAVAJUI: Pa kako onda niste sigurni da li ste potpisali? BAROUZ: Nije da nisam siguran... PRESEDAVAJUI: Sada kaete, izriito, da niste potpisali? BAROUZ: Koliko se seam, nikada nisam potpisao neto slino. PREDSEDAVAJUI: To je jo uvek neodreeno. Recite nam, jeste li potpisali? BAROUZ: Nisam, gospodine. PRESEDAVAJUI: Niste to uinili? BAROUZ: Ne seam se da sam to ikada uinio. PREDSEDAVAJUI: Pitao sam, jeste li to uinili? BAROUZ: Pa, znate, gospodine... PREDSEDAVAJUI: elite li da ostavite Komitet u sumnji? BAROUZ: Ne, gospodine. PREDSEDAVAJUI: Dakle, jeste li? BAROUZ: Nisam. PREDSEDAVAJUI: Nastavite, gospodine Tavenere. Pauza. ISLEDNIK: Kada su se odravale te diskusije povodom literature? BAROUZ: Neko bi rekao: Naa grupa se okuplja zbog diskusije u ponedeljak uvee, ili tako neto. ISLEDNIK: U ijoj kui su ti sastanci odravani? BAROUZ: Mnogi su odravani u kuama koje ba i nisu liile na kue. Izgledalo je da su to kue, ali ne i da je neko tu stanovao. Bile su oskudno nametene. Seam se jedne na Bulevaru Kresent Hajts, ili tu negde. Izgledalo je da tu niko ne ivi. Seam se Vinsonove kue, jer je on donosio stolice. Pretpostavlja se da to radi domain. ISLEDNIK: Da li ste poznavali Elizabet Glen? BAROUZ: Jesam. Imala je obiaj da se muva po dobrotvornim priredbama i znaajnim manifestacijama. ISLEDNIK: Bila je funkcioner Komunistike partije? BAROUZ: Bila je neobino krupna dama. Mnogi od tih ljudi sa levice dolazili su mi u kuu, i jedne noi nju je doveo Riard Branstin. Brus Minton. ISLEDNIK: Koji je bio cilj njene posete? BAROUZ: Upali su k meni posle nekog skupa u neijoj kui, gde je svako mogao da svrati na pie. Ili posle nekog mitinga, nisam siguran. Ona je rekla: Da li ste itali novu

knjigu Alberta Malca? Malc je upravo bio napisao knjigu Krst i strela, mislim da se tako zvala, o ratu u Nemakoj, i ja sam rekao: Ne, a ona je rekla da je to strano. ISLEDNIK: Jeste li znali da je ona funkcioner Komunistike partije? BAROUZ: Pretpostavljao sam da je bila neka zverka. ISLEDNIK: Da li ste poznavali Elejn Gondu? BAROUZ: Setio sam je se kada sam proitao ime arlsa Glena, jer su se oni tada zabavljali, ili tako neto. Imali su obiaj da sede zajedno i dre se za ruke. ISLEDNIK: Pa, posle su se i venali, zar ne? BAROUZ: Zaista? Tako se, dakle, romansa zavrila! Pauza. ISLEDNIK: Sreli ste Semjuela Silena u Njujorku. Kada je to bilo? BAROUZ: Godine 1943. On me je upoznao s ostalim ljudima iz Novih masa, i oni su me pozivali u svoje kue. Rekli su da dugo nisu imali humoristiku rubriku. Znate, nije postojalo nita naroito humoristino u Novim masama. Tako da me je Do Nort pitao da li bih vodio humoristiku rubriku. Rekao sam da ne bih. ISLEDNIK: Zato? BAROUZ: Nikada nisam pisao za komunistike novine! ISLEDNIK: Ali vi ste se druili sa svim tim komunistima. Podravali ste Svet ljudi i Nove mase! BAROUZ: Nikada u potpunosti. ISLEDNIK: Ne priznajete da ste bili lan Komunistike partije, ali priznajete... BAROUZ: Dok me je predsedavajui danas ispitivao, odjednom sam jasno sve sagledao. Sinulo mi je kada je rekao: Zato je Sem Mur doao kod vas? Ja se nikada nisam upitao zato je on doao kod mene. Sem Mur je mislio da sam ja u partiji, inae ne bi dolazio. ISLEDNIK: Sem Mur je s pravom smatrao da ste vi u partiji? BAROUZ: Ljudi s kojima sam se muvao okolo mogli su da pomisle da sam u partiji. Moja nemarnost, ili ta je to ve bilo, dala im je za pravo da misle da jesam. ISLEDNIK: Da li ste bili predava u Narodnom centru za obrazovanje, gospodine Barouze? BAROUZ: Da, bio sam. ISLEDNIK: Ko je traio od vas da to radite? BAROUZ: Izvrni direktor. Kenet, mislim. Ne znam mu puno ime. Postoji li tamo neki Kenet? Pauza. ISLEDNIK: Mogu postojati mnogi ljudi koji se tako zovu. Pauza. ISLEDNIK: Da li ste bili povezani s Antifaistikim komitetom za izbeglice? BAROUZ: Pa, ne znam. Neko bi me pozvao i rekao: Ejbe, hoe li na dobrotvornu priredbu u subotu uvee? Uradio sam hiljadu takvih stvari. Ali sada obraam panju. ISLEDNIK: Kada ste poeli da obraate panju? BAROUZ: Odmah posle rata, kada se Komunistika partija suprotstavila jaanju odbrambene moi Amerike. Ja sam regrutovao vojnike i marince, pisao komade, pripremao ih i izvodio za vojsku. Za to sam dobio zahvalnice. Ovde imam i pismo od filadelfijskog kluba Siromani Riard: Organizatorima je drago to ste pristali da doete na sveanu veeru u Klub u ast generala Ajzenhauera, koja e biti odrana 17. januara u hotelu Belvi-Stratford. Sa generalom Ajzenhauerom! Bio sam uzbuen! Otiao sam na

veeru. Moje miljenje o komunizmu nije se nikada izmenilo. Ja sam tip koji voli da razmilja bez upliva autoriteta. Mrzim itav njihov pristup, to da su sva sredstva koja vode cilju dozvoljena. K 2: Jeste li bili svesni da je partijska linija diktirana iz Rusije? BAROUZ: Jesam, za vreme Pakta, gospodine. K 2: Sve do 21. juna 1951. godine bili ste svesni da politiku stranke diktira Rusija? BAROUZ: Da. K 2: Posle toga niste bili svesni toga? BAROUZ: Na moje beskrajno aljenje, ponovo sam se uvalio natrag zbog svih tih izjava o jedinstvu. K 2: Moram da kaem, gospodine Barouze, da ste bili prilino naivni. BAROUZ: Ja bih rekao da sam bio glup. Nikada nisam bio za nasilje. Ne verujem da ljude treba ubijati zbog njihovog sopstvenog dobra. To je besmisleno. elim da se borim protiv komunizma, da dokaem koliko sve to mrzim! A to najbolje mogu da uinim sopstvenim orujem. Jedna antikomunistika komedija... ISLEDNIK: Mi smatramo da je podsmeh vrlo efikasno oruje protiv Komunistike partije! BAROUZ: Oni to ne mogu da podnesu. Negde sam proitao da ne vole ale. PREDSEDAVAJUI: Postaviu vam sada pitanje: da li ste lan Komunistike partije? BAROUZ: Ne, gospodine. PREDSEDAVAJUI: Da li ste ikada bili lan Komunistike partije? BAROUZ: Nikada nisam traio da budem lan. Ako postoji lanska karta s mojim imenom, ja o tome ne znam nita. PREDSEDAVAJUI: Odgovorite na pitanje: da li ste ikada bili, ili smatrali sebe, lanom Komunistike partije? BAROUZ: Smatrano je da sam komunista. PREDSEDAVAJUI: Dakle, vi ste sebe smatrali komunistom? BAROUZ: U sopstvenom srcu nisam, ali su me smatrali komunistom, i zbog toga sam zapravo ovde. PREDSEDAVAJUI: Vi znate da li ste, ili niste bili komunista, zar ne? BAROUZ: Pa, vidite, gospodine, inio sam mnogo toga zbog ega su mogli da me nazivaju komunistom. PREDSEDAVAJUI: Da li biste vi sebe nazvali komunistom? BAROUZ: Ne u sopstvenom srcu, gospodine. Ali ja sam doao ovamo da kaem istinu, potpunu istinu i nita sem istine, i postoji jedan deli istine u izjavi da sam bio komunista. (Pauza.) Postoji takoe i deli neistine. PREDSEDAVAJUI: Ne shvatam kako moete rei da sada niste lan Komunistike partije, a ne moete jasno da odredite da li ste to ikada bili. BAROUZ: Muvao sam se sa svim tim tipovima. Ja sam bio, druei se. To ne mogu da poreknem. PREDSEDAVAJUI: Pa, ne morate biti komunista zbog druenja s komunistima. BAROUZ: Oni su smatrali da jesam, i ja ne kaem da nisu imali pravo. PREDSEDAVAJUI: Hoete da kaete da ste uestvovali u komunistikim aktivnostima s rezervom u srcu? BAROUZ: Da, gospodine. To je veoma dobro reeno. K 2: Poseivali ste sastanke Komunistike partije?

