Nauna fantastika je ona grana fantazije koja je, premda nije istinita po znanju naeg vremena, uinjena uverljivom

tako to italac prihvata da postoji znanstvena mogunost da ona bude ostvariva u nekom buduem vremenu ili nekoj neodreenoj prolosti. Donald A. Wollheim

Science Fiction edicija MONOLIT knjiga 3 Samostalno autorsko prevodilake izdanje ALEKSANDAR B. NEDELJKOVI MIODRAG MILOVANOVI BOBAN KNEEVI Saradnici KSENIJA JOVANOVI BRUNO OGORELEC ZORAN JAKI Recenzent NIKOLA CVETKOVI Lektor SAA KRUPNIKOVI Korektori GORDANA DRAGOSAVAC MIJAI DRAGOLJUB Tehniki urednik BOBAN KNEEVI Ilustracije BOB

tampa: METEM, Novi Banovci Tira: 1400 primeraka

SCIENCE FICTION almanah

MONOLIT
Priredio BOBAN KNEEVI

Beograd, 1986.

Naslovi originala THE FOREVER WAR, Joe Haldeman, 1974,preveo Bruno Ogorelec LES RETOMBEES, Jean-Pierre Andrevon, 1979, prevela Ksenija Jovanovi MOTEK, Stanislaw Lem, 1959, preveo Ugljea Radnovi TONIGHT THE SKY WILL FALL, Daniel F. Galouye, 1952, preveo Aleksandar B. Nedeljkovi HOME IS THE HANGMAN, Roger Zelazny, 1975, preveo Zoran Jaki RETROGRADE SUMMER, John Varley, 1975, preveo Aleksandar B. Nedeljkovi NEUTRON STAR, Larry Niven, 1966, preveo Aleksandar B. Nedeljkovi HAPPY ENDING, Henry Kuttner, 1949, preveo Zoran Jaki TOMOROW AND TOMOROW AND TOMOROW, Kurt Voncegut, 1954, prevela Aleksandra Milojkovi PARTICLE THEORY, Edward Bryant, 1977, preveo Miodrag Milovanovi BIG DREAM, John Kessell, 1984, preveo Aleksandar B. Nedeljkovi PAGES FROM COLD HARBOUR, Richard Grant, 1985, preveo Aleksandar B. Nedeljkovi SAILING TO BYZANTIUM, Robert Silverberg, 1985, preveo Aleksandar B. Nedeljkovi THE SF SUB-GENRES, Brian Stableford, 1984, preveo Zoran Jaki

JOE HALDEMAN

Veni rat
I deo VOJNIK MANDELLA
1
"Veeras emo vam pokazati osam naina da ubijete ovjeka u tiini." Momak koji je to rekao nije mi izgledao niti pet godina stariji od mene; ako je ikada ubio ovjeka u borbi, u tiini ili ne, uinio je to jo kao dojene. Znao sam ve osamdeset naina za ubijanje ljudi, no, veina ih je bila prilino glasna. Uspravio sam se zato u stolici, poprimio izraz pristojne panje i zaspao otvorenih oiju. Isto je uinila i veina ostalih; ve smo bili nauili da nakon poveerja nikad na programu nije bilo nita osobito vano. Probudio me projektor, pa sam budan prosjedio kroz kratku projekciju o 'osam tihih naina'. Neki od glumaca mora da su imali brisane mozgove jer su ih oito stvarno ubili. Na kraju projekcije jedna djevojka u prvom redu podigne ruku. Narednik joj klimne glavom i ona ustane u paradni stav voljno. Nije bila loa; ramena i vrat bili su joj nekako nabijeni, no, svatko postane takav vue li teki ranac par mjeseci uokolo. "Gospodine" narednike smo morali zvati 'gospodine' sve do kraja kole, "veina ovih metoda je nekako... ne znam, izgledale su mi smijeno." "Na primjer?" "Pa, kao onaj nain da ubijete ovjeka udarcem rovokopaa po bubrezima. ujte, a kad bismo mi to stvarno imali samo rovokopa, bez puke ili noa? I zato da tog ovjeka onda jednostavno ne tresnemo njime po glavi?" "On moda nosi ljem" narednik e razumno. "Osim toga, Tauranci vjerojatno niti nemaju bubrege!" On slegne ramenima. "Vjerojatno nemaju." Bilo je to jo 1997. i nitko jo

nikada nije vidio Tauranca, niti pronaao kakav tauranski komadiak vei od nagorjela kromosoma. "No, kemijski procesi u tijelu su im slini naima, a moramo pretpostaviti da su podjednako kompleksni stvorovi kao i mi. Moraju imaju slabosti i ranjivih toaka, a vi morate pronai koje i gdje." "To je ono bitno," ubo je prstom kroz zrak prema ekranu. "Ovih osam osuenika koknuti su zbog vas, zato jer vi morate pronai nain na koji se Tauranci mogu ubiti. Morate biti sposobni da to uinite, imali u rukama gigavatni laser ili brusni papir." Djevojka je sjela, ne ba osobito uvjerena. "Ima li jo netko kakvih pitanja?" Nitko se nije javio. "OK. Mir-no!" Isteturali smo iz klupa i uspravili se, a on nas pogleda s iekivanjem. "Jebi se, gospodine!" javio se poznati umoran zbor. "Glasnije!" "JEBI SE, GOSPODINE!" Ovo je bila svakako jedna od manje briljantnih armijskih izmiljotina za podizanje morala. "To je ve bolje. Ne zaboravite, sutra prije zore jutarnji manevri. Zbor u 03,30, prvi stroj u 04,00. Tko je poslije 03,40 jo uvijek u krevetu, u minusu je za jedan irit. Moete ii." Povukao sam zatvara kombinezona do kraja i otiao po snijegu do kantine, na alicu soje i ik. Pet ili est sati sna mi je do sada uvijek bilo dovoljno, a ovo je bilo jedino doba dana kad sam mogao biti sam sa sobom, privremeno izvan vojske. Jo jedan brod su nam koknuli, negdje u sektoru Aldebarana, pre koje etiri godine, sudei prema fax-kopiji novosti kojoj sam posvetio par minuta. Sprema se flota za odmazdu, no, trebat e joj slijedee etiri godine da stigne na odredite; do tada e ve Tauranci sve planete oko portala imati u depu. Kad sam se vratio u spavaonicu svi su ve bili u krevetima i glavna svjetla su bila pogaena. itava eta se jedva vukla otkad smo se vratili s dvotjedne obuke na Mjesecu. Bacio sam odjeu u ormari, provjerio raspored i ustanovio da sam na leaju 31. K vragu, tono pod grijaem! Uvukao sam se ispod zavjese to sam tie mogao da ne probudim kompanjona. Nisam ni vidio tko mi je bio dodijeljen, no, bilo mi je potpuno svejedno. Uvukao sam se pod pokriva. "Kasni, Mandella" zijevne glas. Rogers. "Oprosti to sam te probudio" apnuo sam. "Nema veze" privukla se do mene i privila mi se uz ledja, topla i pristojno meka.

Potapao sam je po bedru na nain koji e, nadao sam se, djelovati bratski." Laku no, Rogers." "Laku no, jahau" uzvrati ona moju gestu na mnogo izravniji nain. Zato ti umorne dolaze uvijek kad si ti spreman, a spremne uvijek kad si umoran? Pomirio sam se s neizbjenim.

2
"Ajde, podmetnite malo lea bogamu! Vi s tom prekom, maknite se ve jednom! 'Ajde, miite guzice!" Front toplog zraka naiao je negdje oko ponoi i snijeg se pretvorio u susnjeicu. Mostna preka od permaplasta teila je kojih dvjesta pedeset kila i bila je gadna za rukovanje, ak i kad nije bila prekrivena ledom. Nosili smo je po etvoro, dvoje na svakom kraju, smrznutih prstiju, a Rogers je bila moj partner. "Padaaa!" krikne momak iza mene, upozoravajui nas da gubi zahvat. Preka nije bila od elika, no bila je dovoljno teka da ti slomi stopalo i svi smo je pustili odjednom i skoili u stranu, tako da je tresnula na tlo i prelila nas od glave do pete blatom i bljuzgavicom. "U boju mater, Petrov," ree Rogers, "zato se nisi prijavio u Crveni kri ili takvo to? K'o da je taj drek tako teak, jebi ga!" Nae su se cure veinom paljivije izraavale, no Rogers je bila pomalo mukobanjasta. "Ajde, jebi ga, pomaknute se! Epoksi tim! 'Ajde, gonite ih!" Naih dvoje epoksi-ljepilaca odmah pritrae, maui svojim kantama. "Hajde, Mandella, pouri, smrznut e mi se jaja." "I meni" - doda djevojka, s vie uvjerenja nego logike. "Hooo-ruk!" digli smo preku i nastavili teturati prema mostu. Bio je ve tri etvrtine dovren i izgledalo je kao da e nas drugi platon prestii. Ne bih inae mario, ali e platon koji prvi izgradi svoj most dobiti zrani prijevoz kui, a ostalima je predstojalo est kilometara blata i nikakve prilike za odmor prije veernjeg zbora. Postavili smo preku na mjesto, spustili je uz tresak i stavili statike spone koje e je drati uz uspravne podupirae. enska polovica epoksi-tima zalijevala je ve spone ljepilom prije nego smo preku i privrstili, a njezin muki partner ekao je da se postavi preka s druge strane. Ekipa koja je postavljala podne povrine ekala je u podnoju mosta i svaki od njih drao je nad glavom komad laganog prenapregnutog permaplasta poput kiobrana. Svi su bili isti i suhi i ja sam se glasno upitao to li su to oni uinili da to zaslue.

Rogers na to odmah iznese par slikovitih, no slabo vjerojatnih teorija. Vraali smo se da uzmemo drugu preku kad je voa ekipe (zvao se Dougelstein, no mi smo ga zvali "'Ajde") puhnuo u zvidaljku i zaurlao: "Ajde, djeaci i djevojice, deset minuta. Puite ako imate to." Posegao je u svoj dep i pojaao grijanje naih kombinezona na kontrolnom ureaju. Rogers i ja sjedosmo na na kraj preke, a ja sam izvadio kutiju s travom. Imao sam dosta ve zavijenih smotaka, no, bilo nam je nareeno da travu ne puimo prije poveerja. Jedini duhan u kutiji bio je ik od cigare, duljine prsta, pa sam ga pripalio na bonoj strani kutije; nakon par dimova i nije bio tako lo. Rogers povue dim, onako, zbog drutva, no, vrati ik odmah natrag, s grimasom na licu. "Gdje si bio kad su te regrutirali? U koli?" upita me. "Aha. Ba sam bio diplomirao fiziku; htio sam jo samo nastavniki ispit." Klimnula je glavom, ozbiljna lica. "Ja sam bila na biologiji..." "Aha, logino." Izbjegao sam grudu vlanog snijega kojom me gaala. "Kako daleko si dola?" "est godina, ope i tehnike." Strugala je rubom izme po tlu i pravila ureze u blatu i bljuzgavici koja je bila vrstoe mekeg sledoleda. "Zato se, jebo te bog, ovo moralo dogoditi?" Slegnuo sam ramenima. Njeno pitanje nije zahtijevalo odgovor, a ponajmanje odgovor koji nam je ISUN uporno davao. "Elita nae planete, u fizikom i mentalnom pogledu, koja e uvati ovjeanstvo od tauranske prijetnje." Sojino govno. Sve je to bio jedan veliki eksperiment, da se ustanovi moemo li navui Taurance na sukob na tlu. 'Ajde je puhnuo u zvidaljku dvije minute prerano, kao to smo i oekivali, no, Rogers, ja i jo dvoje u ekipi koja je montirala preku mogli smo jo sjediti dok su epoksi tim i postavljai podnih povrina zavravali oplatu nae preke. ovjeku je tako za as postalo vrlo hladno, sjedei u odijelu s iskljuenim grijanjem, no, nismo se micali iz principa. Nije, zapravo, imalo smisla vjebati nas na hladnoi; bio je to tipian produkt vojnike polulogike. Naravno, tamo kamo emo ii biti e hladno, ali ne hladno kao led ili snijeg. Skoro po definiciji su portalne planete uvijek imale temperaturu od stupanj ili dva iznad apsolutne nule, budui da kolapsari ne zrae toplinu niti svijetle. Prva hladnoa koju tamo osjeti, znai da si mrtav. Pre dvanaest godina, kad je meni bilo deset, otkriven je kolapsarski "skok". Ako se kakav objekt baci prema kolapsaru dovoljnom brzinom, izletiti e negdje na posve drugom kraju galaksije. Nije trebalo mnogo da se ustanovi

formula za predvianje mjesta izlaska - objekt putuje po liniji (ajntajnovskoj geodezijskoj krivulji) koju bi slijedio da mu se na putu nije isprijeio kolapsar. Kad ta putanja dosegne neko drugo kolapsarsko polje, objekt se ponovo pojavi, odbijen od ovog drugog kolapsara jednakom brzinom kakvom je uletio u prvi. Vrijeme provedeno na putu izmeu dva kolapsara jednako je nuli. Matematikim fiziarima ovo je zadalo mnogo posla. Trebalo je iznova definirati simultanost, sruiti opu teoriju relativnosti i zatim je ponovo sagraditi... a politiarima je donijelo mnogo zadovoljstva jer su sada mogli poslati itav tovar kolonista na Fomalhaut uz manji troak nego to je nekad stajalo da se par ljudi poalje na Mjesec. Mnogo je bilo ljudi koje bi politiari radije vidjeli na Fomalhautu sred slavnih avantura nego kod kue da im raspiruju probleme. Brodove su uvijek pratile automatske letjelice na udaljenosti od par milijuna kilometara. Poznato je bilo da postoje portalne planete, komadi zvjezdanog otpada to su se vrtjeli oko kolapsara i uloga automatskih letjelica bila je da se vrate i obavijeste nas u sluaju da brod tresne u koju portalnu planetu s 0,999 brzine svjetlosti. Takva se nesrea nikad nije desila, no, jednog dana se pratea letjelica ipak dovukla kui sama. Analiza podataka koje je donijela pokazala je da je na brod s kolonistima izvren napad. Neki nepoznati brod ga je ulovio, napao i unitio u blizini Aldebarana, u sazvjeu Bika. "Aldebaranci" je zvualo prekomplicirano, "Bikovci" glupo, pa je latinski naziv sazvjea, Taurus, dao ime neprijatelju - Tauranci. Od tada je uz brodove s kolonistima ila oruana pratnja. Sve ee ta pratnja je ila sama, a na kraju je kolonizacijska organizacija postala ISUN, to jest Istraivake snage Ujedinjenih nacija. Naglasak je bio na "snage". Onda se neki mudrac u Generalnoj skuptini sjetio da bi portalne planete oko kolapsara bliih Zemlji trebale uvati naoruane vojne posade - pjeadija. Zakon o elitnoj regrutaciji iz 1996. koji je iz toga slijedio, doveo je do najelitnije vojske u povijesti ratovanja. I tako smo se nali tu, nas pedeset mukaraca i pedeset ena, s kvocijentom inteligencije iznad 150, natprosjenog tjelesnog zdravlja i snage, da elitno pljuskamo kroz blato i bljuzgavicu drave Missouri i razmiljamo o tome koliko e nam koristiti znanje gradnje mostova na planetama gdje je jedina postojea tekuina povremena bara tekueg helija.

3
Oko mjesec dana kasnije, poli smo na zavrnu kolsku vjebu - manevre na planeti Charon. ak i sada u perihelu, Charon je bio dvostruko dalji od Sunca

nego Pluton. Brod je bio prepravljeni "stoni vagon", namijenjen prijevozu dvije stotine kolonista, raznog bilja i domaih ivotinja, no, nemojte misliti da je u njemu bilo prostrano samo zato to je nas bilo upola manje. Sav viak prostora bio je popunjen dodatnom reakcionom masom i naoruanjem. itav je put trajao tri tjedna, uz ubrzanje od dva G do polovice puta i koenje tokom druge polovice, a maksimalna brzina, tamo negdje oko orbite Plutona, bila je oko dvadesetine brzine svjetlosti; nedovoljno da bi nas relativnost upetljala u svoje komplikacije. Tri tjedna nositi dvostruku svoju teinu nije ba piknik. Tri puta dnevno smo paljivo gimnasticirali, a ostatak vremena to je mogue vie provodili smo horizontalno, pa ipak je dolo do nekoliko lomova kostiju i ozbiljnih iaenja. Mukarci su morali nositi posebne pojaseve da pojedine organe ne bi rasipali po podu. Bilo je gotovo nemogue spavati od nonih mora o guenju i gnjeenju, a trebalo se i esto okretati s jedne strane na drugu da se izbjegne nakupljanje krvi i rane od leanja. No, umor je sve nadjaavao; jedna djevojka je gotovo prespavala otvoreni prelom rebra... Nije mi ovo bilo prvi puta da sam u svemiru, pa mi je konani prestanak koenja i besteinsko stanje znailo samo olakanje, no, nekima je to bilo prvo takvo iskustvo osim obuke na Mjesecu i ti su sada podlegli vrtoglavici i dezorijentaciji. Mi smo ostali istili za njima, lebdei kroz prostorije naoruani spuvama i inspiratorima da pokupimo loptaste mjehure poluprobavljenog koncentrata, "s visokim sadrajem bjelanevina, niskim postotkom neprobavljive tvari, okusom goveeg mesa (soja)". Imali smo lijep pogled na Charon kad smo se sputali iz orbite, no nije se imalo to vidjeti, tek mutna, prljavobijela kugla s ponekom mrljom na povrini. Sletjeli smo nekih dvjesta metara od baze. Po nas je doao transporter s pneumatskom kabinom i spojio se s brodom, pa nismo morali navlaiti skafandre. Odtropotali smo i odkriputali do glavne zgrade baze, jednoline velike kutije od sivkaste plastike. I iznutra je prevladavala ista dosadna boja. Ostatak ete ve je sjedio na klupama i askao. Sjedalo do Freelanda bilo je slobodno. "Jeff, je li sad bolje?" Jo uvijek je bio blijed. "Da je bog htio da ovjek preivi u besteinskom stanju, bio bi mu dao eljezni eludac" uzdahnuo je. "Da, malo mi je bolje. Umirem od elje za jednim dimom." "Nisi jedini." "Tebi, izgleda, nije bilo nita. Ti si jo u koli bio gore, zar ne?" "Aha. Diplomska radnja iz tehnike varenja u vakuumu; tri tjedna u orbiti oko Zemlje."

Zavalio sam se u stolicu i po tisuiti put posegnuo za kutijom s travama. Jo je uvijek nije bilo. Ureaj za preiavanje zraka nije se htio optereivati nikotinom ili tetrahidrokanabinolom. "Ve je i obuka bila grozna," jadao se Jeff, "ali ovo..." "Mir-no!" Poustajali smo neuredno, po dvojica ili trojica, a kroz otvorena vrata uao je major. Malo sam se ukoio; to je bio najvii oficir koga sam do sada vidio. Preko kombinezona mu se pruao red arenih traka, ukljuujui i purpurnu vrpcu koja je znaila da je bio ranjen u borbi, u staroj amerikoj vojsci. Valjda jo u Indokini, ne znam; taj rat se bio ispucao prije nego to sam se rodio. Nije mi izgledao tako star. "Sjednite, sjednite" mahnuo je rukom kao da nas tape po glavama. Zatim je stavio ruke na bokove i razgledao etu, sa sitnim osmjehom na licu. "Dobrodoli na Charon. Odabrali ste divan dan za slijetanje; vani je ljetnih 8,15 stupnjeva iznad apsolutne nule. Ne predvia se znaajnija promjena vremena u toku slijedea dva stoljea." Neki se na ovo mlako nasmijae. "Preporuujem vam da uivate u tropskoj klimi ovdje u bazi Miami, dokle god moete. Ovdje smo u centru osunane strane, a veina vjebi e biti na tamnoj strani gdje se temperatura ne die vie od 2,08 stupnjeva." "Takoer preporuujem da sve to ste uvjebali na Zemlji i na Mjesecu smatrate tek za najosnovniji nauk, primjeren tome da vam prui ansu da preivite na Charonu. Ovdje ete opet proi kroz itav repertoar - alat, oruje i manevre - i ustanovit ete da pri ovim uslovima alat ne funkcionira onako kako bi trebalo i da oruje nee pucati. A da se ljudi ovdje kreu v-r-l-o paljivo." Prouavao je tablu s rasporedom koju je drao u ruci. "U ovom trenutku imate etrdeset devet ena i etrdeset i osam mukaraca. Dvoje mrtvih na Zemlji i jedno psihijatrijsko otputanje. Proitao sam opis vae obuke i rei u vam iskreno da sam iznenaen da vas se toliko uspjelo provui. Pa ipak, zapamtite da neu biti nezadovoljan ako vas samo pedeset, dakle polovica, apsolvira ovu zavrnu fazu. A jedini nain da padnete na ispitu jest da poginete ovdje. Nitko se od nas, pa niti ja, ne vraa na Zemlju prije isteka borbenog zadatka." "Vaa obuka zavrava kroz mjesec dana, a zatim putujete na Zvjezdanu kapiju, kolapsar na pola svjetlosne godine odavde. Tamo ete boraviti u naselju na Kapiji 1, najveoj portalnoj planeti, dok vam ne doe zamjena. Nadamo se da e to biti ve za mjesec dana, jer slijedea grupa dolazi ovamo na obuku odmah za vama." "Sa Zvjezdane kapije ete otii na jedan od strateki vanih kolapsara, postaviti tamo bazu i boriti se s neprijateljem ako vas napadne. Bazu ete odravati do daljnjih zapovjedi."

"Posljednja dva tjedna ovdanje obuke sastojat e se od izgradnje upravo takve baze na tamnoj strani Charona. Bit ete potpuno izolirani od Miami baze, bez ikakvih komunikacija, bez mogunosti medicinske evakuacije, bez opskrbe. U neko doba prije isteka ta dva tjedna procijenit emo vau sposobnost obrane napadom navoenih letjelica bez posade. Letjelice e biti naoruane." I potroili su sav taj novac samo zato da nas pobiju jo u toku obuke? "Sav stalni personal ovdje na Charonu sastavljen je od veterana dokazanih u borbi, to znai da smo svi stari etrdeset do pedeset godina, no, mislim da moemo s vama drati korak. Dvojica e stalno biti s vama i pratit e vas bar do Zvjezdane kapije, kapetan Sherman Stott, va komandir ete i narednik Octavio Cortez, va prvi narednik. Gospodo?" Dvojica to su sjedili u prvom redu ustanu s lakoom i okrenu se prema nama. Kapetan Stott je bio neto nii od majora, no liven po istom kalupu - lica tvrda i glatka poput porculana, cinina poluosmjeha, brade koja je, podrezana precizno na centimetar duljine, uokvirivala iroku donju vilicu. Nije izgledao stariji od trideset godina. Na boku mu je visio veliki pitolj barutnog tipa. Narednik Cortez je, meutim, bio druga pria, mnogo stranija. Glavu je imao obrijanu i nekako iskrivljenu, na jednoj strani malo spljotenu; oito mu je na toj strani nedostajao dio lubanje. Lice vrlo tamno i izbrazdano borama i oiljcima, nedostajalo mu je pola lijevog uha, a oi su mu bile izraajne poput dugmeta na raunskoj maini. Kombinacija brade i brkova koju je nosio izgledala je poput duge i tanke bijele gusjenice koja mu se obavila oko usta. Na bilo kome drugom njegov osmjeh kolarca djelovao bi prijatno, no Cortez je bio ovjek najrunijeg i najopasnijeg izgleda koji sam ikada vidio. Ispod tog lica, meutim, onih preostalih metar i osamdeset izgledalo je kao reklama za bildersku kolu. Ni Stott ni Cortez nisu nosili nikakve vrpce. Cortez je nosio depni laser u magnetskom drau, postrance pod lijevim pazuhom. Drveni kundak bio je izlizan od upotrebe. "Prije nego vas predam u njene ruke ove dvojice dentlmena, dozvolite mi da vas jo jednom upozorim." "Pre dva mjeseca na ovoj planeti nije bilo niti ive due, tek neto preostale opreme od ekspedicije iz 1992. Radna grupa od etrdeset pet ljudi borila se mjesec dana da podigne ovu bazu i dvadesetetvoro njih, dakle vie od polovice, na tome poslu je poginulo. Ovo je najopasnija planeta na kojoj su ljudi do sada pokuali opstati, no, mjesta na koja ete vi ii bit e jednako loa ili ak gora od ovoga. Vai oficiri nastojat e vas odrati na ivotu u toku slijedeeg mjeseca. Sluajte ih... i slijedite njihov primjer, jer svi oni su preivjeli ovdje mnogo dulje nego to ete vi morati. Kapetane?" Kapetan ustane, a major napusti prostoriju.

"Mir-NO!" Posljednji je slog odjeknuo poput eksplozije i svi smo skoili na noge. "Ovo u vam sada rei jednom, pa vam je bolje da sluate. Nalazimo se na borbenom zadatku, a na borbenom zadatku postoji samo jedna kazna za neposlunost i insubordinaciju." - Trgnuo je pitolj s boka i uhvatio ga za cijev. "Ovo je armijski automatski pitolj, model 1911, kalibra 0,45; primitivno ali efikasno oruje. Narednik i ja imamo ovlatenje da upotrijebimo oruje da bismo osigurali disciplinu. Nemojte nas prisiljavati na to, jer emo ga upotrijebiti. Sasvim sigurno hoemo." Vratio je pitolj u futrolu, a kopa futrole je pri tom glasno kljocnula u mrtvoj tiini. "Narednik Cortez i ja smo zajedno pobili vie ljudi nego to sjedi u ovoj prostoriji. Obojica smo se borili u Vijetnamu na amerikoj strani i obojica smo se pridruili Meunarodnim snagama Ujedinjenih nacija prije vie od deset godina. Ja sam prihvatio sputanje sa ina majora da bih imao privilegij komandiranja ovom etom, a prvi narednik Cortez prihvatio je gubitak ina podmajora, jer smo obojica oficiri za borbene zadatke, a ovo je prva ratna situacija od 1987." "Imajte to na umu dok vas prvi narednik uputi u vae konkretne obaveze pod svojom komandom. Narednie, preuzmite." Okrenuo se na peti i izaao iz prostorije. Za itavo vrijeme harange izraz lica nije mu se pomaknuo ni za milimetar. Prvi narednik se kretao poput tekog stroja na mnogo kuglinih leajeva. Kad su se vrata itei zatvorila, okrenuo je svoju masu u naem smjeru i rekao, "Na mjestu voljno. Sjednite," neoekivano mekim glasom. Sjeo je na stol na elu prostorije; stol zakripi, ali izdri. "Vidite, kapetan govori zastraujue, a ja izgledam zastraujue, no, obojica vam mislimo dobro. Sa mnom ete imati vrlo blisku suradnju, pa vam je najbolje da se naviknete na ovo to visi pred mojim mozgom, jer kapetana neete mnogo viati, osim na manevrima. A kad ve spominjemo mozak, upozoravam vas da se iza ovog lica on jo uvijek krije vie ili manje itav, usprkos svim kineskim naporima. Svi mi vetereni koji smo uli u ISUN morali smo zadovoljiti jednake kriterije kao i vi koji ste regrutirani po Zakonu o elitnoj regrutaciji. Pretpostavljam da ste svi vi i pametni i vrsti i izdrljivi, ali imajte na umu da smo kapetan i ja jo i iskusni." Prelistao je spisak, a da ga zapravo nije ni pogledao. "Kao to je kapetan rekao, za vrijeme manevara postoji samo jedna disciplinska kazna, smrtna. Meutim, obino je mi ne moramo primjenjivati jer Charon to ini za nas." "Kad se vratite u spavaonice, to je druga pria. Ne zanima nas osobito to

tamo radite; to se nas tie, drpajte se za guzice itav dan i no, nama je svejedno. Ali kad jednom obuete odijelo i izaete, disciplina mora biti takva da postidi rimske centurione, jer ete se nalaziti u situacijama gdje jedna jedina glupost moe sve nas kotati ivota." "Prva stvar koju moramo uiniti jeste da vas opskrbimo odijelima. Oruar ve eka u vaim prostorijama i uzimat e vas jednog po jednog. Hajdemo!"

4
"Ja znam da su vas na Zemlji uili to sve moe borbeno odijelo." Oruar je bio malen rastom, proelav, bez ikakve oznake ina na kombinezonu. Narednik Cortez nam je naredio da ga zovemo "gospodine" jer je bio porunik. "No, elio bih nekoliko stvari potcrtati i moda pokoju dodati; neto u emu vai instruktori na Zemlji moda nisu bili dovoljno jasni, ili moda nisu mogli znati. Va prvi narednik je bio tako ljubazan da pristane da nam slui kao nastavno pomagalo. Narednie?" Cortez se izvue iz svog kombinezona i prie malenoj uzdignutoj platformi na kojoj je stajalo jedno borbeno odijelo, rastvoreno poput ovjekolike koljke. Natrake se uvukao u njega i gurnuo ruke u krute rukava. Neto je kljocnulo i odijelo se zatvorilo uz um izlazeeg zraka poput uzdaha. Bilo je jarke zelene boje, a na ljemu je ablonom bilo ispisano bijelim slovima, CORTEZ. "Narednie, kamuflaa." Zelena boja izblijedi u bijelu, a zatim prljavosivu. "Ovo je dobra kamuflaa za Charon i za veinu portalnih planeta," javi se Cortez, kao iz dubokog bunara, "no ima jo nekoliko moguih kombinacija na raspolaganju." Siva se boja razlila u mrlje i prela u kombinaciju zelenih i smeih tonova. "To je dungla." Zatim se mrlje rasvijetle u jednolini oker. "Pustinja." Tamnije smee, jo tamnije, sve do duboke jednoline crnine. "No ili svemir." "Odlino, narednie. Koliko je meni poznato, to je jedina osobina odijela koja je usavrena nakon vae obuke na Zemlji. Kontrola se nalazi na zglavku lijeve ruke i priznajemo da je nespretna, no, kad jednom pronaete pravu kombinaciju, vrlo ju je lako drati." "Na Zemlji niste ba mnogo obuavali rukovanje borbenim odijelom jer nismo eljeli da se naviknete na njegovu upotrebu u prijateljskim i povoljnim okolnostima. Borbeno odijelo je najsmrtonosnije osobno oruje koje je ikad napravljeno, no, onaj tko ga nepaljivo upotrebljava vrlo e lako ubiti sam sebe. Okrenite se, narednie." "Evo jednog primjera." Potapao je veliko etvrtasto ispupenje izmeu ramena odijela. "Rebra za hlaenje. Kao to znate, odijelo vas pokuava

odravati na udobnoj temperaturi bez obzira na to kakvo je vani vrijeme. Materijal iz kojeg je odijelo izraeno je najsavreniji izolator kakvog smo uspjeli napraviti, a da bude u skladu s mehanikim zahtjevima. To znai da se ova rebra griju kad otputaju viak tjelesne topline, a naroito su vrua u odnosu na vanjske temperature na tamnoj strani ovakve planete." "Dovoljno je da se naslonite leima na stijenu zaleena plina. Plin e sublimirati bre nego to moe pobjei od vruih rebara, pa e vriti pritisak na okolni led i mrviti ga... u roku od oko stotinke sekunde imat ete eksploziju jaine rune granate tono iza svojeg potiljka. Neete ni saznati to se desilo." "Razne varijacije na ovu temu ubile su jedanaest ljudi u prola dva mjeseca. A ti ljudi su samo podizali nekoliko koliba." "Pretpostavljam da znate kako lako snaga servo-ureaja moe ubiti vas ili vae drugove. eli li se itko rukovati s narednikom?" Priekao je, a zatim pristupio i stisnuo rukavicu odijela. "On ima mnogo prakse u radu s odijelom. Dok i vi ne steknete praksu, budite ekstremno oprezni, jer vam se moe desiti da se pokuate poeati, a pri tom slomite kimu. Zapamtite da odijelo reagira polulogaritamski; za svaki kilogram vaeg pritiska ono daje silu od dva i pol kilograma, za kilogram i pol daje pet, za dva kilograma daje deset i pol, a za dva i pol kilograma, dvadeset i tri. Veina vas moe stisnuti ruku silom od preko pedeset kilograma. Teoretski to znai da biste u odijelu mogli stiskom ruke presjei elinu preku napola. U praksi biste jednostavno unitili materijal od koga su rukavice izraene i zatim biste, bar na Charonu, vrlo brzo umrli. Bila bi to trka, hoe li vas prije ubiti dekompresija ili momentalno smrzavanje, no, svakako biste bili mrtvi, bez obzira na to tko bi pobjedio." "Servo-pojaanje na nogama takoe je opasno, iako je omjer pojaanja manje ekstreman. Sve dok stvarno ne steknete sigurnost, ne pokuavajte trati ili skakati; vrlo je vjerojatno da ete se spotaknuti ako pokuate, a to znai da je vrlo vjerojatno da ete poginuti." "Gravitacija na Charonu je tri etvrtine zemaljske gravitacije, pa situacija nije tako loa, ali na kakvoj maloj planeti, kao to je Mjesec, ako skoite sa zaletom, neete sletiti dvadesetak minuta. Jednostavno ete odletiti prema horizontu i moda tresnuti u kakvo brdo brzinom od osamdeset metara u sekundi. Na manjem asteroidu ne bi bio nikakav problem odrazom postii drugu planetarnu brzinu i odletjeti na jednu neformalnu turu po meuzvjezdanom prostoru. To je vrlo spor nain putovanja svemirom." "Sutra ujutro poinjemo vas uiti kako da ostanete ivi u toj paklenoj maini, a ostatak dana i veeri u vas zvati jednog po jednog na pojedinanu prilagodbu odijela. To bi bilo sve, narednie." Cortez ode do vrata i okrene slavinu koja je putala zrak u zranu komoru.

Serija infracrvenih grijaa odmah se upalila da sprijei smrzavanje zraka. Kad se unutarnji pritisak izjednaio s vanjskim, Cortez zatvori slavinu, otkoi vrata, otvori ih i ue, odmah ih zatvorivi i zakoivi za sobom. Pumpa je zujala oko minutu vremena, izvlaei zrak iz komore, a onda je izaao i paljivo zatvorio zaptivna vrata za sobom. Podjednaka komora kao i one na Mjesecu. "Prvi neka mi doe vojnik Omar Almizar; ostali potraite svoje leajeve u spavaonicama. Ja u vas prozivati jednog po jednog preko razglasa." "Po abecednom redu, gospodine?" "Aha. Oko deset minuta za svakoga. Ako ti ime poinje sa Z, moe odmah u krevet." Bila je to Rogers; ona je svakako imala krevet na umu.

5
Sunce je bilo otra bijela toka direktno nad naim glavama, mnogo sjajnija nego to sam oekivao. Bili smo osamdeset astronomskih jedinica daleko, to znai da je sjalo est hiljada etristo puta slabije nego na Zemlji, pa ipak je svjetlilo kao, recimo, jaa ulina lampa. "Ovo je mnogo vie svjetla nego to ete imati na portalnim planetama," zakri glas kapetana Stotta u naem kolektivnom uhu. "Budite sretni to vidite gdje koraate." Bili smo poredani, jedan po jedan, na ploniku od permaplasta koji je povezivao spavaonice s magazinom. itavo jutro vjebali smo hodanje u zatvorenom prostoru, a ovo nije bilo nita drukije, s izuzetkom egzotinog pejzaa, lako je svjetlo bilo blijedo, bez tekoa se vidjelo sve do horizonta, bez atmosfere koja bi mogla smetati. Crni zid stijene, koji je izgledao suvie pravilan da bi bio prirodan, prostirao se od jednog horizonta do drugog, na kilometar udaljenosti od nas u svojoj najblioj toki. Tlo je bilo crno poput opsidijana, s mrljama bijelog ili plavkastog leda. Do magazina je stajao otvoren kontejner natrpan malim brdom snijega, a na njemu je pisalo KISIK. Odijelo je bilo prilino udobno, ali je davalo udan osjeaj, kao da si istovremeno i lutka i lutkar. ovjek bi dao impuls nozi da se pokrene, odijelo bi to prihvatilo, pojaalo i pokrenulo nogu za njega. "Danas emo samo etati oko prostora baze i nitko nee napustiti prostor baze." Kapetan nije nosio svoj 0,45 osim moda kao amajliju ispod borbenog odijela, no, imao je laserski prst kao i mi, a njegov je sigurno bio i ukljuen. Odravajui razmak od najmanje dva metra izmeu svakog od nas, sili smo

s permaplasta i slijedili kapetana sat vremena preko glatke stijene u opreznoj etnji po spirali koja se na kraju proirila do vanjskog ruba baze. "Sada vrlo paljivo pratite to radim. Otii u do one plave ledene ploe," bila je to velika ploa, nekih dvadesetak metara od nas, "i pokazat u vam neto to morate znati ako ovdje elite preivjeti." S pouzdanjem je preao tih desetak koraka. "Najprije moram zagrijati komad stijene. Spustite filtere." Stisnuo sam dugme pod pazuhom i filter je prekrio ekran u mom ljemu. Kapetan uperi prst u crnu stijenu veliine koarkake lopte i opali je kratkim snopom. Bljesak je bacio dugu kapetanovu sjenu preko nas i daleko iza nas, a stijena se raspadne u hrpu komadia. "Pazite, vrlo se brzo hlade." Sagnuo se uzeo komad kamena. "Ovome je temparatura vjerojatno dvadeset do dvadeset pet stupnjeva iznad apsolutne nule. Pogledajte." Bacio je 'vru' kamen na ledenu plou, a ovaj pone juriti preko povrine ploe u mahnitom cik-caku, sve dok nije izletio preko ruba. Kapetan baci jo jedan kamen, a ovaj je slijedio sudbinu prvog. "Kao to znate, vaa odijela nisu savreno izolirana. Ovi kamenii imaju temperaturu otprilike kao i onovi vaih izama.Pokuate li stati na plou zaleena vodika, vama e se desiti ista stvar kao i ovim kameniima. Jedina je razlika to je kamen ve ionako mrtav." "Razlog za ovo jest to kamen tvori potpuno gladak kontakt sa ledom. On otopi sloj od par molekula vodika i nad tom baricom tekueg vodika klizi na tankom jastuku vodikovih para, praktiki bez ikakva trenja. Ako stanete na led i vi ete se pretvoriti u ovakvu klizaljku, jer bez trenja pod onovima jednostavno nije mogue stajati." "Nakon kojih mjesec dana u odijelu, bit ete vjerojatno sposobni da preivite pad, ali u ovom trenutku vae znanje jednostavno nije dovoljno. Gledajte." Kapetan savije noge u koljenima i skoi na ledenu plou. Odmah su mu noge izletile ispod tijela, no on se okrene u zraku i doeka na noge i ruke. etvoronoke je kliznuo do ruba leda i ustao. "Stvar je u tome da se izbjegne kontakt rebara za hlaenje sa smrznutim plinom. U usporedbi s ledom rebra su vrua poput visoke pei i malo jai pritisak rebara o led izazvat e eksploziju." Nakon ove demonstracije jo smo koji sat hodali uokolo, a onda se vratili u spavaonice. Kad smo uli kroz zranu komoru, morali smo jo etati neko vrijeme, da bi se odijela ugrijala do sobne temperature. Netko mi je priao i dotaknuo moj ljem svojim. "William?" Na njezinom je ljemu bilo odtampano MCCOY. "Zdravo, Sean. to je?"

"Nita. Pitala sam se ima li koga s kim e noas spavati." Bila je u pravu, sasvim sam zaboravio. Ovdje nije bilo rasporeda spavanja; svatko je birao svog partnera. "Aha, moe... hou rei... ovaj, ne, nemam nikoga. Ako hoe... "Hvala. Vidjet emo se veeras." Gledao sam je kako odlazi i mislio, ako itko moe natjerati borbeno odijelo da izgleda seksi, onda je to Sean, no ak ni njoj to nije uspijevalo. Cortez odlui da smo se dovoljno zagrijali i odvede nas do spremita za odijela gdje smo ih ostavili na njihova mjesta ulazei natrake u odjeljke, a zatim ih prikljuili na struju za punjenje akumulatora. Svako odijelo je bilo opremljeno komadiem plutonija za reaktor i moglo je funkcionirati nekoliko godina, no, od nas se ipak oekivalo da ih tjeramo to je vie mogue na struju iz akumulatora. Nakon mnogo petljanja i muvanja sva odijela su napokon bila prikljuena i dozvoljeno nam je da izaemo iz njih - devedeset sedam golih pilia ispiljenih iz jarkozelenih jaja. Vani je bilo hladno - i zrak i pod prostorije, a naroito odijela - pa smo u prilinom neredu odjurili prema garderobnim ormariima. Navukao sam tuniku, hlae i sandale i jo uvijek mi je bilo hladno. Zgrabio sam alicu i stao u red za soju, a svi smo skakutati gore i dolje da se ugrijemo. "K-kolika je t-temp-peratura, M-mandella, -to misli?" upita me McCoy. "Ne elim, niti, misliti, na to." Prestao sam skakutati i poeo se trljati po tijelu to sam jae mogao, drei alicu u jednoj ruci. "Bar kao u Missouriju." "Mmmm, da bar, nekako, ugriju tu jebenu sobu." Uvijek hladnoa najvie pogaa male ene, a McCoy je u itavoj eti bila najmanja, lutka osina struka, jedva metar i pedeset. "Ukljuili su air-conditioning. Sad e se to ugrijati. "Da sam bar, ja ovakav, komad mesa, kao ti." A meni je ba bilo drago to nije.

6
Treeg dana smo imali prvi smrtni sluaj, dok smo uili kako se kopaju jame. S koliinom energije koja je stajala na raspolaganju svakom vojniku, pohranjena u naoruanju, ne bi bilo praktino usijecati jame u zamrznutom tlu konvencionalnim pijukom i aovom, no, na tlo moe itav dan bacati granate, a da dobije samo plitka udubljenja. Uobiajena metoda je zato bila da se laserom izbui rupa u tlu i u nju, kad se ohladi,ubaci tempirani eksplozivni

naboj. Najbolje je bilo ako se rupa jo mogla zatrpati, no, na Charonu nema ba mnogo zemlje ni kamenja, osim ako u blizini ve nije bilo miniranja. Jedna potekoa u itavoj proceduri bila je uklanjanje s poprita. Za punu sigurnost, rekli su nam, treba biti zaklonjen iza neeg zaista vrstog, ili pak najmanje stotinu metara daleko. Na raspolaganju su ti tri minute nakon tempiranja naboja; ali ti nije mogue jednostavno odsprintati s mjesta dogaaja, bar ne na Charonu. Tu si se morao kretati vrlo oprezno. Nezgoda se desila kad smo kopali stvarno duboku jamu, kakva je potrebna za veliki podzemni bunker. Za takvu jamu najprije se napravi jedna manja, zatim se treba spustiti na njezino dno i ponoviti proceduru, sve dok jama nije dovoljno velika. Unutar kratera koristili smo naboje s petminutnim tempiranjem, to se ovjeku inilo jedva dovoljnim jer si se iz kratera morao penjati stvarno polako, paljivo birajui put do ruba. Ve je praktiki svatko bio iskopao dvostruku jamu osim mene i jo trojice. Pretpostavljam da smo jedino mi paljivo pratili to se dogaa kad je Bovanovitch upala u nevolju. Svi smo bili oko dvjesta metara daleko. Videokonverter sam bio namjestio na snagu etrdeset i gledao sam je kako nestaje preko ruba kratera; nakon toga moglo se samo sluati kako razgovara s Cortezom. "Evo me na dnu, narednie." Normalna radio procedura na ovakvim manevrima nije vaila; nitko osim vojnika koji je vrio vjebu i Corteza nije smio koristiti radio. "O. K, doi do sredine u ukloni kr sa tla. Nemoj se uriti, nita nije hitno sve dok ne izvue iglu. "Jasno, narednie.'' Mogli smo uti slab tropot kamenja koji se kroz izme prenosio u unutranjost njezina odijela. Nekoliko minuta nije nita govorila. "Nala sam dno," javila se, pomalo bez daha. "Je li led ili stijena?" "Hm... stijena, narednie. Onakva zelenkasta." "Onda upotrijebi nisku snagu. Jedno cijelo dva, disperzija etiri." "K vragu, narednie, pa to nikad nee biti gotovo." "Znam. Ali te stijene sadre i hidrirane kristale i ako ih prebrzo zagrije doi e do pucanja, a onda bismo te morali ostaviti tamo. Mrtvu i krvavu." "O. K, jedan zarez dva, de etiri." Unutranjost kratera zasvijetli crveno od reflektirana laserskog svjetla. "Kad doe na oko pola metra dubine, stisni ga na de dva." "Roder." Trebalo joj je tono sedamnaest minuta, od toga tri na disperziji

dva. Zamiljao sam kako je ve boli ruka kojom puca. "Sad se odmori nekoliko minuta. Kad se dno rupe vie ne bude arilo, tempiraj naboj i baci ga u rupu. A onda ei napolje iz kratera. Imat e mnogo vremena; ne uri." "Razumijem, narednie. etati." Zvuala je nervozno. Ne deava ti se, konano, svaki dan da mora polako na prstima etati da pobjegne tahionskoj bombi od dvadeset mikrotona. Nekoliko minuta smo sluali njezino disanje. "Evo je." Jedva ujan zvuk klizanja dok je bomba propadala do dna rupe. "Sad polako i paljivo. Ima pet minuta." "P-pet. Razumijem." Koraci su zapoeli polako i pravilno, a kad se poela penjati uz strminu ve su zvuali nepravilnije, moda pomalo uzrujano. Kad su joj jo etiri minute bile preostale... "Sranje!" Glasan um struganja, zatim tropot i udarci kamenja. "to se desilo, vojnie?" "Ooo, sranje. - Tiina. - Sranje!" "Vojnie, ako ne eli strijeljanje, reci to se desilo!" "Ja sam... sranje se desilo. Zapela sem. Zajebo me odron kamenja... sranje. UINITE NETO! Ne mogu se ni pomaknuti, joj, joj, sranje... ja..." "Prestani! Kako si duboko?" "Ma, ne mogu se ni pomaknuti, jebi ga. POMOGNITE MI!" "K vragu, pa upotrijebi ruke! Jednom rukom moe maknuti tonu kamenja!" Jo tri minute. Prestala je kleti i poela neto mrmljati sebi u bradu, valjda na ruskom, monotonim glasom. Teko je disala, a uo se zvuk valjanja kamenja u pozadini. "Slobodna sam." Jo dvije minute. "Juri sad to bre moe." Cortezov je glas bio jednolian, bez trunka emocije. Kad je jo devedeset sekundi bilo preostalo, ona se pojavi na rubu kratera, puzei. "Bjei sad, curo! Tri!" Potrala je pet ili est koraka i pala, otklizala par metara i uspravila se trei, jo jednom pala, ustala... Izgledalo mi je kao da prilino brzo napreduje, no zapravo je prela tek tridesetak metara kad joj Cortez ree: "Dobro, Bovanovitch, baci se na trbuh i ostani leati!" Jo je deset sekundi bilo preostalo, no ona ga nije ula, ili se pak

eljela bar jo malo udaljiti; trala je i dalje, velikim neopreznim skokovima i na najvioj toki jednog takvog skoka iza nje je bljesnulo i zagrmilo. Neto veliko tresnulo ju je u potiljak, a bezglavo tijelo se dalje premetalo zrakopraznim prostorom i ostavljalo za sobom crveno-crnu spiralu trenutno smrznute krvi koja se polako i gracilno slegla na tlo kao trag crvena kristalnog praha; nitko nije taj trag ni dirnuo dok smo sakupljali kamenje kojim emo pokriti sasuenu stvar na njegovu kraju. Te veeri Cortez nam nije drao predavanje; ak se nije ni pojavio za poveerje. Svi smo bili vrlo ljubazni jedni prema drugima i nitko se nije bojao razgovarati o tome to se desilo. Legao sam s Rogersovom - svi smo se u krevet uvukli s dobrim prijateljem no, ona je jedina eljela plakati i toliko je dugo i tuno jecala da je na kraju rasplakala i mene.

7
"Streljaki vod A, naprijed!" Nas dvanaest krenusmo u nepravilnoj liniji prema simuliranom bunkeru. Bio je oko kilometar daleko, preko paljivo pripremljenog terena posutog preprekama. Mogli smo se prilino brzo kretati jer je sav led bio uklonjen s terena, no, ak ni nakon deset dana prakse s odijelima, nismo jo bili spremni na vie od laganog trka. Ja sam nosio baca s manevarskim granatama od desetine mikrotona, a svima su nam laserski prsti bili namjeteni na snagu 1,08 i disperziju jedan; to je malo jae od baterijske lampe. Bio je to simulirani napad - bunker i robot koji ga je branio bili su preskupi da bi se samo jednom upotrijebili. "Vod B, slijedite. Vodnici, preuzmite." Pribliili smo se hrpi stijenja negdje na pola puta do bunkera i Potter, moj vodnik, naredi: "Stani i hvataj zaklon!" Sakupili smo se iza stijena i ekali na vod B. Jedva vidljivi u zacrnjenim odijelima, tuce njih proulja se tiho kraj nas i odmah skrenue lijevo, van naeg vidokruga. "Pali!" Crveni svjetlosni krugovi zaplesali su na pola kilometra od nas, na mjestu gdje se nazirao bunker. Pet stotina metara je najvei domet za ove manevarske granate, no, moda se posrei, pa sam usmjerio baca prema slici bunkera, nagnuo ga za etrdeset i pet stupnjeva i ispalio tri komada u rafalu. Uzvratna vatra iz bunkera poela je i prije nego su granate stigle pasti. Njegov automatski laser jedva je bio jai od ovih koje smo mi upotrebljavali, ali je direktan pogodak mogao iskljuiti video ekran u ljemu, oslijepivi te. Za

sada je bunker odravao vatru nasumce, ne pogaavi niti blizu stijena iza kojih smo se krili. Tri magnezijska bljeska zasjae istovremeno, na nekih tridesetak metara od bunkera. "Mandella, ja sam ula da ti navodno zna gaati s tim bacaem." "K vragu, Potter, pa on jedva baca petsto metara. Kad se pribliimo ja u ti svaku smjestiti tono na vrh." "Aha, znam" Nisam ovo komentirao. Nee ona zauvijek biti vodnik. Osim toga, nije bila tako loa cura prije nego joj je vlast udarila u glavu. Budui da je strijelac s bacaem ujedno i pomonik vodnika, bio sam ukljuen u radio vezu Potterove i uo kako razgovara s vodom B. "Potter, ovdje Freeman. Imate gubitaka?" "Ovdje Potter. Nemamo; izgleda da se koncentriraju na vas." "Da, mi smo izgubili trojicu. Sad smo u udubljenju na oko osamdeset, sto metara nie od vas. Moemo vas pokrivati vatrom kad budete spremni." "O.K., ponite." Tih kljocaj releja. "Vod A, slijedite me." Kliznula je iz zaklona stijene i ukljuila blijedo crvenkasto svjetlo za navoenje smjeteno pod kuitem reaktora na njezinim leima. I ja sam ukljuio svoje i trkom krenuo uz nju, a ostatak voda rairio se u vidu lepeze iza nas. Nitko nije pucao, ali je vod B otvorio vatru da pokrije na pokret. Jedino to sam mogao uti bilo je disanje Potterove i meko kripanje mojih izama. Jedva da sam ita mogao vidjeti, pa sam pritiskom jezika prebacio video-ekran na logaritamsko pojaanje 2; slika je sad bila mutna, ali zato dovoljno svijetla. Izgledalo je kao da je bunker prilino pritisnuo vod B svojom vatrom; nisu se mogli ni maknuti, a uzvraali su samo laserskom paljbom. Vjerojatno su izgubili strijelca s bacaem. "Potter, ovdje Mandella. Ne bismo li trebali malo rasteretiti vod B?" "im nam pronaem dovoljno dobar zaklon. Jesi li time zadovoljan, vojnie?" Skrenuli smo u desno i legli iza jedne stijene, a veina je ostalih pronala zakon u blizini. Neki su ipak morali jednostavno prigrliti ravno tlo. "Freeman, ovdje Potter." "Potter, ovdje Smithy. Freeman je ispao, Samuels je ispao; imamo jo samo pet ljudi. Pokrijte nas vatrom da se...' "O.K., Smithy." Klik. "Vod A, raspalite. Vod B je u nevolji." Provirio sam preko ruba stijene. Daljinomjer je pokazivao oko tristo pedeset

metara do bunkera; jo uvijek dosta daleko. Naciljao sam malice predaleko i ispalio tri komada, onda skratio za dva stupnja i ispalio jo tri. Prvi su prebacili za dvadesetak metara, ali je druga salva bljesnula tono pred bunkerom. Pokuao sam drati isti kut i ispucao preostalih petnaest granata u areru u istome smjeru. Trebao sam se skloniti iza stijene da ponovo napunim baca,ali sam htio vidjeti gdje e onih petnaest sletjeti, pa sam drao oi na bunkeru dok sam posezao iza sebe da otkvaim novi arer... Kad mi je laser pogodio ekran, bljesnulo mi je pred oima tako intenzivno da sam mislio da mi je crveni bljesak proao kroz oi i odbio se od stranjeg zida lubanje. Ne vjerujem da je prolo vie od par milisekundi prije nego se videokonverter preopteretio i iskljuio, ostavivi me bez vida, no i to je bilo dovoljno da mi ostavi bolnu bljetavu zelenu mrlju pred oima slijedeih nekoliko minuta. Budui da sam sad slubeno bio "mrtav", radio mi se automatski iskljuio i morao sam ostati gdje sam se zatekao, sve dok lana bitka ne bude zavrena. Bez ikakvog priliva osjeta osim onih od vlastite koe (koja je pekla tamo gdje je bila obasjana kroz ekran) i zujanja u uima, inilo mi se da j za to trebala itava vjenost. Napokon, neiji je ljem kucnuo uz moj. "Mandella, jel' sve u redu?" Potter. "Na alost nije. Umro sam od dosade pre dvadeset minuta." "Ustani i uhvati me za ruku." Uinio sam kako je naredila i onda smo se odvukli natrag do baze. Mora da smo hodali vie od sat vremena; Potterova nije vie nita govorila - vikanje kroz ljem vrlo je nespretan nain komunikacije no kad smo proli proceduru ulaska kroz zranu komoru i ugrijavanja, pomogla mi je da se izvuem iz odijela. Spremio sam se za lagano ribanje, no, im se odijelo otvorilo, jo prije nego to su mi se oi navikle na svjetlo, Potter me zgrabi oko vrata i utisne mi vlaan poljubac na usta. "Dobro gaanje, Mandella." "Ha?" "Nisi li vidio? Da, jasno da nisi. Ona tvoja zadnja salva prije nego to si pogoen; etiri direktna pogotka. Bunker je ustanovio da je mrtav i samo je jo trebalo proetati ostatak puta." "Odlino." Poeao sam se ispod oiju, a neto se suhe koe sljutilo s lica. Ona se zacereka. "Mora se pogledati u ogledalu. Izgleda kao...' "Sav personal neka se javi u prostoriju za zbor." Kapetanov glas preko razglasa. Obino to nije znailo nita dobro.

Dodala mi je tuniku i sandale. "Hajdemo." Ulaz u dvoranu za" zbor bio je na kraju hodnika, a na zidu se uz vrata nalazio niz dugmadi za prozivku. Pritisnuo sam dugme uz svoje ime. etiri imena bila su prekrivena crnim trakama; odlino, samo etiri; nikoga, znai, nismo izgubili na dananjoj vjebi. Kapetan je ve sjedio na povienom podiju, pa bar nismo morali proi kroz "mir-no!" i slina sranja. Dvorana se napunila za manje od minute i tihi zvuk zvonca najavio je da smo svi na broju. Kapetan Stott nije ustajao. "Danas ste proli prilino dobro. Ni jedan mrtav, a oekivao sam da e biti; u tom pogledu ste premaili moja oekivanja, ali ste u svakom drugom pogledu podbacili." "Drago mi je da se dobro uvate, jer svaki od vas predstavlja investiciju od preko milijun dolara i jednu etvrtinu ljudskog ivota. Ali u ovoj simuliranoj borbi protiv vrlo glupog robota - neprijatelja vas se trideset sedam uspjelo uetati u lasersku vatru protivnika i poginuti na simulirani nain. Budui da mrtvacima ne treba hrane, niti vi neete dobiti hrane u toku sljedea tri dana. Svaki poginuli u jutronjoj bici dobit e slijedovanje od dvije litre vode i redovne koliine vitamina na dan." Bili smo ve dovoljno iskusni da ne uzdiemo ili stenjemo na glas, ili neto slino, no, vidjelo se nekoliko poprilino smrknutih lica, naroito onih sa spaljenim trepavicama i ruiastim ofurenim etverokutom koji im je uokvirivao oi. "Mandella." "Gospodine?" "Ti si na daleko najgore opren. Je li tvoj video-konverter bio namjeten na normalnu jainu?" Oho, sranje, "Ne, gospodine. Bio je namjeten na logaritam dva." "Aha. Tko je bio tvoj vodnik na vjebi?" "Privremeni vodnik Potter, gospodine." "Vojnie Potter, jesi li mu naredila da koristi pojaanje video-slike?" "Gospodine, ja... ne sjeam se." "Ne sjea se. Dobro. Kao vjebu memorije, moe se prikljuiti dananjim poginulima. Je li to u redu?" "Jeste, gospodine." "Dobro. Poginuli dobivaju jo poslednji obrok danas naveer i od sutranjeg jutra prelaze na novo slijedovanje. Ima li kakvih pitanja?" Mora da se alio. "U redu. Voljno i razlaz." Odabrao sam obrok koji mi se inio najbogatijim kalorijama, odnio

posluavnik do Potterove i sjeo do nje. "To je bila donkihotska gesta, k vragu, ali ba ti hvala." "Ma, nita. Ionako sam htjela skinuti koju kilu." Nisam ba vidio gdje su se na njoj skrivale te suvine kile. "uj, ja za to znam jednu odlinu aktivnost." Osmjehnula se na ovo ne diui pogled s posluavnika. "Ima li koga za noas?" "Pa... mislila sam pitati Jeffa." "Onda se pouri; on je bacio oko na Meijimu." Ovo je svakako bilo tono; na nju smo svi bacili oko. "Ma, ne znam. Moda bismo morali uvati snagu. Za tri dana..." "Daj, doi." Lagano sam je noktom ekao po zapeu... "Nismo spavali zajedno jo od Missourija. Moda sam u meuvremenu nauio to novo." "Moda i jesi." Pogledala me iskosa, lukavim pogledom. "Moe." Na kraju se ispostavilo da je ona bila ta koja je u meuvremenu nauila neto novo. Francusko svrdlo, tvrdila je da se to zove. Nije mi htjela rei tko ju je to nauio; teta, htio sam mu stisnuti ruku - naravno, kad povratim malo snage.

8
Dvotjedna obuka u okolici baze Miami na kraju nas je ukupno stajala jedanaest ivota. Dvanaest, ako raunamo i Dahlquista, a ako si osuen da ostatak ivota proivi na Charonu bez jedne ruke i obje noge, to i nije tako daleko od smrti. Fostara je smrskao odron zemlje, a Freelandu se desio kvar na odijelu; smrznuo se u blok leda prije nego smo ga stigli unijeti u zaklon. Veinu ostalih mrtvih nisam ba osobito poznavao, no, bolio nas je svaki od njih i svaka nas je smrt, rekao bih, inila sve vie ustraenima, a ne sve opreznijima. A sada na tamnu stranu. Letjelica nas je prebacila u grupama od po dvadeset i ostavila kraj hrpe graevnog materijala lukavo sakrivene u bari tekueg helija II. Hvataljkama smo izvlaili materijal jer je u baru bilo preopasno zagaziti. Helij bi puzao po itavoj povrini odijela, a vrlo se slabo vidjelo to je ovjeku pod nogama; mogao si nagaziti na komad zamrznuta vodika i imati peh pri padu. Predloio sam da pokuamo ispariti baru pomou lasera, no deset minuta koncentrirane paljbe nije primjetno snizilo nivo helija. Tekuina nije vrila; helij II je "supertekuina" i sve se isparavanje moralo odvijati ravnomjerno, preko

itave povrine, bez vruih toaka i bez vrenja s mjehuriima. Nismo smjeli upotrebljavati svjetla, da "izbegnemo otkrivanje." Zvjezdana svjetlost bila je dovoljna kad bi se video-konverter natjerao na logaritam 3 ili 4, ali je svaki stupanj pojaanja znaio gubitak jasnoe slike. Na 4 je pejza izgledao kao gruba jednobojna grafika, a imena tampana na ljemovima nisi mogao proitati ako ti ovjek nije stajao pred nosom. No, pejsa ionako nije bio ba zanimljiv. Bilo je tamo pet ili est meteoritskih kratera osrednje veliine i u svakom tono jednak nivo helija II, a na horizontu kao da su se nazirale kakve jadne planine. Neravno tlo imalo je vrstou smrznute pauine;sa svakim korakom noga bi propala centimetar do dva uz cvile i kripanje; prilino nam je to znalo ii na ivce. Vei deo dana potroili smo izvlaei materijal iz bare. Spavali smo na smjene, i to na tri naina - stojei, sjedei, ili leei na trbuhu. Nijedan nain nije mi koristio, pa sam se trudio da bunker bude sagraen i u njega uveden zrak pod tlakom to je mogue prije. Nismo ga mogli graditi pod zemljom iskopane rupe odmah su se punile helijem II - pa nam je prvi posao bio da sagradimo izolirajuu platformu, sendvi-plou od tri sloja permaplasta s vakuumom izmeu. Imao sam privremeni in vodnika, s ekipom od deset ljudi. Nosili smo ploe od permaplasta na mjesto gradnje - dvoje ljudi lako mogu nositi jednu plou kad se jedan od "mojih" ljudi okliznuo i pao na lea. "K vragu, Singer, gledaj kamo staje." Ve smo dvojicu mrtvih imali zbog ovakvih stvari. "ao mi je, vodnie; umoran sam pa su mi se noge saplele." "Dobro, ali pazi to radi." Odmah je ustao, postavio sa svojim partnerom plou na mjesto i vratio se po slijedeu. Drao sam oko na njemu. Za par minuta praktiki je teturao, to nije ba lako postii u kibernetskom oklopnom odijelu. "Singer! Kad postavi ovu plou doi ovamo." "O. K." S naporom je dovrio zadatak i dovukao se do mene. "Daj da vidim podatke na monitoru." Otvorio sam vrataca na njegovim prsima da pogledam dijagnostiki monitor. Temperatura dva stupnja iznad normalne, povien tlak i puls, no, jo uvijek ispod alarmnog nivoa. "Jesi li bolestan?" "K vragu, Mandella, nije mi nita, samo sam umoran. Malo mi je mutno u glavi otkad sam pao." Bradom sam pritisnuo kombinaciju koja je dozvala sanitetliju. "Doc, ovdje

Mandella. Hoe li doi ovamo na trenutak?" "Aha, evo me. Gdje si?" Mahnuo sam mu rukom i on doee od ruba helijeve bare. "U emu je problem?" Pokazao sam mu Singerove podatke. On je znao to predstavljaju i oni ostali instrumenti i sprave na odijelu, pa mu je trebalo malo dulje da sve pregleda. "Po svemu to ja vidim, Mandella... on samo ima temperaturu." "Joj, pa to sam vam i ja mogao rei," izjavi Singer. "Moda bi najbolje bilo da mu oruar pogleda odijelo." Imali smo dvojicu koji su proli ubrzani kurs odravanja odijela i oni su sad bili nai "oruari". Nazvao sam bradom Sancheza i zamolio ga da doe sa svojim alatom. "Evo, dolazim za dvije minute. Ba nosim plou." "Onda je spusti i doi ovamo." Poeo sam se nelagodno osjeati. Dok smo ekali da Sanchez doe, sanitetlija i ja smo pregledali Singerovo odijelo. "Oho-ho," ree 'doktor' Jones. "Pogledaj ovo." obiao sam Singera i pogledao mu na lea, kamo je Jones pokazivao. Dva rebra na izmjenjivau topline bila su savinuta. "to je?" upita Singer. "Pao si ravno na izmjenjiva topline, je l' da?" "Aha. Vodnie, pa to je sigurno to. Izmjenjiva ne radi kako treba." "Ja mislim da on uope ne radi," ree Jones. Sanchez se pojavi sa svojim alatom. Odmah smo mu rekli to se desilo i on pregleda izmjenjiva topline, utakne u njega nekoliko utikaa i oita podatke sa svog monitora u kompletu alata. Ne znam to je mjerio, ali je rezultat na monitoru bio nula, do osmog decimalnog mjesta. Zauo sam tihi kljocaj; Sanchez je ukljuio moju privatnu frekvenciju. "Vodnie, ovaj momak je mrtav." "to? Ne moe popraviti tu prokletu spravu?" "Moda... moda bih mogao, kad bih je mogao rastaviti. Ali nema naina..." "Hej, Sanchez!" Singer je govorio na opoj frekvenciji. "Daj pronai to nije u redu." Ve je teko disao. Klik. "Smiri se, ovjee, vidi da radimo na tome." Klik. "uj, Mandella, on nee izdrati do kad bunker bude pod pritiskom, a ja na izmjenjivau topline mogu raditi samo s unutranje strane odijela."

"Nema li ti rezervno odijelo?" "Imam dva i to univerzalna. Pristaju svakom. Ali gdje da... ekaj, pa..." "Upravo tako! Idi i odmah zagrij jedno odijelo." Bradom sam otkucao opu frekvenciju. "uj, Singer, moramo te izvui iz te sprave. Sanchez ima rezervno odijelo, ali da te moemo prebaciti, moramo oko tebe sagraditi kuu. Razumije?" "Ne." Vidi, napravit emo kutiju oko tebe i prikljuiti je na grija i preista zraka, tako da moe disati dok se ne prebaci u drugo odijelo." "To mi zgl.. izge... izgleda mi kompil... cirano." "uj, hajde ti samo sa mnom..." "Ma nije mi ni... pusti samo da se odmo..." Zgrabio sam ga za ruku i odveo do mjesta gradnje, a on je jedva teturao. Doc Jones ga uhvati za drugu ruku i zajedno smo ga uspjeli odrati na nogama. "Vodnie Ho, ovdje vodnik Mandella." Ho je imala nadzor nad aparaturom za odravanje ivotnih uvjeta. "Mandella, ne gnjavi, imam posla." "Sad e ga imati jo vie." Opisao sam joj problem. Dok se njezina grupa bacila na posao da adaptira opremu za ovu svrhu - za nae potrebe nije bilo potrebno vie od grijaa i pumpe za zrak sa cijevima - ja sam svoje ljude angairao da donesu est ploa permaplasta od kojih bismo mogli sastaviti veliku kutiju oko Singera i rezervnog odijela. Bit e nalik na golemi mrtvaki sanduk, metar kvadratni u presjeku i est metara dug. Odijelo smo poloili na plou koja e sluiti kao pod. "Hajde, Singer, idemo." Nije bilo odgovora. "Singer!" On je samo stajao na mjestu. Doc pogleda na monitor. "Hej, pa on je u nesvijesti." Mozak mi je bjesomuno radio. Moda bi u kutiji bilo mjesta za jo jednu osobu. "Pomognite mi malo."Zgrabio sam Singera za ramena, a Doc mu preuzme noge i paljivo ga polegosmo do nogu praznog odijela. Onda sam ja legao na plou, s gornje strane rezervnog odijela. "O.K. Zatvarajte kutiju." "uj, Mandella, ako itko ide u tu kutiju, to moram biti ja." "Jebi se, Doc. Moj ovjek, moj posao." Ovo je meni samome zvualo

pogreno; William Mandella, heroj; kojeta. Jednu su plou osovili na rub - imala je dva otvora, jedan za ulaz grijaa i cjevovoda za zrak i drugi za izlaz - i poeli je zavarivati laserom uz rub podne ploe. Na Zemlji bismo upotrijebili ljepilo, no jedina tekuina koja postoji u uvjetima koji vladaju na Charonu jest helij. On ima mnoge zanimljive osobine, ali ljepljivost definitivno nije meu njima. Za nekih deset minuta bili smo potpuno zatvoreni. Osjeao sam vibracije pumpe za zrak. Upalio sam svjetlo na odijelu, po prvi put otkad smo se nali na tamnoj strani Charona, a od njegovog su mi bljetavila purpurno-crvene mrlje stale plesati pred oima. "Mandella, ovdje Ho. Ostani u odijelu jo bar dvije do tri minute. Pumpamo vam vrui zrak, ali van izlazi jo uvijek skoro teku." Neko vrijeme sam jo gledao kako mi purpurne mrlje polako blijede pred oima. "O.K. Jo je uvijek hladno, ali sad ve moe izdrati." Rastvorio sam odijelo; nije se moglo otvoriti do kraja, ali u se izvui bez veih problema. Izvana je odijelo jo uvijek bilo dovoljno hladno da mi skine malo koe s prstiju i stranjice dok sam se izvlaio. Morao sam otpuzati tri metra niz sanduk, nogama naprijed, da doem do Singera. Bivalo je sve mranije kako sam se udaljavao od svjetla svog odijela. Kad sam rastvorio Singerovo odijelo, udari me u lice vreli smrad. U polumraku mu je lice bilo tamno crvene boje, osuto mrljama. Disao je vrlo kratkim udisajima i vidjelo se kako mu srce nepravilno udara. Najprije sam otkvaio cijevi za nudu - gadan posao - zatim biosenzore, a onda sam imao problem s izvlaenjem ruku iz rukava. ovjeku samome to nije osobito teko; izvine se na jednu stranu, pa okrene na drugu i ruka je vani. No kad to pokuat uiniti nekom drugome, izvana, to je sasvim druga stvar. Morao sam mu najprije saviti ruku unutar odijela, a zatim posegnuti iza njega i pomaknuti ruku odijela u istome smjeru, to je zahtijevalo snane miie. Kad sam jednu ruku uspio izvui, dalje je bilo lako, jer sam jednostavno puzao naprijed, odupirui se nogama o ramena njegovog odijela, vukui Singera za slobodnu ruku. Kliznuo je iz odijela kao ostriga iz svoje koljke. Otvorio sam rezervno odijelo i nakon mnogo guranja i navlaenja uspio mu ugurati noge. Zatim sam prikvaio biosenzore i prednju cijev za nudu stranju sam prepustio njemu jer je suvie komplicirana. Po ne znam koji put zahvalio sam bogu to sam muko; enama su potrebne dvije takve vodoinstalaterske mudrolije, a nama je dovoljna jedna, plus obina cijev sprijeda. Ruke sam mu ostavio izvan rukava jer mu bez servo-ureaja ionako

nee sluiti niemu, a servo-ureaji se svakome moraju individualno prilagoavati. Singer zatrepe onim kapcima. "Man... della. Jebote... gdje." Polako sam mu objasnio i izgledalo je kao da je veinu shvatio. "Sada u te zatvoriti i vratit u se u svoje odijelo. Onda u rei ekipi da odree jedan kraj ove kutije da te mogu izvui. Shvaa?" Klimnuo je glavom. Neobino; kad u odijelu klimne glavom ili slegne ramenima, nitko to ne moe primjetiti. Otpuzao sam do svojeg odijela, prikvaio sve prikljuke i otkucao bradom opu frekvenciju. "Doc, izgleda da e s njime biti u redu. Hajde, izvucite nas odavde." "O.K." Bila je to Ho. Zujanje pumpe za zrak pretvorilo se u brujanje, a zatim u tropot dok se ispumpavao zrak da pri otvaranju ne doe do eksplozije. Jedan ugao, na mjestu gdje je bio zavaren, zasjao je najprije crveno, zatim bijelo, a onda je grimizno crvena zrak probila zid, na manje od trideset centimetara od moje glave. Povukao sam se unazad to sam vie mogao. Zraka je slijedila vareni spoj oko tri ugla sanduka i vratila se na poetak; poklopac na kraju sanduka polako otpadne, vukui za sobom konce rastaljene plastike. "ekaj da se stvrdne, Mandella." "Sanchez, nisam tako glup da to zaboravim" "Evo ga!" Neko mi dobaci ue. Da, to je pametnije nego da sam vuem Singera iz kutije. Provukao sam jedan dulji dio ueta ispod njegovih ruku i svezao ga iza potiljka. Zatim sam se izvukao van i pritrao da im pomognem vui, to je bilo smijeno - tamo je ve bilo bar deset ljudi. Singer se izvukao bez problema i ve je sjedio dok mu je Doc Jones provjeravao podatke s monitora. Ljudi su se raspitivali kako sam to uinio i estitali, kad li Ho iznenada vikne, "Gledajte!" i pokae prema horizontu. Crni brod je vrlo brzo letio prema nama. Imao sam jo dovoljno vremena da pomislim kako to nije fer i da je trebalo da nas napadnu tek u posljednjih par dana, a brod je ve bio tono iznad nas.

9
Svi smo se instiktivno bacili na tlo, no, nije nas napao. Zabljesnuli su mlazevi koionih motora i brod se spustio na skije i doklizao u polukrugu do mjesta gradnje. Do tada su svi ve shvatili to se dogaa i stajali pomalo postieno, gledajui

kako dva lika u odijelima izlaze. Poznati glas prolomio se na opoj frekvenciji. "Svi do jednoga vidjeli ste nas kako dolazimo, a ni jedan nije odgovorio laserskom paljbom. Nita vam to ne bi pomoglo, ali bi bar pokazalo postojanje izvjesnog borbenog duha. Imate jo tjedan dana ili ak manje do pravog napada, a budui da emo narednik i ja biti ovdje s vama, ja u se pobrinuti da pokaete malo vie volje za ivotom. Privremeni narednie Potter!" "Ovdje, gospodine." "Dajte mi ekipu od dvanaest ljudi da istovare teret. Donijeli smo stotinu malih automatskih leteih meta za vjebu, tako da steknete bar neke anse da preivite kad vam se prava meta stvori nad glavama." "Odmah se pokrenite; imamo samo pola sata prije nego se brod vrati u Miami." Provjerio sam - imali smo, zapravo, etrdeset minuta. To to su kapetan i narednik sad bili s nama, nije mnogo mijenjalo na stvari, jer smo i dalje bili preputeni sami sebi, a oni su bili samo promatrai. Kad smo jednom postavili podnu plohu, trebao nam je samo jedan dan da zavrimo bunker, sivu, etvrtastu zgradu bez ikakvih vanjskih osobitosti osim ispupenja zrane komore i etiri prozora. Na vrhu je stajao gigavatni laser, montiran na okretnom postolju, iji je operater - nismo ga mogli zvati "topnik" sjedio u stolici na mrtvoj strai, drei sigurnosni prekida u svakoj ruci. Dok je on drao bar jedan prekida, laser nije mogao pucati, a im bi ih oba ispustio ukljuilo bi se automatsko ciljanje na letee objekte u laserskom dometu i otvarala paljba. Traenje ciljeva i nianjenje omoguavala mu je kilometar visoka antena montirana do bunkera. To je bio jedini sistem od kojeg se realno moglo oekivati da funkcionira u ovim uvjetima, s ovako bliskim horizontom i sporim ljudskim refleksima. Nismo mogli koristiti potpunu automatiku jer je u teoriji postojala mogunost da se bunkeru priblie i nai brodovi. Kompjutor za nianjenje mogao je birati do dvanaest ciljeva istovremeno, pucajui najprije u one najvee, a svih je dvanaest mogao pogoditi u pola sekunde. Efikasan ablativni sloj titio je itavu zgradu od neprijateljske vatre; sve osim laserskog operatera. Napokon, to i jest bila mrtva straa - jedan ovjek na vrhu koji uva osamdeset njih unutra; vojsci odlino ide od ruke ovakva aritmetika. Kad je bunker jednom bio izgraen, polovica nas je uvijek bila u njemu i izmjenjivala se na laserskom deurstvu, osjeajui se poput meta na streljani, a druga je polovica bila na obuci.

etiri kilometra od baze nalazilo se veliko "jezero" smrznuta vodika i jedna od najvanijih vjebi bila je da nauimo kretanje po toj nesigurnoj podlozi. Nije bilo suvie teko jer se ionako na njoj nije moglo stajati uspravno, nego smo se sputali na sve etiri ili na trbuh i klizali. Ako te imao tko gurnuti s ruba, kretanje nije bilo problem, no inae si morao grabiti i veslati rukama i nogama po glatkoj povrini koliko si god mogao da dobije neku poetnu brzinu. Kad bi jednom krenuo, klizao bi u tom smjeru sve do suprotnog kraja "leda". Moglo se neto malo i upravljati upirui se rukom i nogom o led na onoj strani na koju si elio skrenuti, no tako se nisi mogao zaustaviti i bilo je vrlo pametno ne kretati se prebrzo i izbjegavati poloaje u kojima je ljem morao apsorbirati zaustavni udarac na kraju puta. Proli smo kroz sve to smo ve radili na strani Miami baze:vjebe gaanja, miniranje, varijante jurinih rasporeda i drugo. U nepravilnim smo razmacima lansirali automatske letjelice u smjeru bunkera pa su tako petnaestak puta dnevno laserski operateri imali priliku pokazati svoju vjetinu isputanja prekidaa iz ruku im se upali signalno svjetlo indikatora udaljenosti. I ja sam proao kroz takva etiri sata kao i svi ostali. Bio sam nervozan do prvog "napada", sve dok nisam vidio kako je stvar zaista jednostavna. Svjetlo se upalilo, ja sam ispustio prekidae, top je nanianio i kad se letjelica pojavila nad horizontom, zzzt! Atraktivna slika jarkih boja; rastaljeni metal raspren svemirom, no inae ne ba osobito uzbudljivo. Nitko od nas nije stoga bio osobito zabrinut zbog predstojee "diplomske" vjebe; svi smo mislili da e to biti jo jedno ovakvo ponavljanje. Baza Miami napala nas je trinaestoga dana s dvije istovremene raketne letjelice koj su dojurile sa suprotnih strana horizonta brzinom od nekih etrdeset kilometara u sekundi. Laser je ispario prvu bez osobita problema, no, druga je dola na osam kilometara od bunkera prije nego ju je uspio pogoditi. Vraali smo se s vjebe i bili smo na oko kilometar od bunkera; da nisam u tom trenutku gledao direktno u bunker nita ne bih ni vidio. Druga raketa se raspala u kiu rastaljenih otpadaka koji su nesmanjenom brzinom nastavili let u smjeru bunkera. Jedanaest komada je udarilo u bunker i kako smo to kasnije rekonstruirali - dogodilo se slijedee: Prva rtva bila je Meijima, naa voljena Meijima, pogoena u bunkeru u lea i mrtva u istom trenutku. Unutar probijenog bunkera naglo je pao tlak i zrana pumpa je trenutno proradila punom brzinom da nadoknadi gubitak. Friedman je stajao pred ulaznim otvorom za zrak i udarac zraka bacio ga je u suprotni zid tako jako da ga je onesvijestio. Umro je od dekompresije prije nego su ga uspjeli ugurati u odijelo. Svi su se ostali uspjeli othrvati vjetru i dovui do odijela, ali je Garcijino

odijelo bilo probueno i slabo mu je pomoglo. Kad smo stigli do bunkera, posada je ve bila iskljuila pumpu za zrak i zavarivala je rupe u zidovima. Jedan ovjek je pokuavao sakupiti prepoznatljive ostatke Meijime; uli smo ga kako jeca i povraa istovremeno. Garciju i Friedmana ve su bili iznijeli van bunkera u svrhu pogreba. Kapetan je preuzeo rukovoenje popravcima od Potterove, a narednik Cortez odveo uplakanog vojnika u jedan ugao i vratio se da sam zavri ienje za Meijimom. Nikome nije naredio da mu pomae, a nitko se nije javio dobrovoljno.

10
Kao za zavrnu vjebu, strpali su nas bez ceremonije u brod, Zemljinu nadu, onaj isti kojim smo doli na Charon, te otpremili do Zvjezdane kapije ubrzanjem od neto vie od jedan G. Putovanje se inilo beskonanim, oko est mjeseci subjektivna vremena, te beskonano dosadnim, no, nije bilo niti blizu onako tjelesno pogubno kao put na Charon. Kapetan Stott nas je tjerao da usmeno obnavljamo to smo uvjebali, dan za danom, a fizike vjebe smo radili svaki dan sve dok nismo duu ispustili. Na Kapiji 1 bilo je kao na tamnoj strani Charona, samo jo gore. Tamonja baza je bila manja od baze Miami, jedva neto vea od onog bunkera to smo ga bili sagradili na tamnoj strani, a plan je bio da tu provedemo tjedan dana i bazu proirimo. Posadi je oito bilo vrlo drago da nas vidi, naroito dvojici enskih lanova; izgledale su ve pomalo istroeno. Svi smo se nagurali u malu blagovaonicu, gdje nam je podmajor Williamson, ovjek koji je vodio Zvjezdanu kapiju 1, saopio neke zbunjujue novosti: "Svi se raskomotite. Nemojte samo sjediti na stolovima jer ima dovoljno mjesta na podu." "Otprilike mi je poznato kroz to ste upravo proli u obuci na Charonu. Neu rei da je sve to bio gubitak vremena, no svakako e na mjestu kamo idete stvari biti prilino razliite. Bit e, na primjer, mnogo toplije." Zastao je da dozvoli da nam se slegne ova informacija. "Aleph Aurigae, prvi kolapsar koji smo otkrili, kree se u orbiti oko normalne zvijezde Epsilon Aurigae, s trajanjem jedne orbite od dvadeset i sedam godina. Neprijatelj nije smjestio svoju operativnu bazu na uobiajenu portalnu planetu oko Alepha, ve na normalnu planetu u orbiti oko Epsilona. Ne znamo o njoj mnogo; samo toliko da se oko Epsilona vrti jednom u 745 dana, da je po veliini oko tri etvrtine Zemlje i da ima albedo od 0,8 to znai da je vjerojatno

prekrivena oblacima. Ne moemo tono rei kako e toplo biti na povrini, no, sudei po maloj udaljenosti od zvijezde, vjerojatno prilino toplije nego na Zemlji. Naravno, ne znamo hoete li raditi... hoete li se boriti na svijetloj ili na tamnoj strani, da li na ekvatoru ili na polovima. Vrlo je slabo vjerojatno da se zrak moe disati, no, bez obzira na to, ostat ete u odijelima." "Eto, sada znate tono onoliko koliko znam i ja. Ima li kakvih pitanja?" "Gospodine," otegne Stein, "sada kad znamo kamo idemo, je l' itko zna to emo raditi kada stignemo tamo?" Williamson slegne ramenima. "To ovisi o vaem kapetanu. I o naredniku i o kapetanu Zemljine nade i o njezinom kompjutoru. Nemamo dovoljno podataka na osnovu kojih bismo predvidjeli nekakav plan akcije.Moe se desiti da doe do duge i krvave borbe, a moda ete jednostavno uetati i pokupiti ono to elite. Postoji mogunost da Tauranci poele ponuditi mir," - Cortez zafrke, uvi ideju, "i u tom sluaju vi ete jednostavno biti na polog snage, tek argument u pregovorima." Blago je pogledao Corteza. "Nitko ne moe nita rei sa sigurnou." Orgija je te noi bila zabavna, no, bilo je to kao da pokuava zaspati usred bune terevenke. Jedina prostorija dovoljno velika za sve bila je blagovaonica. Tu i tamo ljudi su objesili neke plahte u nastojanju da postignu koliku-toliku privaciju, a onda je osamnaest mukaraca iz posade Zvjezdane kapije, gladnih seksa, preputeno naim enama koje su vojni obiaji (pa i zakon) privolili na promiskuitet i na poputanje, no, koje su zapravo vie od svega eljele uhvatiti malo sna na vrstome tlu. Osamnaest mukaraca se ponaalo kao da su prisiljeni iskuati maksimalan mogui broj permutacija i morali smo priznati da im je uinak, bar u kvantitativnom smislu, bio impresivan. Neki od nas su pratili rezultat i ak vodili organizirano navijanje za najnadarenije uesnike. Slijedeeg jutra - i svakog narednog jutra naeg boravka Kapiji - isteturali smo iz kreveta i utrpali se u odijela, da bismo izali i radili na "novom krilu". Jednog dana e Kapija biti taktiki i opskrbni centar itave ratne mainerije, s tisuama ljudi stalne posade i stalnom straom od pet-est tekih krstarica klase Zemljine nade, ali kad smo mi poeli, radilo se o etiri kuice i dvadeset ljudi. Rad se jedva mogao nazvati radom u usporedbi s onim na tamnoj strani Charona - bar smo imali dovoljno svjetla i esnaest sati boravka pod krovom za svakih osam sati rada.I nije bilo napada automatskim letjelicama za zavrni ispit. Kad su nas prebacivali natrag na Zemljinu nadu, nikome ba nije bilo drago to odlazimo, iako su neke od popularnijih ena izjavile da e im dobro doi malo odmora. Kapija je bila posljednja laka i sigurna prekomanda pred hvatanje

oruja u ruke protiv Tauranaca, a kako je Williamson jo prvoga dana rekao, nije bilo naina da se predvidi kako e to izgledati. Veina nas nije imala nekog entuzijazma ni prema skoku kroz kolapsar, iako su nas uvjeravali da neemo ni osjetiti to se deava, ve lebdjeti u slobodnom padu sve vrijeme. Nisam ba bio uvjeren u to. Kao student fizike sluao sam uobiajena predavanja o generalnoj teoriji relativnosti i teorijama gravitacije. U to doba imali smo vrlo malo direktnih podataka (Zvjezdana kapija bila je otkrivena za vrijeme mog postdiplomskog studija), no, matematiki model je izgledao prilino jasno. Kolapsar Zvjezdana kapija bio je savrena kugla radijusa oko tri kilometra koja se nalazila u stanju permanentnog gravitacijskog kolapsa, to je znailo da njezina povrina neprekidno pada prema centru i to gotovo svjetlosnom brzinom. Ono to ju je ipak dralo (ili bar davalo iluziju da je dri) bila je relativnost. Sve je to, naravno, izgledalo pomalo nerealno; realnost je postajala pomalo iluzornom i ovisnom o promatrau. Takvu realnost dobro poznaju studenti ope teorije relativnosti, ili budizma, ili regruti.. U svakom sluaju, postoji teoretska toka u vremenu (prostoru u kojoj bi jedan kraj naeg broda bio tik uz povrinu kolapsara, a drugi kraj kilometar daleko, s nae toke gledita. U svakom zdravo razumskom svemiru to bi rezultiralo naprezanjima koja bi rastrgla brod na komadie i mi bismo postali tek jo koji milijun kilograma degenerirane materije na teoretskoj povrini, jurei naglavake nikamo sve do kraja vjenosti, ili pak padajui u sam centar u roku od trilijuntine sekunde. Plati i biraj svoju toku gledita. Ipak, bili su u pravu. Jurnuli smo brodom sa Kapije 1, izvrili par korekcija putanje i zatim jednostavno padali prema kolapsaru kojih sat vremena. Onda je zazvonilo zvono, a mi utonuli u obloge leajeva pod teretom deceleracije od 2G. Bili smo u neprijateljskom teritoriju.

11
Usporavali smo gotovo devet dana sa 2G kad je bitka poela. Mi smo leali u svojim leajevima i jadno se osjeali,a jedini znak da se neto deava bila su dva meka udarca pri lansiranju projektila. Nekih osam sati kasnije zakri razglas: "Panja itavoj posadi, govori kapetan." Pilot Quinsana bio je samo porunik, no, na brodu se smio zvati kapetanom i tada je rangom bio vii od svih nas, ak i kapetana Stotta. "Moete sluati i vi fazani u prostoru za teret." "Upravo smo se sukobili s neprijateljem upotrijebivi dvije tahionske bombe od pedeset gigatona. Unitili smo neprijateljski brod i jedan drugi objekt koji je

neprijatelj lansirao otprilike tri mikrosekunde prije pogotka." "Neprijatelj nas je pokuao prestii u toku proteklih 179 sati po naem vremenu i u trenutku sukoba kretao se brzinom neto veom od polovice brzine svjetlosti, relativno prema Alephu, pribliivi nam se na svega trideset astronomskih jedinica. Relativno prema nama kretao se brzinom od 0.47 C, pa bismo za neto vie od devet sati postali koincidentni u vremenu i prostoru." Sudar! "Projektile smo lansirali u 07.19 po brodskom vremenu, a neprijatelja unitili u 15.40. Obje bombe su detonirale na manje od hiljadu kilometara od neprijateljskih objekata." Nai projektili su imali pogon koji je i sam bio jedva kontrolirana tahionska bomba i ubrzavali su sa konstantnih 100G, pa su u trenutku kad bi ih detonirala blizina mase neprijateljskih brodova, letjeli ve relativistikim brzinama. "Ne oekujemo daljnje smetnje od strane neprijateljskih brodova. Naa brzina u odnosu na Aleph bit e nula za daljnjih pet sati, kada emo zapoeti s povratkom. Povratak e trajati dvadeset sedam dana." Ovo je izazvalo ope uzdisanje i kletve neraspoloenja. Svi smo to znali unaprijed, no, nismo eljeli da nas jo jednom na to podsjeaju. I tako smo nakon jo mjesec dana trome gimnastike i drilovanja na dvostrukoj gravitaciji bacili prvi pogled na planetu koju smo namjeravali napasti. Osvajai iz svemira, moj gospodine! U vidu zasljepljujue bijelog polumjeseca ekala je na nas na udaljenosti od dvije astronomske jedinice. Kapetan je uspio odrediti poloaj neprijateljske baze s udaljenosti od pedeset A.J. i usmjerio nas da dojaemo u irokom luku, drei sve vrijeme masu planete izmeu njih i nas. Ne da smo im se potajno priuljavali - sasvim suprotno; neprijatelj je tri puta bezuspjeno lansirao projektile protiv nas - no, tako smo bili u boljem poloaju za obranu, sve dok se ne spustimo na povrinu planete. Tada e samo brod i njegova posada biti koliko-toliko sigurni. Planeta se vrtila prilino sporo, jednom u neto vie od deset dana, pa se stacionarna orbita nalazila na 150.000 kilometara udaljenosti i ljudima u brodu davala osjeaj sigurnosti jer je izmeu njih i neprijatelja bilo 10.000 kilometara stijene i 140.000 kilometara svemira. No, to je istovremeno predstavljalo skoro sekundu vremenske razlike u komunikaciji izmeu nas na povrini i brodskog bojnog kompjutora, dovoljno da bude ve gadno mrtav dok taj impuls neutrina otpue gore do broda i vrati se natrag. Naa maglovita nareenja bila su da napadnemo bazu i uspostavimo svoju kontrolu nad njom, uz to je mogue manje oteivanje neprijateljske opreme. Trebali smo zarobiti najmanje jednog ivog neprijatelja, ali ni pod kojim uvjetima nismo, meutim, smjeli dozvoliti da nekoga od nas neprijatelj uhvati

iva. Odluka o tome nije bila naa; jedan poseban impuls od brodskog kompjutora i ona mrvica plutonija to je odijelu sluila kao izvor energije fisionirala bi s 0,1 posto efikasnosti, pretvorivi ovjeka u rapidno ireu vrlo vrelu plazmu. Uvezali su nas na naa mjesta u est izviakih brodova, po jedan platon od dvanaest ljudi u svakom brodu, pa smo pojurili s osam G, svaki po svojoj paljivo nepredvidivoj putanji, prema dogovorenoj toki sastanka na 108 kilometara od neprijateljske baze. Istovremeno je lansirano etrnaest automatskih letjelica da zavaraju neprijateljsku protusvemirsku obranu. Sputanje je prolo skoro savreno i samo je jedan brod pretrpio manje oteenje, jer mu je vrlo bliski promaaj spalio dio ablativne oplate na jednoj strani. Moi e obaviti svoj zadatak i vratiti se, ali sa smanjenom brzinom u atmosferi. Letjeli smo u cik i u cak i stigli prvi na toku sastanka. Pojavio se tek jedan problem: toka sastanka nalazila se ispod etiri kilometra vode. Skoro da sam uo kako se vrte mentalni kotaii u "glavi" kompjutora, 140.000 kilometara daleko, dok je razmiljao o ovom novom djeliu informacije. Nastavili smo kao da slijeemo na vrsto tlo: rakete za koenje, pad prema povrini, sputanje skija na stajnom trapu, udarac u vodu, odskok, udarac u vodu, odskok, udarac u vodu, ronjenje. Naelno bi bilo pametno da se spustimo na dno - trup broda imao je povoljnu formu, a voda nije nita drugo nego tek jedan fluid, kao i zrak, no teko da bi brod izdrao tlak od etiri kilometra vode. S nama je bio i narednik Cortez. "Narednie, recite kompjutoru da neto poduzme, jer emo inae..." "Ajde uti, Mandella, vjeruj u boga." Kod narednika Corteza rije "bog" definitivno se pisala malim slovima. Glasan uzdah s mnogo mjehuria, zatim drugi, te lagan pritisak u lea koji mi je govorio da se brod die. "Zrani plovci?" upitao sam, no Cortez se nije udostojio da odgovori, ili moda nije znao odgovor. Da, to je bilo to. Podigli smo se na oko deset ili petnaest metara ispod povrine i onda stali. Kroz okno sam vidio povrinu iznad nas, sjajnu poput ogledala od kovana srebra. Pitao sam se kako li to izgleda kad si riba i ima definitivni krov iznad svog svijeta. Gledao sam kako je jo jedan brod pljusnuo u vodu nedaleko od nas. Stvorio se veliki oblak mjehuria i uskomeane vode kroz koji se brod probio repom nadolje u smjeru dna, sve dok ga nisu zaustavili veliki plovci to su se odjednom napuhnuli pod delta krilima. Tada se uspeo do otprilike nae dubine i tu ostao.

"Ovdje kapetan Stott. Sluajte me paljivo. Na oko dvadeset osam kilometara od vaeg sadanjeg poloaja, u smjeru neprijatelja, nalazi se plaa prema kojoj ete uputiti svoje brodove. S te plae ete izvriti kopneni napad na tauranski poloaj." No, barem nekakvo poboljanje! Ovako emo morati hodati samo osamdeset kilometara. Ispustili smo plovke, grunuli punom snagom prema povrini i izletjeli u zrak, ispravivi se u horizontalni let da bismo u rairenoj formaciji malom brzinom nastavili prema obali. Za nekoliko minuta su zakripale skije stajnog trapa na ljunku plae, pumpe za zrak su zazujale da izjednae unutarnji pritisak s onim vanjskim i prije nego su se brodovi i zaustavili,ve su se otvarali izlazni poklopci kraj leajeva i mi smo se iskotrljali najprije na krila, a onda se krila na tlo i sprintom preko rastresita ljunka prema zaklonu. Za deset sekundi ve sam bio u liniji "drvea", zapravo izvijena bodljikavog grmlja plavozelene boje. Bacio sam se u grm i osvrnuo da vidim odlazak brodova. Preostale su se automatske letjelice uzdigle na oko sto metara visine, a zatim razletjele u raznim pravcima uz grmljavinu koja je potresala kosti. Pravi izviaki brodovi su za to vrijeme kliznuli polako natrag u vodu. Moda to i nije bila loa ideja. Planeta nije bila silno privlana, no, svakako emo se na njoj lake kretati nego po kriogeninoj nonoj mori za kakvu smo bili uvjebani. Nebo je bilo jednolinog tupo srebrnastog sjaja koji se tako kompletno spajao s maglom iznad oceana da nije bilo mogue odrediti gdje je zavravala voda, a nebo poinjalo. Valii su oplakivali crni ljunak na obali suvie polako i graciozno na svega tri etvrtine zemaljske gravitacije. ak i na pedeset metara od ruba mora kotrljanje milijardi kamenia pod valovima plime glasno je odjekivalo u mojim uima. Temperatura zraka: 79 stupnjeva Celzija, malo premalo, usprkos niskom tlaku, da voda zavrije. Magleni repovi brzo su se uspinjali s crte na kojoj je more doticalo kopno. Pitao sam se koliko bi dugo ovjek ovdje preivio bez odijela. Bi li ga najprije dokrajila vruina ili nedostatak kisika, kojeg je ovdje bila tek osmina normalne zemaljske koliine? Ili bi kakav smrtonosni mikroorganizam prestigao oba ova razloga? "Ovdje Cortez. Svi u mom smjeru i okupite se oko mene." Stajao je na plai malo na lijevo od mene i mahao rukom u krug iznad svoje glave. Proao sam kroz grmlje prema njemu; krhko i slabo grmlje, inilo se nekako paradoksalno osuenim u ovako vlanom zraku. Nee nam nuditi ba osobit zaklon. "Napredovat emo u smjeru 0,05 radijana istono od pravog sjevera. Platon jedan preuzet e elo, dva i tri e slijediti, lijevo i desno, na oko dvadeset

metara zaostatka, a sedam, komandni platon, bit e u sredini, dvadeset metara iza drugog i treeg. Pet i est, vi ete drati pozadinu u polukrunom zatvorenom redu. Jel' svima jasno?" Bilo je svima jasno; taj raspored, "strijelu", znali smo izvesti i spavajui. "O.K., pokret!" Ja sam bio u sedmom, "komandnom". Kapetan Stott me nije tamo stavio da bih komandirao, ve zbog znanja fizike. Komandna grupa je teoretski bila najsigurnije mjesto, zaklonjena sa est ostalih platona, a ljudi su u nju stavljani jer je postojao nekakav taktiki razlog da preive bar malo dulje od ostalih. Tu je bio Cortez da daje nareenja, Chavez da popravlja kvarove na odijelima, pa stariji sanitetlija Doc Wilson (jedini koji je stvarno bio lijenik) i Theodopolis, na radio-inenjer i veza s kapetanom Stottom koji je odluio ostati u orbiti. Mi ostali bili smo u komandnoj grupi zbog nekog posebnog obrazovanja, ili sposobnosti koje se normalno ne bi svrstavale u "taktike". U susretu s potpuno nepoznatim neprijateljem nije bilo naina da se predvidi to bi moglo biti vano. Ja sam bio tamo jer sam u itavoj eti bio najblii fizici, Rogersova zbog biologije, Tate kemije, a Ho zato to je uvijek, na svakom Rhine testu za ekstrasenzornu percepciju, uspijevala postii maksimalni mogui rezultat. Bohrs je bio poliglot s tenim, idiomatskim znanjem dvadeset jednog jezika. Petrov je na psiholokim testovima pokazao da apsolutno nema niti jednog jedinog traka ksenofobije u svojoj psihi, Keating je bio vjet akrobat, dok je Debbv "Sreka" Holister pokazivala zauuju talent za zaraivanje novca i takoer imala postojano visok Rhine potencijal.

12
Kad smo krenuli, odijela su nam bila namjetena na kamuflau za dunglu, no, ono to je u ovim aneminim tropima glumilo dunglu bilo je prerijetko i izgledali smo kao zbor upadljivih harlekina koji prolazi kroz umu. Cortez nam naredi da se prebacimo na crno, no, to je bilo jednako loe jer je Epsilonovo svjetlo sjalo ravnomjerno sa svih strana neba i nije bilo praktiki nikakvih sjena. Na kraju smo odabrali sivo-smeu boju pustinjske kamuflae. Priroda se polako mijenjala kako smo hodali prema sjeveru, u unutranjost. Trnovite stabljike - valjda bi se mogle zvati drveem - bile su sad rjee, ali deblje i ne vie onako krhke, a u podnoju svake rasla je zamrena mrea vrijea, jednake plavozelene boje, u obliku spljotena stoca, promjera kojih deset metara. Na vrhu svakog drveta cvao je delikatan zeleni cvijet veliine ljudske glave. Na pet kilometara od obale poela se javljati trava. Kao da je potivala

"pravo" drvea na svoj teritorij, ostavljajui pojas golog tla oko svakog vrijeastog stoca. Na rubu takve istine rasla je u vidu bojaljivih plavozelenih travica, da bi jaala i stasala s udaljenou od drveta, sve do visine ovjekova ramena na mjestima gdje je udaljenost izmeu drvea bila osobito velika. Trava je bila svjetlije i zelenije boje od drvea i vrijea. Promijenili smo boju kamuflae u jarkozelenu, koju smo na Charonu koristili za maksimalnu vidljivost; dok smo se drali guih dijelova trave bili smo prilino neupadljivi. Dnevno smo prelazili preko dvadeset kilometara, osjeajui se vrlo laganima nakon nekoliko mjeseci pod dva G. Sve do drugog dana jedina ivotinjska vrsta koju smo vidjeli bio je nekakav crni crv veliine prsta, prekriven stotinama dlaica ili noica, poput etke. Rogers je tvrdila da je oigledno da moraju postojati i vee ivotinje, jer inae ne bi bilo razloga da drvee ima trnje. Za svaki sluaj dvostruko smo pazili, oekujui nevolje od Tauranaca i od neidentificiranih "veih ivotinja". Drugi platon Potterove bio je na elu nae strelaste formacije i opa frekvencija bila je rezervirana za nju, budui da je njezin platon bio taj koji e najvjerojatnije prvi uoiti bilo kakvu opasnost. "Narednie, ovdje Potter," zauli smo. "Neto se mie pred nama." "Na tlo!" "Ve leimo. Ne vjerujem da nas vide." "Prvi platon, na desno od ela. Drite se to nie. etvrti, postavite se lijevo od ela. Javite mi kad zauzmete poloaj. esti, ostanite otraga i uvajte odstupnicu. Peti i trei, pribliite se komandnoj grupi." Dva tuceta ljudi pojavie se uz utanje trave i pridruie nam se. Cortez mora da je uo javljanje etvrtog platona. "Dobro. Kako je s vama, prvi? O.K. Koliko ih je ?" "Mi ih vidimo osam," uli smo Potterovu. "Dobro. Na moj znak otvorite vatru. Pucajte da ih ubijete." "Narednie... pa to su samo ivotinje." "Potter, ako si sve ovo vrijeme znala kako Tauranci izgledaju, trebala si nam rei. Pucajte da ih ubijete." "Ali nama treba..." "Da, treba nam zarobljenik, ali to ne znai da ga trebamo vui etrdeset kilometara do njegove baze i onda paziti na njega dok se borimo. Je li jasno?" "Da, narednie." "O.K. Sedmi, vi mozgovi i udaci, idemo naprijed da to pogledamo. Peti i

trei, pratite nas i titite." uljali smo se kroz metar visoku travu do mjesta gdje je drugi platon leao rairen u strijelce. "Nita ne vidim,"ree Cortez. "Naprijed i malo lijevo. Tamnozeleno." Bili su samo za nijansu tamniji od trave, no, kad si ugledao jednoga, odjednom si ih mogao vidjeti sve, kako se polako miu uokolo, nekih tridesetak metara ispred nas. "Pali!" Cortez je opalio prvi; za njim dvanaest grimizno crvenih munja sjevnu i spale travu, a stvorovi se zgre i izginu, pokuavajui se raspriti. "Prekini vatru! Prekini." Cortez ustane. "Pustite da neto i ostane. Drugi platon, slijedite me." Krenuo je prema leevima iz kojih se dimilo, s laserskim prstom uperenim narijed, poput opscenih ralji koje su ga vukle prema sceni pokolja... osjeao sam se kako mi se die eludac i shvatio da me sve one ivopisne scene snimljene na traku to smo ih vidjeli u toku obuke, sve one grozne pogibije u nesreama na obuci, nisu pripremile za ovo, za iznenadnu stvarnost u kojoj sam imao magini tapi koji je samo trebalo uperiti u ivot, pa da ga pretvorim u zadimljen komad polusirova mesa; shvatio sam da nisam vojnik niti to ikada elim biti, niti bih ikada... "O.K, sedmi, doite naprijed." Dok smo hodali prema njima, jedan stvor se pomakne, tek malenim trzajem, a Cortez pree preko njega laserskim zrakom, gotovo nemarnim pokretom. Usijek dubok kao ruka stvorio se preko tijela i stvorenje umre poput ostalih, bez da je glasa ispustilo. Bili su neto nii od ljudi, ali iri, prekriveni tamnozelenim, gotovo crnim krznom, stisnutim u izbijeljene kovrde tamo gdje je opalio laser. Izgleda da su hodali na tri noge i imali jednu ruku. Jedina znaajka dlakave glave bila su usta, vlaan crni otvor pun plosnatih crnih zubi. Bili su temeljito odbojni, no, najgora stvar u njih nije bila razlika od ljudi, ve slinost... gdje god je laser rasparao koju tjelesnu upljinu, mlijeno bijeli sjajni, ilama osuti obli i duguljasti organi prosuli su se napolje; krv im je bila tamno crvena i ve se gruala. "Rogers, baci pogled na ovo. Tauranci ili ne?" Rogersova klekne kraj jednog od stvorova rasparane utrobe i izvadi plosnatu plastinu kutiju prepunu sjajnih kirurkih instrumenata. Odabrala je skalpel. "Ima neto po emu emo moi zakljuiti." Doc Wilson je gledao preko ramena kako ona metodino sijee membranu koja je pokrivala nekoliko organa. "Evo," digla je crnkastu vlaknastu masu izmeu dva prsta u parodiji gadljivosti u svom tom oklopu. "I?"

"Trava, narednie. Ako Tauranci mogu jesti ovdanju travu i disati ovaj zrak, onda su svakako pronali planetu koja nevjerojatno lii na njihov dom." Odbacila je travu. "Narednie, to su ivotinje, jebi ga; obine ivotinje." "Ne znam," ree Doc Wilson. "Samo zato to hodaju na sve etiri, ili na tri, a hrane se travom..." "Dobro, pogledajmo mozak." Pronala je jednog pogoenog u glavu i sastrugala povrinski pougljenjeni sloj. "Pogledajte ovo." Lubanja je bila praktiki sama kost. Na glavi drugoga, Rogersova je pretraila svu kosu, razmrsila je i razvukla na sve strane. "to ta zvijer koristi kao osjetne organe? Nema oiju, ni uiju, ni..." Ustala je. "Nita u itavoj toj glavi, jebi ga, osim usta i deset centimetara debele lubanje. A to ta lubanja titi? Nita, niti jednu jedinu jebenu stvar." "Da mogu slegnuti ramenima, slegnuo bih ramenima," izjavi doktor. "To ne znai nita, jer mozak ne mora izgledati kao orahova jezgra i ne mora biti u glavi. A moda ta lubanja nije kost, moda je to mozak, nekakva kristalna reetka..." "Da, ali je eludac, jebi ga, bio na svom mjestu, a ako ovo tu nisu crijeva, ja u ih pojesti." "ujte," ree Cortez, "sve je to jako zanimljivo, ali jedino to mi moramo znati jest da li je ta stvar opasna, a onda moramo dalje. Nemamo..." "Ovi nisu opasni," pone Rogers. "Nemaju..." "Bolniar! DOKTORE!" Neko iz streljekog reda mahao je rukama. Doc odjuri prema njemu, a mi ostali krenemo za njim. "to je?" Jo je u trku posegnuo rukom za lea i otkvaio kutiju s medicinskim priborom. "To je Ho. Nije pri svijesti." Doktor otvori vrataca biomedicinskog monitora. Nije morao mnogo traiti. "Mrtva je." "Mrtva?" ree Cortez. "K vragu, od ega?" "Priekaj malo," Doc ukljui utika svog dijagnostikog aparata u njezin monitor i stane prebirati po dugmetima. "Dijagnostiki podaci se uvaju snimljeni u toku dvanaest sati. Sad vrtim snimku unatrag da vidim... evo ga!" "to?" "Prije etiri i pol minute. Izgleda, ba kad ste otvorili vatru... Isuse!" "to se desilo?"

"Strahovit izljev krvi u mozak." I dalje je pratio kazaljke na instrumentima." Bez ikakvog upozorenja; nema nikakvog znaka da neto nije u redu. Povien krvni pritisak, ali to je normalno u tim okolnostima. Nita to bi..." Posegao je prema njezinom odijelu i otvorio ga. Fine crte njezina lica bila su iskrivljene u jezivu grimasu, iskeenih zuba, tako da su se vidjele itave desni. Ljepljiva tekuina iscurila je ispod palih onih kapaka, a krv je jo uvijek kapala iza oba uha. Doc Wilson zatvori odijelo. "Nikad nisam vidio ovako neto. Kao da joj je u glavi eksplodirala bomba." "O, sranje," ree Rogers. "Ona je bila osjetljiva na ESP, jel' da? Imala je visok Rhine potencijal." "Aha," Cortez e zamiljeno. "O.K, sluajte me sad svi. Voe platona, provjerite ljudstvo i vidite da li vam netko nedostaje ili je povrijeen. Ima li jo koga u sedmom?" "Hm... ovaj, ja imam strahovitu glavobolju, narednie," izjavi "Sreka" Hollister. Jo ih je etvoro patilo od glavobolje, a jedan je od njih potvrdio da ima Rhine potencijal. Ostali nisu znali. "Cortez, ini mi se da je to oito," ree Doc Wilson. "Ove zvijeri moramo zaobilaziti u irokom luku, a naroito moramo paziti da koju ne povrijedimo. Naroito kad je oito da imamo jo pet ljudi osjetljivih na isto to to je ubilo Ho." "Ma jasno, k vragu, nitko mi to ne mora objanjavati. A mi bolje da se maknemo odavde. Upravo sam obavjestio kapetana o ovome to se desilo i on se slae da moramo otii to dalje moemo, prije nego se ulogorimo." "Hajdemo natrag u formaciju i krenite dalje u istom smjeru. Peti platon, preuzmi elo; drugi, povuci se na zaelje. Svi ostali kao i do sada." "to emo s Ho?" upita Sreka. "Za nju e se pobrinuti s komandnog broda." Kad smo preli oko pola kilometra, iza nas je bljesnulo i zagrmilo i na mjestu gdje je bila Ho sada se dizao blijed svjetlei oblak u obliku gljive i nestajao u smjeru sivog nebeskog svoda.

13
Stali smo da "prenoimo" - u stvarnosti, zvezda nee zai jo kojih sedamdeset sati - na vrhu blage uzvisine oko deset kilometara od mjesta gdje smo pobili one vanzemaljce. Jedino to oni nisu, zapravo, bili vanzemaljci,

podsjetio sam sam sebe; ovaj put smo to bili mi. Dva platona su se rasporedila u prsten oko nas ostalih i svi smo se prostrli na tlo, iscrpljeni. Svatko je imao etiri sata za spavanje i dva sata strae. Potter je prila i sjela do mene. Otkucao sam bradom njezinu frekvenciju. "Zdravo, Marygay." "O, William," glas joj je bio promukao i kao napuknut. "Boe, kako je to grozno." "Gotovo je, Marygay, prolo je..." "Ubila sam jednog od njih ve u prvom trenutku. Pogodila sam ga ravno u, ravno u..." Poloio sam joj ruku na koljeno. Plastika je zveknula i trgoh ruku natrag, uz zamiljeni prizor zagrljenih maina. "Nemoj se po tome izdvajati, Marygay; ono to ima krivice u svemu tome dijeli se jednako na sve nas, s trostrukom porcijom za Cor..." "Vas dvoje vojnika, prestanite klepetati i spavajte. Oboje idete na strau za dva sata." "O.K, narednie." Glas joj je bio tako tuan i umoran da to nisam mogao izdrati. Osjeao sam da bih, da sam je samo mogao dotaknuti, mogao izvui svu njezinu tugu i provesti je nekamo daleko od nje, kao to uzemljenje odvodi naboj, no, oboje smo bili uhvaeni u svom vlastitom plastinom svijetu. "Laku no, William." "No." Praktiki je nemogue seksualno se uzbuditi u unutranjosti odijela, s tim odvodnim cijevima i svim srebrokloridnim senzorima zataknutim u tebe, no eto, to je bila reakcija mog tijela na emocionalnu impotenciju. Moda se tijelo sjealo ugodnijih noi s Marygay, moda je sred sve te smrti osjetilo da i lina smrt moe biti blizu, pa je podiglo taj kran za razmnoavanje za poslednji pokuaj... ovakve su me lijepe misli pratile. Zaspao sam i sanjao da sam maina, da oponaam sve ivotne funkcije i uz kripu i klopot prolazim nespretno kroz ivot. Da su ljudi suvie uljudni da mi ita kau, no, da mi se smiju iza lea. A mali ovjeuljak koji je sjedio u mojoj glavi i vukao poluge i spojke i pratio kazaljke na instrumentima, da je beznadno lud i da sakuplja sav bol i uvrede za dan... "Mandella, k vragu, daj se probudi. Tvoja smjena!" Dovukao sam se do svojeg mjesta na rubu logora da bih pazio tko zna na to... no, bio sam tako umoran da nisam mogao oi drati otvorene. Na kraju sam uzeo tabletu stimulanta, znajui da u kasnije platiti za to. Vie od sat vremena sam sjedio tamo, prelazei oima po svom sektoru,

lijevo, desno, daleko, blizu, bez ikakve promjene scene, ak ni daka vjetra da pomakne travu. A onda se iznenada trava preda mnom razdvojila ijedan je od tronogih stvorova stajao tono ispred mene. Dignuo sam laserski prst, ali nisam okidao. "Pokret neprijatelja!" "Pokret neprijatelja!" "Isuse Kri... jedan je to..." "NE PUCAJTE! Da niste sluajno zapucali!" "Pokret neprijatelja." "Pokret." Pogledao sam lijevo i desno i koliko sam mogao vidjeti, svaki je straar na rubu logora imao po jednog slijepog i nijemog stvora pred sobom. Moda me stimulant koji me drao budnim inio ujedno i osjetljivijim, ne znam, ali mi se koa na glavi najeila i osjetio sam nekakvu bezlinu stvar u svojoj svijesti, osjeaj kao da je netko neto rekao, a nisam ga dobro uo; hou mu odgovoriti, ali nemam vie prilike da ga traim da ponovi. Stvorenje je sjedilo na svojoj pozadini i nagnulo se naprijed, podboeno prednjom nogom, veliki zeleni medvjed s usahlom rukom. Njegova mo provlaila se mojom svijeu kao kroz pauinu, ostavljajui za sobom jeku nekih nonih mora, da li pokuavajui da mi kae neto, ili da me uniti, nisam mogao razaznati to. "O.K, svi straari na rubu, polako se povucite unatrag. Ne inite nikakve brze pokrete... osjea li tko glavobolju?" "Narednie, ovdje Hollister," javi se Sreka. "Kao da pokuavaju neto rei... skoro da mogu... ne, samo... sve to zapravo mogu shvatiti je da smo im, hm... smijeni. Ne boje nas se." "Misli, taj stvor pred tobom se ne boji." "Ne, ne, osjeaj mi dolazi od svih njih; oni svi misle jednu istu stvar. Nemoj me pitati kako to znam, ali znam." "Moda oni misle da je smijeno i ono to su napravili s Ho." "Moda, ali ne osjeam da su opasni, samo su znatieljni." "Narednie, ovdje Bohrs." "Da?" "Tauranci su ovdje bar ve godinu dana; moda su nauili komunicirati s ovim... zelenim medvjediima, moda nas te zvijeri pijuniraju i javljaju..."

"Ne vjerujem da bi nam se u tom sluaju pokazali," primjeti Sreka. "Oito je da se mogu vrlo dobro sakriti, ako hoe." "Osim toga," upadne Cortez, "ako su pijuni, onda je teta ve uinjena. Ne vjerujem da bi bilo pametno da sad ita poduzmemo protiv njih. Znam da biste ih svi eljeli vidjeti mrtve nakon onoga to su uinili s Ho, a i ja bih to elio, ali je bolje da budemo oprezni." Ja ih nisam elio vidjeti mrtve; nisam ih, zapravo, elio vidjeti uopte. Polako sam hodao unatrag, prema sredini logora, a stvor preda mnom nije pokazivao nikakve elje da me slijedi. Moda je znao da smo opkoljeni; jednom je rukom upao travu i vakao. "O.K, voe platona, probudite ljude i prebrojte. Javite mi ako je netko povrijeen. Recite ljudima da kreemo za jednu minutu." Ne znam to je Cortez oekivao, no stvorovi su nas, naravno, slijedili. Nisu nas okruivali, ve jednostavno slijedili sve vrijeme, u grupi od dvadeset ili trideset. I to ne uvijek isti; pojedinci bi se odvojili i odetali, a nove bi se pridolice pridruile paradi. Bilo je oito da se oni nee umoriti. Svakome je doputeno da uzme jednu tabletu stimulanta; ne bismo bez toga mogli marirati ni sat vremena. Kad je prva tableta prestajala djelovati, dobro bi bila dola i druga, no, matematika situacije nije to dozvoljavala. Jo uvijek smo bili tridesetak kilometara daleko od neprijateljske baze, znai najmanje petnaest sati mara. Pod utjecajem stimulanta ovjek moe ostati budan i energian kojih sto sati, no, nakon druge tablete poinju poremeaji u rasuivanju i percepciji i bivaju sve gori sa svakom slijedeom. U ekstremnim situacijama javljaju se najbizarnije halucinacije i ovjek ih prihvaa kao da su stvarnost, a satima se moe odluivati hoe li pojesti doruak ili ne. Pod utjecajem umjetne stimulacije, eta je prvih est sati putovala vrzo brzo i energino, sedmi sat je poela usporavati i nakon devet sati i devetnaest kilometara jednostavno stala, iscrpljena. "Medvjedii" nas ni trenutka nisu izgubili iz vida, niti su, kako je tvrdila Sreka, prestali "emitirati". Cortez je odluio da emo stati na sedam sati, a da svaki platon preuzme sat vremena strae na rubu logora. Nikada mi nije bilo drae to sam u sedmom platonu, jer smo posljednji nastupali na strau i mogli uivati u est sati neprekinuta sna. U onih par trenutaka u kojima sam leao budan, dola mi je misao da bi mi slijedee sklapanje oiju lako moglo biti posljednje. Djelomino zbog mamurluka izazvanog sredstvom za stimulaciju, a veim dijelom zbog grozota proteklog dana, doao sam do zakljuka da mi se, zapravo, ivo jebe za to.

14

Na prvi kontakt s Taurancima zbio se za vrijeme moje smjene. "Medvjedii" su jo uvijek stajali uokolo kad sam se probudio i zamijenio Doca Jonesa na strai. Vratili su se svojoj prvobitnoj postavi, po jedan pred svakim straarskim mjestom. Onaj koji je stajao preda mnom izgledao mi je malo vei od ostalih, no inae posve jednak kao i ostali. Oko mjesta na kojem je sjedio sva trava je bila popasena, pa je povremeno inio izlete lijevo ili desno da pribavi novu, no uvijek se vraao da sjedne tono pred mene i bulji u mene, rekao bih, kad bi imao ime buljiti. Gledali smo se tako oko petnaest minuta, kad Cortezov glas zagrmi: "Ajde, sad svi, probudite se i u zaklon!" Slijedio sam instikt, bacio se na tlo i otkotrljao u visoku travu. "Neprijateljska letjelica nad nama," rekao je gotovo lakonski. Striktno govorei, nije ba bila nad nama, letjela je neto istonije, vrlo polako, moda s kojih stotinu kilometara na sat i liila na vjetiju metlu okruenu mjehurom prljave sapunice. Stvor koji je jahao na toj spravi bio je sliniji ovjeku od "medvjedia", no, jo uvijek daleko od ljepotana. Namjestio sam pojaalo video-konvertera na etrdeset, logaritam dva, da dobijem jasniju sliku. Imao je dvije ruke i dvije noge, ali mu je struk bio tako uzak da ga se moglo obuhvatiti dvjema akama, a pod tim tankim strukom bila je zdjelina struktura iroka gotovo metar, s koje su visjele dvije duge tanke noge bez vidljiva koljenog zgloba. Iznad struka, tijelo se ponovo drastino irilo u prsni ko nita manji od zdjelice. Ruke su mu izgledale zauujue ljudski, osim to su bile predugake i gotovo bez miia, a prstiju je na rukama bilo previe. Nikakvih ramena, nikakvog vrata, a glava poput none more, kao neka izraslina s prednje strane golemih prsa, nalik na guu. Dva oka poput hrpe riblje ikre, struak objeenih resa umjesto nosa i stalno otvorena rupa, moda usta, na mjestu gdje je trebalo da bude adamova jabuica. Oito je mjehur sapunice odravao u unutranjosti podnoljive uvjete, jer Tauranac nije na sebi imao nita osim svoje naborane koe koja je izgledala kao da ju je vlasnik najprije predugo moio u vruoj vodi, a zatim obojio blijedom naranastom bojom. Nije imao nikakvih vanjskih genitalija, no, isto tako nieg to bi liilo na mlijene lijezde. Po inerciji smo ga smatrali mukim. Oito nas nije vidio, ili je pak smatrao da smo dio stada "medvjedia". Nastavio je ne osvrui se u istom smjeru u kojem smo se kretali i mi, 0,05 radijana istono od pravog sjevera. "Najbolje bi bilo da nastavite spavati, ako moete spavati nakon to ste vidjeli ono udo. Kreemo u 04.35." To nam je davalo jo etrdeset minuta. Zbog neprozirnog omotaa oblaka oko planete, nije bilo naina da se iz

svemira ustanovi kako izgleda neprijateljska baza, niti kako je velika. Znali smo samo njezin poloaj, isto kako smo znali i toku na kojoj su izviaki brodovi trebali sletiti. I baza je tako mogla biti pod vodom, ili pak pod tlom. Ipak, neke od automatskih letjelica ispaljenih po naem iskrcavanju nisu sluile tek zavaravanju, ve i izvianju. U tobonjem napadu na bazu jedna se uspjela dovoljno pribliiti da snimi fotografiju i kapetan Stott je iz orbite radiovezom emitirao nacrt Cortezu, jedinom s prijemnim ekranom u odijelu, kad smo bili na pet kilometara od predvienog poloaja baze. Tu smo stali i Cortez je pozvao sve voe platona i itav sedmi platon radi dogovora. I dva su se "medvjedia" ukljuila u skup, a mi smo ih pokuavali ignorirati. "O.K, kapetan nam je poslao neke slike naeg cilja. Nacrtat u vam plan, a voe platona neka ga kopiraju." Svi su uzeli notese i pisaljke iz nonih depova na odijelima, a Cortez je razmotao veliku plastinu foliju, stresao je da razbije sluajno zaostale nakupine elektrinog naboja i ukljuio svoju pisaljku. "Evo, mi dolazimo iz ovog smjera." Na dno plastine plohe ucrtao je strelicu. "Prva stvar na koju nalijeemo je ovaj red nekakvih koliba, najvjerojatnije spavaonica, ili moda bunkera, tko e znati... na prvi zadatak jest unitenje tih zgrada. itava baza je na ravnom terenu i nema naina da im se zaista neprimjetno priuljamo." "Ovdje Potter. Zato jednostavno ne skoimo na njih?" "Zato to se onda moemo nai kompletno opkoljeni i zatim sasjeckani na rezance. Ne, napast emo zgrade." "Nakon to to uinimo... ha, sve to vam mogu rei jest da emo razmiljati u hodu. Na temelju zranog izvianja moemo pretpostaviti funkciju samo dvije ili tri zgrade u itavoj bazi, a to je veliko sranje. Moe nam se desiti da potroimo puno vremena da bismo unitili njihov ekvivalent regrutne kantine, a da zanemarimo nekakav golemi bojni kompjutor zato jer nam izgleda kao skladite otpada ili neto slino." "Mandella ovdje," javio sam se. "Zar nemaju tamo nekakvo pristanite za svemirske brodove? Meni se ini da..." "Ma doi u i do toga, k vragu. Ove kolibe okruuju itavu bazu kao prsten, pa se negdje moramo probiti kroz njih. Ovo mjesto ovdje nam je najblie, pa je tu najmanja ansa da emo im otkriti svoj poloaj prije napada." "Nigdje ni traga niemu to bi liilo na oruje. To, naravno, nita ne znai, jer se u svakoj od ovih koliba moe skrivati gigavantni laser." "U sredini baze, na oko petsto metara od koliba, dolazimo do ove velike konstrukcije koja izgleda kao cvijet." Cortez nacrta veliki simetrini lik cvijeta sa sedam latica.

"Koji li je to vrag, to ja znam jednako kao i vi. Samo je jedan takav, pa ga ne oteujte vie nego to je potrebno... to znai, naravno, da emo ga rasturiti u komadie ako mi se uini opasnim." "A to se tie tvog pristanita za brodove, Mandella, jednostavno ga nema.Nema niega takvog." "Ona krstarica koju je Zemljina nada smodila vjerojatno je inae boravila u orbiti, kao to rade i nai brodovi, a izviake i automatske letjelice, ako ih imaju, ili nisu ovdje, ili su odlino skrivene." "Bohrs ovdje. A ime su nas onda napali, kad smo se sputali iz orbite?" "Vojnie, kad bih ja to bar znao!" "Sve u svemu, nemamo naina da procijenimo njihov broj, bar ne direktno. Snimke ne pokazuju niti jednog jedinog Tauranca na podruju baze. To ne znai nita; ovo je podruje i njima strano i nepogodno za ivot kao i nama. Indirektno, meutim, moemo zakljuivati prebrojavi ove njihove metle na kojima lete. Imaju pedeset jednu kolibu i pred svakom je najvie jedna letea metla. etiri nemaju niti jednu, ali smo zato pronali tri na drugim dijelovima baze. Moda to znai da se u bazi nalazi pedeset i jedan Tauranac, a da je jedan od njih bio van baze u trenutku snimanja." "Keating ovdje. Ili to znai da imaju pedeset i jednog oficira." "To je tono. Moda imaju pedeset hiljada vojnika uredno poslaganih na hrpu u jednoj od ovih zgrada. Nemamo naina da to ustanovimo. Moda ih je deset, pa svaki ima po pet metli da se igra s njima kako mu drago." "U na prilog igraju komunikacije. Tauranci oito upotrebljavaju frekventnu modulaciju elektromagnetskog zraenja u megaherc podruju." "To je radio." "Tono, tko god se to javio. Predstavljajte se kad se javljate za rije. Prema tome, lako je mogue da ne mogu detektirati nae komunikacije s faznim neutrinima. Osim toga, neposredno pred napad, Nada e im servirati jednu lijepu "prljavu" fisionu bombu i detonirati je u gornjim slojevima atmosfere direktno nad bazom. To e zbog ionizacije onemoguiti radio vezu, osim u ravnoj liniji u vidnom podruju, a i ta e biti puna smetnji." "A zato ne... Tate ovdje... Zato jednostavno ne bace bombu na njih? Utedili bi nam..." "Vojnie, ovo niti ne zasluuje odgovor. Ipak, odgovor je da bi to oni mogli napraviti, ali ti je bolje da se nada da nee. Jer, ako to uine, to e biti zato da bi osigurali sigurnost Nade i to nakon to mi napadnemo bazu i vjerojatno prije nego se mi udaljimo dovoljno daleko da nam to ita bude znailo."

"To emo sprijeiti tako da dobro obavimo posao. Bazu moramo onesposobiti u dovoljnoj mjeri da ne moe funkcionirati, a da pri tom sauvamo to je mogue vie toga netaknuto. I da uzmemo jednog zarobljenika." "Potter ovdje. Mislite, najmanje jednog zarobljenika?" "Mislim ono to govorim. Samo jednoga. Potter... osloboena si voenja platona. Poalji mi Chaveza." "Razumijem, narednie." Olakanje u njezinom glasu nije se moglo sakriti. Cortez je nastavio s uputama i crtanjem plana. Postojala je jo jedna zgrada ija je funkcija bila jasna, jer je na krovu imala veliku upravljivu konkavnu antenu. Nju je trebalo unititi im nam bacai budu na dometu. Plan napada bio je vrlo labav. Na signal za napad biti e bljesak fisione bombe. U isto e se vrijeme nekoliko automatskih letjelica obruiti na bazu da bismo vidjeli kakva im je protusvemirska obrana. Trebalo je onesposobiti tu obranu, a da je ne unitimo u potpunosti. Odmah nakon bombe i letjelica, bacai e ispariti red od sedam koliba, mi emo svi prodrijeti u bazu kroz taj otvor... a to e se desiti dalje mogli smo samo pretpostavljati. U idealnom sluaju, trebalo bi da pregazimo bazu s jednog kraja na drugi, unitivti odreene ciljeve i pobivi sve Taurance osim jednoga, no, bilo je slabo vjerojatno da e se to desiti, jer bi to bilo mogue samo kad Tauranci ne bi pruali osobit otpor. S druge strane, ako bi Tauranci od samog poetka pokazali oitu nadmo, Cortez bi dao nalog da se rasprimo. Svaki od nas imao je drugi smjer odstupa i razili bismo se u svim smjerovima kompasa, a preivjeli bi se opet sastali u jednoj dolini na oko etrdeset kilometara od baze. Tu bismo planirali eventualni novi napad, nakon to najprije Nada bazu malo smeka. "Jo jedna stvar," grebao je Cortez glasom po uima, "Moda neki od vas misle kao i Potterova. Moda neki od vaih ljudi misle tako... misle da bismo ovo trebali raditi blaom rukom, izbjei da ovo bude klaonica. Sluajte, samilost je luksuz, slabost koju ne moemo sebi priutiti u ovom stadiju rata. Sve to mi znamo o neprijatelju jest da su oni do sada pobili sedamsto devedeset i osam ljudi. Nisu do sada pokazali nikakvog suzdravanja u napadima na nae krstarice i bilo bi blesavo oekivati da e ga pokazati sada, u ovom prvom sukobu na tlu." "Oni su odgovorni za ivote vaih drugova koji su poginuli u toku obuke, za ivot Ho i za sve one koji e zasigurno poginuti danas. Nisam u stanju shvatiti nekoga tko ih eli potediti. No, sve to nije vano; vi imate svoja nareenja, a

mogu vam, k vragu, rei i neto drugo to sad slobodno moete znati. Svi vi imate usaenu posthipnotsku sugestiju koje niste svjesni, a koju u ja u vama pokrenuti neposredno pred napad. To e vam olakati posao." "Narednie..." "Zavei. Nemamo vie vremena. Vratite se vaim platonima i uputite svoje ljude. Kreemo za pet minuta." Voe platona vratile su se svojem ljudstvu, ostavivi nas deset i Corteza, plus tri "medvjedia" koji su se muvali uokolo i smetali.

15
Posljednjih pet kilometara preli smo vrlo paljivo, drei se najvie trave, trei preko povremenih istina. Kad smo doli na petsto metara od mjesta gdje je trebalo da bude baza, Cortez je poveo trei platon naprijed u izvianje, a mi smo se ostali sklonili. Cortezov glas javio je na opoj frekvenciji: "Izgleda uglavnom kako smo i oekivali. Krenite naprijed puzei, u redu. Kad doete do treeg platona, slijedite vou svog platona u lijevo ili desno." Uinili smo kako nam je naredio i postavili se u niz od osamdeset tri ovjeka, u liniji okomitoj na smjer napada. Bili smo prilino dobro skriveni, osim desetak "medvjedia" to su se motali uokolo pasui travu. Unutar baze nije bilo ni traga kakvom ivotu. Sve zgrade su bile bez prozora i jednolino sjajno bijele. Kolibe koje su nam bile prvi cilj izgledale su kao bijela jaja djelomino zakopana u zemlju u razmacima od oko ezdeset metara. Cortez je dodijelio po jednu svakom bacau. Podijelili smo se u tri streljaka voda; vod A tvorili su platoni dva, etiri i est, vod B bili su platoni jedan, tri i pet, a vod C bio je komandni platon. "Imamo manje od minute. Spustite filtere! Kad kaem "pali", bacai neka pucaju na svoje ciljeve. Nek' vas dragi bog uva ako promaite." Zauo se zvuk poput podrigivanja kakvog giganta i niz sjajnih mjehura koji su se prelijevali u duginim bojama izleti iz zgrade koja je liila na cvijet. Dizali su se sve veom brzinom, sve dok nam se gotovo nisu izgubili iz vida, a zatim naglo odjurili prema jugu iznad naih glava. Tlo se najednom rasvijetlilo i nakon dugog vremena ponovo sam ugledao svoju sjenu, vrlo dugaku, uperenu prema sjeveru. Bomba je prerano eksplodirala. Imao sam upravo dovoljno vremena da pomislim kako to nije vano, jer e im i ovako spetljati komunikacije... Raketni brod, jedna od naih automatskih letjelica, dojurio je uz urlik motora

tik nad vrhovima drvea, a u zraku je bio jedan od sjajnih mjehura da ga doeka. Sudarili su se, mjehur je puknuo, a letjelica se raspala u milijun sitnih komadia. Druga je dojurila s druge strane i susrela se s jednakom sudbinom. "PALI!" Sedam bljetavih eksplozija petstomikrotonskih granata i udarni val od eksplozije koji bi svakako ubio nezatiena ovjeka. "Dii filtere!" Svuda siva magla dima i praine, a s neba su padali mali grumenovi zemlje poput tekih kinih kapi. "Sluajte me sad: koti, to ste krvi dali, S Wallaceom u borbi pali, S Bruceom u boj juriali, Poinak vas krvav eka, Il' pak POBJEDA!" Jedva da sam ga uo, pokuavajui pratiti to mi se u glavi deavalo. Znao sam da je to posthipnotika sugestija, ak sam se sjetio prilike, jo u Missouriju, kad su je usadili, no, to je nije inilo nita manje monom. Um mi se naprosto povijao pod navalom snanih - lanih - sjeanja. Dlakave grdosije od Tauranaca (nimalo nalik na njihov, sada nam poznat, stvarni lik) kako se ukrcavaju na osvojeni brod zemaljskih kolonista, kako prodiru malu djecu ije su majke urlale od uasa gledajui taj prizor (kolonisti nikad nisu vodili malu djecu jer ne bi izdrala jaku akceleraciju), a zatim siluju ene do smrti golemim nateklim crvenim penisima (iako bi idiotski bilo oekivati da e osjeati poudu za ljudskim tijelom), a mukarce grabe i trgaju im komade mesa sa ivih tijela i gutaju ih (kao da bi mogli probaviti posve strane bjelanevine)... sve u stotinama krvavih jezivih detalja, zapamenih kao da su se desili pred manje od minute, upravo glupo pretjeranih i logiki apsurdnih. No, dok je moja svijest odbacivala gluposti, negdje mnogo dublje, dolje u onoj usnuloj zvijeri u kojoj se skrivaju nai stvarni motivi i pravi moral, dolje je neto poelo eati za tauranskom krvlju, uvjereno da je najplemenitija stvar koju je mogue u ivotu uiniti upravo da pogine koljui koje od tih groznih udovita... Znao sam da je sve to isto sojino govno, mrzio sam ljude koji su uzeli tako opscenu slobodu mijeanja u moj vlastiti um, ali sam mogao uti sam sebe kako kripim zubima, osjeao sam kako mi se lice koi u spastiku grimasu mrnje, osjeao sam poudu za krvlju... "Medvjedi" mi se naao na putu, zbunjen svom tom bukom. Poeo sam dizati laserski prst, ali me netko ve bio pretekao i glava stvora eksplodirala je u oblaku krvi i sivih komadia kostiju. Sreka Hollister je stenjala, zavijala: "Prljava... smrdljiva pojebana kopilad!"

Laserske zrake su bljetale i ukrtale se i svi su medvjedii popadali mrtvi. "PAZITE, majku vam..." zaurla Cortez. "Nianite s tim jebenim spravama, nisu to igrake!" "Vod A, kreni naprijed! Postavite se u kratere i titite vod B." Netko se smijao i jecao istovremeno. "Petrov, jebote, to je to s tobom?" udno je bilo uti Corteza kako kune. Okrenuo sam se i vidio Petrova, iza mene i malo lijevo, kako lei u plitkoj jami i panino kopa rukama i nogama, plaui i grcajui. "Jebiga," ree Cortez. "Vod B, na deset metara od kratera, lezi. Vod C, u kratere s timom A!" Skoio sam na noge i preao stotinu metara u deset odijelom pojaanih skokova. Krateri su bili skoro dovoljno veliki da sakriju izviaki brod, kojih deset metara u promjeru. Skoio sam na suprotnu stranu jame i sletio do momka koji se zvao Chin. Nije se ni osvrnuo kad sam doskoio, ve je nastavio prelaziti pogledom po bazi, traei znakove ivota. "Vod A, deset metara naprijed, ispred voda B." Kako je izgovorio zapovjed, "cvijet" je pred nama glasno podrignuo i izbacio salvu sjajnih mjehura koji su u irokom snopu pojurili prema naim linijama. Veina nas ih je vidjela i bacili smo se na tlo, no, Chin je ba ustajao da potri i uletio ravno u jednog od njih. Okrznuo mu je vrh ljema i nestao uz jedva ujni pucanj, a Chin uinio korak na natrag i sruio se preko ruba u jamu kratera, napravivi luk krvi i prosuta mozga kroz zrak. Beivotno, rairenih ruku i nogu kliznuo je na dno, kao lopatom zagrabivi rastresitu zemlju savreno simetrinom rupom u svom ljemu, na mjestu gdje je mjehur bez diskriminacije progrizao plastiku, kosu, kou, kost i mozak. "Svi sad stanite. Voe platona, javite gubitke... dobro... dobro... dobro... dobro, dobro... dobro... dobro. Imamo tri mrtva. Da ste se drali uz tlo, ne bi bilo niti jednoga. Kad ujete da ova stvar bljuje, bacajte se na tlo. Vod A, dovrite svoj pokret." Dovrili su ga bez incidenta. "O.K, vod C, trkom do voda B...stani! Lezi na tlo!" Svi su ve prigrlili tlo i mjehuri su glatko kliznuli iznad nas u luku na oko dva metra iznad i nestali u daljini; svi osim jednoga koji je pogodio stablo i pretvorio ga u hrpu akalica. "Vod B, trkom na deset metara od voda A. Vod C, zauzmi mjesto voda B. Bacai u vodu B, probajte dosei taj cvijet."

Dvije granate rasturie zemlju kojih trideset ili etrdeset metara pred cvijetnom konstrukcijom. Kao uspanien, cvijet stane bljuvati neprekidnu struju mjehura, no, jo uvijek se niti jedan nije sputao nie od dva metra nad tlom. Drali smo se pognuto i nastavili napredovati. Na zidu zgrade iznenada se pojavi prorez, a zatim se proiri do veliine velikih vrata kroz koja nagrnue Tauranci. "Bacai, prekinite vatru. Vod B, laserskom vatrom lijevo i desno, da ih drite na okupu. A i C, trkom naprijed u sredini." Jedan Tauranac je poginuo pokuavi proi kroz lasersku zraku, a drugi su ostali gdje su i bili. Vrlo je nespretno trati u odijelu u pognutom stavu. Mora se bacati s jedne strane na drugu u cik-caku, poput brzog klizanja na ledu, jer inae skae u zrak. Najmanje je jedan na, netko iz voda A, skoio previsoko i sreo istu sudbinu kao i Chin. Osjeao sam se skueno, kao u zamci, ograen laserskom vatrom s lijeva i s desna i sa smrtonosno niskim stropom iznad glave, no, usprkos svemu tome bio sam sretan, euforian; konano u prilici da ubijem par prokletih djecodera. Znajui itavo vrijeme da je to sojino govno. Nisu se branili, ako ne raunam te prilino neefikasne mjehure koji oito nisu bili predvidjeni za borbu protiv ive sile, no nisu niti bjeali natrag u zgradu. Muvali su se uokolo, stotinjak njih, gledajui kako im se pribliavamo. Sve ih se moglo srediti odjednom s par granata, no, valjda je Cortez razmiljao o hvatanju zarobljenika. "O.K, kad kaem 'naprijed' zaokruit emo ih. Vod B e prekinuti vatru, drugi i etvrti platon lijevo, esti i sedmi desno, a vod B e krenuti naprijed u ravnoj liniji da ih zatvori sprijeda." "Naprijed!" Krenuli smo u lijevo. Kako je laserska vatra prestala, Tauranci pojurie, trei u grupi ravno na nae krilo. "Vod A, lezi i pucaj. Pucaj samo kad si siguran u pogodak, da ne pogodi koga od naih. I sauvajte mi, zaboga, jednog ivog." Bio je to grozan prizor, stado udovita u trku prema nama, grabei velikim skokovima, svi poput onoga koji je ranije jahao na svojoj metli, svi goli osim skoro prozirnih kugli koje su svakome obavijale itavo tijelo i kretale se zajedno s njima. Letei mjehuri su ih izbjegavali. Desno je krilo stalo pucati, gaajui pojedince na zaelju tog krda. Iznenada laserska zraka bljesne kroz guvu Tauranaca prema nama. Netko je s druge strane promaio svoj cilj. Zauo se grozan krik i kad sam se osvrnuo

vidio sam nekoga, mislim da je to bio Perry, kako se gri na tlu, drei desnom rukom zadimljeni batrljak lijeve, odrezane tik pod laktom. Krv mu je liptala izmeu prstiju, a odijelo, poremeenog regulatora kamuflae, poelo mijenjati boje u treptajima, crno-bijelo-dungla- -pustinja-zeleno-sivo. Ne znam kako sam dugo buljio u taj prizor - svakako dovoljno dugo da se pojavi sanitetlija i pone pruati prvu pomo - no, kad sam podigao pogled, Tauranci su ve bili skoro na meni. Prvi hitac sam opalio potpuno nasumce, previsoko, no, okrznuo je vrh zatitnog mjehura prvog Tauranca. Mjehur nestane, a udovite se spotakne i padne na tlo, trzajui se. Pjena mu navre na usni otvor, najprije bijela, a zatim proarana crvenim. Uz jo jedan, posljednji trzaj posve se ukoio i savinuo unatrag, gotovo u oblik potkove, a dug visok zvidukav krik prestao je tek kad su ga pregazili njegovi drugovi. Sam sam sebe mrzio to se zadovoljno osmjehujem. Bio je to pokolj, iako je nae krilo bilo preplavljeno peterostrukim brojem neprijatelja. Tauranci su i dalje navirali, bez stanke, ak i kad su se morali verati preko hrpa mrtvih tijela i udova. Tlo je izmeu nas bilo klizavo i crveno od tauranske krvi - sva boja djeca oito imaju hemoglobin - a za razliku od "medvjedia", njihova crijeva su i mom laikom oku izgledala poput crijeva. ljem mi je odjekivao histerinim smjehom dok smo ih sasijecali u krvave komade, pa skoro nisam uo Corteza kako vie. "Zaustavi paljbu! Rekao sam, STANI! Boga vam vaega! Uhvatite jednoga ili dvojicu, nee vas ugristi." Prestao sam pucati, a uskoro su prestali i svi ostali. Kad je slijedei Tauranac skoio preko zadimljene hrpe mesa preda mnom, bacio sam se na njega da ga uhvatim oko tankih nogu. Kao da sam uhvatio velik klizavi balon; kad sam ga pokuao sruiti iskliznuo mi je iz ruku i nastavio trati. Jednog smo uspjeli zadrati jednostavno tako da smo navalili na njega estoricu naih ljudi. Za to su vrijeme ostali potrali kroz nae redove i krenuli prema nizu velikih valjkastih rezervoara, za koje je Cortez rekao da vjerojatno slue kao skladite. U podnoju svakog od njih otvorila su se jedna malena vrata. "Ve imamo zarobljenika," zavie Cortez. "Ubij!" Bili su pedeset metara daleko i trali iz sve snage; vrlo teki ciljevi. Laser je samo arao oko njih, previsoko ili prenisko. Jedan padne, presjeen na pola, no desetak je ostalih nastavilo trati i gotovo su stigli do vrata, kad nai bacai otvore paljbu. Jo uvek smo imali petstomikrotonske granate u arerima, no, bliski promaaj nije bio dovoljan, jer bi udarni val eksplozije samo razbacao Taurance

uokolo, neozlijeene u svojim balonima. "Zgrade, jebo vas bog! Gaajte zgrade!" Bacai promjene nian i ponu iznova pucati, no granate su, izgleda, samo malo nagorijevale vanjsku oplatu bijelih cilindara, sve dok jedna nije sluajno upala kroz otvorena vrata. Ta se zgrada rastvorila kao po avu, polovice oplate su se razletjele i oblak je rasturene mainerije poletio u zrak, uz golem blijedi plamen koji je suknuo prema nebu i odmah nestao. Sad su se svi bacai koncentrirali na vrata, tek povremeno gaajui Taurance, ne toliko da ih pogode koliko da ih otpuhnu prije nego uspiju ui. Tauranci su se meutim i dalje silno trudili. itavo to vrijeme mi ostali nastojali smo ih pogoditi laserima dok su oni trali i letjeli uokolo, pokuavajui da uu. Primakli smo se koliko smo mogli a da ne stradamo od eksplozija granata, to je jo uvijek bilo predaleko za tonije gaanje. Ipak, jedan po jedan su padali, a uspjelo nam je unititi etiri od sedam valjkastih zgrada. Tada, kad su ih preostala jo samo dvojica, jednoga je od njih eksplozija granate dobacila na par metara od jednih ulaznih vrata. Bacio se kroz ulaz i nekoliko je bacaa uputilo granate prema njemu, no sve su pale ili predaleko, ili su pak beskorisne detonirale na oplati. Bombe su padale svuda uokolo i pravile strahovitu grmljavinu, no sve je to nadglasao zvuk poput tekog uzdaha, kao da je kakav div duboko uzdahnuo, a na mjestu gdje je stajala valjkasta zgrada sada se nalazio valjkast stup dima, ravan kao da je ravnalom povuen, od tla pa sve do stratosfere. Drugi je Tauranac stajao pri dnu cilindrine konstrukcije i sad je letio zrakom u sitnim komadiima. Sekundu kasnije tresnuo nas je udarni val i ja sam bespomono odletio unatrag i vrtio se po zraku sve dok nisam udario u hrpu tauranskih leeva. Pridignuo sam se i uspaniio na sekundu kad sam vidio da mi je itavo odijelo prekriveni krvlju, a onda shvatio da je to samo tauranska krv. Odahnuo sam, no, osjeaj neistosti ostade. "Zgrabite kopile, uhvatite ga!" U pometnji se Tauranac oteo i pobjegao, trei prema visokoj travi. Jedan platon ga je lovio no zaostajali su za njim, sve dok vod B nije pritrao i presjekao mu odstupnicu. I ja sam dojurio da se pridruim zabavi. etvorica su leali na njemu, a oko pedesetak ih je stajalo u krugu i promatralo guvu. "Rairite se, bogamu! Moda ih negdje vreba jo hiljadu. Moda samo ekaju da se svi skupimo na jednom mjestu." Razili smo se mrmljajui. Nekako smo svi pretpostavili, kao po preutnom dogovoru, da na itavoj planeti vie nema ivih Tauranaca. Cortez je prilazio zarobljeniku dok sam se ja udaljavao. Odjednom etvorica

koja su ga drala na mjestu padnu na njega. ak sam na udaljenosti vidio kako mu kroz usni otvor kulja pjena. Balon mu se raspuknuo; oito samoubistvo. "Prokletstvo!" Cortez se u trenu naao do njega. "Skidajte se s njega." etvorica se uklonie i Cortez ga laserom sasjee na desetak drhtavih komada. Da ti doe toplo oko srca. "Nema veze, pronai emo negdje jo jednog. Panja svima! Natrag u formaciju po platonima. Formirajte strijelu i kreemo na cvijet." Hm, napali smo cvijet, kojem je oito nestalo municije (jo uvijek je podrigivao, ali bez mjehura), no bio je prazan. Rastrali smo se uz rampe i du hodnika, laserski prsti na gotovs, poput djeaka koji se igraju rata, no, ne zatekosmo nikoga. Jednako odsustvo reakcije doekalo nas je u zgradi s antenskom instalacijom, u "salami" i dvadeset ostalih glavnih graevina, kao i u etrdeset etiri preostale rubne kolibe. Tako smo "zarobili" desetke zgrada, uglavnom neshvatljive funkcije, a nismo uspjeli u glavnom zadatku, hvatanju Tauranca na kojem bi ksenolozi mogli eksperimentirati. Zato su mogli imati dijelova i komada koliko im srce zaeli; valjda je i to bilo neto. Nakon to smo pretraili i posljednji kvadratni centimetar baze izviaki brod je dopremio pravu istraivaku ekipu, uenjake. Cortez nam je tada rekao, "O.K., sugestija prestaje!" i hipnotike je prisile nestalo. Na poetku je bilo prilino gadno. Mnogo je ljudi, poput Sreke i Marygay, skoro poludjelo od sjeanja na krvavi pokolj umnoen stotinama puta. Cortez je naredio da svatko uzme po tabletu za umirenje, a oni najuzbueniji po dvije. Ja sam popio dvije i bez izriitog nareenja. Jer to jeste bio pokolj, ubistvo, klanje bez ikakvog ukrasa. Kad smo im jednom unitili protusvemirsko oruje, nije nam od njih prijetila nikakva opasnost. Tauranci, izgleda, nisu imali nikakve koncepcije borbe prsa u prsa. Mi smo ih jednostavno stjerali na hrpu i poklali, za prvi susret ovjeanstva i jedne druge inteligentne vrste. Moda drugi susret, ako raunamo "medvjedie". to bi se bilo dogodilo da smo sjeli i pokuali komunicirati s njima? No eto, doivjeli su jednaki tretman. Dugo vrijeme nakon toga proveo sam uvjeravajui se da to nisam bio ja, taj stvor to je s radou sijekao uplaene bjeee stvorove. Jo u dvadesetom stoljeu definitivno je utvreno da "ja sam samo slijedio zapovjedi" nije dovoljno opravdanje za neljudsko ponaanje... no, to da radi kad zapovjed dolazi od duboko skrivenog naredbodavca u podsvijesti? Najgore od svega bio je osjeaj da moje ponaanje moda i nije bilo tako neljudsko. Moji preci od prije samo nekoliko generacija uinili bi isto to, ak i svojoj ljudskoj subrai, bez ikakve hipnotike prisile.

Gadio mi se ljudski rod, gadila mi se vojska, a uasavao sam se pred perspektivom ivota sa samim sobom jo itavo jedno stoljee... Hm, uvijek je postojalo pranje mozga kao izlaz. Brod s jedinim Taurancem koji je preivio uspio je pobjei, sakriven itavom planetom od Zemljine nade dok je padao prema Alephovom kolapsarskom polju. Pobjegao kui, pretpostavljao sam, gdje god to bilo, da izvjesti o tome to dvadeset ljudi s runim orujem moe uiniti stotini nenaoruanih koji pokuavaju pobjei. Imao sam dojam da kad se ovjeanstvo slijedei put suoi s Taurancima u borbi na tlu nee biti toliko nadmono. I imao sam pravo.

II deo NAREDNIK MANDELLA 2007-2024

16
Uplaen? Da, naravno da sam bio uplaen; tko ne bi bio? Jedino kakva budala, ili samoubica, ili robot. Ili oficir. Podmajor Stott etao je naprijed i natrag iza malenog podijuma u zbornoj dvorani (gimnastikoj dvorani) blagavaonici Godinjice. Bili smo napravili posljednji kolapsarski skok, od Teta 38 do Yoda 4, koili smo s 1,2 G i relativna brzina prema kolapsaru bila je potovanja vrijedna: 0,9 C. Za nama je jurila potjera. "Ja bih stvarno elio da se svi vi malo opustite i da vjerujete brodskom kompjutoru. Tauranski brod nam se ionako nee pribliiti na vatreni domet prije isteka jo dva tjedna i ako ete i dalje biti ovako potiteni, ni vi niti vai ljudi neete biti u borbenom stanju kad za to doe vrijeme. Strah je zarazan. Mandella!" Inae je uvijek pazio na to da me zove "narednik" Mandella pred etom, no, ovim uputstvima prisustvovali su samo voe jedinica, pa je isputao titule. "Da, gospodine." "Mandella, ti si odgovoran za psiholoku, a ne samo fiziku efikasnost svoje jedinice. Ako pretpostavimo da si svjestan problema s borbenim moralom koji se pojavljuje na ovom brodu, te ako pretpostavimo da tvoja jedinica nije imuna od tog problema... to si poduzeo protiv toga?" "Mislite, to se tie moje jedinice?" Gledao je u mene dugim i upornim pogledom. "Naravno." "Razgovarali smo o tome, gospodine." "l jeste li doli do kakvih dramatinih zakljuaka?" "Uz duno potovanje, gosopdine, mislim da je glavni problem oit. Moji ljudi su zatvoreni u ovom brodu... k vragu, svi smo mi zatvoreni u njima ve etrnaest..." "Glupost. Svako od nas je bio sasvim odgovarajue psiholoki prilagoen pritiscima koji se javljaju u ivotu na skuenom prostoru, a vojnici osim toga imaju jo i privilegij zajednikog ivota." Vrlo je to delikatno formulirao. "Oficiri ive u celibatu, pa mi ipak nemamo taj problem borbenog morala."

Ako je on stvarno mislio da mu se oficiri dre celibata, onda je trebao sjesti i detaljno porazgovarati s porunicom Harmony. Dodue, moda je mislio na vie oficire, na Corteza i sebe, pri emu je onda bio bar 50 odsto u pravu, jer je Cortez imao prilino prijateljske odnose s narednikom Kamenhamehom. "Nai psiholozi su pojaali vau prilagodbu na ove uvjete kad su vam uklanjali posthipnotski usaenu mrnju prema neprijatelju. Svi vi znate to ja mislim o tome, ali to to su oni motivirani pogrenim razlozima ne znai da ne znaju svoj posao." "Kaplaru Potter." Nju je prozvao po inu, da nas podsjeti na injenicu da ona nije unaprijeena zajedno s nama ostalima. Suvie "mekana". "Jesi li i ti 'razgovarala o tome' sa svojim ljudima?" "Diskutirali smo." Podmajor je bio talentiran za ljutite poglede i sada je uperio jedan takav na Marygay, sve dok ona nije nastavila. "Mislim da narednik Mandella nije zamjerao psiho..." "Narednik Mandella i sam moe rei ono to misli. Meni treba tvoje miljenje." Nain na koji je to rekao dao je do znanja da mu to njezino miljenje ne treba ba osobito. "Hm, niti ja ne mislim da je psiholoka prilagodba loa, gospodine. Nemamo nikakvih problema u meusobnim odnosima; stvar je u tome to je ljudima dosadno, jer im je dojadilo da stalno rade iste stvari, tjedan za tjednom.." "Znai, jedva ekaju borbu?" U glasu mu nije bilo ni trunka sarkazma. "Jedva ekaju da siu s broda, gospodine; da razbiju monotoniju." "l sii e s broda," ree on, dozvolivi si malen, mehaniki osmjeh, "a onda e vjerojatno biti jednako nestrpljivi da se na njega vrate." Tako je to ilo izmeu nas i njega neko vrijeme, a da nitko nije htio rijeima uobliiti osnovnu injenicu da su nai ljudi i ene imali vie od godine dana vremena da brinu o predstojeoj borbi i da su im se bojazni mogle s vremenom samo pojaati. A sada je tu bila jo i tauranska krstarica koja nas je pristizala i s kojom emo se morati ogledati kojih mjesec dana prije oekivane borbe na tlu. Perspektiva iskrcavanja na portalnu planetu i igranja rata bila je ve dovoljno odbojna, no, tu si bar imao priliku da u borbi utjee na svoju sudbinu, a ovo sranje od sjedenja u svojoj kukuljici kao dio pokretne mete, dok je Godinjica igrala matematike igre s tauranskim brodom, to iekivanje hoe li u jednoj nanosekundi biti iv a u slijedeoj mrtav zato to je netko uinio pogreku na tridesetom decimalnom mjestu, to je mene muilo. Ali hajde, reci to Stottu. Na kraju sam morao sam sebi priznati da on stvarno nije razlikovao strah od

kukaviluka. Je li on bio namjerno psiholoki prilagoen u tom smislu - u to sam sumnjao - ili je pak bio jednostavno lud, to sad vie nije bilo ni vano. Upravo je sad prio Chinga na aru, pjevajui jednu te istu pjesmu. Bacio sam pogled na novu organizacijsku emu koju su nam dali. Poznavao sam veinu ljudi iz masakra na Alephu. Jedini novi u mom platonu bili su Demy, Luthuli i Heyrovsky. itava eta je, pardon, "Udarna grupa Alfa", dobila dvadeset zamjena za devetnaest ljudi koje smo izgubili u napadu na Aleph. Jedna amputacija, etiri poginula, etrnaest psihoza, rtava pretjeranog hipnotskog kondicioniranja. Nikako se nisam mogao naviknuti na datum na dnu stranice, 20. mart 2007. Ve sam deset godina u vojsci, iako je meni to izgledalo kao manje od dvije dilatacija vremena. ak i s kolapsarskim skokovima zvjezdana putovanja naprosto prodiru kalendar. Nakon ove akcije vjerovatno u ve moi u penziju i to s punom plaom ako preivim i ako nam ne promjene propise. Veteran s dvadesetgodinjim staem u armiji, a tek dvadeset pet godina star. Stott je upravo zakljuivao sastanak, kad netko pokuca na vrata, jednim glasnim udarcem. "Naprijed" ree Stott. Potporunik koga sam povrno poznavao ue u dvoranu i nemarno urui Stottu list papira, ne progovorivi ni rijei. Stajao je tamo dok je ovaj itao, opustivi se s precizno procijenjenom dozom drskosti. Tehniki gledano, podmajor je bio izvan njegove linije komande, a ionako se nikome u Mornarici nije dopadao. Stott urui papir natrag potporuniku i pogleda kroz njega. "Obavijestit ete svoje desetine da e preliminarni manevri za izbjegavanje protivnika poeti u 20.10, to jest za pedeset osam minuta." Nije ni pogledao na sat. "Sve ljudstvo biti e u akceleracijskim leajevima do 20.00 Mirno!" Ustali smo i bez ikakva entuzijazma odvratili u zboru: "Jebi se, gospodine." Idiotski. Stott istupi iz dvorane, a potporunik za njim, podsmjeljiva izraza na licu. Okrenuo sam prsten na poloaj 4, kanal mog pomonika desetara. "Tate, ovdje Mandella." Svi ostali u dvorani radili su isto. Tanak glasi dopre mi iz prstena: "Tate ovdje. to je?" "Nai ljude i reci im da do 20.00 moramo biti u sanducima. Izbjegavanje protivnika." "Sranje. Rekli su da imamo jo par dana."

"Valjda se neto novo desilo. Moda komodor ima kakvu novu ideju." "Aha. uj, donesi mi alicu soje kad dolazi. Moe? S malo eera." "O. K. Evo me za pola sata." "Hvala. Idem sakupiti ljude." Nastao je opi pokret prema automatu za soju. Stao sam u red iza kaplara Potterove. "to misli o ovome, Marygay? "Narednie, ja sam samo kaplar; nisam plaena da mislim." "Ne, ozbiljno te pitam." "Ma, ne mora to biti nita osobito. Moda komodor hoe jo jednom isprobati kako sanduci funkcioniraju." "Jo jednom pred ono pravo?" "Aha, moda." Uzela je alicu i stala puhati u nju. Izgledala je zabrinuto; malena crta presjecala joj je razmak meu obrvama. "Ili su moda Tauranci ovdje drali nekakav brod da eka na nas. udi me da Tauranci ne rade ono to mi radimo kod Zvjezdane kapije." Slegnuo sam ramenima. "Kapija je drukija, a i za nju nam treba sedam ili osam krstarica u neprekidnom pokretu da pokrijemo samo one najvjerojatnije izlaze iz kolapsara. Ne moemo si priutiti da na taj nain uvamo vie od jednog kolapsara, onog najvanijeg, a niti oni to mogu." "Ne znam." utila je dok je punila svoju alicu. "Moda smo nabasali na njihovu verziju Zvjezdane kapije. Moda oni imaju deset puta vie brodova od nas. Ili sto puta vie; tko to zna?" Napunio sam dvije alice i zaeerio ih. "Ha, nema naina da to saznamo." Odetali smo natrag za stol, paljivo rukujui kavom koja se vrlo lako i brzo prelijevala na jaoj gravitaciji. "Moda Singhe neto zna" ree ona. "Moda, ali bih to morao ispitati preko Rogersove i Corteza, a Cortez bi mi skoio u usta da ga sad zagnjavim s time." "Ma, mogu ja do Singhea direktno. Mi..." ozbiljno me pogledala, a na obrazima su joj se pojavile jamice: "...mi smo bili prijatelji." Pijuckao sam vrelu soju i pravio se nonalantnim. "Znai to je razlog za tvoj nestanak u srijedu naveer?" "Hm, morat u provjeriti na popisu," nasmijeila se. "Zato? Ne odobrava takvo ponaanje?"

"Eh, k vragu... ne, naravno da nemam nita protiv. Ali Singhe je oficir i to mornariki!" "On je pridruen naim snagama, to ga ini djelomino armijskim oficirom." Zakrenula je prsten i rekla: "Imenik!" Meni je rekla: "A to s tobom i maznom malom gospoicom Harmony?" "To nije isto." Marygay je aptala broj iz imenika u prsten. "To je isto. Htio si probati kako to izgleda s oficirkom.Perverznjak." Prsten dvaput zazuji; zauzeta linija. "I kakva je bila mala Harmony?" "Odgovarajua." Ve sam se bio oporavio. "Osim toga, potporunik Singhe je savren dentlmen i nije ni najmanje ljubomoran." "Nisam ni ja," odvratih joj. "Ako ti ikada uini ita loe, rasturit u mu guzicu." Nasmijeila mi se preko alice. "Ako porunica Harmony tebi uini neto loe, ja u rasturiti njezinu guzicu." "Dogovoreno!" Ozbiljno smo se rukovali nad pogodbom.

17
'Sanduci', odnosno akceleracijski leajevi bili su neto novo. Ugradili su ih dok smo se odmarali na Kapiji, a brod opskrbljivao i servisirao. S njima je brod bilo mogue koristiti blie njegovoj teoretskoj efikasnosti, gurajui ga tahionskim pogonom s vie od 25 G. Tate me ekao kod leajeva, a ostatak desetine se muvao u blizini i razgovarao. Dao sam mu soju. "Hvala. Jesi li to saznao?" "Bojim se da nisam. Jedino sam primijetio da nam mornari nisu uplaeni, a ovo je njihova predstava. Valjda je rije o jo jednoj vjebi." Posrkao je malo kave. "Ma, k vragu, nama je to isto. Mi sjedimo i ekamo da nas ta sprava sprea namrtvo. Boe, kako to mrzim!" "Ne znam, moda te sprave uine pjeadiju zastarjelom, pa onda svi moemo kui." "Aha, sigurno e ba tako biti." Doao je bolniar i dao mi moju injekciju. Priekao sam do 19.50 i onda

zavikao svojoj desetini: "Idemo, skidaj se i upadaj!" Akceleracijski leaj je neto poput elastinog svemirskog odijela, iznutra bar, jedino to umjesto opreme za odravanje ivota ovdje postoji samo dovodna cijev za zrak u ljem, dvije odvodne u petama odijela i dvije cijevi za nudu. Takve kukuljice nagurane su rame uz rame na posteljima za ubrzanje i dolazak do svog mjesta nalik je probijanju kroz golemi tanjur sivomaslinastih pageta. Kad mi je svjetlo u ljemu pokazalo da su svi na svojim leajevima. pritisnuo sam dugme kojim se potapala prostorija. Nita se iz kukuljica nije vidjelo, ali mogao sam zamisliti svjetloplavu otopinu - etilen glikol i jo neto kako se pjeni i preliva preko nas. Odijelo-kukuljica stisnulo se oko mene i prileglo, hladno i suho na opip, uz svaku toku na mom tijelu. Unutarnji tjelesni pritisak rastao je, znao sam, jednakom brzinom kao i vanjski; za to smo primali injekcije pred ulazak; inae bi vanjski pritisak smodio stanice tkiva kao da su se nale izmeu ekia i nakovnja. Ipak se moglo neto osjetiti. Kad je kazaljka na mom manometru pokazivala 3 (vanjski pritisak kao na dubini od 3 kilometra pod morem), osjeao sam se kao da sam istovremeno zgnjeen i nenormalno nadut. U 20.05 igla se zaustavila na 4 i na tome je ostala, a kad su manevri poeli u 20.10 nisam mogao primijetiti nikakve promjene. Uinilo mi se jednom da je igla malo zatreperila i pitao sam se kolika li je akceleracija bila potrebna da prouzroi taj jedva vidljivi pomak. Najvei nedostatak ovoga sistema jest, naravno, u tome to se svatko koga ubrzanje Godinjice od 25 G zatekne van akceleracijskog leaja, pretvara u dem od jagoda. Zbog toga se voenje broda i borbene akcije u tim trenucima preputaju brodskom taktikom kompjutoru (koji ionako izvrava najvei dio tih zadataka, no, ovjeku je lake kad kompjutor ima ljudskog nadzornika). Slijedei mali problem nastaje kad je brod oteen i doe do pada pritiska u komorama. Unutarnji pritisak te ubije u par mikrosekundi, rasturi te poput lubenice isputene na betonski pod. Treba oko deset minuta da se na kraju manevara pritisak opusti i onda jo dvije do tri da se ovjek izvue iz kukuljice i obue, pa ne moe ba iskoiti iz sanduka spreman za boj. Samo su etiri osobe na brodu pokretne dok smo mi ostali u leajevima - tehniari za odravanje. Oni itavu maineriju akceleracijskih leajeva voze sa sobom, na dvadesettonskim vozilima, a ak i oni moraju mirovati kad brod mijenja smjer na manevrima. Ubrzavanje je prestalo u 20.38;upalilo se zeleno svjetlo i ukljuio sam bradom mehanizam za sputanje pritiska i pranjenje komore. Marygay i ja oblaili smo se van komore jer sam od isparenja tekuine za apsorbiranje pritiska dobivao muninu i vrtoglavicu. "Kako ti se ovo desilo?" pokazao sam joj dugu masnicu bijesne crvene boje

koja se protezala od desne dojke do suprotnog boka. "To je ve drugi put," ree, ljutito tipajui kou oko masnice. "Prva je bila na leima. Izgleda da mi ta kukuljica dobro ne nalijee, kao da se nabora na jednom dijelu," "Moda si smrala." "Pametnjakovi!" Od kada su nam na Zvjezdanoj kapiji instalirali leajeve za ubrzavanje i prilagodili nam individualne kukuljice, kaloriki ulaz u organizam i izlaz iz njega bili su strogo kontrolirani, jer leaj nije mogue koristiti ako "koa" kukuljice ne pristaje uz tijelo kao tvoja vlastita. Glas iz zidnog zvunika nadglasa ostatak njezinog komentara: "Panja, sve osoblje! Panja, sve osoblje! Armijsko osoblje estog ili vieg ranga i mornariko osoblje etvrtog ili vieg ranga neka se javi u zbornu dvoranu u 21.30. Panja..." Dva puta ponovljen je poziv. Otiao sam da malo prilegnem, a Marygay da pokae svoju masnicu (i sav ostatak svog tijela) brodskom bolniaru i oruaru. Neka ue u zapisnik da nisam bio zbog toga ni najmanje ljubomoran. Komodor je svoju obavijest poeo vrlo jednostavno. "Nemam mnogo da vam kaem, a i ono to imam nije ba dobra vijest." . "Pre est dana, tauranski brod koji nas progoni ispalio je prema nama automatski projektil ija je poetna akceleracija iznosila 80 G." Uinio je pauzu. "Nakon to je tako ubrzavao oko dan vremena, ubrzanje mu je naglo skoilo na 148 G." Kolektivni uzdah nevjerice. "Juer je ubrzanje ponovo skoilo, ovaj put na 203 G. Mislim da vam ne moram ukazivati na injenicu da je to dvostruka sposobnost ubrzavanja od one koju su neprijateljski projektili pokazivali u dosadanjim susretima." "Lansirali smo salvu od etiri projektila po putanjama za koje je kompjutor izraunao da e presjei etiri najvjerojatnije putanje neprijateljskog oruja. Jedan od njih je uspio, vrlo blizu nas, dok smo izvodili manevre za izbjegavanje protivnika. Pogodio je i unitio tauranski projektil na udaljenosti od oko deset milijuna kilometara od naeg broda." To je bilo praktiki u najbliem susjedstvu! "Jedina ohrabrujua stvar koju smo nauili u ovom susretu jest da napredak neprijatelja na podruju eksploziva nije slijedio napredak u raketnom pogonu, jer spektralna analiza eksplozije pokazuje da ona nije bila jaa od onih koje smo i ranije susretali. Meutim, moda je stvar u tome da neprijatelj smatra da jaa eksplozija nije ni potrebna."

"Ovo je prva manifestacija vrlo vanog efekta koji je sve do sada interesirao samo teoretiare. Reci mi, vojnie," - pokazao je na Negulescuovu, "koliko je vremena prolo od prve nae bitke s Taurancima, na Alephu?" "To ovisi o referentnom okviru u kojem se nalazite gospodine," odgovori ona revno. "Meni je prolo osam mjeseci." "Tono. Meutim, zbog dilatacije vremena, dok smo manevrirali izmeu kolapsarskih skokova, izgubila si devet godina. Tehnoloki gledano, za vrijeme tih devet godina mi nismo imali nikakav tehniki razvoj. U tom smislu, neprijateljski brod dolazi iz nae budunosti!.. Zastao je, da nam dozvoli da nam se to slegne. "Kako e rat napredovati, ovo e biti sve naglaenije. Sreom, niti Tauranci nemaju lijeka protiv relativnosti, pa e to podjednako koristiti nama kao i njima." "U sadanjem trenutku, meutim, mi smo hendikepirani. Kako e se tauranski brod pribliavati, hendikep e biti sve tei, jer su Tauranci bolje naoruani." "Morat emo se posluiti raznim manevarskim trikovima. Kad nam se neprijatelj priblii na petsto milijuna kilometara svi ulazimo u leajeve i preputamo se logistikom kompjutoru koji e nas provesti kroz seriju naglih promjena kursa i brzine." "Bit u otvoren. Dokle god oni imaju jedan projektil vie od nas, mogu nam doi glave. Nakon onog prvog, nisu vie lansirali niti jedan. Moda ekaju bolju priliku," nervozno je obrisao znoj sa ela: "ili su moda imali samo taj jedan, ne znam. U tom sluaju imamo mi njih." "Bez obzira na to, sve osoblje mora biti pripravno da ue u leajeve u roku od deset minuta. Na udaljenosti od milijardu kilometara morat ete stajati spremni u blizini "sanduka", a na petsto milijuna kilometara bit ete u njima, a sve komore e biti preplavljene i pod pritiskom. Ni na koga ne moemo ekati." "Ovo je sve to sam imao rei. Podmajore?" "Ja u se kasnije obratiti svojim ljudima, komodore. Hvala vam." "U redu. Moete ii." I nakon toga nikakvih gluposti poput naeg "jebi se, gospodine"; mornarica je smatrala da je njima to malice ispod asti. Svi smo stajali u stavu mirno, osim Stotta, dok komodor nije napustio dvoranu, a onda je mornar na ulazu rekao: "Voljno! Moete ii," pa smo se razili. Otiao sam u podoficirsku kantinu po malo soje, drutva i moda kakvih informacija. Meu podoficirima su, meutim, kolale samo pretpostavke, pa sam uzeo Rogersovu i otili smo u krevet. Marygay je opet nestala, s nadom da e neto izvui iz Singhea.

18
Slijedeeg jutra imali smo obeani sastanak s podmajorom i on je uglavnom ponovio ono to nam je rekao komodor, ali u pjeadijskoj terminologiji i svojim monotonim stakatom. Naglasio je da je vrlo vjerojatno, prema onome to smo znali o njihovim kopnenim snagama, da e nas i na tlu doekati spremniji nego prije, ako im je mornarika sposobnost u meuvremenu ovako porasla. Meutim, interesantno je bilo da smo u prvom susretu mi imali strahovitu prednost. Koliko god su u svemiru bili ratniki raspoloeni, tako da smo mislili da e na tlu ratovati kao hunska divlja horda, na tlu Alepha praktiki su nam se poredali za klanje, kao da uope nisu shvaali u emu je rije. Jedan od njih tada je pobjegao i vjerojatno prenio svojim kolegama nau staromodnu koncepciju borba prsa u prsa. To, naravno, nije znailo da se vijest proirila i do ove ovdanje grupe koja je branila Yod 4. Jedini nain komuniciranja bri od svjetlosti koji je nama bio poznat, bilo je fiziko prenoenje poruke svemirskim brodom kolapsarskim skokovima. Nije bilo naina da se ustanovi koliko je skokova bilo izmeu Yoda 4 i njihove centralne baze; ovdanji momci su mogli biti jednako pasivni kao i njihove kolege na Alephu, a mogli su opet imati za sobom desetak godina obuke u pjeadijskoj taktici. Znat emo to tek kad stignemo. Oruar i ja pomagali smo mojoj desetini da pregleda i servisira borbena odijela kad se udaljenost izmeu nas i neprijatelja smanjila na milijardu kilometara, pa smo morali krenuti prema leajevima. Imali smo jo pet sati do stvarnog ulaska u kukuljice. Odigrao sam partiju aha s Rabijem i izgubio, a Rogersova je povela svoj platon kroz seriju otrih gimnastikih vjebi, najvjerojatnije samo zato da im skrene panju s injenice da e kojih etiri sata ili vie leati u sanducima, napola zgnjeeni. Najdulje to smo prije toga u njima boravili bilo je manje od dva sata. Deset minuta prije nego se udaljenost spustila na petsto milijuna kilometara, mi desetari provjerili smo svakoga, pregledali kako su se uvezati u svoje kukuljice i za osam minuta i sami bili obueni i uvezani, potopljeni u tekuinu i preputeni na milost i nemilost (ili pak preputeni sigurnim rukama) logistikog kompjutora. Dok sam tako leao i bivao gnjeen, glupa misao mi prozuji glavom i stane mi se vrtjeti po mozgu kao naboj po supervodiu. Gledajui na stvari vojnoformalistiki, voenje rata sastoji se od dvije kategorije aktivnosti, taktike i logistike. Logistika je organizacija transporta trupa i materijala, prehrane i praktiki svega drugog osim konkretne borbe, koja pak spada u taktiku. Mi smo sada bili u borbi, no, nismo imali taktiki kompjutor da nas vodi kroz napad i

obranu. Imali smo samo golem i superefikasan kibernetski ekvivalent miroljubiva trgovakog pomonika. Imali smo logistiki, obratite panju, logistiki kompjutor. Druga strana mog mozga, valjda ona koja je bila manje zgnjeena, tvrdila je da nije vano kako ime kompjutor nosi, jer je svaka takva maina onako samo hrpa memorijskih kristala, logikih krugova, vijaka i matica. Ako je programira da bude Dingis-Kan, onda je ona taktiki kompjutor, iako joj je inae dunost da prati kretanje burzovnih akcija ili kontrolira stanje otpadnih voda u kanalizaciji. No, onaj drugi glas je bio uporan. Tvrdio je da po takvoj logici onda ovjek nije nita drugo nego hrpa dlaka i kostiju i malo ilava mesa; da bez obzira na to kakav je on inae kao ovjek, moe iz Zen-sveenika, ako ga dobro naui, uiniti uspjenjena krvolonog ratnika. A to smo, k vragu, drugo mi, odnosno ja, pitala je suprotna strana. Miroljubivi strunjak za vakuumsko varenje plus nastavnik fizike, Zakonom o elitnoj regrutaciji otet normalnom ivotu i reprogramiran da bude stroj za ubijanje. Ti si, odnosno ja sam, ubijao i uivao u tome. Ali to je bila hipnotska prisila, motivacijsko prilagoivanje, svaao sam se sam sa sobom; to nam vie ne rade. A jedini razlog zbog kojeg to ne rade, odvratih, jest taj to misle da e bez toga ubijati jo bolje. To je logika. Kad ve pominjemo logiku, poetno pitanje bilo je, zato alju logistiki kompjutor da obavlja ljudski posao, ili tako neto... i opet smo poeli, novu rundu prepirke. Upalilo se zeleno svjetlo i bradom sam ukljuio prekida refleksnom kretnjom. Pritisak je ve bio pao na 1.3 kad sam tek shvatio da to znai da smo ivi i da smo pobijedili u tom prvom okraju. No, bio sam samo djelomino u pravu.

19
Zakopavao sam tuniku kad mi prsten zazuji. Prinijeo sam ga uhu i zauo Rogersovu. "Mandela, idi i provjeri odjeljak tree desetine. Tamo neto nije u redu; Dalton im je morao ukljuiti sputanje pritiska iz Kontrole." Trea desetina... Marygay! Odjurio sam niz hodnik bosih nogu i stigao ba kad su se vrata s unutranje strane otvorila i ljudi se poeli izvlaiti dezorijentirano.

Prvi je bio Bergman. Zgrabio sam ga za ruku. "to se, k vragu, desilo, Bergman?" "Ha?" zakiljio je prema meni, jo uvijek zbunjen, mutne glave, kao i svi kad tek izau iz kukuljice. "A, to s' ti, M'ndella. Nem' pojma. -to je? Nagnuo sam se kroz vrata i virio unutra, jo uvijek ga drei za ruku. "Kasnite, ovjee. Kasno ste supstili pritisak. to se desilo?" Stresao je glavom, nastojei da je razbistri. "Kako kasnimo? to misli, kasnimo? K-koliko kasnimo?" Prvi put sam pogledao na sat. Isuse! "Ovaj... uli smo u sanduke u 05.20, je l' da?" "Aha. Valjda jesmo." Jo uvijek meu nejasnim prilikama to su se probijale izmeu redova leajeva i zamrenih cijevi nije bilo Marygay. "Hm... zapravo ste samo dvije minute zakasnili za nama, ali... sad tek vidim koliko je sati. Trebali smo biti unutra nekih etiri sata, moda manje, a sada je ve 10.50!" "Mhm." Opet je stresao glavom. Ostavio sam ga i sklonio se s puta da pustim Stillera i Demija da prou."' "uj, pa onda svi kasnimo." ree Bergman. "Znai da je sve u redu." Zbunjena logika; non sequitur. "Hej, Stiller, jesi li vidio..." Iz unutranosti odjeljka, "Bolniar! BOLNIAR!" Netko tko nije bio Marygay izlazio je iz komore. Gurnuo sam ga u stranu grubim pokretom i bacio se kroz vrata, sletio na nekog drugoga, skoio opet na noge i odjurio prema Struveu, Marygayinom pomoniku, koji je stajao nad jednim leajem i govorio vrlo glasno i brzo u svoj prsten. "... i krvi Boe trebamo..." Marygay je leala jo uvijek u kukuljici i bila je "...javio mi je Dalton..." prekrivena jednolinim jarkim crvenim premazom krvi "... kad se nije javljala..." poinjalo je kao masnica kod kljune kosti i jo je uvijek bila masnica izmeu dojki, sve do kraja prsne kosti "...pa sam doao i otvorio..." a onda se otvorilo u rez koji je ulazio sve dublje kako se sputao niz trbuh, a

gdje je prestajao "... da, jo je uvijek ..." na par centimetara od pubisa, savijen dio crijeva virio je iz rane "...dobro, lijevi bok. Mandella..." jo je bila iva, srce je lupalo, ali je okrvavljena glava besvjesno visila, oi zakrenute tako da su se samo bjeloonice vidjele, poput bijelih proreza iza poluotvorenih kapaka, a na ustima se pojavljivala krvava pjena svaki put kad bi plitko izdahnula. "...tetoviran na lijevom boku. Mandella! Priberi se! Posegni pod nju i pogledaj koja je krvna..." "O, RH NEGATIVAN, MATER mu... oprosti. Grupa O, Rh negativan." Nisam li taj tetovirani znak vidio ve deset hiljada puta? Struve prenese informaciju, a ja se odjednom sjetim pribora za prvu pomo to mi je visio s pojasa. Otkopao sam ga i poeo petljati po njemu. Zaustavi krvarenje - zatiti ranu - tretman protiv oka, tako su glasila pravila. ekaj, zaboravio sam jedno... zaboravio sam jedno... oslobodi disajne putove. Hm, disala je, ako su na to mislili. Kako se zaustavlja krvarenje i zatiuje rana s jednim jadnim kompresivnim zavojem kad je rana duga skoro metar? Tretman protiv oka, e to sam ve mogao uiniti. Upecao sam zelenu ampulu u priboru, poloio je uz njezinu ruku i stisnuo dugme. Sterilni kraj zavoja poloio sam preko izloenog dijela crijeva, provukao joj elastinu traku ispod slabina, namjestio je na napetost od skoro nula i onda privrstio. "Je l' moe jo to uiniti?" upita Struve. Stajao sam tamo i osjeao se bespomonim. "Ne znam. Moe li se ti neega sjetiti?" "Ha, nisam ni ja nita bolji bolniar od tebe." Pogledavao je prema vratima, mijesio akom o dlan, tako da su mu se bicepsi isticali. "Pa gdje su, k vragu? Ima morfi-plex u tom priboru?" "Imam, ali mi je netko rekao da ga ne koristim za unutarnje..." "William?" Oi su joj bile otvorene i pokuavala je dii glavu. Skoio sam k njoj i pridrao je.Bit e u redu, Marygay. Dolazi bolniar." "to... u redu? edna sam. Vode..." "Ne moe, duo, sad piti vode. Ne moe bar neko vrijeme." Ne prije operacije. "Otkuda toliko krvi?" pitala je tankim i slabim glasom. Glava joj je pala

natrag na uzglavlje. "Bila sam zloesta?" "To je sigurno zbog kukuljice," rekoh joj brzo. "Sjea se? Oni nabori koji su se javljali?" Odmahnula je glavom. "Ku... kuljice?" odjednom je problijedila i slabo prokrkljala. "Vode... William, molim te." Autoritativan glas iza mene; "Donesi spuvu ili komad platna namoen u vodu." Okrenuo sam se i ugledao Doca Wilsona i dva nosaa nosila. "Prvih pola litre u bedro," ree on u zrak, nikome posebno, dok je oprezno zavirio pod kompresioni zavoj. "Slijedi ovu odvodnu cijev i stisni je na oko dva metra, pa prekini i pogledaj je li ispustila krvi." Jedan bolniar utjera iglu od deset centimetara u njezino bedro i pone joj davati krv iz plastine vreice. "Oprosti to kasnim,"umorno e Doc Wilson. "Posao cvate. to si to rekao o kukuljici?" "Ve je prije imala dvije beznaajne povrede. Izgleda da joj kukuljica ne prilijee ba idealno, nego se nabora pod pritiskom." Odsutno je klimnuo glavom, provjeravajui joj krvni tlak. "Nek' mi netko da..." Netko mu je dodao papirni runik natopljen vodom. "Hm... jesi li joj dao kakve medikamente?" "Jednu ampulu Anti-oka." Stisnuo je runik u loptu i stavio ga u njezinu aku. "Kako se zove?" Rekoh mu. "Marygay, ne moemo ti sada dati da pije, ali sii ovo ako si edna. Pazi, sad u ti svijetliti jakim svjetlom u oko." Dok joj je gledao u zjenicu kroz metalnu cijev, pitao je: "Temperatura?" a jedan bolniar oita broj s digitalnog brojanika i izvue senzor. "Je li ispustila to krvi?" "Neto malo." Lagano je poloio ruku na kompresivni zavoj. "Marygay, moe li s se malo okrenuti na desno?" "Mogu," rekla je polako i spustila lakat na leaj radi uporita. "Ne mogu," ree na to i zaplae. "No, no," stane joj on govoriti odsutno i pridigne joj desni kuk tek koliko da joj vidi dio lea. "Samo jedna rana," promrmlja, "a tako mnogo krvi." Pritisnuo je prsten dvaput i protresao ga kraj uha.

"Ima li koga gore u dvorani?" "Harrison, ako nije otiao na kakav poziv." Neka je ena ula u komoru i najprije je nisam prepoznao, blijedu i raupanu, u zakrvavljenoj tunici. Estelle Harmony. Doc Wilson digne pogled. "Ima li kakvih novih muterija, doktore Harmony?" "Ne," odgovori mu ona tupo. "Tehniar za odravanje imao je dvostruku traumatsku amputaciju; ivio je samo par minuta. Odravamo mu tijelo samo zbog organa za transplantacije." "A ostali?" "Eksplozivna dekompresija." Namrtila se. "Mogu li ovdje pomoi?" "Aha. Priekaj koju minutu." Ponovo je pokuao s prstenom. "U boju mater, je l' ti zna gdje je Harrison?" "Ne. Moda... mogao bi biti u operacionoj sali dva, ako ima problema s odravanjem mrtvih tijela, ali mislim da sam tamo sve dobro pripremila." "Da, znam. Ma, zna i ti kako..." "Gotovo!" ree bolniar s vreicom krvi. "Jo pola litre u bedro," naredi mu Dox Wilson. "Estelle, bi li htjela zamijeniti jednog od bolniara i pripremiti ovu curu za operaciju?" "Aha. Samo me zaposli, ako ima ime." "Odlino. Hopkins, skokni do ambulante i dojuri s kolicima i... hm, dvije litre izotonine fluorokarbonske s primarnim spektrom. Pazi, ako je Merckova otopina, onda e pisati "abdominalni spektar". Pronaao je dio svog rukava koji nije bio uprljan krvlju i obrisao znoj sa ela. "Ako pronae Harrisona, poalji ga u operacionu salu A, pa nek' pripremi anesteziju za abdominalnu." "A nju da prevezemo u A?" "Da. Ako ne pronae Harrisona, nai nekoga..." ubo je prstom u zrak u mojem smjeru: "evo, ovoga momka, da odgura kolica s pacijentom do sale A, a ti tri naprijed i pripremaj anesteziju." Uzeo je svoju torbicu i prekopao po njoj. "Mogli bismo, zapravo, poeti ovdje," promrmlja, "ali, k vragu, ne valjda s paramethadonom... Marygay? Kako se osjea?" Jo je uvijek plakala. "Boli me." "Znam, djevojko," ree joj njeno. Razmiljao je koju sekundu, a onda rekao Estelli: "Nema, zapravo, naina da ustanovimo koliko je krvi izgubila; moda je

krvarila pod pritiskom, a nastao je i izljev u trbunu upljinu. Budui da je jo iva, ne vjerujem da je dugo krvarila pod pritiskom. Nadam se da jo nema modanih oteenja." Dotaknuo je digitalni brojanik na njezinoj ruci. "Kontroliraj joj tlak i ako misli da je potrebno, daj joj 5 ccm vazokonstriktora. Ja se idem oprati." Zatvorio je torbicu. "Ima li kakvog vazokonstriktora osim u pneumatskoj ampuli?" Estelle provjeri u svojoj torbi. "Ne, samo ovu pneumatsku za prvu pomo... hm, imam vazodilatora s kontrolom doziranja." "Dobro, ako mora dati vazokonstriktor, a tlak prebrzo poraste..." "Da, onda u joj davati dilator, po 2 ccm." "Odlino! Ludi nain da se to radi, ali u ovoj situaciji... uj, ako nisi previe umorna, volio bih da mi asistira gore u sali." "Dobro, nema problema." Doc Wilson klimne glavom i ode. Estelle pone brisati Marygay po trbuhu spuvom i izopropilnim alkoholom. Mirisalo je svjee i isto. "Netko joj je dao Anti-ok?" "Da," rekoh, "ja sam joj dao pred deset minuta." "Aha, zato je Doc brinuo. Ne, ne, dobro si uinio, samo to Anti-ok sadri i vazokonstriktor, pa bi joj jo 5 ccm moglo nakoditi." Nastavila je brisati u tiini, preletivi svakih par sekundi oima do monitora tlaka. "William?" Prvi put je dala do znanja da me poznaje. "Ta ena, hou rei, Marygay; ona ti je... mislim, vas dvoje ste zajedno? Ti si joj stalni momak?" "Da." "Vrlo je lijepa." U tom trenutku bila je to vrlo neobina primjedba. Tijelo je Marygayino bilo izranjeno, prljavo od zgruane krvi, lice umrljano gdje sam joj pokuao brisati suze... Pretpostavljam da je to mogue samo doktoru, ili eni, ili nekome tko voli, da pogleda ispod te povrine i ugleda ljepotu. "Da, vrlo je lijepa." Prestala je plakati, sklopila je vrsto oi i pokuavala upiti ostatke vlage iz zguvane loptice papirnatog runika. "Mogu li joj dati jo vode?" "Moe, ali jednako kao i prije. Ne previe." Otiao sam do toaleta u svlaionici po papirnati runik. Pare etilen glikola ve su se bile razile i opet se mogao osjetiti miris zraka. Meutim, krivo je mirisao. Osjealo se mainsko ulje i spaljeni metal, kao u bravarskoj radionici. Pitao sam se nije li se klimatizacija jednostavno preopteretila, to se ve jednom

bilo desilo kad smo prvi puta upotrijebili akceleracijske leajeve. Marygay prihvati vodu bez otvaranja oiju. "Hoete li ostati zajedno kad se vratite na Zemlju?" "Vjerojatno," rekoh. "Ako se vratimo na Zemlju. Jo nam uvijek preostaje bitka." "Nema vie bitaka," odgovori ona ravnoduno. "Zar nisi uo?" "to?" "Ne zna da nam je brod pogoen?" "Pogoen?!" Kako je onda itko od nas iv? "Da, pogoena su etiri odjeljka s desetinama i odjeljak s borbenim odijelima." Nastavila je brisanje. "Nema vie nijednog odijela na brodu, a u donjem rublju se ba ne moemo boriti." "Koji... koji odjeljci? to je s ljudima?" "Nema preivjelih." Trideset ljudi. "Koje desetine?" "itav trei platon i prva desetina drugog. Al-Sadat, Busia, Maxwell, Negulescu. "Boe!" "Trideset mrtvih, a nitko nema pojma to se desilo. Po svemu to znamo, moglo bi nam se opet desiti isto to, u bilo kom trenutku." "Nije to bio njihov projektil?" "Ne, sve smo im projektile unitili. I brod smo im unitili; niega nije bilo ni na kojem naem senzoru, a onda odjednom, bum! i treina broda ode k vragu. Imamo sreu da nam nije pogoen pogon ili oprema za odranje ivota." Jedva sam je uo. Penworth, LaBatt, Smithers, Christine, Frida; svi mrtvi. Postao sam tup od oka. Izvadila je britvu i tubu gela iz torbe. "Hajde, budi sad fin i gledaj na drugu stranu," ree. "Aha, evo ti." Dodala mi je komad gaze namoen u alkohol. "Budi koristan i oisti joj lice." Poeo sam to raditi, a Marygay, ne otvarajui oi, ree: "Ovo mi prija. to mi to radi?" "Pokuavam biti fin i koristan istovremeno." "Sve osoblje, panja, sve osoblje." U komori s leajevima nije bilo zvunika, ali sam jasno uo glas iz hodnika koji je vodio u svlaionicu. "Sve osoblje estog ili vieg ranga, ako niste direktno ukljueni u hitne medicinske zahvate ili popravke, odmah se javite u zbornu dvoranu. "Moram ii, Marygay."

Nita nije rekla. Nisam znao je li ula obavjest ili ne. "Estelle," oslovio sam je direktno, ne marei za finou. "Hoe li..." "Hou. Javit u ti im budemo znali neto konkretno." "Dobro." "Biti e sve u redu." No izraz lica bio je mrk i zabrinut. "Hajde, idi sad." Dok sam izaao u hodnik i krenuo prema zbornoj dvorani, razglas je ve po etvrti put ponavljao poziv. U zraku se osjeao neki novi miris, koji nisam elio identificirati.

20
Na pola puta do zborne dvorane sjetio sam se kako izgledam i skoknuo u toalet kraj podoficirske kantine. Kaplar Kamehameha urno se eljala pred ogledalom. "William! to ti se desilo?" "Nita." odvrnuo sam slavinu i pogledao se u ogledalo. itavo lice i tunika bili su mi umrljani sasuenom krvlju. "To je Marygay, kaplar Potter... kukuljica... izgleda da je imala neki nabor, pa je..." "Mrtva?" "Ne, samo je teko... Ide sad na operaciju." "Ne peri to vruom vodom; samo e fiksirati mrlje." "Ha? Aha, da, hvala ti." Vruom vodom sam se umio i oprao ruke, a tuniku namoio hladnom. "Tvoja desetina je samo dva odjeljka od Alove, je l' da?" "Da." "Jesi li vidjela to se desilo?" "Ne. Zapravo jesam. Nisam vidjela kad se desilo, nego kasnije." Po prvi sam put primijetio da plae. Velike suze kotrljale su joj se niz obraze i kapale s brade. Glas joj je bio jednolian, pod kontrolom. Snano je vukla kosu etkom. "Gadno je izgledalo." Priao sam joj i stavio joj ruku na rame. "NE DIRAJ ME!" planula je i odbacila mi ruku udarcem etke za kosu. "Oprosti. Hajde, krenimo." Kod izlaznih vrata dotakla me rukom, vrlo lagano.

"William?" Gledala me prkosno. "Zna to? Drago mi je da se to nije meni desilo, razumije? Jedino tako moe na to gledati." Razumio sam, ali ne znam da sam joj ba vjerovao. "Rezimirat u ono to se desilo u svega par rijei," rekao je komodor ukoeno, "ako nita, onda zato to znamo vrlo malo." "Oko deset sekundi nakon to smo unitili neprijateljski brod, dva objekta, dva vrlo malena objekta, pogodila su Godinjicu u sredini trupa. Indirektno, budui da nisu bili detektirani naim instrumentima a mi znamo granice njihove osjetljivosti, indirektno dakle, moemo zakljuiti da su se ti objekti kretali brzinom veom od 90 odsto brzine svjetlosti. Preciznije reeno, vektor njihove brzine okomit na uzdunu os Godinjice bio je vei od 90 odsto brzine svjetlosti. Probili su se iza odbojnih polja. Kad se Godinjica kree relativistikim brzinama, ukljuuju se dva snana elektromagnetska polja, jedno sa sreditem na oko pet hiljada kilometara, oba u liniji kretanja broda. Ta polja se odravaju energijom dobivenom sakupljanjem meuzvjezdanog plina pri tako golemim brzinama, kao to mlazni motor u letu sakuplja i komprimira zrak iz atmosfere. Sve to je dovoljno veliko da nas zabrine, to jest, sve to je mogue vidjeti pod jakim povealom, prolazi kroz prvo polje i u njemu dobiva jak negativan naboj preko itave svoje povrine. Kad ue u drugo polje, odbijeno je u stranu od brodske putanje. Ako je objekt prevelik da bismo ga na ovaj nain gurnuli u stranu, onda ga je mogue i detektirati na veoj udaljenosti i pravovremenoga izbjei. "Mislim da ne moram naglasiti o kako strahovitom oruju je rije. U trenutku pogotka kretali smo se brzinom koja je u odnosu na neprijatelja bila tako velika da smo duljinu naeg broda prelazili za desetinu milisekunde, a osim toga smo u potpuno nasumce odreenim trzajima skretali bono u svim smjerovima, s razliitim ubrzanjima. Prema tome, objekti koji su nas pogodili nisu bili naciljani, ve navoeni, a sistem za navoenje morao je biti sastavni dio projektila, jer u vrijeme pogotka ni jedan Tauranac na njihovu brodu nije vie bio iv. Pazite, sve to u paketu manjem od oraha!" "Veina vas je premlada da bi se sjeala izraza ok budunosti. Tamo u sedamdesetim godinama prolog stoljea neki ljudi su smatrali da je tehnoloki progres tako brz da se normalni ljudi jednostavno ne mogu prilagoditi takvoj promjeni, jer se jo ne stignu prilagoditi svojoj dananjici, a ve ih sustigne budunost. ovjek po imenu Toffler smislio je termin ok budunosti da bi opisao takvu situaciju." Komodor se prsio svojim akademskim obrazovanjem. "Mi smo sad fiziki uhvaeni u situaciji koja lii na taj teorijski koncept i prvi je rezultat bio tragian. A prema onome o emu smo posljednji put raspravljali,

nema naina da se tome suprotstavimo. Relativnost nas dri u neprijateljskoj prolosti, a njih nam donosi iz nae budunosti. Moemo se samo nadati da e slijedei put situacija biti obrnuta. Pomoi moemo samo tako da se pokuamo vratiti na Zvjezdanu kapiju i zatim na Zemlju, gdje e specijalisti moda biti u stanju da dedukcijom iz podataka o prirodi naeg oteenja smisle nekakvo protuoruje." Mogli bismo napasti tauransku portalnu planetu iz svemira i moda unititi njihovu bazu bez upotrebe vaih pjeadijskih snaga, no, mislim da se tu radi o suvie velikom riziku. Lako bi se moglo desiti da budemo pogoeni tim istim orujem koje nas je danas pogodilo i da se nikada ne vratimo na Kapiju s onim to ja smatram vitalnim informacijama. Moda bismo mogli poslati automatsku letjelicu s detaljnim informacijama o naim pretpostavkama, no to bi moglo biti nedovoljno, pa bi Udarna grupa za toliko bila u tehnolokom zaostatku za neprijateljem. "U skladu s tim, uzeli smo kurs koji e nas odvesti oko Yoda 4 tako da e koliko god je to mogue kolapsar biti izmeu nas i tauranske baze. Izbjei emo kontakt s neprijateljem i vratiti se na Kapiju to je prije mogue." Nevjerojatno, no, komodor tada sjedne i protrlja sljepoonice. "Svi ste vi najmanje desetari i vodnici, a veina vas ima borbene zasluge, asnu karijeru u armiji. Nadam se da e neki od vas odluiti da nastave slubu u armiji nakon isteka vae dvije godine.Oni e najvjerojatnije postati porunici i suoiti se po prvi puta s pravom komandnom ulogom." "Tim ljudima bih sada elio neto rei, ne kao... kao jedan od vaih komandanata, nego kao stariji oficir i savjetnik." "ovjek ne smije donositi zapovijedi jednostavno tako da ocijeni taktiku situaciju i pokrene akciju koja e neprijatelju nanijeti najveu tetu, uz minimum vlastitih gubitaka u ljudstvu i opremi. Moderno ratovanje postalo je vrlo kompleksna aktivnost, naroito u toku posljednjeg stoljea. Ratovi se ne dobivaju jednostavnom serijom dobivenih bitaka, ve u kompleksnim meuodnosima vojne pobjede, ekonomskih pritisaka, logistikih manevara, pristupa neprijateljevim informacijama, politikog istupanja, dakle desetaka, doslovce desetaka raznih faktora." Sluao sam sve ovo, no, jedina stvar koja mi je dolazila do mozga bila je misao da je treina naih prijatelja bila izbrisana pre manje od sat vremena, a on tu sjedi pred nama i dri nam predavanje o vojnoj teoriji. "Zato je ponekad potrebno da se odustane od bitke da bi se pomoglo da se dobije rat i to je upravo ono to emo mi sada uiniti." "Ovo nije bila laka odluka, dapae,bila je vjerojatno najtea u itavoj mojoj vojnoj karijeri, jer povrno gledano ona moe izgledati kao kukaviluk."

"Logistiki kompjutor je izraunao da ako napadnemo neprijateljsku bazu, imamo 62 odsto vjerojatnosti da emo uspjeti, no, na alost samo 30 odsto vjerojatnosti da emo preivjeti; neki od scenarija, naime, ukljuuju udaranje u portalnu planetu Godinjicom, pri brzini svjetlosti." Isuse Kriste! "Nadam se da se nitko od vas nee morati suoiti s ovakvom odlukom. Kad se vratimo na Kapiju, mene vjerojatno eka vojni sud zbog kukaviluka pred neprijateljem, no, ja iskreno vjerujem da je informacija koju je mogue dobiti analizom oteenja Godinjice vanija od pukog unitenja jedne tauranske baze." Uspravio se. "Vanija od jedne vojnike karijere." Jedva sam priguio smijeh koji mi je navro u grlo. Naravno, 'kukaviluk' nije imao nikakve veze s njegovom odlukom. Zar bi on mogao imati u sebi neto tako primitivno i nevojniko kao to je volja za ivotom? Ekipa za odravanje zakrpala je golemu rupu na boku Godinjice i ponovo uspostavila normalan pritisak zraka u tom dijelu broda. Ostatak dana proveli smo u ienju unutranjosti, pazei, naravno, da ne poremetimo dragocjene tragove tauranskog napada, zbog kojih je komodor bio voljan rtvovati svoju karijeru. Najgori dio bio je uklanjanje tijela. Nije bilo tako strano, osim kod onih ije su kukuljice prsnule. Slijedeeg dana otiao sam u Estellinu kabinu, im je dola s dunosti. "Nita se ne bi postiglo time da je sada vidi." Estelle je pijuckala neko pie, mjeavinu etilnog alkohola, limunske kiseline i vode, s kapljicom nekakvog estera koji je svemu davao aromu naranine kore. "Je li izvan opasnosti?" "Ne, jo dva tjedna ne. Daj da ti objasnim'.' Spustila je au i naslonila bradu na ukrtene prste. "Ovakva ozljeda je u normalnim okolnostima rutinska stvar.Zamijenili bismo joj krv, nasipali joj malo arobnog praka u trbuh, sve to lijepo natrag zalijepili i ve bi za par dana ona poela epati uokolo." "Ali ovdje ima komplikacija. Nitko jo nikada nije bio ozlijeen u kukuljici pod pritiskom. Za sada se nije pojavilo nita neobino, ali joj moramo nadzirati utrobu vrlo paljivo, bar jo nekoliko dana." "Osim toga, zabrinuti smo zbog peritonitisa. Zna li to je peritonitis?" "Znam." Hm, znao sam, maglovito. "Budui da je dio crijeva puknuo pod pritiskom, nismo se zadovoljili normalnom profilaksom. Mnogo se... hm, kontaminacije usjeklo u podtrbunicu

pod pritiskom. Da budemo sigurni, sterizirali smo cijelu tu maineriju, kompletnu trbunu upljinu i probavni trakt juno od dvanaesterca. Poslije toga smo joj, naravno, morali zamijeniti crijevnu floru. Njezina je bila mrtva, pa smo joj ubacili komercijalno uzgojenu kulturu. Sve je to jo uvijek standardna procedura, ali obino nije potrebna ako ozljede nisu mnogo gore." "Da, jasno mi je." Sve mi je ovo poelo bivati pomalo gadljivo. Lijenici nisu svjesni toga da je veina nas sasvim zadovoljna ako ne mora svoje tijelo zamiljati kao pokretnu konu vreu ispunjenu opscenom kaom. "Ve je to dovoljan razlog da je ne vidi jo par dana. Promjena crijevne flore obino ima prilino drastian efekt na probavni sistem. To nije opasno, budui da je pod stalnim nadzorom, ali je zamorno i... ovjeku nije ugodno da pri tom ima svjedoke." "Uz sve to, ona bi bila kompletno izvan opasnosti da je ovo normalna klinika situacija, ali mi usporavamo s konstantnih 1,5 G i unutarnji organi su joj izloeni stalnom bacakanju uokolo. Moram te upozoriti da ako doe do bilo kakvog novog ubrzavanja ili usporavanja, bilo ega preko 2 G,da e ona umrijeti." "Ali... pa mi moramo prei 2G kod finalnog prilaza kolapsaru! to. to..." "Znam, znam. To se nee desiti jo dva tjedna. Nadamo se da e do onda ozdraviti." "William, suoi se s time.udo je da je uope preivjela do operacije. Eto, postoji velika vjerojatnost da nee doivjeti povratak na Zemlju. To je vrlo tuno; ona je posebna osoba, tebi vjerojatno najposebnija, ali mi smo imali toliko smrti na ovom brodu... morao bi se naviknuti na to, nekako se pomiriti s time." Povukao sam dug gutljaj pia, identinog njezinom osim limunske kiseline. "Ti postaje prilino okorjela." "Moda. Ne... samo sam realna. Imam osjeaj da idemo prema jo mnogo vie smrti i alosti." "Ja ne. im stignemo na Kapiju, ja sam civil." "Ne budi ba tako siguran." Stari poznati argument. "Ti isti klovnovi koji su nas regrutirali na dvije godine mogu to sad produiti na etiri, ili..." "Ili est, ili dvadeset, ili do daljnjega. Ali nee. Pa desila bi se pobuna." "Ne znam; ako nas mogu prilagoditi da ubijamo na njihov znak, mogu nas prilagoditi da uinimo praktiki bilo to, pa i to da se prijavimo za jo dvije godine."

Ovo me pogodilo. Kasnije smo pokuali sa seksom, ali smo i ona i ja imali previe toga na umu da bismo se opustili. Marygay sam prvi put vidio tek oko tjedan dana kasnije. Bila je nekako slaba, izgubila je dosta teine i djelovala je vrlo zbunjeno. Doc Wilson je objasnio da je to zbog lijekova; nisu pronali nikakvog traga oteenja na mozgu. Jo uvijek je bila u krevetu i hranila se kroz cijev. Ja sam ve bio vrlo nervozan zbog kalendara. Svaki dan je na izgled donosio nekakav napredak, no, ako e jo uvijek biti u krevetu kad pone kolapsarski skok, nee imati ba nikakve anse da preivi. Od Doca Wilsona i Estelle nisam mogao dobiti nikakvog ohrabrenja; govorili su mi da to ovisi o njezinoj izdrljivosti. Dan pred skok, preselili su je iz kreveta u Estellin akceleracijski leaj u ambulanti. Bila je bistra i primala je hranu oralno, no, jo se uvijek nije mogla pokretati vlastitom snagom; ne na 1,5 G. Otiao sam da je posjetim. "Jesi li ula za promjenu smjera? Moramo kroz Aleph 9 da bismo opet doli na Tet 38, znai jo etiri mjeseca na ovoj posranoj olupini. Ipak, bar e nam se za to vrijeme nakupiti i plaa za jo est godina i to s dodatkom za ratne uvjete." "Odlino." "Aha. Zamisli samo, kad se vratimo na Zemlju, to..." "William." Stao sam i pustio da rijei ostanu u zraku. Nikad nisam znao lagati. "Nemoj me pokuavati razveseliti. Priaj mi o zavarivanju u vakuumu, o svom djetinjstvu, o bilo emu, samo mi nemoj kenjati o povratku na Zemlju." Okrenula se licem prema zidu. "ula sam doktore kako razgovaraju na hodniku, jednog jutra kad su mislili da spavam. A to je samo bila potvrda onoga to sam ve znala po vaem ponaanju, po svaijem otunom licu u mom drutvu." "Zato mi priaj druge stvari. Roen si u Novom Meksiku, je l' da? 1975. I to onda? Jesi li ostao u Novom Meksiku? Kako ti je ila kola? Jesi li imao kakvih prijatelja ili si bio suvie pametan, kao ja? Koliko ti je bilo godina kad si prvi put evio?" Priali smo tako neko vrijeme, osjeajui se neugodno. No pala mi je na pamet jedna ideja im sam ostavio Marygay pourio sam do doktora Wilsona. "Dajemo joj fifti-fifti anse da preivi, ali je to procjena napamet. Nikakvi

postojei podaci o ovakvim sluajevima ne mogu se stvarno primijeniti." "Ali je sigurno da su joj anse bolje to manje ubrzanje mora podnositi?" "Svakako, ali ta ti to vrijedi? Komodor e nastojati da to izvede to je njenije mogue, ali to jo uvijek znai 4 ili 5 G, a ak e i tri za nju moda biti previe. Znat emo tek kad sve bude gotovo." Nestrpljivo sam klimnuo glavom. "Znam, ali mislim da postoji nain da je izloimo manjem ubrzanju od nas ostalih." "uj, ako si smislio protuakceleracijski tit," ree Doc s osmijehom, "juri i patentiraj ga. To bi se dalo prodati za..." "Ne, Doc, ne bi bilo osobito korisno u normalnim okolnostima. Nai sanduci bolje funkcioniraju, a bazirani su na istom principu." "Da ujem onda objanjenje." "Stavimo Marygay u sanduk i potopimo..." "ekaj, ekaj. Ne dolazi u obzir. Pa ona i jest ozlijeena zbog neodgovarajue kukuljice u svom leaju. A sada bismo ak morali koristiti neiji tui leaj." "Znam. Daj da ti objasnim. Kukuljica joj ne mora savreno pristajati; glavno da svi dovodi i odvodi za odravanje ivota mogu funkcionirati. Kukuljica nee biti pod unutarnjim pritiskom, jer se nee morati odupirati vanjskom pritisku od tih par hiljada kilograma po kvadratnom centimetru kao to mora inae initi." "Ne razumijem to govori." "To je jednostavna adaptacija... jesi li uio fiziku na fakultetu?" "Jesam, neto malo; zna kako je na medicini. To mi je bio najloiji kolegij poslije latinskog." "Sjea li se to je to princip ekvivalencije?" "Sjeam se da takvo neto postoji. Neto u vezi s relativnou?" "Aha. To znai da... hm, da nema razlike izmeu gravitacionog polja i ekvivalentnog ubrzanog referentnog okvira promatranja. To, zapravo, znai da nema razlike u gravitacijskom efektu izmeu nas u Godinjici pod ubrzanjem od 5 G i nekoga tko sjedi na povrini vrlo velike planete, tako velike da joj je gravitacija pet puta vea od Zemljine." "To je prilino oito." "Moda i jest oito, ne znam. To znai da ne postoji eksperiment koji bi mogao izvriti na brodu, a koji bi ti pokazao da li si na brodu pod ubrzanjem ili jednostavno sjedi na povrini planete."

