1.

UENJE I NASTAVA STRANOG JEZIKA - GLOTTODIDATTICA- grkog porekla- jezik + uenje, poduavanje, didaktika; to je nauna disciplina, deo primenjene lingvistike koja proucava osnovu pitanja uenja i nastave tj. ona za predmet ima i uenje i nastavu - didaktika: nauka o nastavnim metodima?; glotologija: nauka o jezicima 1) teorija; 2) praksa - metodika- zastareo termin - glavni uesnici u nastavi su : INSEGNAMENTO (poduavanje) i ACQUISIZIONE (usvajanje jezika) - GD odgovara na pitanja: KO, TA, ZATO, GDE, KADA, KAKO? * KO su protagonisti procesa uenja jezika? - uenik i nastavnik - uenik moe biti novoroene; uenik koji ui jezik u koli; odrastao ovek, itd. - nastavnik: majka koja ui dete da govori, profesor jezika u koli, strani lektor... - nastavnik INPUT- uenik- OUTPUT- - FEED BACK- uzvratna informacija od sredine (pozitivne i negativne reakcije drutvenog konteksta i sredine na OUTPUT) + poruka (faktor koji takodje ucestvuje u nastavi) - intake zavisi od sposobnosti pojedinca ili volje da nesto primi, usvoji, nauci - na osnovu FEED BACK-a moe da se proveri da li je ueniku OUTPUT bio dobar a iz sredine moe da dobije novi INPUT * TA se ui? - ui se jezik, koji moe biti: 1. MATERNJI jezik (lingua materna L1)- ui se na prirodan i spontan nain u porodinom okruenju 2. NACIONALNI jezik (lingua nazionale Ln)- instrument komunikacije u zemlji, ne mora biti isti kao i maternji 3. STRANI jezik (lingua straniera Ls)- ui se svesnim uvoenjem u kole i na teajeve 4. DRUGI jezik ( lingua seconda L2)- nije maternji, ui se pohaenjem teajeva ili predavanja, ali unutar sredine u kojo je taj jezik sredstvo za komunikaciju ( imigranti u Italii koji ue italijanski) 5. ETIKI jezik (lingua etnica Le)- jezik etnickih, tj. jezikih manjina koji se smiljeno i programirano ui u zemljama gde se te manjine nalaza; ue ga potomci iseljenika i osnovni cilj u uenju jezika je ouvanje civilizacijskog toka grupe i kohezije grupe; moze ali ne mora da bude maternji. 6. KLASINI jezici (lingue classiche Lc)- grki, latinski, Sanskrit; jezici izumrlih kultura, nisu u aktivnoj upotrebi - to su jezici koji se ue u gimnazijama i nisu vie u aktivnoj upotrebi;osnovna obeleja su gramatikalizacija i zasnovanost nastave na knjievnim textovima 7. CILJNI jezik (target language)- kada se o jeziku koji se ui bez obzira da li je Ls, L2 ili Le govori kao o cilju koji treba postii usvojiti - uenje jezika: ne samo gramatike, ve i usavravanje raznih sposobnosti:

razumevanje, govor, itanje, pisanje * ZATO se ui? - to je pitanje motivacije - motivacija je veoma bitna za uenje jezika; odgovor na ovo pitanje zavisi od pojedinca do pojedinca - motivacija: spoljanja: faktori van ucionice ( moe biti: integrativna, instrumentalna), unutranja: ciljevi i zadaci unutar ucionice - integrativna spoljasnja motivacija: ucenika privlaci kultura zajednice ciljnog jezika; instrumentalna: konkretna upotreba jezika kao instrumenta * KADA? - idealno doba od 4. godine do puberteta ( prvo se slua, pria, pa tek onda zapisuje)- najpre se ui kroz igru, spontano, nesvesno - kasnije se gubi spontanost, ali jaa kognitivna strana - posle 11. godine nai psihiki procesi su kontrolisaniji, svesniji, tek tada mogu da se bave logiko- deduktivnim nainima - to se desava zato sto je ucenje proces, a posle 11. god opada sposobnost imitacije, vise nismo toliko sposobni, postajemo sposobni za apstraktno misljenje * KAKO? na koji nacin, kako se izvodi nastava jezika? - didaktiki in: trei inilac u uenju i nastavi jezika ( pored nastavnika i uenika) jeste poruka, koju nastavnik emituje a uenik prima, a poruka je pokreta koji doprinosi usavravanju GD sposobnosti (audio i vizuelni zapisi, kasete, komjuter, jezike laboratorije) - metod (skup nauno postavljenih i isplaniranih didaktikih postupaka koji su voeni i verifikovani), pristup (primarna karakteristika didaktike postavke ) - nastava stranog jezika se zasniva na programu (kurikulumu) i planu - kurikulum = program (korpus pravila koje treba ispredavati, podrazumeva ciljeve, sadrzaj i sredstva) i plan (konkretni koraci u toku nastavnog procesa, objasnjenje programa i uklapa se u ceo skolski sistem, pokazuje krajnje i parcijalne ciljeve koje treba postici u skladu sa kontekstom, materijalom, tehnikama, pristupima, metodama) Metode/pristupi su: 1. formalisticki; 2. prakticno-funkcijski; 3. integrisani; 4. gramaticko-prevodni; 5. kognitivni; 6. direktni; 7. ASTP; 8. audiolingvalni; 9. situacijski; 10. AVGS; 11. komunikativni; 12. humanisticko-afektivni; 13. sugestopedija; 14. prirodni *GDE? jezik se moze uciti kod kuce, u porodici, u skoli, na kursu, u inostranstvu 2. PROCESI UENJA JEZIKA - jezik je ureena i uroena sposobnost koju aktivira okolina - mi smo genetski programirani da usvojimo jezik svoje okoline (znai, programirani smo za bilo koji jezik)

- kada govorimo o uenju jezika, treba razlikovati usvajanje jezika maternjeg, od uenja stranog jezika * proces je manje-vie slian: potrebni su socio-kulturalni kontekst i u okviru njega input, output, feed back - dete usvaja jezik zahvaljujui interakciji izmeu sebe i drugih, njemu slinih ljudi - socio-kulturni kontekst je ono to okruuje dete po roenju, ljudi, predmet, jezik kao sredstvo sporazumevanja - dete koje se nalazi u centru celokupnog konteksta: ono prima poruke od ljudi koji ga okruuju (majka, otac, porodica)- INPUT (=recepcija)- to moe biti jezik, ali i gestovi - dete samo konstruie verbalne poruke kao i neverbalne sa eljom da komunicira sa svojom okolinom; vremenom e nauiti da formira svoje poruke u skladu sa sociokulturnim kontekstom, kao i da ih formira gramatiki tano- OUTPUT (= produkcija) - dete dobija odgovor na poslate poruke od svog okruenja u vidu odobravanja, neodobravanja, ohrabrivanja koje utiu na dete tako to e ono uneti odreene ispravke u svoj nain komunikacije, ili pak nauiti da se pravilno ponaa komunikacijski u odreenom kontekstu- FEED BACK : povratna sprega, reakcija okoline * proces uenja stranog jezika je slian onom za usvajanje maternjeg jezika, tj. bitni su u okviru sociokulturnog konteksta; nastavnik, koji prua input; uenik, koji prima input i daje odgovor- output, kao i reakcija okoline- feed back; uenik onda, zahvaljujui tim reakcijama, unosi odreene korekcije i modifikacije u svoje izraavanje (verbalno) - da bi se poelo sa uenjem stranog jezika (iskljuuje se sluaj bilingvizma) potrebno je da je maternji jezik dobro usvojen od strane subjekta koji ui strani jezik, kao i ukorenjen u ponaanju i izraavanju * bitni faktori u procesu uenja stranog jezika su : 1. motivacija uenika, kao i njegove godine (period pre puberteta lake se ui i usvaja strani jezik zbog jae kooperacije cerebralnih hemisfera) 2. automatski i kontrolisani proces- oba su ukljuena u proces uenja jezika, s tim to prilikom uenja novog jezika kontrolisani procesi imaju vodeu ulogu 3. cerebralna plastinost- to je period do puberteta kada dete mnogo lake usvaja strani jezik 4. Zlobinovi principi- dete trai : a) sistematske modifikacije u obliku rei b) sintatika obeleja koja jasno oznaavaju semantike razlike c) izbegava izuzetke d) obraa panju na kraj rei e) izbegava prekid i preureenje jezikih lekcija 5. interlanguage- tj. lina gramatika; faza u kojo se uenik nalazi kada ui strani jezik 6. stadijum lingvistikog prihvatanja- zasnovan na hipotezi da postoji odreeni paralelizam izmeu stadijuma usvajanja L1 i L2.

3. TEORIJA USVAJANJA / UENJA L1/L2 1. BIHEVIORISTIKA TEORIJA (SKINER) - 50-tih i 60-tih godina XX veka - uenje stranih jezika posmatra se kao proces podraavanja i potkrepljenja: uenici pokuavaju da imitiraju ono to uju, a redovnom vebom stiu skup prihvatljivih navika u novom jeziku - svojstva prvog jezika prenose se na drugi = TRANSFER, koji moe biti pozitivan i negativan - pozitivan znai da su navike iz jednog jezika prihvatljive i u drugom; a negativan (= interferencija) znai da navike iz jednog jezika izazivaju interlingvalne greke u drugom - problemi: prosto podraavaju ne omoguava stvaranje i prepoznavanje novih iskaza 2. KOGNITIVNA TEORIJA - centralnu ulogu u usvajanju jezika imaju kognitivni faktori i kogn. sposobnosti - uenici stvaraju hipoteze o strukturi stranog jezika tako to svoje kognitivne sposobnosti koriste kreativno- tj. konstruiu pravila, tacnije uce medjujezik - u svakoj etapi uenici poseduju jeziki sistem koji nije ekvivalentan ni sa prvim ni sa drugim jezikom, ve predstavlja meujezik (interlanguage) 3. UROENO-KOGNITIVNA TEORIJA (COMSKI uvodi inovaciju) - po OMSKOM, um deteta je genetski programiran da naui bilo koji jezik na planeti, da usvoji jezik svoje okoline sa gramatikom i da bude sposoban da organizuje svoj output - to mu omogucava nasleeni mehanizam (genetski)- LAD (Diapositivo di Acquisizione Linguistica) on omoguava da se usvoji bilo koji jezik na svetu 4. NEOBIHEVIORISTIKA TEORIJA (tabula rasa) - um deteta je tabula rasa koji ambijent ispunjava - Skinerova formula S-R (stimolo- risposta = stimulans- odgovor) - okolina daje stimulans, a ucenik - odgovor - nepravilni odgovori bivaju ispravljeni; delimino tani odgovori bivaju doterani, a tani pohvaljeni - cilj: postepeno poboljavati odgovore subjekta s namerom da budu to blii izvornom govorniku - Skiner - Blumfild (ASTP) - jezik se ui nesvesno, automatski; ucimo jezik na intenzivan, ustaljeni nacin, tako da postoje navike, mehanizmi ispod praga svesti = zvukovna strana jezika 5. TEORIJA INTERFERENCIJE (Fries; Lado) - negativan transfer- navike iz jednog jezika izazivaju greke u drugom. 4. KOMUNIKACIJSKI DOGAAJ

- de/kodifikacija, redundantnost, komunikativni um, input, intake, output, feed back - postoji kibernetiki model koji prikazuje kako izgleda komunikacijski dogaaj; njime se objanjava bilo priroda normalne jezike razmene, bilo proces didaktike komunikacije prilikom uenja ili razmena izmedju nastavnika i ucenika u toku nastave - postoje u tom modelu 2 pola razmene: a) emitent, tj. koji alje poruku b) primalac, tj. koji tu poruku prima - emitent obrauje poruku u viim psihikim centrima u mozgu, zatim je kodifikuje lingvistiki i prevodi je u artikulisanu fonoloku poruku (stavlja je u jezicki kalup, tj. kod) - poslata poruka se prenosi du odreenog kanala (vazduh, telefonska ica), pretrpljujui gubitke pojedinih informacija usled raznih ometanja u kanalu (najee je u pitanju zvuno ometanje)- tj. komunikativni um (zvuno ometanje) - komunikativni sum je sve sto ometa slobodno prenosenje poruke - poruka stie do primaoca koji dekodifikuje fonoloki artikulasanu poruku, dekodifikuje je lingvistiki i deifruje poruku u viim psihikim centrima - dolazi do redundantnosti, tj. dopunjuje se poruka podizanjem tona, ponavljanjem reenice, naglaavanjem gestova... - do toga dolazi u zavisnosti od feed back-a; ukoliko se ne potvrdi prijem poruke, ili je poruka delimino primljena, dolazi do redundantnosti; zahvaljujui kojem se poruka prima u potpunosti - u komunikaciji je najbitnije prilagoditi se sagovorniku - redunanca- vano obeleje govora, olakava percepciju govornih signala i deifrovanje verbalnih poruka= zaliha informacija - teorija informacija uspostavlja i neke jedinice informacije u porukama, kodiranih, prenetih i dekodiranih prilikom nekog sistema komunikacije - redunanca- informacijski viak, aktivira se u sluaju potrebe; omoguava da se sauva i pri nepovoljnim komunikacijskim uslovima. 5.GRAMATIKE: jezika, usmena; implicitna, eksplicitna; psihosemiotika - gramatika je, s jedne strane, deo strukture jezika, tj. pravila kombinovanja jezikih jedinica; a s druge strane predstavlja lingvistiku disciplinu, tj. nauku o gramatici u prethodnom smislu - moe biti jezika i usmena * USMENA, tj. gramatika govornog jezika vodi rauna i o situacionom kontekstu i o raznim komponentama jezike razmene licem u lice; ona je izvrsna gramatika - u ovom sluaju se uzima u obzir integracija jezika sa neverbalnim iskazima: gestovi, pokreti i poloaj tela, udaljenost sagovornika, okruenje... - gramatika govornog jezika razlikuje se od gramatike pisanog jezika jer