BAROUZ: Sastanke na kojima su komunisti bili prisutni. (Tiina). To su bile loe godine za mene. Line nevolje. Moji majka i otac su umrli. Morao sam da potraim pomo psihijatra. Taj itav period je za mene veoma, veoma bolan. (Tiina.) PREDSEDAVAJUI: To su bili sastanci Komunistike partije? BAROUZ: ini mi se da jesu. Nejasno se seam. Izvinite ako sam bio suvie nejasan. Ejb Barouz je bio suvie nejasan za Paramaunt. Kompanija je odmah raskinula ugovor za Momke i lutke. Film je na kraju dovren kod druge kompanije, ali tek kada se Barouzovim sluajem pozabavio tadanji ameriki nezvanini vrhovni sudija, kolumnista Dord E. Sokolski. 11. aprila 1952. Njujork tajms je objavio plaeni oglas potpisan sa Elija Kazan: Pre sedamnaest i po godina bio sam dvadesetetvorogodinji inspicijent i pomalo glumac. Zaraivao sam etrdeset dolara nedeljno, u sluaju kada sam radio. U to vreme gotovo svi mi bili smo na neki nain ugroeni depresijom i Hitlerom. Ulice su bile pune nezaposlenih i uzdrmanih ljudi. Pridruio sam se Komunistikoj partiji u leto 34. godine. ISLEDNIK: Gospodine Kazan, svedoili ste na zatvorenoj sednici 14. januara, je li tako? KAZAN: Da, tako je. ISLEDNIK: Tada ste odbili da identifikujete ostale? KAZAN: Da, uglavnom. ISLEDNIK: Sada ste zatraili od Komiteta da vam prui priliku da objasnite uee ostalih? KAZAN: Hou da vam kaem sve. (ita sa papira.) Bio sam ulanjen u grupu sastavljenu od lanova Grupnog pozorita. Nju su sainjavali Luis Liveret, Dej Edvard Bromberg, Fibi Brend kasnije supruga Morisa Karnovskog ja sam bio taj koji ju je doveo u partiju, zatim Moris Karnovski, Pola Miler kasnije supruga Lija Strazberga, Kliford Odets, Art Smit, Toni Krejber on me je zavrbovao u partiju. aa se prepunila kada sam bio pozvan na odgovornost zbog svojih greaka, i to u tipinom komunistikom maniru. Poziv je doao od jednog funkcionera iz Detroita. ao mi je to ne mogu da se setim njegovog imena. On je sastavio optuujuu analizu mog ponaanja zbog toga to sam odbio da se sloim s partijskim planom za Grupno pozorite, i zatraio da se pokajem. Trebalo je da proem kroz tipine scene samoponiavanja i izvinjavanja. To je za mene bilo previe. Sve mi je to liilo na policijsku dravu, a to mi se nije svialo. Te noi sam raskinuo s njima. (Podigne pogled sa papira.) Sledi lista filmova i pozorinih predstava koje sam uradio. Din i Volter Ker, Pevaj, voljena zemljo. Pun amerike tradicije i duha. ice moga Gospoda su lane, Pola Vinsenta Kerola. Pokazuje hrabrost velikog broja ljudi, ukljuujui, prvenstveno, jednog svetenika. Viva Zapata je antikomunistiki film: molim vas pogledajte moj lanak u Setrdej rivjuu, koji sam priloio vaem isledniku. Priloio sam i kopiju ove pismene izjave, koju je zajedno sa mnom potpisao i g. Spiros P. Skuras, predsednik Tventiet seneri foksa. ISLEDNIK: Gospodine Kazan, Komitet e vas moda pozvati zbog daljih objanjenja. KAZAN: Bie mi drago da uinim sve to smatrate da je neophodno. PREDSEDAVAJUI: Samo uz pomo ljudi kao to ste vi u stanju smo da skrenemo panju amerikom narodu na komunistiku zaveru u cilju dominiranja svetom.

Toni Krejber pozvan je pred Komitet tri godine kasnije. Doao je sa svojim pravnim savetnikom, Leonardom B. Bodinom. ISLEDNIK: Gospodine Krejber, da li ste bili lan organizacije Komunistike partije u okviru Grupnog pozorita 1934. ili 1935. godine? KREJBER: Smatram da je ovo pitanje atak na moja prava, i odbijam da odgovorim na osnovu Prvog amandmana i Petog amandmana. ISLEDNIK: Gospodin Elija Kazan je svedoio da je bio zavrbovan u organizaciju Komunistike partije u okviru Grupnog pozorita i da ste ga upravo vi zavrbovali. KREJBER: Je li to onaj Kazan koji je potpisao ugovor od 500.000 dolara dan nakon to je Komitetu dao imena? ISLEDNIK: Da li bi promenilo injenice i da jeste? K 4: Hoete da kaete da se gospodin Kazan lano zakleo pred ovim Komitetom? KREJBER: Odbiu da odgovorim na ovo pitanje. ISLEDNIK: Da li ste vi zavrbovali gospodina Kazana u Komunistiku partiju? KREJBER: Odbijam da odgovorim na osnovu Prvog amandmana i Petog amandmana. 5. maja 1953. godine, Derom Robins je doao pred Komitet. PREDSEDAVAJUI: Razumeo sam da elite da se pogase svetla, gospodine Robinse? ROBINS: Da. ISLEDNIK: Bili ste jedno vreme lan Komunistike partije, da li je to tano? TOBINS: Jeste. ISLEDNIK: Koliko dugo ste bili lan? ROBINS: Prvi sastanci kojima sam prisustvovao bili su u prolee 1944. godine. Tu, na jednom od prvih sastanaka, postavljeno mi je pitanje na koji nain mi je dijalektiki materijalizam pomogao da komponujem svoj balet Bezbrinost. Smeh. ISLEDNIK: Hoete li rei Komitetu zbog ega je dolo do prekida vaeg odnosa s Komunistikom partijom? ROBINS: Poslednji sastanak kome sam prisustvovao bio je 1947. godine. Dolo je do sukoba. Svi su poeli da viu i da se svaaju. Odjednom sam shvatio da sam usred haosa jedne neorganizovane i izbezumljene grupe. To je bilo previe. Nije mi bilo jasno ta ja to radim tamo. Nije me zanimalo da im se pridruim. ISLEDNIK: Ko vas je zavrbovao u Partiju, gospodine Robinse? ROBINS: Gospoica Leti Stevir. ISLEDNIK: Hoete li nam dati imena ostalih lanova te grupe? ROBINS: Lojd Gog. Lajonel Berman. ISLEDNIK: Jedan lan Partije pitao vas je u kojoj je meri dijalektiki materijalizam uticao na vas pri komponovanju Bezbrinosti? ROBINS: Da. ISLEDNIK: Ko je to bio? ROBINS: Madlen Li. ISLEDNIK: Moete li da se setite imena ostalih lanova? ROBINS: Eliot Salivan.