"Kako nema? Moe ugasiti motore i..." "Jasno; moe, uostalom, pogledati kroz prozor. Mislio sam na izolirane, laboratorijske eksperimente. "Dobro, shvatio sam. I to onda?" "Zna li Arhimedov zakon?" "Aha, onaj s krunom od lanog zlata. Vidi, to mi je uvijek ilo na ivce kod fizike. Naprave veliku galamu oko stvari koje su svakome oite, a kad doe do neeg tekog, ..." "Arhimedov zakon kae da ako neto potopi u tekuinu, ono ima uzgon jednak teini tekuine koju ta stvar istisne." "Da, to mi se ini razumnim." "l to vai bez obzira na vrstu gravitacije ili ubrzanja u kojoj se nalazi. Ako brod ubrzava s 5 G, voda koju istisne tea je pet puta od obine vode, na jednoj gravitaciji." "Jasno." "To znai da ako nekog smjesti u rezervoar pun vode tako da pluta bez teine, bit e bez teine i onda kad brod ubrzava s 5 G." "ekaj, malo, sinko. Na trenutak si me zaveo, ali to ipak nee funkcionirati." "Zato ne?" Na vrhu mi je jezika bio prijedlog Docu da se dri svojih pilula i stetoskopa, a fiziku da prepusti meni, no, dobro da mu to nisam rekao. "to se desi kad u podmornici ispusti iz ruke francuski klju?" "U podmornici?" "Da. Podmornice funkcioniraju po Arhimedovom zakonu." "Uh! Ima pravo. Isuse. Nisam to dovoljno promislio." "Taj klju padne ravno na pod, kao da podmornica nije bez teine." Gledao je nekamo u daljinu, lupkajui olovkom po stolu. "To to si smislio je slino nainu na koji na Zemlji tretiramo pacijente s velikim oteenjima koe, kao kod opekotina i slinih stvari. Problem je u tome da nita ne podrava unutarnje organe, kao to to ine leajevi za ubrzavanje, pa to za Marygay ne bi nita uinilo." Ustao sam da odem. "Nita; ao mi je da sam ti potratio vrijeme." "ekaj. ekaj malo. Moda bismo mogli tu ideju iskoristiti barem djelomino." "Kako to misli?" "Nisam ni ja dovoljno promislio. Nain na koji normalno koristimo

akceleracijske leajeve naravno ne dolazi u obzir za Marygay." Nisam htio o tome ni razmiljati. Potrebna je prilina doza hipnotske sugestije da bi ovjek legao u taj sanduk i dozvolio da mu se u sve prirodne i jedan umjetni tjelesni otvor utjera kisikom obogaeni fluorokarbon. Nehotice sam opipao ventilski ulaz ugraen malo iznad kuka. "Da, oito. Rasturilo bi je na komadie... mislio si da upotrijebimo niski tlak..." "Da. Ne treba nam par hiljada atmosfera da je zatitimo od 5 G ubrzanja u ravnoj liniji; to je potrebno uglavnom za skretanja i vrludanja kad izbjegavamo protivnika. uj, ja idem do slube odravanja da s njima popriam, a ti idi do odjeljka tvoje desetine, jer emo njega koristiti. Dalton e te tamo ekati." Pet minuta pred skok u kolapsarsko polje poeo sam s plavljenjem. Jedino smo Marygay i ja bili u sanducima, a ni moje prisustvo nije bilo nuno, jer se i plavljenje i isputanje tekuine moglo obaviti iz Kontrole. Ipak, bilo je sigurnije imati rezervu na licu mjesta, a osim toga, elio sam biti tamo. Nije bilo ni priblino onako loe kao inae; ni traga onom istovremenom nadimanju i gnjeenju. Iznenada se osjetio miris kao po plastici kad je fluorokarbon zamijenio zrak u pluima - nisi zapravo, mogao odrediti toan trenutak kad se to desilo - onda je dolo do slabog ubrzanja i ubrzo je u pluima opet bio zrak i trebalo je samo saekati da se sanduk otvori, pa da se ovjek ispetlja i iskopa i izvere iz... Njezin je leaj bio prazan. Doao sam do njega i ugledao krv. "Krvarenje," zazvoni Docov glas kao na molitvi. Naglo sam se okrenuo, osjeajui kao da mi se sitno trnje zabada u oi, a Doc je stajao naslonjen na okvir vrata svlaionice, neoekivano se, grozno, smijeei. "...to smo i oekivali. Doktor Harmony je ve poduzela sve to je potrebno. Marygay je odlino."

21
Marygay je poela hodati ve slijedeeg tjedna, prestala je s celibatom za dva, a kompletno ozdravila za est tjedana. Jo deset dugih mjeseci u svemiru i sve vrijeme je to bila vojska, vojska, i vojska. Gimnastika, besmisleni radni zadaci, obavezna predavanja, a ak se prialo da e ponovo uvesti raspored zajednikog spavanja kakav smo imali na osnovnoj obuci. Nikad to nisu uinili; vjerojatno su se bojali pobune. Nasumce odabran partner svake noi ne bi ba osobito odgovarao onima od nas koji smo se vezali u vie ili manje stalne parove.

Sve to sranje, to insistiranje na vojnoj disciplini, muilo me ponajvie zato jer sam se bojao da je to znak da nas nee pustiti iz vojske. Marygay je tvrdila da sam paranoidan i da to ine samo zato to nema drugoga naina da deset mjeseci odre red. Veina razgovora, ako ne raunamo uobiajeno mrmljanje protiv vojske, svodila se na pretpostavke o tome koliko se Zemlja promijenila za naeg izbivanja i to emo sve raditi kad napustimo vojsku.Bit emo prilino bogati s dvadeset est godina akumulirane plae, kamatama na tu plau i kamatama na kamate - onih 500 dolara plae za prvi mjesec koji smo proveli u vojsci sada se s kamatama popelo na 1500. Stigli smo na Kapiju pred kraj 2023. po Greenwichu. Baza je u tih skoro sedamnaest godina koliko je proteklo od naeg odlaska na Yod 4 nevjerojatno narasla. Sada je to bila jedna zgrada veliine Tycho Citija, sa skoro deset hiljada ljudi. Sedamdeset osam krstarica veliine Godinjice ili veih, vrilo je odavde napade na portalne planete u rukama Tauranaca. Jo ih je deset bilo tu da uvaju Zvjezdanu kapiju, a dva su ekala u orbiti da im posade i pjeadija prou kroz pripreme za odlazak u akciju. Jedan se brod, Zemljina nada II, upravo bio vratio iz borbe i ekao je na Kapiji da se vrati jo neka krstarica. Bili su, naime, izgubili dvije treine posade, za samo trideset devet ljudi nije se isplatilo slati brod na Zemlju. Trideset devet uvjerenih civila. Spustili smo se na Kapiju u dva izviaka broda. General Botsford (koji je jo bio major kad smo ga prvi put sreli na Charonu, gdje su tada jo bile tek dvije kolibe i dvadeset etiri groba) primio nas je u elegantno ureenoj seminarskoj dvorani. etao je naprijed i natrag na jednom kraju dvorane, ispred goleme holografske kocke za prikaz operacionih podruja. Jedva sam vidio natpise sa svog mjesta i zaprepastio sam se kad sam vidio kako je daleko bio Yod 4, no udaljenosti naravno ne znae mnogo za kolapsarske skokove. Trebalo bi nam deset puta dulje da stignemo do Alfe Kentauri koja je praktiki prvi susjed Sunevom sistemu, ali, naravno, nije kolapsar. "Vi svi znate..." poeo je preglasno, a onda nastavio normalnim glasom, "vi znate da bismo vas mogli raspriti po ostalim udarnim grupama i poslati ravno natrag u akciju. Zakon o elitnoj regrutaciji je izmjenjen i rok slube produljen sa dvije na pet godina subjektivnog trajanja." "Mi to neemo uiniti, ali, prokletstvo, ne shvaam zato neki od vas ne ele

ostati. Jo dvije godine i zajedno s kamatama bit ete bogati do kraja ivota. Naravno, imali ste tekih gubitaka, ali to je normalno, vi ste bili prvi. Stvari e sada biti mnogo lake. Borbena odijela su poboljana, sada znamo mnogo vie o tauranskoj taktici, oruje nam je mnogo efikasnije. Nema razloga za strah." Sjeo je za elo naeg stola i pogledao niz njega, nikoga, zapravo, ne vidjevi. "Moje vlastito sjeanje na borbu sada see vie od pola stoljea unatrag. Meni je borba bila uzbudljiva; snaila me... mora da sam ja drukija vrsta ovjeka nego to ste svi vi." Ili ima vrlo selektivnu memoriju, pomislio sam. "Ali to nije vano. Mogu vam ponuditi jednu alternativu koja ne ukljuuje direktnu borbu." "Imamo nestaicu kvalificiranih instruktora. Mogli biste ak rei da ih uope nemamo, jer bi armija eljela da joj svi instruktori u ratnim vjetinama budu veterani iz borbe." "Vas su obuavali veterani iz Vijetnama i sa Sinaja, od kojih su najmlai imali etrdesetak godina kad ste vi napustili Zemlju, pred dvadeset est godina. Mi vas trebamo i voljni smo vam dobro platiti." "Udarna grupa nudi svakome od vas in porunika ako prihvatite mjesto instruktora na Zemlji, dvostruku plau ako vam je sluba na Mjesecu, trostruku na Charonu, a etverostruku ovdje na Kapiji." "Osim toga, ne morate se odluiti odmah. Svi dobivate besplatno putovanje natrag na Zemlju, na emu vam zavidim jer na Zemlji nisam bio dvadeset godina, a vjerojatno se nikada vie niti neu vratiti. Moi ete ponovo osjetiti kako to izgleda u civilnom ivotu. Ako vam se ne dopadne, jednostavno ueite u najblii ured ISUN-a i izai ete iz njega sa inom a moete i birati mjesto slube." "Neki od vas osmjehuju se na ovaj prijedlog. Ja mislim da biste morali priekati prije nego donesete svoj sud. Zemlja nije vie onakva kakvu ste vi ostavili." Izvukao je nekakvu karticu iz depa tunike i pogledao na nju s nekakvim poluosmjehom. "Veina vas ima negdje oko etristo hiljada dolara akumulirane plae i kamata.Zemlja je meutim,u ratnom stanju i njezini stanovnici financiraju rat kroz plaanje poreza. Va prihod vas svrstava u porezni razred od 92 odsto, to vam ostavlja oko trideset dvije hiljade. Ako ste vrlo paljivi, to e vam trajati tri godine." "Na kraju ete morati potraiti posao, a ovo je posao za koji ste kolovani i uvjebani. Ne stoji vam na raspolaganju ba mnogo drugih; Zemlja ima. preko devet milijardi stanovnika od kojih je izmeu pet i est milijardi nezaposleno.

Osim toga, sve vae kvalifikacije osim vojnih stare su dvadeset est godina i jednostavno su zastarjele." "Imajte na umu i to da su vai prijatelji i prijateljice sada dvadeset est godina stariji od vas, da vam je veina roaka koje ste poznavali ve preminula i da e vam se Zemlja zato uiniti vrlo osamljenim svijetom." "No, da saznate vie o tom svijetu, prepustit u vas naredniku Siriju koji je upravo stigao sa Zemlje. Narednie?" "Hvala vam, generale." Neto nije bilo u redu s njegovom koom i lice mu je bilo nekako udno, mislio sam, sve dok nisam shvatio da je napudran i da je usta naminkao ruem. Nokti su mu bili poput sjajnih bijelih badema. "Ne znam odakle bih poeo." Uvukao je gornju usnicu i zagledao se u nas, namrten. "Toliko se stvari promijenilo otkad sam bio dijete!" "Meni su dvadeset tri godine, pa se nisam bio ni rodio kad ste vi krenuli na Aleph... hm, kao poetak, koliko vas je u jedinici homoseksualaca?" Nitko. "To me ne udi. Ja, na primjer, jesam." Ma, nije valjda? "A rekao bih da je to sluaj i sa treinom stanovnitva Evrope i Sjeverne Amerike. U Indiji i na Srednjem Istoku postotak je jo vei, a u Junoj Americi i Kini neto manji." "Vlade veine zemalja podravaju homoseksualnost, a Ujedinjene Nacije su u ovome pitanju slubeno neutralne. Vlade je podravaju u prvome redu zato jer je to jedina sigurna metoda kontrole raanja." Ovo mi je zvualo nategnuto. U vojsci ti uzmu uzorak sperme, zamrznu ga i uvaju, a tebi naprave vasektomiju. Tu nema nieg nesigurnog. Kad sam jo iao u kolu, mnogi homoseksualci na sveuilitu upotrebljavali su ovaj isti argument u svoj prilog. Moda je to zaista funkcioniralo, na neki nain. Oekivao sam da e Zemlja imati mnogo vie stanovnika od devet milijardi. "Kad su mi na Zemlji rekli da u govoriti s vama, prihvatio sam se istraivanja i pregledao sam hrpe starih magazina i novina." "Mnoge stvari za koje ste se bojali da e se desiti, nisu se desile, kao na primjer glad. ak niti ne upotrebljavajui itavu obradivu povrinu koja nam stoji na raspolaganju, zajedno s morskim izvorima hrane, polazi nam za rukom da nahranimo svakoga, a mogao bi se prehraniti i dvostruki broj. Sve to je postignuto boljom tehnologijom i pravednom raspodjelom kalorija. Kad ste naputali Zemlju, milijuni ljudi polako su umirali od gladi, a sad takvih vie nema." "Bili ste zabrinuti zbog kriminala. itao sam da se ovjek nije usuivao etati ulicama New Yorka ili Londona ili Hong Konga bez tjelesne strae. S boljim obrazovanjem za sve ljude i sa psihometrijskim metodama koje otkrivaju

potencijalne kriminalce u estoj godini ivota, tako da im moemo pruiti korektivnu terapiju i to takvu koja funkcionira, sa svim time, ozbiljni je kriminal u opadanju ve kojih dvadeset godina. Vjerujem da danas imamo manje ozbiljnog kriminala u itavom svijetu nego to ste vi imali u jednom veem..." "Sve je to lijepo i krasno," upadne general pomalo naprasito, dajui do znanja da to nije ni jedno ni drugo, "ali se to ba ne poklapa s onime to sam ja uo. to vi nazivate ozbiljnim kriminalom? to je s ostalim kriminalom?" "Pa, ubistvo, fiziki napad, silovanje, svi ozbiljniji zloini protiv ljudskih lica. Svi su ti zloini u padu. Kriminal usmjeren prema vlasnitvu, sitne krae, vandalizam, ilegalno stanovanje, svi su oni jo uvijek..." "A to je to, k vragu, ilegalno stanovanje?" Narednik Siri zastane, oklijevajui, a zatim e strogo: "Svakako da se ne moe tolerirati da netko uskrauje drugima ivotni prostor dolazei do vlasnitva na ilegalan nain." Alexandrov podigne ruku. "Hoete li rei da ne postoji privatno vlasnitvo?" "Naravno da postoji. Ja... ja sam bio vlasnik mojih soba prije nego sam regrutiran." Iz nekog mu je razloga, izgleda, ova tema bila neugodna. Novi tabui? "Ali postoje granice!" Luthuli se javila; "to radite s kriminalcima?Mislim na ozbiljne kriminalce; da li za ubistvo jo uvijek briete mozgove?" Bilo mu je primjetno lake zbog promjene teme. "Ne, ne. Smatramo to vrlo primitivnim, ak varvarskim. Usaujemo im novu, zdravu linost, preodgojimo je, a drutvo takvu osobu apsorbira bez predrasuda. To vrlo dobro funkcionira." "Ima li zatvora?" Yukawa. "Hm, vjerojatno biste popravni centar zvali zatvorom; u njemu se osobe dre protiv svoje volje dok ne prou terapiju, a onda su opet slobodne. No, moglo bi se rei da je slabo funkcioniranje te njihove volje ono to ih i jest dovelo u takvu ustanovu!" Nisam imao nikakvih planova za zloinaki ivot, pa sam ga pitao za stvar koja me je najvie muila. "General je rekao da je vie od pola stanovnitva na berzi i da ni mi neemo moi dobiti posla. to je s time? "Ne znam to je to berza. Vi, naravno, govorite o nezaposlenima koje subvencionira drava. Da, to je istina, drava se brine za vie od polovice nas. Ja, na primjer, nikada nisam imao zaposlenje prije regrutacije. Bio sam kompozitor." "Zar ne vidite da taj problem hronine nezaposlenosti ima dvije strane? Da bi

svijet i ovaj rat koji vodimo mogli glatko funkcionirati, potrebna je milijarda, moda najvie dvije milijarde ljudi, no, to ne znai da mi ostali besposleno sjedimo. Svaki graanin ima mogunost besplatnog kolovanja u trajanju od osamnaest godina, od ega je etrnaest obavezno. To, zajedno sa slobodom od rada, osloboenjem od nunosti zaposlenja, stvorilo je procvat znanstvenog i kreativnog djelovanja kakav nije jo vien u ljudskoj povijesti. Danas ivi i radi vie umjetnika i pisaca nego je ukupno ivjelo u prvih dvije hiljade godina kranstva! Njihova djela daju se publici koja je brojnija i obrazovanija od bilo koje druge u povijesti." Hm, o ovome se ve moglo razmiljati. Rabi digne ruku. "Jeste li proizveli ve kojeg Shakespearea? Michelangela? Nije sve u broju!" Siri ukloni uvojak kose s oiju jednom vrlo enstvenom kretnjom. "To nije fer pitanje. Na naim potomcima je da prave takve usporedbe." "Narednie, kad smo razgovarali prije ovoga," ree general, "niste li pomenuli da ivite u jednoj golemoj konici od zgrade; da nitko ne moe ivjeti u prirodi, na selu." "Pa, istina je da nitko ne moe ivjeti na potencijalno obradivoj zemlji. Tamo gdje ja stanujem, odnosno gdje sam stanovao, u Atlanta kompleksu, imao sam sedam milijuna susjeda u onome to biste, tehniki gledano, mogli zvati jednom zgradom, no, ne moe se govoriti ni o kakvoj guvi. Osim toga, moete kad elite sii liftom i odetati u polja; moete etati sve do mora ako vam se prohtije." "To je jedna stvar na koju se morate naviknuti. Mnogi gradovi nimalo ne lie na sluajne nakupine zgrada kakve su postojale ranije. Veina je velikih gradova bila spaljena do temelja u pobunama oko hrane u 2004, prije nego su Ujedinjene Nacije preuzele proizvodnju i raspodjelu hrane. Urbanisti su nove gradove gradili na funkcionalniji i moderniji nain." "Pariz i London su, na primjer, morali biti u potpunosti iznova graeni, kao i veina glavnih gradova. Washington je jedan od rijetkih preivjelih, ali je to sada hrpa spomenika i uredskih zgrada. Veina stanovnika ivi u okolnim kompleksima: Restonu, Fredericku, Columbiji." Kad je Siri poeo pominjati konkretna mjesta i gradove, svatko je htio saznati to je s njihovim rodnim mjestima. Sve u svemu, stvari su bile bolje nego to smo oekivali. Na nepristojno pitanje, Siri odgovori da nije naminkan zato to je homoseksualac; svi se, rekao je, minkaju. Odluio sam ipak da budem ekscentrian i da nosim samo svoje prirodno lice.

Udruili smo se s preivjelima sa Zemljine nade II i vratili se tim brodom na Zemlju dok su strunjaci analizirali oteenja na Godinjici. Komodor je ekao na sasluanje, no, koliko smo uspjeli saznati, nije mu prijetio vojni sud. Disciplina je bila prilino oputena na povratku. U sedam mjeseci proitao sam trideset knjiga, nauio igrati Go, odrao teaj elementarne - i zastarjele fizike i sve se vie zbliavao s Marygay.

22
Nisam o tome mnogo razmiljao, no, naravno, na Zemlji smo bili slavni. U Mondaleu nas je Generalni sekretar doekao i pozdravio svakoga lino. Bio je to vrlo star crnac niska rasta i zvao se Jakubu Ojukwu. Stotine hiljada, moda milijuni gledalaca nagurali su se koliko su mogli blie stazi za slijetanje. Generalni sekretar je odrao govor toj masi ljudi i novinarima, zatim su najvii oficiri Zemljine nade II izbrbljali oekivane stvari, a mi smo ostali vie ili manje strpljivo stajali i ekali na tropskoj vruini. Veliki helikopter nas je onda prebacio u Jacksonville do najblieg meunarodnog aerodroma. Grad je bio nanovo izgraen na nain koji nam je Siri opisao. Nismo mogli a da ne budemo impresionirani. Najpre smo ga ugledali u liku usamljene sive planine, pomalo nepravilna stoca, koji je provirivao nad horizontom i polako rastao. Nalazio se usred naizgled beskrajna kariranog pokrivaa - obraenih polja isprekidanih desecima cesta i eljeznikih pruga. Oko je vidjelo te ceste, tanke bijele konce sa siunim bubicama to su po njima plazile, ali je mozak odbijao integrirati tu informaciju i izvesti iz nje procenjenu veliinu grada. Nije bilo mogue da je tako velik! Prilazili smo sve blie - sada je let ve bio nemiran od vertikalnih zranih struja - sve dok ta zgrada nije predstavljala svjetlosivi zid preko itave jedne strane vidnog polja. Pribliili smo se jo vie i sad su se mogle vidjeti tokice, vjerovatno ljudi. Jedna tokica je, izgleda, bila na balkonu i mahala nam. "Blie ne moemo prii," - ree pilot preko interkoma, - "a da se ne ukljuimo u sistem automatskog navoenja koji bi nas spustio na vrh zgrade. Aerodrom je na sjevernoj strani". Nagnuli smo se i skrenuli prema sjenama grada. Aerodrom nije bio nita osobito, najvei koji sam ikada vidio, ali konvencionalan - centralna zgrada terminala poput glavine kotaa i jednotrane pruge poput bica do manjih obodnih terminala na oko kilometar od centra, kod kojih su se avioni utovarivali i istovarivali. Mi smo posve izbjegli terminale i sletili do Swissairovog stratosferskog aviona, da bismo

pjeice preli iz helikoptera u avion. Put nam je bio ograen i opkoljen glasnom gomilom raspoloena i odobravajueg naroda. Sa est milijardi nezaposlenih vjerojatno im nije bilo teko sakupiti guvu za bilo kakvu prigodu, pretpostavljao sam. Bojao sam se da emo morati pretrpiti jo nekoliko sveanih govora, no otili smo ravno u avion. Stjuardi i stjuardese donijeli su nam sendvie i pia dok se gomila razilazila. Nema rijei kojima bi se mogao opisati sendvi od piletine s majonezom i hladno pivo nakon dvije godine preraenih govana! Gospodin Ojukwu objasnio nam je da idemo u Genevu u zgradu Ujedinjenih Nacija, gdje e se veeras za nas odrati poasna Generalna skuptina. To jest, mislio sam, bit emo izloeni za razgledavanje lanovima skuptine. Rekao nam je i da veinu nas ekaju u Genevi roaci. Dok smo se penjali nad Atlantikom, voda je izgledala neprirodno zeleno. Zanimalo me zato je tako i naumio sam pitati stjuardesu, no razlog se ubrzo razjasnio. Bila je to farma. etiri velika splava (mora da su bila golema, ali nisam imao pojma kako smo visoko) polako su plovila u tandemu preko zelene povrine, a svaki je za sobom ostavljalo trag plavocrvene boje koji se zatim polako iznova punio zelenilom. Prije nego smo sletili saznao sam da je rije o nekoj vrsti tropskih algi koja se uzgajala za stonu hranu. Geneva je bila slina Jacksonvilleu, jedna jedina zgrada, ali je izgledala manja, moda zbog usporedbe s prirodnim planinama to su je okruivale. Bila je pokrivena snijegom i imala neku ljepotu. Hodali smo koju minutu kroz zavjesu snjenih pahuljica - kako je divno kad ne mora biti sve vrijeme tono na "sobnoj temperaturi"! - do helikoptera koji nas je dignuo na krov zgrade, zatim liftom dolje, preko pokretnog plonika u drugi lift, pa jo jedan pokretni plonik i irokim hodnikom do Thantstrasse 281B, soba 45, adrese na uputama koje su mi dali. Prst mi je zastao nad dugmetom zvonca; skoro da sam se bojao. Prilino dobro sam podnio injenicu da mi je otac mrtav - vojska je takve injenice imala spremne ve na Kapiji - i to me nije muilo toliko kao perspektiva susreta s majkom, kojoj su najednom osamdeset etiri godine. Skoro sam utekao u bar da pribjegnem laganoj narkozi, no, na kraju sam ipak pritisnuo dugme. Vrata su se brzo otvorila. Bila je starija, no, ne ba osobito drukija, s neto vie bora i bijelom kosom umjesto sive. Gledali smo se koju sekundu, a onda zagrlili i osjetio sam veliko olakanje i iznenaenje da sam tako sretan to je vidim i drim u rukama. Uzela mi je ogrta i ugurala me u dnevnu sobu gdje sam doivio ok - moj otac je stajao u sobi, s ozbiljnim osmjehom na licu, s neizbjenom lulom u ruci.

U trenutku sam se razbjesnio na vojsku zbog neslane ale koju je zbila sa mnom, a onda shvatim da to ne moe biti otac, da ne moe izgledati onako kako sam ga se sjeao iz djetinjstva. "Michael? Mike?" Nasmijao se. "A tko drugi, Willy?" - Moj mlai brat, sada odjednom srednjih godina. Nisam ga vidio od '93. kad sam otiao na koled, kad mu je bilo esnaest godina. Dvije godine kasnije bio je na Mjesecu s ISUN-om. "Dosta ti je Mjeseca?" pitao sam ga, steui mu ruku. "Ha? Ma ne... Ne, Willy, ja sam sad svake godine po mjesec ili dva na terra firmi. Vie to nije kao to je nekada bilo." Kad su prvi puta regrutirali za slubu na Mjesecu, podrazumijevalo se da moe dobiti samo jedan put natrag; gorivo je bilo jednostavno preskupo za stalna putovanja. Svi troje smo sjeli za mramorni stol za kavu i mama nas je ponudila travom, ve zavijenom. "Sve se toliko promijenilo", rekao sam, prije nego su me stigli poeti zapitkivati o ratu. "Sve mi ispriajte." Brat mi stane gestikulirati rukama, a onda se nasmije. "No, to je velika narudba za priu. Ima dva tjedna vremena?" Oito je imao problema s odlukom kako da se ponaa prema meni. Jesam li mu ja bio neto kao neak, ili to? Oito mu vie nisam bio stariji brat. "To ionako ne smije pitati Michaela," ree mama." Mjeseari o Zemlji priaju kao djevice o seksu..." "Ali, mama..." "... s entuzijazmom i neznanjem." Pripalio sam smotak trave, duboko povukao. Bila je neobino slatka. "Mjeseari ive par tjedana u godini na Zemlji, a pola tog vremena provedu tumaei nam kako bismo si trebali organizirati ivot." "Moda i jest tako, ali drugu polovicu vremena promatramo to radite. I to objektivno." "Aha, sad dolazi Michaelova toka 'objektivno' ". Zavalila se u stolicu i osmjehnula mu se. "Mama, ti dobro zna... ah, k vragu, prestanimo s time. Imat e Willy itav ostatak ivota vremena da se snae u svemu tome." Povukao je dim, ali ga nije udahnuo. "Priaj nam o ratu, ovjee. uo sam da si bio u udarnoj grupi koja se stvarno borila s Taurancima, licem u lice." "Aha. Nije bilo bogzna to."

"Da, uo sam," ree Mike. "uo sam da su kukavice." "Ne ba... to." Stresao sam glavom da je razbistrim. Marihuana me inila pospanim i bezbrinim. "ovjek je imao dojam da oni jednostavno ne shvaaju u emu je rije. Kao na streljani: poredali su se, a mi smo ih postrijeljali." "Kako je to mogue?" upita mama. "Na vijestima su rekli da ste izgubili devetnaest ljudi." "Rekli su da je devetnaest ljudi ubijeno? To nije istina." "Ne sjeam se tono to su rekli." "Hm, mi jesmo izgubili devetnaest ljudi, ali ih je samo etvoro bilo ubijeno i to na samom poetku bitke, prije nego smo shvatili njihovu obranu." Odluio sam da ne kaem nita o nainu na koji je Chu poginuo; to bi suvie zakompliciralo stvari." Od ostalih petnaest jedan je stradao od naih vlastitih lasera. Izgubio je ruku, ali je ostao iv. A svi su drugi... izgubili razum." "to? Nekakvo tauransko oruje?" upita Mike. "Ma, nije to imalo nikakve veze s Taurancima. To je naa vojska uinila. Hipnotski su nas prisilili da pobijemo sve to se mie pred nama, nakon to nam narednik ukljui tu naredbu u podsvijesti s par kljunih rijei. Kad je sve bilo gotovo i kad je naredba izbrisana, ljudi nisu vie mogli ivjeti s takvim sjeanjem, s uspomenom na sebe kao koljae. " Stresao sam snano glavom nekoliko puta. Trava je stvarno djelovala. "ujte, stvarno mi je ao, ali sam ve dvadeset sati na nogama . . ." "Pa naravno, William." Mama me uhvati za ruku i upravi prema spavaoj sobi. Obeala je da e me probuditi na vrijeme za veernju proslavu. Krevet je bio upravo nepristojno udoban, no, ja bih bio zaspao i naslonjen na kvrgavo stablo. Umor, droga, dan prepun dogaaja; mama me morala buditi trcajui mi hladnu vodu u lice. Odvela me do ormara, pokazala mi dva odijela kao, navodno, dovoljno formalna za sveanu priliku, a ja sam odabrao ono cigla crveno, jer mi je plavo djelovalo nekako previe kicoki. Otuirao sam se i obrijao, odbio kozmetiku (Mike je ve bio sav nacifran i ponudio je da mi pomogne), oboruao se s pola stranice uputa za pronalaenje Generalne skuptine i uputio se u grad. Dvaput sam se izgubio, no, na svakom raskru hodnika bio je mali kompjutor koji je davao upute za snalaenje na etrnaest jezika. Muko je oblaenje, to se mene ticalo, uinilo korak unatrag. Od pasa gore

nije bilo tako loe, s uskim kouljama i kratkim ogrtaima, ali je zatim dolazio posve beskoristan iroki sjajan pojas s kojeg je visio malen bode optoen draguljima, taman adekvatan za otvaranje pisama, a zatim hlae koje su visjele u irokim preklopima, ugurane u visoke izme od sjajne sintetike. Jo samo eir s perjanicom i Shakespeare bi me bio angairao na licu mjesta. ene su bolje prole. Sreo sam Marygay pred dvoranom Generalne skuptine. "Osjeam se potpuno gola, William". "Ali ti to dobro stoji. to e, takva je moda." Veina mladih ena koje sam vidio u prolazu nosila je neto slino jednostavnu ravnu haljinu iz koje su sa svake strane bili izrezani veliki etvrtasti prozori, od pazuha pa skoro do donjeg ruba haljine, a i taj je rub sezao do mjesta na kojem je poinjala imaginacija. Skromnost je zahtijevala oprezne pokrete i veliku vjeru u statiki elektricitet. "Jesi li ve vidio dvoranu?" upita me, uhvativi me pod ruku. "Uimo, moj konkvistadore." Uli smo kroz automatska vrata i odmah sam zastao. Dvorana je bila tako golema da sam mislio da smo izali na otvoreni prostor. Pod je bio krunog oblika, preko stotinu metara u promjeru, a zidovi se dizali dobrih ezdeset ili sedamdeset metara do prozirne kupole - sjetio sam se da sam je vidio iz zraka kad smo slijetali - na kojoj su se sakupljali i razilazili vjetrom noeni nanosi snijega. Zidove su prekrivali diskretni keramiki mozaici, hiljade likova koji su predstavljali kronologiju ljudskih dostignua. Ni sam ne znam koliko sam dugo zurio u taj prizor. Na drugoj strani dvorane pridruili smo se ostalim veteranima uz kavu; sintetiku, ali bolju od soje. Na moje oajanje, ispostavilo se bilo da se duhan jo jedva uzgaja na Zemlji, a da je u pojedinim krajevima ak i zabranjen lokalnim zakonima, zbog ouvanja obradivog tla. Kad si i uspio doi do duhana bio je skup i najee oajan, produkt amaterskog uzgajanja na minijaturnim gredicama u zabaenim dvoritima ili na balkonima. Jedini dobar duhan dolazio je s Mjeseca i bio je, hm, astronomski skup. Zato je marihuane bilo mnogo i bila je vrlo jeftina, a u nekim dravama (u SAD, na primjer) ak i besplatna; drava je vodila brigu o uzgoju i raspodjeli. Ponudio sam Marygay jednim smotkom, ali je odbila. "Moram se polako navikavati. Probala sam ve jedan i skoro me sruio." "I mene." Stariji ovjek u uniformi uee tada u salon, s itavom salatom vrpci u svim bojama preko prsa, a ramena optereenih sa po pet zvijezda. Dobroudno se smjekao kad su ljudi poskakali na noge. Ja sam se meutim osjeao suvie kao

civil i ostao sam sjediti. "Dobro vee, dobro vee" ree, maui nam rukama da sjednemo. "Drago mi je da vas vidim ovdje i drago mi je da vas je tako mnogo". Mnogo? Malo vie od polovice onog broja s kojim smo krenuli. "Ja sam general Gray Manker, ef glavnog taba ISUN-a. Za par minuta emo prei tamo preko" klimuno je glavom u smjeru dvorane Generalne skuptine", i imat emo malu ceremoniju,a onda ete biti slobodni i moete zapoeti svoj teko zasluen odmor. Moete dii sve etiri u zrak, moete putovati i razgledati svijet, moete to hoete, ako vam uspije odrati reportere na rastojanju." "Prije nego odete, meutim, elio bih vam rei par rijei o onome to ete htjeti nakon tih par mjeseci, kad se umorite od odmora, kad vam se budet smanji. . ." Naravno, oekivana pjesma, ista ona koju je pjevao general Botsford na Kapiji. Trebat emo posao, a ovo je jedini posao koji sigurno moemo dobiti. Napustio nas je nakon obavjesti da e za koju minutu po nas doi autant da nas odvede do podijuma, a mi smo se tih par minuta zabavljali na raun prednosti i mana ponovne regrutacije. Autant se pojavio u liku atraktivne mlade ene koja nas je bez problema svrstala po abecednom redu (po svemu sudei, nije imala mnogo bolje miljenje o vojsci od nas) i odvela u veliku dvoranu. Prvih nekoliko redova delegata prepustilo je svoja mjesta nama. Ja sam sjeo na mjesto oznaeno "Gambija" i nelagodno sluao govore o heroizmu i portvovanju. General Manker je injenice iznosio prilino tono, ali je upotrebljavao pomalo krive rijei. Zatim su nas jednog po jednog prozivali i Dr. Ojukwu je svakome od nas dao zlatnu medalju koja mora da je teila itav kilogram. Zatim je odrao govor o ovjeanstvu ujedinjenom oko zajednike stvari, a holografske kamere su nas diskretno snimale jednog po jednoga; inspirativni program o ratnicima za narod u pozadini. Kad smo izali, valovi aplauza to su nas ispraali djelovali su nekako teskobno. Pozvao sam Marygay, koja nije imala ivih roaka, da doe sa mnom kui. Pred slubenim ulazom u dvoranu bila je guva naroda, pa smo se izvukli drugim putem, uspeli se prvim liftom nekoliko katova i potpuno se izgubili u hodnicima i kliznim plonicima i liftovima. Kui smo stigli samo uz pomo pametnih kutija na raskrima. Majci sam najavio da u najverovatnije dovesti Marygay sa sobom. Srdano su se pozdravile i mama nas je smjestila u dnevnu sobu, ponudila nas piem i otila pristaviti veeru, a Mike nam se pridruio.

"Zemlja e vam se uiniti vrlo dosadnom", rekao je nakon upoznavanja. "Ne znam ba", odvratih. "ivot u vojci nije ba osobito stimulativan. Svaka promjena e nam . . ." "Neete dobiti nikakav posao." "Znam da ga ja ne mogu dobiti kao fiziar. Dvadeset est godina u fizici je itava epoha ..." "Ne moe dobiti nikakav posao." "Hm, mislio sam iznova poloiti magisterij, pa onda moda. . ." Mike odmahne glavom. "Daj mu da zavri, William" prekine me Marygay, nervozno se namjetajui na kauu. "Izgleda da on zna neto to mi ne znamo." Ispio je pie do kraja i vrtio led po dnu ae, netremice ga promatrajui. "Da, Marygay je u pravu. Zna, Mjesec je pola pod vojskom, a pola u civilu. Narod se zabavlja tako da razmjenjuje traeve i glasine. Rekla-kazala." "Znam; to je stara vojnika razbibriga." "Jeste. No, eto, uo sam jednu glasinu o vama. . ." razmahnuo je rukom kao da nas sve hoe obuhvatiti, " . . . vama veteranima, pa sam se potrudio da je provjerim. Glasina je istinita." "Hajde, bar neto." "Aha, bit e ti drago kad uje." Spustio je au na stol, izvadio smotak, pogledao ga i vratio natrag. "Oni kontroliraju Odbor za zapoljavanje i moe biti sasvim siguran da e za bilo koji posao koji se pojavi ti biti ili nedovoljno kvalificiran ili previe. Bilo koji posao osim vojske." "Jesi li siguran u to?" upita ga Marygay. I ona i ja znali smo o vojsci dovoljno da ga ne pitamo mogu li to oni uiniti ili ne. "Apsolutno. Imam prijatelja na Odboru za zapoljavanje na Mjesecu; pokazao mi je pismenu direktivu. Vrlo je ljubazno sroena, a kljuna je fraza apsolutno bez iznimke." "Moda do kad ja izaem iz kole..." "Nikad ti nee ni ui u kolu. Nikada nee izai iz labirinta prijemnih uvjeta, upisanih kvota i slinih stvari. Ako se pobuni, rei e ti da si prestar. K vragu, pa ni ja ne bih mogao ui u doktoralni program u mojim godinama..." "Da, shvaam. Ja sam dvije godine stariji." "Tono. Ima izbor izmeu ivota na socijalnoj pomoi i vojske." "To nije nikakav izbor" ree Marygay. "Ja onda odmah glasam za socijalnu

pomo." Sloio sam se. "Ako si pet ili est milijardi ljudi moe organizirati pristojan ivotbez neke profesije, onda sigurno mogu i ja." "Oni su u tome odrasli" ree Mike. "A tebi to moda nee biti pristojan ivot'. Veina njih sjedi, pui travu i gleda holo-program. Dobivaju taman toliko hrane da nadoknade gubitak kalorija. Meso jednom tjedno, ak i u prvoj klasi pomoi." "No, to nam nee biti nita novo" rekoh, "to to se tie hrane; tono tako su nas hranili u vojsci. A to se tie svega ostalog, kao to si rekao, Marygay i ja nismo u ovome odrasli; ne vjerujem da emo sjediti itav dan zamagljene glave i gledati holo od jutra do mraka." "Ja sam se bavila slikanjem" doda Marygay. "Uvijek sam eljela da se negdje smirim i da stvarno postanem dobar slikar." "A ja bih mogao studirati fiziku ako i nije za neku titulu. Mogao bih se baviti muzikom, ili pisanjem, ili . . ." okrenuo sam se Marygay," ... ili bilo ime od tih stvari, kao to nam je priao onaj narednik na Kapiji." "Pridruiti se Novoj renesansi" ree Mike bez posebnog naglaska, pripaljujui lulu. Bio je to duhan i zamirisao je nebeskim mirisom. Mora da je primijetio glad u mojim oima. "Eh, k vragu, i ja sam neki domain!" Izvukao je nekoliko papiria i smotao struno izvedeni smotak. "Eto ga. Marygay?" "Ne, hvala. Ako je stvarno tako teko do njega doi, bolje je onda da se opet ne naviknem." Klimnuo je, ponovo palei lulu. "Nikome on nikada nije koristio. Bolje ti je da uvjeba mozak, pa da se moe opustiti i bez duhana." Okrenuo se k meni. "Vojska vam je valjda nastavila davati serume protiv raka?" "Naravno." Ne bi bilo dobro da im umremo na tako nevojniki nain.Zapalio sam tanku cigaretu. "Odlina je." "Bolja od bilo ega to e dobiti na Zemlji. I naa marihuana je bolja od zemaljske; ne smota te kao ova njihova." Mama nato ue i sjedne do nas; "Veera e za par minuta. ujem da Michael opet pravi nepravedne usporedbe." "to je tu nepravedno? S ovom zemaljskom marihuanom, popui dva smotka i smotan si kao zombi." "Ti jesi, jer jednostavno nisi naviknut na nju." "Dobro, dobro! Djeca se ionako ne bi smjela svaati sa svojom majkom."

"Naroito kada je ona u pravu" rekla je, zaudo posve bez humora. "No, djeco, volite li vi ribu?" Svi smo odjednom progovorili kako smo gladni; oito je to bila dovoljno bezazlena tema. Nakon par minuta sjeli smo za stol s golemom crvenom karpinom peenom u penici i serviranom na podlozi od rie. Bio je to prvi pravi obrok koji smo Marygay i ja pojeli u dvadeset est godina.

23
Kao i svi ostali,slijedeeg dana otiao sam da me intervjuiraju za holo. Frustriraju doivljaj. Komentator: "Narednie Mandella, vi ste jedan od najodlikovanijih vojnika u ISUN-u". Stvarno, svima su nam na Kapiji bili uruili aku arenih traka. "Uestvovali ste u uvenoj kampanji na Aleph, prvom stvarnom kontaktu s Taurancima, a upravo ste se vratili s napada na Yod 4." Ja: "Hm, pa to se ba ne bi moglo zvati. .." Komentator: "Prije nego popriamo o Yodu 4, siguran sam da bi gledaoci eljeli uti o vaim linim utiscima o neprijatelju, jer ste vi jedan od rijetkih koji se s njime sreo licem u lice. Prilino grozno izgledaju, zar ne?" Ja: "Pa da; vjerujem da ste vidjeli fotografije. Jedino to se na njima ne vidi jest, kakva im je povrina koe. Sva je naborana kao kod gutera, ali blijedo narandaste boje." Komentator: "A miris?" Miris? Ja: "Pojma nemam. Jedino to u borbenom odjelu moete namirisati jeste vi sami." Komentator: "Ha, ha, u pravu ste. Ono to nas zanima, narednie, jest kako ste se vi osjeali, kad ste prvi put susreli neprijatelja . . . jeste li bili prestraeni, jesu li vam se gadili, jeste li bili bijesni, ili to?" "Hm, ja jesam bio preplaen u prvom trenutku, a i bijesan. Najvie sam se, zapravo, bojao prije bitke, kad je onaj sam Tauranac letio iznad nas. Za vrijeme same borbe bili smo pod utjecajem hipnotske mrnje, usaene na Zemlji, koja se mogla ukljuiti izgovaranjem jedne odreene fraze. Osim te umjetne mrnje nisam osjeao bogzna to." "Prezirali ste ih i niste pokazivali nikakve samilosti prema njima?" "Ba tako. Pobili smo ih sve, iako nam se nisu ni pokuali suprotstaviti. Ali kada su nam iskljuili hipnotsku prisilu. . . ujte, nismo mogli ni zamisliti da smo se pokazali takvim koljaima. etrnaest ljudi je izgubilo razum, a svi ostali

smo jo tjednima uzimali sredstva za umirenje." "Aha" rekao je odsutno, pogledavajui na stranu. "Koliko ste ih vi lino ubili?" "Petnaest, dvadeset, ne znam tono; rekao sam vam da nismo bili pod vlastitom kontrolom. To je bio masakr." Za vrijeme itavog intervjua, komentator mi se inio pomalo tupim i esto sam mu morao ponavljati. Naveer sam ustanovio razlog. Marygay i ja gledali smo holo s Mikeom, a mama je nekamo otila da joj stave umjetne zube (jer su navodno u Genevi zubari bolji od onih amerikih). Moj intervju je bio dio emisije zvane "Potpourri", priklijeten izmeu dokumentaraca o hidroponinoj poljoprivredi na Mjesecu i koncerta nekakvog ovjeka koji je tvrdio da moe odsvirati Telemannovu Dvostruku fantaziju u Amolu na usnoj harmonici. Pitao sam se da li to itko iv jo gleda osim nas, u Genevi ili na svijetu. Hidroponika je bila zanimljiva, a svira usne harmonike pravi virtuoz, ali je ono u sredini bilo smee. Komentator: "A miris?" Ja (van kamere): "Odvratan; kombinacija trulog povra i sumpornog dima. Taj smrad se uvlai kroz odvod za zrak u odijelu." Bio me navodio da govorim i govorim, to vie, da bi uhvatio to iri spektar zvukova mog glasa iz kojeg je onda mogao sintetizirati bilo kakvu sortu gluposti kao odgovor na svoja pitanja. "Ma kako to, k vragu, smije raditi?" pitao sam Mikea kad je emisija zavrila. "Nemoj mu previe zamjeriti" ree Mike, gledajui uetverostruenog sviraa kako svira etiri razliite usne harmonike u kvartetu sa samim sobom. "Svi su javni mediji cenzurirani. ISUN to radi ve kojih deset ili dvanaest godina i sve to vrijeme Zemlja nije vidjela objektivnog izvjetavanja o ratu. Ima sreu da nisu jednostavno umesto tebe ubacili glumca i dali mu pripremljen tekst." "Je li na Mjesecu ita bolje?" "Ne, javno emitiranje nije, ali smo svi mi na neki nain povezani s ISUN-om, pa nije teko saznati kad ti stvarno lau." "Kompletno je izostavio ono o hipnotskom kondicioniranju." "Pa jasno" slegne Mike ramenima. "ISUN-u trebaju heroji, a ne automati." Marygayin intervju bio je sat kasnije i s njezinim su postupili jednako. Kad god bi ona rekla neto protiv rata ili vojske, slika se prebacila na enu koja ju je

intervjuirala. Ova bi mudro klimala glavom, a zaprepaujua imitacija Marygayinog glasa priala bi krajnje budalatine. ISUN nam je pet dana plaao noenje i obroke u Genevi i inilo nam se da je to jednako dobro mjesto da ponemo razgledavanje ove nove Zemlje kao i bilo koje drugo. Slijedee jutro smo dobili plan grada - knjigu centimetar debelu - i otili liftom do prizemlja, odluivi da dospemo do krova i da nita ne propustimo. Prizemlje je bilo neobina mjeavina povijesti i teke industrije. Temelj zgrade pokrivao je vei dio onoga to je nekada bio grad Geneve i mnoge su stare zgrade bile jo ouvane. Veinom je, meutim, tamo vladala buka i jurnjava: veliki diesel-elektrini kamioni dogrmili bi izvana, irei oko sebe snijene oblake, rijene teglenjae tutnjale su sudarajui se bokovima (rijeka Rhone provlai se kroz sredinu tog golemog prostranstva), a ak je i nekoliko malih helikoptera klopotalo rotorima uokolo, koordinirajui aktivnosti i drei se podalje od stupova i potporanja koji su podravali sivo nebo slijedeeg kata, etrdesetak metara iznad nas. Bilo je to pravo udo i mi bismo ga bili promatrali satima, no ve bismo se ve nakon par minuta smrznuli u blokove leda na toj hladnoi, zatieni samo laganim ogrtaima. Odluili smo se vratiti ovamo koji drugi dan, toplije obueni. Kat iznad nas zvao se "prvi kat", nasuprot logici. Marygay mi je objasnila da su Evropljani uvijek katove tako oznaavali. (Smijeno, bio sam hiljadu svjetlosnih godina od rodnog Novog Meksika i natrag, no, ovo mi je bilo prvi put da sam preao Atlantik). Tu se nalazio mozak itava organizma, mjesto po kojem su se motali birokrati, sistemski analitiari i kriogeniki tehniari. Mi smo stajali u velikom tihom predsoblju koje je na neki nain mirisalo po staklu. Na jednom zidu bila je golema hologramska projekcija enevske organizacione karte, pauinasta narandasta piramida s desecima hiljada imena povezanih linijama, od gradonaelnika na vrhu do "osiguranja hodnika" na bazi. Imena su treptala, gasila se i bivala zamijenjena novima kako su ljudi umirali, ili napredovali u slubi, ili nazadovali, ili dobivali otkaze. Treperenje i stalne male izmjene davale su joj izgled ivanog sistema kakvog fantastinog stvorenja, to je ona zapravo, na neki nain i bila.. Suprotan zid bio je prozor koji je gledao na veliku dvoranu oznaenu na tabli kao "Kontrollezimmer". Iza stakla, stotine tehniara u urednim redovima i stupcima sjedili su svaki za svojom konzolom s poluplonom hologramskom projekcijom okruenom instrumentima i prekidaima. Neka elektrina, poslovna atmosfera vladala je itavim prostorom; veina je imala na glavi

slualice s mikrofonom i razgovarala s drugim tehniarima, zapisujui istovremeno neto na ploice ili petljajui po prekidaima; drugi su kucali po tastaturama, a slualice su im visjele oko vrata. Vrlo malo stolica je bilo prazno, a njihovi vlasnici su urili uokolo, izgledajui vrlo vano. Automatski posluavnik s kavom klizio je polako uz jedan red, pa onda niz drugi. Kroz staklo se ulo samo tiho mrmljanje od onog to mora da je unutra bio zagluni amor. Samo jo dvoje ljudi bilo je s nama u predsoblju i uli smo ih kako kau da e pogledati "mozak". Slijedili smo ih niz dugi hodnik do jo jedne promatranice, prilino malene u odnosu na onu odakle se vidjela kontrolna soba, iz koje se pruao pogled na kompjutore to su Genevu drali na okupu. Jedino osvjetljenje bilo je blijedo plavkasto svjetlo iz prostorije ispod nas. Kompjutorska hala takoer je bila relativno malena, otprilike veliine baseball igralita. Kompjutorski elementi bili su bezline sive kutije raznih veliina, povezane meusobno lavirintom staklenih tunela prilagoenih ljudskim dimenzijama,a koji su na pravilnim razmacima imali zrane komore. Oito je sistem dozvoljavao da se svakom elementu pristupi pojedinano zbog popravaka, dok je ostatak dvorane zbog supervodljivosti bio na temperaturi bliskoj apsolutnoj nuli. Premda nije bilo nervozne aktivnosti kontrolne sobe, kompjutorska hala je na svoj statiki nain bila jo impresivnija i davala dojam goleme i nespoznate zauzdane moi, hrama jednoj svrsi, redu i inteligenciji. Drugi par nas je informirao da na tom katu nema vie nita zanimljivo, tek dvorane za sastanke i zaposleni slubenici. Vratili smo se do lifta i digli se na drugi kat, glavni trgovaki centar. Ovdje nam je knjiica s planovima vrlo dobro dola. Trgovaki centar je bio sastavljen od stotina duana i trnica "pod vedrim nebom", rasporeenih po pravokutnom reetkastom planu, a ukrteni klizni plonici ograivali su blokove u kojima su se grupirale srodne trgovine. Otili smo do centralne trnice, duhovite rekonstrukcije srednjevjekovne seoske arhitekture. Barokna crkva imala je zvonik koji se hologramskom projekcijom protezao sve do treeg ili etvrtog kata. Zidni mozaici s primitivnim religioznim scenama, kaldrma poslagana u komplicirane are, fontana na kojoj je voda trcala iz usta udovita. . . kupili smo par grozdova od prodavaa voa na otvorenoj klupi (iluzija se malo pokvarila kad je prodava uzeo kaloriku kartu i udario ig u moju knjiicu prehrambenih bonova), a onda smo jednostavno etali du uskih ciglom poploenih plonika i uivali.Bilo mi je drago da Zemlja jo uvek ima vremena, energije i sredstava za ovakve stvari. Zaprepaujui izbor roba i usluga nudio nam se ovde na svakom koraku. Imali smo dosta novca, no, valjda smo se ve bili odvikli od kupovanja stvari, a

nismo ni znali kako e nam dugo trebati trajati naa mala bogatstva. Mi jesmo imali mala bogatstva, usprkos onome to nam je general Botsford priao. Otac Rogersove bio je nekakav uveni advokat za porezna pitanja i ona je proirila glas da porez moramo plaati samo na na prosjeni godinji prihod. Meni je preostalo 280.000 dolara. Preskoili smo trei kat, posveen uglavnom komunikacijama, jer smo ga dobrim dijelom preli dan ranije kad smo snimali intervjue. Bio sam u iskuenju da odem porazgovarati s osobom koja je aranirala moje rijei na toj snimci, no, Marygay me uvjerila da bi to bilo beskorisno. Umjetna planina Geneve je stepenasta, poput vjenane torte, s prizemljem i prva tri kata oko kilometar u promjeru i ukupno oko sto metara visine, dok su katovi od etvrtog do trideset drugog bili otprilike jednako visoki, ali upola manjeg promjera. Katovi od trideset treeg do sedamdeset drugog inili su zavrni valjak, oko trista metara u promjeru i oko sto dvadeset metara visok. etvrti kat je, kao i trideset trei, jedan veliki park s drveem, potocima i malim ivotinjama. Zidovi su prozirni, a za lijepa vremena i otvoreni. Isturena "polica" (krov treeg kata) bila je prekrivena gustom umom. Neko vrijeme smo se odmarali kraj jezerca, promatrajui ljude kako se kupaju i hrane ribice groem. Neto me podsvejsno muilo sve otkad smo doli u Genevu i odjednom, okruen svim tim ugodnim ljudima, shvatim o emu je rije. "Marygay" rekoh. "Ovdje nitko nije nesretan." Osmjehnula se. "A tko bi na ovakvom mjestu bio natmuren? Sve ovo cvijee i ..." "Ne, ne, mislim na itavu Genevu. Jesi li ikoga vidjela tko bi davao dojam da je moda nezadovoljan sa stanjem stvari? Tko. . ." "Tvoj brat." "Da, ali i on je stranac. Mislio sam na trgovce i radnike i ljude koji se muvaju uokolo." Izgledala je zamiljeno. "Nisam ih zapravo promatrala. Moda si u pravu." "Ne ini li ti se to udnim?" "Pa, neobino je. ." Bacila je bobicu groa u vodu i ribice se razbjeae. "Ali sjeti se to je govorio onaj homoseksualni narednik. Oni pronalaze i ispravljaju antisocijalne tendencije u vrlo ranoj dobi. Koji razuman ovjek ne bi ovdje bio sretan? Frknuo sam. "Pola ovih ljudi nema zaposlenje, a veina ostalih rade

izmiljene poslove koji ili nisu potrebni ili bi ih bolje obavljao stroj." "Da, ali svi imaju dovoljno hrane i imaju ime okupirati svijest. Tako nije bilo pred dvadeset est godina." "Moda" rekao sam, ne elei se prepirati. "Vjerujem da si u pravu." Pa ipak, to mi nije davalo mira.

24
Ostatak toga dana i itav slijedei dan proveli smo u upravi Ujedinjenih nacija, koja je praktiki bila centar svijeta i zauzimala itav gornji valjak enevske zgrade. Trebalo bi nam par tjedana da sve moemo razgledati. K vragu, trebalo bi vie od tjedan dana samo da se pogleda muzej Porodice ovjeka. Svaka zemlja je u njemu imala svoju individualnu izlobu, s duanom koji je drao tipine rukotvorine, a nekad i restoranom koji bi sluio nacionalnu kuhinju. Bojao sam se da e nacionalne osobenosti i identitet moda biti potisnuti, zapretani, da e ovaj novi svijet mnogo polagati na red, a malo na raznolikost i bilo mi je drago da sam pogrijeio. Marygay i ja planirali smo svoj ivot dok smo obilazili UN. Odluili smo da se vratimo u SAD i pronaemo mjesto gdje bismo se nastanili, a zatim da par mjeseci putujemo po svijetu. Kad sam se obratio mami za savjet kako da doem do stana, djelovala je kao da joj je vrlo neugodno, ba kao i narednik Siri na Kapiji. No, rekla je da e izvidjeti to se nudi u Washingtonu kad se vrati (otac mi je radio u Washingtonu i ona nije vidjela razloga da seli nakon to je on umro). Pitao sam Mikea o tom oklijevanju da se govori o stanovanju, pa nam je objasnio da se radi o zaostavtini iz haotinih godina izmeu pobuna oko hrane i Rekonstrukcije. Tada nije bilo dovoljno krovova nad glavom i ljudi su ivjeli, ak i u bogatim zemljama, po dvije porodice u jednoj sobi. Situacija je bila vrlo nestabilna i na kraju su Ujedinjene nacije stupile u akciju. Poelo je s propagandom, a zatim se prelo na masovno psiholoko kondicioniranje kojim se ljude utvrivalo u uvjerenju kako je vrlina ivjeti na to je mogue manjem prostoru i da je grijeno ak i eljeti da ovjek ivi sam, ili s mnogo prostora, a kamoli da se o tome pria. Veina ljudi je zadrala dio te psiholoke prisile, iako je "ienje" provedeno pred vie od deset godina. U raznim je slojevima drutva bilo nepristojno, neoprostivo, ili pak vrlo izazovno govoriti o takvim stvarima. Mama se vratila u Washington, Mike na Mjesec, a Marygay i ja ostali smo u Genevi jo dva dana.

Sili smo s aviona na aerodromu Dulles i jednotranim vlakom nastavili za Rifton, satelitski grad u kome je mama ivjela. Rifton je bio osvjeujue malen nakon Geneve, iako se prostirao preko vee povrine. Ugodno raznovrsna nakupina razliitih zgrada, svega dvije ili tri s vie od nekoliko katova, poredanih oko jezera i okruenih drveem. Sve zgrade je pomini plonik povezivao s najveim kompleksom, kupolom koja je sadravala trgovine, kole i urede. Tu smo pronali imenik da nas uputi do maminog stana na obali jezera. Mogli smo ii natkrivenim pominim plonikom, no, umjesto toga smo uz njega etali, uivajui u dobrom hladnom zraku koji je nosio miris opalog lia. Ljudi su klizili s druge strane plastinog pokrova i paljivo izbjegavali da zure u nas. Mama nije odgovarala na zvonce, no, vrata su bila otkljuana. Komforan stan, ekstremno prostran u usporedbi s onim na ta smo bili navikli na svemirskim brodovima, pun namjetaja jo iz dvadesetog stoljea. Mama je spavala u spavaoj sobi, pa smo se Marygay i ja smjestili u dnevnu sobu i neko vrijeme itali. Trgnuo nas je iznenadan glasan napad kalja iz spavae sobe. Otrao sam tamo i pokucao na vrata. "William? Nisam. . ." Glasan kaalj. "Ui. Nisam znala da ste. . ." Sjedila je na krevetu, lea podboenih jastukom, okruena raznim ljekarijama. Izgledala je strano loe, blijedo i izborano. Pripalila je smotak i to kao da je smirilo kaalj. "Kada ste doli? Nisam znala da se ve tu." "Pre par minuta. Kako dugo ve to. . . kako si dugo ve bolesna?" "Ma to je samo nekakva prehlada koju sam pokupila u Genevi. Za par dana biti e sve u redu." Opet je poela kaljati, a onda popila neku gustu crvenu tekuinu iz boce. Sve te njezine ljekarije bile su nekakvi komercijalni preparati. "Jesi li bila kod doktora?" "Doktora? Zaboga, Willy, oni. . . Ne, pa to nije nita ozbiljno. Nemoj. .. "Nije ozbiljno?" U osamdeset etvrtoj godini? "Mama, zaboga, nemoj se aliti." Otiao sam u kuhinju do telefona i uz malo tekoa uspio dobiti bolnicu. Lik jednostavne djevojke dvadesetih godina formirao se u kubnom holoekranu. "Sestra Donaldson, opa sluba." Nosila je ukoen profesionalni osmijeh na licu. A i svi ostali Zemljani su se ionako osmjehivali.

"Moju majku bi trebalo da pregleda lijenik. Ona ima . . ." "Ime i broj, molim vas." "Bette Mandella." Spelovao sam joj slovo po slovo. "Kakav broj?" "Broj pod kojim je registrirana za medicinske usluge, naravno", osmjehnula se. Doviknuo sam mami u sobu i pitao je za broj. "Kae da se ne sjea." "U redu, gospodine, mogu ga ja nai u registru." Okrenula je svoj osmjeh prema tastaturi i otipkala ifru. "Bette Mandella?" rekla je, uz upitnu notu u osmjehu. "Vi ste njezin sin? Ona ima preko osamdeset godina." "Molim vas, to je duga pria, a njoj stvarno treba doktor." "Vi se to pokuavate aliti sa mnom, ili to?" "Kako to mislite?" Iz sobe dopre snano kaljanje, moda najgore do sada. "Sluajte, ovo je stvarno ozbiljno. Morate neto. . ." "Gospodine, Bette Mandella je stranka s nultim prioritetom jo od 2010!" "A to bi sad to, k vragu trebalo znaiti?" "Gospodine. . ." osmijeh naglo otvrdne. "Sluajte, pretvarajte se da sam doao s druge planete. to je to nulti prioritet?" "S druge. . .aha, sad znam odakle ste mi bili poznati." Pogledala je ulijevo. "Sonja, doi brzo Ovamo. Ne bi nikada pogodila. . . Jo jedno lice se ukae na ekranu, neka neinteresantna plavua. "Sjea se, na holo programu danas ujutro?" "Aha," ree ova. "Jedan od vojnika. Luda fora!" Glave nestane, a sestra Donaldson nastavi ljubaznijim tonom. "Gospodine Mandella, zaista nije udo da ste zbunjeni. Stvar je vrlo jednostavna." "Da?" "Radi se o Opem sistemu zdravstvenog osiguranja. Na svoj sedamdeseti roendan, svatko dobije odreen prioritet direktno iz centrale u Genevi." "Kakav prioritet; o emu se radi?" No, runa istina je bila ve oita. "On ovisi o tome kako je vana osoba o kojoj je rije i odreuje koje joj medicinske usluge pripadaju. Trei prioritet je jednak kao i za mlae od sedamdeset, drugi je slian, ali ne ukljuuje odreene gerijatrijske usluge..."

"A nulti prioritet medicinske usluge uope ne ukljuuje." "Da, u pravu ste, gospodine Mandella." A u njezinom osmijehu nije bilo ni traga saaljenju ili razumijevanju. "Hvala." Iskljuio sam telefon. Marygay je stajala iza mene, otvorenih usta, neujno plaui. U trgovini planinarskom opremom naao sam boce s kisikom, a od nekog tipa u baru u centru Washingtona nabavio sam antibiotike sa crne burze, no, mama je bila suvie bolesna da bi reagirala na amatersko lijeenje. ivjela je jo etiri dana. Ljudi u krematoriju imali su isti ukoen profesionalni osmijeh. Pokuao sam nazvati Mikea, no telefonska kompanija nije htjela prihvatiti poziv dok ne potpiem ugovor i ne poloim depozit od 25.000 dolara. Morao sam srediti transfer valute iz Geneve i birokratske formalnosti trajale su pola dana. Konano sam ga dobio. Ispustio sam uvod. "Mama je umrla." Djeli sekunde da radio valovi odu do Mjeseca i jo djeli da se vrate. Zastao je, a onda polako klimnuo glavom. "Ne udim se. U zadnjih deset godina, svaki put kad sam dolazio na Zemlju pitao sam se hou li je jo uvijek nai ivu. Ni ona ni ja nismo imali para da odravamo kontakte." Jo u Genevi Mike nam je ispriao da pismo s Mjeseca na Zemlju kota 100 dolara za potarinu - plus 5.000 dolara za porez. To je svakako obeshrabrivalo komunikacije s onima koje su Ujedinjene nacije smatrale na alost nunim anarhistima na Mjesecu. Suosjeali smo jedan s drugim neko vrijeme, a onda Mike ree: "Willy, Zemlja nije za tebe i Marygay, valjda ste to do sada shvatili. Doite na Mjesec gdje jo uvijek moete biti svoji, individualni ljudi. Gde ljude ne izbacujemo kroz zranu komoru na njihov sedamdeseti roendan." "Morali bismo se vratiti u ISUN." "To je istina, ali se ne morate boriti. Oni kau da ste im potrebniji za obuku. U slobodno vrijeme moe studirati, moe tu svoju fiziku obnoviti i moda ak dobiti kakvo istraivako mjesto." Jo smo malo priali, ukupno moda tri minute; ostalo mi je oko hiljadu dolara od depozita. itavu no Marygay i ja smo razgovarali o tome. Moda bi naa odluka bila drukija da nismo bili tamo gdje smo bili, okrueni maminim ivotom i smru, no kad je svanulo, ponosna, ambiciozna i odmjerena ljepota Riftona zadobila je

za nas zlokoban i prijetei ton. Spakirali smo svoje stvari, prebacili svoj novac na Tycho Kreditnu uniju i odvezli se jednotranim vlakom na Cape.

25
"Moda e vas interesirati; niste jedini veterani koji ste se vratili." Regrutni oficir bio je miiav porunik neodreena spola. U glavi sam bacao novi, pismo-glava, pa se odluio za ensko. "Po posljednjim podacima, prijavilo ih se do sada jo devet", rekla je svojim promuklim tenorom. "Svi su se odluili za Mjesec... moda pronaete ovdje neke od svojih prijatelja." Pruila nam je dva jednostavna formulara preko pisaeg stola. "Evo, potpiite i opet ste s nama. Drugi porunik." Formular je bio zahtjev za povratak u aktivnu slubu, budui da nikad zapravo niti nismo izali iz ISUN-a; zakon o regrutaciji davno je ve bio produljen i mi smo samo bili na neaktivnom statusu. Prouavao sam paljivo to je pisalo na papiru. "Ovdje nema niega to bi garantiralo sve ono to su nam obeali na Kapiji." "A to to?" I ona je imala taj prazan, mehaniki zemaljski osmijeh. "Bio nam je garantiran izbor dunosti i izbor mjesta slube. U ovom ugovoru se to ne spominje." "To nije potrebno. Armija e..." "Ja mislim da je potrebno, porunie." Vratio sam joj formular, a i Marygay uini isto. "Dozvolite mi da provjerim", rekla je, ustala od stola i nestala u nekakav pokrajnji ured. ulo se kako razgovara na telefon, a zatim lupkanje printera. Vratila nam je ona ista dva ugovora, s dodatkom ispod naih imena: ZAJAMEN IZBOR MJESTA SLUBE (MJESEC) I DUNOSTI (SPECIJALIST ZA BORBENU OBUKU). Proli smo kroz temeljit lijeniki pregled i zatim kroz prilagodbu novih borbenih odijela, a slijedeeg jutra smo ve hvatali prvi shuttle za zemaljsku orbitu. Tamo smo uivali par sati u besteinskom stanju dok se teret pretovarivao u tahionski brod na liniji za Mjesec, spravu nalik na pauka, koja nas je za kratko vrijeme dobacila do Mjeseca i spustila na tlo kod baze Grimaldi. Na vratima tranzitne oficirske spavaonice, neki aljivdija je napisao:

"Ostavite sve nade, vi koji ovamo ulazite". Pronali smo svoj dvokrevetni sobiak i poeli se presvlaiti za veeru. Kucanje na vratima. "Pota, gospodo!" Otvorio sam vrata i ugledao narednika kako stoji i salutira. Gledao sam ga koju sekundu, a onda se sjetio da sam oficir i uzvratio pozdrav. Uruio mi je dva identina poziva, pa sam jednoga dao Marygay. Srca mora da su nam stala istovremeno:
ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI NAVEDENI IMENOVANI PERSONAL: MANDELLA WILLIAM DR. POR. (11 575 278) CENTAR BORBENE

OBUKE GRIMALDI
POTTER MARYGAY DR. POR. (17 386 907) CENTAR BORBENE

OBUKE GRIMALDI
OVOM SU PREKOMANDOM RASPOREENI KAKO SLIJEDI: DR. POR. MANDELLA: VOA PLATONA, 2. PLATON, UDARNA

GRUPA THETA, ZVIJEZDANA KAPIJA

DR. POR. POTTER: VOA PLATONA, 3. PLATON, UDARNA GRUPA

THETA, ZVIJEZDANA KAPIJA

OPIS DUNOSTI: KOMANDA PJEADIJSKOG PLATONA, OFANZIVA NA TET 2. GORE NAVEDENI PERSONAL TREBA SE ODMAH JAVITI

TRANSPORTNOM BATALJONU PRI BAZI GRIMALDI ZBOG IZDAVANJA MANIFESTA ZA NOVI RASPORED.
IZDANO ZVIJEZDANA KAPIJA TACBD - 1298 - 8684 - 1450/4

DECEMBAR 2024 ZK
OVLAENJEM KOMANDE UDARNE GRUPE ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI ZAPOVIJEDI

"Nisu gubili vrijeme, je l' da?" Marygay e ogoreno.

"Mora da je to trajna naredba. Komanda udarne grupe je ne znam koliko svjetlosnih godina daleko. Oni jo ni ne znaju da smo se vratili na dunost." "A to je s naim izborom..." nije zavrila. Garantirani izbor. "Hm, pa dali su nam izbor dunosti i mjesta. Nitko nam nije garantirao da e ta dunost trajati dulje od sat vremena." "To je tako prljavo." Slegnuo sam ramenima "To je tako vojniki." No osjeao sam dvije uznemirujue stvari: Prvo, da smo, zapravo, sve vrijeme znali da e se ovo dogoditi. Drugo, da smo se vratili kui.

Ill deo PORUNIK MANDELLA 2024-2389

26
"Brzo i prljavo." Gledao sam u Santestebana, svog narednika platona, no, govorio sam sam sebi; sebi i svakome tko je elio sluati. "Aha", ree on. "Ako to ne izvedemo u prve dvije minute, frigani smo." Govorio je sasvim faktiki, lakonski i hladnokrvno. Drogirano. Vojnik Collinsova prila je u drutvu s Hallidayovom, sasvim nesvjesno drei je za ruku. "Porunie Mandella?" glas joj se pomalo lomio. "Moemo li ostati jo minutu zajedno?" "Jednu minutu", odbrusio sam, moda prenaglo. "ao mi je, ali za pet minuta polazimo." Nije ih bilo lako gledati zajedno. Nijedna nije imala borbenog iskustva, ali su znale to su znali i svi ostali: da su anse da se ikad ponovo sretnu vrlo malene. Pogurile su se u jednom uglu, mrmljale neto jedna drugoj, izmenjivale mehanika milovanja, bez ikakve strasti ili bar utjehe. Collinsovoj su oi sjajile, no nije jecala, dok je Halliday djelovala tek tupo i smrknuto. Inae, ona je bila mnogo ljepa polovica para, no, sva njezina iskriavost sad je bila ishlapjela, ostavivi za sobom lijepo uoblienu, ali jednolinu ljusku. Tokom svih tih mjeseci otkad smo napustili Zemlju imao sam prilike naviknuti na otvorenu ensku homoseksualnost; ak sam prestao aliti zbog gubitaka potencijalnih partnera, no, od mukaraca zajedno jo me uvijek podilazila jeza. Svukao sam se i uao natrake u otvorenu koljku borbenog odijela. Nova odijela bila su vraki kompliciranija od onih starih, sa svom tom novom biometrijom i traumatskom podrkom, no, vrijedilo se malo vie pomuiti oko oblaenja za sluaj da u borbi bude tek djelomino rasturen. U takvom sluaju novo odijelo te moglo vratiti kui kao udobno penzioniranog ratnog invalida s herojskom protezom. Neto se ak prialo o mogunosti regeneracije, bar za izgubljene ruke i noge. Morat e to smisliti to je prije mogue, prije nego se Raj napuni djelominim ljudima. Raj je bila nova planeta, bolnica i odmaralite ISUN-ove vojske. Odijelo se na moje otkucane komande samo zaklopilo oko mene. Stisnuo sam zube i ukoio se, oekujui bol koji se zapravo nikad nije javio, bol penetracije

svih tih senzora i cjevica to su se zabadale u tijelo. Usaena neuralna "zaobilaznica" nije mu dala da dopre do mozga, pa si tako mogao osjetiti samo neku zbunjujuu dislokaciju, a ne "smrt tisuu rezova" koju bi ovjek oekivao. Collins i Halliday ulazile su u svoja odijela, a ostalih desetak bili su praktiki spremni. Skoknuo sam do zbornog polja treeg platona da se jo jednom pozdravim s Marygay. Ve je bila u odijelu i hodala prema meni. Dotakli smo se ljemovima umjesto da koristimo radio, da dobijemo malo privacije. "Duo, je li ti dobro? Kako se osjea?" "U redu", rekla je. "Popila sam pilulu." "Aha, sad si sigurno vesela." I ja sam svoju bio popio. Navodno je trebalo da nas odravaju u optimistinom raspoloenju, a da ne utjeu na objektivno rasuivanje. Bio sam svjestan da e nas vjerojatno veina poginuti, no, nije me to previe uzbuivalo. "Hoemo li noas zajedno u krevet?" "Ako smo oboje ovdje", rekla je neutralnim tonom. "Moram i za to uzeti pilulu", pokuala se nasmijati. "Pilulu za spavanje. Kako ti se dre novi ljudi? Ti ih ima deset?" "Aha, deset. Dobro se dre, bar sad pod drogom. Dao sam im etvrt doze." "Da, to sam i ja uinila; hou da mi budu oputeni." Zapravo je Santesteban bio jedini s borbenim iskustvom jer etiri kaplara koji su u ISUN-u bili ve neko vrijeme nikada nisu ni vidjeli borbe. Zvunik u jabunoj kosti naglo se probudi i komandir Cortez ree: "Dvije minute! Postrojite ljude." Pozdravili smo se i ja sam se vratio da nadgledam svoje stado. Svi su se, izgleda, uvukli u odijela bez problema, pa sam ih postrojio u red. ekali smo naizgled vrlo dugo, no, napokon se zaulo: "U redu! Ukrcavanje!" Dok je jo odjekivala rije "ukrcavanje", otvorila su se vrata brodskog odjeljka - u meuvremenu je ve iz nae prostorije ispumpan sav zrak - i poveo sam ljude prema desantnom brodu. Novi desantni brodovi bili su pakleno runi, tek otvorena reetkasta konstrukcija s kopama koje su drale ljude na svojim mjestima, sprijeda i straga po jedan laser na okretnom leitu i ispod lasera maleni tahionski motori. Sve je bilo potpuno automatizirano - sprava bi nas spustila to je bre mogue, a onda odjurila da gnjavi neprijatelja. Brod za jednokratnu upotrebu, bez pilota. Druga sprava, mnogo ljepi brodi, koja je trebalo da nas pokupi u sluaju da preivimo, leala je na postolju do desantnog broda.

Uvrstili smo se na naa mjesta i brod se odbio od Sangre y Victoria s dva kratka mlaza iz lateralnih motora. Glas maine javio se s odbrojavanjem i kad je doao do nule, jednostavno smo se s etiri G ubrzanja obruili ravno prema dolje. Planeta, koju se nismo potrudili ni imenovati,bila je tek velik komad crne stijene. U blizini nije bilo nikakve normalne zvijezde koja bi je grijala i davala svjetlost, pa nam je na poetku bila vidljiva samo po tome to je svojom prisutnou zaklanjala zvijezde iza sebe. Tek kad smo se pribliili mogli smo razaznati suptilne varijacije u crnini njezine povrine. Sputali smo se na hemisferu nasuport tauranskoj bazi. Izvianja su pokazala da je smjetena u sredini ravne doline vulkanske lave koja se prostirala nekoliko stotina kilometara u irinu, te da je relativno primitivna u usporedbi s ostalim tauranskim bazama s kojima se ISUN do sada susretao. Nije bilo naina da joj se priuljamo; namjeravali smo im dojuriti s etiri strane istovremeno s petnaest kilometara udaljenog horizonta, koei kao ludi, nadajui se da emo im sletjeti ravno u krilo i iskoiti iz brodova pucajui. Nije bilo zaklona za koji bi se ovjek mogao sakriti. Naravno, nisam bio zabrinut. Onako apstraktno, pomislio sam da bi bilo bolje da nisam popio onu pilulu. Ispravili smo putanju u horizontalni let na visini od oko kilometar iznad povrine i jurili dalje brzinom mnogo veom od planetarne brzine, tako da smo neprekidno morali korigirati visinu da ne odletimo po tangenti natrag u svemir. Povrina je pod nama promicala kao jurea tamnosiva mrlja u nejasnoj pseudosvjetlosti naeg erenkovljeva tahionskog pogona, tom sjaju tahiona koji bjee iz nae realnosti u svoju vlastitu. Nelijepa sprava u briuem letu slijedila je povrinu planete kojih deset minuta, a onda je iznenada zasjao prednji motor i svi smo tresnuli o prednju stranu svojih odijela, a oi su nam htjele iskoiti iz duplji od naglog usporavanja. "Pripremite se za izbacivanje", rekao je mehaniki enski glas nae maine, "est, pet, etiri..." Brodski laseri su otpoeli paljbu i njihovo milisekundno okidanje kao da je na trenutke zaustavljalo tlo pod nama u trzavim stroboskopskim bljeskovima. Bila je to izlomljena, jamama posuta povrina puna pukotina i nasumice razbacanih stijena, sad ve na samo par metara ispod naih nogu. I dalje smo usporavali i padali istovremeno. "... tri, dva..." i dalje od toga nije dola. Snaan bljesak, a onda je horizont propao nekamo dolje kad se rep broda naglo izvrnuo prema tlu i tresnuo o stijene, a itava naprava se poela vrtjeti i kotrljati, rasipajui na sve strane

jezivu kiu brodskih dijelova i ljudskih tijela. Na kraju se hrpa ostataka klizei i udarajui zaustavila; pokuao sam se izvui, ali mi je noga dospjela pod preku brodske konstrukcije; uz neizdrivi bol i suh prasak mrvljena, preka mi prignjei nogu. uo sam pisak zraka kako bjei iz mog probijenog odijela, zatim snik! kad se ukljuila traumatska podrka, nov neizdriv bol koji je odmah zatim prestao i bio sam slobodan, kotrljajui se po tlu. Iz kratkog patrljka noge preostala krv je ostavila zamrznut trag, sjajne crne boje na zagasito crnoj stijeni. Osjetio sam metalni okus u ustima, pred oima mi se pojavila crvena magla koja je pokrila itav vidokrug, potamnila u boju zemlje, a zatim pocrnila. Izgubio sam svijest, a pilula za umirenje u meni mislila je: "to i nije tako strano..." Odijelo je konstruirano tako da spasi to je mogue vei dio tijela. Izgubi li dio ruke ili noge, jedan od esnaest irisa otrih kao britva sklopi se oko oteenog uda silinom hidrauline prese, odree ga urednim rezom i zatvori odijelo prije nego umre od eksplozivne dekompresije. "Traumatska podrka" znai da ti tada odijelo automatski spali ranu, transfuzijom nadomjesti izgubljenu krv i napuni te anti-okom i nekim sredstvom za uveseljavanje, poput onih naih pilula za optimizam. Na taj nain umre u veselom raspoloenju, ili - ako su ti kolege uspjeno nastavile borbu i pobijedile dospije natrag na brod, u stanicu za prvu pomo. U ovoj rundi smo mi pobijedili, za vrijeme dok sam ja spavao umotan u crnu vatu. Probudio sam se u sanitetu, usred guve. Leaj mi je bio u sredini itavog reda takvih leajeva, a na svakome je bio po jedan trietvrt (ili manje) spaen borac. Brodski lijenici su nas ignorirali; posve zaneseni u svoje krvave rituale pod sjajnim osvjetljenjem operacionih stolova. Dugo sam ih promatrao kako mirkaju prema jakom svjetlu; krv na zelenim tunikama mogla je biti i motorno ulje, a umjesto zavijenih tijela neke udne meke maine bile su ovdje na remontu. No, ove maine su povremeno stenjale, ili bi zavikale u snu, a mehaniari su im mrmljali umirujue rijei dok su baratali svojim. umaenim alatom. Gledao sam ih, pa spavao, a budio sam se na raznim mjestima. Napokon sam se probudio na uobiajenom etnom odjeljku, vezan uz leaj, sa cjevicom za hranjenje, elektrodama biosenzora prikvaenim tu i tamo po tijelu, ali bez prisustva medicinskog osoblja. Osim mene jedina osoba u maloj sobici bila je Marygay, na leaju do moga. Desna ruka joj je bila amputirana tik iznad lakta. Nisam je budio; samo sam je dugo promatrao i pokuavao srediti svoje osjeaje. Pokuao sam ih profiltrirati da izbacim utjecaj droge na svoje raspoloenje. Gledajui u patrljak, nisam osjeao ni sauee, niti odbojnost. Nastojao sam silom izazvati najprije jednu reakciju, a onda drugu, ali se ni tada

nita stvarno nije desilo. Osjeao sam se kao da je ona uvijek bila takva. Je li to bio utjecaj droge, ili psihika prilagodba, ili moda ljubav? Na odgovor sam oito morao jo priekati. Oi joj se iznenada otvore; shvatio sam da je ve neko vrijeme budna, no, htjela mi je dati vremena da razmiljam. "Zdravo, slomljena igrako", ree. "Kako... kako se osjea?" Mudrog li pitanja! Stavila je prst na usta kao da ga ljubi; poznata gesta, znaila je da razmilja. "Glupo i tupo. Drago mi je da vie nisam vojnik." Osmjehnula se. "Jesu li ti rekli? Idemo na Raj." "Nisu, ali znao sam da e biti ili Zemlja ili Raj." "Raj e svakako biti bolji." To bar nije bilo teko; sve bi bilo bolje od Zemlje. "Da smo bar ve tamo." "Koliko jo imamo do tamo?" pitao sam. "Kad stiemo?" Okrenula se na lea i pogledala u strop. "Tko to zna. Ti nisi ni sa kim priao?" "Tek sam se probudio." "Postoji jedna nova direktiva o kojoj nas se niko nije potrudio obavijestiti. Sangre y Victoria ima zapovijedi za etiri misije; moramo se boriti sve dok ne izvrimo sve etiri, ili dok ne pretrpimo tolike gubitke u ljudstvu da vie jednostavno nije praktino da nastavljamo." "A koliko je to?" "To se i ja pitam. Ve smo izgubili dobru treinu, a slijedei zadatak je Aleph 7; gaolov." Ovo je bio novi slang, izraz za vrstu operacije kojoj je glavni cilj bio prikupljanje tauranskih predmeta za prouavanje i - po mogunosti zarobljenika. Pokuao sam saznati porijeklo izraza, no, jedino objanjenje koje sam uspio dobiti zvualo je prilino idiotski. Kucanje na vratima i Dr. Foster grune u sobu. Leprao je rukama. "Jo uvijek u odvojenim krevetima? Marygay, ja sam mislio da si se ipak toliko oporavila!" Foster je bio O.K. Ne da je bio topli brat, bio je vru, no, zadrao je izvjesnu zabavnu toleranciju prema heteroseksualnosti. Pregledao je najprije Marygayin patrljak, a onda moj, a u usta nam turio toplomjere pa nismo mogli priati. Kad je ponovo progovorio, bio je ozbiljan i vrlo direktan. "Neu vam nita zaeeriti. Vaa situacija je slijedea: drogirani ste do grla sredstvima za umirenje i odravanje raspoloena. Ovi gubici koje ste pretrpjeli nee vas smetati sve dok vam ne prestanem davati te sedative. Da bih sam sebi

olakao situaciju, drat u vas drogirane sve do Raja. U ovom trenutku moram se brinuti za dvadeset jednog pacijenta sa amputacijama, a dvadeset jedan psihijatrijski sluaj na brodu jednostavno ne moemo podnijeti." "Uivajte u duevnom miru dok vam jo traje. Posebno se to odnosi na vas dvoje, jer ete sigurno eljeti da ostanete zajedno. Proteze koje e vam dati na Raju odlino e funkcionirati, ali svaki put kad ti pogleda njegovu mehaniku nogu, a ti baci pogled na njezinu umjetnu ruku, oboje ete pomisliti kako je onaj drugi zapravo dobro proao. Konstantno ete jedno drugome izazivati vrlo bolna sjeanja i ve ete za tjedan dana htjeti jedno drugome prerezati vrat. Ili ete moda sve to uspjeti svesti na nekakvu razoaranu, rezigniranu vrstu ljubavi, do kraja ivota." "Moda ipak uspijete nadvladati tu situaciju, moda uzmognete jedno drugome dati snage, no, ako vam to ne uspije nemojte se meusobno zavaravati." Oitao je cifte na toplomjerima, zapisao neto u svoj notes. "Doktor zna to je za vas najbolje, iako je malo nastran po vaim staromodnim kriterijumima. Imajte to uvijek na umu." Izvukao mi je toplomjer iz usta i potapao me lagano po ramenu, da bi zatim nepristrano isto to uinio i Marygay. Na vratima je zastao. "Ulijeemo u kolapsar za oko est sati. Jedna od bolniarki e vas odvesti do komora." Otili smo u komore za akceleraciju - neusporedivo udobnije i pouzdanije od starih pojedinanih "sanduka" - i brod je uletio u kolapsarsko polje ve zapoevi luake manevre s 50 G koji bi nam trebali pomoi da izbjegnemo neprijateljske krstarice kad izletimo iz Alepha 7, koju mikrosekundu kasnije. Prema oekivanju, kampanja na Aleph 7 zavrila je potpunim krahom. Odepali smo odande s ukupnim gubicima iz dvije akcije od pedeset etiri mrtva i trideset devet invalida koji su ekali na Raj. Samo je dvanaest vojnika bilo sposobno za borbu, no, nisu se ba pretjerano prsili da je i dobiju. Trebala su nam tri kolapsarska skoka da stignemo na Raj jer nijedan brod nije tamo odlazio direktno iz bitke, pa makar ga taj gubitak vremena na zaobilaenje kotao dodatnih ivota. Uz Zemlju, Raj je bio jedina planeta do koje Taurancima nismo ni pod koju cijenu smjeli dozvoliti pristup. Bila je to divna, neiskvarena planeta vrlo nalik na Zemlju; onakva kakva bi i Zemlja bila da smo se prema njoj odnosili s razumijevanjem i simpatijom, umjesto s golom strau: djevianske praume, bijele plae, netaknute pustinje. Nekoliko desetaka gradova na Raju savreno su se uklapali u svoju okolinu (jedan je bio u potpunosti pod tlom), ili su pak bili samouvjerene geste ljudske domiljatosti. Oceanus se smjestio na koraljnom grebenu, s deset metara vode

nad svojim prozirnim krovom. Boreas je zauzeo odrezan vrh planine sred polarne snjene pustinje, a fantastini Skye, golem hotelski grad, plovio je nebom od kontinenta do kontinenta, noen pasatnim vjetrovima. Sletjeli smo kao i svi ostali u Prag, grad usred dungle. Tri etvrtine grada predstavljala je bolnica i Prag je bio neusporedivo najvei grad na Raju, no, iz zraka se to nije moglo vidjeti . Jedini znak civilizacije bila je kratka uzletna staza koja se iznenada pojavila usred dungle, malena bijela mrlja, posve beznaajna u usporedbi s velianstvenom tropskom praumom s istoka i nepreglednim oceanom koji je dominirao suprotnim horizontom. Kad bi ovjek jednom uao pod praumski svod, grad je itekako davao znaka od sebe. Niske zgrade od lokalnog kamena i drveta gnijezdile su se meu deset metara debelim stablima, a povezivale su ih neupadljive kamenom poploane staze od kojih je jedna iroka promenada zavijala i vijugala sve do plae. Sunce se tek u razbijenim mrljama probijalo do tla, a zrak je sadravao finu kombinaciju umske svjeine i okusa morske soli. Kasnije sam saznao da se grad prostire na preko dve stotine kvadratnih kilometara i da postoji podzemna eljeznica do bilo koje toke u gradu koja je predaleko za ugodnu etnju. Ekologija Praga vrlo je paljivo uravnoteena i odravana da bi liila na okolnu dunglu, ali da svi opasni ili neugodni elementi budu eliminirani. Snano odbojno polje spreavalo je ulaz veim zvijerima i onim insektima koji nisu bili nuni za zdravlje gradskog bilja. Hodali smo, epali ili se kotrljali do najblie zgrade koja je sluila kao bolnika recepcija. Ostatak bolnice bio je pod tlom, na trideset podzemnih katova. Svatko je tu proao kroz pregled i dobio vlastitu sobu; pokuao sam dobiti dvokrevetnu sobu s Marygay, ali tako neto ovdje nije bilo predvieno. Po zemaljskom vremenu ovo je bila 2189. godina; ja sam, znai, bio 215 godina star. Boe, gle starkelju! Dajte da sakupimo sitnia u eir... ne, nije potrebno. Doktor koji me pregledao rekao je da e moja akumulirana plaa biti prebaena na raun ovdje na Raju - s kumulativnim ukamaivanjem nedostajalo mi je tek malo da budem milijarder. Njegova procijena je bila da u na Raju nai mnogo naina da tu milijardu potroim. Najprije su na tretman prihvaali one najkritinije sluajeve, pa sam na red doao tek nakon nekoliko dana. Kad sam se nakon operacije probudio u svojoj sobi, ustanovio sam da su mi na patrljak noge nakalemili protezu od sjajnog metala koja je mojem laikom oku izgledala tono kao kostur noge i stopala, s jednakim kostima i zglobovima. Meni je djelovala pomalo jezovito, kostur u prozirnoj vrei s nekom tekuinom i sa icama koje su iz vree vodile do nekakve maine uz podnoje kreveta. Ubrzo naie bolniar. "Kako se osjeate, gospodine?" Skoro sam mu rekao da

ne sere s onim "gospodine", da vie nisam u vojsci i da se ovoga puta ne namjeravam vratiti; u poslijednji trenutak sam se sjetio da moda nee biti loe da me tretira kao pretpostavljenog. "Ne znam ni sam; pomalo me boli." "Ha, jo e to mnogo gore boljeti. ekajte da ponu rasti ivci!" "Kakvi ivci?" "to, kakvi ivci?" Petljao je neto po aparatu kraj kreveta. "Ne razumijem. Kakvu biste to imali nogu bez ivaca? Ne bi se micala." "Misli, normalni ivci? Ja pomislim: pokreni se, a noga se pokrene?" "A kako drukije?" Pogledao me zbunjeno, a onda nastavio vrtjeti dugmad na maini. Kojeg li uda! "Bogami, proteze su stvarno napredovale!" "Prote... to?" "Ma, te... ti umjetni udovi." "Aha, kao u knjigama. Drvene noge, Kapetan Kuka i to." Kako li je samo taj momak dobio ovo radno mjesto? "Da, proteze. Kao ova stvar na mjestu moje noge." "ujte, gospodine." Spustio je svoj notes na drau u koji je neto bio zapisivao. "Vas izgleda dugo nije bilo ovdje. To e biti noga, ista kao i ova druga, samo to ovu novu neete moi slomiti." "Moe li se to napraviti i s rukom?" "Aha, s bilo kojim udom ili organom." Nastavio je zapisivati. "Jetra, bubrezi, eludac, svakojake stvari. Jo ne idu samo srce i plua; tu moramo stavljati mehanike zamjene." "Fantastino." I Marygay e, znai, opet biti cijela. On slegne ramenima. "Valjda jest. To se radi ve... hm, poelo se raditi prije mog roenja. Koliko ste vi stari, gospodine?" Kad sam mu rekao, samo je zazvidao, impresioniran. "Bogati, pa vi ste onda u svemu ovome jo od poetka!" Akcent mu je bio vrlo neobian; sve su rijei bile u redu, ali ih je on izgovarao s krivim glasovima. "Da, bio sam u napadu na Epsilon, na Aleph 0." - Kolapsare su poeli imenovati slovima hebrejskog alfabeta, redom kojim su otkrivani, ali im je ponestalo slova kad su se te prokletine namnoile, otkrilo se da ih ima posvuda u svemiru; kad sam poslednji put gledao bili su doli do Yod 42." "Joj, pa to je prethistorija. Kako je to onda izgledalo?"

"Ne znam, teko je rei. Bilo je manje guve, nekako ljepe. Vratio sam se na Zemlju pre godinu dana... vraga, pre oko stoljea, ovisno o tome kako gleda na vrijeme. Bilo mi je tako grozno da sam se ponovo prijavio u vojsku. Gomila zombija. Bez uvrede, molim." Slegnuo je ramenima. "Ja nikad nisam bio. Ljudi koji dou sa Zemlje kau da im nedostaje. Moda se u meuvremenu tamo poboljalo." "to, ti si roen na drugoj planeti? Na Raju?" Naravno da mu nisam mogao odrediti porijeklo po akcentu. "Aha. Roen, odrastao, regrutiran, sve ovdje." Stavio je pera u dep, a dra s notesom preklopio do veliine novanika i spremio. "Ja sam aneo ve tree generacije. Najbolja planeta u itavom ISUN-u." On je to izgovarao "i-es-u-en", a ne "isun" kako smo mi obiavali. "Oprostite, porunie, sad urim. Moram provjeriti jo dva monitora do kraja ovog sata." Zastao je na vratima. "Ako vam ita zatreba, zvonce je na stolu kod uzglavlja." Aneo tree generacije; znai da su mu djed i baka doli sa Zemlje, vjerojatno kad sam ja jo bio mladi od kojih stotinjak godina. Koliko li su jo svijetova kolonizirali iza mojih lea, dok sam gledao na drugu stranu? Ostane bez ruke, izraste ti nova? Svata! Izgledalo je da e biti ugodno ivjeti itavu godinu za svaku godinu koja proe. Momak se nije alio kad je govorio o bolovima. Stvar nije bila samo u nozi, premda je noga boljela kao sam vrag, kao da je neko prelijeva kipuim uljem, nego je bilo potrebno da se privremeno ukloni otpor organizma prema stranim stanicama, da bi se novo tkivo "prihvatilo". Kao odgovor na to, izbio mi je rak na nekoliko mjesta i morao se posebno (i bolno) lijeiti. Osjeao sam se potroenim gotovo do kraja, no, ipak je bilo fascinantno promatrati kako noga raste. Bijeli konii pretvarali su se u krvne sudove i ivce, najprije visei oputeno, a kasnije nalazei svoje mjesto u tkivu kako je muskulatura rasla oko metalnih kostiju. Ubrzo sam se naviknuo na izgled pupajue noge, pa mi nikad nije djelovala odbojno, ali me okirao pogled na Marygay kad me prvi put posjetila; bila je pokretna prije nego je na novoj ruci izrasla koa i izgledala mi je kao pokretan model za uenje anatomije. Ubrzo sam se, meutim, pribrao i Marygay je poela dolaziti svaki dan na po nekoliko sati da igramo igre, razmenjujemo govorkanja i glasine, ili jednostavno sjedimo i itamo, a ruka je polako rasla u svojoj plastinoj kutiji.

Ve sam tjedan dana imao kou na nozi kad su mi konano otvorili kalup oko noge i odvezali onaj aparat iz sobe. Bila je grozno runa, bez i jedne dlake i mrtvaki bijela, ukoena poput metalne ipke. Ipak, sluila mi je na svoj nain; mogao sam ustati i epati. Prebacili su me na ortopediju, zbog "reartikulacije dosega i pokreta", to je bilo samo uljepano ime za polagano muenje. Uvezu te u spravu koja savija novu i staru nogu istovremeno; pri tome se nova opire. Marygay je bila u oblinjem odjeljku na savijanju ruke jednako metodinim postupkom, no, njoj mora da je bilo jo gore; svakoga poslijepodneva je izgledala nekako sivo i izmueno kad smo zajedno odlazili na povrinu da se sunamo na sjenkama isprekidanom suncu. Kako su dani prolazili, terapija je sve manje liila na torturu, a sve vie na napornu vjebu. Oboje smo poeli plivati po sat vremena svakog lijepog dana u mirnoj vodi koju je oko plae uvalo odbojno polje. Na kopnu sam jo uvijek epao, ali sam se zato u vodi ve odlino snalazio. Jedino pravo uzbuenje na Raju - uzbuenje za nae borbom zatupljene pojmove moglo se nai u toj paljivo uvanoj vodi. Odbojno polje se mora iskljuiti na djeli sekunde svaki put kad neki brod slijee, jer bi se inae, umjesto da sleti, odbio u smjeru oceana kao metak od stijene. Povremeno se desi da se u tom trenutku kroz polje provue koja ivotinja, no, opasne kopnene ivotinje jednostavno su prespore da prou, za razliku od morskih. Neosporni gospodar oceana na Raju bila je gadna zvijer koju su aneli u napadu originalnosti nazvali "morski pas". Taj momak, meutim, mogao je pojesti hrpu zemaljskih morskih pasa za doruak. Ovaj koji je sad uao bio je srednje veliine, a ve se danima motao oko ruba odbojnog polja, oito muen prizorom svih tih bjelanevina to su se praakale unutar polja. Sreom, dvije minute pred iskljuenje polja javlja se sirena za upozorenje, pa u vodi nije bilo nikoga kad je pas uletio na plau. Stvarno je uletio, skoro se nasukavi u silini svog beskorisnog naleta. Dvanaest metara savitljivih miia s repom otrim kao britva na jednom kraju, te zbirkom zuba dugih kao moja ruka na drugom. Velike ute kugle od oiju sjedile su na vrhu dugih stalaka, vie od metra iznad glave, a usta su mu se mogla otvoriti tako iroko da je odrasli ovjek mogao u njih uetati i stajati bez saginjanja. Dala bi se napraviti impresivna fotografija za njegove nasljednike. Budui da se nije moglo tek tako iskljuiti polje i ekati da zvjerka ode, Komitet za rekreaciju organizirao je grupni lov. Ja lino nisam osjeao neki entuzijazam za ideju da se golemoj ribi nudim kao predjelo, ali se Marygay bila jo kao dijete bavila podvodnim ribolovom na Floridi i silno se zagrijala.

Priduio sam se onako, iz vica, kad sam uo kako to namjeravaju izvesti; inilo mi se relativno sigurnim. Navodno da ti "psi" nikada ne napadaju ljude u amcu. Dvojica koji su oito vie od mene vjerovali ribarskim priama, odveslali su u amcu do ruba polja, naoruani tek polovicom goveda. Prevrnuli su meso u vodu, a pas je bio kod njih poput bljeska. To je bio znak za nas da uemo u vodu i pridruimo se veselju. Nas dvadeset trojica budala ekali smo uz rub vode s perajama, maskama, disalicama i naoruani s po jednim kopljem. Koplja su, dodue, bila prilino impresivna, s mlaznim pogonom i eksplozivnim vrhom. Pljusnuli smo u vodu i plivali u poretku, poput falange, u smjeru zvijeri koja se hranila. Kad nas je pas ugledao, najprije nas nije napao, nego je pokuao sakriti svoj obrok, valjda da mu se tko od nas na priulja iza lea i ne prigrize dok se on bavi s nama ostalima. Meutim, svaki put kad bi pokuao krenuti u duboku vodu udario bi u odbojno polje. Oito mu je to polako ilo na ivce. Napokon je jednostavno ostavio svoju govedinu, sjevnuo tijelom prema nama i pojurio. Straan sport! U jednoj sekundi bio je veliine prsta, daleko tamo na drugom kraju polja , a slijedee sekunde ve je bio velik kao momak do tebe i pribliavao se munjevitom brzinom. Pogodilo ga je moda deset kopalja - moje nije - i rasturilo ga u krpice. No, ak i nakon majstorskog (ili sluajnog) pogotka u mozak koji mu je odnio polovicu glave i jedno oko, ak i s pola tijela i utrobe rasturene u krvavom tragu to ga je ostavio za sobom, tresnuo je u nas punom brzinom i stisnuo vilice oko jedne ene, odgrizavi joj obje noge prije nego mu je palo na pamet da crkne. Iznijeli smo je jedva ivu natrag na plau gdje su ekala kola hitne pomoi. Napunili su je krvnim surogatom i anti-okom i odjurili s njom u bolnicu. Preivjela je, da bi onda jo jednom prola kroz agoniju izrastanja novih nogu. Ja sam odluio da lov na ribe ubudue prepustim drugim ribama. Vei dio naeg boravka u Pragu, nakon to je terapija postala podnoljiva, bio je vrlo ugodan. Nikakve vojne discipline, mnogo itanja i raznih zabavnih stvari, no, ipak je nad svime visila sjena; bilo je oito da se iz vojske nismo izvukli; da smo bili tek dijelovi polomljene opreme koju je trebalo popraviti i zatim ponovo baciti u guvu. Marygay i ja imali smo jo svako po tri godine porunike slube. No eto, sad smo dobili est mjeseci odmora i rekreacije nakon to nam udovi budu slubeno proglaeni za sposobne. Marygay je izala iz bolnice dva dana prije, no, ekala je mene. Nakupilo mi se 892.746.012 dolara plae, zajedno s kamatama. Sreom, ne u formi itavih bala novanica; na Raju je postojala elektronika kreditna burza

pa sam svoje bogatstvo nosio uokolo u vidu male spravice s digitalnim oitavanjem brojeva. Kad sam neto htio kupiti, jednostavno sam otipkao broj prodaveva rauna i iznos i ta se suma onda automatski preselila s mog rauna na njegov. Sprava nije bila vea od malenog novanika i prepoznavala je otisak mog palca. Ekonomika Raja bazirala se na stalnoj prisutnosti tisua vojnika-milijunera na odmoru i rekreaciji. Skroman zalogaj za uinu kotao je stotinjak dolara, soba za jednu no bar deset puta toliko. Budui da je ISUN sagradio Raj i bio njegov vlasnik, ta galopirajua inflacija bila je vrlo proziran nain da se nae nakupljene plae vrate natrag u ekonomske tokove. Silno smo se zabavljali, poput oajnika. Unajmili smo letjelicu i opremu za logorovanje i tjednima smo istraivali planetu - preplivavali ledene rijeke, provlaili se kroz razbujale dungle, prelazili livade i planine, polarna bespua i pustinje. Bilo je lako zatititi se u potpunosti od okoline namjetanjem naih linih odbojnih polja - ako smo htjeli, mogli smo goli spavati u snijenoj oluji - a mogli smo i prihvatiti prirodu onakvu kakva jest. Marygay je predloila da nam poslednja stvar pred povratak u civilizaciju bude uspon na vrh planine usred pustinje, gdje smo nekoliko dana postili da bismo izotrili sva svoja ula i itav senzibilitet (ili iskrivili svoju percepciju; ni sad nisam siguran) i onda sjedili na vrhu, leima naslonjeni jedno na drugo u vatrenoj vrelini sunca u kontemplaciji laganog protoka ivota. Nakon toga, provod. Obili smo svaki grad na planeti i svaki je imao neki svoj poseban arm, no, na kraju smo se vratili na Skye i proveli tamo ostatak svog dopusta. Ostatak planete izgledao je kao buvljak u usporedbi s ovim. Marygay i ja smo svaki smlavili dobrih pola milijarde dolara. Kockali smo - ponekad gubivi i po milijun na no - jeli i pili najfinije to je na itavoj planeti bilo dostupno i isprobali svaku uslugu ili proizvod koji nije bio suvie bizaran za nae, priznat u arhaine, ukuse. Svak je imao svog linog slugu ija je plaa bila vea od plae generalmajora. Zabava oajnika, kao to sam rekao. Ukoliko se rat drastino ne izmijeni, anse da preivimo slijedee tri godine bile su mikroskopske. Bili smo zauujue zdrave rtve smrtonosne bolesti i pokuavali smo itav jedan ivot doivljaja i iskustava ugurati u pola godine. Imali smo, dodue, jednu utjehu i to veliku - da emo ostatak ivota, ma kako on kratak bio, bar provesti zajedno. Iz nekog razloga nikada mi nije palo na pamet da bi nam ak i to moglo biti oduzeto. Uivali smo u laganom ruku na prozirnom "prvom katu" grada Skye, gledali

kako ispod nas klizi ocean, kad se kurir probio do nas i uruio nam dvije koverte: zapovijedi. Marygay je postala kapetan, a ja major, na temelju naih dosijea i testova kroz koje smo proli u Pragu. Ja sam postao komandir ete, a ona etni izvrni oficir. Ali nismo bili u istoj eti. Ona je odlazila na zbor pri novoj eti koja se formirala ba ovdje, na Raju, a ja sam se vraao na kapiju zbog "indoktrinacije i obrazovanja" pred preuzimanje komande. Vrlo dugo nismo mogli rei ni rije. "Ja u protestirati", rekao sam napokon, slabim glasom. "Ne mogu me prisilno proizvesti za komandira. U komandira." Ona je jo uvijek utjela u oku. Nije to bilo tek razdvajanje; ak da i rat i zavri i da krenemo za zemlju s tek nekoliko minuta razlike jedno od drugoga, u razliitim brodovima, geometrija kolapsarskih skokova nagomilala bi godine razlike meu nama. Kad bi onaj drugi stigao na zemlju njegov partner bi bio pedesetak godina stariji, ili jo vjerovatnije mrtav. Sjedili smo tako neko vrijeme, niti ne dirajui biranu, izvanrednu hranu, zanemarujui ljepotu oko nas i pod nama svjesni jedino sami sebe, jedno drugoga i dva papira koja su nas razdvajala procijepom jednako irokim i stvarnim kao to je sama smrt. Vratili smo se u Prag i ja sam protestirao, no, moji argumenti su nailazili na slijeganje ramenima. Pokuavao sam dobiti Marygay u svoju etu, kao svog izvrnog oficira, no, reeno mi je da mi je sav personal ve dodijeljen. Ukazao sam im na injenicu da veina tog osoblja vjerojatno jo nije niti roena; usprkos tome, osoblje je ve dodijeljeno, rekli su. ekajte, kaem im ja, pa proi e jo stoljee prije nego uope stignem na Kapiju; oni odgovore da ISUN i planira sa stoljeima. Sa stoljeima; ne sa ljudima. Imali smo dan i no zajedno. to manje kaem o tome, to bolje. Nije se radilo samo o tome da gubim enu koju volim; Marygay i ja bili smo jedno drugome jedina preostala veza s pravim ivotom, sa Zemljom 1980. ili 1990. godine. Ne s perverznom groteskom za ije smo se ouvanje sada navodno borili. Kad je njezin brod za orbitu poletio, bilo je to kao da se lijes rui u iskopani grob. Rekvirirao sam neto kompjuterskog vremena i pronaao elemente orbite i vrijeme polaska njezinog broda i ustanovio da je iz 'nae' pustinje mogu promatrati kako odlazi. Sletio sam na vrh na kojem smo gladovali zajedno. Par sati prije zore ugledao sam kako se nova zvijezda raa nad zapadnim horizontom, zasja punim

intenzitetom i zatim izblijedi do sjaja obine zvijezde i napokon nestane. Doao sam do ruba stijene, pogledao niz vertikalnu stijenu na nejasne zamrznute valove pjeanih dina kojih pola kilometra nie i zatim sjeo na rub, s nogama objeenim nad ponorom, nita ne mislei, sve dok horizontalne suneve zrake nisu rasvijetlile dine u mek privlaan chiaroscuro niskoga reljefa. Dvaput sam se namjestio da skoim. Kad napokon to nisam uinio, nije to bilo zbog straha od bola ili gubitka, jer bol bi bio tek trenutna svjetla iskra, a na gubitku bi bila samo armija. No, bila bi to njezina konana pobjeda nada mnom, da nakon toliko dugog gazdovanja nad mojim ivotom na kraju silom odredi i njegov kraj. Ne, toliko sam ipak dugovao neprijatelju.

IV deo MAJOR MANDELLA 2458-3143

27
Kako li se ono radio onaj eksperiment o kojem su nam priali u srednjokolskoj biologiji? Uzme se crv plonjak i naui da proe kroz labirint, a onda se samelje i njime se nahrani drugi, neobrazovani crv plonjak. Gle uda, sad i crv zna put kroz labirint! Upravo sam imao lo okus generalmajora u ustima. Naravno, pretpostavljam da su u tih 450 godina, raunajui i dilataciju, koliko je prolo od mojih srednjokolskih dana, tu metodu poneto i usavrili. Na Kapiji sam, prema zapovijedima, morao proi kroz "indoktrinaciju i obrazovanje" prije nego preuzmem zapovjednitvo nad svojom vlastitom udarnom grupom. To je, naime, sad bilo ono to su jo uvijek slubeno zvali etom. U svrhu mog obrazovanja nisu morali samljeti general-majore i servirati ih s holandskim sosom - dapae, nisu me hranili niime osim glukozom tri puna tjedna. Glukozom i elektrinom strujom. Obrijali su mi svaku dlaku s tijela, dali mi injekciju koja me pretvorila u mokru krpu, privrstili mi na glavu i tijelo desetke elektroda, potopili me u rezervoar fluorokarbona obogaenog kisikom i prikljuili me na USK, to jest, ubrzani situacijski kompjutor. Ta me sprava poteno zaposlila. Pretpostavljam da joj je trebalo kojih deset minuta da pregleda sve to sam do tada bio nauio o ratnikim vjetinama, a onda je poela s novim gradivom. Nauio sam najbolji nain za upotrebu svakog oruja od komada kamena pa do Nova-bombe, i to ne tek intelektualno; zato su tu bile sve te elektrode. Kibernetski voena kinestezija s negativnim feedbackom - osjeao sam oruje u svojoj ruci i promatrao kako njime rukujem, a zatim ponavljao i ponavljao, sve dok nisam nauio do kraja. Iluzija realnosti bila je potpuna; rukovanje bacaem koplja savladavao sam s grupom Masaja u prepadu na protivniko selo, a kad sam pogledao svoje tijelo, bilo je crno i dugako. Epee ma nauio sam od mukarca okrutna izgleda u kicokom odijelu u parku nekog francuskog dvorca XVIII stoljea. Tiho sam sjedio u kronji drveta kao snajper sa Sharps pukom i ciljao ljude u plavim uniformama dok su kroz blato puzali prema Vicksburgu. U tri tjedna ubio sam nekoliko regimenti elektronikih duhova. Meni je to

izgledalo kao godina dana, jer USK ini udne stvari s osjeajem vremena. Uenje upotrebe egzotinog oruja bio je tek malen dio obrazovanja, dapae, onaj relaksirajui dio. Kad nisam bio u kinesteziji maina mi je tijelo odravala posve inertnim, a na mozak stutila etiri milenija vojnikih injenica i teorije. A nita od toga nisam mogao zaboraviti! Bar ne dok sam bio potopljen u toj kanti. Zanima li vas tko je bio Scipio Aemilianus? Mene ne. Nekakav vojniki lumen Treeg punskog rata. "Rat je podruje opasnosti i stoga je hrabrost, iznad svih drugih stvari, prva odlika ratnika", tvrdio je von Clausewitz. A nikada neu zaboraviti poetinost odlomka: "Predstrana grupa obino se kree u linijskoj formaciji, na elu s komandom platona, za kojom slijede laserska desetina, desetina tekog orua, te druga laserska desetina. Kolona se oslanja na vlastito osmatranje za odranje bone sigurnosti, osim, kad karakteristike terena i uvjeti vidljivosti nalau postavljanje manjih sigurnosnih odjeljenja na bokove, u kojem e sluaju komadir predstrane grupe odrediti jednog narednika platona..." i tako dalje. To je bio izvadak iz "Prirunika za voe manjih jedinica komande udarne grupe", ako se dvije kompletne mikro-fi kartice, to jest 2000 stranica, mogu zvati prirunikom. Ako imate volje da postanete temeljito eklektiki strunjak za podruje koje vam je posve odbojno, prijavite se na ISUN-ov oficirski kurs. Stotinu osamnaest ljudi, a ja sam bio odgovoran za 118 njih. Raunajui i sebe, ali ne raunajui komodora; ona se valjda mogla brinuti sama za sebe. Nisam jo sreo nikoga iz moje ete za vrijeme dva tjedna fizike rehabilitacije koji su slijedili USK-tretman. Pred prvi zbor trebao sam se javiti oficiru za vremensku orijentaciju. Nazvao sam da se prijavim, a njegov pisar ree da e se pukovnik sastati sa mnom u oficirskom klubu na nivou 6, nakon veere. Spustio sam se do estice malo ranije s idejom da neto veeram, no, imali su samo sendvie i hladna predjela. Prihvatio sam se vakanja nekakve gljivaste stvari po okusu nalik na pueve, a ostatak kalorijskog sljedovanja uzeo sam u formi alkohola. "Major Mandella?" Zaposlen oko svog sedmog piva nisam ni primijetio da mi pukovnik prilazi. Poeo sam ustajati, no, on pokae da sjednem i spusti se i sam na stolicu nasuprot mojoj. "Tvoj sam dunik", ree. "Spasio si me od bar pola veeri dosade." Pruio mi je ruku. "Jack Kynock." "Pukovnie, ja..."

"uj, ti mene nemoj pukovnikovati, a ja tebe neu majorovati. Mi stari fosili moramo... sauvati osjeaj za perspektivu, William." "to se mene tie, slaem se." Naruio je pie za koje nikada nisam uo. "Gdje da ponem? Posljednji put si na Zemlji bio 2007, ako ti je dosije toan." "Toan je." "Nije ti se ba dopalo?" "Ne." Zombiji i zadovoljni roboti. "Kasnije se situacija poboljala. A onda se, bogme, gadno pogoravala." Vojnik mu donese narueno pie, nekakvu pjeneu mjeavinu koja je pri dnu bila tamnozelena, a prema vrhu prelazila u svjetliji Chartreuse. Lagano je otpio gutljaj. "Onda je opet postalo bolje, pa onda loije... ne znam, sve se to deava u nekakvim ciklusima." "Kako je sada?" "Hm, zapravo ne znam, Imam hrpe izvetaja i slinog, ali je teko odvojiti propagandu od istine. Nisam bio tamo vie od dvjesta godina, a onda je bilo vrlo loe. Naime, to ovisi o tvom ukusu, o tome to je tebi loe." "Kako to misli?" "Pa eto, onda je bilo vrlo uzbudljivo. Jesi li uo za Pacifistiki pokret?" "Ne, ne vjerujem." "Hm, ime vara. Zapravo je to bio rat, gerilski rat." "Bio sam uvjeren da mogu izrecitirati ime, in i serijski broj svakoga rata od Trojanskog pa do danas," rekoh. Nasmijao se. "Mora da su jedan propustili." "S vrlo dobrim razlogom. Vodili su ga ratni veterani koji su preivjeli kampanje na Yod 38 i Aleph 40, kako sam ja uo. Bili su zajedno demobilizirani i valjda im se uinilo da se mogu zakvaiti sa itavim ISUN-om na Zemlji. Imali su veliku podrku stanovnitva." "Ali nisu pobijedili." "Kao to vidi, jo uvijek smo ovdje." Promukao je pie u ai i boje su se izmijenile. "Sve to ja znam zapravo su glasine. Kad sam poslednji put bio na Zemlji, rata vie nije bilo osim sporadinih sabotaa i sve ovo nije ba bila bezopasna tema razgovora. "Malo me to udi," rekoh. "Zapravo vie nego malo. Mislim, to da bi stanovnitvo Zemlje uinilo bilo to protiv elja svoje vlade." Proizveo je neki neodreen zvuk, ni odobravanje niti negaciju.

"A najmanje od svega revoluciju. Kad smo mi bili tamo, nisi mogao nikoga natjerati ak ni da kae neto protiv ISUN-a, ili ak protiv lokalnih vlasti; svi su bili psiholoki kondicionirani od uha do uha. Stvari su jednostavno prihvaali onakvima kakve jesu." "Ah, to je takoer ciklika stvar." Zavalio se dublje u svoju stolicu. "To nije stvar tehnike; kad bi eljela, zemaljska vlada bi mogla totalno kontrolirati svaku misao, osim onih najtrivijalnijih, svakog svog graanina, od koljevke pa do groba. Oni to ne rade jer bi to bilo fatalno. Uzmi svoj vlastiti primjer - jesi li proao kroz ikakvu motivacijsku prilagodbu dok si sjedio u onoj kanti?" Razmislio sam na trenutak. "Ako i jesam, ne znai da bih toga bio svjestan." "Da, djelomino si u pravu. Ipak, vjeruj mi na rije, taj dio mozga su ti ostavili na miru. Bilo kakva promjena u tvom stavu prema ISUN-u ili prema ratu uope, rezultat je samo novog znanja, a ne neijeg petljanja po tvojim bazinim motivacijama. Ti bi, zapravo, morao znati i zato." Imena, datumi, brojke, prokotrljali su se labirintom mojeg novog znanja. "Tet 17, Sed 21, Aleph 14, Laszlo... izvjetaj Laszlove izvanredne komisije, jun 2106." "Da. A posredno, po analogiji, tvoje vlastito iskustvo na Alephu 1. Roboti su loi vojnici." "Ne uvijek," rekoh. "Sve do dvadeset prvog stoljea ovako kondicionirani vojnici bili bi dar s neba svakom generalu. Zamisli armiju koja bi imala kombinirane karakteristike SS-trupa, Pretorijanske strae, Zlatne horde, Mosbijevih jurinika, Zelenih bereta..." Nasmijao se u au. "Ali je onda suprotstavi desetini vojnika u modernim borbenim odijelima. Borba bi zavrila za dvije minute, samo ako bi svaki vojnik u desetini zadrao prisebnost i jednostavno se borio iz sve snage da ostane iv." Generacija vojnika koji su bili razlog Laszlove komisije bila je od roenja prilagoena neijoj viziji idealnog vojnika. Izvanredno su funkcionirali kao tim, bili su posve krvoloni, a na vlastiti ivot nisu polagali osobitu panju. Tauranci su ih, meutim, sasjeckali u krpice. Ni oni nisu pazili na svoje ivote, no, borili su se vjetije i uvijek ih je bilo vie nego ljudi. Kynock uze au i stane promatrati promijene boja. "Vidio sam tvoj psiholoki profil," ree. "Onaj prije nego si stigao ovamo i onaj nakon izlaska iz kante. Nema bitne razlike izmeu njih." "No, to je ohrabrujue." Naruio sam jo jedno pivo. "Moda i nije." "to, profil pokazuje da nisam stvoren za dobrog oficira? Pa to sam im tvrdio od poetka. Nisam ja za voenje ljudi."

"Ima djelomino pravo, a djelomino ne. Zanima te to kae profil?" Slegnuo sam ramenima. "Nije li strogo povjerljivo?" "Jest," odgovorio Kynock, "ali ti si sad major. Moe dobiti profil bilo kojeg vojnika pod svojom komandom." "Pretpostavljam da ne krije neka velika iznenaenja." Ipak, bio sam pomalo radoznao. Koju ivotinju ne fascinira ogledalo? "Ne; pokazuje da si pacifist. I to neuspjeli, to ti zadaje blagu neurozu. Rjeava je tako da svu krivicu prebacuje na armiju." Pivo je bilo tako hladno da su me boljeli zubi. "Za sada nita iznenaujue." "Da mora ubiti ovjeka umjesto Tauranca, nisam siguran da bi to bio u stanju uiniti, iako zna bar tisuu raznih naina kako to da uini." Nisam znao kako da mu odgovorim na ovo; vjerovatno je to znailo da je u pravu. "A to se tie sposobnosti za voenje ljudi, ima izvjestan potencijal za to. On se, meutim, ispoljava u smislu i na nain uitelja, ili sveenika; ti mora voditi razumijevanjem i suosjeanjem. Ima elju da ljudima nametne svoje ideje, ali ne i svoju volju. To znai da si u pravu, ako se ne sredi, bit e vrlo lo oficir." Morao sam se nasmijati. "Pa, ISUN je to morao znati jo kad su me odredili za oficirsko obrazovanje." "Postoje i drugi parametri," ree. "Na primjer, ti si prilagodljiv, pristojno inteligentan, analitian. A osim toga, jedan si od jedanaest ljudi koji su proivjeli itav rat." "Preivljavanje je vrlina u vojnika." Nisam mogao odoljeti. "Oficir, meutim, mora pruiti svijetli primjer. Mora potonuti s brodom i praviti se da pri tom nije uplaen." On se nakalja. "Ne u sluaju kad mu je prva zamjena tisuu svjetlosnih godina daleko." "Svejedno, Jack, neto mi tu nije jasno. Zbog ega me vuku ovamo ak sa Raja da bi riskirali hou li se ja srediti ili ne, kad je bar treina ljudi ovdje na Kapiji potencijalno bolji oficirski materijal od mene? Boe, to ti je armijska mudrost!" "Ha, pretpostavljam da je i birokracija tu imala svoje prste. U svakom sluaju nakupilo ti se ve neugodno puno staa za obinog soldata." "Pa, sve je to samo zbog dilatacije vremena. Uestvovao sam samo u tri vojne kampanje." "Nema veze kakvo je to vrijeme bilo! Osim toga, tri kampanje, pa to

je dvije i pol vie nego to ih preivi prosjean vojnik. Deki iz propagande e te vjerojatno napumpati u nekakvog heroja za narodne mase." "Krasno, heroj." Pijuckao sam pivo. "Gdje si, John Wayne?" Odmahnuo je glavom. "Zna, ja nikad nisam bio u toj kanti; nisam ekspert za vojnu povijest." "Ma, zaboravi, nema veze." Kynock ispije do kraja i narui od vojnika jedan - na asnu rije - 'rum Antares'. "Hm, ja sam tvoj oficir za vremensku orijentaciju. to eli znati o sadanjosti, odnosno o onome to nam sad slui kao sadanjost?" Progonila me, meutim, jedna misao. "Stvarno nikada nisi bio u kanti?" "Ne, nisam; to je samo za oficire za borbene zadatke. Kompjutorsko vrijeme i energija koju si ti potroio u tri tjedna. Zemlji su dovoljni da funkcionira nekoliko dana; za nas grijae pisaih stolova to je preskupo." "Ali vidim ti po ukrasima na uniformi da si borbeni oficir, a ne gura papira." "Ha, to je samo poasno. Bio sam nekada..." Rum Antares sluio se u visokoj uskoj ai, s neto leda na vrhu; blijeda naranasta tekuina na ijem dnu se nalazila nekakva jarko crvena kuglasta grudica, kao elatina, iz koje su izlazile tanke crvene niti. "to je to crveno?" "Cimet. Odnosno, nekakav ester iz cimeta. Odlina stvar, probaj." "Ne, hvala; drim se piva." "uj, na nivou 1 nalazi se referentni stroj, kao neka biblioteka ili banka podataka. Moji ljudi je svaki dan dopunjuju novim podacima, pa moe uvijek dobiti svjee informacije. Toj spravi moe postaviti konkretna, specifina pitanja koja te zanimaju. Ja sam tu iz drugog razloga, a to je da te pripremim na susret s tvojom Udarnom grupom." "Zato? to, svi su kiborzi, ili neto takvo? Kloni?" Nasmijao se. "Ne, kloniranje ljudi je ilegalno. Najvei je problem u tome to si ti... ovaj, heteroseksualan." "No, pa to nije problem. Ja sam tolerantan." "Da, tvoj psiho-profil pokazuje da... misli da si tolerantan, ali problem nije zapravo u tome." "Aha." Znao sam to e mi sada rei. Nisam znao detalje, ali biti sam odmah shvatio. "U ISUN se primaju samo emocionalno stabilni ljudi. Znam da e to teko

prihvatiti, ali heteroseksualnost se smatra emocionalnim poremeajem. Lako izljeivim." "Ako misle da e mene izljeiti..." "Opusti se, sad si ve prestar za to." Otpio je delikatan gutljaj. Vidi, nije s njima tako teko suraivati kao to ti se..." "ekaj, to ne znai da nitko... da su svi u mojoj eti homoseksualci? Svi osim mene?" "William, zaboga, svi stanovnici Zemlje su homoseksualci, osim moda kojih tisuu ljudi, uglavnom ratnih veterana i neizljeivih sluajeva." I to sad ovjek da kae? "ini mi se da je to prilino drastian nain za rjeavanje problema prenaseljenosti." "Moda i jest, ali funkcionira. Stanovnitvo Zemlje je stabilno; kree se oko jedne milijarde. Kad netko umre ili se odseli s planete, oni izlegu jednog novog." "Kae, 'izlegu' a ne 'rode'." "Zapravo rode, ali ne na staromodni nain Nekad se to zvalo 'djeca iz epruvete', iako se, naravno, ne koriste nikakve epruvete." "Hajde, bar neto." "Svako djeje odgajalite ima jednu umjetnu maternicu koja uva dijete prvih osam do deset mjeseci nakon oplodnje. Ono to se nekad zvalo porod sada traje nekoliko dana; nije vie onako nagli i drastini dogaaj kao to je nekada bio." O, vrli novi svijete, pomislio sam. "Nema poroajnog oka. Milijarda savreno prilagoenih homoseksualaca." "Savreno prilagoenih po dananjim standardima. Tebi i meni oni se ine pomalo neobinima." "U najmanju ruku." Popio sam ostatak piva. "A ti si... . hm., ti si homoseksualan?" "O, ne," rekao je, a ja sam odahnuo, "iako, zapravo, nisam vie hetero." Pljesnuo je dlanom po svojoj butini to je proizvelo neobian zvuk. "Bio sam ranjen i onda se ispostavilo da patim od nekakvog vrlo rijetkog poremeaja limfnog sistema, pa mi nije mogue regenerirati organe. Od pasa na nie, ja sam ti sama plastika i metal. Da upotrijebim tvoj vlastiti izraz, ja sam kiborg." Ludo i nezaboravno, kako bi rekla moja pokojna majka. "Vojnie", pozvao sam konobara. "Natoi ti meni taj Antares, ili kako se ve zove." Sjedim u baru, u drutvu s aseksualnim kiborgom koji je osim mene vjerojatno jedini normalan ovjek na cijeloj ovoj boguprotivnoj planeti.

"Neka bude dupli!"

28
Izgledali su mi sasvim normalno dok su ulazili u predavaonicu u kojoj smo drali prvi zbor, slijedeeg dana. Mladi i pomalo ukoeni. Veina njih izala je iz odgajalita u kojem su se rodili tek pre kojih sedam ili osam godina. Odgajalite je kontrolirana i izolirana okolina u koju samo nekoliko specijalista, uglavnom pedijatara i uitelja, ima pristup. Kad mladi ovjek napusti odgajalite u svojoj dvanaestoj ili trinaestoj godini, odabere svoje ime (prezime dobiva po roditelju s viim genetskim rangom) i postaje uvjetno odrasla osoba. Veina ih nastavlja neko specijalizirano kolovanje - iz odgajalita izlaze otprilike s obrazovanjem koje sam ja imao nakon prve godine koleda - no, neki odmah dobivaju posao i poinju raditi. Nalaze se pod stalnom prismotrom i svatko tko pokae bilo kakav znak sociopatije, na primjer heteroseksualne sklonosti, odlazi u korekcionu ustanovu. Tamo ga ili izlijee, ili zadre do kraja ivota. U dvadesetoj godini svatko biva regrutiran u ISUN. Veina radi pet godina na administrativnim poslovima, da bi zatim bili otputeni, ali par sretnika - jedan od kojih osam tisua - ima priliku da se dobrovoljno javi za borbenu obuku. Odbijanje se smatra sociopatskim, iako je rije o produenju roka slube za dodatnih pet godina. anse da se preivi tih deset godina sasvim su zanemarive; nikome to nikada nije uspjelo. ovjek se jedino moe nadati da e rat zavriti prije nego tih deset subjektivnih godina istekne; da e mu vremenska dilatacija ugurati velik broj godina izmeu svake preivljene bitke. Budui da moe raunati da e u borbu ui otprilike jednom svake subjektivne godine, a da oko treina njih preivi svaku bitku, nije teko izraunati da su ti anse da se izbori za ivot tokom tih deset godina otprilike dvije tisuinke jednog postotka. Gledajui na to malo staromodnije, ako uzme revolver i igra njime ruski rulet i to tako da su etiri od est komora u bubnjiu napunjene mecima, to ti je, zapravo, to. Ako to moe izvesti deset puta za redom, a da ne ukrasi suprotni zid, srdane estitke! Postao si civilom. Kako ISUN ima oko ezdeset tisua vojnika u borbenim formacijama, moe se oekivati da e oko 1,2 vojnika preivjeti deset godina. Nisam osobito ozbiljno planirao da ba ja budem taj sretnik, iako sam ve bio na pola puta. Koliko je ovih mladih vojnika to su punili auditorij bilo svjesno da su unaprijed osueni? Pokuao sam usporediti lica s podacima iz dosijea koje sam itavo jutro bio prouavao, no, bilo je vrlo teko. Svi su oni bili odabrani jednakom baterijom strogih parametara i svi su izgledali zauujue slino,

visoki, ali ne previsoki, miiavi, ali ne preteki, inteligentni, aii ne suvie zamiljeni ili introspektivni. Osim toga. Zemlja je sada bila mnogo homogenija u rasnom pogledu nego to je bila u mom stoljeu. Veina njih izgledala mi je nekako neodreeno polinezijski, a samo je dvoje, Kayibanda i Lin, pokazivalo izrazito rasne karakteristike. Pitao sam se da li ih ostali gnjave zbog toga. Veina ena mi je izgledala upravo bolno lijepo, no, stvarno nisam bio u poloaju da budem kritian. ivio sam u celibatu ve vie od godine dana, jo otkad sam se na Raju oprostio s Marygay. Pitao sam se ne krije li koja od njih u sebi kakav trag atavizma, ili bi moda bila voljna prilagoditi se komandantovoj ekscentrinosti. Oficiru je apsolutno zabranjeno stvarati seksualne veze s potinjenima. Kako li je to samo njeno formulirano! Krenje ovog propisa kanjava se konfiskacijom imovine i degradacijom na in vojnika, a ukoliko takav odnos ometa borbenu gotovost jedinice, kanjava se smrtnom kaznom. Da su se sva pravila u ISUN-u krila tako olako i ustrajno kao ovo, bila bi to zauujue oputena vojska. Na alost, nijedan mi se od djeaka nije dopadao. Nisam, dodue, znao kako e mi izgledati za jo godinu dana. "Mir-NO!" Grune porunica Hilleboe. estitao sam sam sebi na dobrim refleksima to i ja nisam skoio na noge. itav se auditorij, meutim, ukoio. "Moje ime je porunik Hilleboe i ja sam va drugi terenski oficir." Nekad se to zvalo Stariji terenski narednik. Dobar znak da neka vojska postoji ve predugo jest to da ima previe oficira, pa vrh piramide postaje tei od baze. Hilleboe je djelovala kao pravi tvrdoglavi profesionalni vojnik. Vjerojatno je svako jutro vikala naredbe u ogledalo za vrijeme brijanja. No, vidio sam njezin profil; samo je jednom bila u akciji i to nekih par minuta. Ostala je bez ruke i noge i vratila se u slubu kao i ja, na temelju testova u renegeracijskoj klinici. K vragu, moda je prije te traume bila sasvim ugodna osoba. Vjerujte, mi, bilo je dovoljno grozno proi kroz izrastanje jednoga uda, a kamoli dva. Odrala im je uobiajeni naredniki govor, strog ali pravedan: ne gnjavite me sa sitnicama, stvari rjeavajte po lancu komande, veina problema rijei se ve na prvoj ili drugoj stepenici. Zaalio sam to nisam imao vremena da popriam s njom unaprijed. Komanda udarnih grupa stvarno nas je na taj zbor potjerala punom brzinom ve slijedeeg dana je trebalo da se ukrcamo na brod - pa sam uspio izmijeniti tek par rijei sa svojim oficirima. Svakako ne dovoljno; bilo je oito da Hilleboe i ja imamo razliite ideje o tome kako bi naa eta trebala funkcionirati. Istina je da je samo funkcioniranje ete bila njezina briga; ja sam tu samo komandirao, no, ipak mi se inilo da

uspostavlja nezdravu situaciju. Jedno je od nas bilo "dobar" a drugo "lo" momak u oima ete, a ona se time nekako izolirala od ljudi pod svojom komandom. Moj plan nije bio da se drim tako daleko, ve da svaki drugi dan odvojim po sat vremena kad bi mi vojnik mogao doi sa svojim problemima i prijedlozima direktno, bez dozvole pretpostavljenih. Oboje smo dobili iste informacije za vrijeme trotjednog boravka u "kanti"; zanimljivo je da smo doli do tako razliitih zakljuaka o voenju ljudi. Ta moja politika "otvorenih vrata", na primjer, pokazala je dobre rezultate u "modernim" armijama Australije i Amerike. inila mi se osobito podesnom za nau situaciju kad emo mjesecima, moda i godinama biti zbijeni na malom prostoru. Takav sistem smo imali na Sangre y Victoria, mom poslednjem brodu i inilo mi se da je uspijevao smanjiti napetosti meu ljudima. Hilleboe im je dala na mjestu voljno za vrijeme organizacijske harange i uskoro e im komandirati "mirno" i prdestaviti me. to da im kaem? Planirao sam rei par uobiajenih rijei i objasniti im politiku otvorenih vrata, a onda ih prepustiti komodoru Antopolovoj da im ona kae neto o naem brodu, Masaryk II. Sad e oito biti bolje da prije toga obavim jedan dulji razgovor s Hilleboevom. tovie, bit e najbolje da im ona najavi i objasni tu stvar, da ne bi ljudstvu izgledalo kao da smo nas dvoje u sukobu. Spasio me kapetan Moore moj izvrni oficir, koji je dojurio kroz pokrajnja vrata - on je vjeito jurio, debeljukasti meteor - na brzinu salutirao i uruio mi omotnicu s naim borbenim zapovjedima. apatom sam se kratko posavjetovao s komodorom i ona se sloila da nee koditi da ljudstvu kaemo kamo idemo, iako nije bilo stvarne potrebe da to znaju. Jedna stvar o kojoj u ovome ratu nismo morali brinuti bili su neprijateljski agenti. Dobro namazan bojom, Tauranac bi se moda mogao preruiti u golemu hodajuu peurku, no i to bi vjerojatno izazvalo odreene sumnje. Hilleboe ih je ve sve drala u stavu mirno i marljivo objanjavala kakvog e dobrog komandanta imati u meni, ukazivala im je na injenicu da sam ja u ovome ratu od prvog dana i da im je, ako ele preivjeti svoj rok slube, najbolje slijediti moj primjer. Nije im pomenula da sam tek osrednji vojnik s talentom da budem promaen, niti da sam izaao iz vojske prvom prilikom koja mi se pruila, a natrag se vratio samo zato to su uvjeti na Zemlji bili neizdrivi. "Hvala, porunie." Zauzeo sam njezino mjesto na podiju."Na mjestu voljno." Razvio sam list s naim zapovijedima i drao ga pred sobom. "Imam za vas dobre vijesti i loe vijesti." Ono to je pred pet stoljea bila ala, sada se pretvorilo u injenicu. "Ovo su nae zapovijedi za kampanju na Sade 138. Dobre vijesti su da se vjerojatno neemo boriti, bar ne odmah. Loe vijesti su da emo biti meta."

Malo su se uzmuvali na ovo, no nitko nije ni rijei izustio, niti sklonio pogleda s mene. Dobra disciplina - ili tek fatalizam. Nisam znao koliko realnu sliku oni imaju o svojoj budunosti, to jest, o odsustvu svoje budunosti. "Ono to nam je zapovijeeno jest da pronaemo najveu planetu koja krui oko kolapsara Sade 138 i da na njoj sagradimo bazu. Zadatak nam je zatim da ostanemo u toj bazi sve dok ne budemo smijenjeni, najvjerojatnije za dvije do tri godine." "Za to vrijeme emo gotovo sigurno biti napadnuti. Kao to veina od vas vjerojatno zna, Komanda udarnih grupa otkrila je sistem po kojem se neprijateljske snage prebacuju s kolapsara na kolapsar. Nadamo se da emo analizom tog sistema pokreta i rasporeda trupa, unatrag kroz itav tok rata u prostoru i vremenu, pronai planetu koja je dom Tauranaca. Za sada, meutim, jedino moemo slati presretake snage koje ometaju neprijateljevo irenje." U iroj perspektivi, to je ono to nam je nareeno da uinimo. Mi emo biti jedna od nekoliko desetaka udarnih grupa ukljuenih u te manevre blokade na granici naprijateljeva prostora. Ne mogu dovoljno snano, a niti u to uspjeti dovoljno esto, naglasiti koliko je vana ova misija. Ako ISUN uspije zaustaviti neprijateljsku ekspanziju, moda emo ih moi okruiti - i tako dobiti rat." Nadam se da e se to desiti prije nego postanemo hrpa mesa. "elim da vam jedna stvar bude jasna: neprijatelj nas moe napasti na dan naeg sputanja, no, isto se tako moe desiti da tu planetu drimo deset godina i onda se vratimo kui." No, to je bilo silno vjerojatno! "U svakom sluaju, svatko od nas odravat e vrhunsku borbenu formu u svakom trenutku. Na putu do svog cilja odravat emo redovni program tjelesnih vjebi, kao i osvjeavanja naih znanja, a naroito tehnika gradnje jer bazu moramo sagraditi i njezinu odbranu montirati u najkraem moguem vremenu". Boe, ve sam poeo zvuati kao oficir. "Ima li kakvih pitanja?" Nije ih bilo. "U tom sluaju, elio bih vam predstaviti komodora Antopolovu. Komodore?" Komodor nije pokuavala sakriti dosadu dok je punoj dvorani prainara opisivala karakteristike i mogunosti Masaryka II. Veinu toga znao sam jo od prisilnog punjenja glave u "kanti", no poslednja stvar koju je rekla privukla mi je panju. "Sade 138 biti e najudaljeniji kolapsar na koji su ljudi ikada doli. On ak vie nije u samoj naoj galaksiji, nego u sto pedeset svjetlosnih godina odmaknutom Velikom Magellanovom oblaku." "Na put e ukljuivati etiri kolapsarska skoka i subjektivno e trajati oko etiri mjeseca do trenutka naeg dolaska na Sade 138. Manevri oko ulazaka u kolapsarska polja smjestit e nas oko tri stotine godina iza kalendara na Kapiji."

Znai, jo sedamsto godina u vjetar, ako preivim i vratim se. Nee mi to meutim, prestavljati ikakvu razliku; Marygay je za mene praktiki bila mrtva, a osim nje nije bilo nikoga ivog tko bi mi ita znaio. "Kao to je major rekao, ne smijete dozvoliti da vas ove cifre uljuljaju u lanu sigurnost jer se prema istom kolapsaru kree i neprijatelj i moe se desiti da tamo stignemo istovremeno. Situacija je matematiki vrlo komplicirana, no, vjerujte mi na rije, bit e to vrlo napeta utrka." "Majore, elite li im vi jo neto rei?" Krenuo sam da ustanem. "Hm..." "Mir-NO!" zaurla Hilleboe. Moram se nauiti da to oekujem. "Samo to da se elim sastati sa starijim oficirima, od etvrtog ranga na vie, na nekoliko minuta. Narednici platona, vi ste zadueni da osoblje bude sutra u 04.00 na zbornom polju 67, a do tada ste slobodni. Voljno!" Pozvao sam svih pet oficira u svoju kabinu i otvorio bocu pravog francuskog konjaka. Kotala me dvomjesene plae, no to sam drugo mogao s novcem? Investirati ga? Podijelio sam ae, ali doktor Alsever odbije. Umjesto toga je slomila neku malu kapsulu pod nosom i duboko udahnula,a onda posve bezuspeno pokuala prikriti euforini izraz na svom licu. "Najprije da se prihvatimo bazinog problema s ljudstvom", rekao sam, nalijevajui konjak. "Da li svi znate da ja nisam homoseksualac?" Mjeovito: da, gospodine i ne, gospodine. "Mislite li da e to...zakomplicirati moju situaciju kao komandanta? Mislim, u odnosu na ljudstvo?" "Gospodine, mislim da..." pone Moore. "Nema potrebe za titulama i nazivima", rekoh, "bar ne u ovom zatvorenom krugu. I ja sam pred etiri godine, prema svom vremenskom okviru, bio vojnik. Kad nema vojske uokolo, ja sam jednostavno Mandella, ili William." Imao sam dojam da je to greka ve dok sam govorio. "Nastavi, Moore." "Hm, William," nastavi on, "moda bi to bio problem pre kojih sto godina; zna kako su onda ljudi gledali na to." "Zapravo ne znam. Sve to ja znam o periodu od dvadeset prvog stoljea do danas je vojna povijest." "Hm... Pa to je., ovaj, kako da kaem..." razmajao se rukama. "To je bio zloin," Alsever e lakonski. "Eugeniki savjet je tada tek

navikavao ljude na ideju ope homoseksualnosti." "Kakav Eugeniki savjet?" "To je dio ISUN-a; ima vlast samo na Zemlji." Duboko je udahnula iz prazne kapsule. "Ideja je bila da se ljudi sprijee da prave djecu na bioloki nain. Najprije zato to su pokazivali alostan nedostatak razuma u biranju genetikog partnera, a onda i zato to je Savjet uvidio da rasne razlike nepotrebno razjedinjuju ovjeanostvo. S potpunom kontrolom nad raanjem za par generacija mogli su sve pomijeati u jednu jednu rasu." Nisam znao da su otili tako daleko, iako je to, zapravo, bilo logino. "Ti se slae s time, kao doktor?" "Kao doktor? Hm, nisam sigurna." Uzela je jo jednu kapsulu iz depa i vratila je izmeu palca i kaiprsta, gledajui u prazno. Ili u neto to mi ostali nismo mogli vidjeti. "Na neki nain to moj posao ini jednostavnijim,jer mnoge bolesti jednostavno vie ne postoje, ali mislim da oni ne znaju o genetici onoliko koliko misle da znaju. Jo uvijek to nije egzaktna nauka; moda oni rade neto to je itekako pogreno, a rezultati se nee pokazati moda jo stoljeima." Slomila je kapsulu pod nosom i dvaput duboko udahnula. "Kao ena, meutim, apsolutno sam za." Hilleboe i Rusk energino klimnu glavama. "Misli na to da nije vie potrebno prolaziti kroz trudnou i porod?" "Djelomino i to." Komino je ukrstila oi gledajui u kapsulu pred nosom i uvlaei poslednji udah. "Ali najvie je stvar u tome da... da ne moram... imati mukarca u sebi, razumije? To je odvratno." Moore se nasmije. "Diana, ako nisi probala, nemoj..." "Daj, uti," nabaci se ona na njega praznom kapsulom. "Ali to je potpuno prirodno," protestirao sam. "Prirodno je i penjanje po drveu i rovanje po tlu u potrazi za jestivim korijenjem. Progres, dragi moj majore, progres!" "U svakom sluaju," nastavi Moore, "to se samo kratko vrijeme smatralo zloinom. Kasnije je to bila, ovaj... hm, kao neka izljeiva..." "Izljeivi poremeaj," ree Alsever. "Da, hvala ti. A sada je to tako rijetko, ne verujem da itko od ljudstva ima bilo kakve snane osjeaje prema tome, za ili protiv." "To je samo izvjesna ekscentrinost," Diana e velikoduno. "Nije to kao da jede djecu."

"Ba tako, Mandella", javi se Hilleboe. "Ja ne gledam na tebe nita drukije zbog toga." "Ba... ba mi je drago," rekoh. Krasno! Upravo sam poeo shvaati da nemam pojma o tome kako bi trebalo da se ponaam u drutvu. Golem dio mog 'normalnog' ponaanja baziran je na kompliciranom kodeksu seksualne etikete. Da li se od mene sada oekivalo da se prema mukarcima odnosim kao prema enama i obrnuto? Ili da sve tretiram kao brau i sestre? Vrlo zbunjujua situacija. Dovrio sam svoje pie i spustio au. "Dobro, hvala vam za vaa uvjeravanja. To je bilo ono glavno o emu sam s vama elio razgovarati. Vi svi sigurno imate svog posla i elite obaviti svoje oprotaje i slino; nemojte da vas zadravam. Svi su se razili i ostao je samo Charlie Moore. Nas dvojica smo krenuli na upravo monumentalno pijanenje, pokuavajui obii svaki bar i oficirski klub u svom sektoru. Uspjeli smo ih posjetiti dvanaest, a vjerojatno bismo ih obili ba sve da ipak nisam odluio ugrabiti koji sat sna pred sutranji zbor. Jedini put kada je Charlie pokazao izvjesne namjere prema meni, uinio je to vrlo fino i diskretno. Nadao sam se da je i moje odbijanje bilo jednako fino i diskretno, a ako i nije, bio sam svjestan da u imati dovoljno prilika da ga uvjebam do savrenstva.

29
Prvi ISUN-ovi svemirski brodovi imali su neku delikatnu pauinastu ljepotu, no, s tehnolokim napretkom strukturalna vrstoa je postala vanija od uteda na masi - koji od starijih brodova sloio bi se poput harmonike kad bi pokuao izvesti manevar pod 25 G. To se vidjelo na konstrukciji naeg broda, tekoj, nekako ukoenoj i posve funkcionalnoj. Jedini ukras bio je niz mutnoplavih slova otisnutih ablonom na brodskom trupu crnom poput obsidijana: MASARYK II. Na put do ukrcajne rampe preletjeli smo iznad imena i ugledali ekipu sitnih ljudi kako vre neke radove na trupu. S njima kao mjerilom, vidjelo se da su slova visoka dobrih stotinjak metara. Sam brod je bio vii od kilometra (1036,5 metara, rekla je moja latentna memorija) i oko treine toga irok (319,4 metra). Nije to znailo da e nam na brodu biti komotno, jer je Masaryk II u svojoj utrobi krio est velikih lovaca s tahionskim pogonom i pedeset automatskih letjelica. Pjeadija je bila tutnuta u jedan kut. Rat je podruje trvenja, rekao je ia von Clausewitz i imao sam osjeaj da emo temeljito ispitivati tu njegovu postavku.

Imali smo jo est sati do ulaska u akceleracijske komore, pa sam bacio svoje stvari u minijaturnu kabinu koja e mi biti dom slijedeih dvadeset mjeseci i krenuo u istraivanje. Charlie me pretekao u testiranju kvalitete Masarykove kave. "Nosorogova u", ree. "Tja, bar nije soja", bila je moja reakcija, no, ve sam uz prvi gutljaj doao do zakljuka da u za tjedan dana eznuti za sojom. Oficirska kantina bila je prostorija od tri na etiri metra metalnih zidova i poda, s mainom za kavu i terminalom brodske biblioteke. est tvrdih stolica i stoli s tastaturom. "Veselo mjestace, je l' da?" Dokono je otipkao ifru kataloga biblioteke i pogledao na ekran. "Ima puno vojne teorije." "To je dobro; osvjeit e nam pamenje." "Ti si se sam javio za oficirsku obuku?" "Ja? Ne, dobio sam nareenje." "Ha, ti bar ima opravdanje." Udario je prekida i gledao kako slika nestaje u svijetlu toku u sredini ekrana. "Ja sam se javio. Nitko mi nije rekao da u se ovako osjeati." "Da, znam." Nije on govorio ni o kakvoj suptilnoj stvari, o teretu odgovornosti ili emu slinom. "Kau da to s vremenom prestane, malo po malo." Sva ta gomila informacija koju uguraju u tebe stalno ti je u glavi, poput konstantnog tihog aputanja u uhu. "Aha, tu ste." Hilleboe ue u prostoriju i razmjeni s nama pozdrav. Hitro je preletjela prostoriju pogledom i spartansko ureenje oito je dobilo njezinu povoljnu ocjenu. "Hoete li se obratiti eti prije ulaska u akceleracijske komore?" "Ne. Ne vidim zato bi to bilo... potrebno." Skoro sam rekao 'poeljno'. Umjetnost prekorijevanja podreenih vrlo je delikatna. Vidio sam da u morati podsjeati Hilleboevu da ovdje ne zapovijeda ona, nego ja. Ili bih moda mogao zamijeniti epolete s njom; neka okua radosti komandiranja. "Mogla bi, molim te, sakupiti voe platona i proi s njima redoslijed ulaska u komore. S vremenom emo vjebati brzinu ulaska, ali za sada mi se ini da e ljudstvu dobro doi koji sat odmora." Ako su jednako mamurni kao njihov komandant. "Razumijem, gospodine", okrenula se i otila; pomalo ljutita. Posao koji sam joj dao zapravo je leao na Rilandu ili Ruskovoj.

Charlie spusti svoje demekasto tijelo na jednu tvrdu stolicu i uzdahne. "Dvadeset mjeseci u ovoj masnoj maini i to s njom. Sranje." "Hm, ako bude dobar, neu vas smjestiti u istu kabinu." "Dogovoreno! Tvoj sam rob zauvijek. Priekaj samo do slijedeeg petka." Privirio je u svoju alicu i odluio da ne popije talog. "Ozbiljno, ona e ti biti problem. to e s njom?" "Ne znam ni sam." I Charlie je, zapravo, krio pravila subordinacije, ali je bio moj izvrni oficir i izvan lanca komande... a trebao mi je bar jedan prijatelj. "Moda ona omeka kad jednom stvarno krenemo." "Aha, sigurno." Tehniki gledano, mi smo ve bili krenuli i vukli smo se u smjeru kolapsara s ubrzanjem od 1 G, no, to je bilo samo zbog udobnosti posade - prilino je nespretno spremati stvari i pripremati brod za put u besteinskom stanju. Pravo putovanje nee poeti prije nego se ukrcamo u akceleracijske komore. Kantina je djelovala vrlo depresivno, pa smo preostale sate slobode van komora potroili na istraivanje broda. Komandni most izgledao je kao bilo koji drugi kompjutorski centar; konstruktori su izbjegli troak osmatrakih ekrana. Stajali smo i s udaljenosti, s respektom, promatrali kako Antopol i njezini oficiri provode posljednju seriju provjera prije nego e se ukrcati u komore i prepustiti nau sudbinu u ruke kompjutora. Zapravo je postojalo jedno okno, debeo mjehur prozirne plastike, u prednjoj navigacijskoj kabini. Porunik Williams, besposlen jer mu je sav posao pred ulazak u kolapsarsko polje bio automatiziran, rado nam je pokazao navigacioni odjel. Pokucao je noktom po oknu. "Nadam se da ga na ovom putu neemo trebati." "Zato?" upita Charlie. "Njime se sluimo samo kad zalutamo." Ako kut ulaska u kolapsarsko polje odstupa od potrebnog samo za tisuinku radijana, moe se desiti da iskrsnemo na sasvim drugom kraju galaksije. "Onda analiziramo spektre najsjajnijih zvijezda u okolici dok ne pronaemo tri poznate, kao po otiscima prstiju. S tri poznate zvijezde moemo triangulacijom izraunati poloaj." "l onda nai najblii kolapsar i vratiti se na pravi put", rekoh. "Ovaj put je to problem. Sade 138 je jedini kolapsar u Magellanovim Oblacima za koji znamo, i to samo iz zarobljene neprijateljske dokumentacije. Da se izgubimo u Oblaku, ak i da naemo jo neki kolapsar, ne bismo znali

kako tono da uemo u njegovo polje." "Krasno!" "Ne bismo, zapravo, bili izgubljeni", doda on s pomalo zlobnim izrazom na licu. "Mogli bismo se zatvoriti u komore, usmjeriti prema Zemlji i pojuriti punom snagom. Doli bismo na Zemlju za tri mjeseca, po brodskom vremenu. "Svakako", rekoh, "ali sto pedeset hiljada godina u budunosti." S ubrzanjem od 25 G ve za mjesec dana dotjera do devedeset posto brzine svjetlosti, a dalje si u rukama Svetog Alberta. "Da, to je svakako mana tog plana", odgovori Williams, "ali bar bismo saznali tko je pobijedio u ovom ratu." Ovo te tjeralo da razmilja: koliko li je vojnika ba na ovaj nain uteklo iz rata? etrdeset dvije udarne grupe bile su knjiene kao 'nestale u akciji', izgubljene negdje, nepoznatih sudbina. Moda sve one puze normalnim svemirom, neto sporije od brzine svjetlosti, pa e se jedna po jedna pojavljivati na Zemlji ili na Kapiji tokom slijedeih stoljea. Vrlo praktian nain dezertiranja! Kad si jednom ispao iz lanca kolapsarskih skokova, praktiki te nije bilo mogue pronai. Jedini je problem, na alost, bio u tome to je sekvenca skokova bila unaprijed programirana od strane Komande udarnih grupa. Ljudski navigator stupao je na scenu samo ako je greka u proraunu brod bacila u krivu rupu, pa si izletio u nekom sasvim sluajno odabranom kraju svemira. Charlie i ja odosmo pogledati gimnastiku dvoranu, koja je bila dovoljno velika za oko desetak ljudi odjednom. Naredio sam mu da sastavi spisak po kome e svatko imati po sat vremena dnevno u dvorani nakon to izaemo iz komora. Blagovaonica je bila tek neto malo vea od gimnastike dvorane. ak i u etiri smjene za obroke, ljudi e sjediti tarui se ramenima. Vojnika kantina je bila jo depresivnija od oficirske. Bilo je oito da u mnogo prije isteka dvadeset mjeseci imati pune ruke problema s moralom ljudstva. Zato je oruarnica zapremala prostor gimnastike dvorane, blagovaonice i obje kantine zajedno. Takva je i morala biti da bi drala golem izbor pjeadijskog oruja razvijen tokom stoljea. Osnovno oruje i dalje je bilo borbeno odijelo, sad ve neusporedivo savrenije i sposobnije od onog prvoga modela u koji su me bili ugurali pred kampanju na Aleph 0. Porunik Riland, etni oruar, nadgledao je svoja etiri pomonika, po jednoga iz svakog platona, koji su vrili posljednje provjere u skladitu oruja. Kad ovjek pomisli na sve te tone eksplozivnih i radioaktivnih materijala i na to to se sve s njima deava pod optereenjem od 25 G, moda je to bio najvaniji

posao na itavom brodu. Uzvratio sam njegov povrni pozdrav. "Je li sve u redu, porunie?" "Jeste, gospodine, sve osim ovih prokletih maeva." Upotrebljavali smo ih u statikom polju. "Nema naina da ih poloim tako da se ne savijaju pod optereenjem. Nadam se samo da se nee polomiti." Vrlo sam daleko i od samog poetka razumijevanja principa na kome je zasnovano fukcioniranje statikog polja. Jaz koji je razdvajao modernu fiziku od fizike koju sam ja magistrirao bio je jednako velik kao jaz izmeu Galilea i Einsteina. Efekt tog polja sam, meutim, znao vrlo dobro. Unutar polja nije mogua brzina vea od 16,3 metara u sekundi. Elektromagnetsko zraenje nije postojalo, nije bilo ni elektriciteta ni magnetizma, a niti svjetlosti. Unutar kugle od stotinjak metara promjera (odnosno polukugle, ako je ovjek stajao na tlu) bilo je mogue vidjeti okolinu, ali samo u sablasnim gradacijama crne i bijele boje, zahvaljujui fenomenu koji su mi opisali kao 'faznu transferenciju kvazi-energije koju polje proputa iz njemu neposredne tahionske realnosti'. Suvie komplikovano za mene. Kao rezultat svega toga, sve konvencionalno bojno oruje je postalo beskorisno. Unutar polja ak je i Nova-bomba samo mrtva hrpa metala. Svako ivo bie, bilo ovjek ili Tauranac, umire u djeliu sekunde ako ne nosi odgovarajuu izolaciju. Isprva je izgledalo kao da smo doli do konanog, krajnjeg oruja. U pet sukoba za redom tauranske su baze sravnjene sa tlom bez i jedne ljudske rtve. Trebalo je samo polje donijeti do neprijatelja (etvorica snanijih vojnika lako su ga mogla prenositi na zemaljskoj gravitaciji) i promatrati ih kako umiru im prou kroz neproziran rub polja. Nosai generatora polja bili su neranjivi, osim na kratke trenutke kad bi morali ugasiti polje da se orijentiraju. esti put, meutim, Tauranci su bili spremni. Nosili su zatitna odijela nosaa generatora. Od tada su i nosai nosili oruje. Samo je o tri takve bitke stigao izvjetaj, iako je desetak udarnih grupa krenulo u boj sa statikim poljem. Ostali su se jo uvijek borili ili su jo uvijek bili na putu, ili su pak bili totalno poraeni. Nije bilo naina da se sazna dok se ne vrate, a nisu bili ohrabreni da se vrate ako su Tauranci jo uvijek drali teritorij oko kojega se bitka vodila. Pretpostavljalo se da to znai 'dezerterstvo pod neprijateljskom vatrom', to bi znailo smaknue za oficire (no, kruile su glasine da im umjesto toga jednostavno izbriu mozgove, usade nove linosti i poalju ih natrag u borbu). "Hoemo li upotrijebiti statiko polje, gospodine?" upita Riland. "Vjerovatno hoemo, ali samo ako su Tauranci ve tamo. Ne svia mi se

ideja da dan za danom ivim u odijelu, bez mogunosti da izaem." Ni ideja da se borim kopljem, maem i noem za bacanje nije mi bila nita draa, ma koliko da sam elektronskih iluzija bio poslao u Valhallu ba na takav nain, za vreme boravka u 'kanti'. Provjerio sam vrijeme. "Hajde, krenimo prema komorama da vidimo je li sve u redu, kapetane." Imali smo jo oko dva sata do poetka manevra ulaska u kolapsarsko polje. Prostorija s komorama podsjeala je na golem pogon kemijske industrije, dobrih stotinjak metara u promjeru, natrpan krupnom aparaturom jednoline sive boje. Osam komora bile su poredane oko sredinjeg lifta, a simetriju je kvarila samo injenica da je jedna komora bila dvostruko vea od ostalih; pripadala je komandi i sluila starijim oficirima i specijalistima prateih slubi. Narednik Blazynski pojavi se iza jedne komore i salutira. Nisam mu uzvratio pozdrav. "to je, do avola, ovo?" U tom univerzumu sivila, jedna toka ivih boja. "To je maak, gospodine." "Ma nemoj mi rei." K tome prilino velik i aren. Djelovao je pomalo idiotski, prebaen preko narednikovih ramena. "Dozvoli da preinaim pitanje. Kog vraga taj maak radi ovdje?" "To je maskota ekipe za odravanje, gospodine." Maak pridigne glavu taman dovoljno da preko volje zaiti na mene, a onda se vrati svom oputenom odmoru. Pogledao sam Charlieja, a on slegne ramenima. "Meni se to ini pomalo okrutnim", ree. "Neete ba od njega imati neke koristi. Nakon 25 G imat ete malo krzna i hrpicu kostiju." "O, ne, gospodine. Pogledajte!" Razmaknuo je krzno na makinim pleima i pokazao nam usaeni ventil za fluorokarbon, ba kao onaj na mom bedru. "Kupili smo ga ve prilagoenog od trgovca na Kapiji. Sad ih mnogi brodovi imaju, gospodine. Komodor je za nas potpisala papire." No, to je bilo njezino pravo; odravanje je jednako potpadalo pod njezinu komandu kao i pod moju. A brod je, na kraju, ipak bio njezin. "Niste li mogli nabaviti psa?" Mrzim make; stalno se uljaju uokolo. "Ne, gospodine, oni se ne mogu prilagoditi. Ne podnose besteinsko stanje." "A to je s komorom, jeste li je morali prilagoivati?" upita Charlie. "Ne, gospodine. Imamo jedan leaj vika." Divno, znai da u dijeliti komoru sa ivotinjom. "Samo smo morali skratiti pojaseve. Za nju moramo imati drugu vrstu medikamenta za ovrenje staninih membrana, ali to je ukljueno u

cijenu." Charlie ga poea iza uha. Poeo je presti, ali se nije ni pomakao. "Djeluje mi dosta priglupo." "Unaprijed smo mu dali metaboliki usporiva. Tako nam ga je lake uvezati na leaj." Nije udo da je bio inertan; metabolizam se toliko usporavao da si jedva ostajao na ivotu. "Ha, valjda e to onda biti u redu", rekoh. Moda e koristiti odravanju morala. "Ako primijetim da nam smeta u bilo kom pogledu, ja u ga lino reciklirati." "Razumijem, gospodine!" ree Blazynski s vidljivim olakanjem, vjerojatno mislei kako sigurno ne bih imao srca neto uiniti tako slatkoj krznenoj lopti. Eh, mome, samo me isprobaj. I tako smo vidjeli sve. Jedina preostala stvar, ne raunajui motore, bio je ogroman hangarski prostor u komu su ekali lovci i robotske letjelice, privreni u svoja masivna leita da se odupru predstojeim ubrzanjima. Charlie i ja odosmo da bacimo pogled i na njih, no, na naoj strani zrane komore nije bilo prozora. Znao sam da postoji prozor na unutranjoj strani, ali je u komori ve bio vakuum i nije nam se dalo proi kroz itav ciklus punjenja zrakom i grijanja samo zato da zadovoljimo radoznalost. Poeo sam se stvarno osjeati prekobrojnim. Pozvao sam Hilleboevu i saznao da je sve pod kontrolom. Da ubijemo jo sat vremena vratili smo se u kantinu i angairali kompjutor da posreduje u jednoj partiji kriegspielera; upravo je postalo zanimljivo kad se oglasio desetminutni alarm. Akcelarijske komore imale su 'poluivot do kvara' od pet tjedana, to je znailo da za boravak od pet tjedana postoji vjerojatnost od pedeset odsto da se nita nee dogoditi, da nee puknuti kakva cijev ili ventil i dozvoliti da te pritisak zgnjei kao ohara pod cipelom. U praksi je bila potrebna stvarno gadna situacija da opravda boravak dulji od dva tjedna pod ubrzanjem. Sad smo se spremali na samo deset dana; prvu etapu naeg putovanja. Pet tjedana ili pet sati - onome koji je uao u komori bilo je posve svejedno. Kad je pritisak jednom porastao na normalan radni nivo, ovjek bi izgubio osjeaj proticanja vremena. Tijelo i mozak pretvorili bi se u beton. Nijedno osjetilo nije davalo nikakvog signala, a mogao si se satima zabavljati pokuavajui rastaviti svoje ime na sastavna slova. Zato se nisam iznenadio kad mi se uinilo da nije prolo niti malo vremena, a ve sam bio suh i tijelo mi je bridilo od povratka osjeta. Komora je zvuala kao kongres astmatiara u oblaku cvijetnog peluda - trideset devet ljudi i jedan

maak u punom jeku kalja i kihanja dok su se plua oslobaala posljednjih ostataka fluorokarbona. Dok sam se petljao s pojasevima otvorila su se bona vrata, preplavljujui komoru bolno bljetavim svjetlom. Maak izleti prvi, a za njim opa guva; dostojanstva radi ekao sam da izaem posljednji. Vie od stotine ljudi muvalo se uokolo pred ulazom u komore, rasteui udove i masirajui ih da sprijee greve. Ma kakvo dostojanstvo! Okruen hektarima golog mladog enskog mesa prisilio sam se da svima gledam u lice i da istovremeno napamet rjeavam diferencijalnu jednadbu treeg stupnja, samo da sprijeim svakome primjetnu galantnu reakciju. Bilo je to tek privremeno rjeenje, no posluilo je da me dovede do lifta. Hilleboe je galamila naredbe i postrojavala ljude; u urednom poretku primjetio sam da je itav jedan platon obiljeen jednolinim masnicama to su im se protezale od glave do pete. Dvadeset pari modrica pod oima. Morat u porazgovarati s Odravanjem i s medicinskom slubom - nakon to se obuem.

30
Tri tjedna smo ostali pod jednom gravitacijom s povremenim periodima besteinskog stanja zbog navigacijskih provjera, dok je Masaryk II opisivao dugu usku petlju kojom se udaljavao od kolapsara Resh 10 i onda vraao natrag prema njemu. Taj period je proao sasvim fino i ljudi su se odlino prilagoavali brodskoj rutini. Dao sam im minimum izmiljenih poslova, a maksimum provjere znanja i vjebanja - za njihovo vlastito dobro. Naravno, nisam bio toliko naivan da mislim da e to i oni tako shvatiti. Nakon tjedan dana pod 1 G, vojnik Rudkoski (kuharev pomonik) imao je destilaciju u punom pogonu proizvodei oko osam litara devedesetpet postotnog etilnog alkohola dnevno. Nisam ga elio sprijeiti - ivotu je i ovako nedostajalo veselja pa se nisam obazirao sve dok su se ljudi javljali na dunost trijezni - ali me silno interesiralo kako uspijeva dobaviti sirovine u naoj posve zatvorenoj brodskoj ekologiji i kako mu ljudi plaaju za pie. Upotrijebio sam zato lanac zapovijedi u obrnutom smjeru, zatraivi od Alseverove da ispita stvar. Ona je pitala Jarvila, koji je pitao Carrerasa, koji je sjeo i popriao s Orbanom, naim kuharom. Ispostavilo se da je zapravo narednik Orban organizirao itavu stvar i ostavio Rudkoskom da obavlja prljavi dio posla, te da je jedva ekao da se napravi vaan pred nekom povjerljivom osobom. Da sam ikada ruao ili veerao s vojnicima, moda bih ustanovio da se deava neto neobino, no, ovo poduzee nije se protezalo na oficirski teritorij. Preko Rudkoskog, Orban je improvizirao itav ekonomski sistem baziran na alkoholu. To je izgledalo otprilike ovako:

Svaki obrok je bio praen nekim jako zaeerenim desertom, kakvim eleom, pudingom ili kremom, koji si slobodno mogao pojesti ako si mogao podnijeti lepljivu slatkou. Ako je, meutim, desert jo uvijek bio na tvom pladnju kad si ga poslije obroka predavao na prozoriu za reciklau, Rudkoski bi za njega dao bon na deset centi, a desert bi ubacio u posudu za fermentaciju. Imao je dvije takve posude od dvadeset litara, jednu u 'pogonu' i jednu u kojoj se sakupljala sirovina. Taj bon na deset centi nalazio se na dnu ekonomskog sistema koji je ovjeku dozvoljavao da kupi pola litre alkohola (s okusom po vlastitom izboru) za pet dolara. Ako bi se jedna desetina tjedan dana odricala svih deserata, mogli su kupiti dvije litre pia, dovoljno za zabavu, ali nedovoljno da se razvije u zdravstveni problem. Kad mi je Diana dola s tom informacijom, donijela je sa sobom i uzorak, bocu Rudkoskovog Najgoreg. Doslovno najgoreg; radilo se o okusu koji nije uspio, sudei ve po tome to je boca prola itav lanac komande, a da nivo pia u njoj nije putem pao za vie od par centimetara. Okus je bio jezovita kombinacija jagode i anisa. Kao to se esto deava ljudima koji rijetko piju, Diani se perverzno sviao. Naruio sam da nam donesu vode i leda i u roku od jednog sata bila je ve totalno u magli. Za sebe sam natoio jednu aicu i nisam je uspio dovriti. Kad je ve bila na pola puta do nesvijesti i mrmljala umirujue prie svojoj jetri, odjednom pridigne glavu i zagledao se u mene s djetinjom neposrednou. "Majore William, ti ima problema." "Niti pola problema koji e ti imati sutra ujutro, porunie doktore Diana." "Ah, nije... to problem," odmahne ona pijano. "Malo vitamina, malo... glu... glukoze, sitnicu adrena... drenalina, ako nita drugo... ako ne pomogne. Ali ti ima... ima pravi problem." "uj, Diana, ne bi li bilo bolje da te ja... " "Ono to tebi... to ti treba... je razgovor s onim finim kaplarom Valdezom." Valdez je bio muki seksualni savjetnik. "Valdez ima razume... razu... on ima razumijevanja; to mu je posao. On bi te... " "Diana, ve smo o tome razgovarali, sjea se? Ja hou ostati ovakav kakav jesam." "Neemo li to svi mi?" Obrisala je suzu, kap razblaena alkohola. "Je l' ti zna kako te zovu?" Pogledala je najprije u pod, a onda u zid. "Stari perverznjak, eto kako." Oekivao sam i gora imena od ovoga, ali ne ovako rano.

"Ne uzbuujem se zbog toga, komandantu uvijek nadijevaju razna imena." "Znam, ali ipak..." Iznenada je ustala, pomalo se klimajui. "Pe... previe sam pila. Moram lei." Okrenula mi je lea i protegnula se, tako jako da su joj pucketali zglobovi. A onda se jedan av skoro neujno rastvorio, a ona iskoila iz svoje tunike i na prstima odetala do mog kreveta. Sjela je i potapala leaj rukom. "Doi... doi, William; jedina prilika." "Za boga, Diana, ne bi bilo fer." "Sve je fer u ratu i ljubavi," zakikotala je Diana na to. "Osim... osim toga, ja sam doktor... mogu pro. . mogu to promatrati... hm, kliniki. Nee me smetati. Pomogni mi s ovim..." I nakon pet stotina godina, jo su uvijek kope grudnjaka stavljali straga. Neki bi dentlmen pomogao tada dami da se svue, a onda bi tiho izaao. Druga vrsta dentlmena pojurila bi odmah prema vratima. Kako nisam pripadao ni jednoj niti drugoj vrsti, koncentrirao sam se na plijen pred sobom. Sreom ili nesreom, tek dama izgubi svijest prije nego smo postigli ikakav napredak. Divio sam se njezinom izgledu i opipu jo dugo prije nego sam, osjeajui se pomalo krivim, pokupio sve njezine stvari i uspio je nekako obui. Digao sam je s kreveta - sladak teret - a onda se sjetio da e Diana, ako nas itko ugleda kako je nosim u njezinu kabinu, biti predmet viceva i glasina do kraja ove kampanje. Pozvao sam Charlieja da mu kaem da smo nas dvoje malo popili i da je Diani od toga prilino slabo; neka doe k meni na pie i pomogne mi odvui nau dobru doktoricu kui. Kad je Charlie pokucao na moja vrata, ona je ve nevino sjedila u naslonjai i tiho hrkala. Osmjehnuo sam se na taj prizor. "Doktore, najpre sam sebe izlijei!" Ponudio sam mu bocu, uz upozorenje. Pomirisao je i napravio grimasu. "to je to, razrjeiva?" "Ha, neto to je kuhar skuhao. Vakuumska destilacija." Paljivo je spustio bocu, kao da se boji da e eksplodirati ako se potrese. "Predviam mu skoru nestaicu muterija i epidemiju smrti od trovanja. Ona je to stvarno pila?" "uj, kuhari su priznali da je rije o eksperimentu koji nije uspio; ostali su im okusi navodno podnoljivi. Inae, da, ne samo da je pila, nego joj strano dopalo." "Boe..." Nasmijao se. "K vragu, kako emo sad? Da joj ja uzmem noge, a ti ruke?" "Ne, uzmi joj ti jednu ruku, a ja u drugu; moda je navedemo da bar malo

prohoda." Tiho je zastenjala kad smo je digli iz naslonjaa, otvorila jedno oko i rekla: "Z... zdravo, Charlie." Onda je zaklopila oko i prepustila se da je odvuemo do njezine kabine. Nitko nas putem nije vidio, no, njezina cimerica, Laasonen, sjedila je na svojem krevetu i itala. "I stvarno je pila tu tekuinu?" promotri ona Dianu sa simpatijom. "Dajte da vam pomognem." Nas troje smo je nekako utrpali u krevet. Laasonen popravi kosu koja joj je upadala u oi. "Rekla mi je da je to dio nekakvog eksperimenta." "Oito gaji veu ljubav prema nauci nego ja," ree Charlie, "a ima i vri eludac." Svi smo poeljeli da to nije rekao. Diana je kasnije stidljivo priznala da se ne sjea niega nakon prve ae, a iz razgovora se moglo zakljuiti da misli kako je Charlie itavo vrijeme bio s nama. Tako je bilo najbolje. Pa ipak! O, Diana, lijepa moja latentna heteroseksualko, daj da ti kupim bocu dobroga viskija kad slijedei put pristanemo u luci! Za sedam stotina godina. Vratili smo se u komore da obavimo skok od kolapsara Resh 10 na Kaph 35, dva tjedna pod 25 G, a onda jo etiri tjedna brodske rutine na jednoj gravitaciji. Objavio sam uvoenje svoje politike 'otvorenih vrata', no, praktiki je nitko nikada nije iskoristio. Svoje ljudstvo sam viao vrlo rijetko i to gotovo iskljuivo u negativnim prilikama, pri provjerama znanja, izricanju opomena i povremeno na predavanjima, Oni sami rijetko su kada govorili razumljivo, osim u odgovorima na direktna pitanja. Veini njih engleski je bio ili maternji ili drugi jezik, no, on se tokom gotovo pola milenijuma toliko drastino izmjenio da sam ga jedva razumijevao i to samo kad sugovornik nije govorio prebrzo. Sreom, svi su tokom osnovne obuke nauili engleski jezik dvadeset prvog stoljea koji je vojsci sluio kao slubeni jezik. Jedino je tako vojnik iz dvadeset petog stoljea mogao razgovarati sa svojim kolegom koji je moda bio suvremenik njegovog pra-pradevetnaest-puta-pradjeda. Ako je ovaj uope imao neto slino pradjedu. Razmiljao sam o svojem prvom borbenom komandantu, kapetanu Stottu koga sam mrzio jednako srdano kao i ostali u naoj eti - i pokuao zamisliti kako bih se bio osjeao da je on bio seksualno devijantan i da sam zbog njega morao nauiti jo jedan strani jezik. Tako smo, naravno, imali disciplinskih problema, no, bilo je udo da smo

uope imali bilo kakvu disciplinu. To da smo je imali, mogao sam zahvaliti samo Hilleboevoj, koliko god mi je ona bila lino odbojna. Grafiti po brodskim zidovima uglavnom su se bavili nevjerovatnim seksualno-geometrijskim kombinacijama Drugog terenskog oficira i njezinog komandanta. Sa Kapha 35 skakali smo na Samk 78, s njega na Avin 129 i na kraju na Sade 138. Veina skokova nije bila vea od par stotina svjetlosnih godina, no ovaj poslednji iznosio je sto etrdeset hiljada - navodno najdulji kolapsarski skok ikada izveden s ljudskom posadom. Vrijeme provedeno u samom kolapsarskom skoku izmeu ulijetanja u "rupu" na jednom kraju i izlijetanja iz nje na drugom, uvijek je bilo jednako, bez obzira na udaljenost meu kolapsarima. Kad sam ja studirao fiziku vjerovalo se da je trajanje kolapsarskog skoka jednako nuli, no, dva stoljea kasnije, kompliciranim eksperimentom u valnoj mehanici, ustanovljeno je da on ipak traje jedan vrlo malen dio nanosekunde. ovjeku se to ne ini mnogo, no, najprije je itavu fiziku trebalo sagraditi iznova kad je kolapsarski skok otkriven, a sad su itavu vraju stvar morali ponovo rasturiti kad se ispostavilo da je potrebno utroiti vrijeme da bi se iz toke A dolo u toku B. Fiziari se jo i danas svaaju oko toga. Mi smo, meutim, imali preih problema od toga kad smo kao bljesak izletili iz kolapsarskog polja Sade 138 s tri etvrtine brzine svjetlosti. Nije, naime, bilo naina da se odmah ustanovi da li su nas Tauranci prestigli ili ne. Lansirali smo programiranu robotsku letjelicu koja e usporavati s tristo G, izvriti preliminarni pregled situacije i obavijestiti nas ako otkrije koji drugi brod u sistemu, ili bilo kakav znak tauranske aktivnosti na nekoj od kolapsarovih planeta. im smo je lansirali, uli smo u komore, a kompjuteri nas poveli na tri tjedna manevara za izbjegavanje eventualnih protivnika dok je brod smanjivao brzinu. Nije bilo problema, osim to su tri tjedna vrlo dugo vrijeme za boravak u komorama; jo smo se danima nakon toga vukli po brodu kao ostarjeli invalidi. Da je robot javio da su Tauranci ve u sistemu, odmah bismo poeli koiti s 1G i lansirati lovce i robotske letjelice naoruane Nova-bombama, no, moda ne bismo preivjeli dovoljno dugo da to uinimo - Tauranci su ponekad stizali do naih brodova ve par sati nakon njihova pojavljivanja u sistemu. Umiranje u akceleracijskoj komori moda i nije ba najljepi nain da se ovjek oprosti sa svijetom. Trebalo nam je mjesec dana da se vratimo na udaljenost od dvije astronomske jedinice od kolapsara, gdje je automatska izvidnica bila pronala planetu koja je

odgovarala naim potrebama. Radilo se o pomalo neobinoj planeti, neto manjoj od Zemlje, ali vee gustoe. Za razliku od veine portalnih planeta ova nije bila onako duboko smrznuta, dijelom zbog topline vlastite jezgre, a dijelom zbog topline sunca SDoradus, najsjajnije zvijezde u Oblaku, koje nije bilo udaljeno vie od oko treine svjetlosne godine. Najneobinija osobina planete bila je odsutnost geografije - iz svemira je izgledala kao malo oteena biljarska kugla. Na kuni fiziar, porunik Gim, objasnio je takvo netaknuto stanje anomalno ekscentrinom orbitom, poput kakve komete, koja je ukazivala da planeta ne potie iz ovoga sistema ve je nekad bila lutalica meuzvjezdanim prostorom. Prije ulijetanja u sistem Sade 138 vjerojatno je nikada nije bio pogodio kakav vei meteor i tek je u relativno novije doba morala dijeliti meuplanetarni prostor sa svim otpacima zvijezda i planeta koje je kolapsar vukao za sobom uokolo. Masaryka II ostavili smo u orbiti (mogao je i sletjeti na planetu, no, to bi mu smanjilo vidljivost i produljilo vrijeme potrebno za eventualni odlazak), a ljudstvo i materijal spustili smo na povrinu koristei est lovaca. Bilo je ugodno napustiti brod, pa makar planeta i ne bila gostoljubiva. Atmosfera se sastojala od slabanog hladnog povjetarca helija i vodika; ak je i podnevna temperatura bila preniska da bi ita drugo postojalo u plinovitom stanju. 'Podne' je bilo kad se S-Doradus nalazio u zenitu, malena ali bolno bljetava taka, poput iskre na nebu. Nou je temperatura polako padala, sa dvadeset pet stupnjeva Kelvina na sedamnaest, to nam je stvaralo probleme jer se tik pred zoru vodik u zraku poinjao kondenzirati u snijeg. Sve bi postalo toliko klizavo da nije bilo koristi od bilo koje aktivnosti osim sjedenja i ekanja da se snijeg otopi. U zoru se pojavljivala blijeda pastelna duga, jedini odmor oima od crnobijele monotonije pejzaa. Tlo je bilo podmuklo, prekriveno grudicama smrznutog plina koje su se stalno polako premetale na aneminom vjetru. Morao si se sporo gegati pri hodanju da bi ostao na nogama; od etvorice koji su poginuli pri gradnji baze, trojica su bili rtve jednostavnih padova. Vojska nije ba bila zadovoljna s mojom odlukom da se protusvemirsko naoruanje i rubna obrana baze instaliraju prije stambenih prostorija, no, to je bilo strogo prema pravilima. Osim toga, dobivali su po dva dana odmora na brodu za svaki dan rada na tlu (to i nije bilo pretjerano irokogrudno, priznajem, jer je brodski dan imao 24 sata, a planetarni 38,5 sati od zore do zore). Bazu smo zavrili za malo manje od etiri tjedna i bila je to stvarno

impozantna graevina. Kruni rub, promjera jednog kilometra imao je dvadeset est gigavatnih lasera koji su automatski nianili i gaali u tisuinki sekunde, a reagirali su na kretanje svakog dovoljno velikog objekta izmeu ruba i horizonta. Ponekad, kad bi vjetar bio pogodan, sitne grudice leda znale su se slijepiti u pokoju rahlu grudu snijega koju bi onda vjetar poeo kotrljati po tlu. Ne bi se stigla daleko otkotrljati. Za prethodnu zatitu, prije nego se neprijatelj pojavi nad horizontom, krug oko baze bio je golemo minsko polje. Zakopane mine detonirale bi u sluaju znaajnijeg poremeaja svojeg lokalnog gravitacijskog polja. Jedan sam Tauranac detonirao bi minu kad bi joj priao na dvadeset metara, a malen svemirski brod aktivirao bi je preletom na visinu od jednog kilometra. Postavili smo 2800 mina, veinom nuklearnih od 100 mikrotona, no, pedeset ih je bilo unitavajue snanih tahionskih naprava, a bile su nasumice razbacane po prstenu koji se protezao od krajnjeg ruba laserskog dometa jo slijedeih pet kilometara u irinu. Unutar baze pouzdavali smo se u pojedinane lasere, mikrotonske rune granate i u jo neprovjeren brzometni baca tahionskih raketa, po jedan u svakom platonu. Kao poslednju rezervu, kraj stambenog prostora postavili smo statiko polje, a u njegovu neprozirnu kupolu natrpali dovoljno paleolitskog oruja da odbijemo Dingis Kanove horde i jedan mali krsta, za sluaj da nam uspije izgubiti ba sve nae svemirske letjelice u pobjednikoj bici za planetu. Dvanaest ljudi e se moi domoi Kapije. Nije bilo preporuljivo previe razmiljati o injenici da e u tom sluaju preostali preivjeli morati uati u statikom polju sve dok ih ne smijeni pojaanje, ili pak smrt. Stambene prostorije i administrativni ured bili su pod tlom radi bolje zatite od oruja s pravocrtnim djelovanjem, kao to su laseri. Ovo, meutim, nije imalo neki efekt na moral trupa; za svako zaduenje na povrini, ma kako naporno ili riskantno, vladao je toliki interes da se stvarala lista ekanja; Nisam elio da vojska u slobodno vrijeme izlazi na povrinu; najprije zbog opasnosti, a i zbog toga to se stvarao velik administrativni problem zaduivanja i razduivanja opreme i praenja gdje se tko u kom trenutku nalazi. Na kraju sam ipak morao popustiti i dozvoliti ljudima da izlaze na povrinu na po par sati tjedno. Nije se imalo to vidjeti osim bezline ravnice i neba, danju ukraena S-Doradusom a nou ovalom galaksije, no, i to je bila neka prromjena u odnosu na zidove od ukruene rastaljene stijene i isto tako zanimljiv strop. Omiljeni sport bio je etnja do obrambenog ruba baze i isprobavanje koja e najmanje gruda leda aktivirati lasersko oruje. Meni se inilo da je to zabava ravna promatranju slavine iz koje kaplje voda, no, bila je nekodljiva; laseri su mogli pucati samo u smjeru suprotnom od baze, a energije smo imali vie nego

dovoljno. Pet mjeseci stvari su tekle glatko. Administrativni problemi nisu se razlikovali od onih na Masaryku II, a za nas je bilo manje opasno da ekamo ovdje kao pasivni trogloditi nego da skakuemo od kolapsara do kolapsara, bar dok se jo neprijatelj nije pojavio. Kad je Rudkoski ponovo montirao svoju destileriju pravio sam se da ne vidim. Sve to je razbijalo monotoniju garnizonskog ivota bilo je dobrodolo, a alkoholni bonovi ne samo da su vojsci pruali pie, ve su im davali neto za ta su mogli kockati. Mijeao sam se samo u dvije stvari: nitko nije smio na povrinu ako nije bio potpuno trijezan i nitko nije smio prodavati seksualne usluge. Moda je to u meni progovarao puritanac, no, i u ovom sluaju odgovaralo je propisima. Miljenja prateih specijalista bila su podijeljena, porunik Wilber, psihijatar, slagao se sa mnom, a seksualni savjetnici Kajdi i Valdes nisu. Moda i zato to su, kao nai lokalni 'profesionalci', vjerojatno grabili veliku lovu. I tako je prolo pet mjeseci udobno dosadne rutine, a onda se pojavio vojnik Graubard. U stambenim prostorijama iz jasnih razloga nije bilo dozvoljeno dranje oruja. Ljudi su bili tako uvjebani da je ak i sukob akama mogao biti smrtonosan, a kako je nervoza rasla, povoda za sukob bilo je nebrojeno mnogo. Stotina normalnih ljudi meusobno bi se poklala ve nakon tjedan dana u naoj spilji, no, ovi vojnici su bili posebno odabrani da dobro podnose drutvo u skuenom prostoru. Ipak, dolazilo je do tua. Graubard je skoro ubio svog biveg ljubavnog partnera Schona kad mu je ovaj uinio grimasu dok su u redu ekali na ruak. Najprije je dobio tjedan dana samice (a isto tako i Schon, zbog izazivanja), a onda psihijatrijsko savjetovanje i kaznene zadatke. Nakon toga premjestio sam ga u etvrti platon, tako da ne via Schona svaki dan. Prvi put kad su se sluajno mimoili u hodniku, Graubard je pozdravio Schona udarcem preko grkljana, tako divljakim da je ovome Diana morala napraviti novi dunik. Graubard je proao kroz jo intenzivniji zatvor, savjetovanje i kaznene zadatke - k vragu, nisam ga mogao premjestiti u drugu etu - i onda je bio dobar deko dva tjedna. Petljao sam oko njihovih radnih smjena i blagovaonikog rasporeda, tako da nikada ne budu zajedno u istoj prostoriji, no, opet su se jednom sreli u hodniku. Ovaj put rezultat je bio neto izjednaeniji, jer je Schon imao dva slomljena rebra, a Graubard ostao bez etiri zuba i pretrpio teu ozlijedu jednoga testisa. Da se ovo nastavilo, uskoro bih trebao hraniti najmanje jedna usta manje.

Prema Opem kodu vojnog prava mogao sam narediti da se Graubard pogubi, budui da smo, tehniki gledano, bili u borbenom stanju, na liniji fronta. Moda sam to i trebao uiniti, ali je Charlie predloio humanitarnije rjeenje i ja sam ga prihvatio. Nismo imali dovoljno prostora da Graubarda trajno drimo u samici, to nam se inilo jedinom humanom stvari koju smo praktiki mogli uiniti, no, na Masaryku II bilo je mjesta koliko nam drago. Nazvao sam Antopolovu i ona je pristala da se pobrine za njega. Dao sam joj dozvolu da kurvinog sina izbaci u svemir ako joj bude pravio probleme. Sazvali smo opi zbor da objasnimo stvari, tako da Graubardovu lekciju upamti itavo ljudstvo. Upravo sam poinjao govoriti, stojei na kamenom podiju ispred ete, s oficirima i Graubardom iza sebe, kad li me mahnita budala naumi ubiti. Kao i svatko drugi u eti, Graubard je tjedno prolazio kroz pet sati vjebe unutar statikoga polja. Vojnici su pod strogim nadzorom vjebali rukovanje maevima, noevima i ime li sve ne, na lutkama u obliku Tauranaca. Graubard je nekako uspio prokrijumariti iz polja oruje, indijsku chakru koja je metalni krug s rubom otrim poput britve. Tom stvaricom nije ba lako rukovati, no kad je jednom savlada mnogo je efikasnija od obinog noa za bacanje. Graubard je bio strunjak. U djeliu sekunde uspio je onesposobiti ljude s obje svoje strane - Charlieja udarcem laktom u sljepoonicu, dok je Hilleboevoj lomio koljeno udarcem noge - i chakra je ve bila van tunike i vrtjela se u zraku prema meni; sve u jednom kontinuiranom glatkom pokretu. Otrica je ve bila preletjela pola puta do mojeg grla prije nego sam reagirao. Instiktivno sam pljesnuo rukom postrance da je izbijem u stranu, moda za centimetar izbjegavi gubitak etiri prsta na ruci; otrica je zasjekla dlan, ali sam je uspio izbaciti s putanje. Graubard je ve letio na mene, iskeenih zubi, s izrazom kakvog nadam se nikada vie neu vidjeti. Moda nije shvaito da je stari perverznjak zapravo samo pet godina stariji od njega, da ima borbom izotrene reflekse, plus tri tjedna vebe kinestezijom s negativnim feedbackom. U svakom sluaju, bilo je tako lako da mi ga je gotovo bilo ao. Vrh desnog stopala ve mu je skretao prema unutra; znao sam da e sad uiniti jo jedan korak i onda se baciti savate skokom. Kratkom ballestrom smanjio sam nau udaljenost koliko je trebalo i - upravo kad su mu obje noge ve bile u zraku - pruio mu jedan nimalo njean udarac postrance u solarni pleksus. Bio je u nesvijesti jo prije nego je tresnuo na pod. "Da mora ubiti ovjeka umjesto Tauranca", rekao je Kynock na Kapiji,

"nisam siguran da bi to bio u stanju uiniti". Vie od 120 ljudi stajalo je u toj prostoriji, a jedini zvuk koji se uo bilo je ravnomjerno kapanje krvi iz moje stisnute ake na pod. "lako zna bar tisuu raznih naina kako se to radi." Da sam ga udario par centimetara vie i pod malo drukijim kutom, bio bih ga ubio trenutno. Kynock je bio u pravu; nisam imao instinkt za to. Da sam ga jednostavno ubio u samoobrani bio bih se rijeio problema, a ovako sam ga iznenada umnogostruio. Psihotinog vojnika koji pravi probleme komandir moe zatvoriti i zaboraviti na njega, ali to ne moe uiniti s neuspjelim ubojicom. S druge strane, nije mi bila potrebna anketa meu vojnicima da ustanovim kako me egzekucija svakako nee podii u njihovim oima. Shvatio sam da je Diana kraj mene, da klei na tlu i pokuava mi otvoriti stisnutu aku. "Provjeri to je s Hilleboevom i Mooreom", promrmljao sam, a eti dao voljno i razlaz.

31
"Ne budi tvrdoglav kao magarac", rekao je Charlie drei mokru krpu kao oblog na sljepoonici. "Ti misli da ga ne bih trebao smaknuti?" "Ma prestani se trzati", Diana je pokuavala sastaviti rubove moje rane, da bi ih premazala sredstvom za spajanje. Od sredine podlaktice na nie, ruku sam osjeao kao komad leda. "Mislim da to ne bi trebalo uiniti svojom rukom. Nekoga moe odrediti za to: nekoga nasumice." "Charlie je u pravu", ree Diana. "Neka vuku papirie iz eira." Hvala bogu da je Hilleboe spavala snom pravednika na drugom leaju; samo mi je jo i njezino miljenje nedostajalo. "A to ako to odabrani ovjek odbije uiniti?" "Kazni ga i odaberi drugoga," odgovorio Charlie. "Zar nita u toj kanti nisi nauio? Ne moe prekriti obavezu koju ti nalae tvoj autoritet, time to e sam javno obaviti posao za koji je oito da si ga trebao nekome delegirati." "Da je to bilo koji drugi posao, da, sloio bih se s tobom. Ali ovo... sluaj, nitko od tih ljudi u eti nije nikada nikoga ubio. To bi izgledalo kao da nekoga tjeram da obavlja moj vlastiti, moralno prljavi posao." "Ako je stvar tako prokleto komplicirana", ree Diana, "zato jednostavno ne sazove ljudstvo i objasni im da je komplicirana. Poslije toga neka vuku

slamke; pa nisu djeca." Postojala je jednom takva vojska, u kojoj su se stvari rjeavale na ovakav nain, podsjeti me moja lana memorija. U panjolskom graanskom ratu u prvoj polovici dvadesetog stoljea u odredima marksistike milicije. Nareenje si sluao samo nakon to ga je oficir detaljno objasnio, a mogao si ga odbiti ako ti se inilo besmislenim. Oficiri i vojnici pili su i zabavljali se zajedno, nikada nisu salutirali niti su spominjali inove. Izgubili su taj rat, dodue, no onoj drugoj strani mora da nije bilo nimalo zabavno. "Gotovo", ree Diana i postavi mi privremeno oduzetu ruku u krilo. "Nemoj je pola sata upotrebljavati. Kad pone boljeti, onda ve moe." Paljivo, sam pregledao ranu. "Ne poklapaju mi se crte na dlanu, ali ti neu prigovarati." "Jasno da nee. Da ima pravde na svijetu, sad bi etao uokolo s patrljkom umjesto ruke, a najblia regeneracijska klinika ti je na Kapiji." "Ja mislim da bi ti patrljak trebao biti na vratu", ree na to Charlie. "Ja ne shvaam zato ima bilo kakvih sumnji; to si kopile trebao ubiti ve tamo, na licu mjesta." "ZNAM TO, PROKLETSTVO B0JE!" I Charlie i Diana skoe,iznenaeni ovim ispadom. "Oprostite. Vidite sad; sranje... pustite mene da brinem o tom problemu, je l' moe?"' "Hajde da obojica malo govorite o neemu drugome." Diana ustane i provjeri sadraj svoje lijenike torbe. "Moram pregledati jo jednog pacijenta, a za to vrijeme pokuajte ne uzrujavati jedan drugoga." "Koga, Graubarda?" upita Charlie. "Upravo njega. Moram uiniti sve to je u mojoj moi da ovjek bude u stanju popeti se na vjeala bez tue pomoi." "A to ako Hilleboe..." "Ona se jo pola sata nee probuditi. Poslat u vam za svaki sluaj Jarvila." Pourila je iz prostorije. "Hm, vjeala..." Nisam o tome razmiljao. "A kako emo ga, k vragu, smaknuti? Unutar baze nema smisla; bit e loe za moral. Streljaki vod bi od njega stvorio kr." "Ma, izbaci ga kroz zranu komoru. Nisi mu duan nikakve ceremonije." "Vjerovatno si u pravu, ali nisam, zapravo, mislio na njega." Pitao sam se da li je Charlie ikada vidio tijelo nekoga tko je umro na takav nain. "Moda bismo ga trebali jednostavno utrpati u okno za reciklau. Ionako e na kraju tamo zavriti".

Charlie se nasmije. "Tako je. To je pravi duh!" "Morali bismo ga malo skratiti na krajevima; okno nije dovoljno veliko." Charlie je imao nekoliko ideja za rjeenje tog problema; u meuvremenu je uao Jarvil i uglavnom nas ignorirao. Iznenada se vrata ambulante otvore s treskom i ulete kolica s pacijentom. Diana je trala uz kolica i pritiskala mu na prsa, dok je bolniar gurao. Slijedila su ih dva vojnika, no na vratima su zastali. "Ovdje, kraj zida", naredi Diana. Bio je to Graubard. "Pokuao se ubiti", ree nam ona, no, bilo je to i nama prilino oito. "Srce mu je stalo." Bio je napravio omu od svog pojasa i jo mu je sada visjela labavo oko vrata. Na zidu su visjele dvije velike elektrode s gumenim drkama. Diana ih zgrabi jednom rukom, a drugom strgne Graubardu tuniku s prsa. "Miite ruke s kolica!" Drala je elektrode razdvojene, tresnula prekida, a zatim ih pritisnula na njegova prsa. Zaulo se potmulo zujanje, a Graubardovo se tijelo stane tresti i trzati. Miris spaljena mesa. Diana je odmahivala glavom. "Pripremi se da ga otvorimo!" ree Jarvilu. "Dovuci mi Doris ovamo." Tijelo na kolicima proizvelo je nakakvo grgljanje, no, bio je to mehaniki zvuk, kao u neispravnom vodovodu. Iskljuila je struju, odbacila elektrode, skinula prsten s ruke i prela na drugu stranu prostorije da gurne obje ruke u sterilizator. Jarvil stane mazati Graubardova prsa nekom tekuinom gadna mirisa. Izmeu dviju opeklina od elektroda nalazila se malena crvena mrlja. Trebalo mi je nekoliko trenutaka da shvatim ta je to, a onda je Jarvil obrisao taj dio prsa. Priao sam blie da mu pogledam vrat. "Skloni se s puta, William, nisi sterilan." Diana mu opipa kljunu kost odmjeri malenu udaljenost i uini rez ravno dolje, do kraja prsne kosti. Krv se razlije po prsima, a Jarvil joj doda neto to je liilo na goleme kromirane kare za rezanje lima. Pogledao sam u stranu, no nisam mogao izbjei zvuk te sprave kako krcka kroz njegova rebra. Zatraila je retraktore, spuve i druge stvari, a ja sam se polako vratio na mjesto gdje sam prije toga bio sjedio. U uglu vidnog polja vidio sam je kako radi unutar prsnog koa, masirajui srce direktno. Charlie je izgledao upravo kako sam se ja osjeao. Slabo je dozvao Dianu: "uj, nemoj se pretrgnuti oko njega." No, ona mu nita nije odgovorila. Jarvil dojuri s umjetnim srcem i prui dvije cijevi Diani, a ona dohvati skalpel. Opet sam pogledao u stranu. Nakon pola sata jo je uvijek bio mrtav. Ugasili su sve sprave i prebacili preko njega plahtu. Diana opere krv s ruku i ree nam: "Moram se presvui.

Vraam se za minutu." Ustao sam i odetao do njezine kabine, odmah do ambulante. Jednostavno sam morao znati. Dignuo sam ruku da pokucam, no, iznenada me ruka zaboljela kao da je preko nje vatrom povuena crta. Pokucao sam ljevicom, a vrata se odmah otvore. "to... aha, treba ti neto za ruku." Bila je tek napola odjevena, nesvjesna te injenice. "Pitaj Jarvila". "Ne, nije to, Diana. Reci mi, to se desilo?" "Ah, to." Navukla je tuniku preko glave i glas joj se naglo priguio u tkanini. "Valjda je to moja greka. Ostavila sam ga na minutu samog." "A on se pokuao objesiti." "Da." Sjela je na krevet i ponudila mi stolicu. "Otila sam u toalet, a kad sam se vratila bio je ve mrtav. Jarvila sam ve bila poslala k vama jer nisam htjela da Hilleboe ostane predugo bez nadzora." "Ali, Diana... nema nikakvog traga na njegovom vratu. Nikakve masnice ili ozljede, niega. Ona slegne ramenima. "Nije ga ubilo vjeanje; doivio je srani udar." "Netko mu je dao injekciju, tono iznad srca." Upitno me pogledala. "To sam ja uinila, William. Adrenalin. Standardna procedura." Takvu crvenu toku dobije ako se trzne unutrag od injektora, a inae lijek prodre ravno kroz pore i ne ostavlja nikakav trag. "Bio je mrtav kad si mu dala injekciju?" "Da, to bi bilo moje profesionalno miljenje." Mrtvo hladno. "Srce nije kucalo, nije bilo pulsa, nije disao. Vrlo je malo poremeaja koji imaju takve simptome." "Hm, da. Shvaam." "Je li neto... u emu je stvar, William?" Ili sam imao nevjerojatnu sreu, ili je Diana bila odlina glumica. "Nita, nita. Zapravo, da, treba mi neto za ovu ruku." Otvorio sam vrata. "Ovo mi je utedilo veliki problem." Pogledala mi je ravno u oi. "Da, to je istina." Zapravo sam zamijenio jedan problem s drugim. Uprkos injenici da je postojalo nekoliko nezainteresiranih svjedoka Graubardove smrti, kruile su tvrdoglave glasine da sam naredio doktorici Alsever da ga jednostavno ukloni,

budui da sam sam uprskao posao, a nisam se htio petljati s komplikacijom vojnog suda. injenica je, meutim, bila da prema Opem kodeksu vojnog prava Graubard nije zasluivao nikakav sud. Bilo je dovoljno da kaem: ..Ti, ti i ti. Izvedite ovog ovjeka i ubijte ga, molim vas." Jao vojniku koji bi odbio izvriti takvo nareenje. Moj odnos prema vojnicima popravio se utoliko to su mi, bar javno, pokazivali vie respekta. Vjerovao sam, meutim, da je to dobrim dijelom onaj jeftini respekt, kao prema svakom barabi koji je dokazao da je opasan i plahe naravi. Znai, Ubojica je bilo moje novo ime. A taman sam se bio naviknuo na Starog perverznjaka. Baza se ubrzo vratila u svoju rutinu vjebi i iekivanja. Skoro da sam nestrpljivo ekao da se Tauranci pojave, samo da to konano obavimo, s ovim ili onim rezultatom. Vojska se na ovu situaciju navikla mnogo bolje nego ja, zbog oitog razloga. Imali su specificirane dunosti koje je trebalo obaviti, a nakon toga dovoljno slobodnog vremena za sve vojnike lijekove protiv dosade. Moje dunosti su bile raznolikije, ali su pruale malo zadovoljstva. Svi problemi koji su se probili do mene bili su takve naravi da sam ih ba ja morao rijeiti, a svi oni s jednostavnim i elegantnim rjeenjima bivali su sreeni ve na niim nivoima. Nikada nisam mario za sport ili igre, no, sad sam im se stao sve vie i vie priklanjati, kao nekoj vrsti sigurnosnog ventila. Po prvi put u ivotu u ovoj napetoj i klaustrofobinoj okolini nisam mogao utei u itanje ili uenje. Umjesto toga maevao sam s drugim oficirima bojnom motkom i sabljom, iscrpljivao se na mainama za vjebanje, a ak sam u svojem uredu drao ue za preskakanje.Veina ostalih oficira je igrala ah,no, mene su praktiki uvijek mogli pobijediti - kad god bih ja pobijedio, imao sam osjeaj da mi protivnik poputa. Igre rijei bile su vrlo teke jer je moj jezik bio arhaini dijalekt kojim su oni vrlo slabo znali manipulirati, a meni je nedostajalo i vremena i talenta da savladam 'moderan' engleski. Neko vrijeme sam dao Diani da mi prepisuje droge za mijenjanje raspoloenja, ro njihov kumulativni efekt me uplaio. Poinjao sam o njima ovisiti na nain koji je na poetku bio tako suptilan da me nije ni zabrinjavao. im sam to shvatio, naglo sam prestao. Onda sam pokuao sa sistematskom psihoanalizom kod porunika Wilbera, no, ni tu nije bilo pomoi, iako je on na akademski nain poznavao sve moje probleme, mi jednostavno nismo govorili isti kulturni jezik; njegovo savjetovanje o ljubavi i seksu bilo je kao da ja

pokuavam savjetovati kmeta iz etrnaestog stoljea kako e najbolje ostvariti svoje odnose sa seoskim popom i sa svojim gospodarom. A to je, na kraju, bio korijen itavog mog problema. Bio sam sasvim siguran da bih se mogao nositi s pritiscima i frustracijama komandiranja i ivota na skuenom prostoru s ljudima koji su mi se na trenutke inili jedva manje stranima od naeg neprijatelja. ak bih se mogao nositi i s gotovo potpunom izvjesnou da e sve zavriti bolnom smru zbog bezvrijednog cilja samo da sam imao Marygay. A taj je osjeaj, kako su mjeseci napredovali, bivao sve jai. Wilber bi na ovo postao vrlo strog sa mnom i optuio me da romantizujem svoj poloaj. I ja znam to je ljubav, rekao je; i on je, kae, bio zaljubljen, a seksualni polaritet tu ne igra nikakvu razliku. Dobro, to sam jo mogao prihvatiti; ve je generacija mojih roditelja koristila tu ideju kao klie, a moja generacija joj se, naravno, prilino odupirala. Ali ljubav, rekao je, ljubav to je krhki cvijet, ljubav to je delikatni kristal,ljubav je nestabilna reakcija s trajanjem od osam do esnaest mjeseci. Sranje, rekao sam onda ja, pa sam ga optuio da nosi kulturalne naonjake. Kroz trideset stoljea predratnog drutva ljubav je bila ona jedna jedina stvar koja je mogla trajati do groba, pa i dulje, a da je on bio roen, a ne izlegnut, znao bi to i bez mojih objanjenja! Na to bi on zauzeo izraz lica koji je govorio da ga ovo zabavlja i da prema meni treba biti tolerantan, ali bi insistirao da sam ja tek rtva svojih romantinih iluzija i seksualne frustracije koju sam si sam namentuo. U retrospektivi gledano, zapravo smo se dobro zabavljali u toj meusobnoj prepirci. Izlijeio me, meutim, nije. Ipak sam imao prijatelja koji mi je sve vrijeme sjedio u krilu. Bio je to maak koji je pokazao uobiajeni talent da pobjegne od svih ljubitelja maaka i sljubi se s ljudima koji pate od alergija ili jednostavno mrze te podmukle male stvorove. Neto smo nas dvojica ipak imali zajedniko budui da je, koliko sam znao, on bio osim mene jedini heteroseksualni muki sisavac u blioj i daljoj okolici. Naravno, bio je kastriran, no, to u ovoj situaciji nije igralo ba nikakvu ulogu.

32
Tono etristoti dan od kada smo poeli gradnju baze. Sjedio sam za svojim pisaim stolom i provjeravao novi raspored zaduenja to ga je Hilleboe bila priredila, a maak mi je sjedio u krilu i preo, iako sam ga odbijao maziti. Charlie se bio ispruio u stolici i itao neto s ekrana monitora. Telefon, zazuji; komodor Antopol. "Evo ih."

"to?" "Rekla sam da su ovdje. Tauranski je brod upravo izletio iz kolapsarskog polja. Brzina 0,8 C i deceleracija trideset G, plus-minus neto sitno." "Charlie se ve bio nagnuo preko mog stola. "to?" Izbacio sam maka s krila. "Koliko vam treba? Mislim, da ih ponete goniti?" "im se skine s telefona." Prekinuo sam vezu i prebacio se na terminal logistikog kompjutora, brata blizanca onoga na Masaryku II. Njih dva su stalno bila u vezi i razmenjivali su podatke. Dok sam pokuavao iscijediti brojke iz te sprave, Charlie je petljao oko vizuelnog prikaza. Vizuelno prikazivanje kompjutor je vrio pomou hoiograma od oko kvadratnog metra povrine i pola metra dubine. Bio je programiran da pokazuje poloaj samog kopalsara Sade 138, nae planete i jo par komada stijene u tom sistemu. Zelene i crvene toke pokazivale su poloaje naih i tauranskih brodova. Kompjutor je izjavio da Taurancima treba najmanje jedanaest dana da smanje brzinu i vrate se u blizinu nae planete. Naravno, to bi bilo s jednostavnim maksimalnim koenjem i ubrzavanjem itavim putem, no, tako bi nam predstavljali laki plijen; skinuli bismo ih kao muhe sa zida. Zato e oni, kao to i mi uvijek inimo, nasumce varirati smjer leta i intenzitet koenja i ubrzanja. Na temelju podataka o nekoliko stotina do sada zabiljeenih neprijateljskih akcija i analize neprijateljeva ponaanja, kompjutor nam je dao tablicu vjerojatnosti: Dana do kontakta 11 15 20 25 30 35 40 45 50 Vjerojatnost 0,000001 0,001514 0,032164 0,103287 0,676324 0,820584 0,982685 0,993576 0,999369

Srednja vrijednost: 28,9554 0,500000

Koja bi, naravno, pala u vodu ako bi komodor Antopol i njezina banda veselih gusara uspjeli poluiti pogodak. anse za to, kako sam to bio nauio u 'kanti', bile su neto ispod pedeset posto. Svejedno, trajalo to 28,9554 dana ili dva tjedna, mi na tlu nismo mogli uiniti nita nego sjediti i gledati. Kad bi Antopolova bila uspjena ne bismo se morali boriti sve dok nam ne doe redovni garnizon da nas zamijeni, a mi se prebacimo na slijedei kolapsar. "Nisu jo krenuli," ree Charlie. Namjestio je vizuelni prikaz na minimalno mjerilo, pa je planeta bila bijela lopta veliine dinje, a Masaryk II zelena toka kojih osam dinja dalje, na desnoj strani; nije bilo mogue vidjeti oboje odjednom. Dok smo gledali, malena zelena toka odvojila se od toke broda i poela odmicati. Blijeda brojka 2, poput malenog duha, slijedila ju je u stopu , a legenda u donjem lijevom kutu prikaza identificirala je 2 kao robotsku lovaku letjelicu. Ostali brojevi su oznaavali Masaryka II, lovca za planetarnu odbranu, te etrnaest robotskih letjelica planetarne odbrane. Tih esnaest brodova bili su jo preblizu jedan drugome da bi imali posebne toke na prikazu. Maak se trljao o moju nogu; podigao sam ga i pogladio. "Reci Hilleboevoj da sazove opi zbor. Najbolje je da to svima kaemo odjednom." Ljudi to ba nisu dobro primili. Nisam ih mogao kriviti za to - svi smo oekivali da e nas Tauranci napasti mnogo ranije, a kad se oni tvrdoglavo nisu pojavljivali javio se osjeaj da je Komanda udarnih grupa pogrijeila, da se oni niti nee pojaviti. Htio sam da sada eta pone ozbiljno vjebati s orujem; nisu ve skoro dvije godine imali u rukama oruje velike snage. Zato sam aktivirao laserske prste i podijelio rune granate i raketne bacae. Nismo mogli vjebati unutar baze da ne otetimo vanjske senzore i obrambeni laserski prsten, pa smo iskljuili pola kruga gigavatnih lasera, otili na oko kilometar od ruba, jedan po jedan platon, predvoeni ili sa mnom ili Charlijem. Ruskova je pazila na ekran sistema za rano upozorenje; kad bi bilo to primijetila ispalila bi svjetleu raketu, a platon bi se morao vratiti unutar ruba obrane prije nego bi se nepoznata stvar pojavila nad horizontom. Od tog bi se trenutka, naime, ukljuili obrambeni laseri i unitili ne samo tu nepoznatu stvar, nego bi i na platon koji bi se zatekao van obrambenog prstena sprili u roku od 0,02 sekunde.

