ekajui Godoa

, : ,

Naslovna strana engleskog izdanja knjige ekajui Godoa ekajui Godoa (eng. Waiting for Godot ) je drama koju je napisao Samjuel Beket (eng.Samuel Beckett) u kojoj glavni junaci ekaju Godoa - osobu koja se nikad nee pojaviti. Delo je provobitno napisano na francuskom (fra. En attendant Godot) ). Beket je delo preveo na svoj maternji jezik (engleski) 1952., tada je pridodao podnaslov - Tragikomedija u dva ina.

Radnja
Upozorenje: Slijede detalji zapleta ili kompletan opis knjige. ekajui Godoa je drama u dva ina. Kao to sam naslov kae, dva glavna lika Vladimir (znan i kao Didi) i Estragon (znan i kao Gogo) ekaju dolazak Godoa. Njih dvojica su najverovatnije skitnice koje su se pre sastali sa misterioznim Godoom koji im je rekao da ga ekaju na mestu gde su oni na poetku drame. Drama poinje Vladimirovim dolaskom na scenu. On ugleda Estragona i drago mu je to ga vidi. Oni se raspriaju sve dok Estragon ne pone da izuva svoje cipele. Nakon molbi za pomo i muenja oko svlaenja, Estragon

napokon skida cipele, no, nakon toga se pojavljuje pitanje ta raditi sada. Neko vreme priaju o svojoj prolosti i o nekim tekstovima i dogaajima iz Svetog Pisma, sve dok ne primete jedno stablo. Pogledaju ga i poinju govoriti ta bi mogli napraviti. Estragon odjednom doe do ideje da se obese, no nemaju ue da se obese. Njihova razmiljanja i prepirke prekida iznenadni Pocov dolazak. On tvrdi da oni stoje na njegovoj zemlji. Poco nije doao sam, nego sa svojim slugom Likijem. Poco im objanjava mnogo stvari od kojih je jedna sumrak. Poco im je tik pre njegovog odlaska objasnio pojam sumraka i kako pada no. Pre svog odlaska on im je rekao dosta toga o Likiju i oni su od njega hteli da on plee i misli. Liki je igrao i izneo svoje miljenje o jako dubokoumnoj temi, ali sa jako nerazumljivim govorom tako da ga je Poco prekinuo. Pre odlaska Liki je ugrizao i ozledio Estragona. Pre njihovog dolaska dolazi deak koji Vladimiru kae da Godo nee doi danas, nego sigurno sutra. Takoe saznajemo da deak ivi i radi kod Godoa i da ima brata kojeg Godo tue. Konano je pala no i Vladimir i Estragon su se odluili razii preko noi. Time zavrava prvi in drame. Poetak drugog ina je isti kao i prvi. Vladimir se na isto mesto vraa, no ovaj put je pozornica bez Estragona. Nakon kratkog vremena na pozornicu dotrava Estragon sav uplaen govorei da ga prati desetak ljudi koji su ga ve istukli i ele ga i sada istui. Vladimir mu kae da se smiri i da se ne boji niega dok su zajedno. Kada su obojica shvatili da opasnosti nema, Estragon eli da odu, no Vladimir ga podseti da ekaju Godoa. Estragon tada predloi da se njih dva raziu i dva puta kae da e otii, no svaki put ostane na mestu. Tada nakon njihovih prepirki na pozornicu upadaju Liki i Poco, no obojica se odmah srue i ne mogu se dii. Vladimir objanjava Estragonu, koji tvrdi da se ne sea nieg od jue i da nisu jue bili ovde, da jesu i da su i Liki i Poco bili tamo. Kada Vladimir i Estragon priu Pocou on im kae da je oslepeo. Oni mu pomau da se ustane, no i oni sami padnu i ne mogu ustati, no to im nakon nekog vremena polazi za rukom. Pozo jo uvek trai njihovu pomo. Njih dvojca razmiljaju i dvoume se i na kraju mu pomognu. On im onda kae da stignu i Likija, to oni i naprave po Pocovim instrukcijama. Oni ga tada zamole da Likiju kae da peva ili misli, no on im kae da je Liki onemeo. Poco i Liki onda odu. Vladimir se neko vreme udi o ljudskom postojanju i o samome sebi, dok Estragon za to vreme spava. Vladimir probudi Estragona i njih dvojica se jo malo prepiru. Malo pre noi, ponovno dolazi deak koji im ponovno kae isto, da e Godo sigurno doi sutra. No deak Vladimiru ovaj put tvrdi da ga se ne sea i da on jue nije bio ovde. Vladimir ga pokuava razuveriti, no to mu ne ide od ruke. U tom razgovoru saznajemo da Godo ima belu bradu i da se deakov brat razbolio. Deak odlazi, a Vladimir i Estragon ponovno gledaju stablo i ponovno se ele obesiti, no nemaju ue. Oni odluuju da e se i sutra vratiti na isto mesto, ali da e ova put donijeti ue. Kraj ovog dela je smean i esto citiran: VLADIMIR: Onda, idemo ? ESTRAGON: Idemo! (ostaju na mestu)

