VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

SEMINARSKI RAD
Predmet: ema: Analiza poslovanja

Analiza obavljanja funkcije u preduzeu

Sadrzaj
Uvod.............................................................................................................................................................. 3 1. PRAVILA FINANSIRANJA.................................................................................................................... 4 2. ANALIZA FINANASIJSKIH IZVETAJA ............................................................................................ 5 2.1. Racio analiza .......................................................................................................................................... 5 2.2. Racio likvidnosti (kratkorone finansijske ravnotee) .......................................................................... 6 2.3. Racia dugorone finansike ravnotee .................................................................................................... 7 2.4. Racia strukture imovine ......................................................................................................................... 9 Zakljucak .................................................................................................................................................... 10 Literatura..11

Uvod
Finansijska je jedna od funkcija koje stvaraju uslove da se izvrna funkcija obavlja. To je funkcija koja pribavlja finansijska sredstva potrebna pri osnivanju preduzea za njegovo stvaranje, a pri redovnom poslovanju za njegovo izvrenje zadatka. Finansijska sredstva koja treba da obezbedi finansijska funkcija, javljaju se kao pokretaka snaga delatnosti preduzea. Bez finansijskih sredstava se ne moe stvoriti preduzee, a ve stvoreno ne moe da funkcionie. Zbog ogromnog broja faktora od kojih zavisi veliina potrebnih finansijskih sredstava za obavljanje delatnosti preduzea, s jedne, i sa druge strane, zbog zavisnosti dobijanja finansijskih sredstava i od spoljnih faktora, obezbeenje odgovarajue veliine potrebnih finansijskih sredstava predstavlja teak zadatak. Ovaj problem se komplikuje i zbog injenice to potrebna masa finansijskih sredstava nije konstantna veliina, ve naprotiv vrlo promenljiva, jer je uslovljena ogromnim brojem inilaca unutranjeg i spoljanjeg karaktera. Zbog toga se pravilno vrenje finansijske funkcije ogleda u tome da se preduzeu obezbedi odgovarajua masa finansijskih sredstava, jer pribavljanje vee mase stvara nepotrebne trokove a manje - koi vrenje delatnosti, pa i izvrenje zadatka. Meutim, zadatak finansijske funkcije nije samo obezbeenje potrebnih finansijskih sredstava za obavljanje delatnosti, ve i staranje o njihovoj pravilnoj i ekonominoj upotrebi kao i blagovremeno vraanje tuih sredstava putem isplate obaveza.

1. PRAVILA FINANSIRANJA
Analiza obavljanja ove funkcije svodi se na pruanje relavatnih informacija odgovarajuim oganima preduzea za potrebe analize, kontrole, planiranja i odluivanja. Njihov osnovni cilj je da poslue finansijskom menazmentu preduzea kao smernice za donoenje odluka o finansiranju koje treba da budu usklaene sa principima finansijske politike (likvidnost, sigurnost, zatite od prezaduenosti, nezavisnost i td.) Pravila finansiranja klasifikuju se u dve osnovne grupe: a) vertikalna pravila finansiranja b) horizotalna pravila finansiranja a)Vertikalna pravila finansiranja su ona pravila koja imaju za cilj da normiraju" strukturu kapitala i kao takva tangiraju pasivu bilansa stanja.Ovde se radi o sledeim pravilima: - pravila za odnos sopstvenog prema tuem-pozamljeno kapitalu, - pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu - pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu. Nepostoji univerzalan i opte prihvaen odnos izmeu sopstvenog i pozamljenog kapitala koji bi automacki obezbeivao kontinuiranu platenu sposobnost preduzea. Naime premda je poznato da likvidnost nezavisi od vlasnike strukture kapitala ve od sihronizovanosti novanih tokova. Insistiranje na veem ueu sopstvenog kapitala vodi rauna o rentabilnosti.Naime ako bi se rukovodili iskljuivo rentabilnou, preduzea bi bila stimulisana da angauju pozamljeni kapital sve dok je njegova cena (kamata) nia od stope prinosa na ukupno uloeni kapital. Ovo ukazuje da ne postoji unapred fiksirana relacija izmeu sopstvenog i pozajmljenog kapitala koji se moe automacki prihvatiti kao univerzalni kriterijum za ocenu konkretne vlasnike strukture kapitala. b) Pod horizotalnim pravilima podrazumevaju se ona pravila koja imaju za cilj standardizaciju odnosa delova imovine i kapitala.Neka od njih su: 1. Bankarsko pravilo finansiranja, 2. Bilasno pravilo finansiranja, 3. Pravilo finansiranja 1:1 4. Pravilo finansiranja 2:1.