ISLEDNIK: Eliot Salivan. Da li znate gde je Eliot Salivan bio zaposlen? ROBINS: ini mi se da je bio glumac. (Pauza.) Edna Oko. Derom odorov. ISLEDNIK: Derom odorov? ROBINS: I Edvard odorov. ISLEDNIK: Edvard odorov. K 1: Gospodine Robinse, elim da vam estitam za ovo to ste uinili! Ovde je bilo dosta onih koji su ljude to su imenovali ostale nazvali cinkaroima i potkazivaima. Vi, naravno, shvatate, da ete, poto ste dobrovoljno izrekli imena komunista, biti stavljeni u istu grupu? ROBINS: Da, gospodine. K 1: Uinili ste to potpuno svesno? ROBINS: Uinio sam to po svojoj savesti. K 1: E sada, imam jedno veoma lino pitanje a ja vas nikada nisam upoznao niti razgovarao sa vama, je li tako? ROBINS: Da, tako je. K 1: ta je to u vaoj savesti to je nateralo vas svakako jednog od najuspenijih ljudi u vaoj profesiji, oveka koji je dostigao vrhunac u svojoj umetnosti da doete ovamo i svedoite kao to ste to danas uinili, uprkos injenici da e vas neki ljudi kritikovati kao cinkaroa? ROBINS: Preispitao sam samoga sebe. Mislim da sam napravio veliku greku ulanivi se u Komunistiku partiju. Oseam da sada inim ono pravo kao Amerikanac. K 1: Jo jednom, elim da vam estitam! Vi se nalazite u sjajnom poloaju! Kroz vau umetnost, vau muziku, va talenat kojim vas je Bog obdario, budite snani i odluni u propagiranju amerikanizma nasuprot komunizmu! Dozvolite mi da vam predloim da upotrebite taj veliki talenat, kojim vas je Bog obdario, tako to ete uneti u svoj balet, na neki nain da nekako stavite u muziku tu zamisao! ROBINS: Gospodine, sva moja dela su oduevljeno prihvaena naroito zbog svojih amerikih osobina. K 1: Ali dopustite mi da vas zamolim da stavite jo vie toga u svoja dela! PREDSEDAVAJUI: Gospodine Robins, obavili ste patriotsku dunost prema Komitetu. Senat i ameriki narod su vam veoma zahvalni. Eliot Salivan je pozvan pred Komitet dve godine kasnije. Pojavio se sa svojim pravnim savetnikom, Bela Abzigom. ISLEDNIK: Gospodin Martin Berkli je opisao jedan sastanak Komunistike partije kojem je, po njegovim reima, prisustvovao i Eliot Salivan. Gospodine Salivane, poznajete li Martina Berklija? SALIVAN. Ovaj Komitet nema pravo da me pita o mojim poznanstvima. to se tie dugakog, zamornog spiska ljudi koji su prodali svoju ast i dostojanstvo za tanjir supe, za posao, ili za filmski ugovor, verujem da e o tome prosuivati poteni ljudi u ovoj zemlji. ISLEDNIK: Poznajete li Deroma Robinsa? SALIVAN: Poznajem ga. Nekada sam ga poznavao. Upravo tako nekada sam ga poznavao. ISLEDNIK: Kada ste prestali da ga poznajete? Poto je svedoio pred ovim Komitetom?

SALIVAN: Hoete li da ponovite pitanje? ISLEDNIK: Pitao sam da li ste prestali da poznajete Deroma Robinsa u vreme kada je svedoio pred ovim Komitetom? SALIVAN: Rekao bih da je to bilo tada. Da. Martin Berkli je bio scenarista koji je, posle poetnog oklevanja, doao pred Komitet i naveo 162 imena. BERKLI: Svedok koji je saraivao sa vama, Riard Kolins, pomenuo je moje ime, i ja sam poslao veoma budalast telegram Komitetu. Optuio sam gospodina Kolinsa za lano svedoenje i rekao da nikada nisam bio lan Komunistike partije, to nije bilo istina. Uinio sam to u trenutku panike i bio sam grozna budala. ISLEDNIK: Posle toga ste odluili da ete pomoi ovom Komitetu na svaki mogui nain? BERKLI: Da, gospodine. ISLEDNIK: Recite Komitetu kakve su bile namere Komunistike partije i kojim metodama je ona oekivala da e ih ostvariti? BERKLI: Seam se jednog dogaaja u kui Lajonela Stendera. Doao je sav uzbuen. Rekao je: Boga mu, izvukao sam se. Rekao sam: Od ega si se izvukao? jer ne elim da ga ponovo karakteriem kao ekscentrika, ali ovek je zaista bio ekscentrik! Rekao je: Zna, snimao sam ovaj film, i trebalo je da saekam lift. Pritisnuo sam dugme, i tu je nastala pauza, a reiser je rekao: Zvidui neto i ispuni pauzu, i tako sam ja odzvidukao etiri tona Internacionale. Eto, to su komunisti bili sposobni da urade! ISLEDNIK: Recite Komitetu kada i gde je holivudska sekcija Komunistike partije bila organizovana. BERKLI: udesnom sluajnou, u mojoj kui. Juna 1937. godine. U mojoj kui gore na Beverli Glenu. Bili smo poastvovani pojavom mnogih funkcionera. Atmosfera je bila izvrsna. K 1: Izvrsna? BERKLI: Sada ne bih rekao da je bila izvrsna! ISLEDNIK: Dajte nam imena posetilaca koji su bili lanovi Komunistike partije. BERKLI: Pa, pored onih koje sam ve pomenuo, tu su bili i Donald Ogden Stjuart, Doroti Parker, njen mu Alen Kembel, moj stari prijatelj Daijel Hamet, koji je sada u zatvoru u Njujorku zbog svojih aktivnosti, i ona sjajna dramska spisateljica Lilijan Helman. Pozvana u Vaington u maju 1952. da odgovori na optube Martina Berklija, Lilijan Helman je napisala predsedavajuem pismo. Dragi gospodine Vud, Ja sam voljna da svedoim pred predstavnicima nae vlade o svom miljenju i delatnostima, bez obzira na bilo kakav rizik za mene. Ali advokat mi je rekao da u se, ako budem odgovarala na pitanja o sebi, odrei svog prava prema Petom amandmanu, i mogla bih da zakonski budem primorana da odgovorim na pitanja o drugima. Ako to budem odbila, mogu me zatvoriti zbog nepotovanja suda. Za laika je to vrlo teko da razume. Ali postoji jedan princip koji ja razumem: Nisam voljna, ni sada ni u budunosti,

da nanosim nevolju ljudima koji su, tokom mog nekadanjeg druenja s njima, bili potpuno neduni u vezi sa bilo kojim razgovorom ili bilo kojom akcijom koja bi bila nelojalna i podrivaka. Povrediti nedune ljude u zamenu da spasem sebe to je, za mene, nehumano, nepristojno i nepoteno. Ne mogu i neu da unitavam svoju savest da bih udovoljila ovogodinjoj modi. Odgajana sam u staromodnoj amerikoj tradiciji gde su postojala izvesna domaa naela kojima su me nauili: pokuati rei istinu, ne zaklinjati se lano, ne povrediti blinje, biti odan svojoj zemlji. Ja potujem ove ideale hrianske asti i pokuavam da ih se pridravam koliko mogu. Verujem da ete se sloiti sa ovim jednostavnim pravilima ljudske pristojnosti i da od mene neete oekivati da povredim dobru ameriku tradiciju koja je njihov izvor. Spremna sam da se odreknem privilegije da ne povredite moju sopstvenu linost, i da vam kaem sve to elite da znate o mojim pogledima i delatnostima, ako se va Komitet uzdri od zahteva da navedem ostale ljude. Iskreno Vaa, Lilijan Helman Predsedavajui je obavestio Lilijan Helman da Komitet ne moe da se pogaa sa svedokom povodom toga ta e biti predmet svedoenja. Lilijan Helman se pozvala na Peti amandman. Gotovo isto tako informativan kao scenarista Martin Berkli bio je glumac Mark Lorens. ISLEDNIK: Koliko dugo ste bili lan Komunistike partije, gospodine Lorens? LORENS: Nisam smatrao sebe lanom u smislu uestvovanja. Ja sam samo malo istraivao i eleo da ujem ta ti ljudi imaju da kau. Oko 1946. godine napisao sam jedan komad za Glumaku lab... ISLEDNIK: Kako se zvao taj komad? LORENS: Volpone. ISLEDNIK: Vas je prevashodno interesovalo da malo istraujete. ta podrazumevate pod tim? LORENS: Pa, ja sam znatieljan tip. Ja sam ovek koji slua ta drugi govore. Neko mi prie i kae: Sluaj, ovo sasvim dobro zvui, zato i ti ne zastupa to miljenje? Na taj nain bio bih uvuen. Ja nisam zastupao nikakva miljenja, ja sam samo sluao tua. A to nije bilo dobro po mene. To to sam bio lan Komunistike partije moja je velika ivotna greka. Ali ja nikada nisam glasao za komuniste. Bio sam registrovan kao demokrata. Komunistika partija je veoma destruktivna. Ja neu, kao patriota, da branim nijedan od njenih interesa. To tako snano oseam! I braniu ovu zemlju u sluaju rata sa Rusijom! Braniu je sopstvenim ivotom! ISLEDNIK: Dajte nam imena onih koji su sa vama bili lanovi grupe u okviru Glumake laboratorije. LORENS: Dej Edvard Bromberg, Karen Morli, Moris Karnovski. ISLEDNIK: Izjavili ste da vas je Lajonel Stender uveo u Komunistiku partiju? LORENS: Rekao mi je: Upoznaj ove stvari i imae vie uspeha kod ena! Takav je bio taj tip i tako me je uveo! 6. maja 1953. godine, Lajonel Stender, sa svojim pravnim savetnikom Leonardom Bi Budinom, doao je pred Komitet na sopstveni zahtev povodom optubi koje su izneli