uzima u obzir i potrebu familijarnog registra jezika, neuobiajenu kombinatoriku sintagme, upotreba potapalica, psiho-afektivne okolnosti prilikom govorenja... * JEZIKA gramatika bi trebalo da ujedini u sebi pravila gramatike usmenog jezika, gramatike pisanog jezika, horizontalnu analizu reenice i vertikalnu analizu teksta * IMPLICITNA- operativna, konkretna, odnosi se na upotrebu jezika; subjekat je usvaja nesvesno putem upotrebe jezika i na isti nain je ponovo upotrebljava (nju usvaja dete do 10-te godine ivota; i to putem istraivanja ulima) * EKSPLICITNA- formalna, svesno usvaja- subjekat je usvaja putem prouavanja jezikih mehanizama, a upotrebljava da bi usavrio znaje i upotrebu jezika koji ui ( usvaja se od 10., 11. godine, kada subjekat prelazi sa konkretnih na formalne operacije; sada upoznaje termine kao to su subjekat, predikat, prolo vreme...i poinje da sagledava svoje izraavanje iz tog ugla) * PSIHOSEMIOTIKA- gramatika se bavi jezikom; a jezik nije samo verbalno izraavanje; jezik je u najirem smislu svaki sistem znakova koji slui komunikaciji, a opta nauka o strukturi i funkcionisanju znakovnih sistema jeste SEMIOTIKA Postoje jos i preskriptivna i deskriptivna gramatika: *PRESKRIPTIVNA ona koja normira, daje pravila i koja se uci pri ucenju stranog jezika *DESKRIPTIVNA ona koja zapaza varijetete, pre svega ukazuje da se nesto moze reci ili napisati na vise nacina - komunikacija jeste kompleksna i centralni deo zauzima govor (jezik) ali ne i jedini; psihosemiotika gramatika se bavi jezikom kao aktivnou u sociokulturnom kontekstu - nekad je postojala ideja da se dobro izucavanje podudara sa dobrim razmisljanjem (gramatika = logika) 6. KOMUNIKACIONE DIMENZIJE: suprasegmentna i semiotika obeleja - SUPERSEGMENTNA obeleja jezika mogu biti: PROZIDIJSKA (intonacija, tempo, akcenat), PARAJEZIKA (kvalitet glasa, boja), KINETIKA (gestovi, mimika) i PROKSEMIKA (dranje tela, telesni kontakt); sva ova obeleja su SEMIOTIKA - verbalno izraavanje jeste centralni deo komunikacije, ali ne i jedini - postoje i neverbalni naini izraavanja: gestovi, mimika, ples, muzika, crte... - sloeni naini izraavanja: strip, film, reklama... - vetaki: matematiki, hemijski, znakovi na putevima - nauka koja se bavi strukturom i funkcionisanjem znakovnih sistema bilo koje vrste jeste SEMIOTIKA (is am jezik je sistem znakova koji sluzi za

komunikaciju) - treba pomenuti i NEUROLINGVISTIKU, koja prouava mozak, tanije kako mozak fukcionie prilikom uenja jezika, kako prilikom recepcije, tako i prilikom produkcije * LEVA HEMISFERA- logiko-analitike aktivnosti: ~ kontrolie kombinatorske mehanizme znakova, morfologije i sintakse ~ tumai strukturu lingvistikog teksta ~ deifruje i strukturie denotacijsko znaenje ~ kontrolie verbalnu memoriju * DESNA HEMISFERA: ~ upravlja globalnim i intuitivnim aktivnostima ~ tumai i strukturie socio-kulturni kontekst ~ tumai i kontrolie prozodijske strukture (ritam, akcenat, intonacija) i pragmatiku prirodu iskaza (pitanje, odgovor, nareenje...) ~ deifruje i strukturie konotacijsko i metafizika znaenja ~ kontrolie prostornu memoriju ~ kontrolie i objedinjuje neverbalni sa verbalnim jezikom HOLISTICKA ANALIZA: dobija se posmatranjem obe hemisfere - DENOTACIJA- primarno, opte, eksplicitno znaenje rei - KONOTACIJA- izvedeno, lino, implicitno znaenje - PARALINGVISTIKA - prouava individualna, pratea obeleja govora (boja i kvalitet glasa). - praksemika: govor tela 7. INTERLANGUAGE - prema kognitivnoj teoriji, ucenici uce strain jezik kreativno koristeci svoje kognitivne sposobnosti, tacnije stvaraju interlanguage (medjujezik, licna gramatika) - INTERLANGUAGE- meujezik je privremeni lingvistiki sistem, vrsta operacione gramatike, koju subjekat sam sebi stvara s namerom da olaka sebi razumevanje, usvajanje novih lingvistikih formi kako u fazi recepcije, tako u fazi produkcije - stvoren je od elemenata i pravila meternjeg jezika i od elemenate jezika koji se ui - to je lina gramatika, privremena, dinamina, koja se u postepenim stadijumima sve vie odvaja od L1 i sve vie se pribliava L2, tj. jeziku koji se u i - znai, uenje prolazi kroz niz etapa, uporedo sa sticanjem novih znanja iz drugog jezika, u svakoj etapi uenik poseduje jeziki sistem koji nije ekvivalentan ni sa prvim L1 ni sa drugim jezikom L2, ve predstavlja meujezik. Kako se ucenje stranog jezika odvaja, interlanguage se sve vise udaljava od L1 i sve vise lici na L2.

8. GD: multi / interdisciplinarna oblast - GLOTTODIDATTICA- (jezik + prouavanje) - bavi se teorijskom stranom ucenja jezika (tzv. didattica- teoria), za razliku od praktinog uenja jezika (didattica- azione) - poto se gd. bavi teorijskom stranom uenja jezika, samim tim treba da poznaje univerzalne odlike jezika uopte, a time se bavi opta lingvistika - tu su i primenjena lingvistika; neurolingvistika; psiholingvistika (kombinovani pristup izuavanju uenja jezika- psihologija i lingvistika), kontrastivna lingvistika - bitni faktori u uenju jezika su subjekat koji ui jezik i sociokulturni kontekst, tako da su bitne i nauke koje se njima bave, tj.: psiholingvistika, pedagogija, psihopedagogija, psihologija uenja, sociolingvistika, kulturologija, semiotika; jezik je odreen drutvom i kulturom: njih obuhvata GD - nauke koje izuavaju bioloku osnovu oveka, drutvene nauke - lingvistike nauke opisuju jezik, njegov sklop, mehanizme - bitne su psiholoke veze izmeu jezika i misli, kao i veze izmeu razvoja linosti i njenog ponaanja. 9. LINGVISTIKA I GD. : langue/parole competence/performance (DE SOSIR) - budui da se lingvistika bavi jezikom, a gd. izuava uenje jezika, sledi da su ove dve discipline veoma povezane - meutim postoje i razlike: LINGVISTIKA- monodisciplinarna oblast GLOTTODIDATTICA- interdisciplinarna oblast - lingvistika sebi moe da dopusti da ignorie subjekat koji se jezikom slui u stvarnosti, u realnosti - gd. upravo na tom subjektu zasniva svoje principe proucavanja - takoe lingvistika moe da ne uzima u obzir ni socijalni kontekst u kojem se upotrebljava jezik - gd. se oslanja upravo na socijalni kontekst - termine langue (language) i parol (speech) ustanovio je lingvista DE SOSIR *LANGUE- apstraktni jezik, jezik kao sistem form ii kao struktura, jeziki sistem, gramatiki sistem koji postoji virtuelno u svakom mozgu i spreman je da proradi; jezika sposobnost sa kojom se raamo i koju razvijamo; kolektivan; nije vezan za stvarnu upotrebu * PAROL- stvarni govor, operativna (izvrna) strana jezika, konkretna realizacija jednog apstraktnog sistema; nastaje tako sto govornik kombinuje razne elemente jezikog sistema koji su inae delovi celine, nastaje tako sto im daje konkretnu, zvunu formu putem koje se izraava; individualan = speech; podrazumeva individualnu upotrebu jezika * COMPETENCE ( competenza, slicne termine koristi Comski)- vezano je za unutranjost uma, ini je jezik kao apstraktni mehanizam; dubinska struktura

iskaza; zahvaljujui njoj mogu da se generiu reenice bilo kog jezika u neogranienom broju; praktina manifestacija te sposobnosti - generativno- transformaciona gramatika (najpre se generiu apstraktne sintaksike strukture, pa tek onda konkretno) * PERFORMANCE (esecuzione)- predstavlja ono to govornik izgovora; ini je zvuni niz koji moe biti snimljen na traci - razliku izmeu povrinske i dubinske strukture jezika uoio je NOAM OMSKI. - De Sosir poredi jezik sa sahom: table su langue, dok su figure parole! 10. KONTRASTIVNA ANALIZA - to je sistematsko poreenje prvog i drugog jezika, tj. maternjeg i stranog, koje ima za cilj da predvidi gde e uenje biti najtee, gde ce naici na probleme; k.a. trazi razlike izmedju L1 i L2 da bi te probleme resila - sve to s namerom da objasni bar deo onoga to se deava prilikom uenja stranog jezika, a s ciljem da nastava stranog jezika bude uspenija - broj inilaca koji deluju u toku procesa uenja i predavanja su brojni i takve prirode da se ne mogu podvesti pod ''razlika izmeu dva jezika''; tako da se ne moe osloniti samo na primenu rezultata kontrastivne analize u reavanju problema u uenju stranih jezika - pogreno se verovalo da je dovoljno ustanoviti razlike da bi se dobila pouzdana osnova za pisanje ''nauno zasnovanog nastavnog materijala''; neophodno je utvrditi meusobnog delovanja tih razlika u toku uenja - ne moe imati predikativnu vrednost, ve samo eksplikativnu i to u odreenim situacijama - RAZLIKE - elementi koji su zastupljeni samo u jednom jeziku; - KONTASTI - elementi koji su zastupljeni u oba jezika, ali meu njima postoji odreena razlika. - kontrastivna analiza se primenjivala na nivou sintakse i fonologije, tako da su leksika i strana kultura zaobilazene

11. ANALIZA GREAKA - analiza greaka je usko vezana za kognitivni pristup uenju stranih jezika; tavie u njemu zauzima sredinje mesto - greske u toku ucenja L2 su posledica nedovoljno dobro naucenog sistema - greke su verovatno kada uenici izvuku pogrene zakljuke o prirodi drugog jezika, predpostavljajui, npr. da je neki obrazac opteg karaktera, a on ima izuzetka

- analiza greaka je veoma sloena materija i ukljuuje mnoge druge inioce osim kognitivnih - neke greke nastaju pod uticajem maternjeg jezika (kontrastivna analiza), neke pod dejstvom spoljanjih faktora - npr. greke u upotrebi vokabulara tee se mogu predvideti i uoptavati nego gramatike greke, ali vie remete komunikaciju - analizu greaka veoma je koristan metod za istraivanje procesa koji se nalazi u osnovi usvajanja stranog jezika - greka se u toku uenja stranog jezika javlja kao rezultat nedovoljno dobro nauenog sistema - postoji razlika izmeu greaka koje se javljaju u izboru forme i kategorije - FORMA: npr. pogrean nastavak za mnoinu- ne remeti bitno komunikaciju - KATEGORIJA: pogrena upotreba glagolskog vremena- moe znaajno da utie na znaenje - INTERLINGVALNE GREKE- greke pod dejstvom maternjeg jezika i interferencije - INTRALINGVALNE GREKE- pod dejstvom sistema samog jezika koji se u i - pristup spreavanju i ispravljanju ovih greaka treba da bude razliit - pogreno je verovanje da se greke u stranom jeziku ispravljaju jedino intezivnim vebama: bitno je objasniti greku - najtee se otkrivaju i ispravljaju greke stila; javljaju se kao posledica nerazvijenosti komunikativnih sposobnosti; ovakve greke treba odmah bezuslovno ispraviti - GREKA/OMAKA (errore/sbaglio): omasku ne treba ispravljati, to narusava ritam govora, dekocentrise, ali ne treba ni dozvoljavati da ucenik konstantno gresi dok govori (komunikativni pristup) 12. SOCIOLINGVISTIKA / SOCIOKULTURNI KONTEKST - prouava veze izmeu jezikih i drutvenih pojava, odnosno dovodi jezik u vezu sa vanjezikim iniocima tj. drutvom i kulturom - ucenje jezika i njegova upotreba zavise od sociolingvistike i sociokulturnog konteksta -opta lingvistika prouava svojstva jezika kao pojave, tj. zajednika obeleja svih jezika; univerzalne osobine jezika uopste - sociolingvistika prouava veze izmeu jezikih i drutvenih pojava, uopteno reeno - dovodi jezik u vezi sa vanjezikim iniocima, tj. drutvom i kulturom = sociokulturni kontekst - uenje stranog jezika ne podrazumeva samo uenje jezika samog po sebi, ve i upoznavanje sa civilizacijom i kuturom datog jezika - kulturoloke razlike mogu se nai ve u nainu pozdravljanja, u ritualu upoznavanja, rukovanja - u jednoj kulturi se uvek trai neto specifino, osobeno obeleje- ono to nazivamo njenim duhom; takva posebna obeleja nazivaju se jo i kulturno