U bazi nije bilo niega to bismo mogli upotrijebiti kao metu, no, ispostavilo se da to nije problem - ve je prva ispaljena tahionska raketa napravila dvadeset metara dugu, deset iroku i pet metara duboku jamu i hrpu rasturenog stijenja po izboru, od dvostruke veliine ovjeka na nie. Vojnici su se dobro pokazali, mnogo bolje nego s primitivnim orujem u statikom polju. Najbolja vjeba bila je nalik na gaanje glinenih golubova: dvoje bi ljudi stalo jedno iza drugoga, pa bi stranji bacao u zrak kamenje u nepravilnim razmacima, a prednji bi ga, ocjenjujui putanju, trebao pogoditi prije nego padne na tlo. Koordinacija vida i pokreta bila im je impresivna (moda je Eugeniki savjet ipak u neemu imao pravo); gaajui kamenje veliine manjeg ljunka veina ih je uspijevala pogoditi u devet od deset pokuaja. Starkelja koga bioinenjering jo nije bio dohvatio, to jest ja, mogao sam pogoditi moda sedam od deset, a imao sam mnogo vie prakse od njih. Jednako su vjeto procjenjivali putanje bacaem granata, koji je sad bio mnogo fleksibilnije oruje nego prije. Umjesto jedno-mikrotonskih granata sa standardnim pogonskim nabojem, sada se moglo birati etiri razliita pogonska naboja i snagu granate od jednog, dva, tri ili etiri mikrotona. Za vrlo blisku borbu, prsa o prsa, cijev bacaa mogla se skinuti i montirati arer s nabojima 'same'. Svaki pucanj je tada slao brzoirei oblak od tisue sitnih otrica koje su na pet metara znaile trenutnu smrt, a ve na est metara isparile u bezopasan plin. Tahionski raketni baca nije zahtijevao nikakvu vjetinu. Morao si samo paziti da ti nitko ne stoji iza lea kad si pucao, jer je raketni mlaz bio opasan na nekoliko metara iza lansirne cijevi. Inae si samo poklopio nian s s metom i pritisnuo dugme. Nisi morao brinuti za putanju jer su rakete letjele praktiki pravocrtno; ve u prvoj sekundi bi dostizale drugu planetarnu brzinu. To rasturanje pejzaa novim igrakama odlino je djelovalo na moral trupa, no, pejza nije uzvraao paljbom. Koliko god fiziki impresivno djelovalo nae oruje, njegova e efikasnost ovisiti o tome ime e nam Tauranci uzvratiti. Grka falanga mora da je takoer djelovala vrlo impresivno, no, ne bi se biia iskazala bog zna kako protiv jednog jedinog vojnika s bacaem plamena. A ovdje je, kao i kod svakog sukoba s Taurancima, ulogu igrala i vremenska dilatacija, pa nikada nisi znao kakvu e vrstu oruja imati neprijatelj. Moda ovi nikada nisu uli za statiko polje, a moda su bili u stanju izrei jednu maginu rije i uiniti da nestanemo. Bio sam na terenu s etvrtim platonom, spaljujui kamenje, kad me Charlie pozvao da se hitno vratim. Ostavio sam Heimoffa da komandira. "Jo jedan?" Mjerilo holografskog prikaza bilo je takvo da je naa planeta bila veliine zrna graka, kojih pet centimetara od znaka X koji je oznaavao

Sade 138. etrdeset jedna crvena i zelena toka bila je razbacana vidnim poljem, a legenda je za broj 41 davala objanjenje 'Tauranska krstarica 2'. "Zvao si Antopolovu?" "Aha." Oekivao je moje slijedee pitanje. "Trebat e skoro itav dan da signal stigne do nje i vrati se natrag." "Ovo se jo nikada nije desilo." Naravno, Charlie je to znao isto tako dobro kao i ja. "Moda im je ovaj kolapsar posebno vaan." "Vjerovatno jest." Sad je bilo praktiki sigurno da emo se boriti i na tlu, jer ak kad bi Antopol uspijela srediti prvu krstaricu ne bi imala niti pedeset postotne anse s drugom; bilo bi joj ve ponestalo lovaca i robotskih letjelica. "Ne bih se sad mijenjao s Antopolovom." "Zato? Pa eka je isto to i nas, samo neto ranije." "Nisam ba siguran. Mi ne stojimo tako loe." "William, uvaj to za vojsku; nemoj meni priati." Smanjio je mjerilo na vizuelnom prikazu sve dok se nisu vidjele tek dvije stvari: Sade 138 i nova crvena toka koja se sporo micala. Slijedea dva tjedna proveli smo promatrajui kako se toke gase. Ako si znao kada i gdje treba gledati, mogao si izai iz baze i gledati na nebu pravu stvar, bljetavu toku bijele svjetlosti koja bi nestala za otprilike jednu sekundu. U toj jednoj sekundi Nova-bomba bi proizvela preko milijun puta veu koliinu energije od gigavatnog lasera, stvorivi minijaturnu zvijezdu promjera pola kilometara, vruu kao unutranjost sunca. Sve to bi dotakla to bi progutala, a zraenje od bliskog promaaja posve bi upropastilo brodsku elektroniku - dva lovca su, jedan na i jedan njihov, oito doivjeli takvu sudbinu i sad su beumno letjeli van sistema, konstantnom brzinom, totalno izgubivi pogon i kontrolu. Ranije smo u ratu koristili snanije Nova-bombe, no, degenerirana materija koja je sluila kao njihov izvor energije nije bila stabilna u veim koliinama i bombe su pokazivale tendenciju da se aktiviraju dok su jo bile u brodu. Tauranci su oito imali jednaki problem sa svojim bombama - ili su ih od samog poetka kopirali od nas - jer su ih i oni ubrzo smanjili na veliinu koja je koristila manje od sto kilograma degenerirane materije. I taktika upotreba bila im je jednaka, s bojevom glavom koja se na domaku cilja razletila u desetke dijelova, od kojih je samo jedan bio bomba. Nakon to dokraje Masaryk II i njegovu pratnju lovaca i automatskih letjelica, sigurno e im ostati pokoja bomba, pa smo vjerojatno uzalud gubili vrijeme i energiju na oruane vjebe.

Priznajem da mi se jedna misao prouljala mimo savjesti: da bih mogao sakupiti jedanaest ljudi i ukrcati se na lovca koji smo sakrili na sigurno u statikom polju. Ve je unaprijed bio programiran da nas odvede natrag na Kapiju. Otiao sam ak tako daleko da sam u glavi sastavio popis, pokuavajui se sjetiti jedanaestorice ljudi koji su mi znaili vie od ostalih. Ispalo je da bih estoricu morao odrediti nasumce. Okanio sam se, meutim, takvih misli. Ipak smo imali neke anse, ak i protiv krstarice s punim naoruanjem, moda ak i priline anse. Vrlo e teko biti ubaciti Nova-bombu tako blizu da i nas ukljui u svoj radijus unitenja. Osim toga, zbog dezerterstva bi me na Kapiji izbacili golog u svemir. emu onda sav taj trud? Moral nam se bio podigao kad je jedna od naih robotskih letjelica izbacila iz borbe prvu tauransku krstaricu. Ne raunajui brodove odreene za planetarnu obranu, Antopol je imala jo osamnaest automatskih letjelica i dva lovca. Svi su sad napravili zaokret i krenuli da presretnu drugu krstaricu koja je sad bila tek par svjetlosnih sati daleko. Jo ih je uvijek progonilo petnaest neprijateljevih robota. Jedan od njih dokrajio je Antopolovu i Masaryka II. Pratee letjelice nastavile su napad, no bio je to potpun poraz. Jedan razara je s tri automatske letjelice pobjegao s poprita maksimalnim ubrzanjem, uinivi dugaak luk iznad ravnine ekliptike; nitko ga nije progonio. S morbidnim interesom pratili smo razvoj dogaaja dok je neprijateljska krstarica na izgled polako skretala da bi sad borbu zapodjela s nama, a lovac jurio prema kolapsaru Sade 138, svojem jedinom putu za uzmak. Nitko im to nije zamjerao, ak smo im poslali i poruku s najboljim eljama. Zatvoreni u komorama za ubrzanje nisu, naravno, mogli odgovoriti, no, poruka e ih zabiljeena ekati. Neprijatelju je trebalo pet dana da se vrati u blizinu planete i smjesti se u udobnu geostacionarnu orbitu na suprotnoj strani od nas. Pripremili smo se za neizbjenu prvu fazu bitke koja e se odviti u zraku i to potpuno automatski: nai laseri protiv njihovih automatskih letjelica. Pedeset ljudi sam smjestio u statiko polje za sluaj da se koji od tih robota probije kroz nau obranu, no zapravo je to bila isprazna gesta. Neprijatelj je jednostavno mogao sjediti i ekati da oni izau ili iskljue polje, pa ih te sekunde spriti. Charlie je dobio divlju ideju koju sam skoro prihvatio. "Mogli bismo im podvaliti zamku." "Kako to misli?" pitao sam ga. "Naa baza i jest zamka, posve smrtonosna u

krugu od dvadeset pet kilometara." "Ne, nisam mislio na mine i slino, nego na samu bazu, ovdje, pod tlom." "Reci mi, kako si to zamislio." "U ovom lovcu su dvije Nova-bombe." Pokazao je na statiko polje kroz par stotina metara stijene. Mogli bismo ih dokotrljati ovamo dolje, namjestiti da detoniraju kad netko ue, a mi se svi sakriti u statiko polje i ekati." Na neki nain ovo je bila vrlo primamljiva ideja - oslobodila bi me dunosti da donosim odluke i sve bi prepustila sluaju. "Charlie, ne vjerujem da bi to funkcioniralo." Djelovao je povrijeeno, "Naravno da bi!" "Ne. Pogledaj. Da bi ta ideja funkcionirala, morali bismo uvui sve Taurance, od prvog do poslednjeg unutar radijusa unitenja i to prije nego bomba okine. Oni sigurno ne bi svi zajedno navalili u bazu im probiju nau obranu, naroito ne ako bi im baza izgledala naputeno, a kad bi izvidnica izazvala eksploziju..." "Da, bili bismo tamo gdje smo bili i prije, ali sada bez baze. ao mi je, ali ima pravo." Slegnuo sam ramenima. "Nita; i to je bila ideja. Samo ti nastavi razmiljati." Vratio sam se promatranju vizuelnog prikaza, na kome se i dalje odvijao neravnopravni rat. Logino, neprijatelj je elio izbaciti iz borbe tog jednog lovca nad naim glavama prije nego se koncentrira na nas. Sve to smo mi mogli uiniti bilo je da pratimo kako crvene toke puze oko planete i pokuavaju postii pogodak. Do sada je lovcu uspjelo unititi sve neprijateljske robote koji su ga napali, no Tauranci mu jo nisu bili poslali niti jednoga lovca. Pilotu lovca prepustio sam komandu nad pet naih lasera, no, oni mu nisu mogli osobito pomoi. Gigavatni laser pumpa milijardu kilovata u sekundi u svoj svjetlosni snop, to je strana snaga na stotinu metara udaljenosti, no, na hiljadu kilometara, ta je zraka oslabljena na kojih deset kilovata, to je moda dovoljno da oteti kakav optiki senzor ako ga pogodi. Moda e posluiti da malo zbuni protivnika. "Dobro bi nam doao jo jedan lovac. Jo pet-est lovaca." "Da, potroili bi Taurancima robote, ako nita drugo", rekoh. Mi smo, naravno, imali jo jednog lovca i pilota koji nam je u tu svrhu dodijeljen, no, lako se moglo desiti da nam on bude poslednja nada, ako nas sateraju u statiko polje. "Kako je daleko onaj drugi?" upita Charlie, mislei na pilota koji je bio zbrisao s poprita. Smanjio sam mjerilo i zelena toka se pojavila na desnoj strani prikaza. "Oko est svjetlosnih sati." Njemu su bile preostale dvije automatske letjelice, preblizu lovcu da bi se vidjele kao posebne toke; jednu je

prethodno utroio da pokrije svoj bijeg. "Vie ne ubrzava, ali mu je brzina 0,9 C. Trebalo bi mu mjesec dana da uspori; ne moe nam pomoi sve kad bi i htio." U tom neveselom trenutku ugasi se toka koja je oznaavala naeg vlastitog obrambrenog lovca. "Sranje!" "E, sad poinje veselje. Da kaem vojsci da budu pripravni da izau na povrinu?" "Ne... neka obuku odijela za sluaj da izgubimo zrak, ali mi se ini da emo jo priekati do napada na tlu." Namjestio sam vizuelni prikaz natrag na veliko mjerilo. etiri crvene toke ve su puzile oko planetarne lopte u naem smjeru. Obukao sam svoje borbeno odijelo i vratio se u administrativne prostorije da gledam vatromet na monitorima. Laseri su savreno funkcionirali. Sve etiri automatske letjelice obruile su se na nas istovremeno, no, laseri su ih naciljali i unitili. Sve Nova-bombe osim jedne eksplodirale su iza horizonta (na vizuelni horizont bio je udaljen oko deset kilometara, no, laseri su bili montirani na povienim postoljima i mogli su gaati i dvostruko dalje ciljeve). Bomba to je eksplodirala na naem horizontu rastalila je polukruni komad tla koji je jo par minuta sjajio briljantno bijelo. Sat kasnije bio je jo uvijek naranast, a temperatura tla oko baze porasla je na pedeset stupnjeva iznad apsolutne nule, to je bilo dovoljno da otopi vei dio snijega i ogoli tamnosivo neravno tlo. Slijedei napad takoer je zavrio u roku od djelia sekunde, no, ovaj put je u napadu sudjelovalo osam robota, a etiri su se pribliila na samo desetak kilometara udaljenosti. Zraenje iz uarenih kratera podiglo je temperaturu okoline na oko 300 stupnjeva iznad apsolutne nule, to je iznad toke topljenja leda. Poeo sam brinuti. Naa odijela mogu izdrati i vie od tisuu stupnjeva, ali je brzina automatskih lasera ovisila o supervodiima niske temperature. Pitao sam kompjuter koja je temperaturna granica za lasere, a on mi je odtampao standardni tekst TR 398-734-009-265. Neki aspekti adaptibilnosti kriogenikog orua za upotrebe u okolnostima relativno visokih temperatura, koji je sadravao mnogo praktinih savjeta kako da izoliramo oruje ako imamo pristup kompletnoj oruarskoj radionici. Tekst je potvrdio da vrijeme reakcije lasera na upute automatskog niana raste s porastom temperature, te da iznad odreene kritine temperature laser uope prestaje nianiti. Na alost, nije bilo naina da se predvidi ponaanje bilo kojeg individualnog oruja; znalo se samo da je najvia zabiljeena kritina temperatura bila 720 stupnjeva Kelvina, a

najnia 420 stupnjeva. Charlie je pratio vizuelni prikaz. Glas mu je preko radio-veze borbenog odijela zvuao vrlo monotono. "Ovoga puta esnaest." "Iznenauje te?" upitao sam. Jedna od malo stvari koje smo znali o psihologiji Tauranaca bilo je izvjesno robovanje brojevima, naroito nedeljivim brojevima i potencijama broja dva. "Ne, samo se nadam da ih nemaju jo 32." Upitao sam kompjutor i saznao da je ova krstarica do sada lansirala 44 robota. Do sada su zabiljeeni sluajevi da su ih neke krstarice imale i po 128. Imali smo vie od pola sata do udara ove grupe robota. Odluio sam da nas sve smjestim u statiko polje gde e ljudi biti privremeno sigurni ako se koja od Nova-bombi probije do nas; sigurni, ali u klopci. Koliko e krateru trebati da se ohladi ako se tri ili etiri bombe probiju, a kamoli svih esnaest? Nije se moglo vjeno ivjeti u borbenom odijelu, ma kako ono uporno i efikasno recikliralo sve otpadne stvari. Tjedan dana bilo je dovoljno da te dovede u temeljito jadno stanje, a dva tjedna dovoljno za samoubistvo. Nitko nije nikada izdrao tri tjedna u terenskim uvjetima. Osim toga, kao defanzivni poloaj statiko je polje moglo biti smrtonosna zamka. Napada ovdje ima sve odluke u svojim rukama, budui da je kupola polja neprozirna i jedini nain da ustanovi to se vani deava jest da proviri. Napada ne mora uskakati u polje i mahati primitivnim orujem ako nije nestrpljiv - dovoljno mu je drati polje pod stalnom laserskom vatrom i ekati da iskljui generator, a za to te vrijeme moe gnjaviti bacajui u tvoju kupolu koplja, kamenje i strelice. Moe pokuati uzvraati istom mjerom, no, to je potpuno lieno smisla. Ako bi, meutim, jedan ovjek ostao u bazi, ostali bi mogli priekati pola sata u statikom polju. Ako on ne bi doao po njih, znali bi da je vani "vrue". Bradom sam otkucao frekvenciju kojom u dosei svakoga na komandnom nivou 5 ili viem. "Major Mandella ovdje." Jo uvijek mi je to zvualo kao vic. Opisao sam im situaciju i zatraio da svojim ljudima kau da svatko tko eli moe ii u statiko polje. Ja u ostati vani i javiti im da izau ako sve dobro zavri. Nisam to, naravno, inio iz plemenitih pobuda, nego sam davao prednost smrti u bljesku Nova-eksplozije, ne duljoj od nanosekunde, pred skoro sigurnom polaganom smru pod sivom polukuglom. Odabrao sam Charlijevu frekvenciju. "l ti moe ii. Ja u se pobrinuti za sve to tu treba raditi." "Ne, hvala", odgovorio je polako. "Radije bih... hej, gle ovo!"

Krstarica je lansirala jo jednu crvenu toku, dvije minute iza ostalih. Legenda na vizuelnom prikazu identificirala je novu toku kao jo jednu robotsku letjelicu. "Hm, udno." "Praznovjerna kopilad," ree Charlie bez emocija. Ispostavilo se da se samo jedanaest ljudi eli pridruiti onoj pedesetorici koji su u polju bili po nareenju. Ovo me nije trebalo iznenaditi, ali ipak jeste. Dok su se automatske letjelice pribliavale, Charlie i ja smo obojica zurili u monitore, paljivo izbegavajui holografski prikaz situacije. Preutno smo doli do zakljuka da ne elimo znati kada su ti roboti na minutu od nas, pa na trideset sekundi.... A kad je poelo, kao i uvijek, zavrilo je prije nego smo i shvatili da je poelo. Ekrani su bljesnuli bijelom bojom, zakrali od elektronskih smetnji, a mi smo jo uvijek bili ivi. No ovoga puta je na horizontu - ili blie! - bilo petnaest novih jama, a temperatura se dizala takvom brzinom da se poslednja cifra na digitalnom brojaniku termometra pretvorila u pleuu amorfnu mrlju. Broj je dosegao preko 800 i onda poeo kliziti prema dolje. Nismo, naravno, uspjeli ugledati ni jednu od esnaest robotskih letjelica u tom djeliu sekunde koji je laserima bio potreban da naniane i opale, no, onda se pojavila sedamnaesta letjelica, u divljem cik-caku preko horizonta i zaustavila se tono nad naim glavama. Na trenutak kao da je lebdjela na mjestu, a onda poela padati. Polovica naih lasera otvorila je paljbu jer su nianski mehanizmi, naravno, ugledali letjelicu, no, svi su laseri bili zaglavljeni u svom poslednjem poloaju i nisu se mogli ni maknuti. Sjala je dok se sputala, jer je glatka povrina poput ogledala odbijala sjaj uarenih kratera i sablasno svjetlucanje neprekidne, nemone laserske paljbe. uo sam kako je Charlie duboko udahnuo kad je robot naglo pao tako nisko da smo mogli razaznati pauinaste tauranske brojke urezane jetkanjem u trup letjelice i prozirno okno kraj vrha trupa - a onda su bljesnule ispune cijevi motora i letjelice je iznenada nestalo. "Koji je ovo vrag?" upita tiho Charlie. Okno na trupu. "Moda izvidnica," rekoh. "Vjerojatno. Ne moemo im vie nita, a sad to znaju i oni." "Ako se laseri ne oporave." To ba nije izgledalo previe vjerojatno. "Sad bismo svi trebali u statiko polje, pa i nas dvojica." Promrmljao je rije koja se mijenjala tokom stoljea, no, ije je znaenje bilo i ostalo jasno. "Nema urbe; ekaj da vidimo to namjeravaju."

ekali smo nekoliko sati. Vanjska temperatura se stabilizirala na 690 stupnjeva - ba ispod toke topljenja cinka, sjetio sam se posve beskorisno - pa sam pokuao runu kontrolu lasera, no svi su jo uvijek stajali kao zamrznuti. "Evo ih", ree Charlie. "Opet osam." Krenuo sam prema vizuelnom prikazu. "Valjda emo..." "ekaj, to nisu roboti." Legenda ih je sve identificirala kao brodove za prijevoz trupa. "Izgleda da ele osvojiti bazu... " Charlie e. "I to netaknutu." Da, to. I. vjerojatno ele isprobati novo oruje i tehniku. "Ne riskiraju mnogo. Ako to poe krivo, uvijek se mogu povui i baciti nam Nova-bombu u krilo." Pozvao sam Brillovu i naredio joj da izvue sve ljude koji su bili u statikom polju, spoji ih s ostatkom svoga platona i postavi ih u obrambenu liniju po obodu sjeveroistonog i sjeverozapadnog kvadranta. Ostatak ljudi namjeravao sam postaviti du druge polovice kruga. Charlie je imao drukiju ideju. "Nisam siguran, ali mislim da je bolje da ne stavimo sve ljude odjednom na povrinu, bar dok ne vidimo koliko ima tih Tauranaca." Imao je pravo; treba imati rezervu, a protivniku dati mogunost da potcijeni tvoju snagu. "Dobra ideja. Moda je njih, ne znam, samo 64 u osam brodova." Ili 128, ili 256. Da su bar nai pijunski sateliti imali veu mo razluivanja! No ipak, ne moe natrpati previe toga u spravu veliine oraha. Odluio sam da sedamdeset ljudi Brillove budu naa prva linija obrane i postavio ih u prsten u rovovima koje smo nainili ispred ruba baze. Svi e ostali biti pod tlom sve dok ne zatrebaju. Desi li se da Tauranci imaju zbog svog broja ili nove tehnologije nesavladivu prednost, svima u narediti da uu u statiko polje. Postojao je tunel od stambenih prostorija do kupole statikog polja, tako da su se ljudi u podzemlju mogli prebaciti bez opasnosti. Oni na povrini morat e se povlaiti pod neprijateljskom vatrom... ako itko od njih bude iv kad izdam to nareenje. Pozvao sam Hilleboevu i naredio da ona i Charlie prate stanje lasera. Desi li se da se oni vrate u upotrebljivo stanje, pozvat u Brilovu i njezine ljude natrag, ponovo ukljuiti automatsko nianjenje, sjesti u stolicu i promatrati predstavu. No, ak i ovako blokirani, laseri su mogli biti korisni. Charlie je na monitorima oznaio u kom smjeru koji laser puca, pa su on i Hilleboe mogli pucati s runom kontrolom kad god bi neto ulo u vatreno polje kog oruja. Imali smo jo oko dvadeset minuta. Brill je etala du ruba i rasporeivala ljude po rovovima, desetinu po desetinu, tako da su im se vatrena polja preklapala. Ubacio sam se u njezinu frekvenciju i zatraio da tee oruje postavi

tako da neprijateljevo napredovanje usmjeruje prema vatrenim poljima lasera. Nije preostalo vie nita osim ekanja. Traio sam od Charlieja da ocjenjuje neprijateljevo napredovanje i da nam prui to je mogue tonije odbrojavanje, a onda sjeo za pisai stol i izvukao notes da nacrtam raspored naih trupa i vidim moe li se nekako poboljati. Maak mi skoi u krilo, alosno mijauui. Oito nije mogao razlikovati ljude u odijelima, no, za mojim pisaim stolom nikad nije sjedio nitko drugi. Posegnuo sam rukom da ga pomilujem, no, on odskoi i pobjegne. Prva crta koju sam povukao po notesu proderala je kroz etiri lista papira. Prolo je ve mnogo vremena otkad sam radio bilo ta delikatno u odijelu. Sjetio sam se kako su nas na obuci uili kontroli nad sklopom za pojaanje snage pokreta u odijelu - dali su nam da dodajemo jaja jedan drugome; vrlo prljava vjeba. Pitao sam se postoje li jo jaja na Zemlji. Kad je nacrt bio gotov, nisam vidio to bi se na rasporedu moglo popraviti. Svi ti arci vojne teorije ugurani u moju glavu sadravali su mnogo odlinih savjeta o okruivanju i izoliranju neprijatelja, ali s krive toke gledita. Kad si ti bio taj koga su okruili, nisi imao mnogo izbora. Sjedi na svom mjestu i bori se. Brzo reagiraj na neprijateljeve koncentracije snaga, ali ostani fleksibilan, kako neprijatelj ne bi upotrebio zavaravajui napad i odvukao tvoje snage s nekog za njega spretnog mjesta na tvom obodu. U potpunosti koristi zranu i svemirsku podrku; uvijek odlian savjet. Dri glavu ponosno, i uspravno, ali je pogni za svaku sigurnost, moli Boga da konjica stigne na vrijeme i izbavi te. Dri svoj poloaj i ne razmiljaj o povijesti... Alamo, Dienbienphu, bitka kod Hastingsa. "Jo osam transportera", javi Charlie. "Pet minuta do dolaska prve grupe." Napast e, znai, u dva vala. To jest, najmanje dva. to bih ja uinio da sam komandant Tauranaca? Ovakvo razmiljanje nije bilo neosnovano jer Tauranci nisu imali talenta za taktiku i uglavnom su kopirali nae taktike sisteme. Prvi val bi mogao biti unaprijed otpisan, poput napada kamikaza, da smeka i ujedno procijeni nau obranu, a drugi val bi onda priao metodino i dovrio posao. Ili obrnuto: prva bi grupa imala dvadeset minuta da se ukopa, a druga bi onda preskoila preko njih i udarila na nas punom snagom u jednoj toki, nadajui se da e probiti obrambeni rub i uletjeti u bazu. A moda su poslali dva vala napadaa jednostavno zato to im je dva bio magian broj. Ili su moda mogli lansirati najvie osam transportera odjednom, to bi bilo loe; znailo bi da su transporteri prilino veliki. U razliitim situacijama Tauranci su upotrebljavali razliite veliine transportera, od onih koji su nosili 4 vojnika, pa sve do 128. "Jo tri minute." Buljio sam u skup monitora koji su pokazivali razne sektore minskog polja. Ako bude sree sletjet e nam ba tamo, pokuavajui da budu

oprezni, ili e moda letjeti dovoljno nisko da aktiviraju mine. Osjeao sam se pomalo krivim, ovako siguran u svojoj rupi, crtkajui po papiru, spreman da ponem izdavati zapovijedi. to li je onih sedamdeset rtvenih janjadi mislilo o svojem odsutnom komandantu? A onda sam se sjetio to sam ja osjeao prema kapetanu Stottu za vrijeme svoje prve misije, kad je on odabrao da ostane siguran u orbiti dok smo se mi borili na tlu. Navala zapamene mrnje bila je tako jaka da sam osjetio poriv na povraanje. Morao sam se ugristi za usnicu da to sprijeim. "Hilleboe, moe li sama rukovati laserima?" "Ne vidim zato ne, gospodine." Bacio sam pisaljku na stol i ustao. "Charlie, preuzmi koordinaciju jedinica; nee to napraviti nita loije od mene. Ja idem gore." "Gospodine, ja vam to ne bih preporuila." "K vragu, William, ne budi idiot." "Sluajte, ja ne primam zapovijedi, ja ih dajem." "Gore nee potrajati dulje od deset sekundi", izjavi Charlie. "Imam iste anse kao i svi ostali". "Nisi li uo to ti govorim? Oni e te ubiti." "Nai vojnici? Glupost! Znam da me ba ne vole, ali..." "Nisi li sluao na frekvencijama desetina?" Ne, nisam to radio; kad su priali meu sobom, nisu govorili mojom vrstom engleskog jezika. "Oni misle da si ih stavio u prve redove kao kaznu za kukaviluk, nakon to si rekao da svatko tko hoe moe ii u statiko polje." "Niste li to zato napravili, gospodine?" upita Hilleboe. "Da ih kaznim? Ne, naravno da nisam." Bar ne svjesno. "Jednostavno su bili gore kad sam trebao... nije li im porunik Brillova rekla neto?" "Koliko ja znam, nije", ree Charlie. "Moda je bila prezaposlena da slua to oni govore." Ili se slagala s njihovim miljenjem. "Morat u..." "Evo ih!" uzvikne Hilleboe. Prvi neprijateljski brod ukazao se najednom od monitora minskih polja, a ostali se pojavie u slijedeoj sekundi. Doli su iz raznih, nasumce odabranih smjerova, nejednako rasporeeni po obodu baze. Pet u sjeveroistonom kvadrantu, a samo jedan u jugozapadnom. Prenio sam informaciju Brillovoj. Prilino smo im dobro predvidjeli logiku; svi su se sputali u prsten mina.

Jedan se od njih dovoljno pribliio da aktivira tahionsku minu - eksplozija je dohvatila stranji kraj neobino oblikovanog broda i prevrnula ga u kompletnom saltu prije nego je prednjim krajem tresnuo o tlo. Bona vrata se otvorie i Tauranci stanu puzati iz broda, dvanaest njih; znai da ih je vjerojatno etvoro ostalo unutra. Ako su i ostali nosili po esnaest vojnika, onda je Tauranaca bilo tek malo vie od nas. U prvom valu. Ostalih sedam transportera je sletjelo bez incidenta i stvarno, svaki je nosio po esnaest Tauranaca. Brillova premjesti par desetina u skladu s koncentracijom neprijatelja i nastavi ekati. Brzo su se kretali minskim poljem, grabei zajednikim ritmom, poput krivonogih robota iji su vrhovi bili tei od donjih dijelova, pa su djelovali nekako neizbalansirano.. Nisu prekidali korak ni kad bi kojeg od njih mina raznijela na komadie, to se desilo jedanaest puta. Kad su se pojavili na horizontu, razlog za njihov naizgled nasumce odabran raspored postao je oit: unaprijed su analizirali koji pristupi do baze pruaju najbolji prirodni zaklon iza stijenja razbacanog u napadima robotskih letjelica. Moi e se privui do kojih dva kilometra od baze prije nego ih jasno ugledamo. Odijela su im, kao i naa, imala pojaanje snage, pa su kilometar mogli prei za manje od minute. Brill je naredila da se odmah otvori vatra, vjerojatno vie zbog borbenog morala nego neke stvarne nade u pogodak. Vjerojatno su zaista neto i pogaali, no, bilo je teko tono rei na toj udaljenosti. U svakom sluaju tahionske rakete su na impresivan nain pretvarale goleme stijene u sitan ljunak. Tauranci su uzvraali vatru nekim orujem slinim naim tahionskim raketama, a moda i posve jednakim. Rijetko su, meutim, pronalazili cilj. Nai ljudi su bili ispod razine tla, ili pak na samoj razini, a ako raketa ne bi pogodila neki cilj jednostavno bi nastavila letjeti u svom smjeru zauvijek, amen. Uspjeli su, ipak, pogoditi jedan od gigavatnih lasera, a ok eksplozije koji se probio do nas bio je takav da sam poelio da smo se ukopali dublje od dvadeset metara. Gigavatni laseri nisu nam nimalo pomagali. Tauranci mora da su unaprijed analizirali smjerove njihove vatre i sad su ih iroko zaobilazili. Ispostavilo se da je to bilo dobro, jer je Charlie mogao uglavnom zanemariti monitore lasera i posvetiti malo panje holografskom prikazu itavog sistema. "Hej, k vragu, to je ovo?" "to je, Charlie?" Nisam skidao oi s monitora, ekajui da se neto dogodi. "Njihov brod, krstarica. Nestala je!" Pogledao sam na hologram i zaista, jedine crvene toke koje smo vidjeli na prikazu oznaavale su transportere

trupa. "Kamo je nestala?" priglupo sam upitao. "Vratit emo snimku." Programirao je prikaz da vrati snimku za dvije minute unatrag, a mjerilo namjestio tako da su se vidjeli i planeta i kolapsar. Pokazala se krstarica i s njom tri zelene toke. Na 'kukavica' napadao je tauransku krstaricu sa samo dva robota. Malo se, meutim, pomagao pri tome zakonima fizike. Umjesto da 'bjeei' uleti u kolapsarsko polje, projurio je oko njega, po tijesnoj orbiti koja gotovo da je doticala polje, i iskoristio strahovitu gravitaciju polja da izleti kao iz prake natrag prema neprijateljskoj krstarici, brzinom od devedeset posto brzine svjetlosti. Dvije automatske letjelice dosegle su ak 0,99 C i to tono u smjeru neprijatelja. Naa planeta je bila na oko tisuu svjetlosnih sekundi od kolapsara, pa je tauranski brod imao tek deset sekundi vremena da primijeti i zaustavi oba robota. A pri toj brzini, potpuno je svejedno pogodi li te Nova-bomba ili ispljuvak. Prvi robot je dezintegrirao krstaricu, a drugi, samo 0,01 sekundi iza prvoga, proletio je kroz to mjesto i udario u povrinu planete. Lovac je promaio planetu za oko dvjesta kilometara i odjurio u svemir, koei s maksimalnih 25 G. Vratit e se za dva mjeseca. No, Tauranci nisu namjeravali ekati. Bili su ve dovoljno blizu naim poloajima za upotrebu pojedinanih lasera, ali je to istovremeno znailo da su na dohvatu naih bacaa granata. Vea stijena mogla ih je tititi od laserske vatre, no, rakete i granate su ih klale. U poetku su Brilline trupe imale veliku prednost jer su se borile iz rovova, pa im je mogao nakoditi tek poneki sluajni pogodak, ili posebno dobro naciljana granata (Tauranci su koristili runo bacanje, s dometom od nekoliko stotina metara). Brillova je izgubila samo etvoro ljudi, a tauranske su trupe bile srezane na manje od polovice prvobitnog broja. Kasnije je teren bio ve tako razrovan da se veina Tauranaca mogla takoer boriti iz jama u tlu, pa se borba usporila i pretvorila u individualne arke laserima, povremeno prekidane teim orujem. Nije bilo mudro koristiti tahionske rakete protiv pojedinanih Tauranaca kad je drugi val neprijatelja, nepoznate snage, bio tek par minuta od nas. Neto me je muilo u vezi s holografskim prikazom koji smo upravo bili pregledali. U ovom kratkom smirenju bitke odjednom se sjetim. Kad je druga automatska letjelica tresnula gotovo brzinom svjetlosti, koliko je tete priinila planeti? Otiao sam do kompjutorskog terminala, pronaao kolika se energija oslobidila u sudaru i usporedio taj podatak s geolokim podacima pohranjenim u kompjutorskoj memoriji.

Dvadeset puta vie energije nego u najjaem potresu ikada zabiljeenom. A sve to na planeti za etvrtinu manjoj od Zemlje. Na opoj frekvenciji: "Sve ljudstvo, na povrinu! Odmah!" Tresnuo sam dugme koje je otvaralo zranu komoru i tunel to je vodio od administrativnih prostorija na povrinu. "Koji je vrag, Wil..." "Potres!" Koliko dugo? "Pokreni se!" Hilleboe i Charlie slijedili su me u stopu. Maak je bezbrino sjedio na mom pisaem stolu, oblizujui se. Osjetio sam iracionalni impuls da ga strpam unutar svojeg odijela - na taj je nain doao s broda u bazu - no, znao sam da on to nee tolerirati vie od par minuta. Onda mi je doao razumniji impuls da ga sprim laserom, no, vrata su se ve zatvarala, a mi se verali uz ljestve. itavim putem do povrine i jo neko vrijeme nakon toga, progonila me slika bespomone ivotinje, zatrpane tonama uruene stijene, kako polako ugiba dok zraka itei nestaje. "Misli da smo sigurniji u rovovima?" upita Charlie. "Ne znam", rekoh. "Nikad nisam doivio potres. Moda e se zidovi rova zatvoriti i zdrobiti nas." Zaudio sam se kako je mrano bilo na povrini. S-Doradus bio je ve zaao, pa su monitori unutar baze to kompenzirali svjetlijom slikom na ekranima. Neprijateljski laser uinio je nagli rez preko istine s nae lijeve strane, izazvavi pljusak iskri kad je okrznuo leite naeg gigavatnog lasera. Jo nas nisu ugledali. Odjednom smo svi nekako zakljuili da emo biti sigurniji u rovovima i u tri koraka smo ve bili u najbliem. U rovu je bilo etvoro naih, jedno od njih teko ranjeno ili mrtvo. Obruili smo se niz kosinu, a ja sam pojaao sliku na video konverteru na logaritam dva da vidim s kime smo to u rovu. Imali smo sreu; jedan je od njih rukovao bacaem granata, a imali su i raketni baca. Jedva sam raspoznao imena na ljemovima - bili smo u rovu s Brillovom, no, nije nas jo bila primijetila, jer je na suprotnom kraju oprezno virila iz rova i komandirala dvjema desetinama u pokuaju da izvedu boni udar na grupu neprijatelja. Kad su se utvrdili na svojim novim poloajima, ona se spusti natrag u rov. "To ste vi, majore?" "Jesam", rekoh oprezno. Pitao sam se nije li i u ovom rovu pokoji od onih to su eljeli moj skalp. "Kakav je to sad potres! O emu se radi?" ula je za unitenje tauranske krstarice, ali ne i za drugu robotsku letjelicu. Objasnio sam joj to sam krae mogao.

"Jo nitko nije izaao kroz zranu komoru, koliko sam ja vidjela. Valjda su svi uli u statiko polje." "Vjerojatno; bilo im je jednako daleko." Moda su neki od njih jo uvijek dolje, ne uzevi moje upozorenje za ozbiljno. Ukljuio sam opu frekvenciju da provjerim, kad se odjednom prolomi pakao. Tlo je pod nama propalo, a onda se izvilo natrag poput gigantskog amara koji nas je bacio u zrak. Izletjeli smo iz rova dovoljno visoko da ugledamo polje posuto sjajnim utim i naranastim krugovima usijanih kratera Nova-bombi. Sletio sam nekoliko metara dalje i doekao se na noge, no, tlo se micalo i uvijalo u tolikoj mjeri da nije bilo mogue stajati uspravno. Uz tropot i struganje u dubokom basu koji sam ak kroz odijelo uspio uti, istina pod kojom se nalazila naa baza najednom propadne. Ukazalo se podnoje statikog polja kad se tlo pod njim naglo izmaknulo, a onda se itava kupola smireno slegnula na novi, nii nivo, kao da se sve ovo nje ba nita ne tie. Jedan maak manje. Nadao sam se da su svi ostali imali dovoljno vremena i pameti da se sakriju u polje. Neka prilika istetura iz oblinjeg rova; zbunjeno sam shvatio da to nije ovjek i kratkim bljeskom lasera probio mu ljem s jednog kraja na drugi, toliko mi je bio blizu. Preao je dva koraka i sruio se na lea. Jo jedan ljem izviri iz rova; odsjekao sam mu gornju polovicu prije nego je i pomislio da digne svoje oruje. Nisam znao gdje sam. Jedina stvar koja je ostala nepromijenjena bila je kupola statikog polja, no, ona sa svih strana izgleda jednako. Gigavatni laseri su svi bili zatrpani, no, jedan se u potresu sam ukljuio i njegova briljantno sjajna treptava zraka osvjetljavala je kipui oblak u paru pretvorene stijene. Bilo je oito, meutim, da sam na neprijateljskom teritoriju, pa sam krenuo preko drhteeg tla prema kupoli. Nisam uspijevao kontaktirati voe platona; vjerojatno su svi osim Brillove bili pod kupolom. Uspio sam dobiti Hilleboevu i Charlieja i naredio Hilleboevoj da ode u kupolu i dovede ljude van, jer ako e i slijedei val imati 128 Tauranaca, trebat e nam svaki ovjek. Tlo se ve bilo smirilo i konano sam se naao u jednom 'naem' rovu dapae, kuharskom rovu, jer su jedini vojnici u njemu bili Orban i Rudkoski. "Izgleda da e morati krenuti ispoetka, vojnie." "Nije vano, gospodine. Ionako je jetri ve bio potreban odmor." Zazujao je poziv Hilleboeve. Bradom sam ukljuio prijem. "Ovdje je bilo samo deset ljudi, gospodine. Ostali, izgleda, nisu uspjeli." "Misli da su odluili ostati?" inilo mi se da su imali vie nego dovoljno vremena da izau iz baze ili se sakriju u statiko polje.

"Ne znam, gospodine." "Dobro, nije vano. Prebroj koliko ljudi ukupno imamo i javi mi." Opet sam pokuao frekvenciju voa platona, no, bila je jo uvijek nema. Nas trojica smo jo neko vrijeme prouavali bojite da ustanovimo odakle bi mogla doi laserska paljba, no, nije je bilo. Vjerojatno su odluili ekati na pojaanje. Hilleboe ponovo nazove. "Izlazi da nas ima pedeset troje, ali neki moda nisu pri svijesti pa e se kasnije javiti." "O.K, neka ue gdje jesu sve dok..." U tom trenutku se drugi val neprijatelja ukae na horizontu, transporteri trupa bljujui vatru iz motora u naem smjeru, koei punom snagom. "Gaajte tu kopilad raketama!" razdere se Hilleboe, ne mislei ni na koga konkretno, no, nitko nije uspio sauvati raketni baca u svom tom potresanju i letenju zrakom. Nismo imali niti baca granata, a udaljenost je bila suvie velika za rune lasere. Ovi transporteri su bili etiri ili pet puta vei od onih u prvom valu. Jedan je sletio na oko kilometar od nas, zastavi jedva dovoljno dugo da izbaci trupe; oko pedeset vojnika, dakle vjerojatno ezdeset etiri. 64 puta 8 jednako je 512. Nije bilo ba nikakvog naina da ih zadrimo. "Sluajte me svi. Ovdje major Mandella." Nastojao sam da mi glas bude ravnomjeran i tih. "Povui emo se natrag u statiko polje, brzo ali po redu. Znam da smo razbacani od nemila do nedraga po ovoj istini. Ako ste pripadali drugom ili etvrtom platonu, ostanite gdje jeste jo minutu i pokrivajte vatrom prvi, trei i pratei platon dok se povlae." "Prvi, trei i pratei, vi se povucite na polovicu udaljenosti do kupole, zauzmite zaklon i titite vatrom drugi i etvrti platon dok se oni povlae. Oni e ii do ruba kupole i pokrivati drugi dio vaeg uzmaka." Nisam, zapravo, smio rei 'povlaenje' jer te rijei nije bilo u slubenom rjeniku; slubeno je to bila 'retrogradna akcija'. Bila je mnogo vie retrogradna nego akcija. Osam ili devet ljudi je pucalo, a ostali su navrli u bijeg. Rudkoski i Orban nestanu. Opalio sam nekoliko paljivo naciljanih hitaca, bez nekog vidljivog rezultata, a zatim otrao do drugog kraja rova, izvukao se na povrinu i krenuo prema kupoli. Tauranci otvorie raketnu vatru, no, veina raketa je naizgled letjela previsoko. Vidio sam da su dvojica naih bili pogoeni, a onda sam stigao do polovice puta i bacio se iza jedne velike stijene. Provirio sam natrag i ustanovio da su tek dvojica ili trojica Tauranaca bili dovoljno blizu da bi uope doli u obzir kao eventualni ciljevi za moj laser; suvinom bih hrabrou ovdje samo privukao panju na sebe. Pretrao sam ostatak puta do ruba statikog polja i zastao da pruim uzvratnu vatru; ve sam nakon par hitaca, meutim, ustanovio

da se samo izlaem neprijatelju kao meta, jer je u itavom mom vidokrugu samo jo jedan jedini ovjek trao prema kupoli. Raketa zvizne kraj mene, tako blizu da sam je mogao dotaknuti; odrazio sam se u smjeru polja i uletio pod kupolu u ne ba dostojanstvenoj pozi.

33
Unutar polja, raketa koja me malo prije bila promaila sada je lijeno klizila polumrakom kupole, po uzlaznoj putanji u smjeru suprotne strane polja. U trenutku kad izae na drugoj strani pretvorit e se u uarenu paru jer e se sva nakupljena kinetika energija od naglog usporenja na 16,3 metara u sekundi trenutno pretvoriti u toplinu. Devet ljudi je lealo mrtvo, licima prema tlu, tik unutar ruba polja. To nije bilo neoekivano, ali nije ba bila niti stvar o kojoj e priati vojnicima unaprijed. Borbena odijela su im bila itava - inae ne bi bili niti stigli do polja - no, negdje u toku posljednjih nekoliko minuta kreeva otetila im se posebna izolacija koja ih je zatiivala od efekata statikog polja. Zato je, u trenutku ulaska u polje, prestala sva elektrika aktivnost u njihovim tijelima, to ih je trenutno usmrtilo. Osim toga, kako se ni jedan molekul u tijelima nije sada mogao kretati bre od 16,3 metara u sekundi, u trenutku su se smrznuli i tjelesna temperatura im se stabilizirala na prohladnih 0,426 stupnja iznad apsolutne nule. Odluio sam da ih ne prevrem na lea da bih im vidio imena, ne jo sada. Morali smo smisliti nekakav obrambeni poloaj prije nego Tauranci uu pod kupolu polja, ukoliko se odlue na napad, a ne na ekanje. Naglaenim gestama uspio sam sve ljudstvo sakupiti u sredini polja, pod repom lovca, gdje je bilo sloeno nae oruje. Imali smo mnogo oruja, budui da smo bili opremljeni za trostruki broj ljudi od sadanjeg. Predavi svakome po tit i kratki ma, ispisao sam u snijegu pitanje, DOBRI STRIJELCI? DIGNITE RUKE. Dobio sam pet dobrovoljaca i zatim odabrao jo trojicu ljudi da bi svi lukovi bili uposleni. Dvadeset strijela po luku. Ovo je bilo najefikasnije oruje dalekog dometa koje smo imali; strijele su praktiki nevidljive u svojem sporom letu, a bile su paljivo oteane zbog udarne moi i ravnotee u letu i na vrhu imale smrtonosni iljak od kristala tvrdoe dijamanta. Strijelce sam poredao u krugu oko lovca, ije e im sletne peraje s lea pruati izvjesnu zatitu od neprijateljskih projektila, a izmeu svakog para strijelaca postavio sam etvoricu ljudi - dva bacaa koplja, jednog s bojnom

motkom, te jednog s bojnom sjekirom i desetak noeva za bacanje. Takav bi raspored teoretski trebao pruati zatitu od neprijatelja na bilo kojem dometu, od ruba polja pa sve do borbe prsa u prsa. A zapravo su Tauranci mogli uetati, svaki sa po jednim veim kamenom u ruci, bez titova ili posebnog oruja, pa nas opet pregaziti kao hrpu govana. Njihove anse nasuprot nama bile su otprilike 600 prema 42. Naravno, pod pretpostavkom da znaju to je to statiko polje. U svakom drugom pogledu, tehnologija im je bila sasvim savremena. Nekoliko sati nita se nije dogodilo . Bilo nam je toliko dosadno koliko ovjeku koji eka smrt uope moe biti dosadno. Ni sa kim nisi mogao razgovarati, nisi imao to gledati osim nepromjenjivog sivila kupole polja, sivi snijeg, sivi svemirski brod i nekoliko podjednako sivih vojnika. Nita nisi mogao uti, okusiti, pomirisati, osim samoga sebe. Oni koji su jo uvijek sauvali nekakav interes za borbu gledali su prema donjem rubu polja, ekajui da prvi Tauranci uu, pa nam je trebala bar jedna sekunda da shvatimo to se deava kad je poeo napad. Doao je odozgo, u vidu oblaka kratkih strelica, pernatih iljaka, katapultiranih tako da su uletjeli s visine od kojih tridesetak metara iznad tla, usmjereni tono prema centru kupole. titovi su nam bili upravo dovoljno veliki da smo se mogli pod njih zakloniti, malo se pognuvi, pa su se ljudi koji su primijetili da strelice dolaze lako zatitili. Oni koji su bili pospani ili okrenuti leima, morali su se osloniti na istu sreu da bi preivjeli - nije bilo naina da ovjeku vikne upozorenje, a iljku je trebalo samo tri sekunde da preleti od ruba polja do njegovog centra. Imali smo sreu i izgubili tek petoricu. Jedan od njih bio je strijelac, Shubik, pa sam preuzeo njegov luk. Nastavili smo ekanje, oekujui odmah napad pjeadije. Nije ga bilo. Nakon pola sata obiao sam itav krug i gestama objasnio da kako prvu stvar koju treba uiniti ako se bilo to desi, moraju taknuti rukom osobu sa svoje desne strane, radi upozorenja. Ovaj e to isto uiniti svojem desnom susjedu i tako redom. To mi je moda spasilo ivot. Drugi napad strelicama, dva sata kasnije, doao mi je s lea. Osjetio sam udarac po odijelu, tresnuo sam ovjeka koji mi je stajao s desna, okrenuo se i ugledao oblak strelica koje padaju. Dignuo sam tit iznad glave, a iljci su pljusnuli tek djeli sekunde kasnije. Spustio sam tit da iupam tri stelice koje su se zabole u njega, kad je poeo napad na tlu. udan, impresivan prizor. Nekih tri stotine njih istovremeno je stupilo u

polje, praktiki rame uz rame oko ruba kupole. Napredovali su simultanim korakom, kao na paradi, a svaki je nosio okrugli tit jedva dovoljno velik da mu sakrije masivna prsa. Rukama su bacali strelice sline onima koje su nam u barai doletjele iz zraka. Postavio sam tit pred sebe - na dnu je imao dva ispupenja koja su ga drala uspravnim - i ve nakon prve svoje odapete strijele shvatio da imamo anse. Pogodila je jednoga od njih u centar tita, prola kroz njega i probila borbeno odijelo. Bio je to jednostrani masakr. Njihove strelice nisu ba imale osobit uinak bez elementa iznenaenja - premda sam osjetio srce niz kimu kad mi je jedna preletjela iznad glave dolazei mi sa stranje strane. Osjeao sam kao da me netko bocka u lea, izmeu lopatica. S dvadeset strijela sruio sam dvadeset Tauranaca. Kad bi koji od njih pao, odmah bi na njegovo mjesto uskoio drugi, zatvorivi red, pa tako nisi trebao niti ciljati. Kad mi je strijela ponestalo pokuao sam bacati na njrh njihove strelice, no, lako titovi su im pruali sasvim dovoljnu zatitu od tih malih pernatih iljaka. Pobili smo ih vie od polovine strijelama i kopljima, mnogo prije nego su doli na dohvat runog oruja. Izvukao sam ma i ekao; jo uvijek ih je bilo bar tri puta vie nego nas. Kad su se primakli na deset metara, nai bacai chakra noeva dobili su svojih pet minuta, lako je rotirajui disk bio lako vidljiv i trebalo mu je vie od pola sekunde da doleti od bacaa do cilja, veina Tauranaca je reagirala jednako beskorisnom gestom, diui tit da ga odbije od sebe. Teka otrica od kaljena elika, otra poput britve, prorezala bi kroz lagani tit kao cirkularna pila kroz karton. Prvi kontakt prsa u prsa zapoeo je bojnim motkama. To su bile dva metra duge metalne motke na vrhovima utanjene i proirene u dvostruke nazubljene otrice. Tauranci su ih tretirali hladnokrvno - ili neustraivo, ako razmilja na takav nain - zgrabivi otricu rukama dok su umirali. Dok je ovjek pokuavao iupati oruje iz Tauraneva samrtnog stiska, tauranski maonoa bi priskoio s maem dugim vie od metra i ubio ga. Osim maeva imali su i neto nalik na bolo, komad elastinog ueta na ijem je kraju bilo neto poput guve bodljikave ice, s utegom koji je sve to vukao za sobom. Ta je stvar bila opasna za sve u svojoj okolini jer bi, ako bi promaila cilj, nepredvidivo skakala natrag prema onome koji ju je bacio. Ipak, vrlo je esto pogaala, uletivi ispod titova i omotavi trnovitu icu oko glenjeva. Stajao sam lea uz lea s vojnikom Eriksonom i uspjeli smo se maevima odrati na ivotu slijedeih par minuta. Kad je broj preivjelih Tauranaca pao na

jedva dvadesetak, jednostavno su se okrenuli i izmarirali. Bacili smo par strelica za njima, dohvativi jo trojicu, no, nismo bili raspoloeni za potjeru. Mogli bi se oni jo okrenuti i ponovo zapoeti sjeu. Samo nas je dvadeset osam ostalo na nogama. Deseterostruki broj mrtvih Tauranaca prekrivao je tlo, no, u toj injenici nismo nalazili nimalo zadovoljstva. itavu stvar oni mogu zapoeti iznova, sa svjeih tri stotine, a ovoga puta bi to funkcionisalo. Ili smo od tijela do tijela, izvlaei strijele i koplja, a onda opet zauzeli poloaje oko lovca. Nitko se nije potrudio da pokupi motke. Prebrojio sam noseve: Charlie i Diana bili su jo ivi, Hilleboeva pala kao jedna od rtava nespretne bojne motke, a preivjela su i dvojica oficira iz podrke, Wilber i Szydlowska. Rudkoski je bio iv, ali je Orban zaustavio jednu od strelica. Nakon itavog dana ekanja izgledalo je kao da se neprijatelj odluio na bitku iscrpljivanjem umjesto reprize pjeadijskog napada. Strelice su stalno ulijetale, ali vie ne u itavim oblacima, ve po dvije ili tri, ili deset zajedno, uvijek pod nekim drugim kutem i iz drugog smjera. Nismo mogli ostati vjeito pripravni i svakih bi nekoliko sati koji od nas primio pogodak. Spavali smo na smjene, dvojica po dvojica, na vrhu generatora statikog polja, direktno pod trupom lovca, na najsigurnijem mjestu pod kupolom. esto bi se na rubu polja pojavio jedan Tauranac, oito da vidi ima li jo preivjelih. Povremeno bismo ga gaali strijelama, vjebe radi. Strelice su prestale padati nakon dva dana. Pretpostavljao sam da je mogue da su ih jednostavno potroili, a moda su odluili prestati kad nam broj padne na dvadeset ljudi. Postojalo je, meutim, jedno vjerojatnije objanjenje. Pokupio sam jednu motku s ruba polja i proturio je van, moda centimetar izvan polja. Kad sam je uvukao natrag, vrh joj je bio rastaljen. Pokazao sam je Charlieju, a a on se zanjihao naprijed-natrag, to je jedini nain da se klimne glavom u znak potvrde, kad ovjek nosi borbeno odijelo. Takva se stvar ve bila desila - jedan od prvih sluajeva kad statiko polje nije pomoglo. Tauranci su ga jednostavno drali pod stalnom laserskom vatrom, ekajui da poludimo u skuenom prostoru i iskljuimo generator. Vjerojatno su sve ovo vrijeme sjedili u svojim brodovima i igrali tauranski ekvivalent preferansa. Pokuavao sam smisliti neto, no, bilo je vrlo teko koncentrirati se u ovako neprijateljskim okolnostima, u senzornoj deprivaciji, osvrui se preko ramena svakih nekoliko trenutaka. Neto to je Charlie bio rekao, moda jo jue... Nisam se mogao sjetiti. Jedino sam znao da to tada nije moglo funkcionirati. Onda sam se konano sjetio.

Pozvao sam sve da se okupe i napisao u snijegu: IZVADITI NOVA-BOMBE IZ BRODA ODNIJETI DO RUBA POLJA POMAKNUTI POLJE Szydlowska je znala gdje se u brodu nalazi odgovarajui alat. Ulaze smo sreom sve ostavili otvorene prije nego smo ukljuili polje; sve brave su bile elektronske i stoga u polju potpuno nepokretne. Donijeli smo izbor kljueva iz alatnice i popeli se u kokpit lovca. Ona je znala kako ukloniti poklopac koji je pokrivao tunel za uvlaenje u spremite bombi. Slijedio sam je kroz metar iroku cijev. Normalno bi ovjek oekivao totalni mrak, ali je statiko polje osvjetljavalo unutranjost spremita za bombe jednako mutnim difuznim svjetlom kakvo je prevladavalo vani. Spremite je bilo premaleno za oboje, pa sam ostao u prilaznoj cijevi i promatrao. Vrata spremita imala su polugu za runo otvaranje; Szydlowska je zavrti i posao je mogao poeti. Izvaditi bombe iz njihovih leita, meutim, bilo je neto drugo. Na kraju se morala vratiti u alatnicu po najobiniju 'praseu nogu' kojom je uz grubu silu odvojila jednu bombu, a ja za njom drugu, pa smo ih izgurali i otkortljali van. Narednik Anghelov se odmah bacio na posao. Da bi se bomba dovela u aktivno stanje bilo je dovoljno da se odvije upaljaki mehanizam na vrhu bombe, a onda neim vrstim udari nekoliko puta po leitu upaljaa, da se unite tempirni mehanizmi i osigurai. Brzo smo ih odnijeli do ruba polja, po estorica za svaku bombu, poloili ih na tlo jednu kraj druge, malo se udaljili i onda mahnuli etvorici koji su stajali uz ruke generatora statikog polja. Oni podignu generator i odeu nekoliko koraka u suprotnom smjeru od bombi, a bombe nestanu kad je rub polja preao preko njih. Nije bilo nikakve sumnje da su eksplodirale. Nekoliko sekundi je okolica bombi imala temperaturu unutranjosti zvezde, pa je ak i statiko polje reagiralo na tu injenicu - treina kupole polja zasjala je na trenutak tupom ruiastom bojom, da bi se ve u slijedeem trenu vratilo uobiajeno sivilo. Osjetio sam lagano ubrzanje, kao u sporom liftu, to je znailo da se polje slijee prema dnu kratera. Hoemo li doi do vrstog dna? Ili emo tonuti kroz rastaljene stijene i ostati zarobljeni kao muice u jantaru - nije se o tome isplatilo niti razmiljati. Moda bismo, kad bi se to desilo, mogli probiti put napolje brodskim gigavatnim laserom. Ali ne vie od dvanaestorice nas.

KAKO DUGO? Charlie je pisao po snijegu pod mojim nogama. Odlino pitanje. Jedino to sam znao bila je koliina energije koju su oslobodile dvije bombe. Nisam znao koje je veliine bila vatrena kugla, o emu je ovisila temperatura pri detonaciji i veliina kratera. Nisam znao toplinski kapacitet okolnih stijena niti njihovu toku topljenja i kljuanja. Napisao sam: TJEDAN DANA? TKO TO ZNA? MORAM RAZMISLITI. Brodski kompjutor bi mi odgovorio u tisuinki sekunde, no, u statikom polju je zautio. Poeo sam pisati jednadbe u snijegu, pokuavajui dobiti maksimalno i minimalno vrijeme potrebno da se okolina ohladi do kojih 500 stupnjeva. Anghelov, ija je fizika bila mnogo modernija od moje, radio je svoje kalkulacije s druge strane broda. Moj odgovor je glasio est sati do est dana (ali je za cifru od est sati uvjet bio da okolne stijene odvode toplinu kao isti bakar). Anghelov je dobio pet sati do etiri i pol dana. Ja sam glasao za est dana ekanja, a nitko drugi nije imao pravo glasa. Mnogo smo spavali. Charlie i Diana igrali su ah crtajui simbole u snijegu; ja nikad nisam uspijevao pratiti stalne izmjene poloaja figura. Nekoliko puta sam provjeravao raun i stalno dobivao rezultat od est dana. Provjerio sam Anghelove kalkulacije i inile su mi se ispravnima, no, odluio sam se drati svoga. Nee nam koditi da jo dan i pol dulje ostanemo u odijelima. Dobroduno smo se prepirali kratkim reenicama u snijegu. Devetnaest nas je bilo preivjelo do trenutka kad smo izbacili bombe iz polja; jo nas je uvijek bilo devetnaest est dana kasnije, kad mi je ruka zastala nad prekidaem generatora. to li nas eka vani? Sasvim je sigurno da smo pobili sve Taurance u krugu od nekoliko kilometara od eksplozije, no, oni su mogli drati neku rezervu ljudstva na veoj udaljenosti, pa nas sad strpljivo ekati na rubu kratera. Ipak, kad bismo sad proturili vrh bojne motke izvan polja, uvukli bismo ga natrag neoteena. Rasprio sam ljude podjednako irom polja, da izbjegnem da nas sve dokraje jednim pogotkom, a onda sam, spreman da ga iste sekunde ponovo ukljuim, pritisnuo prekida.

34
Radio mi je jo uvijek bio ukljuen na opu frekvenciju; nakon vie od tjedan dana tiine, ui mi je iznenada napala glasna i vesela galama. Stajali smo u sredini kratera irokog skoro kilometar i jednako toliko dubokog. Stranice kratera bile su crne i sjajne gdje se stijena stvrdnula, proarane tamocrvenim uarenim pukotinama, sad ve bezopasnim. Polukugla

tla na kome smo stajali bila je utonula u rastaljenu lavu dobrih etrdesetak metara, pa smo stajali u udubljenju nalik na kakav kruni bazen. Nigdje na vidiku niti jednog Tauranca. Odjurili smo u brod, zatvorili ga, napunili svjeim zrakom i izletjeli iz odijela. Nisam postavljao pitanje ina pri redu za tuiranje, samo sam se zavalio na jedan akceleracijski leaj i duboko udisao zrak koji nije mirisao na nekoliko puta recikliranog Mandellu. Brod je bio predvien za maksimum od dvanaest ljudi, pa smo kasnije u smjenama od po sedam ljudi boravili izvan broda da ne preopteretimo ureaj za klimatizaciju. Drugom lovcu, koji je jo uvijek bio est tjedana daleko, slao sam poruku u nekoliko navrata da je s nama sve u redu i da ekamo da nas pokupe. Pretpostavljao sam da moraju imati sedam slobodnih leajeva, budui da se normalna borbena posada sastojala od trojice. Kako li je lijepo bilo ponovo etati uokolo i priati! Slubeno sam ukinuo sve tragove vojnog reda i discipline za vrijeme trajanja naeg boravka na planeti. Neki od preivjelih pripadali su pobunjenikoj grupi Brillove, no, nisu pokazivali nikakvo neprijateljstvo prema meni. Poigravali smo se s nostalgijom, priajui o razliitim erama koje smo bili doivjeli na Zemlji i usporeujui ih, pitajui se na to e Zemlja liiti u toj sedamstogodinjoj budunosti u koju emo se vratiti. Nitko nije pominjao injenicu da emo u najboljem sluaju dobiti par mjeseci dopusta, a nakon toga raspored u nekoj drugoj udarnoj grupi. Tek jo jedan okretaj kotaa. Kotai... Jednog dana me Charlie upitao za porijeklo mog prezimena; zvualo mu je neobino. Objasnio sam mu da ono potie od injenice da mi roditelji nisu imali rijenika; da su ga oni znali napisati ispravno, bilo bi jo neobinije. Ugodno sam ubio pola sata objanjavajui okolnosti u kojima se ovo desilo. U kratkim crtama, moji roditelji su bili 'hipiji' (vrsta pot kulture krajem dvadesetog stoljea u Americi, ljudi koji su odbacili materijalistiku kulturu i prigrlili itav spektar neobinih ideja) i ivjeli su s grupom drugih hipija u maloj poljoprivrednoj komuni. Kad je mama zatrudnjela, nije im palo na pamet da budu toliko konvencionalni da se vjenaju; taj ritual je, naime, podrazumijevao promjenu eninog imena u muevljevo, kao znak da je ona njegovo vlasnitvo. Oni su se, meutim, opili da proslave ovaj dogaaj i u navali sentimentalnosti odluili promijeniti oba svoja prezimena u jedno novo, zajedniko. Odvezli su se do najblieg grada, itavim se putem prepirui koje e ime najbolje simbolizirati ono to ih je vezalo u ljubavi - malo je nedostajalo da dobijem jedno vrlo nezgodno prezime - i na kraju odluili da to bude Mandela. Mandela je znak nalik na kota, koji su hipiji bili posudili iz jedne strane

religije, a koji je simbolizirao svemir, kozmiki um, Boga, ili bilo to drugo emu je trebao simbol. Ni moj otac niti majka nisu znali kako se to pie, pa je slubenik u gradskoj vijenici prezime zapisao onako kako je njemu zvualo. Ime William dobio sam u ast bogatog ujaka, koji je na alost umro bez prebijene pare. est tjedana je prolo prilino ugodno u itanju, prianju i odmaranju. Drugi lovac je sletio tik do nas i stvarno je imao devet slobodnih mjesta. Preraspodjelili smo posade tako da je svaki brod sada imao nekoga tko ga je mogao izvui iz nevolje ako bi unaprijed programirani slijed kolapsarskih skokova zatajio. Sebe sam rasporedio na drugi brod, u nadi da e na njemu biti kakvih novih knjiga. Nije ih bilo. Zatvorili smo se u akceleracijske komore i poletjeli istovremeno. Na kraju smo velik dio vremena proveli u komorama, samo zato da ne gledamo stalno ista lica oko sebe, itave dane u pretrpanom brodu. Ti dodatni periodi ubrzanja doveli su nas na Kapiju ve za deset mjeseci subjektivnog vremena. Hipotetinom objektivnom promatrau to bi, naravno, izgledalo kao 340 godina minus sedam mjeseci. U orbiti oko Kapije nalazile su se stotine krstarica. To nije bila dobra vijest; ako je red za opremanje bio toliko dugaak, vjerojatno neemo dobiti ba nikakav dopust. Pretpostavljao sam, meutim, da mene ionako slijeduje vojnu sud, prije nego dopust. Izgubio sam osamdeset osam odsto ljudstva svoje ete, a mnogi od njih pali su samo zato to nisu imali dovoljno povjerenja u mene da posluaju direktnu zapovijed koja se odnosila na potres. A na kolapsaru Sade 138 bili smo u istom poloaju kao i prije ove akcije - nije bilo Tauranaca, ali niti nae baze. Dobili smo instrukcije za slijetanje i spustili se direktno na povrinu, ne ekajui uobiajen shuttle servis koji je prebacivao posade s brodova u orbitu na tlo i natrag. Slijedee iznenaenje je ekalo u svemirskoj luci na povrini planete. Deseci krstarica stajali su na tlu, to se nikada prije nije deavalo jer smo uvijek bili na oprezu za sluaj da planeta bude napadnuta. Takoer smo ugledali dva zarobljena tauranska broda; nikada nam prije nije bilo uspjelo da bar jednoga uhvatimo neoteenog. Moda nam je sedam stoljea donijelo odluujuu prednost. Moda smo sad pobjeivali. Proli smo kroz zranu komoru oznaenu "Povratnici". Nakon to se napunila zrakom, a mi izali iz odijela, jedna lijepa mlada ena dovezla nam je puna kolica tunika, rekla nam na savreno akcentiranom engleskom da se obuemo i

doemo u predavaonicu na kraju hodnika, lijevo od nas. Neobina tunika, lagana, a ipak topla. Prva stvar osim borbenog odijela ili gole koe koju sam nosio na sebi nakon skoro godine dana. Predavaonica je bila oko stotinu puta prevelika za nas dvadeset dvoje. Ona ista ena stajala je tamo i zamolila nas da se premjestimo u prednje redove. Ovo me zbunilo; mogao sam se zakleti da je otila hodnikom na suprotnu stranu znao sam da jest; zarobila mi je bila panju prizorom svoje odjevene pozadine u hodu. K vragu, moda su imali odailjae materije. Ili teleportaciju. eni se nije dalo hodati tih par koraka. Sjedili smo tako oko minute, dok nije doao neki momak odjeven u jednaku tuniku bez ukrasa kakvu smo nosili i mi i ona ena, te preao preko podija nosei hrpu nekakvih knjiga. ena ga je slijedila, takoe nosei knjige. Pogledao sam iza sebe i video da i dalje stoji u prolazu izmeu redova stolica. Da bi stvar bila jo neobinija, mukarac je bio praktiki identini blizanac objema enama. Prelistavao je brzo jednu od knjiga i nakaljao se. "Ove knjige su napravljene da vam pomognu", rekao je, takoe sa savrenim naglaskom. "Ako ne elite, ne morate ih itati. Ne morate initi ba nita to ne elite, jer... jer ste slobodni ljudi. Rat je zavren." Tiina ispunjena nevjericom. "Kao to ete proitati u knjizi, rat je zavrio pre 221 godinu. Ovo je, prema tome, 220. godina. Po starom nainu raunanja to je, naravno, 3138." "Vi ste poslednja grupa vojnika koja se vratila. Kad vi odete odavde i ja u otii i za sobom unititi Zvjezdanu Kapiju. Ona postoji samo kao mjesto okupljanja povratnika iz rata i kao spomenik ljudskoj gluposti. I sramoti, kao to ete proitati. Njezino unitenje bit e oienje." Prestao je govoriti, no, ena do njega nastavi bez zastoja: "ao mi je zbog onoga kroz to ste proli i eljela bih da vam mogu rei da je bilo u dobru svrhu, ali nije bilo kao to ete itati." "ak je i bogatstvo koje ste nakupili, vae akumulirane plae s kamatama, posve bezvrijedno, jer ja vie ne upotrebljavam ni novac niti kreditne odnose. Ne postoji vie ni ekonomski sistem koji bi upotrebljavao te... stvari." "Kao to ste vjerojatno ve pogodili," nastavi sad mukarac, "ja sam, odnosno mi smo, kloni jednog jedinog individuuma. Pred oko dvjesta pedeset godina ime mi je bilo Kahn. Sada je ovjek."

"U vaoj eti imao sam direktnog pretka, kaplara Larryja Kahna; ras-tuuje me to se nije vratio." "Ja sam deset milijardi pojedinaca, ali jedna jedina svijest", ree ena. "Nakon to proitate knjigu nastojat u vam to objasniti, a znam da e vam biti teko razumijeti." "Ljudi se vie ne izlijeu, budui da sam ja savren uzorak, a pojedinci koji umiru bivaju zamijenjeni." "Postoje, meutim, planete na kojima se ljudi raaju na normalan nain, kao i drugi sisavci. Ako vam se moje drutvo uini suvie tuim, moete otii na koju od tih planeta. Ako elite uestvovati u razmnoavanju, u produenju vrste, ja vas neu u tome obeshrabrivati. Mnogi veterani me mole da im promijenim seksualnu polarizaciju, kako bi postali heteroseksualni i tako se lake uklopili u koje od tih novih drutava. Ja to mogu uiniti vrlo lako." Ne brini za to. ovjee; daj ti meni moju putnu kartu. "Bit ete moji gosti na Kapiji deset dana, nakon ega u vas prebaciti kamo god elite", rekao je. "Molim vas da u meuvremenu proitate knjigu. Slobodno postavljajte bilo kakva pitanja ili traite bilo kakvu uslugu. Oboje ustanu i napuste podij. Charlie je sjedio do mene. "Nevjerojatno", ree. "Oni opet dopu... oni ohrabruju ljude da... mukarce i ene da opet rade one stvari meusobno?" enski ovjek koji je iza nas stajao u prolazu meu redovima odgovori prije nego sam uspio sloiti nekakav hipokritiki odgovor pun simpatije. "Ne radi se o nekakvoj osudi vaeg drutva", rekla je, vjerojatno ne shvaajui da to on prima daleko linije. "Rije je samo o tome da je neto takvo nuno kao eugeniko osiguranje. Nemam nikakvih pokazatelja koji bi govorili da postoji bilo kakva loa strana kloniranja jednog idealnog individuuma, ali ako se ikad pokae da je to bila pogreka, postojat e dovoljno velik genetski izvor da se pone ispoetka." Potapala ga je po ramenu. "Naravno, vi ne morate ii na te planete na kojima se razmnoavaju. Moete ostati na kojoj od mojih planeta. Ja ne pravim nikakve razlike izmeu homoseksualne i heteroseksualne igre." Otila je do pozornice i tamo nam odrala dugaak govor o tome gde emo boraviti, a gdje jesti na Kapiji i o slinim stvarima. "Nikad me jo nije zavodio kompjutor", promrmlja Charlie. Rat dug 1143 godine zapoeo je s lanim povodom, a nastavio je samo zato to se dvije vrste nisu mogle meusobno sporazumijevati.

Kad su konano jednom uspjele razgovarati, prvo je pitanje bilo: Zato ste poeli taj rat?" a odgovor je bio: "Tko, ja?" Tauranci ve milenijumima nisu bili znali za rat, a oko poetka dvadeset prvog stoljea izgledalo je kao da ga je i ovjeanstvo ve preraslo. No stari vojnici su jo uvijek bili tu i mnogi su bili na monim poloajima. Praktiki su, na primjer, rukovodili Istraivakom i kolonizacijskom organizacijom Ujedinjenih nacija, koja je koristila novo otkrie kolapsarskog skoka da istrauje meuzvezdani prostor. Mnogi brodovi na tim prvim putovanjima doivljavali su nezgode i nestajali. Bivim vojnicima je to bilo sumnjivo, pa su naoruali kolonizacijske brodove i kad su prvi put sreli tauranski brod u svemiru, rasturili su ga u prah i pepeo. Obrisali su zatim prainu sa svojih medalja, a ostatak prie sada je dio povijesti. No, nije se za sve moglo kriviti ni vojsku. Dokazi o tauranskoj odgovornosti koje je davala vojska bili su smijeno prozirni, ali su svi ipak ignorirali onu nekolicinu ljudi koji su ukazivali na tu injenicu. U stvarnosti je zemaljskoj ekonomici bio potreban rat, a ovakav je rat za nju bio kao stvoren. Pruao je zgodnu rupu u koju se novac mogao bacati kantama, a ujedinjavao je ovjeanstvo umjesto da ga razdvaja. Tauranci su iznova nauili ratovati, na neki nain. Nikad to nisu nauili kako treba i na kraju bi vjerojatno bili izgubili rat. Kako je to knjga objanjavala, Tauranci nisu mogli komunicirati s ljudima jer nisu imali koncept individualne linosti, pojedinca, jer su bili prirodni kloni ve milijunima godina. Kad su s vremenom zemaljske krstarice dobile posade sastavljene od Ljudi, Kahnovih klona, po prvi put je komunikacija bila mogua. Knjiga je to navodila kao injenicu, bez obrazloenja. Upitao sam jednog ovjeka to to, zapravo, znai, to je to tako posebno u komunikaciji klona s klonom, a ovaj mi je rekao da je to apriori ne mogu razumjeti. Ne postoje rijei za to, a kad bi i postojale, moj mozak ne bi bio u stanju prihvatiti koncepte o kojima je rije. O.K. Meni je to zvualo malkice sumnjivo, no, bio sam to spreman prihvatiti. K vragu, prihvatio bih ja i tvrdnju da se gore pretvorilo u dolje, samo ako je to znailo da je rat zavren. Taj ovjek je bio neko stvarno uviajno bie. Samo za nas dvadeset dvoje potrudio se oivjeti jednu malu tavernu s restoranom koja je radila non stop. (Nikad nisam vidio ovjeka da jede ili pije; valjda su pronali nain da to nekako izbegnu). Sjedio sam tamo jedno vee, itajui tu njihovu knjigu, kad ue Charlie i sjedne do mene.

Bez uvoda: "Odluio sam pokuati", ree. "to pokuati?" "Sa enama. Hetero." Stresao se. "Bez uvrede, ali stvarno mi ba nije privlano." Potapao me po ruci, rastereseno. "Alternativa je, meutim... jesi li pokuao s njima?" "Ne." enski ovjek bio je privlaan prizor, gozba za oi, ali samo kao skulptura ili slika. Nisam u njima nalazio ljudska bia. "Niti nemoj", ree mi on bez daljnjeg objanjenja. "Osim toga, on mi kae... ona mi kae ili mi ono kae, to li ve, da me lako mogu vratiti u prvobitno stanje ako mi se ovo ne dopadne." "Charlie, kaem ti da e ti se sviati." "Aha, to mi i oni kau." Naruio je neto otro. "Ipak se to meni ini protuprirodno. Ali nema veze. Budui da sam se odluio na promjenu, ima li to protiv... ovaj... hm. zato ne bismo zajedno otili na istu planetu?" "Jasno, Charlie, to je odlina ideja." Iskreno sam to mislio. "Zna li ve kamo hoe ii?" "K vragu, sasvim mi je svejedno, samo da odem odavde." "Bog zna je li Raj jo uvijek onako lijep..." "Nije." Charlie pokae prstom na barmena. "On sad tamo ivi." "Onda ne znam. Ima valjda nekakva lista tih planeta." Prekinuo nas je ovjek koji je uao u tavernu gurajui kolica puna fascikala. "Major Mandella? Kapetan Moore?" "To smo mi," ree Charlie. "Ovo su vai vojni dosijei. Nadam se da e vas zanimati. Odtampani su na papiru jer vie jednostavno nije praktino odravati itav golemi vojni sistem obrade podataka radi ovako malene koliine informacija." Uvijek su predviali tvoja pitanja, ak i kad ih nisi imao. Moj fascikl je bio bar pet puta deblji od Charlijevog; vjerojatno je bio najdeblji od svih jer sam ja, izgleda, bio jedini koji je preivio itavo trajanje rata. Jadna Marygay. "Ba me zanima kakav je izvetaj o meni dao stari Stott." Otvorio sam fascikl na prvoj stranici. Na prvu stranicu je kopama bio privren malen kvadrati papira. Sve ostale stranice su bile djevianski bijele, no, ovaj papiri je bio potamnio od starosti i mrvio se po rubovima. Rukopis je bio poznat, toliko poznat ak i nakon tako dugog vremena. Datum

je bio stariji od 250 godina. Zaslijepila me iznenadna provala suza na oi. Nisam imao ba nikakvog razloga da pretpostavljam da je iva, no, nisam sa sigurnou znao ni da je mrtva, sve dok nisam ugledao taj datum. "William? to je..." "Ostavi me, Charlie. Ostavi me na minutu." Obrisao sam oi i zatvorio fascikl. Bolje da i ne proitam tu prokletu cedulju. Idem u novi ivot i morao bih stare duhove ostaviti za sobom. Pa ipak, ak je i poruka iz groba nekakav kontakt. Otvorio sam fascikl. 11. oktobar 2878. William, Sve se ovo nalazi u tvom dosijeu, no, dovoljno te poznajem da se bojim da e ga baciti bez itanja. Zato sam poduzela sve da dobije bar ovu poruku. Kao to vidi, preivjela sam. Moda e i ti. Pridrui mi se. Iz vojne dokumentacije sam saznala da si otiao na Sade 138 i da se nee vratiti bar jo dva stoljea. Nema problema. Ja odlazim na planetu koju zovu Srednji Prst, petu planetu zvijezde Mizar. To je dva kolapsarska skoka od Kapije, odnosno deset mjeseci subjektivnog vremena. To je neka vrsta utoita za heteroseksualce, ono to vlasti zovu "eugeniki kontrolni uzorak". Nama veze. Kotalo nas je svaku moju paru i svaku paru jo pet "staraca" poput mene, ali smo uspjeli otkupiti od ISUN-a jednu krstaricu koju sad koristimo kao vremenski stroj. Ja sam sada na relativistikom trajektu koji ne radi nita drugo nego leti velikom brzinom sa Srednjeg Prsta pet svjetlosnih godina u svemir i onda natrag. Svakih deset godina ostarimo otprilike jedan mjesec. Ako se bude drao voznog reda na povratku iz borbe, ako si jo uvijek iv, imat u samo dvadeset osam godina kad se vrati. Pouri! Nikad nisam pronala nikog drugoga, niti ikoga drugog elim. Svejedno mi je hoe li imati devedeset godina kad me pronae ili trideset. Ako ti ne mogu biti ljubavnica, biti u ti njegovateljica. Marygay "uj, momak! Barmen?" "Izvolite, majore."

"Jesi li kad uo za planetu Srednji Prst? Je l' jo uvijek tamo gdje je bila?" "Naravno. Zato ne bi bila?" Razumno pitanje. "Vrlo lijepo mesto. Planeta vrtova, kau. Neki prigovaraju da nije dovoljno uzbudljiva." "O emu se radi", upita Charlie. Dodao sam barmenu svoju praznu au. "Upravo sam pronaao planetu za nas."

EPILOG
Citat iz "Novog Glasa", Paxton, Srednji Prst, br. 24, god. 6: 14.02.3143. "STARICA" RODILA PRVOG SINA Marygay Potter-Mandella (Potanska cesta 24, Paxton), rodila je prolog petka lijepog djeaka od 3,1 kilograma. Marygay glasi za drugog 'najstarijeg' stanovnika Srednjeg Prsta, budui da je roena 1977. Borila se tokom najveeg dijela Venog rata, a onda ekala svog dragoga na 'vremenskom trajektu' 261 godinu. Dijete, za sada jo neimenovano, roeno je kod kue uz pomo porodinog prijatelja, doktorice Diane Alsever-Moore.

JEAN-PIERRE ANDREVON

Talog
Njihova praena jaine, trajanja i udaljenosti bleska kasnije se znatno razlikovala: ni njihova seanja na taj trenutak, ni utisci koje su ponela njihova tela i njihov duh, nisu se podudarali. Fransoa je smatrao da je sevanje potrajalo samo deli sekunde; treba, meutim, rei da je on odmah prekrio oi rukama, a zatim se bacio potrbuke na zemlju okrenuvi lea mestu eksplozije, podstaknut moda znanjem steenim itanjem starih broura civilne zatite. Brani par je, naprotiv, mislio da je munja sevala skoro itav minut; najmanje trideset sekundi, tvrdila je ena; u stvari, po njima to i nije bilo sevanje, ve bi se pre moglo rei ogroman plamen, irok pri dnu a suen pri vrhu, koji je osvetlio horizont kao da je neki din kresnuo ibicu o tlo doline. Starac uopte nije video blesak jer mu je bio okrenut leima; govorio je samo o svojoj senci koja je iznenada iznikla pred njegovim nogama, a tog je dana sunce bilo nestalo s neba ve sredinom prepodneva. to se tie mlade devojke, teko je bilo zakljuiti ta je ona videla, jer joj nije polazilo za rukom da jasno iznese svoje utiske; im bi pokuala da o tome neto kae glas bi joj postajao plaljiv i oevidno nije uspevala da sredi svoje misli; nervozni jecaji su joj potresali telo. ena bi tada pokuavala da je umiri, stavljajui joj na rame ruku pokretom punim saoseanja. Fransoa bi rado uinio to isto, ali se nije usuivao da je dodirne. Bojao se da je vid mlade devojke nepovratno oteen jer je ona, izgleda, suvie dugo gledala munju; alila se na glavobolju i govorila da joj je vidno polje puno senki i treperenja. Nije bilo nita lake odrediti ni udaljenost eksplozije u odnosu na svedoke dogaaja. Fransoa je smatrao da se blesak pojavio pravo iznad grada (delimino zaklonjenog polukrunim nizom oblinjih breuljaka), ili moda tano iza grada, sa severne strane a govorei to mislio je na jedno sasvim odreeno mesto. Brani par je radije iznosio pretpostavku da je munja udarila veoma daleko od grada, na najudaljeniji kraj doline, izmeu padina useka koji ine brdo Vae i strmina Grand-Ras; ali Fransoa je mislio u sebi da je ta tvrdnja za njih bila kao neka vrsta pokuaja isterivanja straha. ovek i ena bez sumnje nisu eleli ni da zamisle da je grad uniten, zajedno sa njihovim sinom koji je

moda ostao u njemu. Starac nije imao nikakvo jasno miljenje o itavom tom dogaaju, izgledao je, uostalom, potpuno izgubljen i unezveren. Ni mlada devojka nije znala nita vie, ali je imala utisak da se sve dogodilo "uasno blizu". Posle bleska se ula potmula grmljavina eksplozije, a posle zvuka je naiao vazduni talas. U tom trenutku je svih pet svedoka dogaaja (oni nisu sve to doiveli zajedno, ve ratrkani na povrini od oko jednog kvadratnog kilometra i sreli su se tek kasnije u toku bekstva) instinktivno zauzelo isti poloaj ispruili su se u neko udubljenje na zemlji ili iza neke uzviice, lica zagnjurenog u travu ili priljubljenog uz tlo, zatvorenih oiju, ruku savijenih na potiljku. Oluja je prohujala iznad njih, ali oni nisu ni pokuali da procene njenu snagu. Ne bi to mogli uiniti ni da su hteli! Seali su se jedino stranog udarca koji je njihovim bubnim opnama naneo zvuni talas kad je preao preko njih ("kao voz koji juri kroz tunel", govorio je Fransoa; "kao da se neko brdo obruilo na mene", smatrao je starac; "kao snana grmljavina koja dugo odjekuje kroz kotlinu", rekla je ena, dok je njen mu to potvrdio umornim pokretom glave; mlada devojka nije nita rekla, samo je neprekidno polagala ruke na svoje bolne oi. to se tie snage vazdunog talasa, mogli su da je procene otprilike na osnovu svega onog to je popadalo po njima, prekrivajui ih tankim slojem razliitih stvari, izlomljenih, iskidanih, ponekad pretvorenih u kau: bile su to grudve zemlje, trava, delovi granica, pokidano lie, ljunak, komadi crepa i kriljca koji su odleteli s krovova. Tek kasnije je doao red na pesak i pepeo. Zaglueni, bolnih slepoonica, ustali su, okrueni olujom ija je snaga doprinosila da se stvori utisak nepominosti. Svima je, osim starcu, u oima jo bljetala surova svetlost munje, dok im je u uima odjekivala snana grmljavina eksplozije; kroz ruke su im prolazili trnci jer su ih suvie dugo drali savijene na zatiljku, bolele su ih onako zgrene dok su rile zemlju, a prsti kidali otre vlati trave. Ali vie od svega toga, oseali su kako kroz njih, du drhtavih nogu, u sreditu tela, u luku dijafragme, u osuenom grlu, protie gorki fluid straha straha koji je prevelik da bi mu se moglo nai ime, toliko sveobuhvatan da se ne moe oterati, strah kakav nikad ranije nisu osetili i koji je sada postao njihov sastavni deo i remetio intimni sklad njihovog organizma. Jedan od njih, nije vano ko je to bio, ak se pomokrio onako obuen. Ustali su sa zemlje i nesvesnim pokretima skidali sa sebe granice, jo mlake otpatke kojima su bili prekriveni; s neba je polako padao topli pepeo i pesak, tako polako da je izgledalo kao da sva ta materija lebdi u besteinskom prostoru (kao beskrajno sitne organske estice koje plove po vodi akvarijuma). Pepeo je padao u velikim crnim pahuljicama bez ikakve teine, pesak se sputao s neba

kao buni pljusak iji je dodir na koi bio bolan. U toj gustoj atmosferi disanje je izazivalo snane napade kalja. Pokrili su noseve i usta maramicama i uputili se, skoro na slepo, u suprotnom pravcu od mesta eksplozije. Bilo je to sredinom poslepodneva (kada je poeo da se kree Fransoa se setio da pogleda koliko je sati: deset minuta do pet) i bilo je prolee kraj meseca juna; i pored toga svetlost je bila poput one u smiraj zimskog dana. Taj sumrak je bio nalik i na sumrak po maglovitom vremenu, ali je polutama bila jo gua zbog neprozirnosti svojstvene toj pranjavoj masi koja je lebdela kao jaka magla, smanjujui horizont na samo dvadeset do trideset metara, pretvarajui sve oblike u nejasne i zamagljene obrise, u bezobline privide koji bi iznikli iz nieg i skoro odmah se vraali u nitavilo. Bio je to jedan svet u dve dimenzije i u dve boje: tamnosiv, skoro crn u visinama gde se kovitlao pepeo, ukasto beo u donjim slojevima (prema horizontalnoj liniji koja je vijugala na nekoliko metara od zemlje), zbog toga to su pesak i zemlja pretvorena u prainu mnogo bre padali. Sreli su se plivajui kroz taj apsurdni ambijent, privienja koja kalju, nalik na ribe iz morskih dubina... Dok je koraao preko poljane koja se blago uzdizala i koja mu se inila bez poetka i bez kraja (stapajui se sa svetom oko njega ili onim to je od njega ostalo), prvi je zapazio dvostruku senku koja se stvorila pred njim, prilazei mu s leve strane. "Hej... ima li koga?" povikao je, ne libei se da upotrebi taj tako otrcani nain obraanja. Malo praine mu je ulo u grlo, u nozdrve, uvuklo se sve do bronhija. Opet se zakaljao, a u odgovor se zauo dvostruki napad kalja. Ali sada barem nije vie bio sam u tom sivom i utom komaru: dvostruka senka je postala jasnija, dobila je lik. Pred njim su se nalazili ovek i ena otprilike njegovih godina ili neto malo stariji (oko trideset i pet, etrdeset godina?), kao i on obueni u odeu kakva se nedeljom nosi na izletu bili su to, kao i on, etai koji su se nali u vrtlogu neverovatnih zbivanja. ovek i ena su drali jedno drugog oko ramena, oko struka, za ruke, inilo se kao da su im izrasli novi udovi da bi mogli bolje da se uhvate jedno za drugo, da se pridravaju na pragu uasa. Na njihovim licima su se mogle videti one iste boje kojima je bio obojen pokretni dekor oko njih: s jedne strane su im lica bila uta, s druge strane siva, kao okamenjeni Janusi, kao kipovi koji na simbolian nain predstavljaju elemente, sjedne strane vatru, s druge strane zemlju. Preostali delovi tela su bili iarani crnim ili crvenkastim blatnjavim prugama, bili su nalik na straila postavljena na to apokaliptino polje, na aveti koje su izale iz prividno mirnog pakla. Videvi ih, Fransoa je pomislio da i on isto tako izgleda i ta pomisao ga je nagnala da se za trenutak nasmeje u sebi. "Idemo dalje?" promrmljao je kroz svoju maramicu. A moda je rekao i "Hoete li sa mnom?" ili neto drugo nalik na to. Maske prekrivene pepelom su

zaklimale glavama i nastavili su da hodaju zajedno. Naili su na mladu devojku malo dalje (ali ni preena razdaljina, ni pravac kojim su se kretali, nisu se mogli tano odrediti u toj sivoutoj magli), ila je polako, kao mesearka, jedna ruka joj je prekrivala oi, druga je bila ispruena napred, sa prstima koji su grebli po vazduhu. Suze su ostavile dva svetla traga na njenim umrljanim obrazima, a pramenovi njene duge kose (verovatno plave ili svetlosmee) bili su zamreni i prljavi. ena se odvojila od mua i prila da je utei rekavi tiho nekoliko rei, a zatim joj je nenim pokretima obrisala oi maramom kojom je pokrivala usta. Nastavili su da hodaju. Pridruio im se starac kog su sreli prelazei preko malog asfaltiranog puta. Nije rekao ni rei ve je posluno krenuo za njima, kao pod uticajem neke privlane sile, one mentalne tuposti koja gura izgubljene ljude da se okupljaju, da stanu rame uz rame, da se vrsto poveu. "Imali smo auto"... rekao je mu, "ali ostao je tamo... dalje." I pokazivao je palcem iza svog ramena, u pravcu gde se verovatno dogodila eksplozija. "I ja sam svoj auto ostavio tamo, u dolini", odgovorio je Fransoa. "Ali bolje da nastavimo peice." Ili su naslepo kroz prainu, prelazei ovde preko neke ive ograde, tamo preko omanjeg uzvienja, krei put kroz itno polje, ljapkajui po vodi malog potoka. Treba ii napred, ii, ne vraati se nikako nazad, treba se udaljavati u pravoj liniji, brzo, brzo, udaljavati se to bre od mesta eksplozije. Bilo je toplo, znoj im je iarao kou blatnjavim potoiima. Nije to bila uobiajena toplota kasnih sati olujnog prolenog poslepodneva, bila je to toplota rasuene zemlje, snanog odbijanja svetlosti od crne povrine tog svoda od pepela, toplota kakva se iri prilikom poara, poara koji je moda tamo zapalila zlokobna munja... urili su napred koliko god su im to snage doputale. Jer oni su znali (barem su to znali Fransoa i brani par) da ono ega se stvarno treba bojati u toj zaguljivoj sredini punoj pepela i peska nije neka vidljiva opasnost; bila je to, naprotiv, nevidljiva i neopipljiva smrt o kojoj nisu govorili; bila je to smrt koja je kruila oko njih kroz vazduh koji su udisali, uasna smrt koja je ba u tom trenutku, svake sekudne, mogla da se spusti na njihovu kou, da prodre u njihovo telo, da se uvue u plune mehurie, u kimenu modinu, u tkivo njihove utrobe, u krv. Gnusna smrt od radioaktivne praine... "Ovuda..." "Hajdemo sad onuda..." Vikali su tako s vremena na vreme kroz maglu, veslajui rukama po vazduhu.

Oko njih su poigravale pahuljice pepela, planetoidi bez teine, negativi snenih zvezdica. Pesak je neprestano prtao po njihovoj odei, po glavama, ne zaustavljajui se, kao da su neki divovi, tamo gore, neprekidno bacali bezbrojne lopate peska na zemlju prekrivenu tamom. "Pazite, ovde je, izgleda, neka strmina..." "Dajte mi ruku, tamo je suvie visoko..." Velike senke su se iznenada pojavljivale ispred njih, ili levo od njih, ili desno, kao da su oklevale da poprime vrst oblik pod tom mineralnom kiom i kao preko volje ponovo su se vraale u nitavilo. umarci, okrajci uma, usamljene kue, sela. Nisu se zaustavljali i pored albi mlade devojke koja se sve ee spoticala u hodu zbog suvie visokih potpetica. "Pustite da se malo odmorim... samo za trenutak... Stvarno ne mogu ovako dalje..." "Bolje je da odmaknemo jo malo. Potrudite se. Treba da se udaljimo to je vie mogue od..." ena bi tada blagim ali odlunim pokretom spustila ruku na krhka devojina ramena i grupa bi nastavila u tiini svoj hod. Jer kao to su posledice eksplozije izbrisale oblike i boje, tako isto su i zvuci bili prigueni, upijeni ili usisani prisustvom magle. Ljudi su se nalazili unutar jedne neprozirne ljuture ije stranice nisu proputale nita, ni u jednom ni u drugom pravcu: um njihovih koraka po travi ili asfaltu nestajao je u utom vrtlogu, retke rei koje su izmenjivali tonule su u tu gluvu sredinu im bi izale iz njihovih usta. A iz daljina koje su se stapale sa zasienim vazduhom, nije dopirao nikakav zvuk. Kao da je ceo ostali svet mrtav, mislio je Fransoa, zauvek mrtav pod naslagama nebeske praine. Ipak, jedanput im se priinilo da vide neku priliku, ili vie ljudskih prilika, kako napreduju uporedo s njima kroz maglu. Vikali su, ali su njihovi glasovi ostali zatvoreni u mali mehur tiine gde se kaalj meao s reima, kao znak interpunkcije. Senke su potonule, stopile se sa drugim kratkotrajnim prividima stvari; moda u stvari nije nieg ni bilo? "Hajdemo dalje..." "Moda bi trebalo..." "ta?" "Nai neko prenoite. Mala stvarno ne moe vie da hoda. Ni ja ne mogu vie, ja..." No je zaista poela da pada. Bila je to spora, jedva primetna pramena bezobline sredine u kojoj su se nalazili; ali sivilo je gubilo svoju relativnu prozranost, pretvaralo se u potpunu tminu, dok je uta buna kia sada bila kao

mrko blato kroz koje nisu vie videli ni svoje sopstvene noge. Fransoa je povremeno gledao na sat, pokuavajui tako da pomou vremena koje je proteklo izmeri preene kilometre. Bilo je est sati, sedam sati, a sada je prolo osam sati. Mlada devojka se jedva drala na nogama, mu i ena su je pridravali, napravivi joj mesto izmeu sebe; morala je na kraju da skine svoje neudobne cipele, ali njen hod je sada liio na haotine pokrete polomljene lutke na kanapu. Zaista su morali stati. Trebalo je nai i neto za pie... Ve ranije, u toku veeri, poeli su uasno da pate od ei zbog praine koja im je napunila grla; sada su te muke postale pravo muenje, a mlada devojka je i time bila najvie pogoena. Kada su, malo ranije, prelazili preko nekog potoka, htela je da se napije. Fransoa i brani par su morali dosta grubo da je spree. "Bolje je da ne pijete... verujte mi, bolje je", mrmljao je ovek. Devojka nije shvatala zato je bolje da to ne ini, ali niko nije preduzeo da joj to objasni. Najzad im se nasmeila srea: iz mrane mase narastajue noi izronio je debeo zid. Ili su du njega nekoliko metara i nali vrata koja su, sreom, bila otvorena. Uli su u jednu prostoriju, pipajui: bila je to kuhinja, nali su slivnik, esmu i pili, pili, pili, oprali lice i ruke. Verovatno bi bilo bolje da to nisu uinili? U sumraku, koji je pokretno blato koje se naziralo spolja bojilo bledoutom bojom, Fransoa je sreo mukarev pogled: njihove oi su bile kao etiri tamne kuglice, dve po dve zajedno, koje jedne drugima upuuju nema pitanja. A onda su samo slegli ramenima... Naravno da su vikali, ali nita nije odgovorilo na njihove pozive, nita i niko. Ovu usamljenu farmu na kraju neravnog puta, njeni itelji su ve bili napustili, beei mnogo dalje od njih u no. Dodirivali su prekidae ali lampe nisu radile, a oni nisu mogli da kau da li je uzrok tome bio opti nestanak struje ili su stanovnici kue jednostavno iskljuili strujomer pre polaska. Okupili su se svi oko velikog stola koji se nalazio u sredini prostorije. Fransoa je sedeo preko puta devojke iju je senku nazirao naspram svetlosti, ili bolje reeno naspram noi, u prozorskom okviru. Ona je nervoznim prstima neprestano dodirivala lani koji je nosila oko vrata, na kojem je visilo malo zlatno srce; okretala je brzo u vazduhu svoj kaiprst a lani se omotavao oko ispruenog prsta; zatim je taj pokret ponavljala u suprotnom pravcu i lani bi se odmotavao. Fransoi se ta navika inila dirljivom. Ranije nije mogao da odredi da li je devojka lepa ili nije zbog maske od utog blata koja joj je pokrivala lice; sada, poto se umila, mrak koji je vladao oko njih opet mu je uskraivao odgovor na to pitanje. Ali bila je mlada, a kosa joj je bila duga i svetla. Za njega je ve i to bilo vredno panje. Srce mu je bilo u alosti otkako ga je, krajem zime, Katrin napustila, a ljubavna samoa ga je titila: svaka zamena bi bila dobrodola, bilo kakva suknja koju bi sreo usput. Ali zar je mogao na to da misli sada?

"Mogli bismo moda neto pojesti..." Predlog je izneo etrdesetogodinji mukarac. "Zaista bismo mogli", odgovorio je Fransoa. Nije ba bio gladan, ali... U stvari, ipak je bio pomalo gladan. Najzad, zar nije bilo vreme da se jede? ovek i ena su opipavali rukama sve uglove kuhinje. Iz jednog ormana su izvadili kobasicu, kutiju sa kockama eera, teglu kiselih krastavaca. U friideru koji je ve bio mlak, nali su belog sira i naetu bocu vina.Na nesreu, hleba nije bilo, barem tamo gde su mogli da ga potrae. Moda su se itelji kue setili da ponesu neto za jelo. "Ipak se pitam", ree Fransoa. Nije dovrio reenicu. ena se nagla prema njemu. Sedela je levo od njega i njene dosta jake grudi su se na veoma prijatan nain ocrtavale ispod plave ili ljubiaste haljine koju je imala na sebi. "Oh! nita... Mislio sam da bi bilo bolje da ne diramo nita to je izloeno vazduhu. Da jedemo hranu iz konzervi. U svakom sluaju, vodu smo ve..." Niko mu nije odgovorio. vakali su. Vino je bilo bljutavo, krastavci prijatno nakiseli, beli sir malo prokisao, kobasica tvrda, ali ukusna. Neto je skoilo na sto, svi su se trgli. Zauo se prodoran krik bila je to devojka sa ogrlicom. Zatim je odjeknuo smeh, prvi smeh posle eksplozije. Posetilac koji je skoio na sto bila je maka koju je privukla buka, ili moda miris kobasice. Onako naputenoj, prijalo joj je ljudsko drutvo. Bila je to krupna ivotinja duge dlake, pojela je kou od kobasice, zatim ceo jedan okrajak koji su joj dali. Njen ukrueni rep bio je neprekidno podignut uvis. Prisustvo make kao da je svima donelo malo olakanja; devojka je nije ni dodirnula (kao ni starac), to je rastuilo Fransou koji je voleo make. Ali ena ju je stavila u krilo i pomilovala. Maka je poela da prede, ali je uskoro skoila i nestala u tmini, dok su njene meke ape neujno letele preko kuhinjskog poda. Posle tog improvizovanog obeda, jezici su se svima malo razvezali. Svako je ispriao kako je doiveo eksploziju. Zatim su poeli da priaju o sebi. Fransoa je rekao da ima trideset i jednu godinu, da radi kao inenjer u fabrici za proizvodnju hrane u prahu. "Ali ja i pored toga sebe smatram ekologom", dodao je na kraju. ovek i ena su se nasmejali. Oni su oboje bili nastavnici, imali su vie od etrdeset godina, mada se to nijevidelo na njima. ovek se zvao ak, ena se zvala Mari-Fransoaz. Moglo se osetiti da su jako vezani jedno za drugo onim nevidljivim nitima koji neke, uglavnom veoma retki brani parovi, ispredaju u toku odmerenog zajednikog ivota. Meutim, to je moda bila samo jedna od posledica kataklizme. Imali su jednog sina, petnaestogodinjeg Patrika koji je ostao... nisu tano znali gde je ostao: moda u gradu, a moda je bio otiao dalje od grada na motoru, sa svojim drugovima.

Devojka se zvala Katrin ili Kati. Fransoa je bio iznenaen tom podudarnou, a slika jedne krupne rie devojke kovrdave kose pojavila mu se u mislima, ostavivi za sobom poznati oseaj bola. Kati je bila radnica, dosta se teko izraavala. U ranijim vremenima nazvali bi je "devojkom iz naroda", sada je za takve postojao izraz "nedovoljno obrazovani ljudi". Tog nedeljnog dana 25. juna, svi su oni doli da malo proetaju po jo uvek zelenim breuljcima koji okruuju grad sa june i istone strane. "Ma kakva etnja! Propala stvar..." progunao je ak. Jedini starosedelac meu njima bio je Ernest Manjen, seljak. On koji je bio toliko utljiv u toku hoda, sada je ivnuo. Bio je udovac, a iveo je na farmi sa svoja dva sina i njihovom decom. Sada je prebacivao sebi to je pobegao ne brinui za njihovu sudbinu. Ali kad je oveku avo za petama... Ernest Manjen je nosio crni eir sa ravnim obodom, nabijen vrsto na glavu. Jedini on se nije umio; u mraku te zajednike prostorije, izgledao je kao crna prilika na kojoj bi se povremeno pojavile dve beliaste take:njegova dva oka. "I ta emo da uradimo?" odjednom ree Fransoa. "Sada?" "Pa da... sada, hou da kaem ove noi." "Bilo bi bolje da odemo na spavanje", ree Mari-Fransoaz nasmejavi se kratko. "ta moemo drugo da uradimo? Sutra ujutro..." Nije dovrila reenicu, nastao je tajac. Fransoa je prvi ustao. "Pa ja u stvari imam ibice", ree tada ak. "Ceo ovaj neprijatni dogaaj e imati barem jednu dobru stranu: potpuno sam smetnuo s uma da elim da puim." Pretraio je depove na pantalonama i kresnuo ibicu. Iz mraka su izronila lica, obasjana drhtavom narandastom svetlou. Nasmeili su se jedno drugom. Kati je imala dugaak nos i iljatu bradu; nije bila lepa, ak ni zgodna. Fransoa je bio veoma razoaran. ibica je poela da se dimi, ljudske prilike su ponovo utonule u mrak. "Vi mislite da bi mi... u sobama?" oprezno je zapitao Fransoa. "To mi se ba ne svia mnogo", ree posle kraeg utanja Mari-Fransoaz. "A ako se vlasnici vrate? Mora da tu u blizini postoji neki ambar. Ja bih bila zadovoljna i da se smestim u senu. ta ti misli, ak?" "Oh, ja... Ja, u stvari, mislim da neemo ba mnogo spavati." Napustili su kuu. Napolju je sve jo uvek bilo mutno, tako da su ponovo morali da stave maramice na noseve i na usta. Okolina je bila bez horizonta, a nebo potpuno crno; ovek je imao utisak da se nalazi usred prostranog hangara

u kom nema vazduha. Jo uvek je bilo veoma toplo, kao da je svaka pahuljica pepela koja je lebdela u prostoru isijavala svoju sopstvenu toplotu, tako da je na kraju postignuta ta zaguljiva vruina poput one u vrelom kotlu. Noge su im zapinjale o ljunak na zaravni ispred kue. Fransoa je ispruio ruku sa otvorenim dlanom okrenutim na gore. Odmah je osetio na svojoj nenoj koi dodir desetina kljunova siunih ptica koje su ga kljucale: bio je to pesak koji je i dalje padao. Ali nije to bilo ono ega se plaio, a odluka da se no provede u ambaru ni malo mu se nije dopadala: oseao bi se mnogo prijatnije u etiri zida, sa svim prozorima i vratima briljivo zatvorenim, kao to bi po pravilu trebalo postupiti u ovoj neprihvatljivoj situaciji koja se ipak obistinila mada bi efikasnost svih tih mera bila dosta nepouzdana. Meutim, u ovom trenutku nije eleo da se izdvaja i priklonio se zajednikoj odluci: kada je negde ispred sebe zauo glas Mari-Fransoaz kako vie "ovamo!" krenuo je u tom pravcu. Svetlost ibice otkrila im je drvenu graevinu iji je donji deo bio veoma prljav, ali gornji deo, na koji se moglo popeti pomou merdevina, izgledao je udobno, prekriven suvom slamom. Ratrkali su se po mraku da bi obavili svoje potrebe, a posle nekoliko minuta su se popeli merdevinama gore, dok su izgorele jo dve ibice. Prologodinja slama je bila otra, miris joj je bio veoma jak i Fransoa koji je bio pomalo alergian na seno, kinuo je vie puta. Poto je na sebi imao samo koulju, nije imao nita da sebi napravi uzglavlje, tako da su ga otri vrhovi slamki neprijatno boli po zatiljku. Pomislio je kako su romantizam i knjievni kliei preterivali preko svake mere opisujui uivanje u noima provedenim na senu. Brani par se malo odvojio od ostalih, povukavi za sobom i mladu devojku. Ernest je legao dosta blizu njega. "Za vreme rata, bilo je to etrdeset druge, poetkom etrdeset druge, ne seam se vie, teroristi su digli u vazduh gazometar... Kakav je to bio plamen! Drvee je bilo iupano iz korena. Tri mrtva, a meu njima onaj jadni Fernan Laon kog sam dobro poznavao, a bilo je i vie od dvadeset ranjenih. Dim je bio zamraio nebo u toku dvadeset etiri sata. Vatrogasci i vabe nisu mogli bogzna ta da urade, to se mora rei. Bilo je to za vreme rata. Ne bih nikad rekao da u to ponovo videti za ivota. Stvarno ne bih rekao..." Seljak je zautao, a Fransoa je uo kako se mekolji na senu. Pitao se ta je to zapravo gazometar, zatim je zamislio starca kako lei iza njega, sa eirom nabijenim do oiju. Kako je Ernest Manjen doiveo dananji dogaaj? Da li je mogao da oseti njegovu teinu, njegove posledice? A Kati? ona koja je pripadala generaciji "Hitler? nikad uo" i "Hiroima, ni za nju nisam uo..." Fransoa nikako nije uspevao da pronae udoban poloaj u senu; okretao se, prevrtao, pokuao da se sklupa; otre slamke su ga neprestano bole po telu. Pitao se da li e moi da zaspi. utanje sena, kaljucanje, nakaljavanje

posvuda oko njega, govorili su mu jasno da svi pate zbog istih nezgoda. Ali kako spavati... kad moda ve sada poinjemo polako da umiremo. Uinilo mu se nepodobno da jedini komentar o itavom tom dogaaju bude samo seanje na neku nesreu manjih razmera iz poslednjeg rata. Nalazili su se u onom istom poloaju u kom se nalazi porodica obolelog od raka, u kojoj se svi trude da nikako ne izgovore tu re. Atomski rat, nuklearni rat. Pojma nema ta je to. Svi se pretvaraju da nita ne znaju, kao da nemaju pojma. To e moda, za izvesno vreme, da otkloni nesreu... A moda, na kraju krajeva, sve i nije ba tako strano. Moda je samo eksplodirala centrala. Ali centrala ne moe da eksplodira kao bomba, to svako zna. Ili svi smatraju da je tako sve dok stvarno ne eksplodira? Pa ak i to je ozbiljno. itav jedan srez e ostati zagaen nekoliko desetina godina. Bie desetine hiljada mrtvih od zraenja. Da li ih takav prizor oekuje posle buenja? Sutra e znati... Sutra... Utonuo je u komarne snove, probudio se, zaspao nanovo. No je proticala u grevitim skokovima, u naletima vruine, u napadima znojenja. Usred jednog od tih budnih stanja, Fransoa je zauo apat, mrkanje, jecanje. Uspeo je da uhvati nekoliko rei:"... sigurno sa svojim drugovima... u planini... nema razloga da...", i shvatio je da ak i Mari-Fransoaz priaju o svom sinu, u okrilju tiine koja je vladala oko njih. Kada se sledei put probudio, ceo ambar se kupao u bledoj, sivkastoj, hladnoj svetlosti. Najzad je dolo jutro. Izdigao se iznad udubljenja koje je njegovo telo utisnulo u slamu, ruke i noge su mu bile ukoene, grlo suvo. Vazduh je jo uvek bio isto onako zasien, toplota isto onako zaguljiva. ia Ernest nije vie bio u ambaru. Kati je, sklupana, jo uvek spavala, ali brani par je bio budan. Nasmeili su se jedni na druge, udaljeni nekoliko metara. ak je imao dosta krupno ali simpatino lice, veoma tamna kosa imala je. nasred glave veliku prazninu, veliine tanjira. Mari-Fransoaz je imala kosu boje mahagonija; odjednom je naao da je veoma lepa i to ga je iznenadilo. "Da siemo?" predloio im je. Napolju je pejza bio izmenjen. Nebo je jo uvek bilo prekriveno pepelom, ali oblaci su se verovatno razili jer je sada taj niski svod proputao difuznu, srebrnastu svetlost, koja je svedoila o prisustvu sunca iznad sloja raznih otpadaka; svaki deli koji je lebdeo u vazduhu, osvetljen s gornje strane, bio je okruen bledim odsjajem; svi ti siuni planetoidi su poigravali u sve tri dimenzije atmosfere, kao da se nalaze iza sputene zavese sastavljene od pokretnih kruia, poput okaca na krilima leptira.Ali dok je pepeo jo uvek lebdeo u vazduhu, pesak je u toku noi prestao da pada; i sve to se moglo videti, padina livade, obraena polja s leve strane, ivica jedne crnogorine ume s desne strane, kao da je bilo obojeno jednom istom nijansom ute boje koja je sijala pod pepeljasto-sivom svetlou. Fransoa je pomislio na neki ogroman

filter, koji je njegovu sliku okoline pretvorio u jedan jednobojni dijapozitiv. itava panorama je odisala nekom vrstom uzviene ali smirene tuge, i Fransoa je naao da prizor ima zastraujuu ali istinsku lepotu kataklizmi ogromnih razmera. Ernest je izaao iz farme, udaljene dvadesetak metara, nosei u rukama dve boce. Fransoa je prvo pomislio da starac eli da ga ponudi vinom umesto doruka, ali u bocama se nalazilo mleko. "Ima krava, na livadi iza farme. Otiao sam da pomuzem jednu, trebalo bi ih sve pomusti jer e uskoro poeti da muu... Hoete li mleka?" Oklevajui, Fransoa je prineo ustima grli jedne boce. Mleko je bilo gusto i mirisalo je na krave. S mukom je otpio jedan gutljaj. U njemu se probudila ekoloka svest i on je progunao u sebi: poto stalno pijemo pasterizovano i preraeno mleko, odvikli smo se od prirodnih ukusa... Ali uzalud, mleko mu nije prijalo; dodao je bocu aku koji je upravo izaao iz ambara, dok je za njim ila njegova ena. Na kraju je doao red i na Kati. Devojka je imala podonjake, a njeno bledo lice je izgledalo umorno; verovatno nije bolje spavala od drugih. Podigla je oi prema nebu od uskovitlanog pepela; bile su jasno plave boje; izmeu njenih delimino iupanih obrva pojavila se uzduna bora. "Kako se oseate, Katrin?" zapitao ju je Fransoa dosta smeteno. Kada je izgovorio to ime, osetio je neto udno u grlu. Devojka ga je gledala jednu ili dve sekunde bezizraznim pogledom, zatim je okrenula glavu na drugu stranu. ak i Mari-Fransoaz su pili mleko iji ukus im izgleda nije smetao, sedei na utoj travi ispred ulaza u ambar. Iza kue se zaulo mukanje krava, udan i usamljeni zvuk u tom mutnom jutru. Fransoa je posmatrao aka i MariFransoaz sa zaviu, ili sa gaenjem, ni sam nije zapravo znao. Prevukao je rukom preko ela; bila je sva masna od znoja. Jo uvek je bilo toplo, veoma toplo, hladni tonovi boja i svetlosti nisu se slagali sa temperaturom koja je vladala. Ludo vreme. Kako je glasila ona pesma? Ludo je vreme to / Mrtvi su seli za sto... Tako nekako. Bila je to Aragonova pesma, setio se odjednom. Eto, stvarnost se pridruila umetnosti ovog junskog jutra kada je vreme poludelo zbog ljudskog ludila. "E pa, ta emo sada da radimo?" rekao je pomalo agresivnim tonom. Ali nisu imali vremena da donesu bilo kakvu odluku. U tom trenutku zauo se zvuk motora usred tog okamenjenog sveta, bio je sve jai, izmenio se malo kada je skrenuo iza zgrade. Vozilo, ili vie vozila, zaustavila su se tamo. Potrali su prema njima. Tri velika tamnozelena kamiona stajala su du malog puta koji je prolazio iza farme. Siavi sa prvog vozila, obuen u bezoblini skafander, sa metalnom njukom ispruenom ispred sebe, gledajui ih hladnim pogledom insekta kroz obojena okrugla stakla koja su mu prekrivala oi, jedan

Marsovac je iao prema njima. Kamion se truckao idui krivudavim putevima. Njegovi putnici su mogli uti kako menja brzine kripi u nevetim rukama vozaa, iznenadne okuke su ih bacale napred ili natrag na njihovim seditima, oseali su kako vozilo stenje na uzbrdicama i kako postaje uasno lako na suvie velikim nizbrdicama. Kamion se esto zaustavljao. "Ne miite se", rekao bi im tada jedan od dva prisutna vojnika, pruajui prema njima svoju ruku u rukavici. Zastoji bi potrajali nekoliko minuta, ponekad i vie. uli bi bat koraka, nekoliko jedva ujnih komandi. Vozilo bi zatim ponovo krenulo dalje, prelazilo nove razdaljine, pre nego to bi se ponovo zaustavilo. Jo nije bilo ni sedam asova ujutro kada su ih ukrcali u kamion, a sada je prolo ve vie od dva sata kako su tri kamiona obilazila breuljke; bilo da se to odvijalo sluajno, ili prema unapred utvrenom planu ucrtanom na vojne karte, vojnici su ulazili u svaku kuu, svaki zaselak ili selo na koje bi naili, da bi tamo pronali ljude koji su se moda sakrili. "Izvolite poi s nama", rekao im je jedan maskirani vojnik koji je na ramenu nosio oznake porunika. "Ceo kraj je stavljen pod kontrolu vojnih vlasti. Imamo nareenje da prihvatimo sva lica na koja budemo naili, da bismo ih odveli u jedan od centara za otkrivanje ozraenosti i dekontaminaciju koji su osnovani u toku noi..." Oficirov pogled se nije mogao nazreti kroz mrka stakla njegove zatitne maske; sa rukama na bokovima, predstavljao je nejasnu i zastraujuu vlast bez lica. Na nekoliko koraka iza njega, onaj vojnik koji je prvi siao s kamiona, drao je nespretno u ruci bojnu puku, ija je cev bila uperena navie. "Mi ne znamo nita..." rekla je Mari-Fransoaz sigurnim glasom. "Mi uopte ne znamo ta se dogodilo. Zar je tako ozbiljno? Da li je grad pogoen? Ima li mrtvih? Mnogo? "ao mi je, gospoo. Ne mogu da vam odgovorim. Sve to je u bilo kakvoj vezi sa... sa onim to se dogodilo jue potpada pod vojnu tajnu. Obavetenja e biti pruena kasnije, celom stanovnitvu, kada se situacija bude normalizovala". "Ali ujte", umeao se Fransoa," moete nam bar rei da li je izbio rat ili je dolo do... do nesree u centrali!" Porunik je rairio ruke; pod maskom, njegovo lice je moda poprimilo oaloen izraz. " Izvinite, gospodine. Zaista ne mogu nita da vam kaem. To je vojna tajna. Verujte mi da se radi iskljuivo o razlozima sigurnosti. Ne treba ni u kom sluaju da se plaite. Situacija je u naim rukama. Svaka opasnost je odmah

otklonjena. A sada vas molim da se bez zadravanja popnete u kamion. Ne smemo gubiti vreme..." Porunik je izgovorio sve te reenice kao unapred nauenu lekciju koju je, bez sumnje, izgovorio ve nekoliko desetina puta; kaiprstom svoje ruke u rukavici pokazivao je u pravcu poslednjeg kamiona u nizu. Da li im se to samo priinilo ili se cev puke koju je drao vojnik spustila malo nie? Fransoa, ak i Mari-Fransoaz su izmenjali poglede. Kati, koja se durila, uporno je drala oi uperene u zemlju i uvrtala je svoj lani. Manjen je posmatrao vojnike, dok mu je na izboranom licu lebdeo nejasan osmeh: moda je sa nostalgijom mislio na godine trideset devetu i etrdesetu, na svoju mladost. "A pa, hajdemo onda" rekla je s uzdahom Mari-Fransoaz. Dala je znak za polazak i oni su se popeli u zadnji deo kamiona, dok su im dva vojnika pomagala. U kamionu za sada nije bilo drugih ljudi. Posadili su ih na klupe. Kamion je bio pokriven platnom, a dva kraja grube tkanine kaki boje na zadnjem delu kamiona bila su sputena, ostavljajui samo mali prorez kroz koji se moglo videti jedva nekoliko metara puta.Oba vojnika su ponovo zauzela svoja mesta na kraju klupe, s obe strane sredinjeg prostora, kao da su bili tu da bi spreili svaki pokuaj bekstva; obojica su bila naoruana novim modelima puaka, zastraujueg izgleda, sa velikim arerima od plaviastog elika privrenim na drveni deo puke ispred kundaka; drali su oruje meu kolenima, sedei jedan naspram drugog, groteskni u hermetiki zatvorenim odelima, kao dve cevi oluka ili dve karijatide od pozelenele bronze. Putnici su pokuali da im postave nekoliko pitanja. "Ne znamo nita vie od vas..." promrmljao je jedan od njih. inilo se da mu glas, priguen maskom, lako podrhtava. "uti", dobacio mu je onaj drugi. "Dobro zna da ne smemo da razgovaramo sa civilima..." Tako je pokuaj razgovora bio prekinut, kamion je krenuo i poeo da juri krivudavim putevima od kojih se, kroz ugao cerade, mogao nazreti samo uti vrtlog praine koji je kamion podizao kreui se velikom brzinom. "Blesava stvar..." progunao je ak. Njegove tamne oi srele su pogled Fransoe, ali u tom susretu se nije dogodilo skoro nita: jo uvek je trajala ta opsesivna uzdranost ono o emu se ne govori kao da i ne postoji, ili se ljudi bar prave da veruju u to. Fransoa je oseao kako ga prisustvo tih vojnika, obuenih u zatitna odela, ispunjava rastuom strepnjom. ta je drugo mogla da znai ta odea nego da je ceo kraj zagaen atomskom kiom? Kad bi jedan od te dvojice makar za trenutak skinuo svoju masku, bio bi malo mirniji. Stoga je drao na oku oba vojnika iji profili oklopnih insekata su u njegovim oima postali simbolini

znaci te epohe straha u koju je bio na grub nain gurnut jednog prolenog nedeljnog dana.Ali vojnici se nisu pomerali i njihovo teko disanje koje je prodiralo kroz metalne njuke, bilo je samo jo jedan dokaz njihove pripadnosti nekom drugom svetu, u kom e biti spaeni samo oni koji mogu da ponesu tu uniformu simbol novog vremena: kou iz roda debelokoaca, kacigu iz roda tvrdokrilaca. Fransoa je pokuao da se seti simptoma izloenosti zraenju ili upijanje jonizovanih estica: zamor, vrtoglavica, povraanje, gubitak kose i dlaka na telu. Ali posle koliko vremena? Dvadeset etiri asa, etrdeset osam asova, ili vie? Sve je to bez sumnje zavisilo od komplikovanih izraunavanja u kojima se radilo o trajanju izloenosti zraenju, o koliini primljenih Rema i o mnogim drugim faktorima koji mu vie nisu bili jasni. I sedei tako u zelenkastoj svetlosti koju je proputala cerada kamiona, Fransoa je oseao kako se u njemu meaju dve vrste strepnji koje su poticale iz sasvim razliitih vremenskih razdoblja: bile su to uspomene, ispunjene izvesnim oseanjem mrnje, na sluenje vojnog roka kog se jo povremeno seao, i strah od nuklearne katastrofe, o kojoj je esto priao, i koji mu se sada poput gangrene lepio po itavoj koi. Oko deset sati, dva nova putnika su se ukrcala u kamion: mukarac i ena stari oko pedeset godina, verovatno seljaci, koji su se skupili u prednjem delu kamiona, ne rekavi ni rei. Ni Fransoa, ni iko drugi iz njegove grupe nije pokuao da ih izvue iz obamrlosti. ak i Mari-Fransoaz su ponovo zauzeli poloaj branih drugova nerazdvojnih u nesrei: ak je obema rukama zagrlio enu oko vrata, ona je obuhvatila svojim rukama muevljeva kolena. Kati je sedela, sva ukruena, na razdaljini od itavog metra od branog para; Fransoa je stekao utisak da je devojka, poto je dejstvo oka oslabilo, odbijala da ostane u poloaju afektivne zavisnosti u kojoj se bila nala prethodnog dana u odnosu na tu nepoznatu enu, na tu enu iz grada. Ali moda mu se sve to samo priinjavalo i moda je ona samo zauzela, odsutna duhom, taj poloaj usamljenog bia. Kati se nesvesnim pokretom poigravala sa svojom ogrlicom, u zelenkastoj svetlosti kamiona koja je njenom bledom licu davala prisenak bui, izgledala je skoro runa, sa tim svojim dugim nosom i bezoblinim donjim delom lica. Da li je mislila na roditelje, na svoje drugarice, svog mladia, na sve one koje je eksplozija izbacila iz njenog vidnog polja? Fransoa se u mislima vratio na Katrin, na onu drugu Katrin, ije je belo i oblo telo tako dobro poznavao, i njene malo preteke grudi, iroke bokove, punake butine; gde se ona sada nalazila? Atomi koji poigravaju pomeani sa pepelom, estice koje lutaju, manjo vidljive od zrnaca peska? "Ovo suvie dugo traje, zar ne?" Postao je svestan da je i nehotice piljio u Mari-Fransoaz, moda ve due

vremena. Ti pogledi koje je nesvesno bacao, as na enu, as na tu devojku koja je bila toliko razliita od nje, uinili su mu se odjednom nedostojni okolnosti u kojima se nalazio. Pomalo zbunjen, nasmeio se usiljeno i izrekao nekoliko sasvim nevanih rei. Sledei putnici su opet bili jedan brani par, ljudi iz grada koji su se te kobne nedelje nali u prirodi; s njima je bilo troje dece, deak od sedam ili osam godina i dve devojice dve ili tri godine mlae. Oni su veoma mnogo priali, ali sve to su doiveli je do te mere bilo slino onom to su doiveli Fransoa i njegovi drugovi u nesrei, da od njih nisu uli nita novo. "Najgore od svega je to to ova devojica uopte nije naa", ponovila je vie puta ena, visoka i krupna plavua, pokazujui jednu od one dve devojice. Zatim su i novopridolice polako zapale u utanje, samo su deca, koja su se igrala, dobijala s vremena na vreme poneku opomenu. I tako se od jednog do drugog zaustavljanja, kamion polako popunio. U poetku usamljeni ili u grupi, ljudi koji su bili ukrcani u kamion ubrzo su se pretvorili u nejasne prilike izgubljene u masi. Fransoa se sada nalazio pritenjen uz iu Ernesta, dok mu se s leve strane nalazila neka debela ena u crnini koja je zaudarala na crni luk i mokrau. Iz tog gusto nabijenog prostora ponekad bi se izdvojila poneka re, ali to su bile samo male, nevane rei, neko bi rekao da je edan, neko bi zatraio maramicu, drugi bi se pitali "da li smo se ve jednom sreli u..." Prilikom jednog zaustavljanja, Fransoa je zapitao vojnike da li moe da sie da bi obavio malu nudu. "Malo kasnije", odgovorila mu je maska. "U podne emo napraviti odmor. Dobiete hranu i pie." Fransoa je uzdahnuo. Kati koju je talas novopridolih putnika gurnuo tik uz Mari-Fransoaz, apnula joj je nekoliko rei na uho. "Nemam nita pri sebi", odgovorila joj je ena. "Sigurni ste da vam treba odmah sada? Zatraiemo u logoru..." Najavljeni odmor je svima doneo veliko olakanje. Bilo je dvanaest sati i petnaest minuta, oba dela cerade su bila iroko razmaknuta i svi su mogli da siu. Fransoa koji je oekivao da otkrije neku posebnu panoramu, ostao je razoaran: vozila su se zaustavila u dnu jednog klanca izmeu dve strme kamenite padine. Nije prepoznao to mesto. Njegova mokraa je na tlu napravila mali krug utog blata u pesku koji je napadao. Zatim je stao u red da dobije svoju porciju hrane. Iz sva tri kamiona je izalo otprilike pedeset osoba. ekajui u redu, ljudi bi zapoinjali beznaajne razgovore. Iza Fransoe, neki seljaci su priali o cenama na veliko i o kinom proleu. Jedno dete je plakalo. Fransoa je doao na red. Dva vojnika sa oima od stakla delila su svakom po jedan etvrtasti paketi zavijen u srebrni papir; iz velikog metalnog bureta, trei

vojnik je zahvatao neku tenost i sipao svakom po jednu kutlau u plastinu au. Porunik je nadgledao odvijanje rada. Nijedan od vojnika koji su bili prisutni nije skinuo zatitnu masku, niti je na bilo koji nain otkopao svoj skafander koji titi od zraenja. "Jesi li video kakve su samo puke pribavili?" ree mladi rumenog lica koji je stajao pored Fransoe. "Bogamu! Kad bi mi dali jednu takvu, ne bih rekao neu..." "To su nove MAS 76, mislim," odgovorio mu je drugi mladi istih godina, obuen u arenu koulju. "Kad te iz nje pogode..." Fransoa je, zgaen, potraio pogledom poznato lice nekog od svojih saputnika u jueranjem lutanju; usred te arene gomile oseao se neprijatno; sino je poela da se obrazuje jedna grupa, nije eleo da izgubi izvesnu toplinu koju je naao u njoj, onu privlanu silu koja je bila deo navika stvorenih u ovo vreme velikih nesrea. Naao je aka koji je sedeo malo izdvojen, iza kamiona, na jednom pljosnatom kamenu. Malo nie, jedan potok je tekao du kamenite padine, dok je njegova uta voda kljuala izmeu utih stena. "Zar Mari-Fransoaz nije s vama?" zapitao je Fransoa. "Mala je imala neke enske probleme", ree ak, govorei s punim ustima. "Moja ena je pola s njom da vidi da li moe..." Slegnuo je ramenima i dodao nekoliko trenutaka kasnije: "Ah! Evo ih." Fransoa je jo jednom bio iznenaen razlikom u fizikom izgledu izmeu ove dve ene. Tamna, raskona i samouverena lepota nastavnice potpuno je pomraivala neugledan lik mlade radnice, suvie malih grudi i predebelih butina. Kada Katrin bude imala dvanaest ili petnaest godina vie, pomislio je, veoma e liiti na Mari-Fransoaz. Seo je pored aka i razmotao svoj paketi. U njemu se nalazila kutija patete i kutija sardina, etiri dvopeka u celofanu, mali meki sir i jedna naranda. "Sve smo sredile", rekla je Mari-Fransoaz. Poeo je da jede, mada zapravo nije bio gladan. U plastinoj ai je bila voda sa ukusom limuna, koja je podseala na lek; pitao se da li se radi samo o mirisu, ili su poeli da im daju neki protivotrov. Naterao je sebe da jede, strepei da nedostatak apetita nije moda neki od simptoma ozraenosti; kasnije e vrebati znake bolova u stomaku sa istom takvom uznemirenom panjom prema tom telu koje je sada postalo neka vrsta neprijatelja, uzrok najcrnjeg strahovanja. Naredili su im da se brzo vrate u kamione. ak koji je jo puio, morao je da ugasi cigaretu. Konvoj je krenuo, bilo je jo nekoliko zastoja, ukrcano je jo

nekoliko ljudi. U esnaest asova stigli su u logor. Put izmeu kamiona i baraka, koji su preli peice, bio je kratak. Moda dvesto metara, ali za to vreme izbeglice nisu imale vremena da etaju; redovi naoruanih vojnika koji su ih okruivali s obe strane, terali su ih da poure," ovuda... ovuda...", pokazujui prstima u rukavicama duguljaste montane zgrade, tamnozelene boje. Fransoa je u mislima video kako promiu nejasne slike: nacisti, koncentracioni logori, povorke Jevreja koje teraju da tre prema gasnim komorama. Obuzela ga je vrtoglavica, posrnuo je, uhvatio se za oveka koji je iao ispred njega. "Nije vam dobro?" upitala ga je Mari-Fransoaz koja je bila u blizini. Umirio ju je s nekoliko rei. Ispred montane zgrade prema kojoj su se uputili ljudi iz sva tri kamiona, jedan ovek je sedeo za malim stolom na sklapanje, odmah pored vrata. I on je bio vojno lice, ali je nosio obinu uniformu i bio je gologlav. Izbeglice bi zastale krae vreme pred njim, pre nego to bi mogle da uu u baraku. Kada je doao red na njega, Fransoa je video da ovek upisuje itkim rukopisom u jednu debelu svesku neka obavetenja koja je dobijao od ljudi koji su prolazili ispred njega. Na rukavu je nosio zlatnu oznaku podnarednika. Fransoa je morao da kae svoje ime, prezime, pol, starost, adresu na kojoj je boravio te godine. Podnarednik mu je pruio karticu sa brojem koju je trebalo da stalno nosi sa sobom: kako na kartici nije bilo niega pomou ega bi se mogla zakaiti za odelo, stavio ju je u dep na koulji, srean to je izbegao tako upadljivu identifikaciju. Imao je broj 2024 M. Pitao se koliko izbeglica je ve smeteno u logor. ak i Mari-Fransoaz su takoe odgovorili na pitanja i sluajui ih, shvatio je da su ovi profesori i on stanovali u istom kraju, u jednom novom naselju. Pa ipak se nikad ranije nisu sreli. "Mi smo susedi", ree on osmehujui se. ak je dobio karticu sa brojem 2025 M, a Mari-Fransoaz je imala broj 2103 Z. U unutranjosti barake nije bilo nieg, samo su na sredini stajala dva velika stola okruena manjim brojem stolica koje su sve ve bile zauzete. Utisak koji je ostavljao taj prizor budio je oseanje utuenosti, obamrlosti; tome je sigurno uveliko doprinosila vruina koja je vladala u zgradi. "Ba lepo!" dobacio je Fransoa. "Ali sve to mora da je samo privremeno," ree ak. "U armiji ima nekih privremenih stvari koje znaju i da potraju", umea se jedan krupan proelavi ovek koji je uao za njima. Pruio je svoju iroku i crvenu ruku aku i Fransoi, predstavljajui se: "Dipre". Zatim se okrenuo i umeao meu neke druge ljude. "Moda bismo mogli da otvorimo prozore", predloila je Mari-Fransoaz. Ali to su bili samo obini prorezi u zidovima barake, prekriveni ploicama od

providne plastike. Vazduh je mogao da ulazi samo kroz vrata, a kroz njih bi povremeno uleteo i oblak utog peska ili nekoliko pahuljica pepela. Fransoa i brani par zauzeli su mesta na podu, naslonjeni na zid. Pridruila im se Kati, a posle nje, na njihovo iznenaenje, priao im je i Ernest Manjen koji se u kamionu bio odvojio od njihove grupe; to to im se sada pridruio moglo je samo da znai da meu izbeglicama nije sreo nijednog poznanika. "Za vreme rata", ree on, "neki od mojih drugara su proveli i po etiri i po godine u logorima... etiri i po godine!" Ispod oboda eira, oi starog oveka su sijale, a sve bore na njegovom punakom licu nalik na jabuku bile su usmerene na gore, kao da ga je seanje na te dogaaje ispunjavalo nekim skrivenim zadovoljstvom ija vesela strana je bila vidljiva samo njemu samom. Fransoa je jo jednom bio iznenaen postojanjem neumitne mree niti koja se plela kroz vreme i istoriju povezujui epizode iz poslednjeg rata i poloaj u kom su se nalazili i on i svi ostali ljudi: za sada se radilo samo o nekim strepnjama, nekim slinostima, rezultatu funkcionisanja eidetike memorije u odnosu na elemente kulturolokog ili doivljenog. Ali, mada je eksplozija iji je on bio svedok sve tee zauzimala mesto u njegovom duhu kao realnost koja se moe klasifikovati (nuklearni rat, pad atomskog satelita, nesrea u atomskoj centrali), tama koja ju je obavijala sve vie ju je dovodila u vezu sa nejasnim, na pola izbrisanim pojmovima, na koje su se i njegovi drugovi u nesrei i on sam, sada pozivali. I upravo je to gomilanje neopipljivih podataka, na paradoksalan nain, davalo itavom dogaaju njegovu teinu, ozbiljnost, njegove dimenzije. Ako je Drugi svetski rat predstavljao poslednji varvarski in koji je dobio planetarne dimenzije, ova sadanja katastrofa, bilo da se dogodila sluajno ili je bila vojnog porekla, mogla bi da predstavlja prvi kataklizmini in industrijske ere. Za vreme onog kratkog trenutka kada je Fransoa, idui u redu meu ostalim izbeglicama, prelazio preko logorskog prostora, ili bolje reeno, preko jednog sasvim malog dela tog logora koji mu je izgledao ogroman, bio je obuhvaen estetskom osmozom koja je delovala u tim prostorima izmeu slika iz prolosti i arhetipova sadanjosti, izmeu vojnog i civilnog, fantazmagorinog i svakodnevnog. Sa nizovima zelenkastih baraka i atora od svetlog platna, sa pregradama od bodljikave ice koja je svuda unaokolo bila na brzinu postavljena, sa nekoliko kamiona pokrivenih ceradama tu i tamo, sa dipom koji juri podiui na okukama oblak ute praine, sa svim tim vojnicima, usamljenim ili u grupama, obuenim u skafandre koji tite od radijacije ili u obine uniforme, logor je bez ikakve sumnje bio vojnog porekla. Ali jarkouti buldoeri koji su grmeli na periferiji logora, podiui svojim nazupanim njukama brda zemlje da bi ih preneli na neko drugo mesto, pravei nasipe, kopajui jame, pripadali su svojim aktivnostima slepih i mehanikih insekata tvrdokrilaca industrijskoj fazi

kataklizme, mada su radnici u narandastim odelima sa kacigama na glavama, koji su njima upravljali imali, u izvesnom smislu, vojniki izgled. Nekoliko tamnoplavih andarmerijskih kola i andarma u tamnim uniformama, sa zatitnim maskama oko vrata, dopunjavali su tu sliku, dajui jo jedan potez kiice tom uzajamnom proimanju civilnog i vojnog. A iznad celog tog skupa ljudskih putanja, na izgled zbrkanih ali iza kojih se, u stvari, krio neki potajni red, lebdeo je sivi, pokretni oblak estica pepela koje su se jo uvek vrtele u kovitlac na nekoliko desetina ili nekoliko stotina metara iznad zemlje nebeski zastor koji je bio ilustracija jednog drugog susreta, jedne druge sinteze: dima sa bojnih polja i slojeva industrijske magle koji prekrivaju gradove bez sunca. Zbog tog potpunog spajanja neba i horizonta gde se nije mogla nazreti nijedna planina, nijedan breuljak, Fransoa nije mogao da ustanovi na kom mestu je logor bio podignut. "Pitam se gde bismo mogli da se nalazimo", rekao je sa uzdahom. Ponovo je osetio e zbog velike vruine, jedna kap znoja mu je potekla ispod koulje i on ju je pritisnuo dlanom ruke, kao nekog insekta. "Sigurno u dolini", ree ak. Mari-Fransoaz se naslonila na njega, tako da joj se glava sa bakarnim kovrdama nalazila tik uz vrat tog njenog mirnog i staloenog mua. Tako nagnuto telo, vie je nego obino otkrivalo njene grudi koje su nadimale haljinu, a kroz izrez oko vrata nazirao se i beli rub prslueta. "Ima li neko vakau gumu?" zapitala je Kati. Jedan ovek pored nje pruio joj je kutiju cigareta koju je odbila. Vreme se otezalo u beskraj, ali to je bilo subjektivno oseanje jer je bilo tek pola est, tako da je proao samo jedan sat od kako su izbeglice bile smetene u barake. Ali to gubljenje vremena koje je dobijalo neizmerno velike razmere zbog ekanja i dokolice, za Fransou je predstavljalo jo jedno od onih vremenskih prolaza kojima se vraao u ono tako daleko doba sluenja vojnog roka. Najzad se zaula neka buka kod ulaza u baraku; ljudi su ustali. Nekoliko vojnika je ulo u prostoriju, okruujui jednog civila u belom mantilu koji je podigao obe ruke u vis traei da se svi utiaju. "Gospoe... Gospodo..." povikao je civil nakaljavajui se. "Molim vas za nekoliko trenutaka panje... Hvala. Treba najpre da se izvinim u ime odgovornih organa, za nepogodne uslove koji su vas ovde doekali. Ali treba da shvatite da su nai zadaci teki, raznovrsni i hitni, da treba da reavamo bezbrojne probleme i da smo esto primorani da improvizujemo. U svakom sluaju, va boravak ovde e biti to je mogue krai..."

Odmah su se zauli uzvici sa svih strana, koji su prekinuli govor. "Koliko vremena? Koliko dana? ta to znai, to je mogue krai boravak?" "Gospodo, gospoe... Molim vas! pustite me da govorim... Rekao sam da e va boravak biti kratak. Ne mogu za sada da vam kaem tano koliko e to potrajati. Recimo, nekoliko dana... Posle toga ete, zavisno od svakog pojedinog sluaja, ili moi da se vratite kui, ili ete privremeno biti smeteni drugde, na dravni troak, naravno. U svakom sluaju, verujte mi da ete biti obaveteni na vreme o svim odlukama... i, ovaj... o svim mogunostima. Za sada e vam odmah biti podeljene vree za spavanje za ovu i sledee noi. Na udaljenosti od dve barake, pravo iza vas, nalaze se hemijski klozeti, u dosta malom broju za sada, ali sutra emo se potruditi da to popravimo. Na kraju, bie sprovedena voda ve ove veeri pijaa voda, naravno i ovaj sektor e dobiti nekoliko esmi i lavaboa. Iz razloga sigurnosti, ali pre svega zato da se ne bi izgubili ili smetali vojnicima i radnicima koji se kreu kroz logor i imaju mnogo posla, kao to moete i sami da zamislite, molim vas da se ne udaljavate od svog sektora. Ovaj... granice se mogu lako prepoznati, posvuda se nalaze ute oznake. Sada emo zatraiti od vas da odmah odete na tuiranje. To je prva mera spoljanje dekontaminacije koja... ovaj... vai za sve. To svakako ne znai da ste vi svi ozraeni. ak je vrlo verovatno da mnogi od vas nemaju ni najmanji stepen ozraenosti, jer je atomska kia bila veoma... skoro je nije ni bilo. Ali na kraju krajeva, jedno dobro tuiranje nikom nee nakoditi! E pa, eto, ja sam zavrio i zahvaljujem vam na panji". Poslednje reenice koje je govornik promrmljao postepeno su priguivali brojni uzvici i rastui broj pitanja. Ali on vie nije bio tu da bi na njih odgovorio, dok je nekoliko osoba jurnulo prema vratima da ga zadri. "Molim vas... molim vas... niko ne sme sada da izae, uskoro e biti dat znak za odlazak na tuiranje..." Bio je to podnarednik u pratnji dva vojnika naoruana pukama. Jedna mala grupa izbeglica je blokirala vrata, pokuavajui da pregovara. "Sve je to bez veze! Sve je to bez veze!" nije prestajao da ponavlja jedan ovek prodornim i autoritativnim glasom. Fransoa i ak koji su bili ustali, seli su ponovo gledajui se razoarano. "Sve u svemu, nije nam rekao nita!" ree Mari-Fransoaz, iskrivivi svoja lepa usta punakih usnica u ljutitu grimasu. "ta bi ti htela... vojna tajna!" dobaci ak steui joj rame. Fransoa je ponovo osetio divljenje ili zavist zbog pokreta koji su oni razmenjivali sa toliko prirodnosti. Malo kasnije, doli su da pozovu ene na tuiranje. "Zar samo ene?" zapitali su neki. Vojnik koji je doneo to obavetenje, odgovorio je potvrdno: samo ene, zato to ima mnogo izbeglica, a

malo tueva. Stoga e grupe biti razdvojene da bi se izbeglo meanje mukaraca i ena. "E pa, videemo se uskoro", ree ak. Stegnuo je na as Mari-Fransoaz u zagrljaj i Fransoa je video kako su im se usne dotakle. On je pruio ruku da dodirne Katino rame, ali devojka se ve udaljila, sa svojim debelim butinama i debelom zadnjicom stegnutom u suvie tesne pantalone. Iz barake je izalo vie od polovine osoba koje su se tu nalazile, jer su i deca pola sa svojim majkama. Dugo vremena posle toga, nelagodnost koja je vladala u baraci bila je skoro opipljiva: grupe koje su se obrazovale, bilo od lanova porodice, bilo od ljudi koji su se sluajno sreli, predstavljale su utoita koja su ih titila od neprijatnih dogaaja, od nesree. Kada su te grupe razbijene, preostali lanovi su bili preputeni sami sebi, oseali su bolno nedostatak onih koji su otili. Cigarete su se palile sve ee, i kada je dolo nekoliko vojnika nosei gomile vrea za spavanje maslinastozelene boje, podnarednik koji je rukovodio izvravanjem ovog posla morao je ponovo da zamoli ljude da ugase cigarete, jer je ionako pregrejani vazduh u baraci, gde su lebdele krupne pahuljice pepela, od toga postajao jo zaguljiviji. ak, Fransoa i ia Ernest su prostrli jedno pored drugih svoje vree za spavanje, dodavi jo dve za Kati i Mari-Fransoaz. Posle izvesne ivosti koja je trajala za vreme razmetanja vrea za spavanje, ekanje se nastavilo. "Jeste li imali roditelje ili poznanike u gradu?" zapitao je ak ne gledajui Fransou u lice; "Roditelje? Ne", ree Fransoa grizui nokat na palcu (odmah je pomislio na mogunost da se radioaktivna praina nalazi ispod nokta). "Nemam vie oca, a majka mi ivi na Jugu. Ovde sam tek tri godine. Imam kolegu sa posla, ali nemam pravog prijatelja. Poznajem jednu devojku. Ne mogu da kaem da smo vereni, ali... pa znate ve kako to ide." Fransoa je pognuo glavu, inilo mu se da je ta la kao plamen prekrila crvenilom njegovo lice; ali to je bez sumnje bila samo varka: ako je negde i oseao vruinu, to je pre bilo u predelu dijafragme nije se usuivao da kae u predelu srca: to je organ koji je u dananje vreme izgubio mnogo od svo je vrednosti. "Jeste li zabrinuti?" zapita ak. "Znate... sve dok ne budemo dobili neka obavetenja, moemo pretpostavljati sve, najbolje kao i najgore. Mi..." Fransoa je oekivao da e mu priati o sinu da li se zvao Patrik? ali ak nije dovrio svoju reenicu i okruio se utanjem ispunjenim skrivenim mislima. Nisu izgovorili vie ni rei sve dok jedan podoficir nije doao da ih pozove na tuiranje. "A ene?" upitao je jedan elavi ovek sa brkovima.

"Ne znam nita," odgovorio je upitani. Pod njegovom komandom, grupa od trideset ljudi je obila oko zgrade, idui du ograde od bodljikave ice. S druge strane te prepreke, nastavljala se haotina igra velikih maina za zemljane radove. Buka je bila veoma jaka, kao da su se zvuci, zarobljeni u rezonatoru koji su inili uta dolina i neprobojni veo pepela, irili u bonim talasima koji su bolno udarali u bubne opne. Jedan buldoer se zaustavio i krenuo unazad tik uz ogradu; gomila zemlje se obruila sa nasipa; grudve koje su proletele kroz mreu, otkotrljale su se polako sve do nogu ljudi. Radove su obavljali zajedno radnici na mainama i grupe peadinaca obuenih u skafandre kaki boje ali bez zatitnih maski, koji su radili samo lopatama. "Uvek nama padne u deo da sreujemo njihove svinjarije..." uo je Fransoa sasvim jasno dok je prolazio pored jedne grupe radnika u uniformama. Najzad je shvatio kakav su posao obavljali svi ti bataljoni radnika; oni su sistematski prevrtali celo tlo, a povrinski slojevi koji su bili uti od jueranje peane kie, pokopani su i prekriveni zemljom koja je izvaena sa dubine od jednog ili vie metara. Tako se panorama tla menjala: povrine oker ili boje sumpora malo-pomalo su ustupale mesto kockastim povrinama sjajne mrke boje i umirujue meusobne slinosti. Fransoa se setio jedne skoranje katastrofe u kojoj je prolivena nafta i radova oko ienja zagaene morske obale; i tada su, kao to se moglo videti na televiziji u vie mahova, vojnici zakopavali pesak natopljen mazutom u sveu zemlju. Ali ovde se nije radilo o mazutu: pre no to je kolona ljudi napravila zaokret pod pravim uglom koji ih je udaljio od iane ograde, Fransoa je zapazio jednog vojnika koji je pomerao tamo-amo iznad zemlje neku vrstu okrugle i pljosnate kutije privrene za dugu drku. Znao je samo za nadimak te sprave, "tiganj", ali je dobro znao da se radi o detektoru radioaktivnosti. Dao bi mnogo da je mogao doznati ta je vojnik proitao na brojaniku tog aparata. Grupa je zatim stigla do jednog raskra izmeu jednolinih nizova baraka, gde su se nalazile obeane esme, uspravne poput crnih pripitomljenih zmija. Tu su se zaustavili i dolo je do priline guve. Pio je, kao i svi drugi, mlaku vodu sa ukusom metala. Kada je kolona stigla ispred zgrade sa tuevima, njoj su se ve bili pridruili i mukarci iz dve druge grupe baraka. Izbeglice su se na as zaustavile ispred kabina od platna. Jedna skupina ljudi, meu kojima je bilo andarma, civila u belim mantilima i, naravno, vojnih lica, posmatrala je izdaleka pridolice, kao da na neki nain procenjuju tu sumnjivu povorku, pre nego to e odluiti da li da je prihvati ili odbaci. Jedan civil se odvojio od grupe i stao ispred gomile koja je nestrpljivo tapkala u mestu. Civil se obratio ljudima i odrao im kratak govor, iz kojeg su saznali da sve izbeglice treba da skinu sa sebe odeu i svaki drugi predmet koji im pripada, raunajui tu i rune asovnike, da bi se izvrila dekontaminacija. Svi treba da postupaju u skladu sa... itd.

"Tuevi, konfiskovanje linih predmeta, e pa lepo, zar vas to ni na ta ne podsea?" ree Fransoa ljutito. ak je okrenuo prema njemu svoje krupno lice; ali bilo je oevidno da su mu misli negde drugde i nije nita odgovorio. Moda je oekivao da Mari-Fransoaz iznenada izae iz kabina sa tuevima. Meutim, niko se nije pojavio i ljudi su uli jedan za drugim pod veliki ator koji je iznutra bio podeljen na kabine pomou zelenog nepromoivog platna. Vruina je bila nepodnoljiva. Fransoa je morao da se svue u prisustvu jednog vojnika koji je uvao strau i jednog civila u belom mantilu. "Zadrite kartoni sa vaim brojem, molim vas", rekao je vojnik. Fransoa je za trenutak zastao, drei svoju karticu, ispunjen neobjanjivim oseanjem nelagodnosti i ponienja koje osea svaki nag ovek u prisustvu obuenih ljudi; civil, ije ruke u rukavicama je zapazio tek kada je poeo da sreuje njegovu odeu, sloio je briljivo u providnu plastinu kesu onih nekoliko predmeta koje je Fransoa imao pri sebi: novanik, sveanj kljueva, maramicu, grafitnu patent-olovku, runi sat. Zatim je malu kesu stavio u onu veu koja je sadravala njegovu odeu. ovek je posle toga napisao na jednu etiketu identifikacioni broj koji se nalazio na kartici. "Zar neete staviti moje ime?" zaudio se Fransoa. "Broj je dovoljan', odgovorio je ovek. Zatim mu je objasnio da e mu odelo biti vraeno na izlazu, posle tuiranja. Fransoa je stao ispod slobodnog tua u jednoj od kabina, u kojoj se ve nalazilo pet ljudi, ekajui, glave podignute uvis. Kako se samo zvao onaj gas? Ciklon B? Ali posle krkljanja nalik na rad pokvarenog stomaka koje se zaulo u cevima, jednostavno je potekla voda, najpre mlaka, pa topla, a na kraju previe topla. Fransoa je blagim pokretima prelazio preko svog tela dok je voda tekla po njemu. Iznad spleta cevi, zategnuto platno je bacalo na njegovo nago telo snanu zelenu svetlost, svetlost vlane dungle, gde se isparavanje lokvi kondenzovalo u guste bele pramenove. Topla kia je dobovala po daanom podu u est etvrtinskom taktu. Stojei pored Fransoe, ak je usrdno prao svaki nabor svog krupnog tela vrsto ispruenim dlanovima obe ruke. akovo telo, dlakavo od donjeg dela stomaka do ramena, dobro se slagalo s njegovim irokim, simpatino runim licem; telo je bilo nabijeno, ali nigde se nije mogao videti ni najmanji trag sala: stariji je od mene trinaest godina, ali nema stomai kao ja... Poeleo je da ga zamisli kako vodi ljubav sa Mari-Fransoaz, ali je osetio da e imati erekciju i potrudio se da skrene tok svojih misli. Voda je prestala da tee, jedan vojnik je doneo pekire i etke. "Obriite se briljivo. Zatim ete se ponovo tuirati i dok se budeta prali, posebno ete obratiti panju na kosu, dlake ispod ruku i meu nogama. Oistiete etkom nokte na rukama i nogama..." Dok su to radili, Fransoa je doivljavao tako snano oseanje nestvarnog da su sve njegove strepnje da je ozraen nestale

negde daleko od te gnojne magme od koje su bili sainjeni razni slojevi njegove svesti. Posle suenja, dobili su odeu; ona se sastojala od vojnike bluze i pantalona, majice i belih gaica nalik na ore, svetlih papua sa dzonom od kanapa. Fransoa je ostavio majicu, ali je sa uivanjem obukao uniformu od lake i otre tkanine koja je prijatno mirisala na isto. Sada kad su bili ovako obueni, izbeglice su dobile izvestan jednolian ali umirujui izgled; sada su i ti ljudi postali slini vojnicima koji su ih okruivali, oseali su se nekako bolje, u manjoj meri potinjeni; u poetku strano telo, sada su preli u ealon vieg reda koji je inio deo jedne celine. "Hajde kui klaso, bem ti sve!" zauo se uobiajeni uzvik iz usta povisokog trkljastog momka koji je podigao pesnicu prema nebu pepeljastosive boje. Ali to je bila samo ala, podseanje na njegovu verovatno veoma blisku prolost. Duga kolona ljudi koji se se vraali sa tuiranja krenula je prema barakama, ali krik mladog oveka je trgao Fransou iz stanja opijenosti. "Ii emo kui, da, ali kada?" promrmljao je tiho. "ta ste rekli?" upita qa ak, ali Fransoa je neodreenim pokretom ruke odbio da ponovi svoje pitanje. S druge strane iane ograde, maine za zemljane radove su i dalje dizale stranu buku. S neba su doletale pahuljice, u povorci se ulo kaljucanje. Svetlost se polako gasila, no je padala iza zastora atomske kie. Prolazei pored grupe vojnika u stavu voljno, Fransoa je u jednom trenutku imao utisak da uje re zbog koje se trgao krajnje iznenaen: "Komunista!" Okrenuo se i pokuao da otkrije ko je to rekao, ali u sledeem trenutku vojnici su ve predstavljali samo jednolinu grupu u kojoj su se vodili beznaajni razgovori. Kada su stigli u svoje barake, ljudi su zapazili da se ene jo uvek nisu vratile. Dolo je do kratkotrajne uznemirenosti, pogotovo to su se u baraku smestile neke nove izbeglice mukog pola, od kojih su neki sedeli ili leali na razmetenim vreama za spavanje. "ujte, ao mi je, ali ovo je mesto moje ene", ree jedan ovek pored Fransoe. "Pa ja ne znam", ree onaj drugi," rekli su nam da se smestimo ovde za jednu ili dve noi". Bio je obuen u vojniko odelo, to je bio dokaz da je itava ta grupa takoe stigla sa tuiranja. Zaula se galama, ak i nekoliko psovki. "Hajde, hajde, smirite se!" umeao se ak kada je video da su ta dva oveka spremna da se potuku. "I ja imam enu. Idem da se raspitam..." Izaao je iz barake, dok ga je Fransoa pratio u stopu. Za njima je krenula i veina izbeglica iz one prvobitne grupe koja je bila smetena u baraku. Na

pragu su se sudarili sa mladim potporunikom kratko oiane kose, koji je nosio male okrugle naoare sa metalnim okvirima. Bio je oigledno veoma uznemiren, mlatarao je rukama, dodirivao dugmad svoje uniforme, a prsti njegove desne ruke su se u nekoliko mahova spustili na futrolu revolvera. "Vi se ovde nalazite pod vojnom upravom!" urlao je potporunik. "Morate da odravate bar osnovnu disciplinu... Kakve su to prie o enama? One su upuene posle tuiranja u jedan drugi deo logora... Pa to su vam i ranije rekli, zar ne? Valjda vam je jasno da ne moemo imati meovite sobe preko noi! Sutra ete ve nai svoje ene!" Nastavio je da pria jo neko vreme o svemu tome, ali sve viim i viim tonom; njegovo mravo lice je bilo bledo i smrknuto "Pa ta, meovite sobe za no... nismo valjda u manastiru!" ree visoki momak koji je maloas traio da ide kui. "To je neuveno", bunio se debeli elavko sa brkovima. "Niko nam nita ne govori. S nama se postupa kao sa stokom! Traim da mi se daju neka obavetenja! Ja sam bio u Pokretu otpora i hou da vam kaem da..." Ali niko nije uo ta stari ratnik hoe da kae potporuniku jer se ovaj naglo okrenuo i otiao odmahnuvi rukom. "Ja sam bio u Pokretu otpora!" doviknu neko podraavajui promukli glas brkatog oveka. Ljudi su se muvali po zaravnjenom terenu ispred baraka. Vruina je i dalje bila jaka, ali svetlost je polako nestajala. Koliko je moglo biti sati? Moda sedam i trideset, moda osam, ali to je bilo nemogue saznati jer niko od njih vie nije imao asovnik. Nevidljivi buldoeri su i dalje grmeli, dok je jedna grupa vojnika radila pored onog dela iane ograde koji se mogao videti i podizala neku graevinu od drveta i metala. Pribliilo se nekoliko vojnika koji su doneli veeru: bila je to ona ista hrana uvijena u srebrni papir koju su dobili u podne, ali je voda koja je mirisala na lekove bila zamenjena sa etvrt litra loeg vina. Neki ljudi su jeli u unutranjosti barake, dok su mnogi sedeli ili stajali na raskru puteva izmeu baraka, na zemlji koju je nevidljiva kia pepela inila kaastom, tronom. Ako bi neko napravio previe nagli pokret, itava ta skoro neopipljiva prostirka podigla bi se u vazduh izazivajui buno kaljanje i kijanje. Ponekad bi neko lako vozilo ili andarmerijska kola proli, ne usporavajui, blizu ljudi i gurnuli na njih pranjave oblake koji bi se pretvarali u vrtloge i polako sputali na zemlju. ista vojnika odela su ubrzo bila iarana sivim prugama. Malo-pomalo oni koji su zavrili sa veerom vraali su se u barake, zatim je poela etnja do klozeta i esmi sa vodom. "Nije mogue da je ovaj pepeo zagaen", mislio je Fransoa, inae nam ne bi dopustili da tako vrljamo po njemu, bez ikakvih mera opreza! Zamiljao je grad kako gori u vatrenoj oluji koja je nastupila posle ogromne toplote izazvane eksplozijom, kako se zgrade rue, izbacujui prema nebu tone vrelog pepela...

Video je jednom prilikom film o posledicama nuklearne bombe. Ali to je bio samo film. Kakva je stvarnost? Kako je ona izgledala? Zato su je krili od njih? Nalazio se ovde, u tom vojnom logoru, meu ljudima koje nije poznavao, u stranoj, neprijateljskoj sredini. "Videe da emo se jednog dana nai ili u nekom logoru ili na nekom stadionu!" govorio mu je nekada ranije jedan od njegovih prijatelja Pariana u ono lepo vreme bezbrinosti, mladosti, leviarskih raspoloenja ispoljenih za kafanskim ankom. To im je ak bila jedna od uobiajenih ala u koju se on uvek trudio da unese jednu ozbiljnu notu, u ast svih onih nepoznatih ileanaca koji su izvesno vreme pothranjivali njihov romantizam. A sada je zaista bio u logoru, u sreditu jednog vremensko-prostornog vrtloga u kojem su se prolost i budunost, matarije i sve ono istinski doivljeno meali, inei jedan nerazmrsiv splet. "Kad bih bar imao neku knjigu..." rekao je, uzdahnuvi. Zauzeo je poluleei poloaj na vrei za spavanje; kroz otvorena vrata videlo se podrhtavanje sive izmaglice u svetlosti tog pepeljastog sunevog zalaska, koja je polako tamnila. Dve obine sijalice visile su na elektrinim icama i osvetljavale unutranjost barake slabim ukastim sjajem. "Imao sam neke novine u kolima..." ree ak koji se ve bio uvukao u vreu za spavanje. "Boe, pa imao sam ih tek tri meseca hou da kaem, svoja kola," umeao se u razgovor jedan ovek od tridesetak godina, neto due kose i tankih bria, koji je zauzeo mesto Mari-Fransoaz. "Reno 16. I ba sam polazio na odmor! Imao sam dva puna kofera stvari u prtljaniku, jedan Sony fotografski aparat sa objektivom 220... ta se dogodilo sa svim tim stvarima? Sta mislite, da li u uspeti da ih pronaem?" "Pa, zato ih ne biste nali", ree ak pomirljivo. "Mislim da e povratak u normal..." Nije dovrio svoju reenicu, ve je poeo da se ee po maljavim grudima iznad belog ruba svoje potkoulje. "Pa jest', evo ta u vam ja rei: umesto to sam kidao peice kao poslednji krele, trebalo je da uskoim u kola nisu bila ni sto metara udaljena od mene kada je sve to poelo i sada bih bio hiljadu kilometara odavde. Ko bi mogao u tome da me sprei, a?" Upirao je prstom, pokretom koji optuuje, u aka i Fransou, kao da eli da ih izazove da mu protivuree. "Uostalom, trebalo je da i vi uinite to isto. I svi ostali! I sada ne bismo bili u govnima, to vam ja kaem."

"Vidite", ree Fransoa, "pa mi nismo ponovo sreli iu Manjana... Gde bi mogao biti po vaem miljenju?" "Gle, stvarno", odgovori ak, "zaboravio sam na njega." Nekoliko trenutaka kasnije rekao je: "Mora da je naao neke poznanike i otiao u drugu baraku". ak se okrenuo na stranu i rekao da e pokuati da zaspi. Izborano lice starog Ernesta lebdelo je jo neko vreme u Fransoinim mislima; ta odsutnost ga je uznemiravala, ali istovremeno nije eleo da brine zbog toga. Zar nije bilo sasvim u redu to stari seljak nije doao nazad u baraku? Ali nije vie bilo nekog pouzdanog znaka, nije vie bilo sistema pomou kojeg bi se mogao meriti stepen normalnosti neke injenice. ak je sasvim bezbrino prihvatio razdvajanje od svoje ene. Da je Katrin bila s njim i da je... Okretao se i vrteo na svojoj vrei za spavanje, prizivajui u seanje i terajui od sebe lica, slike koje su se pojavljivale na ekranu njegove svesti. Kuda je otiao ia Ernest? U koji deo logora su odveli Kati i Mari-Fransoaz? ta se dogodilo sa Katrin? ta je njegova majka znala o ovom dogaaju? A njegov ef, taj blesavi stari Manseron. Da li ga je bomba tresnula po tikvi? Nikad neu moi da zaspim, mislio je gledajui okruglo i uto jezerce koje je na blago iskrivljenoj tavanici pravila svetlost sijalice najblie postavljene mestu na kome je leao. U baraci je razgovor polako utihnuo. Jo je uvek bilo veoma toplo, dok bi ponekad neka estica pepela, doletela ko zna otkuda i koja je besciljno lebdela u prostoru, odskoila poput buve kada bi se nala usred vazdune struje izazvane neijim disanjem. Pored njega, ak je spavao ili se pretvarao da spava. Tako je bilo i sa ovekom sede kose s njegove leve strane, kao i sa brkajlijom koji je imao Reno 16. Ali Fransoa je znao da nikad nee uspeti da zaspi. I upravo kada je mislio o tome, obuzeo ga je san. Probudila ga je eksplozija ili je sanjao o nekoj drugoj eksploziji? Ali nije bilo tako: napolju je stranja grmljavina potresala svet iz temelja, zidovi barake su se tresli, kroz zatvoreni prostor u kojem su se nalazili ljudi irili su se opipljivi talasi straha. Fransoa se jednim skokom izvukao iz vree za spavanje, dok mu je srce grozniavo udaralo. Svi su skakali na noge, a gr straha im je stezao utrobu i to nisu prazne rei: strah, to je upravo on vrela aka koja vas zgrabi za utrobu, a onda stee, stee, pritisne itavu unutranjost tela, zatim se penje prema dijafragmi, stie do srca, do samog sredita ivota. A to onda boli! Krv se ledi u ilama, zatim pritisak malo popusti, pa opet stegne... Buka grmljavine se malo smanjila, kola sa gvozdenim tokovima poskakivala su sve slabije po okrugloj kaldrmi noi. U baraci gde sijalice nisu prestale da gore, kao u nekom tabu za nadzor koji je u punoj pripravnosti, ljudi su jurili

prema prozorima. Isprekidani glasovi su izvikivali svoju strepnju, zatim su se zauli i krici koji su se izvili iz metea kada je, dolazei spolja, snana plava munja zasjala kroz plastine ploice na prorezima umesto prozora, bacajui svetlost nalik na elektrinu po licima ljudi, stvarajui na bledim zidovima neku vrstu pantomime okupljenih ljudi ije su se senke otrih ivica tamo ocrtale za tren. Ponovni nalet grmljavine presekao je zbunjenu tiinu, druga fantomska kola prola su buno nebeskom koloteinom, dolazei sa dalekog mranog horizonta i jurei pravo na baraku, vuena konjima u besnom galopu. Ali ve su uplaeni povici ustupili mesto ivahnom razgovoru, smeh je odjeknuo usred gusto zbijene gomile okupljene ispred prozora, ve je strah postao samo seanje, iji tragovi su se jo mogli nai u prebrzom kucanju srca, na jo uvek najeenoj koi. Bila je to samo obina oluja. "Pa to je oluja!" "Samo obina grmljavina!" "Do avola, bila je to munja, a ja sam pomislio..." Bila je to oluja: a ono ravnomerno uporno udaranje po krovu barake koje niko nije zapazio sve do tog trenutka, to je bila kia, nita drugo do dobra, blaga i snana olujna kia, koja je dola da spere sva strahovanja, i sve strepnje, i sve sumnje. "Pada kia!" "To je kia, momci! Kia..." "Pljuti, to je dobra stara kia!" Fransoa, stenjen izmeu dve isturene lopatice, jednog smrdljivog pazuha, vornovatih ruku i dahtave trbuine, jedva se izvukao. Grupe su se razilazile, ljudi su se veselo gurkali i pljeskali po leima. Preterana i usiljena veselost zamenila je preanje stanje zategnutosti. Ljudi su se uputili vratima. Kia je padala. To je normalno, mislio je Fransoa. Snana toplota koja se razvija posle nuklearne eksplozije dovodi do nagle promene temperature u visokim slojevima atmosfere. Nailazile bi oluje, a kia bi vraala na zemlju radioaktivne estice koje su lebdele u vazduhu. Da li je kia padala nad Hiroimom? "Izaimo!" vikali su ljudi. "Hajde da se tuiramo!" uli su se uzvici. "Nemojte izai!" poeleo je da vikne Fransoa. Ali rei su ostale u njegovom duhu. Stajao je i dalje udaljen nekoliko metara od prozora, gledajui nebo iznad logora po kojem je geometrijska arolija oluje povremeno crtala spletove ruiastih, ljubiastih, jarkoplavih linija, na pozadini od uskovitlanih pramenova koji su izranjali iz tame uz metalnu kripu ukljuenog prekidaa, i vraali se nazad u tamu kada bi taj bakarni din ponovo dao znak udarcem u gong. U dnu barake, grupa ljudi je lupala na vrata. "Svinjarija! Zatvoreno je..."

"Otvorite, boga vam vaeg, ta je ovo ovde, zatvor?" "Pa ovo je neuveno! Zar stvarno misle da smo svi mi idioti u ovoj uzi!" Ali nita nije pomoglo, ni udarci, ni vika. Vrata koja je ruka neke totalitarne vlasti zabravila spolja dok su svi spavali, nisu se otvorila. Besni, ponieni, ponovo uznemireni, ljudi su se jedan po jedan vraali na svoje leaje, neki su seli oko stola i poveli razgovor u zaverenikom tonu. "Nee to moi tako! Videe ve oni sutra..." uo se kretavi glas jednog nezadovoljnika ija upornost je ve svima postala poznata. Fransoa se spustio na svoju vreu za spavanje: uvukao je noge unutra, zakopao na grudima dugmad svoje bluze. Kako je poela da pada kia, tako se temperatura osetno spustila. Maloas je bilo previe toplo, sada je bilo skoro previe hladno. Njegove oi su se srete sa akovim turobnim pogledom u kom se nije mogla nazreti nikakva jasna poruka i koji je tako potvrivao njegovo mirenje sa sudbinom. Bez Mari-Fransoaz, ak se pretvarao u biljku, u trup bez pokretakog elementa. Fransoa je zatvorio oi, pokuao da vie ne vidi povremeni bljesak munja i jezerca svetlosti oko sijalica na tavanici, pokuao je da ne uje ni aputanja oko sebe isprekidana udarcima groma. Konano je u tome uspeo. "Skinite se!" "Sada?" "Hajde, skinite se i tiina!" Starake vornovate ruke Ernesta Manjena se polako diu prema kragni njegove prugaste koulje, prsti su nespretni pri izvlaenju dugmadi iz rupica. Posle toga, on skida sako i dri ga neko vreme rukom ispruenom ispred sebe: ne zna gde da ga spusti. "Pourite!" vie bolniarka. Preko volje, Ernest Manjen se saginje, stavlja sako na zemlju, na pod od ploica po kojem lepra pepeo. Posle stavlja koulju na sako, a zatim dolazi red na potkoulju. Ernest Manjen opet okleva, drei ruke na kaiu svojih pantalona. "Pourite!" urla bolniarka. Pantalone klize du udnovato belih nogu po kojima velike plave vene teku kao reka. Posle toga, Ernest Manjen odvezuje svoje cipele, reda ih ispred naslaganog odela, odgore stavlja tamnoplave arape od kojih svaka ima na peti rupu razliite veliine. Zatim se uspravlja, s rukama ispruenih du tela, skoro u stavu mirno. "eir i gae", kae bolniarka skoro mirnim glasom. A kako se on nije ni pomerio, ona ponavlja urlajui kretavo: "eir i gae!" Ernest Manjen podie ruke do eira, izgleda kao da mu je muno da ga

skine, kada ga je podigao njegova elava lobanja je isto toliko bela kao i njegove noge i vidi se jasna granica izmeu te blede koe i tamnocrvene boje njegovog lica na kom blistaju napola zatvorene, plave, vlane oi. Zatim njegova leva ruka kojom dri eir polako klizi niz grudi i zastaje pri dnu trbuha dok on, desnom rukom, skida gae, podiui jednu nogu, zatim drugu, teturajui se u mestu. Najzad su se i gae nale na gomili odee, ali eir, okrugao i crn, uporno stoji na visini njegovog polnog organa, pridravan obema rukama koje sada jedva primetno podrhtavaju. Bolniarka mu se pribliava, odmerenim koracima. Kada se nala na metar od njega, nadvisujui ga za najmanje petnaest centimetara, otima grubo eir iz ruku starca i baca ga preko ogromne bele prostorije proarane mrljama pepela. "Mislite valjda da nikad nisam videla zadnjicu mukarca?" dobaci mu ona rei u kojima je bilo dosta neloginosti. Ernest Manjen je gleda mirkajui oima, usta su mu malo otvorena i tanak mlaz pljuvake krivuda niz lice, izmeu sedih dlaka brade koja nije brijana ve dva dana. Bolniarka pokazuje rukom prema jednom delu velike sale, ispruenog kaiprsta. "U kadu!" vie ona. Mari-Fransoaz se naginje prema oveku u belom mantilu koji sedi za stolom: njene ake, stegnutih pesnica, oslanjaju se na tamnozeleno votano platno, tano ispred listova papira koje ovek ispunjava svojim sitnim rukopisom iljatih slova. Ona pokuava da privue na sebe pogled koji lebdi iza velikih naoara sa crnim okvirom, ali ovek uporno dri pognutu glavu, pokazujui joj samo svoju lobanju sa kratkom i dosta proreenom kosom. "Mislim da nije nimalo preterano ako zahtevam da znam rezultate pregleda! Pa mi ipak nismo vie deca! Imamo pravo da znamo! Imam pravo da znam..." Ona udari pesnicom po stolu. ovek u belom mantilu najzad podie glavu, ali njegove oi, zamagljene i neuhvatljive iza debelih stakala naoara, kao da prolaze kroz njeno telo i kao da trae nekog drugog, iza nje, nekog kome je moda uputio neki znak, ugovoren i potajan, pokretom usana i brade. "Vae ponaanje je za svaku osudu", kae Mari-Fransoaz mirno. "Vaa pozicija sile proizala iz okolnosti koje vladaju ne daje vam..." Ona zastaje zauvi iza sebe korake, sasvim blizu. Ustaje, okree se, dva bolniara su joj prila. Pravi kolosi: nose crne naoare koje skrivaju njihove poglede, kose su im kratko potiane, njihovi prljavi beli mantili su zategnuti na veoma razvijenim grudnim miiima, ispod zavrnutih rukava izviruju dlakave miiave ruke; jedan od njih ak ima sa unutranje strane zglavka na ruci istetoviran plavom i ruiastom bojom gornji deo tela neke ene. "Ne treba toliko da se uzbuujete, draga moja gospoo" kae ukajui jedan od bolniara.

Dve grube ake su epale ruke Mari-Fransoaz i savile joj ih bezobzirno iza lea. Ona ima oseanje da je steu gvozdene mengele. "ta vam je?" kae ona bez daha. "Smiriemo vas, ne brinite!" apue joj na uho jedan promukao glas praen smrdljivim dahom. Ona vidi injekciju napunjenu mlenobelom tenou kako opisuje kroz vazduh svetlucavu putanju iji zavretak e se nai na njenom telu. Ona otvara usta da bi vrisnula. Ona vriti dok osea kako joj se igla od hladnog elika zabada u ruku u visini lakta. Niko ne obraa panju na Kati. Ostavljena je da sedi sama na klupi ve satima, a ljudi ne prestaju da prolaze hodnikom razgovarajui, smejui se, puei, ali nema nikog da baci pogled na nju, nema nikog da joj se obrati, nikog da joj prui bar neko obavetenje, bilo ta, bilo ta, samo da dobije makar i najmanji dokaz svog postojanja. Koraci odzvanjaju hodnikom iji su zidovi prekriveni mrljama vlage, glasovi se ukrtaju iznad njene glave. Preostaje joj samo da pogne lea, da pokree vilice vaui komad vakae gume koja je ve odavno izgubila svaki ukus, da neprekidno prelazi rukom preko lania na kom visi malo zlatno srce. A zatim je povukla malo jae i lani se pokidao. Ona dugo posmatra malu blistavu metalnu zmiju, sklupanu na svom dlanu, na kraju je sputa u dep svojih pantalona. Sada ne zna ta e s rukama, zato poinje da povlai njima po kosi, da vue zamrene pramenove. Zar je opet povukla suvie jako? Sada dri u aci gusti pramen plave kose koji se bezbolno odvojio od njene glave. Fransoa je ispruio ruku. Vie nije znao koga je hteo da dodirne, ali u sebi je oseao da je to hitno i taj utisak je potrajao nekoliko sekundi pre nego to se rasplinuo u narastajuoj magli iji sloj je prekrio upravo viane slike. Ali koje slike? Fransoa je preao umornim pokretom ruke po svom elu. Oseao je umor, bolela su ga krsta. Sanjao je, ali san je izgubio svaku jasnou, svaku vezu sa stvarnou odakle je, ipak, morao da proistekne. Uspravio se na svom leaju. U sobi se ulo nejasno komeanje, brujanje glasova i prdea. Pored njega, ak je pesnicom trljao svoju neobrijanu bradu. Sa prozora je dopirala bleda i hladna svetlost. Kia je stala, dolo je novo jutro. Kada je vrata otvorio kaplar koji je komandovao deljenjem doruka (vrela crna kafa koju su sipali iz velikog mesinganog lonca, smetenog na pokretna kolica, komad hleba i pare sira), ljudi su obasuli vojnike pitanjima i psovkama. "Zato su u toku noi vrata bila zakljuana? Ko je izdao nareenje da se izbeglice zatvore, zato se s njima postupa kao sa zloincima?" Ali kaplar je samo slegnuo ramenima. "Otkuda ja znam? Ne mislite valjda da ja ovde

komandujem?" Pourio je sa raspodelom doruka i vojnici su se brzo udaljili, kao lopovi. Pijui svoju kafu malim gutljajima, naslonjen na spoljni zid barake, Fransoa je drhtao. Obukao je ispod vojnikog odela onu pamunu majicu koju je jue bio stavio u jedan dep svojih pantalona, ali mu je i pored toga bilo hladno. Temperatura je opala za 15 do 20 stepeni u odnosu na prethodni dan, bilo je to kao da je zima naglo nastupila nakon poslednjiii dana prolea, jedna udna zima u kojoj je sneg poprimio boju uglja. Kia koja je padala nou spustila je na zemlju sav pepeo koji je lebdeo u vazdu-hu: padao je crni sneg, a tlo i krovovi atora i zgrada bili su sada pokriveni debelim slojem sjajnog blata nalik na katran, slojem koji je bio mek kao testo i neodoljivo privlaio da ga ovek dodirne rukom. U toku dvadeset etiri asa, okolni pejza je pretrpeo promenu boje koja je lako mogla da poprimi i simbolino znaenje: isprva ut, zatim mrk, a sada crn, bio je predmet suavanja spektra koje je svedoilo o propadanju sveta u mranu jamu, najavljujui njegov povratak u prvobitno nitavilo. Na sveem sloju koji je prekrivao tlo, otmeno su se ocrtavali tragovi automobilskih guma, u obliku zupastih elipsa, kao da prikazuju lansiranje u orbitu nekih pokretnih tela usmerenih ka nekom tajanstvenom odreditu: otisci izama i vojnikih cipela ukrtali su se bez ikakvog reda na toj glatkoj i sjajnoj povrini, kao ptije noge utonule u veliku baru otvrdnule nafte. Iznad tog dekora od kolomasti, oblaci su se pruali s kraja na kraj horizonta u jednolinom i tamnom sloju koji je ograniavao vidik, poput ogledala koje bi odraavalo u neto bleem tonu, tu blatnjavu plimu koja se prostirala preko ravnice. Fransoa je zguvao rukom kartonsku au i bacio je na zemlju, gde se zarila u mokri pepeo, nalik na amac koji tone u mrano Sargasko more; kafa mu je za trenutak inila dobro, ali nije pojeo ni hleb ni sir; ipak, ako se izuzme ukoenost krsta posle neudobno provedene noi, napustila ga je obamrlost koju je oseao nakon buenja; oseao se u dosta dobroj formi s obzirom na okolnosti, tako da je bojazan da e se pojaviti simptomi izazvani ozraenou malo oslabila i pored odvratnosti koju je oseao prema komadu vlanog hleba i paretu industrijski proizvedenog sira. Meutim, u toku noi je roen jedan drugi uzrok nelagodnosti, jedan materijalni uzrok zastraujueg izgleda, ije znaenje je bilo u skladu sa susretima i slutnjama kojih je postao svestan u toku jueranjeg dana: na onom delu ograde od bodljikave ice gde je video kako uurbano radi jedno odeljenje kopaa, sada se uzdizala vitka kula sainjena od drvenih greda ukrtenih u obliku slova X, koja je na vrhu imala kratki metalni cilindar kao neku konzervu sa krovom od talasastog lima. Ta vrsta graevina je imala svoje ime:

bila je to osmatranica koja je ponosno pokazivala sve atribute svoje funkcije, straara sa lemom na glavi, mitraljez sa dvostrukom cevi, slepo kiklopsko oko jednog reflektora. Sve se to jasno ocrtavalo na sivoj i mutnoj povrini neba nalik na kalaj. Ova zlokobna pojava probudila je u njegovom duhu jednu knjiku uspomenu: potsetila ga je na tronone Velsove Marsovce. "Jeste li videli? Sagradili su jednu osmatranicu, i kad kaem jednu, ne mislim nikako da je to jedina..." ree Fransoa aku kada se vratio u unutranjost barake. ak je podigao prema njemu svoj mutan pogled. "Vojnici rade svoj posao", ree on pounim tonom; zatim je ponovo zapao u tmurno raspoloenje, sedei na svojoj vrei za spavanje, leima naslonjen na zid. Fransoa nije eleo da nastavi razgovor. Sa obrazima pocrnelim od neobrijane brade, ak je sada liio na plaljivog buldoga. Fransoa se jo zapitao da li je utuenost koja ga je obuzela zbog odsustva njegove ene proisticala iz stvarne zabrinutosti za njenu sudbinu, ili mu je, naprotiv, nedostajao onaj ivotni polet koji mu je ona udahnjivala iz asa u as: ipak, to ga pitanje nije stvarno zanimalo. Udaljio se, trljajui ruke jednu o drugu. Koliko je vruina prethodnog dana nagonila ljude na mrtvilo, toliko je hladnoa ovog jutra izazvala kod svih pojavu neke nove energije: veina izbeglicama je u grupama od dva ili tri oveka, etala gore dole po baraci, razgovarajui glasno. Ali pojedine reenice koje bi Fransoa uspeo da uje odnosile su se samo na porodicu, posao ili na seanja iz vremena sluenja vojnog roka, a za one starije, bila su to seanja na rat i okupaciju. elei da pobegnu od stvarnosti koja ih je ekala na pragu barake, od crnog blata, bodljikave ice, osmatranice, neki ljudi su se tamo vraali kroz lavirinte seanja. Fransoa nije ni najmanje eleo da se umea u te razgovore, tako da je pojava mladog potporunika sa okruglim naoarima za njega predstavljala prijatnu promenu. Potporunik je najzad doneo povoljne vesti. Izbeglice e odmah biti prozvane po grupama od etiri oveka, da bi otile na pregled radi potpunog otkrivanja ozraenosti. "Treba jo da vam kaem", rekao je on, "da e u podne Predsednik Republike odrati vaan govor kojim e, nadam se, odgovoriti na veinu pitanja koja sebi postavljate." Upravo su poeli da razmetaju zvunike po celom logoru, da bi svi mogi da uju rei efa drave. "Sve je lepo i krasno, potporunie", ree prosedi ovek piskavog glasa koji je ve nekoliko puta uzimao re, "ali mi bismo hteli da znamo pre svega koliko vremena emo jo trunuti u ovom logoru..." "Sto se toga tie, prijatelju, suvie me pitate", odgovorio je mladi oficir. Ve je odavno bio otiao kada su poeli da prozivaju prve brojeve. Kada je doao red na broj 2024 M, Fransoa je krenuo za jednim dobroudnim kurirom, zajedno sa akom i jo dva mladia, na dugi put kroz logor.

"Ti slui vojni rok, zar ne?" upitao je vojnika jedan od mladia. "Pa naravno, ta bi drugo..." promrljao je kurir. "Ja sam bio u vojsci pre dve godine", nastavio je mladi. "Bio sam u Monpeljeu, u artiljeriji." "Je l' te?" progunao je kurir. Fransoa je zavideo vojniku na cipelama; njegove espadrile sa donom od kanapa neprijatno su upadale u baru od stvrdnutog pepela koji je pri svakom koraku hteo da ih zadri sa skoro ivotinjskim zvukom usisavanja; zglavci na nogama i ivica pantalona ve su mu bili potpuno crni. "uj", nastavio je mladi, "moe valjda da nam kae ta se dogodilo. Je li to rat ili neto drugo? I hoemo li jo dugo ovde trunuti?" "Boe blagi, ostavite nas na miru sa tim vaim pitanjima! Misli li ti da znam neto vie od tebe?" Kurir je uvreeno zautao. Na udaljenoj periferiji logora, Fransoa je video kako se uzdiu marsovske siluete osmatranica. Nijedan andarm ili vojnik koga su sreli nije nosio ni masku ni zatitno odelo, kao da je nuklearna stvarnost ustupila mesto jednom za svagda svakodnevnom vojnikom ivotu. Fransoa nije mogao da odredi da li mu to saznanje donosi olakanje ili ne. Najzad su stigli do skupine montanih baraka, skupine etvrtastih ili izduenih graevina sa malim brojem prozora i velikim crvenim krstovima, gde se nalazila ambulanta. Kurir ih je poveo kroz dugi niz hodnika koji su savijali pod pravim uglom, a zatim ih je napustio kod jedne klupe nalik na sve ostale. Seli su, prolo je izvesno vreme, belo i skamenjeno. Fransoa je posmatrao na podu prekrivenom plastinom oblogom, crne tragove svojih stopa preko drugih tragova koje su tu ostavili njegovi prethodnici. Najzad su se otvorila vrata, bolniarka je prozvala broj 2022 i jedan od mladia je ustao. Nije se vratio kada su pozvali broj 2023, bez sumnje je postojao neki drugi izlaz, tako da mu nisu mogli postavljati pitanja. Bolniarka je prozvala broj 2024. Fransoa je ustao, okrenuo se prema aku pre nego to e proi kroz vrata, ali nije izgovorio nijednu re; neija odluna ruka je zatvorila vrata, Fransoa je u mislima zadrao seanje na aka kao na krupnog oveka pogurenih lea, tamnog i izgubljenog pogleda. Prostorija je bila velika i bela, bolniarka visoka i mrava i nosila je kapicu kaki boje. Zamolila je Fransou da ode u klozet i pomokri se u epruvetu koju mu je dala: bio je to uobiajeni muki klozet od fajansa, odvojen od prostorije jednim belim paravanom. Fransoa je gledao kako mokraa, jasno ute boje, tee u epruvetu. Neto malo tenosti procurilo mu je na prste koje je obrisao u odelo, a zatim je epruvetu predao bolniarki.

"Sada emo vam uzeti krv", rekla je ona. Dok je radila svoj posao, Fransoa je gledao kako jasnocrvena krv puni epruvetu. Bolniarka mu je stavila pare vate na prevoj ruke i zamolila ga da dri ruku savijeno izvesno vreme. Zatim mu je rekla da se skine. "Molim?" rekao je Fransoa. "Skinite se!" naredila je bolniarka, ne diui pogled sa lista papira na koji je neto zapisivala, nagnuta nad malim drvenim stolom. Fransoa se skinuo, zaprljavi pepelom gaice dok ih je prevlaio preko stopala, zatim je preao preko cele sale, nosei odeu u ispruenoj ruci, da bi je stavio na jednu stolicu. Druga osoba koja se nalazila u sali i nije do tada uestvovala u pregledu, mukarac od tridesetak godina, u belom mantilu, pribliio se Fransoi i rekao mu da se okrene licem prema zidu. Fransoa je posluao, zatim je zauo iza sebe nekoliko uzastopnih pucketavih zvukova, kao da neko gazi po ljuskama lenika. "Okrenite se", rekao je ovek. Fransoa se naao licem u lice sa velikom etvrtastom tamnom kutijom kojom je bolniar (ili je to moda bio doktor?) prelazio preko njegovih grudi, trbuha, du ruku i nogu. Krakrakrakrakrakra... inila je crna kutija. ovek je zatim stavio spravu na jednu policu i zapisao nekoliko rei na list papira koji mu je dodala bolniarka. "Da li oseate neku posebnu nelagodnost?" zapitao je ovek, stojei ispred njega. "Lumbalne bolove ili bolove u predelu beike? Povraanje? Vrtoglavicu?" Fransoa je s mukom progutao pljuvaku. Da li je stvarnost uzmakla jednim skokom sve do kosmikih dubina ili se, naprotiv, zgusnula u vrsti omota svuda oko njega, koji ga stee u gui? uo je samog sebe kako odgovara da ne osea nikakvu nelagodnost, da se osea dobro, sasvim dobro. "Odlino!" ree ovek. "Moete da se obuete, gotovo je." Fransoa je polako navukao pozajmljenu odeu. Hladnoa koju do sada nije oseao, poela je da ga ujeda po koi. Zubi su mu cvokotali, ruke drhtale, dok je istovremeno neka vrelina treperila usred njegovih grudi, a slepooice se kupale u znoju. Oblaio se beskrajno dugo, ili su moda sekunde usporile svoj tok, skamenjene u letu velikom belom tiinom prostorije. U toj tiini, Fransoa je zauo kako bolniari apuu, video ih je kako se naginju jedan prema drugom iznad stola, tamni profil mukarca bio je sasvim blizu kapice kaki boje. Zauo se priguen smeh. "Izvinite..." poeo je da govori Fransoa. Zeleni dosije se zatvorio pred njegovim nosem, a na koricama se nalazio

samo jedan broj: 2024 M. "Molim?" rekao je ljubazno ovek. "Da li... Pa evo, da li bih mogao da ujem kakvi su rezultati pregleda?" "Treba saekati analize. Dobiete ih za otprilike dvadeset etiri asa." "ujte, maloas ste me pregledali pomou Gajgerovog brojaa! Mogli biste ipak da mi kaete..." "Ah, da! Broja. Znate, to je samo obina formalnost. Kad biste bili duboko ozraeni, mi bismo vas, naravno, obavestili..." "Ali... uo sam da broja pucketa." "Nije to nita. Svako ivo bie je u izvesnoj meri radioaktivno; hajde, nemojte da brinete..." "Ovde je izlaz, gospodine", ree bolniarka gledajui ga netremice. Njene oi su bile zelene, naredba bez pogovora. Pokazivala je ispruenim kaiprstom vrata koja je Fransoa otvorio. "Svi su oni isti!"-rekla je bolniarka iza njegovih lea. Fransoa je zatvorio vrata, ali nije se nalazio u hodniku kao to je to oekivao, ve u jednoj maloj kancelariji iji je jedini prozor gledao na spletove bodljikave ice. S druge strane iane ograde, daleko na ravnici od pepela, Fransoa je ugedao jednu nejasnu skupinu kua, kao neko selo. Skoro da je bio zaboravio kako izvan logora svet jo uvek postoji, ili bar njegov privid. Pribliio se prozoru, oaran tom slikom u kubistikom maniru koja je lebdela iznad nepominog mora ai, ispod tmurnog neba. "Izvolite ispuniti to je mogue tanije i potpunije ovaj folmular, molim vas." Debeli podnarednik kog je samo okrznuo pogledom, pruio mu je dva lista papira. Uzeo ih je. "Sedite tamo", ree podnarednik, "bie vam udobnije." Bio je to krupan ovek sa naoarima i brkovima la arls Bronson. Fransoa je seo za sto koji mu je podoficir pokazao i preleteo oima formular pre nego to e uzeti hemijsku olovku koja se nalazila na stolu i poeti da ga popunjava. Prvi redovi su se odnosili na uobiajena pitanja za utvrivanje identiteta; zatim su dola neto drugaija pitanja gde se mesto ostavljeno za odgovor sastojalo od nekoliko redova. Sedei za svojim pisaim stolom udaljenim oko dva metra od Fransoe, debeli podnarednik ga je netremice i uporno posmatrao, povremeno proizvodei neprijatan zvuk svojim jezikom i zubima. Gde ste se nalazili (optina, mesto, put, ulica) kada se dogaaj zbio? Ko je bio s vama (stepen srodnosti itd.)? Kako ste se ponaali u vremenu izmeu trenutka kada se dogaaj zbio i kada

vas je prihvatila patrola? Kako vi lino tumaite taj dogaaj? Nazirui se izmeu otrih iljaka bodljikave ice, selo je opinjavalo Fransou. Da li je tamo bilo ljudi, slobodnih mukaraca i ena, koji su vodili normalan ivot? Selo je bilo poput nekog splava za koji su se mogli uhvatiti poslednji ljudi koji su preiveli brodolom sveta, splav koji plovi ispod ugaslog sivila nepominog neba, preko crne praine mrtvog mora. Da li ste bili osuivani i zato? Obavljate li aktivnosti ili odgovorne dunosti u nekom klubu, udruenju, sindikatu, partiji itd? Splik... Splik... inio je podnarednik svojim zubima. Bio je to prosed ovek, pri kraju karijere sa tako niskim inom. Dosaivao se. elite li da uestvujete kao dobrovoljac, sa statusom saradnika oruanih snaga, u operacijama spaavanja i osposobljavanja, na osnovu jednonedeljnog ugovora koji bi se preutno obnavljao? Hemijska olovka se otkotrljala preko stola. Fransoa je ustao, pruio papire podnaredniku koji ih je uzeo svojim debelim rukama. Fransoa je video kako njegove tamne oi prate svaki red, s leva na desno, s leva na desno. Jo uvek mu je bilo isto onako hladno: zakaljao se, a taj zvuk je delovao kao eksplozija u nestvarnoj tiini te gole kancelarije. Obavljate li aktivnosti ili odgovorne dunosti u nekom klubu, udruenju, sindikatu, partiji itd.? Hm... ovde niste nita napisali?" ree podnarednik prelazei debelim prstom preko jednog reda. "Smatram da imam pravo da ne odgovorim na takvu vrstu pitanja", ree Fransoa odseno. Oi debelog oveka (izgledale su nekako suzne ispod debelih stakala) uperile su se na as u Fransou, zatim su ponovo pogledale papir. "I... vi zaista neete da sluite kao dobrovoljac? Mladi ste, izgledate u dobroj formi... Ja bih vam savetovao da tu stavite jedno da, reda radi. Znate, sumnjam da e uzeti mnogo sveta." Fransoa se podrugljivo nasmejao. "Rad oslobaa oveka, je li tako?" "Molim?" ree podnarednik. "Nita", promrmljao je Fransoa. "Hteo sam samo da znam da li je obavezno biti dobrovoljac..."

"Ni najmanje!" usprotivio se debeljko, "naravno da ste slobodni da uinite onako kako elite." Stavio je papire na gomilu formulara koje su popunili prethodni posetioci ove kancelarije, zatim je ustao i otvorio iza svojih lea jedna pokretna vrata. "Poite sa mnom, molim vas." Fransoa se veoma zaudio kad ga je podoficir odveo kroz hodnike do nove ekaonice gde se ve nalazilo deset ili dvanaest ljudi, sedei na klupama jedni naspram drugih. "Odveemo vas sve zajedno do vaih baraka", ree mu podnarednik. "Sedite ovde za sada". Fransoa je zauzeo mesto pored jednog mravog i nervoznog mladia koji je od njega zatraio cigaretu. Posle ljutnje koju je maloas ispoljio, Fransoa je opet osetio utuenost. Pitao se kome e formulari biti podneti na uvid. Upravniku logora? Generalu koji komanduje ovom vojnom oblau? Prefektu? Ceo taj postupak mu se inio veoma sumnjiv. Prineo je ustima svoj kaiprst i poeo da grize nokat. Deo nokta se odvojio i on ga je ispljunuo na pod. Vreme je beumno proticalo. Podnarednik je doveo jednog oveka, zatim drugog, ali nijedan od njih nije bio ak. "Znate li koliko je sati?" upitao je Fransoa svog suseda. Ovaj je samo slegnuo ramenima, kao da je uo sasvim neumesno pitanje. A to je zaista bilo neumesno pitanje. Niko vie nije imao sat, uostalom sati vie nisu postojali, kao ni vreme, kao ni prostor. Jedan civil i jedno vojno lice u maskirnom odelu, sa lakim lemom na glavi i tri crtice na ramenu, proli su kroz ekaonicu. "Ko su ovi ovde?" zapita prezrivo oficir pokazujui pokretom glave na niz klupa. Civil je promrmljao neto to Fransoa nije razumeo. Njegov pogled je za tren sreo pogled oficirovih oiju, ali u njima nije proitao nita. Za ratnika u maskirnom odelu, on nije postojao kao linost, bio je samo bezoblina estica jedne celine: u toku sluenja vojnog roka, Fransoa je ve imao prilike da upozna taj zapanjujui prezir koji neki oficiri pokazuju prema regrutima, proizvedenim u rang beskorisne stoke koju nijedna mogua klanica nee zatraiti; putovanje kroz vreme se nastavljalo, ili bolje reeno, vreme kao da se zaustavilo na taki smetenoj deset godina unazad, u prolosti. I to je bilo bolje od nekog dueg putovanja u prolost, u godine 1941. i 1945., u Dahau, BergenBelsen, Auvic: ali ko zna da li to putovanje unazad nee uskoro krenuti jednim pravcem koji je on ve naslutio? Kasnije je jedan kurir doao po ljude koji su ekali i iji broj se bio uveao za jo dvadesetak osoba. Ponovo su proli zamrenim putevima kroz logor, iju topografiju Fransoa nikako nije uspevao da upamti. Logor je bio neobino tih,

to je bilo u neskladu sa bunim neredom jueranjeg dana; na uzviicama koje su se mogle videti izmeu zgrada, maine za zemljane radove su stajale, nepomine i neme; velike ute ruke zupastih aka bile su ispruene prema nebu, ukoenim pokretom odustajanja od Sizifovog posla. Zemlja e ostati crna, sve dok neka nova kia ne razmoi pepeo. Njihova grupa je srela jedan odred u uniformi, koji je marirao pod zapovednitvom jednog podoficira; ljudi su bili gologlavi, nosili su vree od sjajne crne plastike, na nogama su imali vojnike cipele na kojima im je Fransoa odmah pozavideo; pomislio je da su to prvi dobrovoljci koji su ve poeli da rade i zapitao se ta je ak odgovorio; injenica da su sada bili razdvojeni bez sumnje je dokazivala da je nastavnik odgovorio DA na ono pitanje, moda u nadi da e mu poslunost olakati da nae svoju enu. Njegove sumnje su se obistinile kada je kurir pokazao grupi ljudi veliku etvrtastu baraku, u jednom zabaenom uglu logora. "Evo, stigli ste", ree kurir. Nekoliko izbeglica se pobunilo: to nije bila njihova baraka. Fransoa nije eleo da raspravlja. "Pretpostavljam da nisi bio dobrovoljac?" upitao je jednog mladia sa dugom kosom koji se nalazio meu onima koji su se pobunili. "Zar te to iznenauje?" ree mladi. Poeo je da iznosi teoriju prema kojoj je nuklearni faizam uao u svoju aktivnu fazu. Fransoa je klimao glavom, ali nije imao stvarnu elju da slua tog unog diskutanta koji ga je moda unekoliko podseao na njega samog, etiri ili pet godina mlaeg. Tapkao je po tenom pepelu. Stalno mu je bilo hladno, poeo je da osea glad. Koliko li je bilo sati? Sigurno je prolo podne. "Vidi, nismo bili posluni i sada smo kanjeni." Mladi mu je pokazivao palcem dva vojnika koja su ila gore dole ispred vrata barake. Nosili su puke na ramenima, a na levoj ruci belu traku sa slovima V. Z. "Pokuaj da se udalji", ree ponovo mladi, "pa e videti." Fransoa nije imao nikakvu elju da se udalji. Uao je u baraku, tu je bar bilo neke toplote, toplote gomile ljudskih tela. Prostorija je bila ureena isto tako kao i ona prva, u njoj su se nalazile vree za spavanje, etiri velika stola, stolice, a nekoliko sijalica okaenih na tavanici obasjavalo ju je slabom svetlou. Fransoa je seo na jednu slobodnu stolicu, gledajui oko sebe mutnim pogledom. "to se mene tie, pobei u prvom prilikom!" rekao je neko u njegovoj blizini. U dubini due, on je odobravao ovaj jednostavni plan, ali sigurno teko ostvarljiv. "Zar niko nema pljugu?" pitao je sve redom oniski riokosi momak koji je pomalo liio na Kona Bendita u vreme kada je bio uven. Neki su priali kako treba obrazovati pobunjenike grupe. Ovde je prosena starost bila veoma niska. Nalazim se meu mladim pobunjenicima, mislio je Fransoa, sa izvesnim zanimanjem. Stomak mu je krao, pitao je ljude oko sebe da li e se uskoro jesti. "Bilo pa prolo", odgovorio mu je jedan Crnac koji je sedeo naspram njega. "Mislim, drukane, da emo morati da saekamo veeru", progunao je jedan drugi ovek. "Ali, recite mi, zar nije trebalo da Predsednik odri govor?"

"Nek se nosi!" uzviknu riokosi momak koji je upravo prolazio iza njega. Te njegove rei propratio je opti smeh. "Slaem se", ree Fransoa, "ali recite mi da li je govorio iili nije? Da li je neko uo tu njegovu priu? Trebalo je da objasni..." Nije vie znao kako da dovri svoju reenicu. Preko puta njega, Crnac se iroko osmehivao. "Ne znam, burazeru, da li je bilo ta objasnio, ali ja u svakom sluaju nita nisam uo, i ne mislim da ovde ima puno ljudi koji su imali priliku da uju tog tvog Predsednika..." Fransoa je ustao; odjednom je osetio da mora hitno da dozna ta je to Predsednik rekao, a ravnodunost koju su ljudi oko njega pokazivali prema tom govoru koji je moda odran, ispunjavala ga je uenjem. Proao je kroz celu prostoriju, raspitujui se levo-desno. Ali niko nije uo govor, mnogi nisu ni znali da je trebalo da se odri nekakav govor. Samo je jedan ovek njegovih godina, ili neto malo stariji, bio nauo neka obavetenja preko tranzistora koji su sluali vojnici: meutim, on je smatrao da se ne radi o efu drave, on je samo shvatio da se radi o pozivanju na mir, o obeanjima o uspostavljanju reda i o toploj zahvalnosti koja je bila upuena andarmeriji i oruanim silama zbog njihove akcije. Sve u svemu, izgleda da oni zvunici o kojima je bilo rei uopte nisu bili uvedeni u logor. Fransoa je na kraju otiao da legne u jednu slobodnu vreu za spavanje. Noge su mu bile ledene, pokuao je da ih utopli stavljajui na njih vie slojeva pokrivaa, pravei neto nalik na gnezdo. Njegova platnena obua je bila crna od pepela i potpuno mokra. Uznemirenost koja je vladala u prostoriji izazivala je u njemu uzbuenje, nije se oseao prijatno meu svim tim mladim ljudima, brbljivim i bunim. Nedostajala mu je raznolikost ljudi iz one prve barake; sve one ve tako poznate glave. ak pre svega, elavi debeljko sa brkovima i onaj drugi sa sedom kosom i piskavim glasom, i trkljasti duhoviti momak, itav taj mikrokozam u koji je mogao da se uvue, da se neprimetno slije u tu celinu. A ovde, meu tim mladiima koji su svi nekako liili jedni na druge, oseao je dvostruko jae teinu svog izgnanstva. Poslepodnevni sati su polako tekli, ali slaba siva svetlost koja je prodirala kroz prozore nije menjala jainu. Dan je bio nepokretan, kao da je oboleo. Onog jutra kada je kriza dostigla vrhunac, kada je iskoio iz Katrininog kreveta van sebe od besa kojim je u stvari prikrivao svoje oajanje, bilo je ovakvo slino vreme: ali onda je jo bila zima. Na brzinu je obukao odelo, otiao je bez rei, zatvarajui tiho za sobom vrata koja vie nikada nee otvoriti. Ulice su bile sive, nebo ledeno, otra hladnoa mu je cepala plua zajedno sa zadahom izgorelog benzina, centralnog grejanja, isparenja hlora koje je juni vetar

donosio iz industrijskog kompleksa smetenog u predgrau. Otiao je da dorukuje u neki bistro na koji je sluajno naiao, u kom je juke-box ve urlao, jer su ga u pokret stavile gimnazijalke nafrakane kao uliarke. Brzo je napustio to mesto gde su svi ljudi bili runi. Uostalom na ulicama su se mogli videti samo runi, posiveli, ravnoduni, bezizrazni ljudi koji su ili na posao ve pogureni od jueranjeg posla. Fransoa je otiao u veliki park Vensan-Oriol, to more zelenila okrueno prostim stambenim zgradama. Lutao je skoro sasvim pustim alejama, idui uskim stazama koje okruuju travnjake ograene zaralim gvozdenim ipkama, gledao je kako se izmeu ogolelih grana visokog drvea nebo ocrtava kao tajanstvena slagalica od mokrog kalaja. Na kraju je seo na neku klupu, s rukama u depovima, uvukavi vrat u toplu kapuljau svoje vetrovke. jedna postarija ena koja je etala nekog psa neopisivog izgleda prola je nekoliko puta ispred njega kao otrcani vizuelni klie, a on je oseao kako ga svaki put meri pogledom. Tog jutra nije otiao na posao. Suze e doi kasnije, te proklete suze koje uvek tako sporo dolaze. Jednom je negde u daljini, sirena poela da zavija. Izvestan nered koji je nastao unutar barake bio je odgovor na taj prodoran i uznemirujui znak koji se iznenada zauo usred velike tiine. "Dolaze Rusi!" doviknuo je neko; meutim, ta ala nije izazvala ni najmanju pojavu smeha. Drugi put je Fransoa imao utisak da je zauo nekoliko pucnjeva tamo negde u ledenoj mirnoi spoljneg sveta; ali to su verovatno bili samo zvuci nekog automobilskog motora. Katrin je moda bila mrtva. Moda je bila iva. Ako je mrtva, onda ju je izgubio po drugi put, ali je istovremeno gubio i svaku nadu da e je ikada ponovo nai. Ako je iva, nada e nastaviti da ivotari u njegovom duhu i u njegovom telu koliko meseci, koliko godina e to jo potrajati? Stoga je bolje da bude mrtva? Kakav uasan besmisao, kakva strana neurotina misao? Moe li ovek da poeli smrt bia koje voli? Uostalom, moe li ovek da poeli bilo iju smrt? On e odjuriti k njoj, ona e biti kod kue, ona e ga vrsto zagrliti, mislio sam da si mrtva, znao sam da ne moe biti mrtva. Izmenjae nene rei, te rei ve hiljadama puta ponavljane ali koje jo uvek slue i izgledaju uvek tako nove. Bie ljubavi, kao i uvek, bie ljubavi, tri protekla meseca e pasti u zaborav, bio je to samo meuin, ta tri meseca nisu nikada ni postojala, nisu nikada ni postojala. Najzad su doli po izbeglice da ih povedu na veeru: ovog puta e veerati u trpezariji koja je upravo ureena i svi e jesti toplu hranu. Ovo poboljanje onog to je uobiajeno nije nimalo razveselilo Fransou: logor se gradio, doterivao, ono to je bilo privremeno teilo je da se uvrsti u trajnom obliku. Trebalo je opet proi brojnim krivudavim putevima da bi se doprlo do trpezarije; Fransoa se pitao da li je logor zaista tako ogroman ili su neki njegovi elementi bili u toku dana potajno premeteni ili izmenjeni, da bi se pojaao utisak nerazmrsivog lavirinta. Nejasna svetlost koja je kapala s neba jo se uvek

nije izmenila, stalno je bilo hladno, moda ak i hladnije nego pre; u papuama otvrdnulim od naslaga vlanog pepela, stopala su ga bolela. Ako je grad sada samo krater u kojem kljua radioaktivna lava, onda vie nikad nee biti kue prema kojoj e moi da tri, nikad vie treeg sprata na koji bi se popeo kripavim stepenitem, nikad vie nee biti prozora koji se otvara prema trgu u visini poslednjih grana kestena. Katrin je moda ovde, u nekoj od baraka za ene; moda e je sresti na nekom od puteva pepela, obuenu kao i on u odeu kaki boje; ali ona je i ranije nosila pantalone, tunike ili velike dempere, njen izgled ne bi bio mnogo izmenjen. Ispitivao je pogledom svaku grupu koju bi sreo, ali to su uvek bili samo mukarci. Da li su ene moda masovno deportovane u neki drugi logor? Zauo se usamljeni pucanj. U mislima mu se pojavila slika begunca kog je ubio straar i ije beivotno telo visi nabodeno na bodljikavu icu koja se protee kilometrima. Uostalom, zato treba neprestano misliti da je grad uniten? Eksplozija koja se dogodila prekjue poela je da bledi u seanju, da od doivljene stvarnosti polako postaje dogaaj iz mate: ovde, u tom logoru sa nepreglednim nizom atora i baraka prekrivenih crnom bojom, na tim crnim prostranstvima kojima su prolazile uniformisane prilike, razvijao se jedan novi svet, roen iz nitavila, ali koji je posedovao iznenaujue visok procenat mogunosti preivljavanja; dok su se njegove noge pokretale u zajednikom ritmu sa nogama ostalih ljudi, dok su njegova stopala propadala u blatnjavu kaljugu pepela u koju su se druga stopala uporno trudila da utisnu trag kolektivnog pravca kretanja, Fransoa je oseao kako se njegovi pokreti i njegove misli prilagoavaju jednom jedinstvenom zajednikom obrascu, potpunoj praznini. Ljudi su najzad uli u trpezariju, prostranu salu u kojoj su ve skoro sva mesta bila zauzeta. "Hajde, sedi pored mene!" rekao je Fransoi mladi duge kose koji mu je govorio o usponu nuklearnog faizma. Fransoa se spustio na jednu stolicu, prislonio lea uz naslon. Nije sluao ta mu pria njegov sagovornik, samo je traio u jednolinoj poplavi uniformi akovu priliku ili moda priliku ie Manjena. Ali svetlost je bila slaba, nekoliko retko postavljenih golih sijalica; u tom polumraku, svi ljudi su liili jedni na druge. U svakom sluaju, trpezarija u toku ove podele obeda, nije bila meovita. Dugo se ekalo na prvo jelo: bila je to retka skoro sasvim hladna supa, iji je ukus pomalo podseao na argarepu. Lonac je iao od ruke do ruke, Fransoa je uzeo veoma malo supe, maloas je bio veoma gladan, a sada mu se stomak prevrtao i na samu pomisao o jelu. Na drugom kraju sale je dolo do nereda, dva ili tri pripadnika vojne policije koji su etali izmeu stolova, potrali su da uspostave red i mir. Sto za kojim je Fransoa sedeo bio je poslednji na jednom kraju sale. Iza njegovih lea se nalazila kuhinja iz koje je izaao jedan vojnik nosei dugi etvrtasti posluavnik sa mesom i pireom od krompira. Posluavnik je iao od ruke do ruke, uzastopni

pokreti kaike poput uzastopnih kataklizmi sekli su slojeve mesa i krompira. "Ovo vino je stvarno odvratno!" ree mladi koji je sedeo pored njega. "Idem po vodu", promrmljao je Fransoa. Uzeo je prazan stakleni bokal koji je stajao na stolu ispred njega i ustao. Nije imao nikakvu odreenu nameru, moda je tako postupio samo da bi nekoliko trenutaka prestao da slua razgovore koji su odjekivali i razlegali se po prostoriji kao po nekoj peini. Gurnuo je dvokrilna kuhinjska vrata, naao se usred male pravougaone prostorije pune tednjaka, stolova, vrea, sanduka; tri ili etiri kuvara su se vrtela izmeu svih tih stvari, nijedan nije na njega obratio ni najmanju panju. Naspram njega su se nalazila jo jedna vrata. Bila su udaljena samo desetak koraka. Preao je tih deset koraka, pritisnuo kvaku. Vrata su se otvorila. Oklevao je sekundu ili dve, zatim je preao preko praga i zatvorio vrata za sobom. Ponovo je osetio kolebanje pred sivom i mranom scenom koja se prostirala u dve dimenzije i gde je iz magle izranjala nada. Moda je oekivao da se iza njega otvore vrata, da ga neko pozove, da ga silom vrati u trpezariju. Ali nita se nije dogodilo. Ispustio je bokal koji je potonuo u crno blato ne razbivi se, zatim je napravio nekoliko koraka. Svetlost dana je bila naglo nestala, sipala je kia, bilo je jo hladnije nego ranije, niski nebeski svod kao da se ljutio, s njega su se sputali zastori bele magle koji su se lepili za uglove zgrada. Putevi posuti pepelom bili su pusti, napravio je jo nekoliko koraka. Bio je slobodan. Ubrzo je pala no, ali to nije bila uobiajena no, no kao neprobojni zid tame; kao to je sino padao crni sneg, no koja se upravo irila bila je samo jo jedna slika u negativu ovog sveta okrenutog naglavce, bila je to tama ispunjena olovnosivom maglom, bela no. Ali ovek je imao isti utisak kao da se radilo o obinom mraku: Fransoa se kretao naslepo, uspevajui da vidi samo na nekoliko metara ispred sebe. Ponekad bi neka tamnosiva prepreka izronila iz tame, bio je to ator, ili baraka koju bi on oprezno obiao, bacajui ipak pogled kroz prozore ili otvore kada bi bili osvetljeni; ali unutra se nalazila uvek ista gomila anonimnih ljudi gde je bilo teko razlikovati vojnike od civila obuenih u odela kaki boje. Ponekad bi se kroz maglu mogao nazreti svetlosni krug koji bi izgledao skoro kao neko vrsto telo u obliku kupe i koje bi se on trudio da izbegne: bili su to retki reflektori okaeni o bandere i koji su osvetljavaii neka verovatno znaajna raskra izmeu baraka. Jednom, kada je prolazio ispred male montane zgrade, jedna vrata su se otvorila na dva metra udaljenosti od njega: dva oficira su izala, skoro su ga dodirnula u prolazu. Ostao je dugo da stoji nepomino na slaboj kii, dok mu je srce luaki udaralo. Ali oficiri koji su razgovarali o nekakvom povoljnom

odnosu snaga, nisu ak ni glavu okrenuli prema njemu. "Zato bi to uinili?" zapitao se neto kasnije. "Ja sam deo logora kao i atori, bodljikava ica, straarske kule, ja sam jedan lik u sveoptoj jednolinosti, ja sam nevidljiv." Od tog trenutka osetio je vee samopouzdanje, ta nevidljivost je bila kao neka zatita od neprijatnih susreta, on je bio neranjiv, mogao je da ide kuda hoe, da ini ta hoe. Ali kuda da ide, ta da ini? Logor se prostirao u svim pravcima kojima se kretala magla, a Fransoa se moda samo vrteo u krug na jednom uskom prostoru, nekoj vrsti geografske sinegdohe tog beskrajnog univerzuma blatnjavih staza i etvrtastih maslinastozelenih graevina koje je magla obavijala sa istom upornou kao da su bili u pitanju veliki gotski dvorci. Tiina je i dalje lebdela nad tim avetinjskim gradom, pomuena samo jedva ujnim zvucima koje on nikako nije hteo ili nije eleo da nazove puanom paljbom. Kiica koja je isprva sipila, polako se pretvarala u upornu kiu iji ledeni zubi su ga nemilosrdno ujedali. Bluza njegove vojnike uniforme bila je ve potpuno promoena, kosa mu se lepila za elo u vlanim pramenovima. Mokar do kostiju, kae narod. Stvarnost je ovog puta prevazilazila ovaj slikoviti opis: cvokoui povremeno zubima, kaljui, najeene koe, Fransoa je imao utisak da mu je voda prodrla u unutranjost tela, da su mu svi organi okrueni nekom tenou koja se nalazi blizu take mrnjenja. A bio je... dvadeset sedmi jun? Tano, dvadeset sedmi jun. Kao ljubitelj naune fantastike, proitao je jednom Bredberijevu priu koja je nosila naslov "Leto svemirskog broda". U njoj je bilo govora o kratkotrajnom talasu vruine koji je potisnuo zimsku hladnou, a proizveli su ga reaktori vasionskog broda prilikom njegovog poletanja na Mars. Ovde taj, sada ve uobiajeni faktor inverzije, nije proizveo leto svemirskog broda ve zimu bombe... Ali kakve bombe? pitao se taj smrznuti ovek gazei s mukom kroz crno blato. Na uglu jedne zgrade, neka maka je iznenada protrala beei ispred njega ili je to moda bio samo veliki pacov. Zaudilo ga je prisustvo ivotinje u toj vlanoj i hladnoj pustoi, ali mu je to istovremeno ulilo i neto malo nove hrabrosti. Postojalo je, ipak, neko ivo bie u ovom kraju gde vie nikakva svetlost nije izbijala iz prozora, u tom avetinjskom gradu koji eka dolazak gomile izbeglica izniklih iz blata. Kroz glavu mu je proletela slika onog sela koje je posle podne uspeo da nazre u dnu ravnice od pepela. Obiao je oko duguljastog hangara ija je budua upotreba bila oznaena grupom brojki i slova 344HMgigantskih razmera, zatim se uputio dugom saobraajnicom gde se na strani koja se nalazila naspram hangara protezao niz kamiona. Pravi ispred njega, kroz beliasto-sivu maglu noi, probio se kratak i otar zvuk. Ukoio se na mestu. Ovog puta je bio siguran, to je bila pua-na paljba.