Mark Lorens i Martin Berkli. STENDER: Gospodine Veld, voleo bih da ugasite svetla i iskljuite televizijske kamere jer ja sam profesionalni izvoa i na televiziji se pojavljujem jedino zbog zabave ili u dobrotvorne svrhe, a smatram da je ovde re o neemu to ne spada ni u jednu od tih kategorija. PREDSEDAVAJUI: Mislite da ovek koji je bio ispred kamera ima tekoe prilikom svedoenja? STENDER: Da. Kada sam pred kamerom, ja sam zabavlja, a ne svedok. PREDSEDAVAJUI: Vi ste sada pred vladom Sjedinjenih Amerikih Drava! STENDER: to je jedna veoma ozbiljna stvar, gospodine! PREDSEDAVAJUI: Veoma ozbiljna stvar. STENDER: Da sam ovamo doao kao zabavlja, ne bih imao primedbi, ali... PREDSEDAVAJUI: Komitet eli da prui javnosti sva mogua obavetenja koja pred njega stiu, a izgovor da ste vi zabavlja... STENDER: To nije izgovor, to je injenica. PREDSEDAVAJUI: ... potpuno je irelevantan. STENDER: Ja jesam zabavlja. I sasvim je neto drugo stati pred kameru po paljivo razraenom scenariju i, s druge strane, stati pred kameru kao svedok pred ovim Komitetom. PRESEDAVAJUI: Znate ta, gospodine Stender... STENDER: Bio bih vam zahvalan kada biste ugasili svetla i iskljuili kamere. BUDIN: To je bilo uraeno za ostale svedoke! PRESEDAVAJUI: Zato to ih je to inilo nervoznim i remetilo svedoenje. STENDER: Pa ni ja jutros nisam potpuno pribran. Glumim u drugom gradu, i uopte nisam spavao. Nisam mogao da naem ni sobu u hotelu. PREDSEDAVAJUI: Gospodine Stender, dozvolite mi da vas upitam... STENDER: Bio sam u Filadelfiji, i... PREDSEDAVAJUI: Ako iskljuimo kamere, hoete li odgovoriti na pitanja koja e vam Savet postaviti? STENDER: Ja nameravam da saraujem! Zakleo sam se, i verujem u svoju zakletvu! PREDSEDAVAJUI: U tom sluaju, molim da se televizijske kamere i kamere filmskih urnala iskljue, a da fotografi brzo naprave nekoliko snimaka i povuku se za vreme dok svedok svedoi. Pauza dok se to deava. ISLEDNIK: Svedok se pojavio pred ovim Komitetom 1940. godine i negirao da je bio lan Komunistike partije. Izjavio je da nikada nije imao nameru da to bude. Godine 1951. Mark Lorens je svedoio pred Komitetom i ukazao na ovog svedoka. Sledeeg dana stigao nam je telegram u kojem svedok porie navode gospodina Lorensa i zahteva mogunost da se pojavi pred Komitetom. PREDSEDAVAJUI: Komitet ovo razmatra ve dve godine? ISLEDNIK: Da. STENDER: Ja sam pokuao da zakaem hitno sasluanje! Poslao sam pismo svakom lanu Komiteta! Lino sam otiao u Vaington i obratio se senatoru Kerniju, koji me je uveravao... K 1: Gospodine Stender...

STENDER: ... da u biti hitno sasluan. To je bilo vano. Samo dobijanje sudskog poziva dovelo je do toga da budem stavljen na crnu listu na radiju, na televiziji i u filmskoj industriji. U isto vreme, tuio sam gospodina Marka Lorensa koji je lano svedoio pred ovim Komitetom Dravnom vrhovnom sudu u Njujorku, i sud je utvrdio da on uiva kongresni imunitet. Meutim, ako on... PREDSEDAVAJUI: Gospodine Stender, nas ne interesuju nevane stvari. STENDER: Nevane! Kada ovek doe direktno sa psihijatrije! Ja sam obavestio Komitet da je ovaj psihopata upotrebljen kao svedok protiv mene i da je, po savetu Senata, odleteo u Evropu i da je jo uvek begunac iz ovog sudskog sluaja. K 2: Treba li da shvatim, gospodine Stender, da ste ovde da biste odgovorili na nagradno pitanje? STENDER: Odgovoriu na svako pitanje! Ja sam se zakleo, a nisam navikao da gazim svoju re, ak i kada se ne zaklinjem. ISLEDNIK: Gospodine Stender, hoete li, molim vas, rei Komitetu kada i gde ste roeni? STENDER: 11. januara 1908. godine u Njujorku. ISLEDNIK: ta ste po profesiji? STENDER: Moja glavna profesija je gluma. Bio sam i novinski reporter. Bio sam reiser scenskih priredbi za Crveni krst, za Vazdune snage, za Fondaciju za decu i omladinu Kivanis, za Velike losose, Male losose i ostale organizacije sa ivotinjskim imenima. Bio sam producent dveju brodvejskih predstava i pozorini ovek u poslednjih 26 godina. S povremenim izletima u novinarstvo. ISLEDNIK: Da li ste se bavili i pisanjem scenarija i glumom? STENDER: Bio sam filmski glumac. Napisao sam i jedan ili dva scenarija za film. ISLEDNIK: Koliko dugo ste bili filmski glumac, i gde ste glumili? STENDER: Pa, moj prvi posao je bio u starim vremenima nemog filma. Bio sam deji glumac. Radio sam sa i Merion Dejvis u starom Herstovom Kosmopolitenu. ISLEDNIK: Koliko dugo ste ostali u Holivudu? STENDER: Sve dok nisam razotkrio kriminalnu prolost sindikalista Brauna i Bjofa, gangstera-ucenjivaa, koji su kasnije zavrili u zatvoru. Zbog toga to sam ih otkrio dve nedelje pre nego to ih je Vestbruk Pegler raskrinkao u novinama, stavljen sam na crnu listu Udruenja filmskih producenata! ISLEDNIK: Koliko dugo ste se posle toga bavili glumom? STENDER: Poto sam u glavnim studijima stavljen na crne liste, radio sam za nezavisne producente... ISLEDNIK: Priblino... STENDER: ... sve dok Mark Lorens nije pomenuo moje ime, ili bolje reeno, sve dok Lari Parks nije rekao da me nije znao kao komunistu. ISLEDNIK: Dozvolite mi... STENDER: To se pojavilo u novinama. Samo zbog toga to se moje ime pojavilo u vezi s ovim Komitetom! To je kao panska inkvizicija! ISLEDNIK: Dozvolite mi da vas podsetim... STENDER: Moda neete biti spaljeni, ali ne moete izbei da se vratite oprljeni. ISLEDNIK: Koliko dugo ste radili kao filmski glumac? STENDER: Od 1935. do 1948. ili 1949. godine, izuzev perioda u Vazdunim snagama. (Gleda u papir.) I dok gledam ovaj papir vidim kako mi Naelnik taba predaje pisma i

