Prikazi i kritike

H. ANTONIADIS-BIBICOU, Etudes d'histoire maritime de Byzance, A pro-

pos du Theme des Caravisieonsc, Paris 1966, str. 220
Relativno kratko vreme nakon
pojave njene knjige o carinama u
Vizantiji,t H. Antoniadis-Bibicou ob-
javila je novu knjigu pro-
blemima vizantijskog pomorstva.
- bar formalno - kao
osnovni objekt svojih razmatranja
temu Karavisijanaca, H.A.-B. se
morala niza pitanja
vezanih za razne aspekte vizantijske
pomorske istorije u ranom sred-
njem veku. Ona je, pod-
vukla da ne eli da pie istoriju
vizantijske mornarice (14). To nije
ni Pa ipak, u svom
uvodnom izlaganju (13-45) pregled
- po njenoj oceni - najvanijih
problema vizantijskog pomorstva
tokom hiljadugodinjeg postojanja
Carstva, ona - kao
i u svom prethodnom delu - izno-
si mnogo ideja, hipoteza ili zaklju-
koji, nisu striktno veza-
ni za osnovnu temu knjige, ali su
gotovo uvek zanimljivi, novi
i, po pravilu, takvi da navode na
dalja razmiljanja. Tako ona,
ostalim, ukazuje na potrebu prou-
poloaja vizantijske brodo-
gradnje u pogledu ma-
terijala, na potrebu upoznavanja
stepena uticaja zapadne
vinske tehnike u Vizantiji, na na-
i regrutovanja po-
sada za vizantijske brodove, itd.
zbog teme Karavisija-
nacac koju je stavila - samo for-
malno! - u centar svog interesova-
nja, H. A. - B. je morala da raspra-
yi i pi_tanj_a
IStOnJe, naroc1to pitanJa vizanttJske
tematske organizacije. dosta
opirno ( 47-61) o ovom vanom
problemu, H. A.- B.,- iako usva-
ja poneki stav iz studije P. Lemer-
le-a3 i se na radove A. Per-
tusi-a4 i J. Karayannopoulos-as o te-
mama - ipak se u svojim osnovnim
stavovima sasvim nribliava milje-
njima i ocenama prof. G. Ostrogor-
skog.6 Ponovnom analizom izvora
ona, na -.rimer. dolazi do
da su teme, kao organiza-
ci i e. instalirane u Malo i Aziji 622, a
kao teritorijalne jedinice moda is-
tovremeno, a svakako pre 634. g.
(58). Zatim, autor smatra da poja-
VlL imanja treba vezivati
za pojavu tema i odbija neka druk-
miljenja koja su se pojavila
u novije vreme. Njena koncima ana-
liza izvora i jasni do ko-
jih dolazi svakako, nov i po-
zitivan prilog velikoj debati o ovim,
1
H. A n t o n i a d i s-B i b i e o u, Recherches sur les douanes a Byzance, Paris 1963,
189. V. moj prikaz u br. 1/1964, 120-123.
' Kaemo da je tema Karavisijanaca samo formalno stavljena u centar preokupacija
autora u ovoj knjizi, jer raspravljanje o toj temi uzima svega 36 stranica (63-98) od ukupno
173 stranice teksta u knjizi.
3
P. L e m er l e, Esquisse pour une histoire agraire de Byzance: Les source et les
proble.mes, Revue Historique, t. 219 (1958), 32-74, 254-284; t. 220 (1958). 43-94.
' A. P er t u s i, La formation des thi!.mes byzantins, Berichte zum XI Internationalen
Byzantinischen Kongress, MUnchen 1958, 1-40.
5
J. K ar ay a n n o p o u l o s, Die Entstehung der byzantinischen Themenordnung,
Byzantinisches Archiv, t. X, 1959.
' G. O s tr o g or s k y, Sur la date de la composition du Livre des themes et sur
l'epoque de la constitution des premiers themes d'Asie Mineure, Byzantion, t. 23, 1953.
31----M; i s t i, Pour /'histoire de la feodalite uyzantine, Bruxelles 1954; i s t i, de
Ravenne et !'origine des thi!.mes byzantins, VII corso di cultura sull'arte revenate e bizanti-
nac, Ravenna 1960, 99-110; i s t i: Bu2anrujc1Cfl ceocJCa OtiUlruHa, 3eMMJpaOHU'<tr:U 3QICOH-
Tpanar o nopecJCoM cucre.wy - Te6aHCJCU JCaracrap, .,fAac CAHY", OA. APytllTB. nayKa
KH>. 10, 1961, 141-160; i s t i, La commune rurale byzantine, Byzantion, t. 32, 1962, 139-166.