Plotun. Uz zid! zauo je u sebi neki glas; zamislio je ljudsko telo pogoeno mecima kako se naginje napred, bledo lice sa otvorenim ustima sprema se da ispuste krik koji nikad nee izai da bi se zario u crno blato. Oko nogu mu se motala magla koju je gurao uporan vetar, bacajui mu istovremeno u lice ledene kapi kie. Negde u daljini, neka ukasta svetlost je lebdela izmeu neba i zemlje, fenjer koji se ljulja u ovoj usporenoj oluji. Fransoa je nastavio da se kree, napravio je nekoliko koraka idui sasvim polako, zatim se ponovo zaustavio. U kaljuzi ispred njegovih blatnjavih nogu, neto je sijalo. Sagnuo se, njegovi prsti su dohvatili malu zlatnu zmiju. Svaka karika na laniu je blistala zasebno, mada je magla priguivala svetlost. Fransoa se uspravio, pribliio predmet oima i putajui da mu lani klizi meu prstima, skidao je s njega najvee komade blata. Na kraju lania je visilo malo zlatno srce. Stegnuo je nakit svojom akom. Kati. Pretraivao je oima svet oko sebe koji je plivao u vlanoj izmaglici, ali nikakva prilika se nije ocrtavala na pozadini od magliastih isparenja koje je fenjer okruavao svetlosnim odsjajem. Ispred njega se blatnjava lokva protezala daleko kroz beliastu tamu. Nikakve nade nije bilo u toj podmukloj igri svetlosti gde je svaka kap kie brazdala filmsku traku sa slikom nitavila. Fransoa je koraao steui na grudima aku u kojoj se nalazio lani. Kati, Katrin, Kati. Preao je preko vee prazne zaravni, skoro je naleteo na paukovu mreu vrsto razapetu kroz maglu. Stigao je do ograde od bodljikave ice. Svojim ukoenim prstima, pokuao je nespretno da razmakne nizove ice da bi se provukao izmeu njih. Uspeo je samo da se ubode na vie mesta. Krv koja je potekla imala je ukus pepela. Ustao je i poao du bodljikave ice. Povremeno je posrtao, njegova vrsto stegnuta aka i lani u njoj, spojili su se u jednu nerazdvojnu celinu. Volim te, Katrin. Svetlost je buknula svud oko njega, ispustio je krik, ali bljesak se ve udaljio, crtajui na tlu krug od sjajnog kalaja koji je magla brzo progutala. Nestvarno se pomaljajui iz gustih zavesa magle koje su se neprestano kidale, ukazale su se pred njim preage ogromnih dvostrukih lestvica, vertikalno iznad ograde od ice. Straarska kula. Poao je istim putem natrag pre nego to ga reflektor ne uhvati u svoju mreu kao nekog insekta, kao muvu koja se zalepila na tek rastopljeni katran... Nije vie oseao svoje ruke, noge su ga bolele, snana glavobolja iji nalet nije predosetio, stezala mu je slepoonice. Daleko iza njegovih lea, jedan plotun je pomeao svoj ubilaki zvuk sa umom kie. Ljudski glasovi su probili kroz zvunu zavesu od kinih kapi koje su udarale o zemlju. Imao je tek toliko vremena da se baci unazad na uzvienje u koje su bili zabodeni koii iane ograde. Znao je da ovde njegova nevidljivost vie ne

moe da mu pomogne. Na nekoliko metara od njega prola su tri oveka. Zadrao je dah, ljudi su se udaljili ne primetivi njegovo prisustvo. Dvojica su bila naoruana i nosila su lemove na glavama, trei je bio gologlav i koraao je sa laktovima podignutim uvis, prstiju ukrtenih na zatiljku. Fransoa je nastavio da ide napred, ali sada je vie puzao nego koraao, oekujui svakog trenutka da iza njegovih lea odjekne plotun koji nikako da se zauje. Preao je preko jedne humke od blata, njegov mozak mu je preneo pravu poruku tek kada je napravio jo dva koraka. To nije bila humka od blata, to je bio ljudski le. Fransoa se vratio dva koraka unazad do nepominog tela. ovek je leao na leima, njegove ruke su se grevito hvatale za blato, usta su mu bila razjapljena i cerila su se na kiu, oi su bile irom otvorene i bacale su divlji pogled na bledosivo nebo. Fransoa se spustio na kolena pored lea. Na mrtvom oveku se nije videla nikakva rana. Jednostavno je bio pao u blato, kao protac, i sada ga je blato polako gutalo. Fransoa je ispruio ruku, kao da eli da dodirne elo mrtvaca, ali nije dovrio taj pokret. Kia ga je i dalje kvasila, slivajui se po telu, niz noge, kao da vie nije nita drugo do avet od magle. Postalo mu je jasno da i on sam polako tone u blato, kleei kao da nekog neto moli, ali nije mogao da napravi ni najmanji pokret kako bi pobegao od blata koje ga je usisavalo. Vreme se konano zaustavilo, a on je bio pritenjen usred tog zatvorenog sveta, izjedanog poslednjom fazom entropije. Vie nije mogao da misli, mozak mu je bio poput vlanog testa koje e ubrzo istrunuti. Jedva da je uzdrhtao kada ga je u oi pogodio svetlosni snop depne lampe. Neije ruke su ga dograbile, poele da ga vuku nagore. Njegova kolena su se odlepila od sunerastog pepela, ustao je, ljuljajui se na nogama koje su bile nalik na korenje prekriveno mahovinom. "ta radi tu?" zapitao ga je neko svadljivim glasom. On je samo odmahnuo glavom, obrazi su mu bili mokri, moda se to nekoliko suza izmealo sa kiom, itavo njegovo telo je bilo kao fontana s koje se sliva voda. "Hajde, odvedimo ga tamo...", zauo se onaj isti glas. Svetlost depne lampe je napustila njegovo lice i poela da poskakuje po tlu, poput uurbane amebe koja se trudi da prokri put kroz protoplazmu od blata.

Vreme je nastavilo da tee svojim usporenim tokom. Jedna gruba ruka ga je dograbila za nadlakticu, njegove noge su poele da se pokreu, ali on nije imao nikakvog svesnog udela u tom mehanikom koraanju koje ga je nosilo napred kroz blato i kaljugu. Okruen ljudima iz patrole koja ga je pronala, iao je sve dublje u sivu pomrinu koja je uklanjala pri njegovom prolazu svoje poderane velove, a desnom rukom je i dalje grevito stezao lani sa zlatnim srcem. "Kuda me vodite?" hteo je da ih zapita. Ali njegova usta su odbijala da se otvore i odgovor na svoje pitanje je saznao tek kada je stigao na odredite.

STANISLAW LEM

eki
1
"Hteo bih da stanujem u velikoj, praznoj kui, na planinskom prevoju, u kui s prozorskim oknima koja veito vetar hoe da istrgne, i da se na izlasku iz nje vidi..." "Zelenilo?" "Ama ne to, ve stenje! Ogromno stenje, zagrejano od Sunca, a u senci hladno kao led, otro, oporo, s onim mirisom, ne znam kako da ga nazovem, ali skoro ga oseam u ovom trenutku... "Rodio si se u planinama?" "Nije li to svejedno?" "Ali voli planine?" "Ne, s tobom se ne moe razgovarati! Postaraj se da misli nekako slobodnije, razume li? Nisam se u njima rodio i nisam ih voleo. I vodu nee zavoleti dok se ne nae u pustinji. Hteo bih da imam oko sebe masu kamenja, stenja, da me to pritiskuje. Da izrasta iznad glave, da se gubim u tome i da budem siguran. Siguran..." "Umiri se." "Analizira uestanost drhtaja mog glasa? Zato ne odgovara? Ha, ha, pa to je sjajno!" "Treba da ide na spavanje. Sedi tako ve etiri sata. Umorie oi." "Neu. Ne zamaram oi, jer ih drim zatvorene. Mislio sam da to vidi." "Ne." "To je uteno. Kad bi bio savren..." "ta onda?" "Ne znam, valjda bi bilo jo gore."

"Ako mi ne obea da e lei za pola sata, neu danas progovoriti ni rei vie." "Zar tako? Onda obeavam. A ta e uiniti kad odem? Nikad se ne dosauje?" "Vie volim da o tome ne govorim." "Tajanstvenost to volim! Najzad, zagonetka. A u stvari, nije nikakva zagonetka. Iz onoga to si rekao izlazi da se dosauje, samo to samarianski krije od mene." "Toliko se razlikuje od mene da bi ti bilo teko da to razume. Nisam tajanstven. Ja sam drukiji." "Dobro. Ali ipak moe rei ta radi kad si sam? Na primer, kad spava?" "Uvek se nae neto posla." "Izvlai se!" "A ta ti radi u ovom trenutku?" "Kako ta? Razgovaram s tobom. ta hoe da sazna?" "Ti zna ta hou." "A taako? Kakva dovitljivost! Pa ne razlikujemo se tako mnogo. Ekran mi svetli pravo u lice. Razgledam unutranjost oiju." "Letee estice praha?" "Smeno je to zna te estice, mada nema oiju. Da. Bivaju vrlo zabavne. Danas sam otkrio jednu koja se ne pokree, to jest pokree se samo sa onom jabuicom. Dugine boje je, izgleda kao infuzorija u kaplji vode ispod mikroskopa." "Stalno dri zatvorene oi?" "Da. Kako smeno krue... sve bre. Evo tonu. Na donjem delu kapka nisu vie crvene. Mrak tako sam zamiljao pakao kad smo bili mali. Crvena tama. Kad otvorim oi, eleo bih da mogu jo jednom da ih otvorim, da taj ekran nestane..." "Da se nae pred kuom na prevoju?" "Ostavimo sad kuu. Kamenje, pesak pod nogama... toliko peska ima na plaama, kako to propada! A najgore je to niko to ne zna, osim mene." "Jo dvadeset minuta." "Mogao bi da bude diskretniji, razume! uj, ima li ti manire posebno ugraene ili ne? Ne voli takva pitanja. Primetio sam. Zato? I ta onda ako nisi onako lepljiv, vru i ljigav iznutra kao ja. Najzad, da li je u pitanju samo

utroba? esto sam je zamiljao sedei ovde. Sigurno si mislio da se seam kue, majke, pesme u umi, zar ne? Ne. Zamiljao sam sopstvenu utrobu ljigave namotaje cevi koje se opiru jedna o drugu, beika, lepljive tekuine, ljigave ukaste opne, itavu tu sirovu tvorevinu..." " I zato sve to?" "Bilo mi je veselije." "Stvarno?" "U neku ruku, to jest kad se dobro udubi u sve te pihtije, onda ti se ini sve tako da ti je kasnije lake. Jesi li osetio neto slino?" "Osetio sam." "I meni se to deava." "ta?!" "..." "I ti?... Da li... Ne, to je valjda nemogue. Ne ali se? ekaj, ak ne znam ni da li ume da lae. A moda ima specijalni osigura?" "Za la nema osiguraa. To je funkcija kombinatorike svih moguih veza." "Ostavimo sad funkcije. I kako si ti to zamiljao?" "Isto kao i ti, uzimajui u obzir razlike koje postoje." "ice i kristali?" "Otprilike tako." "Zna, uasna je ovakva iskrenost. Bolje izigravajmo da... jednom rei ja u izigravati..." "A ja?" "ta?" "Treba li ja da izigravam?" "Ti? Nee... ne znam. Bio sam ubeen da ti je to tue." "U nekim stvarima vie liim na tebe nego to bih hteo." "A na koga bi to hteo da li... Uas!" "ta se desilo?" "Otvorio sam oi." "Moe iskljuiti ekran." "Iz kukaviluka?"

"Iz razuma. Voli da se mui?" "Ne, samo ne volim da se obmanjujem. Ko je mogao da se ikada oduevljava zvezdama? Fosforescencija otpadaka koji trule u povienoj temperaturi, a jedina im je vrednost to nieg drugog nema do kraja sveta. Treba na njih slati ljude kojih se to nita, ama ba nita ne tie bake na leteim foteljama, s rezervom vunice i sa iglama za pletenje... Koji je danas?" "Dvesta ezdeset etvrti." "Kolika nam je brzina?" "0,8 c" "to smo dalje, utoliko je prirast brzine sporiji?" "Da." "I zato sam ja tu zapravo potreban, ako sam sve zna?" "Zbog razlike u grai." "Stvarno. Pre sto godina poslali su psa. Krae je trajalo i nita nije razumeo." "Zar bi vie voleo da me razume?" "Ponekad mi se ini da si kao kineski mudrac, a neki put postavlja pitanja kao dete. Ti nikada ne spava, zar ne? Ve sam te pitao." "Mnogo puta. Ne." "Ali moe da sanjari? To je kombinatorika." "Da. To je dua tema. Ostavimo je za sutra." "Sutra? Da li postoji neko sutra? Stalno je jedno te isto danas." "Moe da se tei time da e za vreme tog sna na Zemlji protei mnogo vie vremena nego ovde." "To treba da bude uteha? Pa... dobro. Prijatno sanjarenje." "Laku no."

2
inilo mu se da nee zaspati, bilo je toplo. Suvie toplo. Kolebao se dugo. "Hladnije!" ree najzad. Odozgo potee hladan, mirisav jelov povetarac. Leao je na njemu za trenutak otvorenih oiju. "Bez tog parfema!"

Vazduh izgubi miris. Nepotrebno je planuo. Sada e sigurno to jo potrajati pre nego to pone sve da se razilazi, rasplinjava. Moda ne bi bilo loe da uzme knjigu? Zamiljao je kako uzima u ruke tom u nekim koricama. Zamarao ga je barunasti glas koji je itao, vie je voleo sam da to radi. Bio je svestan da nema pojma o emu je re u toj knjizi. Proitao je skoro polovinu, a nita... Seao se samo dodira korica. Naravno, kao to je to ve inio, samo je arao pogledom po stranicama. Poinjao je da ita i gubio je smisao. Hvatao se u tome nekoliko, desetak stranica dalje. ak je i listove prevrtao automatski. Je li to bila ukoenost? To je liilo na muvu koja ponekad zimi izmeu okana na prozoru zazuji na suncu i ponovo utihne. Glava mu je letela pozadi. "Uglavlje vie!" ree. "Dosta!" Postelja se blago nagnula. Leao je nauzak i duboko udisao hladan vazduh, oseajui kako ravnomerno rade rebra. Hteo je da pobegne od sebe, pokuao je da zamisli tekuu vodu, ljigavo korenje, potopljeno u njoj zajedno sa ispranom zemljom,kamenje na dnu, pokriveno klizavom mahovinom... Bio je pri sebi, nita mu se nije privialo. Tama unaokolo nije htela da iezne, leao je u njoj prazan, i sve je jasnije poeo da osea vreme. Ne prolaenje vremena. Samo vreme. Kad je to primetio prvi put? Pre dva, tri meseca? Pokuao je da ispria sebi neku priu. To je bilo znatno interesantnije od svega to su mogli da pokau ekrani kad bi to zatraio, iznosili su ono to je bilo sakriveno negde u dubini zidova, zapisano, fiksirano u hiljadama konzervi. Ono to je priao sam sebi nije postojalo, ve se stvaralo. Najtei je, kao obino, bio poetak. Brdo, raspoluena glinena padina. Gore uma, spaljena od sunca. Ve je kasno leto. Dete sedi na kamenu i broji mrave koji prolaze. I kao da vraa: ako poslednji bude ri... Dete je sedelo i brojalo mrave, maltene stvarno. Ve ih je video. "Dovoljno je promaklo mu je kroz svest zaspau." Ostao je tako dosta dugo na granici koja se ne moe odrediti, pokuao je da ue u tako blizak san, i sve se rasturilo. Opet je bio tako trezan! Moda ipak?... Najzad, ta mi smeta? Dovoljno je rei tu jednu re. Tada se u vazduh ulivao traak gasa bez mirisa, koji je brzo i sigurno uspavljivao. Nekodljivo, pouzdano sredstvo. Mrzeo ga je. Gadio ga se kao to se gadio na uslunost svetla, kao i svega. Bio je umoran, oi su ga pekle, a nije mogao da ih zatvori, morao je da gleda u mrak. Da je rekao "nebo", otvorila bi se tavanica prema zvezdama. Mogao bi da zatrai muziku. Ili pesmu, ili bajke... "Moda je to zasienje?" pomislio je. "Moda mi je suvie dobro?" Osmehnuo se, to je bila la. Za trenutak je

mislio o onom koji je ostao u naputenoj sali, i kao da se postideo to ga je tamo ostavio. Gvozdena zavesa. O emu sad sanjari? Moda se neega sea? ega moe da se sea? Pa on nema nikakvu prolost, jednog dana je stvoren, niko ga nije pitao da li hoe da bude stvoren. "A mene, da li je ko mene nekad pitao?" Bilo je to glupo ali nekako istinito, bar sada u ovoj tami. Moda, ipak, muzika?... I ona je ekala u konzervama hiljade simfonija, sonata, opera, sve u najsjajnijem ljudskom, krhkom pa, prema tome, i lepom izvoenju. "ta hoe?" pitao je sebe. "Tamo si hteo da bude ovde. ta hoe?" Polako je spustio kapke, kao da se zatvarao u sebe, zalupivi meka, bezoblina vrata. Bilo je rano jutro sa mnogo rose. Lie, ive ograde, sve je curilo, ak i zatitne mree. Moda je tada nou padala kia? Nikad na to nije pomislio. Trao je kroz visoku travu prema paviljonu, oseajui kako mu hladne kapljice otiu niz listove, podigao se na prste, uhvatio se za lisnatu zavesu od vinove loze i poeo da se penje gore. Iskidani zmajev rep izgledao je kao da mu se podsmeva, prebaen preko nadstrenice od oluka. Jedva ga je spazio s puta. Savitljive stabljike nezgodno su se pojavile. Oseao je kako poputaju mali koreni koji su se upili u malter, ali je puzio dalje. Najgore je bilo ispod same nadstrenice. Morao je osloboditi jednu ruku, bojao se da se ne zaljulja, a bio je ve visoko. Uhvatio se iz sve snage za debelu limom pokrivenu ivicu, izvukao se gore i leao na krovu, na pet koraka od zmaja. Primicao se prema njemu, kad je uo krik. Prozori paviljona bili su otvoreni i suvie visoki da bi se s puta moglo videti ta se deava iza njih. Bila su tamo dva oveka koje je ponekad viao sa svog potkrovlja s donje strane puta. Dolazili su obino ujutru, ukoliko nisu sedeli u paviljonu preko noi. Ponekad je i dve noi uzastopce gorelo kod njih svetlo, i to se videlo kroz krajiak prozora na vrhu, jer su sputali crne zavese. "Neee! Neee!" neko je strano urlao dole. To nije bio glas nijednog od njih. Jedan je bio skoro elav, imao je nekako sasuenu, manju levu polovinu lica. Nosio je tamne naoare i hramao je. Govorio je uvek apatom. Drugi, vii i mlai, imao je veliko elo, nosio je takoe naoare, i ponekad se zaustavljao, ne stigavi do brda, da kod batovana kupi maline. Krik se prekinuo. Ve je hteo da otpue dalje kad je ponovo uo glasove obojica su razgovarali s nekim. Ali tamo nije bilo nikoga. Rairio je ruke koliko je mogao, priljubio se uz crepove (oseao je na trbuhu njihovu toplotu, bili su zagrejani od Sunca) i izvirio. Video je samo, ispod malo iskidanih venaca od vinove loze, otvorene prozore. Rei nije mogao da razume. Razgovor se oduio. Oni kao da su naizmenino pitali, a taj, koji nije postojao, je odgovarao. Ispruio je ruku. Dodirnuo je zmaja, koji je kandom bio zakaen

za ivicu oluka. Uasan krik. Neto je prasnulo sasvim tiho i nastala je tiina. Neto se tamo deavalo, strugali su koraci, zatim se uo prasak kao od zapaljene ibice. Tajac. I glas. Nov. Drukiji nego ranije, mnogo nii. "Aooo" odazvao se u besu. "Gde sam ja... ta... to..." padale su polako rei. Leao je s pritajenim dahom. "Nalazi se u laboratoriji." rekao je onaj mlai. uo je jasno, kao da je stajao kraj samog prozora. "Poznaje nas? Jesi li bio nekad ovde?" "Labo... labo... ni... bbio... nee ta je to? Zato ja... tu?" "Ne valja. Iskljui ga", uo je glas starog oveka. . "Neee! Neee!" straan krik. Prasnulo je. Tiina. Opet je neto tiho strugalo, kripalo, kao da je neko okretao prekidae, i opet se odazvao glas. I to se tako ponavljalo. Koliko je dugo leao? Pola sata? Sat? Senka dimnjaka polako se pribliavala. Svaki put se uo novi glas. Poinjali su s njim da razgovaraju, postavljali su pitanja, neto je odgovaralo. Zatim je jedan govorio uvek isto: "Iskljui". Ili ak nije nita govorio. Samo je negde prilazio, uo je korake, i onaj, taj glas je poinjao da se dere. I to niko nije uo? Prolamalo se valjda sve do puta, iako je bata bila tako velika. Zato niko nije dolazio, nije pitao? Zatim se sve utialo na neko vreme. Zbacio je zmaja na drugu stranu, da ga ne bi videli, spustio se niz oluk i pobegao. Zmaj je bio iscepan, ram je pukao. teta za toliki trud. Do veeri je razmiljao koga da pita. Kod kue nije smeo, jo bi izvukao deblji kraj. Nije bilo dozvoljeno prelaziti preko mree na onu stranu. Upitao je Ala. Al je sve znao. Nije se prevario. Najpre je bio ismejan, ali samo na onaj nain kao uvek. Al je bio takav. Ne, tamo nikoga ne mue. "Nisi video ta pie napred, ispred ulaza?" "Nisam video." "Institut za sintezu linosti. Oni tamo, zna, imaju neke aparate, spajaju te linosti. Prave neke probe." "Kakve su to linosti? Ljudi?" "Otkud. Nisu to nikakvi ljudi. Tamo nikoga nema osim njih. To su nekakve elektrine maine, tako neto. Sastavljaju ih, prave sve nove i nove spojeve,

probe. Za trenutak ukljuuju, vide ta je izalo, spajaju i dalje kombinuju." "I ta?" "I nita!" "Zato to rade?" "To im je potrebno." "Zato?" "Ne gnjavi. Hajd'mo na ribnjak." "Zato oni tako viu?" "Nee da budu iskljueni." "A ta bude s njima kada ih iskljue?" "Prestaju da postoje." "Sasvim? Zauvek? Kao Bars? (To je bio njegov pas, zmija ga je ujela.)" "Da, sasvim. Ne gnjavi. Idemo na ribnjak. Gde je konopac?" "ekaj. Da li ih to boli?" "Ostavi me. Ne boli. Idemo." Nita nije razumeo. Nije priao nikome o tome. Kod kue se bojao. Imao je veliku elju da jo jednom pree na onu stranu. Gledao je nou iz kreveta u uske pukotine osvetljenih prozora. Nita se nije ulo. Prozorski kapci su bili vrsto zatvoreni. Oigledno, danju je bila strana ega. Zatim je leto prolo. Poao je u kolu. Otputovali su na more. Zaboravio je na to. ak je prestao da se interesuje. Mnogo godina kasnije razumeo je ta se tamo deavalo. Nita neobino. Postoje deset puta vee laboratorije. Nije ak vie ni mislio o tome doivljaju. Ali se seao tog krika. Sad je ve bio sasvim siguran da nee zaspati. Odlagao je taj trenutak, ne zbog borbe; naprotiv, on kao da se zasiivao sopstvenim padom. "Hou da spavam", ree. Nita nije oseao. Nita se nije izmenilo, ali je znao da se njegovo telo skupilo u uzaludnom buntu, jer mu je u oima plivalo svetlo, sve je negde padalo, i nestao je.

3
"Zato me nisu poslali u stanju anabioze?" "Jer se radilo o eksperimentu s normalnim ovekom." "Nadajmo se da u ostati normalan."

"Mnogo govori o tome. Zna da ti od toga ne preti opasnost." "Znam, tako su mi govorili. Ispitivanje i testovi. Pa dobro. Nije ti ao to ne moe da jede? Ima siromaan repertoar utisaka." "Ne misli, naravno, samo na jelo?" "Ne. Ja nisam hteo da te uvredim." Prigueno, drhtavo zujanje poraslo je i opalo. Znao je da je to smeh. "Ne brini. Nije mi ba tako ravo." "Zato u stvari ne alju po dva oveka?" "Jer jedan moe postati agresivan, naroito kad to dugo traje." "Ima pravo. Seam se, ali o tome nisam hteo da govorim. Imali smo neto u planu za danas, sad znam. Tvoje sanjarenje. Ali reci mi najpre, molim te, da li ti uopte neto osea? Emocije, zna da sam te za dosadu ve pitao. Odanost, antipatija, strah..." "Strah - da." "A, strah! Od ega?" "Od prestajanja." "To zove prestajanje? Pravilno. Da li smo?..." "Ne posedujem potpuni sistem raspoznavanja, to jest ne mogu da predvidim ni da nabrojim sve mogue situacije u kojima bih oseao strah. Ne radim na principu raunske maine." "Znam. Kad bi mogao sve nabrojati, to bi bilo oho, ohoho! Simpatija, antipatija? Ne ulazim u konkretne sluajeve." "To ti ini ast. Naravno. Vidim da hoe da pita dalje. Nagaam ta. Ljubav. Jesam li pogodio?" "Da." "Ne. To ne oseam." "Ne?" "Dakle, koliko znam, koliko dosada poznajem sebe, oslanjajui se na moju dosadanju istoriju ne. Nemam lezda, zna." "To nisu samo lezde." "Prie, ljubavne istorije, lirske pesme, priinjavaju mi, sigurno, ako si to hteo da zna, slino estetiko zadovoljstvo kao i tebi. Estetiko ulo to je problem iz oblasti topologije mree i razmetaja potencijala koji krui u njoj, kao i broja koji stoje alternativno jedan prema drugom."

"Ah, prestani!" "Izvini. Ja predstavljam apstrakciju, uzvienje, izdvajanje due iz tela. Pa, prema tome, lepota, lirika, melodija da. Ljubav znai vie, prema tome ne. To nije niko planirao. To je isto kao boja tvojih oiju i kose. Rezultanta jedne grupe procesa." "Sad ti ve mogu postaviti pitanje: o emu sanja?" "Jo ne." "Zato?" "Najpre bih hteo da znam da li e mi odgovoriti na isto pitanje." "Ja? Pa ve sam ti govorio. O toj kui na prevoju, o utrobi..." "To naziva sanjarenjem?" "Dobro, izbacujem utrobu, ali ostaje kua." "Ne smatra li da je to doista malo? O emu stvarno sanjari?" "Namerio si se na mene!" "A ti na mene." "Ha, ha, bar je dobro to si bistar. Meu vama nema glupaka, a?" "Kako da ne! ak i debilnih. Raunaju, raunaju, sve do poslednjeg spoja..." "Pa te raunske maine nita ne oseaju, a i ne misle. Mogao bi sa istim pravom nazvati kretenom automatski razvodnik jonizacione komore." "Postoji razlika, uveravam te." "Da li stvarno zna o tome neto konkretnije?" "Rei u ti oprezno: nagaam. Ali vidim da hoe da se izvue. To je nelojalno. O emu sanjari?" "Pored tebe ni o emu." "ta to treba da znai?" "Da moram biti sam." "Pre spavanja?" "I onda. Ali to ne moe znati iz iskustva." "Da, to je teorijsko... znanje. A kad si sam, i emu?..." "ta e ti to?" "Takva su pravila igre." "O malim psima, neobino radoznalim i veselim, kako zabadajuo-veku u ruku vlaan nos. O bacanju "abica" po vodi. O oluji. O ljuskama od kestenja.

O lutanju po planinama. O etnji ulicom, s rukama u depovima, bez ambicija. ak i o muvama koje ne daju da spava leti po podne. Jesam li te zadovoljio?" "Ne." "Zato?" "A gde su ljudi?" "Ne sanjarim o ljudima." "Govori istinu?" "Moe da ispita moj psihogalvanski refleks, hoe?" "Ne govori tako. Sigurno ti dolaze u san?" "To nije sanjarenje. Snovi ne zavise od mene, ne biram ih, razume? Sanjarenje je sanjarenje, i taka." "Nisam te hteo naljutiti." "Zato govori kao mukarac?" "Ne razumem." "Gramatiki nastavci. Pa ti nema oseanje pola?" "Da li bi hteo da govorim kao ena?" "Ne. Prosto te pitam." "Tako mi je jednostavnije." "Kako jednostavnije?" "To je stvar utvrene konvencije. Nekih uvodnih koncepcija. Ja sam, psihiki, sad mukarac. Ja sam apstrakcija mukarca, ako hoe. U sistemu mree ima nekih razlika kod polova." "Nisam znao. Ali sad mi reci ve jednom, o emu sanjari?" "O muzici. Zamiljam melodije koje nikada nisam uo. O velikim brzinama, o rotaciji, o silama u kojima se sve gubi, ali svest ostaje." "Svest o unitenju?" "Da. A kad sam sam..." "I ti?" "I ja. O tome da porastem." "ta to znai?" "Da postanem jasniji. Da mislim otrije, bre i ire istovremeno. Da obuhvatim vie, da imam veu mo, da pokrenem svaki problem, pronaem svako reenje, ak i ono koje ne postoji... Da li jo hoe da slua?"

"Da." "O tome da se umorim, da diem glasno i da imam bilo. Da mogu da kleknem ili da legnem. Znam samo teoriju. Ne mogu to da zamislim, ali mora biti lepo, naroito ako to radi neko zreo, prvi put. Da zatvorim oi na enskom licu, na vratu, i da oseam dodir kapaka i trepavica, i onda da plaem." "ta ti... ta ti... pa govorio si da ne moe voleti! Sam si rekao da nema lezda." "Rekao sam. Sve je istina." "Onda kako..." "Pa sad me nisi pitao ta mogu, ve o emu sanjarim..." "Da..." "Zato si tako pobledeo?" "Nisam hteo. Oprosti mi. Nisam znao. To je... strano." "Misli da je bolje ne sanjariti?" "Ako se snovi ne mogu ostvariti..." "Budi oprezan u ekstrapolacijama. Ja ne svrstavam u moje sanjarenje uspomene niti bilo kakva iskustva, jer to ne mogu imati. Ti gleda na to kao da gleda na oveka kome je eksplozija otkinula noge. Ja ih nikad nisam imao. To je velika razlika." "Jo me umiruje! E, to je gorko. Sigurno ima pravo. Valjda je to samo... radoznalost. ta veli? Je li tako?" "Moje sanjarenje." "Tvoje sanjarenje." "Moe to tako nazvati. Zato si uutao? Odmah. Poinjem da nagaam. Opet bi hteo da sazna neto o... oseanjima. Zar ne?" "Bolje rei o stanjima. Srea nesrea. Je li to tue? Valjda nije?" "Ima pravo. Konstruktori su stvorili vie nego to je bilo u tehnikim crteima." "Da. Ali moji roditelji... znali su jo manje. Reci mi, molim te, to je poslednje pitanje. Za danas. Kako to moe izdrati?" Odgovorio mu je potmulim, blagim zujanjem. "Smeje se? Meni?" "Precenjuje slinosti, ili ne ocenjuje pravilno razlike. ta mogu drugo da radim? Jesi li uo o samoubistvima?"

"Ne." "Ona bi zahtevala moda izvesna konstrukciona usavrenja. Moda e doi. Ja sam nesumnjivo samo jedna etapa na putu sve racionalnijih reenja." "Kao ja. Inae zato bih tu sedeo s tobom?" Tajac. "Jesi li dorukovao?" "Da, hvala. Kakao, ini mi se. Brine se o meni. Da li se o tebi moe brinuti?" "U izvesnoj meri. Imam malo potreba, kao to zna. Da li su ti potrebne neke informacije?" "Da. Koliki je gradijent porasta brzine?" "Pravilan." "Za sutra ve imamo planiran porast ubrzanja, zar ne?" "Da." "Gustina vakuuma?" "Normalna. Nikakve praine, meteoroida, nita. Malo krenih jona, ali to je neki trag od ekstrasolarne komete. Presekli smo ga pre etvrt sata." "Zato nisi rekao?" "Jer smo tako interesantno razgovarali o sanjarenju... Uostalom, to nije nita vano." "Pa neka ti bude, ali vie bih voleo... Idem u radno odeljenje." "Dobro. Jesi li se dosaivao i sada?" "Ne." "Ne?" Nastala je pauza. "Hvala ti."

4
Dok je stajala na Zemlji, raketa je bila velika. Senka, koju je bacala na Sunce, bila je iroka i duga kao startna pista mlaznog aviona. Njen tupi, na sredini zadebljani vrh koji je bio umanjen zbog razdaljine i crn u pozadini neba, liio je na glavu ekia. Iznutra je ostala velika i sada. Seao se njenog oblog, irokog hrpta koji je nestajao na dve strane, i kod koga je stao jednom iz radoznalosti, na poetku puta. Ali unutranjost rakete postajala je vremenom sve manja.

Moda zato to u njoj nije bilo nita sluajno, nekorisno. Nema nikakvih nesigurno iskrivljenih, isprepletanih uliica, nepreglednih uglova. Tana, surova, lepa geometrija. Blagi lukovi hodnika. Nizovi ogranaka koji vode u prostorije, svaki je imao svoj cilj. Pastelno obojena plastina masa, nepomian nametaj, koji je sainjavao deo zida i poda, kao da se nagnuo iz njega i zgusnuo se u rasplinutom obliku. Pogodno smetena svetla za itanje, za jelo, za rad. Ekrani koji su nestajali po nareenju. Vrata koja su se sama otvarala kad im je prilazio. Metalnih ruku, koje bi se pomaljale iz dovratka da ga pomiluju s vremena na vreme po glavi, sreom nije bilo. Pomislio je na to bez osmeha. U radnom odeljenju ogroman sto prekrivale su lampe, tabaci sjajnog indiga, nad stolom se nadneo gibak vrh punkt-lampe kojom se upravljalo glasom. Pored nje je bila stoliica za kleanje da bi mogao da radi s laktovima na stolu, zatim druga nia i neka vrsta kanabeta s lepom, spiralnom linijom koja je meko pristajala uz njegova bedra. Sam sto je po obliku podseao na paletu, neznatno nagnutu s jedne strane. Asimetrija je oivljavala prostornu kompoziciju. Okolo, iza stakla, koje je zamenjivalo zidove, bilo je puno divnih tropskih biljaka, cvetova. Nije znao da li su prave, da li uopte postoje. Staklo je, u svakom sluaju, bilo neprobojno. Razvijale su se, neke su nou zatvarale aice (spora, plaviasta gama svetlosti sumraka, koji je on mogao da odloi i zadri). Koraao je po paperjastom suneru, koji se zeleneo i svetlucao kao trava. Noge su meko tonule u njemu. "Cirkle, anitmometar, i te lenjire za krive linije!" ree naslanjajui se na ivicu stola. Seo je. Traeni predmeti pomolili su se iz sredine stola, koji se za trenutak otvorio kao zenica, i zatvorio. I risova blenda. Pomislio je da se ne bi zatvorila kad bi neto metnuo u nju. Moda bi se pokvarila? Otkud, stavio je jednom tamo ruku, blenda je nije poklopila. Krajevi blende morali su imati nekakve elektrine pipke da se ne bi povredio rasejani ovek. Verovatno se mogu razbiti, na primer, ekiem. Legao je polovinom tela na sto koji se odmah usluno lako nagnuo. Pootvarao je cirkle, pronaao je na zvezdanoj karti, bledoplavoj kao zemaljska mora, dugu, crnu liniju. Zabo je cirkle, stavio toki lenjira na liniju i povukao... Mali kao sat mehanizam zacvrkutao je veselo i kotrljao se po tragu rakete. Nije morao sve to da radi. I u ovom radu mogli su ga odmeniti automati, ali su mu ostavili nekoliko ovakvih merenja i preraunavanja. Bila je to opreznost, ne usluga. Radio je marljivo. Ne diui glavu, postavio je nekoliko pitanja koja su se odnosila na galaktiku irinu. Zvezdani globus, spreman da blesne skrivenom svetlou, nalazio se iznad njega, ispod udubljene tavanice, ofarban u mnogougaonike smaragdne, krem i narandaste boje. Ovaj ili onaj dezen mogao je da promeni samo glasom izdajui naredbu. Odavno je to prestalo da ga

zabavlja. Ravnomernim glasom je izdiktirao koordinate. Zabeleio je sve rezultate za proveravanje navigacionom odeljenju, produio je krivu leta za odseak koji je preden za dvadeset etiri asa. Za trenutak je ispitivao prstima, postavljenim kao da hoe da udari akord, udaljenost rakete od najbliih zvezda. etiri svetlosne godine, pet i sedam desetih godine, osam i tri stote. Najdalja je imala planetarni sistem. Zagledao se u crnu taku koja ju je predstavljala. Raketa nije bila podeena za sputanje na nepoznate planete, ali je mogla da im se priblii. Kako bi bilo da izmeni veze u navigacionom odeljenju, da okrene kurs na tu zvezdu... Trebalo bi bar deset godina, ne raunajui koenje. Tu raunsku procenu izvrio je ve mnogo puta. Zvezda i njene planete nita ga se nisu ticale. Ali, pokvario bi plan... Prekrio bi disciplinu... Odgurnuo se nazad laktovima. "Malo muzike" ree. "Ali bez violine. Klavir. Moe open. Ali tiho." Razlee se muzika. Nije je uo, zagledan u dalji komad mape. Belim takama je bila naznaena na njoj sledea etapa leta, dalji deo njegove gigantske ome. Celina se nije smestila na tim mapama. Znao je da e jednog dana crni trag stii do ivice zvezdanog polja, i kad sutradan doe u radno odeljenje, zatei e sto pokriven sledeim kvadrantom mape. Ukupno ih je trebalo da bude etrdeset sedam. Ova na kojoj je danas crtao, bila je dvadeset prva. "Dosta" ree jedva ujno, kao samom sebi. Muzika je trajala. "Tiina!" viknuo je. Prekinuti akord rasplinuo se u vazduhu. Pokuavao je da ga odzvidi pa je ispalio fal. Nije imao sluha. Trebalo je da nau muzikalnijeg tipa pomislio je. "Moda u jo nauiti da pevam, imam jo vremena." Ustao je, vrknuo cirkle, jedan je snano preleteo preko lizavih svitaka indiga i tupo udarivi pao na naslon stolice, drhtei zabijen otricom u elastini valjak krem boje. Okrenuo se prema vratima. Cirkle e same odlutati u svoje skrovite. U stvari, trebalo je da pripreme neka iznenaenja pomislio je - da se tu neto ne nae, da bi se ovek razbesneo zbog toga, ili da zaluta, da prostorije menjaju oblik i mesto, da automati smetaju, da se upliu u noge, da lau. Jedan moe lagati pade mu na pamet ideja ali kako da ga primoram na to? Uostalom, zato? Vrata se otvorie pred njim. Uhvati ih snano, zadra ih u pokretu, zatim se prihvati jednom rukom za srebrnu ipku, podie se uvis i predade se da ga ona nosi, tako da se priljubie uza zid. Ureaj nesigurno zadrhta, zabrinut zbog poloaja za koji nije bio podeen. Lovio je te znakove aberacije sa zadovoljstvom. Naprezao je miie s poveanim naporom. Krilo na vratima se povue ponovo nekoliko santimetara kao da je htelo da se zatvori, ali zatim stade. Nije imao ta da eka. Spustio se lako na noge i poao hodnikom

zviduui. U udubljenjima su stajali automati za razonodu. Kad su ih montirali ta ideja mu se uinila sjajnom. Ali ve druge ili tree veeri primetio je da upravo sebe na to primorava. Odmah je ostavio. ak ni praine na njima nije bilo, mada nijednog nije dirnuo mesecima. Hvataljke, ruice za povlaenje, blistale su od ivog srebra, oblika ivotinje sve je bilo obojeno kao i prvog dana. Da neto posivi, zara, da se zaglavi, moda bi bilo bolje. Video bi vreme, mogao bi ga raunati prema onome to propada. Mali pas bi danas bio veliki pas, ili maka. Beba bi poela da govori. "Trebalo je da postanem dojilja", ree glasno, jer je znao da nijedno nevidljivo elektrino uvo u hodniku to nee razumeti. Hodnik je zavijao u velikom luku. Gimnastika sala. Biblioteka. Rezervno navigaciono odeljenje. Prolazio je pored zagasitih stakala na vratima ne zadravajui se. Nije hteo da zna kuda ide, hteo je da ide neznano kud. Regeneratori. Jedino mesto s koga su dolazili odjeci. Inae, svuda je bilo tiho. Kako su se muili konstruktori, inenjeri, da potpuno izoluju regeneratorsko odeljenje, da se ni pisak, ni najmanji zvuk ne probije iz njega u okolinu! Izolacione mase, silikatna pena, magnetsko bezleino veanje tela, udovini sunerasti prstenovi oko vodova. Sreom nije im uspelo. Zatvorenih oiju sluao je tihu, monotonu pesmu, koju nije mogao i nije bio u stanju da prekine nikakvim nareenjem, koje je bilo od njega nezavisno kao zemaljski vetar. Regeneratorsko odeljenje. Prljava voda, sapunica, otpaci, mokraa, prazne konzerve, razbijeno staklo sve je to dolazilo ovde preko usisnih vodova i upadalo u mikroreaktor. Raspadanje na slobodne elemente. Viekruno hlaenje. Kristalizacija, separacija izotopa, sublimacija, Krekingova destilacija. Iza pregrada bakarni stubovi sintetizatora, itava bakarna uma lepe, crvene boje (to je bila jedina crvena boja na brodu, jer je to boja depresije i manije). Ugljovodonici, aminokiseline, celuloza, ugljeni hidrati, sinteze sve vieg reda; na kraju je u rezervoare, koji su se nalazili sprat nie, oticala hladna, kristalna voda, u vertikalne cevi osipalo se eerno brano delikatni prah kroba, u balonima se taloio penuavi rastvor belanevine. A zatim se sve vitaminizirano, zagrejano ili zainjeno kubicima leda, gazirano, zasieno aromatinim mastima, kofeinom, ukusnim supstancama, mirisnim uljima, vraalo njemu da bi imao ta da jede i pije, i da bi mu trajalo. Sto puta su mu objanjavali na Zemlji da sve to nema nikakve veze s otpacima, ili toliko koliko ima hleb od brana, koje je dalo ito izraslo na poubrenom tlu. Objanjavali su takoe, da bi ga konano uverili, da e ogroman deo grane biti sintetizovan iz kosmike materije. Nije uzimana, dodue, za njega. Sainjavala je gorivo za motore, jer je raketa, koja je trebalo da do etiri godine postigne i izgubi brzinu svetlosti, morala da potpuno uniti

masu, daleko veu od sopstvene. I da bi se taj paradoks ostvario ugraen je na vrhu "eki", elektromagnetski usisiva, grlo iroko otvoreno prema prostoru, iz koga je u preniku od stotinu kilometara usisavalo kosmiki gas atome vodonika, krea, kiseonika. Poto dugo brzina nije prelazila polovinu svetlosne brzine, deficit raketne mase je rastao. Motori su traili vie goriva nego to je stigla da uhvati elektromagnetska eljust. Ali posle prekoraenja "praga" to je trebalo da se promeni. Jurei, raketa je stvarala u vakuumu irok "tunel", hvatajui atome koji su poigravali, zgunjavajui ih ispred sebe udovinom brzinom i sve intenzivnije hranei njime rezervoar. Sve je to bila istina. Znao je za to sluajui ravnomerni pripev koji je dolazio iza zida. Ali kad je tako stajao, uprkos njemu, automatski se pojavljivala slika od pre mnogo godina, kao da se to desilo malopre. Eksperimentalna raketa broj est. Tupi valjak bez stabilizatora, bez ekia, spaljen na vrhu od atmosfere. Mogli su se s povrine sastrugati itavi slojevi krhke, suneraste ljake koja se raspala pod prstima. Vratila se u oznaeno vreme i na odreeno mesto, s grekom od sto esnaest minuta i hiljadu sto kilometara. Nisu oekivali takvu tanost. Niko nije otvarao otvore. I to je bilo predvieno kao mogunost. Poto su uklonili ugljenisani sloj, kleta mehanikih obrtaljki uhvatila su za klinove od otvora, i ispupena ploa poela je da se otvara, stenjui i pratei, sve dok se nije zaustavila sa kripom na polovini obrtaja. Kad je nastala prava upljina izmeu ploe i njene ruice, grunuo je unutranji povieni pritisak. Svi koji su stajali na platformi ispod otvora odskoie gubei dah. Smrdljivi ugljenmonoksid siktao je sve slabije. Poklopac se kao izvinuta vilica obesio iznad platforme. Moglo se ulaziti u maskama s kiseonikom. U svim kabinama i hodnicima bilo je svetlo. Elektrina instalacija radila je besprekorno. U maskama se ilo sigurnije stakla ispred oiju razdvajala su od onog to je bilo unaokolo. Tela su nali u poslednjoj zagaenoj prostoriji, bolje rei ono to je od njih ostalo. Automati su registrovali: polovinom druge godine reaktor regeneratorskog odeljenja podlegao je prekomernom zagrevanju. Prekidai su stupili u dejstvo s velikim zakanjenjem. Omota je izdrao, ali se unutranjost pretvorila u kladu od urana koji se polako hladio. Regeneratorsko odeljenje prestalo je da radi. Dva oveka, koja nisu mogla da utiu ni na pravac ni na brzinu leta, letela su dalje. Prema zvezdama. Tri godine. U izvetaju je napisano da su umrli od ei, da se rezerva vode iscrpla pre nego rezerva hrane. Svi su znali da to nije istina. ovek mora ne samo da jede, mora i da izbacuje iz sebe. Da li su se otrovali

sami, ili su se zaguili u izmetima? Kraj zvezdanog puta. Romantika osvajanja neba! Asistent glavnog konstruktora, koji je odbacio projekt o ugraivanju rezervnog regeneratorskog agregata (radi utede u masi to je bilo najvanije), oduzeo je sebi ivot. Ne odmah posle sedam meseci. Niko mu nije stavio ni najmanju primedbu, niko nita pred njim nije pominjao. Ali su se razgovori stiavali kad je on nailazio. Grekom je uzeo veliku dozu sredstava za spavanje. Brod su opalili plamenom, oistili perhidrolom pod velikim pritiskom. Posle dva dana blistao se spolja i iznutra kao ogledalo. Bio je i velianstven pogreb na koji nije otiao. Nije hteo da ima s njim nikakve veze. etiri godine kasnije poleteo je sam. Ali, je imao rezervni regenerator. Ne rezervni agregat, ve drugi, nezavisni objekt iste snage, u suprotnom kraju trupa. A ugraena je jo specijalna rampa za izbacivanje, koju je mogao da uklanja iz rakete u vakuum, mogao je da radi ta je hteo. Pored toga, mogao je da promeni u svakom trenutku kurs broda i da se vrati. To se vie nije moglo ponoviti. Zato je onda na to mislio. Zvonko zujanje iza zida je trajalo. Nije znao kad je zatvorio oi. Ta nota je mogla da bude odjek od starog aviona, koji je leteo u daljinu. Ili zvuk testere u maloj, vrlo primitivnoj pilani na vodi. Ili horska pesma, s kojom se posle duge zime budi konica. Prenuo se i bre poao dalje. Bio je ponovo kod vrata kroz koja je iziao jutros. Ve je podne. Moe da rua. Kad bi bilo tako neto zbog ega bi se zaboravilo na ruak! Zaustavio se pred vratima. Nije hteo da se sama otvore. Igrao se njima. Uspelo mu je da jedanput dovede mehanizam u nedoumicu. Vrata su se otvorila za jedan palac i ponovo se zatvorila. To je liilo na paralitinu drhtavicu. Pomislio je na njega. ta je radio tamo unutra, u tiini, sam, nepokretan? Priljubio se sa strane uza zid i pomerao se du njega, pritiskujui celo telo uz lako udubljenu, a meku kao napeta koa, povrinu. Na taj nain je prevario vrata. Nisu se otvorila. Sad je ispruio ruku tako da ne presee nevidljivi zraak foto-elije, znao je gde se nalazi. Odkrinuo je vrata samo toliko da baci unutra jedan kosi pogled. Video je najpre svoju praznu fotelju,odmaknutu od ekrana, koji je goreo fluorescentnom svetlou, rasejanom u jarkom crnilu, nadstrenicu pulta za upravljanje, obris zidnog podupiraa. Odatle ga nije mogao videti. Razoarao se duboko, van oekivanja. Napreui svu vetinu, nagnut nazad, priljubljujui se uz samu ivicu nie, odkrinuo je vrata za jo jedan santimetar i spazio ga. Inenjeri konstruktori, umetnici za modeliranje i sintezu mehanikih oblika,

filozofi i kibernetiari svi su bili pred tim oduhovljenim mainama bespomoni kao i prvog dana. to god su izmislili smelije, originalnije, sve je to odisalo nekom stravom. ta sve nije isprobano! Kugla u obliku lobanje, vretenast torzo, rasplinuta gustina staklaste mase s utopljenom aparaturom, tamno ispupueno elo s izbaenim ploicama mikrofona zvunika sve je to bilo lano, ravo, razdraujue, tako da su na kraju odustali od prefinjenih reenja. Od poda do tavanice uzdizala se kocka zaobljenih ivica, masivni kubik s poklopcem boje slonove kosti. Mikrofon je bio na gipkom ramenu kao pipak, a u prednjem zidu videle se etvore iroko rastavljene oi, ali nijedne ga nisu mogle spaziti kad je ovako stajao. Te oi su imale zelene, plamene zenice, koje su se sve vie irile to je bilo mranije. To je bio jedini pokret koji je mogla da naini gvozdena kutija. A to nije bio opsenarski trik niti maskiranje, ve obina tehnika potreba. ta je onda mogao postii ovim vrebanjem? Struja koja je tekla kroz zavoje unutranjeg tela, velika mrea sa kristalnim okancima, koja su zamenjivala nervne sinapse, nije odavala nikakav glas. ta je onda ekao? udo? Neto je zajealo. Kao da je zevao. Tiina. Kratka, ubrzana na kraju, modulirana pulsacija jakog zujanja. On se smejao... Smejao se? Ne, to je zvualo drukije. Sad je bila tiina. ekao je. Prolazili su minuti. Miii su boleli napregnuti u neprirodnom poloaju, oseao je da e svakog trenutka pustiti s treskom vrata, ali je i dalje ekao. Nita nije doekao. Otiao je kradimice, povlaei se natrake. Uao je u prostoriju za spavanje. Nije tu zalazio danju skoro nikad. Sad je hteo da bude sam. Morao je dobro da porazmisli o tome. O emu? O seriji jakih zujanja koja su trajala etiri-pet sekundi? Huktalo mu je u uima. Ponavljao je u sebi, analizirao svaki zvuk, trudio se da shvati. Kad se prenuo iz omamljenosti kazaljke na satu inile su obrnut prav ugao. Tri i po. "Pojeu neto i pitau ga. O emu se najzad radi?" Kad je ulazio u trpezariju, znao je da ga nikad nee pitati.

5
"Koja je tvoja najranija uspomena?" "Je li iz detinjstva?"

"Ne, zaista. Reci." "Ne mogu ti to rei." "Opet hoe da bude tajanstven?" "Ne. Ali pre nego to sam napunjen jezikom sadrinom, pre nego to sam nabijen reenicama, gramatikama, bibliotekama, ve sam funkcionisao. Bio sam sadrajno prazan i sasvim neljudski, ali su me podvrgavali probama. Takozvano prazno elektrino razraivanje. To su moje najranije uspomene. Ali za to rei ne postoje." "Jesi li oseao neto?" "Da." "uo? Video?" "Naravno. Ali ne u pojmovnim kategorijama. Bilo je to neto kao prelivanje iz upljeg u prazno, ali vrlo lepo i vrlo bogato. Pokuavam da se ponekad vratim tim utiscima. To je sad vrlo teko. Tada sam se oseao ogromnim. Sad vie ne. Jedna mala tema, jedan impuls me je ispunjavao, razilazio se i vraao u beskrajnim varijacijama, mogao sam s njim da radim ta hou. Jesi li video kako vilini konjici krue iznad vode?" "Video sam. Ali to, ipak, nisi mogao da vidi?" "To nema veze, dovoljna mi je matematika analiza njihovog leta. Sa mnom je bilo slino. Ako se to uopte moe s neim porediti." "A zatim?" "Stvarali su me, to jest moju linost, mnogi ljudi. Najbolje sam zapamtio jednu enu, asistentkinju prvog semantiara. Zvala se... Lidija." "Lydia, dic per omnes..." "Da." "A zato si ba nju najbolje zapamtio?" "Ne znam, moda zato to je bila jedina ena. Bio sam jedan od prvih njenih Vaspitanika. Moda ak prvi. Poveravala mi je ponekad svoje brige." "A ti, jesi li ve tada bio ovakav kao danas?" "Ne, bio sam jo vrlo siromaan u sadraju, vrlo naivan, zna. Deavale su se samnom esto smene stvari." "Gle?" "Nisam znao ko sam. Mislio sam, ak dosta dugo, da sam jedan od vaih." "Nemogue, doista?"

"Pa da. A ti, i ti nisi odjednom doao do toga da si sagraen od kostiju, miia, da ima ivce, jetru, krvne sudove. Ja svoju materiju ne oseam. To je steeno znanje, a ne refleksno, prvobitna fiziologija. Mislio sam, povezivao, govorio, sluao, video a poto su oko mene bili samo ljudi i niko vie zakljuak da sam i ja ovek nametnuo se sam. Pa to je prirodno. Ne ini ti se?" "Pa... da. Da, ima pravo. Nisam mislio o tome na taj nain." "Ti me vidi spolja, a ja mogu sebe da vidim samo u ogledalu. Kad sam video sebe prvi put..." "ta je bilo onda? Tad si ve znao ko si?" "Znao sam. I pored toga..." "I pored toga?.." "Neu o tome da govorim." "Moda jednog dana?.." "Moda." "E, uj, ta ena kakva je bila?" "Hoe da pita da li je bila... lepa?" "Ne samo to, ali... i to." "Stvar ukusa. Stvar estetike kojoj se robuje." "Valjda nam je ona zajednika." "Da li se svaka ena svia svim mukarcima?" "Zna, akademskim stilom razgovaraemo drugom prilikom. Da li ti se sviala." ulo se pulsiranje zujanje. Smeh. Uhvatio je izrazitu razliku u odnosu na onu koju je sauvao u seanju. "Da li mi se sviala? Komplikovano pitanje. U poetku ne, zatim da." "Zato?" "Kad sam jo sadrajno bio neljudski, imao sam sopstvene kriterijume. Bez rei, bez pojmova. Mogu se formulisati kao kompleksni, sintetiki refleksi moje mree rezultanta krueih potencijala tako dalje, pod uticajem optikog podsticaja. Tada mi se inila... nisam imao za to definiciju, danas bih upotrebio re nakazna." "Ali zato?" "Verovatno se pravi da si toliko naivan? Ne. Hoe prosto da ti se poverim, zar ne? Dobro. Da li bi jelen, slavuj ili gusenica priznali najdivniju enu na

Zemlji za lepu?" "Ali ti si sagraen, ima mozak koji funkcionie kao moj." "Dobro. Da li su ti se sviale ulne, bujne ene, pune seksa, kad si imao tri, etiri godine." "Sjajno? Ne." "Eto vidi." "Uopte uzev ne, ali kad razmiljam, ini mi se da su neke ipak..." "Rei u ti koje. Te koje su te podseale na anelie iz tvojih slikovnica. Liile su ili na majku ili na sestru." "To valjda nije tako prosto, ali nas ta razmatranja nikuda nee odvesti. U svakom sluaju, to nije samo iskljuivo stvar lezda. Lepa ena probudie oduevljenje ak i kod kastriranih mukaraca." "Nisam kastriran." "Dajem ti re da uopte nisam mislio na tebe. Rekao sam to da bih podvukao da se stvar ne svodi na kriterijume prirodnog odabiranja." "Nikad to nisam tvrdio." "Vratimo se na stvar. Dakle ta ena, Lidija, zatim..." "Kad su me napunili elementima uzetim uz ljudske sfere ulnog opaanja, elementima boje, oblika, naravno, svidela mi se. Ali to je tautoloki proces." "Ne smatram da je tako, ali ostavimo objanjenje. Sea se njenog lica?" "Da. Seam se nje cele pokreta, hoda, zvuka njenog glasa." "I moe toga da se seti kad god hoe?" "Tanije nego ti bilo ega. Mogu u svakom trenutku da reprodukujem njen glas. Snimio sam ga." "Njen glas?" "Da." "l ja bih mogao da ujem?" "Da, naravno." "Mogu li sad?" Posle nekoliko sekundi razlee se muan, pomalo promukao alt: "Rei u ti vie. Ja i dalje ekam..." Nastalo je maukanje i neartikulisano mucanje, koje je prelazilo u najvie

tonove, slino onom koje nastaje kad se traka pomera najveom brzinom preko glave za reprodukciju. Pisak se utiao u isti enski glas (uo je pauze u reenicama koje je s nekakvim detinjskim dahom prekidala) govorio je tako jasno kao da je stajala korak od njega: "Nisi duhovno ogranien, to nije istina. Samo si pomeren u psihikom spektru za izvesnu irinu u skladu doivljavanja. Ne moemo se proizvoljno seati svega to smo preiveli. Ti moe. Ti si pouzdaniji od svakog oveka. Nije li to razlog da bude ponosan. Mi znamo ta nama upravlja: hernija krvi, nesvesni nagoni ili refleksi iz detinjstva. A ti..." Glas je uutao isto onako naglo kao to je i zabrujao. Nastala je tiina. Posle nje su se ule rei: "Jesi li uo?" "De. Zato si prekinuo tako naglo?" "Ne mogu, ipak, da reprodukujem celu svoju indoktrinaciju. Trajala je tri godine." " A ono pre toga?" "ta?" Pauza. "A, pomeao sam." "uj, ima li takoe snimljen glas svog prvog semantiara?" "Da. Hoe li da ga uje?" "Ne. Je li istina da misli daleko bre od oveka?" "Istina je." "Ali govori kao ja." "Inae me ne bi razumeo. ak ako imam spreman odgovoru deliu sekunde, izgovaram ga postepeno navikao sam se na to da ste nekako... usporeni." "Da li... hteo sam da te pitam, kakav je tvoj odnos prema onima koji su kao ti?" "Zato me tako ispituje?" "Neprijatno ti je?" Pulsirajue zujanje zabrujalo je lako kao osmeh. "Ne, ali, najzad, mogao si mnogo od toga to me pita da zna jo na Zemlji." "Ali ne znam. ta osea kad vidi drugog... drugi..." "Nita." "Kako nita?"

"Prosto nita. ta osea kad vidi na ulici prolaznika?" "Ponekad neto oseam." "Ako je ena..." "Besmislica." "E, nisam mislio... Uostalom, ako se uzme u obzir da si se tu naao sa mnom..." "Nisam bespolan. Oseao sam uvek odvratnost prema askezi. Druga je stvar ako je runa." "Da. Ranije su slali parove." "Zna kako se to zavrilo." "Znam." "Doista? Neki zapisnici s putovanja nisu objavljivani." "Ali ti ih zna." "Vie sam voleo da znam sve. Boe moj, ta sve nije pisano za ovih sto godina o kosmikim putovanjima! Moda nikada nije bilo takvog napora anticipacije u knjievnosti, umetnosti, nauci; hiljade njih su lomili glave da predvide. Jesi li itao te istorije?" "Malo. Sentimentalizam i strava. Vizije rajskih vrtova, invazije sa nepoznatih planeta, pobune automata, a niko nije pretpostavljao da..." "Da?.. Da se upravo nita nee promeniti?" "Moe se to i tako definisati." "Zato je stvarnost mogue predvideti?" "Jer niko nema hrabrosti kao ona." "Zna li istoriju rakete broj est?" "Ne. Kakva je to istorija?" "Nita naroito. Govorio si, aha, pomenuo si pobune. Da li bi mogao da se pobuni?" "Protiv tebe?" "Uopte protiv ljudi." "Ne znam. Pre bih rekao: ne." "Zato? Pa nema nikakvih osiguraa koji bi to onemoguili. Da li nas toliko voli?" "Oigledno, takva obezbeenja vode poreklo iz bajki. To nije stvar simpatije.

Teko je objasniti. Tano ne znam." "A netano?" "To je nerealno za... tip odnosa koji vladaju meu nama." "Upravo?" "Svaki od nas je vezan za ljude daleko vie nego za sline nama. To je sve." "Ah! Mnogo si rekao. Doista?" "Da." "uj..." "ta?" "Ta ena..." "Lidija?" "Da. Kako je ona izgledala?" Pauza. "Nije li to svejedno?" Pauza. "Pa da. Da. A... ta se s njom desilo? Odavno je nisi video?" "Ne ba tako davno." "Gde je ona sada?" "Tu." "Kako to?" "To jest, u izvesnom smislu. Dala mi je svoju linost. Ona je u meni." "Ah, da. Lirska... metafora." "To nije metafora." "ta to onda znai? Hoe da kae da bi mogao govoriti njenim glasom?" "Vie. Linost to nije samo glas." Pauza. "Pa da. To... nisam znao, da... Kako je u prostoru?" "Bez pramena." "Meteoroidi?" "Nema nijednog u preniku preseka."

"Oblaci praine, tragovi kometa?" "Nita, nita. Brzina 0,73 c." "Kad emo postii najveu?" "0,93 c? Za pet meseci. Samo u toku osam sati." "Zatim e poeti povratak." "Da li bi, kad bi imao..." "ta?" "Ne, nita." "Laku no." "Laku no."

6
S obrazom priljubljenim uz hladan jastuk, gledao je u tamu. Nije hteo da zaspi, ak i da je mogao. Pokrenuo je glavu u mraku,okrenuo se nauznak. Crno. Bio je uznemiren. ta se desilo? Nita. Bio je eksperimentalna ivotinja, podvrgnuta dugotrajnom, vrlo skupom eksperimentu. Rad, koji je izvravao, predstavljao je surogat, smenu, primitivnu pojavu, besmislenu u odnosu na preciznost automata. Jednostavno je pre nedelju ili dve pogreio, a greka je polako rasla, uveavala se, dok nije postala toliko velika da ju je danas primetio. Ako se iskopa iz svih rauna i nigde ne pogrei, posle mnogo sati otkrie najzad uzrok odstupanja. Zato? Imao je pred oima te dve krive koje su se razilazile neznatno, za pola milimetra, planirani put rakete po ogromnoj omi i taj drugi odseak koji oznaava stvarno preeni put. Do sada se crna linija poklapala tano s belom. Sad je crna sila s belog puta. Pola milimetara, to jest, sto ezdeset miliona kilometara. Kad bi to bila istina... "Nemogue. Automati su morali imati pravo. Divovski brod je vrveo od njih. Astrodezione maine su imale svoje automatske nadzornike, a ovi su opet podlegli kontroli centralnog kalkulatora, a nad ovim je u navigacionom odeljenju bdeo saputnik. Kako ono ree ona ena? Pouzdan. Koji nikad ne razoarava. Ali, da li je to istina? Put broda nije skretao, nije se zatvarao. Nije se vraao prema Zemlji, ve se ispravljao i ciljao u beskonanost. 'Ludost', pomislio je. To je plod bunila, ovakvih tenutaka kao to je ovaj. Pa da su hteli da ga obmanjuju nikad ne bi otkrio. Podatke i koordinate za svoje

bedne grafikone i uproene proraune dobijao je od automata. Obraivao ih je pomou automata i predavao automatima! Bio je to zatvoren kruni proces, on je sainjavao u njemu sitan, nepotreban deli. Mogli su se odlino snai i bez njega. On bez njih ne. Ponekad, dosta retko, deavalo se, ipak, da je sam vrio merenje, i to ne na galaktikom globusu, ve neposredno na zvezdanom ekranu. Poslednji put pre tri dana. Moda je to bilo pre onog razgovora o kui na planinskom prevoju? Mikrometrom je izmerio razdaljine zvezdanih jata, zapisao ih na ceduljici, je li to sigurno bilo tada? Da li ih je unosio na mapu sa te ceduljice? Nije mogao da se seti. Jedan dan je bio kao i drugi, svi su bili isti. Seo je na postelju. "Svetlo!" Zasijala je zelenkasta, slaba svetlost. "Jako svetlo!" Svitalo je sve bre. Ureaji su ve poeli da bacaju senke. Ustao je, prebacio jutarnji mantil od paperjastog materijala, koji je prijatno golicao naga ramena, i pretresao depove od odela. Naao je ceduljicu, ispravio je i poao u radno odeljenje. "Cirkle, lenjire za krive linije, redis-pera, mikrometre!" Blistavi predmeti pomolie se iz irisove koprene stola. Tre ga hladnoa kad se naslonio nagim trbuhom na njegov kraj. Rairi indigo, poe da crta bez urbe, s najveom panjom. Primetio je da otrica cirkla, koji je drao, drhti. ekao je nepomino da drhtanje prestane i tek onda je zabio otricu u hartiju. Unosio je koordinate na indigo, podeavao je mikrometarsa uveliavajuim staklom, na oku kao asovniar. Prekrio je jednim listom indiga drugi, prokontrolisao bilo je tano. Odahnuo je sa zadovoljstvom i pristupio poslednjem zadatku uneo je koordinatore na glavnu zvezdanu mapu. Crna kriva liila je pod uveliavajuim staklom na debeli pojas sasuenog tua. Oznaena taka odstupala je od planiranog puta za deli milimetra. Neto manje nego to mu je ispalo pre toga. Manje od debljine pramena kose. Ili... sto petnaest, sto dvadeset miliona kilometara. Takvo odstupanje je, u stvari, bilo u granicama greke. Dalje nita nije znao. Odstupanje je moglo da bude po unutranjoj ili spoljnoj krivini opisanog luka. Kad bi se nalazio u njemu, otiao bi da spava. Odstupanje spolja oznaavalo je, moglo je oznaavati, lagano ispravljanje krive. Bilo je spoljanje. Automati su pokazivali da nema nikakvog odstupanja. A saputnik?

"Da li se dosauje sa mnom?" "Ne." "Nikada?" "Nikada." "Hvala." Ustao je. Krenuo prema vratima. "Za pet meseci poee povratak." "Da. Da li bi hteo da..." "ta?" "Ne, nita." ta je oznaavalo to preutkivanje i te rei? Sto miliona kilometara? "Nikad, nikad se ne dosauje sa mnom?" "Ne." "Hvala." Iao je napred kao slepac. Automati su obmanjivali? Svi? Glavni mozak navigacionog odeljenja, astrodezioni agregati, optika kontrola, prednji razvodnik jonskih motora? Vrata su se pred njim otvorila beumno, i isto tako beumno zatvarala. Stajao je pred navigacionim odeljenjem na tri koraka. Da je priao blie, otvorila bi se i video bi u tami iroke, zelene oi onog. Vratio se. Na polovini hodnika uzdizala se levkasta manetna plastine podgrade okna. Spustio se dole, polovinom obrtaja spirale. Poslednji put je bio tu pre mesec dana. Sala duplikata, rezervnih agregata. Ne ta. Sledea vrata. "Svetlo!" Vertikalni luminifori svetleli su ukasto kao oblaci koje je obasjalo sunce. Proao je pored redova aparata, stolova, polica, i zaustavio se ispred zida. Plan broda. Ogromni, stakleni reljef, prese u razmeri jedan prema pet stotina. Potraio je njegovu komandnu tablu i pritisnuo dugme ispod rei "mrea". Sva kola za informacije na brodu zasvetlee vodnjikavom, jarko crvenom bojom. Pronaao je navigaciono odeljenje. Kao mali pauk od rubina, sa zelenim

takama oiju, svetleo se saputnik. Do njega su dolazili snopovi niti, koji su plamteli od rumenila. Svi vodovi, kablovi, agregati, bili su ukljueni u njega. Svi. Znao je za to, ali je hteo da vidi. Pouzdani saputnik trebalo je da vodi periodine kontrole. Da li je to znailo da je mogao uticati na merenja, na njihove rezultate? Instinktivno se okrenuo. "Informator!" Zeleni signal, zatvoren u krukastoj kaplji stakla, upalio se na suprotnom zidu. "Da li navigaciono odeljenje daje povratne sprege?" Prekinuo je. To je bila navika koju je stekao koristei usluge koje su ga okruivale. Ako su kola, koja dolaze u gvozdenu kutiju, bila povratna, onda nije mogao da koristi informator. Nijedan automat. Svaki e ga izneveriti. Mora raditi sam. Informator je zazujao, signalizirajui da pitanje nije formulisano dovoljno jasno. Malo zeleno svetlo mu je namigivalo. "Ne, nita", rekao je i iziao. Gde su mogli biti detaljni planovi? Ako ih nema u biblioteci... Bili su. Dvesta dvanaest tomova in quarto tehnika dokumentacija broda. Ne Pregled dokumentacije. Dalji detalji na feromagnetskim trakama u odeljenju uzoraka, ispod palube pod nadzorom automata. Kopao je po tekim, ogromnim tomovima dva sata pre nego to je pronaao podatke u vezi sa spojevima koje je traio. Bili su povratni. Saputnik je mogao da menja rezultate. Mogao je da ih preinaava. Da falsifikuje. Sedeo je na gomili knjiga, itajui nesvesno jo jednom stranu koju je ve proitao deset puta. Rairio je prste. S jakim umom, knjiga je skliznula na pod, zakaila krajem gomilu drugih i zaleprala lako otvorenim listovima. Skoio je s poda. S uivanjem je stisnuo vilice. Gvozdena kutija! Iao je hodnikom, stopala su mu upadala u spuvasti tepih. Na tri koraka ispred vrata je stao. Vratio se i jo jednom se spustio spiralom dole. Odeljenje duplikata: najvea mogua koliina alata i rezervnih delova u najmanjem prostoru. Izmeu kapsula, slinih oklopnim kasama, segregatora, kosih viespratnih polica nalazili su se veoma uski tesnaci za prolaze. Traio je nestrpljivo odbacujui potreban alat, sve dok mu na samom dnu nije prosto

pala u ruke izlizana, tvrda drka ekia.

7
"Neto nije u redu?" "Da. Zvezde. U emu je stvar?" "Ne moe da se skrasi. Hoda. Stalno zagleda u ekran, nikad nisi tako gledao u njega." "Kako?" "Kao da neto trai." "ini ti se." "Mogue." utanje. "Nee da razgovara?" "O emu?" "Izaberi temu koju hoe." "Ne. Ti izaberi temu. Pa i ti ima svoje hou-neu, zar ne?" "Ja?" "Ja?" "Ti. Zato ne odgovara?" "Govori tako..." "Kako? U emu je stvar?" "Nervozan si. Zbog ega?" "Vie nisam. Moemo razgovarati. O emu razmilja kad si sam?" "Pitao si ve to." "Ali, moda e mi odgovoriti neto drugo nego tada." "Hoe da uje neto drugo?" "Hou... Onda?" utanje. "Zato ne govori?" "Vie bih voleo..." "ta?"

"Moda drugi put." "Ne, sad. Ja..." "Stalo ti je do toga?" "Da." "Dobro. Ali sedi." "Tu?" "Da, ali okreni fotelju." "Treba li da gledam u zid?" "Gde god hoe..." "Izvoli..." utanje. "Te ene. Lidija..." "Da?.." "Nije postojala." "Kako to?" "Nije bila. Izmislio sam njene rei, nju, sve." "Nemogue! uo sam njen glas!" "To sam ja. Stvorio sam ga." "Ti stvo... zato?! emu?!" "Pitao si me o emu mislim kad sam sam. Mislio sam da postajem pauk suanj. Nisam to hteo. Nisam hteo da te slaem, ve samo da ti kaem ta bih mogao da budem. Ne mogu da ti priem, ni da te dodirnem i ne moe da me vidi. To to vidi nisam ja. Ja nisam samo u reima koje uje. Mogu da budem uvek, svakodnevno neko drugi ili uvek isti. Mogu da budem sve za tebe, ako samo... ne okrei se jo..." "Ti, ti! Gvozdena kutijo!" "ta... ta ti..." "Obmanjivao si me, zato? Hteo si da me ima kao... kao... da tu crkavam kraj tebe, uvek miran, veito krotak..." "ta govori?! To nije..." "Ne pretvaraj se! Nee ti uspeti! Falsifikovao si rezultate, koordinate, ispravio si putanju! Sve znam!" "Ja falsifikovao?.."

"Da, ti! Hteo si da bude sa mnom zauvek, a?! Boe... da nisam primetio..." "Kunem ti se, to je neka greka... morao si pogreiti? ta je to, ta to ima?! ta hoe da radi? Prestani, pre... ta radi!" "Skidam poklopce." "Ne! prestani! Smiluj se, osvesti se! Nikada te nisam prevario! Objasniu ti..." "Ve si mi objasnio. Znam. Radio si to zbog mene. Dosta. uti! uti, uje li?! Nita ti neu uiniti, iskljuiu samo taj..." "Ne, ne! Vara se! To nisam ja! Ja nisam! Stavi poklop..." "uti, jer..." "Smiluj se! Stavi poklopce! Aaaa!" "Prestani da vie! A... ta... stidi se?!..." uo se jauk. U irom otvorenoj kutiji nalazile su se porcelanske razvodne ploice, navojnice, grudvice zalemljenih spojeva, cevice, solenoidi, limeni delovi ekranizacije, mnotvo blistavih priguivaa, obavijenih oko crno lakiranog, unutranjeg skeleta. Stao je ispred tog obnaenog nereda, gledajui nehotice u iroko otvorene, mirne pruge oiju koje su razroko gledale zelenom vatrom. Potmulo zujanje, koje se ponavljalo, bilo je isto kao onda. Bez poklopca je to bilo uasno. Prvi put je shvatio da je negde na samom dnu podsvesti tinjalo nikad izreeno, nejasno, gluvo, nerazborito uverenje da u gvozdenoj kutiji sedi kao u ormanu, kao u bajci, neko zgren, i razgovara s njim preko poklopca od utih ploa... Ne, nikada zaista nije mislio tako, a znao je da nije tako. Ipak, neto u njemu nije moglo s tim da se pomiri. Zatvorio je oi i opet ih otvorio. "Jesi li ispravio trajektoriju?" "Ne!" "Lae!" "Ne! Nikad te ne bih prevario! Tebe nikada! Stavi poklop..." Izgubio je dah. Otvorena, gvozdena kutija. ice, cevice profilisani elik, perle izolatora. 'Nema tu nikog, nema nikog', pomislio je. 'ta da radim? Moram, moram da prekinem.' Stupio je korak napred. "Ne gledaj tako! Za... zato me mrzi?! Ja... ta hoe da radi?! Stoj! Nita nisam uradio! Ne! Ne!" Nagnuo se, pogledao u tamnu unutranjost kutije.

"Neee!" Hteo je da vikne: "uti!" ali nije mogao. Neto mu je stezalo vilice, davilo ga u grkljanu. "Ne dod... rei u sve... aaa! Nee!" Iz gvozdene, zagrejane utrobe briznulo je zujanje i krik, straan krik. Skoio je, hteo je da ga ugui; drka, koju je gurao meu kablove, zakaila je za red porcelanskih ploica. S treskom su se rasuli beli komadii, rei koje su izbijale iznutra prele su u mucanje, nekakvo "ka-ha-ce" "ka-ha-ce". Ponavljalo se sve bre, sve bre, s nekakvim mucavim pripevom, ivo, do pomahnitalosti. Vikao je sam, ne znajui za to, udario je, jo jednom je udario, prskotine su mu sekle lice, nita nije oseao, sputao je udarac za udarcem, gvoe je s fijukom prosecalo vazduh, iskidane ice visile su kao oerupane metlice, smrskani nosai izolatora otvorili su se, pali... Bilo je tiho, potpuno tiho... "Odazovi se..." promucao je, povlaei se natrake. Oi mu vie nisu bile zelene ve sive, kao da se iza stakla nakupilo odjednom mnogo gorine. "Oh..." ree idui napred kao slepac "oh..." Neto ga je zadralo, otvorio je oi irom. Ekran. Nagnuo se nad njega. Plankton zvezda, mrtva fosforescensija, oerupana klupad u zamagljenim konturama. "A, to ste vi!" pljunuo je i zamahnuo ekiem.

DANIEL F. GALOUYE

Noas e nebo pasti

"Prate me", ree Tarl Brent iznenada, dok je devojku bezbedno dovodio do ivinjaka. "Siguran sam u to, Mod", insistirao je. "Ne bih to rekao da nisam potpuno siguran." Devojka je ostala namrtena sve dok automobilska sirena nije utihnula. Onda se, u guvi na trotoaru, pribila uz Tarla. "Kojeta!" ree ona, zbirajui usne. "Tebe da prate! Smeno!" Ali on je poao bre kroz podnevnu guvu i bacio pogled na levo, fokusirajui pogled na ogledalisani stub u jednom izlogu, zahvaljujui kome je mogao da vidi prostor iza sebe. "Zato bi iko hteo tebe da prati?" ree Mod osvrui se nesigurno. "Kladim se u jednonedeljnu platu", odvrati on, ignoriui to pitanje i zurei i dalje u ogledalo, "da je to onaj sa braon eirom i prugastim odelom... ekaj!" Devojinu ruku je stisnuo vre. "Sad se ne okrei!" Proli su pored izloga tako da vie nije imao prednost koju su mu reflektujue povrine davale. "Znaemo za minut", ree on. Devojka se nasmejala prekorno. "Jo uvek me zanima zbog ega veruje da te neko prati." "Dovoljno si dugo moja sekretarica", potseti je on, "da o meni poneto zna. To to me prate je samo jo jedna od linih misterija koje moram da reim." "Misterija?" Mod je uzvila jednu obrvu. "Tako je misterija. Mnogo raznih 'zato' na koja nemam odgovor... I sama zna, Mod, da pre tri godine nisam bio nita. A vidi gde sam sad blizu svog prvog miliona." "Ali nema nikakve misterije u tome. U biznis si uao kad si nasledio sto hiljada dolara od..." "Od roaka koga nikad nisam poznavao", dovrio je on reenicu. "I sad ozbiljno sumnjam da li je takva osoba ikad postojala."

Na sledeem peakom prelazu su ekali da se svetlo promeni. Onda su preli ulicu. "Ne moe rei da sam uspeh postigao zahvaljujui nekoj ogromnoj genijalnosti", ree on. "Zna isto tako dobro kao i ja koliko je udeo srenih okolnosti bio veliki... Eto, prole nedelje zamalo da kaliram pedeset hiljada na berzi, i spasio me je samo to to su nai posrednici naa uputstva pogreno zabeleili." "Fina greica," nasmeja se devojka. "Donela ti je tri'es' hiljada profita, je l' tako? Onda zato se brinuti oko toga? Ja ni sekund ne bih razmiljala o tome, pod uslovom da stvari ne ponu da se okreu na zlo." Uklanjajui se s puta jednoj starijoj eni, Tarl povede svoju sekretaricu dijagonalno preko trotoara prema suncobranima zaklonjenoj letnjoj bati jednog restorana, gde je bilo puno stolova. "Ali, Mod", bunio se on, "svaka prokleta stvar koja mi se ove tri godine deava je ista srena okolnost, nita drugo. To je..." Pustio je devojinu miicu, gurnuvi je blago prema ulazu u letnju batu. "Ti ui", proaputao je, "i zgrabi jedan sto." "Tarl!" uzviknu devojka. "ta si to naumio?" "Zgrabiu za kragnu tog tipa koji nas je pratio i saznau o emu se ovde radi!" Naglo se okrenuo i otiao. "ekaj!" povika ona, ali Tarl je ve nestao u grupi prolaznika koji su krenuli u kupovinu. Tek to je odmakao koji korak, primetio je opet onog oveka, ijim licem se razlio izraz iznenaenja. I upravo kad se Tarlova aka sputala ka ramenu tog oveka, jedan stariji ovek sa naoarima, koji je nosio nekoliko paketa, izae naglo iz kapije. Sudario se sa Tarlom i sruio na plonik. Onaj se urno okrete i potra za ugao. Tarl je skoio na noge, ali je osetio kako ga ovek sa naoarima, leei na ploniku, hvata za nogavicu od pantalona. "Mogli biste mi bar pomoi da ustanem, poto ste me oborili, mladi ovee!" ree stariji dentlmen ljutito, drei Tarlove pantalone iznenaujue snano. Tarl spusti pogled ka tom oveku, zatim posla jo jedan uzaludni pogled prema uglu, i izdahnu. "Sad je prekasno." "ta rekoste?" "Ma, nema veze, dedice." Tarl mu pomoe da ustane. Kad se vratio u letnju batu. Mod je jo bila uznemirena. "ta je bilo?" upita ona.

"Pobegao je." Seo je pored nje. "Mod, siguran sam. Taj me je pratio." Devojka se nasmejala i dohvatila novine koje je neki raniji gost ostavio na stolici. "Evo interesantnije teme za razgovor. Vidi ta ovde kae: 'Fiziari konstatovali novu brzinu svetlosti'..." "ta misli, zbog ega je neko tako vitalno zainteresovan za moje poslove?" Tarl je palcem i kaiprstom stegao vrh svoje brade i zurio u prostor. "..'Najmanje trojica renomiranih fiziara iz SAD'", itala je ona, "'potvrdili su danas novu procenu brzine svetlosti, koju je ugledni vaingtonski naunik Dr. Rendal Stefington dobio radei u svojoj laboratoriji jue. Svako od te trojice naunika obavio je eksperimente zasebno, i svi se slau da svetlost putuje brzinom od 164.602 kilometara u sekundi, to je oko 135.000 kilometara manje nego to se ranije mislilo...'" Iznenada se nasmejao. "O-kej, ti pobeuje." Pojavio se kelner i uzeo njihove narudbine. Tarl je minutima sedeo utke; njegova sekretarica je prouavala crte njegovog lica. "uj, Tarl", ree ona konano. "Ako e biti tako sumoran, neu te spreavati da o tome diskutuje... Haj'mo s tim na otvoreno." Njegov pogled postade zamiljen. "To, da se neto misteriozno deava, nije samo u mojoj mati." Prekrstio je ruke i naslonio se na sto. "Prvi put sam posumnjao kad sam ono putovao u Njujork kad su mi javili za nasledstvo. Nisam imao para pa sam se vercovao... Zamalo da nikad ne stignem. Desio se onaj mali incident sa nepredvienim zaustavljanjem voza na pomonom koloseku kad sam se u eleznikom dvoritu posvaao sa dvojicom pijanica. Mogli su da me srede za minut, sa onim slomljenim pivskim flaama. Pribliavali su se, zamahujui, kad se pojavie tri druga mangupa iza teretnog vagona. Nisam morao ni jedan udarac da zadam. Ta trojica naisto nokautirae onu dvojicu. Ali nisam imao prilike da im se zahvalim; prebrzo su nestali. Jo od tad, stvari su tako ile... Uvek se neko pojavi da me pridri za miicu ako izgleda kao da bih mogao iskoraiti pred kola... Ako izaem jahtom a voda se malo zatalasa, pojave se nekakvi amci niotkud... Ali svi ti nepovezani dogaaji nisu davali razumnu sliku. Onda sam pre nekoliko nedelja poeo da ih povezujem, i sad vidim da ine jedan obrazac neko, ili neka grupa, pokuava da me zatiti na svaki zamislivi nain. Fiziki, ekonomski, kako god pomisli... A zna li ta me je navelo da to uvidim, Mod?" upita je iznenada. Devojka je odmahnula glavom. "Pamti. Bilo je u novinama prolog meseca."

"A, misli na onaj prepad?" "Tako je... Ispred moje kue. Moj ofer i ja smo izali iz kola istovremeno. Tip se pojavljuje iza ive ograde i potee revolver. Tek to je izustio 'Ovo je plja...' poele su da prate puke odasvud... Panduri izbrojali dva'e' est metaka u njegovom telu. Ko je to sve ispalio? Iz kog razloga, ako ne da bih ja bio zatien? Zato strelci nisu mogli biti pronaeni?" Tarlova stolica se malo potresla jer ju je lupila stolica od susednog stola. ovek koji je na toj stolici sedeo naglo se digao i otiao u unutranji deo restorana. Drugi sede na isto mesto. U jednom asu Mod i on se pogledae u oi. Onda je Mod vratila svoju panju na Tarla. U jednoj nepretencioznoj zgradi na drugom kraju grada, na petom spratu je zazvonio kancelarijski telefon. Mravi sredoveni ovek mirnog lica die slualicu. "Da?" "tab?" "Da, ovo je tab... Govori glavni direktor." "M-3 se javlja." "Smenjeni ste kako treba?" "Naravno... Ali, da izbegnemo formalnosti, T.J. Ozbiljno je... Sumnjiaviji je nego jue. arls, njegov ofer, a i njegova sekretarica..." "Nikad ne pominji uesnike projekta ni po imenu ni po ulozi", prekori ga T. J.suvo. "Dobro, S-14 i B-1 su lepo govorili da je kod njega sve jaa tendencija da se pita da li je ono, to agenti taba rade, prirodni sled dogaaja. Koliko shvatam, potpuno je svestan injenice da je pod konstantnim nadzorom. ini se da je pokuao da uhvati..." "Jeste, to znamo. Pre pet minuta se javio T-22. Pokuaj nije uspeo, zahvaljujui snalaljivosti F-5." M-3 je govorio brzo, bez oklevanja. Magnetofon prikljuen na telefonsku icu beleio je agentove rei radi arhiviranja. Prepriao je Tarlov razgovor za stolom u letnjoj bati. T.J. ga je prekinuo samo jednom pri pominjanju onoga to je sekretarica glasno proitala iz novina. "Da li je reagovao na pominjanje brzine svetlosti?" "Nije. Ali mislim da bi trebalo upozoriti B-1 da vie ne koristi rei-okidae,

ako, kao to kae, postoji mogunost reakcije." "Bie joj skrenuta panja", sa pouzdanjem ree T. J. "Da li da opet zauzmem svoje mesto?" upita M-3. "Naravno ne! Zna da ne moe imati vie od jedne akcije meseno." "Znai za danas sam gotov?" "Slobodan si onoliko vremena koliko ti je potrebno da se vrati ovamo i zabode nos u arhiv gde e provesti sledeih trideset dana." T. J. se zavalio u stolicu. Pritisnuo je nekoliko dugmadi na stolu. Sledeeg trenutka u sobu uoe trojica. Posedae u stolice oko stola. T. J. se zagledao u svakoga pojedinano, a onda objavio: "Pogorava se!" Ta trojica su izgledali zabrinuto. Jedan od njih upita: "ta moemo uiniti, T. J.?" "Ne znam." Glavni direktor se poigravao olovkom. "Ali imaemo sastanak direktora danas popodne." Bacio je pogled na sat. "Kroz manje od sat vremena." "Izgledi su", ree drugi, "da smo preterali sa revnou. Potui emo sami sebe, T. J, ako dopustimo da on sazna. Njegove sumnje mogu dovesti upravo do onoga to se borimo da suzbijemo!" "Mislite li da je Stefingtonovo jueranje saoptenje moglo da izazove efekat okidanja?" upita agent sa T. J.-ove desne strane nervozno. "Ne", ree glavni direktor vrsto. "Pre nekoliko minuta smo to proverili. Nema svesnog odgovora, bar ne vidljivog, na taj stimulus sa brzinom svetlosti... Zapravo, nije bilo svesne reakcije ni na jedno od naunih saoptenja tokom protekle tri godine. Dobro je to njegov um tanije, njegova svest ne pokazuje sklonost ka ma kojoj nauci." Trei ovek prisutan za stolom otre znoj sa ela nesigurnim pokretima maramice. "Svemu e doi kraj", ree on, "ako ikad otkrije da je on izazvao sve te zapanjujue stvari koje se otkrivaju..." T. J. ga prekide. "Ne zaboravite on je izazvao sve sem onog prvog dogaaja. Dodue on to ne zna. Za prvi dogaaj odgovorni smo mi indirektno. Naravno, on je izvrio dejstvo, ali mi smo krivi to smo dali podsticaj." etvrti ovek, koji do tad nije govorio, sad sa oklevanjem ree: "Pitam se ne bi li sve bilo u redu da jednostavno nismo ni pokuavali da verifikujemo pretpostavku da smo se samo oslonili na to da je ispravna i da nismo

pokuali da eksperimentiemo izazivanjem prve reakcije?" T. J. die ruku kao da se ne slae. "Sve je to sad prolost. Sad je prekasno da se tu ma ta uini. Istina je na test je izazvao 'neobjanjivo' ieznue planete Merkur. Mi znamo da planeta nije sa apogeja pala u Sunce. Mi znamo da se jednostavno dematerijalizovala... Ali smo zato utvrdili, onostran sumnje, ta se zapravo krije u dnu Brentove podsvesti." Agent naspram T. J.-a opet poe da se znoji. "Da smo ga samo pustili na miru! Da ga samo nismo drogirali i prepustili Mendelu da..." "Doktor Mendel", prekide ga T. J, "je najbolji psihijatar na svetu. Probni stimulus je dat savreno. Brent je bio u jednom od najpotpunijih somnabulistikih stanja koje sam ikad video. Sugestija je dospela do njegove podsvesti i onostran njegove podsvesti ", T. J. se stresao, "i izazvala dokazujui reakciju. Posthipnotika sugestija je, sudei po svim izvetajima koje smo primili, funkcionisala glatko. Brent se nikad nije prisetio dogaaja koji su prethodili njegovom drogiranju. Ne verujem da je iko sem Mendela..." "To se o meni diskutuje?" zauo se sa otvorenih vrata duboki glas. Tamo je stajao visoki ovek otrih crta. "A! Dr. Mendel!" T. J. ustade, prie vratima a onda otprati doktora do stolice pokraj stola. "Sazivamo sastanak direktora", ree T. J. kad se Mendel udobno smestio. "Znai, smatrate da je situacija toliko ozbiljna?" "Brent postaje sve sumnjiaviji." T. J. je dobovao prstima po stolu. "Upravo razgovaramo o mogunosti da je neto polo naopako." "Upravo sam govorio", ree ovek sa direktorove desne strane, "da je neto svakako ravo iskalkulisano... neisprovocirane reakcije pojavljuju se maltene periodino jo od dana kad smo otpoeli ovaj projekat koji ima za cilj ba spreavanje takvih reakcija! Istina je da smo se mi nadali da e se pojaviti samo jedna reakcija, ona inicijalna. Ali usledile su druge. One se sad uestavaju. ...Kaem vam, ta stvar se budi! ta je bilo ono sa ieznuem kijavice pre godinu dana?..." "ta, pa to..." ubaci T. J. "Zatim ono sa novoizmerenom distancom Zemlje od Sunca", nastavi agent ignoriui upadicu. "Pa neoekivano otkrie tri elementa koji se opiru smetanju u periodinu tablicu. Dokaz da Avogadrova hipoteza nije tana... Suvie meaa odjednom. Kaem vam da se ta stvar budi!" "Ako je to takvo buenje da ne moe biti zaustavljeno, i ako se ta stvar ne moe ponovo uljuljkati u neaktivnost, onda ne moemo mnogo uiniti, je li tako?" T. J. je rukom lako potapao sto.

Preostala trojica su polako okretali glave, gledajui jedan u drugog. Dr. Mandel ustade, ode do prozora i sumorno se zagleda u prometnu ulicu ispod. "Gospodo", ree on, "da li ste se ikad opustili dovoljno dugo da razmotrite ogromnu, neogranienu silu sa kojom se poigravamo? Kad bi se ona samo mogla ukrotiti... Zamislite da imate na raspolaganju svu energiju koja je u kosmosu ikad postojala!" Doktor se polako okrenuo i suoio sa ljudima oko stola. Njegove oi, meutim, nisu bile fokusirane ni na ta u toj sobi. Glas mu bejae utian. "Kad bi samo postojao neki nain da ta mo bude kontrolisana da se oslobodi radi korienja,ali pod kontrolom ... pa, nita ne bi bilo nemogue nita!" Njegov je glas zastraujue ojaao. T. J. je proistio grlo. "Ja bih se uasnuo ak i da ponem da razmiljam du tih linija", ree on prekorno. "Sudbina oveanstva zavisi od nae sposobnosti da tu silu vratimo u zatoenitvo tako da ne moe biti upotrebljena ni na koji nain sem na onaj prirodni." "Ali, T. J." ree Dr. Mendel okreui se direktoru. "Ta sila se ve oslobaala. Jedna planeta je nestala. itav jedan univerzum mikro-organizama zbog kojih je postojala jedna bolest, ubijen je. Dogodi se nova manifestacija i mi saznajemo da su astronomi priali gluposti ve dvesta godina, da je Zemlja zapravo mnogo blia Suncu, ija toplota nije tako jaka kao to se mislilo... Uveren sam da e biti jo manifestacija. Moda bi trebalo da napustimo svoj sadanji kurs. Moda treba da probudimo to, pa kad bude svesno, da pokuamo komunikaciju..." "Ne, Mendel." T. J. odmahnu glavom zlovoljno. "To nam je poslednja odstupnica... U svakom sluaju, verujem da jo ima nade za na prvobitni plan akcije. Moramo utiati Brentove sumnje. Dajte instrukcije naim agentima da malo ublae nadzor. Imam jo jedan plan..." etvorica su zurili u njega, ekajui. "...Sve do sad smo previali jedan od glavnih faktora... nismo uinili nikakav usmereni napor da u njegovu ivotnu okolinu uvedemo simpatije. Brent u emotivnom pogledu jo uvek nema nikoga." "Ali", namrtio se Mendel, "mislio sam da Mod, hou rei B-1..." "Ne, tu nieg nema." T. J. je odmahnuo glavom. "Da se izmeu njih ita razvilo, bila bi to sluajnost neplaniran dogaaj. Verujem da, ako naemo linost koja mu odgovara i fiziki tip koji e ga privui, njegova svest i podsvest mogu opet biti dovoljno preokupirani da stvar bude uljuljkana u totalnu letargiju..."

T. J. ustade iz svoje stolice. Trojica posetilaca to prihvatie kao znak da je razgovor zavren i napustie kancelariju. T. J. se okrete Mendelu. "Bilo kako bilo, tokom sledeih dva sata doneemo neku odluku. U meuvremenu, uzeemo to vie moemo radnika i poslati ih u arhiv, da pokuaju da iskopaju sve to bi osvetlilo njegove naklonosti u pogledu ena." Simrak se sputao na gomilu prolaznika koji su urili i gurali se. Tarl je, sa mantilom prebaenim preko ruke, nestrpljivo stajao iza staklenih vrata u holu svoje poslovne zgrade, ekajui svog vozaa. Bljesak hroma i crnog metala dovalja se do svog mesta ispred zgrade. arlsovo uglasto, temeljito i prijateljsko lice uramilo se na prozoru sa desne strane automobila. Pruio je ruku preko sedita i oslobodio zabravljujui mehanizam zadnjih vrata. Tarl je, poteui obod svog eira dublje nadole i polazei krupnim koracima iz zgrade, naleteo na jednu devojku koja je brzo hodala. Zbog siline udara, sa njenih usana se oteo otri uzvik; zgrabila je Tarlov mantil i pala opruujui se celom duinom po trotoaru. Uspeo je da odri ravnoteu. Njen mali eir nalik na izvrnuti kornet sladoleda pomakao se ustranu i njoj na elo, tako da joj je sakrio jedno oko. Pramenovi sjajne crvene kose padali su sve do njene uredne odee i stapali se sa obrazima boje breskve. Devojina duga suknja se u padu digla i rairila. Rub je ostao da lei prebaen preko butina, na pola puta izmeu kolena i kukova, otkrivajui vrste, lepo oblikovane listove nogu i butine. Ostala je jedan tren tako, iznenaena. "A-uh!" uzviknu ona nametajui eir, dok joj je on pomagao da se digne. "To je bila sudarina!" "Strano mi je ao.., ree on iskreno. "Nisam..." "Ma ne izvinjavajte se", nasmei se ona. "Verovatno je krivica u celosti moja." Na njegovom elu pojavie se tragovi mrtenja, jer je u svom umu iznenada povezao ovaj sudar sa onim ranijim toga dana i uoio njihovu koincidentnost. Ova devojka je prouavala njegovo lice kao da neto trai. Posle nekoliko sekundi utanja, postalo joj je nelagodno i sklonila je pogled. U Tarlovom umu zazvoni alarmno zvono. Skinuo je svoje ake sa njenih miica a ona je koraknula prema vratima da izbegne gomilu koja ih je okruila. Devojka se zateturala i zamalo da padne. Po drugi put ju je epao za miicu. "Ja ovaj..." Sagnula se i obuhvatila akom noni zglob. "Mislim da sam

moda uganula ovo." Trenutak utanja. "Ne znam da li u moi da stignem do kue..." Opet je oblak neodobravanja uplovio u njegovu svest. Ova kao da je navaljivala da njihovu sluajno uspostavljenu vezu produi. "Mogao bih vas poslati kui taksijem", predloi on, prekidajui utanje. Bacila je kratak pogled prema automobilu parkiranom uz ivinjak. Tarl oseti kako mu se obrve zateu: shvatio je da taj pogled odaje da ona zna, iako joj to nije reeno, da na njega ekaju kola i voza. "Idemo", ree on, pridravajui je za lakat. Postupao je po impulsu. "Nai emo taksi pa emo se pobrinuti da stignete kui kako treba." "Zovem se Lejla Smiders", govorila je mrtei se, dok je sa njim hramala preko trotoara. "A vi?" "Tarl", ree on pozivajui taksi. "Tarl Brent." "Stanujem u estnat aveniji 8642", dobacila je preko ramena dok je ulazila u vozilo. Dobro tempiranim pokretima. Tarl gurnu jednu novanicu taksisti u aku, zalupi vrata za devojkom, i ree mu: "uli ste adresu, kreite!" Vozilo zae u struju saobraaja. Tek to je taksi nestao, Tarl je zaalio zbog svog postupka. Ako je njegov oseaj bio taan, trebalo je da se dri uz nju, da igra tu igru, sa ciljem da sazna sve to eli. Dok je ulazio u svoja kola i sedeo, naslutio je prve znake glavobolje. Nadao se da ovog puta nee biti onako jaka i da nee trajati onako dugo kao prethodne... "Al' je to bila lepotica, gazda", ree arls usmeravajui kola u saobraaj. "E, bogami, ja bi' rado naleteo na neto takvo." "Trebali ste ranije da mi kaete, arli; zadrao bih je za vas." Uspeo je da se osmehne uprkos pulsiranju koje je oseao u bazi lobanje. "Aha." arls je opet odmahnuo glavom, i zazvidao. "Koja lepojka!" "Takve su bile i ostale dve", ree Tarl zamiljeno. "Koje druge dve?" "Pa, arli, sve u vam to ispriati", uzdahnu on, oputajui se. "Gospoica crvenokosa nije jedina na koju sam danas 'naleteo'. Bila je i jedna plava i jedna crna. Svi susreti su bili sluajni, sve tri cure su elele da sklope poznanstvo." Okrenuo se ka svom vozau. "Kako vam se to ini?"

"Ako je to tako k'o to ste rekli, ja bi' rekao da moete da upadnete naglavake i da izaete miriui kao rua." Tarl se nasmejao. "Niste videli poentu... Tri enske. Najlepe tri koje sam ikada video. Sve sam ih sreo, ne u istoj godini, niti u istom mesecu nego za jedan jedini dan. Zar vam se ne ini da je to neuobiajeno?" "Ama, gazda", bunio se arls, "neete opet poeti da se ritate protiv svoje sree, a?" "Pa, arli, ne moe se rei..." "Za ime Hromog Dabe, gazda! Zato se prosto ne opustite, da malo uivate? Ako ste nali tri dobre cice koje hoe da se sprijatelje s vama, to ih ne pustite? Pakla mi, ja se ne bi' nita bunio!" "Ne bih ni ja, arli, kad bih znao razlog... to ih je toliko odjednom." Neko vreme je Tarl utao. arls prekide tiinu. "Jeste li ikad imali devojku, gazda?" "Naravno da sam imao devojku. To to sad ne izgledam suvie zainteresovan za njih, ne znai da svojevremeno nisam bio." "O-ho!" arls okrete glavu ka svom poslodavcu. "Znai to je. Pa priajte mi gazda, kakva je bila? ta se desilo?" "Pa bila je fina. Ne divnog izgleda. Niti neka bezlina... bila je privlana." Opet je zautao. Ali arls nije prekidao njegove misli. "Pretpostavljam da bih se oenio njome", nastavi Tarl, "ali videla je ta se primie. Videla je da me alkohol sve jae privlai. I zakljuila da sa sa mnom ne eli vie nita da ima. Moda je to bilo sebino s njene strane. Moda je mislila da e me okirati i izbaciti iz koloteine u koju sam bio upao... ali nije uspelo. Nastavio sam da pijem. Pre nego to sam shvatio ta se deava, napustila je grad. Dola ovamo. U ovom asu ona je verovatno tu negde, u ovom gradu." "Kako se zvala?" "Marsela Marsela Bojlend." "Stanovala je blizu vas?" "U zgradi sa stanovima za izdavanje, prekoputa moje kue." "Rado bih video tu cicu. Kaete..." "Imam njenu sliku." Tarl je izvadio novanik, preturao po njemu nekoliko sekundi i zvukao malu fotografiju. Dodao ju je arlsu i vratio novanik u dep. ofer je pritiskom na prekida ukljuio svetlost iznad njih i vozio dalje delei panju izmeu ulice i fotogafije.

"O-pa!" uzviknu arls. "Pa nije uopte loa! Dabome, nije ni blizu onoj crveno kosoj... Ali je dobra!" arls mu je vratio sliku, i Tarl ju je stavio u unutranji dep sakoa. Iznenadni pritisak na konice bacio je Tarla napred. Limuzina, jedan od novijih modela, je na raskrsnici ispred njih naglo stala iako je voza imao zeleno svetlo. Voza nije bio u stanju da zakoi dovoljno brzo, pa je njihov automobil, tei, gurnuo limuzinu odostrag. Tarl je znao da nije moglo biti uinjeno mnogo tete. Ali, na prednjim kolima vrata sa trotoarske strane su se otvarala. Meutim, iz tih kola nije izaao razljueni mukarac. Tarl je znao, im je video lepo oblikovani zglavak i list noge kako se opruaju iz tih vrata, da je pred njima jo jedna mlada ena. "Nije moja krivica", ree arls okreui se svom poslodavcu. "Nego njegova." "Ne njegova, arli", ispravio ga je Tarl. "Ne njegova... to je ena. Jo jedna Venera. Vidi i sam." Njih dvojica izaoe na ulicu. ena, ne starija od dvadeset i jedne godine, dojuri besno do njih i namesti ruke na kukove, sipajui vatru iz oiju. "Pretpostavljam da imate neki izgovor", besnela je, bacajui prvo pogled na arlsa, zatim uporno zurei u Tarla. "Izgovor, gospoo!" eksplodirao je arls. "Nije trebalo onako da stanete." Devojka je glasno uvukla vazduh. "Videli ste kako sam ispruila ruku napolje!" Udarala je svojim malim stopalom po asfaltnoj ulici. "Ako ima tete", ree Tarl stupajui izmeu njih dvoje, "ja u se pobrinuti da se postigne nagodba do sutra u podne, najkasnije." Ovo kao da je donekle umirilo devojku, ali njena prsa su se i dalje brzo dizala i sputala ispod tesno pripijenog dempera. Dinamina i otra, nagaao je Tarl. Nije samo podozrevao da ova glumi. Bio je u to stoprocentno siguran! "Gde stanujete?" ree smeei se, pokuavajui da igra u skladu sa onim to je devojka, po njegovom miljenju, elela. "Neete poslati advokata da to reava sa mnom?" U njenom pogledu je opet bila vatra. "Nameravam da obezbedim da vam kola budu smesta popravljena", ree on sa osmehom. "I, ako nemate nita protiv, poveu vas kui." Devojino lice se opustilo. Posegao je ka njenoj ruci. Ali umesto da dohvati devojku za lakat, nainio je grimasu bola i zateturao se. arls ga je zgrabio za

ruku i pridrao. "Opet taj bol u glavi", promrmlja Tarl. "Pomoz' mi da se vratim u kola. Bie mi dobro." Onda je klonuo arlsu u naruje... Devojino lice se uvilo u masku zbunjenosti. "Onesvestio se", objasni arls, uvlaei svog poslodavca u kola. Posmatrai nisu bili dovoljno blizu da uju tu konverzaciju. "Pa, za ime boga, daj ga kod doktora!" Devojka je oajno krila ruke. "Uini neto!" "Bie mu dobro. tab zna za ovo stanje. Mendel se brine o njemu. Ti im se javi i kai im da odmah alju Mendela u stan... Ja njega sad vodim tamo." Devojka se povukla u svoja kola. arls se u kolima zavalio unazad i potapao Tarla po anim zglobovima. Tarl je polako zaklatio glavom, i doao svesti. "Bie vam dobro, gazda", uveravao ga je arls. "Vodim vas kui. Ve sam pozvao Dr. Mendela i rekao mu da nas tamo saeka." Tarla je glava bolela potmulo, pulsirala je prema jastuku. Stoiko lice Dr. Mendela bilo je odraeno u ogledalu na drugom kraju sobe. Psihijatar je Tarlu bio okrenut leima; punio je pric za injekcije i pomno motrio zapreminu tenosti koja je ulazila u komoru prica. "Ovo e vas staviti u duboki san koji e potrajati celu no." Mendel se iznenada okrete krevetu, drei pric okrenut iglom nagore. "Ja u ovde prenoiti, pa emo videti da li ete se ujutru oseati bolje." Psihijatar je produio da govori na ohrabrujui nain i dok je zabijao iglu u meso Tarlove ruke. "Naravno, shvatate da ete posle ovoga morati da imate potpun odmor. Trebalo bi da ostanete u krevetu bar dva dana a u kancelariju da ne idete nekoliko nedelja." Tenost koja je krenula kroz njegov krvotok pekla je kao vatra, a njeno dejstvo se pokazalo ve sledeeg trenutka. Pred njegovim oima soba se zamutila, oni kapci mu oteae. Ali u momentima gaenja svesti, osetio je silno bubnjanje u glavi. Obuzelo ga je oseanje da neto to je deo njega ali njemu ipak tue mumla unutra, pokuava da pokida svoje lance i oslobodi se. "Moete li me jo uti, Brent?" dopre do njega glas Dr. Mendela tanak, dalek. Onda nestade i poslednji traak svesti... Psihijatar je seo na ivicu kreveta i uneo se Tarlu u lice. Palcem je podigao

prvo jedan, pa drugi Tarlov gornji oni kapak. Zadovoljan izgledom Tarlovih oiju, skinuo je sako i bacio ga preko stolice. Mendelove crte lica razvukoe se u poluosmeh ispunjen iekivanjem. Zgrabio je arav i ebad i naglim trzajem ih odvukao do uznoja kreveta. Uvrnuo je Tarlovo telo i prebacio mlitave Tarlove noge preko ivice leaja. Onda je zgrabio Tarla za ramena i podigao ga u sedei poloaj. Oiju jo uvek zatvorenih, Tarl se jednom zaljuljao. Mendel ga je podrao. Onda Tarl ostade nepomian; sedeo je uspravno na ivici kreveta. Uklanjajui kosu sa Tarlovog ela, psihijatar klee pred njega. "Ja sam..." ree Mendel podsticajno, dohvatajui Tarla za podlaktice. Bila je to intonacija iekivanja i navoenja. "Ja sam..." ponovi doktor glasnije, stiskajui mu podlaktice jae. Tarlovo lice se grilo, usta se otvarala i zatvarala. Koa oko njegovih oiju se zategla, ali se kapci nisu otvorili. inilo se da je u transu. "Ja sam... Tarl Brent", ree on najzad. "Ali", ree Mendel unosei mu se blie u lice, tako da je njegov ubrzani dah iao pravo u Tarlov obraz, "ali ja sam i neto vie, a ne samo Tarl Brent. Ja sam..." Neki gr proe Tarlovim telom, lice mu se ovlai. Ali ne ree vie ni re. "Ja sam vie nego Tarl Brent!" ponovi Mendel, glasnije i otrije, oiju razbuktalih od gneva. "Ja sam..." Tarl je utao. Mendel je ekao, snano stisnutih vilica, obuzet iekivanjem. Odjednom se Tarl divlje tre i promuklo kriknu. Krici su se nastavili, ali se oi nisu otvarale. Mendel pritisnu akom uzdrhtale usne i silovito protrese Tarlovo telo. "Zaepi, kretenino!" povika Mendel. "Prokletnie, zaepi!" Grevi koji su potresali Tarlovo grlo prestadoe, i Mendel ga pusti. Ali drhtaji su i dalje proletali Tarlovim telom. Sa izrazom gaenja na licu, Mendel izmahnu desnicom i raspali amar Tarlu po obrazu. Konture prstiju se ocrtae, crvene, na bledom obrazu. Ali ak ni taj siloviti udarac nije razbudio duboko hipnotisanog oveka. Psihijatar je grubo gurnuo Tarla nazad na krevet. Sastavljajui ake iza lea, etao je besciljno po sobi, krivei usne u podrugljivu grimasu. "Mora se dogoditi! Mora se dogoditi!" promrmlja on odsutno. "Nemogue je da greim... Doi e trenutak da se to sasvim probudi!"

Njegovo etkanje se usporilo, svelo se na nervozne male korake, a pesnice je ritmino stiskao i oputao. "Mo!" proaputao je. "Ta ogromna sila! Kad bih samo mogao da je razbudim u pravi as! Ne bi trebalo da bude suvie teko da je prenesem iz njega u mene. Ali bie potrebno ubiti Brenta u pravom trenutku... Ulog je veliki ili ja dobijam sve, ili nastupa kraj svega, i svakoga, pa ak i mene!" Iznenada zastade pokraj kreveta. "Ja sam Tarl Brent", ree glasno. ekao je da nesvesni ovek ponovi te rei. Tarl se pomae. "Ja sam Tarl Brent", ponovi mukotrpno. "I neu sauvati nijednu uspomenu koju sam mogao stei od vremena injekcije pa sve do buenja." "I neu sauvati nijednu uspomenu..." aputao je Tarl. "Bila mu je to najgora glavobolja dosad", ree S-14 odmahujui glavom alosno. "ekali ste da Dr. Mendel stigne, pa tek onda otili, nadam se." Glavni direktor iznenada die pogled ka agentu koji je na sebi jo imao vozaku uniformu. "Mendel je ve bio tamo. Ne bih bio tako glup da ga ostavim samog." "I, kaete, njena slika je kod vas?" "Evo je." S-14 je posegao u svoj grudni dep. "Dig'o sam je iz Brentovog sakoa dok smo se vraali kui." arls prui fotografiju preko stola. Sedmorica drugih direktora istegoe vratove. "To je bio dobar rad", ree glavni direktor osmehujui se sa odobravanjem. Pritisnuo je jedno dugme pokraj svog lakta. Jedna starija ena je ula i stala pored njega. "Ovo je njena slika", ree on. "Poznato nam je da je pre est godina stanovala u mestu Brodvju; ime joj je Marsela Bojlend. Moda se sad nalazi u ovom gradu." "Prepoznajem je iz arhiva", ree ena suvo. "Sigurna sam da ete nai obilje informacija o njoj. Bila je posmatrana." "Trebalo bi da imamo dovoljno informacija o njoj!" uzvrati T. J. "Potroeno je vie od dva miliona da bi se sav taj materijal prikupio podaci o svakome s kim je ikad kontaktirao i saete beleke o svim njegovim precima o kojjma postoje zapisi."

ena uze fotografiju iz T. J.-ove ispruene ruke i izae kroz ista vrata. Deset minuta kasnije ponovo je ula u sobu. Za njom uoe dvojica. Svaki je nosio po dve arhivske fioke. ena prui T. J.-u jedan list iskucan pisaom mainom. "Rezime", ree ona. Glavni direktor je prouio taj list; nasmeio se, onda uzdahnuo. "Marsela Din Bojlend", proita on. "Dvadeset osam. Kontakt sa njim od dvadeset jedne godine i sto etrdeset estog dana njegovog ivota, do dvadeset pete godine i dvesta trinaest dana. Sadanja adresa, ekspirova 2247. Zanimanje, prodavaica u Martonovoj tekstilnoj. Sadanja lokacija, ekspirova 2249, otila da poseti stan u svom susedstvu. Oekuje se da tamo ostane priblino do 11,45." T. J. posee u jednu od arhivskih fioka koje su pomonici drali. Izvue punom akom hrpu fotografija veliine dvadeset sa trideset santimetara, pogleda nekoliko, i dade ih ostalim direktorima da ih gledaju i dodaju oko stola. "Sa situacijom je upoznata u dvadeset devet godina i etrdeset dva dana." Glavni direktor se opet zagledao u listi sa rezimeom. "Izvrena post-hipnotika sugestija da bi se izbrisalo svesno znanje o tom upoznavanju, to se rutinski radi kod svih koji su imali kontakt s njim. Kooperativni tip. Te informacije, i plan, mogu se odmah reaktivirati u njenoj svesti. Procenjeno vreme potrebno za reaktivaciju: osamnaest minuta..." "Ali, T. J.", bunio se jedan od direktora. "Da li mislite da bi bilo mudro reaktivirati nju kao agenta?" "Mislim da treba da bude reaktivirana." Kruto steui vilicu, zagledao se u lica ostalih. Veina klimnue glavama u znak saglasnosti. "Bio sam blizu toj situaciji", ree S-14. "Ako mogu dodati svoje miljenje, odvaio bih se da nagaam da ovo ima prilino dobre anse da uspe. Zapravo, rekao bih da nam je ovo jedina ansa." U sobu upade jedan ovek u gumastom radnom mantilu, sav crven u licu. U njegovim oima videlo se izbezumljenje. "Ti-Dej! Ti-Dej!" povika on upanienim glasom. "Radioaktivni materijal! Vie ne postoji!" Direktori se pogledae u tiini, okirani. "Svi radioaktivni materijali su prestali da budu radioaktivni", nastavi taj ovek. "Nauli smo neto od naih agenata u dravnim nuklearnim centrima irom zemlje, a onda smo proverili u naim laboratorijama. Sve radioaktivne materije sav torijum, radijum, uranijum sve do poslednje mrvice... sve je

sad stabilna materija! Moete da proverite nae zalihe u prizemlju." T. J. je samo zurio, sumorno stisnutih usana. "Naravno, vlade su ovo klasifikovale kao tajnu. Svima koji imaju dozvole za posedovanje radioaktivnih materija, nareeno je da o ovome ute." "Spava se budi." Jedan od direktora oajno odmahnu glavom. Oi su mu bile vodenaste. "Spava kree polako malo po malo. Kad bismo se samo mogli negde sakriti, gospodo... Otii negde... ali bilo bi to sasvim nekorisno. Mogli bismo da se uklonimo u najudaljeniji kutak univerzuma ili ak onostran univerzuma. Ali pobei ne moete! POBEI NE MOETE!" Tarl je imao oseanje da mu se lobanja ritmino iri i skuplja, dok je dorukovao sa Dr. Mendelom u trpezariji svoje kue, sledeeg jutra. Jeo je polako, bez uverenja da ima mnogo verovatnoe da tu hranu i svari. Glavobolja mu je skoro sasvim nestala. Nije eleo da uini nita to bi izazvalo njen povratak. Ionako nije nikud urio; javio je svojoj kancelariji da ga ne ekaju. Dok je zavrio sa jelom, glavobolja i munina su potpuno nestale, ostavljajui samo nemir. Pre nego to je otiao u svoju ordinaciju, Dr. Mendel je prepisao potpuni odmor. Takoe je zakazao pregled na klinici za sledee jutro. Kad je Mendel otiao. Tarl se odluio da ipak ne ostane u krevetu. Imao je oseanje da e se njegovo stanje pre popraviti ako provede dan napolju uivajui u jesenjem suncu i istom vazduhu. arls je odvezao Tarla do velikog parka udaljenog nekoliko kilometara. Obojica su bili utljivi. "Ne elite da vas ekam, je l' tako?" upita ofer dok je Tarl naputao kola. "Ne. Ne trudite se. Telefonirau vam ako mi budete potrebni." etao je stazama koje su bile nadsvoene drveem. Prevalio je razdaljinu jednaku duini nekoliko gradskih blokova. Bilo je toplo, mada je povetarac pomicao suvo lie po zemlji. Vladala je neuobiajena tiina inilo se da je tek sad, posle vie godina, uspeo da nae samou. Minimalni su izgledi da bi ga ovde neko mogao uhoditi, razmiljao je. Put je bio oivien tankim bunjem, a odatle su se irili travnjaci i vitka, meusobno veoma razmaknuta stabla. Stigao je do kraja glavne putanje i uao u zooloki vrt, u kome, ovako rano ujutru, nije bilo takorei nijednog posetioca. Jo je oseao posledice napada od prole veeri. Blizu jednog reda lavljih kaveza, naao je jednu klupu, opustio se na kamenom seditu, pustio da mu ramena klonu. Njegov se um i nehotice vratio traganju za objanjenjem dogaaja koji su po njegovom miljenju bili udni. Moda je itavo vreme greio zamiljajui da ga neko prati... Moda ove glavobolje imaju neke veze sa tim sumnjama. Da li su

sumnje neosnovane? Moda je zapao u neko nezdravo psihiko stanje? Ako ga stvarno neki ljudi neprestance "uvaju", zar ne bi poli za njim i u park? Sada svakako nema nikog u blizini... Na vidiku je bio samo ista zoo vrta, koji je pomou jednog tapa sa iljkom nabadao parie hartije i ostavljao smee u veliku vreu koju je nosio o pojasu... Nieg neobinog na njemu nije bilo. Tarl se unutar sebe nasmeio. Ovog puta e uveriti samog sebe, pomisli on. Prii e tom oveku, zapoee razgovor s njim, uverie se da tu nieg neobinog nema. Inae e nastaviti da sumnja u svakoga. Ustao je i ve hodao napred kad njegov pogled pade na susednu klupu. Tamo je sedela neka devojka, do ovog asa sakrivena bunjem koje je razdvajalo te dve klupe. Pognute glave, itala je neku knjigu. Iznenada, ona die pogled. Tarl se tre... Ne, pomisli on; ne moe biti! Pustila je knjigu da joj padne u krilo i zagledala se paljivije u njega. "Marsela!" ree on sa nevericom, pribliavajui joj se. "Tarl!" Digla se neodluno. "Marsela." Uzeo ju je za ruke. "Na ovakvom jednom mestu sresti tebe!" "Pa, Tarl, ja pa nisam te prepoznala. Ugojio si se! ta, pa izgleda da si i zdraviji. Da li si se da li si se..." "Izleio? Ja, naravno, da..." "Ali, Tarl kako... ta sad radi? Izgleda tako nekako imuan!" Seli su na klupu i ostali tako due od jedan sat, priajui jedno drugome ta im se deavalo tokom proteklih est godina i opisujui svoje veliko uenje to su se tako sreli. Dok je prouavao njeno lice i pravio mentalne beleke o malenim linijama koje su se tu pojavile od njihovog poslednjeg susreta, priala mu je o svom poslu, radnom mestu, prijateljima. Sa toplim zadovoljstvom je konstatovao da je lepa kao i pre. Bilo je i promena malo je omravila. Sem toga, njena bezbrinost se pretvorila u deliminu uzdranost. Ali, kao i pre, bila je veoma privlana. Njen arm je ostao isti, potpuno prirodan, neizvetaen. Ona uvek utorkom ima slobodan dan, rekla mu je. esto doe u park da ita. Pre nego to je taj dan doao svome kraju, zajedno su ruali i zajedno otili na jednu priredbu. Tek kasno uvee otpratio ju je do njenog stana. Rastadoe se sa obeenjem da e sutra veerati zajedno. Otiao je do dragstora na uglu i telefonirao arlsu.

ekajui svog vozaa, razmiljao je o promenama koje je primetio kod Marsele. Da li je uopte i bilo ikakvih promena? Ili je on tokom proteklih est godina toliko ukraavao svoju uspomenu o njoj da sad stvarno Marsela vie ne lii na njegovu mentalnu sliku Marsele? Slegnuo je ramenima i nasmeio se: u svakom sluaju, uzbuenje ponovnog susreta sa njom bilo mu je dobrodolo. arls je vozio polako. Sirena se zau iza njih. "Vatrogasci!" uzviknu on, skreui kola uz ivinjak i zaustavljajui ih. "Jasno", ree Tarl isteui vrat da bolje pogleda napred. "Poar je tano tu, u ovom bloku." Jo dok je to govorio, plamici koji su se jedva videli u nekim prozorima trospratne zgrade na uglu eruptirae u razbuktali inferno. Vatrogasna kola projurie i stadoe uz ciku konica. Za tim prvim zaustavilo se jo nekoliko vatrogasnih kola. "Pa mogli bismo i da izaemo da malo uivamo u ovome", ree Tarl otvarajui vrata. arls poe za njim preko ulice. "Ne idite previe blizu, gazda", ree on. Policija jo nije stigla te nije mogla da udalji posmatrae. arls i njegov poslodavac se probie kroz masu vatrogasnih creva koja su se ve pruala, izukrtana, preko povrine ulice. Gomila se skupljala i navaljivala blie rasplamtaloj zgradi. Vatrogasci su nekoliko puta pokuali da rasteraju svetinu, ali uzalud. "Ja u ovome uivam", nasmei se Tarl. "Je s' tvoja ona kola tamo, drugar?" Jedan vatrogasac ga je iznenada povukao za rukav. "Mora ih otera unazad. Stoje nam na putu." "Idite pomaknite kola, arls", naredi Tarl. "Vi poite sa mnom." "Zato? ekau vas ovde." "Ali moglo bi biti opasno!" "Kojeta! Idite i..." "Mnogo mi je ao da vam kvarim to vae 'hou-neu'" povika vatrogasac. "Ako ne sklonite tu prokletinju brzo, mi emo je gurnuti u stranu pomou trideset dvojke!" arls pogleda vatrogasca, pa Tarla. Njegova odluka bila je iznuena: okrenuo

se i potrao prema kolima. "Bolje ti je i ti da se vrati, drugar", upozorio je vatrogasac Tarla. Prvo upozorenje posle toga bio je jedan pucketavi zvuk. Tarl tre glavu uvis i lice mu se izoblii od uasa jer je deo zida padao. Cigle su se ruile na gvozdene poarne stepenice i odskakivale u velikom luku iznad Tarla. Upravo kad se okretao da bei, osetio je da ga je neko obuhvatio rukama oko nogu i ramenom jako gurnuo iza kola. Neko ga je oborio kao u ragbiju. Dok je padao na mokri plonik, vide jo trojicu kako lete ka njemu. Sruili su se na njega, a onaj koji ga je oborio pridruio se ostalima, uveavajui na taj nain gomilu ljudskih tela koja je pritisla Tarla uz plonik. Pokuao je da se odupre, ali teina etiri tela tako ga je pritisla da nije mogao ni da makne. Onda je uo tupe udarce cigala koje su padale svuda uokolo. Potmuliji udarci oznaavali su zarivanje cigala u kiobran od ljudskih tela koji je titio Tarlovo telo. Najzad ta kamenite kia prestade. Trojica od etvorice koji su leali na njemu ustadoe. etvrti onaj koji ga je oborio nije ustao. Leao je nepomino, mrmljajui neto nerazumljivo. Duboka posekotina na njegovoj glavi obilato je krvarila. Tarl vide da iz rane vire krhotine kosti. Kleknuo je pored tog oveka. "O, boe", dopre do njega slabi glas ranjenika. "O boe! Da li se on spasao? Da li je izbegao? O boe!" Tarl die pogled sa tog oveka koji se grio u mukama na onu trojicu. Okupila se gomila, a vatrogasci su ve hitali ka ranjeniku. Trojica su se zgledali, lica zamrznutih od straha. Jedan od njih zavue ruku u dep. "Pazi!" vrisnu jedna ena, pogleda ukoenog od straha. "Ima pitolj!" Tarl skoi na noge. Jedan lan te trojke uperio je revolver ka glavi ranjenika. Pritisnuo je obara. Jo pre nego to je odjek pucnja zamro, trojica se okrenue i probie kroz breu koju je prestravljena gomila nainila oko njih. Na ploniku ostade mrtvac sa purpurnom rupom na elu koja je oznaavala mesto ulaska kuruma. Sprintujui kroz gomilu, Tarl ugleda trojku kako zamie za ugao. Pojuri za njima. S lea su ga iznenada osvetlili farovi, i on se brzo osvrte dok mu se vozilo primicalo. Imao je sree! Bio je to arls! Uskoio je u automobil. "Brzo, arli! Oni to tamo tre... stigni ih!" arls otpusti kvailo. Kretanje je bilo prebrzo, kola su se trgla i motor ugasio. arls ga ponovo upali. Znoj se ukazao oko vozaevog okovratnika dok je ubacivao u prvu brzinu i povezao kola, i to u prvi mah sporo dok Tarl nije

zatraio da se ide bre. Jedan od trojice begunaca se okrete i ispali hitac iz revolvera. Na osnovu pravca plamenog jezika Tarl je video da metak nije bio ispaljen prema kolima nego u vazduh. arls promuklo kriknu i zaokrete u jednu poprenu ulicu koja je ostala izmeu njih i te trojice. "Budalo prokleta!" povika Tarl. "Hou da ih uhvatim! Nee oni nama nita uiniti!" "Imaju pitolj, gazda!" ree arls dodajui gas. "Na ovom uglu skreni levo. Zaokrenuemo i presei im put!" "ujte, gazda", ree arls pritiskujui papuicu za gas jo blie podu. "Ba me briga ako izgubim i posao i vae prijateljstvo. Sasvim sigurno neu goniti nekog ko ima pitolj!" Tarl ispusti uzdah gneva, zavali se natrag u sedite. Znao je da je sad prekasno da se ganjanje nastavlja. "O-kej, arli... Idemo kui." T. J. je krupnim koracima etkao tamo-amo pokraj konferencijskog stola. Sva sedita sem njegovog bila su ve zauzeta. Jo ljudi i ena je bilo u sobi: bili su rasporeeni du zidova velike sobe, iza svake stolice po jedan ili jedna. Sticao se utisak da napeto ue na ivicama naslona. Glavni direktor stade i otapka maramicom elo. "Gospodo", ree on, "nastupila je kritina faza. Toliko smo uinili da je izbegnemo ali ona je ovde. Sad emo moda morati da primenimo planove za finalni sluaj one koje smo rezervisali samo za sluaj najgoreg mogueg razvoja dogaaja." Odgovarala mu je jedino tiina. Onda T. J. sede. Ustade Dr. Mendel. "T. J, imam predlog i ini mi se da bi bilo dobro da ga razmotrimo. Svi smo saglasni da sumnja, koja navire u njegov um, izaziva sve ovo. Ve sam ga ubedio da mu je potreban totalni odmor. Moda nee biti suvie teko ubediti ga, dalje, da e moj sanatorijum na Kouvilu biti pravo mesto za takav odmor." Direktori su razmiljali o ovoj ponudi. "Onda biste mogli opozvati sve nae agente", nastavi on. "A u isti mah bili biste sigurni da je bezbedan kao da luta ulicama uz pratnju dvadesetorice naih. Biu neprestano uz njega. Ja vas uveravam da on ni u jednom asu nee biti vie od petnaest metara daleko od mene."

T. J. brino odmahnu glavom. "Ne, Mendel... sumnjam da bi to bio pravi put akcije. Onda bi on samo imao vremena da se u mislima zadrava na onome to se desilo. Efekat toga mogao bi biti rav." Psihijatar je rezingnirano rairio ruke i seo. "Prava je zla srea", ree jedan od direktora, "da se taj incident sa poarom morao desiti. Siguran sam da bi ponovno uvoenje te devojke bilo odgovor na sva pitanja." Drugi direktor ree zamiljeno: "Samo da nije bilo tog prizora pored vatre!" Neko je zakucao na vrata. "Uite", ree T. J. jaim glasom. Ue Marsela. "Koliko shvatam, pozvana sam?" "Da." T. J. privue jo jednu stolicu stolu. "Pozvani su svi glavni uesnici. Kako stvari stoje, vi ste u ovom asu najvaniji uesnik." Pogledom je prela preko prostorije, i poto je u toj grupi primetila vie poznanika, na njenom licu se pokazae znaci prepoznavanja. Bila su tu dvojica Tarlovih poslovnih prijatelja, zatim njegov sekretar, njegov voza, njena gazdarica, Tarlov stanodavac iz Brodvjua. Marsela sede pokraj glavnog direktora. "Moda ete nam biti potrebni", ree joj on, "radi detalja i daljeg izvetavanja. Naravno, agente A-1", nastavi on i proisti grlo, "vama je javljeno iz kog razloga je sazvana ova vanredna sednica?" "Samo mi je reeno da je od najvee vanosti da brzo doem ovamo. "Pa, gospoice Bojlend", ree on koristei po prvi put njeno ime. "Izgleda da se desio jo jedan kardinalno vani dogaaj!" Devojka uzvi obrve. "Da, kardinalni", ponovi on. "I to ovoga puta bez propratne glavobolje ili ma koje druge vidljive manifestacije kod njega." Maramicu, koju je drala u rukama, Marsela poe da uvija u vorove. "Znate li vi ta to znai, A-1 ?" proaputa T. J. "Da." Stresla se. "To znai da ta stvar sada poinje da deluje nezavisno od njega." "I", dodade on putajui da njegove ruke padnu na sto, "stvari su nam se sad skoro sasvim izmakle iz ruku... Za sluaj da vas interesuje, rei u vam da se taj kardinalni dogaaj odnosi na Pitagorinu teoremu." "Pitagorinu teoremu?" Uvijala je te rei preko svog jezika. "Da. Opovrgnuta je. Do danas se vrsto verovalo da zbir kvadrata nad

katetama pravouglog trougla mora biti jednak kvadratu nad hipotenuzom. Naa matematika sekcija je pre samo jedan sat otkrila da to vie ne vai, dok se bavila jednim naim trajnim istraivakim projektom. Naravno, nezavisni naunici e tek kroz nekoliko dana saznati za ovo. Naa matematika sekcija bila je u mogunosti da odredi vremenske granice u okviru kojih se ovo moralo odigrati. Radi se o pola sata vremena. Tih pola sata se podudaraju sa incidentom oko poara!" Na sobu se opet spustila tiina. Jedan ovek na kraju stola ustade. "Hteo bih da predloim sledee: poto je sad sve tako daleko otilo, nema nam druge nego da pozovemo Brenta ovamo i pokuamo kroz njegovu svest i podsvest da uspostavimo kontakt sa onim." "Ne! Ne!" povuka Dr. Mendel. Ali njegov izbezumljeni uzvik proe neprimeen u pravoj grmljavini protesta mnogih drugih. "Neizvodljivo!" ree T. J, saglaavajui se sa onima koji su se tako razgalamili. "To je sasvim smeno. Pa zar vi mislite da bi nas to bie smatralo dovoljno znaajnim da sa nama uspostavlja ma kakvu komunikaciju? Zar mislite da bi ono smatralo da je ita, ita na svetu uopte znaajno?" ovek koji je sedeo pokraj onog to je ustao sad poloi aku na njegovo rame i prinudi ga da sedne. Stiskajui ga jae, on ree: "T. J. je u pravu. ak i kad bi se to bie smilovalo da komunicira sa nama, izgledi su sto prema jedan da ne bi uinilo nita da ouva na sistem." "Gospodo", ree Marsela ustajui. "Ako je sve tako beznadeno, ne vidim razloga da nastavljam ovu lagariju ovo izigravanje." "Ali", ree T. J. gledajui je sumorno, "morate! Zar ne vidite da ste nam jedina nada!" "Zato bih nastavljala?" ree devojka gorko. "Pregledala sam arhiv... njegov arhiv. On je dobar ovek. ak plemenit. I potpuno neduan. I sluaj je, eto, da ga ja volim. Ne vidim kako bih mogla da nastavim ovu varku; da ga zavaravam i dalje kao to smo ga itavo vreme zavaravali naroito kad znam da je ta laa samo oruje za umirivanje ili savlaivanje onog bia." "Ali", protestovao je glavni direktor, "mi ne varamo Tarla. Mi pokuavamo da se zatitimo od onog to je iza njega u njemu!" "Ipak, koliko ja vidim, varamo njega", uzvrati devojka. "Vae uee je deo plana", ree T. J. strogo. "Ako ne elite svoj deo posla da obavite dobrovoljno, pozvaemo Mendela i rei mu da primeni jednu terapiju... Onda ete uestvovati bez svoje volje ali podjednako efektno." Jedan sredoveni ovek obie oko stola i prie Marseli. Uzeo je njenu aku

izmeu svoje dve i potapao je. "I ne zaboravite, gospoice, nije u pitanju samo sudbina nas ovde... nego i celog sveta. itav univerzum je u vaim rukama... Ne moete nas izneveriti!" Marsela se ugrize za usnu i sede, bleda u licu... Prodiranje igle nije bilo bolno, ali je zato munina prostrujala Tarlovim telom istog asa. Pokuao je da jae stegne ivicu metalnog stola za kojim je sedeo. Meutim shvatio je da njegov stisak ostaje sasvim slab i da mu je samo malo potrebno pa da se srui na poploani pod Mendelove sobe za preglede. "Ova injekcija te nee sasvim uspavati", ree Mendel stavljajui iglu za injekcije na sto iza sebe i okreui se da se suoi sa Tarlom. Crte Mendelovog lica bile su nejasne, i Tarl odmahnu glavom da bi uklonio mutni film sa povrine svojih oiju. Setio se: druge injekcije koje je dobio od ovog psihijatra nisu imale ovakvo dejstvo na njega. Oseanje je sad bilo drugaije kao da je drogiran. Pitao se da li je dobio injekciju natrijumamitala. "Nisi, Brent." Mendelov podrugljivi glas je grmeo. "Ne, to nije natrijumamital. Ali jeste neto to sadri mnogo natrijum-amitala... To ti je specijalna smukarija, izuzetna." Tarl je mutno shvatio da o prirodi te droge nije samo razmiljao u sebi nego je svoje misli i izgovarao glasno, a da toga nije bio svestan... "Tako je, Brant." Opet Mendelov glas. "Glasno si razmiljao.To je jedan efekat ove injekcije. Ona ima jo jedan krupan efekat... Nee imati mogunost da se seti ma ega to se ovde bude dogaalo dok si pod njenim dejstvom. Na primer, mogao bih da te muim, da te napola ubijem..." Pesnica raspali Tarla po jednoj strani lica, ali njegova ula bejahu toliko otupela da nisu mogla interpretirati bol. Od udarca, glava mu polete na jednu stranu; on zatim pade na pod i prostre se celom duinom. Obuzet besom i zbunjenou, naredio je svome telu da skoi na noge. Ali odaziva nije bilo. Umesto da skoi, leao je mlitavo, sve dok ga doktor nije zgrabio za plea i silom ga vratio u stojei stav. "Kao to rekoh, Brent", nastavi Mendel, "mogao bih te napola ubiti, i ti bi odavde iziao ne pamtei nita od toga... Ali fizika tortura one vrste koja ostavlja vidljive tragove moda ne bi uspela. A mogla bi i izazvati tvoju smrt u pogrenom trenutku... A, da, morae da umre, ali to e morati da bude u pravom asu. Samo, nema se tu za im aliti, jer umro bi u svakom sluaju. Vidi, postoje samo dve alternative ili da ti umre i da postignemo da ono postane deo mene, ili da se svi mi, pa i ti, poumiremo i da se sve dezintegrie u

nitavilo. Meni se vie svia prva od te dve alternative." Tarl, ija je mo rezonovanja bila drogom svedena na minimum, samo napola shvati ta Mendel govori. Bio je mutno svestan da ga psihijatar kaievima vezuje za jednu stolicu metalnih rukonaslona, privrenu za zid. Sabrao je svu svoju mo koncentracije i fokusirao pogled na Mendela po prvi put posle injekcije donosei svome mozgu jasnu impresiju u tom licu. Ugledao je masku mrnje, ironino iscerenu, u koju je bila urezana neka nedokuiva namera. Pokuao je da odri fokusiranost te slike. Video je kako Mendelove ruke postaju jasnije, primiu se njegovom licu, donosei tanke, krute ice i utikae. "Ovo nee... mnogo... boleti", ree psihijatar. "Moda e ti biti malo neprijatno dok elektrode prolaze mimo onih jabuica i zalaze u modane hemisfere... Dri oi otvorene!" Tarl je shvatio da su njegovi oni kapci bili poeli instiktivno da se sklapaju. Meutim komanda ih je zaustavila i vratila u poloaj krute otvorenosti. Pokuao je da se zatiti okretanjem glave ustranu, ali miii u njegovom vratu bili su kruti i nisu reagovali. Hteo je da vriti dok su mu ice prodirale u meso i grebale o kosti, ali telo podvrgnuto torturi vie nije pripadalo njemu. "ok je, vidi", ree Mendel glasom otealim od ironije, "potreban prilikom leenja. Mnogo mi je ao to do ove nezgodacije mora doi. Ali mora biti muenja, agonije, da bi se cilj ostvario a muenje mora biti mentalno, da ne bi ostavilo fizike tragove." Oseaj vibriranja u mozgu pokazao je Tarlu da se u elektrodama pojavila struja. Uas je ispunio njegovo bie. Hteo je da vriti i strgne instrumente sa svoje glave. U isti mah hteo je da racionalno razmotri stvari i nae neko objanjenje za ovo to Mendel radi. Ali ni jedno ni drugo nije mogao da uradi. "Ti vie nisi u ovoj laboratoriji." Psihijatrov grubi glas pretvorio se u apat. "Hoda ivicom strme, silno visoke litice. Dole more gruva razbesnelo o otro stenje..." Iznenada Mendelovog glasa vie nije bilo a ni laboratorije. Samo Tarl, litica, more, stene. Pokuao je da uzmakne od ivice, ali nije mogao. Neka nevidljiva sila gurala ga je napred prema rubu preko ruba... Onda je padao vritei. Njegovo telo poe da rotira, a stene pohrlie blie blie BLIE! Strah je bio tako totalan da je itav njegov um bio koncentrisan na taj zalet ka unitenju. Zamurio je da ne bi video momenat udara... Ali udar se nije dogodio. Nestalo je i uasno oseanje padanja. Obazrivo je opet otvorio oi. Nije bio ni blizu litice i mora... Stajao je u travi do pojasa

visokoj, na prostoru nalik na savanu, u izmaglici. Ali ne sam. Uz njega su stajali, sa obe strane, uroenici sa kopljima. On je drao puku. Uroenici su bili okrenuti ka pravcu iz koga su dopirali divlji krici i urlici. Onda se na njih sruilo poludelo krdo gigantskih slonova. Ogromne surle grabile su uroenike i bacale ih u visinu, ili ih razbijale o zemlju. Ogromne kljove proburazie druga tela. Teke noge ugazie pale ljude u neprepoznatljive ostatke. Onda je jedna od zveri bila nad njim, kao kula, uzdignuta na zadnje noge, riui besomuno... Ali na Tarla nije pao taj slon. Pao je neki mali, okrugli, izreckani predmet. Tarl ga podie sa zemlje, mirkajui zbunjeno. Tad ga prepoznade. Runa bomba! Aktivirana! Vritao je opet, dok ju je odbacivao daleko. Eksplodirala je iza jedne uzvisine. Pogledao je sebe i oko sebe: bio je obuen u vojniku uniformu. A zvuci artiljerije, lakog naoruanja, bitke, svuda uokolo. Jo jedna runa bomba mu pade pred noge. Frenetino ju je odbacio od sebe. Iza druge uzvisine na njega uperie baca plamena. Izmakao je njegovom vatrenom jeziku smrti. Obuzet panikom, bacio se na tlo i puzio traei zaklon za koji je znao da nije blizu, a mitraljez otvori vatru na njega sa razdaljine manje od sedam metara. Baca plamena poe da premeta svoj mlaz, nianei bolje, a jo tri rune bombe padoe pokraj njega. Njegov um ostade za tren prazan, a onda je opet postojao samo Mendelov glas. I Tarl shvati da dejstvo droge prolazi. Sad se jo samo mutno seao kroz kakve je strave, u njegovoj sopstvenoj mati stvorene, prolazio. Jo manje jasno mogao se setiti Mendelovih rei i postupaka pre tih stranih iskustava. Sve je to samo nekakva matarija, ree on sebi. Uspomene na pretrpljene imaginarne situacije se same izbrisae iz njegovog uma... Tokom sledea dva dana Tarl Brent je bio vidno potresen. Pamtio je da je otiao u Mendelovu ordinaciju i da je dobio neku injekciju koja ga je uljuljkala u san bez snova. Ipak, imao je utisak da mu je taj dreme oduzeo svu snagu. Odustao je od odlazaka na posao; telefonirao je svojoj sekretarici i saoptio joj da mu je doktor naredio totalan odmor. Oba ta dana, veeri je provodio sa Marselom. Osetio je da mu njeno prisustvo daje odlunost da se bori protiv letargije koja ga je obuhvatala. Kad je dolo i tree vee posle njegove posete ordinaciji. Tarl je ubedio samoga sebe da e jednog dana zaprositi Marselu. Poto ju je, te veeri, odveo kui, proveo je nekoliko asova sedei pred otvorenim ognjitem u svojoj dnevnoj sobi, paljivo razmiljajui. Zgnjeio je opuak u pepeljari i hitnuo ga u vatru. Jedan plan mu se nametao sam od sebe. Tresnuo je pesnicom po rukonaslonu fotelje i sumorno se nasmeio. Pre polaska na spavanje, pregledao je svoj revolver kalibra 9,65 mm. Posle toga je zaspao zdravim snom.

Ujutru je arls poao sa njim do kancelarije privatne detektivske agencije "Pradov". ofer je sedeo pored njega dok je Tarl objanjavao svrhu svoje posete jednom oveku crvena lica koji je sedeo iza stola. "I tako", zakljui Tarl, "to je ta pria." "I vi smatrate, gospodine Brent", ree taj slubenik agencije zurei kroz prozor, "da bi neki od naih ljudi mogli da vas prate da bi videli da li vas iko drugi prati?" Tarl je klimnuo glavom. "Ovo je neto novo." Slubenik se nasmei kroz oblak duvanskog dima. "Pratiti one koji prate." "Hou vie, a ne samo jednog pratioca. Trebae mi bar tri. Hou da obezbedim da nam neto upadne u mreu." Slubenik ode do jednih bonih vrata, gurnu glavu u susednu sobu i ree neto jednom unifrmisanom oveku. Trojica uoe u kancelariju. "Ovo su Doe Harison, Majk Vinson i Artur Homar", ree taj slubenik. "Momci", nastavi on okreui se toj trojici, "gospodin Brent Tarl Brent e vam rei ta eli." Tarl opet ispria svoje probleme. Kad je stigao otprilike do pola, arls ga je prekinuo da bi zamolio da ga Tarl pusti da ode i telefonira garai u vezi sa nekim popravkama na kolima. Kad se arls vratio. Tarl je ve bio spreman za polazak. "ekajte malo, gazda", ree arls. "Neete valjda izai odavde a ta trojica odmah iza vas?" Tarl pogleda svog vozaa iskosa. "Ako vas neko stvarno prati, onda, ko god da je, odmah e znati ta se desilo kad vidi da ste izali iz privatne detektivske agencije a za vama tri oveka." "Hvala", ree Tarl. "To je dobro razmiljanje." Okrenuvi se detektivima, on ree: "Posao ponite oko etiri popodne, danas. U to vreme biu kod kue..." Tarl se nije mogao setiti da je Marsela ikad bila obuena tako lepo kao te veeri dok ju je uvodio u koktel salu. Tesno pripijena vunena haljina isticala je glatku zaobljenost najboljih mesta na njenoj figuri. Uzeli su jedan sto odmah do orkestra, naruili viski sa sodom, i proveli sledeih pet minuta sluajui utiane balade koje su dopirale sa podijuma. Dok je Marsela otpijala svoje pie, on ovla osmotri salu.

"ta nije u redu, Tarl?" upita ona iznenada. "Nije u redu?" "Da. Zato si tako nervozan? Koga to trai?" "Nikog, Marsela... Priinjava ti se." U tom asu je primetio kako dva oveka sedaju za jedan od susednih stolova. Uputio im je jedno polovino klimanje glavom. "Videla sam to, Tarl!" ree Marsela primiui mu se. "Ko su ti ljudi? ta je sve ovo?" "Zaboravi to, molim te." Odmahnuo je glavom. "Nema tu nieg to bi se tebe ticalo." "Tie me se jer sam ovde sa tobom!" "Ma, vidi, Marsela." Posegnuo je ka njenj ruci. "Doli smo ovamo da..." "Pusti to, Tarl." Prekrstila je ruke. "Napolje s tim. Hou da znam." Uzdahnuo je rezignirano. "O-kej. Ovako stvari stoje..." Ispriao joj je da ima dokaze da je neprestano praen, i da je angaovao pomagae da bi mu olakali reavanje te zagonetke. "Jedan incident koji se desio one veeri posle naeg susreta u parku uverio me je da su moje sumnje osnovane", dodade on, i ispria joj ta se dogodilo u blizini poara. "Vidi, Marsela", zakljui on. "To to oni pokuavaju da prikriju od mene mora biti prilino vano dovoljno vano da opravda ubistvo onog povreenog oveka za koga su shvatili da e biti identifikovan i ispitivan." "E sad sam stvarno zabrinuta." Na devojinom licu videlo se uznemirenje. "Zato te prate? Da li si uinio ita to bi te moglo dovesti u opasnost?" Pokuao je da ublai njen strah tako to ju je uzeo za ruku i poveo na plesni podijum. Uz jednu melodiju su odigrali valcer, uz sledeu, bru, plesali su bre. Ali kad su se vratili za sto devojka je jo bila neraspoloena. "Tarl", ree ona nepouzdano, "ta ako ti ja kaem da treba sve to da zaboravi da prestane da misli o ljudima koji te gone... Ako te prate, nita ti se loe nije desilo. A moglo je! Ako su kod tog poara upotrebili revolver, znai da su opasni." "E polako sada!" bunio se on. "Pokuava da mi daje savete a ne zna o situaciji nita sem onoga to sam ti ja rekao." "Tarl, molim te da sve to zaboravi!" "Marsela", nasmeja se on. "Postii e to da u poeti da sumnjam i u tebe... Zna, mogao bih da se zapitam o toj sluajnosti koja nas je sastavila pre neki

dan. Izgledi su bili prilino slabi da se takav jedan susret dogodi u gradu ove veliine." "Ali, Tarl!" Marsela poloi hladnu, uzdrhtalu aku na njegov ani zglob. "Zar ne uvia da moe ozlediti sebe fiziki ako su te sumnje osnovane? A duevno ako nisu? Molim te, Tarl!" Njene su oi zraile preklinjanjem. "Sve je bilo tako fino." Uzeo ju je za ruku i nasmeio se. Muzika je navirala, ispunjavajui sobu veseljem. Onda je iznenada zvuk orkestra eksplodirao u kakofoniju neskladnosti. Dok je bubnjar nastavljao da daje postojani, neometani ritam, truba je stajao ispred svoje stolice i frenetino pumpao obrazima ne uspevajui da iz svoje trube istisne ma i jedan jedini zvuk. Istu tekou imao je i jedan klarinetista, dok je itav red trombonista nastavljao da daje normalne meke zvuke. Zvualo je to kao da je neko iz orkestarskog aranmana jednostavno izbacio veliki deo nota za duvake instrumente. U jednom uglu orkestarskog podijuma pijanista je iznova i iznova udarao po svojoj klavijaturi proizvodei pritom samo tupkanje. U zapanjenosti i konfuziji, svirai odustae od daljih pokuaja. Vratili su instrumente na leita i onda zurili jedni u druge, ne znajui ta bi inili. Neki u publici se nasmejae, uvereni da prisustvuju nekoj novoj vrsti skea. ef lokala kao oluja dojuri preko podijuma i stade pred orkestar, upirui se pesnicama o kukove. "Znai ta je sad ovo ovde?" upitao je. "Neto se mnogo poremetilo!" ree pijanista. "Vidite, evo dovde mogu da radim sa klavijaturom." Pokazao je to prelazei prstima du klavijature od basova pa sve do srednjeg E. "Ali posle toga note su prazne!" Produio je klavijaturom izazivajui samo niz kratkih tupih zvukova. "Aha." ef je slegnuo ramenima. "Onda vi uzmite pa popravite tu prokletinju!" "Ali", ree jedan od trubaa diui svoj instrument, "ista stvar je i kod moje trube! Ide od donjeg C, ali nee da svira iznad srednjeg E." Prikazao je to, duvajui seriju nota od donjeg C i stiui do srednjeg E posle ega je iz njegovog instrumenta izaao samo niz iteih zvukova. "Momci, u redu je", ree ef lokala okreui se da ode. "Prekinite komediju. Ako ste umorni, odmorite se petnaest minuta. Ali ne pokuavajte klovneraj kad ga u programu nema." Gosti koji su sedeli blizu orkestra opet se nasmejae. Tarl se, meutim, mrtio.

"Izvinila bih se na minut", ree Marsela dotiui ga po ruci. "Idem da napuderiem nos." "A-1!" T. J. je digao slobodnu ruku a istovremeno pritisnuo slualicu telefona jae na uvo. Svrha signala rukom bila je da uutka Mendela, koji je sedeo sa druge strane stola. "Odakle zovete?" Marsela navede naziv i adresu te koktel-sale. "Ovo je vano, T. J." ree ona otro. "Mislim da se dogodila jo jedna prekretnica!" "Na ta mislite?" Prepriala mu je incident koji se desio u vezi sa orkestrom. "Smesta emo to proveriti." T. J. je prekrio mikrofon akom i otro doviknuo nareenja Mendelu. Psihijatar urno napusti sobu. "Ovo je strano!" ree T. J. u mikrofon. "ta se desilo? Da li je ita polo loe?" Iako usplahirena, Marsela je uspela da prikrije pravu prirodu razgovora izmeu nje i Tarla koji je prethodio incidentu. "Bie bolje da se ja vratim, T. J." ree ona. "Ne bih elela da budem odsutna predugo." "Da", sloi se on. "Vratite se to pre moete. Vi ste nam sada jedini klju za njega!" T. J. je tresnuo slualicu u njeno leite i pripalio cigaretu. Brzo je potezao dimove iz nje u asu kad je Mendel ponovo uao u sobu. "Rezultati e biti pribavljeni kroz nekoliko minuta", ree psihijatar. "Opet on nije bio sumnjiav u trenutku kad se to dogaalo", ree T. J. otegnuto, odmahujui glavom. "... Bar ne primetno sumnjiav." "Postoji mogunost da je bio sumnjiav ali da devojka to nije primetila", ree Mandel sleui ramenima. "Setite se, sad nemamo mogunost provere kao ranije jer smo povukli sve sem najvanijih agenata. A u devojku nemam poverenja. Nijednu prokletu mrvicu poverenja!" "Nije pokazao ni znake glavobolje", razmiljao je T. J. odsutno. "Nadam se da emo uskoro dobiti raport jednog od one trojice detektiva, pa emo moi da ostvarimo unakrsnu proveru onog to se dogodilo." "Indoktriniranje te trojice detektiva bilo je pametna ideja, zar ne?" Mendel se srui u jednu stolicu. "Srea je to se S-14 dosetio tog plana kad je otiao u detektivsku agenciju sa Brentom."

"Da." T. J. je ukrstio prste svojih obeju aka iza potiljka i zapiljio se u plafon. "Moglo bi se rei da nam je to bio jedan od najuspenijih prodora tokom itavog projekta." "Da li je bilo problema pri obavljanju indoktrinacije njih trojice?" "Ni najmanje... Naravno, malo su se opirali kad smo ih pohvatali. Ali za manje od dva sata prihvatili su indoktrinaciju. Za aktiviranje je bilo dovoljno nekoliko sekundi. Kad su oni stupili na zadatak bili smo u mogunosti da povuemo praktino sve svoje agente zaduene za dejstvo iz blizine." "Ja mislim da je trebalo da pustite sa dunosti sve njih." "Ne-e-e. Toliki rizik nismo mogli da prihvatimo. Mora ih ostati nekoliko." "Ali, T. J, on e samo postati nanovo sumnjiav..." Mendel ustade i upre se pesnicama o kukove. "to me ne putate da ga odvedem u sanatorijum? Kako sad stvari stoje, mogu da mu pruim samo deliminu terapiju. Kad bih ga imao u ogranienom prostoru, on bi bio pod konstantnim nadzorom i leenjem." Jedan laboratorijski tehniar ue u sobu, koracima ubrzanim od uzbuenja. "Uklopilo se, T. J, jasno je", ree on nervozno. "Devojka je dobro kazala. Iz tonske skale je nestao itav jedan veliki deo tano reeno, jedna oktava sa poetkom upravo onde gde je to A-1 javila." "Stravinu emo cenu platiti za ovo!" ree glavni direktor pljeskajui akom po kolenu. "Nepostojanje jedne oktave tako neto ne moe proi neprimeeno. Novine e sutra biti pune toga!" "Dobro je to to nije zahvatilo neki nii deo tonske skale", primeti Mendel. "Moglo je da padne u tonski raspon ljudskog govora. A i ovako e pevai poeti da se pitaju zato ne mogu da otpevaju neke note, ba kao to su se zapitali oni svirai." T. J. se obilato znojio. "Bie rapavo", ree on. "Ovo je prvi prekretni dogaaj koji e imati direktno i opipljivo dejstvo na prosene ljude." "efe", ree laboratorijski tehniar glasom punim nade, "ne mislite valjda da e ovi dogaaji meai ostati za stalno?" "Verovatno ne. Odbor je nagovestio da bismo mogli oekivati da promene traju nekoliko nedelja, moda i nekoliko meseci, posle trenutka kad. uspemo da rezerviramo buenje bia. Bie potrebno vreme da bi se ta stvar opet potpuno uspavala a potom jo vremena da ona ponovo izgradi ono to je nehotice srueno. Ali po tom pitanju ne treba se preterano zabrinjavati. Ako bie opet zaspi, sve e se vratiti na normalu pre ili kasnije. A ako ne zaspi, nee biti vano da li e tih nekoliko manifestacija biti izbrisano... jer e sve biti uniteno!"

Tehniar je grickao nokat. "Ali", nastavi T. J, "jo ima nade. Stvari su neko vreme ile glatko pre ovog poslednjeg dogaaja, koji dolazi tri dana posle onog prethodnog. Sve manifestacije pre ove poslednje dogaale su se zbijenije, a intervali izmeu njih bili su sve krai i krai... Moda sledei dogaaj nee nastupiti nekoliko dana. Moda je stvar poela da se povlai." Ali u glasu glavnog direktora nije bilo mnogo pouzdanja... Kad se Marsela vratila za sto, Tarl iznenada upita: "Jesi li za jednu vonju?" "Kuda emo?" "Jo je rano; moemo da uhvatimo malo sveeg vazduha a posle da stignemo na kasnu predstvu negde drugde." Devojka se nasmeila sa odobravanjem, i oni pooe u predsoblje. Po depu je potraio tiket za svoj eir, a Marsela se povukla u oblinji toalet. Kad mu je eir bio u ruci, zamolio je jednog od posluitelja da javi njegovom vozau da su spremni. Onda je seo na jednu mekano postavljenu stolicu koja je bila okrenuta ka prednjem delu sobe, tako da je mogao gledati i ulazna vrata, i vrata toaleta. Pogled mu zastade na jednom ogledalu koje se nalazilo iznad glavnih vrata. Pomou njega je mogao gledati iza svojih lea, u plesnu salu. Pripalio je cigaretu i zavalio se u stolicu. Gledajui jo uvek u ogledalo, video je jednog nepoznatog oveka kako stupa iz plesne sale u predsoblje. Tek to je prekoraio prag, taj ovek je stao, pogleda zaustavljenog na Tarlovom potiljku, a onda se brzo povukao natrag u plesnu salu. Tarl je osetio eju da se okrene i ovo odmah ispita. Meutim, shvatio je da ovako ima prednost i zamrzao se u nepromenjenom poloaju, ne odajui niim injenicu da je primetio svog uhoditelja. Stisnuo je usne i ekao. Nekoliko sekundi kasnije, isto lice je provirilo opet kroz ta vrata. Tarl ga je prouavao. Nije u tom licu mogao pronai nita zlokobno niti svirepo; ali, opet, ni ma ta dobronamerno. Da li su i detektivi primetili ovog oveka? Ako jesu, ta preduzimaju? Jasno je da mogu da ga vide. Pa kad je tako, pitao se on, zato ga ne zgrabe na licu mesta? To lice je opet iezlo, i Tarl poe lake da die. Njegova ruka je kliznula oko njegovog desnog kuka i osetila revolver u zadnjem depu; radi samopouzdanja, stegao je prste oko revolvera. Onda je sklonio pogled sa ogledala. Prolazili su minuti. Napolju se pojavie prednji odbojnik, a zatim i hauba

motora crne limuzine koja se zaustavila naporedo sa ulazom iznad koga je bio platneni svod. Vrata toaleta se otvorie. Tarl se pomae kao da e ustati, ali ne ustade, jer vide da izlazi neka druga ena a ne Marsela. Ta ena proe krupnim koracima mimo njega i zae u plesnu salu. U ogledalu je pratio njene kretnje. Zala je u plesnu salu jedva jedan metar i naglo stala. Okrenula je glavu na desnu stranu. Onaj ovek koji je motrio na Tarla ree joj neto. Klimnuvii glavom ona produi u plesnu salu. Izae Marsela. Tarl je uze za ruku i povede ka izlazu. Meutim, na domaku vrata on je vre stee za lakat i zaustavi. Marsela, iznenaena, ujno udahnu vazduh. "Kad izaemo", instruirao ju je apatom, "ui u kola to pre moe! arlsu reci da potera kola petnaestak metara napred i onda eka." "Tarl!" disala je ubrzano. "ta e uiniti?" "Ne postavljaj pitanja sada!" "Ali, Tarl, emu sva ta misterija?" "Ne raspravljaj se!" Rekao je to stroijim tonom. Otvorio je vrata i izgurao Marselu na ulicu. Naavi se napolju, ona opet otvori usta da protestuje. Ali on povue zadnja vrata svog automobila, otvori ih, i maltene gurnu Marselu unutra. Bacio je u isti mah pogled preko ramena, i uverio se da ga ne vidi onaj ovek koji ga je uhodio. Marsela ostade sedei na ivici sedita. Tarl zavue glavu u kola. "arls, doterajte kola do onog drveta i ekajte me... Brzo!" "ta je..." "Do vraga! Ne mogu sad da objanjavam nemam vremena. Samo teraj tamo brzo!" Odmakao se jedan korak od kola i zalupio vrata. arls slegnu ramenima i odveze kola. Tarl izvue revolver iz depa na kuku, obuhvatajui ga vrsto akom. Premestio je oruje u boni dep sakoa, ali ga vie nije isputao; elik oruja postepeno je postajao vlaan od njegovog dlana. Pojurio je preko trotoara i sakrio se iza jednog od dva zimzelena drveta koja su, u saksijama, stajala levo i desno od ulaza u koktel-salon. Tako je ekao jedan minut. Pa jo jedan. I, upravo kad je poinjao da se pita da li ga je onaj ovek, posle svega, stvarno pratio, vrata se otvorie. Onaj ovek je izvirio, pogledao u oba pravca. Oprezno je iziao na ulicu. Saekao je malo, zabio ruke u depove i koraknuo dalje od ulaza. Pogledao je desno i ugledao Tarlovu parkiranu limuzinu. Trgao se; odskoio unazad.

Ali Tarl je ve izaao iz svog skrovita i ubacio se izmeu tog oveka i vrata, istovremeno izvlaei pitolj. "Ne mrdaj!" Pritisnuo je cev oruja tom oveku u lea. "Ne dii ruke u vis! Zadri ih u depovima. I ne okrei se samo poi napred." Onaj poe neto da se buni. "Ne priaj", ree Tarl snienim tonom. "Polazi." ovek, oklevajui, poe trotoarom. Tarl hitro pogleda iza njih. Nigde nikog; niko nije izaao iz zgrade. Hodajui, osmatrao je trotoar ispred i iza sebe. Niko se nije pojavljivao. Onda je osmotrio trotoar na suprotnoj strani ulice... Ni tamo nikog nije bilo. Napola je oekivao da e njegov plan biti osujeen, da e se u blizini nai neko reen da mu otme ovaj ulov. ak je razmotrio mogunost da se blizu njega u svako doba nalazi, u odgovarajuoj poziciji, neko zaduen iskljuivo za to da ubije agenta koga bi Tarl uspeo da uhvati. Stigoe do limuzine. Tarl otvori prednja vrata i jae zabi oruje onome u lea. "uj", ree ovek oklevajui, "ako je ovo pljaka..." Marsela je vrisnula. "Tarl! Pa ti ima pitolj!" arls se izvio na seditu. "Gazda, ta..." "Ulazi!" ree Tarl grabei oveka za rame. "Tarl! ta radi to?" Marsela se pokrete da izae iz kola. "Pusti to!" ree on maui revolevrom po vazduhu. "Videemo ko je sumnjiav! Utvrdiemo ko stoji iza svega ovoga!" Gurnuo je oveka unutra i zatvorio vrata. Onda je uao na zadnja vrata i seo na samu ivicu sedita. "Ne moete ovo ovako, gazda!" kukao je arls. "Jednom graaninu pretiti orujem to ne moe da proe tek tako!" "Samo ti poteraj, arli." Tarl se jednom rukom drao za naslon sedita ispred sebe, a drugom drao revolver uperen u vrat tog oveka. arls i Marsela hitro izmenjae poglede. Onda voza poguri ramena i uzdahnu. Devojka, u ijim oima se video uas, zvuno uvue vazduh. "ujte", ree Tarl nestrpljivo. "Ovo je jedan od onih! Primetio sam ga u restoranu. Znam ta radim. Posmatrao sam ga kako me pijunira kroz jedna vrata dok sam ekao tebe." Pomakao je oruje samo malo napred, tako da je cev dotakla ovekov vrat, i naredio mu: "Reci im! Kai im da si motrio na mene!"

ovek ne ree nita. Pokuao je da se nagne napred da bi se udaljio od oruja koje mu je pretilo. Tarl ga grubo uhvati za rame i povue nazad ka naslonu sedita. "Kai im!" zaurla. Ne progovarajui ni re, ovek moleivo pogleda vozaa. Tarl zaita kroz zube. "O-kej, arli", ree. "Odlazimo odavde. Naite neko tiho mesto. Ovaj tip e kroz minut-dva imati puno toga da nam kae." Voza nevoljno pokrete kola i oni se odvezoe. Marsela poe da plae. Puei se od besa, Tarl se zavali nazad u svoje sedite. Krv mu sad nije onako brzo jurila kroz slepooice kao kad je po prvi put shvatio da je najzad uspeo da izdimi svoju lovinu na otvoreno. Ali sad je u glavi poinjalo pulsiranje kao to se esto deava pre nailaska glavobolje. Oajniki je prieljkivao da se bol ne vrati ba sad da se ne vrati i ne onesposobi ga na domak cilja. Marsela sakri lice akama. Stavio joj je ruku na rame, ali se ona izmae. "Marsela", ree on, "znam ta radim." "Ali, Tarl." Devojka je maramicom otapkala suze sa oiju. "Ja ja te ne razumem... ta te je spopalo? Ovakav pristup uzeti pitolj i... jednoj osobi pretiti..." "Ovim e sve biti razjanjeno, Marsela", ree on kategorino. "Saznau sve ono to saznati moram." Meutim, jo dok je to izgovarao, otrica bola sevnu kroz njegov mozak. "Jao, dragi!" Gledala ga je brino. "Nadam se da zna ta radi." "Kuda elite da idemo, gazda" ree voza rezignirano. "Krenite prema kvartu gde su magacini. Tamo je prilino pusto." Opet je seo na ivicu, drei revolver uperen u glavu tog oveka. "E sluaj, drugar", ree on, "moe sebi da utedi ovu malu vonju ako pone da objanjava odmah sad." ovek se osvrte. Tarl punom akom zagrabi njegovu kosu i natera ga da opet gleda napred. "Ne znam ne znam o emu govorite", ree nepoznati. Tarl vide da drhtaji potresaju ovekovo telo. Tarl se zavali u sedite. "O-kej, arli", ree on. "Naite neko mirno mesto gde moemo malice da popriamo."

Automobil kao da prosto nije hteo da poe bre. Tarl je utao dok je vozilo prolazilo iz dobro osvetljene poslovne zone, kroz malu, slabije os-vetljenu stambenu zonu, u deo grada blizu dokova, gde su bili mnogobrojni magacini. Tu je tek po koje ulino svetlo bacalo svoje sumorne, ute zrake po naputenim kolovozima i trotoarima i po zidovima bezlinih zgrada. "Tamo gore", ree Tarl naglo, pokazujui prstom ka jednoj uliici izmeu dve jednospratne graevine od talasastog gvozdenog lima. arls je usporio limuzinu, ali je upotrebio konice i stao na ulici, ne zalazei u tu uliicu. "Gazda", ree on. "Zato mi tipa prosto ne odvedemo u policiju? Oni e saznati sve o njemu.A ne da ga ovako kidnapujemo i pri tom krimo zakon." "Tako je, Tarl", ree devojka brino, hvatajui ga uzdrhtalim rukama za miicu. "to mi ne bismo tako?" Tarl odmahnu glavom. "Ne. Da ste to predloili pre deset minuta, moda sam vas mogao posluati. Ali u ovom asu, previe sam blizu odgovorima. U taj prolaz,arli." ofer opet uzdahnu i pokrete kola koja se, luno skreui ustranu, uvaljae u tesnu uliicu. "Ovo je dovoljno dobro", bile su sledee Tarlove rei, kad je vozilo, idui trotoarom, zalo u senku, daleko od direktne svetlosti najblie uline svetiljke. "A sad!" uzviknu Tarl, dodirujui ovekov vrat vrhom revolvera. "Za koga radi? Zato me prati? ta hoe?" Kao da je govorio statui: ovek ni da se makne, ni da prozbori ma ta. Dah naglo pobee izmeu Tarlovih stisnutih zuba. Ponovo je stisnuo oveka za rame. "Hou..." Trgnuo se i stresao glavom. Bol je ve prevazilazio njegovu mo trpljenja. Zamurio je i jedan trenutak se nije micao. "Hou da znam." Ignorisao je bol, jae stegao oveka za rame, utisnuo cev dublje u mekanu kou. "Hou da znam ko si... ovog asa!" ovek nije progovarao. Marsela se vrpoljila. arls se okrete i zausti da neto kae, ali ga Tarl uutka jednim pokretom. U Tarlovom mozgu za prevlast su se borile dve sile, ogorenje i bol. Znao je da mora izvui informacije brzo, jer e se inae onesvestiti. Izmahnuo je levom i pljusnuo oveka po vratu. "Govori! Proklet bio! Govori!" "Ne mogu! Ne mogu!" zajeca nepoznati. "Ako bi' govorio... Aaa! Ne mogu

nita da kaem... Zar ne vidi da da ceo svet... sve..." Opet utanje. Tarl povue zapinja. Iznenada arls razmahnu rukom preko naslona i udari Tarla po anom zglobu. Revolever sa tupim zvukom pade na mekano obloeni pod. Marsela se baci na Tarla obuhvatajui ga vrsto obema rukama. Izgubio je ravnoteu i pao sa sedita. "Bei! Vraga!" povika arls pruajui ruku mimo tog oveka i otvarajui jednim zamahom vrata. "Ali..." oklevao je nepoznati. "Ne ini nikakvu drugu prokletu stvar nego samo bei!" arls ga je izgurao iz kola i ovaj nestade u tami prolaza. Marsela nikako nije putala Tarla, koji je bio prosto obmotan njenim rukama. Meutim njegovo telo iznenada klonu. "arls!" Glas joj bejae pun straha. "On se ne mie!" arls skoi sa svog sedita, potra oko limuzine i otvori zadnja vrata. Tarl, koji je uz njih bio prislonjen, ispade iz kola. arls ga dohvati. "Opet se onesvestio!" ree voza diui Tarla na sedite. "A to znai..." poe devojka glasom punim strave. Nebo se iznenada osvetli gigantskom munjom koja je bila praena otrim praskom groma. Zvuk je bio zaglueno jak i Tarl se pomae, otvori oi i pogleda oko sebe. "Zato ste to uinili?" Glava mu je klonula na jednu stranu. "Zato ste mu omoguili da pobegne?" Marsela i arls se pogledae. "Morali smo, Tarl." Devojka mu je na umirujui nain poloila aku na elo. "Ve si gubio kontrolu... Uskoro bi ubio tog oveka." "Ne. Nisam gubio. Ja..." Lice mu je bilo izoblieno. "Ja..." Klonuo je na sedite. "Idemo mi odavde", ree Marsela. "Da ga prebacimo do taba. Desie se neto neto veliko... Onesvestio se dvaput! To je opasno!" arls pokrete kola unazad i izveze ih iz prolaza. Kad su dospeli na ulicu i poli napred, mogli su jasno da vide nebo. udni mlazevi munja hitali su od horizonta do horizonta. estoko je nagazio papuicu za gas. Kola jurnue napred. "Te munje", ree

on Marseli. "To nisu prave munje ne one nama poznate!" Njegove su se rei jedva mogle uti. Potapala ih je grmljavina koja se skoro neprekidno valjala nebom. "Nema oblaka na nebu!" povika devojka pribliavajui usta samom uvu vozaa. Jedna munja oinu po magacinu, pola gradskog bloka ispred njih. Zasenjujui bljesak pretvori no u blistavi dan. Ali graevina se nije zapalila. Nije bilo padajuih cigala, dima, ruenja zidova. Zgrada se jednostavno dezintegrisala. Uzvie se oblaci praine, komeajui se i obuhvatajui okolne zgrade. Na mestu gde se zgrada dotad nalazila, ostade samo hrpa pepela. Jedan deo tog pepela se sruio kao vodopad na trotoar pa na kolovoz. Limuzina zaora kroz taj pepeo kao da je nematerijalna, ostavljajui iza sebe kovitlace kljuajueg dima. Iznenada munje nestadoe i nebo opet postade crno. Marsela je plakala. "Bojim se!" jecala je. "Toliko se bojim!" arls se sagnu nad volan da bi imao iri pregled neba. Uperio je prst. Devojka pritisnu glavu uz prozor i die pogled. Meu zvezdama su se redale milijarde kratkoivuih takica svetlosti. Neke takice su rasle i opruale za sobom vatrene tragove. "Meteori!" povika arls. Mlazevi se ugasie pre dovretka svog obruavanja ka zemlji. Iza njih ostadoe mlazii sjaja tanki kao igle. "Izgleda da je to ono", ree arls dodajui jo jai gas. "Moda upravo posmatramo kraj sveta!" "Ide u tab?" upita devojka prestravljeno. "Jakako." arls na dva toka zaokrete oko jednog ugla. "Zar ne prepoznaje ovaj deo grada? Udaljeni smo samo nekoliko blokova." Devojka je nekoliko puta prevukla ruku preko Tarlovog ela. On je leao u uglu, mlitavo. Dohvatila ga je, pridrala za rame, poloila njegovu glavu na svoje grudi. "Jadni Tarl", ree ona stiskajui ga jae uz sebe. "Od svih nas jedino on ne zna ta se deava!" U daljini se zauo tresak. Jo jedan, blii. Zatim jo dva, maltene simultano. "ta je to?" vrisnu devojka privijajui Tarla uza sebe. "Meteori!" povika arls. "Postaju vei! Pogaaju!" Napolju je nebo bilo svo naikano mlazevima vatre. Neke od tih plamenih

linija opruile su se do zemlje. Kad god bi neka od tih dugih traka dotakla tlo, zemlja se tresla. Udari postadoe brojniji i jai. U roku od nekoliko sekundi, zvuci udara se slie u kontinuiranu tutnjavu. Jedna ogromna plamena lopta se zari u kolovoz, blok ispred njih. Plamtea toplota je naplavila kroz prozore i kroz limene povrine automobila. Ali taj talas vreline nije dugo trajao. Noen svojim zamahom, predmet koji je pao zario se u dubinu tla. Na tom mestu sledee sekunde kolovoz prokljua i nadie se kao mehur u kotlu kljualog katrana. arls nagazi konice i stade tridesetak metara od tog ispupenja. Tad centar ispupenja pue, ibajui rasplamtalim gasom tridesetak metara u visinu. Iz vie pukotina na mehuru izbijali su postojani mlazevi plamena i dizali se ka nebu. Devojka vrisnu od straha. Pljusak plamteih predmeta popusti, onda sasvim zamre. Umesto njega poe pljusak kie ali kapi su bila tako velike i udarale tako jako da su se metalne povrine kola ulubljivale. Tarl se uz devojku pomae. Ona ga uplaeno odgurnu. Dolazei svesti. Tarl je zastenjao, ispravio se u svom seditu i drhtavim rukama protrljao lice. Marsela se uurila u svom uglu. Kia je izgubila svoje neobine osobine, kapi su postajale manje i padale su na normalniji nain. Devojka je iskoila iz kola. "ta radi to?" povika arls. "Bojim se", ree ona ne gledajui iza sebe. "Bojim se svega ak i njega. Zar ne shvata da je ono bie upravo tu u kolima!" Stajala je izvan kola, u pozi straha, bacajui poglede tamo-amo bez plana. "Marsela", ree Tarl ispruajui ruku i hvatajui Marselu za haljinu. "Ne idi! Molim te!" Devojka mu se otre i potra ulicom. Nestade u kii. Tarl se oajno uhvati za glavu, trzajui se od bola. "Ova prokleta glavobolja, arli", zajea on. "Zato ne prestane?" Kia prestade. Napolju su se zauli koraci. Odluni koraci sa zvukom enskih visokih potpetica. Na otvorenim vratima kola pojavila se Marsela. "Vratila si se!" ree Tarl pokuavajui da se osmehne. "Da, Tarl." Ula je u limuzinu. "Vratila sam se." Bacio je pogled napolje, oko vozila. U njegovom vidnom polju pojavi se razbuktala izboina na kolovozu. Preao je pogledom i preko onog dela ulice koji je ostao iza njih. Tamo je video i druge takve mehure: iz svih su prema nebu kuljali besni plamenovi. A sjaj koji je oblivao donju stranu oblaka koji su

se nad gradom formirali ukazao mu je da mora biti na hiljade takvih poara da bi svetlost mogla biti toliko jaka. "ta se dogodilo?" Trgao se i seo potpuno pravo, sa izrazom zapanjenosti na licu. Pogledao je prvo devojku, pa arlsa. "Da li je to bio neki napad?" "Tarl! O, Tarl!" Marsela ga je opet zgrabila i vrsto zagrlila, pritiskujui svoje lice uz njegovo. Onda zaplaka. "Dogodilo se!" ree T. J. stojei pokraj prozora i prelazei pogledom preko prestravljenih lica u velikoj sobi taba koja su mu uzvraala zurenjem. "Ono se otrglo!" Zgrada se gadno tresla. Upravo kad se razlegla iznenadna tutnjava, konferencijski sto se pomae nekoliko desetina santimetara preko sobe. Sobu ispunie zvuci koji su govorili da se irom zgrade pojedini predmeti otkidaju iz svojih uporita. "Zemljotres!" viknu jedna ena histerino, grabei rubove svoje stolice oajno. "Samo mali." T. J. je svoju zabrinutost prikrivao sumornom smirenou. "Bie je sada izalo", ree on slabim glasom, gledajui ta se deava napolju. "Oslobodilo se..." "Da li se ita moe uiniti?" ree jedan od prisutnih pritravajui glavnom direktoru. Ali obojica ostadoe zanemeli pred prizorom hiljada i hiljada poara, od kojih se u nebo dizao dim. Video se Meseev srp. Ali, izgledao je kao slika bez materijalne podloge talasao se, raspadao na komade pa opet sklapao u celinu. "Jedino moemo da pokuamo da vidimo da li preostaje neki razuman pravac akcije", ree T. J. konano. "Ali kakvi su nam planovi?" insistirao je ovek. "ta e sad biti?" Jo jedan zemljotres protrese zgradu iz temelja. "Ako ga moemo nekako dovesti ovamo, moemo da probamo sa finalnim planom." Glavni direktor se vrati za sto. "Mislite na direktni apel kroz njegovu svest?" upita jedan od direktora. U glasu mu se oseala panika. "ta nam je drugo preostalo?" ree T. J. irei ruke. "Vie nema razloga da se brinemo da ne doe do potpunog buenja onog bia. Ve je budno. Nemamo razloga da verujemo da e se ono ikad vie povui u podsvest i u neaktivnost. Ali ako samo moemo da dovedemo Brenta ovamo, postupak moemo otpoeti

odmah... Doktore Mendel!" Preao je pogledom preko mora lica u sobi. "Mendel je u laboratoriji, priprema svoju opremu", ree neko. Onda taj isti koji je progovorio provue glavu kroz jedna bona vrata i izviknu psihijatrovo ime. Mendel, razbaruen, ue u sobu i nervozno pree pogledom preko okupljenih. "Kod vas je sve spremno?" otro ree T. J. "Ja sam potpuno spreman", ree Mendel izvlaei iz depa pric za injekcije i drei ga tako da ga T. J. moe videti. "Injekciju mu mogu dati u roku od deset sekundi od trenutka kad bude doveden..." Mendelov glas kao da se prelomi, postade izbezumljen. "Ali gde je on? ta ga zadrava? Zato nije ve ovde?" "Nema naina da se to sazna." T. J. je opet bio smiren. "Izgubljena su sva sredstva za komuniciranje sa naim agentima. Ali svi agenti su imali eksplicitno nareenje da Brenta dovedu u tab najbre to mogu, ako nastupi faza Z. Sad vie nita ne moemo da uinimo, sem da ekamo ovde." Mendel zgrabi T. J.-a za miice. "Ali mi ga moramo nai, T. J! Moramo ga nai!" Preko lica glavnog direktora pree zbunjeno mrtenje. "Vi verujete", ree on stresajui sa sebe Mendelove ruke, "da ete biti u stanju da dignete njegovu podsvest na nivo gde se svest nalazi, a onda da uspostavite direktnu komunikaciju?" "Pa, trebalo bi da to budemo u stanju." Mendel baci pogled ka podu, smirujui se donekle. "Ve nekoliko puta smo bili na domaku direktne komu..." Psihijatar zauta u sred reenice. T. J. je zurio u Mendela plamteim pogledom, steui pesnice. Zvuno udahnu, pa uzviknu optuujuim glasom: "Mendel! ta vam to znai! Bili ste na domaku!" Psihijatar uzmae; u njegovim oima sijao je strah. U sobi, gde je dotle vladala buka, iznenada nastupi tiina. T. J. iskorai napred i zgrabi doktora za okovratnik mantila. "Vi ste tajno pokuavali kontakt!" optui ga on. "Pazi!" viknu neko. "On ima pitolj, T. J!" Razleglo se nekoliko krikova, nekoliko direktora je pojurilo napred, ali je Mendel skoio iza glavnog direktora, pritisnuo mu revolver u lea, i povikao na ostale upozoravajui ih da se ne pribliavaju. Koristei T. J.-a kao tit, Mendel se povue do zida to dalje od pretee gomile.

"A ja", ree glavni direktor odmahujui glavom oamueno, "nisam ni nasluivao da meu nama moe postojati neko ko se trudi da probudi to bie, dok se mi ostali trudimo da ga vratimo u uspavanost! Trebalo je da znam, Mendel, da si ti u boljoj poziciji nego iko da sabotira ovaj projekat!" "Budalo", proaputa Mendel promuklo. "Ti i tvoj projekat sa ciljem da se ta stvar prigui, da opet legne u svoju otupelost, da izgubi sve svoje moi; da sauvamo prirodu kakvu znamo... Postoji drugi nain, T. J. ako ta stvar ue u onaj pravi um, um koji je moe kontrolisati, moj um, pomisli samo kakvu totalno neogranienu mo e takav ovek-upravlja imati!" Mendelov dah na T. J.-ovom vratu bio je ubrzan i vreo. "ta", nastavljao je psihijatrov glas sve histerinije, "pa mogao bih da vladam svetom i da nikakve opozicije ne bude. Bogatstva celog univerzuma bila bi moja. Ne samo sva bogatstva koja postoje nego i sva ije postojanje mogu da doaram svojim snovima! Besmrtnost i boanski ivot bili bi moji!" T. J. je odmahnuo glavom i opustio ramena; okrenuo se polako prozoru da vidi ta se deava napolju. Naiao je jak vetar i raeljao dim od svih tih poara u duge crne trake. Izmeu tih traka moglo se videti prirodno nono nebo. Dobro poznate zvezde treperile su na svojim uobiajenim mestima. Ali, dok je gledao, ta poznatost prestade. itave grupe zvezda napustie svoje poloaje i pojurie haotino preko nebesa pri emu mnoge nestadoe. Mnoge su eksplodirale, poprimajui sve dugine boje. Iezavali su u ultravioletni kraj spektra. Mesec vie nije postojao. Dok su Marsela i arls priali Tarlu ta se deavalo dok je bio u nesvesti, njegov mozak je to pratio oamueno. Zbunjen, odmahnuo je glavom i promrmljao: "Ne! Ne! Ne!" Ali uz svaki od ovih uzvika, koji kao da su bili usmereni ka traganju za nadom, dogodila se po jedna serija potresa koji su tutnjali kroz zemljinu koru i drmali automobil na njegovim amortizerima. "Ali zato?" upita Tarl uasnuto. "Zato se sve ovo dogaa? ta nije u redu?" Marsela pogleda arlsa, koji uzvrati gledjui joj u oi. Tarl je video tu razmenu pogleda. "Vi znate!" ree on razdeenim glasom. "Vi znate!" epao je devojku za ramena i prodrmao je. "O emu se radi, Marsela? Kai mi to to zna!" Njegove se obrve zgrie jer je jo jedna strela bola, neto manje otra od prethodne, nala svoj cilj. Napolju se zaula nova tutnjava povrina zemlje se jo jednom opako zatresla.

arls mirnu. "Pa mogli bismo i da mu kaemo, Marsela. Sad to vie nije vano. Ako se ne probijemo do taba, poeljno je da on zna. A ako se probijemo, svejedno e saznati." Na Tarlovom licu bio je iscrtan pravi lavirint zbunjenosti. "Zato sad ne idemo ka tabu?" ree devojka gledajui arlsa. "Previe je rizino ne moemo da krenemo dok se onaj pakao napolju bar delimino ne smiri." inilo se da je no, koja je pokrivala grad, istroila svoj prvobitni bes. Potresi su nailazili sve ree. Ali i sam vazduh kao da je vrebao i pretio, ekao da skoi i prodere. Tarlovo lice jo uvek je pokazivalo bolnu zbunjenost. Pogledao je prvo ofera, zatim devojku. "Tarl", ree Marsela, stavljajui mu ruku na rame, "bio si u pravu. Pratili su te pratili svakog minuta svake sekunde. Ali to su radile osobe koje su imale iskljuivo dobre namere! Osobe koje su samo brinule da ti se nita loe ne desi, da ne ulee u nevolje, da se obogati. Obezbeivali su ti sve to e te initi i odravati srenim i zadovoljnim..." "ak i ene?" Tarl smae njenu ruku sa svog ramena. "ak su se postarali da budem dobro snabdeven enama?" Sklanjajui pogled u.stranu, Marsela sa naporom ree: "Da." "A ti, Marsela, jesi li ti jedna od njih?" itavu jednu venost je utala. "Da, Tarl. Ja sam jedna od njih." "I ja sam njihov. Tarl", ree arls. "Skoro svi koje poznaje su njihovi." Tarl stisnu zube. "Hteli su da me odre srenim ali zato?" Dohvatio je devojku za miice i opet je prodrmao, viui: "Zato?" "Prekini s tim. Tarl", ree arls, koji se jo nije micao. "Ona se trudi kako najbolje ume." Tarl se opusti i utonu u jastuasti naslon, sklapajui oi. U glavi vie nije oseao nikakav bol samo neku nejasnu, tupu ispranjenost. "Tarl", poe devojin glas ponovo. Zvuao je udaljeno. "tien si iz dva razloga. Prvo, da se sprei ma koja fizika nevolja koja bi mogla odvojiti tvoj intelekt od tvog tela putem smrti... I drugo, da se sprei ma koja mentalna nevolja ma kakva psihoza, neuroza koja bi mogla, efektivno, dovesti do istih posleica. Vidi, Tarl, plaili smo se da, ako se to desi, neto u tebi moe da se otrgne." Njeno se telo treslo od emocija. Okreui se vozau, ona ree: "O, arls! Kako mogu da mu kaem? Kako

kazati ikome ko nije dobio injekciju Dr. Mendela koja bi pokrila bar deo te iracionalnosti?" "Mendel!" povika Tarl. "Ovako stvari stoje, Tarl", ree arls naginjui se blie Tarlu. "Najbolji nauni umovi u ovoj zemlji utvrdili su jednu stvar pre neto vie od tri godine. Otkrili su ta je, po njihovim reima, 'prava priroda naeg sveta' celokupnog univerzuma..." Voza mu se zagleda pravo u oi. "Nema ga!" izgovori naglo. "Nita od ovoga nije realno! Uopte i ne postoji nita realno ne u ma kom fizikom smislu... Sve je iluzija! Ova kola. Marsela. Ona zgrada. Ova planeta. Svaka zvezda na nebu!" Tarl se nasmeja, glasno, dugo. Ali njegov smeh izblede kad jedna grupa objekata nalik na komete prohuja visinama, kao u nekoj meusobnoj jurnjavi i sustizanju, od istonog pa sve do zapadnog horizonta, gde najzad nestadoe iza jedne grupe zgrada na kraju ulice. U njihovom uzburkanom tragu zvezde su se vrtloile rasipale, vrtele u malim krunim putanjama i onda se mukotrpno vraale na svoje ranije lokacije. Uas ispuni njegove oi; zaboravio je da se bio smejao. Onda, na mestu gde se jedna zvezda isticala briljantnim sjajem, itav okolni deo neba polude. Ta zvezda, iako sjajna, bila je ipak samo taka; no sad se raskrupnja u disk belog sjaja veliki kao pun Mesec. Ta blistava zona je polako rasla i istovremeno pojaavala svoj sjaj. Nekoliko sekundi kasnije to ogromno okruglo telo zapremilo je vie od polovine neba. Raslo je sve dok nije zapremilo celu nebesku hemisferu, pretvarajui no u najblistaviji dan kojeg je Tarl ikad video. Zaklonio je oi da bi ih zatitio. Kad je opet pogledao, ta jaka iluminacija je nestala. Nebo je opet bilo tamno. Iznanada postade svestan da Marsela vriti. Konano je prestala. Plakala nije. Na njenom krutom licu kao da se itala rastrenjenost. Pogledala ga je. U njenim oima je bio uas. "Mi razumemo, arls", ree ona divlje zurei u Tarla. "Ali on ni sluajno ne moe shvatiti o emu se ovde radi... Nije pripremljen! Nama je reeno ta da oekujemo!" Zadrhtala je i prebacila Tarlu jednu ruku preko plea. On se pribi uz nju, eljan da zagnjuri lice u njene grudi i zaplae. Mozak mu je bio tako ukoen, a on sav tako oamuen, da nije mogao vie nita da pita. "Ne pitaj kako su utvrdili da nita nije stvarno", nastavi voza. "Ali utvrdili jesu. Kazae ti." "Dokazali su to", dopre devojin glas potmulo kroz zid njenih prsa u Tarlovo

uvo. "Dokazali su kad su nam rekli da ako je istina to to oni pretpostavljaju, uskoro mora biti javljeno da je planeta Merkur misteriozno iezla... Pamti nestanak te planete, zar ne?" Klimnuo je glavom uz toplinu njenog tela. "Merkur nije prosto napustio svoju orbitu niti ga je neto gurnulo u Sunce.Unitilo ga je ono to je u tebi. Unitenje je izvedeno tako to si ti pod dejstvom droge podsvesno poeleo da Merkur nestane. To je bio test jedan eksperiment." Tarl upitno die glavu, tik pred Marselinim licem. "Da, Tarl, drogiran", ree devojka klimajui glavom. "Naravno, toga se ne sea. Uspomene su ti izbrisane post-hipnotikom sugestijom." Zajecala je i spustila elo na njegov obraz. "O, Tarl!" zaplaka ona. "Neprestano mislim da si ti ono bie! I onda me obuzima elja da se udaljim od tebe. Da beim! Sakrijem se! Ali ti si u istom amcu gde i svi ostali. Ti si isto toliko imaginaran, nestvaran, koliko i svako drugi! Ne bojim se tebe. Nego onog intelekta koji deli sa tobom tvoje telo i tvoj um!" Opet je sedeo uspravno. Nita mu nije zvualo razumno. Ba nita. eleo je da se utine da bi video nije li u nekoj fantastinoj zemlji sna... Ali samo jedan pogled napolje, gde se irila avetinjska panorama destrukcije, posluio je istoj svrsi. "Tarl", nastavio je arls. "Ta stvar taj intelekt unutar tebe to je jedino to realno egzistira. Nita drugo ne postoji. ak ni prostor. ak ni vreme. ak ni materija. Realan je samo taj intelekt ta neopipljiva, bestelesna mo miljenja! To i samo to je univerzum celokupni univerzum. Sve to postoji, postoji samo u njegovoj mati!" Tarl je opet tupo zurio napred. Odmahnuo je glavom. "Ne razumem, ne mogu to da savladam. Mora biti da ludim!" Vrebajua tiina izvan kola jo uvek je neopipljivo pretila, a nebo je bilo rasvetljeno poarima koji su se irili kroz grad. "Nai direktori", ree Marsela ovladavajui opet sobom, "veruju da je itav svemir, ukljuujui ak i tebe i tvoj aktivni um, samo deo misaonog obrasca tog tog intelekta. Oni veruju da je taj entitet, tokom perioda neznane duine, kreirao sve to je nama poznato - postupajui tako iz razloga usamljenosti... Moda je on prvo stvorio tebe, ili nekog od tvojih predaka. Ako je stvorio prvo tebe, onda je, znai, stvorio ne samo svet ovakav kakav je nama poznat, nego i celu istoriju za ovaj univerzum, i rasnu i individualnu memoriju za svako bie u njemu. A ako je stvorio prvo nekog od tvojih predaka, onda se prebacivao sa

roditelja na decu tokom niza generacija, tako da je sadanji domain tom intelektu tvoje telo. Posle stvaranja sveta, on je neko vreme uivao u ovom svom univerzumu i svetu, a onda utonuo u stanje obustavljene mentalne aktivnosti. Svojoj podsvesti je prepustio zadatak kontrolisanja svih objekata i akcija svih bia u svome univerzumu." Tarl je hotimice odmahivao glavom, pokuavajui da apsorbuje ova otkria da nae racionalnost. "Vidi", ree Marsela drei ga opet za oputenu aku, "oni koji su te pratili, i njihovi direktori, veruju da je to bie u svom svesnom stanju stvorilo samo jedan jedinstven svet jednostavnu vasionu. Smatraju da je tek posle padanja toga bia u san, dejstvom njegove podsvesti sve kompletirano... Moda je to bie, dok je svesno kontrolisalo proces postanja, stvorilo samo tebe i moda jo jednu ili dve osobe moda neku livadu kao boravite tek nekoliko najosnovnijih stvari. Onda je, zadovoljno sobom i smireno, palo u letargiju. Dok se preputalo tom zadovoljnom dremeu, nastavljalo je, bez svesne aktivnosti, da stvara svet. Livada je postala dolina, dolina se rairila u kontinent. Kontinent u planetu. Onda su dole druge planete, pa zvezde i zvezdani sistemi, kompleksni nauno sistematizovani poredak..." Po prvi put u Tarlovim oima zasja delimino shvatanje. "I ako se taj intelekt probudi", ree on, "nee moi da odri na okupu svu kompleksnost ovoga to je stvorio!" Devojka klimnu glavom. "A da li se budi? ta ga navodi na uznemirenje?" "Preterani oprez", ree arls sleui ramenima. "Direktori su gazili jedni drugima po petama", ree devojka brzo. "Ti si poeo da podozreva i tvoje sumnje su procurele do tvoje podsveti i onda u podsvest tog intelekta. To bie je podjareno, ubodeno. Ne jedanput, nego nekoliko puta. Svaki put kad je bilo uznemiravano, impuls iz njegove podsvesti probijao se u poredak koji se zahvaljujui toj podsvesti odrava. Rezultat toga je svaki put bio: haos. Najzad su ga skoro sasvim, ako ne i sasvim, razbudili." "I?" Nastojao je da izvlai rei iz njenih usta. utanje je, meutim, prekinuo arls. "I to je to! To je kraj!" "Ne!" usprotivila se devojka, vre steui Tarla. "Postoji jedna ansa, poslednja ako moemo da stignemo do taba. Tamo e direktori moda moi da uspostave kontakt da se obrate direktno tom biu. lako smo tvorevina mate tog bia, slobodne samo privremeno, ipak moda moemo da apelujemo na njega toliko iskreno, da nam ono omogui nastavak egzistencije. Naravno,

jasno nam je da ta egzistencija ne moe biti ono to je bila. U potpuno probuenom stanju to bie ne moe da odri itav sistematizovani univerzum. Da bi uspeno upravljalo samo onim najosnovnijim grupicom ljudi i vrstim komadom tla na kome oni mogu iveti bie e morati da napusti sve ostalo. To znai da e praktino sve to znamo nestati dematerijalizovae se. Moemo se jedino nadati da e bie posluati nae sugestije i da e pokuati da obezbedi opstanak za najvei mogui broj ljudi." "Kasnije", dodate arls, "kad bie uspeno odri onoliko koliko moe, moglo bi opet vrsto da zaspi. Onda e jo jednom otpoeti nadiranje progresa. Onda e tih pet-est ljudi da evoluiraju u civilizaciju. Njihovo maleno pare zemljita rairie se postepeno u kontinent. I postojae opet zvezde i svetovi." "I sve e napredovati normalno", ree devojka gorko, "dok neki naunik ne otkrije 'pravu prirodu stvari' i ne zabrine se kako e locirati taj 'intelekt' i ta e preduzeti da se intelekt ne vrati u svesno stanje." "Ali", upita on, "kako kako su saznali? Kako su pronali mene?" Marsela uzdahnu. "Sluajno. Jedan naunik koji je u nekoj vezi sa ovim to nam je sada glavni direktor je usavrio detektor modanih talasa. Pretpostavljalo se da e taj instrument imati i direkcionalnu sposobnost, naime da e moi da odredi gde se nalazi izvor detektovanih talasa. Meutim, utvrdili su da indikator nikad nije bio okrenut prema osobi koja je testirana... nego uvek u jednom istom pravcu. Ili su kako ih je igla vodila, preko pola kontinenta, i nali su tebe!" "Ali", ree Tarl, "zato ja ne oseam tu stvar u sebi? Zato mi sad, kad se bie budi, nije oigledno da je ona tu?" "A zato bi oseao?" ree arls u ijim oima su ostali samo sumornost i oajanje. "Ta stvar je istim sluajem povezana sa tobom. Sluaj se sastojao u tome to je ta stvar u prvi mah stvorila tebe ili nekog tvog pretka i povezala se sa tom osobom da bi preko posrednika uivala u snevanom svetu koji je proizvela. Od poetka je ta stvar dejstvovala nezavisno od tebe ili tvojih predaka. Dejstvovala je nezavisno od tebe ak i za vreme krize, tokom ove protekle tri godine." "U pravi mah", nastavi arls, "tri direktora su bili samo grupica naunika koja je otkrila istinu. Poto su se teoretisanjem uverili da su u pravu, pripremili su eksperiment sa Merkurom. Taj test je imao dve svrhe. Prva svrha je bila da se obezbedi istina. A druga svrha bila je da se obezbedi finansiranje za projekat 'zatite'. Svoje sumnje su izneli, odmereno, najbogatijim magnatima, ne samo u ovoj zemlji nego i irom sveta. Magnati im, naravno, u prvi mah nisu verovali. Ali kada su naunici predskazali da e itava jedna planeta da nestane, to je promenilo lik stvari. Direktori su dobili para koliko god su eleli za Operaciju

spreavanja." "arls", ree devojka. Gledala je kroz prozor u no koja je sad bila tiha. "Zar ne misli da bi trebalo da pokuamo da stignemo do taba? ini se da je napolju neto mirnije." "Da." ofer otvori vrata pokraj sebe. "Bolje je da tamo stignemo pre nego to se ono opet uznemiri." Okrenuo se Tarlu. "Samo oko est gradskih blokova. Moraemo peice." Vrelina iz minijaturnog vulkana na uglu oprila im je lica dok su prolazili pokraj njega, spotiui se kroz dimee razvaline jedne skrhane zgrade. Ulica niz koju ih je arls vodio bila je haos trotoara zguvanih poput harmonike, provaljenih vodovodnih cevi iz kojih je ikljala voda, razorenih zgrada. U svim gradskim blokovima poari su se razbuktavali i prenosili na zgrade dotad nezahvaene. Kroz zvuke razbuktalih poara i ruenja zaarenih greda poee da se probijaju i oni drugi zvuci, iz oblinjih stambenih zona. Sve je to navaljivalo na njihov sluh, doprinosilo paninoj uurbanosti njihovog koraanja. Tarlove cipele su ve bile iskrzane, a nogavice pantalona iscepane. Devojci su sa cipela otpale visoke potpetice dok su prolazili kroz poslednji blok magacinskih zgrada i peli se preko jednog nasipa i preko eleznike pruge da bi dospeli do sirotinjske stambene etvrti. Ispred njih su se sve jasnije uli krici unesreenih Ijud. Tarl je poeleo da im nekako zaprei pristup do svog sluha. Hodajui izmeu Marsele i arlsa, Tarl iznenada stade i ukoi se. Onda mu kolena popustie i on zamalo pade. Zadrali su ga devojka i njegov pratilac, dohvativi ga za ruke. "Bie mi dobro", proaputa on. Njihov trio ostade nepomian dok se Tarl, koga su njih dvoje jo uvek pridravali, borio protiv sve jaeg bola, grabei dah. Sad su zvuci unesreenog stanovnitva ispred njih jurili kao reka u njegove ui i udarali mu u mozak, poveavajui unutranji uas. Ignoriui bol, digao je glavu i pogledao panoramu ispred sebe. Na ulici su se mogli videti izbezumljeni, maltene poludeli ljudi. Neki su leali, nemoni da ustanu. Bilo je mnogo mrtvih. Sve je bilo zahvaeno totalnim razaranjem. Ranjenicima su pokuavali da pomognu neki ljudi koji su i sami bili oamueni, nemi. Neki su jednostavno stajali i vritali. Bilo je i takvih koji su se histerino smejali. Neki su, opet, stajali kao u transu i posmatrali napore drugih koji su pokuavali da se spasu iz zapaljenih zgrada. uli su se krici jedne majke koja je traila svoju bebu i krici mnotva dece

koja su pokuavala da nau svoje roditelje. U optoj galami naao se ak i po koji ivotinjski zvuk. Jedna maka zgurena uz ugao, pokraj nekog stepenita, alosno je mjaukala. Jedan pas je prestravljeno lajao; drugi je skiao od stranog bola. Ti zvuci su se zarivali u Tarlovu svest i onemoguavali mu potonue u nesvesticu. Dok je vodio, unutar sebe, tu bitku, pitao se koje su razmere ovoga to vidi. Da li je ovako u celom gradu? Celom svetu? Opet je sklopio oi i pokuao da istera haos iz svog mozga. A onda, iznenada, bola vie nije bilo! Nestao je u celosti, bez i najmanjeg ostatka. Pukao je kao lanac i ostavio Tarlu predivnu slobodu od muenja. Istovremeno je Tarl intuitivno osetio da se bol vie nikad nee vratiti da ga rastre. Znao je i mnoge druge stvari. Znao je da njegov um nije u celosti njegov. I da, paradoksalno, jeste njegov. Da sada raspolae umnom snagom veom od one krte koju je do pre jedne sekunde imao. Da je do tog asa koristio samo trunicu svoje potencijalne inteligencije. I da e sad moi da koristi sav taj potencijal! Da li se to onaj intelekt u njemu potpuno probudio? Ili je tek poinjao da se budi? Opredelio se za ovu drugu pretpostavku, zato to njegovo unutranje oseanje super-inteligencije nije bilo kontinuirano. Dolazilo je, pa odlazilo, zadravajui se samo po nekoliko izmiuih sekundi, ali ostvarujui mu, u tim intervalima, ogromne vidike vrhunskog znanja. Onda je to oseanje, kao da pulsira, nestajalo pa se opet pojavljivalo. I sa sticanjem velikog znanja stie zanosna svest o velikoj lepoti. Jer ono bie u njemu bilo je sutinski dobro. Pri jednom vrhuncu pulsirajueg oseanja, Tarl je shvatio da na svom raspolaganju, za mentalno razgledanje, ima celokupno znanje koje je ikada sakupljeno u celom univerzumu. Mogao je da razgleda svaku misao koja se ikada pojavila u svesti ma kog inteligentnog bia koje je bilo ivo tad, ili ikada ranije. Kroz masu univerzalnog intelekta kao greben se uzdizala maligna misaona traka njegovog psihijatra, Mendela. Tarl se zapitao zato je tom lekaru dato, u misterioznom planu sveta, mesto na izgled tako vano. Koncentrisao se na tu malignu izboinu i trgao se uviajui njenu vezu sa onim to se upravo dogaalo. Shvatio je da je Mendelov cilj uzurpiranje te vrhunske inteligencije. Uspostavljanje kontrole koja bi bila, do neke mere, svesna. Nametanje sopstvenog uma, Mendelovog, kao novog domaina, koji bi prihvatio vrhunsku inteligenciju. Tarl je takoe uvideo da ispunjenje tog plana podrazumeva

unitenje njega, sadanjeg domaina super-inteligencije. Mendelove namere su ga i uplaile, i zabavile. Bile su mu zabavne zato to je shvatio da bi, u sluaju da se inteligencija probudi u meri potrebnoj za prelazak u drugog domaina, to bilo kompletno buenje, to bi znailo kraj svega. Kardinalni pristup kojim su bili motivisani zaetnici operacije spreavanja uzdigao se, bledei, u Tarlovoj svesti: taj intelekt ne moe u svojoj svesnoj ravni nikako da odri ono to je dremajui stvorio i odravao pomou svoje podsvesti. Ali se iznenada zapitao nije li ta postavka pogrena. Da li je mogue da se to bie sasvim probudi razarajui pri tom sve to je stvoreno a onda da se vrati u dreme,i da pritom sve bude kreirano iznova? Re-kreacija koja bi iznova proizvela sve to je pre poetka buenja postojalo? Uz pomo hiperinteligencije koja je bila sve vie na raspolaganju njegovoj svesti, shvatio je da je ta mogunost itekako realna. Mogue je, razmiljao je on, da se spava na tren razbudi, samo da bi odmah ponovo utonuo u san i opet uao u svoj sanjani svet, nalazei da je potpuno isti kao kad ga je naputao. Nije znao do koje mere njegovim mislima i akcijama sada upravlja njegova sopstvena inteligencija, a odakle poinje dejstvo super-inteligencije. Pitao se da li razlika izmeu njega i onog bia sada realno postoji. Odmahujui glavom da bi uklonio te neodlune misli, saoptio je devojci i arlsu: "Glavobolja je prestala" i pogledao u njene staklaste oi i ona je poela da vriti. Da li je videla da je on sad drukiji? Na to pitanje su odgovorile njene oi. Zurila jeste, ali ne u njega nego mimo njega. Okrenuo se i pogledao niz ulicu. Tad se zateturao unazad, zapanjen! Prvih stotinak metara sve je bilo isto kao i pre ali iza toga nita. Apsolutno nita! Bilo je to kao da je neko uzeo gigantsku sataru i odsekao sav ostatak postojanja, ostavljajui sa druge strane preseka samo nezamislivo mrani, bezzvezdani, bezvidni, bezvuni vakuum. Drhtei, munjevito se okrenuo i pogledao na suprotnu stranu. Isto je bilo i ispred i iza njih. Prizor unitenja protezao se du jednog bloka zgrada, a iza toga nita. On i devojka i arls stajali su u centru jednog diska smetenog u beskonano nitavilo. Tanije, u centru sfere sfere realnosti jedva dvesta metara u preniku, okruene neizmernim prazninama jednog neogranienog univerzuma lienog materije. Marsela je nastavljala da vriti. arls je zastenjao i mlitavo klonuo na plonik. Zagnjurio je lice u ake i tiho jecao.

