Uvod

Istorija interneta i veb dizajna

Da bismo uopste poeli priu o veb dizajnu moramo prvo rei nekoliko rei o internetu i istoriji interneta. Internet je nastao kao rezultat vizionarskog razmisljanja nekolicine ljudi pocetkom 60-ih godina dvadesetog veka koji su videli veliki potencijal u mogunosti da se informacije razmenjuju preko racunara na velikim razdaljinama. J.C.R Liklajder(J.C.R Licklider) sa MIT-ja je 1962. prvi predozio globalnu mrezu racunara. Lenard Klajnrok takodje sa MIT-ja je prvi razvio teoriju paketnog prenosa koja je sama osnova interneta. Laurens Roberts je 1965. povezao raunar u Masausetsu sa raunarom u Kaliforniji preko dial-up telefonske linije. Ovo je pokazalo da je raunarska mrea irokog podruja mogua ali takodje je pokazalo da je povezivanje komutacijom kola telefonskih linija neadekvatno. Klajnrokova teorija o paketnom prenosu je potvrdjena. Roberts je 1966 preao u ARPA(agencija Ministarstva odbrane SAD-a za razvoj novih tehnologija. 1969. godine ARPA je pustila u rad ARPANET prvu zvaninu mreu raunara u koju su bila povezana etiri raunara sa velikih univerziteta u SAD(UCLA, Stanford Research Institute, UCSB i University of Utah). 1971 je bilo prikljueno 15 vorova ukljuujui i Harvard i NASA. Imejl je u ARPANET uveo Rej Tomlinson te iste godine. U julu 1972 ARPANET je i zvanicno predstavljen javnosti na Medjunarodnoj konferenciji za racunarske komunikacije u Vaingtonu. Od tada je poceo intenzivan period umreavanja raunara. S obzirom da je ARPANET ostao pod kontrolom americkog Ministarsta odbrane tako da umesto njegovog daljeg irenja stvorene su druge mree. Sledei problem je bio to sto je razmena podataka izmedju razliitih mreza bila nemogua. Robert Kan i Vinton Serf su 1973. predlozili ideju o mreznim prolazima izmedju mrea koji bi koristili zajednicki jeyik ili protokol. Novi protokol je napisan, protokol za kontrolu prenosa paketa, TCP/IP. 1983. Ovaj protokol je zvanicno usvojen i tako je internet postao stvarnost. 1980. Tim Berners-li, samostalni preduzetnik u CERN-u, je napravio ENQUIRE kao linu bazu podataka i softverskih modela ali takodje i kao nain da se igra sa hipertekstom. (Hipertekst je struktura koja se sastoji od medjusobno povezanih jedinica informacije prikazana na nekom elektronskom uredjaju. Hipertekst je osnovni koncept koji definie strukturu Interneta). 1989. Tim Berners-li je predlozio da se napravi velika baza podataka u cijoj ce osnovna struktura biti hipertekst. Dobio je dozvolu da implementira svoj sistem na NeXT radnoj stanici i nazvao ga je World Wide Web(WWW).

Do pocetka 1991 Tim Berners-li je vec napravio sve alatke nepotrebne za radon na WWW: HyperText Transfer Protocol(HTTP), HyperText Markup Language(HTML), prvi internet pregleda(WorldWideWeb kasnije nazvan Nexus da bi se izbegle zabune), prvi HTTP serverski softver i prve veb stranice koje su opisivale sam projekat. Tako da se moze rei da je Tim Berners-Li otac interneta kakvog danas poznajemo. 1993. Mark Andrisen i Erik Bina su stvorili Mozaik pretraiva. To je prvi pretraiva koji je imao integrisanu podrku elemenata gradikog dizajna kao to su slike i zvukovi. 1994. je Tim Bertrans-Li je osnovao WWW Konzorcijum(W3C), glavnu internacionalnu organizaciju za internet standarde. Te iste godine Mark Andrisen formira korporaciju za komunikacije koja je kasnije postala poznata kao Netskejp. U toku narednih nekoliko godina trajao je rat pretraivaa izmedju Majkrosofta i Netskejpa i takodje dolazi do stvaranja novih tehnologija kao to su Lista Kaskadnih Stilova, Javaskript i dinamiki HTML. 2000. Majkrosoft objavljuje Internet Eksplorer za Mak i to je bila konana pobeda nad Netskejpom.