133
Jugoslovenski istorijski
tako pitanjima vizantij-
ske istorije.
to se same teme Karavisi-
janaca, H. A. - B. je oivela jed-
no pitanje koje se smatralo odavno
reenim. Naime, jo je Ch. Diehl u
jednom svom starom radu
7
uveo u
istoriografiju temu Karavisijana-
ca kao jednu od najstarijih vizan-
tiiskih tema i takvo shvamnje zadr-
alo se u vizantolokoj literaturi
sve do najnovijih vremena,s kada su
se javljati izvesne sumnje u
njeno postojanje.
9
Detaljno razma-
izvorne podatke o temi Ka-
ravisijanaca i o najstarijim vizan-
tijskim temama (Anatolika, Armeni-
jaka, i Opsikija), autor dolazi do
vrlo ubedljivog ne samo
to tema Karavisijanaca ne spada
u grupu prvobitnih tema nego takva
tema, u geografskom i administra-
tivnom smislu, nikada nije ni po-
stojala u Vizantiji (78). je, u
stvari, o pomorskoj jedinici koja je,
po mil.ienju H. A.- B., bila tako-
i vrhovna komanda vizantijske
flote.
1
o
U vezi sa ovim, autor se uputa
u raspravljanje i o strukturi
vizantijske flote od VII do X ve-
ka,U pa se i pitanja ranga
pomorskih tema IX-X veka u ok-
viru opteg tematskog sistema u Vi-
zantiji, da su stratezi
pomorskih tema bili u loijem polo-
aju od stratega maloazijskih, tra-
kijskih i makedonskih tema (91).
Ipak, ako se pogleda tabelarni pre-
gled ranga tema u IX-X veku, koji
je autor objavio na str. 90 svog de-
la, pada u da se pomorske teme
Samosa i Jegejskog mora u dva
maha (pre 912. i u De Themati-
bus) penju vrlo visoko na tabeli,
- na drugo i mesto. Nema
sumnje da su to bile izuzetne situa-
CIJe, ali autor nam je ostao duan
objanjenje ove pojave.
H. A. - B., zatim, raspravlja o
imanjima i prvim po-
morskim temama (99-114). Ona
smatra, kako smo napomenuli,
da se ustanova imanja
mora datirati u isto vreme s poja-
vom tematske organizacije (100 d.),
a to se davanja ima-
nja mornarima tematskih flota, H.
A. - B. misli da je taj sta-
riji od X veka i iznosi sasvim raz-
lonu hipotezu da ga treba povezati
sa reformama cara I, po-
IX veka.
U svom (115-125) H.
A.- B. ulazi u pitanja uzroka opa-
danja vizantijske flote u XI veku
i docnije. Iako se slae sa
nim miljenjem da ovo opadanje
s vladavinom cara Vasilija
II (976-1025), koji je bio preteno
okrenut velikim kopnenim ekspedi-
cijama i osvajanjima, pa je zane-
mario flotu, ona potpuno opravda-
no vanost drugih faktora
u slabljeniu vizantijskog pomorstva,
pre svega dezagregacije vizantijs-
kog vojnog, drutvenog,
ekonomskog i finansijskog sistema
u XI veku, to je bilo
infiltracijom stranaca u
Vizantiju. Pokuaji reformi i adapta-
cije, kojih je kasnije bilo, nedovolj-
no radikalni i
narodnom poloaju i unutranjim
Vizantije, nisu done-
li uspeha;
U Dodacima (129-147) autor se
kratko na pitanja nosivosti
vizantijskih na naulos, na
i na plate nekih po-
morskih oficira i funkcionera, do-
i tabele i spis-
kove. Opiran Aneks (151-173) sa-
stoji se od rasprave H. A. - B.:
Pomorski i pomorska
' Ch. D i e h l, L' origine du regime des themes dans !'Empire llyzantin, E tudes
byzantines, Paris 1905, 276--292.