Semjuel Beket - ekajui Godoa

Ovo je gotovo realistina pria o dvije propalice, skitnice,koje se odavno poznaju, od kojih je jedan kulturniji i intelektialniji, superiorniji (Vladimir), dok je drugi spontaniji, letarginiji i dobrovoljno podreen. Oni se nalaze na mjestu na kojem su zato to ekaju izvjesnog Godoa. U toku tog praznog dana, koga skitnice ispunjavaju kako najbolje umiju, nailazi Poco, gospodar, sa svojim slugom Likijem i krae se zadrava u razgovoru sa njima. Ubrzo poto Poco i Liki odu, pojavie se jedan Djeak i javiti da Godo tog dana ne moe da doe, tako da e Vladimir i Estragon morati i u drugom inu komada da nastave sa ekanjem, opet bez uspjeha, jer e se ponovo pojaviti Djeak sa istom, nezadovoljavajuom vjeu.

ekaju Godoa pod stablom na cesti i razmiljaju o smrti, rjeenju, razbojnicima koji su ih istukli do smrti, vjeanju, Estragon trai mrkvu, razmilja naglo dok je jede i onda dolazi Pozzo koji vodi Luckyja na konopu. S njim postupa kao sa ivotinjom. Kad se najede njegove su kosti koje u ovom asu preputa Estragonu. Na vratu ima ranu od konopa. Vodi Luckyja na sajam gdje e ga prodati. Pozzo im objanjava pjesniki kako izgleda sumrak, pa im je pokazivao kako Lucky plee, misli. Tada se oproste, Pozzo i Lucky odlaze. Tada Pozzo zaostane, jer je zaboravio stolicu, Vladimir mu je donese, pa je Pozzo baci Luckyju. Nakon toga dolazi djeak da porui da e Godo sutra doi.

Sutradan, isto vrijeme, isto mjesto. Estragon je isprebijan, a Vladimir je sretan, pjevui. Estragon se i ne sjea ba jueranjeg dana. Estragon je mrzovoljan zbog batina to je jutros dobio iz ista mira. Raspredaju o sinonjim dogaajima, zamjeuju da je netko zamijenio cipele i one sada pristaju Estragonu, tj. nisu mu tijesne kao one to je sino ostavio na zidiu. Lie se pojavilo na drvetu, a no ranije je bilo ogoljeno. Estragon zaspe pa se trgne i pone priati to je sanjao. Vladimir ga podsjeti da ne voli kad mu pria svoje snove. Kad Vladimir nae eir Luckyja oni se malo poigravaju "Pozza i Luckyja".

Tada Estragonu dosadi, proeta se i ubrzo se vrati i kae da netko dolazi. Nastane panika meu njima, a kad utvrde da nikoga nema nastave priati meusobno. Tada dolaze Pozzo i Lucky, samo to je Pozzo oslijepio, a Lucky ima novi eir i konop je krai da bi Pozzo mogao lake slijediti Luckyja. Pozzo se spleo o Luckyja i pao na pod. Trai pomo. Estragon mu ne eli pomoi, a Vladimir eli da Pozzo ustane. Lucky je zaspao. I tako se neko vrijeme prepiru, da bi mu na kraju pomogli. Kad su se odmakli on je pao, pa su ga morali pridravati. Estragon ode istui Luckyja, jer se on tako, naime, budi pa se oni upute dalje. Estragon je zaspao dok je Vladimir priao s Pozzom. Uskoro naie djeak. Vladimir mu kae isto to i onome djeaku koji je juer doao - kae da e Godo doi sutra. U to se i Estragon probudi i oni se probaju objesiti o drvo s pomo Estragonovog pojasa za hlae. Ne uspijevaju jer je konop preslab, pa obeaju sebi da e se sutra objesiti ako Godo ne doe.

Likovi Vladimir - je jedan od dvojce glavnih likova. On je Estragonov najbolji prijatelj i drue se celi ivot, a poto je fiziki razvijeniji od Estragona tokom njihovog drugarstva ga i zatiuje. On je solidno obrazovan i uvek objanjava Estragonu mnoge stvari.