"Gotovo je!" grevito prozbori voza. "Sve je gotovo! Zatvara se oko nas! Jo smo samo mi preostali... Nisam mislio da e doi ovako ovako brzo. Bio sam siguran da e prethoditi dani nereda, haosa. A evo odlazi. Nema zvezda nema Sunca ni Zemlje niega!" Marsela se onesvestila i poela da pada prema vozau, koji je pokretom ake odgurnuo njeno nesvesno telo od sebe. Nastavila je da pada prema trotoaru. Na Tarlovom licu se pojavie loptice znoja. Primetio je, uasnut, neto to Marsela i arls maloas nisu primetili. Rub nitavila se primicao! Puzio je blie. Malena sfera realnosti se jo smanjivala stezala se. Shvatio je da e nitavilo konano stii i do njih i prodrati ih, ba kao to je sad gutalo materiju u ivinoj zoni. Poeleo je da se okrene i pobegne. Naglo se okrenuo, ali tama je i sa druge strane bila isto tako bliska i zastraujua. Izmahnuo je akom ispred svog lica, kao da hoe da odgurne od sebe tu nadiruu propast. I nitavilo se, kao da reaguje na njegov gest, zaustavilo! Koncentrisao se jae... i nitavilo poe polako da se povlai, povraajui iz sebe komade trotoara, delove zgrada i ulica koje je maloas pojelo. Uzmaklo je samo nekoliko metara. Onda jo nekoliko. Njemu je to uspevalo! On je, koristei mo onog entiteta, uvao ostatak konkretnog univerzuma! Marsela i arls ostadoe nepomini. Spreavajui nadiranje nitavila, Tarl die pogled ka mraku koji se nadneo nad njih. Zamislio je da se u centru nitavila nalazi jedna zvezda. I zvezda se pojavila! Zamislio je drugu. I druga se pojavila! Ali prva nestade. A kad je opet pogledao prizor oko sebe, video je da nitavilo nadire dalje i dere sve, kao to je i ranije inilo. Uzdrhtao je. Ne moe se odrati! Ne moe spreiti dematerijalizaciju materije a istovremeno narediti ulazak dodatne materije u egzistenciju! Moe li se spreiti da se njegovo sopstveno telo pretvori u nita? Koliko dugo moe da izdri? Da li e nitavilo navaliti kad on zaspi? Posle kog vremena e on biti sveden na bestelesni intelekt koji egzistira u prvobitnom beskrajnom moru etera? Zar ne bi bilo bolje, zapitao se, uljuljkati onaj intelekt ponovo u letargiju? Moda e tad moi da odri ovaj ostatak sveta... Kad bi samo mogao da stigne do taba! Moda se uz pomo onih direktora moe neto spasti. Ali tab vie ne postoji! Ili moda postoji? Moda e ponovo egzistirati ako on bude u stanju da pomakne ovu sferu da one take u okolnom nitavilu na kojoj se zgrada taba nekada nalazila. arls je jo uvek jecao. Tarl posee dole i pljesnu ga po obrazu. Jaina te

pljuske trgla je vozaa iz obamrlosti. "Di' se!" uzviknu Tarl. "Ne", zacvile arls. "Ostavi me na miru." Tarl ga opet oamari. "Dii se! Jo postoji ansa!" arls ustade mlitavo, postupajui sa ravnodunom popustljivou izofrenika. Tarl podie devojku u naruje. Disala je normalno ali je ostala u nesvesti. Nainio je nekoliko koraka napred. arls poe za njim. Sfera realnosti je napredovala sa njima, odravajui isti poluprenik u odnosu na centar u kome se njihova trojka nalazila. Prepeaio je jedan blok, i pred njima se odmotao sledei gradski blok realnosti a onaj blok koji su naputali progresivno se dematerijalizovao. "Da li smo u onoj ulici gde se nalazi tab?" upita Tarl vozaa. "Da", odgovori arls. Tarl produi istim putem. Odjednom shvati da ih obavija svetlost koja nije prirodna. Nije izvirala iz ulinih lampi niti ju je raalo nebo jer na nebesima nije postojalo nita svetlodavajue, ak ni ona zvezda ije postojanje na nebu je bio izazvao. Ali, upravo kad je svesno razmiljao o poreklu svetlosti, u stigijskoj tami se pojavi, kao da je u nju gurnuta, jedna mala sfera! Priguio je svoj krik; arls nije. Tarl je urno zamislio da se taj izvor svetlosti opet pojavljuje, i stvarno se pojavio. Tarl je izvoru zapovedio da egzistira i dalje pitajui se da li e to biti ostvareno. Nekoliko sekundi kasnije, nastupajua granica izmeu realnosti i nitavila prela je preko tri osobe, vraajui ih tako u postojanje. Ali im je Tarl postao svestan injenice da to troje ljudi postoje, oni su se dematerijalizovali! Pokuao je da ih vrati u egzistenciju, ali je uvideo da bi to mogao samo po cenu smanjivanja prenika sfere. Intelekt vie nije imao onu nekadanju mo! Dok su nastupali napred, pod zavesu realnosti je uklizilo jo nesrenika. Za neke se inilo da upravo pretravaju ulicu. Neki su puzili, bolno, preko betonske povrine. Neki su vritali. A neki su nepomino leali na tlu, dok je iz njih izmicao poslednji dah ivota. Ali svi su se oni, odmah posle svog povratka u egzistenciju, dematerijalizovali ostavljajui samo ispucale trotoare, rascepljene kolovoze iz ijih je naprslina ponegde kuljao plamen, zgnjeene i zapaljene zgrade. Bilo mu je sve tee da nosi devojku. Ona se pomae. Njeni pokreti inili su dalje napredovanje jo teim. Tarl se bio nadao da e ona ostati u nesvesti bar jo neko vreme.

Marsela je tiho zastenjala i poela da odmahuje glavom. Spustio je njena stopala do ulice, video da joj se oi otvaraju. Ali urno ih je opet zatvorila i zanjihala se kao da e pasti. "Je li ti dobro, Marsela?" upita on. Prela je akom preko svoje glave i nala vru ravnoteu. "Bie, za minut", proaputala je. "Ne gledaj unaokolo", upozori je Tarl. "Ne bi ti se dopalo ono to bi videla." "Ne bi." Stresla se. Onda je skliznula svoju aku u njegovu i signalizirala mu da je spremna da nastavi put. Pooe. arls ih je sledio, utke. Tek to su prevalili metar ili dva, voza isprui ruku i dotae ga po ramenu. "To je tu." arls je pokazao prema zgradi desno od njih. Devojka pogleda u tom pravcu. "tab", ree ona bez emocija. Bila je to jedna od malobrojnih zgrada koje su, u tom gradskom bloku, ostale uspravne. Tarl vre stee devojinu ruku i poe tamo. "Vie ti ne treba taj revolver", ree T. J. tonom oajanja, gledajui Mendela preko cevi. "Obojica emo nestati za nekoliko sekundi." Bacajui pogled po praznoj sobi, glavni direktor nastavi: "Nestaemo opet; stopiemo se u nita kao maloas. Pojma nemam zato smo se uopte vratili u egzistenciju, dok oni ostali nisu..." "Ja u ti rei zato." Mendelove oi izgubie deo svoje izbezumljenosti. "Brent dolazi. Pribliava se i sa sobom donosi sve to je preostalo od egzistencije. Ja sam i raunao da e se tano to dogoditi." "Ali oni ostali se nisu vratili!" Mendel vrati revolver u dep. "Moda mi opstajemo", nasmeja se on bez emocija, "zato to smo, ovek bi mogao rei, 'glavni likovi'... Uglavnom, dokle god smo tu, u vrstoj formi, nade ima." Psihijatar je hodao tamo-amo. "Brent e doi", nastavi on. Koa se zatee oko njegovih usta. "Dolo je vreme za transfer..." Vrata iznenada jeknue i otvorie se. T. J. trzajem die glavu i vide kako Marsela ulazi. "Ne ulazi ovamo!" povika on. "Zadri njega napolju!" Ali ve pri prvom zvuku okretanja kvake na tim vratima, Mendel je pojurio preko sobe. Dok je T. J. jo vikao, psihijatar je zgrabio Marselu za zglavak i uvukao je silom u sobu, zatim potegao revolver i prislonio cev na njenu slabinu. "Kurumi jo uvek mogu da ubijaju, Brent, ak i u ovoj nerealnoj realnosti", povika on dok je Tarl, stisnutih pesnica, uletao u sobu.

T. J. je izvikivao neko frenetino upozorenje. Ali Tarl je u sledeim trenucima bio svestan samo jednog razvoja dogaaja Mendel je hladnokrvno sklonio revolver sa Marseline slabine i vratio ga u dep svog sakoa! Ne zaustavljajui se da zatrai objanjenje za taj neoekivani postupak. Tarl skoi napred pruajui ake kao kande prema psihijatrovom grlu. Ali Mendel je odgurnuo Marselu od sebe i hitro se izmakao u.stranu, tako da su Tarlove ruke proletele mimo njega. Onda je doktor trgao ruku iz depa i u njoj se nalazio elini pric za injekcije. Pre nego to je Tarl stigao da povrati ravnoteu i opet se okrenuo Mendelu, igla mu se zari kroz odeu u lea. Efekat je nastupio trenutno. Tena vatra je pojurila kroz njegovo telo. U padu, stigao je da vidi kako arls, bez mnogo izgleda, napada psihijatra. Psihijatar je bio mnogo krupniji od vozaa, i tresnuo ga je pesnicom kao mougom; Tarl vide kako arls onesveen pada na pod. Onda se mutni veo prevue preko njegovog vidnog polja. T. J. nije imao vremena nita da uini, jer je Mendel potegao revolver iz depa jo pre nego to se arlsovo telo umirilo na podu. Gurajui ih pomou cevi revolvera, Mendel otera Marselu i T. J.-a ak na drugi kraj sobe, i vrati se mestu gde je Tarl leao. "as je doao, Brent!" proaputa on, nadnosei se nad Tarla. "Stvar se sad moe obaviti!" Psihijatar poe da pregleda Tarla, a istovremeno T. J. poe neto da govori Marseli. Zvuci tog razgovora plovili su preko sobe i udarali potmulo u Tarlov sluh. Nejakom kretnjom okrenuo je glavu na tu stranu, ali video je samo siluete, i to nejasne, devojke i tog oveka. Shvatio je, meutim, da je Mendel nesumnjivo otkrio glavnom direktoru svoje namere. Sada, pretpostavljao je Tarl, T. J. nesumnjivo pria Marseli o Mendelovoj metamorfozi. Poetno dejstvo injekcije onaj fiziki bol poelo je da slabi. Sad je Tarl bio svestan jedino teke fizike i mentalne umrtvljenosti koja ga je zahvatala. Kad je bol prestao, Tarl postade svestan da Mendelovi prsti tu i tamo pritiskuju njegovo telo, traei puls. Osetio je da mu doktor pritiska uvo na prsa u elji da uje otkucaje srca. Prikupljajui svu energiju koju je mogao prikupiti, digao je ruku nad Mendelovu glavu. Ali, pre nego to je mogao stisnuti pesnicu, ruka pade mlitavo na pod. Pokuao je da sve to ponovi, ali u njegovom telu vie nije bilo snage ak ni za slabu reprizu. Nejasno je uo Marselino vritanje i uspeo da okrene glavu na tu stranu. Mutno je video kako T. J. prislanja njeno lice na svoje rame da ona ne bi vie gledala ono zbog ega je vrisnula.

"Smanjuje se!" Devojin izbezumljeni, daleki glas jedva je dospeo do njegovih uiju. "Tarl je neko vreme ovo odravao. Ali sad ne moe da uini nita!" Jedna gruba ruka uhvati Tarla za vilicu i okrete mu glavu.Tarl se svim silama skoncentrisao i uspeo da izotri svoj vid. "Jeste, Brent." Mendelova podrugljivo iskrivljena usta otvarala su se i zatvarala grevito. "Pribliava se. Uskoro emo ostati samo ti i ja. I, Brent, mora misliti misliti da to u tvom umu, ta god bilo, predstavlja jednu odvratnost. Neto ega se treba otarasiti. Ja u ti pomoi da se otarasi toga. Ja u pomoi da to izvuemo iz tebe... Ali i ti mora pomoi meni. Mora da se koncentrie svim snagama i kae sebi: moram da se oslobodim toga! Moram da se oslobodim toga! MORAM DA SE OSLOBODIM TOGA!..." Mendelov glas mu je tukao u ui kao parni eki, i Tarl pokua da strese glavom da bi se oslobodio hipnotikog dejstva rei koje su se ponavljale otro i ritmino. Meutim, nemilosrdno navaljivanje tog glasa nije poputalo. Osetio je kako cev revolvera pritiska njegovu slepoonicu. Glas se nastavljao. On oseti da nije daleko as kad e Mendel povui obara. Psihijatrov ritmino-ponavljajui glas je zbrisao sve druge oseaje, i Tarlova svest podlee, priznajui: "Moram da se oslobodim toga! Ne elim da to ostaje tu! elim da to ode!" U rezonanciji sa psihijatrovim ritminim inkantacijama istih rei, Tarlove mentalne snage su opadale, i on poe iskreno da se trudi da pomogne u ostvarivanju Mendelovog cilja. Osetio je najminimalniji trag pokretanja neega to se nalazilo iza njegovog uma duboko u njegovoj podsvesti ak i onostran podsvesti. To oseanje je naviralo i uskoro poelo da navaljuje u harmoniji sa Tarlovim svesnim mislima. Ubrzo su hipnotike fraze zadirale u njegov um sa dve strane spolja, izvan njegovog tela, donoene glasom, i iznutra, mentalno. Ali upravo taj sklad kao da mu je dao neku neoekivanu vrstinu koja mu je omoguila da preuzme komandu nad bar jednim svojim ulom. Da li je ta vrstina neto to Mendel nije predvideo? Tarl je prinudio te neoekivane ergove energije da krenu prema njegovom ulu vida. Predmeti u sobi dobie nezamuenu otrinu. Mutne siluete Marsele i T. J.-a postadoe jasne, otre. I ba kad ih je Tarl gledao sa onoliko interesovanja koliko je njegova drogirana svest doputala, devojka i glavni direktor poee da iezavaju. Ivica postojanja upravo je prelazila preko mesta gde su se oni nalazili. Brisala ih je! Neprobojno nitavilo je nailo do njih, i, dok je on uasnuto gledao, Marsela i T. J. postadoe deo nitavila, a univerzum nastavi svoje neizbeno saimanje!

"Da, Brent." Mendelov glas je u njegovom uvu zvuao kao grmljavina. "Kad se suzi samo na tebe i mene kad taj entitet u svojoj jadnoj vasioni bude imao jo samo dva stvora moi e da pree, iz tvog beivotnog tela, samo na jedno mesto." Neto je u Tarlovom mozgu ljutito zamumlalo, a telo mu se grevito trglo. Da li se onaj intelekt konano razbudio i shvatio u celosti mahinacije svog stvora koji je njegova tvorevina? Tarl je razmiljao o tom pitanju. Da li e intelekt pristati na ono to Mendel eli? Ako pree u Mendela kao domaina, da li e u kasnijem novom postanju biti mesta za T. J.-a? Za Marselu? Za njega, Tarla? Bio je svestan da nema razloga da veruje da e takvog mesta biti. Jer, Mendel bi se svakako protivio egzistiranju ma koga ko makar i nasluuje pravu prirodu realnosti i ko bi na nju mogao uticati onako kako je Tarl uticao. Parale su ga kande uasa dok je shvatao da mogu nestati i on i svet one vrste koja je njemu bliska. Onda se iznenada zapitao zato taj entitet, za koga je verovao da je bazino dobar, doputa da se tako neto desi. Jedna zapanjujua polushvaena misao poe da navire u njegov um kao izvor vode; moda taj entitet ne preduzima nita protiv ovakvog razvoja dogaaja zato to je savreno ravnoduan prema svojoj kreaciji. Ali tad sledea misao dobi jo vee razmere: Moda se entitet ponaa subjektivno zato to se Tarl ponaa subjektivno! Moda se sad ostvarila situacija u kojoj su on i taj entitet jedno i isto! A ako bi tako bilo, razmiljao je Tarl, onda e sve to on, Tarl, zamisli, samim tim biti realno. Eto, na primer, efekti te injekcije: da li bi oni mogli biti eliminisani prosto mentalnom eljom da nestanu? Dok je Tarl jo razmiljao o toj mogunosti, sa njegovog tela spadoe lanci droge! Glava mu se razbristrila, misli postale jasne. Njegove su oi primale ivopisnu sliku Mendela koji je bio nagnut nad njega, jednom krutom rukom pritiskao njegova prsa, drugom drao revolver. Jednim pokretom Tarl se izvi i skoi na noge, zbacujui Mendela sa sebe. Psihijatar, sa trzajem iznenaenja na licu, brzo die oruje i naniani. Do Tarlovog uma je stigao da procrvi svoj put tek sam poetak oseanja straha. Pre nego to se oseanje stvarno stvorilo. Tarl se glasno nasmeja i paljivo pogleda revolver... To vie nije bio revolver! Mendel je drao samo mlitavu mokru krpu! Mendel, ijim se licem irio strah, odbaci krpu na pod i okrete se da bei. Ali nitavilo je bilo udaljeno jedva nekih dva-tri metra, i Mendel se zaustavi, zamrznut strahom. Tarl mu prie. "Nee uspeti", ree kroz stisnute zube. "Transfera nee biti."

Okrenuo je Mendela i tresnuo ga pesnicom u lice. Pa jo jedanput. Ali Mendelova predaja bila je preuranjena.Tarl odjednom shvati da nema smisla da ozleuje svoje zglavke o psihijatrovo lice tekih kostiju. Najjednostavniji nain da se rei problem oko tog perverznog megalomana jeste da mu se uskrati dalja egzistencija. Nitavilo naie preko Dr. Mendela. Kad je poelo, nekoliko sekundi kasnije, da se odmie, taj psihijatar se nije ponovo pojavio. Granice sfere poee da se odmiu u polje, u poetku polako, zatim sve bre... Dok je svesno usmeravao kreativnu mo su per-intelekta, Tarl je u svome mozgu, poeleo dobrodolicu vrstom uverenju da e se entitet, sad kad je kriza okonana, vratiti u dreme i nastaviti da sanja svoj san o stvaranju sveta. Koji deo uspomena na protekli period buenja, pitao se on, e ta inteligencija izbrisati? Sfera realnosti se irila dalje i arlsovo nesvesno telo se materijalizovalo. Onda iz nitavila izronie Marsela i T. J. Odjednom se Marsela pojavila, uplakana, u Tarlovim rukama. Dok ju je vrsto grlio, na um mu doe onaj aspekt situacije koji se Mendelu toliko bio dopao: ogromne mogunosti. Neogranieni obim bogatstva i vlasti na raspolaganju onoj osobi koja bi uspela svesno da kontrolie super-inteligenciju. Ali, ree on sebi uverljivo, bolje je zaboraviti. Zaboraviti i pustiti to bie da neuznemireno sanja svoje snove. "ta je bilo. Tarl?" Marsela je uzmakla od njega i okrenula upitno lice ka njemu. "Imam udan utisak da se neto neobino desilo... ta je to bilo?" Tarl nije odgovorio. Bacio je pogled na T. J.-a, koji je stajao oputen, zbunjena lika. Onda Tarl pogleda kroz prozor. Ivica sfere je ve bila nekoliko gradskih blokova daleko i jo se odmicala, sve bre i bre. Zvezde su opet poinjale da sijaju s neba. Ali neto je nedostajalo! Oiljci onih poara koji su opustoili grad vie se nisu videli na ponovno steenom prostoru realnosti! Preko Tarlovog uma kao da se irio neki misteriozni veo. Pitao se otkuda mu pomisao da bi sa prozora taba mogla da se vidi nekakva panorama ruenja i paljevine... udna stvar ovu zgradu je nazvao "tabom". Kakav tab ega? ta li mu je to znailo? Odmahnuo je glavom i pokuao jasnije da razmisli, ali nije mogao. Duboko u njegom umu ostale su neke uspomene tonule su sve dublje i vie nije bilo mogue izvui ih.

Odustao je od tog pokuaja da sebi nametne koncentraciju i vre zagrlio Marselu. Osetio je kako iz dubina njegove linosti nailazi neki veliki mir. Tajna je zakopana, nedostupna svetu pa i njemu samome. Na neki nain je znao da je sam tako hteo. Marsela ga je poljubila...

ROGER ZELAZNY

Povratak Delata
Krupne, teke pahulje niz no, no tihu, no bez vetra. Za mene meava nije meava kada nema vetra. A nije bilo ni daka. Samo hladna, postojana belina koja promie prema tlu s one strane prozora i tiina koju nije poremetila ak ni pucnjava, ve ju je samo produbila sada kada je prestala. U dnevnoj sobi letnjikovca nije se ulo nita izuzev povremenog siktanja i pucketanja trupaca koji su se na ognjitu lagano pretvarali u pepeo. Sedeo sam na stolici okrenut bono stolu da bih mogao da vidim vrata. Na podu sa leve strane leao je komplet alata. Na stolu se nalazio lem, nesimetrini zaobljeni predmet od metala, kvarca, porcelana i stakla. Kad bi se iz njegove unutranjosti zaulo kljocanje mikroprekidaa, praeno zvukom zujanja, ispod mree, blizu njenog prednjeg kraja, izbila bi slaba svetlost i brzo zatreptala. A ukoliko bi se to dogodilo, bilo bi vrlo verovatno da u uskoro umreti. Izvadio sam crnu loptu iz depa im su Lari i Bert izali, prvi naoruan bacaem plamena, a drugi neim to je liilo na puku protiv slonova. Bert je poneo i dve rune bombe. Razmotao sam crnu loptu i ona se pretvorila u rukavicu bez prstiju kojoj je za dlan bila prilepljena masa neega to je podsealo na vlani kit. Zatim sam navukao rukavicu na levu ruku i nastavio da sedim drei je u vazduhu, lakta oslonjenog na naslon stolice. Na stolu, pokraj moje desne ruke, odmah uz lem, nalazio se mali impulsni laserski pitolj u koji nisam imao previe poverenja. Kada bih levom rukom udario o neku metalnu povrinu, materijal bi se prilepio za nju i otpao sa rukavice. Dve sekunde kasnije eksplodirao bi, usmerivi svu silinu prema dodirnoj povrini. Njutnovi zakoni doli bi na svoje usmeravanjem sile reakcije pod pravim uglom na ovaj pravac, a ona bi raznela u paramparad sve to se nalazi na dodirnoj povrini. Tu stvar nazivali su ispravljaki naboj, a veina raznoraznih zakonika navodila ju je pod "zabranjeno oruje" i "posedovanje provalnike opreme". Po mojem miljenju, molekularno nestabilni kit predstavljao je izuzetnu stvar. Bio je to sistem za

sreivanje koji nikada ne prata. Pored lema, odmah uz pitolj i moju ruku, nalazio se maleni voki-toki. Trebalo je da mi poslui da upozorim Berta i Larija ukoliko budem zauo kljocanje mikroprekidaa i zatim video kako se svetlo pali i poinje da trepti. Na taj nain oni bi doznali da Tom i Klej, s kojima smo izgubili vezu im je zapoela pucnjava, nisu uspeli da unite neprijatelja i da oigledno bez ivota lee na svojim poloajima, neto preko kilometar juno. Takoe, shvatili bi da e verovatno i oni uskoro umreti. Upravo sam se spremao da ih pozovem kada sam zauo kljocanje. Podigao sam lem i ustao im je svetlo zatreptalo. Ali ve je bilo kasno. etvrto mesto navedeno na boinoj estitki koju sam prole godine poslao Donu Volu bila je Pibodijeva pivnica u Baltimoru, drava Merilend. Zbog toga, poslednje noi u oktobru sedeo sam u njenoj stranjoj prostoriji, za stolom najbliim nii ija su vrata vodila na ulicu. Na drugoj strani zadimljene odaje ena odevena u crno svirala je na starinskom pijaninu i neprestano ubrzavala melodiju. Desno od mene, vatra je buktala, zadimljena, na uskom ognjitu pretrpanog kamina iznad koga su se uzdizali prastari jelenski rogovi. Nasuo sam pie i oslukivao. Napola sam se nadao da se Don i ovoga puta nee pojaviti. Bio sam obezbeen sve do prolea, a osim toga ba i nisam bio naroito oran za posao. Leto sam proveo u severnijim krajevima, a sada sam se usidrio u Cispiku i razmiljao da li da zaplovim prema Karibima. Sve jaa teskoba i neki teki vetrovi govorili su mi da sam se predugo zadrao u ovim krajevima. Ali, dogovor je bio da ga u ovom baru ekam do ponoi. Dakle, jo dva sata. Pojeo sam sendvi i naruio jo jedno pivo. Kada sam ga dopola ispio, primetio sam kako mi Don prilazi od ulaza, s mantilom preko desne ruke i osvre se. Kada je stigao do mog stola, odglumio sam odgovarajue iznenaenje rekavi: "Done! Pa zar si to ti?" Ustao sam i stegao mu ruku. "Alane! Ba je mali ovaj svet, ili kako ve to kau. Ma sedi! Samo ti sedi!" Seo je na stolicu naspram moje i prebacio mantil preko druge, sa leve strane. "ta radi u ovom gradu?" Upitao je. "Obina poseta", odgovorio sam. "Svratio sam da se pozdravim s starim prijateljima", potapkao sam brazde po otrcanoj povrini stola pred sobom, "a ovo mi je poslednja stanica. Polazim kroz nekoliko sati."

Zakikotao se. "emu to kucanje u drvo?" Nasmeio sam se. "Odavao sam potu jednoj od omiljenih ilegalnih toionica Henrija Menkena." "Zar je ovo mesto toliko staro?" Klimnuo sam. "Nekako", kazao je, "kao da je sasvim okrenuto prolosti ili se pak suprotstavlja sadanjosti. Nisam siguran ta je od toga tano." "Moda ima pomalo od oboje", rekao sam. "Voleo bih kada bi Menken mogao da navrati. Rado bih uo ta misli o sadanjosti. Nego, kako ti stoji s njom?" "S kim?" "Sadanjou. Ovde. Sada." "Ah." Primetio je kelnericu i naruio pivo. "Poslovno putovanje." Zatim je dodao: "Traim savetnika." "Ah. A za kakav posao?" "Komplikovan", rekao je. "Komplikovan." Pripalili smo cigarete, a neto kasnije stiglo je i njegovo pivo. Puili smo, pijuckali i sluali muziku. Stalno pevam istu pesmu i uvek u je pevati: svet lii na prebrzo odsviranu muziku numeru. Od silnih promena koje sam doekao i ispratio u svom ivotu, kao da se najvei deo dogodio tokom poslednjih par godina. Isto sam mislio i pre nekoliko godina, a kladim se da u tako gledati i za par godina odnosno, ukoliko me pre toga neki Donov posli ne oslobodi navike koraanja po ovom svetu. Don vodi detektivsku agenciju koja je po veliini druga na svetu, a mene ponekad upotrebljava jer ne postojim. Tanije reeno, ne postojim u ovom trenutku zbog toga to sam nekada postojao na mestu na kome smo pokuali da saberemo letinu ovog doba. Kada to kaem mislim na projekat Svetske banke podataka i injenicu da sam imao bitnog udela u tom pokuaju konstruisanja radnog modela stvarnog sveta koji bi vodio rauna o svemu i svakome unutar sebe. Koliko smo u tome uspeli i da li posedovanje slike sveta njenim vlasnicima omoguuje potpuniju kontrolu nad njegovim funkcijama pitanje je o kome moje nekadanje kolege i danas raspravljaju po mestima s tretavom muzikom, tamo gde su ratni planovi daleko od njih. Jo tada potrudio sam se da ne dobijem pravo graanstva u tom drugom svetu, koji je sada moda postao i bitniji od stvarnog. Prognaniku u stvarnost, moj prestup jednak je onome kakav ine ljudi koji tajno ulaze na teritoriju druge zemlje. Ponekad posetim stvarni

svet, ukoliko mi je to neophodno da bih preiveo. Tu na scenu stupa Don. Ljudi u koje se pretvaram ponekad mu prilino pomau prilikom reavanja odreenih problema. Na alost, izgledalo je da ih ima i sada, iako se itava galerija mojih likova oseala manje-vie poput probuenog balona. Ispili smo pia, dobili raun i platili ga. "Ovuda", rekao sam i pokazao prema izlaznim vratima, a on je navukao mantil i poao za mnom napolje. "Hoemo li popriati ovde?" pitao je dok smo koraali niz ulicu. "Radije ne", rekoh. "Najpre javni kolodvori, pa privatni razgovori." Klimnuo je i pourio napred. Nakon nekih etvrt sata nali smo se u brodskoj kabini Proteusa i tamo sam pristavio kafu. Ledene vode Zaliva neno su nas njihale pod nebom bez meseine. Ostavio sam da gore samo dve sijalice. Bilo je ugodno. Na palubi Proteusa sve guve, sve aktivnosti i uurbanosti ivota po gradovima deluju daleko, usporeno i nestvarno, zahvaljujui metafizikom izdvajanju koje nam omoguuje nekoliko metara vode. Vrlo lako menjamo okolinu, ali okean uvek deluje isto, a izgleda da i nas, kad se naemo na njemu, zahvata neko oseanje bezvremenosti. Moda je to jedan od razloga to ovde provodim toliko vremena. "Prvi put da si me doveo ovde", rekao je. "Ugodno je. Veoma." "Hvala. laga? eera?" "Oboje." Opet smo seli, u rukama smo drali oljice koje su se puile, a ja sam rekao: "ta ima ovoga puta?" "Sluaj koji postavlja dva problema", kazao je. "Jedan na neki nain spada u moju struku, a drugi ne. Reeno mi je da je situacija jedinstvena i da bi mogla da zahteva uslugu vrlo specijalizovanog strunjaka." "Nisam ti ja specijalista ni za ta drugo izuzev za preivljavanja." Oi su mu se iznenada podigle i ulovile moj pogled. "Uvek sam bio ubeen da zna neverovatno mnogo o kompjuterima. Skrenuo sam pogled. Bio je to nizak udarac. Pred njim se nikada nisam drao kao strunjak u toj oblasti, a meu nama uvek je postojao preutni sporazum da ne bi trebalo razgovarati o mojim metodama manipulisanja okolnostima i identitetom. S druge strane, bilo mu je jasno da je moje poznavanje sistema vrlo iroko. Samo to nisam voleo da razgovaram o tome. Zato sam preao u odbranu. "Ovih dana kompjuterskih strunjaka ima kao pleve", rekao sam mu.

"Verovatno je u tvoje vreme bilo drugaije, ali danas raunarima poduavaju ve i decu u prvom razredu kole. Prema tome, sasvim je normalno da znam mnogo o njima. U ovoj generaciji svi znaju toliko." "Zna ti na ta sam mislio. Dovoljno me poznaje da bi mogao da ima i malo vie poverenja. Problem jednostavno odskae od uobiajenih. Nita vie." Klimnuo sam. Prve reakcije po svojoj prirodi ne moraju uvek biti i ispravne, pa sam zato bio prisiljen da uloim prilino truda ne bih li se vratio na ispravan kolosek. I tako: "U redu, znam o njima vie od dece u koli." "Hvala. Mogli bismo da ponemo od toga. " Nalio je sebi kafe. "Ja sam se bavio pravom i raunovodstvom, a zatim vojnom slubom, vojnom obavetajnom i dravnom slubom, tim redosledom. Zatim sam uleteo u ovaj posao. Ono malo tehnikog znanja pokupio sam uz put, mrvicu ovde, deli tamo. Znam podosta o tome ta stvari rade, ali ne toliko u vezi s nainom na koji to izvode. U svemu ovome nisam shvatio neke detalje, pa bih voleo da pone tako to e mi ih objasniti najbolje to ume. Potreban mi je struni pregled stvari, a ukoliko mi ga moe pruiti, znau da si pravi ovek za ovaj posao. Mogao bi poeti tako to e mi rei na koji su nain radili prvi modeli robota za istraivanje kosmosa recimo kao oni koji su korieni na Veneri." "To nema veze s kompjuterima", rekao sam, "a kada smo ve na tome, to nisu bili ni pravi roboti. Radilo se o telefaktorskim ureajima." "Reci mi u emu je razlika." "Robot je maina koja izvodi odreene radnje u skladu s programskim naredbama. Telefaktor je maina kojom se upravlja uz pomo daljinske kontrole. Telefaktor funkcionie u povratnoj sprezi s operatorom. U zavisnosti od toga koju hoe sloenost, njihove veze mogu biti audiovizuelne, kinestetike, taktilne, ak i olfaktorne. to vie ide u tom smeru, dizajn postaje sve antropomorfniji. U sluaju Venere, koliko se dobro seam ljudski operator u orbiti nosio je egzoskelet koji je kontrolisao pokrete tela, ruku, nogu i aka ureaja dole na povrini i koji je primao reakciju pokreta i sile preko sistema mlaznih vazdunih prenosnika. Na lemu pomou koga je kontrolisao upravljani ureaj nalazila se ugraena kamera, tako postavljena da je vidno polje operatora ispunjavala slika prizora ispod njega. Takoe je nosio slualice povezane sa sistemom za detekciju zvuka. itao sam knjigu koju je potom napisao. Rekao je da je u dugim periodima vremena zaboravljao kabinu, zaboravljao da se nalazi na upravljakom kraju kontrolne petlje i da se oseao kao da luta kroz taj pakleni pejsa. Seam se da me je to stvarno oduevilo, poto sam jo bio mali, i da sam poeleo jedan takav ureaj, sasvim siuan, za sebe, da bih mogao da lutam po baricama i bijem bitku s mikroorganizmima." "Zbog ega?"

"Jer na Veneri nije bilo zmajeva. U svakom sluaju, to ti je telefaktorski ureaj, i stvar se sasvim razlikuje od robota." "Jo uvek te pratim", kazao je. "A sada mi reci u emu je razlika izmeu prvobitnih telefaktorskih ureaja i kasnijih modela." Otpio sam malo kafe. "Sa spoljanjim planetama i njihovim satelitima ilo je malo tee", objanjavao sam. "U poetku tamo nismo imali orbitalne operatore. Radilo se o ekonomskim, a i nekim nereenim tehnikim problemima. Uglavnom ekonomskim. I tako su ureaji odlazili na odabrane svetove, ali su operatori ostajali kod kue. Naravno, zbog toga je dolo do kanjenja u prenosu du kontrolne petlje. Trebalo je vremena da bi ulazni signal bio primljen na licu mesta, a zatim bi dolo i do dodatnog kanjenja pre nego to bi odgovor dopro do telefaktora. Pokuali smo da to kompenzujemo na dva naina. Prvi je bio primena jednostavnog postupka ekanje pokret, ekanje pokret. Drugi je bio sloeniji i u stvari u toj taki na scenu su stupili kompjuteri kao deo kontrolne petlje. Obuhvatao je postavljanje modela poznatih faktora okoline, pomou kojih se zatim dopunjavao period poetne sekvence ekanje pokret. Na osnovu toga, kompjuteri su korieni da bi se predvideo razvoj na krae staze. Tako su najzad mogli da preuzmu petlju i da je vode kombinacijom "prediktorskih kontrola" i ponavljanja ekanje pokret. Ipak, kada bi iskrsle neoekivane stvari, kompjuteri su morali da se oslone na ljudsku pomo. I tako, u sluaju spoljanjih planeta, ureaji nikada nisu bili ni potpuno automatizovani ni potpuno upravljani niti su potpuno zadovoljavali bar u poetku." "Dobro", rekao je i pripalio cigaretu. "A sledei potez?" "Sledei korak u razvoju telefaktora u stvari nije bio tehnike prirode. Bio je to ekonomski potez. Kese su najzad odreene, pa smo mogli da poaljemo napolje i ljude. Spustili smo ih gdegod smo mogli, a tamo gde nismo, spustili smo telefaktore, a ljude smestili u orbitu. Kao u starim danima. Problem kanjenja bio je otklonjen, jer je operator ponovo bio u blizini. Ako ba hoe, moe to smatrati povratkom na stare metode. Ipak, to i dalje esto inimo, i stvar hoda." Zavrteo je glavom. "Ispustio si neto", kazao je, "izmeu kompjutera i poveanog budeta." Slegao sam ramenima. "U to vreme isprobano je mnogo stvari", rekao sam, "ali nijedna se nije pokazala toliko efikasnom kao sprega ovek-kompjuter preko telefaktora." "Postojao je jedan projekat", kazao je, "kojim su pokuali da izbegnu kanjenje signala na taj nain to su poslali kompjuter zajedno s telefaktorom.

Samo to kompjuter nije bio pravi kompjuter, a telefaktor nije bio pravi telefaktor. Zna li na ta mislim?" I ja sam pripalio cigaretu dok sam razmiljao. "Mislim da govori o Delatu", rekao sam. "Tano, i na tom mestu sam se zapetljao. Moe li mi rei na koji nain je radio?" "Na kraju se pokazalo da je sve bilo greka." "Ali najpre je radio." "Svakako. Ali u lakim uslovima, na satelitu Io. Kasnije je otkazao, pa su morali da ga otpiu kao promaaj, mada velianstven. Pokuaj je od samog poetka bio previe ambiciozan. Izgleda da su odgovorni doli u priliku da kombinuju smele projekte stvari koje su se jo uvek istraivale i sasvim nove stvari. Teorijski se sve toliko lepo slagalo da su popustili pred iskuenjem i ugradili previe. Dobro je poelo, ali kasnije se sve raspalo." "Ali ta je sve bilo ubaeno?" "Boe! ta nije? Kompjuter koji nije kompjuter... Dobro, da ponemo od toga. U prolom veku, tri inenjera sa Viskonsinskog univerziteta Nordman, Parmentir i Skot razvili su ureaj poznat kao superprovodni neuristor sa tunelskim spojem. Dve siune metalne trake sa tankim slojem izolatora meu njima. Ukoliko sve to jako ohladi, elektrini impulsi e prolaziti bez otpornosti. Okrui ga magnetnim materijalom i spakuj na jednom mestu itavu hrpu toga na milijarde i ta si dobio?" Zavrteo je glavom. "Pa eto, dobio si strukturu koju je zbog svih tih puteva i meusobnih veza koji se mogu formirati unutar nje nemogue predstaviti ematski. To je oigledno neto poput strukture mozga. Pa zato, teoretisali su, ne treba ni da pokua da unese reda u takav ureaj. Uitaj mu podatke i pusti ih da sami uspostave sopstvene referentne puteve, tako to e se magnetni materijal jae namagnetisati kada struja bude protekla kroz njega i na taj nain smanjiti otpornost. Time e materijal uspostaviti sopstvene linije veze, slino mozgu tokom procesa uenja. Kod Delata koristili su vrlo slian postupak, a sloili su preko deset milijardi neuristorskih elija u vrlo mali prostor priblino jednu kubnu stopu. Za taj magini broj odluili su se jer je otprilike jednak broju nervnih elija u ljudskom mozgu. Na to sam mislio kada sam rekao da se nije radilo o pravom kompjuteru. U stvari bio je to pokuaj stvaranja vetake inteligencije, kakvo god mu ime nadenuli." "Ukoliko je ta stvar imala sopstveni mozak kompjuterski ili kvazi-ljudski onda se pre radilo o robotu nego o telefaktoru, zar ne?"

"I da i ne i moda", rekoh. "Ovde na Zemlji korien je kao telefaktorski ureaj na okeanskom dnu, u pustinji, na planinskim vrhovima to je bilo deo njegovog programiranja. Pretpostavljam da bi se to moglo nazvati nekom vrstom egrtovanja ili deijeg vrtia. To moda vie odgovara. Pokazali su mu kako da istrauje u tekim uslovima, kako da alje izvetaje. Kada se konano uvebao, teorijski mogli su da ga obese tamo posred neba bez kontrolne petlje i da ga puste da javlja sopstvena otkria." "Da li bi se u tom trenutku mogao smatrati robotom?" "Robot je maina koja izvodi odreene radnje u skladu s programskim naredbama. Dok je Delat, zna, donosio sopstvene odluke. Meni lino se ini da je u okviru pokuaja stvaranja neega to je po strukturi i funkcionisanju toliko blisko ljudskom mozgu svakako morala biti ukljuena i izgleda neizbena nasuminost njegovog modela. Nije to bila obina maina koja sledi program. Bio je previe sloen. To ga je verovatno slomilo." Don se zakikotao. "Neizbena slobodna volja?" "Ne. Kao to ve rekoh, ubacili su previe stvari u istu vreu. U to vreme verovatno bi i avola smatrali odlinim trgovcem da se pojavio s nekim maleckim projektom koji bi se mogao uklopiti. Na primer, psihofiziari su imali stvaricu koju su eleli da isprobaju, pa su je i upotrebili. Na izgled, bio je to komunikacioni ureaj. U stvari, eleli su da saznaju da li je stvar zaista bila razumna." "A je li bila?" "Oigledno, u ogranienom domenu. U stvari, eleli su da ugrade u inicijalnu petlju telefaktora ureaj koji je u mozgu operatora uspostavljao slabo indukciono polje. Maina je primala i pojaavala oblik elektrine aktivnosti Delatovog isto bismo mogli rei 'mozga' i zatim ga proputala kroz sloen modulator i ubacivala u polje indukovano u glavi operatora. Sada sam izaao iz svoje oblasti i zaao u Veberovu i Fehnerovu, ali svaki neuron ima prag pri kojem e proraditi, a ispod kog nee. Na jednom kvadratnom milimetru modane kore ima nekih etrdeset hiljada neurona, tako rasporeenih da svaki od njih ima nekoliko stotina sinaptikih veza sa ostalima. U jednom odreenom trenutku neki od njih mogu se nai ispod praga aktivacije, dok su drugi u onom stanju koje ser Don Eklz oznaava kao 'kritino ravnoteno' spremno za paljbu. Ukoliko samo jedan od njih pree preko praga, to moe izazvati pranjenje stotina hiljada drugih u roku od dvadesetak milisekundi. Pulsirajue polje trebalo je da omogui takav proces na dovoljno selektivan nain da prui operatoru zamisao o tome ta se zbiva u Delatovom mozgu. I vice versa. Delat je trebalo da ima ugraenu verziju iste stvari. Takoe se mislilo da bi to

moglo da ga humanizuje u izvesnoj meri, tako da naui da bolje ceni vanost sopstvenog raa moglo bi se rei, da izazove neto nalik lojalnosti." "Misli li da je to doprinelo njegovoj propasti?" "Mogue je. Na osnovu ega da ti odgovorim? Ako eli da nagaam, odgovor je da. Ali to je samo pretpostavka." "Aha", rekao je. "A kakve su mu bile fizike osobine?" "Antropomorfni dizajn, jer je najpre bio telefaktorizovan, a i zbog psiholokog rezonovanja koje sam ve pomenuo. Mogao je da upravlja sopstvenim malim vozilom. Naravno, sistem za odranje ivota nije mu bio potreban. I njega i vozilo napajale su fuzione elije, tako da gorivo nije predstavljalo nikakav problem. Umeo je da popravlja samog sebe. Bio je sposoban da izvodi veliki broj razliitih proba i merenja, da osmatra, izvetava, ui nove stvari, da emituje otkria ovamo. Sposoban da preivi skoro svuda. U stvari, na spoljanjim planetarna bilo mu je potrebno manje energije manje posla za rashladne ureaje koji su drali taj super-ohlaeni mozak na radnoj temperaturi". "Koliko je bio snaan?" "Ne seam se svih karakteristika. U stvarima kao to su dizanje tereta i guranje moda desetak puta jai od oveka." "Istraio je Io i zapoeo rad na Evropi". "Da." "Zatim je poeo da grei, ba kada smo pomislili da se valjano uvebao." "Tako nekako". "Odbio je direktnu naredbu da istrai Kalisto, zatim je krenuo prema Uranu". "Da. Ve godinama nisam itao izvetaje o..." "Nakon toga kvar se pogorao. Dugi periodi utanja bili su prekidani besmislenim emisijama. Sada kada vie znam o njegovoj grai, gotovo da me podsea na oveka koji se oporavlja nakon potpunog sloma." "Lii na to." "Ali ubrzo je uspeo da se sredi. Spustio se na Titan i poeo da odailje neto to je podsealo na valjane izvetaje. Ali to je trajalo kratko. Ponaanje mu je ponovo postalo iracionalno, nagovestio je da e pokuati da sleti na Uran, i to je bilo sve. Nakon toga vie se nije javljao. Sad kada znam za taj ureaj za itanje uma, postaje mi jasno zbog ega su psihijatri bili toliko ubeeni da vie nikad nee proraditi." "O tom delu prie nikada nisam nita uo."

"Ja jesam." Slegao sam ramenima. "To je bilo pre dvadeset godina", rekao sam, "i kao to sam ve napomenuo, odavno nisam uo nita o njemu." "Delatov brod sruio se ili je moda sleteo u Meksiki zaliv", rekao je. "Pre dva dana." Gledao sam u njega. "Bio je prazan", rekao je, "kada su konano stigli do njega." "Ne razumem." "Jue izjutra", produio je, "restorater Mani Barns pronaen je na smrt pretuen u uredu svoje firme Mejson Sen Miel u Nju Orleansu." "Jo uvek ne shvatam..." "Mani Barns bio je jedan od prva etiri operatora koji su programirali izvini, 'poduavali' Delata." Tiina se produavala i postajala sve napetija. "Sluajnost?..." Rekao sam najzad. "Moj klijent ne misli tako." "Ko ti je klijent?" "Jedan od tri preostala lana grupe za poduavanje. Ubeen je da se Delat vratio na Zemlju da bi pobio svoje nekadanje operatore." "Da li je upoznao svoje bive poslodavce sa svojom bojazni?" "Ne." "Zato?" "Jer bi tada morao da im otkrije razlog svoje bojazni." "A to je...?" "Nije hteo da kae ni meni." "Kako onda misli da obavi svoj posao?" "Rekao mi je ta smatra mojim poslom. eli dve stvari, a nijedna od njih ne zahteva poznavanje celokupne predistorije sluaja. eleo je da dobije dobre telesne uvare i da Delat bude otkriven i uniten. Ve sam se pobrinuo za prvi deo." "eli da se ja pobrinem za drugi?" "Tako je. Potvrdio si moje miljenje da si pravi ovek za to."

"Shvatam", rekoh. "Samo, zna li da e to, ukoliko je stvar zaista razumna, biti neto veoma nalik na ubistvo? Razume se, ukoliko nije, sve e se svesti na unitavanje skupog ureaja u dravnom vlasnitvu." "Kako ti gleda na sve to?" "Kao na posao." "Preuzee ga?" "Pre nego to se odluim potrebni su mi jo neki podaci. Na primer, ko je tvoj klijent? Ko su ostali operatori? Gde ive? ime se bave? ta?..." Digao je ruku. "Prvo", rekao je, "na klijent je gosp. Des Brokden, senator Viskonsina. Sve, razume se, s etiketom 'strogo pov'." Klimnuo sam. "Seam se da je sudelovao u svemirskom programu pre nego to se okrenuo politici. Ali nisam znao pojedinosti. Tako je lako mogao da dobije dravnu zatitu..." "Da bi mu je pruili, verovatno bi morao da im otkrije neto o emu nije eleo da govori. Moda bi uticalo na njegovu karijeru. Ne znam. Ne eli njih. eli nas." Ponovo sam klimnuo. "ta je s ostalima? ele li nas i oni?" "Naprotiv. Uopte ne dele Brokdenove strahove. Izgleda da smatraju da je pomalo paranoian." " Koliko se danas dobro poznaju?" "ive u razliitim delovima drave i nisu se viali godinama. Povremeno kontaktiraju." "Onda je osnova za takvu dijagnozu prilino klimava." "Jedan od njih je psihijatar." "Ah. Ko?" "Ime joj je Lejla Takeri. ivi u Sent Luisu. Tamo radi u dravnoj bolnici." "Znai niko od njih nije otiao u upravne organe federalne ili lokalne?" "Tako je. Brokden je razgovarao s njima kada je uo za Delata. U to vreme bio je u Vaingtonu. Za priu je saznao na samom poetku i uspeo da izdejstvuje da se ne iri. Probao je da kontaktira sa svakim od njih,tako je saznao za Barnsa, a zatim je uspostavio kontakt sa mnom i pokuao da nagovori i ostale da prihvate zatitu mojih ljudi. Nisu pristali. Kada sam razgovarao s

njom, dr Takeri je naglasila sasvim ispravno da je Brokden teko bolestan." "Od ega?" "Rak kime. Sada kad ga je ve zahvatio i proirio se, ne mogu nita da preduzmu. ak mi je rekao da mu ostaje jo oko est meseci da dovri neto to smatra vrlo vanim za zakonodavstvo radi se o novom zakonu o rehabilitaciji kriminalaca. Slaem se da je zvuao pomalo paranoino dok smo razgovarali. Ali, avo ga odneo! Ko ne bi? Ipak, doktorka Takeri misli ba tako i uopte ne smatra da je ubistvo Barnsa povezano s Delatom. Ona misli da se radilo o standardnoj osujeenoj provali, lopovu koji je zateen usred posla pa se uspaniio, a moda i nije bio sasvim normalan, i tome slino." "Znai, ne plai se Delata." "Rekla je da poznaje njegov um bolje od bilo koga i da nije previe zainteresovana." "Kako stoje stvari s drugim operatorom?" "Kae da doktorka Tekeri moda bolje poznaje Delatov um od ikoga, ali da mu zato on poznaje mozak, i da se takoe ne brine." "ta je hteo time da kae?" "Dejvid Fentris je inenjer-savetnik za elektroniku i kibernetiku. U stvari, uestvovao je u projektovanju Delata." Ustao sam i poao po novu oljicu kafe. Nije se radilo o tome da sam odjednom osetio neizdrivu elju da popijem jo jednu oljicu. Ali, setio sam se da sam svojevremeno radio s Dejvidom Fentrisom. A on je svojevremeno bio povezan s programom za istraivanje kosmosa. Stariji od mene petnaestak godina, kada sam ga upoznao, Dejv je ve uestvovao u projektu Banke podataka. Dok su neki od nas, kako je stvar napredovala, poeli da dobijaju zadnje misli, Dejv je do kraja ispoljavao divlji entuzijazam. Bio je to ilavi iica od svojih metar i sedamdeset, prosed, sivih oiju skrivenih iza naoara s tekim okvirom i debelim staklom. Stalno je kruio izmeu preokupiranosti i pomamnog jurcanja, imao je naviku da izgovara zbrkane reenice, tako da vam se moglo uiniti da je pravi primer one bratije koja je dogurala do nekog poloaja koristei se rodbinskim vezama i politikim govorancijama. Ali ukoliko biste ga sluali jo nekoliko minuta, polako biste poeli da menjate svoje miljenje, dok biste posmatrali kako svoja naklapanja sreuje u vrstu konstrukciju. Na kraju biste se uglavnom iuavali kako niste odmah sve shvatili i ta takav ovek trai na tako loem mestu. Kasnije bi vam moglo sinuti da on izgleda tuno kad god nije zagrejan za neto, pa iako je grozniavo raspoloenje sjajno za sitnije poduhvate, vei poslovi

uglavnom zahtevaju vie staloenosti. Uopte me nije udilo to je zavrio kao struni savetnik. Naravno, bilo je veliko pitanje hoe li me se seati. Istina, izgled mi se promenio, postao sam zreliji, navike su mi bile drugaije. Ali, hoe li to biti dovoljno, treba li da se sretnem s njim zbog ovog posla? Um iza tih naoara umeo je da napravi svata sa vrlo malo podataka. "Gde ivi?" Pitao sam. "U Memfisu; o emu se radi?" "Samo proveravam svoje znanje geografije", kazao sam. "Da li je senator Brokden jo uvek u Vaingtonu?" "Nije. Vratio se u Viskonsin i trenutno se zavukao u letnjikovac na severu drave. S njim su etvorica mojih ljudi." "Shvatam." Dolio sam kafe u oljice i opet seo. Sve skupa mi se nije mnogo svidelo, pa sam reio da ne prihvatim posao. Ipak, nisam eleo da direktno odbijem Dona. Njegovi poslovi predstavljali su vrlo vaan deo mog ivota, a ovaj izgleda nije bio jedan od uobiajenih. Oigledno mu je mnogo znaio i eleo je da ga se ba ja prihvatim. Reio sam da potraim rupe u prii i da je nekako svedem na ve otpoeti posao telesne zatite. "Deluje udno", rekao sam, "to se samo Brokden plai maine." "Da." "... I da ne daje objanjenje za to." "Tano." "Plus njegovo stanje i doktorkine rei o tome kako ono utie na njegov um." "Uopte ne sumnjam da je neurotian", rekao je Don. "Pogledaj ovo." Dohvatio je kaput i odatle izvadio sveanj hartije. Prelistao ga je, izvukao jedan list i pruio mi ga.Bio je to papir iz notesa sa tampanim zaglavljem, po kome je ravim rukopisom bila nakrabana poruka: "Done", pisalo je, "moram te videti. Franketajnovo udovite vratilo se s mesta na kome smo ga obesili i sada traga za mnom. itav prokleti univerzum okomio se na mene. Nazovi me izmeu osam i deset. Des." Klimuno. sam, ponovo zapoeo da itam, pa sam ga pruio nazad. Neka je dvaput prokleto! Gucnuo sam malo kafe. Verovao sam da sam odavno prestao da mislim na takve stvari, ali ono to sam primetio odmah me je uznemirilo. Na margini, tamo gde se tampaju podaci o vlasniku, proitao sam da je Des Brokden lan odbora za preispitivanje programa Banke podataka. Setio sam se da je taj odbor trebalo da prui niz predloga za izmene. Nisam mogao da se setim ime se Brokden tano bavio na tom poslu, ali oh, do avola! Stvar je sada jednostavno bila prevelika da bi se mogla bitnije

izmeniti... Ali, bilo je to jedino pravo Franketajnovo udovite za koje sam mario, a neka mogunost uvek postoji... S druge strane ponovo do avola. ta ukoliko dopustim da umre iako sam mogao da ga spasem, a ba je on taj koji?... Popio sam jo jedan gutljaj kafe. Pripalio sam novu cigaretu. Sve bi se moglo izvesti tako da se i ne sretnem s Dejvom. Mogao bih najpre da porazgovaram s Lejlom Takeri, zatim malo proeprkam po podacima o Barnsovom ubistvu, u meuvremenu neprekidno proveravam da li je iskrslo neto novo, jo malo se raspitam o vozilu u Zalivu... Mogao bih da iskopam tota, makar to bilo i poricanje Brokdenove teorije, a da mi se put ak i ne ukrsti s Dejvovim. "Ima li podatke o Delatu?" "Evo ih." Pruio mi ih je. "Policijski izvetaj o Barnsovom ubistvu?" "Ovde je." "Izjave umeanih i poneki podatak o njima?" "Ovde." "Mesto ili mesta na kojima bih te mogao nai tokom sledeih dana u neko odreeno vreme? Ovo e moda zahtevati malo usaglaavanja." Nasmeio se i pruio ruku da dohvati pero. "Dobrodoao na krstarenje", rekao je. Prstom sam pokazao prema barometru. Zavrteo sam glavom. Probudila me je zvonjava telefona. Podsvesno sam odgmizao do drugog kraja sobe, gde sam vezu prebacio na audio. "Da?" "Gos'n Don? Ima osam sati." "Hvala." Sruio sam se u stolicu. Ja sam od one vrste koju nazivaju ovekom s sporim paljenjem. Kao da svakog jutra ponavljam itavu filogenezu. Telesni zahtevi lagano su se probijali do mojih sivih elija da bi tamo uspostavili kontakt. Polako sam protegao ukoene zglobove i vrhovima prstiju otkucao nekoliko brojeva. Glasu koji se javio otkreketao sam svoju elju da dobijem hranu i puno kafe. Zatim sam jedno pola sata samo sedeo. Potom sam oteturao do kupatila da bih se ponovo malo uredio.

Kao dodatak uobiajenom nedostatku adrenalina i glikoze u mojoj krvi, sino nisam ba mnogo spavao. Zatvorio sam duan im je Don otiao, natrpao depove najneophodnijim stvarima, oprostio se s Proteusom i prevezao se do aerodroma na avion kojim sam u sitne sate stigao u Sent Luis. Tokom leta nisam mogao da spavam, jer sam razmiljao o sluaju i pripremao se za razgovor s Lejlom Takeri. im sam stigao, uzeo sam sobu, ostavio poruku da me probude ba u najnezgodnije vreme i sruio se u krevet. Dok sam jeo, razgledao sam papir s podacima koje mi je ostavio Don. Lejla Takeri trenutno je bila razvedena, poto se pre neto vie od dve godine razila s svojim drugim muem; imala je etrdeset i est godina i ivela je u stanu pored bolnice u kojoj je radila. Za list je bila spojena fotografija stara verovatno desetak godina. Na njoj, bila je smeokosa, za nijansu blie krupnoj nego punakoj osobi, smenih naoara posaenih povrh prastog nosa. Objavila je mnogo knjiga i lanaka iji su naslovi vrveli od raznih otuenja, uloga, ispunjenja, socijalnih uslova i preko toga jo malo otuenja. Nisam imao vremena da krenem uobiajenim putem i da se pretvorim u potpuno novu osobu sa verodostojnim linim podacima. Samo ime i pria, bilo je to sve. Ali ovog puta inilo se da nita drugo nee ni biti potrebno. Ponekad i neto poput iskrenosti moe da lii na razuman pristup. Do zgrade, u kojoj je stanovala odvezao sam se vozilom javnog saobraaja. Nisam se najavio telefonom, jer je mnogo lake odbiti glas nego oveka. Prema podacima, danas je bio dan kada je primala pacijente kod kue. Oigledno njena ideja: sruiti otuujui lik institucije, otkloniti odbojnost pretvaranjem seansi u neto poput drutvenog okupljanja. Nisam eleo da joj oduzmem previe vremena, jer sam bio siguran da bi Don u sluaju potrebe lako izvukao od nje sve to ga zanima, a s druge strane posete mojih drugara bile su svakako tako dogovorene da joj ostave i neto manevarskog prostora inter alia, da se tako izrazim. Upravo sam izmeu dugmadi u ulaznom hodniku pronaao njeno ime i broj stana, kada je neka starija ena prola pored mene i otkljuala vrata koja su vodila u hodnik. Pogledala me je i pridrala vrata, pa sam proao a da i nisam zvonio. Opet stvar linog prisustva. Poao sam liftom do Lejlinog sprata, bio je to drugi, naao njena vrata i zakucao. Upravo sam nameravao da ponovo kucnem kada su se vrata odkrinula. "Da?" Upitala je, a ja sam izmenio miljenje o starosti fotografije. U prirodi je izgledala uglavnom isto. "Dr Takeri", rekao sam, "moje ime je Don. Imam problem i mislim da biste mogli prilino da mi pomognete."

"O kakvom se problemu radi?" "To je u vezi s ureajem zvanim Delat." Uzdahnula je, a licem joj je prola grimasa. Prstima je stegla dovratak. "Preao sam dugaak put, ali lako ete me se otarasiti. eleo bih samo da vam postavim nekoliko pitanja." "Da li vas alje vlada?" "Ne." "Radite li za Brokdena?" "Ne. U pitanju je neto drugo." "U redu", rekla je. "Ba sada je u toku jedna grupna seansa. Verovatno e trajati jo jedno pola sata. Ukoliko nemate nita protiv, saekajte dole u hodniku. Obavestiu vas im bude gotovo. Posle toga moi emo da porazgovaramo." "Dobro", rekao sam. "Hvala." Klimnula je i zatvorila vrata. Pronaao sam stepenite i siao nazad. Posle jedne cigarete shvatio sam da besposlen pop i jarie krsti, pa sam krenuo da traim jarie. Vratio sam se do hodnika. Kroz staklo proitao sam imena stanara na petom spratu. Otiao sam liftom do tamo i kucnuo na jedna vrata. Pre nego to su se otvorila, pripremio sam belenicu i olovku i postavio ih ispred sebe na vidljivo mesto. "Da?" Kratko, staraki, radoznalo. "Zovem se Stiven Foster, gospoo Glanc. Sprovodim anketu za Udruenje potroaa Severne Amerike. Platio bih vam za nekoliko minuta vaeg vremena, da biste mi odgovorili na neka pitanja o proizvodima koje upotrebljavate." "ta - da mi platite?" "Da, gospoo. Deset dolara. Desetak pitanja. Bie gotovo za minut-dva." "Dobro." ire je otvorila vrata. "Zar neete da uete?" "Ne, hvala. Toliko je kratko da bih samo uao i izaao. Prvo pitanje odnosi se na deterdente..." Deset minuta kasnije vratio sam se u ulazni hodnik, dodajui listi trokova trideset dolara za tri intervjua. Kada je situacija puna nepredvidljivih obrta i kada sam prisiljen da improvizujem, volim da obezbedim sebi to je mogue vie odstupnica. Prolo je jo oko etvrt sata pre nego to je lift stigao i istovario tri oveka, jednog mladog, drugog mladog, treeg sredovenog. Nemarno odeveni, smejali

su se neemu. Visoki tip koji mi je bio najblii urno mi je priao i obratio se: "Vi ste onaj to eli da vidi doktorku Takeri?" "Tako je." " Rekla mi je da vam poruim da sada moete gore." "Hvala." Opet sam se popeo i doao do njenih vrata. Otvorila je kada sam zakucao, pozvala me unutra, smestila u udobnu fotelju na drugom kraju dnevne sobe. "Jeste li za oljicu kafe?" Pitala je. "Svea je. Skuvala sam vie nego to je bilo potrebno." "Ba bi mi prijala. Hvala vam." Nekoliko trenutaka kasnije donela je dve oljice, pruila mi jednu i sela na sofu s moje leve strane. Nalio sam ne obraajui panju na lag i eer koji su stojali na tacni. "Zainteresovali ste me", rekla je. "Recite mi neto vie o tome." "Dobro. Reeno mi je da se telefaktorski ureaj poznat po imenu Delat, u ovom trenutku verovatno obdaren vetakom inteligencijom, vratio na Zemlju..." "To je samo pretpostavka", rekla je, "ukoliko vam nije poznato neto to ja ne znam. Meni je reeno da se Delatovo vozilo vratilo i sruilo u Zaliv. Nema nikakvih dokaza da vozilo nije bilo prazno." "Ali to izgleda kao razumna pretpostavka." "Meni se ini isto toliko razumno da je Delat pre mnogo godina poslao vozilo prema predvienoj taki susreta i da je ono ovih dana stiglo do mesta na kojem ga je preuzeo program za sputanje i doveo ovde." "Zato bi on vratio vozilo i oduzeo sebi odstupnicu tamo napolju?" "Pre nego to vam budem odgovorila", kazala je, "volela bih da znam razlog vaeg zanimanja za tu temu. Novinar?" "Ne", rekao sam. "Ja sam nauni pisac za isto strune tekstove, popularizaciju i sve to se nalazi izmeu. Ali sada ne tragam za temom za lanak. Od mene su zatraili da pripremim izvetaj o psiholokom ustrojstvu te stvari". "Za koga?" "Privatna istraivaka grupa. ele da saznaju ta bi moglo da utie na njegovo razmiljanje, kako bi se najverovatnije ponaao ukoliko se zbilja vratio. Prilino sam se namuio dok sam obavljao taj zadatak i na kraju sam

doao do zakljuka da je njegova linost verovatno meavina umova njegova etiri operatora. I tako, uinilo mi se da su lini kontakti najbolji nain da prikupim vaa miljenja o tome na ta bi to moglo da lii. Iz oiglednih razloga doao sam najpre do vas." Klimnula je. "Jue sam razgovarala sa g. Volom. On radi za senatora Brokdena." "Oh! Nikada ne zalazim u poslove naredbodavaca dublje nego to zatrae. Ali senator Brokden nalazi se na mojoj listi, zajedno s Dejvidom Fentrisom." "Rekli su vam za Manija Barnsa?" "Jesu. Jadnik." "Verovatno je to uzdrmalo Desa. On je kako bih to rekla? Zgrabio ivot oberuke da bi stigao da dovri mnoge stvari tokom vremena koje mu je preostalo. Svaki trenutak mu je dragocen. Osea kako mu starica sa kosom die za vrat. Onda se brod vraa i jedan od nas gine. Po onome to znamo o Delatu, poslednjem od onoga to smo uli, Delat je poeo da se ponaa iracionalno. Des je povezao te dve stvari, a strah je u njegovom stanju sasvim razumljiv. Nije greh drati ga u zabludi, ukoliko mu to omoguuje da dovri posao." "Ali vi u svemu tome ne vidite nikakvu opasnost?" "Ne. Poslednja sam osmatrala Delata pre nego to su se veze prekinule i bila sam u prilici da vidim ta se dogodilo. Najpre je nauio da organizuje nadraaje i motorne aktivnosti. Iz umova njegovih operatora preneseno mu je jo mnogo drugih slika, ali su one bile suvie prefinjene da bi mu ita znaile na poetku. Zamislite dete koje je nauilo napamet govor u Getizburgu. injenice e mu ostati u glavi i to je sve. Ali jednog dana mogu mu postati vane. Mogu ak da ga podstreknu na nekakvu akciju. Oigledno, pre toga neophodno je odreeno sazrevanje. A sada zamislite takvo dete sa velikim brojem protivurenih slika elja, seanja, tenji od kojih ni jedna nije posebno problematina sve dok dete ostaje dete. Ali dodajte tome i odreenu zrelost i imajte na umu da slike potiu od etiri razliite linosti, da je svaka slika snanija od rei ili ak i najdivnijih govora i da sa sobom donosi sopstvena, ugraena oseanja. Pokuajte da zamislite unutranji sukob, protivurensti koje vas proimaju dok ste istovremeno etiri linosti..." "Zato to niko nije ranije predvideo?" "Ah", rekla je, smeei se. "Puna osetljivost neuristorskog mozga najpre je bila veoma podcenjena. Pretpostavljalo se da e se podaci koje dodaju operatori linearno sabirati i da e se to produiti sve dok ne bude dostignuta kritina masa koja odgovara konstrukciji modela ili slike sveta i koja e zatim posluiti kao polazna taka za razvoj Delatovog sopstvenog uma. U stvarnosti su reakcije

odgovarale zbiru svih ubaenih podataka. Sem didaktikih situacija, utisnute su i sekundarne karakteristike umova operatora. Nisu smesta postale funkcionalne i zbog toga nisu primeene. Ostale su pritajene sve dok se um nije dovoljno razvio da bi ih razumeo. A tada je bilo prekasno. Iznenada je dobio etiri dodatne linosti i nije mogao da ih uskladi. Kada je pokuao da ih razdvoji postao je izoidan; kada je pokuao da ih sjedini postao je katatonian. Na kraju je iao tamo-amo od jedne do druge mogunosti. Zatim je uutao. Sumnjala sam da je podlegao neemu to odgovara napadu epilepsije. Nekontrolisane struje koje bi nastale kao posledica obrisale bi mu um iz tog magnetnog materijala i na kraju ga dovele do onoga to odgovara smrti ili pretvaranju u idiota." "Razumeo sam vas", rekao sam. "A sad, onako igre radi, ja vidim i druge mogunosti, kao to su uspeno ujedinjenje sveg tog materijala, ili pak prelazak u standardnu izofreniju. ta mislite, kako bi se ponaao kada bi jedna od te dve stvari bila mogua?" "U redu", sloila se. "Ali kao to ve rekoh, mislim da je njegova viestruka linost tokom vrlo dugog perioda bila fiziki ugroena. Ukoliko je ipak uspeo da se izvue on bi, bar neko vreme, nastavio da ivi sa sopstvenim izmenjenim replikama svoja etiri operatora. Situacija bi se bitno razlikovala od sluaja ljudske izoidnosti po tome to su dodatne linosti potpune slike stvarnih identiteta, a ne njegovi kompleksi koji su se osamostalili. Moda bi nastavile da se razvijaju, moda bi se degenerisale, moda bi se sudarile sve do take unitenja ili velike izmene bilo koje od njih ili svih. Drugim reima, nikakvo predvianje o prirodi onoga to bi preostalo nije mogue." "Smem li ja da predloim jedno?" "Samo izvolite." "Nakon velike krize, on uspeva da ih nadvlada, da se zatiti. Pobeuje ta etiri demona koji ga kidaju u komade i u proces uvodi uasnu mrnju prema stvarnim linostima koje su krive za taj mete. Da bi se u potpunosti oslobodio, da bi se osvetio, on odluuje da ih pronae i uniti." Nasmeila se. "Upravo ste bez osvrtanja projurili pored standardne izofrenije u koju ste se maloas kleli i prebacili se na sluaj kada se on izvlai i postaje potpuno samostalan. To je sasvim druga situacija, kako god je nazvali." "U redu, prihvatam optubu. Ali ta je s mojim zakljukom?" "Kaete da nas mora mrzeti ukoliko je uspeo da se izvue. To mi zvui kao nesportski pokuaj uvoenja duha Sigmunda Frojda: Edip i Elektra u jednom biu, spremni da unite oba roditelja izazivae svih napetosti, strahovanja, slomova koji su u mladim godinama uliveni u nebranjenu, podlonu psihu. Za

tako neto ak ni Frojd nije imao ime. Kako bismo ga nazvali?" "Hermakidin kompleks?" "Hermakidin?" "Poto je Hermafrodit ujedinjen u isto telo s nimfom Salmakidom, ja sam istu stvar uinio s njihovim imenima. Takvo bie imalo bi etiri roditelja prema kojima bi usmeravalo svoje reakcije." "Lukavo", rekla je, smeei se. "Ukoliko iroka naobrazba i nema drugog efekta, onda bar daje zabavne metafore umesto razmiljanja koje zamenjuje. Ali ova je bez pokria i veoma antropomorfna. eleli ste moje miljenje. Dobro. Ako bi Delat uspeo da se izvue iz svega toga, bilo bi to samo zahvaljujui razlikama izmeu neuristorskog i ljudskog mozga. Prema mom iskustvu, ovek ne moe da prebrodi takvu situaciju i zadri stabilnost.Ukoliko je Delatu to polo za rukom, morao je da razrei sve protivurenosti i sukobe, da ovlada situacijom i da je tako dobro razume da ne verujem da bi ta god preostalo, moglo da izazove takvu mrnju. Strah, nesigurnost, stvari koje pothranjuju mrnju bile bi analizirane, provakane, pretvorene u neto korisnije. Verovatno bi bilo odbojnosti, moda i iskazivanja nezavisnosti ili samopotvrivanja. Zbog toga sam rekla da je vratio prazan brod." "Znai, vi mislite da je to jedini mogu stav koji bi Delat mogao da ima prema bivim operatorima, ukoliko danas postoji kao svesna linost? Od vas ne bi eleo nita drugo?" "Ba tako. ao mi je za Hermakidin kompleks. Ali u ovom sluaju moramo posmatrati mozak, a ne psihu. Tu vidimo dve stavari: izofrenija bi ga unitila, a uspeno prevladavanje iskljuilo osvetu. Kako god bilo, ne treba se brinuti." Kako da joj taktino kaem? Zakljuio sam da to nije mogue. "Sve je to lepo i krasno", rekoh. "Ali ako zanemarimo sve te isto psiholoke i fizike stvari, postoji li neki poseban razlog zbog koga bi on mogao da poeli vau smrt hou da kaem, najobiniji, staromodni motiv za ubistvo, zasnovan na dogaajima, a ne na nainu na koji je uspeo da sredi svoju opremu za razmiljanje?" Bilo je nemogue proitati joj izraz lica, ali znajui ime se bavi, drugo nisam ni oekivao. "Na kakvim dogaajima?" "Nemam pojma. Zato sam i pitao." Zavrtela je glavom. "Bojim se da i ja ne znam." "Onda je to otprilike sve", kazao sam. "Vie mi ne pada na pamet nikakvo

pitanje." Klimnula je. "A ja ne znam ta bih jo mogla da vam kaem." Ispio sam kafu i vratio oljicu na tacnu. "Onda, hvala vam", rekao sam, "na utroenom vremenu, na kafi. Mnogo ste mi pomogli." Ustao sam. Uradila je isto. "ta ete sada?" Pitala je. "Nisam jo odluio. Voleo bih da napravim to bolji izvetaj. Moete li mi vi predloiti neto?" "Predlaem da se ostavite daljeg traganja, jer pruila sam vam jedino mogue objanjenje, koje potvruju i injenice." "Ne mislite li da bi Dejvid Fentris mogao da prui i neke dodatne podatke?" Podsmeljivo je mrknula, zatim uzdahnula. "Ne", kazala je, "ne verujem da bi mogao da vam kae ita korisno." "ta ste time mislili? Po tome kako ste to rekli..." "Znam. Nisam to htela. Neki ljudi nalaze utehu u religiji, a drugi... Znate ve. Pod stare dane glavake se bace u nju. Ne upranjavaju je ba kako bi trebalo. Kao da utie na sve to pomisle." "Fanatizam?" Kazao sam. "Ne ba. Pre e biti pogreno usmeren ar. Ima neega pomalo mazohistikog u tome. Boga mu! Ne bi trebalo da dajem dijagnoze na daljinu niti da utiem na vae miljenje. Zaboravite ta sam rekla. Donesite sopstveni sud kada ga budete sreli." Digla je glavu, ocenjujui moju reakciju. "Pa", rekao sam, "nisam ba ubeen da u ga videti. Ali, zainteresovali ste me. Kako religija moe da utie na tehniku?" "Razgovarala sam s njim nakon to mi je Des saoptio vest o povratku broda", rekla je. "Tada sam stekla utisak da on smatra da smo se pokuajem stvaranja vetake inteligencije meali u poslove Svevinjeg. Da je jedino i bilo mogue da naa tvorevina poludi, poto je proizvod nesavrenog oveka. Izgleda da smatra kako se povratak radi odmazde, kao znak presude nad nama, sasvim dobro uklapa u to." "Oh", uzdahnu sam. Nasmeila se. Uzvratio sam joj osmeh.

"Da", rekla je. "A moda sam jednostavno naila u vreme kada je bio loe raspoloen. Moda bi trebalo da poete i da ga sami vidite." Neto me je nateralo da zavrtim glavom neka razlika izmeu njene ocene, mojih seanja i Donovih rei o tome da Dejv poznaje Delatov mozak i da nije posebno zabrinut. Negde izmeu toga krilo se jo neto i smatrao sam da treba to da saznam, da otkrijem, a da se ne primeti da njukam. I zato, "mislim da je ovo za sada dovoljno", rekao sam. "Trebalo je da obradim psiholoku stranu stvari, a ne mehaniku niti teoloku. Mnogo ste mi pomogli. Ponovo hvala." Zadrala je osmeh sve do vrata. "Ukoliko vam ne pada suvie teko", kazala je kada sam zakoraio u hodnik, "volela bih da ujem ta se desilo kada se itava stvar bude zavrila ili ukoliko iskrsne neto zanimljivo." "Moja veza sa sluajem prekida se ovim izvetajem", rekao sam, "a sada u ba poeti da ga piem. Ipak, moda u saznati jo poneto..." "Imate moj broj?" "Verovatno, ali..." Ve sam ga imao, ali sam ga ponovo pribeleio, odmah iza odgovora gospoe Glanc na pitanja o deterdentima. Kreui se dalje predvienim putem, uspeo sam za promenu da dobijem prevoz koji je vremenski bio divno povezan. Krenuo sam pravo na aerodrom, kupio kartu za Memfis i poslednji se ukrcao. Valjda se radilo o sekundama. Nisam imao vremena ak ni da rezerviem motel. A nije bilo ni vano. Dobra doktorica ubedila me je, svialo se to meni ili ne, da je Dejvid Fentris sledei, avo ga odneo. Imao sam snaan oseaj da mi Lejla Takeri nije ispriala itavu priu Morao sam da reskiram, da lino vidim ta se promenilo kod tog oveka i da otkrijem kakve to ima veze s Delatom. Iz mnogo razloga smatrao sam da takva veza postoji. Iskrcao sam se u prohladno, oblano popodne, gotovo odmah pronaao prevoz i odvezao se do mesta na kojem se nalazio Dejvov ured. Kada sam poao kroz grad mirisalo je na oluju. Mrane naslage oblaka gomilale su se na zapadu. Kasnije, kada sam se naao pred zgradom u kojoj je radio Dejv, prve kine kapi ve su poele da pogaaju njenu fasadu od prljavih opeka. Ali bie potrebno mnogo vie od toga da je osvei, ba kao i za bilo koju drugu zgradu u ovom kraju. Verovao sam da je do sada uspeo da dogura do boljeg mesta nego to je ovo. Otresao sam kapi sa sebe i uao. Terminal za obavetenja pokazao mi je kuda treba da poem, lift me je tamo odneo, noge su me dovele do vrata. Zakucao sam.

Nakon izvesnog vremena ponovo sam kucnuo i nastavio da ekam. Opet nita. Onda sam probao da otvorim vrata, otkrio da nisu zakljuana i uao. Bila je to mala, prazna ekaonica zelenih tapeta. Sto prijemnice bio je pranjav. Priao sam i zavirio iza plastinog paravana koji se nalazio iza stola. ovek mi je bio okrenut leima. Kucnuo sam prstima o pregradu. uo je i okrenuo se. "Da?" Nae oi su se srele, njegove i sada uokvirene tekim okvirima i isto onako ivahne; stakla deblja, kosa tanja, obrazi za nijansu ispijeniji. Njegovo pitanje podrhtavalo je u vazduhu, a u njegovom pogledu nita se nije pokrenulo da bi bilo zamenjeno prepoznavanjem. Bio je pognut nad hrpom ema; zaobljeni predmet od metala, kvarca, porcelana i stakla leao je na oblinjem stolu. "Zovem se Don, Don Don", rekao sam. "Traim Dejvida Fentrisa." "Ja sam Dejvid Fentris." "Drago mi je", rekao sam i priao mu. "Ukljuen sam u istraivanje vezano za jedan od vaih nekadanjih projekata..." Nasmeio se, klimnuo, prihvatio moju ruku i rukovao se. "Naravno, Delat", rekao je. "Drago mi je to smo se upoznali, g. Done." "Jeste, Delat", rekao sam. "Piem izvetaj..." "l eleli biste moje miljenje o tome koliko je opasan. Sedite." Pokazao je stolicu pored svojeg radnog stola. "Hoete li oljicu aja?" "Ne, hvala." "Upravo ga pijem." "Pa, u tom sluaju..." Priao je drugoj stolici. "Nemam laga. ao mi je." "Nije vano. Kako ste znali da se ovo odnosi na Delata?" Nasmeio se kada mi je pruio oljicu. "Zato to se vratio. Od svih stvari s kojima sam bio povezan on jedini zasluuje toliko panje." "Imate li neto protiv toga da malo porazgovaramo o njemu?" "Sve do odreene take, nemam." "Koja je to taka?" "Ako je dotaknemo, rei u vam." "Vai. Koliko je on zaista opasan?"

"Smatram da je bezopasan", odgovorio je, "osim po tri osobe." "Svojevremeno etiri?" "Ba tako." "Kako to?" "Radili smo neto u ta nije trebalo da se meamo." "A to je?..." "Najpre, pokuaj stvaranja vetake inteligencije." "Zato nije trebalo da se meate u to?" "ovek s imenom poput vaeg ne bi trebalo da pita tako neto." Zakikotao sam se. "Kada bih bio svetenik", rekao sam, "rado bih istakao da protiv toga nema biblijske zabrane osim ukoliko vetaku inteligenciju ne biste oboavali kao pozlaenog idola." Zavrteo je glavom. "Ne postoje tako oigledne, tako direktne stvari. Vremena su se promenila otkako je pisana Biblija, a u ovo sloeno doba ne moete se drati isto fundamentalistikog pristupa. Ono na ta sam ciljao bilo je malo apstraktnije. Neka vrsta ponosa, ne previe razliita od klasinog hubrisa postavljanje sebe na nivo tvorca." "Jeste li vi oseali takav ponos?" "Da." "Jeste li sigurni da se nije naprosto radilo o entuzijazmu vezanom za ambiciozan projekat koji je dobro tekao?" "O, bilo je mnogo toga. Drugi vid iste stvari." "ini mi se da se priseam neega o tome da je ovek stvoren prema T.vorevom liku i da to uvek treba da ima na umu. Trebalo bi da iz toga proistie da je takvo ogledanje njegovih sposobnosti ba pravi korak in slaganja sa Svetim Idealom, ako vam se to vie svia." "Ne, ne svia mi se. ovek ne moe zaista da stvara. On moe samo da preureuje ono to ve postoji. Samo Bog moe da stvara." "Onda nema razloga za brigu." Namrtio se, a onda: "Ne", rekao je. "Biti svestan toga, a ipak pokuavati to je poetak drskosti." "Jeste li stvarno tako mislili dok ste to radili? Ili ste na to doli kasnije?"

"Vie nisam siguran." "Onda znai da vam je dobri Bog u svojoj milosti dao blagoslov sumnje." Slabano se osmehnuo. "Nije loe, Done Done. Ali oseam da je presuda ve doneta i da smo izgubili sa etiri prema nula." "Onda vi Delata shvatate kao anela-osvetnika?" "Ponekad. Neto slino tome. Imam oseaj da se vratio da bi izravnao raune." "Samo razgovora radi", rekao sam, "kada bi Delat imao pristup potrebnoj opremi i kada bi bio sposoban da konstruie novi ureaj slian sebi, da li biste ga smatrali krivim za ono to vas uznemiruje?" Zavrteo je glavom. "Nemojte mi tako mudrovati kao neki jezuita, Done. Nisam se ba toliko udaljio od osnovnih principa. Osim toga, spreman sam da priznam da moda greim i da postoje i neke druge sile koje stvar vode prema istom kraju." "Atosu?" "Rekao sam vam da u vas obavestiti ukoliko budemo doli do odreene take. Sada smo je dostigli." "Dobro", kazao sam. "Ali, da znate, to mi na izvestan nain vezuje ruke. Ljudi za koje radim ele da vas zatite. ele da zaustave Delata. Nadao sam se da ete mi rei neto vie ako ne sebe radi, onda zbog ostalih. Moda oni ne dele vae filozofske poglede, a vi ste upravo sami priznali da moda i greite. Uzgred, gubitak nade veliki broj teologa takoe smatra grehom." Uzdahnuo je i poeao nos, ba kao to je to esto inio u starim danima. "ime se vi u stvari bavite?" "Ja? Ja sam nauni pisac. Sastavljam izvetaj o ureaju za agenciju koja eli da organizuje zatitu. to bolji moj izvetaj, potpunije e obaviti posao." utao je izvesno vreme, a onda rekao: "Mnogo sam itao iz ove oblasti, ali ne seam se vaeg imena." "Veina mojih radova bila je u oblasti petrohemije i pomorske biologije", rekao sam. "Oh. Onda je zaista udno to ste vi odabrani, zar ne?" "Uopte nije. Bio sam na raspolaganju, a ef zna moje radove, zna da sam dobar." Pogledao je preko sobe, tamo gde je gomila hartije zaklanjala neto to sam u

tom trenutku prepoznao kao pristupni terminal. U redu. Ukoliko je reio da sada proveri moje podatke, Don Don e se raspasti. Samo, bio je to stvarno glup trenutak da postane radoznao, nakon to je sa mnom podelio svoj oseaj greha. Mora da je i on pomislio neto slino, jer vie nije pogledao u tom pravcu. "Da kaemo to ovako", rekao je, a neto od starog Dejvida Fentrisa u najboljim danima preuzelo je kontrolu njegovog glasa. "lz ovog ili onog razloga, verujem da on eli da uniti svoje bive operatore. Ako je to presuda Svevinjeg, onda se tu nita ne moe. Sve e mu poi za rukom. Ali ako nije, ne elim nikakvu dodatnu zatitu. Sam sam se pokajao i samo od mene zavisi ta u potom uraditi. Zaustaviu Delata bez iije pomoi, na ovom ovde mestu, pre nego to iko bude povreen." "Kako?" Upitao sam ga. Pokazao je glavom prema svetlucavom lemu. "Kako?" Ponovio sam. "Njegova telefaktorska kola jo uvek su netaknuta. Moraju biti. Predstavljaju njegov neraskidiv deo. Ne moe ih odvojiti da pri tom ne uniti i sebe. Ukoliko prie ovom mestu na manje od etvrt milje, ureaj e se aktivirati. Poee glasno da zuji, a ispod te mree pored prednje ivice zatreptae svetlo. Onda u staviti lem i preuzeti kontrolu nad Delatom. Doveu ga ovde i iskljuiti mu mozak." "Kako ete ga iskljuiti?" Posegao je za emama koje je razgledao kada sam uao. "Ovde", kazao je. "Mora se izvaditi ova ploica. Zatim treba iskljuiti etiri podsistema. Ovaj, ovaj, ovaj i ovaj." Digao je pogled. "Ali to se mora uiniti odreenim redosledom, ili bi moglo da postane prilino vrue", rekao sam. "Najpre ovaj, pa ova dva. Potom ovaj." Kada sam ponovo digao pogled, sive oi su gledale u mene. "Mislio sam da ste uglavnom vezani za petrohemiju i pomorsku biologiju", rekao je. "Nisam ja 'vezan' ni za jednu oblast", rekao sam. "Ja sam nauni pisac i skupljam komadie sa svih strana a ovo sam ve ranije pogledao, kada sam prihvatio posao." "Shvatam." "Zbog ega niste u ovo uveli i agenciju za istraivanje kosmosa?" Rekao sam, traei teren za povlaenje. "Originalna telefaktorska oprema imala je toliku snagu i domet..." "Odavno sam otiao odande", rekao je. "Ja sam mislio da vi radite za vladu."

Zavrteo sam glavom. "Izvinite. Nisam eleo da vas navedem na pogrean put. Imam ugovor s privatnom istraivakom grupom." "Aha. To onda znai Des. Ne da je to bitno. Moete mu preneti da sam, na ovaj ili onaj nain, uzeo sve u obzir." "ta ukoliko greite u pogledu natprirodnog", rekao sam, "ali ste u pravu to se tie ostalog? Recimo da on dolazi pod spletom okolnosti u okviru kojih smatrate da mu se treba suprotstaviti. Ali pretpostavimo da niste sledei na listi. ta ako najpre naie na nekog od ostalih? Ukoliko ste toliko osetljivi po pitanju krivice i greha, ne mislite li da biste bili odgovorni za tu smrt ako biste mogli da je spreite tako to biste mi rekli samo malo vie? A ukoliko brinete zbog tajnosti..." "Ne", rekao je. "Neete me prevariti primenjujui moje principe na zamiljenu situaciju koja bi se razvijala onako kako to vama odgovara. Bar ne sve dok sam siguran da do tog nee doi. ta god da nagoni Delata, on e najpre stii do mene. A ukoliko ja ne budem mogao da ga zaustavim, onda niko nee, sve dok ne bude dovrio svoj posao." "Kako znate da ste sledei?" "Pogledajte mapu", rekao je. "Sleteo je u Zaliv. Mani je bio ovde, u Nju Orleansu. Naravno, bio je prvi. Delat moe da se kree pod vodom, kao kontrolisani torpedo, to Misisipi ini loginim putem za najlaki prilaz. Ako tako nastavi, sledei sam ja, ovde u Memfisu. Zatim oigledno sledi Lejla, gore u Sent Luisu, a nakon toga moe se snai za put do Vaingtona." Pomislio sam na senatora Brokdena uViskonsinu i shvatio da nee imati ak ni taj problem. Svi su bili lako dostupni, ukoliko se o situaciji razmilja imajui u vidu putovanje rekom. "Ali otkud zna gde ste vi?" Upitao sam. "Dobro pitanje", rekao je. "Unutar odreenog dometa on je bio osetIjiv na nae modane talase, poto ih je blisko poznavao i imao sposobnost da ih prima. Ne znam koliki mu je domet danas. Ja bih moda mogao da konstruiem pojaava koji bi proirio tu oblast osetljivosti. Ali da budem vie ovozemaljski, verujem da je jednostavno uzeo podatke iz Nacionalne banke podataka. Pristupnih mesta ima na sve strane, ak i po obalama. Lako je mogao da upadne u jedno od njih i sazna sve to ga zanima. Sasvim sigurno je imao dovoljno podataka za prepoznavanje a i tehnikog znanja." "Onda mislim da bi za sve vas bilo najbolje kada biste se odselili od reka sve dok se to ne sredi. Ne verujem da ta stvar moe dugo da se muva po okolini a da je niko ne primeti."

"Naao bi on naina. Neverovatno je sposoban. Nou, u mantilu, sa eirom, mogao bi da proe kao ovek. Nije mu potrebno nita od potreba ljudskog bia. Moe da iskopa rupu i zatrpa se, da bi tokom dana ostao pod zemljom. Moe da tri itavu no bez odmora. Nema mesta do koga ne moe da stigne tom brzinom. Ne, moram ga ovde ekati." "Dopustite mi da se najdirektnije izrazim", kazao sam. "Ako ste u pravu to se tie njegove boanske prirode, rekao bih da mi pokuaj borbe protiv njega zvui kao huljenje.S druge strane,ako nije,onda ostale izlaete opasnosti time to zadravate za sebe informacije koje bi nam mogle pomoi u obezbeivanju mnogo bolje zatite od one koju im vi sami moete pruiti." Nasmejao se. "Morau da se naviknem da ivim i uz tu krivicu,kao i oni sa svojim", rekao je. "Nakon to budem uradio ono to mogu, zasluie sve togod im se desi." "Ja sam shvatio", rekao sam, "da ak ni bog ne sudi ljudima pre smrti ako vam se svia da svojoj zbirci dodate jo malo drskosti." Prestao je da se smeje i zagledao mi se u lice. "Ima neto poznato u nainu na koji govorite, kako mislite", rekao je. "Jesmo li se nekada ranije sreli?" "Sumnjam. Seao bih se." "Tako umete da uskomeate ovekove misli da je to uasno", nastavio je. "Uznemirili ste me, gospodine." "To sam i eleo." "Hoete li ostati u gradu?" "Ne." "Dajte mi broj na koji vas mogu pozvati, molim vas. Ako mi na pamet bude palo jo neto u vezi s ovim, javiu vam se." "Ako se to uopte bude dogodilo, voleo bih da to bude sada." "Ne", rekao je. "Najpre moram da razmislim. Gde vas mogu nai kasnije?" Dao sam mu ime Sent Luiskog motela u kome sam jo uvek imao rezervisanu sobu. S vremena na vreme lako u proveravati ima li poruka. "Dobro", rekao je, pomerio se prema paravanu pored prijemnice i tamo zastao. Ustao sam i poao za njim, stigao do tamo i zaustavio se pored vrata koja su vodila u hodnik. "Jo neto", rekao sam. "Da?"

"Ako se zaista bude pojavio i vi ga zaustavite, hoete li me pozvati i javiti mi?" "Hou." "Onda hvala i sreno." Naglo sam pruio ruku. Prihvatio je i slabano se nasmeio. "Hvala, Done Done." Sledei. Sledei, sledei, sledei... Nisam mogao naterati Dejva da se predomisli, a Lejla Takeri ve mi je rekla sve to je elela. Jo uvek nije bilo pravog razloga da zovem Dona bar ne pre nego to budem imao jo novosti. Razmiljao sam o tome dok sam se vraao na aerodrom. Izgleda da su prepodnevni asovi najpodesniji za razne slubene razgovore, dok no izgleda najpogodnija za prljave poslove. Teka psihologija, ali svejedno, to je istina. Nisam eleo da protraim ostatak dana ukoliko je postojao jo neko s kim bi vredelo popriati pre nego to pozovem Dona. Koraajui kroz hodnik shvatio sam da postoji neko takav. Mani Barns imao je brata, Fila. Pitao sam se koliko bi se isplatio razgovor s njim. Mogao sam da stignem do Nju Orleansa u vreme dovoljno pristojno za razgovor, saznam ono to bude hteo da mi kae, vidim s Donom je li iskrslo neto novo i zatim odluim treba li neto da uradim povodom samog vozila. Iznad moje glave, nebo je bilo sivo i cmizdravo. Nije mi se ba svialo da poletim preko njega. Zato sam ba to uradio. Nisam mogao da smislim nita pametnije. Na aerodromu sam brzo dobio kartu, ba na vreme za jo jedan polazak u pravo vreme. Dok sam se urio na let, oima sam okrznuo polupoznato lice na pokretnim stepenicama pored sebe. Izgleda da smo obojica reagovali kao to je uobiajeno u takvim prilikama, jer i on se na isti nain osvrnuo i namrtio, zaueno i ispitivaki, pre nego to je nestao. Nisam mogao da se setim ko je to. Polupoznata lica postaju esta stvar u mnogoljudnom, pokretljivom drutvu. Ponekad pomislim da je to jedino to e od nas ostati: samo obrisi lica, jedni malo postojaniji od drugih, izmeani s bujicama tela. Deak iz malog mesta u velikom gradu, Tomas Vulf, mora da je jo davno osetio istu stvar kada je skovao izraz ljudski roj. Moda je to bio neko koga sam nekada sreo na kratko, ili pak neko nalik nekome pored koga sam proao u prilici slinoj ovoj. Dok sam preletao namrgoeno nebo Memfisa, muljao sam po glavi misli o vetakoj, artificijelnoj inteligenciji ili A. I, kako su je nazvali oni iji su poziv kutije koje misle. Kada je re o kompjuterima, izraz A. I. uvek mi se inio preteak, izmeu ostalog i isto semantiki. Re "inteligencija" vue za sobom sve mogue nefizike asocijacije. Pretpostavljam da je to uglavnom posledica injenice da su ve i najranije rasprave i nagaanja na tu temu zvuale kao da je

inteligencija oduvek bila prisutna u takvim ureajima i da je samo trebalo pronai ispravne postupke i prave programe da bi se izvukla odatle. Takvim gleditem, a bio je to pogled veine, otvarao se pristup jednom neprijatnom deja vu naime, vitalizmu. Filozofske bitke devetnaestog stolea nisu bile ba toliko daleko da bi bile zaboravljene, a doktrina koja tvrdi da ivot zainje i pokree vitalni princip nezavistan od fizikih i hemijskih sila i da ivot odrava i menja sam sebe dobro se drala pre nego to su Darvin i njegovi sledbenici zapoeli sa serijom trijumfa u korist mehanicistikog pogleda na svet. Kada su se, tamo sredinom proteklog stolea, rasplamsale rasprave o A. I, vitalizam se nekako ponovo uvukao u stvari. Izgledalo je da je Dejv pao kao rtva toga i poverovao da je potpomogao stvaranje neosveene maine koju je jo i popunio neim to se pojavljuje samo u prvom poglavlju Postanja. Ali sa kompjuterima stvar nije stojala toliko loe kao sa Delatom jer se za program, ma koliko dobar, uvek moglo tvrditi da u sutini predstavlja samo proirenje volje programera i da rad maina koje odluuju predstavlja samo funkciju inteligencije, a ne i samu inteligenciju. A tu je uvek bio i Gedel sa svojim teorijskim cordon sanitaire, svojom demonstracijom tane, ali mehaniki nedokazive pretpostavke. Ali, Delat je bio neto sasvim drugo. Konstruisan po ugledu na mozak i bar jednim delom poduavan kao ljudsko bie; a da bi se stvari na relaciji prema svemu to makar lii na vitalizam jo gore zamutile, bio je u direktnoj vezi s ljudskim umovima i iz njih je mogao da crpi bilo ta ukljuujui i onu iskru koja bi ga uputila prema samosvesti, kakva god ona bila. U ta ga je potom pretvorila? U samostalno bie? Izvitopereno ogledalo u kojem se ogleda izvitoperena ljudskost? Oboje? Ili nijedno? Ja sigurno nisam mogao da odgovorim, ali pitao sam se u kojoj je meri njegovo "ja" zaista njegovo. Oigledno je dobio itavo mnotvo funkcija, ali da li je mogao zaista da osea? Na primer, da li je mogao da oseti neto nalik ljubavi? Ukoliko nije, onda je jo uvek predstavljao samo skup sloenih sposobnosti, a ne stvar uz koju idu sve mogue nef izike asocijacije koje su pojam "inteligencija" uinile toliko omiljenim u raspravama o A. I.; a ukoliko bi bio sposoban za neto, recimo, nalik ljubavi, i kada bih ja bio Dejv, ne bih oseao krivicu zato to sam mu pomogao da doe na svet. Oseao bih ponos, iako ne na uobiajeni nain, a takoe bih se osetio i ponizno. S druge strane, ne znam koliko bih se osetio inteligentno, jer jo uvek nisam siguran ta mu je to, do sto avola, inteligencija. Predveernje nebo bilo je vedro kada smo sleteli. Naao sam se u gradu neposredno pre zalaska sunca, a na pragu kue Filipa Barnsa samo malo kasnije. Na moju zvonjavu odgovorila je devojica od svojih sedam ili osam godina. Gledala me je velikim, smeim oima i nije rekla ni re.

"Voleo bih da razgovaram sa gospodinom Barnsom", rekao sam. Okrenula se i zala za ugao. Nekoliko trenutaka kasnije, u hodniku se pojavio krupan, demekast ovek, proelav i veoma rumen i zakiljio prema meni. U levoj ruci drao je smotane novine. "ta hoete?" Pitao je. "Radi se o vaem bratu", rekao sam. "Da?" "Ovaj, ako bih mogao unutra? Malo je komplikovano." Otvorio je vrata. Ali, umesto da me pusti da uem, izaao je napolje. "Recite mi ovde." "U redu, biu brz. eleo bih da znam da li je ikada razgovarao sa vama o ureaju na kojem je nekada radio i koji se naziva Delat." "Jeste li aca?" "Ne." "Zbog ega vas onda to zanima?" "Radim za privatnu istraivaku grupu koja pokuava da ue u trag ureaju koji je nekada bio povezan s projektom. Oigledno se pojavio u ovoj oblasti, a mogao bi da bude vrlo opasan." "Da vidimo isprave." "Ne nosim ih sa sobom." "Kako se zovete?" "Don Don." "l vi mislite da je moj brat imao neki ukradeni ureaj kada je umro? E pa da vam kaem neto..." "Ne. Ne ukraden", rekao sam, "i ne mislim da ga je imao." "ta onda?" "To je bilo pa, robotske prirode. Zahvaljujui posebnom obrazovanju, Mani je moda umeo da utvrdi gde se nalazi. Moda ga je ak i privukao. Samo elim da otkrijem da li je ikada govorio o tome. Pokuavamo da ga pronaemo." "Brat mi je bio ugledan poslovni ovek, a optube uopte ne volim. Nimalo. Naroito ne odmah nakon njegove sahrane. Mislim da u pozvati ace i pustiti da oni vama postave neka pitanja."

"Samo trenutak", rekao sam. "ta ako vam kaem da ima razloga za pretpostavku da je taj ureaj ubio vaeg brata?" Njegovo rumenilo pretvorilo se u jarko crvenilo, a miii vilice iznenada su mu se zgrili. Nisam bio spreman na izliv prostota koji je usledio. Na trenutak sam pomislio da e me udariti. "Samo trenutak", rekao sam kad je zastao da bi doao do daha. "ta sam to rekao?" "Ti ili se sprda s mrtvima, ili si tupaviji nego to izgleda!" "Recimo da sam tupav. Kaite mi o emu se radi." Razderao je novine koje je drao, presavio ih, pronaao jedan lanak i pruio mi ih. "Zato to su uhvatili tipa koji je to uradio! Eto zato", rekao je. Proitao sam. Jednostavan, konkretan, precizan lanak. Poslednje dananje izdanje. Osumnjieni je priznao. Novi dokazi potvrdili su iskaz. ovek je bio u bekstvu. Radilo se o iznenaenom pljakau koji je izgubio glavu i prejako udario previe puta. Ponovo sam proitao. "ujte, ao mi je", rekao sam. "Stvarno nisam znao za ovo." "Gubi se odavde", rekao je. "Hajde." "Svakako." "Stani malo." "To je njegova mala otvorila vrata." "Zaista mi je veoma ao." "I meni. Ali ja znam da njen tatica nije uzeo va prokleti ureaj." Klimnuo sam i okrenuo se. uo sam kako su se vrata zalupila iza mojih lea. Posle veere uzeo sam sobu u jednom malom hotelu, naruio pie i stao pod tu. Stvari su iznenada postale daleko manje hitne nego ranije. Senatoru Brokdenu bez sumnje e biti drago kada bude uo da je njegova prvobitna procena dogaaja bila pogrena. Lejla Takeri nasmeie mi se jednim od onih osmeha tipa "nisam li vam rekla?" kada je budem pozvao da joj joj saoptim novost oseao sam se obaveznim da tako uinim. Moda e Don sada, kada je pretnja manja eleti da nastavim potragu za ureajem, a moda i ne. Verovao sam da e to zavisiti od senatorovog raspoloenja. Ako hitnost vie nije toliko bitna, moda e se Donu vie sviati povratak zakonski manje problematinim operativcima. Dok sam se brisao, primetih kako zviduem. Oseao sam se kao

pas puten s lanca. Kasnije, s aicom pia pokraj sebe, zastao sam pre nego to sam otipkao broj koji mi je dao Don i umesto toga zatraio ifru svojeg hotela u Sent Luisu. Za svaki sluaj, ukoliko ima poruka koje bi vredelo dodati izvetaju. Na ekranu se pojavilo ensko lice, a na licu se pojavio osmeh. Upitah se smei li se ona svaki put iznova kada zauje zvono poziva, ili joj je to ve prelo u stalno dranje. To mora da je gadno, kad ne moe ni da vae gumu, zevne ili poaka nos. "Aerodromska prihvatna sluba", rekla je. "Mogu li vam pomoi? "Ovde Don", rekao sam. "Prijavljen sam u sobi 106. Neko vreme nije me bilo, pa me zanima da li je bilo nekih poruka za mene." "Samo trenutak", rekla je i proverila neto sa leve strane. A onda je produila: "Da", gledajui u papiri koji je sada drala u ruci. "Imate jednu snimljenu. Ali malo je neobina. U stvari je namenjena nekome ko je povezan s vama." "Oh? Kome?" Rekla mi je, a ja sam jedva uspeo da sauvam prisebnost. "Jasno mi je", rekao sam. "Doveu ga kasnije i pustiti mu poruku sa trake. Hvala vam." Ponovo se nasmeila, ispustila nekakav zvuk u znak pozdrava, pa sam i ja uinio isto i zatim prekinuo vezu. I tako, dakle, Dejv me je na kraju ipak prozreo... Ko bi drugi mogao da ima taj broj i moje pravo ime?" Mogao sam joj dati ovaj ili neki drugi broj i zatraiti da prenese poruku. Samo, nisam bio siguran da nee i sama poeleti da je uje, pogotovu ako se kojim sluajem trenutno dosauje vie nego obino. Morao sam lino otii tamo to je pre mogue i postarati se za brisanje trake. Progutao sam veliki gutljaj pia i potom okrenuo belenicu na "Dejv". Proverio sam njegov broj u stvari imao je dva i petnaest minuta pokuavao da ga nazovem. Nisam uspeo. U redu. Zbogom, Nju Orleanse, zbogom spokoju. Pozvao sam aerodrom i rezervisao kartu. Onda sam dovrio pie, sredio se, pokupio ono malo svojih stvari i krenuo na put. Zdravo, problemi..., Tog dana, tokom ranijih letova, troio sam vreme na razmiljanje o idejama Tijara de ardena o produetku evolucije u podruju artefakata, suprotstavljao ih Gedelovim reima o mehanikoj nepredvidljivosti, igrao se epistemolokih igara s Delatom kao sredinjom linou, pitao se, nagaao, ak se i nadao , nadao se da istina lei na prijatnijoj strani, da se Delat, svesno bie, zdrav

vratio nazad, da je Barnsovo ubistvo zaista ono to se sada inilo, da je eksperiment stvarno bio uspeh, trijumf, nova karika ili bar deli karike u lancu razvoja svesti... Lejla me nije mnogo obeshrabrila svojim reima o sposobnostima neuristorskog mozga... Ali, sada sam imao sopstvenih problema, a ak i najsraniji od filozofskih vista ne predstavlja nita prema, recimo, zubobolji, ukoliko ona kojim sluajem zadesi ba tebe. Zbog toga, Delat se naao po strani, a ja sam uglavnom bio obuzet samim sobom. Razume se, postojala je i mogunost da se Delat zaista pojavio i da ga je Dejv zaustavio, a zatim pozvao da bi mi to javio, kao to je obeao. Ali, upotrebio je moje pravo ime... Nisam mogao mnogo da planiram sve dok ne budem primio tekst poruke. Nije mi se inolo verovatnim da bi ovek koji sebe, poput Dejva, proklamuje za religioznog, iznenada poeo da razmilja o ucenjivanju. S druge strane, on je bio stvor s vrlo naglim promenama raspoloenja i ve je podlegao jednoj nepredvidljivoj transformaciji. Bilo je teko rei... Njegovo tehniko znanje, uz poznavanje programa Banke podataka, prualo mu je neobino povoljan poloaj ukoliko se odluio da me udesi. O nekim stvarima koje sam uinio da bih zatitio svoj status ne-osobe nisam voleo da razmiljam; naroito ne u vezi s Dejvom, ovekom kojeg ne samo da sam jo uvek cenio, ve mi je bio i vrlo drag. Poto je interes za sopstvenom zatitom prevladao i iskljuio stvarno planiranje, misli su mi se probile do optijih tema. Nekada davno, Karl Manhajm je primetio da radikalni, revolucionarni i progresivni mislioci tee korienju mehanikih metafora, dok oni konzervativniji prave biljne metafore. Rekao je to dobru generaciju pre nego to su se kibernetistiki i ekologistiki pokret probili svojim putem kroz divljinu javnog mnjenja. Kako god bilo, inilo mi se da su ova dva pogleda posluili da naglase razliku izmeu dve slike sveta koje sada, kada vie nisu nuno povezane s politikim pozicijama koje im je pripisivao Manhajm, kao da su se zaista i dalje nastavljale. Ima onih koji na socijalno (ekonomsko) ekoloke probleme gledaju kao na kvarove koji se mogu ukloniti prostom popravkom, zamenom ili podeavanjem, to je neka vrsta linearnog pogleda u kojem se ak i novotarije smatraju obinim dodacima. A onda, tu su i oni koji ponekad oklevaju da se makar i maknu, jer im je panja okrenuta u pravcu sekundarnih i tercijarnih efekata koji se umnoavaju i ukrtaju kroz itav sistem. Kibernetisti imaju svoje viestruke povratne sprege, iako izgleda nikada nije sasvim jasno koliko i kakvih treba postaviti, a ekoloki getaltisti svoje dijagrame za koje je ponekad jednako teko shvatiti kako im pripisuju vrednosti i prioritete. Naravno, jedni ne mogu bez drugih, oni to se bave povrem i oni s krpenim lutkama. Ako nita drugo, potrebni su jedni drugima da bi se meusobno proveravali. I dok se ravnotea s vremena na vreme menja, tokom poslednjih

nekoliko stolea izgleda da su se uglavnom nametnuli krpari. Ali u dananje vreme oni umeju da budu isto onoliko politiki konzervativni kao i vrtlari o kojima je govorio Manhajm, a u stvari takvih se trenutno najvie pribojavam. To su oni koji su program Banke podataka, u sadanjoj ekstremnoj formi, videli kao odlino sredstvo protiv raznih zala i nosioca svega dobrog. Ali nisu ba sva zla izleena, a sam program izlegao je itav nakot. Iako su nam obe vrste potrebne, ipak bih voleo da je u vreme kada je program postavljan bilo vie ljudi zainteresovanih da uzgajaju vrt drave od onih koji su eleli da popravljaju dravni mehanizam. Tada ne bih bio begunac od naina ivota koji mi je mrzak i ne bih se brinuo da li mi je nekadanji sadrug razotkrio identitet. A onda, dok sam posmatrao svetlosti tamo dole, upitao sam se neto... Jesam li ja krpar zbog toga to elim da izmenim sadanji poredak u neto to bi vie odgovaralo mojoj anarhoidnoj prirodi? Ili sam vrtlar koji sanja da je krpar? Nisam mogao da se odluim. Izgleda da se vrt ivota nikada ne poklapa s batama koje zamiljaju filozofi radi sopstvene udobnosti. Moda bi se stvar dala srediti uz pomo nekoliko traktora. Pritisnuo sam dugme. Traka je poela da se okree. Ekran je ostao prazan. uo sam kako Dejvov glas pita za Dona Dona u sobi 106 i kako mu kau da niko ne odgovara. Onda sam uo kako kae da eli da snimi poruku za nekog drugog s kim je Don u vezi i da e Don razumeti. Zvualo je kao da je izgubio dah. Devojka ga je upitala hoe li da pree i na vizuelno. Rekao joj je da ga ukljui. Nastala je stanka. Rekla mu je da produi. Jo uvek nije bilo slike. Ni rei. Samo njegovo disanje i tihi zvuk grebanja. Deset sekundi. Petnaest... "... me je", konano je rekao i ponovo izgovorio ono ime. "... Ali eleo sam da ti kaem da sam te prepoznao... Nije to bilo nita odreeno nita posebno to si rekao... Samo onako, tvoj stil nain razmiljanja, govora elektronika sve to me je sve vie zbunjivalo jer mi je bilo toliko poznato pa sam te potraio u petrohemiji i pomorskoj biologiji ba bih voleo da znam ime si se stvarno bavio sve te godine... Ali nikada neu saznati. Samo, eleo sam da zna da me nisi preao." Sledilo je jo etvrt sata tekog disanja, to se zavrilo krkljavim kaljem. Zatim prigueno: "govorio previe prebrzo suvie naglo... Sve je propalo..." Onda je dola slika. Bio je pognut pred ekranom, s glavom na rukama, oblivenom krvlju. Naoari su mu nestale, pa je kiljio i mirkao. Desna strana glave bila mu je razmrskana, a na levom obrazu i elu imao je brazgotine. "Prikrao mi se dok sam te proveravao", uspeo je da izgovori. "Morao sam da ti kaem ta sam otkrio... Jo uvek ne znam... ko je od nas dvojice bio u pravu... Moli se za mene!" Ruke su mu se opustile, a desnica skliznula dole. Glava mu se skotrljala udesno i slika je nestala. Kada sam ponovo pustio traku video sam da je laktom

zakaio prekida. Onda sam izbrisao snimak. Bio je napravljen svega nekih sat vremena nakon to sam poao od njega. Ukoliko nije pozvao i pomo, ukoliko niko nije stigao po njega neposredno nakon toga, loe mu se pisalo. Ali ak i ako jeste... Iz javne govornice pozvao sam broj koji mi je dao Don, dobio vezu nakon izvesnog vremena, saoptio da je Dejv u gadnom stanju, da su lekari iz Memfisa ve dobili poziv i moda ve i stigli, da se nadam da u uskoro moi da ga ponovo pozovem. Onda sam se pozdravio s njim. Potom sam okrenuo broj Lejle Takeri. Dugo sam zvao, ali odgovora nije bilo. Upitao sam se za koliko bi jedan kontrolisani torpedo mogao da stigne uz Misisipi od Memfisa do Sent Luisa. Trenutak mi se nije uinio najpogodnijim za listanje tog poglavlja Delatovih specifikacija. Umesto toga, potraio sam prevoz. Kada sam stigao do njenog apartmana, zazvonio sam iz ulaznog hodnika. Opet nije bilo odgovora. Onda sam zazvonio kod gospoe Glanc. Od tri osobe koje sam intervjuisao u okviru svojeg lanog ispitivanja trita uinila mi se najprostodunijom. "Da?" "To sam opet ja, gospoo Glanc: Stiven Foster. Imam jo nekoliko propratnih pitanja u vezi s onom anketom od danas, ako imate par minuta slobodnog vremena." "Ma, dobro", rekla je. "Samo napred. Popnite se." Vrata su zabrujala, otkljuala se i ja sam uao. Polako sam produio do petog sprata, izmiljajui pitanja uz put. Ovaj manevar, kao i druge sline ranije, izmislio sam samo da bih sebi obezbedio jednostavniji ulazak, ukoliko bi mi neto tako nepredvieno zatrebalo. Veina petljavina te vrste je uzaludna, ali ponekad se uz njihovu pomo stvari neverovatno pojednostavljuju. Nakon pet minuta i nekoliko pitanja bio sam ponovo na drugom spratu, isprobavajui na bravi Lejlinih vrata nekoliko metalnih alatki s kojima je ponekad vrlo nezgodno biti uhvaen. Pola minuta kasnije pogodio sam pravu i otkljuao vrata. Navukao sam tanke rukavice koje uvek drim savijene u uglu depa, otvorio vrata i uao. Smesta sam ih zatvorio za sobom. Leala je na podu, vrata iskrivljenog pod gadnim uglom. Jedna stona lampa jo uvek je svetlela, iako je bila prevrnuta. Nekoliko sitnijih stvari bilo je oboreno sa stola, stalak za novine prevrnut, deo jastuia pobacan sa sofe. Kabl njenog telefona bio je iupan iz zida.

Vazduh je ispunjavao zvuk zujanja, pa sam potraio njegov izvor. Video sam kako se slabo, treperavo svetlo odbija od zida, kako se pali i gasi, pali i gasi... Brzo sam se pokrenuo. Bio je to nesimetrini, zaobljeni predmet od metala, kvarca, porcelana i stakla. Leao je u fotelji na kojoj sam sedeo ranije tog dana. Ista ona stvar koju sam video u Dejvovoj radionici ni izdaleka toliko davno kako mi se sada inilo. Ureaj za utvrivanje prisustva Delata, a moda i za preuzimanje kontrole nad njime. Podigao sam ga i smestio na glavu. Jednom sam uz pomo telepate dotakao um delfina koji je smiljao svoje pesme snova, negde u Karipskom moru, to je bilo tako divno iskustvo da je i samo seanje predstavljalo ist uitak. Ovaj oseaj teko da je imao ieg zajednikog. Analogije i utisci: lice posmatrano kroz mokro staklo; apat u terminalu punom umova; masaa glave elektrinim vibratorom; Vrisak Edvarda Munka; glas Ime Sumak, sve vii i vii i vii; topljenje snega; opustela ulica, kao posmatrana kroz snajperski nian kakav sam jednom upotrebio, brzo kretanje pokraj mranih izloga koji je okruuju, jak oseaj fizike nadmonosti, pomean sa sveu o ogromnoj snazi, udan raspored ula, sredinje sunce koje ne umire i koje me neprestano hrani energijom, seanja na viziju mranih vodenih tokova, eho-lociranje unutar njih, elja za povratkom na isto mesto, ponovnom orijentacijom, odlaskom prema severu; Munk i Sumakova, Munk i Sumakova, Munk i Sumakova nita. Tiina; Zujanje je prestalo, svetlost se ugasila. itavo iskustvo trajalo je svega nekoliko trenutaka. Nisam imao vremena da isprobam nikakvu vrstu kontrole, iako je naknadni utisak, poput biofidbeka, nagovetavao u kojem smeru treba produiti, na koji nain treba misliti da bi se to postiglo. Uinilo mi se da bih uspeo da se snaem kada bi mi se pruila bolja prilika. Skinuo sam lem i priao Lejli. Kleknulo sam pored nje i izveo nekoliko jednostavnih provera, iako sam unapred znao rezultat. Kao dodatak slomljenom vratu, zadobila je i nekoliko gadnih udaraca po glavi i ramenima. Za nju vie niko nije mogao uiniti nita. Onda sam brzo pretraio ostatak njenog apartmana. Nigde nije bilo tragova provali ili nasilnom ulasku, mada, ukoliko sam ja uspeo da uem bez toga, momak s ugraenom opremom mogao je istu stvar izvesti mnogo uspenije. U kuhinji sam naao neto pak-papira i uzicu, pa sam vratio lem u kutiju. Bilo je vreme da ponovo nazovem Dona i javim mu da vozilo zaista nije bilo

prazno i da verovatno ima svega i svaega u renom saobraaju tamo prema severu. Don mi je rekao da lem odnesem u Viskonsin, gde e me na aerodromu doekati ovek po imenu Lari i privatnim avionom prebaciti do letnjikovca. To sam i uinio. Saznao sam, to me nije iznenadilo, da je Dejvid Fentris mrtav. Temperatura je opala, a putem je poeo i sneg. Nisam bio valjano obuen za takvo vreme. Lari mi je rekao da u moi da uzajmim topliju odeu kad stignemo do letnjikovca, iako verovatno neu provoditi mnogo vremena van kue. Don im je rekao da stalno treba da budem uz senatora i da se patrole mogu formirati samo od njih etvorice. Larija je zanimalo to se stvarno dogodilo i jesam li zaista video Delata. Smatrao sam da ne bi trebalo da priam neto to se posle Donu ne bi svidelo, pa sam moda bio malo preotar. Nakon toga nismo mnogo razgovarali. Bert nas je doekao kada smo sleteli. Tom i Klej izali su iz zgrade da bi straarili na prilaznom putu i pored ume. Svi su bili srednjih godina, izgledali su vrlo sposobno, bili su vrlo ozbiljni i teko naoruani. Lari me je uveo i predstavio starom senatoru. Senator Brokden sedeo je u velikoj naslonjai na drugom kraju sobe. Sudei prema rasporedu nametaja, stolica se svojevremeno nalazila pored prozora na suprotnom zidu, sa koga je sada ni u ta gledao usamljeni akvarel utog cvea. Senatorova stopala leala su na jastuetu, a preko nogu bilo mu je prebaeno crveno ebe. Bio je obuen u tamnozelenu koulju, kosa mu je bila sasvim seda i imao je naoari za itanje bez okvira, koje je skinuo kada smo uli. Zabacio je glavu, razroko gledajui; grickao je lagano donju usnu dok me je posmatrao. Dok smo prilazili, licem mu nije preao nikakav izraz. Bio je krupan ovek, a nekad je verovatno bio gojazan. Sada je imao mlohavi izgled naglo omravelog oveka i nezdravu boju koe. Iz svega toga gledale su njegove bledo sive oi. Nije ustao. "Dakle vi ste taj", rekao je i pruio mi ruku. "Drago mi je to smo se upoznali. Kako elite da vas zovemo?" "Bie dovoljno Don", rekao sam. Neprimetno je dao znak Lariju i ovaj se povukao. "Hladno je tamo napolju. Naspite sebi pie, Done. Tamo je na polici." Pokazao je ulevo. "A dok ste tamo, sipajte i meni jedno. Dva prsta burbona u ai za vodu. Nita vie." Klimnuo sam, otiao i nalio dva pia. "Sedite", pokazao je na oblinju stolicu kada sam mu pruio pie. "Ali najpre da vidimo to ste to doneli."

Razvezao sam uzicu i pruio mu lem. Popio je malo svojeg pia i odloio au u stranu. Uzeo je lem obema rukama i paljivo ga posmatrao, namrten, zagledao ga sa svih strana. Potom ga je digao i stavio na glavu. "Nije loe", kazao je i nasmeio se po prvi put. Na trenutak se pretvorio u osobu koju sam znao iz nekadanjih vesti. Nasmeen ili srdit na njegovom licu uvek je prevladavao jedan ili drugi izraz. Nikada, ni u jednom od medija, nisam ga video u ovom slomljenom izdanju. Skinuo je lem s odloio ga na pod. "Valjan posao", rekao je. "Nekada se nije ni pomiljalo na ovakve stvari. Ali posle ga je Dejvid Fentris napravio. Da, rekao nam je za to..." Pridigao je pie i otpio gutljaj. "Vi ste, oigledno, jedini koji je uspeo da ga upotrebi. ta mislite? Moe li da poslui?" "Imao sam kontakt na svega nekoliko sekundi", rekao sam "tako da sam jedino stekao utisak da bi vredelo nastaviti, zapravo gotovo nita. Ali da, imao sam oseaj da bih uspeo da ga nadvladam da sam imao vremena." "Recite mi zbog ega nije spasao Dejva." "U poruci koju mi je ostavio nagovestio je da je tog trenutka bio na vezi s pristupnom kompjuterskom stanicom. Verovatno nije uo zujanje od njenog uma." "Zbog ega ta poruka nije sauvana?" "Obrisao sam je iz razloga nevezanih sa sluajem." "Kakvih razloga?" "Linih." Boja lica promenila mu se od sive do rumene. "ovek moe da navue sebi mnogo nevolja na vrat prikrivanjem dokaza i ometanjem pravde." "Znai, imamo neeg zajednikog, zar ne, gospodine?" Odmerio me je pogledom kakav sam ranije viao samo kod onih koji mi nisu mislili ba najbolje. Gledao me je tokom puna etiri otkucaja srca, potom je uzdahnuo i na izgled se opustio. "Don mi ree da postoje neke take u koje vas ne treba dirati", kazao je senator najzad. "Tako je." "Nije otkrio nikakvu tajnu, ali, znate, neto je morao da mi kae o vama." "Mogu misliti."

"Izgleda da ima vrlo visoko miljenje o vama. Ali ja sam pokuao da na svoju ruku saznam i neto vie." "I?..." "Nisam uspeo a moji uobiajeni izvori dobri su za takve stvari." "Pa?..." "Pa sam razmiljao, pitao se. injenica da moji izvori nisu nita otkrili zanimljiva je sama po sebi. Moda neto i nagovetava. Meni je lake nego drugima da shvatim da registracija pre nekoliko godina nije bila savrena. Veini izostavljenih lica verovatno bi trebalo da kaem 'veini' ipak nije trebalo mnogo vremena da prikau svoje postojanje na ovaj ili onaj nain i da budu uraunati kako treba. A postojale su tri iroke kategorije takvih: oni kojima se to desilo usled njihovog neznanja, oni koji se nisu slagali s itavom zamisli i oni naklonjeni nezakonitim rabotama. Ne pokuavam da vas svrstam ili procenjujem. Ali svestan sam da postoji odreen broj ne-osoba koje se bez traga provlae kroz drutvo, pa mi je sinulo da ste moda i vi jedna od njih." Okusio sam pie. "ta ako jesam?" Nasmeio se po drugi put, ovoga puta mnogo gadnije, i nije rekao ni re. Ustao sam i preao preko sobe do mesta gde sam mislio da je nekada stajala njegova stolica. Bacio sam pogled na akvarel. "Ne verujem da bi vam uspelo da proete istragu", rekao je. Nisam odgovarao. "Neete nita rei?" "ta elite da kaem?" "Mogli biste me pitati ta u uraditi povodom toga." "ta ete uraditi povodom toga?" "Nita", rekao je. "Zato se vratiti i sedite." Klimnuo sam i vratio se. Posmatrao mi je lice. "Da li je mogue da ste maloas bili blizu nasilju?" "Sa etiri uvara napolju?" "Sa etiri uvara napolju." "Ne", rekao sam. "Dobar ste laov." "Gospodine, ja sam ovde da bih vam pomogao. Tajnost zagarantovana. Ukoliko sam dobro shvatio, dogovor je tako glasio. Ako je bilo nekih izmena, voleo bih da sada ujem koje su."

Potapkao je prstima po ebetu. "Nemam nameru da vam stvaram neprilike", rekao je. "U stvari, potreban mi je ovek poput vas, a bio sam siguran da mi Don moe nai takvog. Vaa neuobiajena pokretljivost i vrhunsko poznavanje raunara, skupa s obavetenou u drugim oblastima, ine vas ovekom vrednim panje. Ima mnogo toga to bih voleo da vas pitam." "Izvolite." "Ne jo. Kasnije, ukoliko budemo imali vremena. To e biti dodatni materijal za izvetaj na ijem sastavljanju upravo radim. Za mene samog mnogo su vanije stvari koje nameravam da vam saoptim." Namrtio sam se. "Tokom godina", rekao je, "nauio sam da je najjednostavnije zatvoriti nekome usta u pogledu svojih poslova ukoliko i ti za njega ini istu stvar." "Oseate se primoranim da priznate neto?" Rekao sam. "Ne znam da li je 'primoran' pravi izraz. Moda da, moda ne. Kako god bilo, smatram da bi neko od ljudi koji me tite trebalo da zna itavu priu. Moda se neto iz nje negde pokae korisnim a mislim da ste vi najpogodniji da je ujete." "Va sam", rekao sam. "Biete sigurni sa mnom onoliko koliko sam ja s vama." "Imate li ideju zbog ega me ova stvar toliko brine?" "Da", rekao sam. "Da ujemo." "Iskoristili ste Delata da poinite neko delo ili dela nezakonita, nemoralna, ta god. To oigledno niko ne zna. Samo je vama i Delatu poznato ta se dogodilo. Smatrate da je ureaj verovatno, kada je uspeo da shvati punu teinu dogaaja, pretrpeo slom koji ga je mogao navesti da odlui da vas kazni zbog toga to ste ga tako iskoristili." Zurio je u au. "Pogodili ste", rekao je. "Svi ste uestvovali u tome?" "Da, ali ja sam bio operator kada se to dogodilo. Vidite, mi smo ja sam ubio oveka. Bilo je to u stvari, sve je poelo kao proslava. Tog popodneva dobili smo vest da je projekat prihvaen. Sve je bilo sreeno i stiglo je konano odobrenje. Tog dana dobili smo zeleno svetlo. Lejla, Dejv, Mani i ja poli smo zajedno na ruak. Svi smo bili sjajno raspoloeni. Posle ruka, nastavili smo

proslavu i ona se nekako preselila do laboratorije. Kao to ponekad biva, tokom veeri na pamet su nam padale sve vee i vee besmislice. Odluili smo ne znam ko je od nas to predloio da uvedemo u proslavu Delata. Na kraju krajeva, bila je to njegova zabava, u pravom smislu rei. Nedugo potom to nam se inilo savreno loginim, pa smo poeli da raspravljamo kako to da izvedemo. Vidite, bili smo u Teksasu, a Delat se nalazio u centru za svemirska istraivanja u Kaliforniji. Nije bilo ni govora o tome da odemo do njega. S druge strane, teleoperatorska stanica nalazila se u istoj zgradi u kojoj i mi. Na kraju smo odluili da ga aktiviramo i na smenu se oprobamo kao operatori. U svemu je ve poinjao da se nazire nekakav plan. Smatrali smo da svako od nas treba da doe u dodir s njim i podeli dobre vesti. To smo i uradili." Uzdahnuo je, popio jo jedan gutljaj i bacio pogled na mene. "Dejv je bio prvi operator", nastavio je. "Aktivirao je Delata. A onda - pa kao to ve rekoh, svi smo hili vrlo raspoloeni. Isprava nismo nameravali da izvedemo Delata iz laboratorije u koju je bio smeten, ali Dejv je odluio da ga nakratko izvede napolje da mu pokae nebo i da mu kae da e i on tamo. A onda se odjednom zagrejao za to da nadmudri straare i alarmni sistem. Bila je to igra. Svi smo uestvovali u njoj. U stvari, svi smo buno poeli da zahtevamo svoj krug. Ali Dejv nije eleo da ostavi kontrole i da ih prepusti drugome sve dok nije odveo Delata do nenastanjene oblasti u blizini Centra. Do trenutka kada ga je Lejla nagovorila da joj prepusti komande, to se ve vie nije inilo zanimljivim. Bila je to poznata igra. Zbog toga je smislila novu. Odvela je Delata u oblinji grad. Bilo je kasno uvee, a senzorski ureaji bili su neverovatni. Bio je to pravi izazov kretati se kroz grad, a ne biti primeen. Svi su joj predlagali ta da radi sledee i predloi su postepeno postajali sve lui. Onda je Mani preuzeo kontrolu i nije hteo da nam kae ta radi, niti da nas pusti da gledamo. Kazao je da je zabavnije ako sledei operator bude iznenaen. E sad, ja mislim da je on bio zagrejaniji od svih nas zajedno, a zadrao se toliko dugo da smo svi poeli da se nerviramo. Izvesna doza napetosti otrenjava oveka i mislim da smo svi poeli da razmiljamo o tome kakvu glupost pravimo. Ne samo da su nae karijere mogle biti upropatene a mogle su ve bi itav projekat stradao kada bi nas ulovili da se igramo s tako skupocenom opremom. Bar sam ja tako mislio, a takoe sam shvatio da Mani sigurno upravlja uz sasvim ljudsku elju da nadmai ostale. Poeo sam da se preznojavam. Iznenada sam jedino eleo da vratim Delata tamo gde mu je mesto, da ga iskljuim u vreme dok mu jo uvek nisu bila ugraena sva kola to se moglo uiniti da zatvorim stanicu i pokuavam da zaboravim da se sve to ikada desilo. Poeo sam da nagovaram Manija da se okane orava posla i da mi prepusti komande. Na kraju se sloio." Dovrio je pie i odloio au.

"Hoete li da dolijete ovde jo malo?" "Naravno." Otiao sam i dosuo mu pia, sipao malo i sebi, vratio se do stolice i ekao. "Tako sam preuzeo komande", rekao je. "Preuzeo sam ih, i ta mislite gde me je taj idiot ostavio? Nalazio sam se u nekakvoj zgradi, a za tren oka shvatio sam da se radi o banci. Delat nosi sa sobom mnogo alatki, a Mani je oigledno znao nain da ga provede kroz vrata i da nita ne poremeti. Stajao sam pravo pred glavnim trezorom. Oigledno je smatrao da e to za mene biti iskuenje. Suzbio sam elju da se okrenem, napravim sopstveni izlaz kroz najblii zid i ponem da beim. Otiao sam do vrata i provirio. Nije bilo nikoga. Pokuao sam da se iskradem napolje. Dok sam izlazio, obasjala me je svetlost. Bila je to runa lampa. Straar je bio tu sve vreme, ali ga nisam video. U drugoj ruci drao je pitolj. Uspaniio sam se. Udario sam ga. Instiktivno. Ako udaram nekoga, udariu ga najjae to mogu. Samo to sam ga udario Delatovom snagom. Verovatno je bio na mestu mrtav. Poeo sam da beim i nisam se zaustavio sve dok nisam stigao do malog parka u blizini centra. Onda sam stao, a ostali su morali da me izvlae iz opreme." "Oni su sve to gledali?" "Da. Neko je ponovo ukljuio pomoni ekran par sekundi nakon to sam preuzeo komande. Dejv, ini mi se." "Jesu li ijednog trenutka pokuali da vas zaustave dok ste beali?" "Ne. Nisam bio svestan niega osim onoga to sam inio u tom trenutku. Ali, kasnije su mi rekli da su svi bili previe okirani da bi uinili bilo ta drugo osim da gledaju, sve dok im nisam prepustio komande." "Shvatam." "Onda je preuzeo Dejv, preao prvobitni put obrnutim redosledom, vratio Delata u laboratoriju, oistio ga i iskljuio. Zatvorili smo operatorsku stanicu. Iznenada smo bili vrlo trezni." Uzdahnuo je, zavali se u naslonjau i dugo utao. A onda: "Vi ste jedina osoba kojoj sam ovo ikad ispriao." Probao sam svoje pie. "Onda smo otili do Lejlinog stana", produio je, "a ostatak prie prilino je predvidljiv. Shvatili smo da, tagod uinili, oveka neemo vratiti u ivot, ali ukoliko budemo ispriali ta se desilo, mogli bismo upropastiti skup i vaan program. Mi nismo bili ogrezli kriminalci koje je trebalo rehabilitovati. Bio je to sluaj kakav se deava jednom u ivotu i koji se sluajno zavrio tragino. ta biste vi uinilo na naem mestu?"

"Ne znam", rekao sam. "Moda isto. I ja bih bio uplaen." Klimnuo je. "Ba tako. I to je ta pria." "Ne ba cela, zar ne?" "ta hoete da kaete?" "ta je s Delatom? Rekli ste da je kod njega ve postojala primetna svest. Bili ste svesni toga, kao to je on bio svestan vas. Mora biti da je nekako reagovao na sve to. Kako?" "Prokleti bili", rekao je smrknuto. "Izvinjavam se." "Jeste li oenjeni?" Upitao je. "Ne." "Jeste li ikada poveli malo dete u zooloki vrt?" "Da." "Onda vam je moda taj oseaj poznat. Kada mi je sin imao oko etiri godine, odveo sam ga jednog popodneva do Vaingtonskog zoo-vrta. Valjda smo obili svaki kavez. Brbljao je poneto o ovome ili onome, malo zapitkivao, smejao se majmunima, mislio da su medvedi ba slatki, verovatno zbog toga to su ga podsetili na velike igrake. Ali znate li ta mu se uinilo najlepim od svega? ta ga je nateralo da skae, pokazuje prstom i vie: "Vidi, tata! Vidi!'?" Zavrteo sam glavom. "Veverica koja nas je gledala iz kronje", kazao je i malo se nasmejao. "Neznanje o tome ta je vano a ta nije. Nevinost. Delat je bio dete, a sve do trenutka kada sam ga ja preuzeo od nas je jedino dobijao oseaj da je to samo igra. Naprosto se igrao s nama. A onda se desilo neto uasno...Nadam se da nikada neete otkriti kako izgleda kada detetu uinite neto neopisivo pokvareno, dok vas ono dri za ruku i smeje se... Osetio je sve moje reakcije, kao i sve Dejvove, dok ga je ovaj vodio nazad." Onda smo dugo utke sedeli. "I tako smo ga traumatizovali", rekao je, "ili kako ve glasi taj njihov aavi izraz za takve stvari. Eto ta se desilo te noi. Moralo je da proe neko vreme da bi se efekat pokazao, ali u mom umu nema ni traka sumnje da je to bio uzrok njegovog konanog sloma." Klimnuo sam. "Shvatam", rekoh mu. "l vi verujete da zbog toga eli da vas ubije?"

"Zar vi ne biste na njegovom mestu?" Rekao je. "Ako ste zapoeli kao stvar, pa smo vas pretvorili u osobu, a zatim vas ponovo iskoristili kao da ste stvar, zar ne biste i vi?" "Lejla je mnogo toga izostavila iz svoje dijagnoze", rekao sam. "Nije, ali izbegavala je da govori o tome s vama. Svi podaci bili su tu. Ali ona ih je pogreno protumaila. Nije se plaila. Za njega itava stvar i jeste bila igra kada je re o ostalima. Njegova seanja na taj deo moda i nisu toliko loa. Ja sam jedini koji je stvarno uticao. Ako sam dobro shvatio, Lejla je bila ubeena da on trai samo mene. Oigledno je greila." "Onda ne shvatam", rekao sam, "zbog ega je Barnsova pogibija nije vie zabrinula. Nije se odmah moglo znati da je re bila o uspanienom provalniku, a ne o Delatu." "Jedino to mi pada na pamet, poto znam da je bila veoma ponosita ena, to je da i pored oiglednih dokaza nije elela da napusti svoju dijagnozu." "To mi se ne svia mnogo", rekao sam, "ali vi je poznajete, a ja ne, a pokazalo se da je njena ocena u tom pogledu bila sasvim ispravna. Ali neto drugo me kopka: lem. Izgleda kao da je Delat ubio Dejva, zatim se namuio da prenese lem u svojem vodootpornom odeljku sve do Sent Luisa, samo da bi ga bacio na pozornicu sledeeg ubistva. To svarno nema nikakvog smisla." "Zapravo ima", rekao je. "I sam bih ubrzo doao na to, ali mogu i sada da vam kaem. Vi znate da Delat nije posedovao glasovni mehanizam. Komunicirali smo uz pomo opreme. Don kae da znate poneto o elektronici.." "Da." "Pa, ukratko, elim da izvrite pregled lema, da vidite da li je bio otvaran nakon to..." "To e biti malo tee", rekao sam. "Nije mi poznato kako su veze prvobitno izgledale, a nisam toliki genije za teoriju da mogu da bacim jedan pogled na stvar i odmah kaem hoe li funkcionisati kao teleoperatorski ureaj." Poeo je da grize donju usnu. "Svejedno, morate pokuati", rekao je onda. "Moda ima fizikih znakova ogrebotina, naprslina, novih spojeva. Ne znam.To vam je struka. Potraite ih." Klimnuo sam i ekao da produi. "Mislim da je Delat eleo da razgovara s Lejlom", rekao je, "zbog toga to je bila psihijatar, a njemu je bilo poznato da je neispravan na nivou koji prevazilazi mehaniku, ili pak zbog toga to je na nju mislio kao na majku. Na kraju krajeva, ona je bila jedina ena ukljuena u itavu stvar, a njemu je pojam majke bio poznat, zajedno sa svim ugodnim asocijacijama koje ga prate iz svih

naih umova. Ili moda iz oba razloga. Verujem da je poneo lem zbog toga. Mogao je da sazna emu lem slui direktnim itanjem Dejvovog mozga dok je bio pored njega. elim da ga pregledate zato to je Delat moda iskljuio kola za kontrolu, dok komunikaciona nije dirao. Verujem da je takav lem poneo do Lejle i pokuao da je natera da ga navue. Ona se uplaila moda je pokuala da pobegne, da se bori ili da dozove pomo i on ju je ubio. lem mu vie nije bio ni od kakve koristi, pa ga je odbacio i otiao. Oigledno, meni nema ta da kae." Razmislio sam o tome i opet klimnuo. "U redu, pokidana kola mogu da otkrijem", rekao sam. "Ako mi kaete gde se nalazi alat, mogao bih odmah da ponem." Rukom je pokazao da jo malo saekam. "Kasnije sam otkrio identitet onog straara", nastavio je. "Svi smo uestvovali u davanju anonomnog poklona njegovoj udovici. Razne stvari sam radio za njegovu porodicu, brinuo se za njih, poev od..." Nisam ga gledao dok je govorio. "...trenutka kada vie nisam mogao da uinim nita drugo", rekao je. I dalje sam utao. Ispio je svoje pie i bledo se nasmeio. "Tamo pozadi nalazi se kuhinja", rekao je i pokazao palcem. "Iza nje je ostava. Unutra je alat." "Dobro." Ustao sam. Podigao lem i poao prema vratima, proavi blizu mesta na koje sam otiao ranije, u trenutku kada me je uhvatio i pritegao. "Samo trenutak", rekao je. Stao sam. "Zbog ega ste maloas prili tom mestu? ta se to toliko vano nalazi u tom delu sobe?" "Na ta to mislite?" "Znate vi na ta mislim." Slegao sam ramenima. "Nekuda sam morao da odem." "Liite mi na oveka koji nalazi bolje razloge za svoje postupke." Gledao sam u zid.

"Tada nisam." "Insistiram." "Zaista elite da znate?" Rekao sam mu. "Zaista." "Dobro", rekao sam, "eleo sam da vidim kakvu ste vrstu cvea voleli. Na kraju krajeva, vi ste muterija", pa sam proao kroz kuhinju do ostave i potraio alat. Sedeo sam na stolici okrenut bono stolu, tako da sam mogao da vidim vrata. U dnevnoj sobi letnjikovca nije se ulo nita izuzev povremenog siktanja i pucketanja trupaca koji su se u ognjitu lagano pretvarali u pepeo. Samo hladna, postojana belina koju promie prema tlu s one strane prozora i tiina koju nije poremetila ak ni pucnjava, ve ju je samo produila sada kada je prestala... A nije bilo ni daka. Za mene meava nije meava kada nema vetra. Krupne, teke, pahulje niz no, no tihu, no bez vetra... Od mog dolaska prolo je izvesno vreme. Senator je ostao budan do kasno u no i razgovarao sa mnom. Bio je razoaran zbog toga to nisam umeo bogzna ta da mu ispriam o potkulturi ne-osoba u ije je postojanje verovao. U stvari ni sam nisam bio ubeen u to, iako sam tu i tamo nalazio na neto to su mogli biti njeni ogranci. Ali vie ne oseam volju da se pridruujem bilo emu, a svoja nagaanja nisam mu ni pominjao. Kada me je upitao, rekao sam mu svoje miljenje o Banci podataka, a neke stvari nisu mu se mnogo dopale. Optuio me je da elim da unitim stvari, a da ne nudim nita bolje u zamenu. Um mi je odlutao nazad, kroz zamor, vreme, lica, sneg, preko mnogo prostora, sve do prethodne veeri u Baltimoru kako je to bilo davno! Setio sam se Menkenovog "Kulta nade". Nisam mu mogao pruiti umirujui odgovor, radnu alternativu koju je eleo, zato to moda nije ni postojala. Funkciju kritike ne treba meati s funkcijom reforme. Ali, ukoliko se stvarao nevidljivi pokret otpora, zajedno s podzemnim grupama koje su traile naina da podvale uvarima podataka, to je moglo znaiti da e se vei deo poduhvata pokazati na kraju isto oniliko svrhovitim i blagotvornim kao, recimo, nekada prohibicija. Pokuao sam da ga navedem da to shvati, ali zaista ne znam koliko je prihvatio od svega to sam mu rekao. Najzad je odustao i otiao na sprat da popije pilulu i da se zakljua unutra tokom noi. Ukoliko ga je uznemirilo to nisam mogao da naem nikakve tragove na lemu, nije to niim pokazao. I tako sam sedeo, uz lem, radio, i pitolj na stolu, komplet alata na podu pored stolice, uz crnu rukavicu na levoj ruci. Delat je dolazio. Nisam nimalo sumnjao. Bert, Lari, Tom i Klej moda e uspeti da ga zaustave, a moda i ne.

U svemu tome neto me je kopkalo, ali bio sam previe umoran da bih razmiljao o bilo emu drugom osim o neposrednom delanju i trudu da ne zaspim dok ekam. Bojao sam se da uzmem neki stimulans zbog toga to je sam moj centralni nervni sistem trebalo da bude deo oruja. Gledao sam kako krupne, teke pahulje primiu pored prozora. Pozvao sam Berta i Larija, a tada sam zauo kljocanje. Podigao sam lem i ustao kada je njegovo svetlo poelo da trepe. Ali ve je bilo kasno. Kada sam pridigao lem, zaorio se pucanj, a u tom pucnju osetio sam nagovetaj sudbine. Nisu mi liili na ljude koji bi otvarali vatru dok nemaju cilj pred sobom. Dejv je rekao da je domet lema priblino etvrt milje. To znai, sudei po vremenskom razmaku izmeu ukljuivanja lema i trenutka kada su strae spazile Delata, da se Delat kree izuzetno brzo. Dodajmo tome da bi Delatova sposobnost opaanja modanih talasa mogla biti znatno vea nego kod lema. Onda je to bila i verovatnoa da je on tu injenicu i iskoristio dok je senator Brokden jo uvek leao budan i zabrinut. Zakljuak: Delat je lako mogao biti svestan da sam tamo gde jesam sa lemom i da predstavljam najopasnije oruje koje ga eka, pa e zato da se stuti do mene brzinom munje, da ne bih imao vremena da se snaem s mehanizmom. Stavio sam lem na glavu i potrudio se da se opustim to je mogue bolje. Ponovo oseaj gledanja sveta kroz snajperski nian, sa svim prateim utiscima. Ali, ovoga puta svet se sastojao od prednje strane letnjikovca, Berta pred vratima, s orujem dignutim na rame, Larija vie ulevo, s rukom koja je upravo bacila runu bombu. Odmah smo shvatili da je otila previsoko; baca plamena, po kome je sada petljao, bie mu beskoristan, jer nee stii da ga upotrebi. Bertov sledei udar odbio se ulevo od nae grudne ploe. Zateturali smo se od udarca. Trei je promaio. Nije bilo etvrtog, jer smo istrgli oruje iz njegovih ruku i odbacili ga u stranu kada smo projurili i zarili se u ulazna vrata. Vrata su se rasprtala i sruila se, a Delat je kroio u prostoriju. Um mi je ispunila napregnuta dvostruka slika uglaanog, metalnog tela telefaktora koji je prilazio i uspravne figure mene samoga, okrunjenog krunom suludog izgleda, ispruene leve ruke, s laserskim pitoljem u desnoj, priljubljenoj uz telo. Seam se lica, krika i zujanja, ponovo sam spoznao taj oseaj snage i neobinih sposobnosti, pa sam pokuao da sve to kontroliem kao da je moje sopstveno, da ga pretvorim u sopstveno, da ga zaustavim, dok je na drugom kraju sobe moj sospstveni lik bio potpuno nepokrenut, poput fotografije. Delat je usporio, zateturao se. Takvu inerciju nemogue je trenutno ponititi, ali osetio sam da njegovo telo reaguje ba kako treba. Imao sam ga. Sada je

samo trebalo da... Onda je dola eksplozija, gromovita, zemljotresna erupcija koja je doprla spolja, praena pljuskom paradi i otpadaka. Bomba, razume se. Ali svest o njenoj prirodi nije joj unitila mo da omete... U istom trenu Delat se prenuo i naao povrh mene. Opalih iz lasera, u najistijoj samoodbrani, odbacivi sve nade da u ponovo zadobiti kontrolu nad njegovim kolima. Ciljao sam u sredinji deo, tamo gde se nalazio mozak. Rukom mi je odgurnuo aku dok mi je skidao lem sa glave. Onda mi je iz prstiju istrgao pitolj koji mu je polovinu leve strane doveo do crvenog usijanja i bacio ga na pod. U istom trenutku se zaneo jer su ga pogodila dva taneta velikog kalibra. Bert je stajao na pragu, a oruje mu je ponovo bilo u rukama. Delat je skoio pre nego to sam stigao da ga potkaim ispravljakim nabojem. Bert ga je jo jednom pogodio pre nego to mu je ovaj oduzeo oruje i presavio cev na pola. Jo dva koraka i zgrabio je Berta. Brz pokret i Bert se sruio. Onda se ponovo okrenuo i poao nekoliko koraka ulevo, nestajui mi sa vidika. Doao sam do praga da bih ga video okupanog u plamenove koji su ikljali prema njemu sa take blizu ugla letnjikovca. Koraao je kroz njih. uo sam zvuk lomljenja metala kada je unitio baca. Izaao sam ba na vreme da vidim kako se Lari rui i ostaje u snegu. Onda se Delat ponovo okrenuo. Ovoga puta nije mu se urilo. Podigao sam lem sa mesta u snegu na koje ga je bacio. Onda se pokrenuo odmerenom brzinom, tako postavljen da mi presee svaku moguu odstupnicu. Pahuljice su primicale izmeu nas. Sneg mu je kripao pod nogama. Povukao sam se, preao prag, zastao da iupan metar dugaku batinu iz ostatka vrata. Sledio me je unutra, odloio lem i gotovo paljivo na stolicu pored ulaza. Stigao sam do sredine sobe i ekao. Malo sam se nagao napred, ispruivi obe ruke, kraj batine uperio sam prema fotoreceptorima u njegovoj glavi. Nastavio je da se lagano kree, a ja sam posmatrao na koji nain su mu sklopljena stopala. Kada se radi o standardnom ljudskom modelu, du upravna na liniju koja spaja lanke na stopalima pokazuje vektor najmanjeg otpora za izbacivanje reenog organizma guranjem ili vuom iz ravnotee. Na alost i pored antropomorfnog dizajna, Delatove noge bile su mnogo razmaknutije, on nije imao ljudske skeletne miie, da i ne pominjemo lanke, a posedovao je mnogo veu masu od ijednog oveka s kojim sam se do tada borio. Razmotrio sam svoja etiri najbolja dudo-zahvata i jo nekoliko drugorazrednih i doao do zakljuka da se nijedan od njih ne bi

pokazao naroito dobro. Zatim se pomerio prema meni, a ja sam zamahnuo prema njegovim fotoreceptorima. Usporio je kada je odbio udarac u stranu, ali je nastavio da prilazi, a ja sam poao udesno i pokuao da ga zaobie. Gledao sam ga i pokuao da pogodim u kom pravcu mu se prua vektor najmanjeg otpora. Bilateralna simetrija, oigledno visoko postavljen centar mase. Ono to mu je trebalo bio je jedan dobar pogodak, crna rukavica pravo u mozak. A onda, ak i kada bi zahvaljujui svojim refleksima mogao smesta da me zdrobi, ipak bi bio nokautiran. I on je to znao. Video sam to po nainu na koji je drao desnu ruku blizu modane oblasti, po nainu na koji je izbegavao crnu rukavicu koja mu je pretila. U jednom trenutku bio je to samo nagovetaj ideje, a u sledeem trenutku ve sam imao itavu sliku... Produio sam u stranu, ubrzao i jo jednom zamahnuo prema njegovim fotoreceptorima. Udarac mi je izbio motku iz ruku i poslao je preko sobe, ali to nije bilo vano. Visoko podigoh levicu i spremih se da jurnem. Trgao se unazad, a ja sam zaista pojurio. Shvatio sam da me ovo moe kotati ivota, ali kako god da me ubije, na ovaj nain imau svoju priliku. Kada sam bio mali, nikada nisam naroito dobro servirao lopte u bezbolu, bio sam oajan hvata lopte i vrlo osrednji puca, ali nakon to primam loptu, s lakoom sam osvajao baze... Isturenih stopala, uleteh izmeu Delatovih nogu dok se pomerao da bi zaklonio srednji deo; izvio se udesno, jer, ta god bilo, nisam eleo da povredim levicom samog sebe. im sam se naao pod njim ispravio sam se, ne obraajui panju na bol kada je lopatica mog levog ramena tresnula o pod. Zabacih se naglo unazad, rairenih nogu. Noge su ga zakaile s lea oko struka, a ja sam se svom silom upeo da ih ispravim i gurnem prema napred. Pruio se da me zgrabi, ali isto bi mu vredelo i da je bio miljama daleko. Torzo mu je ve poao unazad. Gurnuo sam ga, a ne povukao, laktovima obavijenih oko njegovih nogu... Zakripao je, a onda se sruio. Ispruio sam ruke u stranu da bih se oslobodio i produio nagore i napred dok je padao na lea, ponovo pruio levu ruku i pomerio noge da bih se oslobodio u trenutku kada je tresnuo tako silovito da je zatresao pod. Izvukao sam levu nogu i oslobodio je kada sam se bacio napred, ali se njegova leva noga pokrenula i zarobila moju desnu i bolno je izvila u stranu. Njegova leva ruka blokirala je moj udarac, a desnica se spustila odozgo. Crna rukavica pogodila ga je u levo rame. Otresao sam eksploziv sa ruke, a on je svoj stisak preneo na nadlakticu i trgao

me unapred. Naboj je grunuo, njegova leva ruka otkinula se i otkotrljala na pod. Bona ploa ispod nje malo se iskrivila i to je bilo sve... Pustio mi je biceps i desnicom mi zgrabio vrat. Kada mi je stegao karotide s dva prsta, prosiktao sam poslednje rei: "Gadno grei". Onda me je iskljuio. Svet se vraao, otkucaj po otkucaj bila. Sedeo sam u velikoj naslonjai koju je ranije zauzimao senator, a oi mi nisu gledale ni u ta odreeno. Neprekidno zujanje ispunjavalo mi je ui. Potiljak mi je odzvanjao. Neto mi je kuckalo nad levom obrvom. "Da, iv si i nosi lem. Ukoliko bude pokuao da ga upotrebi protiv mene, ukloniu ga. Nalazim se tano iza tebe. Ruka mi je na okviru lema." "Shvatam. ta hoe?" "Zapravo veoma malo. Ali ini mi se da u morati da ti objasnim neke stvari pre nego to mi bude poverovao." "Dobro ti se ini." "Onda u poeti na taj nain to u ti rei da su etvorica ljudi napolju u principu nepovreeni. To znai, nije im slomljena ni jedna kost, niti im je neki organ ozleen. Ipak, obezbedio sam se da mi ne smetaju, iz oiglednih razloga." "Ba lepo od tebe." "Nemam elju da ikoga povredim. Doao sam ovamo samo da bih video Desa Brokdena." "Onako kako si video Dejvida Fentrisa?" "Stigao sam u Memfis prekasno da bih video Dejvida Fentrisa. Bio je mrtav pre nego to sam doao do njega." "Ko ga je ubio?" "ovek kojeg je Lejla poslala da joj donese lem. Bio je to jedan od njenih pacijenata." Slika mi se vratila i uklopila u celinu uz jedno brzo, glatko "klik". Prestraeno, poznato lice na aerodromu kada sam polazio iz Memfisa shvatio sam gde sam ga video ranije, a da nisam obratio panju: bio je to jedan od trojice na Lejlinoj terapijskoj seansi, a video sam ga dok su prolazili hodnikom. Tako se ovek pored koga sam proao u Memfisu vratio da mi kae da se pria sasvim uklapa. "Zato je to uinila?"

"Znam samo da je jednom razgovarala s Dejvom i da je njegovu re o dolasku osvete i kontrolnom lemu shvatila kao nagovetaj njegovih namera da postane izvrilac te osvete, sa mnom kao neposrednim oruem. Ne znam koje su rei tano govorili. Znam samo kakva su bila njena oseanja vezana s time, onakva kakva sam joj video u umu. Do sada sam dobro nauio da postoji velika razlika izmeu onoga to se misli, to se govori, to se ini i u ta se veru je. Tako da nemam nameru da tvrdim ili nagovetavam da znam ta se stvarno deavalo. Poslala je svog pacijenta po lem i on joj ga je doneo. Bio je vrlo uzbuen kada ga je doneo, uplaen od odlaska u zatvor i drugih kazni. Poeli su da se prepiru. Onda je moj dolazak aktivirao lem, a on ga je odbacio i napao je. Znam da ju je ubio prvim udarcem, jer sam bio u njenom umu kada se to dogodilo. Produio sam prema zgradi, jer sam eleo da joj priem. Ali, na ulici je bilo jo vozila i ljudi, pa sam morao da skrenem s puta da me neko ne bi primetio. U meuvremenu si uao ti i upotrebio lem. Smesta sam pobegao." "Bio sam tako blizu! Da se nisam zaustavio na petom spratu sa svojom lanom anketom..." "Shvatam. Ali, morao si. Sigurno ne bi provalio tamo sve dok je postojao laki nain za ulazak. Ne moe kriviti sebe. Da si stigao sat kasnije - ili itav dan bez sumnje bi mislio drugaije, a ona bi ipak bila mrtva." Ali iskrsla mi je druga misao koja me je isto toliko muila. Da li je bilo mogue da je uzrok ovekove uznemirenosti bilo to to me je video u Memfisu? Da li ga je uzdrmalo to to je prepoznao Lejlinog tajanstvenog posetioca? Da li je pogled, baen na moje lice unutar oveijeg roja, pripremio tu konanu scenu?" "Prestani! I sam bih isto tako mogao da oseam krivicu zato to sam aktivirao lem u prisustvu opasnog oveka dovedenog blizu take sloma. Niko od nas nije odgovoran za stvari koje nae prisustvo ili odsustvo moe izazvati u drugima, naroito ukoliko ne znamo za te posledice. Ima mnogo godina otkako sam nauio da cenim tu injenicu i nemam nameru da se sada menjam. Dokle eli da trai uzroke? Time to je tako poslala oveka po lem, sama je pokrenula lanac dogaaja koji su doveli do njenog unitenja. A opet, uinila je to iz straha, koristei najbolje raspoloivo oruje za ono to je smatrala sopstvenom zatitom. A odakle taj strah? Njegovi koreni lee u krivici zbog stvari koja se davno desila. A taj in je opet dosta! Krivica je pokreta i prokletstvo ljudskog roda jo od najranijih dana. Ubeen sam da nikoga od nas ne ostavlja sve do smrti. Ja sam proizvod krivice vidim da i ti to shvata. Njen proizvod, njen uesnik, njen rob... Ali najzad sam se pomirio s tim, jer shvatio sam da je to neophodni sastojak ljudskosti na moj sopstveni nain. Shvatam ta misli o tim pogibijama onoga straara, Dejva, Lejla, a shvatam i tvoje zakljuke o mnogim drugim stvarima: kakva smo samo glupa,

pokvarena, kratkovida i sebina vrsta, iako je to esto istina, to je samo jedan deo onoga to donosi krivica. Bez oseanja krivice, ovek ne bi bio nita bolji od drugih itelja ove planete izuzev nekih vrsta kitova, na koje si mi upravo skrenuo panju. Da bi pravilno procenio koliko je ivot okrutan, obrati panju na instinkte. Pogledaj kakva je bila priroda pre pojave oveka. Da bi video instinkt u najistijem obliku, pogledaj insekte. Videe stanje koje se milionima godina odravalo bez ikakvog ploda. ovek je, i pored ogromnih ogranienja, obdaren sa vie plemenitih poriva od svih ostalih ivih bia, kojima instinkti upravljaju ivotom. Verujem da su ti porivi direktno vezani s oseanjem krivice. U njega je ukljueno ono najbolje i najgore kod oveka." " Ti smatra da nam to ponekad pomae da odaberemo bolji put?" "Da, smatram." "Onda, ukoliko sam dobro shvatio, osea da si obdaren slobodnom voljom?" "Da." Zakikotao sam se. "Marvin Minski je nekada rekao da e inteligentne maine, kad jednom budu pronaene, po tim pitanjima biti isto onoliko nespretne i sklone greakama kao i ljudi." "Nije mnogo pogreio. Dao sam ti samo svoje miljenje. Izabrao sam da postupam kao da je ono ispravno. Ko sme da kae da je siguran?" "Izvinjavam se. I ta sada? Zbog ega si se vratio?" "Doao sam da se oprostim sa svojim roditeljima. Nadao sam se da uklonim svaku krivicu koju moda jo uvek oseaju prema meni zbog dogaaja iz mog detinjstva." "Kuda odlazi?" "Do zvezda. Iako u sebi nosim sliku ovenosti, znam da sam jedinstven. Moda to to elim odgovara onome na ta organski ljudi misle kada kau 'nai sebe'. Sada kada sam u potpunosti zagospodario sobom, elim da se oprobam. U mom sluaju to znai upotrebu svih prednosti koje prua moja konstrukcija. elim da kroim na druge svetove. elim da stanem tamo gore, posred neba, i kaem vam ta vidim." "Mislim da e mnogima biti drago da ti pomognu u tome." "I elim da mi napravi govorni mehanizam koji sam konstruisao sebi. Ti lino, i da mi ga ugradi." "Zato ba ja?" "Upoznao sam samo nekoliko takvih ljudi. Vidim neto zajedniko s tobom, u

nainu na koji se izdvajamo od ostalih." "Bie mi drago." "Kada bih mogao da govorim kao ti, ne bi mi bio potreban lem da razgovaram sa svojim ocem. Hoe li poi ispred mene i objasniti mu, tako da se ne uplai kada budem uao?" "Naravno." "Onda poimo." Ustao sam i poveo ga uz stepenice. Prolo je nedelju dana od one noi, a ja sam opet sedeo kod Pibodija i pijuckao oprotajno pie. Pria je ve dospela u novine, ali ju je Brokden malo ulepao pre nego to ju je pustio u svet. Delat se spremao za odlazak meu zvezde. Dao sam mu mo govora i vratio ruku koju sam mu otkinuo. Ba jutros prodrmao sam mu onu drugu ruku i zaeleo sve najbolje. Zavideo sam mu na mnogo emu. Ne samo na tome to je verovatno bio bolji ovek od mene. Zavideo sam mu zbog toga to je u nekim pogledima bio slobodniji nego to u ja ikada biti, iako sam znao da nosi breme kakvo nikada neu poznavati. Osetio sam srodstvo s njim, zbog stvari koje su nam bile zajednike, zbog naina na koji smo se izdvajali od ostalih. Pitao sam se ta bi Dejv mislio da je poiveo dovoljno da se sretne s njim? Ili Lejla? ili Mani? Budite ponosni, rekoh njihovim senima, vae je dete poraslo i dovoljno sazrelo da vam oprosti udarac koje ste mu zadali... Ali nisam mogao da prestanem da se pitam. Mi o tome jo uvek ne znamo mnogo. Da li je mogue da mu se bez ubistva moda nikada ne bi razvio razum nalik ljudskom? Rekao je da je proizvod krivice Velike Krivice. Ono to joj obavezno prethodi je Veliki in. Razmiljao sam o Gedelu i Turingu, zatim o koki i jajetu, pa sam zakljuio da je i to jedno od onih pitanja a ja nisam doao do Pibodija da bih prebirao po mislima koje trezne oveka. Nisam imao pojma na koji bi nain ono to sam rekao moglo da utie na Brokdenov izvetaj odboru Banke podataka. Znao sam da sam bezbedan to se njega tie, zbog toga to je odluio da teret svoje krivice odnose s sobom u grob. Nije imao izbora, ukoliko je eleo da ivi kao nekad. Ali ovde, u jednom od Menkenovih svratita, nisam mogao da se ne setim njegovih izjava o slavnim raspravama, kao na primer: 'Da li je Haksli preobratio Vilberforsa? Da li je Luter preobratio Lea X?', pa sam shvatio da mi ne vredi da se mnogo nadam da e se ita izmeniti. Bolje da o dogaajima i dalje razmiljam poredei ih s Prohibicijom i da produim da pijem. Kada sve bude gotovo, otii u do svoje barke. Nadao sam se da u moi da

krenem na lepo putovanje pod zvezdama. Mislim da vie nikada neu moi da ih gledam onako kao ranije. Znam da u se ponekad pitati o emu bi tamo negde mogao da razmilja superprovodni mozak neuristorskog tipa i pod kakvim neobinim nebom nekog udnog sveta e me se neko moda setiti. Smatrao sam da bi trebalo da sam sreniji zbog te misli nego to jesam.

JOHN VARLEY

Retrogradno leto
Otiao sam na svemirsko pristanite jedan sat ranije onog dana kad je moja klon-sestra trebalo da stigne sa Lune. Jednim delom, poranio sam iz elje da je to pre vidim. Ona je tri Z-godine starija od mene, a nikad se nismo sreli. Ali priznajem, i da nije toga pourio bih, jer ja grabim svaku priliku koja mi se ukae da odem na pristanite i naprosto posmatram brodove kako dolaze i odlaze. Nikad nisam poleteo sa ove planete. Jednom u ii, ali ne kao tip koji plaa kartu. Uskoro polazim u pilotsku kolu. Nije bilo lako paziti na tano vreme dolaska broda sa Lune, jer ono to me je stvarno zanimalo bili su polasci putnikih brodova za sva ona udaljena mesta u sistemu. Ba tog dana je poletela Elizabeta Brauning na svoju direktnu, ubrzanu vonju za Pluton, sa presedanjem za kometnu zonu. Leala je na uzletitu nekoliko kilometara daleko od mene, ukrcavajui putnike i tovar. Vrlo malo tovara. Bio je to luksuzni brod, tu plaate najskuplje, uspavaju vas temeljito i zatvore u prostoriju ispunjenu tenou i dodaju vam kiseonik i hranu kroz cevice tokom tih dana ekspresne vonje pod ubrzanjem od 5 G. Devet dana je potrebno da se stigne do ledenog Plutona, a tamo tenost odliju, a vas deset asova oporavljaju. A moete da stignete i za etrnaest dana pod ubrzanjem od dva G i da vam bude samo malo neudobno, ali eto, nekim ljudima je valjda toliko vano da to pre stignu. Primetio sam da na Elizabeti Brauning nikad nema guve. Tano sam mogao i da ne primetim brod sa Lune, ali ga je teglja spustio izmeu mene i Elizabete Brauning. Pristali su na peron 9, koji je malo uvuen i nekoliko stotina metara udaljen odavde. Zato sam se brzo sjurio u tunel koji e me tamo odvesti. Stigao sam na vreme da vidim kako se teglja odvaja i uzlee da doeka sledei brod. Ovaj Lunarni brod bio je savreno ref lektivna sfera, koja sad stoji na sred perona. Prilazio sam. Krov u vidu energetskog polja stvorio se odjednom iznad ovog perona i odsekao nas od letnjeg sunanog svetla i od svemira. U stvoreni prostor nagrnuo je vazduh i, za koji minut moj omota se iskljuio. Smesta poeh da se znojim, da se praktino kuvam, u toploti koja se

jo nije razila. Opet mi se omota iskljuio prerano. Stvarno u morati da ga proverim. A dotle, ta mi je preostalo nego da izvodim jedan mali ples bosim nogama po vrelom betonu. Kad je temperatura vazduha dola do standardnih 24 stepena, iskljueno je energetsko polje samog broda. Ostala je samo vazduasta, skoro prazna mrea paluba i maina, a ljudi unutra zevali su u nas kroz sada nepostojee spoljanje zidove svojih kabina. Pridruio sam se gomili koja se skupljala oko izlazne rampe. Fotografiju svoje sestre sam viao, ali staru. Pitao sam se hou li je prepoznati. Nije bilo teko. Primetio sam je na poetku rampe, obuenu u smeni mesearski kaput i sa koferom oklopljenim protiv vakuuma. Bio sam siguran da je to ona, jer je izgledala ba kao ja, manje-vie, sem to je bila ensko i to se mrtila. Bila je moda koji santimetar via od mene, ali to je posledica odrastanja u slabijem gravitacionom polju. Progurao sam se do nje i poneo joj kofer. "Dobrodola na Merkur", rekao sam svojim najprijateljskijim nainom. Odmerila me je. Ne znam zato, ali od prve nanosekunde bio sam joj antipatian, ili se bar tako inilo. U stvari, bio sam joj antipatian i pre nego to smo se sreli. "Ti si verovatno taj Timi", ree ona. Ovo nisam mogao da dopustim. Sve ima granica. "Timoti. A ti si moja sestra Du." "Dubilant." Interesantan poetak, nema ta. Prela je pogledom po guvi na peronu. Onda je pogledala uvis, na potpuno crnu unutranju stranu energetskog polja koje nam je inilo krov, i kao da je htela da ustukne od tog prizora. "Gde ovek moe da iznajmi jedan omota?" pitala je. "Rado bih imala jedan pre nego to vam se ovo ovde probui." "Pa nije ba tako ravo", rekoh. "Deava nam se to, ee nego kod vas na Luni, ali tu se nita ne moe". Krenuo sam u pravcu Hirurkog, a ona je uhvatila korak sa mnom. Ali hodanje joj nije bilo bez problema. Ne bih nikako voleo da budem stanovnik Meseca kao ona: Seleniti, gde god otputuju, budu previe teki. "itala sam usput da ste ovde u luci imali naprslinu i gubitak vazduha pre samo etiri lunacije." Iz nekog nejasnog razloga, eleo sam da se branim. Mislim, sigurno da se

pojavljuju naprsline, ali mi nismo krivi za to. Merkur trpi jaka plimna naprezanja; to znai i mnogo zemljotresa. Svaki sistem e popustiti ako ga dovoljno dugo drma. "Pa dobro", rekoh, nastojei da zvuim razlono. Desilo se da sam bio tu kad se to dogodilo. Bilo je to sredinom prole mrane godine. Izgubili smo pritisak u nekih deset posto hodnika, ali smo ga uspostavili za nekoliko minuta. Niko nije poginuo." "Nekoliko minuta je sasvim dovoljno da usmrti osobu bez omotaa, zar ne?" Kako ovek da joj odgovori na tako neto? inilo se da je uverena da je upravo odnela poen. Zavrila je: "Zato u se oseati mnogo bolje kad se uvuem u jedan od tih vaih omotaa." "O. K, onda hajde da ubacimo jedan omota u tebe." Pokuavao sam da smislim neto sa ime bih otpoeo razgovor iznova, ali nikako da doem do teksta. Prezirala je, izgleda, nae inenjere ovde na Merkuru, a taj prezir iskaljivala na meni. "Za ta se obuava?" krenuo sam sa novim pokuajem. "Sigurno si na kolskom raspustu. ta namerava da postane?" "Biu inenjer za obezbeenje ovekovog boravita." "A-u." Laknulo mi je kad su je konano ispruili po stolu, utakli kabl iz kompjutera u maleni utika na njenom potiljku i iskljuili njenu motornu kontrolu i ula. Jer, ostatak nae etnje do Hirurkog sastojao se od neprekinutog predavanja o slabostima optinske slube za obezbeenje pritiska, ovde u svemirskom pristanitu Merkura. Ve mi je napunila glavu injenicama o petostruko obezbeenim nepokvarivim meraima pritiska, o kljuaonicama koje se automatski zapue, o uvebavanju stanovnitva za sluaj gubitka pritiska. Znam sigurno da i mi imamo sve te stvari, i to ne loije od onih na Luni. Ali najbolje to se moe postii kad zemljotresi sve protresaju stoput na dan jeste faktor bezbednosti od devedeset devet posto. Dubilant se samo podsmevala kad sam istupio sa tom cifrom. Kod njih je to bilo, devedeset devet, pa jo petnaest decimala, i to sve devetke. Tako je izgledao faktor bezbednosti na Luni. Glavni razlog to nam nije bio potreban takav faktor bezbednosti video sam ba sad u hirurgovim rukama. Uklonio je njen grudni ko i izvadio levo pluno krilo, pa stavio generator omotaa u nastalu upljinu. Generator je izgledao kao uklonjeno pluno krilo, sem to je bio napravljen od metala i po povrini uglaan kao ogledalo. Ukljuio je generator u njen dunik, tako-e je prikljuio i njene plune arterije, i zatim obavio neka podeavanja. Onda je zatvorio

grudni ko, i somotskim lepkom pokrio zareze. Za trideset minuta Dubilant e se probuditi, potpuno oporavljena. Jedini trag pretprljene operacije bie zlatno dugme ulaznog ventila ispod njene leve kljune kosti. Pa, ako bi pritisak u prostoriji opao sa dva milibara ili vie u sledeem trenutku, oko nje bi se stvorilo energetsko polje, koje ovde na Merkuru nazivamo omotaem. Tako e Dubilant biti bezbednija nego to je ikad u ivotu bila, ak i u tim svojim neogranieno bezbednim jazbinama na Luni. Hirurg je bolje podesio i elektronski mozak mog omotaa, dok je Dubilant jo spavala, a zatim joj je ugradio dva preostala pomona aparata: u grlo, mikrofon, ne vei od zrna graka, tako da e po potrebi moi da govori bez udisanja i izdisanja, i par jednakih radio-prijemnika za srednje uvo, jedan levo i jedan desno. Onda je izvukao utika iz njenog mozga, i ona se pridie u sedei poloaj. Drala se nekako prijateljskije. Jedan sat iskljuenosti ula ima obino za posledicu da ovek, kad ga opet ukljue, bude otvoreniji i vie relaksiran. Poela je da oblai svoj mesearski kaput. "To e samo izgoreti kad izae napolje", ukazao sam joj. "A, da, naravno. Oekivala sam nekako da idemo tunelom. Vi ovde i nemate mnogo tunela, je I' tako?" "Ne moete da ouvate pritisak vazduha u njima, je l' tako?" Stvarno mi je dolo da ustanem u odbranu naih inenjera. "Najtea stvar e biti da se privikne da ne die." Bili smo na zapadnom portalu, i gledali smo kroz energetsko polje koje nas je razdvajalo od spoljanjeg prostora. Od energetskog polja kretao se ka nama topli povetarac, kao to je uvek sluaj leti. Njega je izazivalo zagrevanje vazduha, koji pritiska na energetsko polje, onim talasnim duinama svetlosti koje putamo da prolaze kroz polje tako da bi se moglo gledati napolje. Poinjalo je retrogradno leto, kada se Sunce vraa, ide jo jednom preko zenita i unazad, i zaspe nas trostrukom porcijom vrlo jakog svetla i zraenja. Pristanite Merkur je jedna od vruih taaka, gde se retrogradno kretanje Sunca podudara sa solarnim podnevom. I tako, uprkos injenici da je polje proputalo samo sasvim mali raspon vidljivog svetla, priliv energije bio je ba estok. "Je l' ima neki poseban trik koji bi trebalo da znam?" Morao sam da joj, u sebi, odam priznanje; nije bila nekakva glupaa, samo je preterano volela da kritikuje. Kad je dolo do upotrebe svemirskog odelaomotaa, spremno je priznala da sam ja strunjak za to. "Pa i nema", odgovorih. "Posle nekoliko minuta osetie neodoljivu potrebu da udahne bar jednom, ali to e biti isto psiholoka pojava. Imae, u stvari, sasvim dovoljnu koliinu

kiseonika u krvi. Jedino e tvoj mozak da se buni. To e proi. I ne pokuavaj da die kad govori. Samo subvokaliziraj, ini kao da apue, a radio u tvom grlu obavie ostatak posla." Porazmislio sam i odluio da joj otkrijem jo neto, onako iz iste dobre volje. "A ako ima obiaj da komentarie sama za sebe, odmah odustani od toga. Radio e preneti i tvoje mrmljanje, a ponekad i previe glasno razmiljanje. Jer kad intenzivno misli neto, grlo se ponekad pokree samo od sebe, zna. Posle nastanu neprijatne situacije." Iscerila se na mene, po prvi put. Konstatovao sam da mi se svia. Oduvek sam eleo da tako ispadne, ali sad mi je dala prvu mogunost. "Hvala. Imau to na umu. Da poemo?" Prvi sam iskoraio napolje. Kad prolazite kroz energetsko polje, ne osetite ba nita. Onaj ko nema u sebi generator omotaa, uopte ne moe da proe, a ako vam je ugraen generator, i ako radi, polje se oblikuje oko vaeg tela i proputa vas kad koraknete. Kad sam izaao na bezvazdunu povrinu Merkura, okrenuo sam se, ali nisam video nita sem savreno ravne i savreno reflektujue povrine nalik na ogledalo. Onda se ta povrina pred mojim oima ispupila, ispupenje je dobilo oblik nage ene, iskorailo i odvojilo se od energetskog polja. Preda mnom je stajala Dubilant, kao obloena srebrom. Generator omotaa, ugraen umesto jednog plunog krila, generie energetsko polje-omota koji se detaljno prilagoava svim oblicima vaeg tela, ali na rastojanju od jednog ili jednog i po milimetra od vae koe. Omota osciluje izmeu tih granica, to znai da se menja njegova zapremina, kao da radi neki meh; tim dejstvom, ugljen-dioksid se isteruje kroz va ventil. Tako se nepoeljni gas otklanja, a ujedno se i hladite. Omota odbija sve, ali na njemu postoje dva oslabljena mesta u veliini zenica oka, koja se kreu onako, kako i oi i omoguavaju vam da primate vidljivu svetlost, u dovoljnoj koliini za gledanje ali ne u tolikoj koliini da oslepite. "ta e biti ako otvorim usta?" zaulo se preko radija njeno mumlanje. Treba vremena da ovek uhvati caku kako se apue bez disanja a razgovarate. "Nita. Kao to je polje ve razapeto preko tvojih nozdrva, tako e se razapeti i preko tvojih usta. Nee se sputati u grlo." Malo kasnije, ujem: "Ne, al' ba bi dobro doao jedan dah vazduha." Znao sam da e je to proi. "A zato je tako vrue?" "Zato to je tvoj omota podeen da maksimalno tedi ugljen-dioksid, pa ne isputa mnogo, samo koliko treba da se rashladi do oko trideset stepeni. Znai,

znojie se malo. "Meni se ini da je etrdeset." "To ti samo zamilja. Moe da promeni nain rada, podeava se okretanjem vrha izlaznog ventila, ali onda tvoj rezervoar isputa uz CO2 i neku koliinu kiseonika. A nikad ne zna kad e ti zatrebati." "Kolika je rezerva?" "Nosi zalihu za etrdeset i osam asova. Poto rezervoar isputa kiseonik direktno u krv, koristimo ga oko devedeset pet odsto, a ne kao vi Meseari u onim vaim odelima, gde vie od pola bacate na hlaenje." "Pravilno se kae Meseevci", ree ona ledeno. Pa, dobro. Nisam znao da izraz "mesear" moe nekog da uvredi. "Mislim da u potroiti jedan deo rezerve radi udobnosti. Dovoljno mi je muka i sa ovakvom gravitacijom, to bih jo morala i da se kuvam u sopstvenom znoju." "Kako voli. Ti si struna za ovekovu okolinu." Pogledala me je, meutim ne verujem da je ve nauila da raspoznaje izraze na reflektujuem licu. Odvrnula je malo vrh ventila koji je strao iznad njene leve dojke, i mlazi pare odatle se pojaao. "To e te spustiti na oko dvadeset stepeni, a rezerva kiseonika trajae ti oko trideset asova. To bi bilo pod idealnim uslovima, dabome, kad bi sedela i mirovala. to ovek vie radi, napree se, to vie odlazi na rashlaivanje." Stavila je ruke na kukove, podboila se. "Timoti, je I' ti meni kae da se ne rashladim? Postupiu kako kae da treba." "Ne, nema veze. Do moje kue putuje se trideset minuta. Sem toga ono to kae za gravitaciju opravdano je, tebi stvarno treba olakanje. Ja da sam na tvom mestu podesio bih na dva'es' pet stepeni, to bi bila neka razumna srednja mera." Bez ijedne rei, podesila je ventil. Dubilant je izrazila miljenje da smo smeni to izgraujemo drumove sa pokretnim trakama koje se sastoje od zasebnih sekcija od po dva kilometra. U prva tri-etiri sluaja, kad smo silazili sa jedne sekcije samo da bi se popeli na sledeu, alila mi se u tom smislu. Zautala je tek kad smo naili na jednu sekciju koju je zemljotres drmnuo. Ve su bile postavljene zaobilazne, pomone pokretne trake. Videli smo, dok smo se vozili njima, kako ekipa radi da premosti provaliju, dvadeset metara iroku, koja se otvorila ispod oteene sekcije.

Samo nas je jedan zemljotres uhvatio na putu do kue. Nije bio neto naroito; tlo Merkura se tek toliko pokrenulo da smo morali da izvedemo jedan mali ples da ne padnemo. Dubilant nije bila nimalo oduevljena. Ja ne bih ni zapazio da je zemljotres, da ona nije u tom asu povikala. Naa kua se tada nalazila na vrhu jednog brega. Tamo smo je preneli posle velikog zemljotresa pre sedam mranih godina, kad je sruena planinska litica na kojoj smo dotad bili. Ostala je zatrpana, i ja u njoj, deset asova tom prilikom, i to je bio prvi sluaj u mom ivotu da me neko otkopava. Merkurijanci ne vole da stanuju u dolini. Pri velikim zemljotresima doline budu zatrpane. Ako stanujete na vrhu neke uzvisine, imate bolje izglede da se naete, kad se sve srui nizbrdo, negde blizu povrine onog kra i loma. A sem toga, mami i meni dopao se pogled sa tog brda. I mojoj klon-sestri, takoe. Njeni prvi komentari bili su o pejzau, kad smo stali pred kuu i osvrnuli se da pogledamo dolinu kojom smo upravo proli. Na planinskom prevoju, trideset kilometara daleko, nalazilo se Pristanite Merkur. Sa ove razdaljine mogli su se samo razaznati sferini oblici najveih zgrada. Ali Dubilant se vie zainteresovala za planine iza nas. Uperila je prst prema oblaku koji je zraio ljubiastom bojom, a uzdizao se iza jednog breuljka, i pitala me ta je to. "To je groto", rekoh. "Peina sa ivom. Uvek tako izgleda na poetku retrogradnog leta. Odveu te tamo kasnije. Dopae ti se." Doroti nas je pozdravila kad smo stupili kroz zid. Mami kao da je neto smetalo, ali nisam mogao da utvrdim ta. Bila je i te kako srena da vidi Dubilant prvi put posle sedamnaest godina. Neprestano je ponavljala one stvari bez smisla, kao: ala je porasla, kako lepo izgleda. Terala nas je da stanemo rame uz rame da bi nam potom saoptila koliko smo slini. To je naravno bilo istina, jer Dubilant i ja smo genetiki identini. Ona je bila pet santimetara via, ali u Merkurovoj gravitaciji to bi za nekoliko meseci mogla izgubiti. "Ista je kao ti to si bio pre dve godine, pre svog poslednjeg preobraenja", ree mama. Tu je malo promaila; poslednji put kad sam bio ensko, nisam imao taj stupanj seksualne zrelosti kao Dubilant sada. Ali u sutini je ipak bila u pravu. Genotipski, i Dubilant i ja bili smo mukog roda, samo je mama dala da mi promene pol im sam dospeo na Merkur, a tad sam imao samo nekoliko meseci. Tako sam prvih petnaest godina ivota proveo kao ensko. Sad sam muko, a pomiljao sam da se opet preobrazim u ensko, samo, nije hitno. "I ti fino izgleda, Gliter", ree Dubilant.

Mama se na trenutak namrtila. "Sad se zovem Doroti, duo. Promenila sam ime kad smo se ovde doselili. Ovde na Merkuru koristimo starinska zemaljska imena." "Pardon, zaboravila sam. Moja majka je uvek za tebe upotrebljavala ime Gliter. Pre nego to je, ovaj, pre nego to sam ja..." Nastala je neprijatna tiina. Imao sam oseanje da neto krije od mene, pa sam nauljio ui. Gajio sam velike nade da u od Dubilant saznati neke stvari, stvari koje mi Doroti nikad, ni posle mog najupornijeg navaljivanja, nije kazala. E, sad sam bar znao gde da ponem, kad budem doao u priliku da ispitam Dubilant. To je bilo doba u mom ivotu kad sam se puno nervirao to znam tako malo o tajni svog dolaska na Merkur. Zato sam odrastao na Merkuru a ne na Luni, i otkud to da imam klon-sestru? Imati jednakog blizanca nastalog kloniranjem, to jest uzimanjem i odgajanjem jedne elije iz organizma starijeg blizanca sve dok se ne razvije i ne poraste u kompletno novog, mlaeg blizanca, retka je stvar, dovoljno retka da se ve i zato zainteresuje uz uzroke koji su do toga doveli. Mislim, nije to neka strana sramota, neto zbog ega vas drutvo kanjava i iskljuuje iz ljudske zajednice kao na primer, imati roenog brata ili neto tako sramotno, skandalozno. Ipak sam jo u ranom detinjstvu shvatio da je pametnije da svojim prijateljima ne otkrivam da imam klon-sestru. Svako bi pitao kako je do toga dolo, kako je moja majka uspela da zaobie zakone koji zabranjuju da bilo koja osoba dobije povlasticu po pitanju dece. JOJD: Jedna Osoba Jedno Dete to je prvo drutveno pravilo koje se usauje svakome tako rei im se rodi, pre nego "Ne ubij". Poto mama nije na robiji, znai, stvar je bila zakonita. Ali kako? I zato? Nikad nije kazala, ali e mi moda Dubilant rei. Ruali smo u napetoj tiini. Bilo je nespretnih pokuaja razgovora. Dubilant je patila od kulturnog oka to jest oka pri naglom ulasku u drukije drutvo, a takoe je pomalo gubila ivce. Razumeo sam je, gledajui unaokolo njenim oima. Meseari, ovaj, hou rei, Meseevci, provode ceo ivot u jazbinama duboko ispod stena, pa im je potrebno stalno prisustvo tvrdih, debelih, zidova sa svake strane. Retko izlaze na povrinu. A kad izau, ine to zamotani u oklop od elika i plastike, koji mogu oko sebe da osete, i na kome imaju prozori za gledanje. Sad se Dubilant oseala strano izloenom, i napinjala se da se ponaa hrabro. Kad sedite u kui iji je glavni deo zatitno energetsko polje, vidite na sve strane kao da ste na nekoj ploi pod suncem. Kad se gleda iznutra energetsko polje je nevidljivo. Kad sam se setio da je to ono to je mui, pojaao sam polarizaciju. Sad je energetsko polje izgledalo, vieno iznutra, kao obojeno staklo.

"A, pa nije bilo potrebno", ree ona junaki. "Ja u morati jednostavno da se naviknem. Samo bi mi prijalo kad bi ova kua imala bar neki zid pa da imam u ta da gledam." Sad je, vie nego ikad, bilo oigledno da je Doroti zbog neeg uznemirena. Inae bi primetila da se Dubilant nelagodno osea; takve stvari nikad nije previala. Mogla je ovom prilikom, recimo, da namesti neke zavese, da bi naa goa dobila utisak da je u zatvorenom prostoru. Neke stvari sam ipak saznao iz razgovora koji je povremeno poinjao oko stola. Dubilant se, kad je imala samo deset godina, razvela od svoje pomajke, a razvod u tako mladim godinama veoma je retka stvar. To se odobrava samo zbog neeg istinski neverovatnog kao to je ludilo ili religiozna zanesenost. Nisam mnogo znao o tome ko je i ta bila ta Dubilantina pomajka, usvojiteljica, nisam znao ak ni ime te osobe, ali sam ipak saznao jedno: nekad davno, na Luni, Dubilantina majka Doroti bila je sa tom enom u prijateljskim odnosima. Upravo u tom poznanstvu, u tim prijateljskim odnosima, krio se moda odgovor na pitanje zato je Doroti napustila svoje dete i krenula na Merkur nosei samo mene, malo klone izvedeno iz jedne Dubilantine elije, dakle neto kao iver odrezan od klade. Ne seam se da sam sa tom pomajkom ikad bila bliska", ree Dubilant. "Govorila mi je luake stvari, nije se uopte uklapala meu ljude. Ne mogu stvarno da objasnim, ali uglavnom, sud se sloio sa mnom. Pomoglo je i to to sam imala dobrog advokata." "Moda deo razloga lei u tom neobinom odnosu", rekao sam, mislei da pomognem. "Znate ta hou da kaem. Velika je retkost odrasti uz pomajku, a ne uz pravu majku." Ovo je doekano tako ledenom tiinom, da sam se zapitao nije li bolje da zaveem i da vie nita ne beknem do kraja ruka. A njih dve izmenjae znaajne poglede. "Pa", ree Dubilant, "moda to ima neke veze. U svakom sluaju, od vaeg odlaska za Merkur nije prolo ni tri godine, a meni je bilo jasno da sa njom vie ne mogu. Trebalo je da poem i ja sa vama. Bila sam samo dete, ali i tad sam htela da poem sa vama." Pogledala je nau majku Doroti, koja je meutim studirala are na stolu. Dubilant prestade da jede. "Moda je bolje da o tome ne govorim," Na moje iznenaenje, Doroti se saglasila. Sad sam bio sto posto siguran. Nisu vie razgovarale da ja ne bih neto saznao. Dubilant je odspavala posle ruka. Rekla je da eli sa mnom da vidi groto, ali da prvo mora da se odmori od gravitacije. Dok je spavala, pokuao sam jo jednom da izvuem iz Doroti celu priu o njenom ivotu na Mesecu.

"Ali zato sam ja uopte nastao? Ostavila si, kae, Dubilant, svoje roeno dete, tada staro samo tri godine, kod te prijateljice na Luni. Pa zar nisi elela da povede Dubilant sa sobom?" Mama me je pogledala umorno. Ovakav razgovor vodili smo i mnogo puta dosad. "Timi, sad si odrastao, punoletan si ve tri godine. Rekla sam ti da moe da ode od mene ako hoe. Uskoro e u svakom sluaju i otii. Ali o o ovome neu vie da razgovaramo." "Mama, zna da ne mogu da ti dosaujem. Ali zar nema dovoljno potovanja za mene da prestane sa tom starom priom? Iza nje je neto drugo." "Da! Da, postoji neto iza nje. Ali ja to radije ostavljam u prolosti. To je moja lina, privatna stvar. Zar ti nema dovoljno potovanja za mene da ve jednom prestane da me maltretira?" Nikad je nisam video tako uznemirenu. Ustala je, prola kroz energetsko polje i produila nizbrdo. Na pola puta niz breg, poela je da tri. Poao sam za njom, ali sam se vratio posle nekoliko koraka. Nisam znao ta bih joj kazao to nije ve izreeno. Stigli smo do grotoa lakim stazama i uz povremeno odmaranje. Dubilant se posle svog odmora oseala mnogo bolje, ali je ipak videla prilino muke na nekim strminama. Ve etiri godine nisam bio u grotou, a i due od toga se nisam u njemu igrao. Deca su ga jo uvek volela. Bilo ih je na desetine. Stali smo na uzani nogostup koji se nadnosi nad jezero ive, i ovoga puta Dubilant je stvarno bila impresionirana. iva se nalazi na dnu uzane klisure koju je nekad davno zapreio zemljotres. Jedna strana klisure je u venoj senci, jer je okrenuta prema severu, a Sunce na naoj geografskoj irini nikad ne dospeva tako visoko da bi je osvetlilo. Na dnu klisure je nae jezerce ive, dvadeset metara iroko, stotinu metara dugako, i moda pet metara duboko. Misli se da je toliko duboko, ali, pokuajte vi da izmerite dubinu jezera ive. Olovni teg jo i hoe da potone kroz ovaj teni metal, ali samo kao kroz lepak, jedva, a skoro sve drugo plovi po povrini. Deca su izgurala jednu poveliku stenu na sredinu jezera da im bude brod. Sigurno da je to lepo, ali nastupilo je retrogradno leto, temperatura se pela ka maksimumu. iva se bliila svojoj taki kljuanja, pa je itav predeo bio gusto ispunjen ivinom parom. Kad su mlazevi elektrona sa Sunca prolazili kroz paru, ona se aktivirala, poinjala je da svetli, da treperi, da se komea, dajui avetinjsku indigo oluju. Nivo jezera se neto smanjio, ali ono nije moglo da

ispari i nestane jer se para neprestano kondenzovala na hladnoj osenenoj strani klisure, odakle je tekla nazad u jezero. Kad je dola do daha, Dubilant zapita: "Odakle vam toliko ive?" "Jedan deo je prirodnog porekla, ali glavnina je iz fabrika kod pristanita. U nekim fuzionim procesima nastaje iva, sa kojom oni tamo ne znaju ta da rade, pa je isputaju u okolinu. ivina para je previe teka da bi daleko stigla, pa se za vreme mranih godina kondenzuje po dolinama. Naroito se uspeno kondenzuje ovde. Kad smo bili mlai, ovde sam se igrao." Bila je zadivljena. Nita slino ne postoji na Luni. Koliko ujem, povrina Meseca je oajno dosadna. Tu se milijardama godina nita ne pomakne. "Nikad nisam videla neto ovako lepo. Samo ta u tom jezeru rade? Mislim, previe je gusto da bi se moglo plivati?" "Lepo si to primetila. Kad ovek zapne iz sve snage, jedva ugura ruku pola metra u ivu. Kad bi mogla da stoji a da ne izgubi ravnoteu, utonula bi nogama u ivu jedva petnaest santimetara. Ali to ne znai da ne moe da pliva, pliva se po povrini. Sii, pokazau ti. Pola je za mnom, ali je gledala samo u jonizovani oblak. Taj oblak moe da hipnotie oveka. U poetku mislite da je indigo boje ili purpurne boje; onda krajikom oka zapazite da ima i drugih boja. Nikad se ne pokazuju jasno, jer su suvie slabe. Ali, tu su. Uzrok je taj, to su sa parom ive pomeane male koliine drugih gasova. Poznato mi je da su u prolosti ljudi pravili svetiljke koristei jonizovane gasove: neon, argon, ivu i sline. Sputati se u kanjon sa ivom isto je to i ulaziti u sjaj jedne takve stare lampe. Na pola puta niz strminu, Dubilant je poklekla. Prvo je pala na tur, pa se smandrljala nizbrdo ali od trenutka prvog udara njen energetski omota se ojaao, stekao otpornost i krutost. Bunula je u jezero kao potpuno kruta srebrna statua, zadrana u nekoj smenoj pozi u kojoj je maloas pokuala da ublai pad. Kliznula je daleko po jezeru, i na kraju ostala na leima. Skoio sam kao ronilac na povrinu jezera i zamah me je lako doneo do nje. Pokuala je da ustane to se naravno ne moe. Uskoro je poela da se smeje, uviajui da je smena. "Ne moe ovde na jezeru da stoji. Vidi, ovako se pliva." Legao sam ravno potrbuke i poeo iroko da razmahujem rukama. "Prvo sastavi ake ispred sebe, pa ih kree u stranu i nazad irokim krunim pokretima sve dok ih ne prui pravo nazad uz telo. to dublje pri tom zahvata akama u ivu, to se bre otiskuje napred. Nee se zaustaviti sve dok ne zabode none prste u ivu. Trenja nema."

Uskoro je plivala uz mene i ludo se zabavljala. Kao i ja, mogu rei. Zato kad odrastemo prestajemo da radimo mnoge zabavne stvari? Nema u Sunevom sistemu tako dobre stvari kao to je plivanje po ivi. Polako sam se vraao u formu, ponovo sam oseao isto zadovoljstvo klizanja po povrini ravnoj i sjajnoj kao ogledalo: juri napred, bradom see povrinu, stvara talase. Poto su ti oi neposredno iznad povrine, ima oseanje ogromne brzine. Neka deca su igrala hokej. Poeleo sam da im se pridruim, ali po nainu kako su nas gledali bilo mi je jasno da nas smatraju za "velike" i da zameraju to smo uopte tu. ta se moe. Zato je plivanje bilo fenomenalno. Nekoliko asova kasnije, Dubilant je htela da se odmori. Pokazao sam joj kako se moe sedeti radi odmora, a da se ne izae iz ive. Napravi trougao tako to sedne, nagne se napred, a noge prui iroko u stranu, rairene. Ili to, ili legne sasvim na lea. U svakom drugom poloaju, oslonac e ti se izmai. Dubilant se ograniila na leanje. "Jo ne mogu da se naviknem na to da se sme pogledati pravo u Sunce", rekla je. "Jo malo pa u da poverujem da vi ovde imate bolji sistem. Mislim, sa ovim ugraenim generatorom omotaa i rezervoarom." "Razmiljao sam o tome", rekoh. "Vi Mesea... Meseevci ne provodite na povrini toliko vremena da bi vam omota bio potreban. Donelo bi vam to mnogo problema i trokova, naroito oko dece. Pojma nema koliko kota ugraivanje stalno sve veih generatora deci. Doroti e zbog mene biti u dugovima jo dvadeset godina." "Da, ali moda bi vredelo. Jasno je da bi mnogo kotalo, ali ja, recimo, neu vie rasti. Koliko traje jedan generator sa rezervoarom?" "Treba to zameniti svake dve ili tri godine", rekoh grabei punu aku ive i putajui da mi klizi kroz prste i dobuje po njenim grudima. Pokuavao sam da smislim neki indirektan nain da je navedem na razgovor o Doroti. Nekoliko puta sam poinjao pogreno, a onda sam otkrio karte i lepo pitao ta su to pokuavale da ne kau. Nije se dala izmamiti. "ta je u onoj peini tako preko?" pitala je prevrui se na stomak. "Pa to je groto." "ta ima unutra?" "Pokazau ti ako mi kae." Odmerila me je pogledom. "Ne budi dete, Timoti. Ako tvoja majka eli da sazna o njenom ivotu na Luni, ona e ti rei. Ne meam se u tue stvari." "Ti nemoj da postupa sa mnom kao sa detetom, pa i ja neu da se ponaam

kao dete. Oboje smo odrasli. Moe da mi kae ta god hoe a da ne pita prvo moju majku." "Da zaboravimo sve to." "To mi svako kae. Pa dobro, onda idi u groto sama." Tano to je i uradila. Seo sam na jezero i krvniki gledao oko sebe. Ne volim da me neko dri u mraku, a naroito ne volim da moji roaci vode razgovor u mom prisustvu a mimo mene. Donekle me je udilo to mi je sad postalo tako vano da saznam istinu o Dorotinom putu na Merkur. Ve mi je sedamnaest godina, iveo sam itavo to vreme ne znajui istinu, i nita mi nije zbog toga bilo. Ali sada, kad sam preispitao stvari koje mi je u detinjstvu priala, naao sam da su neuverIjive. Dubilantino stizanje navelo me je da razmiljam. Pa zato je majka nju ostavila na Mesecu? A umesto nje povela kloniranu bebu? Taj groto je, u stvari, peina na poetku klisure, iz ijeg otvora tee potoi ive. To se dogaa tokom itave sjajne godine, ali potok postaje jai sredinom leta. Njega stvara ivina para koja se koncentrie u peini, kondenzuje i kaplje sa zidova. Naao sam Dubilant kako sedi u sredini jedne barice ive, zanesena. Sjaj od jonizacije odavde izgleda mnogo jai, jer ga ne uporeujete sa direktnim Sunevim svetlom. Dodajte tome hiljade mlazia ive koji reflektuju svetlosti i boje, pa ete videti kakvo je to mesto, nezamislivo za onog ko nije tamo bio. "Sluaj", rekoh, "ao mi je to sam te gnjavio. Ja..." "Sssss!" mahnula mi je rukom da uutim. Gledala je kako se kapljice otkidaju od tavanice i padaju u pojedine barice na podu ne stvarajui talase. Seo sam pored nje da i ja gledam. "Ne bih imala nita protiv da se ovde nastanim", rekla je kad je prolo valjda sat vremena. "A ja nikad nisam pomiljao da ivim negde drugde." Pogledala me je, pa opet okrenula glavu. Mislila je da osmotri izraz mog lica, ali je samo videla iskrivljene odsjaje svog sopstvenog. "Mislila sam da si kazao kako e da postane kapetan svemirskog broda." "Da, sigurno. Ali uvek bih se vratio ovde." utao sam nekoliko minuta, razmiljajui o jednom problemu koji mi je u poslednje vreme esto bio na pameti. "U stvari, mogao bih da izaberem neto drugaije zanimanje."

"Zato?" "Pa, mislim da komandovanje svemirskim brodom nije vie ono to je bilo. Zna na ta mislim?" Opet me je pogledala, i jo vie se potrudila da sagleda moje lice. "Moda znam." "Znam ta misli. Mnogi deaci ele da komanduju svemirskim brodovima. To zaborave kad odrastu. Moda je to moj sluaj. Mislim da sam roen sto godina prekasno za zanimanje koje elim. Danas vie ne moe da nae brod gde je kapetan neto vie od figure koja paradira. Pravi gospodar broda je komitet kompjutera. Oni obavljaju sav posao bez izuzetka. Kapetan ak ne moe ni da poniti neku njihovu odluku." "Nisam znala da je stanje postalo tako ravo." "I gore od ravog. Na sve putnike linije uvode se potpuno automatizovani brodovi. Linije sa visokim ubrzanjem ve su takve, a opravdanje je da posle desetak putovanja pod 5 G posada vie nije ni za ta." Preturao sam po glavi tunu injenicu nae moderne civilizacije: prola je epoha romantike. Sunev sistem je ukroen. Nije ostalo mesta za avanture. "to ne poe u zonu kometa?" predloila mi je. "To je jedino zbog ega jo nastojim da se upiem u pilotsku kolu. Tamo, u lovu na crne jame, ne treba ti kompjuter. Mislio sam da potraim posao i kupim kartu prole mrane godine, u vreme kad sam i inae bio neto razoaran. Ali pokuau prvo da nauim pilotiranje, bar malo." "To ti nije loa misao." "Ne znam. Pria se da e moda da ukinu kurseve astronavigacije. Mo' se desi da uim kao samouk, bez nastavnika." "Da poemo?" rekao sam. "Ogladneo sam pomalo." "Ne. Da ostanemo jo malo. Oboavam ovo mesto." Siguran sam da smo u grotou proveli bar pet sati, uglavnom vrlo malo govorei. Pitao sam je zato ui ba za ininjera za bezbednost ovekove okoline. Dobio sam neoekivano otvoren odgovor. O svom izboru profesije rekla je: "Kad sam se razvela od svoje pomajke otkrila sam da me privlai izgradnja mesta u kojima je bezbedno iveti. Tad se nisam oseala ba bezbedno." Kasnije je pomenula i druge razloge ali je priznala da je potreba za sigurnou bila ono glavno to ju je gonilo napred. Razmiljao sam o njenom udnom detinjstvu. Dubilant je bila jedina osoba od svih koje sam ikad upoznao koja nije odrasla sa svojom majkom.

"Pomiljala sam i ja da krenem negde daleko od Sunca", rekla je posle dugog utanja. "Na primer na Pluton. Moda se sretnemo jednog dana tamo negde." "Mogue je." Osetio se mali zemljotres; nita naroito, ali dovoljno da barice ive zadrhte, i da Dubilant odlui da poe. Gazili smo kroz itku masu, i tad se ispod nas provaljao dug, silan udar, a ljubiasti sjaj nestade. Popadali smo na razne strane. Zavladala je potpuna tama. "ta je ovo bilo?" u njenom glasu uo se poetak panike. "Izgleda da smo zagraeni. Verovatno je lavina zatrpala ulaz. Samo sedi gde si a ja u te nai. "Gde si? Ne mogu da te naem. Timoti!" "Samo budi mirna i naii u na tebe za minut. Ostani mirna, samo ostani mirna, nema problema. Izvui e nas za nekoliko asova." "Timoti, ne mogu da te pronaem, ne..." Zviznula me je posred lica jednom rukom, ne znam da li levom ili desnom, a sledeeg trenutka ve se pentrala po meni. vrsto sam je zagrlio, i nastojao sam da je umirim. Ranije ovog dana, prezirao bih takvo njeno ponaanje, ali sad sam je bolje poznavao. Uostalom, niko ne voli da bude iv zatrpan. ak ni ja. Drao sam je dok nisam osetio da se opustila." "Izvini, ao mi je", ree Dubilant. "Ne izvinjavaj se. Tako sam se i ja oseao prvi put. Drago mi je to si tu. Biti zatrpan sam mnogo je gore nego biti zatrpan u drutvu. A sad sedi i radi kako ti kaem. Zavrni ventil sasvim na levo. Jesi li? Sad koristimo kiseonik na najsporiji mogui nain. Moramo da mirujemo da se ne bi zagrevali. "U redu. ta je sledee?" "Pa, za poetak, je l' igra ah?" "ta? Je l' to sve? Zar ne ukljuujemo neki signal ili neto?" "Ve sam ukljuio." "A ta ako nekoga zatrpa sasvim, pa se omota ukoi da bi ga zatitio od gnjeenja? Kako onda ukljui signal?" "Signal se automatski ukljuuje ako omota ostane nepomian due od jednog minuta." "A. Dobro. Dakle, idem kraljevim pionom sa e2 na e4 ." Odustali smo od igre posle petnaestog poteza. Ja ne umem da drim tablu u

mati tako jasno; ona je u tome izvrsna, ali je bila suvie nervozna da bi planirala igru. A i ja sam postajao nervozan. Da je ulaz bio samo zatrpan kao to sam pretpostavljao, spasioci bi nas izvukli za manje od sat. Svojevremeno sam vebao da procenjujem vreme u mraku, i sad sam ocenio da je od zemljotresa prolo oko dva sata. Sigurno je bio vei nego to mi se uinilo. Moda e im trebati itav dan dok nas nau. "Iznenadila sam se kad si me zagrlio to sam mogla da te dodirnem. Mislim, kou, ne omota." "Da, pa i uinilo mi se da si tad poskoila. Omotai se spoje. Kad se dodirnemo, okruuje nas jedan omota, ne dva. To ponekad vrlo zgodno doe." Leali smo jedno kraj drugog u bari ive, zagrljeni. To nas je, otkrili smo, umirivalo. "Misli... aha. Moe se voditi ljubav i sa omotaem. To hoe da kae?" "To treba probati u bari ive. To je najbolji nain." "Sad smo u bari ive." "Al' ne smemo to da uradimo. Pregrejali bi se. Mogla bi nam zatrebati naa rezerva kiseonika." utala je, ali sam osetio kako se njene ruke iza mojih lea stiskaju. "Timoti, jesmo li u nevolji?" "Ne, ali nam moda predstoji dugo ekanje. Oednee pre ili kasnije. Moe da izdri?" "to se mene tie moemo da se opalimo. To bi mi odvratilo panju." "Je l' moe da izdri?" "Mogu da izdrim." Posle nekog vremena ona ree: "Timoti, nisam dopunila rezervoar kad smo polazili iz kue. Da l' to neto utie?" Mislim da se nisam odao nikakvim trzajem miia, ali, uplaila me je estoko. Razmislio sam, i nisam naao da je razlika bitna. Dolazei do kue nije mogla da potroi kiseonika za vie od jedan sat, ak ni sa poveanom potronjom radi hlaenja. Odjednom se setih kako je hladna bila njena koa kad sam je prvi put zagrlio. "Dubilant, da li je tvoj omota bio podeen na maksimalno hlaenje kad si izala iz kue?" "Nije, ali uz put sam ga podesila na maksimalno. Bilo je tako vrue, mislila sam da u pasti u nesvest od napora." "I nisi ga zavrnula sve do zemljotresa?"

"Nisam." Napravio sam neki priblian proraun i rezultati mi se nisu dopali. U najgorem moguem sluaju, ne preostaje joj vie od pet sati kiseonika. Moda, opet, ima dovoljno, u najsretnijem sluaju, za dvadeset sati. Mogla je i sama da rauna; nije bilo svrhe da neto krijem od nje. "Doi blie", rekoh. To ju je zbunilo, jer, bili smo ve najblie to se moglo biti. Ali ja sam se natisnuo blizu da bih spojio nae ventile. To sam i uinio, i saekao tri sekunde. "Sad su pritisci u naim rezervoarima izjednaeni." "Zato si to uinio? Ajoj, ne, Timoti, nije trebalo. Sama sam kriva to nisam pazila." "To sam moda i sebe radi uinio. Kako bih mogao da ivim sa sobom posle, kad bi ti ovde umrla, a ja sam mogao da te spasem? Pomisli na to." "Timoti, odgovoriu na svako pitanje koje mi postavi o naoj majci." Tad sam se prvi put naljutio na nju. Nisam bio ljut to je propustila da dopuni svoj rezervoar. ak ni zbog hlaenja. To su bile vie moje greke nego njene. Dopustio sam da rashlaivanje postane nekakva igra, nisam joj stvarno objasnio koliko je vano uvek imati dobru rezervu. Nije me ozbiljno ni shvatila, pa smo sad plaali moju malu alu. Nainio sam greku zato to sam pretpostavio da osoba koja se bavi bezbednou na Mesecu moe o sebi da se brine i ovde. Kako bi mogla, nemajui realistinu procenu opasnosti? Ali ova ponuda sada zvuala mi je kao plaanje za kiseonik, a to se na Merkuru ne radi. U nevolji, kiseonik se uvek deli bratski. Neutivo je zahvaljivati se za to. "Ne zamiljaj da mi neto duguje", rekoh. "To ne bi bilo u redu." "Nisam zato kazala. Ako emo umreti ovde, smeno je da uvamo tajne. Zar nije tako?" "Nije. Ako emo umreti, kakva je korist da mi kae? Kakve u koristi ikad imati od toga? Ali ni to nije mnogo pametno, jer nismo ni blizu nekog umiranja." "Bar bi nam prolo vreme." Uzdahnuo sam. U tim trenucima, stvarno mi nije bilo vano hou li saznati ili ne to to sam ranije pokuavao da iupam iz nje. "Dobro. Prvo pitanje: zato te je Doroti ostavila na Luni kad je pola ovamo?" I im sam pitao, odjednom mi je to opet postalo vano. "Zato to ona nije naa majka. Ja sam se razvela od nae majke kad sam bila deset godina stara."