fotografije s potpisima koja svedoe o mojim izvanrednim zaslugama u oruanim snagama i mom karakteru! ISLEDNIK: Kog datuma... STENDER: Vidim zahvalnice od Crvenog krsta, od Fonda za ratne obveznice, od Ministarstva finansija, i tu je priznanje i od Radio-slube Oruanih snaga: Dragi gospodine Stender, dozvolite mi da vam izrazim zahvalnost zbog vaih izvanrednih... PREDSEDAVAJUI: Gospodine Stender, ako postoji neko razdoblje u vaoj karijeri zbog koga se ponosite... STENDER: Ponosim se itavom svojom karijerom. PREDSEDAVAJUI: Spevali ste sebi odu i... STENDER: Da li me Komitet optuuje da sam komunista? PREDSEDAVAJUI: Gospodine Stender, hoete li mi dozvoliti da vam kaem? Hoete li da se umirite i pustite me da vam kaem zbog ega ste ovde? STENDER: Da, to bih eleo da ujem! PREDSEDAVAJUI: Ovde ste da nam pruite obavetenja koja e nam omoguiti da nastavimo posao koji nam je poverio Kongres: da proverimo glasine koje se odnose na podrivake delatnosti u Sjedinjenim Amerikim Dravama. STENDER: Pa, ja sam vie nego voljan da saraujem... PREDSEDAVAJUI: Dobro, samo trenutak. STENDER: ... jer znam za mnoge podrivake delatnosti u pozorinoj umetnosti, a i drugde! PREDSEDAVAJUI: Gospodine Stender, Komitet je zainteresovan... STENDER: Ako ste zainteresovani, mogu odmah da vam kaem. PREDSEDAVAJUI: ... prvenstveno za bilo kakav podatak o podrivakoj delatnosti za koju znate... STENDER: Znam za podrivaku delatnost! Znam grupu fanatika koja pokuava da podrije Ustav Sjedinjenih Amerikih Drava liavajui umetnike ivota, slobode i tenje za sreom bez ikakvog zakonskog procesa! Mogu da nabrojim primere! Mogu da navedem imena! Ja sam jedna od prvih rtava, ako ste ba zainteresovani. Vi ste grupa ekstremista i bivih nacista, antisemita, koji mrze svakoga, crnce, manjine a, izgleda, ponajvie sebe same... PREDSEDAVAJUI: E pa, gospodine Stender, ako ne ponete da odgovarate na ova pitanja i ne ponete da se ponaate kao razuman i dostojanstven svedok, pridravajui se pravila ovog Komiteta, biu primoran da vas udaljim iz ove prostorije! Pauza. STENDER: Ja sam zapanjen, gospodine predsedavajui! K 2: Gospodine Stender, dozvolite mi... STENDER: Uopte mi nije bila namera da pokazujem nepotovanje prema ovom Komitetu! PREDSEDAVAJUI: Hoete li... STENDER: Ja elim da pomognem da se otkriju podrivake delatnosti. Poeo sam da vam govorim o njima, i zapanjen sam nainom na koji me prekidate. Ja nisam ni tupan ni glupan ni slinavko ni plaljivko, i ne stidim se niega to sam rekao, bilo javno bilo privatno! ISLEDNIK: Da li se seate kada ste napustili Holivud: 1948. ili 1949. godine? STENDER: Nisam siguran. Iao sam na turneju po nonim klubovima u unutranjosti

zemlje jer mi je samo to preostalo poto sam u glavnim studijima stavljen na crne liste... ISLEDNIK: Hoete li da kaete... STENDER: ... samo zbog optube u novinama, a da me niko nikada nije zvanino optuio. Zapravo, kada sam poslednji put ovde bio, predsedavajui je rekao da me ovaj Komitet ne optuuje ni za ta, a ja sam se zakleo... eleo bih da, ako dozvolite, proitamo zapisnik sa mog prolog svedoenja, od 22. avgusta 1940. PREDSEDAVAJUI: Pa, vi niste optueni ni za ta. STENDER: Zar nisam optuen da sam lagao pod zakletvom? Ne optuujete me da sam komunista? K 2: Hoete li da se smirite dok predsedavajui ne zavri? PREDSEDAVAJUI: Doli ste ovamo kao svedok. STENDER: Ja sam svedok... PREDSEDAVAJUI: Molim vas, nemojte... STENDER: ... a ne optuenik. Ja nisam ni za ta optuen! elim to da kaem veoma jasno, jer itajui novinske naslove ljudi svata umiljaju i poinju da se udnovato ponaaju. Dovoljno je samo da se ovek ovde pojavi i to je ve ravno kao i biti na crnoj listi, jer ljudi kau: ta jedan glumac radi pred Komitetom za antiameriku delatnost? K 2: Zato ste onda poto-poto hteli da se pojavite pred ovim Komitetom? STENDER: Zato to mi je menader rekao da u moi ponovo da se vratim u filmski svet ako mi Komitet dozvoli da opovrgnem svedoenje Marka Lorensa. Jedna od najveih TV-agencija rekla je mom menaderu da u imati sopstveni TV-program ako se ponovo zakunem da nisam komunista! A to bi za mene znailo 150.000 dolara godinje. K 2: Gospodine Stender... STENDER: Tako da ja imam stopedesethiljadadolarski motiv da... K 2: Gospodine Stender, hoete li da prestanete? STENDER: ... da se pojavim pred ovim Komitetom! K 2: Ako biste samo hteli da prestanete i odgovorite na pitanja... STENDER: Smatrate li... K 2: Samo trenutak, gospodine Stender... STENDER: ... da je ita to sam rekao neistina? K 2: Ako ne prestanete, va nastup nee biti smatran samo kao smean. STENDER: Hou odmah da izjavim da nisam... K 2: Hoete li, molim vas, da prestanete? STENDER: ... pokuavao da budem smean. K 2: Ako nastavite, zamoliu predsedavajueg da ukljui kamere, tako da va nastup moe da se zabelei za potomstvo! ISLEDNIK: Gospodine Stender, istraga koju je Komitet sproveo ukazala je na to da vi imate naroite podatke o stvarima o kojima ovaj Komitet istrauje. Harold Dej E je upitan za imena pojedinaca ije je lanstvo drano u tajnosti. Evo njegove izjave: Lusi Stender, supruga D. Stendera, poznatog i kao Lajonel Stender... STENDER: Ja nisam oenjen. ISLEDNIK: Ili vaa biva supruga? STENDER: Koja? ISLEDNIK: Pa, pomenuto je ime Lusi. K 1: Da li se seate tog imena? STENDER: Daaa, seam je se. Nejasno.

ISLEDNIK: Dozvolite mi da ponovo proitam: Lusi Stender, u to vreme supruga D. Stendera, poznatog i kao Lajonel Stender... STENDER: Koja je to bila godina? ISLEDNIK: Negde oko 1936. STENDER: Nisam bio oenjen sa Lusi 1936. godine. K 3: To je oito bilo vreme kada ste bili oenjeni sa Lusi. Znali biste kada ste bili oenjeni sa Lusi, zar ne? STENDER: Da. Razveli smo se 1936. ISLEDNIK (ita): Lajonel Stender je bez sumnje bio lan te grupe. Zatim, izjava gospodina Martina Berklija: Upoznao sam Lajonela Stendera, koji je kasnije postao predsednik jedne grupacije glumaca. Da li ste bili lan Komunistike partije u bilo koje vreme izmeu 1935. i 1948. godine? STENDER: Godine 1940. zakleo sam se da nisam lan Komunistike partije... K 3: Zato to i sada ne izjavite pod zakletvom? STENDER: Hoete li da vam kaem razlog? K 3: Da. Pauza. STENDER: Zato to ste koristili psihopatu a ja posedujem pismo s istorijatom bolesti Marka Lorensa, koji je doao iz duevne bolnice pretrpeo je nervni slom, a vi ste ga iskoristili, njega i tog Lia, kome okruni tuilac i istrani sud nisu poverovali, pa su me oslobodili optube. Ja ne elim da budem odgovoran za itavu ergelu cinkaroa, potkazivaa, psihopata i bivih politikih jeretika, koji ovamo dolaze i busaju se u grudi viui: Uasno mi je ao, nisam znao ta sam radio, molim vas, elim da se pokajem. Vratite me u filmove! Oni bi sve uinili da se vrate u filmove! Naveli bi imena! Imenovali bi svakoga! ISLEDNIK: Poznajete li Martina Berklija? STENDER: Svako pitanje o cinkaroima, potkazivaima i laovima psihopatama... Na primer, Martin Berkli. Prvo je rekao da nije lan Komunistike partije, a onda, kada je shvatio da imate neke kompromitujue informacije o njemu, doao je ovamo i izbrbljao sto pedeset imena. To je zaista jedan udesan svedok! PREDSEDAVAJUI: Odbijate li da odgovorite na pitanje? STENDER: Vrea me zakljuak da iko ko se pozvao na Peti amandman, za koji su se nai preci borili, moe da bude kriv zbog bilo ega. Moje ime je Stender. To ime je uzeto jer u feudalnoj paniji moji preci nisu imali zatitu u vidu Ustava Sjedinjenih Amerikih Drava i bili su verske izbeglice. A vi znate da su Puritanci, ljudi koji su osnovali ovu zemlju, koristili ovo pravo. Ja sam se malo pozabavio ovim otkako ste me pozvali. Prvi takav sluaj je bio... ISLEDNIK: Hoete li da odgovorite na pitanje koje sam vam postavio? STENDER: ... a nikako ne elim da budem svetogrdan kada je Pontije Pilat upitao Isusa Hrista: Ove sudije imaju mnogo svedoka protiv tebe? A on nije rekao nita. Pauza. PREDSEDAVAJUI: Hoete li da odgovorite na pitanje? Pauza. STENDER (mirno): Pozivam se na Prvi amandman, koji mi daje pravo na slobodu uverenja, na Peti amandman koji titi integritet moje linosti i na Deveti amandman, koji mi daje pravo da ustanem u nekoj dvorani, to sam i uinio, i podnesem predlog da