Estragon - je drugi od dvojce glavnih likova. Vladimirov najbolji prijatelj i uvek su zajedno, uprkos tome to je Estragon mongo puta predloio da se rastanu. Estragon je manji i slabiji, i puno gluplji od Vladimira te je zato uvek pod njegovom zatitom.

Poco - je sporedan lik u ovoj drami. On je pametan putnik koji se kroz dramu pojavljuje sa svojim slugom Likijem. Glavne likove nauio je dosta stvari, ali u drugom inu je oslepeo i jedini oslonac mu je bio Liki.

Liki - je Pocov verni sluga. On je ve star i nije sposoban ni za sta zato svoje poslove sluenja obavlja to bolje moe u nadi da e ga Pozo zadrati. Pre je znao mnogo stvari kao ples, itanje i miljenje. Na Pocovu naredbu jednom je igrao i mislio, ali ne ba uspeno. U zadnjem inu saznajemo da je Liki gluvonem.

Deak - radi za Godoa. Svaki dan je obavetavao Vladimira da e Godo doi sutra, no Godo nije doao. Njegov brat i on rade kod Godoa i poprilino im je dobro, osim to Godo tue njegovog brata povremeno. ________________________________

Semjuel Beket - Samuel Beckett roen je u Forskoku kod Dablina, Irska, 13. 04. 1906. pjesnik, prozaista i dramatiar, po profesiji profesor moderne knjievnosti, za 25 godina plodnog rada nije na sebe skrenuo panju knjievne kritike, a za to vrijeme je objavio desetak zanimljivih djela: Voroskop (poema,1930), Vie uboda nego udaraca (pripovjetka,1934), Kosti odjeka i drugi talozi (pjesme,1935), Marfi (roman,1938). U vrijeme II svj. rata pridruio se pokretu otpora u Francuskoj, gdje je,inae, rado i dugo boravio. Meutim,nacisti su uspjeli da provale grupu u kojoj je djelovao Beket, ali je njemu polo za rukom da izmakne policiji i pobjegne u neokupirani dio Francuske. Jedno vrijeme je radio kao nadniar na farmama u okolini Avinjona. Po zavretku rata se vratio u Irsku (1945) i

prihvata posao prevodioca i magacinera u jednoj bolnici. Tada je napisao svoj prvi roman na francuskom koji je govorio i poznavao kao maternji Mersije i Kamije. Po povratku u Pariz (1946) objavljuje na francuskom zbirku pjesama Pjesme. Sljedee godine pie svoju prvu originalnu dramu Eleuterija. Neto vie panje skrenuo je sa svoja dva romana, oba 1951. god. Moloi i Malon umire.

Uglavnom zahvaljujui medijima, danas vlada opte pogreno uverenje da je Beketa iskljuivo zanimala siva, prljava, osakaena strana ivota. To nije tano. Celoga ivota njega su zanimala pitanja: Kako smo nastali i koja je svrha naeg postojanja? Ko smo mi; koja je naa prava priroda? Na ta ovek misli kada kae "Ja"? On je smatrao da su teme koje preovlauju u svetskoj knjievnosti zapravo povrne, da kriju sutinske probleme i pravu patnju, to postaje oigledno kada se ljudsko postojanje svede na osnovni nivo, kada se skinu drutvene maske. Ostavljen na ogoljenoj sceni, ovek je primoran da ponire u sebe i potrai odgovore na sutinska pitanja.

Beket je oslobodio dramu i fikciju robovanja konvencionalnim zapletima i jedinstvu mesta i vremena, ohrabrio mnoge na eksperimentalno pisanje, bio jedan od najznaajnijih modernista... Njegova dela spadaju meu ona, koja je Umberto Eko definisao kao, otvorena". Autor ne namee svoje miljenje, itaoci su tumai, to je prvi kao model postavio Sjeren Kjerkegor, danski religiozni filozof, to su kasnije promovisali egzistencijalisti, a emu je meu prvima u umetnosti teio Kafka. Sutinski, Beket je sproveo u delo upravo ideje egzistencijalista i ovaplotio koncept teatra apsurda" koji je zamislio Alber Kami. Ponavljanje je antipod hrononolokom protoku vremena. Svi Beketovi likovi su njegovi dvojnici. Filozofski, svoj izvor pronaao je kod Lesinga, Kanta i openhauera. Danas ga smatraju prorokom avangarde i postmoderne. iveti. Izgovaram tu re, a ne znam njeno znaenje. Pokuavao sam to, a nisam znao ta pokuavam. Moda sam, na kraju krajeva, ipak iveo, a da toga nisam ni bio svestan.