jezgro - svaka kulturna sredina ima, manje- vie svoja verovanja, navike i obiaje - uporedo sa sticanjem nove jezike sposobnosti, mi usvajamo i drugi kulturni kod, koji- zajedno sa jezikom- ini nau sociokulturnu kompetenciju (sposobnost da se prilagodimo datom drustvu) - da ne bismo doiveli tzv. ''kulturni ok'', moramo poznavati specifina kulturna obeleja - uvoenjem u nastavu jezika iri sociokulturni kontekst tog jezika pomae se ueniku da postane svesniji razliitih naina ponaanja, smanjuje se rizik od kulturnog oka, predupreuje stvaranje stereotipa i sniava stepen netolerantnosti prema nepoznatoj kulturi - poznavanje imena znaajnih kulturnih linosti (politiari, medijske zvezde) znaajno olakava razumevanje novinskih lanaka, tv emisija ili obinih konverzacija. 13. SITUACIJA (sk): primerena, realna, realistika -govorno ponaanje, jezik kao optenje i znaenje javlja se uvek u okruenju: inilac je date situacije; jezika upotreba je zavisna od situacija, ali je i njen aktivni inilac - situacija je deo vanjezikog konteksta i podrazumeva znanja o tom kontekstu kao i odgovarajuu reakciju - situacija, u najirem smislu, je interakcija meu uesnicima ija se jezika razmena temelji na zajednitvo normi, na ustanovljenim vrednostima, na pravilima koja su svojstvena svakoj kulturi - postoje 2 osnovna situaciona tipa: 1. FORMALNI: relativna stabilnost i krutost ustanovljenog odnosa, potovanje normi, reakcije oekivane, propisane teme 2. NEFORMALNI: znatno slobodnija jezika razmena, ne mora da vodi rauna o drutveno prihvatljivim normama - vrsta odnosa u vezi sa ovakvom kvalifikacijom A) TRANSAKCIONI-prisutna je regulativna komponenta ponaanja B) PERSONALNI- delovanje postojeih drutvenih pravila nije odluujui niti relevantno - LENNEBERG-autor teorije o kritikom periodu za usvajanje jezika, prema kojoj se prvi jezik (maternji) moe usvojiti samo takom ogranienog ivotnog razdoblja (od 2. godine do puberteta), granice tog razdoblja povezane su sa gubitkom adaptiranosti i s nemogunou reorganizacije u mozgu nakon perioda plastinosti * PRIMERENA SITUACIJA- kada se svi situacioni elementi uzajamno slau; usklaena interakcija datih uloga, na odgovarajuem mestu, u pravo vreme, sa prikladnom temom - drutvena situacija nalae upotrebu primerenog oblika * REALISTIKA SITUACIJA - to je ivotna situacija u lekciji; simulacija realnosti

- ima zadatak da nas pripremi za trenutak kada emo svoju kompetenciju realizovati; ivotna situacija u lekciji treba da izgleda kao realna, da nas to bolje pripremi za realistiku situaciju * REALNA SITUACIJA - ostvarena ivotna situacija u kojo treba da reagujemo na pravi nain; treba da budemo pripremljeni da uestvujemo u stvarnom jezikom delovanju i da primenimo nauceno znanje Greenfield izdvaja 5 osnovnih domena realne situacije: 1. porodicni; 2. prijateljski; 3. religija; 4. obrazovanje; 5. poslovni. *honorifici: forme uctivog obracanja 14. JEZIKA VARIJABILNOST (promenljivost): varijeteti italijanskog jezika - mnogostruka primena jezikog sredstva (visestruka upotreba jezika) kroz njegove razlicite diferencirane oblike njegovo je osnovno obeleje - JEZIKA PROMENLJIVOST (varijabilnost) - njena konkretna realizacija vri se putem jezikog varijeteta, JEZIKI VARIJETET - osoben nain jezike upotrebe - svi jeziki varijeteti su podjednako dobra sredstva optenja (komunikacije) - razlikuju se jedino po ulozi koju obavljaju, tj. po prikladnosti odreenom kontekstu - nijedan varijetet nije sve prikladan- neki su to vie, neki manje - u odnosu na ostale - STANDARD je daleko u prednosti; bez dijalekata i argona nae optenje bi bilo siromanije, a bez standarda onemogueno - mi svakodnevno vrimo selekciju meu datim alternativama, tj. menjamo svoje govorno ponaanje- usklaujemo prema spoljnim (drutvenim) okolnostima to nam omogucava upravo jez. varijabilnost - princip jezike varijabilnosti nalae da se jezik obuhvati u svoj svojoj sloenosti - osnovno obeleje savremene italijanske stvarnosti jeste kulturna (a samim tim i jezika) raznovrsnost i arolikost - u Italiji danas postoji italiano standard jedinstveni jezik za sve, bez dijalekata. - varijeteti mogu biti (ne samo u ital, vec i u drugim jezicima): 1. SOCIJALNI- porodini jezik, kolokvijalni, formalni: - menja se u zavisnosti ok komunikativnog konteksta; govornik treba da odabere u odnosu na sagovornika, dogaaj, mesto... 2. REGIONALNI- dijalekat (severni, juni, centralni) toskanski, milanski, sicilijanski - govorniku je roenjem nametnut regionalni govor, kao i u odnosu na to gde ivi 3. SEKTORSKI- pravni, ekonomski, medicinski, sportski, - govornik bira odreeni sektorski varijetet ako poznaje oblast koje se taj varijetet tie svaki jezik poseduje varijetete ovog tipa

- izmeu nadreene norme ( in- italiano normativo) i dijalekatskog supstrata (d) uobliava se zajedniki jezik ( ic- italiano comune) - odluujui inilac je regionalni varijetet ( vr- variet regionale), a aktivni uesnik je puki jezik (ip- italiano popolare). 15. STIL / REGISTAR. POSEBNI JEZICI (sektorski, mikrojezici) - mnogi izjednaavaju ova dva termina - kakav emo jezik, odnosno stil i registar da upotrebimo zavisi od date situacije i teme - HAJMS izdaja 3 osnovna stilska nivoa: 1. FORMAL (polite) 2. COLLOQUIAL 3. SLANG (vulgar) - postoji i druga podela: A) SOCIJALNA (socidekti) B) GEOGRAFSKA (dijalekti) C) SPECIJALISTIKA (mikrojezici) = sektorski - postoji mikro jezik trgovine, informatike, sporta, ekonomije - mikrojezici se meusobno razlikuju, neki su stroi, i to je normalno jer se oni bave naukom, tj. predstavljaju jednu nauku - zahtevaju ozbiljnije pridrzavanje pravila (npr nauka krut jezik; sport labaviji, slobodniji jezik) - mikrojezik je isto to i sektorski jezik- njihova upotreba vezana je za specifine oblasti drutvenog ivota - bitno je pomenuti odnos mikrojezi-makrojezik - makrojezik= opti jezik: pruaju mikrojezicima materijal, rei, morfosintaksika pravila, funkcije, a sve je to potrebno mikrojezicima da bi mogli da funkcioniu - u odnosu na makrojezik, mikrojezik je veoma precizan, ima posebnu leksiku i morfosintaksu (pasivne i bezlicne konstrukcije, gerundiv), mnogo naslova, podnaslova, fusnota - te rei doivljavaju odreenu semantiku kristalizaciju i to putem konotacijske neutralizacije i postaju TERMINI - da bi se neko uspeno sluio mikrojezikom treba da: ~ bude sposoban da koristi razne oblike izraavanja (esej, recenzije, tehniki opis, formalno pismo, teze); kao i tekstualne mehanizme (kohezija, koheranza, doslednost) ~.... da upotrebljava specifine komunikacijske funkcije mikrojezika (definisati, pretpostavit, hipoteza, arument) ~ poznaje fraze i leksiku (termine) mikrojezika - mikrojezik je veoma precizan, sa utvenom posebnom leksikom i sa specifinom morfosintaksom (bezlinost, pasiv), paragrafi su kratki, ima puno naslova, podnaslova, fusnota, tehniki pojmovi, analitiki sadraj

Podela anglosaksonskih lingvista: 1) intimni 2) razgovorni 3) konsultativni 4) pravi formalin 5) zamrznut (krut, predsednicki) 16. JEZIKA SPOSOBNOST: lingvistika, gramatika - koliko je neki subjekat usvojio neki jezik vidi se koliko na RECEPTIVNOM planu, tako i na PRODUKTIVNOM - pod recepcijom podrazumevamo razumevanje usmenih i pisanih modela stranog jezika; a pod produkcijom sposobnosti da se stvori bilo kakav izraajni oblik u novom jeziku - izmeu recepcije i produkcije postoji izvesan asimetrija, tj. mnogo manje vremena se troi na recetivne aktivnosti nego na produktivne - postoje 4 jezike sposobnosti: ~2 ORALNE ( razumevanje i govorenje) ~2 GRAFIKE ( itanje i pisanje) - u poetnim fazama uenja jezika svaka sposobnost treba da ima specifian tretman, i svakoj treba posvetiti odreene vebe - funkcionalnoj integraciji ovih sposobnosti pristupa se u kasnijem stadijumu uenja - sve su to primarne lingvistike sposobnost; - postoje, meutim, i INTEGRATIVNE sposobnosti, koje se javljaju npr. u razgovoru (dijalogu) - osim istovremenog proveravanja sposobnosti razumevanja i govorenja, ovde dolazi do izraaja i aktivnost u sociokulturnom kontekstu, koja zahteva strategije, procedure i tehnike specifine; i aktivnost kao takva treba da bude obraena i da joj se posveti panja. - Comski izjednacava gramaticku i jezicku kompetenciju - ??? postoje gramaticka, sociolingivsticka, diskursna i strategijska kompetencija 17. JEZIKE VETINE - mnogi jezike vetine dele na (pogresna, tradicionalna podela): a) AKTIVNE (govor, pisanje) b) PASIVNE ( itanje, razumevanje govora, tj slusanje) - ova podela je pogrena jer se nikako itanje i sluanje ne mogu okarakterisati kao pasivni - to to italac/ slualac ne reaguje u smislu nekih vidljivih aktivnosti ne znai da je on pasivan, naprotiv procesi koji se aktiviraju prilikom sluanja i itanja su izuzetno sloeni i zahtevaju veliku aktivnost

- precizniji termini su : a) RECEPTIVNE (tj. vetine deifrovanja) b) PRODUKTIVNE (vetine ifrovanja) - ni ova podela nije ba adekvatna Beljajev je dao najadekvatniju podelu jezickih vestina: * podela jezikih vetina adekvatna prirodi procesa stranog jezika: A) RECEPTIVNE (vestine usvajanja, memorisanja, razumevanja novog (citanje i slusanje)) - su uglavnom zanemarene u praksi, tj. njihovo razvijanje; razumevanje se esto svodi na vetinu razumevanja samo pitanja koja nastavnik postavlja - uenici se ne pripremaju za razumevanje dueg, kontinuiranog izlaganja na stranom jeziku - mnogi smatraju da se vetina razumevanja razvija samo, uz sticanje drugih vetina, ako i da je ona veoma jednostavna, da se stie na poetnom stadijumu uenja B) PRODUKTIVNE- ona oznaava slobodnu, kreativnu upotrenu jezika u govoru i pisanju - za ovakvu upotrebu jezika potrebno je vladati lingvistikim sposobnostima C) REPRODUKTIVNE- ona oznaava vetinu uenja da se neto ponovi, neto to je ve bilo uvebavano, ispredavano, poznato - uenik memorie odreene reenice, delimino modifikuje i kasnije upotrebljava kao svoje; ali to je daleko od pravog jezikog znanja - uenik treba da razvija i neproduktivnu jeziku vetinu ali ne sme se svesti samo na taj nivo. 18. KONCEPCIJA UDBENIKA SJ; LEKCIJA, UNIT: sadraj i sklop. tekst: metodologija itanja - dve osnovne take oslonca u postavci bilo kog procesa uenja- usvajanja jezika su KURIKULUM (program) i PLAN. Svaka nastava jezika se bazira na njima KURIKULUM- oznaava ciljeve, sadraj i sredstva pomou kojih se odvija nastava PLAN je objanjenje programa koje se projektuje i uklapa u itav kolski sistem; definie krajnje i parcijalne ciljeve. - program predstavljaju kolski ciklus koji se moe podeliti na kratke etape tj. UNIT DIDATTICA- deo kontinuiranog procesa koji se oslanja na ono to je prethodno usvojeno i iza kojeg se oekuje nastavak procesa; ona je deo lanca. (taktiki momenat unutar jedne programske strategije) - trajanje jedne UD. je oko 4 - 6 asova. - poinje jednim lingvistikim tekstom oko kojeg e se oformiti sve aktivnosti vebanja, fiksiranja, analize... (PIVOT: glavni tekst, na njemu se razvijaju sve njene faze) - pet faza UD.:

1. MOTIVACIJA (motivazione)- veoma je bitno; treba predstaviti kontekst u kojem se nalazi glavni tekst i dati globalno informacije u vezi sa kulturnim sadrajima vezanim za tekst. - opis pivot teksta, tj. sadraja i funkcije i vrste teksta. - ilustracija situacionih elemenata: govornika, odnosa njihovih uloga, sadraja... - odrediti drutveni i kulturni znaaj: treba komentarisati temu koja je data i njenu ulogu u stranoj civilizaciji. 2. TEKSTUALNA CELINA (globalit)- obrauje se pivot tekst bez fragmentacije, u celini. - potrebno je da ga uenici dobro usvoje. 3. FIKSIRANJE (fissazione)- potrebno je fiksirati, tj utvrditi: lingvistike materijale u pivot textu ~ komunikativne funkcije ~ gramatike strukture ~ novu leksiku i izraze ~ prozadijske elemente (intonaciju, ritam, akcenat) i fonetske elemente (vokale, poluvokale, konsonante) * tehnike: oralne / pismene; receptivne / produktivne; funkcionalne / gramatike; tekstualne / reenine; grupne/ individualne 4. SISTEMATIZACIJA (riflessione)- panja se usredsreuje na razmiljanje o jezikim saznanjima, na gramatike elemente koji su veoma bitni u procesu usvajanja / uenja jezika i na njihovo sistematizovanje. 5. KONTROLA, PROVERA/evaluacija (controllo)- vri se provera dostignutih ciljeva. - jeziko komunikativna kompetencija - striktno jezika kompetencija (vetine razumevanja, govorenja, itanja, pisanja; eventualno vetine prevoenja i metalingvistika kompetencija) - jezike operacije (konverzacija, hvatanje beleki, saeci...) - moe da se vri na kraju svake pojedine UD. ili u pravilnim vremenskim razmacima - METALINGVISTIKA- izuava odnose izmeu jezika i drugih kulturnih sistema na koje jezik upuuje - METAJEZIK- jezik koji govori o jeziku, jezik teorije ma koje nauke * TEKST I METODOLOGIJA ITANJA - itanje spada u grupu receptivnih jezikih vetina; kontakt sa stranim jezikom se najlake uspostavlja pomou knjige, tj. itanjem - neki metodiari smatraju da itanje ne treba primenjivati u prve dve godine uenja jezika; dok drugi predlau paralelnu nastavu govora i itanja, jer se odgaanjem itanja odlae i uenje pravopisa - za uspeno izvoenje vebi itanja veoma je bitan izbor adekvatnih tekstova i leksikih materijala - treba klasifikovati tekstove na one koje je napisao autor, one koji su preraeni i one koji su autentini (autenticni i programirani tekstovi) - veoma je bitan i sadraj tekstova koji se odnosi na teme iz ivota, kulture i drutva; kao i duina, stil i jezik

- treba sprovesti aktivnosti koje prethode itanju a koje su neophodne za razumevanje teksta koji se ita, tj. treba aktivirati lingvistika, enciklopedijska, kontekstualna znanja neophodna za shvatanje teksta - treba probuditi panju, interesovanje i motivaciju kod uenika da bi razumeli neki tekst: pasivno razumevanje isto je to i nerazumevanje * TIPOVI ITANJA: 1. ISTAIVAKO (lettura esplorativa)- traenje specifine informacije iz teksta 2. ORIJENTATIVNO (l. orientativa)- stei globalni utisak, prostudirati organizaciju teksta 3. INTEZIVNO (l. intesiva)- otkrivati ta tekst saoptava, shvatiti temu, izvriti lingvistiku analizu 4. STUDIOZNO (l. studio)- nauiti sadraj teksta, zapamtiti i reprodukovati informacije 5. SAIMAJUE (l. riassuntiva)- uvrstiti sadraj i koncepte radi pamenja i informacija 6. REKREATIVNO (l. recreativa)- itati iz linog zadovoljstva 19. KOMUNIKACIJSKA KOMPETENCIJA - predstavlja skup znanja i vetina i to ne samo u vezi sa jezikom strukturom ve i u vezi sa jezikom upotrebom u skladu sa komunikacijskom situacijom i socio kulturnim normama zajednice u kojoj se govori - sva znanja i vetine kojima pojedinac vlada su u meusobnoj interakciji - navedene su lingvisticku-komunikativne kompetencije, a cisto lingvisticke su: razumevanje, govor, citanje, pisanje, i eventualno prevodilacka. to su mikrolingvisticke , a metalingvisticke kompetencije su: sposobnost da se otkriju odnosi izmedju jezickih kulturnih sistema itd. - SEMIOTIKO-KULTURNO KOMPETENCIJA- integrie verbalni jezik sa neverbalnim; podrazumeva niz znanja koja dovode do stabilnog kontakta izmeu sagovornika i uzajamnog razumevanja - TEKSTUALNA KOMPETENCIJA- komunikacija podrazumeva i sposobnost stvaranja organizovanog niza reenica koje se mogu meusobno organizovati- tekst - LINGVISTIKA KOMPETENCIJA posedovanje receptivnih i produktivnih vetina, kao i integrisanih - SOCIOLINGVISTIKA KOMPETENCIJA podrazumeva sposobnost odabira odgovarajueg jezikog varijeteta, u skladu sa situacijom, sagovornicima, mestom, odnosima... - PARALINGVISTIKA KOMPETENCIJA- sposobnost da se prepozna psiholoko, socijalno i kontekstualno znaenje govora, tj. intonacije, tona, akcenta, poreklo govornika (pratece karakteristike govora) - EKSTRALINGVISTIKA KOMPETENCIJA- podrazumeva sposobnost da se shvati znaenje svih neverbalnih jezika, tj. gestova, ponaanja, dranja; odsustvo / prisustvo / vrsta nakita, odee, minke, kue, autmobila...

- znai, da bi posedovali KOMUNIKACIJSKU KOMPETENCIJU nije dovoljno samo poznavati neki jezik, njegovu leksiku, sintaksu, gramatiku uopte; ve kulturno- socijani kontekst, obiaje, ponaanje, norme... - treba spojiti sve verbalne jezike sa neverbalnim

20. PSIHOLINGVISTIKA: LENNBERG, LURIJA, TITONE - psiholingvistika istrauje odnose izmeu jezikih i psihikih procesa * LENNEBERG- znanje jezika nije istovetno sa govorom; tj. znanje jezika je jednostavnije, npr. govor moe biti oteen, ali e znanje jezika ostati - govorna delatnost je najsloenija psihika struktura koja nam slui da organizujemo svoje psihike doivljaje i da ih izrazimo, tj. govor je sredstvo komunikacije - neke vetine se bolje savlauju u detinjstvu, a neke u adolescenciji: uopste do puberteta se najlake usvaja maternji jezik a ui strain (jer se uci spontano, nesvesno); posle puberteta preovljauje svesno nad nesvesnim pa se zato jezik slabije usvaja. - Lenneberg je uveo teoriju o kriticnom periodu za usvajanje jezika maternji jezik se moze nauciti samo od 2. godine do puberteta * LURIJA- izuavao probleme govora, njegove funkcije, poremeaje kao i modanu organizacije govora - Lurija je razvio novi pravac u neuropsihologiji - NEUROLINGVISTIKU, koja objedinjuje neuropsihologiju i lingvistiku; koja se bavi neuropsiholkim prouavanjem afazija i primenom lingvistikih metoda u njihovoj analizi (osniva je AFAZIOLOGIJE) - afazija je poremecaj u govor usled ostecenja mozga - inae je bio profesor na Moskovskom univerzitetu, predavao je psihologiju na fakultetu za psihologiju - pominje pojmove KODIRANJE i DEKODIRANJE (kod je oznaka za svaki sistem optenja) - povezuje misao i govor- polazna zamisao se pretvara u reenicuKODIRANJE; razumevanje govora- DEKODIRANJE - prouava i EHOLDIJE, tj. bolest govora: bolesna osoba ponavlja rei koje uje u svojoj okolini * TITONE- najpoznatiji italijanski psiholingvista; radio u Americi - bavio se BILINGVIZMOM (dvojezicnost je vladanje dvama jezicima, ali ne samo radi sporazumevanja vec i da se zna kako oni funkcionisu) - glavni problemi oko kojih se koncentrie: ~ itanje- monolingvalno i bilingvalno ~ razvitak metalingvistikih sposobnosti kod monolingvalnih i bilingvalnih pojedinaca od 4 do 20 godine ~ modeli nastave stranog jezika na vrlo ranom uzrastu (od predkolskog, pa kroz osnovnu kolu) - za njega jezik nije samo sredstvo komunikacije, vec i obrazovni,

kognitivni cinilac koji doprinosi ukupnom razvoju licnosti. metalingvistika: proucava odnose izmejdu jezika i drugih kulturnih sistema na koje se jezik odnosi 21. JEZIKE FUNKCIJE (HALLIDAY)

- jezik nam omoguava da meusobno optimo; mogunost njegove upotrebe uoava se u posebnim funkcijama koje on obavlja u naem sporazumevanju i drutvenom ivotu - po HALLIDAY- u primarne jezike funkcije su: 1. INSTRUMENTALNA- slui da zadovolji odreene potrebe dete, kao to su hrana, pie, tranje, uzimanje nekog predmeta; u ovoj funkciji su vidljive PRAGMATIKA, KOMUNIKATIVNA I EKSPRESIVNA vrednost jezika 2. INTERAKCIJSKA- njome dete uspostavlja dijalog, tj, interakciju sa drugima; ja i ti; KOMUNIKATIVNA vrednost 3. REGULATORNA- javlja se u jeziku deteta sa oblicima: '' uradi ovo'', '' hajde da uradimo ono''; deta ovom funkcijom regulie ponaanje drugih, tj. prilagoava ih svojim eljama i potrebama; PRAGMATIKA, KOMUNIKATIVNA I EKSPRESIVNA vrednost 4. INFORMATIVNA- javlja se posle detinjstva, zasniva se na razmeni informacija, miljenja, zamisli i ideja; '' imam neto da ti kaem''; KULTURNA vrednost 5. OTRIVAKA- dozvoljava detetu da otkrije svet i objasni stvarnost; '' reci mi zato?''; KULTURNA vrednost 6.LINA/ PERSONALNA- ispoljavanje sopstvene linosti, oseanja (svianje, interesovanje...); EKSPRESIVNA vrednost 7. IMAGINATIVNA- slui i oveku i detetu da stvore sopstveni unutranji svet; daje fantastino- kreativnu dimenziju; EKSPRESIVNA vrednost - dodaemo jo dve funkcije znaajne za uenje jezika po ROMANU JAKOBSONU: 8. POETSKA- u sreditu panje je sama jezika forma, tj. organizacija poruke, njena inovativna, kreativna upotreba; manipulacija jezikom posredstvom ritma, metra, rime, asonance; EKSPRESIVNO - KULTURNA vrednost 9. METALINGVISTIKA- da bi se objasnili mehanizmi lingvistikog koda, da bi se otkrila znaenja... jezik je u ovom sluaju injenica za sebe, on sopstvenim sredstvima govori o samom sebi - KOMUNIKATIVNA, EKSPRESIVNA, PRAGMATIKA I KULTURNA vrednost su sastavni delovi svake od ovih funkcija u meusobno su isprepletane * Halliday + (Firth) pridaju vaznost znacenju prilikom ucenja SJ konteksta ? i situaciji, naglasak je na opisu jez. delatnosti kao ukupnog kompleksa dogadjaja koji zajedno sa ucenicima i relevantnim predmetima za tu situaciju cine stvarnu situaciju britanski strukturalisti jezik uvek ima neku svrhu. Postoji 4 jezicki valenci: 1. komunikativna; 2. pragmatska (nadovezuje se na komunikativnu); 3. ekspresivna; 4. kulturno-obrazovna

22. STRATEGIJE I STILOVI UENJA - prema modelu KENA VILINGA da bi se razlikovali stilovi uenja jezika treba uzeti u obzir 2 aspekta: ZAVISNOST / NEZAVISNOST OD POLJA; AKTIVNOST / PASIVNOST * NEZAVISNI OD POLJA PASIVNI: ucenici koji ga primenjuju su okrenuti ka autoritetu; zavisni od odeljenja, aktiviraju se na vidlive stimulanse; to su KONFORMISTI * NEZAVISNI OD POLJA AKTIVNI- analitiki posmatraju jezik, samostalni, na zavise od odeljenja; stimulie ih razgovor o jeziku; KONVERGENTI (tee ka istom cilju, sloni) * ZAVISNI OD POLA PASIVNI- orjentisani ka odeljenju, vole igre i pripadnost grupi, drueljubivi; KONKRETNI * ZAVISNI OD POLJA AKTIVNI- orjentisani ka onome to je izvan odeljenja, zainteresovani za realne situacije, nadareni mnogim sposobnostima; AKTIVNI - ukoliko nastavnik poznaje stil uenja moe lake da odredi metod nastave, kako da usmeri nastavu, da pomogne ueniku da razvije sopstveni metod uenja - prema SKRIVU OKSFORDU strategije u usvajanju jezika definiu se kao posebna delovanja, ponaanja, tehnike koje uenici koriste kako bi poboljali razvoj sposobnosti u L2 - postupci pomau uenicima da postanu samostalniji, usmeravaju ih ka reavanju problema i ukljuuju mnoge aspekte a ne samo one kognitivne; strategije deli na: * DIREKTNE: 1. MEHANIKE: podrazumeva - stvoriti mentalne veze; usvojiti slike i zvuke; dobro ponoviti; sprovesti akcije 2. KOGNITIVNE: vebati; strategije za primanje i slanje poruka; analizirati razmiljati; stvarati strukture za input i output 3. KOMPENZACIJSKE: pogaati pametno; premaiti granice za pisanje i govor * INDIREKTNE: 1. METAKOGNITIVNE: ispraviti pogreno naueno; organizovati i planirati uenje; sprovesti samoocenjivanje nauenog 2. AFEKTIVNE: smanjiti nemir; hrabriti sam sebe; biti svestan svog emotivnog stanja 3. SOCIJALNE: postavljeti pitanja; saraivati sa ostalima; upoznavati se sa drugima - drugu kvalifikaciju uspostavlja STERN 1. STRATEGIJA UPRAVLJANJA I PROGRAMIRANJA: - uenik sam upravlja svojim procesom uenja uz pomo nastavnika; - sam odluuje o vanosti formativnog iskustva i usredsreuje se na ciljeve koji su dostini, bira put i nain da ih dostigne - sam ocenjuje postupak u odnosu na ono to je odreeno kao cilj 2. KOGNITIVNA - razjanjenje / provera; induktivno (od pojedianog ka