se ovaj Komitet osudi zbog zloupotrebe moi i pokuaja zavoenja cenzure u amerikom ou-biznisu. ISLEDNIK: Znate ta, gospodine Stender... STENDER (jo uvek mirno): I na kraju, ne shvatam kako pitanje koje potie jo iz 1935. godine, a u vezi je sa izjavama gomile cinkaroa i potkazivaa, moe pomoi ovom Komitetu i Senatu u promeni zakona. To pitanje uopte nije vano za ciljeve ovog Komiteta. Lajonel Stender je ostao na crnoj listi. Artur Miler, 21. maj, 1956. godine. ISLEDNIK: Da li ste 1935. godine kritikovali Eliju Kazana kao intelektualnog otpadnika? MILER: Ne. ISLEDNIK: Kao potkazivaa? MILER: Ne. ISLEDNIK: Kazan je bio va producent, saraivali ste na vaim komadima, a potom je doao u Vaington da svedoi pred ovim Komitetom. Tada je izjavio: Da, bio sam komunista, da, identifikovau te-i-te-i-te-i-te ljude koji su bili sa mnom u zaveri. Da li ste posle toga prekinuli kontakt s njim? MILER: Prekinuo sam kontakt s njim mada ta re nije pogodna za ono to sam uradio. U pitanju su bili privatni razlozi, i mislim da to ovde nije bitno. Pauza. ISLEDNIK: Recite nam neto o tim sastancima komunistikih pisaca kojima ste, po vaim reima, prisustvovali u Njujorku. Ko vas je tamo pozvao? MILER: Ne znam. ISLEDNIK: Ko je bio tamo kada ste uli u tu prostoriju? Pauza. MILER: Razumem pozadinu ovog pitanja, i elim da vi razumete moj stav. Ja pokuavam i uspeu da zatitim svoj integritet. Ne mogu da kaem ime neke druge osobe i da nekome nanesem nevolju. Traim od vas da mi ne postavljate takvo pitanje. K 1: Ne prihvatamo vae razloge zbog kojih ne elite da odgovorite. Ako ne odgovorite, stavljate se u poloaj da ne potujete sud. ISLEDNIK: Da li je Arno dUso predsedavao tim sastankom komunistikih pisaca, 1947. godine, kojem ste vi prisustvovali? Pauza. MILER: Savest mi ne dozvoljava da kaem ime neke druge osobe. Sa 373 glasa za i 9 glasova protiv, Donji dom Kongresa doneo je odluku da je Artur Miler pokazao nepotovanje prema Kongresu. Pol Robson, 1956. godina. Krajem etrdesetih, filmska zvezda Adolf Menju obavestio je Komitet da se komunistike tendencije amerikih graana mogu prepoznati po izvesnom tipu ponaanja. Senator Riard Milhaus Nikson zamolio ga je da kae kakvo je to ponaanje. Menju je odgovorio:

Poseujui bilo koji skup na kome se pojavljuje gospodin Pol Robson i aplaudirajui njegovim komunistikim pesmama. Ja bih se stideo da budem vien u publici kako radim tako neto. Poetkom pedesetih godina vlada i tampa pokuali su da unite Pola Robsona. Pristanak da se Robson potkae bio je test patriotizma mnogih filmskih zvezda. Jedan od onih koji je potkazao Robsona bio je tamnoputi glumac Kanada Li. Drugi je bio Robsonov stari prijatelj Hoze Ferer. Da Ferer to nije uinio, prijatelji Komiteta za antiameriku delatnost bi organizovali javne proteste protiv njegovog novog filma Mulen Ru i skinuli ga s repertoara. Reiser Viland iz Amerikog udruenja veterana izjavio je: Ameriko udruenje veterana protivi se distribuciji filma Mulen Ru sve dok svi oni koji su povezani s tim filmom ne podnesu dokaze o iskrenoj saradnji sa vlastima. Udruenje veterana protivi se distribuciji zbog komunistike prolosti Hozea Ferera i Dona Hjustona. Posle toga, Holivudski reporter je objavio: Hoze Ferer estoko je napao Nagradu za mir Sovjetskog Saveza. Osuujem Pola Robsona zato to je prihvatio takozvanu Staljinovu Nagradu za mir, izgrdio je Robsona. Novinar Dord Sokolski zakljuio je: Niko jo nije igosao Pola Robsona tako precizno nianei u neoprostive grehe protiv njegove roene zemlje kao Hoze Ferer. Protivljenje Amerikog udruenja veterana povodom Mulen Rua tada je povueno. Sa svoje strane, Komitet za antiameriku delatnost doprineo je ratu protiv Pola Robsona time to je podravao Stejt department u spreavanju pevaa da putuje u inostranstvo. Pol Robson je to prokomentarisao: Ja nisam ni u kakvoj zaveri. To bi trebalo svima da bude jasno, pogotovo crncima. Kada bi vlada imala dokaze koji bi podrali tu optubu, bez oklevanja bi pokuala da me strpa u zatvor. Oni takve dokaze nemaju. Godine 1946. svedoio sam pod zakletvom da nisam lan Komunistike partije. Posle toga vie nisam hteo o tome da svedoim. Tu nema nikakve tajne. Principijelna je stvar to odbijam da pristanem na bilo koji zahtev koji gazi ustavna prava svih Amerikanaca. ISLEDNIK: Pole Robsone, hoete li, molim vas, da pristupite? ROBSON: Imam li pravo da pitam ko mi se obraa? ISLEDNIK: Riard Arens. ROBSON: ta ste po profesiji? ISLEDNIK: ef Kadrovske slube. Da li ste 2. jula 1954. godine popunili molbu za izdavanje pasoa? ROBSON: Popunio sam ih oko dvadeset pet u poslednjih nekoliko meseci. ISLEDNIK: Da li ste sada lan Komunistike partije? ROBSON: Oh, molim vas, molim vas, molim vas. K 1: Molim vas, gospodine Robsone, hoete li da odgovorite? ROBSON: Hoete li da doete do glasake kutije kada budem glasao i pogledate koga sam zaokruio?

ISLEDNIK: Gospodine predsedavajui, s potovanjem predlaem da se svedoku naloi da odgovori na pitanje. PREDSEDAVAJUI: Nalae vam se da odgovorite na pitanje. ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Da li se zaista bojite da ako Komitetu kaete istinu... ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. Zaboravite na to pitanje. ISLEDNIK: S potovanjem predlaem da svedoku bude naloeno da odgovori na pitanje ak i u sluaju da e nas, ako bude rekao istinu, snabdeti podacima koji e moda biti upotrebljeni protiv njega u krivinom postupku. PREDSEDAVAJUI: Nalae vam se da odgovorite, gospodine Robsone. ROBSON: Gospodo, kao prvo, gde god da sam bio u svetu, prvi koji su umirali u borbi protiv faizma bili su komunisti. (Pauza.) Poloio sam mnogo venaca na grobove palih komunista (Pauza.) Pozivanje na Peti amandman ne podrazumeva kriminalnu delatnost. Vrhovni sudija Voren bio je veoma jasan povodom toga. Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Da li ste ikad bili poznati pod imenom Don Tomas? ROBSON: Oh, molim vas, da li ovde neko hoe da li nagovetavate da li elite da mi jednog dana namestite lano svedoenje? Don Tomas! Moje ime je Pol Robson, i sve to imam da kaem rekao sam javno irom sveta. Zbog toga sam danas ovde. K 1 (predsedavajuem): Molim vas da naloite svedoku da odgovori na pitanje. On dri govor. PRAVNI SAVETNIK G. ROBSONA: Izvinite, gospodine Arens, da li bi fotografi mogli da naprave nekoliko fotografija i da se onda povuku? Zaista nema smisla da oni ovome prisustvuju. PREDSEDAVAJUI: Oni e ostati ovde. ROBSON: Navikao sam na to. Glumeo sam u raznim filmovima. elite li da se smejem? (Pokae na islednika.) Ne mogu da se smejem kada razgovaram s njim. ISLEDNIK: Traim od vas da potvrdite ili poreknete injenicu da je vae ime u Komunistikoj partiji bilo Don Tomas. ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. Ovo je zaista smeno. ISLEDNIK: A sada, recite ovom Komitetu da li poznajete Nejtana Gregorija Silvermastera? Gospodin Robson se nasmeje. K 1: Gospodine predsedavajui, ovo nije smeno. ROBSON: Jeste smeno! Ovo je budalatina! Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Da li zaista smatrate da ete, ako odgovorite poznajete li Nejtana Gregorija Silvermastera, pruiti podatak koji e moi da bude upotrebljen protiv vas u krivinom postupku? ROBSON: Nemam pojma o emu govorite. Pozivam se na Peti. ISLEDNIK: Predlaem, gospodine predsedavajui, da se svedoku naloi da odgovori na pitanje. PREDSEDAVAJUI: Nalae vam se da odgovorite na pitanje. ROBSON (tiho): Pozivam se na Peti amandman. K 1: Svedok govori veoma glasno kada dri govor, ali kada se poziva na Peti amandman ja ne mogu da ga ujem. ROBSON (tiho): Ja imam nagrade za dikciju. Mogu da govorim veoma glasno. K 1: Moete li da govorite malo glasnije?