1
V. na primer G. O s tr o g or s k i, Istorija Vizantije, Beograd 1959, 146, 166.
1 P er t u s i, n.d., 39, nap. 178.
" Zanimljivo je da je do sasvim o nepostojanju teme Karavisijanacac
kao administrativne jediitice i do neto njene uloge u komandovanju
vizantijskom flotom dola istovremeno, ali nezavisno od H. A.- B., i H. Ahrweiler u
svom kapitalnom delu Byzance et la la mer, Paris 1966, 25. V. nie. str. 136.
11
Napomenimo da se, u vezi s tim, H. A. - B. bavi i problemom hronologije Miracula
S. Demetrii, posebno Kuverovog silaska u Makedoniju, koji, kao i neki raniji autori, stavlja
u doba oko 644-645 (80-81), ne vrlo vane rezultate F. B ar i a, Cuda
Dimitrija solunskog kao istoriski izvori, Beograd 1953, 126--136, koji je izneo sasvim prihvat-
ljive dokaze da je Kuver doao u Makedoniju 680 i 685.
134
l

j
l
l
na Mediteranu u sred
njem veku prema nekim tek-
stovima. Poto je pomorsku istori-
ju Mediterana podelila da periode
liburne, dromona i galije, prema
dominantnim tipovima brodova, H.
A.- B. se i na probleme ko-
ji su od direktnog interesa za nas.
Tako ona kae da - za razliku od
poljoprivredne i nekih drugih ter-
minologija - vizantijska pomorska
terminologija nita ne duguje slo-
venskim jezicima. Jedini izuzetak
nazivi sagine i kondure, koje
Konstantin Porfirogenit spominje
kao Hrvata, ali i od ovih prvi
je latinski, dok je - po autoru -
samo drugi slovenski, no ni
to ne izgleda sigurno.
Nasuprot tome, veliki je broj re-
koje su iz pomorske termi-
nologije ule u srpskohrvatsku.
Ipak, taj je broj mnogo manji od
termina koji su prodrli u
nau pomorsku terminologiju. Au-
tor ovo objanjava time to su Slo-
veni na Balkanu bili manje okre-
nuti moru u ranije vreme, kada je
Vizantije na Jadranu bila veli-
ka, a vie su se orijentisali prema
moru od XI veka dalje, kada je
snaga Vizantije oslabila, dok su nji-
hove sopstvene potrebe porasle. Me-
upravo tada je i uticaj Mle-
na Jadranu postao mnogo ja-
Otuda i razlika u stepenu infil-
tracije vizantijske, odnosno
ke pomorske terminologije u srp-
skohrvatsku. Iako je ovakvo obja-
njenje, u osnovi, trebalo bi,
ipak, voditi i o mnogim dru-
gim faktorima: o ostacima starijeg
uticaja u govoru
Prikazi i kritike
romanskih dalmatinskih gradova,
preko kojih su Sloveni u ranom
srednjem veku preteno dolazili u
dodir s morem i pomorstvom, a na-
o unutranjem razvoju slo-
venskog drutva i porastu intere-
sovanja za more, kao i
za uputanje u plovidbu. Jer, ne tre-
ba zobaraviti, ako je u ranom sred-
njem veku snano prisustvo Vizanti-
je na Jadranu smetalo slovenskoj
plovidbi, u poznom srednjem veku
na istom moru jo je snanije pri-
sustvo a orijentacija Slo-
vena prema moru, i pored toga, stal-
no raste.
Najzad, H. A. - B. u Aneksu
raspravlja o vizantijsko-za-
padnim i o vizantijsko-arapskim od-
nosima na polju pomorske termino-
logije i o uzajam-
noj povezanosti raznih obala Medi-
terana i onda kada su one u
sukobu.
U celini gledana, ova knjiga
A. - B. predstavlja zanimljiv i vre-
dan prilog slabo pod-
vizantijske pomorske istorije.
Skromno zamiljena, ona donosi sa-
svim pouzdana reenja za neka pi-
tanja vizantijskog pomorstva a za
reavanje drugih nabacuje
dragocene ideje i otvara nove pu-
teve. Cini nam se da se moe bez
preterivanja da ova knjiga, i
sadrajno i metodoloki, ose-
tan napredak prema pomenutoj
knjizi H. A. - B. o carinama. Ona
svojim osnovnim rezultatima, za-
celo, zauzeti lepo mesto pri-
malobrojnim delima o vizan-
tijskom pomorstvu uopte.