Veb dizjan uopsteno

Veb dizajn je dizajniranje i grafika prezentacija sadrzaja prikazanog na internetu u formi veb sajta i drugih veb aplikacija upotrebom razliitih medija. To je irok pojam koji obuhvata razliite vetine, standarde, i discipline koje se koriste u proizvodnji i odrzavanju internet stranica. Oblasti veb dizajna obuhvataju veb i grafiki dizajn; dizajn interfejsa; autoring, ukljuujui standardzovani kod i vlasniki softver; korisniko okruenje i optimizaciju za veb pretrazivae. Kod komplikovanijih veb sajtova mnogi pojedinci ce raditi u timovima koji pokrivaju razlicite aspekte procesa projektovanja. Osnovni dizajn veine stranica napravljen je korienjem programskih jezika HTML ili XHTML, CSS i dinamikog PHP. Zadatak veb dizajnera je da koristei elemente koji ine veb dizajn (boja, tekstura, svetlost, kompozicija...) i sam sadraj veb prezentacije (tekst, slike, multimedja), kreira ugodan i za korisnike intuitivan i lak interfejs za korienje. Atmosfera kojom odie jedna veb prezentacija, direktno utie na uspenost veb stranice. U svetu zasnovanom na raunarskim mreama, od kljune je vanosti da kompanija ima vlastite web stranice. Stalna komunikacija unutar kompanije i prema svetu neophodna je za ozbiljno i uspeno poslovanje. Web sajt je ogledalo firme i moe mu pristupiti svako ko ima internet, bez obzira na udaljenost, radno vreme ili broj posetilaca. Web sajt mora biti napravljen tako da je dovoljno atraktivan za prvu posetu i dovoljno interesantan da bi se posetioci ponovo vratili da ga pregledaju. Dobar web sajt je onaj koji kupci lako pronalaze na internetu i koji komunicira sa njima. Web sajt tedi vreme, jer ostvaruje kontakte sa kupcima po ceo dan i no omoguavajui da se firma posveti drugim vanijim poslovima. Dobra prezentacija na Webu predstavlja stalnu komunikaciju sa ostvarenim i potencijalnim poslovnim partnerima odnosno klijentima, praenje njihovih potreba i brza

reakcija na njihove zahteve, radi poboljanja prodaje proizvoda i usluga. Pre nego to se prstupi izradi Web sajta, treba definisati koncept i svrhu prisustva firme na internetu. Da bi web sajt bio uspean, mora da zadovolji vie kriterijuma. Efektivan web sajt ima 7 elemenata, tzv. 7c: Kontekst (Context) raspored i dizajn Sadraj (Content) tekst, slike, zvuk, video zapisi Zajednica (Community) sajt mora obezbetidi komunikaciju korisnik-korisnik Prilagoavanje (Customerization) sajt mora biti prilagoen razliitim korisnicima; korisniku je omogueno da personalizuje sajt Komunikacija (Communication) dvosmerna komunikacija mora biti omoguena Veze (Connection) povezanost sa drugim sajtovima Trgovina (Commerce) mogunost da se izvode komercijalne transakcije

Tri najvanija kriterijuma su: - dizajn - sadraj - navigacija Dizajn je slika firme na internetu. Posetioci sajta umnogome cene kredibilitet i poslovnost kompanije kroz web dizajn. Loe dizajniran web sajt naruava imid kompanije, te zato mora se biti oprezan kada je u pitanju web dizajn. Dizajn je proces koji zapoinje sagledavanjem koncepta budueg sajta, planiranjem sajta i na kraju dizajniranjem. Postoji dos ta elemenata koje treba uskladiti prilikom dizajniranja sajta: izbor tehnike koja e se koristiti za izradu, sadraj u vidu teksta, fotografije, animacije... Sadraj je razlog dolaska posetioca na web sajt. Nain na koji je napisan sadraj moe da utie na uspeh sajta. U zavisnosti da li je sadaj kvalitetan ili lo zavisie i rangiranje sajta na internet pretraivaima, a time i broj poseta sajtu. Dobar sadraj treba da animira kupce i podstakne ih na akciju Navigacija web sajta je vaan element koji se ne sme zanemariti. Elementi web sajta kao sto su header, navigacioni meni, sadraj, footer i ostali, treba da imaju logian raspored. Posetilac ne sme biti zbunjen i dezorijentisan, jer moe jednom akcijom, jednim klikom mia napustiti web sajt.