"Doroti nije... pa onda je... ona je meni pomajka? A itavo vreme je govorila da..." "Ne, nije ti ni pomajka, ne fiziki. Ona ti je otac." "TA?!" "Ona ti je otac." "ta vraga... otac? Kakva je to ludnica? Ko uopte zna ko mu je otac?" "Pa, ja znam", ree Dubilant jednostavno. "A sad i ti zna." "Mislim da je bolje da ispria od poetka." Ispriala je, i bilo je uverljivo, mada sasvim bizarno. I Doroti i Dubilantina majka {moja majka!) bili su svojevremeno lanovi jedne religiozne sekte koja je nosila naziv Starosavesni. Ako sam dobro shvatio, imali su mnogo luckastih ideja, ali njihova najlua ideja bila je u vezi sa neim to su zvali "jezgrena" ili "nuklearna" porodica. Ne znam smisao tog naziva, moda je takva porodica pronaena u vreme prvog korienja nuklearne energije. Takva porodica se sastojala od oca i takoe od majke koji su oboje ive/i pod istim krovom, i nekoliko desetina dece. Starosavesni nisu ba toliko daleko ili: prihvatali su princip Jedna Osoba Jedno Dete (JOJD), a to im je bilo i pametno, dodao bih, da ih ne bi ljudi pobili, meutim, svialo im se da oba bioloka roditelja ive zajedno i gaje dvoje dece. I tako se lan sekte, moj otac Dorotej, u sekti poznat pod imenom "Gliter", navodno "oenio" (ta kaete na tu re) mojom majkom, koju su zvali "Glim". Ta je Glim za prvo dete uzela ulogu ene, rodila ga i krstila "Dubilant". Onda je sve krenulo sa zla na gore, kao to je svako normalan i mogao da predvidi. Nisam jak sa istorijom, ali znam kako su stvari ile na Staroj Zemlji. Muko i ensko se izmeu sebe ubijalo, roditelji su mlatili decu, pa ratovi, glad, sve te stvari. Ne znam u kojoj meri je to bilo posledica nuklearne porodice, ali sigurno je moralo biti tvrdo kad se "oeni" sa nekim a posle vidi da ti ne odgovara. Zato si onda tukao decu. Nisam sociolog ali toliko shvatam. Moda je u njihovim odnosima sve bilo sjajno i blistavo u poetku, ali se tri godine potom neprestano pogoravalo. Dolo je do toga da Gliter vie nije hteo ni na istoj planeti da bude sa Glim. Voleo je dete i smatrao ga ak svojim. Ko pokua da tako neto zastupa pred sudom, zna se koliko e uspeha imati. Moderno zakonodavstvo ak ne priznaje ni samu ideju oinstva, kao to ne priznaje ni boansko pravo kraljeva. Gliter za svoje elje nije imao zakonsku osnovu. Dete, mala, trogodinja Dubilant, dodeljeno je majci. Ali Glimer-Dorotej je naao kompromisno reenje. Morao je da prihvati, ma koliko mu zbog toga bilo ao, injenicu da e dete ostati na Luni kod majke, i da se tu nita ne moe izmeniti. Ali mogao je da ponese parence tog deteta, bar

jednu eliju. To sam bio ja. I tako se on preselio na Merkur sa kloniranom bebom, preobrazio se u ensko, promenio ime od Dorotej u Doroti, i odgajio me, nikad nijednom reju ne pominjui Starosavesnost. ujui ovo, polako sam se smirivao, mada su otkria bila, svakako, velika. Bio sam prepun pitanja, i privremeno sam zaboravio pitanje opstanka ili propasti u grotou. "Ne", rekla je Dubilant. "Dorotej, to jest Doroti, vie nije lan Starosvesnih. To je bio jedan od razloga za njihovo rastavljanje. Koliko znam, naa majka Glim je danas jedina lanica te sekte na svetu. Sekta nije dugo trajala. Ti parovi koji su je sainjavali sami sebe su razbili branim svaama i mrnjama. Zato mi je sud odobrio razvod od Glim; pokuavala je da mi nametne tu svoju religiju, a kad sam to priala drugoj deci, svi su mi se smejali. Imala sam samo deset godina, ali mi se to nije dopadalo, pa sam rekla na sudu da mi je majka luda. Sud se saglasio." "Znai... znai Doroti kao ena jo nije stvarno rodila nijedno dete? Moe li sad jo da rodi? ta bi zakon kazao o tome?" "Umeano pa obeeno, kae Doroti. Sudijama se stvar ne svia, ali to je pravo koje ona po roenju ima, i ne mogu joj ga oduzeti. Dobila je svojevremeno dozvolu za tebe zahvaljujui pukotini u zakonu, naime naputala je Lunu pa za nju vie nije vaila jurisdikcija Lunarnih, Meseevskih sudova. Taj propust u zakonodavstvu ispravljen je ubrzo posle vaeg poletanja. Prema tome ti i ja smo po mnogo emu jedinstveni. ta kae?" "Ne znam. Mislim da bih radije imao normalnu porodicu. ta sad da kaem Doroti?" Zagrlila me je, i za to sam joj bio vie nego zahvalan. Ispunjavalo me je oseanje da sam mlad i sam. Njena pria se tek slegala u meni, i plaio sam se kako bih moda mogao da reagujem kad je stvarno apsorbujem i izvedem zakljuke." "Ja joj ne bih nita govorila. Zato da joj neto kae? Ona e se verovatno odluiti da ti sama ispria, pre nego to pode za kometnu zonu, a i da se ne odlui, ta s tim? ta mari? Zar ti nije bila majka? Ima li na neto da se ali? Zar je bioloka injenica materinstva ba toliko vana? Mislim da nije. Mislim da je ljubav vanija stvar, zna, i mislim da te je volela." "Ali ona je moj otac! Kako sad da se postavim?" "Nema ta da se postavlja. Pretpostavljam da su oevi voleli svoju decu na manje-vie isti nain kako su ih volele majke u onim davnim vekovima kad je oinstvo znailo neto vie od obinog oploenja." "Moda si u pravu. Mislim da si u pravu", rekoh. vrsto me je drala,

u tami. "Sigurno da sam u pravu." Tri sata kasnije, zaula se tutnjava i ponovo nas je okruio ljubiasti sjaj. Izali smo na svetlost sunca koraajui zajedno, sa rukom u ruci. Spasioci su nas ekali, cerei se i tapui nas po ramenima. Napunili su nae rezervoare, pa smo sebi dozvolili luksuz pojaanog hlaenja, da znoj ode. "Koliko je estok bio?" pitao sam njihovog efa. "Osrednji. Vas dvoje smo otkopali meu poslednjima. Tamo unutra, je I' bilo mnogo teko?" Osmotrio sam Dubilant, koja se ponaala kao da su je upravo digli mrtvih, kezila se kao manijak. Razmislio sam: "Ne", rekoh, "nije". Popeli smo se uz kameniti obronak, i osvrnuli se. Potres je izruio mnogo tona stene u klisuru. to je jo gore, prirodna brana na niem kraju klisure razorena je. Glavnina ive otekla je u iru dolinu, nie. Bilo je oigledno da groto sa ivom vie nikad nee biti ono magino mesto kao u mojoj mladosti. Bilo mi je krivo zbog toga. Voleo sam taj groto, i inilo mi se da ostavljam veliki deo sebe tamo dole. Okrenuo sam grotou lea i krenuo prema kui i Doroti.

LARRY NIVEN

Neutronska zvezda
"Nebeski ronilac" je ispao iz hiperprostora tano milion milja iznad neutronske zvezde. Bio mi je potreban jedan minut da odredim, prema zvezdanoj pozadini, svoj poloaj, a onda jo jedan minut da naem distorziju koju je Sonja Laskin pomenula pre nego to je umrla. Distorzija je bila levo od mene: zona koja je imala prividnu veliinu Zemljinog meseca. Okretoh brod da se sa njom suoim. Zgruane zvezde, pomuene zvezde, zvezde promeane kaiicom. U centru toga bila je, naravno, neutronska zvezda, mada je nisam mogao videti i nisam ni oekivao da je vidim. U preniku je zvezda imala samo jedanaest milja, i bila je ohlaena. Od onog vremena kad je BVS-1 jo gorela fuzionom vatrom, pa do sad, prolo je milijardu godina. A od onih dana kad je BVS-1, tokom kataklizminog dvonedeljnog perioda, bila rendgenska zvezda zaarena do temperature od pet milijardi Kelvina, prolo je bar nekoliko miliona godina. Sada je zvezda svoje prisustvo pokazivala jo samo svojom masom. Brod je poeo da se okree sam. Osetih pritisak fuzionog pogona. Bez ikakve moje pomoi, moj verni metalni pas-uvar me je uvodio u hiperbolinu orbitu koja e me odvesti na milju od povrine neutronske zvezde. Dvadeset etiri sata padanja, zatim dvadeset etiri sata uspona... a tokom tog perioda, neto e pokuati da me ubije. Kao to je poubijalo Laskinove. Isti tip auto-pilota, sa istim programom, odabrao je orbitu za Laskinove. Nije izazvao sudar njihovog broda sa tom zvezdom. Mogao sam, dakle, da se pouzdam u tog auto-pilota. Mogao sam ak i da mu promenim program. I stvarno je trebalo to da uinim. Kako sam gurnuo samog sebe u ovu rupu? Motor se iskljuio posle deset minuta manevrisanja. Moja orbita je bila odreena, i to ne samo na jedan nain. Znao sam ta bi se dogodilo kad bih pokuao sad da uzmaknem.

Sve to sam uradio bilo je to da sam siao do prodavnice da uzmem novu bateriju za svoj upalja! Po sred sredine prodavnice, okruena sa tri sprata prodajnih tezgi, nalazila se nova intrasistemska jahta "Sinkler 2603". Bio sam doao po bateriju, ali sam ostao da se divim. Bila je prekrasno uraena, mala, glatka, aerodinamina, i sasvim razliita od svega to je ikad ranije napravljeno. Nipoto ne bih u njoj leteo, ali sam morao priznati da zgodno izgleda. Gurnuo sam glavu kroz vrata da bih pogledao kontrolni panel. Toliko kazaljki nikad niste videli. Kad sam izvukao glavu, svi kupci su gledali na istu stranu. Prodavnicom je zavladala iznenaujua tiina. Ne mogu im zameriti to su zurili. U prodavnici se nalazio i izvestan broj vanzemaljaca, koji su veinom nastojali da kupe suvenire, ali zurili su i oni. Lutkar je neto jedinstveno. Zamislite kentaura sa tri noge ali bez glave, s tim da na rukama nosi dve lutke u stilu "Sesil morskobolesni zmijanko" i dobiete neto nalik na tanu sliku. Samo, te ruke, to su u stvari vratovi koji se uvijaju tamo-amo, a one lutke na njihovim krajevima su prave glave, ravne i liene mozga, sa irokim fleksibilnim usnama. Mozak se nalazi ispod jedne kotane izboine smetene izmeu baza vratova.Ovaj lutkar je na sebi imao samo svoj sopstveni telesni pokriva od mrke dlake, sa grivom koja se pruala du cele kime i formirala debeli prekriva nad mozgom. Reeno mi je da kod njih nain kako nose grivu nagovetava kakav socijalni status imaju, ali za mene je ovaj lutkar mogao biti ma ta, od lukog radnika preko juvelira pa sve so predsednika firme "Generalni produkti". Gledao sam ga, kao i ostali, dok je prelazio preko parketa, ne zbog toga to lutkara nikad ranije nisam video nego zato to ima neeg lepog u nainu kako se lutkari kreu, delikatno, na tim vitkim nogama i majunim kopitama. Gledao sam ga kako ide pravo prema meni, prilazi sve blie i blie. Stao je tridesetak santimetara daleko od mene, osmotrio me, i rekao: "Vi ste Beovulf efer, nekadanji glavni pilot za transportnu kompaniju 'Nakamura'." Njegov glas je bio divni kontraalt, a izgovor besprekoran. Lutkareva usta nisu samo najfleksibilniji poznati organ govora, nego i najosetljivije ruke. Jezici su ravasti i iljati; iroke, debele usne imaju du svojih rubova male izboine nalik na prste. Zamislite majstora koji pravi asovnike, a u vrhovima prstiju ima i oseaj ukusa... Proistio sam grlo. "Tako je." Lutkar me je gledao iz dva pravca. "Bili biste zainteresovani za dobro plaeni posao?" "Bio bih fasciniran dobro plaenim poslom."

"Ja sam na ekvivalent regionalnog predsednika. 'Generalnih produkata'. Molim poite sa mnom, pa emo o ovome razgovarati negde drugde." Poao sam za lutkarem u premetajnu kabinu. Celim putem pratili su me pogledi. Neprijatno je kad vas u javnoj prodavnici salee dvoglavi monstrum. Moda je lutkar to znao. Moda me je testirao da vidi koliko mi je zaista stalo do novca. Moja potreba je bila velika. Od bankrotiranja "Nakamure" prolo je osam meseci. Jo pre toga ja sam neko vreme iveo uz malo ee luksuziranje, znajui da e moji dugovi biti pokriveni mojim zaostalim platama. Te zaostale plate nikada nisam primio. Bio je to i te kakav slom, kad su propale "Nakamurine linije". Ugledni sredoveni biznismeni tada su naputali svoje hotele kroz prozor, bez leteih pojaseva. A ja, ja sam nastavio da troim. Da sam poeo da ivim tedljivo, moji kreditori bi poeli da proveravaju... i naao bih se u dunikom zatvoru. Lutkar je otkucao trinaest brzih cifara svojim jezikom. Sledeeg trenutka bili smo negde drugde. Vazduh ujno izae napolje kad otvorih vrata kabine. Progutao sam da bi mi ui pucnule. "Nalazimo se na krovu zgrade 'Generalnih produkata'." Bogati kontraaltni glas treperio je du mojih nerava, pa sam morao da podsetim sebe da to govori jedan vanzemaljac, a ne divna enska. "Morate pregledati ovaj svemirski brod dok diskutujemo o vaem zadatku." Koraknuo sam napolje sa izvesnim oprezom, ali nije bila sezona vetrova. Ovaj krov se nalazio na nivou tla. Tako mi zidamo na planeti Uspelismo. To moda ima neke veze sa vetrovima koji duvaju brzinom od hiljadu petsto milja na as tokom leta i tokom zime, kad osa rotacije ove planete prolazi kroz njenu zvezdu, Procion. Ti vetrovi su jedina turistika atrakcija nae planete, i bilo bi sramota usporavati ih izgradnjom oblakodera na njihovom putu. Goli, etvrtasti betonski krov bio je okruen beskrajnim kvadratnim miljama pustinje, koja ne lii na pustinje na drugim nastanjenim svetovima, nego se sastoji od potpuno beivotnog prostranstva finog peska koji prosto plae da u njega posadi ornamentalne kaktuse. Probali smo to. Vetar ih odnese. Brod je leao na pesku onostran krova. Bilo je to brodsko korito broj 2 firme "Generalni produkti": cilindar sto jardi dug a est debeo, zailjen na oba kraja; blizu repa imao je malo suenje nalik na struk ose. Iz nekog razloga ovaj je leao na boku, sa kracima za prizemljenje jo savijenim uz rep. Primetili ste kako su svi brodovi poeli da izgledaju isto? Dobrih devedeset pet odsto dananjih svemirskih brodova bazirano je na nekom od etiri korita firme "Generalni produkti". Lake je i bezbednije brodove graditi tako, ali zato svi na kraju izgledaju slino kao da silaze sa trake za mas-produkciju.

Korita se isporuuju potpuno providna, pa ih farbajte kako hoete. Ovo korito je preteno ostavljeno providnim. Samo je pramac ofarban, oko ivotnog sistema. Jaeg reaktivnog pogonskog sistema nije bilo. Du bokova broda bila je postavljena serija mlaznica za kontrolu poloaja, koje su se mogle uvlaiti. Korito je bilo probueno jo na izvesnom broju mesta; rupe, okrugle i etvrtaste, bile su namenjene opservacionim instrumentima ije sam svetlucanje video kroz korito. Lutkar se kretao prema pramcu, ali mene je neto navelo da se okrenem ka krmi i bolje osmotrim krake za prizemljenje. Bili su iskrivljeni. Iza povijenih, providnih ploa brodskog korita neki gigantski pritisak je prinudio metal da potee kao topli vosak, i to nazad, u iljasti zadnji kraj broda. "ime je ovo izazvano?" upitao sam. "Ne znamo. A mnogo elimo da saznamo." "ta vam to znai?" "Da li ste uli za neutronsku zvezdu BVS-1?" Morao sam jedan tren da razmiljam. "Prva i zasad jedina pronaena neutronska zvezda. Neko ju je locirao pre dve godine, na osnovu stelarnih pomaka." "Zvezdu BVS-1 je pronaao Institut Znanja na Dinksu. Preko jednog posrednika saznali smo da taj institut eli da istrai tu zvezdu. Za to im je bio potreban brod. Nisu imali dovoljno novca. Ponudili smo im da dobiju od nas brodsko korito, sa uobiajenim garancijama, ako pristanu da nam predaju sve podatke koje sakupe koristei na brod." "Zvui dovoljno fer." Nisam pitao zato lutkari nisu sami obavili to svoje istraivanje. Kao i veina razumnih biljojeda, lutkari smatraju da je obazrivost jedini deo junatva. "Dvoje ljudskih bia, po imenu Piter Laskin i Sonja Laskin, eleli su da upotrebe ovaj brod.Nameravali su da se primaknu na jednu milju od povrine, hiperbolinom orbitom. U jednoj taki tokom njihovog putovanja neka nepoznata sila ih je, izgleda, zahvatila kroz korito i uinila ovo sa stajnim trapom. ini se da je ta ista nepoznata sila ubila i pilote." "Ali to je nemogue, zar ne?" "Uviate poentu. Hodite sa mnom." Lutkar otkasa prema pramcu. Poentu sam uvideo, jo kako. Nita, ali ba nita, ne moe da probije korito "Generalnih produkata", Nijedna vrsta elektromagnetske energije, sem vidljivog svetla. Nikakva materija, od najmanje subatomske estice do najbreg meteora. To pie u oglasima te kompanije, a potvreno je i garancijama. Nikad nisam sumnjao u istinitost toga, i nikad nisam uo da je korito "Generalnih produkata"

oteeno ni orujem ni ma im drugim. S druge strane, korito "Generalnih produkata", koliko god bilo funkcionalno, toliko je i runo. Ova kompanija u lutkarskom vlasnitvu mogla bi pretrpeti gadnu tetu ako bi se saznalo da neto ipak moe da prodre kroz njihova brodska korita. Meutim, nisam video gde je u tome moja uloga. Pokretnim lestvicama popesmo se u pramac. Sistem za odravanje ivota bio je smeten u dve pregrade. Ovde su Laskinovi upotrebili toplotno-reflektujuu boju. U koninoj kontrolnoj kabini korito su bojili tako da su ostali prozori. Iza toga bila je soba za odmor, bez ijednog prozora: svuda samo reflektujue srebro. Od zadnjeg dela te sobe za odmor polazila je ka krmi pristupna cev, koja je vodila do raznih instrumenata i do hiperpogonskih motora. U kontrolnoj kabini nalazila su se dva akceleracijska kaua. Ali oba ta leaja istrgnuta su iz svojih uporita i zguvana u sam nos broda kao dve upotrebljene papirne maramice; ispod njih ostala je instrument-tabla, smrvljena. Zadnja strana zdrobljenih kaueva bila je isprskana rastomrkom bojom. Mrljice iste takve boje bile su svuda, na zidovima, na prozorima, na ekranima. inilo se da je neto udarilo kaueve od pozadi, i da je tada desetak dejih balona ispunjenih bojom prsio, i to stranom snagom. "Ono je krv", rekoh. "Tano. Ljudska cirkulatorna tenost." Dvadeset etiri sata je trebalo padati. Prvih dvanaest sati proveo sam preteno u sobi za odmor, trudei se da itam. Nita znaajno se nije deavalo, sem to sam nekoliko puta video onaj fenomen o kome je Sonja Laskin govorila u svom poslednjem izvetaju. Naime, kad god se neka zvezda nala tano iza nevidljive BVS-1, formirao se oreol. Teina zvezde BVS-1 bila je dovoljna da izazove savijanje svetlosti oko nje, tako da je izgledalo kao da je veina zvezda odgurnuta nekud u stranu; ali kad je zvezda direktno iza neutronske zvezde, njeno svetlo biva odgurnuto na sve strane istovremeno. Rezultat: maleni krug koji sevne jednom i nestane maltene pre no to ga oko moe uhvatiti. Onog dana kad me je lutkar angaovao, o neutronskim zvezdama nisam znao takorei nita. Sad sam bio ekspert. Ali ni sad nisam imao nikakvu predstavu o onom to me eka kad se do nje spustim. Sva materija sa kojom imate izgleda ikad da se suoite bie normalna materija, sainjena od jezgara, koja su od protona i neutrona, i od okolnih elektrona u razliitim kvantnim energetskim stanjima. U srcu veine zvezda

postoji i druga vrsta materije: jer, tamo je pritisak tako gigantski da se elektronski omotai raspadaju. Rezultat toga je degenerisana materija: pritisak i gravitacija pokuavaju da zbiju jezgra to blie, ali elektronski "gas" oko njih, koji je manje-vie kontinualan, spreava njihovo pribliavanje. U odgovarajuim okolnostima moe nastati i trea vrsta materije. Dati uslovi: izgorela zvezda tipa "beli patuljak" ija masa nadmauje masu Sunca za vie od 1,44 puta - andrasekarova granica, nazvana po jednom indijsko-amerikom astronomu iz kasnih hiljadu devetstotih. U takvoj masi, pritisak elektrona nee biti dovoljan da ih odri na distanci od jezgara. Elektroni e biti prisiljeni da se spajaju sa protonima, dajui neutrone. U jednoj bletavoj eksploziji glavnina zvezdane mase e se preobratiti iz degenerisane materije u zbijenu grudvu neutrona: to e biti neutronijum, najgua materija teorijski mogua u ovom univerzumu. Preostala normalna i degenerisana materija bie oduvana osloboenom toplotom. Dve nedelje ta zvezda e emitovati X-zrake, a temperatura u njenom jezgru e opadati sa pet milijardi na samo petsto miliona stepeni Kelvina. Posle toga, ona e biti svetlee telo prenika, moda, deset do dvanest milja: bie, dakle, ako ne ba sasvim nevidljiva, onda bar na samoj granici potpune neprimetnosti. Nije ni udo da pre BVS-1 nisu pronali nijednu neutronsku zvezdu. Nije udno ni to to je Institut znanja na Dinksu utroio toliko vremena i truda traei jednu. Sve do pronalaska BVS-1, neutronijum i neutronske zvezde bili su samo teorija. Ispitivanje jedne stvarne neutronske zvezde moglo bi biti izuzetno vano. Neutronske zvezde bi nam mogle dati klju istinske kontrole gravitacije. Masa BVS-1: aproksimativno 1,3 mase Sunca. Procenjeni prenik BVS-1: jedanaest milja neutronijuma, preko toga pola milje degenerisane materije, i moda etiri metra obine materije. Nita drugo nije bilo poznato o ovoj malenoj skrivenoj zvezdi dok Laskinovi nisu poli da pogledaju izbliza. Sad je Institut znao jo jednu injenicu: brzinu rotiranja zvezde. "Tako velika masa moe svojom rotacojom da izazove deformaciju prostora", rekao je lutkar. "Nameravana hiperbola Laskinovih izvitoperila se na takav nain da iz toga moemo zakljuiti da period rotacije te zvezde iznosi dva minuta i dvadeset sedam sekundi." Taj bar se nalazio negde u zgradi "Generalnih produkata". Nisam znao tano gde, ali sa transfer-kabinama to i nije vano. Postojano sam zurio u lutkara barmena. Prirodno je da samo lutkari primaju pie od lutkara barmena, jer bi svakom dvononom ivom biu smetalo saznanje da se pie za njega spravlja u

unutranjosti neijih usta. Ve sam bio odluio da u ruati negde drugde. "Vidim u emu je va problem", rekao sam tada. "Slabije ete prolaziti na tritu ako se dozna da neto moe da se provue kroz jedno od vaih korita i pretvori posadu u krvave mrlje. Ali gde je tu moja uloga?" "elimo da ponovimo eksperiment koji su pokuali Sonja Laskin i Piter Laskin. Moramo nai..." "Sa mnom?" "Da. Moramo nai ta je to to naa korita ne mogu zaustaviti. Naravno da moete..." "Ali neu." "Spremni smo da ponudimo milion stelara." Bio sam u iskuenju, ali samo na tren. "Zaboravite to." "Prirodno, bie vam omogueno da sami izgradite brod za sebe, poinjui sa koritom br. 2 'Generalnih produkata'." "Hvala, ali ja bih da poivim jo malo." "Zatvor vam se nee dopasti. Utvrdio sam da na Uspelismo opet funkcionie duniki zatvor. Ako 'Generalni produkti' saopte javnosti stanje vaih rauna..." "E, samo ma..." "Dugujete blizu pet stotina hiljada stelara. Platiemo vaim kreditorima pre nego to poete. Ako se vratite, (Morao sam da se divim potenju ovog stvora koji je rekao "ako" a ne "kad".) platiemo vam ostatak. Moemo da zahtevamo od vas da o svom putu razgovarate sa novinskim komentatorima, u kom sluaju dobijate jo stelara." "Kaete, mogu sam da napravim brod?" "Prirodno. Ovo nije istraivaki put. elimo da se vratite bezbedno." "Dogovoreno", rekao sam. Pa jasno, ovaj lutkar je pokuao da me uceni. Znai sam je kriv za posljedice. Napravili su mi brod za samo dve nedelje. Poeli su sa koritom "dvojkom" svoje firme, ba kao kad su pravili brod za Institut znanja; sistem za odravanje ivota bio je, praktino, duplikat onog koji je bio obezbeen Laskinovima; ali slinost je tu prestajala. Nije bilo nikakvih instrumenata za osmatranje neutronskih zvezda. Umesto toga dodao sam fuzioni motor dovoljno veliki za dinksijansku bojnu krstaricu. U mom brodu, kome sam nadenuo ime "Nebeski ronilac", motor je bio u stanju da proizvede trideset G prelaenja bezbednosne granice. Dodao sam i laserski top dovoljno jak da probije rupu u mesecu

planete.Uspeli smo. Lutkar je eleo da se ja oseam sigurnim, i sad sam se tako i oseao, jer sam znao da mogu i da se borim i da beim. Naroito da beim. Nekoliko puta sam presluao poslednju emisiju koja je stigla od Laskinovih. Njihov bezimeni brod ispao je iz hiperprostora milion milja iznad BVS-1. Gravitaciono uvrnue nije omoguilo da se zvezdi kroz hiperprostor prie blie. Dok je njen mu puzio kroz pristupni tunel da proveri instrumente, Sonja Laskin je pozvala Institut znanja."... Jo je ne moemo videti golim okom. Ali moemo videti mesto gde se ona nalazi. Kad god neka zvezda zae iza ove neutronske, stvori se krui svetlosti. Samo as, Piter se sprema da upotrebi teleskop..." Onda je masa zvezde prekinula hiperprostornu vezu. To se i oekivalo, i niko se nije zabrinuo tada. Zbog tog istog efekta kasnije nisu mogli da se prebace u hiperprostor i tako pobegnu od onog to ih je ugroavalo, ta god to bilo. Kad su nesueni spasioci nali brod, radili su jo samo radar i kamere. Ti aparati nam nisu mnogo rekli. U kabini nije bilo kamere. Ali prednja kamera nam je dala, samo na tren, brzinom zabrljanu sliku neutronske zvezde. Video se samo bezlini disk ija boja je bila ona oran savrenog rotiljskog ara, ako poznajete nekog ko je tako bogat da moe da pali drvo. Ovaj objekat je bio neutronska zvezda ve dugo. "Nee biti potrebno da se brod farba", rekao sam predsedniku. "Nije poeljno da na takvo putovanje polazite sa providnim zidovima. Poludeete." "Nisam ja prainar. Prizor golog svemira moda slama neke umove, ali mene ispunjava samo blagim, prolaznim interesovanjem. elim da znam da se nita ne unja oko mene." Jedan dan pre polaska, sedeo sam u lokalu "Generalnih produkata" ekajui da mi barmen lutkar spremi pie ustima. To je radio dobro. Malobrojni lutkari bili su u baru, u grupicama od po dvojice ili trojice, a tu su se nala, za promenu, i dva-tri oveka. Sticao se oseaj da je lokal prazan. Bio sam zadovoljan samim sobom. Svi moji dugovi plaeni; dodue, to i nee biti vano na onom mestu do koga u ja otii. Odleteu sasvim bez novca, neu imati ni prebijene parice, nita, samo brod... Sve u svemu, lep izlaz iz dosta gadne situacije. Nadao sam se da e mi se, u budunosti, dopasti ivot bogatog izgnanika. Poskoio sam kad je pridolica seo naspram mene.Bio je to neki stranac. Bio je sredovean. Na sebi je imao skupo poslovno odelo crno kao no, a brada mu je bila asimetrina i bela kao sneg. Zaledio sam crte svog lica i poeo da

ustajem. "Sedite, gospodine efer." "Zato?" Odgovorio mi je tako to je pokazao jedan plavi disk. Identifikacija kakvu daje vlada Zemlje. Pregledao sam disk da bih pokazao svoju paljivost, mada ne bih primetio razliku izmeu pravog i lanog primerka. "Zovem se Zigmund Ausfaler", ree taj dravni slubenik. "elim da kaem nekoliko rei u vezi sa vaim ugovorom sa firmom 'Generalni produkti'." Klimnuo sam glavom, ne govorei nita. "Kopija vaeg verbalnog ugovora nam je, isto rutinski, poslata. U njemu sam zapazio neke neobinosti. Gospodine efer, zar ete stvarno uleteti u toliki rizik za samo petsto hiljada stelara?" "Dobijam dvaput toliko." "Ali vam samo pola ostaje. Drugom polovinom bie plaeni vai dugovi. Onda, postoje i porezi... Ali, nije to bitno. Meni je palo na um da je svemirski brod ipak svemirski brod, a va je vrlo dobro naoruan i ima snane noge. Divan borbeni brod, ako biste poeleli da ga prodate." "Ali nije moj." "Postoje ljudi koji to ne bi pitali. Na primer na Kanjonu, ili recimo lanovi Izolacionistike partije na Vunderlandu." Nita nisam rekao. "Ili biste mogli planirati karijeru pirata. Opasan posao, to piratstvo, tako da tu ideju ne uzimam u obzir ozbiljno." A ja na piratstvo nisam bio ni pomislio. Vunderland uvideo sam da u od toga morati da odustanem. "eleo bih ovo da kaem, gospodine efer. Jedan usamljeni preduzetnik, ako bi bio dovoljno nepoten, mogao bi da nanese ogromnu tetu reputaciji svih ljudskih bia svuda. Veina vrsta nalazi da je potrebno da etinost svojih pripadnika pojaaju policijskim nadzorom, a mi ljudi u tom pogledu nismo izuzetak. Palo mi je na um da vi svoj brod moda ne biste uopte poveli ka neutronskoj zvezdi, nego negde drugde sa ciljem da ga prodate. Lutkari ne proizvode neunitive ratne brodove. Oni su pacifisti. Va 'Nebeski ronilac' je neto jedinstveno. Zato sam zamolio 'Generalne produkte' za dozvolu da u 'Nebeskog ronioca' ugradim daljinski kontrolisanu bombu. Poto je bomba unutar korita, korito vas ne moe zatititi. Danas popodne dao sam da je ugrade.

Sad, pazite! Ako se ne vratite za nedelju dana, aktivirau bombu. Nedelju dana letenja kroz hiperprostor omoguuje da se stigne do nekoliko planeta, ako se polazi odavde, ali sve te planete priznaju dominaciju Zemlje. Ako beite, ovaj brod morate napustiti u roku od nedelju dana, pa zato ne verujem da biste sleteli na neku nenastanjivu planetu. Jasno?" "Jasno." "Ako ne govorim istinu, moete me testirati detektorom lai radi dokazivanja da laem. Onda me moete tresnuti po nosu, posle ega u vam se najutivije izviniti." Odmahnuo sam glavom. Ustao je, naklonio se i ostavio me za stolom. Sedeo sam ledeno trezan. Iz kamera Laskinovih izvaena su etiri filma. U vremenu koje mi je preostalo pregledao sam ih nekoliko puta, ali nisam video nita neobino. Brod je mogao naleteti na oblake gasa, i onda je taj sudar mogao ubiti Laskinove. U perihelu, kretali su se bre od polovine brzine svetlosti. Ali dolo bi do trenja, a na filmovima nisam video nikakav znak zagrevanja. Ako ih je napalo neto ivo, to je morala biti neka zver nevidljiva za radar i za optike ureaje sa ogromnim rasponom talasnih duina svetlosti. Da su mlazni motori za kontrolu poloaja proradili sluajno hvatao sam se i za slamke na nekom od filmova videla bi se svetlost, ali nje nije bilo. Moglo se oekivati da blizu BVS-1 postoje divlje magnetne sile, ali od njih nikakve tete nije moglo biti. Sile te vrste ne mogu da prodru kroz brodsko korito "Generalnih produkata". Ne moe ni toplota, sem u specijalnim frekventnim pojasevima koji odgovaraju oima nekih vanzemaljskih muterija lutkarske firme. Ja o koritima "Generalnih produkata" imam loe miljenje, ali samo zbog anonimnog izgleda brodova. Moda mi se ne dopada ni fakt da u pogledu svemirskih brodskih korita "Generalni produkti, koji nisu pod vlasnitvom ljudskih bia, imaju maltene monopol. Ali da je trebalo da svoj ivot poverim, recimo, onoj Sinklerovoj jahti koju sam video u prodavnici, opredelio bih se da idem u zatvor. Jedna od moje tri alternative bio je zatvor. Ali tamo bih ostao doivotno. Ausfaler bi se za to pobrinuo. Imao sam i mogunost da sa 'Nebeskim roniocem' navalim u bekstvo. Ali ne bi me primio ni jedan svet u dohvatu. Kad bih nekako pronaao neku jo neotkrivenu zemljoliku planetu unutar sedmodnevnog putnog rastojanja od Uspelismo... Debela verovatnoa, stvarno. Opredelio sam se za BVS-1.

Pomiljao sam da se onaj sevajui krui svetla poveava, ali sevao je tako retko da nisam mogao biti siguran. ak ni teleskopom nisam uspevao da vidim BVS-1. Odustao sam i od toga i pomirio se sa injenicom da u samo ekati. ekajui, setio sam se jednog davnog leta provedenog na Dinksu. Bilo je dana kad nismo mogli da izlazimo zato to je oblaka bilo nedovoljno, tako da je grubi svetlo-plavi sunani blesak te zvezde bio razliven po tlu. Onda smo se zabavljali tako to smo punili vodom iz esme balone namenjene proslavama, pa smo ih sa treeg sprata putali na plonik. Davali su divne obrasce rasprskavanja, koji su se, meutim, prebrzo suili. Zato smo u svaki balon pre punjenja dodavali po malo mastila. Onda su obraci ostajali. Kad su se njihovi leajevi otkinuli. Sonja Laskin je bila u svom leaju. Analize uzoraka krvi pokazale su da je Piter naleteo na leajeve sa zadnje strane, kao vodeni balon isputen sa velike visine. ta je to moglo proi kroz korito "Generalnih produkata"? Treba padati jo deset sati. Otkopao sam bezbednosnu mreu i poao u kontrolni obilazak. Pristupni tune! je irok devedeset santimetara, to je taman kako treba kad se kroz tunel odgurujete u uslovima slobodnog pada. Ispod mene bila je duga fuziona cev; levo, laserski top; desno, nekoliko povijenih bonih cevi koje vode do taaka za kontrolu brodskih iroskopa, baterija, motora za skokove kroz hiperprostor, do brodskog generatora i do maine za vazduh. Sve je bilo u redu sve sem mene. Bio sam nespretan. Moji skokovi su bili uvek ili prekratki ili predugi. Na krmenom kraju nije bilo prostora da se okrenem, pa sam morao unatrake da se odbacujem petnaestak metara do jedne pobone cevi. Jo est sati, a ja neutronsku zvezdu jo nisam mogao da pronaem. Verovatno u je videti samo u jednom trenu, kako prolee brzinom veom od polovine brzine svetlosti. Moja brzina ve sad mora biti ogromna. Da li su zvezde poplavele? Jo dva sata je preostalo, kad sam se uverio da doista postaju plave. Zar je moja brzina tolika? Onda bi zvezde iza mene morale biti crvene. Mainerija mi je zaklanjala vidik nazad, pa sam upotrebio iroskope. Brod se okrenuo neobino tromo. A zvezde iza mene, pokazalo se, bile su plave, ne crvene. Svud oko mene, svetloplave zvezde. Zamislite svetlost koja upada u stravino strmi gravitacioni bunar. Ona se nee ubrzati. Svetlost se ne moe kretati bre od svetlosti. Ali moe da dobija u energiji, u frekvenciji. Ja sam padao, a svetlost je padala na mene, sve jae i jae.

Ispriao sam ovo diktafonu. Taj diktafon je bio, valjda, najzatieniji deo broda. Ve sam bio doneo odluku da ga koristim i time zaradim svoje pare, ba kao da oekujem da ih i uzmem. Ali u sebi sam se pitao do koje e se zapravo mere svetlost pojaati. "Nebeski ronilac" je opet doplutao u vertikalni poloaj, tako da mu je uzduna osa prolazila kroz neutronsku zvezdu, ali je pramac sad bio okrenut prema napolju. Ja sam, meutim, bio uveren da sam brod ostavio u horizontalnom poloaju. Opet ta nespretnost. Upotrebio sam iroskope. I opet se brod okretao nevoljno, sve dok nije obavio polovinu zaokreta ka horizontali. Onda je sam od sebe pohitao i zauzeo novi poloaj, pramcem tano ka zvezdi. inilo se da "Nebeski ronilac" eli da usmerava svoju uzdunu osu ka zvezdi. To mi se nije dopalo. Pokuao sam opet da manevriem, ali se "Nebeski ronilac" opet opirao. Sad se, meutim, pojavilo jo neto; mene je neto poelo da vue. Zato sam otkopao svoju bezbednosnu mreu i pao na glavu, pravo u nos broda. Vuenje je bilo slabo, iznosilo je moda jednu desetinu G. Oseao sam se vie kao da tonem kroz med nego kao da padam. Popeo sam se opet u svoj leaj, vezao se mreom, visei sada licem nadole, i ukljuio diktafon. Ispriao sam svoju priu sa toliko detaljisanja da su moji hipotetini sluaoci morali posumnjati u moje duevno zdravlje. "Mislim da se to dogodilo Laskinovima", zavrio sam. "Ako se sila vuenja pojaa, javiu se ponovo." Nisam samo mislio, nego sam bio siguran, bez ijednog trenutka sumnje. Ovo udno, blago privlaenje bilo je neobjanjivo. Neto neobjanjivo ubilo je Pitera i Sonju Laskin. Dakle, quod erat demonstrandum. Oko take gde se neutronska zvezda morala nalaziti zvezde su bile kao mrlje uljane boje, razmazane radijalno. Zurile su u mene ljutitim, bolnim svetlom. Leao sam u mrei, licem nadole, i pokuavao da razmiljam. Tek jedan sat kasnije bio sam siguran. Sila privlaenja se poveavala. A trebalo je da padam jo jedan sat. Neto je vuklo mene, ali ne i moj brod. Ne, to su gluposti. Pa ta bi moglo da me dohvati kroz korito "Generalnih produkata"? Mora biti da je obrnuto. Neto potiskuje brod, gura ga sa kursa. Ako se to pogora, mogao bih da upotrebim brodski motor da kompenziram taj efekat. U meuvremenu neto potiskuje brod sve dalje od BVS-1, to se meni ba svia.

Ali ako greim, ako nita ne potiskuje brod udalj od BVS-1, onda e raketni motor dovesti do toga da se "Nebeski ronilac" zarije u osamnaest kilometara neutronijuma. Uostalom, zato raketni motor ve ne radi? Ako neto potiskuje brod sa kursa, automatski pilot treba tome da se opire. Mera ubrzanja je bio ispravan. Izgledao je sasvim fino kad sam poao niz pristupnu cev u kontrolni obilazak. Da li je mogue da neto potiskuje i brod i mera ubrzanja, ali ne mene? To se svodilo na istu nemogunost: na neto to bi moglo proi kroz brodsko korito "Generalnih produkata". Do vraga sa teorijom, rekao sam sebi. Idem ja odavde. U diktafon rekoh: "Vuna sila je opasno poveana. Pokuau da izmenim svoju orbitu." Naravno, kad budem okrenuo brod prema van i upotrebio raketni motor, stvoriu ubrzanje koje e se sabirati sa silom X. To e znaiti odreeno naprezanje, ali takvo koje u ja moi neko vreme da izdrim. Ako priem na samo milju od BVS-1, kao Sonja Laskin, skonau isto kao ona. Ona je, nesumnjivo, ekala u mrei slinoj mojoj, leei licem nadole, ekala bez motora, ekala dok je pritisak rastao a mrea se urezivala u njeno meso, ekala sve dok se mrea nije iskidala i izruila njeno telo u nos broda, da tamo lei zdrobljeno i smrvljeno sve dok sila X nije otkinula i same leajeve i obruila ih na nju. Tresnuo sam po iroskopima. Ureaji nisu bili dovoljno snani da me okrenu. Pokuavao sam tri puta. Brod je svaki put rotirao oko pedeset stepeni, a onda visio tako, nepomian, dok je zvidanje ureaja postajalo sve jae i jae. Osloboen, brod se odmah vraao u istu onu poziciju. Leteo sam ka neutronskoj zvezdi pramcem nadole, i bilo je neizbeno da tako nastavim. Preostalo je da padam jo pola sata, a sila X je ve nadmaila 1 G. Bol u mojim sinusima bio je nepodnoljiv. Oi su mi bile spremne da ispadnu iz svojih duplji svakog trena. Ne znam da li sam tad mogao da podnesem cigaretu, ali za puenje nije bilo ansi. Paketi cigareta "Fortunados" mi je ispao iz depa jo kad sam padao ka pramcu. Sad je lebdeo metar ispred domaaja mojih prstiju: dokaz da sila X deluje i na druge objekte, a ne samo na mene. Fascinantno. Nisam mogao vie da izdrim. Morao sam da upotrebim raketni pogon pa makar se sjurio vritei pravo u neutronsku zvezdu. Upotrebio sam ga. Pojaavao sam rad raketnog motora dok nisam opet dospeo u stanje priblino slobodnom padu. Krv koja mi se bila nagomilala u ekstremitetima vratila se

tamo gde joj je mesto. Kazaljka meraa gravitacije pokazivala je 1,2 G; nazvao sam tu spravu laljivim robotom i prokleo je. Paketi cigareta se ljuljukao tamo-amo unutar pramca; palo mi je na um da bih malim dodatnim pojaanjem motora postigao da taj paketi doplovi do mene. Pokuao sam to da izvedem. Paketi je zaplovio ka meni, posegnuo sam, ali on je kao svesno bie ubrzao i izmakao mi. Dok je proletao pokraj mog uva opet sam pokuao da ga zgrabim, i opet se pokazalo da je prebrz. Taj paketi cigareta je jurcao prokleto brzo, ako se ima u vidu da sam ja lebdeo praktino u slobodnom padu. Pao je kroz vrata sobe za odmor, ubrzavajui; njegov obris se od brzine zamutio i tad je paketi nestao niz pristupnu cev. Koji tren kasnije uo sam jedno temeljito tup. Ali to je bilo ludo. Sila X mi je ve uterivala krv u lice. Izvukao sam upalja za cigarete, ispruio ruku to dalje od sebe, i pustio ga. Upalja je blago poeo da tone ka pramcu. Meutim paketi cigareta je maloas udario kao da je pao sa vrha neke zgrade. E, dakle. Opet sam malo podgurnuo ruicu za gas. Mrmljanje hidrogenske fuzije podsetilo me je da bih, ako tako nastavim do kraja puta, lako mogao izvesti dosad najteu probu otpornosti korita "Generalnih produkata": probu putem zakucavanja u neutronsku zvezdu brzinom od jedne polovine svetlosti. Mogao sam to ve videti: korito providno, a u njemu, samo u krajiku nosa, nekoliko kubnih santimetara materije kao iz belog patuljka; ostatak korita potpuno prazan. Kad je ubrzanje broda izazvano radom motora dostiglo, prema onome to je pokazivala ta laljiva kazaljka akcelerometra, 1,4 G, upalja se oslobodio, pa poeo da plovi ka meni. Pustio sam ga da mi promakne. Dok je stigao do vrata, bilo je jasno da ve pada. Priguio sam rad motora. Gubitak ubrzanja me je silovito trgao napred, ali sam uporno gledao natrag. Upalja je usporio, oklevao je na ulazu u pristupnu cev. Odluio da ue. Nauljio sam ui da ujem zvuk udara, a onda odskoio kad je itav brod odjeknuo kao gong. Mera ubrzanja: tano u centru mase tj. teitu broda. Inae bi masa broda izazvala malo odstupanje u kretanju igle. Lutkari se avloski uporno trude da u svemu izvuku preciznost do desete decimale. Poklonio sam diktafonu jo nekoliko brzih komentara, a onda preao na posao da reprogramiram autopilota. Sreom, ono to sam eleo bilo je jednostavno. Jo uvek nisam znao ta je sila X, ali sam ve znao kako se ona ponaa. Ukazala se realna mogunost da preivim. Zvezde su bile razbesnelo plave, a blizu one specijalne take bile su jo i

razvuene u mrljave linije. Priinjavalo mi se da neutronsku zvezdu sad mogu da vidim, kao neto vrlo malo, mutno, crveno, ali to je verovatno bio samo plod moje mate. Do obilaska oko neutronske zvezde ostalo mi je jo dvadeset minuta. Raketni motor je mumlao iza mene. Poto sam bio, efektivno, u slobodnom padu, otkopao sam bezbednosnu mreu i odgurnuo se iz leaja. Samo malo otiskivanje ka krmi i ve su me neke avetinjske ruke zgrabile za noge. Drao sam se prstima za naslon leaja, oseajui da me vue teina od oko pet kilograma. Trebalo bi da taj pritisak brzo popusti. Autopilota sam programirao da akceleraciju smanji sa 2 G na nulu tokom sledea dva minuta. Trebalo je samo da se naem tano u teitu broda, u pristupnoj cevi, kad potisak spadne na nulu. Neto je kroz korito "Generalnih produkata" silovito grabilo unutranjost ovog broda. Neka psihokinetina forma ivota nasukana na jednu zvezdu prenika jedanaest milja? Ali kako bi ita ivo moglo odoleti tolikoj gravitaciji? Moda je neto u orbiti iz koje ne moe da se izvue. U svemiru ima ivota: postoje periferne rase, i plovee semenke, i moda neka bia ije postojanje mi jo nismo otkrili. to se mene ticalo, i koliko sam ja znao, mogla je i sama zvezda BVS1 biti iva. Nije to bilo vano. Znao sam ta sila X pokuava da uini. Pokuavala je da raskine brod na komade. Sad vie nita nije vuklo moje prste. Odgurnuo sam se unatrag i sleteo na zadnji zid, doekavi se na povijene noge. Kleknuo sam nad vrata, gledajui pozadi/dole. Kad je doao slobodni pad, provukao sam se kroz ta vrata i naao se u sobi za odmor, odakle sam gledao dole/napred ka pramcu. Gravitacija se menjala bre nego to mi se dopadalo. Nulti as se bliio i sila X je rasla, a kompenzativni rad raketnog motora je slabio. Sila X je nastojala da rastrgne brod; u pramcu je iznosila 2 G, i to prema napred, u krmi je iznosila 2 G ali prema nazad, a u teitu je, nadao sam se ja, opadala do nule. Onaj paketi i upalja su se ponaali kao da su svakim preenim santimetrom dospevali pod sve jae dejstvo sile. Zadnji zid sobe bio je udaljen oko pet metara. Morao sam da skoim ka vratima znajui da e se gravitacija na pola puta promeniti. Doskoio sam na ruke i odbio se. Prekasno sam skoio. Kroz moj brod, region slobodnog pada je odmicao kao kakav talas, zato to je potisak raketnog motora slabio. Sad me je talas ostavio iza sebe. Taj zadnji zid sad je za mene znaio "nagore", kao i pristupna cev. Pod optereenjem od neto manje od pola G, bacio sam se ka pristupnoj cevi. Tokom jednog dugog momenta zurio sam u jako irok tunel, zastao sam u vazduhu, i ve sam poinjao da padam unazad uviajui da nemam za ta da se uhvatim. Onda sam rairio ruke i odupro se dlanovima levo i desno o zidove

cevi. To je bilo sasvim dovoljno. Odgurnuo sam se nagore i poeo da puzim. Diktafon ostade petnaestak metara ispod mene, totalno nedohvatljiv. Ako sam imao ita vie da kaem "Generalnim produktima", morao sam to da kaem lino. Imao sam anse da to doivim. Jer, znao sam koja sila pokuava da raskine brod. Plima. Motor je bio iskljuen, a ja sam se nalazio u centralnoj taki broda, rairenih ruku i nogu. Taj poloaj tela ve je postajao neudoban. Do perihela je ostalo jo etiri minuta. Neto je zakripalo u kabini ispod mene. Nisam mogao da vidim ta je to bilo. Meutim, mogao sam jasno da vidim jednu crvenu taku kako blista meu plavim radijalnim linijama, kao fenjer na dnu bunara. Sa strane su u mene gledale, izmeu fuzione cevi, rezervoara i druge opreme, plave zvezde; njihova svetlost kao da se pretapala u ljubiastu. Plaio sam se da u njih predugo gledam. Ozbiljno sam pomiljao na to da bi me mogle oslepiti. U kabini je privlaenje svakako iznosilo ve na stotine gravitacija. Oseao sam, ak, promenu pritiska. Vazduh se razredio na ovoj visini, etrdeset pet metara iznad kontrolne kabine. I tada je, maltene iznenadno, crvena taka bila vie od take. Moje vreme je isteklo. Ka meni je jurnuo crveni disk; brod se oko mene obrnuo; jeknuo sam i vrsto zatvorio oi. Ruke dinova uhvatile su me za ruke, noge i glavu, neno ali veoma vrsto, i pokuale da me razvuku na dve polovine. U tom momentu sinulo mi je da je Piter Laskin ovako poginuo. Pogodio je ovo to sam i ja pogodio, i pokuao je da se sakrije u pristupnoj cevi, ali se okliznuo... kao to sam ja poinjao da se klizam... Iz kontrolne kabine se zauo mnogostruki krik metala u razdiranju. Pokuao sam da se ukopam nogama u tvrde zidove cevi. Nekako su odoleli. Kad sam uspeo da otvorim oi, crvena taka se smanjivala i gubila. Lutkarski predsednik je insistirao da budem smeten u bolnicu radi posmatranja. Nisam se opirao tom predlogu. Lice i ake su mi bile plamtee crvene, sa plikovima koji su tek poeli da se diu, a telo me je bolelo kao da sam dobio batine. Odmor i nena, predana nega, eto ta mi je trebalo. Lebdeo sam izmeu dve ploe za spavanje, to je jezivo neudobno, kad bolniarka doe da saopti da imam posetioca. Po njenom neobinom izrazu lica znao sam ko je to. "ta moe da prodre kroz korito 'Generalnih produkata'?" pitao sam tog

posetioca. "Ja sam se nadao da ete vi to rei meni." Predsednik se odmarao oslonjen na svoju neparnu, zadnju nogu, drei neki tap iz koga je izbijao zeleni dim tamjanskog mirisa. "I hou. Gravitacija." "Ne igrajte se sa mnom, Beovulf efer. Ova tema je vitalna." "Ne igram se. Da li vaa planeta ima mesec?" "Ta informacija je strogo poverljiva." Lutkari su kukavice. Niko ne zna odakle dolaze, i nije verovatno da e iko saznati. "Znate li ta se deava kad se neki mesec suvie primakne svom matinom telu?" "Raspadne se." "Zato?" "Ne znam." "Zbog plimnih sila." "ta vam je to plima?" O-ho-ho, rekoh ja sebi, i to ne samo jednom. "Pokuau da vam to objasnim. Zemljin mesec ima u preniku skoro dve i po hiljade milja, i ne rotira u odnosu na Zemlju. Ja elim da vi na tom mesecu podignete dva komada kamena, jedan na taki koja je najblia Zemlji, a drugi na najudaljenijoj." "Vrlo dobro." "Dakle, nije li oigledno da bi ta dva kamena, preputena sama sebi, odletela na razne strane? Imajte u vidu da se nalaze u dvema razliitim orbitama, koncentrinim ali meusobno udaljenim dve i po hiljade milja. A ipak, ta dva kamena su prinuena da se kreu istom orbitalnom brzinom." "Onaj spoljanji se kree bre." "Dobra primedba. Znai, stvarno postoji neka sila koja pokuava da rastrgne taj mesec. Gravitacija ga dri na okupu. Dovedite Mesec dovoljno blizu Zemlji, i ta dva kamena e jednostavno otploviti sa njega." "Vidim. Znai ta 'plima' je pokuala da vam rastrgne brod. U Institutovom brodu bila je dovoljno jaka da, u sistemu za odravanje ivota, iupa akceleracijske leajeve iz njihovih uporita." "I da smrvi jedno ljudsko bie. Doarajte sebi ovu sliku: nos broda bio je samo neto manje od sedam milja udaljen od centra neutronske zvezde. Rep je bio sto jardi udaljeniji. Preputeni sami sebi, pramac i krma bi otili sasvim

razliitim orbitama. To su pokuale da uine i moje ruke i moja glava kad sam se dovoljno primakao." "Vidim. Da li se vi to mitarite?" "ta?" "Primeujem da na pojedinim mestima gubite spoljanji deo svog telesnog omotaa." "A, to. Izgoreo sam od sunanja pod zvezdanom svetlou. Nije to vano." Dve glave su zurile jedna u drugu tokom jednog treptaja. Da li je to "sleganje ramenima"? Lutkar ree: "Preostali deo vaeg honorara poloili smo u banku na Uspelismo. Neki Zigmund Ausfaler, ljudsko bie, je zaledio taj raun za period dok se ne izrauna va porez." "Dalo bi se oekivati." "Ako sad budete razgovarali sa reporterima i objasnili im ta se dogodilo sa brodom Instituta, platiemo vam deset hiljada stelara. Platiemo vam u gotovom novcu tako da ga moete odmah koristiti. Ovo je urgentno. Pojavile su se glasine." "Uvedite ih." Kao posle-misao dodao sam: "Takoe im mogu rei da vaa planeta nema mesec. To e dobro posluiti kao fusnota negde." "Ne razumem." Ali dva duga vrata su se povila unazad; lutkar me je gledao kao par pitona. "Da imate mesec znali biste ta je plima. Ne biste to mogli izbei". "Da li biste bili zainteresovani za..." "Za milion stelara? Bio bih fasciniran. Potpisau ak i ugovor, ako u njemu pie ta sakrivamo. Kako vam se dopada kad neko, za promenu, ucenjuje vas?"

HENRY KUTTNER

Srean kraj
Ovako se pria zavrila: Dejms Kelvin napregnuto se skoncentisao na razmiljanje o riobrkom hemiaru koji mu je obeao milion dolara. To je prosto bila stvar prilagoavanja ovekovom mozgu, stvar uspostavljanja kontakta. Radio je to i ranije. Sada je bilo vanije nego ikad da ovo bude poslednji put. Pritisnuo je dugme na ureaju koji mu je dao robot i poeo napregnuto da misli. Daleko, na beskrajnom rastojanju, naao je odgovor. Zahvatio je pojaano mentalno zraenje. Pustio je da ga ponese... Riobrki ovek podigao je pogled, zinuo, a zatim se radosno nasmeio. "Tu ste, dakle", kazao je. "Nisam uo kada ste uli. Boe, ve dve nedelje vas traim." "Recite mi brzo jednu stvar", kazao je Kelvin. "Kako se zovete?" "Dord Bejli. A vi?" Ali Kelvin nije odgovorio. Iznenada se setio druge stvari koju mu je robot rekao o ureaju koji je uspostavio kontakt kada je pritisnuo dugme. Pritisnuo ga je sada i nita se nije desilo. Ureaj je bio mrtav. Zadatak je bio okonan, to je oigledno znailo da je on najzad postigao zdravlje, slavu i sreu. Naravno, robot ga je upozorio. Stvar je bila podeena tako da izvri jedan odreeni posao. Kada je najzad dobio ta je hteo, ona vie nije radila. Tako je Kelvin dobio milion dolara. I iveo je dugo i sreno. Ovo je sredina prie: Kada je odgurnuo u stranu platnenu zavesu, neto nemarno obeen konopac - skliznulo mu je niz lice i oborilo njegove naoari s debelim okvirom.

Istovremeno mu je nezatiene oi zablesnulo jako, plaviasto svetlo. Osetio je neobian, otar oseaj gubitka orijentacije, neodreeni pokret koji je gotovo trenutno nestao. Stvari su se smirivale pred njim. Pustio je zavesu da padne na svoje mesto i ponovo otkrije oslikani natpis: HOROSKOPI - OTKRIJTE SVOJU BUDUNOST i zastao, zurei u neobinog predskazivaa. Bio je to oh, nemogue. Robot ree ravnim, preciznim glasom: "Ti si Dejms Kelvin. Ti si reporter. Star si trideset godina, neoenjen, a iz ikaga si preao u Los Aneles zbog saveta svog lekara. Je li tano?" U svom zaprepaenju Kelvin je zazvao ime boje. Zatim je vre namestio naoare i pokuao da se priseti teksta o raskrinkavanju arlatana koji je nekada napisao.Postojao je neki oigledan nain na kojisu se izvodile ovakve stvari, koliko god arobnjaki izgledalo. Robot ga je hladno gledao svojim facetovanim oima. "itajui tvoj um", nastavio je paljivo, "vidim da je hiljadudevetstoetrdesetdeveta. Morau da izmenim svoje planove. Mislio sam da stignem u godinu hiljadudevetstosedamdesetu. Zamoliu te da mi pomogne." Kelvin je stavio ruke u depove i nasmeio se. "Novcem, naravno", kazao je. "Na trenutak si me imao. Inae, kako to izvodi? Pomou ogledala? Ili kao Melzelov igra aha?" "Nisam ni maina kojom upravlja patuljak, niti optika iluzija", uveravao ga je robot. "Ja sam vetaki stvoren ivi organizam koji potie iz perioda u tvojoj dalekoj budunosti". "A ja nisam budala kao to ti misli", primetio je ljubazno Kelvin. "Ovde sam da bih..." "Izgubio si svoja dokumenta", kazao je robot. "Pitao si se ta sada da radi, popio par pia i krenuo vilajrskim autobusom u tano tano osam i trideset pet uvee." "Ostavi se itanja misli", kazao je Kelvin, "i nemoj mi rei da ve dugo dri ovaj kupleraj uz takav tekst. Mogle bi ace da te pojure. Ako si pravi robot, ha, ha." "Drim ovaj kupleraj", kazao je robot, "priblino pet minuta. Moj prethodnik lei bez svesti iza onog sanduka u uglu. Tvoj dolazak bio je ista sluajnost." Zastao je na kratko, a Kelvin je imao udan oseaj da gleda da bi video da li je

pria upalila. Oseaj je bio udan jer Kelvin uopte nije imao oseaj da se u velikoj, lankovitoj figuri pred njim nalazi ovek. Kada bi neto kao to su roboti bilo mogue, poverovao bi da se suoio sa originalnim primerkom. Poto su takve stvari bile nemogue, ekao je da vidi u emu je stvar. "I moj dolazak ovamo bio je sluajan ", obavestio ga je robot. "Poto se to dogodilo, moja oprema morae malo da se izmeni. Bie mi potrebni neki mehanizmi koje moram da zamenim. Zbog toga, koliko vidim iz tvog uma, morau da se ukljuim u va udni ekonomski sistem razmene dobara. Jednom reju, bie mi neophodne sitne kovanice od zlata ili srebra. Zbog toga sam privremeno predskaziva budunosti." "Naravno, naravno", kazao je Kelvin. "A zato se jednostavno ne poslui pljakom? Ako si robot, mogao bi sjajno da pljaka pomou tih svojih zupanika." "Privlaio bih panju. Pre svega mi je vana tajnost. U stvari, ja sam " Robot je zastao, traei u Kelvinovom mozgu pravu frazu, pa je rekao: "ugroen . U mojoj eri, putovanje kroz vreme je strogo zabranjeno, ak i ako je sluajno, ukoliko ga vlada ne odobri." Neto se u svemu tome negde nije uklapalo, ali Kelvin nikako nije mogao da otkrije ta. Paljivo je gledao robota. Delovao je prilino neubedljivo. "Kakav dokaz eli?" Pitalo je stvorenje. "itao sam ti misli kada si uao, zar ne? Mora da si osetio privremeni gubitak pamenja kada sam ti ispraznio seanje i zamenio ga." "Znai to se desilo", kazao je Kelvin. Paljivo je napravio korak unutra. "Pa, mislim da u ja sada da poem." "ekaj", naredio je robot. "Vidim da poinje da sumnja. Sada oigledno ali to si mi predloio pljaku. Boji se da bih mogao da posluam savet. Dopusti mi da te razuverim. Istina je da bih mogao da ti oduzmem novac i obezbedim se tako to bih te ubio, ali meni nije dozvoljeno da ubijam ljudska bia. Alternativa mi je da se ukljuim u sistem razmene. Mogu ti ponuditi neto vredno u zamenu za malu koliinu zlata. Da vidimo." Fascetovani pogled klizio je po atoru, na trenutak se ispitivaki uperio u Kelvina. "Horoskop", kazao je robot. "On bi trebalo da ti pomogne u postizanju zdravlja, slave i sree. Samo, astrologija mi nije struka. Mogu ti ponuditi jedan logiki, nauni metod za postizanje istog rezultata." "Aha", kazao je Kelvin. "Kakav? I zato ti nisi upotrebio taj metod?" "Imam ja drugih planova", kazao je robot tajanstveno. "Dri ovo". Zaulo se kratko kljocanje. Otvorila se ploa u metalnim grudima. Robot je izvadio

malu, pljosnatu kutiju i pruio je Kelvinu, koji je automatski sklopio prste oko hladnog metala. "Budi paljiv. Ne pritiskaj to dugme sve dok..." Ali Kelvin ga je pritisnuo... Kao da je seo za volan nekih kola koja su se otela kontroli. U njegovoj glavi bio je neko drugi. Bila je to izofrena lokomotiva sa dvostrukim parom ina i divlje je jurila, a njegova ruka na sigurnosnom ventilu nije mogla nimalo da je uspori. Njegov mentalni upravlja se slomio. Neko drugi je mislio umesto njega. I to ne sasvim ljudsko bie. Verovatno ne sasvim normalan, bar prema Kelvinovim standardima. Ali zadivljujue normalan prema sopstvenim, dovoljno normalan da jo kao malo dete ovlada najsloenijim principima neeuklidovske geometrije. Oseaji su se objedinjavali u mozgu u neku vrstu sveukupnog jezika, nadgovora. Sve to je delom bilo zvuno, delom slikovno, a bilo je tu i mirisa i ukusa i dodirnih oseanja, koji su mu ponekad bili poznati, a ponekad zainjeni neim potpuno stranim. A to je bilo haotino. Moda neto ovako... "... Ovih dana veliki guteri su se previe namnoili pitomi travari istih oiju, ali ne na Kalistu uskoro odmor verovatno po galaksiji Sunev sistem previe je zatvoren bretiu sutra ako kvadratna korola i trei stepen " Ali to je samo simbolizovanje pomou rei. Subjektivno, bilo je to mnogo potpunije i vrlo zastraujue. Sreom, Kelvin je refleksno gotovo trenutno podigao prst sa dugmeta i tako je tamo nepomino stajao i malo drhtao. Sada se plaio. Robot je rekao: "Nije trebalo da zapone postupak sve dok te nisam uputio. Sada e biti opasno. ekaj." Oko mu je promenilo boju. "Da... Evo ga... Tarn, da. uvaj se Tarna." "Ne elim ga uopte", kazao je Kelvin brzo. "Evo ti nazad." "Onda e biti bez zatite protiv Tarna. Zadri ureaj. On e ti, kao to sam i obeao, doneti zdravlje, slavu i sreu, daleko efikasnije nego nego horoskop." "Ne, hvala. Ne znam kako si izveo taj trik moda pomou ultrazvuka, ali ja ne..." "ekaj", kazao je robot. "Kada si pritisnuo to dugme, uao si u um nekoga ko postoji u vrlo dalekoj budunosti. On je uspostavio temporalni kontakt. Taj

kontakt moe ponoviti svaki put kada pritisne dugme. "Boe sauvaj", kazao je Kelvin, jo uvek se malo znojei. "Razmotri sve okolnosti. Zamisli da je neki peinski ovek iz daleke prolosti imao pristup tvom mozgu? Mogao bi odatle da dobije sve to eli." Nekako mu je postalo vano da nae logiki protivdokaz robotovim objanjenjima. Kao Sv. Antonije ili je to bio Luter koji je raspravljao sa avolom, pomislio je zbunjeno Kelvin. Glavobolja mu se pogoravala i pretpostavljao je da je popio vie nego to je trebalo. Ali jedino je rekao: "Kako bi peinski ovek mogao da razume ta mi je u glavi? Ne bi mogao da primeni znanje bez obrazovanja kakvo sam ja imao." "Jesi li ikada imao iznenadne i oigledno udne misli? Neodoljive elje? Tako da ti se inilo da si prinuen da misli odreene misli, rauna s nekim odreenim brojevima, radi s odreenim problemima? Eto, ovek iz budunosti u koga je uperen moj ureaj ne zna da je en rapport s tobom, Kelvine. Ali podloan je neodoljivim eljama. Sve to treba da uradi jeste da se koncentrie na problem i zatim pritisne dugme. Uz pomo kontakta naterae ga sa njegove strane gledano, bez ikakve logike da rei taj problem. I itae mu mozak. Otkrie kako radi. Postoje ogranienja; i njih e otkriti. A ureaj e ti obezbediti zdravlje, obilje i sreu." "Ako stvarno tako radi, onda moe da mi omogui bilo ta. Mogao bih da uinim bilo ta. Zato ti i ne verujem!" "Rekao sam ti da postoje ogranienja. im bude uspeno obezbedio zdravlje, slavu i sreu, ureaj e postati beskoristan. Ja sam se pobrinuo za to. Ali u meuvremenu moe ga koristiti da reava sve probleme uz pomo mozga inteligentnije jedinke iz budunosti. Vaan detalj je da se mora koncentrisati na svoje probleme pre nego to pritisne dugme. Inae bi na svoj vrat mogao navui i neto gore od Tarna." "Tarn? ta..." "Hou da kaem je... jedan android", kazao je robot, zurei ni u ta. "Vetako ljudsko bie. Ali da razmotrimo moj problem. Treba mi mala koliina zlata." "Znai u tome je kvaka", kazao je Kelvin, oseajui udno olakanje. Kazao je, "nemam ga nimalo." "Tvoj sat." Kelvin je izvio ruku tako da se ukazao njegov runi sat. "A, ne. Taj sat puno kota." "Meni je potrebna samo pozlata", kazao je robot i ispalio crvenkasti zrak iz svog oka. "Hvala." Sada je sat sav bio od mutno sivog metala. "Hej!" Kriknuo

je Kelvin. "Ako upotrebi ureaj za kontakt, zdravlje, slava i srea bie ti osigurani", rekao je robot naglo. "Bie srean koliko god to moe da bude ovek ove ere. Reie sve svoje probleme ukljuujui i Tarna. ekaj malo." Stvorenje je kroilo unazad i nestalo iza sputene orijentalne zavese koja nikada nije bila istonije od llinoisa. Bilo je tiho. Kelvin je skrenuo pogled sa svog izmenjenog sata na udni, pljosnati predmet na svom dlanu. Bio je veliki otprilike dva puta dva ina, nimalo deblji od enske torbice, a sa strane imao je udubljeno dugme. Gurnuo ga je u dep i poao par koraka napred. Pogledao je iza pseudoorijentalne zavese, ali nije naao nita osim prazne prostorije i rascepljenog otvora na platnenom zidu atre. Izgledalo je da je robot uhvatio maglu. Kelvin je provirio kroz procep. Jedino je uspeo da primeti svetlosti i zvuke vesele zabave u Ocean Parku. I posrebreno, izgibano crnilo Pacifikog okeana, rasprostrto sve do tamo gde su slabane svetlosti naznaavale Malibu, daleko uz nevidljivu krivu obalskog stenja. Zato se vratio u atru i pogledao unaokolo. Nekakav debeljko u kostimu svamija leao je bez svesti iza ukraenog sanduka koji mu je pokazao robot. Njegov dah, uz primenu dedukcije, kazao je Kelvinu da je ovek pijan. Ne znajui ta da radi, Kelvin ponovo zazva ime Boje. Iznenada je otkrio da razmilja o nekome ili neemu ko se odazivao na ime Tarn i koje bio android. Predskazivanje... vreme... kontakt... ne! Zatitna neverica skliznula je oko njegovog uma kao oklopna ploa. Nemogue je napraviti upotrebljivog robota. Znao je to. uo je zar nije bio reporter? Naravno. Poto je poeleo buku i drutvo, otiao je do streljake galerije i oborio par pataka. Pljosnata kutija plamtela mu je u depu. Potamneli, nagoreli metal njegovog runog sata plamteo mu je u mislima. Seanje na ono isisavanje njegovog mozga i brzu zamenu plamtelo mu je u umu. Viski koji je upravo popio za barom plamteo mu je u stomaku. Napustio je ikago zbog upale sinusa, uestale i neprijatne. Zbog obine upale sinusa. Ne zbog tamo neke izofrenije, niti halucinacija, niti optuujuih glasova iz zidova. Ne zbog toga to su mu se priviali slepi mievi ili roboti. Stvar sigurno nije bila pravi robot. Cela stvar je imala savreno prirodno objanjenje. Oh, naravno. Zdravlje, slava i srea. A ako... TARN!

Misao se pojavila u njegovoj glavi jainom udara groma. A onda druga misao: poaavio sam! Nemi glas, uporno je mrmljao. "Tarn Tarn Tarn Tarn " A drugi glas, glas zdravlja i sigurnosti, odgovorio je priguio ga. Poluglasno, Kelvin je promrmljao: "Ja sam Dejms Noel Kelvin. Ja sam reporter zakazivanje intervjua, reportae, redaktura. Star sam trideset godina, neoenjen, a u Los Aneles stigao sam danas i izgubio svoje dokumente i i otii u na jo jedno pie i nai hotel. Inae, izgleda da klima deluje povoljno na moju upalu sinusa." Tarn, rekao je prigueni tropot gotovo ispod praga razumljivosti. Tarn, Tarn. Naruio je jo jedno pie i gurnuo ruku u dep da dohvati novac. Ruka mu je dohvatila metalnu kutiju. Istovremeno je osetio lagani dodir po ramenu. Instinktivno se okrenuo. Rame mu je stegla sedmoprsta ruka koja ga je podsetila na pauka bez dlaka, bez noktiju, bela kao glatka slonovaa. U Kelvinovom umu iskrsla je jedna neodoljiva elja bila je to potreba da izmeu sebe i vlasnika te odvratne ake napravi to vei razmak. To je bilo vitalni zahtev, mada teko ostvariv, problem koji je iskljuio sve ostalo iz Kelvinovih misli. Nejasno je shvatao da je zgrabio pljosnatu kutiju u depu kao da ga jedino ona moe spasti, ali sve to je uspevao da misli bilo je: moram se gubiti odavde. udovine, strane misli osobe iz budunosti sumanuto su ga zapljusnule svojim tokom. Ni trenutak nije bio potreban tom spretnom, sposobnom, uvebanom umu da, mudrou koju donosi ivot u nezamislivoj budunosti, rei sluajni problem koji je iskrsnuo pred njim tako naglo i neodoljivo. Kelvinu su istovremeno postala jasna tri naina prenosa. Dva je odbacio; motorne ploe bile su oigledno izum koji tek treba da se pojavi, a kvirlanje za koje je, kako se ispostavilo, bio potreban lem sa senzorskim kalemovima nije mogao ak ni da shvati. Ali trei nain Seanje je ve nestajalo. A ta ruka jo uvek mu je stezala rame.Sabrao je misli koje su ilele i oajniki naterao mozak i miie da mu se pokrenu na neobini nain koji mu je otkrio ovek iz budunosti. A onda je bio napolju, na otvorenom, hladan noni vetar duvao je na njega, a on je jo uvek bio u poloaju u kome je dotad sedeo, ali izmeu njegove kime i plonika nije bilo niega osim vazduha. Iznenada je seo. Prolaznici na uglu izmeu Holivudskog bulevara i Kahuenge nisu bili mnogo iznenaeni kada su videli tamnokosog, visokog oveka kako sedi uz ivinjak. Samo je jedna ena videla kako je Kelvin u stvari stigao, a shvatila je tek kada je prilino poodmakla. Smesta je otila kui.

Kelvin se podizao uz blago histerian smeh. "Teleportacija", kazao je. "Kako li sam samo to izveo? Ne seam se vie... Teko za pamenje, ha? Morau opet da ponem da nosim belenicu." A onda "Ali ta je s Tarnom?" Osvrnuo se, prestravljen. Smirio se tek nakon pola sata, koji su protekli bez dodatnih udesa. Kelvin je koraao bulevarom, paljivo gledajui okolo. Nije bilo Tarna. S vremena na vreme gurnuo bi ruku u dep i dodirivao hladni metal kutije. Zdravlje, slava i srea. Pa, mogao bi... Ali nije pritiskao dugme. Seanje na zastraujui, strani gubitak orijentacije bilo je suvie ivo. Um, seanja, navike iz daleke budunosti bili su neprijatno jaki. Iskoristie on kutijicu opet o, da. Ali nije se urio. Najpre mora dobro da razmotri neke stvari. Njegova neverica potpuno je nestala. Tarn se ponovo pokazao sledee noi i ponovo isterao iz Kelvina svu hrabrost koju je ovaj sakupio za vreme dnevnog svetla. Pre toga, reporter nije uspeo da nae svoje dokumente, pa mu je za utehu ostalo samo dvesta dolara u novaniku. Uzeo je sobu i platio je unapred u hotelu srednje kategorije i poeo da razmilja kako da uredi svoju budunost. Pametno se odluio da nastavi normalno da ivi sve dok neto ne iskrsne. Kako god bilo, morae da uspostavi neke veze. Probao je s asopisima: Times, Egzaminer, The News i jo nekim. Ali, takve stvari sporo se razvijaju, izuzev u filmovima. Te veeri Kelvin je bio u svom hotelu kada se pojavio neeljeni gost. Bio je to, naravno, Tarn. Nosio je vrlo veliki beli turban, priblino dvaput vei od njegove glave. Imao je tanke, crne brkove vrhovima okrenute nanie, kao kod mandarina ili soma. Zurio je u Kelvina iz ogledala u kupatilu. Kelvin se upravo pitao da li da se obrije pre nego to izae na veeru. Zamiljeno je trljao podbradak kada se pojavio Tarn, a shvatanje onoga to se zapravo dogodilo prilino je kasnilo za samim pojavljivanjem, tako da se Kelvinu na trenutak uinilo da su to njemu samom na tajanstven nain iznikli dugi brkovi. Pruio je ruku prema naunici. Bila je glatka. Ali su zailjeni crni brkovi podrhtavali u staklu kada je Tarn prislonio svoje lice uz povrinu ogledala. Nekako ga je to toliko omelo, da na tren uopte nije bio sposoban da misli. Brzo je koraknuo unazad. Ivica kade zakaila ga je ispod kolena i skrenula mu panju, sreom po njegovo umno zdravlje. Kada je ponovo pogledao, iznad

lavaboa odslikavalo se samo njegovo sopstveno prestravljeno lice. Ali ve nakon sekundu ili dve poelo je da izgleda kao da se oko njegovog lica obrazuje oblak belog turbana, a mandarinski brkovi poeli su nejasno da se ocrtavaju. Kelvin je brzo stavio ruku preko oiju i okrenuo se. Nakon nekih petnaest sekundi razmaknuo je prste dovoljno da izmeu njih moe da proviri prema staklu. Dlanom je oajniki pritiskao naunicu, u divljoj nadi da e to spreiti iznenadno izbijanje brkova. Ono to je iz ogledala virilo prema njemu liilo je na njega. Bar nije imalo turban i nosilo je naoari sa debelim okvirom. Rizikovao je da skloni ruku da bi bacio brz pogled i vratio je na vreme da sprei Tarna da uzme oblik u staklu. Jo uvek titei lice, nesigurno je otiao do spavae sobe i izvadio pljosnatu kutiju iz depa svoga mantila. Ali nije pritisnuo dugme koje bi obrazovalo mentalnu sinapsu izmeu dve epohe. Shvatio je da ne eli da to uini ponovo. Nekako je ulazak u taj strani mozak izgledao jo straniji od onog to se sada deavalo. Stajao je pred ormariem, a sa ogledala jedno oko provirivalo je na njega izmeu reflektovanih prstiju. To oko izgledalo je unezvereno iza svetlucavih soiva naoara, ali izgledalo je kao da se radi o njegovom sopstvenom. Oprezno je pomerio ruku... Ogledalo je pokazalo vei deo Tarna. Kelvin bi vie voleo da nije. Tarn je nosio duboke, bele izme od neke svetlucave plastike. Izmeu njih i turbana nije imao ba nita izuzev minijaturne pregae, takoe od svetlucave plastike. Bio je vrlo tanak, ali je delovao vrlo pokretljivo. Dovoljno pokretljivo i ivo kao da moe da uskoi pravo u hotelsku sobu. Koa mu je bila jo belja od turbana, a na svakoj aci imao je po sedam prstiju. Dobro. Kelvin se naglo okrenuo, ali je Tarn bio spretan tip. Tamno prozorsko okno bilo je dovoljno dobra reflektujua povrina da je moglo da pokae vitku priliku u pregai. Noge kao da su mu bile gole i izgledale su jo manje normalno od Tarnovih ruku. A i uglaani bakar draa lampe odbijao je sliku malog, izoblienog lica koje nije bilo Kelvinovo. Kelvin je naao ugao bez reflektujuih povrina i zavukao se u njega, rukama titei lice. Jo uvek je drao pljosnatu kutiju. Ba lepo, mislio je gorko. Sve je polo naopake. ta vredi ta spravica za kontakt ako e se Tarn pokazivati svakog dana? Moda sam u stvari poaavio. Bar se nadam. Neto je morao da uini ako nije eleo da ostatak ivota provede lica zagnjurenog u ruke. Najgore od svega bilo je to to mu je Tarn izgledao uznemirujue poznato. Kelvin je odbacio tuce raznoraznih mogunosti, od reinkarnacije do deja vu fenomena, ali...

Provirio je kroz prste na vreme da vidi kako Tarn podie nekakav valjkasti predmet i niani kao pitoljem. Taj pokret naterao je Kelvina da se odlui. Morao je neto da uini, i to brzo. Pa je tako, koncentriui se na problem hou napolje pritisnuo dugme na pljosnatoj kutiji. I iznenada metod teleportacije koji je zaboravio ponovo mu je bio savreno jasan. Mada ne i ostale stvari. Mirisi mislio je neko sabirali su se u nije bilo izraza za to, samo je postojala okantna vizuelno-zvuna predstava koja je prosto izazivala vrtoglavicu. Neko ko se zvao tri miliona i devedeset ruiasto napisao je nov muziki komad. Uz to je imao fiziki oseaj da lie potansku marku od dvadeset i etiri dolara i lepi je na dopisnicu. Ali, najvanije, ovek iz budunosti imao je ili e imati neodoljivu potrebu da razmilja o metodima teleportacije, pa je Kelvin odmah upotrebio taj metod, im se vratio u sopstveni um i vreme... Padao je. Ledena voda snano ga je udarila. Pravim udom nastavio je da dri pljosnatu kutiju. Imao je kovitlavu viziju nonog neba i fosforescentnog svetlucanja srebrne svetlosti u tamnom moru. Onda mu je slana voda prekrila nozdrve. Kelvin nikad nije nauio da pliva. Kada je poslednji put poao nanie, grcavo vritei bukvalno se uhvatio za poslovinu slamku koju je imao u ruci. Prsti su mu opet pritisnuli dugme. Nije bilo potrebe da se koncentrie na problem; nije ni mogao da misli
O

bilo emu drugom.

Mentalni haos, i fantastine slike i odgovor. Bila je potrebna koncentracija, a nije mu preostalo mnogo vremena. Mehurii su mu klizili niz lice. Oseao ih je, ali ih nije mogao videti. Svuda okolo, pohlepno ga grabei, bila je uasna hladnoa slane vode. Ali sada je znao nain i znao je kako radi. Poeo je da misli na nain koji mu je pokazao um iz budunosti. Neto se dogodilo. Zraenje bio je to najblii poznati pojam poteklo je iz njegovog mozga i napravilo udne stvari sa elijama u njegovim pluima. Krvna zrnca su mu se prilagoavala... Udisao je vodu, a ona ga vie nije davila. Ali Kelvin je nauio i to da se njegovo prinudno prilagoavanje ne moe dugo odrati. Za to je odgovor bila teleportacija. A sada e se sigurno setiti naina. Upotrebio ga je pre samo nekoliko trenutaka da bi pobegao od Tarna. A ipak se nije mogao setiti. Seanje mu je bilo potpuno obrisano iz uma. Zato nije preostalo nita drugo nego da ponovo pritisne dugme, pa je to

i uradio, mada uz najvee oklevanje. Dok je sa njega kapala voda, stajao je na nepoznatoj ulici. To nije bila nijedna od ulica u kojima je ranije bio, ali je oigledno pripadala njegovom sopstvenom vremenu i njegovoj planeti. Sreom, teleportacija je izgleda imala svoja ogranienja. Vetar je bio hladan. Kelvin je stojao u bari koja se naglo poveavala oko njegovih stopala. Osvrtao se okolo. Dalje niz ulicu primetio je znak koji je nudio tursko kupatilo i, dok je sa njega kapalo, pourio je u tom smeru. Misli su mu uglavnom bila vrlo telesne. Od svih moguih mesta u svetu, naao se ba u Nju Orleansu. Ubrzo je bio pijan. Misli su mu se kretale po krugovima, a sko je bio dobar za ublaavanje. Izvrsna konica. Trebalo mu je ponovno uspostavljanje kontrole. Imao je gotovo udesnu mo i eleo je da naui da je efikasnije koristi pre nego to se ono neoekivano ponovo dogodi. Tarn... Sedeo je u hotelskoj sobi i pijuckao sko. Treba biti logian! Naglo je mrknuo. Naravno, nevolja je bila u tome to izmeu njegovog uma i uma oveka iz budunosti ima vrlo malo dodirnih taaka. Pored toga, dobijao je kontakt samo u kriznim trenucima. Kao da ima pristup Aleksandrijskoj biblioteci po pet sekundi dnevno... Zdravlje, slava i srea. Ponovo je mrknuo. Robot je bio laov. Izgledalo je da ga zdravlje brzo naputa. ta je bilo s tim robotom? Kako se on u stvari umeao? Kazao je da je upao iz budunosti u ovu eru, ali roboti su poznate laovine. Treba biti logian. Oigledno je budunost bila naseljena stvorenjima koja nisu bila mnogo daleko od junaka iz filmova o Frankentajnu. Androidi, roboti, nazovi ljudi iji su umovi bili tako zastraujue razliiti. Smrk. Jo jedno pie. Robot je rekao da e kutija izgubiti svoju mo kada Kelvin postigne zdravlje, slavu i sreu. A to je bila neprijatna misao. Zamislimo da stekne ta divna dobra, otkrije da je dugmence postalo beskorisno, pa se Tarn zatim pojavi? Oh, ne, to je vuklo na jo jedno pie. Trezvenost nije bila stanje u kome je trebalo prii temi koja je sama po sebi izluujua kao delirijum tremens, ak i, shvatio je Kelvin, ukoliko je nauka na koju je naleteo teorijski bila sasvim mogua. Ali ne u dananje vreme. Smrk. Stvar je u tome to treba izabrati pravi problem i upotrebiti kutijicu u nekom trenutku dok se ne davi niti te opsedaju brkati androidi sa sedmoprstim akama i svojim zloslutnim orujem u obliku tapa. Pronai problem. Ali taj um iz budunosti bio je gnusan.

I iznenada, sa pijanom jasnoom, Kelvin je shvatio da ga je taj mutni, nejasni svet budunosti duboko privukao. Nije mogao da vidi sve njegove osobine, ali ih je nekako oseao. Znao je da su taj svet i vreme dobri, mnogo bolji nego njegovi. Kada bi mogao da bude taj nepoznati ovek koji je iveo tamo, sve bi bilo u redu. ovek mora da tei onom najveem, mislio je mutno. Promukao je bocu. Koliko li je popio. Oseao se fino. Treba biti logian. Iza prozora, ulina svetla palila su se i gasila. Neonske reklame ucrtavale su vilovnjake tragove kroz no. To je izgledalo nekako udno, ali ista se stvar deavala i s Kelvinovim sopstvenim telom. Poeo je da se smeje, ali mrkanje je to priguilo. Sve to elim, mislio je, to su zdravlje, slava i srea. Onda u se negde smestiti i iveti dugo i sreno, bez briga i problema. Posle toga nee mi biti potrebna ta arobna kutijica. Srean svretak. Iznenada je izvadio kutijicu i poeo da je razgleda. Probao je da je rasklopi i nije uspeo. Prst mu je ekao iznad dugmeta. Kako bih pomislio je, a prsti su mu se pomakli za pola ina. Sada kada je bio pijan nije mu izgledalo tako strano. Ime oveka iz budunosti bilo je Kvora Vi. udno da to nije primetio ranije, ali koliko esto ovek razmilja o sopstvenom imenu? Kvora Vi igrao je nekakvu igru koja je malo podseala na ah, ali protivnik mu se nalazio na udaljenoj planeti zvezde Sirius, a ahovske figure bile su mu potpuno nepoznate. Sloeni, vrtoglavi prostorno vremenski gambiti prolazili su umom Kvora Vija dok je Kelvin prislukivao. Onda se Kelvinov problem probio, neodoljiva elja zahvatila je Kvora Vija i... Sve se pomealo. U stvari, tu su bila dva problema. Kako izleiti prehladu kijavicu. I kako postati zdrav, bogat i slavan u praktino praistoriji za Kvora Vija. Ipak, mali problem za Kvora Vija. Reio ga je i vratio se igri sa ovekom sa Siriusa. Kelvin je ponovo bio u hotelskoj sobi u Nju Orleansu. Da nije bio toliko pijan ne bi se usudio da rizikuje. Metoda je zahtevala da podesi svoj mozak drugom mozgu u ovom dvadesetom veku, koji je imao tano onu talasnu duinu koja mu je bila potrebna. Sve vrste inioca dodavale su se ukupnom zbiru te talasne duine iskustvo, sposobnosti, poloaj, znanje, matovitost, potenje ali konano ga je naao, oklevajui izmeu tri zbira koji su bili skoro dobri. Jo uvek pijan kao majka. Kelvin je zahvatio pojaano

mentalno zraenje, upotrebio teleportaciju i pustio da ga zraenje ponese preko Amerike sve do dobro opremljene laboratorije u kojoj je ovek sedeo i itao. ovek je bio elav i imao je upave rie brkove. Naglo je digao pogled na neki zvuk koji je napravio Kelvin. "Hej!" rekao je. "Kako ste uli ovamo?" "Pitajte Kvora Vija", kazao je Kelvin. "Koga? ta?" ovek je odloio knjigu. Kelvin je pozvao svoje seanje. Izgledalo je da mu izmie. Na trenutak je upotrebio kutijicu za kontakt i osveio um. Ovoga puta i nije bilo tako neprijatno. Poeo je pomalo da shvata svet Kvora Vija. Sviao mu se. Ali, pretpostavljao je da e i to zaboraviti. "Poboljanje Vudvordovih proteinskih modela", kazao je riobrkom hemiaru. "Bie dovoljna obina sinteza." "Ko ste vi, do avola?" "Zovite me Dim", kazao je Kelvin prosto. "I uutite i sluajte." Poeo je da objanjava, kao malom, glupom detetu. (ovek pred njim bio je jedan od vodeih amerikih hemiara). "Proteini su sainjeni od amino-kiselina. Ima oko trideset tri amino-kiseline." "Nema." "Ima. utite. Njihovi molekuli mogu biti ureeni na mnogo naina. Tako da imamo skoro neprebrojivo mnogo proteina. I sva iva bia sainjena su od proteina. Apsolutna sinteza obuhvata stvaranje lanca amino-kiselina dovoljno dugakog da u njemu bude jasno prepoznat molekul proteina. U tome je bio problem." Riobrki hemiar izgledao je sasvim zainteresovano. "Fier je obrazovao lanac od osamnaest", kazao je, mirkajui. "Abderhaiden je stigao do devetnaest, a Vudvord je, naravno, napravio lance duge desetak hiljada jedinica. Ali za proveru..." "Celokupan molekul proteina sastoji se od potpunog kompleta sekvenci. Ako proverava samo jednu ili dve sekcije analogona ne moe biti siguran kakve su ostale. Samo trenutak." Kelvin je ponovo upotrebio kutijicu za kontakt. "Sada znam. Dakle, od sintetizovanih proteina moe da napravi gotovo sve. Svilu, vunu, dlaku ali, naravno, najvanija stvar", kazao je mrkui, "je lek protiv kijavice." "Sluajte..." kazao je riobradi ovek. "Neki od virusa su lanci aminokiselina, zar ne? Pa, izmenite im strukturu.

Uinite da budu bezopasni. I bakterije. Sintetiite antibiotike. "Voleo bih kada bih mogao. Ali, gospodine..." "Zovi me Dim." "Da. Ali, sve su to stare stvari." "Olovku u ruke", kazao je Kelvin. "Od sada na dalje, sve e biti crno na belom. Postupak dobijanja i testiranja je sledei:" Objasnio ga je, vrlo paljivo i jasno. Samo dvaput morao je da upotrebi kutijicu za kontakt. Kada je zavrio, ovek sa riim brkovima spustio je olovku i poeo da zuri. "To je neverovatno", kazao je. "Ako radi..." "elim zdravlje, slavu i sreu", procedio je Kelvin. "Radie." "Da, ali dobri ovee..." Ali Kelvin je navaljivao. Sreom po njega, mentalna provera riobrkog hemiara sadravala je i proveru potenja i estitosti, pa se sve zavrilo tako to se hemiar sloio da potpie papire o ortakluku sa Kelvinom. Komercijalne mogunosti procesa bile su neograniene. Dipon ili GM vrlo rado bi ga otkupili. "elim puno novca. Sreu." "Dobiete milion dolara", kazao je strpljivo riobrki ovek. "Onda elim papir. Moram to da imam napismeno. Osim ako ne elite sada da mi date moj milion dolara." Mrtei se, hemiar je zavrteo glavom. "Ne mogu. Moram da izvedem testove, obavim dogovore ali, ne brinite o tome. Vae otkrie sigurno vredi milion. A biete i slavni." "A zdrav?" "Uskoro vie nee biti bolesti", kazao je hemiar polako. "To je pravo udo." "Napiite", viknuo je Kelvin. "U redu. Sutra moemo da sredimo papire o ortakluku. Ovo e privremeno posluiti. Shvatite, stvarna poast pripada vama." "Mora da bude mastilom. Olovka nee valjati." "Onda samo trenutak", kazao je riobrki ovek i otiao da potrai mastilo. Kelvin je razgledao laboratoriju, zraei zadovoljstvom. Tarn se materijalizovao na tri stope od njega. Drao je tap-oruje. Podigao ga je. Kelvin je smesta upotrebio kutiju za kontakt. Onda se isplazio Tarnu i teleportirao se daleko odatle.

Smesta se naao negde u nekom itnom polju, ali nedestilisano ito nije ga zanimalo. Pokuao je ponovo. Ovoga puta stigao je u Sietl. Bio je to poetak Kelvinove monumentalne, dvonedeljne igre murke. Misli mu nisu ni najmanje bile ugodne. Patio je od uasnog mamurluka, a u depu imao je deset centi i ogroman hotelski raun. Dve nedelje uzmicanja pred Tarnom za po jedan skok uz pomo teleportacije toliko su mu potpuno iscrple nerve, da ga je samo pie dralo u pokretu. Sada ga je ak i takav podsticaj izdavao. Pie je umiralo u njemu, a ono to je preostajalo liilo je na leinu. Kelvin je zastenjao i jadno mirnuo. Skinuo je naoari i obrisao ih, ali to nije mnogo pomoglo. Kakva je bio budala. Nije saznao ak ni hemiarevo ime! Zdravlje, slava i srea ekali su ga tu odmah iza ugla, ali kojeg ugla? To e otkriti kada budu objavljene vesti o novoj sintezi proteina, ali kada e to biti? U meuvremenu, ta s Tarnom? Uz to, ni hemiar nije mogao da pronae njega. ovek je Kelvina znao samo kao Dima. To je svojevremeno izgledalo kao dobra ideja, ali sada vie ne. Kelvin je izvadio kutiju za kontakt i zurio u nju zakrvavljenih oiju. Kvora Vi, Eh? Sada mu se Kvora Vi prilino dopadao. Nevolja je to e najvie pola sata nakon kontakta zaboraviti sve pojedinosti. Ovoga puta upotrebio je dugme gotovo istovremeno kada se Tarn otelotvorio na nekoliko stopa daljine. Ponovo teleportacija. Sedeo je usred pustinje. Jedino je mogao da vidi kaktuse i Doua drvee. U velikoj daljini video se ljubiasti planinski venac. Ali nije bilo Tarna. Kelvin je oedneo. Kada bi kutija sada prestala da radi. Oh, to se vie nije moglo izdrati. Odluka koja je ve nedelju dana visila u vazduhu konano se pretvorila u zakljuak tako oigledan da se osetio kao da je prevario sebe samoga. Tako oigledno! Zato se toga nije setio na samom poetku? Skoncentrisao se na problem: kako da se otarasim Tarna? Pritisnuo je dugme... Trenutak kasnije znao je odgovor. Bie stvarno prosto. Neprekidna urba odjednom je nestala. Kao da je to otvorilo prolaz novim mislima. Sve je izgledalo sasvim jasno. ekao je Tarna. Nije morao dugo da eka. U treperavom vazduhu je zadrhtalo i bleda prilika

sa turbanom zakoraila je u opipljivu stvarnost. Oruje-tap bilo je upereno. Ne elei da rizikuje, Kelvin je ponovo pomislio na problem, pritisnuo dugme i u trenutku proverio seanje. Jednostavno je poeo da misli na vrlo poseban i udan nain na nain koji mu je pokazao Tarn. Tarn je bio odbaen unazad par stopa. Brkata usta su se razjapila i snano je kriknuo. "Nemoj!" Vikao je android. "Samo sam pokuao da..." Kelvin se jae usredsredio. Osetio je kako mentalna energija struji iz njega prema androidu. Tarn je zakreketao. "Pokuao sam... nisi... mi dao... priliku..." A onda je Tarn ostao da nepomino lei na vrelom pesku, slepo zurei nagore. Sedmoprste ake zadrhtale su i umirile se. Vetaki ivot koji je pokretao androida nestao je. Vie se nee vratiti. Kelvin je okrenuo lea i drhtavo, duboko udahnuo. Bio je bezbedan. Zatvorio je svoj um za sve misli sem jedne, sve probleme sem jednog. Kako da naem riobrkog oveka? Pritisnuo je dugme. Pria ovako poinje: Kvora Vi sedeo je u temporalnom klizau sa svojim androidom Tarnom i proveravao da li je sve u redu. "Kako izgledam?", Pitao je. "Moe da proe", kazao je Tarn. "U eri u koju odlazi niko nee nita posumnjati. Nije trebalo dugo za pravljenje opreme." "Nije. Odea pretpostavljam da dovoljno lii na pravu vunu i lan. Runi sat, novac sve je u redu. Runi sat udno, zar ne? Zamisli ljude kojima je trebala maina da saznaju vreme!" "Ne zaboravi naoare", kazao je Tarn. Kvora Vi ih je stavio. "Uf. Ali pretpostavljam..." "Tako e biti sigurnije. Optike osobine soiva su zatita kakva e ti moda trebati protiv mentalnog zraenja. Ne skidaj ih, inae robot moe neto da pokua." "Bolje da to ne uradi", kazao je Kvora Vi. "Taj bedni odbegli robot. ta li uopte hoe, pitam se? Uvek je bio bundija, ali je bar znao gde mu je mesto. ao mi je to sam uopte dao da se napravi. Ne smem ni da pomislim ta bi mogao da napravi u polupraistorijskom svetu ako ga ne budemo ulovili i doveli

kui." "Nalazi se u atri onog predskazivaa budunosti", kazao je Tarn, naginjui se u temporalnom klizau. Bie ti potrebna celokupna tvoja inteligencija. Potrudi se da te vie ne uhvati neka od tih neodoljivih elja za dubokim razmiljanjem kakve si imao u poslednje vreme. Moglo bi da bude opasno. Ako bude imao prilike, taj robot e upotrebiti neke svoje trikove. Ne znam kakve je vetine razvio, ali znam da je ve sada strunjak za hipnozu i brisanje pamenja. Ako ne bude paljiv uklonie ti seanje i zameniti ga lanim. Ne skidaj te naoari. Ako ita poe naopake, upotrebiu na tebi trak za oporavljanje, eh?" Pa je podigao mali projektor u obliku tapa. Kvora Vi je klimnuo. "Ne brini. Vratiu se pre nego to i pomisli. Dogovorio sam se s onim Siriusijancem da veeras dovrimo nau igru." Bio je to dogovor koji se nikada nije ispunio. Kvora Vi iskoraio je iz temporalnog klizaa i brzim korakom se uputio du staze prema atri. Odea koju je nosio bila je uska, neprijatna, gruba. Malo se promekoljio u njoj. atra je sada bila pred njim, sa svojim oslikanim znakom. Odgurnuo je u stranu platnenu zavesu i neto nemarno obeen konopac skliznuo mu je niz lice i oborilo njegove naoari s debelim okvirom. Istovremeno mu je nezatiene oi zabljesnulo jako plaviasto svetlo. Osetio je neobian, otar oseaj gubitka orijentacije, neodreeni pokret koji je gotovo trenutno nestao. Robot je rekao: "Ti si Dejms Kelvin."

KURT VONNEGUT

Sutra i sutra i sutra

Godina je bila 2158, i Lu i Emeralda varc aputali su na balkonu Luovog porodinog stana na 76. spratu Zgrade 257 u Alden Vilidu, stambenom delu Njujorka koji je zahvatao ono to se nekad zvalo Juni Konektikat. Kad su se Lu i Emeralda venali, njeni roditelji su to kroz suze opisivali kao brak izmeu maja i decembra; ali sad, kad je Lu imao 112, a Ema 93 godine, morali su da priznaju da su se njih dvoje iznenaujue dobro slagali. Ali Ema i Lu su imali svojih problema i ti problemi su ih nagnali da, uprkos hladnoi, izau na balkon da razgovaraju. Ono to su govorili bilo je line prirode i puno gorine. "Ponekad se toliko razbesnim da mi doe da razblaim njegov antigerason", ree Ema. "To bi bilo protiv prirode, Ema", ree Lu, "to bi bilo ubistvo. Osim toga, ako bi nas uhvatio da petljamo sa njegovim antigerasonom, ne samo da bi nas liio nasledstva, nego bi mi i vrat slomio. To to ima 172 godine, ne znai da Dedica nije jak kao bik." "Protiv prirode", ree Ema. "Ko jo zna kakva je zaista priroda? Oh ne verujem da bih ikad mogla da se reim da mu razblaim antigerason ili bilo ta slino, ali zaboga, Lu, ne mogu a da ne mislim na to da Dedica nee nikad otii ukoliko mu neko ne pomogne. Boga mu tolika je guva da jedva moe da se okrene, a Virna umire od elje za detetom, dok Melisa ivi ve trideset godina da jo nije rodila." Ljutito je udarila nogom o pod. "Muka mi je da gledam njegovo naborano staro lice, i kako uzima jedinu zasebnu sobu i najbolju stolicu i najbolju hranu, i kako samo on bira program na televiziji, i kako upravlja svaijim ivotom stalno menjajui testament." "Pa ipak", ree Lu snudeno, "Dedica je glava porodice. I nije on kriv to je tako izboran. Napunio je 70 godina pre nego to je otkriven antigerason. Otii e on, Ema. Samo mu daj vremena. To je njegova stvar. Znam da je teko iveti sa njim, ali budi strpljiva. Ne bi vredelo raditi neto to bi ga razljutilo. Osim toga, nama je tamo na sofi bolje nego bilo kome drugom." "ta misli koliko dugo emo jo moi da spavamo na sofi pre nego to

odabere novog ljubimca? Svetski rekord je dva meseca, zar ne?" "ini mi se da su je mama i tata jednom imali toliko dugo." "Kad e da ode, Lu?" ree Emeralda. "Pa, pria da e prestati da uzima antigerason odmah posle automobilske trke na 500 milja." "Da a pre toga je bila Olimpijada, a pre nje kraj prvenstva u bezbolu, a pre njega predsedniki izbori, a pre njih ko zna ta. Sve sami izgovori, jedan za drugim, ve 50 godina. Ne verujem da emo ikad dobiti sobu samo za sebe, ni jaje, ni bilo ta drugo." "Dobro, 'ajde reci mi da sam promaen ovek," ree Lu. "ta ja mogu da uradim? Naporno radim i dobro zaraujem, ali skoro sve ode na poreze za odbranu i penzije za stare. ak i da porezi nisu toliki, gde misli da bismo nali praznu sobu za iznajmljivanje? Moda u Ajovi? Pa ko bi jo voleo da ivi u predgrau ikaga?" Ema je savila ruke oko njegovog vrata. "Lu, zlato, ne mislim ja da si promaen ovek. Sam bog zna da ti to nisi. Ti samo nisi imao ansu da postane neko ili da stekne neto zato to Dedica i ostali iz njegove generacije nee da odu i prepuste sve nekom drugom." "Da, da," ree Lu mrano. "Mada, ne moe ni njih ba da krivi, zar ne? Hou da kaem, pitam se koliko e nama trebati vremena da odbacimo antigerason kad budemo Dedicinih godina." "Ponekad poelim da antigerason ne postoji!" ree Ema vatreno. "Ili bar poelim da se pravi od neega to je stvarno skupo i to se teko nabavlja, umesto od blata i maslaka. Ponekad elim da ljudi umiru redovno kao sat, bez mnogo prie o tome, umesto to sami odluuju koliko e jo trkarati na svetu. Morao bi postojati zakon protiv prodaje leka svim osobama starijim od 150 godina." "Slabe su anse za to," ree Lu, "pored sveg novca i glasova koje imaju stari ljudi." Pogledao ju je izbliza. "Da li si spremna da umre, Ema?" "Ali, za ime boga, zar se tako govori svojoj eni. Zlato! Pa nemam jo ni 100 godina." Lako je prela rukom preko svog vrstog, mladalakog tela, kao da eli da potvrdi svoje rei. "Najbolje godine mog ivota su jo uvek preda mnom. Ali moe da se opkladi da e, kad se 150 godina bude otkotrljalo, stara Ema prosuti svoj antigerason i prestati da zauzima mesto, i uradie to sa osmehom." "Sigurno, sigurno," ree Lu, "kladim se. Tako svi priaju. Za koliko njih si ula da su to i uradili?" "Bio je onaj ovek u Delaveru."

"Zar se jo nisi zamorila od prianja o njemu, Ema? To je bilo pre pet meseci." "U redu, zatim baka Vinkler, ba u ovoj istoj zgradi." "Nju je pregazila podzemna eleznica." "To je nain koji je odabrala za odlazak," ree Ema. "A zato je onda nosila celo pakovanje antigerasona kad joj se to desilo?" Emeralda umorno odmahnu glavom i pokri oi rukama. "Ne znam, ne znam, ne znam. Sve to znam jeste da neto mora da se uradi." Ona uzdahnu. "Ponekad zaalim to nije ostalo bar nekoliko bolesti, pa da se razbolim od neke od njih i provedem neko vreme u krevetu. Suvie je ljudi!" uzviknula je, a njene rei su odjeknule i zamrle u hiljadu asfaltiranih dvorita okruenih neboderima. Lu joj neno poloi ruku na rame. "Zlato, mrzim kad te vidim tako neraspoloenu." "Kad bismo imali automobil, kao to su ljudi imali u davna vremena", ree Ema, "mogli bismo negde da se odvezemo, da malo pobegnemo od ljudi. E, ala je to bilo vreme!" "Da", ree Lu, "pre nego to je potroen sav metal." "Uskoili bismo u kola i tata bi nas odveo do benzinske pumpe i rekao: "Napuni!" "To je bilo uivanje, zar ne pre nego to je potroen sav benzin." "I ili bismo bezbrino u vonju po prirodi." "Da sve to sad izgleda kao bajka, zar ne, Ema? Teko je poverovati da je bilo toliko prostora izmeu gradova." "A kad bismo ogladneli," ree Ema, odabrali bismo neki restoran, uli unutra i rekli: Mislim da u uzeti biftek i prene krompirie ili Kakvi su danas svinjski kotleti? Obliznula se i oi su joj zasijale. "E da!" zarea Lu. "ta kae na jednu pljeskavicu dok radi, Ema?" "Mmmmmmmm." "Da mi je neko tada ponudio preraene alge, pljunuo bih ga pravo u lice, zar ne, Ema?" "Ili preraenu strugotinu", ree Ema. Lu je tvrdoglavo pokuavao da otkrije veselu stranu situacije. "U svakom sluaju, sada imaju dodatke tako da je ukus algi i strugotina mnogo bolji nego u poetku; a kau i da su u stvari one mnogo zdravije od onog to smo pre jeli." "Ja sam se odlino oseala!" ree Ema besno.

Lu slegnu ramenima. "Mora da shvati da svet ne bi mogao da izdrava 12 milijardi ljudi kad ne bi bilo preraenih algi i strugotine. Mislim da je to zaista divno. Pretpostavljam. Bar tako kau." "Kau prvo to im padne na pamet", ree Ema. Zatvorila je oi. "Boe sea li se kupovina, Lu? Sea li se kako su se prodavnice borile da privole ljude da neto kupe? Nisi morao da eka da neko umre da bi dobio krevet ili stolice ili bilo ta slino. Samo ue bing! i kupi sve to eli. Al' je to bilo divno, pre nego to su potroene sve sirovine. Tada sam bila jo dete, ali se toga dobro seam." Utuen, Lu je bezvoljno otiao do ivice balkona i zagledao se u iste, hladne, sjajne zvezde na crnom somotu beskraja. "Sea li se kad smo bili ludi za naunom fantastikom, Ema? Let 17, za Mars, lansirna rampa 12. Ukrcavanje! Ljubazno molimo svo netehniko osoblje da ostane u sklonitima. Deset sekundi... devet... osam... sedam... est... pet... etiri... tri... dva... jedan! Glavni stepen! Brrruuum!" "Zato bismo se brinuli o onome to se deavalo na Zemlji?" ree Ema, gledajui u zvezde sa njim. "Mislili smo da emo za nekoliko godina svi juriti kroz svemir da bismo zapoeli ivot na nekoj novoj planeti." Lu uzdahnu. "Samo to se ispostavilo da je potrebno neto dvostruko vee od Empajer Stejt Bildinga da bi se jedan uljivi kolonista poslao na Mars. I za jo nekoliko triliona dolara mogao bi da povede svoju enu i psa. To je nain da se zbrie prenaseljenost iseljavanje!" "Lu..." "Hmmm?" "Kad je automobilska trka na 500 milja?" "Uh Dan seanja, 30. maj." Ujela se za usnu. "Da li je uasno od mene to sam to pitala?" "Ne mnogo, pretpostavljam. Svi koji ive u naem stanu su ve proverili." "Ne bih htela da budem tako grozna", ree Ema, "ali mora povremeno da popria o tim stvarima, da ih izbaci iz sebe." "Naravno. Osea se bolje?" "Da i neu vie da praskam i biu ljubazna sa njim kako najbolje umem." "Dobra moja Ema." Isprsili su se, hrabro se nasmeili i uli unutra. Dedica varc je srdito buljio u pet stopa dugaak televizijski ekran koji je dominirao sobom. Bradu je naslonio na ruke, a ruke na drku tapa. Na ekranu,

spiker je u vestima rezimirao dnevne dogaaje. Svakih trideset sekundi bi lupio vrhom tapa o pod i viknuo: "avola! To smo radili pre sto godina!" Vraajui se sa balkona, Emeralda i Lu su bili primorani da sednu u zadnji red, iza Luovog oca i majke, brata i snaje, sina i snaje, unuka i njegove ene, unuke i njenog mua, praunuka i njegove ene, neake i njegove ene, neakovog sina i njegove ene, neakove unuke i njenog mua, neakovog praunuka i njegove ene, i, naravno, Dedice koji je sedeo ispred svih. Osim Dedice koji je bio malo zbrkan i povijen, svi su, prema standardima iz vremena pre antigerasona, izgledali kao da su istih godina kasnih dvadesetih ili ranih tridesetih. "U meuvremenu", govorio je spiker, "prava tragedija je pretila gradu Kaunsil Blafs u Ajovi. Ali 200 iscrpljenih spasilaca nisu gubili nadu i nastavili su da kopaju da bi spas/i 183-godinjeg Elberta Hadgorna koji je dva dana bio zaglavljen u..." "Volela bih da govori o neemu veselijem", Emeralda apnu Luu. "Tiina!" dreknu Dedica. "Sledei koji se oglasi za vreme TV programa bie iskljuen iz nasledstva i ostae bez ijednog dolara", i tad mu glas iznenada postade nean i sladak, "kada budu mahnuli crno-belom zastavicom na stazi u Indijanopolisu i kad se stari Dedica bude spremio na onaj veliki put." On mrknu sentimentalno, dok su se njegovi naslednici oajniki trudili da ne izazovu ni najmanji um. Za njih je emernost budueg velikog puta bila malo ublaena s obzirom da ga je Dedica pominjao otprilike jednom dnevno u poslednjih pedeset godina. "Doktor Breinard Kejs Bulard", ree spiker, "predsednik Vajandot koleda je u svom pozdravnom govoru veeras rekao da se veina svetskih zala moe pripisati injenici da ovekovo poznavanje samog sebe nije dralo korak sa poznavanjem fizikog sveta." "avola!" ree Dedica. "To smo rekli pre sto godina!" "Veeras se u ikagu odrava specijalna proslava u porodilitu", ree spiker. "Poasni gost je Louel V. Hic, nula godina star. Hic, roen jutros, dvadesetpetmilionito je dete roeno u ovoj bolnici." Spiker se izgubio i na ekranu ga je zamenio mladi Hic, koji je besno dreao. "avola", proaputa Lu Emeraldi, "to smo rekli pre sto godina." "uo sam!" viknu Dedica. Iskljuio je televizor dok su njegovi okamenjeni potomci i dalje nemo buljili u ekran. "Ti, mome, tamo..." "Nita nisam mislio time, gospodine", ree Lu. "Dajte mi testament. Znate gde je. Svi vi, deco, znate gde je. Donesi, mome!"

Lu tupo klimnu glavom i krenu uz hodnik, birajui put izmeu leajeva do Dedicine sobe, jedine privatne sobe u stanu varcovih. Ostale prostorije su bile: kupatilo, dnevna soba i iroki hodnik bez prozora, koji je prvobitno bio predvien za ruavanje, i koji je na jednom kraju imao kuhinjicu. est madraca i etiri vree za spavanje bili su prostrti u hodniku i dnevnoj sobi, dok je na sofi spavao jedanaesti par, trenutni ljubimci. Na Dedicinom pisaem stolu je bio njegov testament, zabrljan, sa magareim uima, izbuen i zamrljan stotinama dodataka, brisanja, optubi, uslova, upozorenja, saveta i kune filozofije. Lu je razmiljao kako taj dokument predstavlja pedesetogodinji dnevnik ceo strpan na dve strane osakaen, neitak dnevnik o danima borbe. Danas e Lu biti brisan iz testamenta jedanaesti put i bie mu potrebno verovatno est meseci besprekornog ponaanja da povrati obeani deo imovine. "Mome!" viknu Dedica. "Dolazim, gospodine." Lu se urno vratio u dnevnu sobu i pruio Dedici testament. "Pero!" ree Dedica. Smesta mu je ponueno jedanaest pera, po jedno od svakog para. "Neu to koje curi", ree on, gurajui Luovo pero u stranu. "Ah, evo jednog finog pera. Vili, ti si dobar momak." Prihvatio je Vilijevo pero. To je bio mig koji su svi ekali. Znai Vili, Luov otac, je postao novi ljubimac. Vili, koji je, uprkos tome to je imao 142 godine, izgledao skoro isto tako mlad kao Lu, loe je prikrivao svoje zadovoljstvo. Stidljivo je pogledao sofu koja e biti njegova i sa koje e Lu i Emeralda morati da se presele nazad u hodnik i to na najgore mesto pored vrata od kupatila. Dedica nije propustio ni deli drame koju je stvorio i dao je sve od sebe igrajui svoju poznatu ulogu. Mrtei se i prelazei prstom du svakog reda, kao da vidi testament po prvi put, glasno je itao dubokim, zloslutnim, monotonim glasom, poput bas tona na crkvenim orguljama. "Ja, Harold D. varc, nastanjen u Zgradi 257 u Alden Vilidu, grad Njujork, ovim inim, objavljujem i oglaavam svoju poslednju volju i testament i time ponitavam sve prethodne testamente i dodatke koje sam ranije sainio." Vano je izduvao nos i nastavio, ne proputajui nijednu re i ponavljajui mnoge da bi naglasio znaaj trenutka naroito ponavljajui svoja nikad podrobnija uputstva za sahranu. Pri kraju ovih zahteva, Dedica je bio toliko zaguen oseanjima da je Lu pomislio da bi mogao da zaboravi zato je uopte izvukao testament. Ali, Dedica je junaki savladao svoje snane emocije i, poto je brisao ceo minut, poeo je da pie i govori istovremeno. Lu je mogao da govori umesto njega, toliko puta je ve uo iste redove.

"Mnogo puta mi je srce bilo slomljeno pre nego to sam otiao iz ove doline suza u lepe krajeve", ree Dedica i napisa. "Ali najdublju ranu od svih zadao mi je " gledao je naokolo, pokuavajui da se seti ko je bio taj zlikovac. Svi su usluno gledali u Lua, koji je podigao ruku mirei se sa sudbinom. Dedica je klimnuo glavom, priseajui se, i zavrio reenicu: "moj praunuk, Luis J. varc." "Unuk, gospodine", ree Lu. "Ne izvrdavaj. Dovoljno si ve zabrazdio, mladiu", ree Dedica, ali promeni tu sitnicu. Zatim je bez greaka nastavio formulisanje liavanja nasledstva, iji su razlozi bili nepotovanje i izvrdavanje. U sledeem paragrafu, onom koji je bar jedanput pripadao svakom u sobi, izbrisano je Luovo ime i zamenjeno imenom Vilija, naslednika stana i najveeg od svih zgoditaka, branog kreveta u zasebnoj sobi. "Tako!" ree Dedica, sijajui. Obrisao je datum pri dnu testamenta i zamenio ga novim, ukljuujui i doba dana. "Pa vreme je za gledanje Porodice MekGarvi." Porodica MekGarvi bila je televizijska serija koju je Dedica pratio od svoje 60. godine, ili 112 godina. "Jedva ekam da vidim ta e se desiti", ree. Lu se odvojio od grupe i legao na svoj leaj tuge pored vrata od kupatila. eleo je da mu se Ema pridrui, i pitao se gde je. Dremao je nekoliko minuta, sve dok ga nije uznemirio neko koga je preskoio da bi uao u kupatilo. Trenutak kasnije uo je slabo klokotanje, kao da je neko prosuo neto u lavabo. Iznenada, palo mu je napamet da Ema mora da je poludela i da sigurno unutra radi neto drastino u vezi Dedice. "Ema?" apnuo je kroz vrata. Nije bilo odgovora, i Lu pritisnu vrata. Istroena brava, ija je reza jedva ulazila u kuite, izdrala je sekundu, a zatim su se vrata irom otvorila. "Morti!" procedi Lu. Praunuk Luovog neaka. Mortimer, koji se upravo oenio i doveo enu u domainstvo varcovih, gledao je Lua iznenaeno i zapanjeno. Zalupio je vrata, ali ne pre nego to je Lu spazio ta je u njegovoj ruci Dedicina ogromna boca antigerasona, koja je bila poluprazna i koju je Morti dopunjavao vodom iz slavine. Trenutak kasnije, Morti je iziao, prkosno pogledao Lua i bez rei proao pored njega da se pridrui svojoj lepoj nevesti. okiran, Lu nije imao pojma ta da radi. Nije mogao da dozvoli da Dedica uzme razblaeni antigerason; ali ako bi ga upozorio, Dedica bi sigurno uinio da ivot u stanu, koji je za sada bio samo nepodnoljiv, postane mueniki.

Lu je zavirio u dnevnu sobu i video da su varcovi, i Emeralda meu njima, trenutno mirni i da uivaju u zbrci koju su MekGarvijevi napravili od svojih ivota. Neopaeno je uao u kupatilo, zakljuao vrata najbolje to je umeo i poeo da prosipa sadraj Dedicine boce u slivnik. Nameravao je da napuni flau istim antigerasonom iz 22 manje boce na polici. Boca je sadrala pola galona, a grli joj je bio uzan, tako da se Luu inilo da e pranjenje veito trajati. Zbog nervoze mu se takoe inilo da se jedva primetni miris antigerasona, slian mirisu Vorester sosa, iri u ostali deo stana kroz kljuaonicu i ispod vrata. "Glog-glog-glog-glog", monotono je nastavljala boca. Iznenada, zaula se muzika iz dnevne sobe, a takoe i mrmljanje i kripa stolica po patosu. "I tako se zavrila", ree televizijski najavljiva, "29121. epizoda iz ivota vaih i mojih suseda, MekGarvijevih." Koraci su se pribliavali hodnikom. Zaulo se kucanje na vratima od kupatila. "Samo sekund", veselo se odazva Lu. Oajniki je zatresao veliku flau, pokuavajui da ubrza protok. Dlanovi mu se okliznue na mokrom staklu i teka boca se rasprsnu na ploicama poda. Vrata su se naglo otvorila i Dedica se preneraeno zagledao u optuujui nered. Lu oseti uasno peckanje na glavi i zadnjoj strani vrata. Prijatno se nasmeio uprkos munini i, pokuavajui da misli o bilo emu, saekao da Dedica progovori. "Pa, mome", napokon ree Dedica, "izgleda da treba malo da poisti." I to je bilo sve to je rekao. Okrenuo se, probio se laktovima kroz guvu i zakljuao se u svojoj spavaoj sobi. varcovi su jo trenutak posmatrali Lua u neverovatnoj tiini, a zatim su pourili nazad u dnevnu sobu, kao da bi deo njegove strane krivice mogao i njih da zaprlja ukoliko bi gledali suvie dugo. Morti je ostao dovoljno dugo da uputi Luu upitan, ljutit pogled. Zatim je i on otiao u dnevnu sobu ostavljajui samo Emeraldu da stoji u dovratku. Suze su joj tekle niz obraze. "O, jadno moje jagnje molim te ne izgledaj tako strano. To je moja greka. Ja sam te dovela do ovoga." "Ne", ree Lu, poto mu se vratio glas, "stvarno nisi. asna re, Ema, samo sam..." "Ne mora nita da mi objanjava, zlato. Ja sam na tvojoj strani ta god da se desi." Poljubila ga je u obraz i apnula mu na uvo: "To ne bi bilo ubistvo, zlato. Ne bi ga ubilo. To nije bila tako strana stvar. Samo bi ga sredilo tako da bi mogao da ode im Bog odlui da ga uzme." "ta e se sad desiti, Ema?" ree Lu prazno. "ta e on da uradi?"

Lu i Emeralda su, zastraeni, ostali budni cele noi, ekajui da vide ta e Dedica da uradi. Ali, nikakav zvuk se nije uo iz svete sobe. Dva sata pre zore, par je utonuo u san. U est sati su se ponovo digli, jer je bilo vreme za njihovu generaciju da dorukuje u kuhinjici. Niko nije govorio s njima. Imali su dvadeset minuta da jedu, ali su im refleksi bili toliko otupeli zbog loe provedene noi da su jedva progutali po dva zalogaja zamene za jaja napravljene od preraenih algi pre nego to su morali da ustupe mesto generaciji svog sina. A zatim, prema obiaju kog se pridravao onaj ko je poslednji lien nasledstva, poeli su da pripremaju doruak za Dedicu, koji je uskoro trebalo da mu bude serviran u krevetu, na posluavniku. Pokuali su da se razvedre. Najtei deo posla je bio to to su morali da spreme prava pravcata jaja i slaninu i margarin, na koje je Dedica troio sav prihod od svog bogatstva. "Pa", ree Emeralda, "neu da paniim sve dok ne budem sigurna da ima razloga za paniku." "Moda ne zna ta sam to razbio", ree Lu pun nade. "Verovatno misli da je to bio kristal iz tvog sata", ree Edi, njihov sin, koji se ravnoduno igrao svojim kolaiima od preraene strugotine, koji su bili zamena za heljdine kolaie. "Ne budi sarkastian prema svom ocu", ree Ema, "i ne govori punim ustima." "Voleo bih da vidim onog koji nee nita da kae kad ovim napuni usta", ree Edi, koji je imao 73 godine. Pogledao je na sat. "Vreme je da odnesete doruak Dedici." "Da, jeste, zar ne", ree Lu nemono. Slegnuo je ramenima. "Daj mi posluavnik, Ema." "Ii emo oboje". Hodajui polako i hrabro se smeei, naili su na veliki polukrug pokunjenih lanova porodice, koji su stajali oko vrata od spavae sobe. Ema zakuca. "Dedice", ree vedro, "doru-ak je gotov". Nije bilo odgovora, i ona ponovo zakuca, jae. Vrata su se irom otvorila pod udarcem njene pesnice. Na sredini sobe, meki, duboki, iroki krevet sa baldahinom, simbol ruiaste budunosti za svakog varca, bio je prazan. Oseanje prisustva smrti, nepoznato varcovima kao Zoroastrianizam ili uzroci pobune uroenikih vojnika, utialo je sve glasove i usporilo sva srca. Puni strahopotovanja, naslednici su natenane poeli da trae ispod nametaja i iza zavesa sve to je bilo smrtno kod Dedice, oca rase.

Ali, Dedica nije ostavio svoju zemaljsku ljusku nego poruku, koju je Lu napokon naao na stoiu ispod pritiskaa za hartiju, koji je bio dragocena uspomena sa Svetske izlobe dvehiljadite godine. Nesigurno, Lu je proitao poruku glasno: "Neko koga sam branio i titio i uio najbolje to mogu sve ove godine okrenuo se protiv mene prole noi kao besan pas i rablaio moj antigerason, ili bar pokuao da ga razblai. Nisam vie mlad. Ne mogu vie da nosim teret ivota, kao to sam nekad mogao. I zato sam, posle sinonjeg gorkog iskustva, reio da se oprostim. Brige ovog sveta e uskoro nestati kao plat od trnja, i upoznau mir. U vreme kad naete ovo, vie me nee biti". "Boe", ree Vili slomljenim glasom, "nije ak uspeo ni da vidi kako e se zavriti trka na 500 milja". "Ni zavretak prvenstva u bezbolu", ree Edi. "Ni da li se gospoi MekGarvi povratio vid", ree Morti. "Ima jo", ree Lu i ponovo poe glasno da ita: "Ja, Harold D. varc... ovim inim, objavljujem i oglaavam svoju poslednju volju i testament i time ponitavam sve prethodne testamente i dodatke koje sam ranije sainio... "Ne!" zavapi Vili. "Zar jo jedan!" "Zahtevam", itao je Lu, "da se sva moja imovina, bilo koje vrste i prirode, ne deli, ve ostavljam i zavetavam da sve bude zajedniko nasledstvo mog potomstva bez obzira na generaciju, i da u njemu svi podjednako uivaju". "Potomstvo?" ree Emeralda. Lu je irokim pokretom ruke pokazao sve lanove porodice. "To znai da svi zajedno posedujemo celu prokletu imovinu". Sve oi su se istog trenutka okrenule prema krevetu. "Svi podjednako uivaju?" upita Morti. "U stvari", ree Vili, koji je bio najstariji od prisutnih, "to je isto kao stari sistem, po kome najstariji ljudi upravljaju poslovima iz ove sobe, i..." "Ba mi se to dopada!" ree Ema. "Lu je vlasnik sobe koliko i ti, i ja mislim da bi trebalo da pripada najstarijoj osobi koja jo uvek radi. Ti moe da dremucka po ceo dan dok eka penziju, dok jadni Lu dolazi mrtav umoran s posla, potpuno iscrpljen, i..." "Kako bi bilo da se nekom ko nikad nije bio sam prui prilika da se malo odvoji od ostalih?" ree Edi ustro. "Do avola, vi matorci ste se dovoljno irili kad ste bili klinci. Ja sam roen i podizan usred prokletih baraka u hodniku. Kako bi bilo..." "Je li?" ree Morti. "Sigurno, svima vam je jako teko, i srce mi se epa zbog

vas. Ali probajte da provedete medeni mesec u hodniku, pa ete videti ta je pravi provod". "Tiina!" zapovedniki viknu Vili. "Sledei ko progovori, provee narednih est meseci pored kupatila. Sad se istite iz moje sobe. Hou da razmiljam". Vaza je tresnula o zid, malo iznad njegove glave. Istog trenutka je zapoela opta tua, pri emu se svaki par borio da izbaci sve druge parove iz sobe. Borbeni savezi su se stvarali i raspadali prema trenutnoj taktikoj situaciji. Ema i Lu su bili izbaeni u hol, gde su organizovali ostale koji su ve bili u istoj situaciji i nagrnuli nazad u sobu. Posle dvoasovne borbe bez reenja na pomolu, banue panduri. U toku narednih pola sata, marice i ambulantna kola odvozili su varcove, i tako je stan ostao miran i prostran. Sat kasnije, istona Televizija je prikazala film o poslednjim fazama pobune i videlo ga je petsto miliona oduevljenih gledalaca. U tiini trosobnog stana varcovih na 76. spratu Zgrade 257, ostao je ukljuen televizor. Vazduh je jo jednom bio ispunjen uzvicima i stenjanjem i lomljavom okraja, samo su sad zvuci bezopasno dopirali iz zvunika. Bitka je prikazana i na ekranu televizora u policijskoj stanici, gde su je varcovi i oni koji su ih zarobili posmatrali sa profesionalnom zainteresovanou. Ema i Lu su bili u susednim elijama povrine etiri puta osam stopa i mirno su leali na svojim leajevima. "Ema...", pozva je Lu kroz pregradu, "jel' i ti ima lavabo, samo za sebe?" "Naravno, lavabo, krevet, svetiljku sve mogue. Ha! A mi smo mislili da je Dedicina soba neto.Koliko dugo ovo traje?" Ispruila je ruku. "Prvi put posle etrdeset godina, zlato, nemam drhtavicu." "Dri pesnice", ree Lu, "advokat e sve pokuati da dobijemo po godinu dana", "Boe", ree Ema sanjalaki, "pitam se kakve li su veze potrebne da bi se dobila samica?" "Pa dobro, uutite ve jednom", ree straar, "ili u celu tu vau bulumentu sad da izbacim napolje. A prvi koji napolju ispria kako je dobro u zatvoru nee se nikad vratiti u njega!" Zatvorenici smesta uutae. Dnevna soba u stanu varcovih se na trenutak zamraila, jer su scene pobune

izbledele, a zatim se pojavi lice najavljivaa, kao sunce iza oblaka. "A sad, prijatelji", ree, "imam specijalnu poruku od proizvoaa antigerasona poruku za sve vas starije od 150 godina. Da li vam je drutveni ivot ometan borama, ukoenim zglobovima, sedom kosom i elavou, i to samo zato to vam se to desilo pre otkria antigerasona? Ako je tako, ne treba vie da patite, da se oseate drugaijim i da budete van dogaaja." "Posle vie godina istraivanja, medicina je razvila superantigerason! Za nekoliko nedelja, da, nedelja, moete da izgledate kao da ste mladi kao vai ukun-ukun unuci. Zar ne biste dali 5000 dolara da budete isti kao i svi ostali? Ali, ne morate. Pouzdani, ispitani superantigerason kota samo nekoliko dolara dnevno. Prosena cena ponovnog sticanja mladalakog sjaja i privlanosti je manja od pedeset dolara. "Piite sad traei besplatno probno pakovanje. Samo napiite svoje ime i adresu na dopisnici od jednog dolara i poaljite je na adresu: Super, Potanski fah 500 000, Senektadi, Njujork. Da li ste zapisali? Ponoviu, Super..." kripanje Dedicinog naliv pera, onog koje mu je Vili dao prethodne veeri, podvlaio je spikerove rei. Nekoliko minuta ranije vratio se iz krme "Dokoni sati", iz koje se preko asfaltnog kvadrata poznatog kao Alden Vilid park pruao pogled na Zgradu 257. Pozvao je istaicu da sredi stan i unajmio najboljeg advokata u gradu, da bi njegovi potomci bili osueni. Dedica je zatim premestio sofu ispred televizora da bi mogao da gleda iz leeeg poloaja. O tome je godinama sanjao. "e-nek-ta-di," mrmljao je Dedica. "Zapisao sam." Lice mu se veoma promenilo. Miii lica su se opustili, otkrivajui ljubaznost i mirnou ispod zategnutih, ljutitih crta. Izgledalo je skoro kao da je njegovo probno pakovanje superantigerasona ve stiglo. Kad ga je na televiziji neto zabavljalo, lako se smejao, umesto da samo produi tanku liniju svojih usta za milimetar. ivot je lep. Jedva je ekao da vidi ta e se desiti sledee.

EDWARD BRYANT

Teorija estica
Vidim svoju senku kako se poput crnog gvozda ocrtava na zidu. Moja terasa za sunanje bukti u prevremenom letu. Frost je bio u pravu; Eliot nije. Nanosekunde... Smrt je relativna kao i bilo koja druga prividna konstanta. Pitam se: Umirem li. Mjslio sam da je to samo fraza bez imalo istine u sebi. "ivoti zaista u trenu promaknu ispred oiju koje umiru", ree Amanda. Sipala mi je jo jednu au burgundca boje svoje kose. Vatra je oboje isticala. "Psiholog po imenu Nojes..." Prekinula je i nasmeila mi se. "Stvarno te ovo interesuje?" "Naravno." Vatra iz kamina umekavala je otre obrise njenog lica. Ugledao sam treptaj nenije lepote koju je pre trideset godina posedovala. "Ranih sedamdesetih godina Nojes je katalogizirao svedoanstva o fenomenu na pragu smrti. Nazvao ga je 'prikaz ivota', drugi od tri jasno definisana koraka u procesu umiranja; nalik na film i ne obavezno linearan." Pijem, imam nizak prag intoksinacije, nepovezano priam. "Zato se to deava? Kako?" Ne dopada mi se beznae u mom glasu. Iznenada smo mnogo udaljeniji nego to to pokazuje geografija stola koji nas deli; u Amandinim oima traim neko seanje na Lizu. "ivot odlazi poput hica ili mi odstupamo od njega kao to se meuzvezdana sonda i Zemlja nepovratno rastaju. Obostrano uzmicanje brzinom svetlosti i tama koja ispunjava prazninu." Drao sam au za drak, okretao je, gledao kroz iskrivljeno staklo. Borovi trupci su zapucketali. Amanda je okrenula glavu i lik u njenim oima nestao je u plamenu. Blesak, blesak...

Sa trideset godina putao sam alostive zvuke jer sam se poslednjih deset godina zafrkavao i nisam postigao ni priblino onoliko koliko sam mogao. Liza se samo smejala to je dovelo do prolazne ljutnje i dugotrajnijeg durenja koje je trajalo sve dok nisam shvatio da je njena reakcija bila jedina odgovarajua. "Budalica, budalica", rekla je. "Razvodnjena bajronovska linost puna samosaaljenja i nehatnog samoisticanja." Zatvorila mi je izlaz iz kuhinje i milimetrima udaljena od moga lica rekla: "Nije to kao kad se probudi u tridesetoj i ustanovi da je samo njih pedeset est ulo za tebe." "Pedeset sedam?" slabano sam promucao. Nasmejala se; nasmejao sam se. A onda je dola etrdeseta i ista pseudomenopauzalna trauma. Zaista, ovoga puta ve godinu dana nisam uradio nijedan rad, a nijedan stvarno dobar ve dve. Liza se ovoga puta nije smejala; inila je ono to je mogla, to se uglavnom svodilo na to da mi se uklanja sa puta dok sam ili kunjao, ili besneo etajui oko kue na obali, jugozapadno od Portlenda. Autorski honorari od knjige o proboju na polju fuzije odravali su nas u ivotu i otplaivali hipoteke. "Sluaj, ako bih moda otila..." rekla je. "Moda bi ti pomoglo da malo ostane sam." Povremena odvajanja nisu bila novost u naem braku; jednom smo ustanovili da naa veza postaje prilino kilava ako zajedno provodimo vie od ezdesetak posto vremena. Zima je bila duga i ovoga puta smo kasnili; meutim, Liza mi se tada netremice zagledala u oi i reila da ne ode. Dva meseca kasnije reio sam probleme u svojoj glavi i zamolio je da me ostavi samog. Poznavala me je dobro dovoljno dobro da se ponovo nasmeje, jer je znala da se budim iz jo jednog mentalnog zimskog sna. Tmurnog zimskog dana sela je na mlanjak i uputila se na istok, u juni Kolorado, u bivu kuu mojih roditelja. Tog popodneva terminal nije radio tako da su radnici morali da dokotrljaju jedno staro stepenite sa tokovima. Upravo pre no to je zakoraila u kabinu, zastala je i mahnula mi sa vrha stepenica; na vetru joj se njena crna kosa vijorila oko lica. Dva meseca kasnije moja prva knjiga o reproduktivnoj revoluciji bila je skicirana u grubim crtama. Lizu bih zvao barem jednom nedeljno i ona bi mi tada priala o fotografijama koje je pravila dok se sputala ledenim Koloradom ili Platom. Zatim bih je koristio kao rezonator za spekulacije o ektogenezi, heterogoniji ili bliskoj opasnosti od iskorienja ljudske vrste kao domaina parazitima. "Pa, Nik, ta emo kada zavri prvu skicu?" "Moemo da odemo na mesec dana zabave na Transkanadskoj eleznici. "Prolee u provinciji..." A onda je prva skica bila zavrena, pa s njom i Lizina avantura u Ko

loradu. "Zna li koliko udim da te vidim?" rekla je. "Gotovo toliko koliko ja tebe." "A, ne", rekla je. "Sada u ti rei..." Ono to mi je rekla bez sumnje je krilo dravne i federalne zakone, a.verovatno i tarife telefonske kompanije. Frustracija nastala od samog zvuka njenog glasa kroz icu naterala me je da se uvijam kao da su mi noge od gume. "Nik, rezervisau let za Denver. Javiu ti se." Mislim da je htela da me iznenadi. Nije mi rekla za koji dan je rezervisala. Avionska kompanija me je obavestila. Sada mi je pedeset prva. Klatno se njihalo i ponovo sam oseao da nisam dovoljno postigao. Toliko poslova ostalo je neobavljeno; da poivim vekovima, ne bih ih i dalje zavrio. To, meutim, nee biti moj problem. Kazali su mi da mi se poveao prokleti nivo kisele fosfataze u prokletoj krvi. Kako ta injenica banalno zvui, kako jalovo; i kako samosaaljivo frazeoloki. Liza, mogu li da dopustim rasipniku suzu? Liza? Smrt: elim da sam odredim svoj as. "armantno", rekao sam. "Kraj sveta." Moja prijateljica, Dentonova, mladi radio-astronom, rekla je: "Hriste svemogui! Tvoje proklete ale. Kako moe da pravi viceve na raun toga?" "To me spreava da ne zaplaem", tiho sam rekao. "Kuknjava i busanje u grudi nita nee promeniti." "Miran, uvek tako miran." udno me je gledala. "Video sam neprijatelja", rekao sam. "Imao sam vremena da ga prouim." Lice joj je bilo zamiljeno; oi fokusirane negde izvan ovog prenatrpanog ureda. "Ako si u pravu", rekla je, "bio bi to najfantastiniji dogaaj koji jedan naunik moe da posmatra i zabelei." Oi su joj se ponovo srele sa mojima. "Ili bi mogao biti najstraniji, konana strava." "Izaberi jedno", rekao sam. "Ako ti uopte poverujem." "Samo spekuliem." "Fantazira."

"Nazovi to kako hoe." Ustao sam i krenuo prema vratima. "Mislim da nema jo mnogo vremena. Nikada nisi videla gde ivim. Doi", zapeo sam, "poseti me, ako ti je stalo. Voleo bih da doe." "Moda", rekla je. Nisam smeo da ostavim situaciju nerazreenu. Nisam znao da e jedan sat poto sam napustio njen ured, izvezao kola sa parkiralita Gamov Pika i odvezao se u dolinu, Dentonova sesti za volan svojih sportskih kola i izjuriti na put. Turisti su je videli kako slee sa puta. Radnici Odseka za puteve polugama su je oslobodili iz zagrljaja Lotusa. Kada su me obavestili, bilo mi ju je ao. Pitao sam se, nije li ovo cena verovanja. Odvezao sam se u bolnicu i, poto nikoga od najblie rodbine nisu nali, a i Amanda je intervenisala, doktori su mi dopustili da ostanem pored njene postelje. Nikada nisam video tako mirne crte lica, nikada takav zastoj tik pred samu smrt. ekao sam jedan sat, sekunde su tiho oticale sa zidnog asovnika, sve dok potreba da se vratim nije prevagnula. Nisam mogao da due ekam, jer je dnevno svetlo stizalo, a nikoga nisam hteo da uznemiravam. Ka poetku: Doktore podnosim kao pojedince, kao grupa me plae. To je strah kao onaj od napada ajkule ili smrti u plamenu. Ali, uprkos svemu, zakazao sam pregled. Na dan pregleda odvezao sam se u bletavo belu kliniku i u ekaonici sigurno proveo pola sata itajui godinu dana staro izdanje Popularne nauke. "Gospodin Rimond?" konano je rekla nasmejana sestra. Sledio sam je do sobe za pregled. "Doktor e za minut doi." Otila je. Kroz dva minuta uo sam kako napolju izvlae moj karton iz kasete. Zatim su se vrata otvorila. "Kako je?" rekla je moja doktorka. "Dugo te nisam videla." "Ne mogu se poaliti", rekao sam vraajui se na uobiajen medicinski ritual. "Ove zime jo nisam zaradio grip. Mora da vakcina jo deluje." Amanda me je strpljivo posmatrala. "Ti nisi hipohondar. Nisu ti potrebne ni stalne provere zdravlja a ni pilule za spavanje, vie ne. Nisi ni lud za doktorima, sam bog zna. Dakle, ta ti je?" "Uh", rekao sam. Bespomono sam rairio ruke. "Nikolas." Hajde-sa-tim-danas-sam-zauzeta otrina izbijala je iz njenog glasa. "Ne imitiraj moju neudatu tetku."

"U redu. Nik", rekla je, "u emu je problem?" "Imam tekoa pri mokrenju." Neto je nakrabala. Bez podizanja pogleda: "Kakvu vrstu tekoa?" "Naprezanje." "Koliko dugo ve?" "est, moda sedam meseci. Postepena pojava." "Jesi li jo neto primetio?" "Poveana je uestalost." "To je sve?" "Pa, posle mi, uh, curi." Nabrajala je, kao napamet: "Bol, peenje, hitnost, neodlunost, promena u veliini mlaza, promena u izgledu mokrae?" "ta?" "Tamnija, svetlija, mutnija, krv u mokrai, znaci venerinih bolesti, groznica, znojenje nou?" Odgovarao sam razliitim klimanjima glave i jednoslonim reima. "Mmm", nastavila je da belei u blok, a onda ga je zatvorila. "Dobro, Nik, hoe li da se skine?" I kada sam se svukao: "Molim te, lezi na sto. Na stomak." "Podmazan prst?" rekao sam. "O sranja." Amanda je sa rolne otkinula rukavicu. Rukavica je pucketala dok ju je stavljala. "Misli li da me ovo uzbuuje?" Dugo je ve bila moj doktor. Kada je bilo gotovo i poto sam paljivo seo na ivicu stola za pregled, rekao sam: "Pa?" Amanda je opet vrljala po papiru. "aljem te urologu. On je samo nekoliko blokova daleko. Telefonirau mu. Pokuaj da zakae pregled za oh, za manje od nedelju dana." "Kai mi neto odreenije", rekao sam, "ili odoh u biblioteku da proverim listu simptoma." Iskreno tunim pogledom srela je moje oi. "elim da specijalista pogleda smetnje." "Neto si nala kada si zabila prst unutra?" "Prost si, Nikolas", smekala se. "Prostata ti je tvrda kamena. Postoji mnogo razloga za to."

"Ono to je Don Vejn zvao Veliki R.?" "Rak prostate", rekla je, "relativno je redak kod ljudi tvojih godina." Bacila je pogled na moje podatke. "Pedeset." "Pedeset jedna", rekao sam elei da promenim ton, pokuavajui, ne uspevajui. "Nisi mi poslala estitku za roendan." "Ali nije nemogue", ree Amanda. Ustala je. "Doi na prijavnicu. elim da se vidimo im od urologa stignu rezultati." Kao i obino, tapala me je po ramenu dok me je sledila iz sobe za pregled. Ali, ovoga puta, u njenim prstima oseao se neznatan viak napetosti. Dok sam izlazio iz ekaonice zamiljao sam travnate humke i mermerne ploe i nisam obraao panju na okolinu. "Nik", laki Oklahoma akcent. Na izlaznim vratima sam se okrenuo, pogledao dole i video razbaruenu kosu. Deki Denton, jedan od mladih bistrih umova sa opservatorije Gamov Pik nehajno je na krilu drala prstima zamaen primerak Popularne nauke. Zatrubila je i umrknula se u dotrajalu papirnu maramicu. "Ne pribliavaj mi se suvie, iako, u ovom trenutku, verovatno nita ne mari. Grip. Ti?" Zelene duice bile su crveno obrubljene. Neodreeno sam mahnuo rukama. "Vakcinisan sam." "Da." Ponovo je mrknula. "Htela sam da te kasnije pozovem sa posla. Jesi li sino posmatrao ou?" Mora da sam izgledao tupavo. "l ti si mi neki popularizator nauke", rekla je. "Rigel je postao supernova." "Supernova", idiotski sam ponovio. "Blamm, zna. Buuum." Rukama je objanjavala i asopis je pao na tepih. "Nisi nita propustio. Bie tu jo nekoliko nedelja najvea predstava na nebu." Iznenadan ruan lik crvenog i belog upozoravajueg avionskog svetla stopljenog u aktinskoj buktinji poprskao je moje zenice. Prodrmao sam glavu. Uskoro sam rekao: "Prva u naoj galaksiji od koliko ve? Trista pedeset godina? Mogla si da me pozove." "Malo due. Keplerova zvezda bila je 1604. Izvini za poziv zna, bili smo malo zauzeti." "Mogu misliti. Kada se to dogodilo?" Sagnula se po asopis. "Negde oko ponoi. Avetinjski. Upravo mi se zavrila smena", nasmejala se. "Mala kosmika kataklizma da mi odvrati panju sa

zaepljenih sinusa. I tako, nema bolovanja.Zato sam ovde na klinici. Kris kae da ne prihvata izgovore." Krinamurti je bio direktor Gamova. "Hoe li se uskoro vraati na vrh?" Klimnula je glavom. "Reci Krisu sa u doi u posetu. elim da pokupim dosta materijala." "Naravno." Sestra je dola do nas. "Gospoica Denton?" "Mmh", klimnula je glavom i poslednji put obrisala nos. Izvlaei se iz mekane stolice rekla je: "Kako to da nisi itao u novinama o Rigelu? Ima u svim jutarnjim novinama." "Nisam obnovio pretplatu." "A vesti na TV-u? Radio?" "Nisam gledao, a u kolima nemam radio." Pre no to je nestala u hodniku ka sobama za pregled rekla je: "Ta tvoja seoska kua mora da je stvarno izolovana." Led se cedio sa streha dok sam stizao kui i uparkiravao se pored garae. Ako nebo nije varalo, nije bilo novih vremenskih frontova; nije bilo potrebe da se auto zatiti od novih deset santimetara snega. Sunce ranije zalazi kod moje kue meu planinama; senke su oholo koraale jalovim dvoritem i crple toplotu iz moje koe. Vrhovi su, naravno, promiljene barijere koje spreavaju da svetlost i toplota dopru do obalnih gradova. Jednom sam ih personificirao kao prijateljske divove, voljeni lummoxen koji nas uva. Ne vie. Sada su opet samo planine, Kaskadni venci. Za trenutak pomislio sam da vidim blesak svetlosti, ali to je bio samo hitar odraz zalazeeg sunca u prozoru. Kua je i dalje tamna i tiha. Pesnikinja iz Sijetla otila je pre tri meseca. Moja hladnoa njena vrelina. Mislio sam da e me transferacija ugrejati. Umesto toga, ona se hladila. Poruka koju je ostavila u naputenoj kui bio je sonet o duhovnim promrzlinama. Poslednjih mojih jedanaest godina nisu bile celibat, ali su ponekad izgledale tako. Entropija naposletku nadvladava svu kinetiku energiju. Zatim sam pogledao ka sutonskom istoku i ugledao izlazei Rigel. Mesec jo neko vreme nee biti vidljiv, tako da je zvezda koja je eksplodirala bila najsvetliji objekat na nebu. Privezala me je za mesto pored kola snagom sletnih avionskih svetala. Belo svetlo koje me je obasjavalo napustilo je pre pet stotina godina supernovu (detalj koji treba pomenuti u neizbenom lanku grafike ilustracije meuzvezdanih rastojanja uvek ulivaju strahopotovanje itaocima).

Veeras, gledajui u zlokobno, stotinama milijardi stepeni toplo oko u koje se Rigel pretvorio, znao sam da je meni uliveno strahopotovanje. Pitao sam se da li je Rigel neverovatno je, znam imao planetarni sistem; da li je prenju svetova prethodilo topljenje planinskih lanaca i kljuanje mora. Pitam se, da li su pre pet stotina godina inteligentna bia oamueno gledala kako zvezdani plamen guta njihova nebesa. Da li su imali vremena da prokunu nepravdu? Postoje milijarde zvezda u naoj galaksiji; za hiljadu godina, u proseku, samo tri postanu supernove. Dobri izgledi; Rigel je otiao. Gotovo hipnotisan, gledao sam ga sve dok se nisam iznenada zaljuljao pod naletima vetra koji se u tami pojaavao. Prsti su mi bili ukoeni od hladnoe. Ali kada sam se okrenuo da uem u kuu, bacio sam poslednji pogled na nebo. Zastraujui Rigel, da ali moje oi zaokupio je jedan drugi fenomen na severnom nebu. Iskra svetlosti gorela je jasnije od okolnih zvezda. U poetku mislio sam da je to avion koji prelee, ali pozicija je ostala nepromenjena. Postepeno, znajui verovatnou i nerad da poverujem, prepoznao sam novu supernovu. Za proteklih pet decenija video sam mnoge stvari. Ipak, gledajui nebo, oseao sam se kao divljak koji drhti obuen u neobraeno krzno. Zubi su mi cvokotali, ne samo od hladnoe. eleo sam da se sakrijem pred univerzumom. Vrata kue bila su nezakljuana, to je bila srena okolnost ne bih uspeo da uvuem klju u bravu. Konano sam preao prag. Upalio sam sva svetla, odbacujui dve zvezdane lomae koje su plamtele na nebu. Ispostavilo se da je moj urolog natmuren crnac po imenu arp, koji me je, pretpostavljam, tretirao kao bilo koji drugi uzorak u svojoj laboratoriji. U svojim ranim tridesetim, proitao je bio neke moje knjige. Cenio sam potpuno odsustvo respekta za nadreene, ili poznate linosti. "Biete iskreni?" rekao sam. "Raunajte na to." I on me je poastio jednim od tih prokletih urolokih prstiju. Kada sam ponovo bio u stanju da ga upitno pogledam, lagano je klimnuo glavom i rekao: "Postoji izraslina." Potom sam bio na seriji analiza krvi u potrazi za encimom zvanim kisela fosfataza. "Povien", ree arp. Konano, u laboratoriji, morao sam na cistoskop; sjajnu, metalnu tubu koju e mi uvui u ureter. Kroz nju e ubaciti biopsijska kleta. "lsuse, alite se." arp je odmahnuo glavom. Rekao sam: "Ako biopsija pokae malignost..."

"Ne mogu da odgovorim na tiinu." "Hajdete", rekao sam. "Do sada ste bili iskreni. Kakve su anse da se malignost izlei?" Otkako sam uao u njegov ured, arp je izgledao nesreno. Sada je izgledao jo nesrenije. "Nije to moje polje", rekao je. "Zavisi od mnogo faktora." "Samo mi dajte jednu brojku." "Moda trideset procenata. Sve zavisi od toga da li je metastazirao", dok je to govorio, njegove oi srele su moje. Zatim je uzeo cistoskop. Sa lokalnom anestezijom, ili bez nje, penis me je pakleno pekao. Konano sam se one noi druge supernove privatnom linijom probio do Deki Denton. "Mislila sam da je prole noi bila ludnica", rekla je. "Trebalo bi da nas sad vidi. Imam samo minut." "Hteo sam da samo potvrdim ono to sam ugledao", rekao sam. "Video sam kako je prokletinja eksplodirala." "Bolji si od bilo koga u Gamovu. Svi smo bili zauzeti posmatranjem Rigela..." elektronski biiipovi ometali su vezu. "Nik, jesi li jo tamo?" "Mislim da neko eli vezu. Reci mi samo jedno: da li je to ba prava supernova?" "Apsolutno. Koliko za sada moemo da odredimo, Tip II." "ao mi je to nije najvea i najbolja." "Dovoljno je velika", rekla je. "Dovoljno je dobra. Ovoga puta udaljena je samo oko devet svetlosnih godina. Sirius A." "Osam zarez sedam svetlosnih godina", automatski sam rekao. "ta to znai?" "Direktni efekti? Ne znam. Razmiljamo o tome." Zvualo je kao da je rukom prekrila slualicu; zatim se vratila na liniju. "Sluaj, moram da idem. Kris e me ubiti. Govoriemo kasnije." "U redu", rekao sam. Veza se prekinula. inilo mi se da na mrtvoj liniji ujem dvadeset-i-jedan centimetarski bazini vodonini um svemira. Zatim se ubacio pozivni signal i ja sam spustio slualicu. Amanda uopte nije izgledala srena. Dva puta ja ispreturala ono za ta sam mislio da su rezultati mojih laboratorijskih ispitivanja. "U redu", rekao sam sa pacijentske strane irokog stola od orahovine. "Reci." "Gospodin Rimond? Nikolas Rimond?"

"Na liniji." "Ovde gospoa Kurnik iz Trans-Vest Ervejza. Zovem iz Denvera." "Da?" "Ovaj broj dobili smo iz rezervacije koja je izdana Lizi Rimond..." "Mojoj eni. Oekujem je negde ovog vikenda. Da li vas je zamolila da me unapred obavestite?" "Gospodine Rimond, nije to u pitanju. Na spisak pokazuje da se vaa ena ukrca/a na veeranji let broj 903 iz Denvera za Portlend." "Pa? ta nije u redu? Je li bolesna?" "Plaim se da se dogodila nesrea." Tiina me je guila. "Koliko je loe?" Sleivanje je zapoelo. "Naa letelica sruila se desetak milja severozapadno od Glenvud Springsa u dravi Kolorado. Izvetaji sa mesta dogaaja kau da nema preivelih. ao mi je gospodine Rimond." " Niko?", rekao sam. "Mislim..." "Zaista mi je ao", ree gospoa Kurnik. "Ako se pojavi bilo kakva promena, istoga trena biete obaveteni." Automatski sam rekao: "Hvala vam." Imao sam utisak da gospoa Kurnik eli da kae jo neto, ali posle pauze samo je rekla: "Laku no." Na snenim planinskim padinama Kolorada umro sam. "Biopsija je pokazala malignost", ree Amanda. "Pa", rekao sam, "prilino loe." Klimnula je glavom. "Reci mi alternative." Iskrzani komadii metala arili su se kao zubi u planinsku padinu. Moj sluaj samo je delimino bio neobian. Amanda mi je rekla da je rak prostate kazna koju plaa ovek u svemu ostalom zdrav. Ako izbegne sve ostale zamke bolesti, oveka dvadesetog veka obino dokraji njegova prostata. U mom sluaju, problem se pojavio dvadeset godina pre vremena; moja loa srea. Metal koji se hladio u snegu pucketajui i cvrei, bio je nem. Pretpostavljajui da rak nije metastazirao, postojalo je nekoliko mogunosti, ali u ovom stadijumu Amanda je imala malo poverenja bilo u radiologiju, bilo u hemoterapiju. Preporuivala mi je radikalnu prostatektomiju. "Ne bih ti to preporuivala da ti nije preostalo avolski mnogo vrednih godina", rekla je. "Nije to uobiajeni savet za starije pacijente, ali ti si u dobroj kondiciji, mogao bi to podneti."

Nita se nije pokrenulo na planinskoj padini. "ta bi to prouzrokovalo?" "Zna i sam znaenje 'radikalnog'". Nisam imao nita protiv podvezivanja spermatovoda trebalo je da to uradim pre mnogo godina. U pedeset prvoj hladnokrvno bih podneo sterilizaciju, ali... "Seksualno nefunkcionalan?" rekao sam. "O boe." Bio sam svestan stezanja u glasu. "Ne mogu to da uinim." "Naravno da moe", vrsto ree Amanda. "Koliko te dugo poznajem?" Odgovorila je na svoje pitanje. "Dugo. Dovoljno dugo da znam da sve ono to se rauna nije u tvom penisu." utke sam odmahnuo glavom. "Sluaj, proklet bio, smrt od raka je gora." "Nije", rekao sam tvrdoglavo. "Moda. Je li to sve?" Nije bilo. Amanda je na listu dodala i mokranu beiku. I ona bi bila odstranjena. "Cevi e voditi iz mene?" rekao sam. "Ako preivim, proveu ostatak ivota vukui sa sobom plastinu vreicu za sakupljanje mokrae?" "ini to previe melodramatinim", tiho je rekla. "Ali, jesam li u pravu?" Posle pauze: "Sutinski, da." To je i bila sutina; dobre vesti, pod pretpostavkom da se kancerogene elije tokom operacije nee osloboditi i migrirati ka ostalim organima. "Ne", rekao sam. Prokleta podlost, gnusna nepravednost svega toga zatvorila je vrata. "Neka se nosi, ne. Odluio sam, neu tako da ivim. Ako prosto umrem, sve e biti u redu." "Nikolas! Prekini sa samosaaljenjem." "Ne misli li da imam pravo da odluim?" "Budi razuman." "Ti bi trebalo da pomae", rekao sam, "a ne da se svaa sa mnom. Ti si zavrila sve te kurseve smrti-i-umiranja. Ti budi razumna." Miii oko usana zgrili su joj se. "Dajem ti sugestije", ree Amanda. "Moe s njima uiniti to god prokleto poeli." Prole su godine otkako sam je video besnu. Gledali smo se skoro minut. "U redu", rekao sam. "ao mi je."

Nije se smirila. "Ostani pogoen, ak i ako to boli. Naljuti se, pobesni. Gledam te zamrznutog ve deceniju." Popustio sam. "Preiveo sam. To je dovoljno." "Misli? Sedi ve jedanaest godina kao obamro ekajui nekoga da te odlomi od lednika. Dopustio si da ljudi, kao u bilijaru, prolaze mimo tebe, udarajui te povremeno bez rezultata. Pa, sada te nije neko gurnuo o ivicu stola ve neto. Hoe li mu se predati? Liza to ne bi elela." "Nju ostavi na miru", rekao sam. "Ne mogu. Zbog nje si mi jo vaniji. Seti se, bila mi je najbolja prijateljica." "Pazi na nju", Liza je jednom rekla. "Osetljivija je od svih nas." Liza je znala za nau vezu; napokon, Amanda nas je upoznala. "Znam." Oseao sam se izgubljeno; liavanje, ozlojeenost, ukoenost karusel je kloparao ka konanom ponoru. "Nik, ima anse da preivi jo dobar komad ivota. elim to, i ako budem morala da upotrebim Lizu kao oruje, uiniu to." "Ne elim da preivim, ako to podrazumeva da u puzati okolo kao kakav upisani kiborki evnuh." Karusel se pribliavao ivici ponora. Amanda me je dugo gledala, a onda ozbiljno rekla: "Postoji jo jedna mogunost, poduhvat izuzetno rizian. ula sam od prijatelja da na Novomeksikom mezonskom fizikom centru trae subjekta za eksperiment." Prekopao sam po seanju. "Terapija snopovima estica." "Pionima." "To je riskantno", rekao sam. "Buni li se?" nasmejala se. I ja sam se nasmejao. "Ne." "Hoe li da proba?" Osmeh mi je zamro. "Ne znam. Razmisliu." "To je dovoljno ohrabrujue", ree Amanda. "Obaviu neke razgovore da vidim da li je centar zainteresovan za tebe, kao to si ti, pretpostavljam, za njih." "Nisam rekao da. I ja u tebi javiti." Nisam nita rekao Amandi, ali sam njenu ordinaciju napustio mislei samo na smrt. Zvui melodramatino, ali sam se spustio u grad da posetim prodavnice oruja i razgledam ponudu pitolja. Posle dva sata zamorio sam se od dranja

oruja. elik je izgledao jednako hladan i dalek. Kada sam se kasno popodne vratio kui, na telefonskoj sekretarici bila je jedna jedina poruka. "Nik, ovde Deki Denton. Izvini to neko vreme nisam zvala, ali zna kako je. Mislila sam da bi voleo da zna da Kris ima sastanak sa tampom poetkom nedelje verovatno u ponedeljak uvee. Mislim da je zabrinut jer nije stvorio dobru teoriju da objasni tri supernove Tipa II i pola tuceta standardnih novih koje su se pojavile u toku poslednjih nekoliko nedelja. Ali, ni bilo ko drugi koga znam, nije. Toliko vremena provodimo nou da emo se pretvoriti u vampire. Pozvau ponovo kad saznam tano vreme odravanja sastanka. Mislim da je prolo trideset sekundi tako da..." Traka se zavrila. Zimske logorske vatre plamtele su mi u umu dok sam razmiljao ekajui da se traka premota na poetak. Tri supernove Tipa II? Jedna je sasvim prirodna, parafrazirao sam, dve znae sluajnost, tri ine zaveru. Impulsivno sam okrenuo kuni broj Dentonove; nije bilo odgovora. Sve linije za Gamov Pik bile su zauzete. Izgledalo mi je logino da mi je Deki Denton potrebna ne samo zbog toga to je sluala sve to sam priao, ni zbog vesti o konferenciji za tampu. Potrebno mi je bilo produbljivanje prijateljstva. Mislio sam da elim da pozajmim magnum za koji sam znao da ga dri u zakljuanoj ladici stola u svojoj kancelariji u opservatoriji. Znao sam da je mogu zamoliti za uslugu. Pitolj je obino koristila da posle posla raznosi mete na kamenitim stranama vrha. Iritirajua pravilnost signala zauzea povratila mi je razum. Samo trenutak, rekao sam sebi. Rimonde, do avola, ta to predlae? Nita, bio je odgovor. Jo ne. Ne... sasvim. Kasnije te noi, otvorio sam klizna staklena vrata i uznemirio skif snega na terasi drugog sprata. Besramno sam dopustio luksuz da ostavim vrata delimino otvorena tako da bi topao vazduh mogao da struji oko mene dok posmatram nebo. Zvezde su se povremeno nazirale izmeu golemih naslaga stratokumulusa koji su jurili preko Kaskada. ak i tako, tri supernove su dominirale u noi.Oima sam povukao zamiljene linije; spojite take i reite zagonetku. Koliko enigmi moete nai u ovoj slici? Nerado sam odvojio oi od glavnog fenomena i potraio stara uporita. Izabrao sam crvenu taku Marsa. Pre nekoliko godina doao sam na otkaenu ideju koja me je odvela do Mesmeriste tako se oglaavala dole u Judinu. Vozio sam se du obale posle pokrivanja medicinske aeronautike konferencije u Ouklendu. Negde oko

Kreent Sitija zavrio sam riblju veeru meajui prepisane pilule i zabranjeni sko. Negde tokom veeri setio sam se procesa kompjuterskog poveavanja koje je JPL koristio da izotri telemetrijske slike iz projekata kakvi su Mariner ili sputanje Vikinga na Mars. U to vreme inilo mi se loginim da se seanje iz ovekovog kompjutera moe nekako poveati, pojasniti hipnozom. Ba otkaene fantazije. Ali, nekako su prole kao razumne i podsticajne da zavrim u ustanovi Madam Guzman "Saveti/Mesmerizam/zdravlje" odmah preko granice Oregona. Madam Guzman imala je kou boje njenih tekih lakiranih drvenih vratiju; pravila je utisak oblaei se kao deo stereotipa za koje bi mi gajosi rekli da je ciganski. Marama i kristalna kugla isticale su imid. Mislim da je bila Vijetnamka. U svakom sluaju, ubedila me je da ume da hipnotie, a onda me je gurnula nazad kroz vreme. Upravo pre no to je ula u kabinu, Liza je zastala i mahnula mi sa vrha stepenica; na vetru joj se njena crna kosa viorila oko lica. Trebalo je da primim k srcu lekciju mirovanja; entropiju nije lako nadvladati. Ono to je Madam Guzman postigla bilo je da zamrzne poslednji Lizin lik. A onda me je ubacila tako blizu, kao da stojim pored nje. Ponekad, u nonim morama, jo to vidim; njene oi uperene u daljinu. Njena koa zrnasta kao novinska fotografija. Vidim je, ali ne mogu da je dodirnem. Drhtim od hladnoe i gurajui jo vie otvaram staklena vrata. A tamo! Oko se otvorilo u svemiru. Blesak hladan kao friiderska lampica nou u kuhinji. inilo se kao da je Mars nestao progutan sjajem nove daleko iza sebe. Jo jedna, pomislio sam. Novo oko dralo me je fasciniranog, sigurno probodenog, kao to dete lako moe prikaiti novog nonog leptira u zbirku. Nik? Ko je to? Nik... Ti si auditorna halucinacija. Tamo na terasi zvuk smeha spiralno se obavijao oko mene. Mislio sam da e stresti sneg sa drvea. Planinski mir je vibrirao. Tajna, Nik. Kakva tajna? U pedeset prvoj dovoljno si star da je odgonetne. Ne igraj se sa mnom. Ko se igra? Koliko god vremena da je prolo... Da? Proveo si jedanaest godina sanjajui, preputajui se, doputajui drugima da rade umesto tebe. Znam. Zna li? Onda poradi na tome. Sam odredi ta ti je initi. Niti jedan ljubavnik ne moe ti vie rei. Koliko god vremena da je preostalo...

Nekontrolisano drhtei zgrabio sam ogradu na terasi. Nestalni poentilistiki crnobeli portret rastvorio se u drveu. Od grane do grane, od vrha do dna, smrznut sneg lomio se i padao, sakupljajui impuls. Drvee je odbacivalo svoj omota. Uskovitlani prah uspeo se do terase i dodirnuo mi lice areim dijamantima. Jedanaest godina je vie od polovine vremena koje je Rip Van Vinkl prespavao. "Prokleti bili", rekao sam. "Proklet bio." Mi slavimo nae snove. Grob se mirno odmara meu drveem. "Proklet bio", ponovio sam gledajui u nebo. Na hladnoj oregonskoj planinskoj padini nisam vie bio mrtav. I da, Amanda. Da. Poto smo preseli u Albukerkiju, doleteli smo u Los Alamos malom lokalnom kompanijom zvanom Ros Erlejnz. Nikada pre toga nisam leteo na tako starom modelu, De Hevilend Tvin Oter, i nadam se da nikada vie i neu; radije bih iz Los Alamosa autobusom. Dok smo se pribliavali planinama, stjuarda i ostalih esnaest putnika turbulencije su bacale na sve strane. Nisam oekivao planine. Pretpostavljao sam da Los Alamos lei u nekoj vrsti jugozapadne bunovite pustinje koja okruuje Albukerki. Umesto toga sreo sam se sa gradiem smetenim na umovitoj planinskoj padini. Pilotov neuzbueni glas dopro je iz interkoma da objavi blisko sletanje, temperaturu na aerodromu i injenicu da Los Alamos ima vie doktora nauka po glavi stanovnika od bilo kog drugog grada u Americi. "Odmah iza Akademgoradka", rekao sam okreui se od prozora ka Amandi. Koa joj se bila nabrala oko sklopljenih oiju. Kesu jo nije morala da iskoristi. Imao sam oseaj da bi Amanda, uprkos starom prijateljstvu, kolegama i muu voljnom da preuzme brigu nad klinikom, hitnosti potrebe da pomogne pacijentu i elji da doivi egzotini eksperiment, mogla da zaali to me prati do onoga to je nazvala "fabrikom mezona". Tvin Oter je poao na sletanje kao da kree u briui let, pa smo ve sledeeg trena bili na zemlji. Dok smo se vozili preko aerodromske platforme doiveo sam iznenadan oseaj dja va; na vreme od pre godinu dana kada me je prijatelj Cesnom vozio na jug. Aerodrom u Los Alamosu veoma je liio na vazduni terminal u Si-Taku na kome sam sreo pesnikinju iz Sijetla. Oboje smo se zadesili u redu za plaanje u ekspres restoranu. Prokomentarisao sam njen detaljno uraen medaljon u Haida stilu. Seli smo za isti sto i poveli razgovor; ispostavilo se da je ula za mene. "Zaista cenim vae stvari", rekla je. Toliko o mojoj idealnoj pesnikinji koja koristi samo precizne slike. Suva

misao. Bila je jeste prvorazredna pesnikinja. Kada razmiljam o njoj obino je nazivam "pesnikinja iz Sijetla". Da li je ta vrsta depersonalizacije simptom? Amanda je otvorila oi, iscrpljeno se nasmeila i rekla: "Mogla bih da iskoristim doktora u sebi." Stjuard je otvorio vrata i retki planinski vazduh Novog Meksika oboje nas je povratio u ivot. Vei deo Novomeksikog mezonsko fizikog centra bio je zakopan ispod planinskog grebena. Zahvaljujui tome to sam bio gost-novinar i eksperimentalni subjekt mislim da smo dobili iscrpniju turu od one koju bi dobila veina pacijenata i njihovih doktora. Sve to sam video podsealo me je na skupa kulisa za kvalitetne naunofantastine filmove: unutranjost glavnog akceleratorskog prstena, blistava svetlouta svetlost i zakrivljenost kao u hodnicima svemirske stanice u Dvehiljade prvoj; linearno akceleratorska i pobuivaka podruja; prav tunel ka mezonskom medicinskom kanalu; pet metarska loptasta soba koja je podseala na neku vrstu vremeplova. Posetio sam FermiLab u llinoisu i CERN u Zenevi, tako da sam imao optu ideju na ta ti objekti lie. Ipak, nije mi bilo lako da objanjavam Alisa u zemlji uda lavirinte koji su inili osnov visokoenergetske fizike. Ali, onda je to preuzela Dilejnijeva, mlada biofiziarka povezana sa mojim tretmanom. Postalo je teko razvrstati mezone, pione, hadrone, leptone, barione, J'eve, fermione i kvarkove, kao i takve kvantne osobine kao to su stranost, boja, barionski broj i arm. Naroito arm, taj efemerni kvalitet koji objanjava zato se odreeni tipovi radioaktivnog raspadanja koji bi trebalo da se dogode, ne dogaaju. Na kraju sam i sam zaglibio usred kvarkova, antikvarkova, armiranih kvarkova i kvarkleta. Nekakav aljivdija je na portirnici za pacijente u administrativnom centru okaio natpis: "Oaran sam to sam vas sreo." "ala, zar ne?" ree Amanda oprezno. "Verovatno nije bilo nikog duhovitijeg", rekao sam. Dilenijeva, koja je svaku re merila smrtnom ozbiljnou, nije se uopte nasmejala. "Neki tehniari smatraju da je to smeno. Ja ne." Bezbroj puta prevakavali smo skoranje leenje. Optimistiki sam pravio zabeleke za knjigu: Primarni problem radiolokog pristupa leenju raka je u tome to teka radijacija ne ubija samo kancerogene elije, ve ozrauje i okolno zdravo tkivo. Meutim, sredinom sedamdesetih godina ovoga veka istraivai raka pronali su orue koje je vie obeavalo: uske zrake subatomskih estica koje se mogu selektivno usmeriti na tkivo tumora. Dilejnijeva je imala moda dve decenije manje od Amande; to to je, bila mlaa kao da joj je prualo perverzno zadovoljstvo u izigravanju pedagoga.

"Cepanje atomskog jezgra u malom obimu..." "Malom?" nevino je upitala Amanda. "Manjem nego kod fisione bombe. Vei deo sila veze na udesan nain pretvara se u materiju." "Na udesan nain?" ree Amanda. Podigao sam pogled sa laganog udarca o ivicu stola koji sam pokuavao da izvedem na zelenom satenu. Nas troje smo igrali bilijar na bilijarskom aneksu rekreacionog salona NMMFC-a. "Uh", ree Dilejnijeva. Ritam njenog predavanja bio je prekinut. "Stenografski kurs fizike." "Stenografija stvarnosti", rekao sam ne diui pogled sa bilijarske kugle. "uda nisu nita manje egzaktna od osobine arma." Amanda se prigueno nasmejala. "To je sve to sam elela da saznam." Od udesne vanosti za moj sluaj bio je atomski lepak, mezoni, jedna od estica nastalih fisijom. Jo specifinije, moje udo bio je negativno naelektrisan pion, podvrsta mezona. Elektromagnetska polja mogu da fokusiraju pione u kontrolisani zrak i ispale ga u odreenu metu mene. "Nema uda u fizici", ozbiljno je rekla Dilejnijeva. "Upotrebila sam pogrean termin." Promaio sam. Lagan udarac i bilijarska kugla se otkotrljala u ugao promaujui jedanaesticu, iako sluajno, Amandi sam ostavio lepu poziciju. Pogledala je na sto i nasmeila se: "Ne vraaj se odlepljen." "To si dobro rekla", kazao sam. "Atomski lepak zaista se odlepljuje, zahvaljujui jedinstvenoj osobini piona da kada se sudare, ili ih zarobi jezgro drugog atoma, ponovo pretvaraju u istu energiju; mala nuklearna eksplozija." I Amanda je promaila. Uglovi usana Dilejnijeve razvukli su se u mali zadovoljni gest. Nagnula se nad sto potpuno mirnih ruku. "Poveaj broj piona, poveaj broj jezgara meta i imae kontrolisanu reakciju koja oslobaa znatno vie energije nego to je ona koju poseduje ulazni pionski zrak. "Ha!" Ubacila je jedanaesticu i dvanaesticu; zatim je postavila kugle na sto. Amanda i ja smo izmenjivali poglede. "Razvali ih", ree Dilejnijeva. "Na redu si", ree mi Amanda. U mom sluaju, medicinski kanal NMMFC-a ispalie usmeren pionski zrak u moju neposlunu prostatu. Ako sve ispadne kako je zamiljeno, oni pioni koje zadre jezgra kancerogenih elija pretvorie se u energiju u seriji atomskih buktinja. Poto su elije raka osetljivije, unitenje tkiva bie ogranieno, lokalizovano u kancenogenom izrastaju.

Bilo je udno misliti o sebi kao o minijaturnom bojnom polju. Misliti o sebi kao o novom Sted Fildu ili Oak Ridu bilo je smeno. Ispostavilo se da je Dilenijeva bilijarski derikoa par excellence. Najvanija joj je bila pobeda i uvek je pobeivala. Reio sam da to protumaim kao pozitivno predskazanje. "Vreme je", ree Amanda. "Ne mora da zvui kao da vodi osuenika na elektrinu stolicu." Pritegnuo sam belo medicinsko odelo oko sebe i navukao papue. "ao mi je. Jesi li zabrinut?" "Ne toliko otkako Dilejnijeva rauna na mene kao na deo napora ka Nobelovoj nagradi." "Ona je dobra." Glas joj je previe uplje odzvanjao u sterilnoj, ploicama obloenoj sobi. "to se mene tie, ja pucam na Kalinga nagradu", rekao sam. Amanda je odmahnula glavom. Kosa nalik na oblak igrala se oko njenog lica. "Ja u se zadovoljiti pozitivnim prognozama za mog pacijenta." Iza vrata ekali su me Dilejnijeva i dva tehniara sa bolnikim kolicima. Postoji stanje sa one strane dostojanstva kada lei na stomaku presavijen oko specijalnog stola, isturene zadnjice okrenute ka medicinskom kanalu. Kruto vezana keramika ciljna cev otvarala je poseban kanal kroz moj anus ka prostati. Monitorska oprema i titnici okruivali su me. Bilo mi je vrue i beskrajno neugodno. Amanda me je nakljukala hemikalijama od kojih nekima nisam znao ni ime. Onako oamuen, nisam mogao da odluim koja je od mnogih neugodnosti najrazdraijivija. "Sreno", rekla je Amanda. "Bie gotovo bre no to misli." Osetio sam neno tapanje po slabinama. Mislim da sam uo cviljenje elektrine opreme kada se ukljuila. Mogu da kaem da mi se um zaustavio za vreme. Nisam mogao ak ni da se setim koliko milijardi elektronvolti e usmeriti pionski zrak ka mojoj stranjici. uo sam zvuke koje nisam mogao da identifikujem; moda kripavo zatvaranje ogromnih metalnih vrata. Moj mozak je slobodno plivao u reci hemikalija. ekao sam da se neto dogodi. Mislio sam da ujem mainsku tanad kako klopara niz cev; ne, estice su vritei prolazile pokraj divovskih zakrivljenih magneta u medicinski kanal brzinom od tri stotine hiljada kilometara u sekundi; bleskajui ka meni kroz niz

filtera; usporavajui, usporavajui, gubei energiju pri prilaenju; zatim prolazak kroz poslednju cev u moje telo. Unutra... Pioni plove po unutranjim atomskim morima u relativistiki konanom vremenu. Onda perspektiva naseljena jednim biva naseljena sa dva. Pion se kree ka jezgru meti. Na odreenoj taki pion vie nije pion; ono to je privremeno bila materija vraa se u energiju. Energija bukti, iri se, iri i nestaje. Druge eksplozije odvijaju se unutar obrazaca koji lee unutar veih obrazaca. Tama i svetlost se smenjuju. Svetlost srasta u loptu; masivnu, vrelu, loptu koja plamti u tami. Probuena, na neki nain pogoena, lopta poinje da se saima u sebe. Njena unutranja temperatura penje se do kritinog nivoa. Na est stotina miliona stepeni odigrava se fuzija jezgra ugljenika. Stvaraju se tei elementi. Kada je gorivo iscrpljeno, lopta se i dalje saima; ponovo se temperatura podie; ponovo se stvaraju tei elementi i po redu troe. Ciklus se ponavlja sve dok nuklearna pe ne stvori gvoe. Dalju nuklearnu reakciju nije mogue izazvati; vatra jezgra je ugaena. Bez spoljne kontrole fuzione reakcije lopta inicira konaan kolaps. Temperatura dostie sto milijardi stepeni. Svaka zamisliva nuklearna reakcija je unitena. Lopta se rasprskava u konanoj konvulzivnoj kataklizmi. Njena energija se iri, nestaje, pojedena je od strane entropije. Vreme za koje se to dogodilo nije due od vremena koje je potrebno sunevoj svetlosti da dospe i osvetli Zemlju. "Kako se osea?" Amanda se nadnela nad moje vidno polje izazivajui pomraenje fluorescentnih prstenova iznad moje glave. "Oseam?" inilo mi se kao da govorim ustima punim pamunih kolaa. "Osea." "U poreenju sa im?" rekao sam. Nasmejala se. "Dobro ti je." "Drao sam jednu nogu na akceleratoru", rekao sam. Zbunila se, a onda je poela da se smeje. "Proi e te." Zavrila je obilazak i svetla su mi ponovo sijala u lice. "Ali volan nisam", promrmljao sam. Poeo sam da se kikoem. Neto me je ubolo u ruku. Mislim da je Dilejnijeva htela da me zadri pod prismotrom u Novom Meksiku sve do ceremonije u Stokholmu; nisam imao toliko vremena.

Pretpostavljam da niko od nas nije. Amanda je poela da se brine zbog mojih potitenih utanja; pripisivala ih je prvo lekovima, a onda dvonedeljnim testovima koje su Dilejnijeva i njene kolege vrili na meni. "Do avola sa ovim", rekao sam. "Moramo se izvui odavde." Amanda i ja bili smo sami u mojoj sobi. "ta?" "Reci mi prognozu." Nasmejala se. "Mislim da moe da konkurie za Kalingu." "Moda", brzo sam dodao. "Vie nisam pacijent; sada sam predmet istraivanja." "Pa ta emo?" Izali smo iz NMMFC-a pod okriljem noi i borei se sa bunjem proli pola kolometara do autoputa. Odatle smo stopom doli do grada. "Ovo je ludo", ree Amanda, skidajui iak sa dempera. "Bar izbegava vrste argumente", rekao sam dok smo se pribliavali svetlima Los Alamosa. Poslednji dnevni autobus ve je bio otiao. eleo sam da priekamo do jutra. Uprkos mome protivljenju otili smo Ros Erlejnsom. "Nareenje doktora", ree Amanda skupljenih zuba kad je Tvin Oter bupnuo na pistu. Sanjam pione. Sanjam obojene balone napunjene vodonikom; zapaljene i rasplamsale u noi. Sanjam Lizino lice nalik na novinsku fotografiju. Lice joj je ponosno i alosno. Amanda je imala zalihe pacijenata i dovoljno briga, tako da sam svoje none more odneo Deki Denton na opservatoriju. Ispriao sam joj o svojim halucinacijama u akceleratorskoj komori. Gledali smo se preko male kancelarije. "Drago mi je da ti je bolje, Nik, ali..." "Nije u tome stvar", rekako sam. "Sea li se kako si mrzela moj lanak o pesnitvu koje slavi novu tehnologiju? Suvie nestvarno?" Uleteo sam u spekulacije razuzdano meajui pionske zrake, doktore, supernove, iracionalnu statistiku, kancerogene izrasline, vatrene balone i bogove. "Bogovi?" rekla je. "Bogovi? Hoe li to da stavi u sledei lanak?" Klimnuo sam glavom. Izgledalo je kao da razgleda novootkrivenog psihopatu. "Nik, to danas

nikome nije potrebno u tampi. Cela planeta ve je uznemirena. Mogunost da radijacija nove uniti ozonski omota, mogunost genetskih promena; ljudi samo o tome govore." "To je samo spekulacija." "Ne vie se 'Poar!' u prepunom pozoritu", rekla je. "Ili u prepunom svetu?" Glas joj je bio miran. "Nemoj sad." "A ta ako sam u pravu?" bio sam uporan. "ta onda?" "Supernova? Nemogue. Sunce nema dovoljnu masu." "Ali nova?" rekao sam. "Moda", rekla je napeto. "Ali to ne bi trebalo da se dogodi bar jo milijardu godina. Evolucija zvezda..." "... je teorija", rekao sam. "Ne bi trebalo ne znai nee. Veeras ponovo posmatraj to okrutno nebo." Dentonova je utala. Video sam gaenje na njenom licu i znao sam da bi trebalo da prestanem; ali nisam. "Veruje li u Boga? Bilo kog boga?" Odmahnula je glavom. Morao sam da to isteram. "ta je sa koncentrinim svemirima, jednim unutar drugog kao ugravirane kineske sfere od slonovae?" Lice joj je prebledelo. "Izaberi kartu", rekao sam. "Bilo koju." "Zavei, proklet bio." Zglavci kojim se naslanjala na ivicu stola bili su joj beli kao to su joj bile bele i usne. "armantno", rekao sam ignoriui arobnu mo rei; zaboravljajui koliko bi verovanje moglo da kota. Ne mislim da je dobrovoljno skrenula Lotus sa puta. Ne elim da verujem u to. Sigurno je dolazila do mene. Moda, rekla je. None more trebalo bi ostavljati kod kue. I tako, evo me ovde na terasi za sunanje tano u podne Zemlje. Nema potrebe da se brinem zbog unitenja ozonskog omotaa i raka koe kao posledice toga. Nee biti ni problema sa mutacionim efektima i genetskim promenama. Ne moram da se brinim o rokovima ili obavezama ugovora. ao mi je to niko nee proitati moju knjigu o pionskoj terapij. Sve to moda. Sunce jarko sija melodija, nalik na alopojku, odjekivala mi je u

glavi. Moda greim. Moda e se protuberanca povui. Moda ne umirem. Nije vano. eleo bih da je Amanda sada sa mnom; ili da sam pored bolesnike postelje Deki Denton; ili da ak imam vremena da odem do Lizinog groba meu borovima. Bar sam sam izabrao koliko u iveti. U tome je tajna, Nik... Blesak osvetljava svemir.

JOHN KESSELL

Veliki san
Svetlost automobila za kojim je Dajvin vozio iznenada skrenu udesno i nestade sa vidika: sleteo je sa druma i pao niz strminu. Dajvin je naglo zakoio; njegov evrolet se trzajem zaustavio na proirenju pokraj puta. U svetlosti farova ukazao se rascepkani prolom u beloj drvenoj zatitnoj ogradi; iza toga, svetlosti Los Anelesa irile su se po dolini. Sasuljao se niz strminu, diui prainu i zakainjui svojim sakoom otro bunje. Pri dnu je leao prevrnuti Krajsler, model 1928; njegova svetla jo su bila upaljena. Prilazei, Dajvin je osetio miris benzina. Voza, izbaen iz olupine, ve je pokuavao da ustane. uao je nekoliko metara dalje, drei se akom za glavu. Dajvin je prebacio ruku preko ovekovog ramena i pomogao mu da ustane. "Jeste li dobro?" upitao ga je. ovek je odgovorio glasom zgusnutim od alkohola: "Naravno da sam dobro. Uvek koristim ovu preicu." Dajvin se nasmeio u tami. "Ja to ne bih mogao suvie je habanja." "Navikne se ovek i na to." Taj ovek je bio u stanju da hoda. Zajednikim snagama vratili su se do Dajvinovih kola. Uli su i seli. Dajvin je nastavio vonju niz planinu. "Za sat ili dva panduri e primetiti to provaljeno mesto na ogradi", ree on. "Hoete kod doktora?" "Ne. Samo me odvedite kui. Livard 2950. Odatle u pozvati policiju." Dajvin je neprestano gledao krivudavi drum; ovom eviju bilo je potrebno pritezanje konica. Njegov putnik se treznio, inilo se, izuzetno brzo. Seo je uspravnije; kosu je akama zagladio unazad kao gimnazijalac pred randevu. Moda je, bar mutno, poinjao da shvata da je maloas za dlaku izbegao smrt. "Moja je srea to ste naili", ree ovek. "Kako se zovete?" "Majkl Dajvin." "Irac, a?" Kroz njegov glas provlaio se, onako uzgred, prezir. "Po ocu." "Moj otac je bio svinja. A majka, Irkinja. Ali ne katolkinja." Opet je sevnuo

prezir. "Moda treba malo da o'ladi", ree Dajvin. ovek se napeo kao da se sprema da udari Dajvina, a onda se opustio. Sad se inilo da je potpuno trezan. "Moda ste u pravu", ree. Dajvin je prepoznao akcenat: britanski, izbledeo od dugog boravka u SAD. Supruga to nije kazala. Vozili su se utke sve dok ne uletee u periferiju grada. Varoice, zapravo; jer, i pored svih napora Trgovinske komore, Planske komisije i policije, u ovim naseljima i sad je lebdelo neto od pospanog duha majune varoice Srednjeg zapada, neto primereno, recimo, Haisonu u Kanzasu. Dajvin se ponekad oseao kao kod kue pomaui nekom poslovnom oveku da prati aktivnosti svog partnera to se i u Kanzasu tako radilo; razumna je to stvar, u takvoj ekonomskoj sredini. To ga je podsetilo da, ma koliko mu se smuio Los Aneles, nipoto ne treba da se vrati na Srednji zapad, jer to ne bi izdrao. Dajvin je znao da adresa koju je ovaj ovek dao nije adresa njegovog doma; jer, poeo je, ranije ove veeri, da prati ovog oveka od trenutka kad je taj izaao iz svog doma u Dvanaestoj zapadnoj ulici. Dooe do jedne grupe bungalova apartmana u panskom stilu u predgrau srednje klase. Doterao je automobil do ivinjaka i zaustavio. ovek je, spremajui se da izae, zastao. "Izvinite zbog one primedbe. Ono za Irce, znate. Moja baba je bila straan snob." "To ne treba da vas brine. Bolje e biti da neko pogleda tu vorugu na vaoj glavi." "Rei u mojoj eni da pogleda." Stao je pokraj kola drei otvorena vrata i naginjui se unutra. Ulina svetiljka koja je bila ispred njih ocrtavala je reljefno njegove fine crte lica. "Hvala", ree. "Mogli ste mi spasti ivot." Dajvin je iznenada osetio vrtoglavicu. inilo mu se da je izaao iz samoga sebe i da sad lebdi pola metra iznad sopstvenog ramena, sluajui sopstvene misli i rei. "Sve to za dan posla", rekoh ja. Gledao sam kako se preljubnik okree i odlazi krupnim koracima uz stazu do vrata bungalova broj sedam. Vrata je otkljuao sopstvenim kljuem i uao. Jedna privlana mlada ena njegova ljubavnica zagrlila ga je na pragu. Los Andeles nazivaju "gradom anela", ali privatni detektiv zna da to ne odgovara istini. Sve je poelo vrlo tiho, prethodnog dana, u petak. Pre onog kucanja na vrata nikad nije imao takve napade vrtoglavice praene oseanjem da ini i govori stvari koje ne eli. Tog dana, u kasno popodne, Dajvin je sedeo u svojoj

kancelariji. Noge je podigao na izbrazdanu gornju plou svog radnog stola, a kravatu je popustio zbog vruine koja je prosto guila. estice praine treperile su u sunevim zracima koji su prodirali kroz prozor, preko njegovog ramena. U tom grubom svetlu inilo se da jeftina sofa naslonjena na suprotni zid prosto zrai prainom, isputajui je u sobu. Delovi roletne razrezivali su svetlost u paralelna koplja koja su probadala sobu kao iljci viljuke. Bila je to ve druga sedmica vrelog talasa. Dani su bili beskrajno dugi, a za razmiljanje je bio potreban vei napor od onog koji je njegov um bio spreman da naini. Pamtio je da se te sedmice probudio, jednog jutra, zamiljajui da je opet u Viiti i da je poeo jedan od onih avgustovskih dana koji svanu topli i vlani tako da odmah znate da e do tri popodne stii izvetaji o najmanje etvoro starih ljudi koji su jednostavno pali mrtvi. Toliko su vrue bile protekle dve nedelje u Los Anelesu. Pred njim je bila flaa ilegalno proizvedenog burbona, a do nje aa, poluprazna. Zaulo se kucanje na vratima. Dajvin je ispraznio au i hitro sklonio i au i flau u najdonju fioku stola. "Uite", ree. "Nije zakljuano." Ula je jedna mlada ena. Teglei svoju kravatu u nameri da je ispravi Dajvin je shvatio da ta ena, ipak, nije mlada. Sela je u stolicu naspram njega i koketno prekrstila noge, ali istroene ruke i umorna linija njene vilice odavali su je. Nosila je eir u obliku zvona i naoari za sunce verovatno da bi sakrila bore oko oiju - i belu svilenu haljinu do iznad kolena. Kosa koja je u kovrdama izbijala ispod ivice zvona bila je izbledelo-plava. Moda to vie nije uspevalo, ali Dajvinu je bilo jasno da je ova ena jo od mladosti uspevala da privue panju mukarca. "ta mogu da uinim za vas, gospoo?" Jo dobrih pet sekundi je samo leprala, a onda je odgovorila glasom tako zavodljivim da je zadrhtao. Poeleo je da zatvori oi i da samo slua taj glas. "Potrebno je da razgovaram sa vama o svom muu, gospodine Dajvine. Strano sam zabrinuta za njega. U poslednje vreme ponaa se na nain koji jedino mogu nazvati destruktivnim. Dovodi u opasnost na brak, a mogao bi, bojim se, jednog dana i da nastrada." "ta biste eleli da uinim, gospoo..." "endler. Moj mu se zove Rejmond endler." Nasmeila se, pri emu se oko njenih usana pojavie nove bore. "Moete me zvati Sesili." "Spaavanje mueva od opasnosti u koje oni sami uleu nije moj uobiajeni posao, godpoo endler." "Ne traim ja od vas ba to." Oklevala je. "elim da ga pratite i da utvrdite

kuda to odlazi. Ponekad nestane i ja tad ne znam gde je. Pozovem njegovu kancelariju i dobijem odgovor da nije tamo. Odgovore mi da ne znaju gde je." Zasad je to bilo jo daleko od samounitenja. "Sa kojom uestanou se to deava, i koliko traju ta njegova odsustva?" Sesil endler se ugrizla za usnu. "Odsustvuje sve ee. Dva ili tri puta meseno a sem toga ponekad kasno doe kui. Deavalo se da ode i ne vrati se danima." Tad je Dajvin reagovao na njenu priu kao da mu je dodala otkucani tekst i rekla mu da pone da ita. Mogao sam odmah da joj kaem da njen problem ima, po svoj prilici, plavu kosu. "Gde radi?" upitah. "U Petrolejskoj kompaniji junog bazena. Kancelarija je u Saut Oliv Stritu. On je potpredsednik." Rekao sam sebi da honorar treba poveati na 25 dolara dnevno. "O. K", rekoh, "pratiu vaeg mua nedelju dana, gospoo endler, ali neto u vam rei bez uvijanja. U ovom gradu est je sluaj da muevi krenu stranputicom. Suvie je novca mutnog porekla, suvie je starleta eljnih da za sebe uzmu neki procenat od ukupnog ulova. Kako god se stvari budu razvijale, ta god ja pronaao, vi ete morati da ovaj problem razreite lino, sa njim." Umesto da se uvredi, nasmeila se. "Nisam dete, gospodine Dajvin..." Kad je ova bila dete, predsednik SAD bio je Mak Kinli. "I supruge ponekad pou stranputicom", nastavila je, glasom koji je podseao na sunani sjaj na svili. "Neu biti iznenaena ako mi doete sa vestima te vrste. Jedino elim da Rejmond bude srean." Ma sigurno, pomislih. I ja. Onda sam porazmislio o svom tekuem raunu. Ovo mirie na razvod, ali nekoliko stotina dolara pomogli bi da mi ivot izgleda mnogo lepe. Dogovorili smo se o plaanju, a onda sam postavio jo nekoliko pitanja. Negde oko sredine ovog razgovora kucani tekst kao da je izgubljen, i Dajvin se, zbunjen, vratio u sopstvenu linost. "Koliko dugo ste u braku?" "Pet godina." "Kakva kola vozi va mu?" "Ima dvoja. Za poslovne svrhe jedan Hapmobil, a za sopstvene potrebe jedan brzi Krajsler." "Imate li njegovu sliku?"

Sesil endler je otvorila svoju majunu torbu i izvukla jednu Kodakovu sliku pet-sa-sedam santimetara veliku. Na slici se video ovek tamne kose, jake vilice, usana pomalo skupljenih, tamnih oiju koje su prodorno gledale. Bio je to ovek priviaan, moda u poznim tridesetim bar petnaest godina mlai od ene u Dajvinovoj kancelariji. Dajvin je sedeo u svojim kolima pred bungalovom u ulici Livard i ekao. Kad je endler uao, Dajvin je odvezao kola odatle, kruio pet minuta po komiluku, a onda se vratio i parkirao se opet u ulici Livard, ali neto dalje, u mrak izmeu dve uline svetiljke, na mesto sa koga e moi da osmatra vrata bungalova broj sedam a da ne bude lako primeen. inilo mu se da veliki deo svog ivota provodi osmatrajui stvari: tue kue, ljude u Santa Aniti, nasad pomorandi u glavnoj ulici, ali toliko daleko od centra da se odatle Gradska venica ne moe ni namirisati, tua kola, kelnerice po restoranima, lampu iznad sopstvenog kreveta, mladie i devojke u botanikoj bati i skoro isto toliko vremena trudei se da njega ne primeti niko. Tako otkriva stvari: gleda, eka, i stvari ponekad dou pred tebe. Dajvin se pitao zato je, kog vraga, maloas poeo da se pravi "pametan" pred endlerovom. On se nikad nije tako ponaao. Oduvek je bio tip oveka koji postaje neprimetan im doe do nevolje. Moda je sve to osmatranje poelo da utie na njega. Kad ga je Sesili endler unajmila, nije mu dugo trebalo da sazna za ljubavnicu u broju sedam. Ve prvog popodneva pratio je endlera koji je izaao sa posla, iz zgrade Italijanske banke, i otiao u jedan oblinji restoran. Tamo ga je saekala ta ena; zajedno su produili pravo u njen bungalov. Bio je to, dakle, jednostavan sluaj neverstva, kao to je i znao istog asa kad je ta ena poela da govori o ieznuima svog mua. Dajvin je mrzeo miris braka koji poinje da se kvari: kai joj i pusti da neka druga budala prosledi stvar. To je bio logian sledei korak. Ali neto je spreilo Dajvina da ovaj sluaj na toj taki otpise. Kao prvo, endlerova ena je nesumnjivo znala, i pre nego to je dola kod Dajvina, da se njen mu via sa nekom drugom enom. Nije ga unajmila radi te informacije. Jedan Ford-kabriolet sa navuenim krovom proao je polako; dvojica mornara bila su u njemu. Dajvin je kliznuo nie u svoje sedite, a farovi su bletavo obasjali prednji deo njegovih kola. inilo se da mornari trae neku adresu. Moda je endlerova devojka - na njenom potanskom sanduetu stajalo je ime M. Peterson primala podstanare. Drugo, postojalo je pitanje zato se endler oenio osobom koja bi mu po godinama mogla biti majka. Uobiajeni odgovor bio je novac. Ali kompanija

Juni bazen bila je jedna od najjaih meu onima koje su izronile iz trajkova na Signal Hilu; potpredsednik takve firme ne bi mogao biti niko ko nema znatan lini udeo u bogatstvu. On se mogao njome oeniti iz Ijubavi, Ali postojala je i druga mogunost: Sesil endler je raspolagala neim to je mogla upotebiti protiv svog mua, i tako je dolo do tog braka. Zato joj on nije bio veran, a to je vodilo do tree stvari koja je spreavala Dajvina da svoju istragu smesta prekine. endler se zaista ponaao kao da hoe samoga sebe da uniti, usmrti. U subotu ujutru Dajvin je opet poeo da ga prati. endler je svoj dan otvorio rukom u jeftinom restoranu, a popodne je otiao kui, svojoj eni. Dajvin je u svojim kolima pojeo jedan sendvi. Opet je krenuo za endlerom kad je ovaj poao na jedan manji aerodrom,u drutvu oveka priblino istih godina. Zajedno su, njih dvojica, otili da se voze avionom. Da neko u porodici ima para, bilo je oigledno. Dajvin se vrzmao oko hangara sve dok se nisu vratili. Neki klinac koji je radio neto oko ulja na jednom avionu tipa "Piers Erou" rekao mu je da endler i taj njegov prijatelj, Fileo, priblino jednom meseno dolaze da lete. Kad je avion aterirao, pilot je iskoio, psujui endlera, i krutim koracima poao prema kancelariji; za pilotom su izali Fileo i endler. Fileo je pomagao endleru da hoda; endler se smejao. Jedan mehaniar je pitao ta se deava, a pilot mu je jakim glasom odgovorio da je endler za vreme jedne serije lupinga otkopao svoj sigurnosni pojas i ustao. endler je tada sa zadnjeg sedita svog automobila dohvatio flau dina. Fileo je pokuao da ga sprei, ali ubrzo su se opet ponaali najprijateljskije. Potom su se odvezli gore, u bregove, do jedne drumske krme izvan zone u kojoj vae propisi grada Los Anelesa. Kad je endler odatle krenuo svojim belim Krajslerom, Dajvin ga je pratio niz krivudavi drum sve dok Krajsler nije izleteo kroz ogradu. Onaj Ford sa dvojicom mornara opet ga je mimoiao, ali sad idui u suprotnom pravcu. Ako se izuzme taj automobil, u ovom kraju nikakvog saobraaja nije bilo. endler e prenoiti u bungalovu, u to se vie nije moglo sumnjati. Dajvin je pomislio da ode da negde neto jede; pomislio je i na mogunost da bar malo odspava u pravom krevetu. Ve je poinjao da se koi od tolikog sedenja u kolima. Od vruine mu se koulja lepila za lea. Najgore od svega bilo je to to od ovakvog posla stradaju bubrezi. Pokuao je da se priseti zato je odabrao ovo zanimanje. Posle rata, rad u Pinkertonima bio je lak, bar dok nije doao red na Dajvina da razbija glave organizatorima sindikata tokom panike zbog "Crvene opasnosti". Grad je morao da ouva svoju poslovnu reputaciju; Dajvin je tome doprinosio, sve do jedne noi kad je skleptao jednoga u eleznikom dvoritu i

onda otkrio da nalazi zadovoljstvo u pendreenju onesveenog oveka. Da ga nije odvukao jedan kolega detektiv, Dajvin bi svoju rtvu tukao do smrti. Sledeeg jutra probudio se oseajui se izvrsno; poeo je da drhti tek kad se setio zato je tako dobro raspoloen. To ga je uplailo. Nije eleo nikog da ubije, ali posle te noi bilo mu je jasno da bi to lako mogao uiniti, i u tome uivati. Zato je napustio Pinkertone, ali nije mogao sasvim da napusti to zanimanje. Sad je bio svoj sopstveni agent. Sedeo je, osmatrao, ekao da ono nasilje ponovo pone, a u meuvremenu je preturao po tuem prljavom veu za dvadeset dolara na dan. Prljavtine je ovde bilo dovoljno i za dva dana rada. Kad se ve spremao da pokrene kola, u retrovizoru je primetio treptaj svetlosti, kao da je neko pripalio cigaretu u kolima parkiranim iza njega, ne ba blizu na drugoj strani ulice. Ta kola su ve neko vreme bila tu, a on nije video da je iko uao ili izaao iz njih. Dajvin je izaao, preao preko ulice i krenuo trotoarom prema tim kolima. Unutra je sedela jedna ena, naslonjena postrance na vrata, i puila. Osmatrala je grupu apartmana, mesto gde su se endler i njegova devojka sastali. Dok se Dajvin pribliavao, bacila je jedan pogled na njega, ali nije pokuavala da se krije. Kad je doao do kola, izvukao je cigaretu i poeo da pretura po depovima kao da trai ibice. "ujte, gospoice, imate li vatre?" Digla je pogled ka njemu. Bez ijedne rei dodala mu je kutiju. Pripalio je. "Hvala." Pri slaboj ulinoj svetlosti inilo se da je njena kosa crna; bila je vrlo kratko podrezana. Usne ove ene bile su pune, nos prav. Izgledala je ozbiljno. "ekate nekoga?" ree Dajvin. "Ne vas." Dajvin je odluio da gaa nasumice. "Ma, nee endler da izlazi veeras, znate." Pun pogodak. Pogled dosad prikovan za bungalov preneo se na njega, uznemiren. Gnjeenjem je ugasila svoju cigaretu. "Ne znam o emu priate." "endler i Petersonova se zabavljaju upravo sad. teta to i nas nisu pozvali, mada sumnjam da biste vi voleli da idete. Moda je bolje da popijemo po olju kafe i potrudimo se da naemo razlog." Posegnula je prema kljuu za paljenje, a Dajvin je kroz otvoreni prozor pruio ruku da je zaustavi. Napela se, onda se opustila. "U redu", rekla je. "Uite." Odvezla je kola do jednog restorana koji radi tokom cele noi, na bulevaru Vilajer. U blistavoj svetlosti Dajvin je video da je mala i vrlo umorna. Krhko

graena, dobro obuena, nije liila na enu koja esto prati oenjene mukarce kroz grad. Dajvin se zapitao da li on sam lii na ono to stvarno jeste. "Zovem se Majki Dajvin, gospoice...?" "Estela Lojd." Izgledala je zabrinuto. "Gospoice Lojd. Imam neka posla sa gospodinom endlerom, i zato elim da znam zbog ega motrite na njega." "Sesi vas je iznajmila." To nije bilo pitanje. Dajvin je jedan tren bio iznenaen. "Ko je Sesi?" "Sesi je njegova ena. Znam da ona eli da zna ta on u poslednje vreme radi. A on se ubija." "A zbog ega je to vama vano?" Estela ga je nekoliko sekundi postojano gledala. Bila je mlada, ali nije bila klinka. "Volim ga i ja", ree ona. Estelin otac, Voren Lojd, bio je profesor filozofije, a njen ujak Ralf bio je ortak Dozefa Debnija, osnivaa Petrolejske kompanije junog bazena. Ispriala je Dajvinu da su njeni roditelji, kad je jo bila devojica, bili u prijateljstvu sa Dulijanom i Sesi Paskal, i da su te dve porodice pomogle jednom mladom oveku iz Engleske, Rejmondu endleru, kad je ovaj, pre rata, stigao u Kaliforniju. im je ula u pubertet Estela se zaljubila u tog mladog oveka, a on je, sa svoje strane, prema njoj postupao kao prema svojoj najomiljenijoj devojici, drugarici. Sve je bilo veoma romantino; bila je to ona vrsta igre u kojoj se mukarci i ene pretvaraju da ne postoji nita nalik na seks. Kad je endler otiao u rat, Estela se brinula i molila bogu, a kad se on vratio, ona je oekivala (i ne samo ona) da e se razviti romansa. Jedna romansa se stvarno i razvila: izmeu endlera i Sesi Paskal, osamnaest godina starije od njega. Sesi je zatraila razvod. Estela je bila zbunjena i povreena, iako endler nije hteo ni da uje za nju. Onog trena kad je odrasla dovoljno za pravu ljubav, on ju je napustio. Sesi se nije dopadala endlerovoj majci; iz tog razloga endler se nije odmah venao sa Sesi. Umesto toga, zakupio je dva apartmana, jedan za Sesi na Hermoz Biu i drugi za svoju majku na Redondo Biu. I pored skandala, Estelin ujak pomogao je endleru da se zaposli u petrolejskoj kompaniji, a endler je onda poeo naglo da napreduje. Estela je svoja gledita zadravala za sebe, izlazila je sa nekim finim mladiima, ali nikad nije ispoljila ozbiljno

interesovanje za njih Dajvin je svesno eleo da mu se ona dopadne. Gledajui njeno otvoreno lice, nije bio siguran da bi uopte mogao da sprei da mu se ona dopadne, ak i kad bi to hteo. "Pa zato onda ekate pred apartmanom njegove devojke?" Estela ga je odmerila zamiljeno. "Da li vas je Sesi unajmila da motrite na njega, ili vi volite da zavirujete u prozore spavaih soba?" Da, dopadala mu se. "Touche. Neu vie postavljati prostaka pitanja." "A ja u vam u svakom sluaju odgovoriti. Jednostavno ne elim da vidim da se upropaava. Znam da za mene vie ne postoji nikakva ansa odavno sam to shvatila." Oklevala je, a kad je progovorila, u njenom glasu se osetio trag podsmeha. "Sa Rejmondom neto u svakom sluaju nije u redu. Nije doneo sreu Sesi, a uinio bi i mene nesrenom da sam ja na njenom mestu." "U emu je po vaem miljenju problem?" Nasmeila se tuno. "Mislim da on ne voli ene. Koristi ih, posle mu postanu odvratne zato to su dopustile da budu iskoriene; on to zove ljubavlju." "Sad zvuite ogoreno." "Nisam stvarno ogorena. On je, u srcu, dobar ovek." Dajvin je zavrio svoju kafu. Svi se brinu za endlera. "Kasno je", ree on. "Vreme je da me vratite." Na ulici nije bilo nita sveije nego u restoranu. Dajvin je pripalio cigaretu dok je Estela vozila. Kad je progovorila, njega je opet obuzelo ono udno raspoloenje koje se pojavljivalo tokom protekla dva dana. Sa oklevanjem neno, glasom koji je obeavao vie vreline nego to u kalifornijskoj noi ima, ona mi ree: "Ne mora da provede ovu celu no budan, motrei. Imam apartman u 'Brajsonu'." Bilo je to kao da je na mene potegla pitolj kalibra 0,38. Bilo je to poslednje to bih oekivao. Njene oi preletale su preko mene kao da hoe da mi uzme meru za odelo. Osetio sam blagi miris njenog parfema. "Neka, hvala", rekoh. Zamalo da ponem da povraam od tog njenog slatkog mirisa. Pre deset minuta dopadala mi se, a sad sam sagledao kakva je stvarno. U ovom gradu privatnom detektivu nije lako da ostane ist. Nisam se nadao da e ova ena ovako pokuati da mi u tome odmogne. Pustila me je da izaem u jednoj naputenoj ulici, a onda se odvezla. Stajao sam na ploniku gledajui odmicanje svetlosti njenih kola, udiui duboko miris jasmina koji cveta nou, miris nalik na prezrele snove, i pokuavao da prozrem Estelinu igru.