Baria
H. AHRWEILER, Byzance et la mer. La marine de guerre, la politique
et les institutions maritimes de Byzance au VIIe-XVe siecles, Paris
1966, str. 502
porekta, pripadnik
ne pariske vizantoloke kole pro-
fesora L. Lemerle-a, autor niza veo-
ma zapaenih rasprava
1
- od kojih
1
L'Epiteleia dans le cartulaire de la Lembiotissa, Byzantion XXIV, 1954, 71-94. La
politique agraire des empereurs de Nicee, Byz, XXVIII, 1958, 51-56. L'administration mili-
taire de la Crete byzantine, Byz. XXXI, 1961, 239-252. Fonctionnaires et bureaux maritimes
a Byzance, Rev. des Etudes Byz.c XIX, 1961, 239-252. Les Arabes en Asie Mineure, Rev.
histor. CCXXVII, 1962, 1-32. Nouvelle hypothese sur le tetarteron d'or et la politique
monetaire de Nicephore Phocas, Zbor. radova Vizant. inst., VIII/l, 1963, 1-10, i drugo.
135
!
.
. .
JUGOSLOVE.NSI{I
ISTORIJSKI
v
CASOPIS
ORGAN SAVEZA DRUSTAVA
ISTORICARA JUGOSLAVIJE
3-4
1960
Redakcija: Sima Slavko Bogo Grafenauer, Orde
Ivanovski, Igor Karaman, Jovan l Esad l Pejo-
Andrija Skender Rizaj, Vlado Strugar.
Odgovorni urednik
JOVAN MARJANOVIC
JUGOSLOVENSKI ISTORIJSKI organ Saveza drutava isto-
Jugoslavije, izlazi puta godinje u sveskama obima 10 tamp.
tabaka (160 stranica). Cena pojedinom broju N. din. 5.-. Godinja pret-
plata: za pojedince N. din. 14.-, za ustanove i druga pravna lica
N. din. 18.-. Za inostranstvo: pojedini broj N. din. 10.-, godinja pretplata
N. din. 36.-. kod Narodne banke u Beogradu br. 608-8-1123-5.
Adresa: Jugoslovenski istorijski Beograd - Re d a k e i j a -
Studentski trg l; A d m i n i s tr a e i j a - Kamedijeva 2; Pot. fah 545.
f
0 cL't1AAJJA ct
JUGOSLOVENSKI .
ISTORIJSKI
BROJ 3--4. GOD. 1966.
REVUE HISTORIQUE YOUGOSIA VE
IOfOCAABCKHFI HCTOPHtiECKHFI )KYPHAA
YUGOSLAV HISTORICAL REVIEW
Sadraj - Sommaire
In memoriam
Profesor Esad (1915-1967) - F. B ar i
rasprave - Articles, etudes
F. ZWITTER, Arhivska konvencija z Avstrijo iz leta 1923 in vpraanje
njene izvedbe- Convention d'archives avec l'Autriche de l'an-
5
nee 1923 et la question de sa mise en pratique 9
,_ '. D. PETROVIC, Iredenta Rumunije u Srbiji
1941-1944 - L'irredentisme de la Roumanie fasciste dans la
/""-
! "
"';
o '
:'
Serbie du Nord-Est en 1941-1944 31
Prilozi - Apports
N. KLAIC, Uz problem geneze feudalizma u Hrvatskoj - Au sujet
du probleme de la genese du teodalisme en Croatie
D. JANKOVIC, Radovi o stvaranju jugoslovenske drave objavljeni
dva svetska rata - Travaux relatifs ii la creation de
l'Etat yougoslave publies entre les deux guerres mondiales
B. GLIGORIJEVIC, O pokuaju da se oktroie Privremeni ustav
Kraljevine SHS 1919 - Sur une tentative d'octroyer la Consti-
tution provisoire du Royaume des Serbes, Croates et Slove-
nes en 1919
Diskusija - Discussion
55
79
105
U. MAKSIMOVIC, Povodom prevoda jednog istorijskog dela - Au
sujet de la traduction d'une oeuvre historique 119
F. KPJ pripalo je 1920. godine 59 poslanika, a ne 58 -
En 1920 le Parti communiste de Yougoslavie avait obtenu 59
et non 58 deputes 123
V. MELIK, poslancev v Ustavodajni
leta 1920- Nombre de deputes communistes dans l'Assembtee
constituante en 1920 127
Prikazi i kritike - Comptes rendus et critiques
B. H. Antoniadis- Bibicou, P-tudes d'histoire
maritime de Byzance 133
B. H. Ahrwciler, Byzance et la mer. La marine de
guerre, la politique et les institutions maritimes de Byzance
au VJie-XVe siecles 135
S G. O s tr o g or:> k i, Serska oblast posle Duanove
smrti -- Province de Seres apres la mort de Duan 140
t A. ;B,enac, B. E.