ROBSON (veoma glasno): Pozivam se na Peti amandman glasno! ISLEDNIK: Poznajete li enu po imenu Lujza Branstin? ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Ko su gospodin i gospoa Mikjev? ROBSON: Nemam pojma, ali pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Gospodine predsedavajui, svedok nema pojma ko su oni. S potovanjem predlaem da mu se naloi da odgovori na pitanje. PREDSEDAVAJUI: Nalae vam se da odgovorite na pitanje. ROBSON: Odgovorio sam na pitanje pozivajui se na Peti amandman. ISLEDNIK: Da li ste ikada bili u kontaktu sa Gregorijem Kifitsom? ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Gregori Kifits je otkriven u jednoj sovjetskoj pijunskoj operaciji, zar ne? Recite nam jeste li bili u kontaktu sa Gregorijem Kifitsom i preduzimali neke akcije s njim? ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Znate li Meninga Donsona? ROBSON: On je izbaen iz FBI-ja. Mora da je bio prilino bedan karakter kada je odatle izbaen. ISLEDNIK: eleo bih da vam proitam deo svedoenja Meninga Donsona: U Crnakom odeljenju Nacionalnog komiteta Komunistike partije rekli su nam, pod pretnjom iskljuenja, da nikada ne otkrijemo da je Pol Robson bio lan Komunistike partije jer je njegov zadatak bio poverljiv i tajan. ROBSON: Mogu li da protestujem protiv itanja ovog svedoenja? Ako elite da gospodin Mening Donson doe ovamo na unakrsno ispitivanje, onda u redu. ISLEDNIK: Recite nam da li je Mening Donson lagao? ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Poznajete li Maksa Jergena? ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. ISLEDNIK: Maks Jergen je pod zakletvom... ROBSON: Zbog ega ne dovedete te ljude ovamo na unakrsno ispitivanje? Mogu li da pitam da li je ovo zakonito? PREDSEDAVAJUI: Ovo ne samo da je zakonito nego je uobiajeno. Ovom Komitetu je jednoglasnom odlukom naloeno da izvri ovu veoma nezahvalnu dunost. ROBSON: S kim razgovaram? PREDSEDAVAJUI: Razgovarate sa predsedavajuim ovog Komiteta. ROBSON: Gospodinom Volterom? PREDSEDAVAJUI: Da. ROBSON: Pensilvanija Volterom? PREDSEDAVAJUI: Tako je. ROBSON: Predstavnikom radnika eliana? PREDSEDAVAJUI: Tako je. ROBSON: I predstavnikom rudara? Iz kompanije Ju Es Stil? Nije valjda. Veliki patriota! PREDSEDAVAJUI: Tako je. ROBSON: Vi ste autor zakonskih predloga koji treba da onemogue ulazak svim potenim ljudima u ovu zemlju? PREDSEDAVAJUI: Ne svim, samo vaoj vrsti.

ROBSON: Ljudima poput mene koji su druge boje koe. A dopustili biste da ue samo tevtonski anglosaksonski soj. PREDSEDAVAJUI: Pokuavamo, takoe, i da se na to laki nain otarasimo vae rase! ROBSON: Ne elite da dou ljudi druge boje koe? Pauza. PREDSEDAVAJUI: Nastavite. ISLEDNIK: Maks Jergen je pod zakletvom svedoio: Postojalo je komunistiko jezgro unutar Saveta za afrike poslove. Da li je postojalo komunistiko jezgro? ROBSON: Pozivam se na Peti amandman. Mogu li sada da proitam svoju izjavu? ISLEDNIK: Gospodine Robsone, hoete li samo da kaete Komitetu, dok ste pod zakletvom, koji su komunisti uestvovali u pripremi te izjave? ROBSON: Oh, molim vas. ISLEDNIK (ita): Predsedavajui: Moete li jasno identifikovati to jezgro: ko ga je sainjavao? ROBSON: Mogu li da proitam svoju izjavu? ISLEDNIK: im kaete Komitetu koji su komunisti uestvovali u pripremi. (Pauza. ita.) Doktor Jergen: Pol Robson je bio predsednik Saveta i deo tog komunistikog jezgra. Dakle, recite ovom Komitetu, dok ste pod zakletvom, da li je dr Jergen lagao? ROBSON: Evo razloga zbog kojeg sam danas ovde, po reima samog Stejt departmenta: ne treba mi dozvoliti da putujem jer sam se borio za nezavisnost kolonijalnih naroda Afrike. Radio sam mnogo godina, i skromno mogu da kaem da se moje ime veoma potuje u itavoj Africi. Drugi razlog zbog kojeg sam danas ovde, ponovo po Stejt departmentu i spisima Apelacionog suda, jeste taj to kada sam u inostranstvu ja govorim o nepravdama koje se deavaju crncima u ovoj zemlji. Meni ne sude zbog toga to sam navodno komunista. Sude mi zbog borbe za prava mnogih ljudi koji su jo uvek graani drugog reda u ovim Sjedinjenim Amerikim Dravama. Moja majka je roena u vaoj zemlji, gospodine Volter, i moja majka je bila kvekerka, a moji preci su u Vaingtonovo vreme pekli hleb za trupe Dorda Vaingtona kada su one prelazile reku Delavar. Moj otac je bio rob. Ja ovde stojim borei se za prava svojih sunarodnika da budu ravnopravni graani u ovoj zemlji. A oni to nisu. Nisu u dravi Misisipi. Nisu ni u Montgomeriju, u Alabami. Nisu ni u Vaingtonu. Nisu nigde. Vi elite da uutkate svakog crnca koji ima hrabrosti da se bori za prava svog naroda, za prava radnika, jer ja sam, takoe, bio u mnogim trajkakim grupama radnika eliana. I zbog toga sam ja danas ovde. PREDSEDAVAJUI: Samo trenutak. Trebalo bi da proitate svedoenje Dekija Robinsona. ROBINS: Ja poznajem Dekija Robinsona, i siguran sam da bi on u svom srcu povukao dosta toga to je rekao o meni. Obraam se udruenim vlasnicima Amerike i Nacionalne lige, i molim da se Robinsonu omogui da igra bejzbol, kao to sam ja igrao profesionalni fudbal. ISLEDNIK: Da li biste nam rekli poznajete li Tomasa V. Janga? ROBSON: Pozivam se na Peti. ISLEDNIK: Tomas V. Jang je crnac i direktor Izdavake kue Gajd. eleo bih da vam proitam njegovo svedoenje: Pol Robson nema pravo da propagira neku stranu stvar zbog koje bi dobrobit amerikih crnaca bila dovedena u pitanje. U oima crnakog naroda ovaj lani propovednik neveran je njihovoj zemlji, i oni ga se odriu. Znate li