2. ANALIZA FINANASIJSKIH IZVETAJA

Poto su pripremljeni na predhodno izloeni nain pristupa se analizi finansijskih izvetaja.Analiza se moe izvriti preko sledeih motoda: 1. metoda racio brojeva (racio analiza), 2. analiza pomou neto obrtnog fonda, 3. analiza bilansa tokova gotovine, 4. anaiza tokova gotovine finansijskih sredstava.

2.1. Racio analiza

Pod metodom racio analize podrazumeva se ispitivanje i ocena finansijske situacije i zaraivake sposobnosti preduzea na bazi svrsihodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva.Racio broj je ustavari kolinik koji kvantificira odnos dve funkcionalno povezane bilasne pozicije. U literaturi se preporuuju a u praksi koristi veliki broj racio brojeva.Za izradu adekvatne analize mi preporuujemo sledee racio brojeve: 1. Racija likvidnosti ( kratkorona flnansijska analiza), 2. Racija dugorone finansijske ravnotee, 3. Racija strukture imovine (aktive), 4. Racija strukture kapitala (pasive), 5. Racija efikasnosti kapitala (koeficijenti obrta), 6. Racija strukture rashoda, 7. Racija strukture prihoda, 8. Racija likvidnsoti(ve su objanjeni o odeljku o rentabilnosti), 9. Racija ekonominosti, 10. Racija produktivnosti 11. Racija trine vrednosti akcija.

2.2. Racio likvidnosti (kratkorone finansijske ravnotee)

Ova grupa racio brojeva namenjena je ispitivanju kratkorone finansijske ravnotee. Likvidnost je oliena u sposobnosti redovnog plaanja dospelih obaveza. Ona je bitan cilj finansijskog upravljanja i nuna determinanta finansijskog poloaja. Kao mera platene sposobnosti najee se koriste: a) Racio opte likvidnosti, b) Racio reducirane likvidnosti, c) Racio pokria tekuim obaveza potraivanjima i gotovinom, d) Racio gotovinske likvidnosti. a) Racio opte likvidnosti predstavlja odnos izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Kvantificira se upotrebom sledee formule: Racio opte likvidnosti=kratkorocne obaveze\Obrtna sredstva Broj koji se dobije pokazuje koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Pri tome, ukoliko je isti manji od 1 stanje likvidnosti je nezadovoljavajue. Naime, tada je imobilizacija finansiran iz kratkoronih obaveza, to je apsolutno nepovoljno sa stanovnitva uspostavljanja i odravanja kratkorone finansijske ravnotee. Zato je prihvatljivo stanovite da je donji limit ispod koga ne bi smela da se spusti vrednost ovog racia 1. b) Racio reducirane likvidnosti predstavlja znatno strou meru likvidnosti, pa se zbog toga susree i pod nazivom rigorozni racio likvidnosti. Inae, naziv je dobio po tome to je, posmatrano u odnosu na prethodni racio, brojitelj umanjen, tj. reduciran za iznos zaliha. Eliminacija zaliha iz obrtnih sredstava pri merenju likvidnosti objanjava se injenicom da se one, iako su po prirodi stvari deo cirkulirajue aktive, u finansijskoj analizi smatraju (tretiraju) dugorono vezanom imovinom. Shodno izloenom racio reducirane likvidnosti se utvruje po formuli: Racio reducirane likvidnosti=kratkorocne obaveze\Obrtna sredstva Zalihe Dobijena vrednost pokazuje se koliko dinara relativno likvidiranih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. U tradicionalnoj literaturi se smatra da je likvidnost zadovoljavajua ako je veliina ovog racia 1. Ukoliko je isti znatno vei od 1 to moe znaiti da je preduzee preterano likvidno, to se, po pravilu, negativno odraava na rentabilnost. Vrednost racia manja od 1 indicira opasnost od nelikvidnosti. c) Racio pokria tekuih obaveza tekuim potraivanjima i gotovinom predstavlja jos jedan u nizu esto korienih pokazatelja za ocenu platene sposobnosti preduzea Pri njegovoj konstrukciji kao raco broja polo se od injenice da glavni izvor sredstava za plaanje tekuih obaveza predstavlja raspoloiva gotovina i potencijalno, tekua potraivanja. Naime, u regularnim ulovima poslovanja tekua potraivanja se sukcesivno, u kraim ili duim rokovima, naplatom konvertuju u gotovinu. Zato se navedeni pokazatelj rauna po sledeoj formuli: Tekua potraivanja + Gotovina\Tekue obaveze