Ba-
s l er, N. M 11 e t 1c, P. ll Kulturna IStOnJa Bosne
i H,:rcegovine - Histoire de culture de la Bosnie et de
l'Herzegovine 145
N. GACESA: za istoriju naroda Vojvodine- Materiaux pour
servir a l'histoire des peuples de Vojvodina 149
S. GAVRILOVIC: J. S ir a e k y, St'ahovanie Slovakov na dolnu zem
v 18. a 19. 152
n. S. Cvet k o v Napredni omladinski pokret u
JugoslaYiji 1919-1928 -Mouvement de jeunesse progressiste
O! Yougoslavie de 1919 a 1928 154
M. Vu k o v Istorija zadrunog pokreta u
Jugosladji 1918-1941- Histoire du mouvement cooperatif en
You:z.oslavie de 1918 a 1941 157
V Allianz Hitler - Horthy -Mussolini, Dokumente
ungarischen Aussenpolitik (1933-1944) 160
V Vl t-.: A VER: G. J u h a s z, Teleki-konruiny kiUpolitiktija 1939-1941 161
V. STRUGAR: M. L e k o v Ofanziva proleterskih brigada u leto
1942 - Offensive des brigades protetariennes en ete 1942 167
Casopisi- Revues
D. DINIC-KNE2:EVIC: Bonpocbt ucropuu CllaeRH 174
S. VOJVOD IC: CllaBRHctcoe ucmttnutcoeeaenue 176
D2:. JUZBASIC: Prilozi - Institut za istoriju pokreta,
Sarajevo- Prilozi- Institut pour l'histoire du mouvement
ouvrier, Sarajevo 179
Nove knjige i rasprave - Nouveaux livres et etudes
Lj. Kroz historiju Makedonije- A travers l'histoire de la
Macedoine - A. Kr e 183
H. Andonov-Poljanski, Britanska bibliografija za Makedoniju -
Bibliographie britanique pour la Macedoine - V. S tr u g ar 183
M. Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine -
Nomenclature geographique et historique des localites de Voj-
vodina - S. G a vrilo v i 1&4
A. Arhivska o jugoslovenskim knjievnim i kulturnim rad
nicima (1772-1847) - Materiaux d'archives sur les hommes
de lettres et les personnalites de la vie culturelle yougoslaves
(1772-1847) -S. 185
V. Strugar, Osvobodilna vojna v Jugoslaviji- Guerre de liberation
en Yougoslavie- D. 186
Lj. Ratni dnevnik - Journal de guerre - V. G l i 187
Ustanove i organizacije - Institutions et organisations
Zavod za istoriju u Pritini - Institut de !'histoire a Pritina -
S. Rizaj 188
Kongresi, konferencije i savetovanja - Congres, conferences et
deliberations
Redovna skuptina Drutva Bosne i Hercegovine - As-
semblee ordinaire de la Societe des historiens de la Bosnie
et de l'Herzegovine - N. B a b 190
Simpozijum 25-godinjici ustanka u Crnoj Gori - Sym-
posium a ['occasion du 25-eme anniversaire de l'insurection au
Montenegro - P e j o v 193
Vojvodina 1941 - Skup u Subotici 9. i 10. XII 1966 -
Vojvodina en 1941 -Reunion des historiens a Subotica les 9
et 10 decembre 1966- J. Popov 193
Seminari za nastavnike istorije u Bosni i HercegoV!i.ni - Seminaires
pour les enseignants de !'histoire en Bosnie et Herzegovine-
R. 196
skup o gradova (1867-1967) -Reunion scien-
tifique sur la liberatwn des villes ( 1867-1967) -D. v 197
Savez drutava Jugoslavije - Union des socifUes des
hist oriens de Y ougoslavie
Izvetaj o sastanku Biroa i plenuma komiteta za
istorijske nauke u Rimu - Rapport sur la reunion du Bureau
et la seance pleniere du Comite international des sciences
historiques a Rome- J. 199
Novi saradnici u 1966 - Nouveaux collaborateurs de la
RHY en 1966 202