oveka koji je ovo rekao? ROBSON: Mogu li da proitam neto iz drugih crnakih asopisa? Mogu li da vam proitam ta je izjavio maral Fild kada sam primio Spingarnovo odlikovanje od NAACP-a? PREDSEDAVAJUI: Ne. ROBSON: Zbog ega ne mogu? Dopustili ste ostale izjave. PREDSEDAVAJUI: To je bilo u okviru pitanja, gospodine Robsone. ROBSON: Hoete li mi pruili priliku da proitam svoju izjavu? K 2: Hoete li vi da proitate neka od priznanja koja ste primili od Staljina? ROBSON: Nisam primio nijedno priznanje od Staljina. PREDSEDAVAJUI: A od ruske vlade? ROBSON: Ne. Primio sam priznanja i odlikovanja od gimnazije Abraham Linkoln, i odlikovanja iz mnogih krajeva sveta povodom moje borbe za mir. Jeste li vi za rat, gospodine Volter? Da li poput ovog prethodnog kongresnog zastupnika smatrate da je trebalo da se borimo na Hitlerovoj strani? Tiina. K 2: Da li ste sluili vojsku? ROBSON (poinje da ita svoju izjavu): Ovo je tuan komentar pun gorine... ISLEDNIK: Da li ste ili na put 1949. godine? ROBSON: Jesam. ISLEDNIK: I, dok ste bili u Parizu, jeste li dali izjavu da ameriki crnci nikada ne bi ili u rat protiv sovjetske vlade? Pauza. ROBSON: Dve hiljade studenata, od celokupne populacije koja broji est ili sedam stotina miliona ljudi, zamolili su me da u njihovo ime kaem da oni ne ele rat. Ni u jednom delu mog govora u Parizu nisam rekao da bi petnaest miliona amerikih crnaca ita uinilo. Rekao sam da mi se ini da bi se ameriki narod borio za mir. Nezamislivo mi je da bi bilo koji narod krenuo u rat, u ime neke istone zemlje, protiv bilo koga. Ova vlada Sjedinjenih Amerikih Drava trebalo bi da se spusti dole do Misisipija i zatiti moj narod. ISLEDNIK: A ta je sa ovim lankom, Traim potpunu slobodu, od Pola Robsona, u Vorkeru, od 3. jula 1949. godine: Rekao sam da je nezamislivo da bi crnaki narod u Americi mogao da bude uvuen u rat sa Sovjetskim Savezom. Ponavljam to stostruko naglaavajui oni to nee. ROBSON: I, gospodo, oni nee! Nijedan Amerikanac nee ii u rat protiv Sovjetskog Saveza! ISLEDNIK: Na tom putovanju po Evropi, da li ste ili u Stokholm? ROBSON: Iao sam. Neki ljudi iz amerike ambasade pokuali su da mi prekinu koncert. Nisu u tome uspeli. ISLEDNIK: Dok ste bili u Stokholmu, da li ste odrali jedan mali govor? ROBSON: Razne govore. ISLEDNIK: Dozvolite mi da proitam jedan citat. ROBSON: Dozvolite mi da sasluam. ISLEDNIK: Uinite to, molim vas. ROBSON: Ja sam pravnik. K 2: To e biti otkrovenje za Komitet ako budete sluali.

ROBSON: U dobrom drutvu, ja obino sluam. Ali, znate, oveku misli lako odlutaju na ovako uvrnutom mestu. ISLEDNIK (ita): Pripadam Amerikom pokretu otpora, koji se bori protiv amerikog imperijalizma, kao to se pokret otpora borio protiv Hitlera... ROBSON: Ba kao to su se Frederik Daglas i Harijet Tubman zalagali za potajno transportovanje robova eleznicom, i borili se za nau slobodu. Moete se u to kladiti. ISLEDNIK (ita): Zato bi se crnci ikada borili protiv jedine nacije u svetu gde je rasna diskriminacija zabranjena, i gde ljudi mogu da ive slobodno? Nikada! Oni se nikada nee boriti ni protiv Sovjetskog Saveza ni protiv bilo koje narodne demokratije. Da li ste to izjavili? ROBSON: Ne seam se, ali i devetsto miliona ostalih ljudi druge boje koe rekli su vam da se oni nee boriti. etiristo miliona u Indiji, i milioni ostalih su vam to rekli! K 2: Svedok je odgovorio na pitanje. Ne mora da dri govor. ISLEDNIK: Da li ste ili u Moskvu? ROBSON: Kako da ne. ISLEDNIK: I dok ste bili tamo, da li ste drali govor? ROBSON: Govorio sam mnogo puta i pevao. ISLEDNIK: Da li ste napisali jedan lanak za Informativni bilten Sovjetskog Saveza? ROBSON: Jesam. ISLEDNIK (ita): eleo bih da istaknem da sam se jedino ovde, u Sovjetskom Savezu, oseao kao pravi ovek sa velikim . Da li ste to rekli? ROBSON: Rekao bih da jesam... Kako se vi zovete? ISLEDNIK: Arens. ROBSON: Sa zadovoljstvom u odgovoriti na ovo pitanje. Dok sam pre mnogo godina pevao ovo treba da ujete... ISLEDNIK: Sluam. ROBSON: Ja sam bas peva, i za mene je uzor bio aljapin, veliki ruski bas, a ne Karuzo, tenor. Nauio sam ruski jezik da bih pevao ruske pesme voleo bih da moete da ujete... K 1: Molim vas da naloite svedoku da odgovori na pitanje. ROBSON: Zato niste fer prema meni? K 1: Molim vas za mir. ROBSON: I jedan veliki ruski pesnik je bio afrike krvi... PREDSEDAVAJUI: Dajte da ne idemo toliko daleko. ROBSON: Vano je objasniti... PREDSEDAVAJUI: Da li ste zavrili tu izjavu? ROBSON: Kada sam 1934. godine prvi put otiao u Rusiju... PREDSEDAVAJUI: Da li ste zavrili tu izjavu? ROBSON: Kada sam 1934. godine prvi put otiao u Rusiju... PREDSEDAVAJUI: Da li ste zavrili tu izjavu? ROBSON: U Rusiji sam prvi put osetio da sam potpuno ljudsko bie. Nema predrasuda u pogledu boje koe kao u Misisipiju. Nema predrasuda u pogledu boje koe kao u Vaingtonu. Tamo nisam oseao pritisak to sam druge boje koe kao to danas oseam pred ovim Komitetom. K 1: Zato ne ostanete u Rusiji? ROBSON: Zato to je moj otac bio rob, i zato to je moj narod umirao da bi izgradio ovu

zemlju. Ja nameravam da ovde ostanem i da budem deo nje ba kao i vi. K 1: Vi ste ovde jer propagirate komunizam! ROBSON: Ovde sam jer se suprotstavljam neofaizmu! Deferson bi mogao ovde da sedi, i Frederik Daglas bi mogao ovde da sedi, i Judin Debs bi mogao ovde da sedi. PREDSEDAVAJUI: O kakvim to predrasudama govorite? Diplomirali ste na Ratgersu i na Pensilvanijskom univerzitetu. Seam se da sam vas viao kako igrate ragbi u Lihaju. ROBSON: Tukli smo Lihaj. PREDSEDAVAJUI: I namuili ste nas. ROBSON: Tano. De Visocki je igrao u mom timu! PREDSEDAVAJUI: Nije bilo predrasuda u vau tetu. ROBSON: Samo trenutak. S tim se uopte ne slaem. Uspeh nekolicine mladih crnaca, ukljuujui mene ili Dekija Robinsona, koji dobro zarauju, ne moe da opravda bedne nadnice, u iznosu od sedamsto dolara godinje, onih hiljada crnakih porodica na jugu kao to stoji u istraivanjima Kolumbijskog univerziteta. Moj otac je bio rob, i ja imam roake koji su nadniari. Ne posmatram uspeh sa linog stanovita. rtvovao sam stotine hiljada dolara za ono u ta verujem. ISLEDNIK: Dok ste bili u Moskvi, da li ste rekli da je Staljin veliki ovek? ROBSON: Ne elim da se raspravljam s predstavnicima ljudi koji su, izgraujui Ameriku, unitili ivote mojih sunarodnika. Vi ste odgovorni, vi i vai preci, zbog toga to je neto manje od sto miliona crnaca umrlo na brodovima i na plantaama. Nemojte samo vi da me pitate ni o kome, molim vas. ISLEDNIK: Drago mi je to ste nam skrenuli panju na problem robova. Dok ste bili u Sovjetskoj Rusiji... ROBSON: Nijedna drava nije vie izgraena na raun robova nego ova, budite u to sigurni. Mogu li da proitam svoj govor? PREDSEDAVAJUI: Odrali ste ga i bez itanja. Sasluanje se prekida. ROBSON: Prekinite ga zauvek. Posle jo dve godine ekanja i borbe, Pol Robson je dobio paso. Do tog vremena 1958. godine itava filmska industrija je stavljena pod kontrolu. Neki su umrli od sopstvene ruke, neki zbog slabog srca, mnogi su stavljeni na crne liste, mnogi su sauvali svoje poloaje ili ih poboljali lanim pokajanjem. Istraga ou-biznisa bila je potpuna.