U naelu, u literaturi se smatra da, postepeno sa stanovita zadovoljavajue platene sposobnosti, njegova vrednost ne bi smela da bude ispod 1. d) Racio gotovinske likvidnosti sluzi za merenje tzv. likvidnosti prvog stepena. Isti se rauna po formuli: Gotovina\Dospele obaveze Ako je dobijeni racio jednak ili vei od 1 preduzee je plateno sposobno na dan merenja likvidnosti. Drugim reima, raspoloiva gotovina je dovoljna za izmirenje dospelih obaveza. Inae, osnovna primedba koja se moe uputiti ovako konstruisanom pokazatelju je njegova statinost tj. iskazivanje likvidnosti na odreeni dan. Naime, na osnovu njega se ne moe uvek sa sigurnou tvrditi da li e preduzee moi da isplati obaveze koje dospevaju narednih dana, nedelja itd. Utvrivanje racia novene likvidnosti pretpostavlja poznavanje dospelih obaveza, to se iz bilansa ne vidi. Taj podatak moe da obezbedi samo interni analitiar iz poslovnih knjiga. Zbog toga, est je sluaj sa ekstremni analitiari raunaju navedeni racio na sledei nain: Gotovina\Kratkorone obaveze On pokazuje koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Inae, njegov osnovni nedostatak je odsustvo normale sa kojim bi se mogao uporediti. Na kraju, zakljuujui izlaganje o racio brojevima likvidnosti, posebno naglaavamo da navedene pokazatelje treba shvatiti kao grubu meru platene sposobnosti. Naime, oni iskazuju odnose odreenih bilansnih pozicija na dan bilansa, koji su rezultat prolih poslovnih transakcija.

2.3. Racia dugorone finansike ravnotee

Ova grupa racio brojeva slui za ispitivanje dugoronog finansijskog ekvilibrijuma, odnosno postojanja uslova za njegovo uspostavljanje i odravanje. U bilasno-raunovodstvenom smislu finansijska ravnotea na dugi rok je obezbeenja kada su dugorono angaovana sredstva na izvrenju zadatka preduzea pokrivena", finansirana, dugoronim izvorima", tj. kada je zadovoljena sledea jednaina: Stalna imovina + Zalihe = Sopstveni kapital + Dugorona rezervisanja i dugorone obaveze Za ispitivanje i ocenu dugorone finansijske ravnotee koriste se sledei racio brojevi: a) Racio dugoronog finansijskog ekvilibrijuma, b) Racio pokria imobilizacija dugoronim kapitalom, c) Racio pokria imobilizacija sopstvenim kapitalom. a) Racio dugoronog finansijskog ekvilibrijuma se utvruje po formuli: Dugoroni izvori (sopstveni i tui)\Dugorono vezana sredstva (imobilizacije + zalihe)

Numerika vrednost racia pokazuje sa koliko dinara dugoronih izvora je finansiran svaki dinar dugorono vezanih sredstava. Ako je vrednost racia 1 i vea od 2 onda je uspostavljena dugorona finansijska ravnotea. b) Racio pokrie imobilizacije dugoronim kapitalom pokazuje u kojoj meri je stalna imovina finansirana iz sopstvenih i tuih dugoronih izvora. Dugoroni kapital (sopstveni i tui) imobilizacije (neto)50 Broj koji se utvrdi pokazuje sa koliko dinara dugoronog kapitala je fmansiran svaki dinar stalne imovine. Ako je racio 1, to znai da su neto imobilizacije u celini finansirane dugoronim kapitalom. c) Racio pokria imobilizacija sopstvenim kapitalom je proisteklo iz onih tumaenja zlatnog bilansnog pravila u uem smislu koja zahtevaju da stalna imovina bude u celini finansirana sopstvenim kapitalom. Rauna se po formuli: Sopstveni kapital Imobilizacije (neto) Kvantificirani kolinik oznaava sa koliko dinara sopstvenog kapira je finansiran svaki dinar neto imobilizacija. U sluaju kada je navedeni racio 1, ukupne neto imobilizacije su finansirane sopstvenim kapitalom. Ako je racio manji od 1, tad je deo imobilizacije finansiran iz pozajmljenih izvora. Racio vei od 1 pokazuje da je pored imobilizacije i deo obrtnih sredstava finansiran iz sopstvenog kapitala. Napred navedena racia dugorone finansijske ravnotee najee se dopunjavaju sa jo dva racio broja i to: - racio pokria zaliha neto obrtnih fondom i - racio pokria obrtne imovine neto obrtnom fondom Racio pokria zaliha proizilazi iz relacije: Neto obrtni fond\Zalihe Pokazuje u kojoj meri su zalihe pokrivene neto obrtnim fondom, kao delom dugoronog kapitala, upotrebljenog za finansiranje obrtne imovine. Ako je vrednost ovog racia 1, zalihe su u celini pokrivene neto obrtnim fondom. To praktino znai da je uspostavljena dugorona finansijska ravnotea. Racio vei od 1 ukazuje da je, osim ukupnih zaliha, iz dugoronih izvora finansiran i deo kratkoronih potraivanja, plasmana i gotovine. Racio pokria obrtnih sredstava se utvruje na sledei nain:neto obrtni fond/obrtna sredstva U literaturi se smatra da visok stepen pokria u nizu uzastopnih perioda indicira zadovoljavajui nivo finansijske sigurnosti.