optem) i deduktivno ( od opteg ka pojedinanom) zakljuivanje; veba, pamenje, posmatranje 3. ISKUSTVENO - KOMUNIKATIVNA - kako komunicirati u sluaju potekoa ili kao pratnja verbalnoj komunikaciji: gestikulacija, parafraziranje, riformulisanje iskaza, pitati da se ponovi, traiti objanjenje, mimika... 4. INTERPERSONALNO - sposobnost da se doe u kontakt sa kulturom ciljnog jezika; da se razvije strategija za odgovarajuu komunikaciju u skladu sa kulturom datog jezika 5. AFEKTIVNA - omoguava da se prevaziu afektivni filteri koji mogu da se jave prilikom uenja jezika: demotivacija, frustracija, problem prihvatanja kulture L2 - ova strategija treba da sprei pojavu afektivnog stresa koji spreava proces usvajanja (uenja) jezika 23. PRISTUP, METOD, TEHNIKA RADA 3 glavne teorije ucenja SJ: 1. STRUKTURALIZAM; 2. FUNKCIONALIZAM; 3. INTERAKCIJSKI POGLED NA JEZIK - odreuje kako treba da se odvija nastava stranog jezika (methodosistraivanje) * METOD - termin uzet iz filozofije; - re grkog porekla: methodos istraivanje - smiljeno i plansko postupanje u toku nastave, pri radu, radi postizanja nekog uspeha, saznanja - ciljevi, tehike, ocene se integriu u jedan sveobuhvatni koherentan i efikasan okvir metod * PRISTUP - ukazuje na primarnu karakterizaciju nastave - govori se o oralnom pristupu, komunikativnom, pojmovno-funkcijskom, humanistikom... - mnotvo metoda i pristupa ostavilo je u vremenu mnogo pojmova, tehnika oko kojih se vremenom izgradila GD. sa svim teorijsko-praktinim aspektima - opis metoda moe biti po: a) DIJAHRONIJSKOM KRITERIJUMU- linija u vremenu b) TIPOLOKOM KRITERIJUMU- po parametrima koji utiu na usvajanje jezika * TEHNIKA - pomou tehnika se sprovode didaktike aktivnosti koje e se primenjivati u uionici - ne postoje dobre i loe tehnike, moderne ili zastarele, ve samo one koje su usklaene ili nisu usklaene sa metodom ili pristupom i one koje su efikasne ili nisu efikasne u postizanju zadatog didaktikog cilja - podela nastavnih tehnika (MARSEL DANESI): 1. STRUKTURALNE- najjednostavnije, zasnovane na jezikim strukturama i

komunikativnim funkcijama Ls 2. VIZUELNE- zasnovane na odnosu izmeu slike i rei 3. LUDIKE - ... igrama 4. HUMORISTIKE- istiu humorni i zabavni karakter - strukturalna se koristi za razvoj fonoloke, grafoloke, morfoloke, sintaksike, leksiko-semantike i komunikativne kompetencije - po BALBONIJU tehnike treba da se procenjuju na osnovu sledeih parametara: doslednost, obuhvatnost, ivost, efikasnost, zamor, upotreba novih tehnologija * PRISTUPI - ukazuju na primarnu karakterizaciju nastave 1. KNJIEVNI- smatralo se da je knjievni jezik, tj. jezik poznatih pisaca najbolji; posledica zastupljenost iskljuivo literarnih tekstova u udbenicima stranih jezika, koji su, skoro po pravilu bili van jezikih mogunosti uenika; u vreme ovog pristupa vladao je GRAMATIKO-PREVODNI METOD 2. METODSKI- reenje svih problema uenja jezika trailo se u jednom jedinom metodu koji bi bio isti za sve uenike i uslove uenja - u vreme ova dva pristupa nisu se reavali osnovni problemi uenja i predavanja, ve su se traile samo efikasnije tehnike nastave 3. LINGVISTIKI- problemi nastave stranog jezika posmatraju se gotovo iskljuivo sa pozicije lingvistike; smatralo se da dobar nastavnik jezika treba da odlino poznaje lingvistiku ili da i sam bude lingvista - ovaj pristup je uneo znatno vie naunog metoda u predavanje jezika u odnosu na prethodna dva 4. SOCIOPSIHOLOKI- njime se tei prodreti u prirodu procesa uenja; pridaje se velika vanost motivaciji i stavovima uenika, kao i drutvenoj komponenti; podrazumeva bavljenje psiholoskom stranom ucenja, psihologijom ucenja i drustvenim faktorima. 5. funkcionalni ? - svi ovi pristupi su manje-vie jednostrani; potreban je neki iroko koncipirani pristup * METOD proceduralisticki/opisuje neophodne procedure - oduvek je postojala tenja metodiara da formuliu takav metod nastave stranih jezika koji bi bio najbolji, bez obzira na ciljeve uenja i brojne druge inioce koji utiu na izbor metoda - savremena istraivanja u oblasti metodika nastave stranih jezika donela su saznanje da ''najboljeg metoda'', jednog jedinog nema - koji e od brojnih metoda koji se danas primenjuju biti ''najbolji'' zavisi od niza inilaca (cilj uenja, uzrast uenika, stil ucenja...) - ali, ima velikih metodiara kao to su KOMENSKI i SVIT, koji nisu govorili o jednom metodu, ve su podravali ideju o fleksibilnosti metoda, tj. njegovoj prilagodljivosti uslovima uenja i predavanja PRISTUP: skup pretpostavki koje se ticu prirodne nastave i ucenja stranog jezika opisuje materiju koja treba da se uci

24. GD: NAJRANIJA ISTORIJA (KOMENSKI/GUAN/FIJETOR) - u Staroj Grkoj strani jezici se nisu uili jer su Grci smatrali da svi treba da ue njihov jezik - u Rimu se uio grki, uz pomo privatnih profesora - inae, strani jezici se praktino ue oduvek, jos od starih civilizacija, bez obzira na sam jezik i vreme; uio se strani jezik odlaskom u stranu zemlju, i to su uglavnom bili trgovci, plemii, vitezovi, diplomate, politicari - uenje stranih jezika bilo je privilegija odreenog broja ljudi, tj. bogatih ljudi i ljudi koji su putovali; odvijala se privatna nastava za decu bogatih ljudi - privatni profesori su iznosili principe nastave praktino, a teorijom se nisu bavili - zaetnik moderne nastave stranih jezika KOMENSKI (Jan) - period od KOMENSKOG (XVII vek pa do kraja XIX veka) ispunjen je uglavnom teorijskim delima o gramatiko-prevodnom metodu, pa se taj period moe smatrati periodom gramatiko-prevodnog metoda u nastavi stranih jezika - kao kraj prvog perioda razvitka metoda stranih jezika uzet je kraj XIX veka tj. pojava dela GUENA i FIJETORA i osnivanja MEUNARODNOG FONETSKOG UDRUENJA (fonetika nam pomaze da stvorimo dobre radne navike) - ova dva metodiara su nezavisno jedan od drugog razradili nove principe uenja stranog jezika, ukazali na mnoge slabosti nastave stranih jezika u prethodnom veku - njihove stavove prihvatio je vei deo Evrope - period od SUENA i FIJETORA do poetka II sv. rata ispunjen je borbom pristalica ''nove metode'' (direktni metod) i onih koji su i dalje primenjivali gramatiko-prevodni metod - kao posledica tih rasprava javili su se novi metodi ili oblici dva navedena metoda - primenom novih tehnikih dostignua u nastavi stranih jezika (gramofon, radio, film...) u specifinim uslovima II sv. rata (kada je veliki broj ljudi morao da savlada jezik za kratko vreme) dolo se do novih oblika direktnog metoda a i do sasvim novih metoda - posle zavretka II sv. rata javile su se nove varijante nekoliko metoda koji su se primenjivali ranije 25. F. GOWIN, H. SWEET, L. BLOOMFIELD, BF. SKINNER (biheviorizam), N. CHOMSKY * GOVIN uveo u nastavu stranog jezika metod poznat pod imenom PSIHOLOKI METOD koji se zasniva na ''asocijaciji ideja i mentalnog doaravanja'' - u svom delu ''Umetnost predavanja u uenju jezika'' izloio je principe svog metoda i ilustrovao ga sa mnogo primera

- osnov GUENOVOG METODA je jedan od principa kasnijeg direktnog metoda (nastava stranog jezika kroz realne situacije) - glagol je najbitniji (on nije uspeo da nauci jezik po gramatickom metodu) - zamerala mu se neprirodna veza izmeu leksike i gramatike grae - nema kalupa za ucenje jezika - proucavao je jezik kod dece i u kontekstu - uprkos formalistikom deljenju nastavne grae i nesistematinosti selekcije renika i reeninih konstrukcija imao je ogroman znaaj za daljnji napredak metodike; njegov metod serija je znaajan korak unapred u poreenju sa svim dotadanjim metodama i tehnikama rada - celokupnu jeziku grau podelio je u reenice koje ine osnov ''serija'' (postoji 50 serija koje ine ukupan zbir ljudske individualnosti, svaka serija podeljena je na vebe) REFORMISTI: primer se uvezbava, zatim se objasnjava i dolazi se do pravila * SWEET Englez, pripadao preteama fonoloke kole u lingvistici - ukazivao na potrebu da se pri analizi uoavaju one izgovorene karakteristike glasova koje direktno doprinose raspoznavanju rei, tj. njihovog znaenja - uticao na modernizaciju lingvistikih ideja u Engleskoj i Americi - process ucenja SJ je mehanicki zakon asocijacija, potrebna su predgramaticka ucenja i kod odraslih - preporucuje kolokvijalni govor - najbitniji su: 1. izgovor; 2. gramatika; 3. retorika; 4. knjizevnost; 5. stari jezik * BLOOMFIELD LEONARD istaknuti predstavnik Amerike limgvistike - u poetku klasini lingvista upoznat sa problemima Evropske lingvistike, odluio se za strukturalizam traei svoje sopstvene puteve; na njega su uticali i sociolozi kao i bihevioristi - usredsredio se na zvukovnu stranu jezika jer je najobjektivnija ali nije zanemarivao onu znaenjsku stranu; treba da bude intenzivno, uslovljeno tako to nam jez. faktori postaju navike; jezik se ui nesvesno automatski - pisanje znaci samo jezik zabeleziti znakovima, a stvarno znacenje je govorenje - DISTRIBUCIONALIZAM lingvistiki pravac zasnovan na razgraivanju Blumfildovog metodolokog naela da gramatika poiva na preciznim definicijama kroz najpotpunije opise ponaanja jezikih jedinica - radio na metodi ASTP (intezivno obuavanje Amerikih vojnika posle napada na Pearl Harbur 1941.) - Lenguage learning is overlearning * SKINER (biheviorizam)- njime i njegovim radom se inspirisao audiolingvalni metod - vezuje se za biheviorizam - smatra se da je nae ponaanje uslovljeno (instrumentalno): instrumentalno uslovljavanje - osnovni proces uenja je isti i kod ivotinja i kod ljudi - govor je specifian oblik ljudskog ponaanja koje se odvija kao i svako

drugo uslovljeno ponaanje; znaenje nema nikakve vanosti - ovakvo ucenje je u suprotnosti sa nastavom jer je programirano i ucenik uopste tako ne govori SJ, ali sa ostalim oblicima u kombinaciji moze biti od koristi, jer daje podsticaj uceniku i smatra da je najkorisniji ako usledi odmah - ema uenja: stimulans/responce/rainforcement pitanje/odgovor/potvrda - rezultat: potepeno e se poboljati odgovor subjekta i inae svaki put lingvistiko ponaanje blie izvornom govorniku * OMSKI- (najvei lingvista xx veka) kritikovao Skinera: jezik se ui tako to se jednostavno posmatraju i oponaaju govornici; jezik je pojava svojstvena oveku, re obeleava oveka -centralnu ulogu u uenju jezika imaju kognitivni faktori - u umu deteta radi mehanizam genetski predodreen da dekodifikuje bilo koji jezik na svetu i da organizuje eljeni output. 26. METODI / PRISTUPI * FORMALISTIKI - formalistiki metodi ''gramatika- prevoenje'' javljaju se na kraju XVIII v. u religioznim kolama i u kolskim ustanovama tadanje buroazije - jezik se usvaja memorisanjem gramatikih pravila i prevoenjem - teorija usvajanja jeste DEDUKTIVNA TEORIJA: od pravila ka jeziku, tj. od formalnog (gramatika) ka funkcionalnom (jezika upotreba); tj od forme, od opsteg - usvajanje jezika je za uenike mentalna gimnastika - pisani jezik treba da se oslanja na odreeni uzor (npr. u latinskom- Ciceron) - ue se rei ili fraze i utvruju se putem morfologije i sintakse - prevoenje ima dvostruku ulogu: 1. vebe i usvajanje i 2. kontrolni zadatak(provera znanja) i to je DEDUKTIVNI nain uenja. - razvija samo graficke sposobnosti: citanje i pisanje - nedostatak: usredsredjivanje na gramatiku; prevodjenje moze dovesti do stvaranja vocabulario passivo; ucenik moze da prepozna gramaticko prabilo i reci, ali ne moze da ih upotrebi u govoru - jedna od varijant formalnog metoda: THE READING METHOD- u SAD-u 20tih i 30-tih godina XX veka; razviti iskljuivo sposobnost itanja da bi se moglo pristupiti originalnim tekstovima, razumevanje texta bez upotrebe prevoda, pasivno znanje - KOGNITIVNI METOD- zasnovan na generativno-transformacionoj gramatici; radi se na sve 4 jezike sposobnosti - na glotodidaktikom nivou formalistiki metod neguje samo grafike sposobnosti (itanje i pisanje). * PRAKTINO-FUNKCIJSKI (metodi diretti) - treba otii meu strance, pomeati se, sluati, navii se na usvajanje jezika