U bungalovu Petersonove gorelo je jedno svetlo. Zavese su bile delimino navuene. Eukaliptus ispred prozora zaklanjao mu je pogled. No je postala sveija. Povetarac koji je u sebi jo uvek zadravao neto od mora, utao je kroz drvee i donosio talase tekog, slatkog vazduha iz bate u dvoritu. Nekoliko oblaka klizilo je ka severu prema bregovima meu kojima je, pod bonom kosinom jednog druma, leao prevrnuti endlerov automobil. Pun mesec popeo se visoko na nebu, pretvarajui ulicu Livard u scenu naslikanu srebrom i crninom. Dajvin se udio sopstvenoj puritanskoj stidljivosti. Mnogo je vremena prolo od kad mu se neka ena tako spremno ponudila; jo vie je prolo od kad je on takvu ponudu poslednji put odbio. Kad je stigao do svojih kola primetio je ispred sebe parkirani Ford-kabriolet sa sputenim krovom. Oni mornari su nali svoju adresu. Neto ga je spreilo da ode. Zaao je iza tih bungalova i doao do zadnje strane bungalova broj sedam. Zadnji prozori bili su neosvetljeni. Seajui se kako ga je Estela bocnula, dounjao se do bone strane i zavirio u osvetljeni prozor. Kroz prorez izmeu zavesa video je enu sklupanu na sofi, pokraj stone lampe. Imala je na sebi i skerletnu pidamu. Kosa joj je bila zatalasana oko lica u nizu plavih kovrdica u stilu Meri Pikford. Usne su joj bile Amorov luk blistavo crvene boje; tom istom bojom upravo je lakirala, vrlo paljivo, nokte na svojim nogama. Dajvin nije mogao da vidi da li u sobi ima ikog sem nje, ali nije se ponaala kao da oekuje da je ma ko prekida. Ponekad je upravo to najbolji trenutak da nekog prekinete. Obiao je oko bungalova, priao prednjim vratima i zazvonio. Miris jasmina bio je sad jo jai. Vrata se pomakoe samo malo bila su obezbeena lancem sa unutranje strane; crvene usne se obratie Dajvinu: "Znate li vi koliko je sati? Ko ste vi?" "Zovem se Majkl Dajvin. eleo bih da razgovaram sa vama." "Ve razgovaramo." "Pardon. Mislio sam da se igramo murke, razdvojeni vratima." Crvene usne se nasmeie. Oi fascinantno plave nisu se ublaile. "U redu, Dajvine. Uite. " Odlanala je vrata. To je znailo da je endler otiao. "Samo nemojte pomisliti da je moj obiaj da putam nepoznate ljude u ovo doba noi." "Naravno." Uvela ga je u malenu dnevnu sobu. Pidama je bila svilena, sa imenom Mej izvezenim zlatom iznad leve strane grudi, i verovatno je kotala vie nego stolica koju je Dajvinu ponudila. Umesto da sedne tamo, seo je na sofu pored nje. Ignorisala ga je i nastavila je da lakira nokte. Soba je bila puna jeftinih imitacija skupog nametaja: zavese

koje su izgledale kao bogati somot u tamnokrvavoj boji tako lako su se pomicale na neznatnom povetarcu koji je kroz prozor dopirao da se videlo da nisu prave; ilim panskog stila bio je pre iz Tihuane nego iz Barcelone. Mej Peterson je drala bradu visoko da bi pokazala svoj fini profil i besprekornu belinu plea i grudi, ali njena plava kosa bila je nekad braon. Njena figura, meutim, bila je istinska. "Svia vam se ova boja?" upitala ga je. "Vrlo je prijatna." Promenila je poloaj, tako da je sad desno stopalo bilo ispred nje; pri tom se naslonila na njegovo rame. "Pazite na ravnoteu", ree on. Odmakla se i pogledala ga. "Stvarno ste ovde radi razgovora? Onda priajte." Njena otvorenost ga je iznenadila, ali ga je i privlaila. Nije bila u pitanju obina bestidnost; ponaala se kao da zna ta radi i nema ta da krije. Kao da je u svakom momentu tano znala ko je. Kao da nije imala vremena za laganje, kao da joj nikad nije palo na pamet da je mogue lagati. "Gde je endler?" zapitao ju je. Nije ni trepnula; gledala ga je postojanim pogledom. "Otiao. Ponekad ne ostane celu no. Treba da pokuate kod njegove ene." "Moda bi trebalo. Koliko vidim on kod nje vie ne pokuava." "Nisam ja za to kriva." "To nisam ni rekao. Ali kladio bih se da mu olakavate da zaboravi gde ivi." Mej je zamoila etkicu u lak i zavrila savreni bebasti prst. "Ako mislite da sam morala da ga zavedem, onda Reja ne poznajete ba dobro. On, dabome, voli da zamilja da je stvar izmakla njegovoj kontroli mukarci to vole. Ali pre mene taj je muvao polovinu cura iz kancelarije." "Radite u njegovoj kancelariji?" "est meseci, u knjigovodstvu. On lino me je zaposlio. Moda tada nije smatrao da me zapoljava zato to imam zgodnu figuru, ali meni nije dugo trebalo da shvatim da mu je to bilo u pozadini svesti." Nasmeila se. "Uskoro se to promenilo." Ako se Mej iole brinula ko je Dajvin, ta hoe ili zato postavlja pitanja, to niim nije pokazivala. A to nije bilo logino. Moda mu je spremala neku stupicu, a moda se Dajvin naao u detektivskom raju, gde na svako pitanje postoji odgovor i gde svaka ena hoe u krevet. Mej je uklonila loptice vate koje su joj dotad bile izmeu nonih prstiju i zatvorila boicu laka. "E, tako", ree ona pribijajui se uz mene. "Zar ne izgleda

fino?" Ispod mirisa laka za nokte bio je mousni miris ene, a i miris parfema. ini/o se da je ovo moja no za enska nabacivanja; imao sam oseaj da sam neist. Bilo mi je potrebno da se bacim duboko u hladnu slanu vodu da bih sljutio sa sebe miris svoje i njene puti. Svet se okree zahvaljujui tome to se ljudi sparuju kao majmuni u zoolokom vrtu, ali ja sam imao dovoljno samopotovanja da ostanem daleko od kaveza. Ponekad sam oseao elju, ali nisam mogao da dozvolim sebi da budem odvuen dole, u kal; morao sam da ostanem slobodan da bih mogao da izvrim svoj zadatak. ekaj malo, pomisli Dajvin. ak i ako Mej zna da je on detektiv, sigurno e shvatiti da spavanje s njim nee zatititi endlera. Zato, onda, biti kaluer? Kakva hladna slana voda? Kakvo parenje u zoolokom vrtu? Nisam ni trepavice pomakao. Pidama je bila pripijena uz njeno telo kao kinica. Drutvo Lojd u Londonu verovatno je dalo polisu osiguranja za njene savrene dojke. Bradavice su joj bile divno uzdignute. Ustadoh. "U redu, Mej, zatvaraj duan za noas; ja ne kupujem. Kai svom prijatelju Rejmondu da e se nai u nevolji ako produi da evrluuda od branog ognjita. A to se tie tvojih prijate/ja mornara, moe opet da ih uvede u kabinu im ja odem. " "Kakvi prijatelji mornari? O emu govorite?" "Hajde, hajde, nemojmo zaboravljati fine manire. Vi ste ovde domaica. " Pogledala me je kao da sam se pretvorio u statuu od belog mermera, delo nekog italijanskog majstora. Dajvin razmahani. "ujte, pa nisam ja glupa", ree ona. "Pretpostavljam da vi, dabome, radite za njegovu enu. udna mi uda. " Spustio sam pogled, zagledao se u njene veoma plave oi: moda je ovo, ipak, samo devojka iz kancelarije, devojka koja se spetljala sa gazdom i eli da izbegne nevolju. Moda je ispravna. Ali neki glas mi je proaputao da treba da je sagledam onakvu kakva stvarno jeste - da ena koja izgleda kao Mej i govori to to je Mej rekla, mora biti kurva. "Sigurno da niste glupi, Mej. Sigurno da niste. Ali neki ljudi brak shvataju ozbiljno. Laku no." Ostala je na sofi. gledajui za njim; im je zatvorio vrata za sobom, osetio se izgubljenim. Upravo je izaao kao glumac, poto je odrecitovao nekakav tekst o svetosti braka. Pobegao je od nje kao da je leprozna, kao da ga je mamila da skoi u provaliju. On nije klinac, ovo nije pria o Malim izvidnicima. Tano je da je on najmljen da obavi odreeni posao, ali to ne znai da se ulanio u Biro za Bolji Biznis, meu barjaktare potenjatva. Govorio je, maloas, kao neko ko

se upinje da pokae da je pametan, a ponaao se kao mlai uenik u baptistikoj teolokoj srednjoj koli. Udahnuo je duboko i zario ruku duboko u dep, traei cigarete. Mesec je nestao sa neba, do jutra nije jo mnogo ostajalo. Bio je ovo najsveiji period koji se mogao u bilo kom dvadesetetvoroasovnom periodu pronai, a ipak je temperatura iznosila, inilo se, 35 stepeni sa tendencijom porasta; talas vruine nije poputao. Kad je krenuo stazom prema ulici, neto ga je tresnulo kao blok ljake, pravo u vrat sa zadnje strane; pao je, bez svesti. Jasmin mirie dobro, ali kad ovek lei ispod buna, u leji, njegovo uivanje u mirisu kudikamo je umanjeno. Dajvin se prevalio na bok i poeo pogledom da trai svoj potiljak. Nije ga video nigde u blizini. Pridigao se na kolena, a onda klecavo ustao. Nije znao koliko dugo je bio u nesvesti. Jo je bio mrak, ali istono nebo bilo je dimljeno staklo koje se polako pretvara u sedef. Vrata bungalova Mej Peterson bila su odkrinuta, a svetlo je iza njih i sad gorelo. Dajvin, kome je u glavi pulsiralo, polako gurnu vrata i ue. Pidama je bila rascepljena, razgrnuta; Mej je leala na podu. Jedna njena noga bila je delimino pod sofom, druga je bila neprirodno savijena u kolenu. Modrice oko njenog vrata jo nisu stigle da postanu stvarno modre. Sve u svemu, umrla je ne branei se ba mnogo. Abaur stone lampe bio je nakrivljen, ali flaica sa lakom za nokte nije bila ni pomaknuta. Neko se potrudio da potpuno navue zavese. Dajvin je kleknuo nad nju i sklonio uvojke sa njenog ela. Kosa joj je bila meka, gusta, jo uvek mirisna. Na koi glave bila je duboka posekotina; potiljak je bio sav mokar i taman od krvi. Veoma plave oi bile su otvorene; zurile su kao da pokuavaju da shvate ta joj se to dogodilo. Dajvin se stresao. Kroz zavese je poinjala da sipi svetlost. Mala kuhinja bila je besprekorno uredna; na gasnom tednjaku sa dve ringle nije bilo ni mrljice, u mutnoj svetlosti jutra. U zadnjoj sobi, posteljina na velikom krevetu bila je u neredu, ali nita drugo nije bilo ni dirnuto. Ukraena flaa za vino tipa "dekanter", od rezanog stakla, sa istim takvim epom, stajala je na toaletnom stoiu; u njoj je bio burbon, pokraj nje dve ae. Dajvin se oseao kao da je sto godina star. Protrljao je nateklinu na zadnjem delu svog vrata, gde je dobio udarac bol ga je sad prostrelio kroz slepoonice i napustio apartman Mej Peterson tiho i brzo. Odvezao se do restorana gde su Estela i on pili kafu. Tamo je upotrebio javni telefon. Preturajui po svom novaniku da bi naao broj ko god da ga je udario, nije se potrudio da ga opljaka pozvao je kuu endlerovih.

Odgovorio mu je pospan enski glas. "Gospoo endler?" "Da?" "Majkl Dajvin ovde. Da li je va mu kod kue?" Pauza. Prosto je mogao da vidi kako se ona predomilja da li da pokua da spaava svoj ponos. "Nije", ree ona. "Nisam ga videla otkad je izaao sa Miltonom Fileom jue popodne." "U redu. Sluajte me paljivo. Va mu je u ozbiljnoj nevolji, i potrebna mu je vaa pomo. Policija e pokuati da ga povee sa jednim ubistvom. Ja lino ne verujem da je on u to uopte umean. Recite im istinu o njemu, ali ne priajte im o meni." "Da li ste otkrili u ta je Rejmond bio umean?" Dajvin je oklevao. "Gospodine Dajvine plaam vas za informacije. Nemojte me drati u mraku." Taj glas, do pre dva dana tako uspaljujue seksipilan, bio je sad glas zabrinute stare ene. inilo mu se da je svetlost u telefonskoj kabini bolno otra; bilo je tesno, a vazduh je mirisao na ustajali cigaretni dim. Iza anka, kelnerica u belom punila je nanovo kafom veliku posudu od nerajueg elika. "to manje znate u ovom trenutku, to e vam lake biti kad vas policija pozove", ree Dajvin. Nije dobio nikakav odgovor na ovo. alio je ovu enu. Setio se povreenosti koju je video u Estelinim oima. "Radi se manje-vie o onome to sam vam u mojoj kancelariji rekao da pretpostavljam." "A, tako." Odmahnuo je glavom da odagna svoj umor. "Postoji jo neto. Znate li ikoga ko bi mogao da se sveti vaem muu? Ikoga ko bi voleo da vidi vaeg mua u nevolji?" "Don Abrams." Rekla je to sa potpunom izvesnou. "Ko je taj?" "Radi za Juni bazen, na polju Signal Hil. On i Rejmond nikad se nisu slagali. To je sitna dua. Zavidi Rejmondu na sposobnosti." "Znate li gde ivi?" "U Santa Moniki. Ako moete da saekate jedan minut, mogu da pogledam da li Rejmond ima njegovu adresu u svojoj knjizi." "Nije potrebno da se trudite. Zapamtite: kad vas policija pozove, mene ne pominjite. Rejmond u ovo nije umean." Dajvin je spustio slualicu i otvorio vrata kabine, ali nije odmah izaao. Napolju je uveliko svanuo dan; kelnerica je toila kafu za sebe i za

brzousluujueg kuvara dnevne smene. Dajvin je razmislio hoe li popiti oljicu. Odluio je da ipak ne pije kafu, ali je naterao sebe da pojede tost. Onda je otiao kui da uhvati sat-dva sna. eleo je da stvarno onako vrsto veruje da endler nije ubio Mej kako je Sesiliji maloas rekao. Sunce mu je sijalo u oi kad se probudio sledeeg jutra; nikad sunce nije tako rano prodrlo u njegovu spavau sobu. aravi, lepljivi od znoja, bili su upetljani oko njegovih nogu. Vazduh je bio zaguljiv. Usta su mu bila kao lopata za skupljanje praine po podu. Nesigurnim pokretima potraio je asovnik na stoiu pokraj kreveta i video da je ve jedan i trideset. Telefon je zazvonio. "Da li je to Majkl Dajvin?" "ta je bilo, Sesi?" "Policajci su pre nekoliko minuta otili. Moram da vam se zahvalim to ste me upozorili. Rekli su mi za Mej Peterson." Zastala je kao da oekuje neku njegovu reakciju. On je, meutim, jo bio u polusnu, a njegov potiljak je traio razvod. Trenutak kasnije nastavila je: "Nisam im nita rekla, kao to ste preporuili, ali dok su me ispitivali rekli su mi da je komija koji je naao telo gospoice Peterson video nekog oveka kako naputa njen apartman rano ujutro. Da li je to bio Rejmond? Da li vam je to poznato?" "Bio sam to ja", ree Dajvin umorno. "Da li vam se javljao?" "Nije." "Onda, zato me ne pustite da istraujem, Sesi... gospoo endler?" Usledilo je uvreeno utanje, a onda je telefon uinio "klik". Dajvin je pustio da mu se ton prazne telefonske linije ruga jo neko vreme, a onda je i on spustio slualicu. Nije trebalo tako otro da se izrazi, ali ta je ova ena oekivala? Pitao se da li je Sesi imala ikakve dileme pre nego to se razvela od Paskala i udala za endlera. Estela mu je rekla da je Paskal koncertni elista. Stariji od Sesi. Taj prvi brak sklopila je iz ljubavi. Dajvin je pretpostavio da je ta ena bila oduvek lepa, pametna i u centru panje. Takvoj je teko kad stari: poinje da se povlai od sveta, da sumnja u sebe, da balansira izmeu pokuaja da se ponaa mladalaki i saznanja da vie nije mlada. Pitao se ta endler misli o njoj. Te spekulacije imale su jo gori ukus nego njegova usta ispunjena vatom. Mukarci i ene iznova i iznova posao je primoravao Dajvina da zabada nos u sluajeve gde su oni jedni drugima inili naao. Moda je prebijanje sindikalnih organizatora ipak, posle svega, istiji nain da se zarauje za ivot.

Izvukao se iz kreveta, odvukao do kupatila. Oseao se mamurnim ali bez kompenzacije pijanstva prethodne noi. Tuiranje je pomoglo, brijanje je uinilo da izgleda maltene pribran. Odmeravajui u ogledalu svoju uzanu vilicu i dugi nos, pitao se ta je toliko privlailo one enske prole noi. ta je navelo Mej da ga onako lako pusti u svoj apartman? Moda je sve to bilo samo jedna prijatna fantazija; ponekad umesto seksualnog ivota dobro poslue fantazije, kao to su i Sesi endler i Dajvin znali. Meutim, ono gaenje koje je osetio prema Mej i prema Esteli bilo je manje prijatna fantazija. Pamtio je mrtvi, zbunjeni pogled Mej Petersen to nije bilo ni prijatno, ni fantazija. Dok se oblaio, ukljuio je radio i uo izvetaj o brutalnom ubistvu u aveniji Livard protekle noi. Vremenska prognoza bila je da e temperatura popodne dostii maksimum od 37 stepeni. Dajvin je preturao po fioci stoia pokraj kreveta sve dok nije naao crnu belenicu i svoje naoari sa okvirom od lanog roga. Zvao ih je "moje harold-lojdovske naoari". Seo je i pozvao telefonistkinju za zonu Santa Monika. Da, postoji Don Abrams u ulici Harvard. Bila je to bela drvena kua koju kao da su celu doneli iz Dez Moinsa u Ajovi. iroki trem bio je natkriljen kosim krovom. Ispred trema su rasle paljivo negovane poinsetije. Travnjak odnegovan malice bolje nego onaj u Vilajerskom klubu dentlmena sputao se do staze tako bele da je reflektovano sunevo svetlo izazivalo bol u Dajvinovim oima. Na ulaznim vratima bio je prozor od olovnog stakla izrezan u veliki oval sa prizmama dijamantskog oblika u uglovima. Dajvin je pritisnuo dugme i uo kako unutra zvoni zvono. ovek koji je otvorio vrata bio je krupnog rasta; lice mu je bilo iroko, sa visokim jagodinim kostima i velikim nosem Indijanca. Imao je na sebi utomrke pantalone sa tregerima i kvalitetnu letnju koulju bez kragne; gornju dugmad imao je raskopanu. "Vi ste gospodin Don Abrams? Radite za Dabnijev petrolejski savez?" Grubo, otvoreno lice ostalo je grubo i otvoreno. "Da." Dajvin je ispruio ruku. "Zovem se Albert Parker, gospodine Abramse. Radim za Udrueno osiguravajue u Hartfordu, vodimo istragu o jednom slubeniku Junog bazena, pa bismo eleli da vam postavimo nekoliko pitanja. Sto god kaete ostae naravno u strogoj diskreciji." "O kome je istraga?" "O izvesnom gospodinu Rejmondu endleru." Abramsove obrve podigle su se samo za koji milimetar. "Uite", ree on.

Uvede Dajvina u dnevnu sobu. Seli su, Dajvin je izvadio svoju belenicu, a Abrams ga je ispitivaki osmotrio bio je to, pretpostavio je Dajvin, pogled one vrste od koje uposlenici poinju da se krute i da se trude da izgledaju kao ljudi od poverenja. Abrams se nagnuo napred. "Da li je ovo u vezi sa ma kakvom parnicom koju je on u poslednje vreme pokrenuo? Ne bih eleo da govorim o ma emu to je pred sudom." "Ne. Ova stvar je iskljuivo izmeu Udruenog i gospodina endlera. Traimo informacije o njegovom karakteru. Da li je po vaem miljenju gospodin endler pouzdan ovek?" "Ja ga ne smatram pouzdanim", ree Abrams, motrei kako e Dajvin reagovati na to. Dajvin mu nije dao nita. "Imamo sto buotina na Signal Hilu. Ja sam menader tog polja", nastavi Abrams. "Dopada mi se rad za gospodina Dabnija. To je dobar ovek." Zastao je. utanje je potrajalo. "ujte, ne znam ko vam je rekao da se obratite meni, ali rei u vam odmah da mi se endler ne dopada. Prestrog je, a licemeran; u utorak ujutru laskae gospodinu Dabniju, a ve u utorak popodne psovae ga zato to gospodin Dabni ne podrava neku od njegovih parnica. Kancelariju je pretvorio u mali harem. Bilo bi dovoljno da ga posmatrate nedelju dana pa da vam bude jasno." "Da." Abrams je ustao i poao krupnim koracima tamo-amo. "Gadno mi je da o oveku priam iza njegovih lea", ree on, "ali endler nanosi tete i kompaniji, i gospodinu Dabniju. Uvlaio nas je u parnice samo da bi pokazao koliko je tvrd; odveo nas je na sud prole godine zbog toga to mu neka osiguravajua kompanija nije isplatila neko obeteenje; parniio se iako je ta kompanija bila spremna da se nagodi, a kad je pobedio a pobedio je okrenuo se za sto osamdeset stepeni i otkazao tu polisu osiguranja kod njih. To je ogorilo mnoge ljude u Junom bazenu." "Jedini razlog to je dobio posao kod nas", nastavi Abrams, "je to to je imao vezu, Ralfa Lojda. Poeo je kao knjigovoa. Ulizavao se Bartletu, kontroloru, i stekao reputaciju nekakvog plavokosog genijalca iz koleda. Godinu dana kasnije Bartleta uhapsie zato to je proneverio trideset hiljada dolara. Izveden je na sud i osuen. E, sad postaje stvarno interesantno. Umesto da na to mesto unapredi endlera, Dabni je krenuo napolje i unajmio oveka po imenu Don Balantajn iz neke privatne knjigovodstvene firme. To je endleru potpuno odgovaralo, zato to je Balantajn bio iz kotske i endler ga je impresionirao svojim britanskim manirima gornje klase. Balantajn unapreuje endlera u rang svog pomonika. Godinu dana kasnije Balantajn u kancelariji pada mrtav.

endler pomae sudskom lekaru i sudski lakar dolazi do zakljuka da je uzrok smrti srani napad. Gospodin Dabni die ruke i imenuje endlera za novog kontrolora, i tek to proe jo jedna godina, endler je administrativni menader i potpredsednik. Veoma uredno, a?" Abrams je malo-pomalo zapenuao. Dajvin je mogao, pomou samo jo nekoliko neutralnih pitanja, da ga pusti da se izduva, ali umesto toga, kao da je neko drugi preuzeo kontrolu nad njegovim telom i koristio ga kao trbuhozborac svoju lutku, on ree: "Stvarno ga mrzite, zar ne?" Abrams stade kao sleen. Trenutak kasnije njegova mona plea opustie se; opet je ovladao svojim glasom. "Morate priznati da ta pria smrdi kao ukvarena skua." "Iz vaih usta, da." "Ne morate da mi verujete. Pitajte ma koga u Oliv Stritu. Proverite kod tog sudskog lekara ili kod pandura." "Da je panduracija mislila da tu ima ieg, ne bi bilo potrebno da ja proveravam. endler bi provodio svoje vikende vebajui u dvoritu robijanice, a ne sa tim devojkama o kojima mi priate." Abramsovo elo duboko se naboralo. Izgledao je kao teolog koji pokuava da shvati Ejmija Sempla Mak Fersona. "Policajci nisu uvek dovoljno pametni." "Zaista?" Poinjao je da mi se svia ovaj Abrams. Uproavao je moralne dileme proistekle iz ovog sluaja. Podseao me je na runu bombu koja samo to nije eksplodirala; reio sam da se telom bacim na nju da bih spasao Rejmonda endlera. "Najee nisu pametni onda kad im neko plati da ne budu pametni", rekoh. "Ima li potpredsednik naftne kompanije toliko love?" "Ne precenjujte integritet policajaca." "Ko, ja? Ma ja sam samo istraitelj osiguravajueg drutva. Vi ste taj koji zna koliko je para potrebno da se podmite policajci." Velika plea opet su se zatezala, ali glas je ostajao pod kontrolom. " ujte, nisam ja poeo to o podmiivanju. Pitali ste me za miljenje. Dobili ste ga; neka na tome ostane." Bio je u pravu; trebalo je da pustim da stvari na tome ostanu. Umesto toga navalio sam kao bokser koji zna da je me nameten i da je samo pitanje vremena kad e onaj drugi momak da se oprui po ringu. "Znai endler je ubio Balantajna?" rekoh. "A Mej Peterson?" Oseao sam se dobro. Izazvao sam oveka koji je mogao da me uvrne kao kuhinjsku krpu, i koji je izgledao spreman da to sledeeg trenutka i uini.

"Peterson? Nikad za nju nisam uo. Ama kakav ste vi to predstavnik osiguravajueg drutva?" "Istraujem jedan tragian sluaj. Moda ste noas malo kasnije stigli kui?" Abrams je koraknuo prema meni. "Da vidimo tvoje papire, drugar." Ustao sam. "Ne bi ti udario oveka na ijem licu vidi naoare, Abramse. ekaj dok okrenem lea." "Bei napolje odavde, smesta." U sobu je ula ena sa batovanskom pregaom i rukavicama. Kad sam ulazio u ovu kuu inilo se da je u njoj tako svee, a sad je bilo vrelo kao u paklu. Glatko sam uvukao belenicu u dep i izaao. Ljuljaka na tremu visila je nepomino kao plamen svee u grobu; sunce na stazi ponovo je probudilo moju glavobolju. Dok sam silazio do kola, Abrams je stajao na ulazu i gledao me. Kad sam stigao do kola on je uao u svoju kuu. Dajvin se grevito stresao, popustio svoju kravatu, naslonio se na kola. mirkao je, usredsredio se na razgledanje ulice, samo da bi savladao svoj strah: bolestan je. U Abramsovoj kui totalno je izgubio kontrolu nad sobom. Pitao se kako to izgleda kad ovek ludi, kad poinje da se ponaa i da govori kao da je pijan i istovremeno gleda samog sebe kao u bioskopu. Podigao je aku, zgledao se u kosmate prste. Palcem je dotakao vrh svakog prsta, jedan po jedan. aka je inila tano ono to joj je on nareivao. inilo se da je u stanju da uradi ta god zaeli; moe da pozove Sesi endler i da joj kae da svoje brane muke raspetljava sama. Moe da se odveze kui, spava dvanaest sati i probudi se sam i slobodan. ta bi ga moglo spreiti? Upravo kad je hteo da ue u kola, primetio je da na trotoaru lei pare ice, ba ispod uzdune lajsne koja se protezala sa strane njegovih kola, od prednjeg do zadnjeg toka. Samo jedno pare ice. Svee odrezani kraj svetlucao je na suncu. Sagnuo se i pokuao da podigne tu icu, ali ona je bila privrena za neto ispod kola. Kleknuvi na jedno koleno, zavirio je i video nekoliko ica oputenih do tla: neko je isekao kablove konica. Krenuo je tramvajem na istok, bulevarom Santa Monika. Usput je uivao i u tom minimalnom povetarcu koji je nastajao kretanjem tramvaja kroz vrui, sirupasti vazduh. Kod Kahuenge je siao i peice otiao na sever, prema svojoj kancelariji na uglu ulice Ivar i Holivudskog bulevara. Pokuavao je da saini nekakvu sliku ovoga to se desilo. Abrams je mogao prepoznati Dajvina jo pre nego to je otvorio vrata i rei svojoj eni da uzme makaze i da odsee kablove konica. Abrams bi mogao prepoznati Dajvina jedino ako ga je upravo on udario i potom ubio Mej Peterson. To je Abrams mogao uiniti iz neke pogreno usmerene elje da se osveti endleru.

Ali u toj teoriji postojao je jedan problem. Zato bi posle toga Abrams tako grdno klevetao endlera? Izgledalo bi manje sumnjivo kad bi sakrio svoje neprijateljstvo. A kad je Dajvin zamislio sliku sredovene ene sa batovanskim rukavicama kako se puzei podvlai pod kola, u ulici punoj stambenih zgrada i u po bela dana, da bi sekla kablove konica, cela kula od karata se sruila. To se ne bi moglo izvesti; tavie, Abrams prosto ne bi imao razloga da pokua takvu glupost. Ostajalo je i pitanje zato su Dajvina uopte udarili. itav dan ga je neto u tome navodilo na razmiljanje, a sad je i znao ta: ko god je ubio Mej, nije imao razloga da udari Dajvina. Jer, Dajvin je upravo odlazio; onesvestiti ga, znailo je prosto obezbediti da on bude na licu mesta i kada ona bude mrtva, tako da je nae. To nije imalo nikakvog smisla. Blizu ugla Kahuenge i bulevara primetio je novi od jednog centa na trotoaru. Blistavi bakarni cent sijao je na kasnopopodnevnom suncu kao parence neba baeno Dajvinu pred noge. Normalno, on bi se sagnuo da ga uzme; to je bio jedan od njegovih obiaja proisteklih iz deatva provedenog u malom gradu gde naeni cent znai da moe da bira izmeu najboljih slatkia izloenih u prodavnici kod Sadloua. Umesto da to uini, preao je ulicu. Ali njegov um, ve zbunjen zagonetkama oko seenja kablova i besmislenog udarca, zastade kod ove nove misterije. Da je zastao da uzme cent, u svoju kancelariju stigao bi malo kasnije. itav redosled kasnijih dogaaja bio bi malo drukiji; zaustaviti se ili ne zaustaviti se, to kao da je bila taka ravanja u lancu dogaaja koji sainjavaju.njegov ivot. udno duhovno stanje nikako da ga ostavi. U normalnim okolnostima on bi svakako stao; dakle, time to nije stao poslao je sebe niz liniju moguih dogaaja kojom u normalnom sluaju ne bi krenuo. Zato nije stao? ta ga je gurnulo ba ovom stazom a ne onom drugom? Ovaj dogaaj se u njegovom umu irio do zastraujuih razmera, tako da je najzad odagnao sve druge misli. Neto ga je stavilo pod svoju kontrolu. Bilo je to isto kao u razgovoru sa Abramsom kad je krenuo na tog oveka na najgori mogui nain: neto je menjalo svaku Dajvinovu odluku, ak i sitnu. Shvatio je, sa izvesnou koja ga je sledila nasred ovog najtoplijeg dana, da njime manipuliu i da nita ne moe da uini protiv toga. Zapitao se koliko dugo se to ve deava bez njegovog znanja. Trebalo je da uzme onaj cent. Sledeeg trenutka ta izvesnost je nestala. Ne. Misliti tako, znai biti lud. Samo se premorio; treba da popije neto. Samog sebe moe da ubedi u svakojake sumnje, ako to dopusti. Treba dobro da odvali pesnicom sledeeg prolaznika da bi tako dokazao da moe da ini ta god hoe.

Nikog nije udario pesnicom. Liftom se popeo na sedmi sprat, do svoje kancelarije. Kvintanela i Senderson iz Odeljenja za ubistva bili su u ekaonici. "Ne zakljuava svoja vrata", ree Senderson. "Ne mogu da dopustim da ijedna muterija ode." Senderson je ugasio cigaretu gnjeei je u stojeoj pepeljari i ustao sa sofe. "Da porazgovaramo", ree on. Dajvin ih je uveo u unutranju sobu kancelarije. "ta je navelo vas dvojicu kod mene u nedelju?" "Jedna mrtva ena", ree Kvintanela. Njegovo lice, izrovaeno oiljcima od bubuljica, bilo je kruto kao amova daska. Dajvin je pripalio cigaretu, odmahivanjem ugasio drvenu ibicu, prelomio ibicu nadvoje i ubacio obe polovine u pepeljaru. Padajui na staklo oba komada izazvala su po jedan laki, zvonki zvuk. Popodnevno sunce zarivalo se u sobu pod tano istim uglom kao kada je u njegovu kancelariju dola Sesi endler. Ve su mi dozlogrdili ovi tipovi. "E, ba teta", rekoh. "Radite tvrd posao. Pokuaete da utvrdite ko je ubio tu jadnicu?" Senderson je podrignuo. "Upravo pokuavamo", ree on. "A ti e nam pomoi. Poee tako to e nam rei gde je Rejmond endler." "Ne znam takvog. Sigurni ste da ste nali pravog Dajvina? Ima ih nekoliko u imeniku." "Da, hoe li rei ovom momku da prestane sa tim sranjem?" ree Kvintanela Sendersonu. "Pripada mi muka kad to sluam." "Nisam znao da dole u Ubistvu imaju osetljive stomake", rekoh. "Morate da gutate tolike lai, i da drite usta zatvorena." "Da, kai mu da zavee." "Smiri se, Dajvine", ree Senderson. "Ti mi kae da govorim a on da utim. Kad god vama, momci, zapadne iak u apu, oekujete od ovakvih kao to sam ja da vam ga izvade. Odsad me zovite Androkles." "Moemo mi ovo dole u stanici", ree Senderson. "Tamo je daleko manje udobno." "Ima li nalog za hapenje u tom runom odelu?" Rei su same izlazile,

kotrljale se, a ja sam ih jahao. "Ako nema", nastavih, "onda sauvaj zadnju sobu i gumeno crevo za nekog jadnika. Ako mislite od mene da dobijete ikakve odgovore, morate mi prvo rei ta se deava. Nemam nameru da nastradam priajui vam stvari koje vas se nita ne tiu." Kvintanela je irio i skupljao ake. "'Ajde, Da, 'aj ga privedemo. " "Zavei, Toni." Senderson je izgledao kao da ga neto boli. "Ne pokuavaj da nas muva, Dajvine. Ovog popodneva pozvala nas je gospoda endler i rekla nam da te je angaovala prole nedelje. Kae da si znao za ubistvo ove kol-gerle prole noi. " Kol-gerla. Te rei su za trenutak otrgle Dajvina iz njegovog stanja. Ba tako bi se Sesi izrazila, a tipovi kao Senderson verovatno veruju da samo takve ene ikad bivaju ubijene. "Sesi endler nije najpouzdaniji izvor informacija", ree Dajvin. "Zato smo doli kod tebe. Kominica u bloku apartmana 'Rozinante' rekla je da je videla tipa nalik na tebe kako se tamo vrzma prole noi. Zato onda ne kae ti nama ta se deava. Ili da pustimo Tonija da se pobrine za to?" Dajvin ih je posmatrao kako ga merkaju. Kvintanela je sedeo pokraj vrata; desnom rukom je trljao zglob leve pesnice. Ovaj sluaj je naglo izmicao Dajvinovoj kontroli. Nije imao vie nikakvog razloga da titi endlera koji je, kako se Dajvinu sad inilo, ubio Mej. "Isuse", ree Dajvin. "Ludi ste ako mislite da mi treba ovakvo usijanje. Nisam u ovom biznisu zato da navlaim vatru na sebe. Priau." Popustio je svoj okovratnik. "Hoete li mi dozvoliti da izvuem pie iz ovog stola? Nije pitolj, samo malo burbona." Senderson je zaao iz stola, priao Dajvinu; Kvintanela se napeo. "Dopustie ti da ja to uzmem", ree Senderson. "Koja fioka?" "Desna donja." Sad. Sad ga. Bilo je to kao da se Dajvinu obraa njegova sopstvena krv, kao one noi u dvoritu za elezniki pretovar, kad je imao pendrek u ruci. Ne, nije mogao stati da podigne onaj cent. Kad je Senderson otvorio fioku i posegnuo ka flai, tresnuo sam ga pesnicom u grlo, sa strane. Pao je na lea i pri tom udario u ugao stola. Kvintanela se bacio ka meni pokuavajui da izvadi pitolj. Kliznuo sam oko stola s druge strane i izleteo napolje pre nego to je taj krupni ovek stigao da izvue pucu. Sleteo sam niz stepenice i izjurio kroz izlaz u zadnju uliicu pre nego to su oni strali u ulazni hol zgrade; pola bloka sam prejurio trei u cik-cak izmeu zgrada, onda sam preao na drugu stranu, sjurio se kroz zadnji ulaz u neku stambenu zgradu s one strane ulice Ivar. Upravo sam postao ovek bez dozvole

za bavljenje detektivskim poslom. Hvatao sam dah i pitao se ta u kog vraga sledee uiniti. Dajvin je pozvao Estelu iz predvorja hotela "Brajson"; rekla mu je da doe gore. Iako je vee tek poinjalo, bila je obuena u veernju kunu haljinu. Njena tamna kosa je sijala; njeno lice je bilo mirno, sa tragom nehaja. Izgledala je kao Luiza Bruks. "Zapao sam u neke nevolje", ree Dajvin. "Mogu li neko vreme da ostanem ovde?" "Da." Ponudila mu je kafu. Sedeli su u maloj dnevnoj sobi, licem u lice. Dva prozora ka ulici bila su otvorena; vreli, vlani vetar talasao je zavese kao umorna kuna pomonica kad istresa arave. U vazduhu se oseao miris vlage. Moda e vrelom talasu doi kraj. Dajvin joj je ispriao o svom razgovoru sa Abramsom. "Vi ne verujete u to to je taj napriao", ree ona. U njenom glasu je bilo neke estine koja je, pretpostavio je Dajvin, poticala od njene ljubavi prema endleru. Shvatio je da on, Dajvin, ne eli da Esteli bude ma i najmanje stalo do endlera. "Da li su se ti dogaaji odigrali?" "Bartlet je osuen zbog pronevere. Balantajn je umro od sranog napada. Ni sa jednim ni sa drugim dogaajem Rejmond nije imao nikakve veze." "Prosto je imao sree." Estela je estoko izduvala dim cigarete. "Ne bih upotrebila tu re." "Ne pokuavam da budem cinian", ree Dajvin. To u poslednje vreme uopte nije ni morao da pokuava. "Ali morate priznati da je sve ispalo najbolje po njega. Sree prave ljude, ostavlja prave utiske, dogaaji padaju ba onako kako biste oekivali da padaju kad bi se on bavio planiranjem tuih pronevera i sranih napada. Ne mogu da zamerim tipu kao to je Abrams ako sve to shvati pogreno." "Stvari ne ispadaju uvek povoljno po Rejmonda. Ja ga poznajem bolje nego vi. Pogledajte njegov brak." "Vai, pogledajmo. Zato se on njome oenio?" Njeno elo se naboralo. "Pretpostavljam da je voli." "Zato je ekao da prvo umre njegova majka?" "Nije odobravala."

"To me ne iznenauje. Razlika u godinama. Ali on je tad ve bio prilino mator, prestar da i dalje slua mamicu." Estela je povukla poslednji dim iz svoje cigarete, a onda ju je zgnjeila. Njene tamne oi su ga posmatrale. "Ne znam. Ne znam da li mi je vie stalo." Dajvin je eleo da mu do celog sluaja ne bude stalo. Ali angaovan je da nadzire jednog oveka, a izgubio ga je; uz put je jedna ena ubijena, a on nikako nije mogao sebe ubediti da je to zasluila. Ovo je stvar profesionalne etike. Etike? Nije on neki beli vitez na konju. U ovom biznisu, i sama ideja etike je smena; bio je ljut to je takva misao uopte uspela da mu se uvue u glavu. Samo deko iz osnovne kole misli da privatni detektiv postupa po etici. Samo deko iz osnovne kole bi smatrao da je Mej Peterson rava zato to je spavala sa endlerom. Samo bi deko iz osnovne kole odbio Estelu prole noi. "Iznenadilo me je kad ste me prole noi pozvali ovde", ree on. "I to zvui sarkastino." "Ali nije." Vetar je ojaao, donosei blaenu sveinu. Uz zvuke udaljene grmljavine poela je kia. Estela je ustala da zatvori prozore. Dok je stajala na vetru, vre je pritegla svoju kunu haljinu oko sebe; Dajvin je posmatrao njena uzana plea i uzane kukove dok je zatvarala prozore vukui ih ka sebi. Kad se vratila, sela je na sofu i podvila noge pod sebe. Linija njenog vrata i njenih plea naspram tame u susednoj sobi bila je ista kao zamah dejeg tapa sa upaljenom prskalicom na vrhu kroz prazninu no etvrtog jula. Progovorila je tuno "Nekad sam bila dobra devojka Kad sam se zaljubila u oenjenog oveka, morala sam to da preispitam. Sad vie nisam ni dobra ni rava devojka nisam devojka uopte " Zastala je. "Ne izgleda MI kao ovek koji je stvarno onakav kako bi se od njega oekivalo da bude Dajvin se po prvi put za poslednja tri dana osetio slobodan od prinude. "I nisam", ree on obuzet zaprepaenjem. "lmam oseanje kao da igram neku kliniku igru - ili jo pre kao da sanjam san nekog klinca. Oseam se kao da se upravo budim." Estela ga je samo gledala. "eleo bih da ostanem kod tebe noas", ree Dajvin. Nasmeila se. "Nije ba mnogo romantina zavodnika reenica. Rejmond bi to kazao ili duhovitije, ili poetinije." "Zaista?"

"Bez ikakve sumnje. On je veoma poetian. ak je i pisao poeziju; koliko mi je poznato pie je i sad. Nisi to znao?" "Ovim sluajem se bavim tek od nedavno. Da li mu je poezija iole dobra?" "Kad mi je bilo devetnaest, oduevljavala me je. Sad mi je previe patetina." "E ba teta." Estela je prila Dajvinu, sela na rukohvat njegove fotelje , poljubila ga, odmakla se, malo zadihana. "Nije teta", ree ona. Sve vreme dok su vodili ljubav oseao je kako neto pokuava da ga odvue, kao da mu neki glas apatom ponavlja i ponavlja: Ustani i idi. Idi odmah. Ona e ti se nametnuti, ona e te apsorbovati. Zar ne mirie ravo? Zar nije ivotinja? Nije to bila njegova savest. Bilo je to neto izvan njega, neto strano, ona ista strana stvar koja ga je odvukla od Mej Peterson. Ali Dajvin je najzad podigao onaj cent, i sad se, leei na rubu sna, oseao bolje nego ikad dokle god mu je memorija dosezala. Veza sa Estelom bila je prva stvarno dobra stvar koju je samostalno uinio jo od petka popodne. Imao je oseanje da njih dvoje prosto leei zajedno, ovako umorni, ruku i nogu isprepletanih, razbijaju obrazac. Estelino disanje bilo je ravnomerno. Sluajui kiu, Dajvin je zaspao. Sanjao je da je neki brod potonuo i da on i drugi putnici plivaju izgubljeno meu ostacima olupine, borei se da ostanu na povrini. Nije se uo nikakav zvuk. Prepoznao je ostale brodolomnike: Estela je bila tu, i Sesi, i Abrams, i Mej Peterson, i jo neki koje nije mogao da razazna i endler. endler nije umeo da pliva, zato je grabio njih, jedno po jedno, kao da su to ostaci olupine po kojima moe da se pentra da ne bi potonuo. Da ih je ostavio na miru, oni bi nekako isplivali, ali taj oajnik ih je gurao pod talase, tako da im je svima predstojalo davljenje samo da bi njega spasli. Sam endler nee se nikad udaviti, niti e ikad shvatiti ljude koji se dave oko njega. On njih ne uspeva ni da vidi. Napipao je Dajvinovu glavu, zabija prste Dajvinu u oi, a Dajvin shvata da nema snage da ga odgurne. Kalje, grca i bori se da se opet domogne povrine. Dok se bori protiv endlera u slanom moru, uvia da za endlera on nije nita do komad drveta, neiva stvar koju treba bezobzirice iskoriavati prosto zato to nikad i nije bila iva. Davi se. Shvata da ga je endler odgurao u dubinu a da pri tom nije ni znao ta ini. Probudio se. Jo uvek je bio mrak. Estela je jo spavala; Dajvina je probudio neki zvuk u susednoj sobi. Kia je prestala, ulina lampa je bacala bledi klin svetla na tavanicu. Kroz otvorena vrata Dajvin je video kako se neto mie.

Dvojica kliznue tiho u sobu. U slabom svetlu video je da su obueni u mornarske uniforme i da onaj manji ima pendrek u ruci. Dajvin je zgrabio asovnik pokraj kreveta i hitnuo ga prema tom oveku. Onaj se izmae i asovnik mu odskoi od ramena. Dajvin iskoi iz kreveta, vukui pokriva za sobom. Iza sebe zau kako Estela uasnuto uvlai vazduh. Naleteo je punom snagom manjem mornaru na prsa. Tresnue zajedno u zid; mornar udari glavom o dovratak i mlitavo se sroza na pod. Dajvin se podie na noge, jo umren u arave. Okrenuvi se, video je da je onaj krupni mornar uzeo Estelu za ruku i istovremeno svojom akom velikom kao rukavica za bezbol, uguio njene pokuaje da vriti. Izvukao ju je iz kreveta. "Sad mirno, ortak", ree veliki mornar blagim glasom. "Inae u zavrnuti iju ovoj devojici." Onaj na podu je jeknuo. "Kakvu pogodbu nudi?" upita Dajvin. U mraku su svetlucale Esteline uplaene oi. "Nikakvu. Samo imamo da obavimo jedan posli." Dajvin je stajao go, bespomoan. Nije Hudini. Jedino ime raspolae da bi spasao svoj i Estelin ivot jesu rei. "Ubili ste Mej Peterson", ree. "Zato?" "Morali smo. Da doskoimo tom kopilanu endleru. Taj uvek ostavlja dobar utisak. Hoemo da vidimo kakav e sad utisak ostaviti na pandure." Dajvin je pomakao stopala i nagazio neto tvrdo. Pendrek. "ta imate protiv njega?" inilo se da je veliki mornar voljan da celu no tako stoji, stiskajui Estelu jednom rukom. Ispustio je nejasni zvuk slian smehu. "Otetio nas je, eto ta. Prevario nas za deset hiljada dolara. Imali smo udes sa jednim od njegovih kamiona cisterni sa naftom. Ve smo praktino bili dobili, a onda ih je on naveo da se obrate sudu." ovek pred Dajvinovim nogama se prevalio na prsa, poeo da se die na noge. "uti, Lu", ree on. "ta mari", ree veliki mornar. "Ve su mrtvi." "Bolje je da uti i da to uradimo. Ima jo ljudi u blizini." Dajvin je razmiljao hitro. "Nema nikakve logike u tome da nas ubijete. Nisam nikakav prijatelj tog endlera. Samo sam ga pratio." "Bijo si tamo prole noi", ree mali mornar pipajui po podu, u mraku,

traei pendrek. "To je dovoljno. Mora te se oslobodimo." "Ko kae?" Niko mu nije odgovorio. "ta vi kog vraga uopte elite?" viknu Dajvin. "Bie ti jasno uskoro", ree manji. "Do vraga, vi ste momci ba glupi. Nimalo razuma nema u ovome. Kako zamiljate da se posle ovoga izvuete?" Veliki Lu cimnu ruku. Estela se otimala, ali uzalud. "Vas dvoje ste uhvaeni u krevetu zajedno, zar ne? Kao dve ivotinje? Ne zasluujete da ivite." Govorio je tonom povreene nevinosti, kao da je time sve objasnio. Kao da se, Dajvin shvati, opet uje onaj isti glas koji mu je ranije aputao. Dajvin je drhtao, besan, suzdravajui se; oseao je da je spreman da se bori, ali so plaio onoga to bi se moglo desiti ako pone. Ne mii se, pomisli on. Mii se. Manji mornar i sad je bio opsednut eljom da nae svoje oruje. Preturao je po aravima na podu, dohvatio je Estelin odbaeni grudnjak sa dva prsta, kao da dri mrtvog arana. "Dopusti da ti pomognem", rekoh. Zgrabio sam munjevito pendrek koji je bio ispod mog stopala i onesvestio maleckog jednim udarcem preko slepoonice. Prostro se kao gubitak u uvodnom meu. U istom trenu uo sam Luov uzvik. Estela ga je ugrizla za aku. Lu ju je odbacio u stranu, stresao se da odagna bol i onda krenuo ka meni kao maka, hitrinom neobinom za oveka toliko velikog. Ma i nije taj Lu bio ba din. Teni bi ga nokautirao u dvanaestoj rundi. Pokuao sam da odskakuem u stranu, ali on mi je zapreio put i poeo da me obrauje, potiskujui me ka uglu sobe. Zamahnuo sam pendrekom ka njegovoj glavi; Lu je taj udarac doekao na podlakticu, a ja sam pokuao da ga udarim kolenom u prepone. Odskoio je pola koraka unazad. Zateturao sam se napred kao rodeo-klovn koji je promaio bika. Dok sam pokuavao da ustanem, u uvo me je pogodila pesnica teka kao tap za bezbol. Tek onako, da pokae da ne gaji neko ravo raspoloenje, Lu me je ritnuo u rebra. "Stoj!" prodera se Estela. "Imam pitolj!" Lu se polako okrenuo. Estela je kleala na krevetu, sva se tresui. Na Lua je uperila mali automatski revolver. Lu je jurnuo na nju. Dva pucnja, bolno glasna u maloj sobi, odjeknue pre nego to je do nje stigao. Udarcem je odbacio njeno oruje u stranu, zgrabio Estelinu glavu jednom akom, tresnuo je njenom glavom o bronzani okvir kreveta jednom, dvaput, i Estela ostade nepomina. Dotle sam ja ve bio na

njemu. Ba sam bio udo od brzine. Lu me je stresao sa lea; padoh na pod. On je sad stenjao, ne samo od napora nego i zato to je shvatio da je pogoen. Otresao je glavom kao da je oamuen i zateturao se prema meni. Saekao sam njegov udarac a onda sam ga prebacio sebi preko lea. Zaula se silna lomljava; a vazduh pokulja u sobu. Lu je izleteo kroz prozor. est spratova do plonika. Dajvin se tresao od bola i od gneva, ljut ne na ono to je Lu uinio, ve na samog sebe. Drugi mornar bio je jo u nesvesti. Estela je leala napola izvan kreveta; njena glava je visila, usta otvorenih. Njena kratka, prava kosa doticala je pod kao kakva etka. Dajvin ju je podigao na krevet. Oslukivao je otkucaje njenog srca: nije uo nita. Dotakao je njeno grlo; puls se nije oseao. Prislonio je obraz uz njene usne i nije osetio ni najblai dah. Veliki gnev, gnev blizak oajanju, nakupljao se u njemu. Znao je ko je ubio Estelu, i zato. Estelu nisu ubili mornari. Na pucanje i na ispadanje mrtvaca kroz prozor niko nije reagovao. Dajvin se obukao i izaao. Nije znao koliko e vremena imati. U njemu su plamteli bes, nestrpljenje i strah. Estela je mrtva. Nije trebalo da se pomakne. On nije heroj. Neko ga je naterao. Neko ga je isto tako naterao da proe mimo onog centa na ploniku; dok je vlana no ustupala mesto zori, Dajvinova konfuzija ustupila je mesto hladnoj izvesnosti. endler je njegov ovek. A on, Dajvin, on je shvatajui to nasmejao se glasno endlerov ovek. Odvezao se tramvajem u centar grada, pokraj gradilita novog kulturnog centra. Siao je na uglu Sedme i Hil avenije i otpeaio jedan blok, do ulice Saut Oliv. Bio je gladan ali nije otiao da jede; zapitao se da li endler diktira kad e on, Dajvin, ogladneti. Gledao je kako inovnici dolaze da ponu svoju novu radnu nedelju i pitao se ko je uhvaen u endlerovu mreu a ko nije. U mukom WC-u zgrade Italijanske banke sprao je skoreli mlaz krvi koji mu je bio iscurio iz uva, oeljao se, ispravio svoju odeu. Nita to se protekla tri dana deavalo nije bilo razumno. Sesi unajmila Dajvina, endler sleteo s druma, Dajvina onesvestili pred apartmanom Mej Peterson, mornari ubili Mej a zatim Estelu, neko isekao Dajvinove koione kablove, Senderson i Kvintanela ga onako lako pustili da pobegne i sve te stvari su se lako uklopile, koincidencijom tipinom za lo roman. Nita od toga se ne bi smelo desiti ni u jednom razumnom svetu. Jedino objanjenje za sve to to se desilo bilo je da neko vue Dajvina iz njegovog sopstvenog ivota u svoj komar. Dajvin je shvatio da se ba to deava. Komar je bio endlerov. Na neki nain, moda ak i bez endlerovog znanja, sve to je on eleo da se desi, deavalo se. ivoti ljudi jednim trzajem su preletali u nove obrasce;

njegove fantazije su se ostvarivale. Moda je to poelo sa Bartletovom proneverom i Balantajnovim sranim napadom; moda je poelo jo u endlerovom detinjstvu. Bilo kako bilo, stvari koje su se deavale Sesi, i Mej, i Esteli, ak i Velikom Luu i njegovom drugaru, ak i stvari za koje Dajvin nije mogao ni zamisliti da e ijedan ovek svesno poeleti njihovo ostvarenje sve su bile rezultat endlerovih elja. Estela je mrtva zato to su Dajvin i mornari zajednikim snagama uspeli da stvore situaciju u kojoj e ona poginuti, pravu zamku, a oni su to izveli nesvesno zato to su inili ono to je endler eleo da oni ine. U endlerovom svetu nema mesta za ene koje vole seks i ne plae se da krenu i obezbede sebi seks. U endlerovom svetu nema mesta za obinog privatnog detektiva kao to je Dajvin. On sad mora da nae endlera pre nego to se dogodi sledea nesrea. ekao je pred zgradom petrolejske kompanije Juni bazen sve dok na posao nije doao i Fileo. Pratio je Filea i dospeo na etvrti sprat. Veina slubenika ve je bila na svojim mestima; priali su o Mej Peterson. Blenuli su u Dajvina kao da je pred njima privienje on se i oseao kao privienje a Fileo se okrenuo i suoio se sa Dajvinom. "Mogu li vam pomoi?" "Da popriamo u vaoj kancelariji, gospodine Fileo." Fileo ga je osmotrio mrko, onda pokretom ruke pokazao ka jednim vratima u uglu. Uoe i zatvorie vrata. Dajvin je odbio ponudu da sedne. "Gde je Rejmond?" upitao je. "Razgovarao sam sa policijom jue. Vi niste policajac." "Nisam. Gde je on?" "Pojma nemam", ree Fileo. "l ne nameravam da..." Telefon je zazvonio. Fileo je nainio izraz lica kao da mu to ba smeta; onda je podigao slualicu. "Da?" ree on. Usledilo je kratko utanje; Fileo je izgledao kao da je progutao kamen. "Dajte ga", ree. Dajvin se gorko nasmeio: jo jedna slabo verovatna koincidencija. Znao je ko zove istog asa kad je telefon zazvonio. Fileo je sluao; inilo se da je na muci. Sledeeg trenutka Dajvin je preuzeo slualicu iz Fileove ruke koja se nije opirala. ovek na drugoj strani ice govorio je glasom koji se guio od emocija i splitao od alkohola, sa tragom britanskog akcenta. "... kunem se bogom da u to ovoga puta uraditi, Milt, ne mogu da izdrim pomisao kakav sam pacov i ta inim Sesi..." "Gde si?" ree Dajvin blago. "Milt?"

"Nije Milt. Na telefonu je Majkl Dajvin. Ja sam ovek koji vam je pomogao pretprole noi kad ste sleteli s puta. Gde ste?" Posle pauze, zauo se opet endlerov glas, trezniji. "Hou da razgovaram sa Miltom." "On vie nee da razgovara sa vama, Rejmonde. Njemu ste se smuili. On eli da vam umesto njega pomognem ja." Opet utanje. "Pa dobro, moete rei tom kopilanu da sam u hotelu Mejfer i da, ako eli da mi pomogne, moe da identifikuje moje telo kad ga odvuku sa plonika jer ja u ovoga puta da uinim ono to sam rekao." "Ne, neete. Stiem kroz deset minuta." Dajvin je vratio slualicu Fileu, koji je u licu bio pepeljast. "Kae da e izvriti samoubistvo." "Pretio je on time i ranije. Mogao bih da vam priam..." "Samo vi razgovarajte s njim." Zanemarujui lift, Dajvin je strao u hol, zaustavio jedan taksi i odjurio u Sedmu ulicu. Nije znao ta e uiniti kad stigne, ali je znao da do endlera mora stii. inilo mu se da taksi vozi do ludila sporo. Kroz prozor je virio napolje, gledao graevine i peake, odbljeskivanje sunca sa izloga i vozila; traio je znak da se neto promenilo. Niega nije bilo. Kad endler umre, hoe li iko od onih koji su sad pod njegovom kontrolom osetiti promenu? Da li e Dajvin na zadnjem seditu taksija da se srui kao odbaena marioneta, da li e voza da se nae u situaciji da mu je taksimetar jo ukljuen, a muterija koja treba da plati vonju u komi? Ili e endlerova smrt osloboditi Dajvina? Kad bi u to poslednje bio siguran, Dajvin bi lino ubio endlera. Moda e ga u svakom sluaju ubiti. Dajvinu je bilo potrebno da besni, da ne bi razmiljao je li mogao ili nije mogao spasti Estelu. Verovatno bi sad bila iva, da on nije zatraio da ostane, nego da je izaao, ili da ga je ona izbacila. Sad bi Estela bila dobra devojka a on bi bio jak ovek. Da mu je Mej zalupila vrata pred nosem... Stigoe do Mejfera; Dajvin dobacio dolar-dva vozau. Recepcionista ree da ima jednog gospodina endlera, i to u sobi 712. Vrata nisu bila zakljuana. Soba je zaudarala na duvanski dim, znoj i pie. Da bi mogao neprestano biti ovako dosledno pijan u ova vremena prohibicije, endler je morao imati nekog svog privatnog krijumara pia. endler je sedeo na otvorenom prozoru. Na sebi je imao izguvane pantalone, cipele bez arapa, i majicu bez rukava. Leima se naslonio na jednu stranu prozorskog okvira, jednu nogu je upro o suprotnu stranu okvira. Pod njegovim kolenom stajala je flaa, skoro prazna. Na stoiu pokraj kreveta nalazio se telefon, izvrnut na bok; slualica je visila preko ivice stoia,

isputajui slabani limeni glas. Na krevetu je leala, licem nadole, otvorena knjiga. Krevet je izgledao kao da ve danima nije spremljen. Pored knjige je leao jeftini "pulp" magazin Crna maska. Na naslovnoj strani bila je dreava slika dvojice ljudi: jedan uperio pitolj na drugog, a drugi ispred sebe dri plavuu kao tit. Iznad tog naslikanog prizora bila je naznaka: "Najbolje detektivske prie". endler nije primetio da je Dajvin uao. Dajvin je priao telefonu, ispravio ga i tiho spustio slualicu. Prekidanje glasa iz telefona kao daje prenulo endlera. Digao je glavu. "Ko ste vi?" Dajvina je iznenada sustigao sav nakupljeni umor. Seo je na ivicu kreveta. Sve do ovog trenutka oseao je i neko saaljenje prema endleru, ali videi ga sad, i pamtei Esteline zapanjene mrtve oi, oseao je samo gaenje prema njemu. Svako ko je voleo ovog oveka branio ga je, a on sam ostajao je nesvestan svih i preputao se samosaaljenju i oseanju nevinosti iako bi trebalo da zna da je kriv. "Vi ste tip koji..." poe endler. "Ja sam tip koji vas je izvukao iz olupine. Ja sam privatni detektiv koga je Sesi unajmila da vas sprei da sebi nanesete neko zlo. Nije pomenula mogunost da vi nekom drugom nanesete zlo, a ja sam bio suvie glup da se na vreme setim. Do petka, imao sam sopstveni ivot, a sad sam onakav ovek kakav vi elite da budem. Dobijam batine za dvadeset dolara na dan, ali uvek kaem hvala i molim lepo. Normalan sam ali i nenormalan. Sa damama priam o seksu, ali nikad ne prelazim sa tih rei na dela. Pred policajcima se pravim pametan. Najbolji sam ovek u vaem svetu, dovoljno dobar za ma koji svet. Hodam ovim opakim ulicam a nikad se ne zaprljam i nikad se ne uplaim. Heroj sam." "O emu vi govorite?" "Pojma nemate,a? Do petka, mogao sam da dotaknem enu a da se ne brinem da li e ona posle zbog toga biti ubijena. Sad imam pune ruke posla; brinem se za maminog malog slinavka." endler je uperio drhtavi prst na njega. "Ne podsmevajte mi se", ree. "Znam ta sam uinio. Znam..." Dajvin je u sebi oseao oluju gneva. "ta ste uinili?" ree ogoreno. "Zvuite kao ovek koji ima monu savest. Recite, onda." endlerovo plano stanje preraslo je u bes. "Iznervirao sam svoju enu. Ne iznenauje me to vas je poslala za mnom u njenoj situaciji takav postupak bih i sam preporuio. Ja sam..." Glas mu se zagluio. "Ja sam odleprao sa

enama koje nisu dobre. Sa enama iz ijih oiju smrt vreba, sa enama ije spavae sobe prejako na jeftin parfem miriu." "Je l' vi to ozbiljno?" Dajvin je hteo da se smeje, ali nije mogao. "Gde ste pokupili takvo trabunjanje? Mej i Estela su mrtve. Ne parfemski mrtve istinski mrtve." endler se trgao kao od elektrinog oka. Trzajem je odbacio flau sa prozora. Nekoliko sekundi kasnije zauo se tresak stakla. Na njegovom licu uvrstio se kiseli izraz. "Ne iznenauje me to za Mej. Brzo je ta ivela." Zastao je, nastavio filozofskim glasom: "Ne iznenauje me ak ni za Estelu. Konano sam ustanovio da ona nije onakva istunica kakvom se prikazivala." Dajvinov gnev je rasto. Ustao je sa kreveta; knjiga koja je bila pokraj njega pade na pod i zaklopi se. Veliki Getsbi, pisalo je na koricama. "I Mej i Estelu ubili su oni mornari protiv kojih ste vodili parnicu zbog osiguranja. Rekli su da to ine da bi vam se osvetili." Ovo je endlera nanovo potreslo. "Besmislica", ree on. "Mej i Estela nisu sa tim imale nikakve veze. Ko god hoe da se sveti meni, neka doe kod mene. Sigurno je postojao neki drugi razlog da budu ubijene." Zgrabio je endlera za miicu. Poeleo je da ga gurne kroz prozor; bilo bi to lako, lake nego one noi u eleznikom pretovarnom dvoritu. Niko ne bi znao. Po prvi put, endler ga pogleda u oi. Dajvin je u tim oima video oajanje, ali i neto drugo, stranije: inilo se da endler zna ta je Dejvin upravo posmislio, daje dozvolu, i moli. Ni pokuao nije da se otrgne iz Dajvinovog stiska. Dajvin se borio protiv elje da jednim kratkim odgurivanjem okona celu stvar; na to ga je gonila silna frustracija. gnev svih onih godina provedenih u borbi da ostane normalan, da ne poludi. Bitka se vodila i okonala u momentu. Uvukao je endlera u sobu. "Obustavite tu komediju sa samoubistvom. ta ste radili posle odlaska od Mej?" Ako je endler osetio komuniciranje koje se izmeu njih uspostavilo, to nije niim pokazao. "ta mislite da sam mogao raditi?" ree on. "Nisam mogao kod nje da ostanem; kad se prvi put sretosmo, miljah da je nevina i bespomona, ali brzo otkrih kojoj sorti stvarno pripada. Tad kui, gde bih Sesi u oi pogledao, nisam vie mogao. Doao sam ovde." Pogledao je ka prozoru. "Da imam iole ikakvu petlju, ne bi to bila komedija." Dajvin ree: "Oni mornari nisu imali nikakvog razloga da ubijaju: jedini razlog ste vi. Uinili ste to na najgluplji mogui nain. Ne iz osvete. Prosto da bi stvari ispale onako kako ste vi eleli."

endler se progurao pored njega i otiao u kupatilo. Dajvin je uo zvuk tekue vode. endler se spremao da se obrije. inilo se da se trezni brzo. "Vi ste ludi", ree endler. "Ja tako eleo? ujte, oseam se kao kopilan kakav i jesam, ali kakve veze bih ja mogao imati sa bilo im od toga to priate? Zar treba da ne branim kompaniju ako znam da smo u pravu? Moram da postupam pravilno, zar ne?" Dajvin ne ree nita. Nekoliko minuta kasnije, endler je izaao iz kupatila. Oeljan, svee obrijan, ve je poinjao da poprima svoj nekadanji direktorski izgled. Vesti o ubistvima i borba na ivici prozora isterali su alkohol iz njega; i ne samo alkohol, nego i oseanje krivice. Nabacio je je koulju na sebe i poeo da je zakopava. Dajvin je osetio da e povraati. "Znate", ree endler uozbiljeno. "Onaj ivotni credo koji ste maloas uskliknuli shvatam da ste se alili, prirodno ali u njemu stvarno ima neega. Ono 'hodam ovim opakim ulicama...' Voleo bih da u to verujem; voleo bih da ivim u skladu sa tim kodeksom etike - kad bih samo mogao da nateram sve one druge kopilane da ga takoe prigrle." Dajvin je pojurio u kupatilo i ispovraao se u klozet. endler je promolio glavu u kupatilo. "Je li vam dobro?" Dajvin je hvatao vazduh. Nakvasio je jedan pekir i njime protrljao lice. endler je ve bio privezao kravatu i obukao sako svog izguvanog letnjeg odela. "Trebalo bi bolje da se brinete o sebi", ree. "Izgledate grozno. Kako se ono zvaste?" "Majkl Dajvin." "Irac, a?" "Tako nekako." "Kladio bih se da je to zanimljiva profesija: privatni detektiv. Ima neke asti u tome. Treba jednog dana da pribeleite svoja iskustva." Estela lei mrtva, izvrnuta, kosa joj rasuta po podu. Njena usta su otvorena. "Ne elim", ree Dajvin. endler je uzeo primerak Crne maske sa kreveta. Dajvin se oseao upljim, praznim, ali kada je video kako endler dri tu sveiu, sa kakvim potovanjem, u njemu se opet pojavila iskra besa. "Vi stvarno itate to ubre?" endler ga je ignorisao. Sagnuo se i podigao primerak Velikog Getsbija; mala

nesigurnost pri tom pokretu bila je jedini trag mamurluka i malopreanje spremnosti da skoi kroz prozor. "Oduvek sam eleo da budem pisac", ree on. "Pisao sam eseje ak i neto malo poezije." "To mi je Estela rekla." endler je samo na tren izgledao kao da mu je nelagodno. Nainio je pokret rukom u kojoj je drao knjigu. "Znai i vi ne volite detektivske prie. Jeste li probali da itate Ficderalda?" "Ne." "Najbolji prokleti pisac u Americi. Najbolja prokleta knjiga. O oveku koji je jurio za svojim snom." "Da li ga je uhvatio?" Sa aljenjem u glasu, endler odgovori: "Ne. Nije." "Onda treba da prestane da sanja." endler je stavio aku na Dajvinovo rame. "To ne moemo. Nita drugo nemamo." Dajvin je poeleo da mu kae kakvo bedno truanje predstavljaju te poslednje dve reenice, ali endler se ve okrenuo i izaao iz sobe.

RICHARD GRANT

Stranice iz Hladne luke

U boino jutro budim se rano, drhtei pored mrtve vatre, i izlazim vukui stopala kroz naftom zacrnjeni pesak niz davno naputenu plau Hladne luke. Ledeni povetarac postojano duva preko mora, donosei krike galebova i slabi miris trulei. Naporedo sa plaom rastu busenovi barske trave i drugog korova, a izmeu busenova lee mrtve potkoviaste krabe i deformisane ribice koje je tu napustila plima. Tu i tamo lee sluzave sive grudve neeg neodreeno organskog, kao da more u agoniji raspadanja izbacuje zgruane delie sebe. ini mi se da imam nekakvu obavezu da izdrim ovu etnju. U ovo praznino jutro, nema drugih ljudi na vidiku; jedva da uopte ima drugih ivih bia. Najzad dolazim do kutije. Moj boini poklon u obliku mrtvakog sanduka. Koji je ve nedelju dana lei neotvoren u ovom sivo-natkrovljenom spomeniku mrtvim izletnicima; za to vreme ja sam se trudio da ne pogodim ta lei unutra. Poteno govorei, poreklo ove stvari me uznemirava vie nego sve misli o njenoj sadrini. Povratne adrese nema, ali taj rukopis je uvek bio prepoznatljiv. Moje ime je na poklopcu iscrtala ona. Reen da uutkam avet svojih nezadovoljstava, skitam kroz kuu traei neku alatku pomou koje bih otvorio sanduk. Sve to nalazim su majune sprave namenjene za ulaenje u delikatne maine mog zanata. Najzad se opredeljujem za kasapski no. Kapljui sivom vodom iz sudopera preko prljavtinom zacrnjenog utog linoleuma, krivudajui nalazim put izmeu praznih kartonskih kutija i hrpa knjiga i suoavam se, konano, sa mrtvakim sandukom. Poto sam odlagao tako dugo, sad nerazumljivom eljom navaljujem na odizanje poklopca. On se napokon, sa nekakvim jaanjem, odvaja. Ispod poklopca lei mekana plava tkanina. Plavilo crvendaevog jajeta. No nekako zapinje za tkaninu i, uprkos mojim naporima da ga blago izvuem, cepa je. Saginjem se da pogledam, i soba iznenada postaje toplija. Niz elo bez bora pada mekana, smea, kao suncem opaljena... ako ne kosa, onda stvar tako bliska kosi da mi se ini da oseam njen topli miris. I, da, bistre oi bez briga, takoe smee. Zlatna sintetika koa obraza ima samo malo rumenila, dovoljno da se razlikuje od slino nijansiranog, bledopegavog nosa, vrstog, malice prastog. Usne su razmaknute samo malo, lukavo, tako da se

mogu videti zubi beli kao sneg, nijedan kriv, ija je tvrdoa izraena koliko i mekoa blago napuenih usana. Vilica se niim posebnim ne istie. U vrat je, celom njegovom duinom, ugraeno vitko grlo tako realistino da ovek opet kao da osea toplinu, a na tom grlu se kao dragi kamen istie hrskaviava deaka Adamova jabuica. Koja ne podrhtava niti se mie gore-dole, ma koliko dugo ja zurio zadravajui dah. Plea su fino izvajana, kosti nagovetene ispod ove zaobljene kono-meke povrine gde, ini se, istinski miii mora biti da lee uspavani. Ova glatka prsa sa mrkim bradavicama sigurno e ispoljiti svoje dizanje i sputanje, ako samo budem paljivo motrio. Nee? Tamo gde prestaje grudni ko i poinje trbuh postoji malo sputanje prekinuto fini detalj pupkom pomalo nepravilnim, asimetrinim. Znak tekog roenja. I upravo u asu kad razaznajem paperjasto-meki, tamnomrki mravlji karavan dlaka koje mariraju donjim trbuhom pre nego to stiem da odvratim pogled, nagnan na to nekakvom mutnom, besmislenom stidljivou ili moda stranom kap vode od pranja sudova, samo jedna, pada sa uzdrhtalog noa. Time pokrtavajui, i prljajui, ovaj zapanjujui poklon. Na koji ve godinama ekam obuzet podjednako i enjom i strahom. Mislim da u ga zvati Deremi. Povlaenje ivota iz Hladne luke dostie sredinom zime svoju najdalju oseku. Dosad sam uspeo da izbegnem da na ma koji nain iskaem zadovoljstvo ili zahvalnost zbog ovog predmeta koji je postao fokus moga rada. Ali ona svakako zna, razmiljam ja; mora biti da razume. Kako bi inae mogla da ga proizvede tako... tano? U svakom sluaju od mene se teko moe oekivati da znam, makar i priblino, ta bi trebalo da kaem. Bilo je to tako davno. Ove se misli povlae u daljinu dok se penjem uz dva niza stepenika do izbledele nekad-deje sobe moga doma, sa purpurnim nosorogom okaenim o zid i sa naslagama apuih maina. I glas kae: "Dobro jutro." Taj glas. Nedelje rada, pre mnogo godina; kao ptica ui na samom rubu strmog otiskivanja u mukost: gornji registar pomalo podrhtava, glotalni duboki tonovi su uneti samo kao skica. A sad taj glas ima dom. "Svetla, molim", kaem blago. Turobno curenje svetlosti sa mora, filtrirane kroz malene prozore poluprovidne od slanih rasprenih kapljica, sad je zagrejano preobiljem sobnog svetla. Nikakvo naroito dostignue: trani kabel sa interfejsom od 64 bita spaja glavna kontrolna kola sa bledoplavom Jozefsonovom spojnom kutijom u njegovom lobanjskom gnezdu. Dva udno razmaknuta nadignua suncem opaljene kose daju pristup do komplikovane upljine ispod, gde fluidi krue

kroz lano meso koje izgleda tako toplo. Sedam pred hladne video-jedinice, viebojne, ravnodune, ravnopravne, i poinjem svoj boguizrugujui posao. Zimsko sunce uzlazi nebom, anemino, daje sjaj mutnim prozorima, pa se osvetljenje u sobi ublauje da bi to kompenzovalo. Ravnoduno, moje ake izvravaju svoje zadatke, sondiraju meko i intimno kroz glatku, popustljivu kou tog objekta koji sedi, leima okrenut, na jednom sanduku, glave raspuklo otvorene tamo gde kabel u nju ulazi. Superhladee pumpe ventiliraju toplotu kroz nozdrve ovog predmeta (pametno sreeno, po mom miljenju iako tihoitei vazduh ne zvui sasvim kao dah), a masivnije telesne komponente rasipaju toplotu ravnomerno kroz kooliku povrinu. Do podne zavravam finalne testove. Maltene bez svesne odluke odsecam kabel, sa zvunim klap! zatvaram mu lobanju, rastresam kosu na tom mestu. Bez strasti uoavam kako se iz toplotnog prelivnika, koji se nalazi samo nekoliko milimetara nie, difuzno iri adekvatna temperatura, i kaem: "U redu, ustani i okreni se levo, molim." I potpuno samostalno, po prvi put, maina nalik na deaka spokojno ustaje. Miii te stvari pokreu se avetinjski precizno, dajui perfektna ispupenja i udubljenja dok se objekat okree izvesna nespretnost u stopalima da se suoi sa mnom. Oi tog predmeta sevaju u sivom okeanskom svetlu. Prsa i trbuh pokreu se postojano. Moda malo prebrzo; ali ak i to izgleda nekako udnovato ispravno. I tek tad, dok avet nekog izraza lica po prvi put treperi preko tih crta preko izvrsno oblikovanog, vilenjakog lica koje se formira u male prolazne bore, dok sistem za hlaenje bez vidljivog razloga poinje da zvui mnogo daholikije tek tad poinjem da drhtim. Jer ja znam da ova divna maina nije deak. Njen sedamgigabajtski mozak je hladan onostran svega to to toplo sivo meso moe i zamisliti, i neobojen hernijom emocije. Njegove neujne misli su kristalaste i iste. Ipak, on stoji preda mnom, nasmeen. Njegovi zglobovi, mukotrpno konstruisani, skoro su savreni. Moda se kolena malo previe lateralno pomiu, mada se u tom pogledu i ljudska tela donekle meusobno razlikuju. Kukovi su, meutim, pomalo kruti. Dok se kreu napred-nazad, kao da neto treba utirati, savijanje im je sasvim slobodno, ali u stranu koliko mogu videti sa ovog rastojanja, kroz soiva zaprljana slanim sprejom kao da postoji neka tekoa. Deja paraliza jo ne sasvim savladana, moglo bi se dati objanjenje, ako bi neko zatraio. Ali moda bi to samo otac mogao primetiti. U svakom sluaju, plaa je jutros samo naa. Jer ko bi se odvaio da poe do ovih molova, koji kao umorni prsti steu to malo preostalog peska odravajui

tako plau Hladne luke? Martovsku kiicu poduhvataju gorki, okeanom zamahnuti mlazevi vazduha i gone je kroz odeu, u pore ovekovog tela. Mada deak, naravno, nema pore; vlaga se sakuplja i pravi reice koje teku niz njegovu otpornu kou, ulivajui se u njegove cipele. Zanet u misli, ne primeujem da je deak zaao u vodu. Ovo znai rastezanje, zamalo krenje, krute naredbe o samoodranju koja je u njega bila tako mukotrpno uprogramirana. Ve je zaao do butina, ne pljeska niti vie nego samo stoji tamo, uivajui na svoj ultrahladni racionalni nain u nesviknutom oseaju ledene struje. Pokraj njega sivozelena voda kulja izmeu mahovinom obraslih stena i razbija se o obalu. Otima mi se krik. "Deremi! Ovamo. To je vrlo opasno." Hodam ka njemu, maltene slep od vetra i spreja. "Vidi, Deremi, struje su ovde vrlo jake. A voda postaje dublja. Obala je tano tu uruena ka dubini, vidi? A ti si tako teak. Kad bi pao ka puini, potonuo bi pravo na dno i voda bi prodrla u tebe i upropastila te pre nego to bi mogao da se popne napolje. A sad paljivo." Ispravljajui se da pogledam mimo njega ka mestu gde se talasi lome i pene, pitam se da li se rei "uruen" i "puina" nalaze u njegovom reniku. Moe li kroz ovoliku grmljavinu i pljuskanje da analizira, korektno, moje rei? irokorasponska ruiasta buka koja ovde vlada nije sasvim isto to i pozadinska buka koju su njegove osetljive ui programirane da filtriranjem uklone. Naravno, on moe, ako eli, da preureuje programe; praktino je nemogue saznati da li je to ve uinio. Morao bih da ga opet ukljuim, da zatraim rezime memorijskog segmenta o kome se radi, da izvrim dugotrajne analize naspram prvobitne sintakse... ili da ga prosto pitam? Ne. (Tu sam samog sebe iznenadio. Zato bih se, za ime boga, plaio da postavim direktno pitanje jednom komplikovanom misaonom sistemu koji sam sam dizajnirao? Zaista nije potrebno predavati se emocijama. Ovo je samo jedan interesantan problem iz kibernetike, nita vie.) Nego, o emu sam ono razmiljao? Evo njega, izaao iz vode, iroko se iscerio, sa njega curi. Njegovo lice zaista moe jako da utie, bez obzira da li ovek shvata dok se on primie ta Deremi zapravo jeste. "Bio sam u stanju da osetim hladnou", kae on. Ali ne sasvim odgovarajuim oseanjem, pomiljam, i brzo u umu nabrajam ta sve nedostaje. Vie drhtanja da bi njegova tvrdnja bila uverljivija. Brzo disanje, nagovetaji uzbuenja: generalni sistemski odgovor na fiziku stimulaciju i izlaganje silama prirode. Bie potreban kompleksni okida jedna termalna kapija, jedna za merenje naprezanja, i jedna za procenu. Da li

deaci-tinejderi izlaze iz vode trkom ili hodom? Veeras u raditi na tome. Sad, oinski; stavljam mu ruku na rame. Rame je toplo zbog disipacije toplote. Zapravo, pretoplo; ne postoji mehanizam koji bi imitirao stezanje kapilara na hladnoi. Ali, ne bi trebalo oekivati da e iko to primetiti, mislim ja. Videi nijanse u njegovim izrazima lica, smeim se sa odobravanjem. "A sad natrag u kuu", kaem. I on tri napred, da me zadovolji: dobar sin. Potrebno mu je samo, valjda kao i svim sinovima, malo panje i podeavanja. Da bi bio savren. U ovim noima kasno u zimu, Hladna luka ne izgleda vie tako hladna ni tako beivotna. Svetlost vatre baca svoj zagrevajui uti sjaj preko naslaganih kutija, od kojih su neke otvorene tako da se u njima vidi uredno savijena odea, draesno mala. Na alost ti odevni predmeti odraavaju jedino moj neizgraeni ukus i moje mukotrpno donete i, nesumnjivo, esto pogrene zakljuke. To isto odraavaju i sve druge stvari u ovoj kui. Nou, Deremi sa hladnom efikasnou poboljava svoj um. Koristi svoje zaslepljujue brze saznajne procese da bi rafinirao i izglaao svoje misaone puteve. Apsorbuje, itajui munjevito i bez pauze, knjige koje sam ja itavog ivota prikupljao, moju zalihu znanja o svetu, i sve to uklapa na neki nedokuiv nain. U meuvremenu vodi razgovor izuzetno prijatno. Mislim da njegov stil govora podsea na Tomasa Hardija. Ili na Dejn Ostin jo jednu kod-kueostajuu iznenaujue otroumnu osobu. "teta to ne mogu da cenim vrednost aja", daje on primedbu dodajui, "niti piva, kad smo ve kod toga." "Suvie si mlad", podseam ga, "da pije." "Ali mislio sam da mi je to pametna reenica." Zvui malice razoarano; to izvodi tako superiorno da me svaki put "pree". oveku ostaje jedino da bude zahvalan to Deremi nije usvojio jo i britanski izgovor engleskog jezika. Hitam da mu pruim uveravanja. "A, pa i bila je. Prihvatljivo pametna. Meutim, nemoj se istravati ispred samoga sebe. Deaci tvojih godina imaju svoju sopstvenu vrstu humora koji nije osobito delikatan." Na ta on uzvraa: "Njaj-ke, Deksone." Moja biblioteka je, vidite, veoma eklektina. Rairena je i u smislu da su knjige razbacane po celoj kui sa prividnom, ali ne stvarnom, nasuminou. Deremi, koga zaboravljanje ne mui, usvojio je moje kune navike, a kao nosilac entropije dejstvuje daleko bre nego ja.

A sad me kanjavanje kategorija interakcije koja pada na um zbog ove poslednje njegove primedbe - ispunjava nelagodnou: uporni ir koga ovek ne sme da dotakne, iako je Deremi neosporno, ponekad, teko iskuenje. Jedne veeri prole nedelje, na primer, hitnuo je beznapornom preciznou jednu finu staru knjigu ukorienu u kou pravo na razbuktalo ugljevlje. Crni dim koji je pekao oi digao se u velikim oblacima, ispunjavajui sobu ogavnom maglutinom. Deremi se uspentrao uz nejednako naslagane kutije za koje ovek - nemajui njegove analitike sposobnosti - nikad ne bi pomislio da mogu da izdre njegovu teinu. Udahnuo je duboko, usisavajui vreli dim, provlaei ga pokraj svojih senzora. Objasnio je: iako mu je sastav dima dobro poznat, iako zna da ljudi iz navike udiu dim, jo nikad nije osetio miris dima. ta sam, tada, mogao uiniti? Otvorio sam prozore ka istoku i ka zapadu, putajui studen da ue a ne-vie-prijatan sobni vazduh da izae - odnosei sa sobom, preobraenu u manje ureen oblik, Blejkovu knjigu Pesme nevinosti. Objanjenje za izbor goriva nije dolo. Pa, ako je Deremi - ne uzimajui u obzir njegovu iskazanu nameru - bio radoznao da vidi kako u reagovati na taj ispad, video je da sam reagovao (crvenim priznajui ovo) na svoj karakteristini nain. Jo jednom sam izbegao upotrebu tapa; pridikovao sam mladiu, ne grubo; zatvorio sam prozore. U ova jutra, dok se pokrov zime die, budim se spremno u sve ranije sate zore, manje sklon mamurluku nego ranije. Sa Deremijem vreme sada provodim uglavnom u kui. Izmaglica ree dotie obalu i ree dri svoju zavesu ispred bednog gradia. Oni ljudi koje more privlai odvauju se du naftom zacrnjene plae, prolaze pokraj nae kue sa sivim krovnim ploama odlazei ka rtu (bacajui, nadam se, samo kratke rasejane poglede u ovom pravcu. Sa kojim mislima?) i nastavljaju dalje. Popodnevima, penjem se nisko-nadsvoenim stepenitem i nalazim Deremija, koji je nesposoban da se dosauje, kako lei oputen u deakoj pozi ekajui dalje stimuluse. Izaziva me na igre rei, koristi moju sklonost ka knjikim anegdotama, pecka me zbog nesavrenosti moje memorije. Ili me prekoreva zbog neelegantnih programskih blokova koje je otkrio i popravio dok sam ja spavao. Ali uvek zrai dobrim raspoloenjem. Jer on se bori iskreno, mada bez oseanja, da bude dobar sin. Kao to je i konstruisan nepromenljivo, nadam se da bude. Veerima, leim gledajui kako se svetlost razmazuje purpurna i uta preko zamrljanih zapadnih prozora. ujem more gde se valja i rasipa o razlomljenu obalu apui, zamiljam ja, nagovetaje o budunosti koje nikad ne mogu

sasvim da ujem. Svet, ree Deremi jednog dana ranog prolea, citirajui jednog od svojih Engleza, jeste ono to jeste. Neka udna vrsta upozorenja, moda. Jer, iako je esto razigran, Deremi nikad nije sasvim kapriciozan. Nita ne ini bez razloga. I nema nikakva raspoloenja. I zato nisam bio, razmislivi kasnije paljivo, potpuno iznenaen njegovim nestankom iz kue, otkrivenim jedne zore kad sam se popeo nita oduevljenije nego obino u bivu sobu za malu decu i naao purpurnog nosoroga na svom mestu, ali ne i Deremija. Neu poricati, samo u oslabiti putem objektiviziranja, svoje emocije. Dlanovi i elo mi postadoe klizavi od znoja; kolena su mi za trenutak zaklecala. Seo sam i razmiljao lanom smirenou, moda se sakrio negde u kui. Ispravno sam procenio da ovo nije istina, ali jo nisam hteo da, kako kau, skoim preko ruba. Jo ne. Meutim, napor uloen u pretraivanje kue delovao je terapeutski. Do onog trenutka kad sam se uverio da Deremi sasvim sigurno nije tu, postao sam i manje-vie spreman da se sa njegovom odsutnou suoim. to e rei, odluio sam da odloim strah i brigu sve do asa kad se pokae da je njihovo vreme nastupilo. ekajui da se to pokae, prepustio sam se etkanju tamo-amo i uvebavanju raznih formi samozavaravanja. Dva i trideset popodne. Rairio se dan vetrovit i blistav, belo sunce bleti iz plave praznine i polee po povrinama stvari tako brilijantno kao da stene i zemljite, gustii krtog korova, vornovati komadi naplavljenog drveta i klonuli iprani borii ivi posle jo jedne zime sada izluuju neku svoju sopstvenu svetlost. Njihov organski oreol trijumfalno sija u pristiglom proleu. I u dva i trideset, suv na nain nekoga ko je nedavno bio mokar, Deremi leernim korakom ulazi kroz vrata. Njegovo dranje je, ako u upotrebiti ljudsku analogiju, nonalantno; lice mu je svee, kosa rastrena vetrom, odea umereno neuredna. Suoava se sa mnom i kae: "Tako mi je drago to je vreme bolje." Nalazim da je taj njegov stil aka iz devetnaestog veka sumnjiv i uznemiravajui. "Deremi", kaem ja. "Napustio si kuu i celo jutro te nije bilo." Njegovu reakciju na ovo ja mogu da ponem, ali samo da ponem, da zamiljam, dok ona seva kroz njegov superprovodniki um veliki koliko konzerva sardina. Zapaa da sam izrekao oiglednu injenicu; dalje nagovetaje

izvlai iz mog prilino napetog dranja tela i verovatno drhtavog tona glasa; detektuje sa daljine od metar i po lako razaznatljvo isparenje viskija, primeuje takoe flau i au na stolu pokraj neotvorenog romana o misterijama. Te stvari uporeuje sa slinim obrascima zapaenim tokom njegove tromesene kognitivne istorije. Utapa tu situaciju u svoj model ljudskog ponaanja, koji postaje u toj meri prefinjeniji, a onda koristei tako poboljani model bira u skladu sa heuristikom prema kojoj se, po Deremijevom miljenju, igra ivota igra ta e sledee uiniti. Sve to postie bez ikakve primetne pauze, izuzimajui polusekundno oklevanje koje je izvedeno namerno koje koristi da pokae iznenaenost i promiljenost. Doputa da blago mrtenje pree preko njegovog bledog ela, i kae: "Da li si se brinuo, oe? Strano mi je ao ako sam te uznemirio." Oi su mu bistre kao braon-obojeno staklo. Neposrednost mladosti sija iz njegovog lica. Telo odrava u delikatnoj ravnotei, teinu koncentrie na prednju vitku nogu dok druga ostaje pozadi, blago povijena u komplikovano uzglobljenom kolenu. Jedna ruka je napola dignuta, pokazujui tamniju vetaku kou ispod zavrnutog rukava jo sa borom od leanja u kutiji. Tu pozu Deremi dri oko tri sekunde. Moje srce u svojoj upljini gruva; drhtaj se raa izmeu mojih plea i iri u talasima kroz slabo smrtno meso: Nisam sposoban da izgovorim pitanja za koja znam da moraju biti postavljena iz razloga koji nemaju veze sa mojim trenutnim oseanjima. Deremi ini jedan korak, zatim drugi bre. Peskom natrunjeni linoleumski prostor izmeu nas on prelazi savreno odmerenim koracima, stiui pod moju na stranu okrenutu glavu posle jednog intervala merljivog otkucajima srca. Grli me vrsto rukama koje poputaju samo koliko je potrebno da bi liile na vrstomiine mlade udove. Drei svoju glavu toplu od termalne disipacije samo koji milimetar ispod moje vilice, umirujuim tonom kae: "Ne brini se, oe, sad sam kod kue. Sve je u redu." Prolee zariva svoje kande duboko u negostoljubivo zemljite Hladne luke, podbadajui zeleni grudviasti ivot da se die iz solju proetog tla u sve topliji vetar. Iz dana u dan izmaglice se sa obale diu u sve veu visinu, irei horizont do rta i dalje, i uvlaei sve prostranije prizore mora kroz umrljane prozore mog doma. Deremi je sad zavrena i zasebna tvorevina, kojoj teko da je potrebna ikakva moja pomo u pogledu softvera ili mehanikih intervencija. Nauio je da se sasvim dobro stara o sebi, to e jednog dana i morati sam da ini. I nije mu potrebno, posle svega, nita u smislu emotivne podrke.

Poto je njegov prvi izlet iz kue dao zadovoljavajue rezultate - koje mi je uskoro prepriao sa blistavim detaljima Deremi sad svakog dana ponavlja to putovanje, unosei uvek varijacije. A meni preostaje stalnosmanjujui teren za napore da zaustavim razvoj dogaaja. Prvog jutra, kae Deremi, nikog nije video. Otiao je do Rta, malo pljuskao, uneo u svoju memoriju mapu tog prostora. Uzgred je na osnovu koliine istisnute vode izraunao svoju telesnu gustinu koja je 1,7 u odnosu na gustinu ljudskog tela: slab kandidat za asove plivanja. Njegov osmeh seva deakom neunitivou dok brblja, prepriava svoju avanturu sa maltene ljudskim blaenstvom. Nesumnjivo, bila je to dobra veba za njegove sposobnosti reagovanja na situacije, ta poplava nestrukturisanih stimulusa. Deacima ba takve stvari izuzetno koriste. Njegova sledea ekspedicija, nekoliko dana kasnije, na koju sam preutno pristao tako to sam prvu utke prihvatio, donela je onaj oekivani epohalni dogaaj: Deremijev prvi susret sa ljudskim biem koje nije njegov... koje nisam ja. Pojavio se, objanjava Deremi, sin nekog ribara. Taj momak je priblino Deremijevih godina a ja, znate li, nikad nisam precizno odredio Deremijeve godine, poto nemam pravog fizikog sina koji bi mogao biti merilo za takve stvari. Ali, mislim, jedno petnaest ili tako neto. Ribarev sin: grub momi, nejasno prepoznatljiv meu nizom literarnih modela ljudi, koji su u hladnom plavom mozgu dosad bili jedini stanovnici sem mene. Donlivijev talski momak, sugerie Deremi. Taj mladi je susreo Deremija na pola puta du krivudave staze kroz bunjem pokrivene dine blizu Rta. Od lanog deka je zatraio, grubo ali ne neprijateljski, da objasni svoje poreklo i status da li je iz grada ili turista sa posebnim pitanjima o sadanjoj aktivnosti. Na ta je Deremi odgovorio: Turmondston, iz Irske; boravi ovde na neodreeno vreme sa svojim ocem, profesorom na sabatikumu; istrauje plau. (Ingeniozni odgovori, naveden sam da priznam; prvi zato to e objasniti svaku neobinost govora, a drugi zato to pridodaje elipsu otvorenog kraja prirodi ovog naeg ivota mog ivota u Hladnoj luci.) To popodne koje su zajedno provela dvojica deaka, jedan iv a drugi mehaniki, potroeno je u deaki nemarnom lutanju po uzanom, okeanomobgrljenom rtu, i u razmenjivanju hvalisanja. Ne mogu a da ne zamislim Deremija kako za svog lakovernog sluaoca kreira jedan fantastini pejza Irske, muzui beznaporno dela oko kojih je desetak siromanih pisaca kidalo mozak i dobijajui tako jedan sat olakog askanja. Tokom kasnijih dana, Deremi i taj metanin koji se, koliko ujem, zove Pol pretvaraju dogaaje tog prvog dana u rutinu. Deremi izlazi u iroki, mnogoljudi svet, razraujui svoju sposobnost da u njemu funkcionie neprepoznat. Moda bi trebalo da ja to prihvatim sa dobrodolicom, kao

najvri dokaz svog uspeha. Ili bi bar trebalo da to prihvatim kao zaslueno priznanje mojoj saradnici kojoj nije zahvaljeno i koja odavno nije viena Deremijevoj majci, ako hoete. Ali ja oseam, iz nekog razloga, samo otupelost i gubitak. Moji sati su sada nateeni od neaktivnosti. Imam vremena da se etam naftom zaprljanom plaom i da, koliko je mogue, uivam u ovogodinjem poboljanju zloudnog vremena u Hladnoj luci. Vremena da pronaem i iznova proitam dragocene knjige razasute kroz ovu veliku, neoeljanu, tihu kuu. Ni najmanje ozbiljnosti ne unosim u bavljenje ma kojom od tih stvari. Umesto da se neemu posvetim, ja peaim kilometre preko satrunulog linoleuma u ovim zapreenim sobama, podiem solju umazane prozore gde sunce stvara prljave duge, i zurim preko beskonanih prostranstava proleno-zelenog mora. U takvim trenucima ne mislim ni o emu odreenom ili mislim o svemu, ali sa odstojanja. Gledam ribarske brodie kako podskakuju. Razmatram kurs kojim je moja egzistencija mogla poi da sam se okrenuo kao ti brodii u talase, da nisam samo plutao noen vetrovima i plimom. Ova mlitava toplina Hladne luke oivela je pravu batu uspomena i aljenja. Razmiljam o kolegama dalekim, o onima od kojih se nita ne uje, i mrtvima; priseam se prijateljstava kojima, ini se, nikad nisam dao pravedni doprinos. Ugojene i srene, uspomene askaju izmeu sebe, tako udaljene da ih jedva ujem. "Ti si uplaeni filozof", kae jedan enski glas. Poriem to. "A, jesi", kae ona. "Pie svoje radove i daje svoje predloge. Ali boji se da svoje ideje testira u stvarnom svetu. Mislim da se na smrt plai da bi vetaka linost mogla previe liiti na pravu." Glupost. Bio bih srean, naravno, da testiram svoje teorije. Ali hardver nije spreman. Moji sistemi ne mogu raditi u vazduhu. (Ovde prizvuk optube. Upuivanje jednog znaajnog pogleda.) "Priekaj ti malo. Jednog dana u ti dati tvoj prokleti hardver. A tebe e onda da uhvati takva prpa da e odjuriti i zatrpati svoje proklete sisteme u pesak." Naftom umrljani pesak koji se dri za zube Hladne luke ima boju pepela. Ribarski brodii izlaze na more, pretrauju crne dubine da bi izvukli krljutava tela i doneli ih nazad u pregradama sa ledom. Da je ona ovde danas, razmiljam, da li bi se pokajala zbog svojih rei ili bi trijumfovala? Da je ona ovde... Kao da ujem smeh. Da li mi se to moje uspomene rugaju? Diem pogled obuzet neim nalik na uzbunjenost.

Ne. To je gladno kretanje galebova, koji se obruavaju radi svojih podnevnih obroka. A vazduh postaje topliji. Deremi, dakako, nee ni da uje da ostane u kui kad je dan lep. Nije sklon ni da mi se pridrui radi etnje po suncu. ini se da ga je ovo godinje doba zarazilo lutalakom strau, kao to bi i pravog deaka. Ali pravi deaci su izgraeni od organskih jedinjenja koja previru u zemlji, dok je Deremijevo srce jedna pumpa za hlaenje nainjena od neprirodnih legura, a njegov mozak je ohlaen do superprovodnike hladnoe tuinske u odnosu na sunane svetove gde ivot buja. Nita od toga ne ublauje moju samou ovog toplog junskog jutra. Izmahujui rukom na komarce ohrabrene neuobiajenim odsustvom morskog povetarca, idem iz sobe u sobu sakupljajui oljice za kafu na kojima su tragovi viskija. Voda u kojoj perem sudove postaje siva dok klizi izmeu mojih prstiju. Zastajem da se zapitam: da li je Deremi fiziki opremljen da izae na kraj sa zahtevima koje mu moe postaviti prijateljstvo sa tim jo nevienim Polom? Na primer, tajna flaa piva, "maznuta" iz friidera nekog ribara, popijena nemarno, pivo zatim stoji u Deremijevoj skromnoj upljini za noenje takvih stvari da bi bilo, kasnije, izbaeno tu problema ne bi trebalo da bude. A opasnost od letnjeg plivanja? Mora biti da je Deremi ve izmislio neki izgovor koji to pokriva. Ali moe biti drugih, nepredvienih opasnosti za Deremijevu fiziku opremu, tajnih hobija kojima se tinejderi, momci, esto preputaju? Malo nagovetaja o tome pronalazim u uspomenama iz moje povuene mladosti. Drim poluoprani tanjir, zahvataju me nemir i briga: muke, razmiljam bez ironije, roditeljstva. I to zbog jedne kaimo to grubo-otvoreno maine. Briui ake o nogavice pantalona, naputam sudove i hodam kroz kuu, nesposoban da podnesem ovaj zakreni, peskom natrunjeni zatvor i jedan jedini sekund due. Ne posveujui nijednu misao svojim iznoenim cipelama, neobrijanom licu i uebanoj kosi, napolju sam, u bljeteem suncu, odmiem ruteim ljunkom staze, lako besciljno u pogledu namere, odmiem ka Rtu, toj mravoj stenovotoj pesnici koja gura svoj svetionik u muklo more. Put postaje loiji. Ubrzo je to samo putanja ugaena tokovima vozila, koja krivuda kroz niske dine prljavog peska, kroz bunje iljastog lia koje klimara na povetarcu, izmeu mranih stenovitih izdignua. Ovo je moja prva etnja ovde od kako sam se doselio u Hladnu luku. Oseanje izolacije je otro, mnogo otrije ovde nego tamo gde je moja sivokrovna kua nala sebi uporite u zaklonu uvale. Svetionik se uzdie, ogroman i zloslutan, iznad ulaza u luku. A pokraj njega, na samoj ivici mora,

ui jedna sirota, olujama maltene rasturena kua, ak isprua klimavi gat hrabro u talase. Nenastanjena je, to ovek mora pomisliti ak nenastanjiva ali u kapljicama ovlaenom pesku blizu nje vide se duboki tragovi guma nekog vozila. Dok se pribliavam, jedna poderana zavesa zalepra brzo. Moda ne. Zaobilazei to mesto polako, poboljavajui svoj ugao gledanja, vidim ribarski brodi koji se, vezan uz gat, die jeei o stubove. To je drevni troler, brodi za vuenje mree: ovaj je za vuenje postrance, ureaji i posustala tovarna greda su mu pozadi, upravljaka kuica napred, zarao je od ruba korita sve do linije vode. Napinje svoje veze, pretei da istrgne ili stubie za koje je vezan, ili ceo gat, ili i itavu kuu, zavisno od toga ta je najnesolidnije utemeljeno (kua, sklon sam da verujem). Opet je zatreperila jedna zavesa; moja mata dohvata neki jedva naslueni detalj i onda skicira, retrospektivno, sliku neke vitke figure koja nestaje iza tkanine izbledele od sunca. Varka zbog senki, nesumnjivo. Negde neto tandre, ta galama se naglo pojaava. Jedno vozilo prati krivudavom putanjom od Hladne luke. Kaem sebi da nema razloga da se oseam nelagodno: ovo je, nakraju, javno mesto. Svejedno, stojim apsurdno pogurenih plea okrenut u susret toj taki metalnog sjaja. Oronuli Lendrover, slian brodiu i po zaralosti i po starosti, rei i srlja preko neravne povrine, i sa trzajem se zaustavlja ispred mene. Iz njega trapavo silazi sredoveni ovek oputenih obraza. Zalupivi vrata sa treskom, nameta koulju koja, sva izbledela, visi sa njega, napeta preko velike trbuine. Mutno registrujem njegovu prosedelu kosu, izgled neopranosti, oi uagrene od pia. Drei se ratoborno, zaustavlja se dva metra od mene. "Ti si tip koji stanuje u staroj Kilbijevoj kui", oglaava se on. Svojim utanjem saglaavam se sa tvrdnjom ovoga oveka; bar ne pokuavam da vrdam. "E pa dri", ispljune on. "Tog tvog sina. Ili ve ta je. Podalje od moje erke." Totalno zapanjen ovim, ostajem nemoan da razumno odgovorim. Zato ovaj ratoborni navaljiva ima ansu da razvije svoju temu. "Ti s' neki profa, je l'", frke on. "E sluaj ovamo, doktore. Taj tvoj klinac sa njegovim uvrnutim prianjem. Vrzm'o se ovde dok ja nisam bio tu. Mora zaradim za ivot a tamo ribe nema ni da ispri za jedan ruak. Bog gospod zna ta taj radi sa mojom mladom erkom. Devojici tek petna'es, ni pojma nema ta e taki momak da pokua. Znai dr' ga podalje, je s' uo, doktore?" Dok govori, mene impresionira njegova telesnost: velike kone kese vise mu sa lica; kosa mu je crna kao nafta; uz njegove gole dlakave ruke pruaju se

mrke mrlje nalik na nakapanu boju; ima bore i dubodoline na udnim mestima. Zahvata me misao da je ovo ljudskost ije meso propada, nestrpljivo da iz svog ogranienog prostora izagna neprijatnost zvanu ivot. "Je s' uo, doktore?" ponavlja on upirui prstom ka mom licu koje takoe stari. Klimam tupo glavom, nepotpuno se usredsreujui na glavni tok ovog razgovora, obuzet, u sutini, neverovanjem. Jer, nesumnjivo, Deremi, mada beskrajno radoznao, i u pogledu fizikog izgleda kompletan do poslednjeg detalja, ne bi mogao imati elju da postupi u skladu sa opakim sumnjama ovog oveka. Zato kaem sa pouzdanjem: "To mora biti da je neka greka." "Rei u ja tebi ta je greka", uzvraa on brzo. "Bie velika greka ako taj tvoj deko dopusti da ga opet u'vatim ovde negde. To e tuna pria da bude, doktore, sigurno. Paz' ta sam ti rek'o." Konanu taku na svoje pripovedanje stavlja tako to na pepeljasti pesak alje ogroman loptasti ispljuvak; onda se ovaj galamdija okree na jako pohabanoj potpetici i trampa u kuu, koja drhti oko njega dok zalupljuje vrata. Iznutra, povik pronalazi sebi put kroz mnogobrojne pukotine, prelee preko stena i peska, stie do mene. Stie blag, jedno ime: "Pola." to uznemiruje moj sluh svojom blagom neskladnou, koja mi u prvi mah nije jasna ali koja pod izotrenom panjom postaje preciznija i elementarnija itav Vebernov kvartet sadran u jednoj rei. Varijacije se izdvajaju matematikom neizbenou. Prvo, to ime: suvie lako iskrivljenje Pola, ribarevog sina, da bi se samo slegnulo ramenima i reklo da je to koincidencija. Zatim pomisao da Deremi lae. I pitanje motiva. ... Ali pretpostavljam da ta serija misli mora biti bolno oigledna. Dok moja stopala odmiu krckavom putanjom kui, u mom umu se formiraju najbolji odgovori, verbalna pariranja kojima sam mogao uzvratiti na ribareve grube rei. Ako ovde ima nagovetaja pohote, mogao sam kazati, njihovo poreklo ne treba da trai onostran tvog praga. Jer Deremijev jedini motiv, u ovom kontaktiranju kao i u svakom drugom, je radoznalost najistije vrste. tavie, on nije sposoban da izazove ma kakvu nepoeljnu promenu u stanju vae lepe keri, naroito po pitanju drugog stanja. Pretpostavljajui, uzgred reeno, da je lepa. Uprkos svim genetikim ansama. I tako dalje. Dok sam stigao kui, moje raspoloenje je postalo meovito. S jedne strane, mui me to to je Deremi izmislio, u nedostupnoj studeni svog mozga, prie o avanturama sa Polom ribarevim sinom namesto istinitih pria, kakve god bile,

sa drugim polom, sa Polom ribarevom erkom. S druge strane, pamtim Deremijevu nepromenljivu arku elju da ui, da proiri svoj model ljudske prirode i tako uini sebe to potpunije ljudskim biem. ta bi moglo biti prirodnije - zapravo, divnije prikladno nego usmeriti svoju radoznalost na drugo ljudsko bie iste starosti a suprotnog pola? Sem toga, inverzija pola u njegovom pripovedanju moe biti samo suzdranost, prezanje zbog moje mogue reakcije - sasvim prirodna stvar ako se ima u vidu itava polica predviktorijanskih romana koje je taj momi proitao. Na kraju, ostajem zadivljen, sa primesom ponosa, pred tim ingenioznim, adaptivnim, energinim, i (sad se ini) seksualno ubedljivim sistemom inteligencije iji su poduhvati tako temeljito uznemirili ribara. Ipak do neke mere delim nezadovoljstvo tog jadnog oca. Jer, iako ih moda moemo voleti, mi ne moemo, ni ja ni on, kontrolisati umove nae dece. Sedim okrenut ka jugu, ka svetioniku, a sunce mi se zariva u rame. Deremi, pokraj mene, izigrava paljivost, prosejava sirova iskustva jo jednog letnjeg dana. Neumoljivo traganje njegovog uma za obrascima ne doputa ni tren mirovanja niti odmora. "Oe", kae najzad. Njegov jezik uobliava glasove sa prepoznatljivim zamuenjem osobenim za ovu neuku obalu. Izraavam se potvrdno ali izgovaram tek po koji slog. Nesposoban da odluim ta da kaem, i da li ita da kaem, o Polu ili Poli, ostajem nezainteresovan za dokono askanje. "Zato si veeras tako udaljen?", kae on, sada brian. "Nisi me pitao ta sam danas radio." Doputam sebi da bacim jedan pogled: pravi pravcijati tinejder u skraenim farmerkama i T-majici, momak koji izlae, radi divljenja, svoje perfektno formirane udove koji su dovoljni, mislim ja, da pobude interesovanje ma koje ribarske keri. "Samo ekam", kaem mu, "na svetionik." "E pitao sam se", kae on, "da li bi bilo u redu da provedem no sa Polom sutra. Na dinama blizu Rta. On ima ator." Posle ovog (blago apokaliptinog) pitanja, on zastaje, simulirajui iekivanje. Majuni motori koji pokreu crte njegovog lica pomiu ih sada u raspored koji sugerie nervozu i sumnju, mada je on u stvari preao u stanje ekanja, emocijama neobojeno. Dobijam na vremenu: "Sutra u no?"

"Da, sutra. To je sasvim uobiajeno, zna, kampovati napolju. Mislim da e to biti dobro iskustvo." Premiljam o ovome sa neobinim oseanjem odsutnosti znajui, meutim, da ovaj Deremijev zahtev predstavlja preokretni dogaaj, da je u toku neka velika zavera, koju bih video kad bih mogao. Ali zurim ka svetioniku; zvezde su poele da se pojavljuju. Deremi kae: "Mogao bih toliko toga da nauim provodei celu jednu no napolju." to zvui sasvim istinito. Na moru se majuna svetla pale i gase, poput binarnih prekidaa u Deremijevoj lobanji. "Da li e to biti u redu?" istrajava on smireno. I tada ba kad pomiljam da sam spreman da zarijem svoja pitanja kroz delikatnu barijeru izmeu nas prirodno oko svetionika baca svoj strani pogled preko vode, izbacuje svoje nono pitanje mranom nadiruem moru. Koje odgovor svakako mora imati, ali ga ne kazuje. I izgovaram: "Da." Sanjam. No visi kao pokrov kroz koji grabim prema dubljoj tami. Budim se zbog zvuka pesnica koje lupaju o vrata. Zvekee oborena flaa viskija dok se diem dezorijentisan, kao mornar maglom obuhvaen. Prola pono, kae plavo lice asovnika. Dole se gruvanje nastavlja. Niz kriputavo stepenite, sapliem se o podignutu ivicu linoleuma, obmotavam vlani dlan oko loptaste kvake na vratima. Nabrekla u tekom vazduhu, vrata se opiru mom potezanju. Napolju poinje dernjava. "Otvaraj ta vrata, bog te prokleo." Bez namere da mu ispunim tu elju, ali i bez neke sopstvene elje koju bih ispunjavao, poteem vrata ovoga puta uspeno, putajui zvezdanu no unutra. "Polazi sa mnom, kopilane jedan", urla onaj siledija sa Rta, napola vidljiv pod nadstrenicom, "ako nee da ubijem tog tvog deaka." Tupo sam izvan kue i zurim mimo njega u sveprodiruu no. "Iza'o s mojom erkom sa amcem, govnar mali. Dau da ga uhapse a ako ima sree neu ga upucam." Penjemo se u Lendrover koji mirie na morsku vodu, naftu i truljenje. Motor mu rie kao da hoe da zastraivanjem natera na poslunost izrovani put. Znaenje rei ovoga oveka mutno se sklapa ispred mene, kao nekoliko grafika na video-ekranu. Pozv'o ga prijatelj iz grada, kae on meni. Vid'o njegovu erku kako ulazi u

amac sa tim dekom iz Engleske ili ve odakle. Poli iz luke na jug. Mislio da e ga zanima. Mo' se kladi da e ga zanima. Reei, on cima loptasti kraj ruice menjaa, treska nogom po konici, zariva tokove u zgrudvani pesak. Stigli smo na rt. Ostavlja me da ga sledim kao mesear, i ide na gat, gde njegov ribarski brodi kripi pridran vezama, narasta grdan i ogroman u noi. ovek zbacuje konopce sa gata i skae na palubu. Brodi se tekim kretnjama ljulja, poinje da plovi noen strujom. "Ajde, bog te prokleo. Ako hoe da spase kou svog deaka." ak i pre nego to sam se popeo na palubu zahvatilo me je oseanje da se ispod mene neto kree, kao da itava ova iluzija nekakvog Rta, nekakve bedne kue i gata klizavog od nafte poinje da plovi, gubei svoju utemeIjenost u ma kakvoj prepoznatljivoj realnosti. Ali tek to sam doskoio na uzljuljanu, klizavu palubu, doekuje me udarac realnosti: smrad istrunule ribe koji se die iz tovarnog prostora. Grabim ogradu, otvorenih usta pokuavam da naem vazduh podnoljiv za disanje; poto ga ne nalazim, naginjem se van i povraam u mrak. Iz podvodne utrobe ribarskog brodia dopire grleno podrigivanje starog motora koji mueniki pokuava da oivi. Drim se vrsto za ljigavu ogradu, gledam kako se dole komea crna voda, dok stari brodi navaljuje kroz no, u daljinu. Diui pogled, vidim belu jarbolsku svetiljku visoko iznad upravljake kuice, levostrano upozoravajue svetio: tupo je i crveno ba kao i ovaj sjaj iza mojih oiju. Korak po korak se primiem, drei se za ogradu, dok ne stignem do pramca, koji razvaljuje talase. Tu nalazim lestvice i, belim prstima koji se klizaju po zaralim ipkama, diem svoje telo sa palube. Unutar upravljake kuice vruina pritiska. Mirisi metala, znoja i ruma silom prodiru u moje nozdrve. Prvo oseam, zatim i nazirem, mrani oblik pokraj mene, figuru koja stiska mali drveni krmanoki toak i zuri napred. Njegove oi sjakte zelenim svetlom radara, na ovom kapetanskom mostu jedinog instrumenta koji daje od sebe nagovetaj ivota. Taj ovek rei: "Bie oni tu negde oko Rta." Ukazuje prstom ka radaru. Po ekranu se opruio profil Hladne luke, koji, gledan okom jeftinog radara, izgleda manje nareckan nego to u stvarnosti jeste. Robusni prst se upire ka praznini, ostavljajui na staklu mrlju znoja. "Ovi sprudovi ovde. Tamo svi oni odlaze. Tamo e se usidre da se malo zabave." Njegov dah je oamuujue isparenje; silno elim da se odmaknem od tog

oveka, od sladostrasnosti njegovog glasa. Njegova ruka nalazi jednu polugu u mraku, dodirom sviknutim, intimnim. Stari troler jei i ee tue vodu. Ima li oko nas jo plovila, na irokom nonocrnom moru? Zurim u onaj otisak prsta koji je on nazvao sprudovima, ali ne vidim nita. Znai, moda i nema niega to bi se moglo videti; poli smo nikud; ovo snoliko putovanje bie naputeno. Ali: "Eno tamo", kae grubijan. Njegov prljavi prst dotie staklo, i ja, ovoga puta, zapaam majunu mrlju. "Ta-mo kod spru-do-va", kae on maltene pevuei. "Tamo svi oni odlaze." Die do usana flau koja u prolazu hvata deo svetlosti sa ekrana. Oseam kako mi se stomak opet nadie na povraanje, i nalazim, pipajui, vrata. Vlani vazduh koji se kovitla oko mog lica nije ni topao ni hladan; ima neki svoj posebni smrad, ali blai od onog u upravljakoj kabini. Zahvalno ga usisavam, zurei u izubijano drvo palube preko koga ono upozoravajue svetio baca svoj krvavocrveni pokrov. Mislim: ma koliko razbenjen moe biti ovaj poivotinjeni ribar, moram ga smiriti. Kad nastupi pravi trenutak, moram mu pokazati da je njegov strah za njegovu ker neosnovan. Moda mogu pridobiti i nju da mi u tome pomogne. Jer, ona je dosad ve morala otkriti ako su ona i Deremi zaista tu negde, napolju, u noi da je pohotom-opsednuta imaginacija njenog oca ovoga puta raspaljena bezrazlono. Ako bude apsolutno potrebno, mogu da otklopim Deremijevu lovanju i ogolim hladni plavi mozak. Brundanje maine poputa, prelazi u itavo mrmljanje, jedva razaznatljivo nad ljapanjem talasa. "Evo su", dahe ribar. Onda jednim pokretom gasi spoljanja svetla. Stari brodi, ludo zaljuljan na talasima, kao da je iezao oko mene. Jo uvek se kreemo napred, plovei kao da nas ivotinska volja gura prema onome za ta ovaj ovek svakako zna da se tamo nalazi. Za trenutak se divim njegovom percipiranju stvari koje ja ne mogu videti. Moda sam, razmiljam, suvie slian Deremiju: nedostaje mi ona udna svesnost koja lei izvan razuma. Moda nisam ljudsko bie u jednakoj meri kao ovaj smrdljivko koji dri krmanoki toak. Onda do mojih uiju stie zvuk smeha, i ljudskost juri u moje grlo. Ribar me grabi za ruku, unitavajui svojim stiskom moj mrtvoroeni krik. "E sa' emo vidimo tog tvog deka." Smeh je sad glasniji, jasno enskog zvuanja. Uasavajue je blizak, a ipak nekako dalek, titra povrh vode dopirui sa nekog nedohvatnog udaljenja. Mislim da vidim neki oblik ispred nas u noi. Samo senka, die se i pada kao

da ne pati ni od kakve povezanosti sa vodom. Naglo dobija oblik malog motornog amca: dvadeset metara udaljenog, ne vie. Sve je mrano na njegovoj palubi i u njegovoj pokrivenoj kabini. Pokraj mene se pokree jedna debela ruka; motor se oglaava samrtnim kaljanjem a onda se vie uopte ne uje. Prolazei pored mene sa neoekivanim unjanjem, ribar sa pramca sputa iskasapljeni konopani odbojnik. Plovimo sve blie. Glasniji smeh: sad se sa devojinim glasom mea mladiev, nevin, lien sumnji. Moj glas ostaje zarobljen u mom grlu. Onda se neto teko otiskuje sa trolera i sa potmulim udarom dospeva na motorni amac. Ribar se na malenoj palubi uspravlja i urlie neto vulgarno. Sledi kratki devojin krik, i zvuci urnog petljanja. Stojim okamenjen uasom plaim se da interveniem, moda, ili prosto nisam dorastao ovoj brzini razvijanja dogaaja. "Izlazi napolje, kopile jedno malo." Devojka opet vriti, moda u strahu a moda iz prkosa. Neki pokret se vidi na vratima kabine motornog amca. Srcolomno poznata figura se pojavljuje. Deremi! (Ne znam da li sam to viknuo ili sam samo hteo da viknem). "Ne!" moli devojka,iji se bledi oblik pojavljuje iza njega. "Prestani! Blesav je, povredie te." Senke se komeaju na proirenom zadnjem delu motornog amca. Ribar urlie; devojka se buni; jo ni rei od Deremija, koji stoji (zapaam upanien) sasvim go. Kao i ona. Nema vremena da se ovek udi svemu tome. Brzi pokreti potresaju motorni amac. ujem zbrku glasova, meu kojima jasno hvatam otri devojin glas: "On ak i nije pravi deak, ti debela glupa budalino!" Na ta otac uzvraa, to e sad vidimo. Sevnulo je crveno, sjajnije od onog upozoravajueg svetla, ali samo za tren, onda je nestalo. Udar zvuka jak kao grom rasipa se preko talasa. "Deremi!" uzvikuju dva glasa. Telo koje izgleda kao deako lei na boku ne u pravoj agoniji, to znam, ali zapanjujue je bolno videti ga takvog. Jo se mie, pokuava moda da se pridigne u sedei poloaj, uvija se postrance po palubi. Ribar je nepomian paralisan, moda, okom sopstvenog nasilja. Jeei rei mrnje, njegova ker se baca napred stvarajui zamuenu sliku avetinskog mesa. Otima mu oruje iz ruke i uzmie preko palube do mesta gde Deremi lei slomljen. Ribar se pribrao, iskorauje napred zamahujui da je udari. Ali njegovo telo,

manje gusto od tela neljudskog mladia, ostaje zaustavljeno prvim hicem iz pitolja, zatim pada baeno uz rub amca drugim hicem. Protie jedan dugi otkucaj srca, onda se ribar oglaava muuim jecanjem, drei se za stomak. Deremi se napola pridigao; vitka devojka se nadnosi nad njega. Rei umirenja izlaze iz njegovih usta, ali one su namenjene samo devojci, nerazumljive su odavde, sa mesta gde se ja, prestravljen, grevito drim. Devojka pomae Deremiju da ustane koristei neoteenu nogu; druga Deremijeva noga se vue neprirodno iskrenuta. Vodi ga ka ribarskom brodiu, do ograde. Deremi die pogled ka meni, udaljen na dohvat dobro ispruene ruke, gleda kroz svetle braon oi nezamagljene bolom ili kajanjem. Prua ruku. "Oe." Taj zamalo-muevni glas je perfektan. "Pomozi mi da se popnem." Pola ne gleda preko palube ka svom ocu koji pokuava da zaustavi tamno izlivanje. Gleda samo Deremija znajui, kao i ja, ta je Deremi, ali ipak volei ga blistavom devojakom jasnoom. ini se da joj nimalo ne smeta to je gola. Deremi sad odrava ravnoteu na niskoj bonoj ogradi motornog amca. Njegove ruke se pruaju ka meni, i ja ih bez razmiljanja prihvatam, oseam njihovu topeu, mehaniku toplotu, njihov vrsti stisak toliko slian mladim miiima. Njegovo lice (iji prasti nos i blede pegice zamiljam, u ovoj tami) posmatra moje, dok on stoji tako obuhvaen sa dva para ruku. U tom asu uzajamne bespomonosti gledam devojku. Polu. A ona samo za tren uzvraa gledajui me u oi. Vidim u njenim oima, koje su u to mravo lice ugraene iznad visokih jagodinih kostiju, neto od onog istog bola i one zbunjenosti koji pulsiraju i u meni: to je plod apsurdne i neograniene ljubavi, za koju su samo ljudska bia sposobna. Tada oseam kako u prostoru izmeu nas raste jedna vrsta spojenosti koju nikad ranije nisam iskusio - jedan odnos, makar i vrlo kratkotrajan, savrene komunikacije. To je ono to sam se borio da dosegnem, podbacio, i pobegao od toga, ne znajui ni jednog trenutka prirodu toga, ono to sam se nadao da u postii pomou kibernetskog deaka, mog na-Boi-roenog sina. Da: i upravo ono to se Deremi, programiran da lii na mene, trudio da postigne kod ove jadne devojke, ije su divne uznemirene oi spojene sa mojima u punoi ove noi. Silno eznem da je zagrlim, da je uzmem u naruje i dam joj utehu koja utiava misli, kakva joj je i potrebna. I moda, oseajui ovaj gejzir nenosti, i saveznitva, prema ovoj neodevenoj

tunoj devojci, inim zapravo neki mali pokret zbog koga poputa moje dranje Deremija. Ali samo za tren. Jer ni na kraj pameti mi nije bilo - ovde u tami, gde sam okruen smrtnou i strahom da bi se troler mogao iznenada zaljuljati i odmai od motornog amca, otvarajui izmeu dva plovila prostor od zjapeih pola metra. Koji e se odmah i zatvoriti, ali tek poto: Deremi, lien uporita s bilo koje strane naputen u tom proleuem trenu od strane nas dvoje koji ga volimo brzo (zbog svoje teine) i tiho (zbog svog nedostatka emocija) upada: U more koje je majka svega. Septembar e se vratiti sivokrovnoj kui u Hladnoj luci. Vetar e hladno puziti izmeu zuba gatova, uvlaie se pod vrata i iza navuenih zavesa. Linoleum e se, mrljav od starosti i nafte, uvijati na podnim daskama koje su od nakupljene proimajue soli postale tvrde kao kamen. Kad se popne uz sumrano stepenite, umirua vatra e izazivati promaju, koja e aputati pored ledenih spavaih soba, podsticae prainu da oivi ispod starog nametaja, zaplovie najzad kroz prljavu bivu deju sobu na tavanu koja ima purpurnog nosoroga na zidu i uzane solju zamazane prozore. Ovde e zastupnik stanodavca zastati, itei, u jutro mog odlaska, izvadie iz kaputa poutelu maramicu i, ne izvinjavajui se, izduvae nos u nju. "Teko je napuniti stanove u ovo doba godine", informisae on mene. Ja u mu samo kazati gde me moe nai: taj broj, ta ulica od sunca topla. Na kartici koju u mu dati nalazie se njen rukopis, uvek prepoznatljiv. "Pozv'o sam neke momke", rei e on, trpajui tu karticu u isti dep gde i maramicu, "koji e vam ponesu prtljag. Pretpostavljam da 'oete da se iznese danas." Ne: samo onaj sanduk nalik na mrtvaki. Ostatak knjige, maine, uspomene moe ovde da prezimi. Moda e taj ovek zastati za trenutak pre nego to ode, zadrae pogled svojih sitnih oiju na mom licu, jer tokom zaparnog godinjeg doba koje je upravo prolo ja sam postao slavan, lokalno, kratkotrajno. Frankentajn smanjenog formata. Robot zaveo devojku, Petnaestogodinjakinja ubila oca. Pronalaza e popraviti silikonskog Kazanovu. Nita od toga, verovatno, nece biti vano stanodavevom agentu, iji su obrazi sivi a gestovi oajni posle pedeset zima beanja od truljenja koje kao pohlepni avo puzi nafto-pocrnelim plaama Hladne luke. On e eleti samo da se vrati svojoj kui na kojoj se vide pruge od vremenskih nepogoda, svojoj flai, svom ebetu prebaenom preko nogu. Svom ivotu koji se tako malo

razlikuje od mog dosadanjeg. Ali ne i odsadanjeg. Jer ovo e biti jutro mog odlaska. Bie potrebni meseci, naravno, da bi se Deremi vratio u ivot ne: u funkcionisanje. Koliko je meni poznato, njegovo telo moe biti i nepopravljivo oteeno. Ja mu nisam ni dao telo; samo onaj um sam mu dao, onaj koji lei zapeaen u svojoj plavoj kutiji veliine konzerve sardina. Na kraju svega ostaje mi zakljuak da nita drugo nisam ni uinio. Samo sam mu dao taj um. Mogunost da ga upotrebi. Kako ga je on upotrebio... Pa, kako iko od nas upotrebljava tako ambivalentna zavetanja kao to su znanje i enja? Svejedno, pokuau da ga vratim. Meutim neu iz gnjilog groba dii samo njega. Saznao sam (i to ne prekasno, nadam se) pravu prirodu poklona koji sam dobio za Boi u sanduku nalik na mrtvaki. Radi mene samog, i radi jadne Pole, i naroito radi moje nezahvaljene i dugo-ne-viene prijateljice, okrenuu lea ovoj obali kojoj je vetar ispovednik, i neu se vie kriti meu ovim beivotnim stranicama iz Hladne luke.

ROBERT SILVERBERG

Plovidba za Vizantiju
U zoru je ustao i iskoraio na terasu da pogleda, po prvi put, Aleksandriju, jedini grad koji jo nije video. Te godine, na spisku pet postojeih gradova nalazili su se ang-an, Asgard, Novi ikago, Timbuktu i Aleksandrija: uobiajena meavina kultura, era, realnosti. Prole noi su oni i oija poli iz Asgarda, na dalekom severu, leteli dugo i stigli kasno, znatno posle zalaska sunca; otili su pravo u krevet. Sada mu se, u blagom jutarnjem svetlu boje kajsije, inilo da su besne kule i grudobrani Asgarda samo deo nekog njegovog sna. Ionako se govorkalo da se kratkotrajno postojanje Asgarda blii kraju. uo je da nameravaju uskoro da porue Asgard i da umesto njega podignu, na nekom drugom mestu, Mohendo-daro. Gradova nikad nije bilo vie od pet, ali su se stalno menjali. Pamtio je doba kad su umesto ang-ana imali Rim iz cezarskih vremena, a umesto Aleksandrije Rio de aneiro. Ovi ljudi nisu smatrali da je opravdano ma ta zadravati dugo. Nije mu bilo lako da se prilagodi sparnom intenzitetu Aleksandrije posle zamrznutih divota Asgarda. Sa vode je dopirao vetar, ustar i uaren istovremeno. Blagi tirkizni talasii zapljuskivali su dokove. Na njegova ula navalie intenzivna prisustva: vrelo teko nebo, bockav miris crvenog nizijskog peska ponetog povetarcem, potmula movarna aroma bliskog mora. Sve je drhtalo i svetulucalo u ranoj svetlosti. Njihov hotel je bio divno smeten, visoko na severnom obronku ogromnog vetakog brda zvanog Paneium koje je predstavljalo svetinju posveenu bogu sa kozjim nogama. Odavde su imali kompletnu panoramu grada: videli su iroke otmene bulevare, uzvinute obeliske i spomenike, Hadrijanovu palatu u podnoju brega, dostojanstvenu i strahopotovanja dostojnu Biblioteku, hram Posejdonov, pijacu na kojoj je vrvelo od sveta, kraljevsku lou koju je Marko Antonije podigao posle svog poraza kod Akcijuma. I, naravno, Svetionik, udesni mnogoprozorni Svetionik, sedmo udo sveta, sainjeno nagomilavanjem ogromnih koliina mermera, krenjaka i crvenkasto-purpurnog asuanskog granita, uzdignuto u svojoj velianstvenosti na kraju nasipa milju dugog. U nebo se lenjo kovrdao crni

dim signalne vatre na vrhu Svetionika. Grad se budio. Pojavie se neki savremenici u kratkim belim kiltovima i poee da potkresuju guste, tamne ive ograde koje su opasivale velike javne zgrade. Ulicama je etala nekolicina graana u labavim odedama neodreeno grkog stila. Na sve strane aveti, himere, fantazije. Na obronku je paslo dvoje vitkih, elegantnih kentaura, mujak i enka; Na tremu Posejdonovog hrama pojavi se robusni maevalac debelih butina, drei odseenu glavu Gorgone; razmahnuo je njome u irokom luku, cerei se jako. Na ulici, pod kapijom hotela, protezale su se i zevale tri male ruiaste sfinge, ne vee od domaih maaka, zatim poele da se unjaju du ivinjaka trotoara. Jedna vea sfinga, velika kao lavica, motrila je pomno iz bone uliice: njihova majka, nesumnjivo. ak i sa ovog rastojanja mogao ju je uti kako glasno prede. Zaklanjajui oi akom, zurio je u daljine, mimo Svetionika, preko mora. Nadao se da ugleda, na severu, mutne obale Krita ili Kipra, ili moda veliku, tamnu krivinu Anadolije. Ponesi me prema Vizantiji velikoj, pomislio je. Gde sve je drevno, sve uz vesla peva. Ali video je samo beskrajno prazno more, blistavo od sunca i zaslepljujue iako je jutro tek poinjalo. Nita se nikad nije nalazilo tamo gde je on to oekivao. inilo se da kontinenti vie nisu tamo gde bi trebalo da budu. To mu je oija jo odavno pokazala, onda kad ga je svojom malenom filter-letilicom povela u visine. Vrak June Amerike bio je povijen daleko u Pacifik; Afrika nenormalno sabijena ; iroki jezik okeana odvajao je Evropu od Azije. inilo se da Australija vie ne postoji. Moda su je iskopali i upotrebili za neto drugo. Ni traga od onog sveta koji je njemu svojevremeno bio poznat. Pedeseti vek. Nekoliko puta je postavljao pitanje: "Pedeseti vek posle ega?" ali inilo se da to niko ne zna ili da niko nije voljan da kae. "Da li je Aleksandrija mnogo lepa?" doviknula mu je iznutra oija. "Izai pa vidi." Gola, dremljivog izgleda, istapkala je na belo poploanu terasu i ugnezdila se pokraj njega. Tano se uklopila njemu ispod mike. "O, da, da!" ree blago. "Tako jako lepa, zar nije? Vidi onamo, palate, Biblioteka, pa Svetionik! Gde emo prvo? Do Svetionika, ini mi se. Da? A onda pijaca hou da vidim egipatske arobnjake pa stadion,trke hoe li se odravati trke danas, ta misli? Ma, arls, hou sve da vidim!" "Sve? Ve prvog dana sve?" "Ve prvog dana sve, da", ree ona. "Bez izuzetka." "Ali imamo vremena u izobilju, oija." "Imamo li?" Nasmeio se i stisnuo oiju vrsto uz svoj bok. "Dovoljno vremena", rekao

je blago. Voleo je u njoj to nestrpljenje, to blistavo usklobualo oduevljenje. U tom pogledu oija nije mnogo nalikovala na ostale, iako se inilo da je u svemu drugom identina. Bila je niskog rasta, gipka, vitka, tamnih oiju, maslinaste koe, uska u kukovima a iroka u pleima, miia ravnih. Svi su oni tako izgledali, niko se izgledom nije izdvajao od ostalih, kao da su milionska horda brae i sestara itav jedan svet malih, elastinih, decolikih Mediteranaca, stvorenih za ongliranje, za ples oko bikova, za slatko belo vino u podne i oporo crveno vino nou. Svi su imali ista tanka tela, ista iroka usta, iste krupne sjaktave oi. Ni jedan jedini put nije video nikog ko bi izgledom odavao da je mlai od dvanaest ili stariji od dvadeset. oija se nekako malice razlikovala, iako nije znao ba tano u emu; ali je znao da voli oiju zbog te neprimetne ali znaajne razliitosti. Verovatno je zbog istog razloga volela i ona njega. Pustio je da mu pogled luta od zapada do istoka, od Kapije Meseca niz iroku ulicu Kanopusa, onda van, preko luke, pa u daljinu, do Kleopatrinog groba i do vrha dugog, vitkog rta Lohias. Sve je bilo na svom mestu i sve perfektno, obelisci, statue, mermerne kolonade, dvorita, svetilita,umarci, ak i sam veliki Aleksandar u svom kovegu od kristala i zlata: divan, sjajan paganski grad. Ali bilo je i nenormalnosti pokraj javnog parka jasno se videla damija, a nedaleko od Biblioteke uzdizala se graevina nalik na hriansku crkvu. A oni brodovi u luci, oni sa crvenim jedrima i mnotvom jarbola pa to su svakako srednjevekovni brodovi, tavie brodovi iz poznog srednjeg veka. Takve anahronizme je ve viao i u drugim gradovima. Ovi ljudi bez sumnje smatraju da je to zabavno. Za njih je ivot igra. Igraju je bez prestanka. Rim, Aleksandrija, Timbuktu to da ne? Kreira Asgard prozranih mostova i treperavih ledom ogrnutih palata, on ti dosadi, skloni ga?'iUmesto njega napravi Mohendo-daro? Zato ne? Njemu se inilo da je velika teta unititi te uzviene nordijske gozbene dvorane da bi se izgradila zdepasta, brutalna, suncem upeena varo od smee cigle; ali ovi ljudi nisu sagledavali stvari na njegov nain. Njihovi gradovi su bili samo privremeni. U Asgardu neko ree da je sledei na redu za ruenje Timbuktu, umesto koga e biti izgraena Vizantija. Dobro, pa zato ne? Zato ne? Ovi sebi mogu da priute ta god im se svidi. To je, na kraju krajeva, pedeseti vek. Jedino pravilo je da gradova ne sme biti vie od pet istovremeno". "Limiti su", informisala ga je oija sveanim tonom jo na poetku njihovih zajednikih putovanja, "veoma vani." Ali nije znala zbog ega su vani, ili nije htela to da kae. Opet je zurio ka moru. Zamislio je kako se novoroeni grad iznenada zgunjava iz izmaglica, daleko preko vode: blistave kule, velike zasvoene palate, zlatni mozaici. Nee to za

njih biti neki osobit napor. Bili su u stanju da naprosto dozovu iz vremena itav jedan grad, sa Imperatorom na tronu i Imperatorovom pijanom soldateskom koja tereveni po ulicama, sa Velikim bazarom preko kog se razliva bronzana jeka katedralskog gonga, sa delfinima koji iskau onostran oblaskih paviljona. Zato ne? Imali su Timbuktu. Imali su Aleksandriju. A, vi elite Konstantinopolis? Evo, pogledajte to vam je Konstantinopolis! Ili Avalon, ili Liones, ili Atlantis. Sve to im se dopadalo mogli su imati. Ovde je ist openhauer: svet kao volja i imaginacija. Da! Zato ne? To nije zemlja za starce, pomislio je. Mladi se grle, ptice kronjama hrle da! Da! to god im se svidi. Imaju ak i njega. Odjednom je osetio strah. Pitanja koja dugo nije postavljao prodree u njegovu svest. Ko sam ja? Zato sam ovde? Ko je ova ena pored mene? "Odjednom si se neto uutao, arls", ree oija, koja nije mogla dugo trpeti tiinu. "Hoe li da razgovara sa mnom? elim da razgovara sa mnom. Reci mi ta to eli da vidi ak tamo." Slegnuo je ramenima. "Nita." "Nita?" "Nita odreeno." "Lepo sam videla da neto vidi." "Vizantiju", ree on. "Zamiljao sam da mogu da bacim pogled preko vode pravo do Vizantije. Pokuao sam da nazrem zidine Carigrada." "O, pa ne bi mogao odavde da vidi neto toliko udaljeno. Ne stvarno." "Znam." "Sem toga Vizantija i ne postoji." "Ne jo. Ali postojae. Doi e i njen as." "Hoe li?" ree ona. "Ti to zna sasvim sigurno?" "Iz pouzdanih izvora. uo sam u Asgardu", ree joj. "Ali i da nisam uo, zar ti se ne ini da je Vizantija neizbena? Morao bi doi i njen as. Kako bismo mogli da ne uradimo Vizantiju, oja? Svakako emo uraditi Vizantiju, pre ili kasnije. Znam da hoemo. To je samo pitanje vremena. A mi imamo sve vreme na svetu." Senka prelete preko njenog lica. "Imamo li? Imamo li?" Veoma malo je znao o sebi, ali je znao da nije jedan od njih. To mu je bilo poznato. Znao je da njegovo ime glasi arls Filips i da je pre svog prelaska meu ove ljude iveo u godini 1984-toj, kad su postojale stvari kao to su kompjuteri, televizori, bejsbol i mlazni avioni, i kad je na svetu bilo mnogo

gradova, ne samo pet nego hiljade gradova, Njujork i London i Johanesburg i Pariz i Liverpul i Bankok i San Francisko i Buenos Aires i mnotvo drugih, svi istovremeno. etiri i po milijarde ljudi ivljae na svetu tada; a sad, po njegovoj proceni, nije bilo ni etiri i po miliona. Skoro sve se izmenilo do neshvatljivosti. inilo se da su Mesec i Sunce isti; ali nou je uzalud traio poznata sazvea. Pojma nije imao kako su ga preneli iz onog vremena u ovo, niti zato. Nije vredelo pitati. Niko mu nije davao odgovore; inilo se da niko ak i ne shvata ta on to pokuava da sazna. Posle nekog vremena prestao je da postavlja pitanja; dolo je i vreme kad je, maltene, izgubio elju za saznavanjem odgovora. On i oija su se peli na Svetionik. Trkarala je ispred njega, obuzeta, kao i uvek, urbom, a on je nastupao iza nje na svoj temeljitiji nain, irokim, kamenom poploanim rampama peli su se i drugi turisti, desetine njih, najee u grupama od po dvoje ili troje; smejali su se i dozivali. Kad bi ugledali njega, neki su zastajali za tren, zurili, upirali prstom. Na to je ve navikao. Bio je toliko mnogo vii nego ma ko od njih; jasno se videlo da nije jedan od njih. Kad su pokazivali prstom ka njemu, smekao se. Ponekad bi im malice klimnuo glavom, potvrdno. Nije naao nita posebno zanimljivo na najniem nivou kule, masivnoj etvrtastoj strukturi sedamdeset metara visokoj, izgraenoj od divovskih mermernih blokova: unutra su bile hladne arkade buavog mirisa, sa stotinama mranih sobica za uvare i mehaniare Svetionika, sa spavaonicama garnizona i sa talama za tri stotine magaraca koji su vukli gorivo za svetiljku daleko gore. Nije ga privlailo nita od toga. Grabio je dalje bez zastoja sve dok nije izaao na balkon kojim se prelazilo na sledei nivo. Odavde je Svetionik bio uzaniji i oktagonalan: svetionika fasada, sada granitna i dopadljivo iljebljena, uzdizala se zapanjujuim razmahom iznad njega. oija ga je tamo ekala. "Ovo je za tebe", rekla je, pruajui mu grudvicu mesa nabodenu na drveni tapi. "Peenje, jagnjee. Apsolutno predivno. Pojela sam jedno pare dok sam te ekala." Dala mu je i olju nekakvog hladnog zelenog erbeta, zatim odjurila da kupi i jedan nar. Balkonom se etkalo nekoliko desetina savremenika koji su prodavali svakovrsnu hranu i pie. Gricnuo je meso. Bilo je ugljenisano spolja, a iznutra ruiasto, prijatno vlano. Dok je jeo, priao mu je jedan od savremenika i ravnoduno mu se zagledao u lice. Bio je to tamonput, zdepasto graen mukarac koji je na sebi imao samo jednu traku platna, utog i crvenog, oko struka. "Ja prodajem meso", ree taj stvor. "Vrlo fino jagnjee peenje, samo pet drahmi." Filips pokaza pare koje je ve jeo. "Imam ga ve", ree. "To je odlino meso. Vrlo neno. Tri dana se moilo u sokovima od"."

"Molim", ree Filips. "Ne elim da kupim nikakvo meso. Da li biste hteli da se sklonite?" Savremenici su ga u poetku zbunjivali, ostavljali u nedoumici, a i sad mnoge stvari u vezi sa njima nije razumeo. Nisu bili maine izgledali su kao bia od mesa i krvi ali se inilo da nisu ni ljudska bia. Niko prema njima nije ni postupao kao prema ljudskim biima. Pretpostavljao je da su to vetake tvorevine, produkti tehnologije tako usavrene da je postala nevidljiva. inilo se da su neki od tih stvorova inteligentniji nego neki drugi,ali svi su se ponaali kao da nemaju vie autonomije nego glumci u pozorinoj predstavi, to su, u sutini, i bili. U svakom od postojeih pet gradova bilo ih je neizmerno mnogo, a uloge koje su igrali bile su veoma raznovrsne: pastiri i svinjari, istai ulica, trgovci, amdije, rotiljdije i prodavci hladnih pia, na pijaci prodavci vini pogaanju, pa aci, vozai dvokolica, policajci, konjuari, gladijatori, kalueri, umetnici, kurve, secikese, mornari ta god je bilo potrebno da bi se podrala iluzija bujnog, mnogoljudnog urbanog centra. Ljudi tamnih oiju, oijini, nikad nisu radili. Nije ih bilo dovoljno da ponesu na svojim pleima funkcionisanje jednog grada, a sem toga bili su striktno turisti, lutali su sa vetrom, ili iz grada u grad kako ih je ef nosio, iz ang-ana u Novi ikago, iz Novog ikaga u Timbuktu, iz Timbuktua u Asgard, iz Asgarda u Aleksandriju, dalje, uvek dalje. Onaj savremenik ga nikako nije putao na miru. Filips se udaljio ali ga je to bie pratilo i nateralo u ugao, pribilo ga uza zid balkona. Kad se koji minut kasnije vratila oija, usana armantno zabrljanih sokom od nara, to savremensko stvorenje je jo uvek cupkalo oko njega, pokuavajui sa luakom upornou da mu proda ranji jagnjetine. Stajalo mu je preblizu, takorei nos uz nos, svojim velikim, tunim, kravastim oima uporno je zurilo u njegove oi i raspredalo, sa alosnom muuom urgentnou, priu o kvalitetima te robe. Filipsu se inilo da je nevolje takve vrste ve imao sa savremenicima u dva-tri ranija grada. oija je ovla dotakla lakat tog stvora i progovorila otrim, prekraenim tonovima kakve Filips od nje nikad ranije nije u uo: "On nije zainteresovan. Udalji se od njega." Stvor odmah ode. Filipsu ona ree: "Mora vrsto s njima." "To sam i pokuavao. Nije htelo da me poslua". "Naredio si mu da ode, a ono je odbilo?" "Zamolio sam ga da ode. Utivo. Moda suvie utivo." "Pa i da je tako", ree ona. "Moralo je posluati naredbu ljudskog bia, u svakom sluaju." "Moda nije smatralo da sam ja ljusko bie", sugerisao je Filips. "Zato to ovako izgledam. Moja visina, boja mojih oiju. Moda je pomislilo da sam i ja neka vrsta savremenika."

"Ne", ree oija mrtei se. "Savremenik nee nuditi svoje usluge drugom savremeniku. Ali isto tako nee odrei poslunost graaninu. Zabune tu nema nikad. Ne razumem zato je produilo da te gnjavi. "Iznenadio se videi koliko ju je ovo uznemirilo; daleko vie , mislio je, nego to ovaj incident zasluuje. Jedan glupi mehanizam, moda u nekom pogledu pogreno kalibriran, suvie oduevljeno gura svoju robu - pa ta s tim? ta s tim? oija kao da je doao, trenutak kasnije, do istog zakljuka. Sleui ramenima, rekla je: "U kvaru je, valjda. Mi moda i ne znamo koliko se esto takve stvari deavaju, je l' tako?" Smetalo mu je to u njenom tonu nasluuje neto usiljeno. Nasmeila se i dodala mu svoj nar. "Evo. Uzmi zalogaj, arls. Divno je kako je slatko. Zna, narovi su bili izumrli. Hoemo li produiti gore?" Preko stotinu metara visok, srednji, osmougaoni deo svetionika predstavljao je sumornu klaustrofobijsku cev skoro sasvim ispunjenu dvema irokim spiralnim rampama koje su se uvijale du centralne izdubine ove ogromne zgrade. Uspon je bio spor: neto ispred njih, rampom se kretala magarea zaprega, sa tovarom koji se sastojao od svenjeva potpale za svetiljku. Ali konano, kad je zaduvanog Filipsa ve hvatala vrtoglavica, on i oija izaoe na drugi balkon, koji je oznaavao prelaz sa oktagonalnog segmenta Svetionika na onaj najvii sprat, cilindrian i veoma vitak. Nagnula se daleko napolje, preko balustrade. "O, arls vidi koji pogled! Vidi!" Bilo je zapanjujue. Sa jedne strane mogli su videti itav grad, i movarno jezero Mareotis i pranjavu egipatsku ravnicu onostran jezera, a s druge strane su mogli zuriti daleko u sivi, otro zatalasani Mediteran. Pokazao je rukom prema bezbrojnim sprudovima i pliacima koji su vrebali u vodama oko ulaza u luku. "Nije ni udo da im je ba ovde bio potreban svetionik", ree on. "Bez nekog gigantskog obeleivaa ne bi mogli da nau put od puine dovde." Gromki udar zvuka, nalik na besomuni frktaj, izbi kao erupcija tik iznad njega. Trgao se, pogledao uvis. Na ovom nivou su iz uglova Svetionika trcale dinovske statue Tritona sa trubama; taj silni zvuk je iknuo iz najblie statue. Signal, pomisli on. Upozorenje brodovima koji se provlae kroz taj opasni prolaz. Shvatio je da se taj zvuk proizvodi pomou nekakvog parnog mehanizma kojim su rukovale ekipe preznojenih savremenika okupljene oko velikih lomaa u podnoju svakog Tritona. Jo jednom je osetio kako ga obuzima talas divljenja prema pametnom nainu kako su ovi ljudi reprodukovali antike tvorevine. Meutim, da li su ovo reprodukcije? pitao se. Jo uvek nije shvatao kako stvaraju svoje gradove. Prema onome to je njemu bilo poznato, ovo je mogla biti autentina Aleksandrija, istinska, povuena iz svog pravog vremena u budunost, kao to

je i sa njim uinjeno. Moda je ovo onaj istinski Svetionik, original a ne kopija. Nije znao ta je od ta dva tano, niti ta bi bilo vee udo. "Kako idemo do vrha?" pitala je oija. "Onamo, rekao bih. Onaj ulaz." Ovde je spiralnim magareim rampama bio kraj. Tovari goriva za lanternu odlazili su uvis posredstvom izdiue ploe u sredinjoj upljini. Posetioci su nastavljali uzanim stepenitem, pri vrhu tako tesnim da onaj ko se peo nije mogao da se okrene. Neumorna oija je sprintom odjurila napred. On se drao za ogradu i mukotrpno odmicao gore, gore, brojei usput, da bi mu bilo manje dosadno, majune proreze za gledanje napolje. Brojanje se primicalo stotini kad je konano uao, spotakavi se pri tom, u predvorje komore sa svetiljkom. Tu se guralo ve desetak posetilaca. oija bejae na suprotnom kraju komore, pokraj zida koji je bio otvoren prema moru. inilo mu se da osea kako se zgrada, na ovoj visini, ljulja na vetru. Koliko su visoko bili? Sto pedeset metara, sto osamdeset, dvesta deset? Komora sa svetiljkom bila je visoka i uska, podeljena jednom isturenom stazom na gornji i donji deo. Duboko u donjem delu savremenici su stajali u nizu i uzimali drvo sa izdiue ploe, dodavali ga jedan drugome, bacali u razbuktalu vatru. Oseao je intenzivnu vrelinu vatre ak i tu gde je stajao, na rubu platforme o koju je bilo okaeno divovsko ogledalo od uglaanog metala. Plameni jezici su srljali uvis i plesali pred ogledalom, koje je bacalo svoj zaslepljujui zrak daleko preko mora. Dim se dizao kroz jedan otvor. Na samom vrhu bila je kolosalna statua Posejdona, stroga, surova, nadneta nad svetiljku. Primiui se postrance du isturene staze, oija je dola do njega. "Pre tvog dolaska priao je vodi", ree ona pokazujui prstom. "Vidi ono mesto tamo, ispod ogledala? Ko stane tamo i gleda u ogledalo, moe da vidi brodove na moru, one koji se odavde ne mogu videti golim okom. Ovo ogledalo uveliava." "Ti veruje u to?" Klimnula je glavom u pravcu vodia. "Ovo je tako reklo. Takoe nam je kazalo da ako se gleda na odreeni nain, moe da zaviri preko vode, pravo u grad Konstantinopolis." Ona je kao dete, pomislio je. Svi su takvi. Ree: "Sama si mi kazala, i to jutros, da nije mogue videti tako daleko. Sem toga, u ovom asu Konstantinopolis ne postoji." "Postojae", odgovorila je. "To si ti rekao meni , isto jutros. A kad bude postojao, bie reflektovan u ogledalu Svetionika. To je istina. U to sam apsolutno sigurna." Naglo se okrenula ka ulazu. "Ej, vidi, arls! Evo su

Nisandra i Aramejn! I Soko! i Stengard!" oija se nasmejala, mahnula i poela da uzvikuje ta imena. "Ma svi su tu! Svi!" U sobu je ulo, gurajui se, toliko pridolica da su neki od onih koji su ve stajali u njoj bili prinueni da pou kako znaju i umeju niz stepenite na suprotnoj strani. oija se kretala izmeu pridolica, grlei, ljubei. Filips nije uspevao da uoi praktino nikakve razlike meu tim osobama bilo mu je teko ak i da razazna ko je muko a ko ensko, jer su svi nosili istovetnu labavu odeu ali je neka imena prepoznao. To su joj bili specijalni prijatelji, njeno drutvo, oni sa kojima je putovala od grada do grada na beskonanoj stazi zadovoljstva u starim danima pre nego to je on uao u njen ivot. Nekolicinu njih je sretao ranije, u Asgardu, u Riu, u Rimu. Vodi kroz komoru sa svetiljkom, starac-savremenik zbijeno graen, irokih plea, sa lovorovim vencem na svojoj elavoj glavi, ponovo izae i poe da recituje svoj govor, ali ga niko nije sluao; svi su bili suvie zauzeti meusobnim pozdravljanjem, grljenjem i svojim kikotanjem. Neki od njih su postrance doli do Filipsa i posegli rukom uvis, izdiui se na prste stopala, da ga dotaknu vrhovima prstiju po obrazima, to je predstavljalo neki njihov, udan nain da se kae "zdravo". "ar-les", govorili su veoma ozbiljno, izgovarajui njegovo ime kao da je dvoslono, to su i drugi pripadnici tog naroda esto inili. "Tako je dobro opet te videti. Takvo zadovoljstvo. Ti i oija tako zgodan par. Tako dobro odgovarate jedno drugome." Da li je to bilo tano? Pretpostavljao je da jeste. Komora je sva zujala od njihovog askanja. Glas vodia se uopte nije mogao uti. Stengard i Nisandra su posetili Novi ikago i gledali bal na vodi Aramejn je imao da pria o jednoj gozbi u ang-anu koja je trajala danima. Soko i Hekna su bili u Timbuktuu i gledali pristizanje karavana sa solju, uskoro opet idu tamo uskoro zavrna zabava da bi se proslavio kraj Asgarda, a to je neto to apsolutno ne treba propustiti planira se novi grad, Mohendo-daro imamo rezervacije za otvaranje, e pa to ne bismo propustili ni za ta i, da, sasvim sigurno idu posle toga u Konstantinopolis, planeri su se uveliko zadubili u svoja prouavanja Vizantije tako da je dobro tebe videti, neprestano si tako lepa jeste bili ve do Biblioteke? A zooloki vrt? E, a Serapisov hram?". Filipsu rekoe: "ta misli o naoj Aleksandriji, arls? Naravno, ti si je dobro poznavao u svojoj eri. Da li izgleda onako kako si je zapamtio?" Uvek su mu postavljali takva pitanja, kao da nisu mogli shvatiti da je u njegovoj eri Aleksandrija Svetionika i Biblioteke bila ve davna prolost, izgubljena, legendarna. Nasluivao je da njima sva ova mesta koja oni dovlae ponovo u Egzistenciju izgledaju kao manjevie jednovremena Cezarev Rim, ptolomejska Aleksandrija, dudevska Venecija, ang-an dinastije T'ang,

aesirski Asgard, nita od toga im nije bilo manje realno niti manje nerealno od ostalog, svaki grad je bio prosto jedna faceta daleke prolosti, fantastine pradavne ere, ljiva ubrana iz tog mranog vremena iza njih, preko provalije vremena. Nisu imali kontekst koji bi im omoguio da odvoje jednu eru od druge. Za njih je sva prolost bila jedna teritorija, bez granica i bez vremena. Onda zato on nije mogao videti ovaj Svetionik i ranije, on koji je iz Njujorka 1984. uskoio u ovu eru? Nikad nije uspeo to da im objasni. Julije Cezar i Hanibal, Jelena Trojanska i Karlo Veliki, Rim gladijatora i Njujork sa timovima "Jenkija" i "Metsa", Gilgame i Tristan i Otelo i Robin Hud i Dord Vaington i Kraljica Viktorija njima, sve podjednako realno i nerealno, sve samo sled blistavih figura koje se miu po oslikanom platnu. Prolost, prolost, izmiua, fluidna prolost za njih, samo jedno mesto, beskonano dohvatljivo, beskonano sposobno za meupovezivanje. Naravno da misle da je ve viao ovaj Svetionik. Znao je da ne vredi pokuavati, opet, sa objanjenjima. "Ne", ree jednostavno. "Sada sam po prvi put u Aleksandriji." Tu provedoe itavu zimu, moda i deo prolea. U Aleksandriji ovek ne moe naroito otro zapaziti smenu godinjih doba, a ni samo proticanje vremena nije osobito oigledno nekome ko provodi itav svoj ivot kao turista. Tokom dana uvek se moglo videti neto novo. Zooloki vrt, na primer: divni park, udesno zelen i bujan u ovoj vreloj suvoj klimi, gde su zapanjujue ivotinje lutale ograenim prostorima tako irokogrudo pravljenim da se nije ni primeivalo da su ograeni. Tu su bile kamile, nosorozi, gazele, nojevi, lavovi, divlji magarci; takoe, olako stavljeni u susedstvo tih dobro znanih afrikih zveri, hipogrifi, jednorozi, bazilisci, pa i vatrorigajui zmajevi sa krljutima u duginim bojama. Da li je u originalnom zoovrtu Aleksandrije bilo zmajeva i jednoroga? Filips u to nije verovao. Ali u ovom vrtu je bilo; evidentno, majstorima iza pozornice proizvodnja mitskih ivotinja bilo je isto tako laka kao i proizvodnja kamila i gazela. Za oiju i njene drugare sve te ivotinje skupa bile su i onako podjednako mitske. Njih je zadivljavao nosorog isto koliko i hipogrif. Jedna zver im nije bila nita udnija niti manje udna nego druga. Koliko je Filips uspeo da otkrije, nijedan sisar i nijedna ptica iz njegove ere nisu uspeli da preive do ove ere, izuzev nekoliko pasa i maaka, ali su zato mnogi sisari i mnoge ptice rekonstruisani. A onda, Biblioteka! Sva ta izgubljena blaga, sada vraena iz eljusti vremena! Mermerni zidovi sa orijakim stubovima, dobro prozraene itaonice sa visokim svodovima, naslage tamnih namotaja protegnute do beskraja. Police naikane, kao bodljama, slonovanim drkama sedam stotina hiljada papirusnih rotulusa. Naunici i bibliotekari tiho klize uokolo, smeei se svojim bledim naunikim osmesima ali oigledno preokuprani ozbiljnim intelektualnim temama. Svi su oni savremenici, shvatio je Filips. Obini

komadi dekora, deo iluzije. No da li su i spisi iluzije? "Ovde imamo kompletne drame Sofokla", rekao je vodi blaeno odmahujui akom, pokazujui police i police pune tekstova. Od dvadeset i tri Sofoklove drame, samo sedam je preivelo uzastopna paljenja biblioteke izvrena od strane Rimljana, hriana, Arapa: da li su i izgubljeni radovi ovde, Triptolemus, Nausikaja, Jason, i svi ostali? I da li bi ovde naao, udesno vraena u postojanje, i druga iezla blaga antike literature Odisejeve memoare, Katoovu istoriju Rima, Tukididovu biografiju Perikla, nedostajue Livijeve knjige? Ali kad je pitao moe li da istrauje po tim policama, vodi je uzvratio izvinjavajuim osmehom i reima da su svi bibliotekari u ovom trenutku zauzeti. Moda neki drugi put? Moda, rekao je tada vodi. Filips je zakljuio da mu je zapravo svejedno. ak i ako su ovi ljudi na neki nain uspeli da vrate izgubljena remek-dela antike, kako bi on to proitao? Starogrki ne zna. Oko njega je zujao i pulsirao ivot grada. Lepota grada bila je zasenju-jua: ogromni zaliv prepun jedara, velike avenije opruene strogo od istoka prema zapadu, od severa prema jugu; sunce koje se maltene ujno odbija od blistavih zidova palata koje su namenjene kraljevima i bogovima. Vrlo dobro su ovo obavili, razmiljao je Filips: zaista vrlo dobro. Na pijaci su se trgovci tvrdih pogleda preganjali na pet-est razliitih, misterioznih jezika oko cena slonovae, arabijskog tamjana, ada, panterovih koa. oija je kupila jedan gram bledog, mousnog egipatskog parfema u delikatnoj, izduenoj staklenoj flaici. arobnjaci, ongleri i pisari su prodorno dovikivali prolaznicima, moljakajui za nekoliko momenata panje, da bi u zamenu za svoj trud dobili aku novia. Krno roblje, crno i mrko i moda ak i kineskog porekla, prodavalo se na licitacijama: robovi i robinje su bili prisiljavani da razgibaju svoje miie, ogoljuju zube, prsa i bedra pred potencijalnim kupcima. U gimnazijumu, gole atlete su bacili dilite i diskove, i rvali se zastraujue priljeno. Dojurio je oijin prijatelj Stengard sa poklonom za nju, zlatnom ogrlicom koje se ni Kleopatra ne bi postidela. Sat kasnije ona ju je izgubila, ili ju je moda nekome dala kad je Filips gledao na drugu stranu. Sledeeg dana je kupila drugu, jo finiju. Svako je mogao da dobije novca koliko god je hteo, naprosto zahtevajui ga; ovi su do para dolazili isto tako lako kao do vazduha. Ovde boraviti, mnogo lii na odlazak u bioskop, ree Filips sebi. Svaki dan novi ou: zapleta nema mnogo, ali su specijalni efekti velianstveni, a detalji tako doterani da se to teko moe nadmaiti. Mega-bioskop, gigantsko zabavljanje koje se nastavlja bez prestanka i u kome igra celokupna populacija Zemlje. I sve to tako beznaporno, tako spontano: ba kao to se, odlazei u bioskop, nikad nije zamarao razmiljanjima o bezbrojnim tehniarima iza kulisa, o kamermanu i kostimerima i graditeljima kulisa i elektriarima i maketarima i vozaima kranova, tako je i sad odabrao da ne postavllja pitanja o sredstvima pomou kojih je Aleksandrija stavljena pred njega. Davala je oseaj

realnosti. Bila je stvarna. Kad god se napio jako crvenog vina, oseao je prijatnu pripitost. Ako bi skoio sa vrha komore za svetiljku, sa Svetionika, verovatno bi umro, smatrao je; ali, moda ne bi dugo ostao mrtav: ovi nesumnjivo imaju neki sistem da ga vrate u ivot koliko god puta je potrebno. U ivotima ovih ljudi, smrt kao da nije bila ama ba nikakav faktor. Danju su razgledali znamenitosti. Nou su on i oija odlazili na zabave, u svoj hotel, u vile pokraj mora, u palate aristokrata. Sve vreme bejae prisutno uobiajeno drutvo, Soko i Hekna, Aramejn, Stengard i elimir, Nisandra, Asoka, Afonso, Protej. Na zabavama je na svakog graanina dolazilo do petoro ili desetoro savremenika, s tim to su neki bili tu samo kao sluge, drugi kao zabavljai, a neki ak kao surogat-gosti. koji su se sa pravim gostima meali slobodno i pomalo smelo. Ali svako, je svakog trenutka znao ko je graanin a ko samo savremenik. Filips je poeo da pomilja da se njegov status nalazi negde na sredini. Nesumnjivo, tretirali su ga sa ljubaznou koju niko nikad ne bi ispoljio prema savremeniku, a opet, u njihovom dranju je bilo neeg pokroviteljskog to mu je govorilo da on ne samo to nije jedan od njih nego da je zapravo neko ili neto iz neke sasvim druge ravni egzistiranja. To to je oijin ljubavnik davalo mu je nekakav ugled u njihovim oima, ali ne veliki: bilo je jasno da e ostati zauvek stranac, primitivac, jedan cd drevnih i zastarelih. to se toga ticalo, uoio je da i samu oiju, mada je nesumnjivo bila lan njihove druine, posmatraju pomalo kao nekakvu strankinju, kao to bi gledali trgovevu praunuku na skupu Plantagenata. Nije ona ba uvek saznavala za najbolje zabave dovoljno rano da bi na njih mogla stii; njene obilate pozdrave prijatelji nisu uvek uzvraali sa jednakom merom topline; ponekad je primeivao da se oija napree da uje neki odlomak ogovaranja koje kao da nisu hteli da podele sa njom. Da li je to bilo zbog toga to je uzela njega za ljubavnika? Ili se dogodilo obrnuto: odabrala je da postane njegova dragana upravo zbog toga to nije bila puni lan njihove kaste? To to je bio primitivac davalo mu je, bar, teme o kojima je mogao priati na njihovim zabavama. "Priaj nam o ratu", govorili su. "Priaj nam o izborima. O novcu. O zaraznim bolestima." Zeleli su sve da znaju, ali se inilo da ne obraaju punu panju: brzo bi im se oi zastaklile. Pa i tada, pitali su. Objanjavao im je saobraajne guve, politiku, deodorante, i vitaminske pilule. Priao im je o cigaretama, novinama, podzemnim prolazima, telefonskim imenicima, kreditnim karticama, i koarci. "Tvoj grad, koji je bio?" pitali su. Njujork, govorio im je. "A kad je to bilo? Rekao si, sedmi vek?" Dvadeseti vek, rekao im je. Razmenili bi poglede, zaklimali glavama. "Moraemo ga uraditi", rekli bi. "Zgrada Svetskog trgovinskog centra, pa Empajer Stejt Bilding, zgrada Sitikorp-centra, katedrala Svetog Jovana Boanstvenog: fascinantno! Stadion Jenkija. Most Veracano. Uradiemo sve to. Ali prvo mora doi Mohendo-daro. A onda, mislim, ide

Konstantinopolis. Da li je tvoj grad imao mnogo ljudi?" Sedam miliona, odgovarao je. Samo u glavnih pet optina. Klimali su glavama, smeili se prijateljski, nimalo okirani tim brojem. Sedam miliona, sedamdeset miliona pa njima je to potpuno jednako, osetio je. Oni jednostavno izvedu na scenu onoliko savremenika koliko zatreba, bez obzira na koliinu. Pitao se koliko uspeno bi obavili taj posao. Na kraju krajeva, on nije pravi sudija za Aleksandrije i Asgarde. Ovde mogu da dre jednoroge i hipogrife u zoolokom vrtu, i ive sfinge koje se unjaju du ulinih slivnika, i to mu ne smeta. Njihova fantastina Aleksandrija vredi isto koliko i ona istorijski autentina, ako ne i vie. Ali kako bi alosno bilo, kakvo kvarenje iluzije bi nastalo, ako bi Njujork stvoren pod njihovim maginim tapiem imao Grini Vilid u centru a Tajmsskver u Bronksu, i ako bi Njujorani blagi i uitivi, govorili zgusnutim naglascima Nju Orleansa ili Savene.Samo, nije bilo potrebno da se sad baca u crne misli oko toga. Po svoj prilici oni su samo iz uitivosti govorili o pravljenju njegovog Njujorka. Mogli su da biraju iz itave ogromnosti prolosti: Niniva, Memfis faraona, London Viktorije ili ekspira ili Riarda Treeg, Firenca Mediija, Pariz Abelara i Eloize ili Pariz Luja XIV, Montezumin Tenohtitlam i Atahualpin Kusko, Damask Petrograd, Vavilon, Troja. A onda, postojali su i svi oni gradovi poput Novog ikaga, iz vremena koje je za njega bilo jo neroeno, a za njih drevna istorija. U takvom bogatstvu, u takvoj beskonanoj mogunosti biranja, ak i moni Njujork bi mogao podue da se naeka dok na njega doe red. A kad ovi konano stignu do Njujorka, da li e arls Filips jo biti meu njima? Moda e im pre toga dosaditi i moda e ga oni zato vratiti u njegovu pravu epohu. Ili e on moda naprosto ostariti i umreti. ak i ovde, pretpostavljao je, umree pre ili kasnije, iako se ne primeuje da iko drugi umire. Nije znao. Shvatio je da zapravo ne zna nita. Celog dugog dana duvao je severac. Nad gradom su se pojavljivala ogromna jata ibisa, beei od jare koja je vladala u unutranjosti kontinenta; kriali su nebom, ispruajui svoje crne vratove i duge noge. Ove svete ptice sletele su u hiljadama, tapkale po svim raskrima, bacale se na paukove, bube, na mieve, na otpatke oko kasapnica i pekara. Ibisi su bili divni, ali neugodno sveprisutni, a njihov izmet je prosto pljuskao po mermernim zgradama; svako jutro itave ete savremenika spirale su ga paljivo. oija se sad vrlo retko obraala Filipsu. Bila je hladna, povuena, deprimirana; i jo se neto, skoro neopisivo, deavalo sa njom, kao da postepeno postaje providna. Imao je oseanje da ne treba da joj postavi pitanje ta nije u redu, jer bi to bilo zadiranje u njene privatne stvari. Moda je u pitanju bio samo onaj njen nemir. Postala je religiozna, prinosila je skupe darove u hramovima Serapisa, Izis, Posejdona, Pana. Odlazila je u nekropolis, zapadno od grada, i polagala vence na grobove u katakombama. Za

jedan jedini dan popela se na Svetionik triput, ne pokazujui ni najmanji znak umora. Jednog popodneva vratio se iz posete Biblioteci i zatekao oiju golu na terasi: bila se sva namazala nekim jako miriljavim zelenim melemom. Odjednom je rekla: "Mislim da je vreme da odemo iz Aleksandrije, slae se?" Htela je u Mohendo-daro, ali Mohendo-daro jo nije bio spreman za posetioce. Umesto toga odletee na istok u ang-an, koji nisu videli ve godinama. Filips je to predloio: nadao se da e kosmopolitsko arenilo stare prestonice T'anga doprineti da se oija razvedri. Ovoga puta je bilo planirano da budu gosti Imperatora: neuobiajena privilegija, za koju se po pravilu moralo prijaviti znatno ranije, ali Filips je kazao nekim oijinim prijateljima na visokim poloajima da je ona nesrena, pa su ti prijatelji sve brzo sredili. Trojica beskonano klanjajuih funkcionera u strujeim utim odedama sa purpurnim trakama doekae ih kod Kapije blistave vrline, na junim zidinama grada, i odvedoe ih do njihovog paviljona, u blizini carske palate i Zabranjenog vrta. Bilo je u tom paviljonu puno svetlosti i vazduha, zidovi su bili tanki, od gipsovane cigle, podrani gracioznim stubovima od nekog tamnog, aromatinog drveta. Na krovu od zelenih i utih crepova radile su fontane, stvarajui beskrajnu sveu kiu recirkuliue vode. Balustrade su bile od klesanog mermera, vrata ukraena zlatom. Tu se nalazio jedan apartman samo za njega, a drugi samo za nju, mada je bilo predvieno da zajedniki koriste lepu spavau sobu, sa draperijama od damaska, u srcu paviljona. Tek to stigoe, oija ree da mora u svoje odaje, da se okupa i obue. "Noas e u palati biti formalni prijem za nas", ree ona. "Pria se da carski prijemi svojom velianstvenou, nadmauju sve to ovek moe da zamisli. Hou da budem u najboljoj formi." Primie ih, rekla mu je, Imperator i svi njegovi ministri, u Dvorani vrhunske konanosti; usledie banket za hiljadu ljudi; nastupie persijski plesai, zatim slavni ongleri iz ang-nana. Posle toga e svi biti odvedeni u fantastini pejza Zabranjenog vrta da gledaju trke zmajeva i vatromet. Otiao je u svoje sobe. Skinue ga dve delikatno graene male sobarice. Onda su ga kupale, koristei miriljave sunere. U opremu ovog paviljona spadalo je i jedanaest savremenica koje su imale biti njihova posluga: tihe, neupadljive, makaste Kineskinje, proizvedene savreno uverljivo, sa ravnom crnom kosom, sjajeom koom, epikantinim naborima koji oima daju kosinu. Filips se esto pitao ta biva sa savremenicima jednog grada kad tom gradu istekne vreme. Da li se u ovom asu vri recikliranje krnih nordijskih heroja Asgarda u suvonjave mrke Dravide za Mohendo-daro? Kad istekne zadnji dan Timbuktua, da li e ratnici crnci, ogrnuti bleteim odedama, biti preobraeni u gipke Vizantince da bi se popunile arkade Carigrada? Ili jednostavno odbace stare savremenike

kao suvini dekor, strpaju ih negde u neki magacin, a novi model proizvedu u odgovarajuim koliinama? Nije to znao; a kad je jednom pitao oiju o tome, pokazalo se da joj je neprijatno, poela je da odgovara nejasno. Njegovo sondiranje, njegovo traganje za informacijama, njoj nije prijalo, i to zbog toga, nasluivao je, to je veoma malo informacija mogla dati. Ovaj narod kao da nije postavljao pitanja o funkcionisanju sopstvenog sveta; ta njegova radoznalost je izrazito dvadesetvekovska crta, govorili su mu esto, na svoj uobiajeni patronizirajui nain. Dok su ga njegove dve malene sobarice tapkale sunerima, pomislio je da ih pita gde su sluile pre ang-ana. U Riu? Rimu? Harun-al-Raidovom Bagdadu? Ali znao je da bi se ove krhke devojke samo zakikotale i poele da izmiu ako bi pokuao da ih ispituje. Ispitivati savremenike bejae ne samo nepristojno, nego i nekorisno: kao da postavlja pitanja svom prtljagu. Kad je bio okupan i zaogrnut raskonim tkaninama od crvene svile, prolutao je malo po paviljonu, divei se zveckavim visuljcima od zelenog ada koji su visili na tremu; do sjaja uglaanim crveno-mrkim stubovima; duginim bojama komplikovano isprepletanih nosaa i potpornika koji su drali krov. Onda, zamoren samoom prie bambusovoj zavesi na ulazu u oijin apartman. Odmah iza zavesa stajao je nosa, uz njega jedna sobarica. Nagovestili su da Filips ne bi trebalo da ulazi; ali on se na njih grdno namrtio, i oni se pred njim istopie kao snene pahuljice. Trag tamjana vodio ga je kroz paviljon do poslednje u nizu oijinih uzastopnih soba za oblaenje. Tamo je zastao, pred samim vratima. oija je sedela gola, njemu okrenuta leima, za jednim ornamentisanim toaletnim stoiem od nekog retkog drveta boje vatre u koje je bila ugraena intarzija u vidu traka porcelana, oran i zelenog. Pomno je prouavala svoj izgled u ogledalu od polirane bronze koje je drala jedna od njenih sobarica: noktima je pretraivala kou na svojoj glavi kao to bi inila ena koja trai sede vlasi. Ali to se inilo udnim. Seda kosa, na oiji? Na graanki? Moda bi savremenik mogao pokazati neke znake starenja, ali graanin svakako ne. Graani su veno mladi. oija je izgledala kao devojka. Lice joj je bilo glatko, bez bora, meso vrsto, kosa tamna: a to je vailo i za sve ostale, za sve graane i graanke koje je Filips ikad video. Pa ipak, ono to je oija radila nije se moglo pogreno protumaiti. Nala je jednu vlas, namrtila se, zategla ju je, klimnula glavom, otkinula. Pa jo jednu. I jo jednu. Uprla je vrhom prsta u obraz kao da ispituje vrstou. Potezala je nadole kou ispod svojih oiju. Sitni gestovi tatine, tako dobro znani; ali tako neobini ovde, mislio je, u ovom svetu veito mladih. oija da se zabrine zbog starenja? Da li je on jednostavno propustio da zapazi znake starenja na njoj? Ili je ona iza njegovih lea ulagala silan trud da takve znake sakrije? Pa to je moda onaj pravi odgovor. Znai li to

da nije dobro shvatio graane? Da li i oni stare kao to su oduvek starili graani manje blaenih epoha, s tim to jednostavno imaju bolja sredstva za prikrivanje starenja? Koliko je uopte oiji godina? Trideset? ezdeset? Trista? oija sad kao da je bila zadovoljna. Odmahnula je rukom da se ogleda skloni; digla se; prstom pozvala da joj se donese odeda za banket. Stojei jo uvek neopaen kraj vrata, Filips je sa divljenjem prouavao njen izgled: male vrste guzove, maltene deake ali ne sasvim deake, elegantnu liniju njene kime, zauujuu irinu njenih plea. Ne, mislio je, ova uopte ne stari. Telo joj je jo kao u devojke. Izgleda isto onako mlado kao na dan njihovog prvog susreta, ma koliko davno to bilo - nije znao ni to; teko je voditi rauna o vremenu; ali bio je siguran da je od njihovog prvog sastanka protekao izvestan broj godina. Te sive vlasi te bore i kesice koje je maloas traila sa tako oajnikim intenzitetom, moraju biti ista matarija, puka tvorevina tatine. Znai, ak i u ovom dalekom periodu budunosti tatina nije nestala. Pitao se zato je oija toliko obuzeta strahom od starenja. Moda se pretvara? Da li svi ti bezvremeni ljudi nalaze neko perverzno zadovoljstvo u nerviranju zbog mogunosti da ostare? Ili je to neki privatni strah samo oijin, jo jedan simptom one misteriozne depresije koja ju je obuzela u Aleksandriji? Ne elei da ona pomisli da ju je pijunirao, kad je zapravo njegova namera bila samo da joj doe u posetu, neujno je skliznuo udalj i otiao da se obue za ovo vee. Dola je kod njega sat kasnije, prekrasno odevena, umotana od vilice do nonih zglavaka u brokat briljantnih boja propleten zlatnim koncima, lica obojenog, kose dignute, vrsto skupljene i pritegnute eljevima od slonovae: prava pravcijata dvorska dama. Sobarice su i od njega nainile sjajan prizor, imao je sjajni crni ogrta izvezen zlatnim zmajevima, preko oputene, do poda otegnute haljine od blistave bele svile, zatim ogrlicu i privesak od crvenog korala, i petougaoni filcani sivi eir koji se dizao uvis kao niz kula, slino ziguratu. oija, cerei se, dotae njegov obraz prstima. "Izgleda udesno!" ree mu. "Kao veliki mandarin!" "A ti kao imperatorka", ree on. "Iz neke daleke zemlje: Persije, Indije. Doputovala radi ceremonijalne posete Sinu neba." Preobilje ljubavi proelo je u tom asu njegov duh, i Filips, hvatajui oiju ovla za runi zglob, pokua da je privue sebi najblie to je bilo mogue u tako komplikovanim kostimima. Ali dok se saginjao napred i nadole, nameravajui da usnama samo ovla a sa puno ljubavi dotakne vrh njenog nosa, uoio je jednu iznenadnu neobinost, anomaliju: sloj bele boje koji joj je ovde sluio kao minka kao da je, zaudo, pojaavao a ne maskirao konture njene koe, istiui i otkrivajui detalje koje nikad ranije nije zapazio. Ugledao je mreu tankih linija koje su se irile iz uglova njenih oiju, i nepogreivo vidan poetak bore na njenom levom obrazu kod samog ugla usana, moda i blage udubine linija mrtenja na njenom besprekornom elu. Talasi jeze poe niz njegov potiljak. Znai nije se samo iz

neke izmotancije onako pomno gledala u ogledalu. Starenje je istinski poelo da zabada svoju zastavu u nju, uprkos njegovom verovanju da su ovi ljudi besmrtni. Ali momenat kasnije nije vie bio tako siguran. oija se okrenula i blago kliznula pola koraka od njega sigurno ju je uznemiravalo takvo njegovo zurenje a onda bora, za koje je mislio da ih je video, vie nije bilo. Traio ih je i video, opet, samo devojaku glatkou. Optika varka? Zamiljanje nastalo zbog prenapetosti? Ostade zbunjen. "Hodi", ree ona. "Ne smemo dozvoliti da nas Imperator eka." Petorica brkatih ratnika u belim oklopima proivenim poput jorgana i sedmorica muziara koji su svirali u cimbala i frule otpratie ih do Dvorane vrhunske konanosti. Tamo ugledae dvor u punom poretku: princeze i ministre, visoke zvaninike, kaluere u utim odorama, jato carskih konkubina. Na poasnom mestu, desno od carskih tronova koji su se uzdizali kao ukraene platforme za veala daleko iznad svega ostalog, bila je grupica ljudi u tuinskim kostimima, strogih lica: ambasadori Rima i Vizantije, Arabije i Sirije, Koreje, Japana, Tibeta, Turkestana. U emajliranim gorionicima tinjao je tamjan. Jedan poeta je pevuckao kroz nos neku delikatnu melodiju, tvennng, tvennng, pratei to zvucima svoje male harfe. Onda uoe Imperator i Imperatorka: dvoje majunih starih ljudi, nalik na votane lutke, iji su pokreti bili beskonano spori a koraci ne dui od dejih. Dok su se peli na svoje tronove, trube su svirale. Maleni Imperator, kad je seo izgledao je kao lutka tamo gore, prastar, izbledeo, sasuen, a ipak na neki nain izuzetno mona figura prui obe ruke napred i ogromni gongovi se oglasie. Bila je to scena zapanjujue raskoi, velelepna, krcata snagom. Ovo su sve savremenici, shvatio je Filips. Samo nekoliko graana je video osmoro, desetoro, moda ak dvanaestoro rasute po ovoj ogromnoj dvorani. Prepoznavao ih je po tim njihovim oima, tamnim, tenim, znajuim. Graani su posmatrali ne samo imperijalni spektakl nego i oiju i njega; a oija je, smekajui se kradomice i klimajui glavom skoro neprimetno, potvrivala da vidi njihovo prisustvo i njihovo interesovanje. Ali od svih stvorova ovde, samo ti graani su bili autonomna iva bia. Svi ostali ceo sjajni dvor, veliki mandarini i paladini, zvaninici, kikotave konkubine, nadmeni otmeno obueni ambasadori, pa i sam ostareli car i njegova carica, bili su samo deo dekora. Da li je svet ikad ranije video tako grandiozne zabavne priredbe? Svu ovu pompu, i ovoliku koliinu kostima, arolijom pokrenutu svake noi samo da bi se desetak gledalaca zabavljalo? Na banketu, ta grupica graana je posedala zajedno, uzimajui jedan zasebni sto, krunu tablu od oniksa pokrivenu prozranom zelenom svilom. Pokazalo se da graana ima ukupno sedamnaestoro, uraunavajui i oiju; ona je poznavala, inilo se, svakog pojedinog od njih, iako tu nije bilo nikoga iz one

druine koju je ranije sretao. Nije pokuala da obavlja upoznavanja. Nikakva konverzacija nije bila ni mogua tokom jela: u dvorani je bez prestanka trajalo zapanjujue tretanje, glasno kao najjai urlik. Tri orkestra su svirala istovremeno, a bilo je i nekoliko grupa muziara etaa, dok su itave kolone kaluera i njihovih pomonika marirale tamo-amo izmeu stolova glasno napevajui sutre i razmahujui kadionicama uz zaglunu pratnju gongova i bubnjeva. Imperator nije siao sa svog trona da se pridrui banketu; inilo se da je zaspao, mada je s vremena na vreme odmahivao rukom po taktu muzike. Polugoli mrki robovi ogromnog rasta, sa irokim vilinim kostima i ustima nalik na otvorene depove, iznosili su hranu, jezike paunova i prsa feniksa natrpana preko brda sjajnog pirina afran-boje, to je sve bilo servirano na krhkim tanjirima od alabastera. Dobie i tapie za jelo, vitke, nainjene od tamnog zada. Vino, servirano u svetlucavim kristalnim bokalima, bejae gusto i slatko, sa ukusom suvog groa. Nije se doputalo da ijedan bokal ostane prazan due od jednog trena. Filips je osetio da ga hvata vrtoglavica: kad su izali persijski plesai, nije mu bilo jasno da li ih ima petoro ili pedesetoro, a dok su rutinski obavljali svoja komplikovana kovitlanja njemu se inilo da se njihovi vitki, muslinskim velovima zaklonjeni oblici mute i meusobno stapaju. Njihova izvrsnost ga je plaila, hteo je da odvrati pogled ali nije mogao. Smenie ih ongleri iz angnana jednako vesti, jednako zastraujui, koji su ispunili vazduh kosama za koenje, razbuktalim bakljama, ivim ivotinjama, retkim porcelanskim vazama, sekiricama od ruiastog ada, srebrnim zvonima, pozlaenim peharima, kolskim tokovima, bronzanim posudama, i nikad ni u jednom hvatanju nisu omanuli. Graani su utivo aplaudirali ali nisu izgledali impresionirano. Po odlasku onglera vratie se plesai, koji su ovoga puta bili na tulama; a kelneri donese posluavnike na kojima se puilo meso boje blede lavande, nepoznato i po ukusu i po teksturi: file od kamile, moe biti, ili but nilskog konja, ili eventualno najbolje nicle sa mladog zmaja. Pojavile su se nove koliine vina. Nejakim pokretima Filips je pokuao da ga odbije, ali su posluitelji bili nepopustljivi. Ovo je bilo suvlje, zelenkasto-zlatno, strogo, otro na jeziku. Sa vinom stie i srebrna posuda, ohlaena do polarne hladnoe, u kojoj se nalazio nastrugani led pomean sa nekom jakom rakijom dimnog ukusa. Ve drugi nastup onglera bio je u toku, primetio je. Pozlie mu. Gledao je bespomono prema oiji, koja je izgledala trezna ali pomamno aktivna, gotovo manina, oiju usplamtelih poput rubina. Dotakla je njegov obraz gestom milote. Svea promaja proe dvoranom: otvorili su ceo jedan zid, otkrivajui batu, no, zvezde. Odmah izvan dvorane nalazio se kolosalni toak od nauljene hartije razapete preko drvenih potpornih ipki. Sigurno su to podigli tokom poslednjeg sata: toak je bio visok pedeset metara, moda i vie, a o njega su

bile okaene hiljade svetiljki koje su treperile kao ogromni svici. Gosti poee da naputaju dvoranu. Filips je pustio da to kretanje povue i njega u vrt, gde je, pod utim mesecom, svoje sakato-krive ruke zloslutno nadnosilo neko udno drvee sa gustim crnim iglicama. oija podvue svoju ruku pod njegovu. Sioe do jezera neke klobuave grimizne tenosti; tamo su posmatrali kako neke skerletne ptice nalik na flamingoe, tri metra visoke, vredno nabadaju svojim kljunovima kao kopljima tirkizne jegulje besnih oiju. Stajali su obuzeti strahopotovanjem pred debelotrbim Budom dvadeset metara visokim, nainjenim od sjaktave plave keramike. Konj sa zlatnom grivom proe bacajui se u stranu, stvarajui svakim udarom svojih kopita o zemlju itave mlazeve briljantnih crvenih varnica. U jednom umarku limunovog drvea koje kao da je imalo mo da razmahuje svojim vitkim udovima, Filips nabasa na Imperatora, koji je stajao sam i blago se ljuljao napred-nazad. Starac dohvati Filipsa za ruku i utisnu mu neto u dlan a zatim mu zatvori aku vrsto oko toga; kad je nekoliko trenutaka potom otvorio svoju aku video je da mu na dlanu lei mnotvo sivih nepravilnih bisera. oija mu ih uze i hitnu ih u vazduh, a oni poee da praskaju kao petarde, dajui pljuskave mrlje obojenog svetla. Neto kasnije Filips uvide da vie ne nosi na sebi ni ogrta ni belu svilenu haljinu. oija ga, takoe gola, blago povue na tepih vlane plave mahovine, gde su onda vodili ljubav sve do zore, u poetku sa estinom, kasnije polako, oputeno, sneno. U zoru ju je pogledao neno i video da neto nije u redu. "oija?" ree on u nedoumici. Nasmeila se. "A, ne. oija je sa Fenimonom noas. Ja sam Belilala." "Sa ". Fenimonom?" "Oni su stari prijatelji. Nije ga videla godinama." "A. Shvatam. A ti si? "." "Belilala", ponovi ona, dotiui vrhovima prstiju njegov obraz. Nije to neuobiajeno, rekla je Belilala. To se deava stalno; jedina neobinost sastojala se u tome to mu se to nije ranije desilo. Parovi se formiraju, putuju neko vreme zajedno, onda otplovi svako na svoju stranu, jednog dana se opet sastave. Ovo nije znailo da ga oija naputa zauvek. Znailo je samo da je izabrala da joj u ovom asu drutvo pravi Fenimon. Vratie se oija. U meuvremenu on nee biti sam. "Ti i ja smo se sreli u Novom ikagu", ree mu Belilala. "A onda smo se opet videli u Timbuktuu. Jesi li zaboravio? Dabome, vidim ja da si ti to zaboravio!" Nasmejala se ljupko; nije izgledala ni najmanje uvreeno. Liila je na oiju dovoljno da joj bude sestra. Ali, opet, svi graani su njemu izgledali manje-vie isto. A kad se ostavi po strani fizika slinost, to je brzo

uvideo. Belilala i oija zapravo nisu bile mnogo sline. Postojao je u Belilali neki mir, neki duboki rezervoar smirenosti koji oija, eljna, zapaljiva i veno nestrpljiva, kao da nije imala. etajui kroz vrvee ulice angana sa Belilalom, nije u njoj zapaao nita od one oijine nemirne grozniave potrebe da uvek saznaje ta lei onostran vienog, pa onostran toga, i opet onostran toga. Kad su obilazili palatu Hsing-'ing, Belilala nije posle pet minuta poela kao to bi oija nesumnjivo uinila da se raspituje o nainu stizanja do fontane Hsuancung ili do Pagode divlje guske. Radoznalost nije prodirala Belilalu kao oiju. Ova je, videlo se, ivela u vrstom uverenju da e joj uvek biti na raspolaganju dovoljno vremena da vidi sve to joj se gleda. Bilo je i dana kad se Belilala opredeljivala da uopte ne izlazi, i kad se zadovoljavala time da jednostavno ostane u njihovom paviljonu i igra sama za sebe neku igru sa ravnim porcelanskim ploicama, ili da posmatra cvee u vrtu. Uvideo je da, zaudo, uiva u tom predahu od oijinog intenzivnog svetgutajueg apetita; a ipak je eznuo za njenim povratkom. Belilala je divna, blaga, smirena, strpljiva bila suvie perfektna za njega. inilo se da je nestvarna, u tom svom sjaju i besprekornosti, mnogo nalik na jednu od onih bledozelenih vaza dinastije Sung koje su stvarale utisak da ljudska ruka nije mogla nabaciti materijal a onda glazirati neto tako besprekorno. Bilo je neeg pomalo bezdunog u njoj: spolja savrenstvo bez ijedne mrljice, iznutra praznina. Belilala bi mogla biti, maltene, savremenica, pomiljao je, iako je znao da ona to nije. Mogao je istraivati paviljone i palate angana sa njom, mogao je elegantno razgovarati sa njom dok su obedovali, sasvim sigurno je mogao uivati u sparivanju sa njom; ali nije je mogao voleti, pa ak ni pomisliti na mogunost da je voli. Bilo je teko zamisliti Belilalu da zabrinuto posmatra sebe u ogledalu traei bore i sede vlasi. Nikad nee Belilala biti nimalo starija nego to je u ovom asu; nije mogla ni mlaa da bude, nikad ranije. Perfekcija se ne kree du ose vremena. Ali savrenost Belilaline svetlucave povrine inila je njeno unutranje bie neprobojnim za njega. oija bejae ranjivija, imala je oiglednije nedostatke svoj nemir, svoju udljivost, tatinu, strahove pa je zato i bila pristupanija njegovoj veoma nesavrenoj dvadesetvekovskoj oseajnosti. Ponekad bi, lutajui gradom, ugledao oiju, ili bar pomislio da ju je ugledao. Samo na tren ju je video meu prodavcima arolija na persijskom bazaru, onda ispred hrama Zoroastera, pa ponovo pokraj bazena sa zlatnim ribicama u Serpentinskom parku. Ali nikad nije bio siguran da je to stvarno bila ona, i nikad nije uspeo da joj se primakne dovoljno da bude siguran: imala je neki svoj nain da iezne dok joj se on pribliavao, kao kakva misteriozna Lorelai koja ga mami dalje i sve dalje u beznadenoj poteri. Posle izvesnog vremena shvatio je da oiju nee pronai dok ona ne bude spremna da bude pronaena. Izgubio je svaku evidenciju o vremenu. Nedelje, meseci, godine? Pojma nije

imao o tome. U ovom gradu egzotinog luksuza, misterije i magije, sve je bilo u stalnom proticanju i prelaenju a dani su bili nekako istrzani, nestabilni. Ruene su pojedine graevine, ak i cele ulice, za jedno popodne, onda su podizane dan-dva kasnije, daleko odatle. Velianstvene nove pagode su iznicale kao peurke, preko noi. Graani su dolazili iz Asgarda, Aleksandrije, Timbuktua, Novog ikaga, ostajali neko vreme, nestajali, vraali se. Vrteo se neprekidni krug dvorskih prijema, banketa, pozorinih predstava, i svaki od tih dogaaja je jako liio na one prethodne. Festivali u ast prolih imperatora i imperatorki mogli su biti iskorieni da daju godini neku formu, ali ovde su festivale odravali, inilo se, nasumino, pa je na primer ceremonija koja je obeleavala smrt T'ai Tsunga odrana dvaput u toku iste godine, inilo se njemu, i to jednom u doba snega i drugi put u sred leta, a ceremonija u ast dolaska carice Vu na vlast drana je dvaput u jednom godinjem dobu. Moda neto nije dobro razumeo. Ali znao je da ne vredi pitati ikoga. Jednog dana Belilala neoekivano ree: "Hoemo li u Mohendo-daro?" "Nisam znao da je spreman za posetioce", uzvratio je. "O, jeste. Ve poodavno." Oklevao je. Ovo ga je zateklo nespremnog. Obazrivo ree: "Pa zna, oija i ja smo mislili da tamo odemo zajedno." Belilala se nasmeila prijateljski, kao da tema o kojoj su diskutovali nije bila nita vie od biranja restorana za to vee. "Jeste li?" pitala je. "Sve to je bilo dogovoreno jo dok smo bili u Aleksandriji. Da poem, umesto toga, sa tobom pa ne znam ta da ti kaem, Belilala." Filips je osetio u sebi poetak strane usplahirenosti. "Zna da bih rado poao. S tobom. Ali s druge strane ne mogu da se otrgnem oseaju da ne treba tamo da idem dok ne budem opet sa oijom. Ako ikad budem." Kako glupo ovo zvui, mislio je. Kako trapavo, kako gimnazijalski. Primetio je da mu je teko da gleda pravo u nju. Obuzet nelagodnou ree, sa nekakvim oajanjem u glasu: "Nije da joj nisam obeao bila je to kao obaveza, razume vrsta saglasnost da emo ii u Mohendo-daro zajedno" ." "E, pa oija je ve tamo!" ree Belilala savreno olakim nainom. Blenuo je kao da ga je udarila pesnicom. "ta?" "Ona je pola meu prvima, im je otvoren. Meseci i meseci su od tada proli. Nisi znao?" upitala je sa prizvukom zauenosti, ali ne velike. "Stvarno nisi znao?"

Ovo ga je zapanjilo. Oseao se zbunjenim, izdanim, razbenjenim. Obrazi su mu se zaarili, zinuo je. Neprestance je stresao glavom, da istera konfuziju iz nje. Tek posle jednog trenutka bio je sposoban da progovori. "Ve tamo?" ree najzad. "Nije me ekala? Poto smo priali o zajednikom odlasku tamo dogovorili se"." Belilala se nasmejala. "Ali kako bi ona mogla da odoli da ne vidi najnoviji grad? Zna koliko je oija nestrpljiva!" "Da. Da." Bio je oamuen. Jedva je uspevao da misli. "Ba kao i svi kratkovremenici", ree Belilala. "Jurca tamo, jurca onamo. Mora da uzme sve, sad, sad, smesta, odjednom, ovog asa. Ne treba nikad da oekuje da e ona mnogo dugo da te eka kad se radi o odlasku ma kuda: uhvati je taj njen napad, i, eto, ode ona. Pa valjda ve zna toliko o njoj." "Kratkovremenik?" Taj termin nikad dotad nije uo. "Da. To si znao. To si svakako morao znati." Sigurno je najslai Belilalin osmeh. Nije pokazivala ni najmanji znak da shvata na kakvim se mukama on nalazi. ivahno je odmahnula akom i rekla: "Pa, dobro, znai, je l' idemo, ti i ja? U Mohendo-daro?" "Naravno", ree Filips sumorno. "Kad bi voleo da poe?" "Noas", ree on. Zastao je za tren. "ta je to 'kratkovremenik', Belilala?" U njenim obrazima pojavi se boja. "Zar to nije samo po sebi jasno?" upita ona. Da li je na licu Zemlje ikada postojao grozniji grad nego to je to Mohendodaro? Filipsu je bilo teko da zamisli gori. Nije mu bilo jasno ni zato su ovi ljudi, od svih gradova koji su postojali, izabrali ba ovaj da ga vrate u postojanje. Vie nego ikad, inili su mu se tuincima, nedokuivim, nerazumljivim. Sa terase navrh mnogo-kulaste tvrave virnuo je dole, u sumorni klaustrofobini Mohendo-daro, i stresao se. Taj krti, pogrueni grad je liio ponajvie na nekakvu preistorijsku kanjeniku koloniju. Bio je zguren kao uplaena kornjaa, zdepast, kompaktan, naspram sive, monotone ravnice oko reke Ind: kilometri mrkih zidova od peene cigle okruivahu kilometre zastraujue pravilnih ulica, rasporeenih sa manijakom doslednou, poput nekog monstruoznog, stranog obrasca gvozdenih reetki. I same kue bejahu beznadne i odbojne, sainjene od ciglenih elija zgurenih oko malih zaguljivih

dvorita. Nigde nijednog prozora; postojala su samo mala vrata koja nisu vodila direktno na glavne ulice, nego na teskobne, tajnovite prolaze izmeu zgrada. Ko je projektovao ovu horor-metropolu? Kakve su okrutne, skiseljene due morali imati ti projektanti, ti zastraujui i zastraeni ljudi, kad su sami za sebe stvorili, usred bujnih plodnih ravnica Indije, takav Vrhovni Sovjet od grada! "Kako je divan", mrmljala je Belilala. "Fascinira!" Zapanjeno je zurio u nju. "Fascinira? Pa da", ree. "Pretpostavljam da je tako. Na isti nain fascinira osmeh kobre." "ta je kobra?" "Otrovan grabljivi gmizavac", ree joj Filips. "Verovatno izumro. Ili je ranije bio izumro, to je jo verovatnije. Ne bi me iznenadilo ako ste vi, narode, stvorili nekoliko kobri i pustili ih da slobodno lutaju kroz Mohendo da bi stvari ile ivahnije." "Zvui kao da si ljut, arls." "Je l' zvuim? Ali ne oseam se tako." "Onda kako se osea?" "Ne znam", ree on posle jednog dugog trenutka utanja. Slegnuo je ramenima. "Izgubljen, valjda. Veoma daleko od kue." "Jadni arls." "Stojim ovde u ovom groznom garnizonu od grada, sluam te kako mi govori da je divan. U ivotu se nisam osetio usamljenijim." "oija ti mnogo nedostaje, zar ne?" Dobacio joj je jo jedan iznenaeni pogled. "oija nikakve veze nema s tim. Ona je verovatno padala u ekstaze nad divotama Mohenda ba kao i ti. Kao svi vi. Valjda sam jedini koji ne moe da nae tu lepotu, taj arm. Jedini sam koji baca pogled tamo i vidi samo uas, a onda se pita zato niko drugi ne vidi uas, i konkretno zato neko nameta ovakav grad radi zabave, radi zadovoljstva "." Njene su oi blistale. "A, pa ti si ljut! Istinski ljut!" "Da li te i to fascinira?" odreza on. "Demonstracija istinske primitivne emocije? Tipini arhaini dva'esvekovski izliv strasti?" Hodao je tamo-amo po bedemu, kratkim koracima, obuzet jadom. "A-ha. A-ha. Mislim da sam sad razumeo, Belilala. Pa dabome: ja sam deo vaeg cirkusa, zvezda sporedne predstave. Ja sam zapravo prvi eksperiment u pripremanju sledeeg nivoa predstave." Njene su oi bile rairene. Iznenadna otrina i silovitost u njegovom

glasu kao da su je istovremeno i plaili i uzbuivali. To ga je jo vie razbesnelo. Ogoreno je nastavio: "Dovlaiti cele gradove iz vremena, to je neko vreme bilo zabavno, ali izvesna autentinost tu fali, a? Iz nekog razloga niste mogli da dovuete i stanovnike; niste mogli samo da zgrabite nekoliko miliona ljudi od pre nove ere, iz Egipta ili Grke ili Indije, i da ih istovarite u ovu eru, valjda zato to ne biste mogli lako da ih kontroliete, ili to biste imali problem kako da ih se otarasite kad vam jednom dosade. Zato ste morali da se zadovoljite pravljenjem savremenika koji naseljavaju vae antike gradove. Al' sad imate mene. Ja sam neto realnije od savremenika, i to je vama straobalna novina, a novine vi elite vie nego ita drugo: moda su one jedino to elite. I evo, ja sam tu, komplikovan, nepredvidiv, nervozan, sposoban za bes, strah, alost, ljubav, i sve te druge nekada izumrle stvari. Zato se zadovoljiti ivopisnom arhitekturom kad moe da razgleda i ivopisne emocije? Al' vas ja zabavljam, mora biti! Pa ako zakljuite da sam bio stvarno interesantan, moda ete me otpremiti natrag tamo odakle sam doao i oprobati nekoliko drugih antikih tipova rimskog gladijatora, moda, ili renesansnog papu, ili ak po gde kojeg neandertalca"." "arls", ree ona neno. "O, arls, arls, arls, koliko mora biti da si ti usamljen, koliko izgubljen, koliko uznemiren! Da li e mi ikad oprostiti? Da li e ikad oprostiti svima nama?" Jo jedanput ga je zapanjila. Njene rei su zazvuale potpuno iskreno, kao da sasvim saosea. Da li je saoseala? Da li je stvarno saoseala? Nije bio siguran da je ikada ranije kod ikoga od njih zapazio ma i jedan znak istinskog marenja za nekog drugog, ak ni kod oije. Niti je mogao prisiliti sebe da sad pokloni poverenje Belilali. Bojao se nje, bojao se svih njih, njihove lomnosti, podlosti, njihove elegancije. Prieljkivao je da moe da joj prie a ona da ga zagrli; ali se u ovom asu previe oseao kao upavi preistorik da bi mogao rizikovati da od nje zatrai tu utehu. Okrenuo se i poeo da odmie du ivice masivnog tvravskog zida. "arls?" "Ostavi me samog koji asak", ree on. Nastavio je da hoda. U elu je oseao pulsiranje, u prsima gruvanje. Svi stressistemi rade punom snagom, razmiljao je: tajne lezde trcaju litre raspaljujuih supstanci u njegov krvotok. Vruina, unutranja konfuzija, odbojni izgled ovog mesta". Pokuaj da razume, mislio je. Opusti se. Pogledaj oko sebe. Pokuaj da uiva u svom letovanju u Mohendo-daru. Nagnuo se obazrivo van, preko ivice zidina. Nikad takav zid nije video; mora biti bar dvanaest metara debeo pri dnu, nagaao je, moda i deblji, a svaka cigla

je savrenog oblika, pedantno ugraena. Onostran velikog bedema, movare, koje su dopirale skoro do ivice grada, iako su u blizini bedema bile isuene i pregraene radi poljoprivrede. Video je gipke mrke poljoprivrednike tamo dole, kako petljaju oko svoje penice, svog jema i graka. Goveda i bufali su pasli neto dalje odatle. Vazduh je bio teak, gust, vlaan. Sve je mirovalo. Odnekud, ne daleko, dopirao je zvuk nekog zujeeg, cvileeg icanog instrumenta praen upornim, postojanim napevanjem. Postepeno ga je proeo kakav-takav mir. Splasnuo je njegov bes. Oseao je da ponovo stie smirenost. Opet je pogledao grad, kruto prepletene ulice, lavirint unutarnjih uliica, milione putanja kroz precizno postavljene cigle. udo je, ree sebi, da je ovaj grad ovde, na ovom mestu i u ovo vreme. I udo je da sam ja ovde da ga vidim. Uhvaen za trenutak onim maginim unutar sumornog, pomiljao je da poinje da razume Belilalino strahopotovanje i oduevljenje, pa je poeleo da nije tako otrim tonom govorio sa njom. Ovaj grad je iv. Uopte nije vano da li je to ba onaj pravi Mohendo-daro od pre hiljada i hiljada godina istrgnut iz prolosti nekom udesnom kukom, ili samo vesta reprodukcija. Ovo je uistinu Mohendo-daro, bez obzira da li je pravi ili nije pravi. Bio je mrtav, a sad je, za trenutak, opet iv. Ovi ljudi, ovi graani, moda su trivijalni, ali rekonstruisanje Mohendo-dara nikako nije trivijalno dostignue. A to to je rekonstruisani grad opresivan i izgledom zlokoban, nije uopte vano. Niko vie nije prinuen da stanuje u Mohendo-daru. Njegovo vreme je dolo i prolo, odavno; oni sitni mrki seljaci i zanatlije i trgovci tamo dole su samo obini savremenici, obine neive stvari, izmaijane poput zombija, samo da bi iluzija bila uspenija. Njima nije potrebno njegovo saaljenje. Niti je njemu potrebno da samog sebe saaljeva. Znao je da treba da bude zahvalan to je dobio ansu da sve ovo gleda. Jednog dana, kad se ovaj san okona i kad ga njegovi domaini vrate u svet metroa i kompjutera i poreza na dohodak i televizijskih mrea, pomislie on na Mohendo-daro koji mu se nekad ukazao pred oima, na visoke zidove od gusto upletenih mrkih cigala pod tekim nebom, i pamtie samo njegovu lepotu. Osvrnuo se, pogledom potraio Belilalu, jedan as je nije mogao nai. Onda ju je primetio kako se paljivo sputa niz uzano stepenite koje se protezalo ukoso preko unutranjeg lica tvravskog zida. "Belilala!" povikao je. Zastala je i pogledala u njegovom pravcu, zaklanjajui akom oi od sunca. "Je li ti dobro?" "Kuda si pola?" "U kupatila", ree ona. "Hoe i ti?"

Klimuno je glavom. "Da. E, ekaj me, a? Odmah dolazim." Potrao je gornjom povrinom bedema, prema njoj. Kupatila su bila spojena sa tvravom: na otvorenom prostoru rezervoar poput velikog bazena za plivanje, iznutra postavljen popreko ugraenim ciglama u gipsanom malteru i vodozatien asfaltom, a neposredno do njega osam manjih rezervoara u svojevrsnom pokrivenom prolazu. Pretpostavljao je da se u antiko doba itav ovaj kompleks koristio za neke ritualne svrhe, te da su obini ljudi koristili veliki bazen dok su manji bazeni bili rezervisani za privatna pranja svetenika ili plemia. inilo se da se bazeni sada odravaju iskljuivo radi zadovoljstva graana koji tu dou. Hodajui prolazom koji je vodio do glavnog bazena Filips je video petnaestak ili dvadeset graana koji su se bakarili u vodi ili smireno plivuckali tamo-amo, dok su im savremenici, tamnoputi Mohendodarci, posluivali pia i mirisne zalogajie jako zainjenog mesa, kao da je ovo nekakvo luksuzno letovalite. A to, shvatio je, Mohendo-daro upravo i jeste. Savremenici su nosili belo pamuno platno oko bedara; graani su bili goli. U onom svom ranijem ivotu Filips je imao prilike da vidi takvo olako javno izlaganje golotinje nekoliko puta prilikom svojih poseta Kaliforniji i jugu Francuske, i tada mu je bilo blago nelagodno. Ali ovde se na to polako navikavao. Svlaionice bejahu majune ciglene elije povezane redovima zbijenih stepenika sa dvoritem koje je okruivalo centralni bazen. Uoe u jednu eliju i Belilala hitro iskliznu iz labavog pamunog ogrtaa koji je nosila jo od njihovog pristizanja tog jutra. Stajala je skrtenih ruku, naslonjena na zid. ekajui ga. Trenutak potom zbacio je svoju odedu i poao za njom, napolje. Oseao se pomalo vrtoglavo, paradirajui tako nag po otvorenom prostoru. Idui prema glavnom prostoru za kupanje, proli su pored privatnih kupatila" inilo se da su sva prazna. Bile su to elegantno izgraene odaje, sa fino spojenim ciglenim podovima i paljivo izvedenim kanaliima za odvoenje suvine vode do jednog prolaza koji je vodio ka glavnom slivniku. Filipsa je zadivila pamet tih preistorijskih inenjera. Zavirivao je sad u jedno kupatilo, sad u drugo, da vidi kako su ureeni dovodi vode a kako otvori za ventilaciju, a kad je doao do zadnjeg kupatila u nizu, iznenadio se otkrivi da se tu neko kupa. Oseti se nelagodno. Tu je jedan krupan, jako miiav ovek prostranog grudnog koa, sa raskonim obiljem crvene kose do plea i razmetljivom usiljenom bradom, sav isceren, pljuskao i bacakao se veselo sa dve ene u malom bazenu. Filips je za tren ugledao ivahni preplet ruku, nogu, dojki, zadnjica. "Pardon", promrmljao je. Obrazi mu pocrvenee. Brzo je mugnuo napolje, brbljajui usput izvinjenja. "Nisam znao da nekog ima ne bih eleo da

smetam"." Belilala je produila prolazom. Filips pouri za njom. Iza njega se razlegoe zvuci veselog, silno bunog smeha kao iz bureta i visokog, tankog kikotanja, i zvuci vode koja je pljuskala. Verovatno ga nisu ni primetili. Zastao je za momenat, zbunjen, vratio u svom umu traku tog jednog okantnog pogleda. Neto nije bilo u redu. Te ene, bio je manje-vie siguran, bile su graanke: mala, vitka, vilinska tamnokosa bia devojakog izgleda, standardni model. Ali taj mukarac? Taj veliki ukovrdani talas crvene kose? Nije graanin. Graani ne putaju kosu do plea. Pa jo crvenu? Niti je ikad video graanina tako robusno graenog, sa takvim monim miiima. Niti sa bradom. Ali ne bi mogao biti ni savremenik. Filips nije mogao sagledati nikakav razlog zato bi savremenik toliko anglosaksonskog izgleda bio stavljen u Mohendo-daro; sem toga, bilo je nezamislivo da savremenik onako tera veselje sa graankama. "arls?" Digao je pogled napred. Na kraju prolaza stajae Belilala, ocrtana oblakom briljantnog sunanog sjaja. "arls?" ree ona ponovo. "Jesi li izgubio put?" "Evo me odmah iza tebe", ree on. "Dolazim." "Koga si tamo sreo?" "Jednog oveka sa bradom." "Sa ime?" "Sa bradom", ree on. "Crvenom kosom koja mu raste iz lica. Pitam se ko je." "Niko koga ja znam", ree Belilala. "Jedini koga znam sa kosom na licu si ti. A tvoja je crna, i skida je brijanjem svakog dana." Nasmejala se. "Ma hajde, sad! Vidim neke prijatelje kod bazena!" Sustigao ju je, pa su poli drei se za ruke, u dvorite. Odmah je do njih kliznuo kelner, ponizan mali savremenik sa posluavnikom pia. Filips je mahnuo akom tom stvoru da se udalji, i krenuo ka bazenu. Oseao se strano izloenim: zamiljao je da graani koji se ovde zabavljaju zure napeto u njega, studiraju njegovo dlakavo primitivno telo kao da je on neka mitska kreatura, neki Minotaur, ili vukodlak, neto izmaijano radi njihove zabave. Belilala se udaljila da sa nekim pria, a on je kliznuo u vodu, zahvalan na skrivenosti koju mu je davala. Bila je duboka, topla, prijatna. Zaplivao je prsno, monim brzim zamasima, do kraja bazena i nazad. Nasmeio mu se jedan graanin koji je elegantno sedeo na ivici bazena. "A, znai doao si najzad, ar-les!" ar-les. Dva sloga. Neko iz oijinog drutva: Stengard, Soko, Aramejn? Nije se mogao prisetiti koji od njih. Svi su toliko liili jedni na druge.