2.4. Racia strukture imovine

Racio brojevi strukture imovine ili racia aktive kako se jo drugaije nazivaju u literaturi namenjeni su ispitivanju strukture ulaganja iskazanih u aktivi bilansa stanja. Shodno svojoj nameni izraavaju se u procentima. U zavisnosti od dubine ralanjavanje u okviru ove grupe racia mogue je izvriti segmentiranje na dve podgrupe pokazatelja i to: a) Racia globalne strukture aktive i b) Racia razuene strukture aktive. a) Globalno posmatrano imovina se deli na stranu i obrtnu imovinu. Kao to je poznato ova podela je zasnovana na kriterijumu vremenske vezanosti pojedinih imovinskih delova za poslovanje preduzea. Pomenuti odnos je u tradicionalnoj literaturi poznat pod nazivom organski" sastav sredstava i prevashodno je opredeljen delatnou preduzea. U cilju njegovog sagledavanja kvantiflciranju se sledea sva racio broja: Racio uee stalne imovine = Ukupna aktiva\Stalna imovina x 100 Racio uee obrtne imovine =Ukupna aktiva\Obrtna imovina x 100 Njihova veliina se najpouzdanije ocenjuje komparacijom sa "organskim" sastavom grane u kojoj preduzee posluje. b) Racia "razudene" strukture aktive su namenjena ispitivanju uea pojedinih grupa imovinskih delova u ukupnoj aktivi.Raunaju se upotrebom sledeih formula: Racioa uee gotovine =Ukupna aktiva\Gotovina x 100 Racio uee tekuih potraivanja =Ukupna aktiva\Tekuca potrazivanja x l00 Racio uea kratkoronih fin. ulaganja =Ukupna aktiva\Kratkorocna finansijska ulaganja xl00 Ako se ima u vidu da za svaku granu postoji optimalna struktura kao ideal kome preduzee tei, onda su ovi pokazatelji prikladno sredstvo za ocenu konkretne situacije jednog preduzea i analizu eventualnih odstupanja.

Zakljucak
Finansijska funkcija javlja kao delatnost koja treba da se vri permanentno tokom poslovanja isto kao to je to sluaj sa izvrnom funkcijom. Pridravajui se ve utvrene metodologije, analiza obavljanja finansijske funkcije se sastoji, kao stoje to sluaj sa analizom obavljanja pojedinih faza izvrne funckije, iz ispitivanja izvrenja zadatka, trokova koji se prave, angaovanih radnika kao i angaovanih sredstava i njihove upotrebe. Poto se veliina angaovanih finansijskih sredstava javlja kao razlika izmeu pribavljenih i vraenih tuih sredstava, i kao razlika izmeu ostalih naplata i isplata, to predstavlja zadatak ove funkcije, to e o analizi angaovanih obrtnih sredstava biti reci zajedno sa analizom izvrenja zadatka. Analiza trokova angaovanih radnika i angaovanih osnovnih sredstava bie, isto tako, obraena ujedno i to vrlo kratko, jer se ona vri na nain koji je prikazan kod ve obraenih faza izvrne funkcije.

Literatura

1. Prof. dr Dragomir Radovanovi, Analiza poslovanja, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac, 2007 godine. 2. http://www.zasve.net/oglasi/index.php?title=Sastav_radnog_kolektiva_1