kroz svakodnevnu komunikaciju- ba kao to se ui, tj. usvaja maternji jezik - u prvi plan se istie govorni jezik, a zatim i stapanje sa kontekstom gde je jezik prirodno govoren- praktino-funkcionalna priroda usvajanja jezika - nastavlja se na direktni, samo je razreeniji - induktivni metod - ucenje je mehanicko ucenje gramatike kroz oralni pristup na naucnim metodama -PALMER (mim-mem approach): radio u Japanu do II svetskog rata (prvi udzbenik stranog jezika zasnovan na analizi konverzacije) - uveo je 3 procesa ucenja jezika: 1. primanje znanja; 2. utiskivanje tog znanja; 3. koriscenje znanja u stvarnoj praksi. * INTEGRISANI - integrisani metod je tzv. metod sinteze - zasniva se na interdisciplinarnoj prirodi GD. - ukljuuje razne faktore koji su u meusobnom odnosu: uenik, nastavnik, lingvistiki materijal, ciljevi, metodologija, tehnike - TITONE (1973.) konstruisao GLOTODINAMIKI MODEL gde je pokuao da integrie pristupe - u osnovi TITONEOVOG modela su meuljudski odnosi zasnovani na '' dubokom ja '' (egodinamiki model) - strategijski procesi- formulisanje pravila, programiranje i selektovanje rei - taktiki procesi- komunikacijske akcije. - formulisanje pravila i selektovanje reci * GRAMATIKO-PREVODNI - koristi se u periodu od KOMENSKOG (XVII vek) do kraja XIX veka - 2 osnovna principa: nastava stranih jezika sastoji se u prouavanju gramatike i prevoenju sa stranog i na strani jezik - ivi jezici se izjednaavaju sa klasinim- osnovna slabost ovg metoda - zasniva uenje na INTUITIVNOJ DIDAKTICI: PRAVILO-PRIMER-VEBA - primenjuje se deduktivni metod; na taj nain uenici stiu solidno znanje o jeziku i, u najboljem sluaju, omogucuje razumevanje pisanog jezika; o mogunosti korienja jezika aktivno nema ni govora. - strogo kaznjavanje ucenika: dobar za nastavnike, los za ucenike - vokabular se stice uglavnom iz tekstova * KOGNITIVNI - javlja se kao varijanta formalnog metoda, koji se zasniva na gramatici i prevoenju - zasnovan na strukt. pristupu - u vezi je sa generativno-transformacionom gramatikom OMSKOG - formalni: gramatiko pravilo formuliu lingvisti i nastavnici, a uenici ga kao takvo usvajaju; kognitivni: gramatiko pravolo je psihiki mehanizam nama uroen, ukorenjen duboko u svesti

- on neguje sve 4 jezike sposobnosti. Comski odbacuje generativni pristup i biheviorizam; jezik nije struktura navika vec ukljucuje i inovaciju formiranje novih recenica/istice mentalna svojstva kada koristimo jezik/ - veliki deo ljudskog ponasanja nije imitacija, vec se iznova stvara na osnovu apstraktnih pravila * DIREKTNI (Palmerov oralni metod, Jasperson, Sweet: kraj 19-II svetski rat) - podrazumeva se nastava na stranom jeziku - krajem XIX v. javlja se Vilhelm FIETOR, rodonaelnik novog pravca koji je sadrao elemente gram. - prevodnog metoda, ali uvodi i novine -zasniva se na ideji da se uenik ubaci u jezik i da se to vie podstakne na vebanje, pa ak i na raspravu o jeziku i na razmisljanje o jeziku - prvo se savladjuje govor, pa tek onda pisanje - od kraja XIX veka do poetka II sv. rata; koristio se u srednjim kolama srednjih klasa i na kursevima, pre svega za odrasle - induktivna teorija: jezik se ui imitacijom, a ne analizom; vebom, a ne gramatikom - imitacija, a ne analiza; vezba, a ne gramatika - nije imao teorijsku podlogu NATIVE SPEAKER bilo je neophodno da nastavnik bude izvorni govornik - uenik je u centru panje, a nastavnik belei svaku aktivnost i u predavanjima koristi samo Ls - naglasak je na izgovoru i na sposbnostima razumevanja i govora, a u drugoj fazi- pisanja - PALMEROV oralni metod - zasniva se na uenju jezika meu izvornim govornicima bez sistematskog uenja pravila - MIM-MEM PRISTUP (mimicry memorization)- uenik je izloen uticaju velikana jezika, koji se imitiraju usvajanjem fraza, rei, pokreta; ucenik slusa nastavnika, a zatim imitira njegove reci i na taj nacin uci jezik = Berlingov - uticao na veliki broj metoda koji e uslediti. - zabrana koriscenja maternjeg jezika - kasnije (1920) nastavnici isticu gramatiku - naslee direktnog metoda traje do danas preko potpunog utapanja u sredinu govornika i preko izvornog nastavnika; IMMERSIONE - optimalni uslovi za prirodno uenje jezika; IMMERSIONE TOTALE - vetako stvaranje autentine sredine govorenja stranog jezika (prepreke: nastavnik kao izvorni govornik...) * ASTP (formalisticki, mim-mem) - Army specialized training program (pijuni, tajni agenti) - osnova ovog metoda: uiti iskljuivo govorni jezik putem intezivnog vebanja - Blumfild, Boaz, Sapir - u toku II sv. rata: ASTP se organizuje prvenstveno za vojnike, tehniare, diplomate sa ciljem da oni naue u to kraem periodu jezik i saveznika i neprijatelja

- indukativna teorija; Blumfild- LANGUAGE LEARNING IS OVERLEARNING - uenik usvaja jezik intenzivno i mehaniko i ne dozvalja mu se nikakva autonomija u uenju - dva nastavnika po grupi: senior instructor- vodi kurs; informant- izvorni govornik - osim to je panja posveivana razumevanju i govoru, uila se i geografija, istorija, institucije drave Ls - 35 sati nedeljno, 25-jezika; 10- uenje o regionu. - upotreba ploa sa pauzama da bi se omoguilo ponavljanje to predstavlja poetak multimedijalnog pristupa - prvi put se istie kultura naroda - govoriti: TACNO i TECNO - motivacija je od vitalnog znacaja: zivot zavisi od stranog jezika - mehanicisticki stav prema jeziku, pod uticajem ranih bihejviorista - zanemaruje se semantika, a istice se fonologija i morfosintksika - treba zaboraviti na maternji jezik da bi se pravilno govorio strani * AUDIOLINGVALNI (oralni, audio-oralni, strukt.) - ublaena i obuhvatnija verzija ASTP- a; akcentan ostaje na govoru - poinje da se afirmie u amerikim kolama krajem '50, a kasnije i u evropskim - to je integracija intezivnih metoda dopunjena bihevioristikim uenjem, zasnovana na operativnom uslovljavanju uenika po formuli stumulansresponce (SKINER) - uenik je predmet asocijativnog i mehanikog usvajanja jezika a nastavnik prati usvajanje i ocenjuje putem tekstova - neguju se pre svega oralne sposobnosti, ali nisu zanemarene ni pisane sposobnosti - vebanja su strukturalna (pa se esto zove i strukturalistiki): sintagmatska (na nivou reenice); paradigmatska (leksika) - metod se i danas koristi u kolama u neto izmenjenoj varijanti; opada mu znacaj zbog mehanicistickog aspekta - zasniva se na stvaranju jezickih navika; temelji se na procesima i na konstrativnoj analizi - minimal pair- za bolji izgovor - language testing- za proveru usvojenog - FREJS, LEJDO. * SITUACIJSKI - koncentrie se na pojmu situacije, zbog koje lingvistika razmena nije beskorisna, ve se odvija u ivotnom kontekstu; usredsredjuje se na vokabular od 2000 reci - u Evropi 60-tih godina, utie na ovaj metod sociolingvistika, semiotika, komunikacija licem u lice - situacijski metod ima posebnu teoriju usvajanja koja je integrisana sa strukturalistikim teorijama, komunikativnim pristupima

- uenik je vie autonoman, manje uslovljen; nalazi se u centru komunikativne situacije - nastavnik programira lingvistiko- komunikativne aktivnosti - jezik se usvaja svakodnevnim vebanjem u lingvistiko-komunikacijskim situacijama - panja se posveuje prvenstveno oralnoj sposobnosti, ali se neguju i ostale - postoji velika integracija jezika se nejezikim elementima: vizualizacija - Malinovski, Firt, Fimen slusanje i ponavljanje; nastavnik je manipulator, treba da izmami tacnu rec, a negativnu da ispravi, dok je ucenik gospodar Situacija: 1. usmeno uvezbavanje; 2. recenicni obrasci u situaciji * AVGS - audio-vizuelni globalno-strukturalni metod - govorni jezik je u centru panje; ritam, akcenat, intonacija - pristup jeziku je globalan, tj. jeziku se prilazi kao jednom jedinstvu, a ne zbiru odvojenih i nezavisnih pojmova - pisanjem se poinje poto uenik usvoji novu glasovnu strukturu stranog jezika - koriste se slike i magnetofon da bi doarali realistinost situacije - bitna oznaka ove metode je struktura u unutranjem smislu kao povezanost elemenata; dok je audio-vizuelna strana logina posledica strukturalnog gledanja na jezik. - ocekuje se da ucenici odgovore prema Skinerovoj semi - struktura jezika se usvaja putem uzimanja naj elemenata *izbacuju se arhaicne reci * KOMUNIKATIVNI PRISTUPI (audiolingvalni i komunikativni) - u komunikacijskom pristupu u centru panje je uenik i bitna je komunikativna funkcija jezika - komunikativni pristup se javlja 70-tih godina u Evropi i biva zvanino predloen od strane Evropskog saveta AL vs CLT(u verziji poznatoj kao pojmovno-funkcijski pristup) - osnovni centar za jeziku politiku je Brisel gde se 1978. javljaju enciklopedije osnovnih postulata za svaki jezik (jeziki minimum - 1500 leksema potrebnih za osnovnu komunikaciju na datom jeziku) - zanemaruje znaenje- u osnovi je znaenje - memoriu se dijalozi- ne memoriu se dijalozi - jezik nije u kontekstu- jezik je u kontekstu - ue se strukture, glasovi, rei- jezik se ui radi komunikacije - prouava se jezik (overlearning)- efektivna komunikacija - izbegavaju se gramatika objanjenja- gramatika se koristi kada je potrebna - upotreba maternjeg jezika se izbegava- moe se koristiti - itanje i pisanje su odgoeni- odmah i itanje i pisanje - cilj- jezika sposobnost- cilj- komunikacijska kompetencija - oekuje se interakcija uenika u jezikom sistemu- uenici u meusobnoj interakciji, jeziki sistem nije bitan

- potrebno je identifikovati lingvistiko-komunikativne potrebe subjekta u sociolingvistikim okolnostima koja je za njega nova i u kojoj treba da se snae (subjekta- neko ko se seli zbog posla) - jedina autonomija dozvoljena ueniku jeste ona da naui lingvistike forme u vezi sa pojmovima i funkcijama koje su potrebne da bi se zadovoljile lingvistiko-komunikativne osnovne potrebe - nastavnik treba da poseduje tena znanja jezika i moderne GD. tehnologije - neguju se i razvijaju sve 4 jezike sposobnosti - moe se primeniti svaki metod koji e omoguiti dobru komunikaciju - Vilkins, Trim, Vanet. - Trim i Vanet sainili su projekat "MODERNI JEZICI" - uvodi pojam preivljavanja (livello soglia) da bi mogla da se uspostavi meusobna komunikacija - specifikacija komunikativnih ciljeva se ostvaruje na 3 NIVOA: 1. NIVO FUNKCIJA, 2. NIVO POJMOVA i 3. NIVO JEZIKIH PODELA - pojmovno-funkcionalni pristup nema odreene kritike - zamera mu se to je polazei od potreba korisnika vie panje posvetio samom predmetu (jeziku) nego korisniku * HUMANISTIKO-AFEKTIVNI - zasniva se na psihoanalizi, tj. odnos nastavnik-uenik tei onom odnosu psihoanalista- pacijent - subjekat, tj. uenik je osloboen svih kompleksa; a nastavnik je diskretan, posmatra, prati, savetuje i ohrabruje svoje uenike 1.~ THE NATURAL APPROACH (Kreshel, Terel) mora biti emotivno pripremljen, u sredistu je razumevanje The Natural approach naglasava ulogu prirodnog usvajanja jezika i podvlaci paralele izmedju stranog i maternjeg jezika. Pridaje vise vaznosti emotivnim nego kognitivnim faktorima u procesu ucenja. Takodje vecu vaznost pridaje savladjivanju vokabulara nego gramatici. Greske ucenika se ne ispravljaju. Cilj pristupa je da razvije sposobnost razumevanja osnovnih sadrzaja u neformalnim komunikativnim situacijama. Ucenici mogu da upotrebljavaju maternji jezik. - do znanja jezika moe se doi na 2 naina: A) USVAJANJE (maternji jezik i drugi jezik)- putem nesvesnog procesa B) UENJE (Ls)- svestan process monitor hipoteza hipoteza prirodnog reda (slican kao maternji) - vaan je input- INPUT HYPOTESIS (da se postigne odreeni nivo "I" dolazi do nivoa usvajanja "I+L" - usvajanje jezika se vri sledeim redom: pragmatika semantika gramatika, ne obrnuto kao to su tvrdili formalistiki metodi = indukcija - ovaj metod podrazumeva dva aspekta: PERIOD RECEPTIVNOG UTANJA pre nego to se pone sa produkcijom na Ls, kao i HIPOTEZA AFEKTIVNOG FILTERA, tj. da se odstrane psihike blokade koji novi input moe da stvori prilikom usvajanja jezika - community conselling

- total physical appereance - the silent way/ G. Gattegno - Kraen, Terel, Jasperson, Asher - Krasen se bavi razlikom usvajanja jezika prirodnim putem i ucenja jezika 2.~SUGGESTOPEDIA - LOZANOV 1978. (tvorac) - ima veze sa semantikim poljem sugestije- manipulacije- hipnoze - usmerava se na to da se jezik ui ne razumom, ve nesvesno - ambijent u kojem se ui jezik slian ambijentu psihoanalitiarskih seansi: udobne fotelje, prijatne boje, muzika... - esto se odvija na sledei nain: prezentacija lingvistikog materijala; memorisanje istog na nivou nesvesnog; revizija usvojenog putem igara, razgovora - lingvistiki materijal, tj. tekst treba da je potpun, zanimljiv, da ima emotivni naboj, estetiku, treba da izbegavaju neprijatne teme; poeljna je muzika, npr. instrumentalna muzika baroka. 3.~ SILENT WAY - Gatenjo - odnosi se na tiho ponaanje nastavnika; tane odgovore propraa pozitivnim ili negativnim klimanjem glave i njegova uloga je pozadinska 4.~ TPR (total phisycal responce) - autor Eer - sastoji se od povezivanja rei i pokreta formulisanih kao serija nareenja izdatih na stranom jeziku 5.~ COMMUNITY COUNCELING - auter Karen - nastavnik ima ulogu savetnika na stranom jeziku a uenici kolektivno primenjuju savete - kritika: svi ovi pristupi aktiviraju samo kratkoronu memoriju * COUNCILE OF EUROPE - savet Evrope ve nekoliko decenija podrava i promovie specifinu politiku uenja stranih jezika u evropskim okvirima - do sada su proizvedeni vani dokumenti koji u duhu tolerancije i ravnopravnosti, ravnopravno vrednuju jezike kao instrument u monunikaciji i saradnji - '70. i '80-tih godina eksperti Evropskog saveta stvaraju ''PROJEKT MODERNIH JEZIKA'' sa ciljem da se evropski stanovnici opreme lingvistikim znanjem potrebnim za premetanja iz zemlje u zemlju bilo radi posla, bilo radi kolovanja - govori se o sferi preivljavanja, tj. o odreenom pragu znanja stranog jezika neophodnog za komunikaciju - prag znanja je jedna od najpoznatijih oznaka komunikativnog pristupa Saveta Evrope - potrebno je pripremiti i obuiti sve graane za meunarodnu mobilnost koja je usled sve vee saradnje postala veoma intenzivna

- pojmovno-funkcijski pristup je zvanini predlog Saveta Evrope - neke od taaka: 1. komunikativne potrebe (npr. za emigrante) 2. komunikativni ciljevi; treba traiti lingvistike izraze neophodne za ivot i preivljavanje 3. praktine funkcije (rei ime, pitati za ime, adresu...) 4. pojmovi (treba uiti redom: ime, adresa, kua, pozdravi...) 5. lingvistike forme (rei i pojmovi kojima se moe izraziti sve reeno) - projekat Saveta Evrope se ne zasniva ni na kakvoj posebnoj metodologiji - Freddi zamera na tome to se gubi kontakt sa uenikom , smatra da se sve to trebalo vie vezati za uenika. * COMMON EUROPEAN FRAMEWORK (svrhe i ciljevi; osnovna naela; plurilingvistike i plurikulturalne kompetencije - Savet Evrope ve nekoliko decenija podrava i promovie specifinu politiku uenja stranih jezika u evropskim okvirima - do sada su proizvedeni vani dokumenti koji, u dudu tolerancije i ravnopravnosti, ravnopravno vrednuju jezik kao instrument u komunikaciji i saradnji - najsavremeniji i najvaniji dokument trenutno je COMMON EUROPEAN FRAMEWORK- Zajedniki evropski okvir za ive jezike - u njemu se nalazi nekoliko sutinskih stavova koji Evropu i svet doivljavaju kao jedinstven obrazovni prostor u kome se proimaju narodi i kuture, jezici i govornici - cilj CEF- promovisanje uzajamnog razumevanja i tolerancija, mobilnost u Evropi , saradnja, upoznavanje raznih evropskih jezika, i popularnih i onih koji se manje ue, kao i kultura tih jezika - veoma bogato naslee razliitih jezika i kultura u Evropi treba tititi i razvijati - boljim poznavanjem modernih evropskih jezika bieolakana komunikacija i interakcija meu pojedincima razliitih jezika - Evropa treba da promovie saradnju na nacionalnom i internacionalnom nivou svih vladinih i nevladinih institucija koje se angauju na razvujanju metoda nastave i evaluacije u oblasti ivih jezika - jedan od principa koja se promovie jeste kontinuirano obrazovanje i uenje: da covek prema svojim potrebama i zahtevima drustva moze da se vrati u skolu tamo gde je stao - u osnovi svih ideja vezanih za pitanje jezik nalazi se IDEJE VIEJEZINOSTIto je sposobnost pojedinca da uzme uee u interkulturnoj interakciji na vie jezika (koje poznaje na onom minimalnom nivou neophodnom da mu se otvore vrata date culture) i koje mu omoguava upoznavanje veeg broja kulturnih zajednica. - CEF promovise: mobilnost, saradnju, poznavanje raznih evropskih jezika i kultura, razumevanje i toleranciju, kontinuirano obrazovanje i visejezicnost. * KOMPETENCIJE (opte: znanja i umenja; sposobnosti jezikog optenja;

jeziki korisnik/ uenik: svojstva pojedinca/ linosti) - izdvajaju se sledee kompetencije: A) KOMPETENCIJE LINGVISTIKO-KOMUNIKATIVNE PRIRODE 1. SEMIOTIKO-KULTURNA KOMPETENCIJE- integrie verbalni jezik sa neverbalnim; podrazumeva niz znanja koja dovode do stabilnog kontakta izmeu sagovornika i uzajamnog razumevanja 2. TEKSTUALNA- podrazumeva stvaranje niza reenica koje se meusobno mogu organizovati u tekst (diskursna kompetencija) 3. LINGVISTIKA- posedovanjereceptivnih, produktivnih i integrativnih vetina 4. SOCIOLINGVISTIKI- podrazumeva sposobnost odabira odgovarajueg jezikog varijeteta, u skladu sa situacijom sagovornicima, mestom, odnosima 5. PARALINGVISTIKA- sposobnost da se prepozna psiholoko, socijalno, kontekstualno znaenje govora, tj. intonacije, tona, akcenta, poreklo govornika... 6. EKSTRALINGVISTIKA- podrazumeva sposobnost da se shvati znaenje svih neverbalnih jezika, tj. gestova, ponaanja, dranja; odsustvo/ prisustvo/ vrsta odee, nakita, minke, kue, automobile B) KOMPETENCIJE ISTO LINGVISTIKE PRIRODE 1. RAZUMEVANJE 2. GOVOR 3. ITANJE ~ 4. PISANJE 5. MIKROLINGVISTIKA 6. PREVODILAKA METALINGVISTIKA KOMPETENCIJA: odnosi izmedju jezika i drugih kulturnih sistema na koje jezik upucuje 27. LINGVISTIKA PRAGMATIKA (govorni inovi) - obuhvata sve sto se tice jezicke upotrebem u okviru nje je i didaktika - trudi se da objasni sve sto se tice jezicke upotrebe, kako funkcionise, cemu sluzi - jezik se shvata kao delatnost, aktivnost - prouava inioce koji upravljaju naim jezikim izborom u drutvenoj interakciji i dejstvo naeg izbora na druge - teorijski smo slobodni da kaemo sve to elim, a u praksi smo, meutim, prinueni da se pridravamo velikog broja drutvenih pravila (npr. nije red da se priaju vicevi na sahrani) - u mnogim jezicima pragmatike distinkcije formalnosti, utivosti, intimnosti proteu se kroz itav gramatiki; leksiki; fonoloki sistem, i odraavaju pitanja socijalne klase, drutvenog statusa, i uloge ~ (hvala: elite li jo aja? Hvala (za Engleze znai DA, za Francuze NE) - pragmatika jo uvek nije koherentna oblast prouavanja, ve se preklapa sa jo nekoliko oblasti: semantika, sociolingvistika, psiholingvistika, analiza

diskursa * GOVORNI INOVI - OSTIN- britanski filozof - podelio je iskaze na: ~ PERFORMATIVNE ( Hou... Obeavam) ~ KONSTATIVNE (prenose informaciju) - dejstvo iskaza no ponaanje govornika i sluaoca prouava se na osnovu trostruke distinkcije: 1. LOKUCIONI IN - komunikativni in se odvija 2. ILOKUCIONI IN - in kao rezultat govornikovog iskaza (kazivanje=injenje) 3. PERLOKUCIONI IN - dejstvo iskaza na sluaoca - 5 osnovnih tipova ilokucionih inova (DZON SERL): 1. PREDSTAVNI- govornik se obavezuje na istinitost reenice: tvrdi, veruje, zakljuuje, odrie, pretpostavlja 2. DIREKTIVNI- govornik pokuava da navede sluaoca da uini neto: moli, izaziva, nareuje, zahteva 3. KOMISIVNI- obevezuje se na postupke: garantuje, jami, obeava, zaklinje se 4. EKSPRESIVNI- izraava stav o neemu: izvinjava se, ali se, estita, eli dobrodolicu, zadovoljstvo/nezadovoljstvo, slaganje/neslaganje 5. DEKLARACIJA- menja spoljanji status ili situaciju svojim iskazom: dajem ostavku, otputeni ste, objavljujem rat - govorni inovi su uspeni samo ako se zadovoljavaju neka merila poznata kao ''USLOVI PRIKLADNOSTI'' (pravila po kojima se cinovi izvode): - osoba koja izvodi govorni in mora biti ovlaena za to (npr. uhapsiti- to mogu samo policajci) - govorni in se mora obaviti na ispravan nain (npr. dobrodolica se izjavljuje ljubazno) - treba da postoji iskrenost u govornom inu (''izvinjavam se''- samo ako se misli iskreno)

28. DISKURS / TEKST; ANALIZA KONVERZACIJE - diskurs znai pisanu re, text, a text je osnovni element lingvistike poruke - tekst => diskurs: disciplina koja proucava celinu vecu od recenice, moze biti pisani i usmeni to je celina povezanih recenica (prica, bajka ima narativnu funkciju, zapovest preskriptivnu; turisticka brosura deskriptivnu; neko predavanje argumentativnu_ - tekst je i telefonski razgovor, sale, molitva, odlomak iz novena, pesma, politicki zapisnik, pismo. - osobine teksta: gramaticnost (u nekim slucajevima), kohezivnost (mehanizmi koji to omogucavaju su konektori), koherentnost - lingvistika analiza je prvenstveno zaokupljena graenjem reenica, a

poslednjih godina sve vie panje se posveuje analizi naina rada na koji reenice funkcioniu - 2 glavna pristupa: ANALIZA DISKURSA- stavlja akcenat na strukturu prirodnog toka govornog jezika (konverzacija. Intervjui, govori) TEKST-ANALIZA- koncentrie se na strukturu pisanog jezika (eseji, beleke, poglavlja knjiga, pisma) - diskurs i tekst mogu se koristiti u irem smislu i podrazumevati sve jezike jedunice sa odreenom komunikativnom funkcijom, bilo govornom bilo pisanom - naglaava se potreba da se jezik sagleda kao dinamiki, socijalni, interaktivni fenomen - znaenje se u obe ove analize ne prenosi pojedinanim reenicama, ve mnogo sloenijim govornim razmerama u kojima uestvuju uzajamno poznavanjei poimanje sveta uesnika komunikacije - TEXT moe biti: 1. NARATIVNI, KNJIEVNI, NEKNJIEVNI 2. DESKRIPTIVNI 3. ARGUMENTARNI 4. INFORMATIVNI 5. REGULATIVNI ANALIZA KONVERZACIJE - konverzacija se smatra jaosnovnijim i najuniverzalnijim nainom obavljanja ljudskih poslova - analiza konverzacije je poseban metod prouavanja strukture konverzacije - zasniva se na tehnikama amerikog sociolokog pravca ia '70. godina poznatog kao ETNOMETODOLOGIJA - ranija socioloka istraivanja bila su preteno koncentrisana na opta pitanja drutvene strukture - nov naziv trebalo je da oznai novo usmerenje zasnovano na prouavanju tehnika kojima se slue sami ljudi kada uestvuju u drutvenoj i jezikoj interakciji - glavni akcenat je na tome kako pojedinci doivljavaju, razumevaju i opisuju svoje interakcije - u analizi konverzacije podaci se sastoje od magnetofonskih snimaka prirodnih razgovora i odgovarajuih transkripcija, koji se zatim sistematski analiziraju kako bi se utvrdila svojstva koja utiu na tok razgovora - naglasak je na empirijskom, induktivnom radu (od iskustva do opstih zakljucaka) i po tome se ovaj pristup ponekad razlikuje od analize diskursa (koja je deduktivna); njenih preteno formalnih metoda. 29. HIPERTEKST - ovaj termin je prvo uao u jezik informatike, a zatim i u obian jezik - sa pojavom kompjutera mogle su se ostvariti sve finije forme interaktivnosti

koje su dozvolile da se oformi nova vrsta teksta - radi se o tekstu koji ne predstavlja tradicionalnu linearnu strukturu u kojo itanje poinje na prvoj strani a zavrava se na poslednjoj, ve STRUKTURU MREASTU koja se sastoji od brojnih hipertekstualnih vorova, tj. delova teksta koji dozvoljavaju da se jednim klikom mia otvori novi tekst ili slika ali zvuk, tj. audio-video dokument povezan sa poetnim tekstom - putem klika se povezuj brojni vorovi koji ine HIPERTEKST - dozvolja itaocu, tj. korisniku da stavra preice na fleksibilan nain, itanja tee analogno; bira tekstove koji ga najvie interesuju i koji odgovaraju cilju itanja; itanja je manje-vie slobodno - hypertext stavlja citaoca u prvi plan, on sam moze da organizuje citanje i da bira tekst, moze da pravi precice, da preskace ono sto ga ne zanima - to je vie hipertekst bogat dokumentima sve je tee da autor predvidi nain korienja sopstvenog hiperteksta - autor gubi dominantnu ulogu koju mu je tradicionalna knjiga pripisivala i na neki nain predaje deo zadatka itaocu - hipertekst potuje naine, sposobnosti, vreme, ritam usvajanja pojedinca, ne ogranicava ga vremenski, doprinosi podsticanju raznih naina usvajanja informacija, podstie korienje brojnih strategija koje ine korisnika autonomnijim i aktivnijim - hipertekst je oblik CD-rom, DVD-rom ili INTERNET, koji je ujedno i kolevka hiperteksta i gde hipertekst suverene vlade. 30. JEZIK I MISAO - postoji najua veza izmeu jezika i misli: jezik u velikoj meri olakava nae miljenje i omogucuje nam da ga iskazemo - ne zahtevaju sve vrste miljenja da se iskau jezikom, on se moze iskazati i emocionalnom reakcijom (plakanje, smeh) ili neverbalnim sredstvima; npr. emocionalna reakcija na neki dogaaj, mi moemo jezikom objasniti drugima ta oseamo, ali je sama emocija iznad rei - naa svakodnevna matanja mogu se odvijati bez jezika - miljenje koje ukljuuje jezik drugaije je prirode: to je rasudno miljenje koje se odvija dok reavamo probleme, kazujemo prie, itd.- RACIONALNO (logiko) miljenje - postoje 3 hipoteze o odnosu jezika i misli: A) jezik i misao su potpuno odvojeni, s tim to jedan zavisi od drugog B) jezik i misao su identini- tj. nemogue je nacionalno misliti bez upotrebe jezika C) jezik i misao su uzajamno zavisni- ali to ne znai da su identini - SAPIR- VANFOVA hipoteza ima 2 naela: 1. LINGVISTIKI DETERMINIZAM- jezik odreuje nain na koji mislimo 2. LINGVISTIKI RELATIVIZAM- distinkcija enkodirane u jednom jeziku ne moemo nai ni u jednom drugom (npr. postojanje samo jedne engleske rei za sneg naspram mnotva eskimskih) - ova hipoteza danas ne opstaje u svom drastinom obliku, injenica da se

moe uspeno prevoditi s jednog jezika na drugi ozbiljan je argument protiv nje - ublaena verzija se obino prihvata: jezik moda ne odreuje kako mislimo, ali svakako utie na to kako percepiramo i pamtimo te olakava izvrenje naih mentalnih zadataka. 31. EMOCIONA INTELIGANCIJA - GOLEMAN je doao do zakljuka da dananjim drutvom vlada sebinost i osiromaenje i IQ iEQ - EQ slui da formira etike stavove - u osnovi svake emocije je impuls-oseanja koje tei da bude ostvareno, da dejstvuje - zavisni od impulsa- nemoralni, bez etikih stavova - EQ- predstavlja sposobnost vladanja emocionalnim impulsom, tj. sposobnost da opaamo druge - zato nam je potrebno obrazovanje koje nas ui samokontroli, samosvesti, empatiji, vetini sluanja, reavanja sukoba. - sredite emocije je impuls- potreba koja se naglo javlja. Zametak impulsa je oseanje koje tei da se ispolji. Ljudi koji pate od golog impulsa tj. zavise od njega, pate od nedostatka moralnosti; sposobnost da se kontrolie impuls je osnova nae volje, karaktera. - osnovne emocije su: bes, tuga, srea i ljubav - emocioni um je stariji od racionog, racioni um proiava dejstvo emocija, a ponekad ih i ukida. - najstariji koreni naih oseanja su u oseaju mirisa - sedite misli je NEOKORTEKS - sadri centre koji sabiraju i razluuju ono to ula oseaju; omoguava svest o sopstvenim oseajima - sposobnosti koje ine emocionalnu inteligenciju, a obrazovanje treba da ih formira su: 1. SAMOSVEST, 2. SAMOKONTROLA, 3. EMPATIJA, 4. VETINA SLUANJA i 5. REAVANJE PROBLEMA 32. MOTIVACIJA - mogla bi se definisati kao jedno dinamicko interesovanje koje ucenika tera kako da usvaja i uci strain jezik tako i da istraje u procesu ucenja - zato neko ui strani jezik? - pitanje je veoma jednostavno, ali odgovor je teko dati - odgovor zavisi od pojedinca do pojedinca; svako ima neto to ga motivie - motivacija je veoma bitan inilac u procesu uenja jezika - motivacija je unutranji poriv, neto to uenika vue ka cilju - CILJEVI mogu biti razliiti: A) KRATKOTRAJNI (da se poloi ispit) B) DUGOTRAJNA (da se postigne bolja komunikacija) podrazumevaju

postojanje prave motivacije, samim tim veci je uspeh u ucenju jezika kao i u poducavanju ucenika koji ih imaju - motivacija moe biti: A) SPOLJANJA- odnosi se na faktore koji su izvan uionice (npr. zahtevi sredine da za znanjem jezika, bodrenje roditelja itd.) B) UNUTRANJE- odnosi se na one ciljeve i zadatke koji se odigravaju u uionici SPOLJANJA motivacija se dele na: 1. INTEGRATIVNA/formativna- uenika privlai kultura datog jezika, nauka, knjizevnost, al ii navike, nacin zivota te zajednice; ele ili to vie da naue o toj kuturi, ili da se i sami integriu u nju (induktivna) (ili formativna jer uestvuju u formiranju linosti) - pod jakim uticajem ove motivacije ucenici zele da se integrisu u kulturu, a pod slabijim zele o njoj da saznaju 2. INSTRUMENTALNA- motivacija praktine prirode; uenik se nada promeni posla, poboljanju statusa,; jezik-instrument u postizanju ovakvog cilja (operativne prirode) - ove 2 motivacije se meusobno prepliu: instrumentalna moze da olaksa ispunjenje integrativne motivacije - nastavnik oe da utie na spoljanju motivaciju uenika tako to e imati pozitivan stav prema govornicima, kulturi ciljnog jezika i podsticati uenike UNUTRANJA motivacija je veoma bitna, jer ima uenika koji nemaju spoljanju motivaciju, pa njihova motivacija uopte jaa ili slabi unutar grupe, u uionici - faktori koji utiu na motivaciju su: uslovi za rad (broj ucenika, izgled ucionicem osvetljenost, klima), atmosfera, br. uenika, izgled uionice, metod (da bude zanimljiv, da drzi paznju ucenicima, da se prilagodi uzrastu), nastavnik,uspeh (sto je ucenik zadovoljniji uspehom, veca mu je mogucnost da dalje napreduje).

33. SLOENOST I KREATIVNOST LJUDSKOG JEZIKA - jezik sainjava osnovnu sponu meu ljudima, od koje zavisi i sam opstanak ljudske zajednice - ta veza koja omoguuje da skup jedinki obrazuje drutvenu celinu zasniva se na mogunosti optenja meu njima, a optenje je glavni zadatak zbog kojeg jezik postoji - svaki jezik je prikladno i dovoljno sredstvo za obavljanje komunikacijskih potreba zajednice kojo slui - jezik hvata korak sa vremenom, sa drutvenim promenema, zanemarujui ono to prestaje da bude od vanosti, a razvijajui sredstva za izraavanje svega to postaje aktuelno - bogat renik je vie posledica, nego preduslov drutveno-kulturnog i

nauno-tehnolokog razvoja; jezici se raaju jednaki, a odrastaju nejednako - jezik istie slinosti, kao znak linog identiteta, i kolektivne pripadnosti, ali i razlike, jer jednostavno, postoje razliiti naini izraavanja i razliiti jezici - jezik nam omoguuje da oblikujemo i izrazimo svoje misli, kao i svoje oseanja, elje, nade, strepnje- sve to ini deo naeg duhovnog ivota - izraavajui neto mi ujedno saoptavamo-optimo sa drugima - jezik je ogledalo kulture i civilizacije, samih ljudi koji se tim jezikom koriste - uiti neki jezik znai ujedno i sticati iroko znanje o kulturi i civilizaciji tog jezika - jezik ima tri glavna lica: ~ KAO SISTEM ZNAKOVA ~ DRUTVENA POJAVA- postojanje jezikih zajednica ~ PSIHIKA POJAVA- umni i duevni ivot oveka - jezik oveka odreuje na opteljudskom, biolokom planu kao lana ljudskog roda, jedinog koji poseduje mo govora; kao i na grupnom, kao pripadnika odreene drutvene zajednice - jezik je jedno od temeljnih obeleja ljudskog bia - u svakom trenutku svog svesnog postojanja mi smo okrueni jezikom i u njega uronjeni. Noam Chomsky kreativnost - ucenje culture tolerancija, neprihvatanje stereoptipa itd. 34. SVRHE I CILJEVI UENJA STRANOG JEZIKA - veoma esto je dovoljna sitnica da nekoga opredeli ime e se baviti u ivotu - neko ko zaista eli da naui strani jezik, to mu je cilj, postii e uspeh bez obzira na okolnosti koje ga prate u procesu uenja - osobe koje ue jezik postavljaju sebi razliite ciljeve - pre svega razlikujemo: 1. KRATKOTRAJNE (short-term goals)- oni pretpostavljaju neke neposredne ciljeve, prepreke koje treba postii ili prevazii: da se poloi neki ispit, da se proita neki tekst radi uestvovanja na asu... -oni su direktni, realizuju se nakon kraceg vremenskog perioda 2. DUGOTRAJNE (long-term goals)- pretpostavlju neki cilj koji e se ostvariti u daljoj budunosti, npr. da se dobije bolji posao, da se taj jezik koristi u poslu, da se zivi u inostranstvu, da se postigne komunikacija na ciljnom jeziku... - generalno gledano, lake je poduavati one uenike koji imaju jaku motivaciju sa dugotrajnim ciljevima. Od onih sa kratkotrajnim ciljevima, jer se kod ovih postavlja pitanje postojanja prave motivacije - dugotrajni motive podrazumevanju postojanje prave motivacije pa samim tim i veci uspeh u ucenju jezika kao i poducavanju ucenika koji ih imaju - globalno, ciljevi uenja stranih jezika u svetu su: ~ olakati komunikaciju i interakciju meu pojedincima razliitih maternjih

jezika, promovisati mobilnost, uzajamno razumevanje, saradnju ~ prevazii predrasude i diskriminaciju ~ upoznati razne kulture, naine ivota, obiaje - opta svrha: omoguiti uenicima da razvijaju kompetenciju viejezinosti, tj plurilingvizam - uglavnom se sve svodi na komunikativnu kompetenciju 1. samostvarenje 2. inkulturacija 3. socijalizacija 35. NEKE ILUZIJE GD. - u poslednjih 40-ak godina GD. je doivela velike i brojne promene, kao i sve oblasti nastave jezika - meutim, pored svih pozitivnih promena jo uvek postoje miljenja i nastavni postupci po kolama za koje se moe rei da su velike zablude o uenju i zablude o predavanju stranih jezika - zablude se mogu sresti u nastavnim planovima i programima (esto preobimni programi koji, da bi se ispunili, vode uenike do kvantiteta, tj. mnogo toga nauenog, ali bez kvaliteta, nita naueno kako treba) u izvesnim udbenicima (nezanimljivi, preobimni), u prirunicima za nastavnike ( govore na osnovu teorije koja nije proverena u praksi) - u mnogim disciplinama, pa i u GD., lake je formulisati izvesnu teoriju i tehniku rada, nego doekati njihovu potpunu i iroku primenu - ako se izvesne ideje i prihvate, to se ini samo deklarativno, na naunim skupovima, u strunoj literaturi, dok se u uionici radi na isti nain kao i rep 50 godina - prvi uslov za iskorenjivanje zabluda jeste njihovo realno sagledavanje - treba biti svestan da zabluda u nastavi jezika i loe koncipiranih udbenik jo uvek ima, ako i prevazienih metoda nastave - meutim, deavalo se da neke ''istine'' u nauci o jeziku i u GD. nakon izvesnog vremena se pokau kao nepotpune, ili ak i netane; ali ovakvo smenjivanje ideja i saznanja je prirodno, jer nauka stalno napreduje - postoje jo uvek zablude o nastavniku stranog jezika: smatra se da mu je dovoljno samo solidno poznavanje jezika i da drugo obrazovanje nije potrebno - postoje i zablude o GD. kao disciplini, jer je mnogi ne smatraju naukom - kada se iskorene zablude o GD. kao disciplini, moe e se pristupiti reavanju niza praktinih, nastavnih, pa i teorijskih problema i zabluda.