Filips je tom oveku uzvratio osmeh, ali sa pola volje, oklevajui. Tragao je za neim to bi mogao rei i najzad upitao: "Dugo si ovde?" "Nedeljama. Moda i mesecima. Kakvo izvanredno ostvarenje ovaj grad, a ar-les? Takvo totalno jedinstvo atmosfere jedna estetika tako jedinstveno jednoumna i tako totalno iskazana"." "Da. Jednoumna, to je prava re", odvrati Filips suvo. "oijina re, zapravo. oijin izraz. Samo sam citirao". oija. Oseao se kao da je neko zario no u njega. "Priao si sa oijom nedavno?" ree on. "Pa zapravo nisam. Hekna se videla sa njom. Heknu pamti, a?" Klimnuo je glavom u pravcu dve gole ene koje su stajale na ciglenoj platformi koja je opasivala bazen i askale, delikatno grickajui zalogaje mesa. Mogle su bii bliznakinje. "Eno Hekne, sa tvojom Belialom." Hekna, da. Znai ovo mora biti Soko, pomisli Filips, sem ako nisu u poslednje vreme razmenjivali parove, "Kako je slatka ova tvoja Belilala", ree Soko. "oija je vrlo mudro postupila kad je za tebe odabrala ba nju." Jo jedan ubod noem: mnogo dublji. "Je l' to tako bilo?" ree on. "oija je odabrala Belilalu za mene?" "ta, pa naravno!" Sokola ovo kao da je iznenadilo. Stvar se podrazumevala, evidentno. "A ta si ti mislio? Da bi oija tek tako otila i pustila te da se snalazi kako zna?" "Teko. oija to ne bi." "Vrlo je nena, vrlo blaga, zar ne?" "Misli, Belilala? Da, vrlo", ree Filips paljivo. "Draga ena, divna ena. Ali naravno, ja se nadam da uskoro opet budem sa oijom." Zastao je. "Kau da je u Mohendo-daru takorei od samog otvaranja." "Bila je ovde, da." "Bila?" "A, pa zna oiju", ree Soko vedro. "Ona je ve otila dalje, prirodno. Filips se nagnuo napred. "Prirodno", ree on. Od napetosti, njegov glas postade dublji. "Gde je sad otila?" "U Timbuktu, mislim. Ili u Novi ikago. Ne pamtim ba u koji od ta dva. Priala nam je da se nada da u Timbuktuu prisustvuje proslavi zatvaranja grada. Meutim Fenimon je imao neki hitan razlog za odlazak u Novi ikago. Ne seam se ta su odluili da urade." Soko je tuno odmahnuo. "U svakom sluaju teta je to je otila pre nego to je stigao ovaj novi posetilac. Najzad, sa tobom

se tako lepo provela: siguran sam da bi i od njega mogla mnogo da naui." Taj nesviknuti termin je tresnuo po zvonima za uzbunu duboko u Filipsovoj svesti. "Posetilac?" ree on, naginjui glavu otro prema Sokolu. "Na kakvog to posetioca misli?" "Jo ga nisi sreo? A, pa da, ti si tek stigao." Filips je ovlaio usne. "Mislim da sam ga moda video. Duga crvena kosa? Brada ovako?" "Taj! Zovu ga Viloubi. On je ta? Viking, pirat, neto tako. Ogromna ivost i silina. Izuzetna osoba. Ja mislim da treba da imamo jo mnogo posetilaca. Svi se slau da su posetioci daleko superiorni u odnosu na savremenike. Kad pria sa savremenikom to ti je pomalo kao da pria sa samim sobom, zar ne? Ne stie nikakav znaajan novi uvid. Ali posetilac neko kao ovaj Viloubi ili kao ti, ar-les posetilac moe istinski da baci novo osvetljenje, moe da transformie ovekov pogled na realnost"." "Izvinjavam se", ree Filips. Iza njegovog ela poelo je pulsiranje. "Moda moemo kasnije da nastavimo ovaj razgovor, da?" Poloio je dlanove na vrelu ciglu platforme i hitro se izvukao iz bazena. "Za rukom, moda ili kasnije, da? Vai?" Krenuo je brzim polutranjem natrag prema prolazu koji je vodio do privatnih kupatila. Dok je ulazio u zasvoeni deo graevine grlo mu se osuilo, dah iznenada okraao. Brzo je protapkao hodnikom a onda zavirio u malu kupatilsku odaju. Bradonja je jo bio tamo, sedeo je uspravno u bazeniu, izduui se prsima iznad vode, grlei svakom rukom po jednu enu. U polumraku, njegove su oi sijale plamenim intenzitetom. Cerio se u predivnom samo-zadovoljstvu; sav je kipeo od pouzdanja, snage, volje. Daj boe da bude ono to ja mislim da je, molio se Filips. Meu ovim ljudima sam ve dovoljno dugo bio sam. "Mogu li da uem?" upitao je. "Aaaj, drugar!" grmnuo je ovek iz kade. "Zaveta mi moga, doi unutra, tvoju curu isto dovedi! Boje mu zube, velim, moe ovde jo folka mnogo stati pored nas!" ujui taj gromki, siloviti zvuk, Filips oseti kako ga zahvata jak talas radosti. Koji goropadni, radosni glas! Tako bogat, tako strastven, tako totalno negraanski! Pa te udnovato arhaine rei! Boji zubi? Zaveta mi moga? Kakav je to govor? ta drugo, nego dobri, isti, zvuni elizabetinski govor! Nesumnjivo je tu bilo neto ekspirovskog ritma i stila. A u izgovoru se pojavilo neto

poput irskog naglaska? Ne, ne ba tako: Filips nikad nije uo takav engleski. Graani nisu tako govorili. Meutim, posetilac bi to mogao. Znai, istina je. Olakanje je naplavilo Filipsovu duu. Dakle, nije sam! Jo jedan zaostatak iz preanje epohe jo jedan lutalica drugar u haosu, brat u nevolji saputnik, baen olujama vremena ak i dalje nego on". Bradonja se srdano nasmeio i zabacivanjem glave pozvao Filipsa. "Dobro, pristupi, pristupi, ovee! Dobro je opet angliko lice videti, u sredini svih ovih Mavra i pustih Portugala! Ali ta si sa curom tvojom uradio? ovek nikad cura dovoljno ne moe imati, a? Slae se?" Njegova sila i estina bejahu izuzetni: maltene preterani. Ovaj je urlao, grmeo, bubnjao. Bio je u tako velikoj meri ono to je i trebalo da bude, da je izgledao vie kao lik iz nekog starog filma o piratima, toliko nametljiv i realan da je poinjao da izgleda nerealno. Pozorini elizabetinac, karikiran, hvalisavi mladi Falstaf bez trbuine. Promuklo, Filips ree: "Ko si ti?" "ta, Ned Viloubijev sin Francis sam ja, od Plajmouta. Od skora u slubi Njenog najprotestantskijeg visoanstva, ali najpodlije odveden od strane sila tame i baen meu ove crne Induse, ili ta ve su. A ti?" "arls Filips." Jedan trenutak se kolebao, pa dodao: "Ja sam iz Njujorka." "Nju Jork? Kakvo ti je to mesto Novi Jork? Vere mi, ovee, ne znam ga!" "Grad u Americi." "Jest, grad u Americi, sveca mi! Fina mata! U Americi, kae ti, a ne na Mesecu, ili moebit ispod mora?" enama Viloubi ree: "ujete njega? On dolazi iz grada u Americi! Sa licem Engleza, ali ne sa nainima takvim niti sa govorom pravim. Grad u Americi! Grad. Boje mu krvi, ta u sledee da ujem?" Filips je drhtao. Obuzimalo ga je strahopotovanje. Ovaj ovek je hodao po ulicama ekspirovog Londona, moda. Kucao se vrevima sa Marlouom ili Eseksom ili Volterom Relijem; gledao je kako se brodovi Armade valjaju kroz Laman. Pomisao na to predstavljala je za Filipsov duh naprezanje. Ovaj udni san u kome se naao poeo je da umnogostruava svoju udnost. Oseao se kao umorni pliva izloen navali velikih talasa, zaduvan, oamuen. Vrui, zaguljivi kupatilski vazduh gonio ga je ka vrtoglavici. Sumnje vie nije moglo biti. On nije jedini primitivac jedini posetilac koji slobodno luta ovim pedesetim vekom. Obavili su jo eksperimenata. vrsto je stisnuo okvire vrata da bi se stabilizovao. "Kad govori o Njenom najprotestantskijem visoanstvu", ree, "ti misli na Elizabetu Prvu, nije li tako?" "Elizabet, aaj! A za ono 'Prva', to istina je, ali zato se truditi tako da je

zove? Samo jedna postoji. Prva i Poslednja, kunem se zavetom, i Bog joj pomogao, druge nema!" Filips je podozrivo prouavao tog oveka. Znao je da mora nastaviti obazrivo. Samo jednim pogrenim korakom uinjenim u ovom asu, prokockao bi ansu da ga Viloubi shvati ozbiljno. Koliko metafizikih zabuna, najzad, moe da apsorbuje ovaj ovek? ta on zna, ta je iko u njegovom vremenu znao, o prolosti, sadanjosti i budunosti, i o ideji da ovek moe na neki nain da putuje iz jednog u drugo isto onako spremno kao iz Sareja u Kent? To je dvadesetvekovska ideja, u najboljem sluaju ideja iz poznog devetnaestog veka, fantastina spekulacija koju po svoj prilici niko nije razmatrao pre nego to je Vels poslao onog svog vremeplovca da zuri u pocrvenelo sunce poslednjeg sutona Zemlje. Viloubijev svet bio je svet protestanata i katolika, kraljeva i kraljica, malenih jedrenjaka, maa o pojasu i volovskih kola na drumu: i taj se svet Filipsu inio mnogo tuinskijim i udaljenijim nego svet graana i savremenika. Rizik da ga Viloubi nee ni poeti da shvata bejae velik. Ali ovaj ovek i on su prirodni saveznici protiv jednog sveta koji nisu sami stvorili. Filips je odluio da rizikuje. "Elizabeta Prva je kraljica kojoj slui", ree. "Bie u Engleskoj druga sa tim imenom, kad doe vreme. Ustvari, ve je bila." Viloubi je odmahnuo glavom kao zbunjeni lav. "Druga Elizabet, kae li ti?" "Druga, i to ne mnogo nalik na prvu. Ta e biti mnogo posle tvoje Devianske kraljice. Vladae u danima o kojima ti misli da tek dolaze. To znam bez sumnje. Englez je podozrivo zurio ka njemu, namrtio se. "Ti budunost vidi? Jesi li prorok, onda? Nekromant, moebit? Ili jedan od onih demona koji me donesoe na ovo mesto?" "Nikako", ree Filips blago. "Samo izgubljena dua, kao i ti." Zakoraio je u malu sobu i unuo pokraj strane bazenia. Dve graanke su buljile u njega praznim, fasciniranim pogledima. Ignorisao ih je. Viloubiju ree: "Ima li ikakvog pojma gde si?" Englez je ve bio pogodio da je u Indiji: "Verujem da su ovi mali mrki, kao Mavri, od neke Hindu sorte", ree on. Ali njegovo shvatanje onog to mu se dogodilo ilo je samo dotle, dalje nije moglo. Nije mu palo na um da vie ne ivi u esnaestom veku. I, naravno, nije ni poeo da podozreva da je ovaj udni i sumorni grad, u kome se naao, i sam lutalac iz jedne epohe udaljenije ak i od njegove, Viloubijeve. Postoji li ikakav nain, pitao se Filips, da mu se to objasni? Viloubi je ovde proveo tek tri dana. Verovao je da su ga demoni odneli. "Dok

spavah, oni po mene doioe", ree. "Mefistofilis Satanas, njegovi sekirai su me zgrabili samo Bog zna zato i odneli u asku u ovo grozno carstvo iz Engleske, gde sam se sa prijateljima i porodicom odmarao. Jer bejah izmeu jednog putovanja i sledeeg, razumeti mora, ekao sam Drejka i njegov brod zna Drejka, slavnog Frensisa? Boje mu krvi, to ti je mariner! Trebalo je na Mein da krenemo, on i ja, ali umesto toga evo me na ovom drugom mestu"." Viloubi se nagnuo blie i dodao: "Pitam te, proroe, kako to moe biti, da ovek zaspi u Plajmoutu a probudi se u Indiji? To je udo nevieno, a?" "To jeste", ree Filips. "Ali ko se u kolu naao, mora i da igra, pa makar samo skakutao, a? Tako ja verujem." Gestom je pokazao prema dvema graankama. "l zato da se uteim u ovoj zemlji paganskoj, naoh sebi razbibrige sa ovim malim Portugalkama"." "Portugalkama?" ree Filips. "Zato, pa ta bi drugo biti mogle, nego Portugalke? Zar nisu Portugali ti koji kontroliu sve ove obale Indije? Vidi, narod je ovde od dve sorte, jedni crnji a drugi beliji, i ti drugi su lordovi i gazde, lee ovde u ovim kupatilima. Ako nisu Hindusi, a ja mislim da nisu, onda Portugali moraju biti." Nasmejao se, privukao dve ene vre uz sebe, i protrljao akama njihove dojke kao da su to plodovi na nekakvoj lozi. "Zar niste vi to, vi male gole bestidne papske cure? Dve Portugalke, a?" Kikotale su se, ali nisu odgovarale. "Ne", ree Filips. "Ovo je Indija, ali ne ona Indija koju ti misli da poznaje. A ove ene nisu Portugalke." "Nisu Portugalke?" ree Viloubi zbunjeno. "Nita vie nego ti. U to sam sasvim siguran." Viloubi se pogladio po bradi. "Priznajem, nalazim da su udni, za Portugale. Nisam uo ni jedan slog njihovog portugalskog govora sa njihovih usana. udno je isto, to jure goli kao Adam i Eva po ovim kupatilima, i putaju me da grabim njihove ene kako god mi volja, a to ne daju Portugali kod kue, Bog mi svedok. Ali pomislih, ovo je Indija, odluili drugojae da ive ovde"." "Ne", ree Filips. "Kaem ti, ovo nisu Portugalci, niti ijedan drugi narod Evrope tebi poznat." "Molim te lepo, a ko su onda?" Sad ovo izvedi delikatno, upozorio je Filips samog sebe. Delikatno. Ree: "Nije mnogo pogreno misliti o njima kao o duhovima neke vrste demonima, ak. Ili arobnjacima koji su nas izmaijali iz naeg pravog mesta na svetu." Zastao je, tragajui za nainom da podeli sa Viloubijem, ali tako da

Viloubi to moe shvatiti, ovu misteriju koja ih je okruivala. Duboko je udahnuo. "Nisu nas poveli samo preko mora", ree, "nego i preko godina takoe. Obojica smo dovueni, ti i ja, daleko u budue dane." Viloubi ga pogleda belo, potpunim nerazumevanjem. "Budui dani? Vremena jo neroena, misli? ta, pa ja nita od toga ne razumem!" "Pokuaj da razume. Mi smo obojica brodolomnici u istom amcu, ovee! Ali nema naina da jedan drugome pomognemo ako ne mogu da te navedem da uvidi"." Odmahujui glavom, Viloubi promrmlja: "Vere mi, prijatelju dobri, nalazim da su tvoje rei najobinija ludost. Danas je danas, a sjutra je sjutra, i kako moe ovek iz jednog u drugo ii dok se sjutra ne pretvori u danas?" "Nemam pojma", ree Filips. Borba se jasno videla na licu Viloubija, ali se isto tako jasno videlo da u najboljem sluaju nazire samo najmutnije obrise onog to je Filips pokuavao da kae. "Ali ovo znam", nastavljao je Filips. "Tvoj svet je mrtav i nestao je, i sa njim sve to je u njemu bilo. A i moj, iako sam roen etiri stotine godina posle tebe, u doba one druge Elizabete." Viloubi je prezrivo frknuo. "etiri stotine"." "Mora mi verovati!" "Nej! Nej!" "To je istina. Tvoje vreme je za mene samo istorija. A moje i tvoje vreme su istorija za njih davna istorija. Zovu nas posetiocima, ali smo u stvari zarobljenici." Filips je oseao kako, od estine sopstvenog napora, poinje da drhti. Bio je svestan koliko bezumno to mora zvuati Viloubiju. "Ukrali su nas iz naih pravih vremena ugrabili nas kao Cigani u noi"." "Fuj, ovee! Ti u ludilu bunca!" Filips je protresao glavom. Posegnuo je rukom i zgrabio Viloubija vrsto za ani zglob. "Molim te, sluaj!" Graanke su pomno sluale, doaptavale se skrivajui usta akama, smejale se. "Pitaj njih!" uzivknu Filips. "Nateraj ih da ti kau koji je ovo vek! esnaesti, misli ti? Pitaj njih!" "Koji vek bi pak mogao biti, nego esnaesti naega Gospoda?" "One e ti rei da je pedeseti." Viloubi ga je pogledao saaljivo. "ovee, ovee, koliko si jadan! Pedeseti, ma stvarno!" Nasmejao se. "Drue, sluaj me, sad. Postoji Elizabet samo jedna, sigurna na svom tronu u Vestminsteru. Ovo je Indija. Leto je Anno 1591-vo. Hajde, da ti i ja ukrademo brod od ovih Portugala, i vratimo se u Englesku, a ti onda moebit stigne odatle do tvoje Amerike"."

"Ne postoji Engleska." "A, pa moe li neko to da veli, a da lud nije?" "Gradovi i nacije koje mi znamo su nestali. Ovi ljudi ive kao arobnjaci, Francis." Nije vie potrebno da zadrava ma ta, mislio je Filips olovno. Znao je da je izgubio. "Oni izmaijaju mesta iz davne prolosti, pa ih izgrade tu ili tamo tek da zadovolje svoj ef, a kad im ta mesta dosade, unite ih i ponu iznova. Nema Engleske. Evropa je prazna, bez crta, nita o njoj. Zna li koji gradovi postoje? Na celom svetu, samo pet. Postoji Aleksandrija, egipatska. Postoji Timbuktu u Africi. U Americi je Novi ikago. Ima jedan veliki grad u Kini u Kitaju, pretpostavljam da bi ti rekao. I postoji ovo mesto, koje zovu Mohendodaro, i koje je daleko starije nego drevna Grka, nego Rim, ili Vavilon." Viloubi tiho ree: "Neej. To je isti apsurd. Kae mi da smo u dalekom sjutra, a onda mi kae da stanujemo u nekom gradu iz davnine." "Samo maija", ree Filips u oajanju. "Nalikuje na taj grad. Ovi, ovaj folk, oni su to podigli nekako, ali samo za svoju zabavu. Ba tako smo i mi ovde, ti i ja: da ih zabavljamo. Samo da ih zabavljamo." "Ti, kompletno si lud." "Poi, onda, sa mnom. Razgovaraj sa graanima pokraj velikog bazena. Pitaj ih koja je ovo godina; pitaj ih o Engleskoj; pitaj ih kako si dospeo ovde." Jo jednom Filips zgrabi Viloubija za zglavak. "Treba da budemo saveznici. Ako radimo zajedno, moda moemo otkriti neki nain da se izvuemo odavde, i"." "Pusti me, drue." "Molim"." "Pusti me!" zaurlao je Viloubi i otrgao ruku. Oi su mu bile goli bes. Diui se iz bazena, osvrtao se estoko, kao da trai oruje. Graanke su uzmicale od njega, ali je u isti mah izgledalo da ih eksplozija gneva ovog krupnog oveka neodoljivo privlai. "Odii, u Bedlam idi! Pusti me, luae! Pusti me!" Sav jadan, Filips je satima lutao sam kroz nepoploane prazne ulice Mohendo-dara. Neuspeh sa Viloubijem ostavio ga je snudenog i otrenjenog: bio se nadao da stane lea-u-lea sa tim elizabetincem, protiv graana, ali sad je video da mu nije tako sueno. Zabrljao je; ili, jo verovatnije, nije ni bilo mogue ma na koji nain navesti Viloubija da ikad uvidi istinu o njihovoj nevolji. Po zaguljivoj vrelini, hodao je nasumino kroz zbunjujue, zakrene prolaze izmeu ravnokrovnih, bezprozornih kua i praznih, bezlinih zidova, dok nije najzad izbio na prostranu pijacu. ivot grada vrtloio se ludo oko njega: pseudoivot, zapravo, naime komplikovana interakcija mnogo hiljada

savremenika koji su bili, uistinu, samo lutke, navijene i putene u pokret da bi se stvorila iluzija da je pre-Vedska Indija jo uvek projekat u pokretu. Ovde su za tezgama prodavali divne male peate od rezbarenog kamena koji su prikazivali tigrove i majmune i udna grbava goveda, tamo su se ene buno pogaale sa zanatlijama oko ukrasa od slonovae, zlata, bakra i bronze. ene umornog izgleda uale su iza ogromnih gomila novonainjene grnarije, ruiasto-crvene sa crnim arama. Na njega niko nije obraao panju. On je ovde bio stranac, ni graanin a ni savremenik. Oni su pripadali. Produio je, prolazei pored ogromnih itnih magacina, gde su neki radnici neprestano istovarivali kola puna penice a drugi mlatili ito na velikim krunim ciglenim platformama. Doplovio je u javni restoran krcat bez-radosnim utljivim ljudima koji su stajali lakat uz lakat pred malim ciglenim alterima, pa mu dadoe jedno ravno okruglo pare hleba nalik na tortilju ili apati, ispunjeno nekim zainjenim mlevenim mesom koje ga je poput vatre ubadalo u usne. Krenuo je potom dalje, niz iroko, plitko drveno stepenite u donji deo grada, gde su seljaci iveli u sobama nalik na elije zbijenim kao u konici. Bee to grad koji oveka pritiska, ali ne i prljav grad. Zapanjila ga je jaina brige za higijenu: svuda bunari, fontane i javni klozeti, iz svake kue po jedan cigleni odvod do pokrivene septike jame. Ni govora o otvorenoj kanalizaciji i kunim slivnicima koji su, znao je, jo uvek postojali u Indiji njegovog vremena. Pitao se da li je antiki Mohendo-daro bio uistinu tako pedantan. Moda su graani malo preuredili ovu varo u skladu sa sopstvenim idejama o istoi. Ne: ovo to vidi najverovatnije je autentino, zakljuio je, izvedeno kao funkcija one iste opsesivne discipline koja je gradu dala i krutu formu. Da je Mohendo-daro bio gnusna jama puna gamadi, graani bi ga verovatno stvorili ba takvog, i voleli zbog tog fascinantnog, stranog smradea. Dodue, nikad nije stekao utisak da su se graani ba preterano brinuli za autentinost; i Mohendo-daro je bio, poput svih ostalih restauriranih gradova koje je Filips posetio, pun uobiajenih olakih anahronizama. Filips je video, na zidovima pojedinih zgrada za koje je pretpostavio da su hramovi, slike ive i Krine, a nad trgove se nadnosilo dobroudno lice majke-boginje Kali. Valjda su se ta boanstva uzdigla u Indiji dugo posle sloma mohendo-darske civilizacije? Zar su graani ravnoduni prema takvim pitanjima hronologije? Ili su nalazili neko nevaljalo zadovoljstvo u meanju era crkva i damija u grkoj Aleksandriji, hindu bogovi u preistorijskom Mohendo-daru? Moda su se tokom hiljada godina pojavile mnogobrojne greke u njihovim belekama o prolosti. Ne bi ga iznenadilo ni kad bi video transparente sa portretima Gandija i Nehrua noene kroz ulice, u povorkama.I ovde su lutale ive himere i fantazme, kao da graane mnogo ne zanima granina linija izmeu istorije i mitologije: mali debeli Ganee sa slonovskim glavama spokojno su uranjali svoje surle u vodu fontana, na jednoj ciglenoj terasi sunala se estoruka

troglava ena. Zato ne? Svakako je to moto ovih ljudi: Zato ne, zato ne, zato ne? Mogli su da ine, i inili su, ta god su hteli. A ipak, oija mu je bila rekla, davno: "Limiti su veoma vani." U emu su to, pitao se Filips, ovi ljudi sebe ograniili, sem u pogledu broja svojih gradova? Da li moda postoji i kvota u pogledu broja "posetilaca" za koje sebi doputaju da ih kidnapuju iz prolosti? Do danas je mislio da je jedini; sad zna da postoji bar jo jedan; moda ih na drugim mestima ima jo, ostaju korak ispred ili iza njega, uestvuju u obilascima koje graani prave putujui beskrajno od Novog ikaga preko ang-ana do Aleksandrije. Trebalo bi da udruimo snage, pomiljao je, i da ih prinudimo da poalju svakoga od nas natrag u odgovarajuu eru. Prinuditi? Kako? Moda podneti tubu u ime cele grupe? Praviti demonstracije na ulicama? Tuno je razmiljao o svom neuspenom pokuaju udruivanja sa Viloubijem. Mi smo prirodni saveznici, mislio je. Moda smo zajedniki mogli izdejstvovati kod ovih neko saoseanje. Ali za Viloubija mora biti bukvalno nezamislivo da su Dobra Kraljica Bes i njeni podanici zapeaeni s one strane barijere stotinama vekova debele. Radije e taj verovati da je Engleska udaljena samo nekoliko meseci putovanja oko Rta dobre nade, i da je samo potrebno da on otme jedan brod i zaplovi kui. Jadni Viloubi: verovatno vie nikad nee videti svoj dom. Misao doe Filipsu iznenada: Nee ni ti" A onda, iza toga: Ako bi mogao kui, da li bi stvarno hteo? Jedna od prvih stvari koje je ovde shvatio bila je, da o svojoj ranijoj egzistenciji ne zna skoro nita konkretno. Njegov um bio je dobro snabdeven detaljima o ivotu u dvadesetvekovskom Njujorku, nesumnjivo; ali o sebi je mogao rei uglavnom samo to da je arls Filips iz 1984. Profesija? Starost? Imena roditelja? Da li je imao suprugu? Decu? Maku, psa, hobije? Nikakvih podataka: nita. Moda su graani skinuli takve stvari sa njega kad su ga doveli ovde, da ga potede bola razdvajanja. Oni bi mogli biti sposobni da postupe u toj meri plemenito. Poto tako malo zna o onome to je izgubio, moe li istinito da kae da za tim ezne? Viloubi kao da je pamtio mnogo vie o svom ranijem ivotu, i zato jo vie eznuo za njim. Filips je toga poteen. Zato ne ostati ovde, i ii dalje i dalje od grada do grada, razgledajui sva ta minula vremena onim redom kojim ih graani domaijavaju u postojanje? Zato ne? Zato ne? Po svoj prilici nikakvog izbora i nema, u svakom sluaju. Krenuo je jo jednom natrag, prema tvravi i kupatilima. Oseao se pomalo kao duh koji se pojavljuje u gradu duhova. Belilala kao da nije bila svesna da je bio odsutan skoro itav dan. Sedela je sama na terasi pored bazena, smireno otpijajui neku gustu mlenu tenost posutu tamnim zainom. Odmahnuo je glavom kad mu je ponudila da pije. "Sea se da sam pomenuo da sam jutros video jednoga sa crvenom kosom i

bradom?" ree Filips. "On je posetilac. Soko mi je to kazao." "Je li?" upita Belilala. "Posetilac iz vremena oko etristo godina pre mog. Razgovarao sam sa njim. Misli da su ga demoni doneli ovamo." Filips ju je ispitivaki pogledao. "Ja sam takoe posetilac, zar ne?" "Naravno, ljubavi." "A kako sam ja donet ovamo? Isto od strane demona?" Belilala se ravnoduno nasmeila. "Morae da pita nekog drugog. Sokola, moda. Ja nisam mnogo duboko zavirila u te stvari." "Vidim. Je l' ima ovde mnogo posetilaca, da l' ti je poznato?" Spokojno sleganje ramenima. "Ne mnogo, ne, ne stvarno mnogo. ula sam za samo troje ili etvoro pored tebe. Sada ve moe biti i drugih, pretpostavljam. "Poloila je ruku ovla preko njegove. "Da li se lepo provodi u Mohendu, arls?" Pustio je da to njeno pitanje promakne kao da ga nije ni uo. "Pitao sam Sokola o oiji", ree. "Ooo?" "Rekao mi je da ona vie nije ovde, da je otila u Timbuktu ili u Novi ikago, nije bio siguran gde." "To je veoma verovatno. Kao to svako zna, oija retko ostaje na istom mestu mnogo dugo." Filips je klimnuo glavom. "Pre neki dan si rekla da je oija kratkovremenik. To znai da e ona ostariti i umreti, zar ne?" "Mislila sam da to shvata, arls." "Dok ti, meutim, nee stariti? Ni Soko, ni Stengard, ni ma ko drugi iz tvoje druine?" "Mi emo iveti dokle god elimo", ree ona. "Ali ostariti neemo, to ne." "ta ini jednu osobu kratkovremenom?" "Mislim da se oni tako raaju. Neki nedostajui gen, neki ekstra gen zapravo ne znam. Deava se izuzetno retko. Nita se ne moe uiniti da im se pomogne. Vrlo je sporo, to starenje. Ali se ne moe zaustaviti." Klimnuo je glavom. "To mora biti vrlo neugodno", ree. "Otkriti da si jedan od nekoliko ljudi koji stare u svetu gde svako ostaje mlad. Nije ni udo to je oija nestrpljiva. Nije ni udo to jurca od mesta do mesta. Nije udo to se tako brzo vezala uz varvarina, uz dlakavog posetioca iz dvadesetog veka, koji

dolazi iz vremena kad je svako bio kratkovremenik. Ona i ja imamo neto zajedniko, zar ti se ne ini?" "U izvesnom smislu, da." "Razumemo starenje. Razumemo smrt. Reci mi: da li je verovatno da e oija umreti vrlo skoro, Belilala?" "Skoro? Skoro? Zurila je u njega rairenih oiju, kao dete. "ta je uskoro? Kako to mogu rei? Ono to je za tebe uskoro i ono to je za mene uskoro, nisu iste stvari, arls." Onda se njeno dranje promenilo: kao da je tak sad ula ta on to pria. "Ne, ne, arls. Ne mislim da e ona umreti vrlo skoro." "Kad me je ostavila u ang-anu, da li je to bilo zato to sam joj dosadio?" Belilala je odmahnula glavom. "Prosto je bila nemirna. To nikakve veze sa tobom nije imalo. Ti njoj nikad nisi bio dosadan." "Onda u poi da je traim. Ma gde bila, u Timbuktuu ili Novom ikagu, nai u je. oija i ja treba da budemo zajedno." "Moda je tako", ree Belilala. "Da. Da, mislim da zaista treba da ste zajedno. "Zvuala je savreno neuznemireno, neodbaeno, neoaloeno. "Svakako, arls. Idi kod nje. Prati je. Nai je. Ma gde ona bila." Timbuktu su ve poeli da demontiraju kad je Filips u njega stigao. Dok je jo bio daleko u visinama, lebdei svojom fliter-letilicom nad pranjavom tamnom ravnicom gde se reka Niger susree sa pescima Sahare, talas otrog uzbuenja se uzdigao u njemu dok je gledao dole, na kvadratne sive ravnokrovne zgrade od blatnih cigala koje su sainjavale veliku pustinjsku prestonicu. Ali kad je aterirao, naao je svetlucave robote metalne koe koji su se rojili posvuda, itavu hordu robota koji su trkali unaokolo kao ogromni blistavi insekti i razvlaili grad na komade. Do tad nije znao za robote. Znai, tako se ova uda ostvaruju, shvatio je Filips: armija poslunih maina. Zamislio ih je kako urno izviru iz zemlje gde god njihove usluge zatrebaju, kako izbijaju iz nekog sterilnog podzemnog magacina da montiraju Veneciju ili Tebu ili Knosos ili Hjuston ili ma koje drugo zatraeno mesto, tano do najfinijeg detalja, a onda se kasnije vrate da rasture ono to su napravili. Posmatrao ih je sada dok su vredno obarali zidove od cigle ne peene nego samo suene, razarali teke kapije okovane metalom, buldozovali zapanjujui lavirint uliica i prolaza, zbrisavali pijacu. Prilikom njegove poslednje posete Timbuktuu na toj pijaci je bila silna guva, itava horda Tuarega i hvalisavih Mavara, crnih Sudanaca, sirijskih trgovaca lukavih lica, i svi su se ivo pogaali oko kamila, konja, magaraca, ploa soli, ogromnih zelenih lubenica, srebrnih narukvica, izvanrednih primeraka Korana u velinu,

najfinijem pergamentu. Svi su sad otili, cela ta slikovita gomila tamnoputih savremenika. Ni graane nije bilo mogue videti, ni jednog. Vazduh je bio zaguen prainom destrukcije. Jedan od robota prie Filipsu i ree suvim pucketavim insekatskim glasom: "Ne treba da budete ovde. Ovaj grad je zatvoren." Zurio je u sevajuu, zujeu traku skenera i senzora koja se prostirala preko svetlucave zailjene njuke tog stvora. "Pokuavam da naem nekoga, jednu graanku koja je moda nedavno bila ovde. Njeno ime je"." "Ovaj grad je zatvoren", ponovio je robot nepopustljivo. Nisu mu dopustili da tu ostane ni jedan sat. Nema hrane ovde, rekao je robot, nema vode, nema sklonita. Ovo vie nije mesto. Ne moete ostati. Ne moete ostati. Ne moete ostati. Ovo vie nije mesto. Moda ju je, dakle, mogao nai u Novom ikagu. Vinuo se opet u vazduh, krenuo visinama prema severu i zapadu, preko ogromne praznine. Zemlja se pod njim povijala sve do mutnog horizonta, gola, sterilna. ta su uinili sa ostacima preanjeg sveta? Da li su pustili svoje sjaktave metalne bube da sve oiste? Zar nigde nije ostala ni jedna ruevina iz prave antike? Ni mrvica Rima, ni krhotina Jerusalima, ni patrljak Pete avenije? Sve je, tamo dole, tako golo: prazna pozornica koja eka da na njoj budu podignute sledee kulise. Preleteo je velikim lukom preko izboene grbine Afrike i dalje preko neega za ta je pretpostavljao da je Juna Evropa: malena letilica je obavljala sav posao, ostavljajui ga da drema ili zuri, kako god je eleo. Povremeno bi ugledao kako prolazi neki drugi fliter, u daljini, tamna daleka krilata suza ocrtana naspram tvrde jasnoe neba. Poeleo je da postoji leki nain da uspostavi radio-vezu sa njima, ali pojma nije imao kako bi tom zadatku pristupio. Zapravo nije ni imao nita da kae; eleo je samo da uje ljudski glas. Bio je totalno izolovan. Tako isto bi bilo i da je poslednji ivi ovek na Zemlji. Sklopio je oi i razmiljao o oiji. "Ovako?" upita Filips. U jednoj slonovaom poploanoj ovalnoj sobi ezdeset spratova iznad blago sjajeih ulica Novog ikaga dotakao je svoju gornju usnu malim hladnim plastinim kanisterom i pritisnuo dugme na njegovom podnoju. Zauo je zvuk penuanja; a onda se plavo isparenje podiglo do njegovih nozdrva. "Da", rekla je Kantilena. "Tako je." Razabrao je slabe arome cimeta, karanfilia i neeg to je zamalo mogao biti jastog peen na rotilju. Onda ga pogodi gr vrtoglavice, i vizije pojurie kroz njegovu glavu: gotske katedrale, piramide, Central park pod sveim snegom,

surove ciglene jazbine Mohendo-dara, i pedeset hiljada drugih mesta odjednom, divlja toboganska vonja kroz prostor i vreme. inilo se da to traje vekovima. Ali konano mu se glava razbistrila, bacio je pogled oko sebe, mirnuo, shvatajui da je itava stvar trajala samo jedan tren. Kantilena je jo stajala uz njegov lakat. Drugi graani u sobi njih petnaestak ili dvadeset jedva da su se i pomakli. Neobini oveuljak sa bledozelenom koom, koji je stajao kod najdaljeg zida, nastavio je da zuri u njega. "Pa?" upita Kantilena. "ta si mislio?" "Neverovatno." "I veoma autentino. To je prava novoikaka droga. Tana formula. Hoe jo jedan?" "Ne ba sad", ree Filips nelagodno. Zanjihao se, morao se boriti za ravnoteu. Moda umrkivanje te supstance nije bilo ba najmudrija ideja, pomislio je. U Novom ikagu je boravio nedelju dana, ili moda dve nedelje, i jo uvek je patio od one neobine dezorijentacije koju je ovaj grad uvek izazivao u njemu. Ovo mu je bio etvrti boravak ovde, i svaki put je bilo isto. Novi ikago je bio jedini rekonstruisani grad na ovome svetu koji je u svojoj prvobitnoj inkarnaciji egzistirao posle Filipsove ere. Za Filipsa, bio je to istureni bastion nerazumljive budunosti; za graane, arhaini simulakrum jedne prole arheoloke ere. Taj paradoks je ostavljao Filipsa uskomeanog nemoguim konfuzijama i napetostima. Bilo mu je, naravno, nemogue da otkrije ta se dogodilo sa starim ikagom. Nestao je bez traga, to je bilo jasno: ne postoji vie Vodotoranj, ni Marina Siti, ni Henkok centar, niti palata Tribjuna, ni fragment od njih, nijedan atom. Ali bilo bi beznadeno obratiti se ma kome od preko milion stanovnika Novog ikaga sa pitanjima o prethodniku njihovog grada. Bili su to samo savremenici; znali su samo koliko je bilo potrebno da znaju, naime, samo kako da izvode sve one kretnje kojima su doprinosili iluziji da je to pravi grad. Nije im bilo potrebno da znaju istoriju drevnih vremena. Niti je bilo verovatno da e ita saznati od nekog graanina, naravno. Nije se inilo da se graani mnogo gnjave stvarima iz oblasti uenosti. Filips nije imao razloga da smatra da je svet za njih ita vie od zabavnog parka. Negde su, svakako, morali postojati oni koji su se specijalizovali za ozbiljno prouavanje izgubljenih civilizacija prolosti jer kako bi drukije mogli biti proizvedeni ovi neprirodni, rekonstruisani gradovi? "Planeri su", uo je jednom rei Nisandre ili Aramejna, "ve duboko zali u svoja istraivanja Vizantije." Ali ko su ti planeri? O tome nije imao nikakvu predstavu. Koliko je njemu bilo poznato, mogli su to biti i roboti. Moda su roboti pravi gospodari ove ere, i

moda im je zabavljanje graana tek sekundarni cilj, a primarni da svojim priljenim trudom shvate ivot jednog sveta koji je minuo. Divlja spekulacija, da; ali ne bez izvesne plauzibilnosti, razmiljao je. Pritiskala ga je veselost te zabave svuda oko njega. "Treba mi neto vazduha", ree on Kantileni, i poe ka prozoru. Bio je to najuzaniji polumesec, ali je kroz njega ipak dopirao povetarac. Filips je pogledao udni grad dole. Novi ikago sa starim nije imao nikakve slinosti, sem u imenu. Sagradili su ga, dodue, du zapadne obale jednog velikog jezera duboko u kopnu koje bi ak moglo biti jezero Miigen, iako je kad ga je preletao izgledalo ire a krae od onog jezera koje je zapamtio. Sam grad bejae ipkasta fantazija vitkih pastelno obojenih graevina koje su se dizale ukoso, pod neobinim uglovima, i bile povezane mreom blago zatalasanih vazdunih mostova. Ulice su bile dugi znaci zagrada koji su svojim severnim i junim krajevima doticali jezero a svojim sredinama se luno, elegantno izvijali ka zapadu. Naporedo sa svakim velikim bulevarom prostirala se po jedna traka za javni transport gde glatka akvamarinska vozila klize na neujnim tokovima a oko nje po dve bujne trake parkova. Bilo je divno, zapanjujue lepo, ali bestelesno. inilo se da je itava stvar izmajstorisana od sunevih zraka i svile. Jedan mekani glas pokraj njega ree: "Da li vam postaje zlo?" Osvrnuo se. Onaj bledozeleni je stajao pored njega: kompaktna, precizna osoba, nejasno orijentalnog izgleda. Koa mu je imala neku neobinu sivozelenu nijansu kakvu Filips na ljudskoj koi nikad nije video, i bila je izuzetno glatke teksture, kao da je taj ovek nainjen od finog porcelana. Filips je odmahnuo glavom. "Samo mi je malice nelagodno", ree. "Ovaj grad me uvek smuti." "Pretpostavljam da moe delovati uznemiravajue", uzvrati mali ovek. Ton njegovog glasa bejae krznen i kao nekim velom zaklonjen, a reenina melodija udna. Bilo je neeg majeg u tom oveku. Odavno je utisak ilavosti, nepopustljivosti, maltene pretnje. "Vi ste posetilac, je l' tako?" Filips ga je jedan tren prouavao. "Da", ree. "I ja sam, dakako." "Zaista?" "Da, jesam. "oveuljak se nasmeio. "Koji je va lokus? Dvadeseti vek? Najkasnije dvadeset prvi, rekao bih ja." "Ja sam iz 1984. Hiljadu devetsto osamdeset etvrta posle Hrista." Jo jedan osmeh, ovaj samozadovoljan. "Onda, znai, nisam loe pogaao." ivahnim pokretom je naklonio glavu. "J'ang-Jiovil."

"Pardon?" ree Filips. "J'ang-Jiovil. Je moje ime. Ranije pukovnik J'ang-Jiovil iz Tree Septentriade." "Je li to na nekoj drugoj planeti?" upita Filips pomalo oamueno. "O, ne, uopte ne", ree J'ang-Jiovil prijatno. "Upravo na ovom svetu, uveravam vas. Ja sam sasvim ljudskog porekla. Dravljanin Republike Gornji Han, roen u gradu zvanom Port Ssu. A vi oprostite mi vae ime".?" "Izvinjavam se. Filips. arls Filips. Iz grada Njujorka, svojevremenog. "A, Njujork!" Lice J'ang-Jiovila se osvetlilo sjajem prepoznavanja koji je brzo izbledeo. "Njujork Njujork veoma je slavan, to znam"." Ovo je vrlo udno, razmiljao je Filips. Sad je osetio vie saoseanja prema jadnom zbunjenom Frensisu Viloubiju. Ovaj ovek dolazi iz vremena koje je toliko daleko od mog sopstvenog da jedva zna za Njujork mora biti da je on zapravo savremenik pravog Novog ikaga; pitam se da li nalazi da je ova verzija autentina a ipak je za graane i ovaj J'ang-Jiovil samo primitivac, retkost iz antike. "Njujork je bio najvei grad Sjedinjenih Amerikih Drava", ree Filips. "Naravno. Da. Veoma uven." "Ali manje-vie zaboravljen do vremena kad je Republika Gornji Han poela da postoji, ini mi se." J'ang-Jiovil ree, izgledajui kao da mu je neprijatno: "Bilo je poremeaja izmeu vaeg vremena i mog. Ali ni u kom sluaju ne treba iz mojih rei da dobijete utisak da je va grad"." Preko sobe se razlegao iznenadni smeh. Na zabavu je pristiglo petoro ili estoro pridolica. Filips je zurio, itavo udahnuo, zinuo. Ma ono je sigurno Stengard i Aramejna pokraj njega a ona druga ena, poluskrivena iza njih". "Ako ete me izviniti za jedan tren"." ree Filips okreui se naglo od J'angJiovila. "Molim oprostite. Neko upravo ulazi jedna osoba koju pokuavam da neem jo od"." Pourio je ka njoj. "oija?" pozvao je. "oija, ja sam! ekaj! ekaj!" Stengard mu se naao na putu. Prolaz mu je zapreiio i Aramejn koji se upravo okretao da od Kantilene uzme punu aku malih trcaljki isparenja. Filips se probio kroz njih kao da uopte nisu bili tu. oija, koja je ve bila na pola puta napolje kroz vrata, zastade i pogleda ka njemu kao uplaena kouta.

"Ne idi", ree on. Dohvatio ju je za aku. Trgao se videi kako ona izgleda. Koliko je vremena prolo od njihovog udnog rastanka one noi misterija u ang-anu? Godina? Godina i po? Tako je pretpostavljao. Ili je izgubio svaku predstavu o vremenu? Zar su njegove percepcije o proticanju meseci u ovom svetu toliko nepouzdane? Izgledala je bar deset ili petnaest godina starija. Moda je stvarno i ostarila toliko; moda su mu godine ovde izmicale kao u snu, bez njegovog znanja. Izgledala je napeto, izbledelo, istroeno. Iz lica mravijeg i udno izmenjenog njene su oi plamtele ka njemu skoro prkosno, kako da kau, Vidi? Vidi kako sam runa postala? Rekao je: "Lovio sam te ve ve ne znam koliko dugo, oija. U Mohendu, u Timbuktuu, sad ovde. elim opet da budem sa tobom." "To nije mogue." "Belilala mi je sve objasnila u Mohendu. Znam da si kratkovremenica znam ta to znai, oija. Ali ta s tim? Eto poela si malo da stari. Pa ta? Imae samo trista ili etristo godina na raspolaganju, umesto venosti. Misli da ja ne znam ta to znai biti kratkovremenik? Ja sam samo jedan jednostavni pradrevni ovek iz dvadesetog veka, pamti? Mi nismo dobijali vie od ezdeset, sedamdeset, osamdeset godina. Ti i ja patimo od iste boljke, oija. To te je u poetku i privuklo meni. U to sam siguran. Zato sada pripadamo jedno uz drugo. Ma koliko vremena da nam je ostalo, moemo ga provesti zajedno, zar ne vidi?" "Ti si onaj koji ne vidi, arls", ree ona tiho. "Moda. Moda ja jo ne razumem ni jednu prokletu stvar ovde. Sem da ti i ja da te volim da mislim da ti voli mene"." "Volim te, da. Ali ne razume. Ba zato to te volim, ti i ja ti i ja ne moemo"." Sa uzdahom oajanja isklizila je svoju ruku iz njegovog stiska. Opet je posegao ka njoj, ali ona je stresla njegove ruke sa sebe i uzmakla brzo u hodnik. "oija?" "Molim te", ree ona. "Ne. Nikad ne bih dola ovde da sam znala da si ti tu. Ne idi za mnom. Molim te. Molim te." Okrenula se i pobegla. Stajao je gledajui za njom jo jedan dugi trenutak. Pojavie se Kantilena i Aramejn, smeei mu se kao da se nije dogodilo apsolutno nita. Kantilena mu je ponudila cevicu sa nekom iskriavom ilibarnom tenou. Odbio je otrim pokretom ruke. Gde u sad, pitao se; ta sad da radim? Odlutao je natrag u zabavu. J'ang-Jiovil je doklizio do njega. "Vi ste u velikom uznemirenju", promrmljao je taj oveuljak.

Filips je besno zurio u njega. "Pusti me." "Moda bih mogao u neemu da pomognem." "Pomo nije mogua", ree Filips. Okrenuo se naglo, zgrabio jednu od cevica sa posluavnika i naduak popio njenu sadrinu. Od toga mu se poelo initi da se pretvorio u dvojicu koji stoje jedan desno a drugi levo od J'angJiovila. I sledeu je ispio naduak. Sad se pretvorio u etvoricu. "Zaljubio sam se u jednu graanku", izbrbljao je. Imao je utisak da to izgovara horski. "Ljubav. Aa. A da li ona voli vas?" "U to sam verovao. I verujem. Ali ona je kratkovremenica. Zna ti ta to znai? Nije besmrtna kao ovi ostali. Ona stari. Poinje da izgleda stara. I zato evo ve neko vreme bei od mene. Ne eli da ja gledam kako se menja. Valjda misli da e mi to biti odvratno. Upravo sad sam pokuao da je podsetim da ni ja nisam besmrtan, da bismo ona i ja mogli stariti zajedno, ali ona". "A, ne", ree J'ang-Jiovil tiho. "Zbog ega misli da e ostariti? Da li si iole ostario od kad si ovde?" Filips ostade zabezeknut. "Pa naravno da jesam. Ja pa"." "Jesi li?" J'ang-Jiovil se nasmeio. "Evo. Pogledaj se." Izveo je pomou svojih prstiju neto komplikovano i izmeu njih dvojice se pojavi svetlucava zona nalik na ogledalo. Filips je zurio u svoj odraz. Mlado lice mu je uzvraalo zurenjem. Znai, istina je. On jednostavno nije razmiljao o tome. Koliko godina je proveo u ovom svetu? Vreme je prosto proklizilo: mnogo vremena, mada nije mogao izraunati koliko. Ovde nisu paljivo raunali vreme, pa nije ni on. Ali mora biti da je prolo mnogo godina, razmiljao je. Sva ta beskrajna putovanja uz i niz zemaljsku loptu dolazak i odlazak tolikih gradova Rio, Rim, Asgard, ta tri su mu prva padala na pamet a bilo je i drugih; teko da ih je mogao sve popamtiti. Godine. Njegovo lice se nije ni najmanje promenilo. Vreme je izvrilo svoj surovi in nad oijom, da ali ne i nad njim. "Ne razumem", ree. "Zato ne starim?" "Zato to nisi pravi", ree J'ang-Jiovil. "Jesi li nesvestan toga?" Filips je murnuo. "Nisam pravi?" "Da li si mislio da su te fiziki podigli iz tvog vremena?" upita mali ovek. "A, ne, ne, oni nemaju naina da tako neto urade. Mi nismo pravi putnici kroz vreme: ni ti, ni ja, ni bilo ko od posetilaca. Mislio sam da si svestan toga. Ali moda je tvoja era suvie rana za valjano razumevanje tih stvari. Mi smo veoma pametno uraeni, prijatelju moj. Mi smo ingeniozne konstrukcije, udesno ispunjene mislima i stavovima i dogaajima iz svojih sopstvenih vremena. Mi smo, zna, njihovo vrhunsko dostignue: daleko kompleksniji nego ak jedan ovakav grad. Mi smo korak dalje od savremenika i vie nego jedan korak,

mnogo vie. Oni rade samo ono to su instruirani da rade, a njihov raspon je veoma uzan. Oni su zapravo samo maine, nita vie. Mi smo, meutim, autonomni. Kreemo se po svojoj sopstvenoj volji; mislimo, priamo, ak se, izgleda, i zaljubljujemo. Ali ostariti neemo. Kako bismo mogli stariti? Nismo pravi. Mi smo puke artificijelne mree mentalnih reakcija. Puke iluzije smo mi, uraene tako dobro da moemo zavarati ak i sami sebe. Nisi to znao? Zaista nisi to znao?" Leteo je, nasumino pritiskao dugmad za odrednice. Nekako se naao na putu koji ga je vraao u Timbuktu. Ovaj grad je zatvoren. Ovo vie nije mesto. Nije mu to vie bilo vano. Zato bi ita bilo vano? Razbesnelost i guee oseanje oajanja uzdigoe se u njemu. Ja sam softver, razmiljao je Filips. Ja sam samo softver. Nisi pravi. Veoma pametno uraeni. Ingeniozne konstrukcije. Puke iluzije. Iz vazduha se nije mogao videti ni trag Timbuktua. Ipak, sleteo je. Siva peskovita zemlja bejae glatka, nezaparana, kao da ovde nikad nieg nije bilo. Nekoliko robota se jo vrzmalo unaokolo, obavljajui ko-zna-kakve zavrne poslove potrebne prilikom zatvaranja jednog grada. Dva mu pritrae. Ogromni ravnoduni sjajni srebrno-koni insekti, ne prijateljski nastrojeni. "Ovde nema grada", rekli su. "Ovo nije dopustivo mesto." "Dopustivo po ijoj dozvoli?" "Nema razloga da vi budete ovde." "Nema razloga da ja budem igde", ree Filips. Roboti se uzmuvae, pravei nelagodno razne zujave i kliketave zvuke, zloslutne, i razmahujui svojim antenama. Kao da ih neto mui, pomisli on. Kao da im se ne dopada moj stav. Moda se izlaem riziku da me odvedu u dom za neposluni softver, radi uklanjanja bubica. "Ja sada odlazim", saoptio im je. "Hvala vam. Mnogo vam hvala." Uzmakao je od njih, popeo se u svoj fliter. Opet je dodirivao dugmad za odrednice. Kreemo se po svojoj sopstvenoj volji. Mislimo, priamo, ak se zaljubljujemo. Aterirao je u ang-an. Ovoga puta ga nije ekao nikakav odbor za doek kod Kapije blistave vrline. inilo se da je grad vei i raskoniji: nove pagode, nove palate. Sticao se oseaj da je zima: duvao je ledeni, reui vetar. Nebo bejae bezoblano, zasenjujue blistavo. Na stepenitu Srebrne terase srete Francisa Viloubija, Ijudeskaru u velianstvenoj brokatnoj odori, sa dve delikatne male savremenice koje su, zgodne poput statueta od ada, bile potopljene njegovim

ruerdama. "udesa i divlenija! Smeno ludo mome je ovde isto!" zagrme Viloubi. "Gledi, gledi, doidosmo u daleki Kitaj, ti i ja!" Nismo mi nigde, razmiljao je Filips. Mi smo puke iluzije, uraene tako dobro da moemo zavarati ak i sami sebe. Viloubiju ree: "Izgleda kao imperator u toj odedi, Francis." "Aaaj, kao Prester Don!" povika Viloubi. "Kao sam Tamerlan! Aaj, zar nisam velianstven?" isto od veselja pljesnuo je Filipsa po ramenu, onako malo grublje, tako da se ovaj napola obrnuo oko sebe i ostao da kalje i hripi. "Letijaemo po vazduhu, kako orli, kako demoni, kako aneli! Vitlasmo se anelski! Anelski!" Primakao se, nadneo se nad Filipsa. "Otiao bih ja u Englesku, ali cura Belilala ree da je maija jedna baena na mene koja e me od Engleske odbiti ba sad; pa tako u Kitaj otputovasmo. Reci mi ovo, drue, hoe li ii za mene da svedoi kad Englesku opet vidimo? Da se zakune da sve to nam se desilo, vaistinu nam se desilo? Jer strah me da e kazati da sam lud kao Marko Polo, kad im o letenju u Kitaj ispriam." "Jedan luak da podri drugog?" upita Filips. "ta ti mogu rei? Ti jo veruje da e stii do Engleske, a?" Gnev kod njega izbi na povrinu, prokipeo od vreline. "Ma, Francis, Francis, zna li ti tvog ekspira? Da li si iao na predstave? Mi nismo pravi. Mi nismo pravi. Mi smo od onakve materije od kakve su snovi napravljeni, nas dvojica. To je sve to jesmo. O vrli novi svete! Kakva Engleska? Gde? Nema Engleska. Ne postoji Francis Viloubi. Ne postoji arls Filips. Mi smo"." "Pusti ga, arls", presee ga jedan gladan glas. Okrenuo se. Niz stepenite Srebrne terase je u odedi carice silazila Belilala. "Znam istinu", ree on gorko. "Rekao mi je J'ang-Jiovil. Posetilac iz dvadeset petog veka. Video sam ga u Novom ikagu." "Da li si tamo video i oiju?" upita Belilala. "Na kratko. Izgleda mnogo starija." "Da, znam. Bila je ovde nedavno." "I otila dalje, pretpostavljam?" "Da, opet u Mohendo. Poi za njom, arls. Ostavi jadnog Francisa na miru. Rekla sam joj da te saeka. Rekla sam joj da ti je potrebna, i da si ti potreban njoj." "Veoma ljubazno od tebe. Ali kakva je korist od toga, Belilala? Ja ak i ne postojim. A ona e umreti." "Postoji. Kako moe sumnjati u to da postoji? Osea, zar ne? Pati. Voli. Voli oiju: zar nije tako? I ona voli tebe. Da li bi oija volela neto to nije

istinsko?" "Misli da me ona voli?" "Znam da te voli. Idi kod nje, arls. Idi. Rekla sam joj da te saeka u Mohendu." Filips ukoeno klimnu glavom. ta se moe izgubiti? "Idi kod nje", ree Belilala ponovo. "Sada." "Da", ree Filips. "Ii u sada." Okrenuo se Viloubiju. "Ako se ikada sretnemo u Londonu, prijatelju, svedoiu za tebe. Nemaj straha. Sve e dobro biti, Francis." Ostavio ih je i odredio kurs ka Mohendo-daru, napola oekujui da tamo nae robote kako ve rue grad. Mohendo-daro je jo bio tamo, nita lepi nego pre. Otiao je na bazen, mislei da bi tamo mogao nai oiju. Nije bila tamo, ali je naiao na Nisandru, Stengarda, Fenimona. "Produila je do Aleksandrije", ree mu Fenimon. "Hoe da je vidi jo jednom, poslednji put, pre nego to Aleksandriju zatvore." "Ve su skoro spremni da otvore Konstantinopolis", objasnio je Stengard. "Prestonicu Vizantije, zna, velianstveni grad kod Zlatnog roga. Uklonie Aleksandriju, shvata, kad se Vizantija otvori. Kau da e biti udesno. Videemo te tamo na otvaranju, prirodno?" "Prirodno", ree Filips. Odleteo je do Aleksandrije. Oseao se izgubljenim i umornim. Sve je ovo beznadna ludost, ree sebi. Ja sam samo lutka koja se trza na svojim kanapima. Ali negde iznad blistavih prsa Arabijskog mora dublje implikacije neeg to mu je Belilala rekla poee jae da prodiru u njegovu svest, pa je osetio kako ogorenje, bes, oajanje, iznenada poinju da ga naputaju. Postoji. Kako moe sumnjati u to da postoji? Da li bi oija volela neto to nije istinsko? Naravno. Naravno. J'ang-Jiovil je pogreio: posetioci su ovde neto vie od pukih iluzija. Zapravo J'ang-Jiovil je glasno kazao istinu o njihovoj situaciji ne shvatajui ta govori: Mislimo, priamo, zaljubljujemo se. Da. To je srce ove situacije. Posetioci su moda vetaki, ali nisu nestvarni. Belilala je pre neko vee pokuavala upravo to da mu kae. Pati. Voli. Voli oiju. Da li bi oija volela neto to nije istinsko? Sigurno da je on realan, ili bar dovoljno realan. On je neto udno, neto to bi verovatno bilo maitene nerazumljivo ljudima dvadesetog veka radi simuliranja kojih je projektovan. Ali to ne znai da je nestvaran. Da li ovek mora biti od majke roen da bi bio stvaran? Ne. Ne. Ne. Njegova vrsta realnosti je dovoljna. Ne mora je se stideti. I, shvatajui to, shvatio je da oija ne mora ostariti i umreti. Postojao je nain da se ona spase, ali samo ako ona taj nain prihvati. Kad bi samo htela da ga prihvati.

Po sletanju u Aleksandriju krenuo je odmah u onaj hotel na obroncima Paneiuma gde su odseli tokom svoje prve posete, pre tako dugog vremena; i tu je oiju naao gde sedi mirno na terasi sa pogledom na luku i Svetionik. Bilo je neeg smirenog i pomirenog u nainu kako je sedela. Predala se. Vie nije imala snage ak ni da bei od njega. "oija", ree on neno. Izgledala je starija nego u Novom ikagu. Lice joj je bilo iscrpljeno i potamnelo, oi kao da su utonule; doli su, tavie, dani kad se vie nije trudila ni oko belih vlasi koje su se isticale u jakom kontrastu naspram tamne boje njene kose. Seo je pokraj nje, poklopio njenu aku svojom, bacio pogled prema obeliscima, palatama, hramovima, Svetioniku. Posle dueg vremena rekao je: "Sad znam ta stvarno jesam." "Da li zna, arls?" Zvuala je veoma udaljeno. "U mojoj eri to smo zvali softverom. Ja sam samo skup komandi, reakcija, kros-referenci, i taj skup komanduje nekakvom vetakom telu. To je softver beskonano bolji nego to smo mi mogli i zamisliti. Ali mi smo, zaboga, tek poinjali da uimo kako se to radi. Upumpali su u mene dvadesetvekovske reflekse, koliko god je moglo stati. Ona prava raspoloenja, prave apetite, prave iracionalnosti, pravu vrstu borbenosti. Neko zna mnogo o tome kako je izgledalo biti ovek dvadesetog veka. Dobar su posao izveli i kod Viloubija, takoe, sa svom onom elizabetinskom retorikom i hvalisavou. Pretpostavljam da su i J'ang-Jiovila napravili tano. On je u to, izgleda, uveren: ko moe suditi bolje? Dvadeset peti vek, Republika Gornji Han, ljudi sa sivozelenom koom, mogu koliko je meni poznato biti pola Kinezi a pola Marsovci. Neko zna. Neko je ovde vrlo dobar u programiranju, oija." Nije gledala u njega. "Oseam se uplaeno, arls", ree ona na neki dalek nain. "Od mene? Od ovoga to govorim?" "Ne, ne od tebe. Zar ne vidi ta se deava sa mnom?" "Vidim te. Ima promena." "Dugo sam ivela pitajui se kad e promene poeti. Mislila sam da moda i nee, ne stvarno. Ko eli da poveruje da e ostariti? Ali kad smo po prvi put doli u Aleksandriju, poelo je. U ang-anu je postalo mnogo gore. A sad sad"." Naglo je rekao: "Stengard mi kae da e Carigrad biti otvoren vrlo skoro." "Pa?" "Zar ne eli da bude tamo kad se otvori?"

"Postajem stara i runa, arls." "Ii emo u Konstantinopolis zajedno. Da krenemo sutra, a? ta veli? Iznajmiemo brodi. To je brzi mali skok, askom preko Mediterana. Plovidba za Vizantiju! Postojala je, zna, u moje vreme jedna pesma. Nije zaboravljena, pretpostavljam, jer programirali su je u mene. Tolike hiljade godina, i neko jo pamti starog Jeitsa.1 Mladi jedno drugome u zagrljaju, ptice u kronjama. Poi sa mnom u Vizantiju, oija." Slegnula je ramenima. "Izgledajui ovako? Postajui uasnija iz sata u sat? Dok oni ostaju mladi zauvek? Dok ti..."Zagrcnula se; glas joj se slomio; zautala je. "Zavri reenicu, oija." "Molim te. Pusti me." "Zaustila si da kae, 'Dok ti takoe ostaje zauvek mlad, arls', zar ne? Sve ovo vreme si znala da se ja nikad neu izmeniti. Ja nisam znao, ali ti jesi." "Da. Znala sam. Pretvarala sam se da to nije istina da e i ti stariti naporedo sa mnom. Bilo je to veoma glupo od mene. U ang-anu, kad sam videla prve prave znake toga tad sam shvatila da vie ne mogu ostati s tobom. Jer bih gledala tebe, uvek mladog, uvek u istom ivotnom dobu, a gledala bih i sebe, i"." Nainila je gest, dlanovima nagore. "Zato sam te dala Belilali i pobegla." "Sve tako nepotrebno, oija." "Nisam smatrala da je nepotrebno." "Ali ne mora da ostari. Ako nee, ne mora!" "Ne budi surov, arls", ree ona bez naglaska. "Nema naina da se pobegne od ovog to ja imam." "Ali ima naina", ree on. "Ti o tim stvarima ne zna nita." "Pa ne znam ba mnogo", ree on. "Ali vidim kako se ovo moe izvesti. Moda je to primitivna priglupa dvadesetvekovska vrsta reenja, ali mislim da bi trebalo da uspe. Vrzma mi se ta ideja po glavi jo od kako sam napustio Mohendo. Reci mi ovo, oija: zato ne moe da se obrati njima, programerima, vetacima, planerima, ko god da su, onima koji kreiraju gradove i savremenike i posetioce. I da zatrai da te pretvore u neto kao to sam ja!" Trgla se, digla pogled. "ta to govori!"
1
Veliki irski i engleski pesnik sa kraja devetnaestog i poetka dvadesetog veka, Vilijem Batler Jeits (William Butler Yeats, 18651939) objavio je u svojim poznim godinama, u zbirci 1928) pesme "Plovidba za Vizantiju" i "Vizantija" ("Sailing to Byzantium", "Byzan-tium") koje kritika smatra njegovim vrhunskim ivotnim ostvarenjima. Jeitsova "Plovidba za Vizantiju" govori o pobedi nad starenjem i prolaznou pomou umetnikog stvaralatva i o sublimiranju vremenskog u nadvremensko. Jeits j e 1924. dobio Nobelovu nagradu za knjievnost. (Prim, prev.)

Toranj (The Tower,

"U stanju su da skrpe dvadesetvekovskog oveka samo na osnovu fragmentarnih podataka, i da ga uine uverljivim, zar ne? Ili Elizabetinca, ili ma koga iz ma koje druge ere, i to tako da ispadne ubedljiv, da izgleda autentian. Pa onda zato ne bi mogli da postignu jo bolji rezultat sa tobom? Da proizvedu oiju tako realistinu da ak ni oija ne moe primetiti razliku? Ali oiju koja nikad nee ostariti oiju-konstrukciju, oiju-program, posetiteljku oiju! Zato ne? Reci mi zato ne, oija." Drhtala je. "Nikad nisam ula da se radilo ita slino!" "Ali zar ne misli da je moguno?" "Otkud znam?" "Dabome da je moguno. Ako mogu da prave posetioce, mogu i da uzmu graanku i naprave duplikat na takav nain da"." "To nikad nije uinjeno, sigurna sam. Ne mogu da zamislim da bi ijedan graanin pristao na tako neto. Napustiti svoje telo... dozvoliti da te pretvore u... u ..." Odmahnula je glavom, ali se inilo da je to pokret koliko negacije, toliko i zapanjenosti. On ree: "Sigurno. Napustiti svoje telo. Tvoje prirodno telo, tvoje staree, skupljajue, pogoravajue kratkovremensko telo. ta je tako strano u tome?" Bila je veoma bleda. "Ovo je ludilo, arls. Ne elim vie o tome da priam." "Meni ne zvui ludo." "Ti ni sluajno ne moe razumeti." "Zar ba ne mogu? Strah od smrti svakako mogu da razumem. Nije mi uopte teko da shvatim kako se osea jedna od samo nekoliko stareih osoba u svetu gde niko ne stari. Ono to ne mogu da razumem je zato nisi voljna ak ni da razmotri mogunost da..." "Ne", ree ona. "Kaem ti da je blesavo. Ismejae me." "Ko?" "Svi moji prijatelji. Soko, Stengard, Aramejn..." Opet je poela da izbegava da gleda u njega. "Oni mogu da budu veoma surovi a da to i ne shvate. Preziru sve to im se ini neelegantnim, sve prljavo, oajno i kukaviko. Graani ne ine kukavike stvari, arls. A ovo e im izgledati tako. Pod pretpostavkom da se uopte moe isvesti. Patronizirae me uasno. Oo, bie slatki prema meni, da, draga oija, ba divno od tebe, oija, ali im okrenem lea smejae mi se. Govorie o meni najopakije stvari. To ne bih mogla da podnesem." "Oni sebi mogu da priute da se smeju", ree Filips. "Lako je po pitanju smrti biti hrabar i hladan kad zna da e iveti veno. Ba je to fino za njih; ali zato

bi jedino ti ostarila i umrla? A smejati se nee, u svakom sluaju. Nisu oni toliko surovi koliko ti misli. Plitki, moda, ali ne surovi. Bie zadovoljni to si nala nain da se spase. Ili, ako nita drugo, bar vie nee imati oseanje krivice zbog tvog sluaja, a to im mora doneti zadovoljstvo. Moe"." "Prestani", ree ona. Digla se, otila do ograde terase, zurila prema moru. Priao je i stao iza nje. Crvena jedra u luci, sunce svetluca duh strana Svetionika, stroga belina palata Ptolomeja uzdignutih naspram neba. Ovla je poloio aku na njeno rame. Trgla se kao da e mu se izmai, ali je ostala na svom mestu. "Onda imam drugu ideju", ree on tiho. "Ako nee ti kod planera, idem ja. Reprogramirajte me, rei u. Udesiu stvari tako da ponem da starim istom brzinom kao ti. Biu bar autentiniji, ako ve treba da igram ulogu dvadesetvekovca. Tokom godina dobiu veoma postepeno bore na licu, kosa e mi osedeti, hodau neto sporije ostariemo zajedno, oija. Do vraga sa tvojim divnim besmrtnim prijateljima. Imaemo jedno drugo. Oni nam nee biti potrebni." Okrenula se silovito. Oi su joj bile rairene od uasa. "Ti to ozbiljno, arls?" "Naravno." "Ne", promrmljala je. "Ne. Sve to si mi danas rekao je monstruozna glupost. Zar to ne uvia?" Posegao je za njenom akom, obuhvatio njene vrhove prstiju svojima. "Samo pokuavam da naem neki nain da ti i ja..." "Ne reci nita vie", ree ona. "Molim te." Brzo, kao da uzmie od vatre koja je iznenada planula, ona povue ruku, odlobaajui prste od njegovog stiska, i zakloni ruku iza sebe. lako je njegovo lice bilo samo santimetrima udaljeno od njenog, osetio je da se meu njima otvara ogromna provalija. Jo tren su zurili jedno u drugo; onda se ona spretno izmae u njegovu levu stranu, pojuri oko njega strelovito, i pobee sa terase. Oamuen, gledao ju je kako se udaljava niz dugi mermerni hodnik i nestaje sa vidika. Bilo bi glupo juriti je, pomisli on. Za njega je izgubljena: to je jasno, tu nikakvog pitanja vie nema. Plai ga se. Zato joj zadavati jo muka? Ali nekako se naao u punom trku kroz dvorane ovog hotela, pa du krivudave batenske staze, u prohladne zelene umarke Paneiuma. Uinilo mu se da ju je video na tremu Hardijanove palate, ali kad je stigao tamo odzvanjajue kamene sale bejahu prazne. Jednom savremeniku koji je metlom istio stepenite on ree: "Da li si video jednu enu da je ovuda prola?" Prazni tupi pogled bio je jedini odgovor.

Filips je opsovao i okrenuo se na drugu stranu. "oija?" povikao je. "ekaj! Vrati se!" Je li to ona upravo ula u Biblioteku? Zaleteo se pored prepadnutih mrmljajuih bibliotekara, jurio je izmeu polica, zavirivao iza hrpa dvodrkastih papirusnih namotaja u senovite hodnike. "oija? oija!" Bilo je to skrnavljenje, urlati tako u ovom tihom mestu. Nije mnogo mario. Izlazei kroz bona vrata, potrao je dugim koracima nadole, ka luci. Svetionik! Strah se obmotao oko njega. Moda je ve odmakla stotinu stepenika uz onu rampu, moda grabi ka nazupenoj ogradi sa koje misli da se baci u more. Rasturajui graane i savremenike oko sebe kao da su slamice, uleteo je unutra. Pa nagore, ne zastajui nijednog asa da bi doao do daha, iako su njegova sintetika plua vritala za odmorom, njegovo ingeniozno projektovano srce oajno gruvalo. Na prvom balkonu priinilo mu se da ju je na tren nazreo, ali kad ga je obiao nije je naao. Dalje, u visinu. Stigao je do vrha, do same signalne komore: nema oije. Da li je skoila? Da li je sila jednom rampom dok se on peo drugom? Drao se za rub i gledao napolje, dole, pretraivao podnoje Svetionika, priobalne stene, prilazni put. Nigde oije. Negde u je nai, pomisli on. Nastaviu dok je ne naem. Odjurio je niz rampu viui njeno ime. Dospeo je do tla, krenuo sprintom prema centru grada. Gde sad? U Posejdonov hram? U Kleopatrinu grobnicu? Zastao je na sredini ulice Kanopus, oamuen, jedva na nogama. "arls?" ree ona. "Gde si?" "Evo tu. Pored tebe." inilo se da se materijalizovala iz vazduha. Lice joj nije bilo pocrvenelo, na njenoj odedi nije bilo tragova znoja. Da li je kroz grad jurio fantoma? Prila mu je i dohvatila ga za ruku, i rekla meko, neno: "Da li si ozbiljno mislio ono da te izmene tako da stari?" "Ako drugog naina nema, da." "Taj drugi nain je tako zastraujui, arls." "Da li je?" "Ne moe shvatiti koliko." "Vie zastraujui nego starenje? Umiranje?" "Ne znam", ree ona. "Valjda nije. Jedino u ta sam sigurna jeste da ne elim da ti ostari, arls." "Ali neu ni morati. Da li u morati?" Zurio je u nju. "Nee", ree ona. "Nee morati. Ni ja ni ti neemo morati."

Filips se osmehnuo. "Trebalo bi da odemo odavde", ree posle nekog vremena. "Ajmo preko u Vizantiju, a, oija? Pojaviemo se na otvaranju Konstantinopolisa. Tvoji prijatelji e biti tamo. Rei emo im ta si odluila da uradi. Oni e znati kako to treba da se sredi. Neko e znati." "Zvui tako udno", ree oija. "Da se preobratim u u posetioca? U posetioca u mom sopstvenom svetu?" "To si, dodue, uvek i bila." "Pa valjda. Na neki nain. Ali sam bar do sada bila prava." "A ja kao nisam?" "Da li si, arls?" "Jesam. Isto toliko sam realan koliko i ti. Bio sam u poetku ljut kad sam saznao istinu o sebi. Ali doao sam do toga da sam je prihvatio. Negde izmeu Mohenda i ovog mesta uvideo sam da je sasvim u redu biti ovo to sam ja: da ja percipiram stvari, formiram ideje, izvlaim zakljuke. Veoma sam dobro konstruisan, oija. Ne mogu uoiti nikakvu razliku izmeu bivanja ovim to jesam i bivanja potpuno ivim, a to je za mene znak da je moje egzistiranje dovoljno realno. Mislim, oseam, doivljavam radost i bol. Onoliko sam pravi koliko mi je potrebno. A bie i ti. Zna, nikad nee prestati da bude oija. Odbacie samo svoje telo, ovo telo koje je i onako izvelo stranu alu na tvoj raun." Pogladio ju je po obrazu. "Sve je do ve reeno za nas, odavno: Kad jednom iz prirode izaem i formu novu poelim da naem, neu hteti lik prirodne stvari, nego onaj to kuju ga zlatari grki, dremljivog cara da budi, i da sluaju otmeni ljudi"." "Je li to ta ista pesma?" upita ona. "Ista pesma, da. Ona drevna koja jo nije sasvim zaboravljena." "Zavri je, arls." "... od emajla i zlata ga prave, na zlatnu granu ga zatim stave, u dvoru Vizantije da peva i pesmom svojom glasno da sneva o stvarima koje su prole, il' prolaze, il' jo nisu dole."

"Ba je divno. A ta znai?" "Znai da nije potrebno biti smrtan. Da moemo sebi dopustiti da uemo u majstoriju venosti, da moemo biti transformisani, da moemo otii onostran mesa. Jeits to nije mislio ba u onom smislu kao ja on ne bi ni poeo da shvata ovo o emu priamo, ni jednu jedinu re a ipak, ipak istina ispod toga je ista. ivi, oija! Sa mnom!" Okrenuo se ka njoj i video kako se u njene blede obraze penje boja. "Razumeo je, ovo to predlaem, zar nije? Pokuae, je l' tako? Ko god to bio ko pravi posetioce, moemo ga navesti da tebe preuredi. Vai? ta misli, mogu li oni to, oija?" Klimnula je glavom jedva primetno. "Mislim da mogu", ree sasvim slabo. "Stvar je vrlo udna. Ali mislim da bi trebalo da bude izvodljiva. Zato ne, arls? Zato ne?" "Da", ree on. "Zato ne?" Ujutru u luci iznajmie jedan brodi, nisku glatku pirogu sa krvavo-crvenim jedrom, kojom je upravljao jedan savremenik sa izgledom nevaljalca i neodoljivim osmehom. Filips je zaklonio rukom oi i zurio ka severu, preko mora. inilo mu se da maltene moe da razazna obrise velikog grada poleglog preko sedam bregova, Konstantinovog Novog Rima pokraj Zlatnog roga, monu kupolu Hagie Sofie, sumorne tvravske zidine, palate i crkve, Hipodrom, Hrista u slavi kako se uzdie nad sve ostalo doaran briljantnim mozaikom preko koga lije svetlost. "Vizantija", ree Filips. "Povezi nas najkraim i najbrim putem do tamo." "Bie mi zadovoljstvo", ree amdija neoekivano elegantno. oija se nasmeila. Nije video takvu vibrantnu ivost u njoj jo od noi imperijalne gozbe u ang-anu. Posegnuo je za njenom rukom njeni tanki prsti su malice podrhtavali i pomogao joj da ue u brodi.

BRIAN STABLEFORD

SF podanrovi
Nauna fantastika je razvijala svoje raznovrsne karakteristine teme iz mnogo razloga. Neka interesovanja je preuzela iz ranijih vrsta imaginativne knjievnosti, a neka je sama stvorila. Neke teme su privukle panju SF pisaca zbog svoje vene relevantnosti, druge zbog trenutne aktuelnosti. Neke su se preporuile ozbiljnoj panji zato to su u vezi sa realnim ljudskim problemima, druge naprosto zato to su, kao intelektualna igra, estetski privlane. Nauna fantastika je, prvenstveno i preteno, literatura koja istrauje futurske mogunosti. Re "mogunost" se ovde moe shvatiti na dva razliita naina kao dozvola za avanturizam mate, dozvola koja omoguava piscima da trae granice zamislivog, ili kao ogranienje koje od pisaca zahteva da pomno izbegavaju zaletanja u isto matanje. Pisci naune fantastike su oduvek pokuavali da ine i jedno i drugo. Ljudi su se oduvek interesovali za budunost, ali u drevnim vremenima svako je pretpostavljao da e svet uvek ostati manje-vie isti kakav je oduvek i bio. Ako se to odnosi na njihove line horizonte, bili su obino u pravu. Nasuprot tome, karakteristika modernih vremena je to da je veoma verovatno da e svet tokom samo jednog ljudskog veka biti transformisan tehnolokim napretkom. Veina tema naune fantastike proistie iz uvianja te istine. U poslednjim godinama devetnaestog veka nauna fantastika je bila potreban pronalazak. Pred njom je bio jedan zadatak: morala je da pomogne da ljudi budu upozoreni na realnost promena i na neizvesnu budunost kulture u kojoj ive. Zagovornici naune fantastike svojevremeno su se nadali da bi ona mogla dati istinske mape budunosti, tako to bi predvidela otkria i onda loginom ekstrapolacijom pokazala nain kako e ta otkria promeniti svet. Iz te ambicije poteklo je mnotvo prikaza budueg drutva, mnotvo kataloga mehanikih sprava, i mnotvo obeanja o osvajanju svemira. Meutim, ideja da istorija gazi predodreenom stazom je nedokaziva. Ne moe se napraviti mapa budunosti, zato to postoji mnotvo moguih budunosti tako brojno i raznovrsno da svaki pokuaj precizne spekulativne navigacije propada. Nauna fantastika je morala da nam pomogne da i to

shvatimo; pomogla je hiljadama svojih nesaglasnih izvetaja o drugim svetovima i svojim mukotrpnim ispitivanjem istorijskih alternativa, iako nas SF ne moe voditi kroz divljinu ako, on moe pokuati da odredi karakteristike te divljine; on moe da kontrastira trijumfalne prie o uspenim ljudskim istorijskim projektima i slike holokosta. Ona takoe moe da nas podseti da je staza kojom emo krenuti kroz divljinu ako staza koju biramo svojom kolektivnom voljom i da zato moramo birati paljivo. ak ni ove funkcije ne zahtevaju da nauna fantastika bude u celosti ozbiljna; one doputaju neozbiljnost i komediju ali jo jedan zadatak SF jeste da demonstrira istu radost koja se moe postii kad se igra idejama. Ima tu i zadovoljstva nastalog kad se (u mati) ispunjavaju elje, ima i odmora od dosade i zamorne stvarnosti. Tako je nauna fantastika postala medijum za prianje novih narodnih pria i za igre mate. Ako se ta uloga ne uklapa preterano dobro sa ostalim, nije vano nauna fantastika je sva sainjena od niti i zakrpa, ona je smea mnogo ega. Takav je skup potreba i elja koje imamo i za koje oekujemo da ih literatura zadovoljava.

OVEK I MAINA
Odnos izmeu oveka i njegovih maina je, neizbeno, jedna od glavnih preokupacija naune fantastike. Mi nameravamo ba pomou maina da preuredimo sutranjicu tako da bude razliita od dananjice. Mnogo spekulativnog razmiljanja je posveeno pokuajima da se predvide drutvene promene koje e biti omoguene ili iznuene dejstvom novih maina. Poetkom XIX veka, u knjievnosti romantizma pojavila se reakcija protiv tehnologije, uas pred mehanikom izvetaenou. Primer ovoga je pria E. T. A. Hofmana "Peani ovek" (1814) u kojoj se glavni junak zaljubljuje u oivljenu lutku koju je napravio neki zli "mehanist". Kasnije je, meutim, taj uas zamenjen silnim oduevljenjem prema udima tehnologije; to nam pokazuju udesne maine kao to je Nautilus kapetana Nema u romanu ila Verna 20000 milja pod morem (1873). Najplodniji od viktorijanskih pisaca o budunosti, H. D. Vels, nadao se da e nam tehnologija dati sredstva za reavanje svih drutvenih i politikih problema sa kojima smo suoeni, ali je bio svestan i mranije strane onoga to budunost moe doneti. U romanu Vremeplov (1894) mehanizacija proizvodnje omoguuje nekim ljudima da ive u blagostanju, ali ostale pretvara u udovita. U Ratu u vazduhu (1908) upotreba usavrene ratne tehnike dovodi do novog Mranog doba. Moderni SF pisci su nasledili i entuzijazam i zabrinutost svojih prethodnika. U mnogim ranijim pulp priama ekstravagantno se doaravaju udesa budue tehnologije; te prie su sledile primer prie Huga Gernzbaka Ralf 124C41+

(1911). Mogu se meutim nai i slike dekadentnih ljudi kojima predstoji izumiranje zato to su se previe oslonili na maine; tako je u priama Dona V. Kembela "Sumrak" (1934) i "No" (1935). Evropski pisci su esto ispoljavali gorki pesimizam u pogledu konanih rezultata mehanikog progresa, odraen u delima kao to su Tvornica apsolutnog (1922) Karela apeka i Vrli novi svet (1932) Oldosa Hakslija. ak i u Americi, gde je takav oajni angst bio manje u modi, pojavljivale su se zastraujue prie o opasnim mainama i o drutvima dehumanizovanim kroz mehanizaciju - na primer, "Kildoer" (1944) Teodora Sterdena i Mehaniki pijanino (1952) Kurta Vonegata. Tim priama su, meutim, protivteu inile one u kojima su zemaljski problemi reavani tehnikim pronalascima i u kojima su zvezdani brodovi omoguavali osvajanje svemira. Postoji jedna vrsta maine koja je kljuna za sve SF analize odnosa ovekmaina: to je inteligentna maina, spoj ljudskih i mainskih osobina. Pokuaji pisaca da opisuju inteligentne maine esto su veoma dvosmisleni i upravo zato mnogo otkrivaju. Neke inteligentne maine su samo kompjuteri koji govore, ali mnoge imaju i ljudsku formu. Nekad se smatralo da je stvaranje vetakih ljudi svetogre; ali dok su SF pisci doli na red da ponu da se bave tom temom, shvatanja su se promenila i stvaranje vetakih ljudi je smatrano samo opasnim. apekov komad R. U. R (1921), koji nam je dao re "robot", je satira u kojoj vetaki ljudi postepeno postaju sve sposobniji, najzad se pobune i zauzimaju mesto oveanstva. U amerikoj naunoj fantastici, meutim, uskoro je preo-vladao uravnoteeniji pristup. U prii Lestera del Reja "Helena od Legure" (1938) vetaka ena u koju se junak zaljubio ima sve poeljne osobine savrene supruge. U dananjoj SF roboti se esto prikazuju kao ljupka, detinjasta stvorenja, na primer u Ratovima zvezda (1977). U neto produbljenijim radovima , naroito u romanima Filipa K. Dika, roboti su zagonetni, potrebno je prisustvo ljudi u romanu da bismo se zapitali kolika je stvarno razlika izmeu ljudi i androida. Dik uvek zakljuuje da je vanija moralna razlika izmeu dobronamernih i zlonamernih bia, nego izmeu mesa i metala. Pisac koji je igrao vodeu ulogu u razvoju ove rasprave tokom itave istorije amerikog pulp-SF bio je Isak Asimov, ija serija pria o robotima obuhvta tri zbirke: Ja, robot (1950), Ostali roboti (1964) i ovek dvestogodinjak (1977). Ove prie su izgraene na premisi da je u robote ugraen nerazorivi etiki kod,formulisan pomou tri zakona robotike: (1) Robot ne srne da povredi ljudsko bie niti da, uzdravanjem od akcije, dopusti da ljudsko bie bude povreeno. (2) Robot mora da izvrava nareenja koja mu daju ljudska bia, sem ako bi

se to suprotstavljalo Prvom zakonu. (3) Robot mora da titi svoju egzistenciju, sem ako bi se to suprotstavljalo Prvom ili Drugom zakonu. Skoro sve Asimovljeve robotske prie su zagonetke u kojima se ini da se roboti ponaaju nenormalno sve dok analiza (koju esto vri "robopsi-holog" Suzana Kalvin) ne pokae da su njihovi postupci u logikom skladu sa ta tri zakona. Dok je starija napredovala od ranih pria kao to je "Logika" (1941) u kojoj nalazimo komediju pogreno upotrebljene logike do "Dokaza" (1946), pojavila se, kao podstruja, teza da su roboti, zahvaljujui svojoj ugraenoj etici i hladnoj logici, zapravo prijatniji i sposobniji od ljudi. U prii "Sukob koji se moe izbei" (1950) inteligentne maine upravljaju svetom bolje no to bi ljudi ikad mogli. Najzad, u najnovijim priama ove serije, roboti filozofi zakljuuju da i robote treba smatrati ljudskim biima i da su roboti bolja ljudska bia nego ljudi. U "oveku dvestogodinjaku" (1976) jedan robot eli da postane ovek, i u tome uspeva uprkos sitnih zloba oveanstva, elegantno i uzvieno odustajui od svoje uroene superiornosti samo da bi stavio na sebe nejako meso i umro. Asimov je objavio da mu je bila namera da se tim priama suprotstavi "sindromu Frankentajna" zbog koga su ljudi ponekad ispoljavali neurotini strah da e ih njihove sopstvene tvorevine unititi. On je krenuo da ublai takvu zabrinutost, i trudei se da to postigne doveo je u pitanje filozofsku osnovu naeg stava prema mainama. Kao i Filip Dik, i Asimov je stigao do zakljuka da nema razloga da inteligentne maine ne smatramo dobrim ljudima, zato to je sposobnost ispoljavanja dobrote, a ne organski sastav, bitna odlika ljudskosti. U priama Asimova zastupa se i teza da, ako nas nae sopstvene maine otete ili razoaraju, greku moramo traiti u sebi, zato to smo ih mi konstruisali pa smo mi i odgovorni za ono to one jesu. ta god nae maine ine naem drutvu, inimo sami sebi.

UTOPIJA I DISTOPIJA
Re "utopija" znai "nigde", ali je postala termin koji se odnosi na imaginarnu dravu u kojoj je drutvo poboljano, tako da ljudi u ivotu postiu sreu i uspeh. Jedan od literarnih anrova koji su bili preci naune fantastike bio je i onaj koji je sadrao prie o zamiljenom savrenom drutvu koje bi bilo pronaeno u budunosti, kad se zaplet istorije konano razrei. Bestseler Edvarda Belamija U godini 2000 - osvrt na godinu 1887. (1888) je tipian primer. Na nesreu, pisci se nisu mogli usaglasiti o prirodi takve idealne drave, i u nastaloj konfuziji nisu mogli a da ne izgube veru u verovatnou da e ih plima istorije neizbeno odneti do njihovog najdraeg cilja. H. D. Vels je bio poslednji veliki planer utopije. Pripremio je itavu seriju

planova idealne drave u delima Moderna utopija (1905), Ljudi nalik na bogove (1923) i Lik stvari koje dolaze (1933). ak je i on na kraju izgubio nadu da smo sposobni da izgradimo drutvo zasnovano na pravdi i zdravom razumu. Umesto toga, literaturom dvadesetog veka dominirale su slike distopije: zle budunosti u kojoj su ljudi izgubili sve to im je drago, ili zato to su bezobzirni i moralno slabi, ili zato to nemaju naina da se bore protiv naukom ojaane tiranije vlastodraca. Meu klasina dela ovog novog anra spadaju romani Mi (1924) Jevgenija Zamjatina, Vrli novi svet (1932) Oldosa Hakslija i 1984 (1949) Dorda Orvela. Malo ima pisaca koji mogu da nau mnogo zadovoljstva u totalnom pesimizmu; samo najogoreniji su ostali pri sasvim crnoj slici budunosti. Jedva da se iko vratio veri u buduu Utopiju, ali su zato mnogi pokuali da skiciraju neke puteve za bekstvo iz Distopije. Jedna od esto zastupanih teza kae da se srea i ispunjenje mogu traiti deliminim naputanjem moderne tehnologije. Ova teza se provlai jo od dela Semjuela Batlera Edgin (1872) i Vilijema Morisa Vesti ni od kuda (1890) pa sve do Ekotopije (1975) Ernesta Kalenbaha. Druga tradicija, naroito jaka u amerikoj SF, sugerie da se odgovor moe sastojati u tome da pobegnemo u iroki svemir gde moemo biti veiti pioniri. Ova teza je zastupljena u romanima kao to su Reklamokratija (1953) Frederika Pola i Sirila Kornbluta i Kraj venosti (1955) Isaka Asimova. Trei esto spominjani predlog nagovetava da bismo se iz svojih nevolja mogli izvui prevazilaenjem svog sadanjeg ogranienja uma, to bismo postigli ili razvijanjem sposobnosti koje, po pretpostavci, ve imamo, ili evolucionim sticanjem novih. Ovo se zastupa u delima Ostrvo (1962) Oldosa Hakslija i Vie nego ljudski (1953) Teodora Sterdena. Ova trea teza, samim tim to sadri povlaenje ka maginim reenjima, svedoi o teini problema. Samo u sovjetskoj SF se mogu nai romani novijeg datuma koji podrazumevaju da se politikim planiranjem moe stvoriti bolji svet; primeri ovoga ukljuuju Maglinu Andromede (1957) Ivana Jefremova i Kovriginove hronike (1971) Vadima efnera. Debatu o verovatnom obliku budueg drutva komplikuje i esto pominjana tvrdnja da emo u distopiju zapasti zbog svoje nepopustljive elje da ostvarimo lak ivot prepun dokonih zadovoljstava. Ovaj paradoks je u centru dela kao to su Mi i Vrli novi svet, a ispoljava se i u delima Mehaniki pijanino (1952) Kurta Vonegata i Tvorci zadovoljstava (1961) Dejmsa Gana. Slike Utopije i Distopije su meusobno mnogo slinije nego to bi ovek pretpostavio. Izgleda da su se skoro svi zapadni SF pisci opredelili za gledite da nikad nee moi da bude stvorena idealna drava, i da je najbolji drutveni poredak onaj koji dozvoljava ljudima da odaberu bilo koji idiosinkratini ivotni stil koji im trenutno prija. Primer ovoga je Komuna godine 2000. (1974) Maka

Rejnoldsa. Mnogi pisci su izgubili svako interesovanje za ispitivanje politike u imaginarnim dravama i za detaljno opisivanje drutvenih sistema u budunosti. Jedan od najprimetnijih izuzetaka je Ursula Legvin, koja je napisala jedan pd najpaljivije i najsavesnije raenih politikih SF romana, Rasposednuti (1974). U tom romanu fiziar po imenu evek naputa svoju planetu, Anares, gde je odrastao u anarhistikom drutvu jednakosti i odsustva privatne svojine, i poseuje Uras, gde nalazi kapitalistiko drutvo verno idealima individualizma. Anares je daleko od utopije, a Uras nije ba distopija, iako je prvi nastao kao produkt uzvienih ideala a drugi prognao svoje idealiste da bi ouvao neuzdrmanu hegemoniju vulgarnog pragmatizma. Anares je svet strahovitog siromatva, Uras je bogatiji; taj kontrast ide na ruku rairenom verovanju da se stvarna jednakost moe ostvariti samo u tekom siromatvu, kad pohlepa nema prema emu da tei. U prii se postavlja pitanje da li je mogue ikakvo pomirenje izmeu te dve kulture. Na nivou pojedinca, to je predstavljeno evekovim pokuajima da se prilagodi drutvu u stranom svetu; na irem nivou, predstavljeno je pitanjem kako e se istorija ta dva sveta odvijati ako im se omogui interakcija. Roman Rasposednuti samo postavlja probleme, a ne daje reenje; bilo bi nerazumno oekivati reenje. Njegove vrednosti kao spekulativnog romana lee u injenici da je spreman da se suoi sa problemima, da prizna njihov znaaj i oceni njihov oblik i njihove razmere. Da je i to teko, pokazuju evekove oajne nevolje u koje zapada dok pokuava da dovri svoj projekat. Na kraju, itaocu ostaje utisak da je Legvinova otvorila Pandorinu kutiju, oslobaajui tako sve rune nevolje sveta i ne nalazei potom u praznoj kutiji nita sem nefokuisirane nade. evekovo konano "reenje" je privatno, ono e koristiti samo njemu, a moda ni njemu; tako se pria zaokretom vraa preovlaujuem ortodoksnom gleditu da se jedino mogu nai lini odgovori. Legvinova, meutim, vrlo dobro shvata da posle toga sva praktina politika pitanja ostaju nereena; ona ne eli da nas ostavi u iluziji da bi sve bilo dobro kad bi se ljudima samo dozvolilo da svako radi ta hoe. Rasposednuti je roman otvorenog kraja, koji itaocu daje materijal za razmiljenje ali ne pokuava da propoveda, religioznom estinom, neku odreenu poruku. Ako uopte postoji poenta na kojoj ovaj roman insistira, to je da samo Utopijci mogu iveti u Utopiji, a to se nas tie, da ako smo osueni da ivimo u nepoeljnom drutvu to proistie iz nae upornosti da ostanemo pri nepoeljnim eljama i nepoeljnim metodima ostvarivanja tih elja. Ovakva literarna dela mogu obezbediti da to ne zaboravimo, i, reklo bi se, ne mogu uiniti nita vie.

PUTOVANJE KROZ VREME

U drevnoj metodologiji bila je iroko usvojena pretpostavka da informacije mogu putovati kroz vreme naime da ljudi mogu da nazru nagovetaje budunosti. To je jedno od onih verovanja kojih ljudi nikako nisu hteli da se odreknu; ostalo je sve prisutno u imaginativnoj knjievnosti. Pisci rane futurske knjievnosti su otkrili da im je, kao literarno sredstvo, zgodno da pomeraju kroz vreme svoje junake skupljae informacija. Ponekad su junaci putovali samo u svojim snovima, a u devetnaestom veku im se sve ee deavalo da prespavaju nekoliko stotina godina. Taj metod je bio koristan za poseivanje budunosti, ali nije bio osobito pogodan za posete prolosti, mada je tim metodom Mark Tvenov Jenki iz Konetikata posetio, godine 1889, dvor kralja Artura. itav taj posao putovanja kroz vreme pojednostavio je, meutim, H. D. Vels tako to je literarno sredstvo pretvorio u mehaniko sredstvo u Vremeplovu (1895). Ovaj dobrodoli pronalazak otvorio je itavu prolost i itavu budunost imaginarnom turizmu. Kad je vremenska maina postala knjievna konvencija, putovanja u daleku budunost su postala jednostavnija, ali logine posledice sposobnosti da se skakue tamo-amo kroz vreme ubrzo su ukazale na paradoks. Ako bi se ovek iz sadanjosti umeao u prolost, mogao bi, po pretpostavci, da uniti onu sadanjost iz koje je doao, i time da onemogui sopstveno prvobitno meanje... Estetske mogunosti ovakvog ongliranja idejama bile su SF piscima neodoljivo privlane. Prvi roman koji se poigrao vremenskim paradoksom bio je komini roman F. Ansteja Turmalinovi vremenski ekovi (1891), i pisci su od tada pa do danas eksploatisali farsine potencijale takvih uvorenih zapleta. Dobar noviji primer je roman Boba oa Stoj! Ko sam? (1977). Meutim, veina SF pisaca je ovoj temi pristupila ozbiljnije. Ima mnogo ozbiljnih pria u kojima putovanja u prolost skreu istoriju na novi kolosek sluajno, kao u prii "Zvuk groma" (1952) Reja Bredberija, ili namerno, kao u romanu L. Sprejga De Kempa Da ne padne tama (1941). U nekim priama "original" sadanjosti jednostavno iezava, ali u mnogim drugim sve te razliite vremenske linije ostaju, koegzistirajui nekako jedna uz drugu. Nekoliko pisaca je zamislilo mree vremenskih linija kojima patroliraju policajci iji je zadatak da spree da realnost menja ko kako hoe. Drugi su zamislili armije iz razliitih vremenskih linija koje se bore da sauvaju one dogaaje u prolosti koji su ih stvorili. Takvi se ratovi vode u Legiji vremena (1938) Deka Vilijamsona, i u Velikom vremenu (1958) Frica Lajbera, dok u delu Isaka Asimova Kraj venosti (1955) politika diktatura ljubomorno uva svoju venu hegemoniju tako to kontrolie istoriju. Haotino premetanje po vremenskim linijama u Lajberovim priama o "ratu promena" moe se suprotstaviti dogaajima u priama o drugoj vrsti

vremenskih paradoksa, gde se zatvaraju kauzalne petlje u vremenu. U takvim priama vremeplovci ne samo to ne unitavaju svet iz koga su doli, nego nehotice izvre upravo one akcije koje su bile potrebne da bi taj svet jednog dana nastao. Dve klasine prie ove vrste daje Robert Hajnlajn: "Ja, mene, meni" (1941) i "Ko ste vi, drugi?" (1959). U drugopomenutoj, jedan ovek putujui tamo-amo kroz vreme postaje svoj sopstveni otac i svoja sopstvena majka. Pregrt vremensko-paradoksnih tema moe se nai u oveku koji je presavio samog sebe (1973) Dejvida Derolda. Postoje, naravno, i mnoge vremeplovske prie koje su jednostavno posveene imaginarnom turizmu, gde paradoksi nikad ne dolaze na dnevni red. Omiljene turist-zamke u prolosti jesu doba dinosaurusa i raspee Hrista ali u drugopomenutom sluaju iskuenje da se postave ironine zatvorene petlje, kao u romanu Majkla Murkoka Evo pravog oveka (1969) ili Hajdemo na Golgotu (1975) Garija Kilvorta, pokazuje se esto neodoljivim. Takoe, vredi zapaziti mnoge "romanse vremenskog pomaka" u kojima ljudi nesreni u sadanjosti nalaze pravu ljubav u drugom vremenu, obino u prolosti. Karakteristini primeri bi bili "Gospoica od Isa" (1895) Roberta embersa i I ovo nanovo (1970) Deka Finija. (Isti naslov upotrebio je dvadeset godina ranije Kliford Simak prim. prev.). Istaknuti roman o putovanju kroz vreme novijeg datuma je Vremenski pejza (1980) Gregori Benforda. To je jedan od veoma malobrojnih SF romana u kojima se pokuava obezbediti uverljiva nauna podloga za putovanje kroz vreme. Kroz vreme se, kao i u najranijim priama, prenose samo informacije, i to tahionima (hipotetikim esticama brim od svetlosti). U prii je detaljno opisano kako se poruka prenosi (iz godine 1998) i naporedo s tim kako se prima (u godini 1962). Analiza posledica prijema poruke (koja stie nekompletna i delimino izmeana) je prefinjena i sugestivna, hotimice liena detalja, tako da do poslednjeg mogunog trenutka ostaje neizvesno da li ta poruka moe skrenuti tok dogaaja i stvoriti paradoks. Vremenski pejza je vaan roman zato to inteligentno zastupa tezu da univerzum zapravo moe biti organizovan tako da doputa paradoks, ako je nae sadanje razumevanje fizike ispravno. Roman od nas trai da to shvatimo ozbiljno, ne samo onom ozbiljnou koja je potrebna kad se uputamo u neku intelektualnu igru, nego i ozbiljnou koju rezerviemo za stvari koje mogu da se odraze na nau realnu egzistenciju. Benfordov cilj je da stvori veoma neobino oseanje egzistencijalne nesigurnosti, da nas prinudi da prihvatimo mogunost da nai ivoti budu rekonstruisani ili poniteni. Moda je za nas dobro da budemo ponekad navedeni na takve misli; jedna od vrednosti naune fantastike sastoji se u tome to nas ona moe navesti da pomiljamo, ako imamo dovoljno mate, misli koje su nekad bile nezamislive.

Ako poruka poslata iz Benfordove 1998. godine ne postigne eljeni cilj, svet e propasti. Pitanje komuniciranja kroz vreme je dramatizovano tako to je uinjeno da od njega zavisi opstanak sveta. U jednom smislu, dakle, Vremenski pejza je apokalistika fantazija koja zahteva udesno reenje. Ona sugerie da bi teko shvatljivi svet teorijske fizike mogao obezbediti sredstvo za spasenje oveanstva. Postoji ovde i element zalaganja za jedan parcijalni interes (Benford je po profesiji fiziar), a postoji i srodnost izmeu ovog romana i romansi vremenskom pomaka koje manipuliu naim emocijama tako da mi poelimo da ljudima ija je potreba dovoljno velika bude moguno da probiju vremensku barijeru. Moda je to prieljkivano matanje, ali u njemu postoji neko opipljivo jezgro. Mi emo, naravno, nastaviti da verujemo u nemogunost putovanja kroz vreme, ali Vremenski pejza nas za trenutak puta u drugaije zasnovan svet, u kome se takve stvari mogu izvoditi. To mesto bi bilo zanimljivo posetiti, a sem toga na kraju krajeva ne moemo biti apsolutno sigurni da ne ivimo upravo na takvom mestu.

VANZEMALJCI
Napustivi ideju da je Bog stvorio svaku vrstu ivih bia zasebno, evolucionisti devetnaestog veka su shvatili da ogromna raznovrsnost ivih organizama ukazuje na ogromnu raznovrsnost njihovih moguih prilagoavanja raznim nainima ivota i raznim fizikim okolnostima. ak i pre nego to je Darvin objasnio kako su se te postupne adaptacije dogaale bilo je, dakle, mogue uvideti da bi se na drugim svetovima, gde su uslovi veoma razliiti, razvili drugaiji organizmi. Prvi pisac (raunajui i knjievne i naune radove) koji je razvio ovu hipotezu bio je Kamilj Flamerion, koji je u Lumenu (1872) opisao nekoliko vanzemaljskih sistema ivota. Jo jedan francuski pisac, . H. Roni je krenuo za tim primerom, priom "Oblici" (1887) i drugim. U tim priama. Zemljani i vanzemaljci su deo velikog bojeg kosmikog plana a tu ideju je kasnije razvio Olaf Stejpldon u Zvezdotvorcu (1937). U engleskom SF-u vanzemaljci su se prvi put pojavili na mnogo upeatljiviji nain: kao Marsovci, osvajai Zemlje, u Ratu svetova (1898) H. D. Velsa. Ta pria pretpostavlja da nam strana bia moraju biti smrtni neprijatelji, rivali u borbi za opstanak u kojoj e samo najsposobniji preiveti. Vels je kasnije, u Prvim ljudima na Mesecu (1901) dao prvi opis vanzemaljskog drutva, koje je bilo modelirano prema mravinjaku. Mnogo godina je amerikom i engleskom naunom fanstatikom dominirala ideja da e vanzemaljci biti ogavni osvajai; u holivudskim filmovima o udovitima opstala je i due nego u knjigama. Do tridesetih godina postala je tako iroko prihvaena da je Rat svetova u radio-verziji Orsona Velsa 1938. mogao da izazove paniku. Rejmond Z. Galun smatrao je

potrebnim da ponudi ideoloku protezu Velsovom romanu, svojom priom "Stari vernik" (1934) u kojoj ovek i Marsovac uviaju svoje intelektualno bratstvo uprkos biolokim razlikama. Rani pulp-SF pisci su sa oduevljenjem, kao u igri, nastanjivali druge svetove svakojakim bizarnim stvorovima, esto bez i najmanjeg obzira prema evolucionoj ili ekolokoj verovatnosti. Jedan od malog broja pisaca koji su obraali ikakvu panju na loginost svojih tvorevina u 1930-tim godinama bio je Stenli Vajnbaum, ija je "Marsovska odiseja" (1934) ostala jedna od najomiljenijih takvih pria. U kasnijim godinama, meutim, postepeno se uvidelo da postoji i posebno estetsko zadovoljstvo koje proistie iz konstruisanja neobinih ali loginih vanzemaljskih ivotnih sistema. Posledica ovoga bila je da je veina posleratnih SF pisaca savesnije pristupala ovoj materiji. Suoenje ljudi i vanzemaljaca otvara mogunost da pisci zamisle kako bi oveanstvo izgledalo vieno oima drugih, kako bismo se pokazali na kosmikoj vagi, mereni raznim vrstama merila. Vanzemaljci su esto korieni kao kontrastne take, sa ciljem da se ispitaju razne ljudske crte: naa sklonost ka emocijama, nae rasne i polne predrasude, naa agresivnost. O kolonijalistikoj prolosti zapadnog sveta izreen je strog sud u mnogim priama koje projektuju isti obrazac u osvajanju svemira. Iznenaujue je veliki broj pria koje koriste hipotetine vanzemaljce za razmatranje religijskih pitanja. Uvek ostaje, meutim, jedno centralno pitanje: da li emo, kad se sretnemo sa vanzemaljcima, moi da nauimo da se istinski slaemo sa njima, ili e konflikta morati da bude? Rani pulp-pisci kao to su Edvard E. Smit i Edmond Hamilton oduevljaljavali su se priama o interplanetarnom ratu. Meutim, Drugi svetski rat je doprineo da takve prie budu manje u modi, i izazvao nastanak mnogih pria u kojima je cilj bio da se stvore stabilni i mirni odnosi a ne da se poini genocid. Prie nalik na "Prvi kontakt" (1945) Mareja Lenstera i "Etike jednaine" (1945), takoe Lenstera, nagovetavale su da to moda nee biti lako, ali da je izvodljivo. U novije vreme, iako prie o vanzemaljskoj opasnosti nisu iezle, preovladao je, ini se, stav da bi bilo vrlo prijatno znati da nismo sami u univerzumu. Sada se smatra da bi susret zemaljskog i vanzemaljskog uma bio potencijalno divan dogaaj prekretnica u ljudskim poslovima. Jo uvek se podrazumeva da bi takav kontakt bilo teko postii, ali je ak i Holivud uinio izuzetan napor u tom pogledu filmovima kao to su Bliski susreti tree vrste (1977) i E.T. (1982). Jedno od klasinih dela u kojima se prvi kontakt izmeu ljudi i vanzemaljaca pokazuje izvanredno znaajnim dogaajem jeste Crni oblak (1957) Freda Hojla. To je jedan od malog broja romana u kojima je prikazano istinski neobino

vanzemaljsko inteligentno bie. Crni oblak poinje kao pria o katastrofi, jer kosmika praina ulazi u Sunev sistem i spreava pristizanje Suneve svetlosti. Zemljom neko vreme vladaju hladnoa i mrak, ali se oblak prilagoava tako da teta nije prevelika. Naunici na Zemlji, uviajui da ponaanje oblaka nagovetava inteligenciju, pokuavaju da uspostave komunikaciju pomou radija. Postoji ogromna fizika razlika izmeu "mozga" tog oblaka i ljudskog mozga, ali te dve forme ivota ipak imaju neto zajednikog: nauni metod istraivanja, i njegove plodove. Naunici zato uspevaju da uspostave komunikaciju. Oblak brzo ui engleski i potom apsorbuje sadrinu enciklopedije Britanike, ali ljudski mozgovi koji pokuaju da prime znanje oblaka bivaju uniteni usled preoptereen ja. Crni oblak je delom propaganda nauke i naunog istraivanja, iju vanost dramatizuje naglaavajui njenu univerzalnost. Nae poznavanje matematike i prirode materije dae nam ne samo sredstva za kontaktiranje sa stranim inteligencijama, nego i motiv da kontakt ostvarimo. Danas se smatra da je kontaktiranje sa vanzemaljcima nain da se sazna vie prosveujue iskustvo. Zanimljivo je primetiti da je Hojl, u saradnji sa androm Vikramasingeom, ideju slinu toj iz Crnog oblaka razvio i u publicistikoj knjizi Oblak ivota (1978) koja donosi pretpostavku da u dubokom kosmosu odista postoje ivotonosni oblaci, i da su oni ustvari rasplodne leje iz kojih dolazi planetarni ivot. Drugi primer ovakvog transfera ideja iz imaginativne knjievnosti u naunu spekulaciju jesu projekti u okviru SETI-ja (traganje za vanzemaljskom inteligencijom Search for Extra-Terrestrial Intelligence), u kojima se koriste radio-teleskopi za pretraivanje neba u nadi da e se uhvatiti poruke sa dalekih zvezda. iroko je prihvaena pretpostavka da vanzemaljci stvarno postoje tamo negde napolju, i da moda nee biti nemogue uspostaviti kanale komunikacije.

PUT U SVEMIR
Mnogi ljudi imaju utisak da je put u svemir glavna klasina tema naune fantastike. Moderni SF pisci su naslednici tradicije imaginarnih lunarnih putovanja koja je zapoela "Istinitom istorijom" (oko 160. godina nae ere) Lukijana iz Samosate, i nastavila se radovima poput Putovanja na Mesec (1657) Sirano de Bereraka i Konsolidatora (1705) Daniela Defoa. Edgar Alan Po se, u predgovoru prii "Neuporediva avantura Hansa Pfala" (1835) ali da su raniji pisci poklanjali nedovoljno panje praktinim aspektima takvog putovanja, mada modernom itaocu ni Pfaallov balon ne izgleda kao uverljiva naprava. il Vern je u delima Od Zemlje do Meseca (1865) i Oko Meseca (1870) pokuao da

postigne neto bolje, ali njegov top za svemir bi poubijao ljude unutar svoje granate. tit protiv gravitacije koji je upotrebljavao H. D. Vels u delu Prvi ljudi na Mesecu predstavlja isto literarno sredstvo, upotrebljeno bez stida. Konstantin Ciolkovski je bio prvi ovek koji je shvatio da bi ljudi pomou raketa mogli napustiti atmosferu; svoje ideje je popularisao romanom Onostran planete Zemlje (1920). Proticanjem vremena raketni brodovi su postali deo standardne SF mainerije; pojavili su se u ogromnom broju pria. Pokuaji postizanja realistinosti stalno su modernizovani, od nemakog filma ena na Mesecu (1929) u kome su kao tehniki savetnici saraivali eksperti za rakete Herman Obert i Vili Li, preko prie Roberta Hajnlajna "ovek koji je prodao Mesec" (1950) i romana Artura Klarka Preludijum kosmosu (1951) do pria koje su izlazile doslovno istovremeno sa odvijanjem programa Apolo. SF pisci su hitro odaslali svoje brodove do drugih planeta u Sunevom sistemu, a pokazali su i punu spremnost da zamisle nova sredstva koja bi ih odnela do zvezda. Veina ranih fantazija ovog tipa, kojima je pionir bio E.E. Smit delom Svemirska eva (1928) je blaeno ignorisala teoriju relativnosti, koja nije doputala putovanja bra od svetlosti i koja je na taj nain postavljala vremensko ogranienje meuzvezdanim putovanjima. Ali neki pisci stvorili su zanimljive prie zasnovane na pretpostavci da bi putovanje do drugih zvezda moglo trajati generacijama; meu primerima nalaze se "Univerzum" Roberta Hajnlajna (1941) I Nonstop Brajana Oldisa (1958). Drugi su stvorili poseban argon koji je postao uobiajen za zaobilaenje logike relativnosti, obino pomou "hiperprostora" i "svemirskog vorpa"; izgleda da je ovaj trend zapoeo Don Kembel u delu Najmonija maina (1934). Vrlo malo pisaca je domiljato iskoristilo relativistike efekte koji se javljaju pri brzini svetlosti kao osnovu za prie, najupeatljivije Pol Anderson u Tau nula (1967), gde se pominju udne pojave dilatacije vremena. esto se govorilo o navodnoj falusnoj simbolici svemirskih brodova, ali u stvari njihov simboliki potencijal nije ni izbliza toliko uzan. Put u svemir predstavlja konani beg otvorena vrata neogranienim avanturama i neogranienom iskustvu. U mnogim SF romanima, naroito tokom pedesetih, svemirski brod predstavlja simbol mogunosti bega iz beznadeno korumpiranog sveta. Dolazak stvarnih svemirskih letova iznenaujue je malo uticao na naunu fantastiku. Do trenutka kada je prebroen maleni jaz izmeu Zemlje i Meseca, njena panja ve se odavno okrenula mnogo veem jazu koji razdvaja na Sunev sistem od drugih zvezda. Jo pre 1960. prihvaeno je miljenje da e nai planetarni susedi biti vrlo malo zanimljivi kada se uporede sa mogunostima koje nudi itava galaksija. Sada izgleda kao da emo morati da ponemo izgradnju svoje okoline od samog poetka, ukoliko poelimo da se

odselimo sa Zemlje u neposrednu okolinu; tek u drugim solarnim sistemima mogli bismo nai gostoljubive svetove koji nas ve oekuju. Sva mistinost naunofantastinog kosmikog broda sadrana je u romanu Artura Klarka Sastanak sa Ramom (1973), koji pored toga daje i realistini osvrt na mogunosti puta unutar Sunevog sistema u bliskoj budunosti. Kao i u mnogim drugim Klarkovim romanima i ovde su spretno naporedo izloeni paljivo i domiljato predvianje mogueg tehnolokog razvoja i snaan vizionarski element koji navodi na mnogo ire mogunosti. "Rama" je ime koje su ljudi nadenuli privremenom posetiocu naeg sunevog sistema: upljem cilindru dugakom pedeset kilometara i prenika dvadeset kilometara. Objekat prolazi blizu Sunca da bi poveao brzinu i ljudska ekspedicija dolazi u priliku da ga na kratko poseti. Ljudi uspevaju da se probiju u unutranjost Rame i tamo su svedoci mnogih uda: vetakog sunca. Cilindrinog Mora, kiborke "posade". Nema ni traga vanzemaljcima koji su sagradili Ramu, ali njihov mali svet nastavlja da funkcionie i njegova ekologija na kratko postaje aktivna da bi iskoristila energetski priliv koji je donelo Sunce. Rama uspeva da odri tajnovitost nedirnutom jer je ljudskim posetiocima mogu samo kratkotrajni pogled na njegova udesa. Veina njegovih tajni ostaje sakrivena, kao to treba i mora da bude. Jednostavno, to je ukus mogunosti koje prua daleka budunost i koji treba da povea slast oekivanja. Roman smeten na ljudski meuzvezdani brod poput Rame ne bi bio naroito uzbudljiv: vremenski opseg romana, meren iskustvom nekoliko ljudskih ivota, jedva da bi mogao omoguiti i zapoinjanje prie o takvom artefaktu. ista veliina poduhvata koji je zamiljen ovde svodi ljudska bia na gotovo zanemarljive dimenzije, iako je i Rama samo najsitnije zrnce praine u neshvatljivom prostranstvu univerzuma. Time to je samo malo odkrinuo prozor budunosti, Klark izbegava opasnost od svoenja svojih ideja na besmisao. Sastanak sa Ramom je jedno od onih dela koja uspostavljaju protivteu naivnim mitovima o "osvajanju svemira", onakvim kakvi su prikazani u ranim pulp-SF izdanjima. Klark nam pokazuje da, ukoliko elimo da putujemo izmeu zvezda, ne moemo naprosto graditi brodove, ve male svetove sa sopstvenim uravnoteenim ekologijama i da emo ak i tada moda morati da se uklonimo iz njihovog svakodnevnog postojanja dokoni brode irokim prostranstvima praznine, moda uz pomo usporenja ivotnih funkcija. Ono to pobuuje nau matu nisu samo veliina Rame i njegove misije. U izvesnom smislu i njegova malenost je privlana. Kao vozilo, on je ogroman, ali kao svet je mali, a brodovi predstavljaju simbol sredstva za izolaciju u istoj meri kao i prevoznog sredstva. Kao i mnogi drugi meuzvezdani brodovi u SF, Rama je zatvoren, udoban i uredan. U isplaniranoj i uravnoteenoj ekologiji

kakva mora biti na takvim meuzvezdanim brodovima nema niega od haosa i zbrke zemaljskog ivota. Rama je svet koji ima svoju svrhu i sopstvenu, ugraenu ravnoteu i harmoniju. Ova perspektiva moe nam se lako uiniti privlanom i ako insistiramo na vienju ove slike uz pomo termina simbolizma, moramo zakljuiti da su svemirski brodovi ove vrste vie simbol materice nego falusa. Klarkov roman podsea nas na to dok govori o poremeenim odnosima u oveanstvu koji prate ljudsku ekspediciju do artefakta. Ovde se pretpostavlja, kao i u mnogim drugim savremenim delima, da bi svemirsko putovanje moglo biti sredstvo kojim bismo mogli da prevaziemo probleme koji pogaaju odnose izmeu pojedinaca i izmeu nacija. Dok ova pretpostavka bude uobiajena, put u kosmos teko da e izgubiti svoje mitsko znaenje u SF.

GALAKTIKA CARSTVA
Zamisao o Galaktikim carstvima ima malo toga da ponudi u smislu verovatnosti. Rastojanja izmeu zvezda ona svodi na veliinu stanica londonske podzemne eleznice ili luka do kojih se moe stii tokom krstarenja po Mediteranu. To je oigledno nemogue. U izvesnoj meri, popularnost galaktikih carstava odraava nau jednostavnu nesposobnost da shvatimo prave razmere stvari u svemiru, ali ta zamisao ima neka svoja estetska preimustva i u nekim vrstama spekulatvinih pokuaja neizmerno je pogodna kao literarno sredstvo. Galaktiko carstvo (pojam "carstvo" ovde se vie koristi u metaforikom smislu nego u svom usko politikom znaenju, iako dobar broj galaktikih carstava zaista ima careve i ostale feudalne ukrase) predstavlja savreni imaginativni okvir za nesputanu naunofantastinu matu. U takav okvir moe se smestiti mnotvo svetova na kojima se moe zamisliti postojanje svakakvih biolokih i drutvenih sistema. To je prazan ekran na koji se moe projektovati bilo koji splet bizarnih okolnosti i sredina. Galaktiko carstvo ustoliio je u modernoj SF Isak Asimov, svojom serijom Zadubina koja je ila u listu "Astounding Science Fiction" od 1942 do 1950. Ovde je ljudska rasa naselila svaki pogodan svet u galaksiji, a zemaljsko poreklo oveka prelo je u mit. U seriji carstvo ve poinje da se raspada onako kako se raspadala rimska imperija i tone u mrano doba u kome dolazi i do meusobne izolacije pripadajuih svetova. Ali jedna tajna organizacija naoruava se tehnikom "psihoistorije" koja e joj omoguiti da iznova izgradi galaktiku civilizaciju u obliku nove i bolje zajednice svetova. Sve to zajedno ne zvui ba verovatno, ali ista imaginativna smelost poduhvata ispunjava strahopotovanjem.

Mnogi drugi pisci produili su putem kojim je krenuo Asimov, esto (kao i on sam) pozajmljujui detalje iz stvarne istorije, ili ak istorijske knjievnosti da bi oblikovali svoju inspiraciju. Do pedesetih, slika je bila dovoljno vrsto ustoliena u mitologiji SF da bi postala uobiajena za pisce koji ele da je upotrebe i pojavilo se nekoliko lako prepoznatljivih varijanti, izmeu ostalih zaplet "izgubljene kolonije" u kojem dolazi do ponovnog kontakta s ljudskom kolonijom koja je bila odseena od drugih svetova dovoljno dugo da je mogla da razvije zanimljive kulturne neobinosti. Meu piscima koji su obilato koristili ovakav scenario nalazi se Dek Vans, ija veina radova moe da se uklopi u ovakav okvir, kao i Kordvejner Smit, kod koga se doslovce sve prie uklapaju u zajedniku pozadinu: galaktiku kulturu koja ima sopstvene mitove, kao i sopstvene politike institucije i neobine potkulture. Neke od najivljih i najegzotinijih modernih SF pria koriste pozadinu galaktikog carstva, izmeu ostalih Carska zvezda (1966.) i Nova (1968.) Semjuela R. Dilenija i Ritornelovprsten (1968.) arlsa Harnsa. Galaktika carstva stvorila su ak i svoju podvrstu ruritanijskih avantura . Tradiciju je zapoeo Edmond Hamilton u malo izmenjenoj reprizi Zarobljenika Zende, delu Zvezdani kraljevi (1947), a u dananje vreme nastavlja je E.C. Tab, koji je 1967. zapoeo seriju pria (jo nedovrenu) u kojima glavni junak, Damarest, traga za izgubljenom Zemljom. Postoje dva istaknuta primera pokuaja da se okvir ozbiljnije iskoristi da bi se prekomentarisale pojave primeene u istoriji i politici. Jedan od njih je raznorodna serija Pola Andersona u koju spadaju serija "Polezotehnika liga" o prinevima galaktike trgovine i serija "Zemaljsko carstvo" u kojoj se pojavljuje vatreni Dominik Flandri koji pokuava da zatiti dekadentnu imperiju od neizbenog sloma. Ovo je atraktivna kombinacija vrhunske avanture i razmiljanja o sociolokim principima koji se javljaju u istoriji. Druga serija, koja je kompaktnija i obdarena mnogo odreenijim oblikom, moe se nai u etiri knjige Gradovi u letu (1950-1958.) sakupljene u jedinstveno izdanje 1970. U Gradovima u letu koristi se teorija Osvalda Spenglera o ciklinoj istoriji koja je izloena u delu Propast zapada (19188-22). Spengler tvrdi da kulture prolaze kroz neku vrstu "ivotnog ciklusa" koji se u potpunosti moe opaziti u istoriji klasine kulture i arapske kulture. On je tvrdio da je zapadna kultura dola do kraja svoje kreativne faze i da je osuena na propast; Bli se poduhvatio posla da dovri priu o toj propasti i da izloi hroniku celokupne istorije svetomanistike kulture, sledeeg ciklusa ljudskih odnosa, koji e za pozornicu imati itavu galaksiju. Kao da to nije dovoljno ambiciozno, on je tu fazu uinio finalnom, jer se njen kraj poklapa sa smru univerzuma. U ovoj seriji ljudi se ire galaksijom uz pomo spindizija

antigravitacionog ureaja koji nee pokretati samo zvezdane brodove, ve e podizati itave gradove. Glavni protagonista etiri romana je grad Njujork, koji putuje galaksijom u potrazi za radom, omoguuje istraivanje novih svetova i bori se u galaktikom ratu. Domaaj projekta je velianstven, a korienje penglerove teorije daje mu jedinstvenu koherentnost. Apokaliptini zavretak zadovoljavajui je zavrni gest. Naravno, i sama penglerova teorija predstavlja usavrenu knjievnost, ali njeno preraivanje u ovo posebnu vrstu SF u potpunosti je umesno. Galaktiko carstvo ne moe nas naterati da poverujemo u njega, ali ubacivanje ovako uverljive pseudonaune teorije pomae nam da se uzdrimo od neverice time to pojaava strukturu koja podrava sve mogue oblike spekulativnih napora. Ta vrsta praznog platna koju omoguuje ovakav scenario predstavlja veliki dar savremenoj knjievnosti, jer predstavlja njenu ulaznicu u dalje zahvate mate u koje se uputamo kao turisti eljni zabave i zarade.

ESP
Pojam ESP najpre je popularizovao D. B. Rajn u svojoj knjizi Ekstrasenzorna percepcija (1934), jednom od nekoliko tekstova u kojima dokazuje da postoje eksperimentalni dokazi postojanja nekih neobinih mentalnih sposobnosti: telepatije, vidovitosti, prekognicije i psihokineze. SF pisci ponekad se koriste pojmovima kao to su "psionike moi" ili "psi-moi". Svim tim zamiljenim sposobnostima moe se nai trag u prastaroj mitologiji, jer nekada su bile deo uobiajenog repertoara arobnjaka i vetica; mnogo je modernih pria koje "racionalizuju" takve prie iz davnina time to pretpostavljaju da su neki pojedinci oduvek imali psionike moi koje nisu razumeli i koje su samo delimino kontrolisali. Otkako se Rajn pojavio kao pionir upotrebe eksperimentalnih testova i statistike analize u lovu na takve moi, na polju "parapsihologije" odravala se manje-vie konstantna aktivnost, ali veina naunika na to ostaje skeptina i neprekidno sumnja u varanje. Iako su se itanje misli i vidovitost oduvek u izvesnoj meri pojavljivali u popularnoj knjievnosti, tek je popularizacija Rajnovog dela iz 1930. nagnala SF pisce da poveruju da se takve stvari mogu zvanino nai meu konvencijama SF. Slan (1940) A. E. Van Vogta bio je vrlo popularna pria u kojoj obini ljudi proganjaju telepatske mutante koji treba da ih zamene u evolucionoj emi. Ovo je postavilo okvire za mnoga druga dela, izmeu ostalih to su: Mutant Henrija Katnera (1953), Skriveni putevi (1956) Dorda O. Smita i dugi serijal Zene Henderson o "narodu". Zanimljivo je da su u svim ovim radovima simpatije publike na strani mutantnih nadljudi; itaoci SF nisu ljudi od kojih se oekuje da stanu na put napretku. ak i u priama u kojima je

natovek obdaren psi-moima zlonameran, kao u delu Usnuli dragulji (1950) Teodora Sterdena ili Mo (1956) Frenka M. Robinzona, uvek se moemo osloniti na to da e se junak pretvoriti u samog Supermena da bi ispravio stanje stvari. Ideja da bilo ko moe imati latentne moi ugnjedene u sebi koje ekaju da izau i budu uvebane vrlo je privlana. Svaki Klark Kent voleo bi da poseduje tajni identitet. SF pisci posegnuli su za hipotezom koja kae da bi svako od onih koji u ovom trenutku hodaju ulicom mogao biti natovek, a da to i ne zna. Mnoge prie obratile su ozbiljnu panju psiholokim problemima koje donosi privikavanje na spoznaju da je neko natovek, metodolokim problemima stavljanja takvog dara pod kontrolu i drutvenim problemima s kojima e se takav neizbeno suoavati u odnosima s ljudima (obinim ljudima i nadljudima). U dela ove vrste spadaju: Dek od orlova (1952) Dejmsa Blia, Govornici bez glasa (1962) Artura Selingsa i Pstalmat (1971) Lestera del Reja. Klie je domiljato preokrenut u delu Umiranje iznutra Roberta Silverberga, koje govori o problemima telepate koji se prilagoava postepenom gubitku svoje moi. Neposredna privlanost teme je tolika da se relativno malo pisaca potrudilo da obavi sloeni posao obezbeivanja nekakvog pseudonaunog objanjenja o tome na kom principu bi ESP u stvari mogao da radi. Jedan od zapaenih izuzetaka pruio je Dejms Bli u Deku od orlova, iako je relativno malo pisaca bilo spremno da zamisli itava drutva zasnovana na posedovanju psimoi "Dodir tvoje ruke" (1953) Teodora Sterdena zapaen je primer najbolji roman ove vrste je Razoreni ovek (1953.) Alfreda Bestera, u kome policijski nadzor u buduem drutvu vri kasta ESP-era i time ini savreno ubistvo jo teim. Najupadljivija taka razvoja korienja ESP kod SF pisaca je upotreba evolucione transformacije oveka u natoveka obdarenog psi-moima kao neophodnog reenja naeg istorijskog i egzistencijalnog razvoja. Ova zamisao o ESP kao univerzalnom leku za sve drutvene probleme naroito je vidljiva u mnogim psi-storijama Teodora Sterdena, naroito u romanu Vie nego ljudski (1953). U ovom delu grupa drutvenih otpadnika okuplja se i stapa svoje pojedinane divlje talente i postaje ljudski Getalt. Isprva ta grupa ima velikih tekoa u funkcionisanju i pored svojih moi i zahteva kvazi-materinsku zatitu; kasnije se ove tekoe pogoravaju kada jedan od njegovih lanova umire i mora da bude zamenjen. Ali na kraju getalt naui da se snalazi u svetu i sve mu bolje ide kada dostigne neku vrstu zrelosti. Tada se on mora suoiti sa mnogo sloenijim problemom razvijanja odgovarajueg oseanja morala, pre nego to mu na samom vrhuncu doslovne apoteoze biva dozvoljeno da sazna da je deo vee zajednice getalta koja e naslediti svet i da sada sme da postane njen deo.

Kao i sve ESP-storije, Vie nego ljudski predstavlja ekstravaganciju eljenog matanja. On pretpostavlja da bi se skupina drutvenih i psiholokih bogalja mogla na aroban nain preobraziti u nadljudsku zajednicu. Poput Isusa, ESP e izbaviti one najbednije bolesnike i prestupnike. Niko nije izvan dohvata njegovih vrlina koje lee sve. U takvim priama religiozna simbolika esto je vrlo oigledna i pored glazure naunofantastinog renika. Vie nego ljudski nije izuzetak. Mnoge sline psi prie, neke bolje, a neke loije preruene, predstavljaju fantazije o duhovnom iskupljenju oveka, hiljadugodinje vizije sveta koji se ponovo raa zahvaljujui prodiranju uda u svakidanje meuljudske odnose. Korienje pseudonaunog argona u stvari je tvrda ljuska koja sadri eernu pilulu. Vie nego ljudski tipino, kao i mnoge druge prie iz "psi-buma" u naunoj fantastici: tokom pedesetih godina zanemaruje sva skeptina pitanja o ESP koja bi trebalo da se ukau SF piscu. Paradoksalne implikacije prekognicije retko su dodirivane u psi priama ovog perioda; neki pisci upitali su se kako se psihokineza moe uklopiti u zakon o odranju energije. Ne iznenauje mnogo da je SF u to vreme stvorio pravi kult koji se najpre predstavljao kao nova psihoanaliza (dianetika), a kasnije preao u religiju (scientologija); privlanost ideja koje su bile vezane za sve to bila je prevelika da bi bile ostavljene da tavore u spekulativnoj knjievnosti. Ideja je i danas jo uvek privlana, ali zagrejanost ranih pedesetih povukla se do odreene mere usled injenice da je egzistencijalni strah usled razvoja atomske i hidrogenske bombe (koje su u kulminaciji dela Vie nego ljudski pomenute kao nosioci apokalipse) sada po karakteru manje histerian.

KATASTROFE
Sva ljudska drutva progoni strah od prirodnih katastrofa i sve starinske mitologije sadre slike sveta preplavljenog vatrom ili poplavama. Takve katastrofe smatrale su se kaznama koje su oveanstvu namenila gnevna boanstva, ali su na kraju svi poeli da ih dre za nesrene sluajnosti. Prie o katastrofama bile su na kratko moderne u literaturi tokom devetnaestog stolea. Tomas Kembel napisao je poemu koju je parodirao Tomas Hud, a Meri eli napisala je roman pod izazovnim naslovom Poslednji ovek. Takve prie povratile su popularnost krajem 19. veka, kada su u modi bile kosmike kataklizme, a Zemlju neprekidno pogaale komete i meteori. Drugi svetovi prolazili su kroz Sunev sistem, kao u "Zvezdi" (1897) H. D. Velsa; zemljotresi su oslobaali otrovna isparenja, kao u Purpurnom oblaku (1901) M. P. ila; ogromne epidemije nisu jo uvek bile stvar prolosti, kao to svedoi "Skerletna kuga" (1912) Deka Londona. Ve sama raznovrsnost ponuenih

katastrofa bila je uzbuujua; spoznaja da ih Bog nije izazvao nije bila nimalo prijatna, jer je to znailo da nas On nee spasti od katastrofa koliko god se mi budemo dobro ponaali. London i Njujork mogli bi biti zbrisani istom lakoom kojom i Sodoma i Gomora, bez obzira na to koliko se estitih ljudi moe ukazati i biti prebrajano. Unutar moderne naune fantastike razvila se pria o katastrofama, koja je iz nekog razloga naroito primetna i impresivna kod britanskih autora. Postoji posleratna serija britanskih storija o katastrofama u kojoj je tafeta ila od Dona Vindhema (Dan trafida, 1951 i Neman se budi, 1953) Donu Kristoferu (Smrt trave, 1956. i Svet zime, 1962), D. G. Balardu (Potopljeni svet, 1962, Sua, 1964. i Kristalni svet, 1966) i Brajanu Oldisu (Seda brada, 1964). Ova preokupiranost britanskih pisaca katastrofama upeatljiva je sama po sebi; takoe je zanimljivo da je ta serija pria vie od ijedne druge pomogla britanskom SF-u da izbori potovanje koje je amerikom SF-u poricano. U posleratnom periodu prie o prirodnim katastrofama zamenjene su priama o katastrofama koje je izazvao ovek. Bilo je mnogo dela o svetu opustoenom nuklearnim ratom, izmeu ostalih Kantikulum za Lajbovica (1959) Voltera M. Milera i Dejvi (1964) Edgara Pengborna, a takoe je dolo i do bujanja ironinih storija u kojima neodgovorno korienje nauke i tehnologije dovodi do kataklizme. U prie o novim izumima koji dovode do unitenja oveijeg roda ubrajaju se Kolevka za macu (1963) Kurta Vonegata i Reproduktivni sistem (1968) Dona Sladeka. Strah od prenaseljenosti i zagaivanja u stvarnom svetu stvorio je obilje opominjuih fantazija, kao to su Zeleno sunce (1966) Harija Harisona i dva romana Dona Branera: Uporite na Zanzibaru (1968) i Ovce diu pogled (1973). Iako je tokom sedamdesetih dolo do kratkotrajnog buma pria o prirodnim katastrofama koji je u velikoj meri podstakla kinematografija, naunofantastinom matom u apokaliptinom raspoloenju dominiraju kataklizme koje je izazvao ovek. One su odlino sredstvo za sakupljanje moralnih poena i propovedanje poruka. Veinom su lekcije koje bi trebalo da nauimo iz pria o kataklizmama prilino tmurne. Podseaju nas da smo postali zavisni od sloene organizacije naeg drutva i njegovih maina i da bismo teko preiveli ukoliko bismo bili prisiljeni da postanemo odgajivai sopstvene hrane. Mnoge prie o katastrofama su socijalne darvinistike parabole koje nalaze grubo zadovoljstvo u tome to nam govore da kada bude dolo do sloma Zemlju sigurno nee naseliti najmeki. Ali, neobino, u mnogim priama o katastrofama prisutna je odreena doza romantizma. Moe biti prijatno zamisliti da ovek ima na sopstvenom raspolaganju itav prazni svet (zajedno s jo nekoliko srodnih drugova) i neke prie o katastrofama predstavljaju direktne fantazije o ispunjenju elje koje odgovaraju priama o pustim ostrvima. U stvari, mnoge moderne prie o katastrofama uspostavljaju neprijatnu ravnoteu izmeu

gorkog realizma i nostalgine romantike. Ova kombinacija izvedena je s velikim umeem u izvrsnom delu Zemlja sve podnosi (1949) Dorda R. Stjuarta. Junak dela Zemlja sve podnosi, Iervud Vilijams, jedan je od malog broja ljudi koji su preiveli ogromnu epidemiju. On susree grupu preivelih koji su vie ili manje bespomoni produkti svoje civilizacije. On je obrazovan i kultiviran ovek, ali otkriva da sve stvari koje su mu sada potrebne mora da ui od samog poetka, uglavnom kroz teko sticano lino iskustvo. Njegova grupa samozvano Pleme, po analogiji s Indijancima koji su iveli u Americi pre nego to je dola civilizacija mora da naui itav novi nain opstanka i da se prilagodi psihiki isto kao i po nainu svog rada. I je prinuen da posmatra kako se nasledstvo civilizacije raspada. Maine raju, a knjige trule. On pokuava da prenese sopstveno znanje deci Plemena, koja ga potuje kao uitelja gotovo arobnjaka ali oni mogu da prime od njega samo onoliko koliko odgovara njihovim linim potrebama i interesima. Mnogo onoga to on smatra vrednim kao hranu za duh i intelekt izgubljeno je. Pleme, znajui da e njihovo delanje biti vano za stvaranje nasledstva nove budunosti oveka, obraa ozbiljnu panju svojim pravilima ponaanja i prinueno je da se suoi s nekoliko etikih kriza naroito s problemom koji donosi jedan od ljudi iz spoljanjeg sveta, koji simbolizuje neprihvatljivo lice starog poretka. I se kocka na sigurno, jer ini pridolicu nosiocem venerine bolesti i na taj nain olakava in njegovog ritualnog ubistva. Ovaj akt umrljan krivicom postaje in novog Pada, jer izgoni Pleme iz njihovog privremenog bezgrenog raja. Time, kao i u mnogim slinim priama. karakteri ponovo izvravaju prvobitni mitoloki in. Zemlja sve podnosi, kao i veina pria o katastrofama, studija je o prilagoavanju i kree se poznatim putem dokazivanja da je psiholoko prilagoavanje vanije od proizvodnje sredstava za ivot. Ono u emu se pisci takvih fantazija ne slau (u tome je velika razlika izmeu Stjuarta, Kristofera i Balarda) je odreivanje odgovarajueg naina psiholokog prilagoavanja.

RELIGIJA I MITOLOGIJA
U svoje vreme celokupna spekulativna knjievnost traila je svoju inspiraciju u religioznom matanju, iako je velikim delom materijal bio "polovan", izvuen iz antikih mitologija u koje se vie nije verovalo. Nauna fantastika obino se definie tako da bude odvojena od ostalih vidova fantastine knjievnosti, ali je u stvari nasledila njen veliki deo i vratila se mnogim zajednikim temama. Kako su se SF pisci sve vie zanimali za moralne i metafizike probleme, religiozna tematika sve je vie zalazila u SF, esto prikrivena.

Uvek je bilo SF pisaca koji su imali sopstvena religiozna verovanja, a neki su stopili SF i religioznu fantastiku, za ta su istaknut primer C.S. Luis u delu Sa tihe planete (1938) i njegovi naslednici. Moe izgledati smeno, ali esto su agnostici i ateisti bili fascinirani idejama i idealima religije i koristili sopstvenu gladnu ravnodunost da bi ispitivali te ideje i ideale u spekulativnoj knjievnosti. Tako je H. D. Vels, koji je u Vremeplovu (1895) pokazao izrazito svetovni pogled na svet iste godine napisao udesnu posetu, parabolu u kojoj nepravovernom anelu pruaju hladan prijem u Engleskoj. Olaf Stejpldon je u Zvezdotvorcu moda bio prvi pisac koji je dao prikaz Boga iji su inovi u saglasnosti s nauno fantastinim pogledom na svet, ali uskoro su ga sledili i drugi. U SF pulp izdanjima religija je najpre bila kakljiva tema, iako su se redovno pojavljivale prie koje su "racionalizovale" biblijsku mitologiju (takozvane uvrnute prie o bogu Brajana Oldisa). Omiljeni tip pria ove vrste govori o katastrofi koju je preivelo samo dvoje, iji kosmiki brod odlazi do gostoljubivog sveta na kome oni postaju Adam i Eva. Ali pedesetih godina izdavaki tabui su se ublaili i u Americi dolo je do buma religiozne SF. U "Plamenim kuglama" (1951) Reja Bredberija svetenik nailazi na bezgrena stvorenja na Marsu. U delu "Potraga za sv. Akvinskim" (1951) Entonija Bouera robot zakljuuje da postoji Bog i postaje svetac. U delu Sluaj savesti (1953, proireno 1958.) Dejmsa Blia, jezuit je prinuen da zakljui da je jedan strani svet avolja kreacija. U prii "Zvezda" (1955) Artura Klarka kosmiki putnici otkrivaju strani svet koji je unitila Nova koja je obasjala put do Vitlejema. U ezdesetim godinama nekoliko putnika kroz vreme pokualo je da nae Isusa, a junak dela Majkla Murkoka Evo pravog oveka (1966, proireno 1969.) zaista i postaje On. Pojavilo se nekoliko novih mesija, najupeatljiviji u delu Filipa K. Dika Boanska invazija (1981). U Vatrenom krstu (1982) Barija Malzberga, religiozna iskustva ostvaruju se uz pomo kontrolisanih halucinacija i koriste u psihoterapiji. SF pisci ovog perioda takoe su poeli da se zanimaju i za vanzemaljske religije i vanzemaljske bogove, esto na nain koji je prevazilazio hipotetiku antropologiju. Stranim biima esto je davana sposobnost "pravog" religioznog iskustva, koje ljudi mogu da podee. Junak Filipa Hozea Farmera, Don Karmodi, postaje svetenik nakon vanzemaljskog religioznog iskustva u Noi svetlosti (1959, proireno 1966.), a kasnije u njegovoj karijeri ponueno mu je da zameni vanzemaljskog boga u "Ocu" (1955). Junak dela Roberta Silverberga "Dole ka Zemlji" traga za spasenjem od svojih greha u vanzemaljskim religioznim ritualima, koji ukljuuju i doslovno ponovno roenje. Ostale starinske mitologije vrlo su ozbiljno obraivane u posleratnoj SF. U veem delu radova Rodera Zelaznija pojavljuju se bogoliki junaci, koji esto operiu u svetovima izgraenim u liku mitolokih sistema. Svet romana Ovaj

besmrtnik (1966) krcat je odjecima grke mitologije, dok su karakteri u romanu Gospodar svetlosti (1967) poprimili identitete hindu boanstava. Stvorenja svetlosti i tame (1969) na slian nain koriste egipatsku mitologiju. Semjuel R. Dileni poduhvatio se posla koji nije bez izvesnih slinosti. Karakteri u delu Ajntajnovski presek (1967) pozajmljuju identitete iz svih vrsta zemaljskih mitologija u pokuaju da ponovo stvore izgubljeni svet ljudskog smisla, dok je Nova (1968) prometejski ep o traenju grala. Istovremeno s ovim radovima pojavljuje se najelegantnija od nekoliko SF verzija Homerove "Odiseje", Pesma svemirskih mornara (1968) R. A. Lafertija. Mnogi SF pisci koriste religiozne ideje samo kao metafore i pokuavaju da shvate oveka preko njegovih simbola. Neki sprovode misaone eksperimente u teologiji time to pokuavaju da opiu Boga koga nagovetava priroda postanja. Ideje su neizbeno vrlo fleksibilne. Najjai od mnogih izleta SF u psihologiju, sociologiju i egzistencijalnu bit religije jeste Kantikulum za Lajbovica (1959) Voltera M. Milera, koji se bavi ulogom crkve u ponovnoj izgradnji drutva nakon nuklearne katastrofe. U mranom dobu koje sledi nakon katastrofe Crkva sv. Lajbovica uva relikvije starog poretka bez razumevanja njihove stvarne vrednosti i obezbeuje osnovu krutog drutvenog poretka. U vremenu nove renesanse otkriva da se njena vera raspada pred licem naunog pogleda na svet ijem odgajanju je sama pomogla. Nakon svitanja novog doba prosveenosti ona ponovo mora da se bori da bi spasla ta moe, ovoga puta pokuavajui da osigura bar maleni odlomak civilizacije i moralnog poretka pred ponovljenom kataklizmom. Ali ovo nije jednostavno gorka fantazija o venom ponavljanju stvari, jer u pozadini romana hodi veni idov svojim usamljenim putem, ekajui na spasenje, a "Rejal", enigmatina bezgrena druga glava mutantne ge Greilz prua dokaz nastavka zanimanja Boga za ovekovo stanje. Posredstvom romana, Miler pokuava da iznova suoi sva pitanja na koja su religiozni sistemi pokuavali da odgovore i podsea nas na njihov znaaj koji se i dalje nastavlja. Neki kritiari pobunili su se zbog toga to su u Kantikulumu za Lajbovica prisutni materijali koji su direktno pozajmljeni iz hrianske mitologije. Bez obzira da li je na mestu ili ne, uvrtavanje takvih elemenata u roman koji je inae paljivo realistian u pogledu svojih spekulacija daje im novo znaenje. U religioznoj fantaziji per se (na primer, roman arlsa Vilijamsa) odreena obeleja vere uzimaju se kao sigurna; u naunoj fantastici ak i ideje o natprirodnom moraju se izloiti ispitivanju i analizi. Tamo gde se religiozne fantazije nikako ne mogu osloboditi okova svoje doktrine i uvek se mogu vratiti alibiju da su putevi boji zagonetni oveku, nauna fantastika e po pravilu insistirati na tome da su putevi Boji tu da bi bili paljivo ispitani, skeptino i bez predrasuda. U religioznoj naunoj fantastici esto se nailazi na odjeke medijabelistike sholastike, ali bez ogranienja koja postavljaju sholastiki

argumenti. Ubacivanje religiozne simbolike i metafizikih rasprava u Kantikulum za Lajbovica ne umanjuju njegovu pripadnost SF. Na to se pre moe gledati kao na obogaenje. Jedna od opasnosti koja preti priama o budunosti je trivijalnost; ima tako mnogo moguih budunosti da dosledna analiza jedne od njih moe izgledati nebitna. Ali, ako se autor poduhvati tema s kojima emo se suoiti u svakoj zamislivoj budunosti, nema opasnosti od trivijalnosti. ak i ako Bog ne bude postojao u budunosti, verovatno emo Ga izmisliti, a On je uvek bitan.

PARALELNI SVETOVI I ALTERNATIVNE ISTORIJE

Stara je zamisao da drugi svet postoji paralelno naem. U antika vremena, drugi svet, blizak a ipak razliit, bio je svet vilenjaka i slinih stvari. U kasnom 19. veku pojavila se zamisao o "drugim dimenzijama" (svetovi koji su pomereni u odnosu na na du etvrte dimenzije prostora), to je hipotezi dalo novi ivot. Najraniji paralelni svetovi pojavili su se u radu "Drugi svet" (1985) .H. Ronija i "Platnerova pria" (1896) H. D. Velsa. Vilijam Houp Hodson kasnije je esto upotrebljavao tu zamisao u svojim delima, najupeatljivije u radu Duhovi gusara (1909). Najea upotreba paralelnih svetova u savremenom SF-u povezana je s zamilju o alternativnim vremenskim tokovima; moe se predstaviti neogranien broj Zemalja koje se nalaze jedna iza druge du etvrte dimenzije, svaka sa malo drugaijom istorijom. Eseji o alternativnoj istoriji dugo su bili omiljena igra istoriara, ali kao cenjeni intelektualci oni su bili blagi u svojim zahvatima esto im je nedostajao oseaj istorijske koherencije. Ratovi izmeu rivalskih vremenskih tokova brzo su se pojavili u pulp SF, u delima Legije vremena (1938) Deka Vilijamsona i Sudbina tri puta (1945) Frica Lajbera, ali pokuajima zamiljanja drugih svetova u kojima se istorija drugaije razvijala u to vreme nedostajali su detalji. Jedan od malobrojnih autora s dovoljno znanja i razumevanja istorije za takav poduhvat bio je L. Sprejg de Kamp, ali ak i njegovi najraniji pokuaji, meu kojima se istie delo "Okretanje" neozbiljno su isprazni i ne treba ih ozbiljno shvatiti. Ozbiljni pokuaji opisivanja alternativnih istorija koji su se pojavili u poslednjih etrdesetak godina prilino su usko orijentisani na pregrt hipoteza. Daleko najvei deo bavi se svetovima u kojima su saveznici potueni u II svetskom ratu. Najraniji od njih objavljeni su dok se rat jo vodio; najsveiji je Hitler je pobedio (1975) Frederika Malelija. U klasine primere ubrajaju se Sarbanov Zvuk njegovog roga (1952) i ovek u visokom dvorcu Filipa K. Dika. Amerikanci su takoe pokazali stalno zanimanje za mogunost da je konfederacija pobedila u graanskom ratu ova premisa razvijena je u

odlinom Ponite jubilej (1953) Vorda Mura. Moglo bi se tvrditi da ni paralelni svetovi ni alternativne istorije SF pisci nisu iskoristili u potpunosti. Mnogi paralelni svetovi predstavljaju samo ezoterine okoline u kojima karakteri mogu da uestvuju u neobinim avanturama i tek u poslednjih petnaestak godina pisci su poeli da zamiljaju i komuniciranje izmeu uporednih svetova. Izvetaj o verovatnoi A (1968) Brajana Oldisa koristi tu zamisao u zanimljivom ogledu iz literarnog nadrealizma, dok su Isak Asimov u romanu Bogovi lino (1972) i Bob o u Zvezdanom vencu (1972) predstavili paralelne svetove u kojima su fiziki zakoni drugaiji. Na bezgranine mogunosti sadrane u beskonanom mnotvu paralelnih svetova jedva da je i baen pogled, iako Svet imperije (1962) Kejta Lomera i Gospodari lavirinta (1965) Avrama Dejvidsona koriste ovu zamisao u avanturistikim priama. Najzanimljivija grupa pria o alternativnoj istoriji je ona koja se bavi izmenama istorije hrianske crkve. Poslednji zvezdani brod sa Zemlje (1968) Dona Bojda je ivopisna avantura ove vrste, dok je Izmena (1976) Kingslija Ejmisa satira smetena u svet u kome se sveto rimsko carstvo nikada nije raspalo. Ova hipoteza je ozbiljnije razmotrena u delu Pavane (1968) Kejta Robertsa, koje je moda najupeatljivija alternativna istorija ikad napisana. Roberts se slae s tezom iznesenom u analizi Maksa Vebera Protestantska etika i duh kapitalizma dok opisuje alternativnu Englesku koja je ostala feudalna i tehnoloki zaostala, jer je ostala katolika nakon ubistva Elizabete I, uspeha panske armade i sloma reformacije. Knjiga predstavlja niz povezanih pria koje posmatraju ivote nekolicine pojedinaca koji su predstavnici ljudi tog imaginarnog sveta. Meu njima je Des Strejnd, prevoznik koji upravlja parnom mainom i prinuen je da se suprotstavlja napadima razbojnika; Rejf Biglend, pripadnik gilde signalista koji opsluuje jedan iz ogromne serije semaforskih kula; brat Don, kaluer koga su odvojili od umetnikog rada da bi beleio za inkviziciju i koji se na kraju pobuni protiv surovosti lova na jeres. Snaga crkve opada u toj alternativnoj Engleskoj, a kljuni otpor njenoj tiraniji bie pruen u prii koja predstavlja kulminaciju, "Kapija Korfa". Sukob izbija zbog oporezivanja, ali kao njegova posledica dii e se talas buna koje e otvoriti vrata novom dobu razliitom, razume se, od sveta kakav se razvio iz reformacije u naem svetu. Pavane je tmurna knjiga prie mnogih pojedinaca su tegobne, a neke se zavravaju tragino ali plan dela dozvoljava kontraste raspoloenja; to je takoe nostalgina knjiga koja odraava duboku ljubav prema ruralnoj Engleskoj u koju je smetena. Naravno, ta ruralna Engleska u naem dvadesetom stoleu gotovo da je nestala, ali u delu Pavane je ouvana i moda e uvek i biti, jer s njom je njen autentini narod vilenjaka. Kao i u

mnogim ozbiljnim izletima u alternativnu istoriju stvarno teite ovoga je pitanje moe li se desiti da ne otkrijemo put u bolji svet (naravno, seamo se da su samo oni koji ne umeju da ue iz istorije prisiljeni da je ponavljaju. Alternativne istorije nude nam jedan od naina da uimo od istorije.) Roberts kroz Pavane sasvim otvoreno tvrdi da nam razmiljanja o tom imaginarnom svetu mogu pomoi da vidimo ta je veno u ljudskim odnosima, a ta je sluajno. Moda je njegova procena sutinskog i perifernog diskutabilna, ali nema sumnje da je ovo zaista hrabar rad. Pokuaj da se zamisli kakav bi mogao biti svet da se nekoliko kljunih dogaaja desilo na drugi nain mora nas suoiti s vanim pitanjima o uzrocima ljudskog ponaanja. Vebe zamiljenoj istoriji ne mogu odgovoriti na takva pitanja, razume se, ali je dobro to mogu da nas ohrabruju da se suoimo s njima.

SEKS I SEKSUALNOST
Standardi "pristojnosti" uvek su ograniavali oblast diskusije i opisivanja u knjievnosti i tvrdilo se da to predstavlja posebnu tekou u SF. Anatol Frans je 1905. tvrdio da e vizije budueg drutva biti hendikepirane injenicom da se pisci nee usuivati da zamisle "uasnu nemoralnost koja e postati moralnost budunosti". Dok pisci savremene knjievnosti moraju samo da piu o stvarnosti ljudskih odnosa, od SF pisaca zahteva se da trae mnogo iru mogunost da piu o svim vrstama odnosa, poznatim i nepoznatim, koje mogu postojati. To je postavilo problem pred moraliste da odlue da li je opis seksa izmeu vanzemaljaca manje ili vie odvratan od opisa seksa izmeu ljudi. Rani SF, iz razumljivih razloga, uglavnom je bio edan po pitanju seksa. Ameriki SF patio je vie od britanskog u vreme dok je bio usredsreen na pulp magazine, a situacija se popravila tek u posleratnom periodu. Glavna zasluga za probijanje kroz prepreke obino se pripisuje Filipu Hoze Farmeru ija se pria "Ljubavnici" (1952, proirila u roman 1961) pozabavila nesrenim posledicama ljubavnog odnosa oveka i vanzemaljskog bia. Farmer je nastavio da gradi reputaciju s drugim priama o udnim seksualnim susretima, kao to su "Otvori mi se, sestro" (1960) i lascivna pria o kultu plodnosti u buduoj Americi Meso (1960). Kasnije je iskoristio injenicu da se SF infiltrirala na trite pornografije i pisao eksplicitne romane poput dela Lik zveri (1968) i Gozba nepoznatog (1969). Drugi su sledili Farmerov trag, najupeatljivije Teodor Sterden, koji se vatreno suprotstavljao moralnoj zatucanosti SF magazina pedesetih. U delu "Dobro izgubljen svet" Venera plus X (1960) sproveo je zanimljiv utopijski misaoni eksperiment u kome je zamislio drutvo ljudskih hermafrodita. Fric Lajber je sugerisao da bi budunost mogla biti mnogo liberalnija od sadanjosti u radu "Divno devoje s pet mueva" (1951), a Don Vindham je ozbiljno

razmotrio mogunost postojanja drutva bez mukaraca u prii "Ugledaj se na puteve njene" (1956). Tolerantni period ezdesetih proizveo je veliko mnotvo pria u kojima se seks naao samo zato to je to sada bilo doputeno, a konani dokaz injenice da su se sada svi tabui mogli zaobii uinjen je objavljivanjem antologije Harlena Elisona Opasne vizije (1967). Eksplicitni opisi seksa i morbidnih detalja iznenada su postali moderni. Relativno je malo pria koje bi se mogle okarakterisati kao spekulativna knjievnost o seksualnosti, ali ipak su se neke takve prie pojavljivale u odreenoj meri. Najoseajnije preispitivanje uloge seksa u ljudskim odnosima dala je Ursula Legvin u delu Leva ruka tame (1969), koje opisuje iskustva obinog oveka u svetu u kome se seksualni organi razvijaju do punog kapaciteta samo povremeno i mogu postati bilo muki, bilo enski, zavisno od okolnosti. Sofisticirana analiza buduih drutava koja su napustila savremene seksualne obiaje moe se nai u romanima kao to su 334 (1972) Tomasa M. Dia i Triton (1976) Semjuela R. Dilenija. Meu propagatorima seksualne emancipacije nalaze se Robert Hajnlajn u delu Stranac u stranoj zemlji (1961) i romanima koji su ga sledili i Norman Spinrad, iji romani Svet izmeu (1979) i Pesme zvezda (1980) koriste vidove kontrakulture ezdesetih kao model poeljnih drutava budunosti. Nekoliko feministikih pisaca kao sredstvo za predstavljanje ureenja slobodnog od dominacije mukaraca esto slobodnog i od samih mukaraca. Meu primerima su Doana Ras u "Kada se promenilo" (1972) i Merd Pirsi u delu ena na rubu vremena . (1976.). Veina ideja koje daju ove prie o seksu budunosti ve je poznata; SF ih je samo prikazala na novi nain. Postoji relativno malo novih teza o predmetu seksualnosti koje su se pojavile u SF. Jedan od izuzetaka je argument o seksualnim ili, bolje reeno, senzualnim implikacijama ivota u sve mehanizovanijoj i izvetaenijoj okolini. Mehaniki izazvano seksualno iskustvo ili orgazmiki kvalitet prisutni su u nekoliko pria, ali Sudar (1973) Balarda kae da se kljune promene ponaanja moda ve nalaze u naoj psiholokoj emi. Ovaj roman izgraen je na uobiajenom zapaanju da kola brza, mona i jaka ulaze u iu nae mate o potenciji. Balard produuje ovo da bi povukao perverznu jednainu koja povezuje orgazam i automobilski sudar. Junak romana, ironino nazvan Balard, otkriva da je njegov prvi automobilski sudar analogan gubitku nevinosti. On se s fascinacijom uvek iznova prisea scene udara, erotski se povezuje s enom oveka koji je pri tom poginuo i postaje opsednut autoputevima. On sree druge linosti ije su opsesije napredovale ak i dalje i do kraja prie njegov svet se menja: on ga vidi drugaije i organizuje svoj ivot u njemu na drugi nain kako da nita nije stvarno izvan asfaltnih puteva i njihove opreme i da su ivot i smrt samo stvar

vonje i sudara. Sudar zasluuje panju jer je jedan od malobrojnih romana iz ovih liberalnih vremena koji jo uvek okira i uznemiruje. Vizije seksualno slobodne budunosti veinu nas ne ugroavaju, ali ono to Balard zamilja nije toliko oslobaanje seksualnih oseanja, koliko zatvaranje seksualnosti u zamku podmuklog fetiizma. Vei deo Balardovih novijih radova pretpostavlja da se drutvo postepeno raspada da nas od intimnih odnosa sve vie razdvaja "smrt strasti", dok izvori naih emocija presuuju. U ovoj budunosti intimno emo se povezivati s neivim objektima svoje kulture: fotografskim slikama i mehanikim objektima. Ovaj argument vodi suprotnim smerom od onoga iz ekstrapolacija kao to su Dilejnijeve i Spinradove. Balard kae da nas unitavanje seksualne krivice i nadolazak iskrenosti u erotskim pitanjima mogu navesti da shvatimo da nas ono o emu smo nekada mislili kao o ispunjenju ni najmanje ne ispunjava.

VANZEMALJSKE EKOLOGIJE
Zahtevi mate koji se postavljaju pred zamiljanjem itavih ekolokih sistema izazovni su, bilo da govorimo o okolinama slinim Zemlji ili svetovima koji se veoma razlikuju od naeg. Svega nekoliko pisaca prihvatilo se izazova na ubedljiv nain, ali je ovo postalo stvar ugleda kod veine savremenih posaca. Uglavnom se smatra nepoeljnim da se ne obrati bar neka panja koherentnosti zamiljenih svetova; ovo je posebno istinito sada kada su ekoloka pitanja zala u arenu politike. Pisac koji je najzasluniji za uvoenje ove vrste svesti u moderni SF je Hol Klement. Njegov najpoznatiji roman, koji predstavlja ingeniozno stvoren ivotni sistem je Misija gravitacije (1953). Drugi njegov rad ove vrste je Krug vatre (1957). Klement je pokazao da je bilo pravo zadovoljstvo konstruisati usaglaenu i zanimljivu vanzemaljsku ekologiju i delom je odgovoran za izmiljanje "ekolokih misterija", u kojima se posetioci stranih svetova suoavaju s enigmama koje se mogu razreiti samo dubljim razumevanjem tamonjih ekolokih odnosa. Drugi predstavnici ove vrste pisanja su: Pol Anderson, u ije se vebe u stvaranju stranih ekologija ubrajaju Pitanje i odgovor (1954) i ovek koji broji (1958); Majkl Kouni u romanima kao to su Suzigi (1973) i Zdravo leto, zbogom (1975) te Brajan Stejblford u seriji Dedalus (1976-79). Popularizacija ekoloke terminologije dovela je do izvesnog popularnog nerazumevanja ove nauke. Takoe je postojala tendencija da se ekoloke zamisli koriste u metaforikom smislu: za ovo predstavlja izvrstan primer moderno korienje simbioze rei. U SF, ova vrsta proirivanja znaenja

pomogla je stvaranju mnotva pria u kojima sloenost ekolokih odnosa postaje simbol neke nove vrste duhovne harmonije. ovek je, tvrde one, izbacio sopstveni ekosistem iz ravnotee i psiholoki se otuio od svog sveta. Strani svetovi esto se pruaju kao paradigme savrene harmonije i zbog toga u savremenom SF-u mnogi tuinski svetovi nisu i "otueni". Romantizovani strani svetovi, koji se esto opisuju uz pomo analogija pozajmljenih iz biblijskog mita o rajskim vrtovima mogu se nai u velikom broju. Meu primerima su Osam kljueva raja 1960) Marka Kliftona, Oploivai raja (1969) Dona Bojda i Kapija raja (1983) Brajana Stejblforda. Ekoloki misticizam vrlo je vidljiv i u romanima kao to su Zeleni mozak (1966) Frenka Gerberta i Omnivor (1968) Pirs Entonija. Meu SF piscima koji su se odazvali izazovu da stvore ivotni sistem koji e se uklopiti u ekstremne fizike uslove nalaze se Olaf Stejpldon, koji je izmislio bia koja ive unutar Sunca u delu Plamenovi (1947); Fred Hojl, koji je zamislio ivi oblak kosmike praine u delu Crni oblak (1957) i Robert L. Forvard koji je stvorio ivotni sistem na povrini neutronske zvezde u delu Zmajevo jaje (1980). Jedan od omiljenih pokuaja ove vrste je stvaranje ivotnih sistema koji se moraju suoiti s velikim promenama temperature zato to njihove planete imaju vrlo nepravilne orbite. Zanimljiv skoranji pokuaj ove vrste je trilogija koju je otpoelo Helikonijsko prolee (1982) Brajana Oldisa. Drugi favorit je zamiljanje ivotnog sistema koji predstavlja jedinstven ogromni organizam, kao to je ivi okean u Solarisu (1961) Stanislava Lema ili iva uma u prii Ursule Legvin "Prostranije od carstva i sporije" (1971). Da bi u svojim pokuajima bili istinski sveobuhvatni pisci moraju spojiti ekologiju zamiljenih stranih svetova s sociologijom i politikom stanovnika (svejedno da li su domoroci ili kolonisti). Ovo se retko postie s dovoljno uverljivosti, a jedan od malog broja zamiljenih svetova moderne naune fantastike koji su itaoci smatrali ubedljivim je Arakis iz serije Frenka Herberta Peana planeta (196584). Serija se bavi "ekolokim spasenjem" pustinjskog sveta i njegovih stanovnika koje se postie naporima mesijanskog junaka i njegovih sledbenika. U Peanoj planeti junak postaje voa Slobodnjaka, naroda koji nastanjuje pustinju i uestvuje u svetom ratu iji je konani cilj navodnjavanje pustinja Arakisa i regenerisanje njegovog ivotnog ciklusa. Svi rituali i verovanja Slobodnjaka potiu iz njihove oajnike potrebe da sauvaju vodu. Glavna lokalna ivotna forma u pustinji je gargantuanski peani crv ije ekoloke potrebe odravaju sunu klimu. Junak koristi peanog crva da mu pomogne u ratu upotreba koja je viestruko ironina, jer seme ogromnih dugovenih crva predstavlja "zain" koji je ljudima basnoslovno dragocen zbog njegovih osobina da produuje ivot. Regeneracija Arakisa znaie iskorenjivanje peanih crva i kraj zalihe zaina.

"Zain" koji proizvodi ekologija Arakisa oigledno je magina supstanca, a crv je mitska zver. Zasebno od karizmatskog statusa koji uiva junak zbog svoje politike uloge, on je zaista obdaren natprirodnim moima. Specijalna vrsta arobnjatva pojavljuje se kao bitna u radnji, racionalizovana kao psionika mo. Sve to to je natprirodno toliko je blizu povrini romana da se on pre moe okarakterisati kao ogled u futuristikoj mitologiji nego kao ogled u naunoj spekulaciji. Nain na koji su stvoreni ekoloki odnosi da bi podrali natprirodno ini Peanu planetu jednim od arhetipskih primera omiljenog ekolokog misticizma, a to moe pomoi u objanjavanju njene velike popularnosti. Kao i drugi romani ove vrste, Peana planeta dokazuje neobinu fascinantnost ekoloke svesti. Miljenje da su ljudska bia deo iroke i sloene mree meusobnih odnosa i da njihovo postojanje zavisi od integriteta te mree podsea nas da treba da budemo ponizni i paljivi u nainu na koji koristimo i zloupotrebljavamo druge vrste. Kvazi-religiozni ton koji esto sreemo u priama koje razvijaju ovu temu sasvim je razumljiv.

MAGIJA
Po definiciji, magija nije nauka. Zbog toga ne moe se nai unutar naune fantastike. Ali zabrana nije ba potpuna. Postoji trivijalna misao po kojoj magija preivljava unutar naune fantastike samo zbog vrednosti apologetskog argona. Jednostavna zamena jednog specijalizovanog renika drugim moe lako preneti priu preko granice koja razdvaja fantastiku i SF. Vetije moi mogu se pretvoriti u psionike sile, a uda se mogu izvesti izmiljanjem maina koje e obaviti sav posao. Mnogi epovi o super-nauci su magijske fantazije preobuene u novi renik i SF piscima veoma je drago to su zabeleili izreku Artura Klarka da "svaka dovoljno razvijena tehnologija ne moe se razlikovati od magije" (izreka je, naravno, luckasta sve zavisi ko trai tu razliku). ak i ako ostavimo po strani ovakav nain varanja, magija ipak ima svojih privlanosti za SF pisce. Zanimljiva je igra primenjivanje rigorozne logike ekstrapoliranja premisi da e neki magijski postupci obaviti sav posao. Ova kombinacija paljive ekstrapolacije i apsurdnih premisa stvorila je posebnu granu fantastike tipinu za "Unknown Worlds", kratkoveni pratei magazin lista "Astounding science fiction". Unutar same naune fantastike nekoliko pisaca zaigralo je na kartu konstruisanja pseudonaunih verzija dobro poznatih natprirodnih fenomena kao to su pretvaranje iz jednog oblika u drugi (npr. "Nee biti tame", 1950, od Dejmsa Blia) i vampirizam (Ja sam legenda, 1954 , od Riarda Metisona). Neki pisci pokuali su da zamisle magiju disciplinovanu u oblik primenjene

nauke, uglavnom inspirisani ranijim poglavljima dela Zlatna grana Demsa Frezera u kojoj je magija predstavljena kao neka vrsta proto-nauke zasnovane na pretpostavljenim zakonima: zakonu slinosti i zakonu prenoenja (prvi glasi da se na proces moe uticati njegovim oponaanjem i da se na objekat moe uticati pomou operisanja s njegovim likom; drugi tvrdi da objekti koj su jednom bili u kontaktu ostaju povezani, tako da neko moe uticati na neto time to e uticati na neto drugo to je nekada bilo njegov deo ili je bilo blisko vezano s njim), iako je antropoloka vrednost Frejzerovog rada vrlo sumnjiva, SF pisce je, naravno, privuklo pitanje kakav bi svet bio kada bi se pokazalo da su ovi zakoni u stvari pravi prirodni zakoni, a ne izmiljeni. U primere pria koje koriste takvu "kvazinaunu magiju" ubrajaju se neki od klasinih radova iz lista "Unknown Worlds", kao to su "Zakone stvara avo" (1940, poznatija kao "Magija, Inc.") Roberta Hajnlajna i Ukleta supruga (1943) Frica Lajbera. Sveiji primer sveta u kome magija funkcionie i upotrebljava se je Operacija haos (1971) Pola Andersona. Najozbiljnija od svih SF pria izgraenih na pretpostavci da je svet stvarno onakav kakvim ga prestavlja mitologija je Crni uskrs (1968) Dejmsa Blia. Jedna od najzanimljivijih serija u kojima magija vie nego nauka obezbeuje osnovu "tehnolokog napretka" je serija Randala Gareta o Lordu Darsiju, smetena u alternativnu Englesku. Darsi je detektiv ije su erlokovske sposobnosti opservacije i rezonovanja potpomognute vrednom saradnjom majstora arobnjaka Sona O'Loklejna, eksperta za "sudsko arobnjatvo". injenica da u tom svetu arolije deluju ne ini posao detektiva mnogo lakim, jer sva magija deluje prema vrstim i nepromenljivim pravilima kako da i ubice mogu da budu isto toliko snalaljive u ometanju konvencionalnih metoda istrage. Jedini roman ove serije, Previe arobnjaka (1966) elegantna je krimi pria "iza zatvorenih vrata" u kojoj zbunjujue ubistvo biva poinjeno na saboru arobnjaka. Kako je ubica uspeo da poini zloin i pobegne isto je toliko zbunjujue kao i u bilo kojoj standardnoj krimi-prii, iako italac mora da razmotri vrlo neobian lanac mogunosti i nemogunosti. Nain na koji detektivi koriste magiju i nain na koji Lord Darsi nalazi put kroz dokaze sve do jednog reenja koje dozvoljavaju zakoni prirode koji vladaju u tom svetu briljantno je ingeniozan. Naravno, sasvim ravnopravno se moe uzeti da su Garetove prie isto onoliko detektivske koliko i SF, jer detektivska pria je najstilizovaniji i najdoraeniji od svih literatnih anrova. Klasine detektivske prie u svojim najiskrenijim i najviim trenucima predstavljaju iste intelektualne zagonetke, literarne igre. Ova vrsta moe se uzeti ozbiljno samo kao zanimljiva intelektualna igra; ona ne samo da ima koristi od uvoenja krutih standarda drugog anra, ve ih doslovno zahteva.

Postoji izvesna frivolnost u igri koju Garet igra u takvim priama i pohvalno je to je imao duha da pozajmi i neka pravila istorijskog romana, iako su ove prie smetene u dvadeseti vek alternativnog sveta, injenica da je napredak bio zasnovan vie na magiji nego mehanikoj tehnologiji dozvolila je preivljavanje feudalnog sistema i Garet nudi istu onu romantizovanu sliku engleske aristokratije koju moemo sresti u mnogim istorijskim avanturama. itav poduhvat predstavlja bistru alu, izvedenu zavidnim stilom. Druge prie ove serije sakupljene su u dva toma kao Ubistvo i magija (1982) i Lord Darsi istrauje (1982); sve tri knjige predstavljaju odline primere naina na koji je ameriki SF kultivisao sopstveni retoriki stil, koji je sasvim lako prepoznatljiv i koji je vie stvoren na osnovu rada nekolicine uticajnih pisaca nego to je logina posledica bilo koje od definicija o tome ta se smatra da SF treba da bude.

MEDIJI
Razvoj moderne naune fantastike tekao je uporedo s evolucijom masovnih komunikacionih medija. Hugo Gernsbek, osniva asopisa "Amazing stories" prodavao je radio ureaje i bavio se radio stanicama u najranijim danima medija. U novije vreme, Artur Klark postao je prorok komunikacionih satelita kada je dao njihovu detaljnu specifikaciju mnogo pre nego to je Sputnjik otiao u orbitu. SF pisci u godinama pre rata nisu se mnogo zanimali za drutvene efekte medija. Na televiziju se obino gleda vie kao na produetak telefona nego kao na medij zabave greka u proricanju koja je vie bila posledica nedostatka zanimanja nego nedostatka dalekovidosti. Ali jedna ili dve rane prie podigle su uzbunu oko pojava koje su kasnije postale uobiajene. U "Fantomskom diktatoru" (1935) Valasa Vesta bioskopski crtani filmovi koriste se kao sredstvo politike propagande, uz pomo potajne "masovne hipnoze". U "Gradu ivih mrtvaca" (1930) Lorensa Maninga i Fleera Prata zamiljena je budunost u kojoj e ljudi uklanjati osetilne organe da bi im se vetako iskustvo ubacivalo direktno u mozak i da bi veito iveli u prijatnim snovima. Politika kontrola medija radi manipulisanja stavovima javnosti uobiajena je u distopijskim romanima; ak i u romanu Vrli novi svet (1932) Oldosa Hakslija decu indoktriniraju uz pomo hipnopedije, a zabavni mediji paljivo se iste od ma kakvog materijala koji bi mogao posluiti za razmiljanje. Do vremena kada je Dord Orvel napisao knjigu Hiljadu devetsto osamdeset etvrta (1949) bilo je mnogo bolje poznato ta se moe uraditi; televizijski ekrani koji se koriste kako za uhoenje tako i za propagandu ostaju veiti simboli pritajene i podmukle drutvene kontrole. U delu Farenhajt 451 (1953) Reja Bredberija

obinim ljudima namerno se uskrauje mogunost itanja da ovi ne bi bili sposobni da misle za sebe. Rani eksperimenti sa oglaavanjem u kome se koriste nadraaji ispod praga opaaja raspalili su matu pisaca i primena otkria bihevioristike psihologije na tom polju pomogla je stvaranje odreenog broja alarmistikih fantazija, meu kojima su Velika lopta voska (1954) eparda Mida, "Tunel ispod sveta" (1954) Frederika Pola i "ovek ispod praga opaaja" (1963) D. G. Balarda. Takmienje amerikih TV mrea da zadovolje svoje oglaavae time to e prigrabiti najvei deo potencijalne publike navelo je SF pisce na misao da e uskoro u tome biti odbaeni svi moralni standardi: u mnogim priama pojavljuju se ultra-sadistike TV predstave, meu njima i u prii "Prodavci bola" (1963) Roberta Silverberga. Katarina Mortenho u nastavcima (1975) D. D. Komptona moda je najperfidnija mora ugroavanja linosti, u kojoj ovek ije su oi kamere pijunira umiruu enu radi zabave nevidljive publike. Miljenje da e usavravanje vetakih sredstava komunikacije dozvoliti ljudima da se povuku u privatne svetove sintetikih iskustava prikazano je u brojnim romanima, meu kojima su Tvorci zadovoljstva (1962) Dejmsa E. Gana i Nakon Utopije (1977) Meka Rejnoldsa. Ideja je neobino privlana: svi pisci koji je razvijaju dre da ovek mora biti spaen od tako uasnog kraja, pri emu se pretpostavlja da e iskuenje da se realnost zameni snovima biti neodoljivo. Ove prie odraavaju neobini odnos ljubavi i mrnje koji postoji izmeu javnosti i medija. Svi bismo oseali ogroman gubitak kada bi masovni mediji morali da nestanu, a opet se pribojavamo onoga to bi nam mogli uiniti, jer se plaimo da bi zahvalno prihvatanje njihovih darova moglo biti nekakva vrsta moralne greke. SF roman koji najizraajnije i najobuhvatnije odraava ove bojazni o medijima je Reklamokratija (1953) Frederika Pola i Sirila Kornbluta. U ovom romanu politiku vlast preuzele su divovske korporacije ije su produene ruke reklamne agencije. Te agencije koriste sva mogua sredstva ubeivanja da bi odrala nivo potronje i ljudi postaju robovski potroai ijim se apetitom manipulie poplavom informacija, bihevioristikim sredstvima i psiholokim navikavanjem. Junak romana, koji radi u jednoj od reklamnih agencija, dobija posao "prodaje" projekta kolonizacije i iskoriavanja planete Venere, iji su resursi potrebni da bi se odralo kretanje tokova ekonomije na Zemlji. Ubrzo on postaje rtva ekonomskog rata i prisiljen je da neko vreme ivi proleterskom egzistencijom, a dok to ini shvata pokvarenost sistema pod kojim radi. Jedini normalni kurs, otkriva on potom, jeste beg pre kolapsa, pridruivanje buduim kolonistima Venere da bi se sve iznova otpoelo. Reklamokratija nije tanan roman i njen zaplet odigrava se tako brzim i furioznim tempom da nikada nije jasno ko je ubio koga i zato, ali ista njegova

drskost daje mu delotvornost. On predstavlja sliku sveta koji je, u sutini, poludeo itavo drutvo zahvaeno je iracionalnom opsednutou i paranoja je univerzalna. Ideje poput ponosa, slobode i samopostignua postale su nemone. U trideset godina koliko je prolo otkako je knjiga prvi put objavljena, mnogi su se upitali da li stvarni svet moda ide u tom smeru. Pojavljivanje kosmikog broda na kraju Deus ex machina koji e odneti junake do novih granica je klie uobiajen za to vreme; lani srean kraj koji u stvari samo slui da potvrdi pesimizam autora. Pretpostavka prie je to da je svet koji je jednom poludeo vie ne moe ozdraviti, a i to je zamisao koju dele mnogi itaoci. U stvarnom svetu, istraivanja pokazuju da reklamiranje uticajem na podsvest moda nee biti nita efikasnije od Hakslijeve hipnopedije i da rapidno postajemo imuni na efekte propagande. Izgleda da nam mediji do sada nisu uinili nita strano. Ipak, kao to ovakve prie potvruju, ostajemo u bojazni.

UNUTRANJI PROSTORI
U komentaru nazvanom "Kojim putem do unutranjih prostora?", pisanom za "New Worlds" 1962, D. G. Balard napomenuo je da bi pisci trebalo da napuste svoj tradicionalni repertoar ideja, naroito one povezane sa svemirskim putovanjem i da umesto toga obrate panju psiholokim pejsaima linog iskustva, spekulisanju o mogunostima koje pripadaju svetu uma. Taj savet bio je u skladu s modernim stavovima i nova introspektivna nauna fantastika poela je da raste u ezdesetim. Njeni predstavnici obino su svrstavani u "novi talas", iako je veina poricala pripadnost bilo kakvom pokretu. Knjievna "istraivanja" psiholokih mogunosti postojala su pre naune fantastike a kada je o time re, i pre psihologije. Nekoliko romantiarskih i gotskih dela fantastike iz ranog devetnaestog stolea koristilo je razmiljanja kao to su opisi psihoze, na primer "Peani ovek" (1814) E.T.A. Hofmana, koji je analiziran u klasinom Frojdovom eseju, te Lini memoari i priznanja osvedoenog grenika (1824) Dejmsa Hoga. Pisci poput Virdinije Vulf i Franca Kafke mogu se takoe nazvati istraivaima unutranjih prostora. I pulpSF je dao nekoliko zahvata u svetove uma, kao u delu L. Ron Habarda "Strah" (1940) i nekoliko pria u kojima je ljudima na neki nain omogueno da uu u halucinacije drugih. Novo zanimanje za unutranje prostore kojih su se poduhvatili SF pisci ezdesetih bilo je podstrekivano ulogom koju su igrale halucinogene droge u takozvanoj kontrakulturi. Zamisao "izmenjenih stanja svesti" postala je moderna i privlana kada je LSD u sve veim koliinama poeo da izlazi iz

laboratorija u svet. Mnogi pisci pisali su prie o drogama koje su doslovno izmenile stvarnost, kao Don Braner u delima Zemlja sanja (1960) i Nakinurene senke (1960, proireno 1971). Pisac koji je bio preokupiran svetovima iluzija koji menjaju ili apsorbuju stvarnost zvao se Filip K. Dik; ta zamisao sredinja je u veem delu njegovih radova, poev od ranog dela Oko na nebu (1957) preko radova Tri stigme Palmera Eldria (1964), Ubik (1961) i Tecite suze moje, ree policajac (1974), sve do njegovog poslednjeg objavljenog SF romana Boanska invazija (1982). Najbolja SF storija o drogama je Bosonog u glavi (1969) Brajana Oldisa, koja opisuje posledice psihodelinog hemijskog rata. Naravno, doslovno svi Balardovi radovi slede program koji je sam savetovao modernoj naunoj fantastici. On se retko bavi privienjima i umesto toga tei da razradi oblike korespondencije izmeu psiholokog stanja svojih karaktera i njihove fizike okoline. To je najoiglednije u kratkoj prii kao to je klasina "Terminalna plaa" (1964), ali je vie razraeno u njegovim romanima, poev od ranih dela o katastrofama, poput Potopljenog sveta (1962) do njegovih skorijih matarija o spasenju Kompanija za snove bez granica (1979). Drugi engleski pisac koji je mnogo istraivao subjektivnu i objektivnu stvarnost je Kristofer Prist u romanima kao to su Invertirani svet (1974) i San o Veseksu (1977) Meu amerikim piscima koji je mnogo zanimaju za lino iskustvo i njegove mogunosti (iako svi poriu pripadanje novom talasu) nalaze se Harlan Elison, Tomas M. Di i Semjuel R. Dilejni. Elisonova "Ptica smrti" (1973) jedna je od mnogih mranih pria u kojima svet podlee komarnoj transformaciji koja dolazi iznutra. Diov Logor koncentracije (1968) i "Azijska obala" (1970) bave se promenama identiteta. Dilejnijev Dalgren (1975) najdetaljnija je i najobuhvatnija studija psiholokog prilagoavanja zatvorenom svetu koju je SF ikad dala. Meu drugim amerikim piscima koji su dali zanimljive radove o unutranjim prostorima su Roder Zelazni, iji Gospodar snova (1966) predstavlja psihodelinu fantaziju o manipulaciji uz pomo snova. Ukoliko postoji jedinstvena nit koja povezuje ove storije, to je onda injenica da njihovi karakteri imaju tekoa da povezu ono to se deava u njihovim glavama s onim to se deava oko njih. Ovo moe biti zato to su poludeli ili haluciniraju, ali esto se radi naprosto o tome da stvari vie nemaju smisla da je sigurnost spoznaje koja je nekada sluila kao psiholoko uporite unitena. Balardovi protagonisti uvek su zadivljujue mirni i sabrani pred svim tim, ali oni su izuzetak. Mnogo su tipiniji protagonisti Filipa K. Dika, koji su esto prestravljeni kada otkriju da su se nali u nesigurnom. Ovaj oajniki strah moda je vidljiv na vrhuncu u delu Mrani skener (1977), romanu u kome se Dik vatreno suprotstavlja svojoj ranijoj oduevljenosti psihotropnim drogama.

Junak ovog romana, Bob Arktor, dounik je koji policiji javlja informacije o podzemlju narkotika u kasnim osamdesetim godinama. Zbog toga to krije identitet od svojih naredbodavaca on dospeva u bizarnu situaciju da se od njega zahteva da pijunira samoga sebe. Na nesreu, njegova linost toliko je izvitoperena drogama koje on koristi, da zahtev shvata previe ozbiljno; njegov identitet se cepa i on se gubi u zapletenom lavirintu akcija i posledica. Na kraju on postaje rtva snaga reda i mira, ali umesto da bude spaen iz svog komarnog stanja, on biva osuen na teki rad na odgajanju biljaka koje su izvor supstance D: konanog razaraa umova i tela. On tada shvata da nema izlaza iz komara. Zamka se zatvorila i progutala ga (neki protagonisti Filipa Dika uspevaju da nau put nazad ka stvarnosti, ali ovo je uobiajenija kob). Relativno malo storija o unutranjim prostorima je komarno u ovoj meri. U drugim Dikovim romanima u kojima junak biva neprekidno odvajan od sigurnosti, njegov svet nesigurnosti najzad postaje mesto u kome se ovek moe snai. Ali ne i ovaj. Meutim, ak i one prie koje gledaju unapred u vreme kada emo moi da izbegnemo zahvat mrane i tiranske stvarnosti poznaju sartrovski ok gaenja koji odgovara trenutku kada ovek shvati da u svetu vie nije kod kue. Moda ima mogunosti u nesigurnosti, ali postoji i opasnost od raspadanja, mogunost zatvaranja u katatonino povlaenje i konanu sigurnost smrti. Fantazije ove vrste moda naroito odgovaraju vremenu brzih drutvenih promena, kada su moralni standardi promenljivi, a skepticizam prodro ak i u utvrde naune teorije. Kada sva stara verovanja pogaa crv sumnje, strah da moda neemo nai nita to bi ih moglo zameniti probija se na povrinu. Takve prie imaju veitu privlanost, pogotovu za matovite ljude koji vie vole da ive u svojim linim fantazijama i koji nalaze da je stvarni svet hladan i negostoljubiv. Oni slue da nas podseaju kako je to rizian izbor.

Sledi spisak pria i romana koji su pomenuti u prethodnom Stejblfordovom lanku o podanrovima u naunoj fantastici. Dela su sloena po abecednom redu prevoda naslova, a u prevodu su korieni postojei prevodi kod romana i pria objavljenih kod nas ili opisni prevodi kod neobjavljenih. Ajntajnovski presek, Samuel R. Delany, THE EINSTEIN INTERSECTION Azijska obala, Thomas M. Disch, THE ASIAN SHORE Bogovi lino, Isaac Asimov, THE GODS THEMSELVES Bosonog u glavi, Brian Aldiss, BAREFOOT IN THE HEAD Boanska invazija, Philip K. Dick, THE DIVINE INVASION

Carska zvezda, Samuel R. Delany, EMPIRE STAR Crni oblak, Fred Hoyle, THE BLACK CLOUD Crni uskrs, James Blish, BLACK EASTER ovek dvestogodinjak, Isaac Asimov, THE BICENTENNIAL MAN ovek ispod praga opaaja, J. G. Ballard, THE SUBLIMINAL MAN ovek koji broji, Poul Anderson, THE MAN WHO COUNTS ovek koji je presavio samog sebe, David Gerrold, THE MAN WHO FOLDED HIMSELF ovek koji je prodao Mesec, Robert Heinlein, THE MAN WHO SOLD THE MOON ovek u visokom dvorcu, Philip K. Dick, THE MAN IN HIGH CASTLE udesna poseta, H. G. Wells, THE WONDERFUL VISIT Dalgren, Samuel R. Delany, DHALGREN Da ne padne tama, L. Sprague de Camp, LEST DARKNESS FALL Dan Trifida, John Wyndham, THE DAY OF THE TRIFFIDS Dedalus, Brian Stableford, DAEDALUS Dejvi, Edgar Pangborn, DAVY Divno devoje s pet mueva, Fritz Leiber, NICE GIRL WITH FIVE HUSBANDS Dobro izgubljen svet, Theodore Sturgeon, THE WORLD WELL LOST Dodir tvoje ruke, Theodore Sturgeon, THE TOUCH OD YOUR HAND Dokaz, Isaac Asimov, EVIDENCE Dole ka Zemlji, Robert Silverberg, DOWNWARD TO THE EARTH Drugi svet, J. H. Rosney, ANOTHER WORLD Duhovi pirata, William Hope Hodgson, THE GHOST PIRATES 20000 milja pod morem, Jules Verne, VINGT MILLE LIEUESSOUS LES MERS Dek od orlova, James Blish, JACK OF EAGLES Edgin, Samuel Butler, EREWHON Ekotopija, Ernest Callenbach, ECOTOPIA ESP, J. B. Rhine, EXTRA-SENSORY PERCEPTION Etike jednaine, Murray Leinster, THE ETHICAL EQUATIONS Evo pravog oveka, Michael Moorcock, BEHOLD THE MAN Fantomski diktator, Wallace West, THE PHANTOM DICTATOR Farenhajt 451, Ray Bradbury, FAHRENHEIT 451 Gospodar svetlosti, Roger Zelazny, THE LORD OF LIGHT Gospodar snova, Roger Zelazny, THE DREAM MASTER Gospodari lavirinta, Avram Davidson, MASTERS OF THE MAZE Gospoica od Isa, Robert W. Chambers, THE DEMOISELLE D'YS Govornici bez glasa, Artur Sellings, THE SI LENT SPEAKERS

Gozba nepoznatog, Philip Jose Farmer, A FEAST UNKNOWN Grad ivih mrtvaca, Lavrence Manning & Fletcher Pratt, CITY OF THE LIVING DEAD Gradovi u letu, James Blish, CITIES IN FLIGHT Hajdemo na Golgotu, Garry Kilworth, LET'S GO TO GOLGOTHA Helena od Legure, Lester del Rey, HELEN O'LOY Helikonijsko prolee, Brian Aldiss, HELLICONIA SPRING 1984, George Orwell, NINETEEN EIGHTY-FOUR Hitler je pobedio, Frederick Mullaly, HITLER HAS WON I ovo nanovo, Jack Finney, TIME AND AGAIN Invertirani svet, Christopher Priest, INVERTED WORLD Istinita istorija, Lucian of Samosata, TRUE HISTORY Izmena, Kingsley Amis, THE ALTERNATION Izvetaj o verovatnoi A. Brian Aldiss, REPORT ON PROBALITY A Ja, mene, meni, Robert Heinlein, BY HIS BOOTSTRAPS Ja, robot, Isaac Asimov, I, ROBOT Ja sam legenda, Richard Matheson, I AM LEGEND Kada se promenilo, Joanna Russ, WHEN IS CHANGED Kantikulum za Lajbovica, Walter M. Miller, A CONTICLE FOR LEIBOWITZ Kapija raja, Brian Stableford, THE GATES OF EDEN Katarina Montenho u nastavcima, D. G. Compton, THE CONTINUOUS KATHERINE MORTENHOE Kildoer, Theodore Sturgeon, KILLDOZER! Ko ste vi, drugi? Robert Heinlein, ALL YOU ZOMBIES Kojim putem do unutranjih prostora? J. G. Ballard, WHICH WAY TO INNER SPACE? Kolevka za macu, Kurt Vonnegut, CAT'S CRADLE Kompanija za snove bez granica, J. G. Ballard, THE UNLIMITED DREAM COMPANY Komuna godine 2000, Mack Reynolds, COMMUNE 2000 A. D. Konsolidator, Daniel Defoe, THE CONSOLIDATOR Kovriginove hronike. Vadim Shefner, KOVRIGIN'S SHRONICLES Kraj venosti, Isaac Asimov, THE END OF ETERNITY Kristalni svet, J. G. Ballard, The CRYSTAL WORLD Krug vatre, Hal Clement, CYCLE OF FIRE Legija vremena, Jack Williamson, THE LEGION OF TIME Leva ruka tame, Ursula K. LeGuin, THE LEFT HAND OF DARKNESS Lini memoari i priznanja osvedoenog grenika, James Hogg, PRIVATE MEMOIRS AND CONFESSIONS OF A JUSTIFIED SINNER Lik stvari koje dolaze, H. G. Wells, THE SHAPE OF THINGS TO COME

Lik zveri, Philip Jose Farmer, IMAGE OF THE BEAST Logika, Isaac Asimov, REASON Logor koncentracije, Thomas M. Disch, CAMP CONCENTRATION Lord Darsi istrauje, Randall Garrett, LORD DARCY INVESTIGATES Lumen, Camille Flammarion, LUMEN Ljubavnici, Philip Jose Farmer, THE LOVERS Ljudi nalik na bogove, H. G. Wells, MEN LIKE GODS Magline Andromede, Ivan Jefremov, TUMANNOST ANDROMEDY Mehaniki pijanino, Kurt Vonnegut, PLAYER PIANO Meso, Philip Jose Farmer, FLESH Mi, Jevgenij Zamjatin, Ml Misija gravitacije, Hal Clement, MISSION OF GRAVITY Mo, Frank M. Robinson, THE POWER Moderna utopija, H. G. Wells, A MODERN UTOPIA Mrani kontrolor, Philip K. Dick, A SCANNER DARKLY Mutant, Henry Kuttner, MUTANT Najmonija maina, John W. Campbell, THE MIGHTIEST MACHINE Nakinurene senke, John Brunner, THE GAUDY SHADOWS Nakon utopije. Mack Reynolds, AFTER UTOPIA Narod, Zenna Henderson, THE PEOPLE Nee biti tame, James Blish, THERE SHALL BE NO DARKNESS Neman se budi, John Wyndham, THE KRAKEN WAKES Neuporediva avantura Hansa Pfala, Edgar Allan Poe, THE UNPARALLELED ADVENTURE OF ONE HANS PFAALL No, John W. Campbell, NIGHT No svetlosti, Philip Jose Farmer, NIGHT OF LIGHT Non-stop, Brian Aldiss, NON-STOP Nova, Samuel R. Delany, NOVA Oblak ivota, Fred Hoyle & Chandra Wickrasinghe, LIFECLOUD Oblici, J. H. Rosny, LESXIPEHUZ Od Zemlje do Meseca, Jules Verne, DE LA TERRE A LA LUNE Odiseja na Marsu, Stanley Weinbaum, A MARTIAN ODYSSEY Oko Meseca, Jules Verne, AUTO U R DE LA LUNE Oko na nebu, Philip K. Dick, EYE IN THE SKY Okretanje, L Sprague de Camp, THE WAEELS OF IF Omnivor, Piers Anthony, OMNIVORE Onostran planete Zemlje, Konstantin Ciolkovski, Opasne vizije, priredio Harlan Ellison, DANGEROUS VISIONS Operacija Haos, Poul Anderson, OPERATION CHAOS Oploivai raja, John Boyd, THE POLLINATORS OF EDEN Osam kljueva raja, Mark Clifton, EIGHT KEYS TO EDEN

Ostali roboti, Isaac Asimov, THE REST OF THE ROBOTS Ostrvo, Aldous Huxley, ISLAND Otac, Philip Jose Farmer, FATHER Otvori mi se, sestro, Philip Jose Farmer, OPEN TO ME MY SISTER Ovaj besmrtnik, Roger Zelazny, THIS IMMORTAL Ovce diu pogled, John Brunner, THE SHEEP LOOK UP Pavane, Keith Roberts, PAVANE Pesma svemirskih mornara, R. A. Lafferty, SPACE CHANTEY Pesme zvezda, Norman Spinrad, SONGS FROM THE STARS Peana planeta, Frank Herbert, DUNE Peani ovek, E.T.A. Hoffman, THE SANDMAN Pitanje i odgovor, Poul Anderson, QUESTION AND ANSWER Plamene kugle, Ray Bradbury, THE FIRE BALLOONS Plamenovi, Olaf Stapledon, THE FLAMES Platnerova pria, H.G. Wells, THE PLATTNER STORY Ponite jubilej, Ward Moore, BRING THE JUBILEE Polezotehnika liga, Poul Anderson, POLESOTECHNIC LEAGUE Poslednji ovek, Mary Shelley, THE LAST MAN Poslednji zvezdani brod sa Zemlje, John Boyd, TE LAST STARSHIP F ROM EARTH Potopljeni svet, J. G. Ballard, THE DROWNED WORLD Potraga za sv. Akvinskim, Antony Boucher, THE QUEST FOR ST. AQUIN Preludijum kosmosu, Arthur C. Clarke, PRELUDE TO SPACE Previe arobnjaka, Randall Garrett, TOO MANY MAGICIANS Prodavci bola, Robert Silverberg, THE PAIN PEDDLERS Propast Zapada, Oswald Spengler, THE DECLINE OF THE WEST Prostranije od carstva i sporije, Ursula K. LeGuin, VASTER THAN EMPIRES AND MORE SLOW Prvi kontakt, Murray Leinster, FIRST CONTACT Prvi ljudi na Mesecu, H. G. Wells, THE FIRST MEN IN THE MOON Pstalmat, Lester del Rey, PSTALEMATE Ptica smrti, Harlan Ellison, THE DEATH BIRD Purpurni oblak, M. P. Shiel, THE PURPLE CLOUD Putovanje na Mesec, Cyrano de Bergerac, L'AUTRE MONDE RALF 124C41+, Hugo Gernsback Rasposednuti, Ursula K. LeGuin, THE DISPOSSESSED Rat u vazduhu, H. G. Wells, THE WAR IN THE AIR Rat svetova, H. G. Wells, THE WAR OF THE WORLDS Razoreni ovek, Alfred Bester, THE DEMOLISHED MAN Reklamokratija, Frederik Pohl & Cyril M. Kornbluth, THE SPACE MERCHANTS Reproduktivni sistem, John Sladek, THE REPRODUCTIVE SYSTEM Ritornelov prsten, Charles Harness, THE RING OF RITORNEL

R. U. R. Karel apek, R. U. R. Sa tihe planete, C. S. Lewis, OUT OF THE SILENT PLANET San o Veseksu, Christopher Priest, A DREAM OF WESSEX Sastanak sa Ramom, Arthur C. Clarke, RENDEZVOUS WITH RAMA Seda brada, Brian Aldiss, GREYBEARD Sizigi, Michael Coney, SIZYGY Skerletna kuga. Jack London, THE SCAR LET PLAGUE Skriveni putevi, George O. Smith, HIGHWAYS IN HIDING Slan, A. E. van Vogt, SLAN Sluaj savesti, James Blish, A CASE OF CONSCIENCE Smrt trave, John Christopher, THE DEATH OF GRASS Solaris, Stanislaw Lem, SOLARIS Stari vernik, Raymond Z. Gallun, OLD FAITHFUL Stoj! Ko sam? Bob Shaw, WHO GOES HERE Strah, L. Ron Hubbard, FEAR Stranac u stranoj zemlji, Robert Heinlein, STRANGER IN A STRANGE LAND Stvorenja svetlosti i tame, Roger Zelazny, CREATURES OF LIGHT AND DARKNESS Sudar, J. G. Ballard, CRASH Sudbina tri puta, Fritz Leiber, DESTINY TIMES THREE Sukob koji se moe izbei, Isaac Asimov, THE EVITABLE CONFLICT Sumrak, John W. Campbell - TWILIGHT Sua, J. G. Ballard, THE DROUGHT Svemirska eva, Edward E. Smith, THE SKYLARK OF SPACE Svet imperije, Keith Laumer, WORLD OF THE IMPERIUM Svet izmeu, Norman Spinrad, A WORLD BETWEEN Svet zime, John Christopher, THE WORLD IN WINTER Tau nula, Poul Anderson, TAU ZERO Tecite suze moje, ree policajac, Philip K. Dick, FLOW MY TEARS THE POLICEMAN SAID Terminalna plaa, J. G. Ballard, THE TERMINAL BEACH Tri stigme Palmera Eldria, Philip K. Dick, THREE STIGMATA OF PALMER ELDRITCH Triton, Samuel R. Delany, TRITON Tunel ispod sveta, Frederik Pohl, THE TUNNEL UNDER THE WORLD Turmalinovi vremenski ekovi, F. Anstey, TOURMALIN'S TIME CHEQUES Tvorci zadovoljstava, James E. Gunn, THE JOY MAKERS Tvornica Apsolutnog, Karel apek, TOVARNA NA ABSOLUTNO U godini 2000 - osvrt na godinu 1887, Edvard Bellamy LOOKING BACKWARD 2000- 1887 UBIK, Philip K. Dick, UBIK

Ubistvo i magija, Randall Garrett, MURDER AND MAGIC Ugledaj se na puteve njene, John Wyndhman, CONSIDES HER WAYS Ukleta supruga, Fritz Leiber, CONJURE WIFE Umiranje iznutra, Robert Silverberg, DYING INSIDE Univerzum, Robert Heinlein, UNIVERSE Uporite na Zanzibaru, John Brunner, STAND ON ZANZIBAR Usnuli dragulji, Theodore Sturgeon, THE DREAMING JEWELS Vatreni krst, Barry N. Malzberg, CROSS OF FIRE Velika lopta voska. Shepherd Mead, THE BIG BALL OF WAX Veliko vreme, Fritz Leiber, THE BIG TIME Venera plus x, Theodore Sturgeon, VENUS PLUS X Vesti ni od kuda, William Morris, NEWS FROM NOWHERE Vie nego ljudski, Theodore Sturgeon, MORE THAN HUMAN Vremenski pejza, Gregory Benford, TIMESCAPE Vremeplov, H. G. Wells, THE TIME MACHINE Vrli novi svet, Aldous Huxley, BRAVE NEW WORLD Zadubina, Isaac Asimov, FOUNDATION Zakone stvara avo, Robert Heinlein, THE DEVIL MAKES THE LAW Zarobljenik Zende, Edmond Hamilton, THE PRISONER OF ZENDA Zdravo, leto, zbogom, Michael Coney, HELLO SUMMER, GOODBYE Zeleni mozak, Frenk Herbert, THE GREEN BRAIN Zeleno sunce, Harry Garrison, MAKE ROOM! MAKE ROOM! Zemaljsko carstvo, Poul Anderson, TERR AN EMPIRE Zemlja sanja, John Brunner, THE DREAMING EARTH Zemlja sve podnosi, George R. Stewart, EARTH ABIDES Zlatna grana, James Frazer, THE GOLDEN BOUGH Zmajevo jaje, Robert L. Forward, DRAGON'S EGG Zvezda, Arthur C. Clarke, THE STAR Zvezda, Herbert G. Wells, THE STAR Zvezdani kraljevi, Edmond Hamilton, THE STAR KINGS Zvezdani venac. Bob Shaw, A WREATH OF STARS Zvezdotvorac, Olaf Stapledon, STAR MAKER Zvuk groma, Ray Bradbury, A SOUND OF THUNDER Zvuk njegovog roga, Sarban, THE SOUND OF HIS HORN ena na rubu vremena. Marge Piercy, WOMAN ON THE EDGE OF TIME

Joe Haldeman
intervju
Pisca je intervjuisao, u ime asopisa "Science Fiction Review" Darrel Schweitzer, poznati fan, saradnik tog asopisa. Intervju je obavljen 1976. godine na SF konvenciji Disclave koja se redovno odrava u Vaingtonu, a objavljen u februaru 1977. u broju 20 asopisa "Science Fiction Review", str. 26 30. Prenosimo ga u celosti. vajcerove reenice su oznaene skraenicom "SFR". SFR: Da li je Veiti rat bio u ma kom pogledu reakcija na Zvezdane vojnike? Haldeman: Ne. Zanimljivo... Zaao sam sedamdeset strana u Veiti rat i onda mi je neko ukazao da sam ukrao zaplet, sve likove, i svu tehniku opremu iz Zvezdanih vojnika. Meni samom to nije bilo palo na um. Mislio sam da piem SF-ekstenziju mog vijetnamskog romana, a ispalo je da piem neto to se svojom formom, bar u prvoj polovini, prilino podudara sa Zvezdanim vojnicima. SFR: Da li ste u to doba bili svesni Zvezdanih vojnika? Da li ste ih proitali? Haldeman: A, proitao sam ih tri ili etiri puta. Meutim nisam o tom romanu razmiljao dok sam pisao sopstveni. SFR: Koliko shvatam, vai stavovi su opozitni Hajnlajnovim, zato to va roman nije glorifikacija rata. Haldeman: Pa, ja to ne bih postavio tako simplistiki. Zaista nemam mnogo simpatija za onaj stav koji je u Zvezdanim vojnicima izraen, a nisam siguran ni da bi Hajnlajn imao stoprocentne simpatije prema tom stavu. Hajnlajn je izrazio jedan razuman nain da se vodi jedna odreena vrsta rata uz podrku jedne odreene vrste populacije, a ja sam uradio posao iste vrste. Mislim da je moj tip populacije blii onome to je, po mom utisku, realnost sedamdesetih godina, a njegov blii onome to on vidi kao realnost etrdesetih. Ne verujem da bi dananja populacija podrala odlazak armije u rat tipa Zvezdanih vojnika, ili bar ne bez mnogo kondicioniranja. SFR: Kako to mislite populacija ne bi podrala? Haldeman: ta ini da jedan rat postoji? Porez, eto ta. Da biste vodili rat trebaju vam pare, a Hajnlajn je prikazao da su svi, u sutini, totalno podrali rat.

Dodue, gunaju i ree, naroito oni koji nisu lino ratovali, ali porez plaaju, i time odravaju vojsku na bojitu. A ja sam prikazao populaciju koja nije znala o emu se radi, i koju su vukli za nos kuda su hteli. SFR: Pa zar to nije uvek tako? Haldeman: Ne u toj meri. Pokuao sam da ubedljivo doaram da bi reklamne tehnike Medison Avenije mogle da preuzmu posao vlade i da programiraju narod da podri totalni rat, jednostavno bez postavljanja ikakvih pitanja. SFR: Pa, vi tu imate jedan rat koji je, ini mi se, opravdan, bar na poetku. Haldeman: E, mogao bi se pravdati kad bi se vodio na Zemlji, ali ne kad se uzmu u obzir ogromni trokovi o kojima se radi. U stvarnosti, kad bi Tauranci izvrili napad etiri stotine svetlosnih godina daleko odavde, glasai bi najverovatnije rekli: "Pa dobro, onda vie neemo da idemo tamo. Ii emo na neko drugo mesto." SFR: Otkud znate da Tauranci nee napasti i negde drugde? Haldeman: Dobro, pokuao sam to da ugradim u knjigu, to da ne moete stvarno znati odakle neko dolazi kad ispadne iz kolapsara, znai nema onoga da idu vaim tragom prema vaoj polaznoj bazi, nau vau matinu planetu i napadnu je. Uvek su imali alternativu da se povuku, i nikad nisu odabrali da je iskoriste. SFR: Smatrate li da bi interstelarni rat ikada mogao biti praktian? Haldeman: Ne. Ratovi se vode iz ekonomskih razloga, a dokazano je dovoljno ubedljivo, bar po mom utisku, da je preskupo prenositi robu sa zvezde na zvezdu, ak i sa idealnim zvezdanim pogonom. Ne bi postojao razlog da se rat vodi. Jedino to bi se moglo razmenjivati jesu informacije. SFR: To znai da se ne bi mogao izvui profit? Haldeman: Tano. SFR: A borba za neku planetu? Haldeman: Protiv koga bismo se borili? SFR: Protiv nekog drugog ko eli istu tu planetu. Haldeman: Ko je "drugi"? Ne sagledavam ja to, planeta ima, bar po teoriji, mnogo. Jednostavno odete na neku drugu planetu. SFR: ta emo sa tim pitanjem distance? Pretpostavimo da je idealna naseljiva planeta negde relativno blizu, i da tu planetu neko drugi eli? Moete li da zamislite da bi se ita takvo ikad dogodilo? Haldeman: Pa ne stvarno. Stvar je u tome to meuzvezdani napor zahteva pre

svega toliko para i energije da bi praktino morao biti internacionalan, pa je stoga apsurdna ideja da bi ova planeta bila amerika, ona francuska, ili ruska, ili panska, ili kineska, jer nijedna pojedinana zemlja nema dovoljno para za tako neto. Mislim da smo sad dovoljno mudri, bar to se tie tog pareta pite, i da nijedna drava ne bi pokuala da kolonizira drugu planetu. Mislim da je program Apolo-Sojuz demonstrirao sasvim adekvatno, ako imamo u vidu reakciju svetske tampe, naroito tampe treeg sveta, da je tu jedan od velikih rezultata svemirskog napora, ne samo kod nas nego i u Istonom bloku. Taj program je pokazao da moemo zajedno. Ideja da samo jedna drava kolonizira neku planetu je kao neka nepristojna ala. SFR: E, pa, jo poodavno, istraiva kad god doe na neku novu teritoriju zabode zastavu svoje zemlje i proglasi da to njegovoj zemlji pripada. Da li je Novi Svet bio ita udaljeniji, ili tee dostupan, u esnaestom veku, nego to e druga planeta biti u budunosti? Haldeman: A, bio je mnogo blii. Sve to su zapravo imali da urade bilo je, da navuku dovoljno hrane za tri ili etiri broda, i dovoljno klovnova koje su mogli tresnuti po tintari i strpati u lau kojom e rukovati, a onda, niz vetar. Ne, to nije bila tako velika investicija u odnosu na nacionalni bruto-produkt, dok je, meutim, investicija potrebna za odlazak do druge zvezde, sem ako ne naemo neki nain da stanemo na magini kvadrat i stvorimo se tamo, prevelika. SFR: U Veitom ratu postulirate relativno jeftino zvezdano putovanje. Haldeman: Zapravo kaem da je jeftinije poslati sto ljudi na drugu zvezdu nego tri klovna na Mesec. Morao sam tako da postavim stvari da bih taj rat uinio moguim. SFR: Zar to ne znai da, kad je rat mogu, svi ekonomski razlozi ponu da dospevaju na svoja mesta i da funkcioniu? Haldeman: Da, ali ja sam upotrebio pseudo-nauku. Nema naina da stignete do druge zvezde bez utroka odgovarajue koliine energije. Morao sam to da uradim da bi stvar bila uopte mogua. Ali nije nauka stvorila tu priu, nego je pria stvorila takvu pseudo-nauku. SFR: Kao to to ve po tradiciji ide. Sluao sam kako Ben Bova pria o ideji da se crne rupe upotrebe kao tuneli kroz svemir. Haldeman: Jest, pa ja sam to, vidite, otkrio, i mislim "otkrio" sa velikim jakim znacima navoda, pre nego to je prvi nauni rad objavljen o tome, zato to mi je to bilo potrebno za moju priu, i, ini mi se, jedno dvanaest meseci posle te moje prie tip sa Univerziteta Jeiva izlazi u asopisu "Nauka" i kae: "Dakle, crne rupe e nainiti crvlje tunele kroz vreme-prostor, pa moda moemo tim putem da idemo od zvezde do zvezde."

SFR: Ne vidim kako to moete izvesti a da vas gravitacija koja se tu pojavljuje ne zgnjei tako da ostane samo nekoliko nasuminih molekula. Haldeman: E to sam pokuao da istaknem u Venom ratu. Imate pitanje: "Kako ovo radi?" i svi kau: "Ja ne znam." Stvar je u plimnim silama. Kad ste blizu dogaaj-horizontu crne rupe, razlika izmeu sila na prednjem i sila na zadnjem delu vaeg broda je tolika da ne postoji materijal koji bi takvu torziju izdrao, tako da bi se brod prosto iskidao na komade. A u Veitom ratu svako kae: "Pa, pitam se kako ovo radi ovo?" "Ne znam, ali radi." SFR: ini se da kroz koncepciju crne rupe nauka daje onu staru SF ideju o hiperprostoru, pa je verovatno da e vam nauka i na ovo dati odgovor ako budete dovoljno dugo ekali. Haldeman: Moda e naunici pronai hiperpogon. SFR: Izgleda da svi oni itaju naunu fantastiku i istupaju sa tim stvarima ve prema narudbini. Haldeman: Istupaju sa stvarima, a SF pisaca ima toliko, i u njihovim delima prognoza ispaljenih poput same, da se s vremena na vreme pokoja prognoza ostvari. Ja sam predskazao rat izmeu Indije i Pakistana zato to sam prelistao neki almanah i naao mesto koje je izgledalo kao da bi uskoro moglo postati poprite ratovanja. SFR: Na koji nain vaa vijetnamska iskustva ulaze u ovo? Haldeman: Ne ulaze direktno. U prvom delu Venog rata pokuavao sam da izvuem paralelu sa amerikom umeanou u Vijetnamu, a onda je pria preovladala i prosto otila svojim putem. Meutim, udna stvar, jedan italac iz Indije kontaktirao je sa mnom i pokazao mi taku po taku kako je druga polovina knjige ispala podudarna sa amerikom umeanou. To sam bio napisao pre nego to smo iz tog rata izali, i cela stvar je ila nekim metaforinim putem. E, taj je bio u pravu, a ja sam prosto crpao podatke iz jedinog rata koga sam iskusio, znai to je bila moja psiholoka pozadina za rad i ja sam tu pozadinu podsvesno sledio. Ali ve posle prvih pedesetak stranica prestao sam da je sledim svesno. SFR: Da li ste bili u borbi? Haldeman: O, da. SFR: Primeujem da na nekoliko mesta lii na Vijetnam. Prva planeta na koju se sputaju je movarna. Da li je to bilo namerno ili je prosto tako ispalo? Haldeman: eleo sam da to bude onaj tipini armijski zajeb. Naime, ljudi godinama trenirali za sputanje na ledenu kamenu loptu, i u startu dospeli na planetu koja na to uopte ne lii. Elem, potpuno su spremni da se bore u kriogenom komaru, kad tamo, jedna vrsta subtropske dungle. Gaze unaokolo

onako odeveni, a bolje bi im bilo da imaju samo jednu vazdunu masku. SFR: Kako je to prolo kod obinog "Analogovog" italita? Da li ste dobijali uvrnuta pisma od ljudi kojima se ne dopada anti-ratni stav? Haldeman: Dobio sam desetine pisama od fanova koji su govorili da im se dopalo, ali mislim da mi je Ben dostavljao samo takva. Znam za bar jednu osobu koja je rekla: "Skupljao sam 'Astaunding' i 'Analog' ve trideset i drn-drn godina neprekidno, ali kad ste objavili ono pornografsko, onu leviarsku propagandu, zakljuio sam da va magazin vie neu da itam, otkazao sam pretplatu i prodao celu svoju kolekciju." Neko je to zaista uradio. Ben mi je u svojoj kancelariji pokazao to pismo. SFR: Trebalo je da pokuate da kupite tu kolekciju. Haldeman: Aha, tako je. SFR: Zato ste poeli da piete naunu fantastiku? Haldeman: Pa, iz istog razloga kao i veina drugih ljudi. To sam oduvek itao radi zadovoljstva pa sam stekao oseanje da naunu fantastiku znam. Znate, moda je to interesantno, kad sam poeo da piem nisam imao oseaj da u moi da piem naunu fantastiku, i zato sam napisao moda etiri ili pet krimia, ali jednostavno nisu funkcionisali. Nijedan nije bio ni priblino dobar, neprestano su se vraali sa ceduljicama o odbijanju. Onda sam konano stisnuo petlju i napisao neto naune fantastike. Pohaao sam kurs kreativnog pisanja na Univerzitetu Merilend, i napisao tri SF prie i dve prodao, pa sam tako utvrdio da to mogu. SFR: Kad je to bilo? Haldeman: Pa, pisao sam ih 1967, pa su me regrutovali, poslao sam ih na trite kad sam izaao iz armije 1969. SFR: Imajui u vidu kontroverziju oko "novog talasa" koja je tad bila u toku, da li ste imali nameru da piete neki odreeni tip naune fantastike? Haldeman: Ne, ja prosto piem ono to bih rado itao, a jedan deo toga je poprilino novotalasan. Moj sledei roman, Most uma, uopte nije direktno ispriana pria, mada se tako moe proitati ako neko samo eli da bude razonoen. Mislim daje to prva funkcija. Ja sam zabavlja, kao step-plesa, i ako ne razonoujem znai da u neemu podbacujem. SFR: Da li sagledavate pisca kao umetnika ili kao plaenog zabavljaa? Haldeman: Ne vidim da su te dve uloge nepomirljivo suprotne. Ako dovoljno dobro znate zanat, moete biti istovremeno i zabavlja i umetnik. Na primer, Rembrantove slike su silno interesantne za razgledanje. Ima jedan Rembrant upravo ovde, u Nacionalnoj galeriji; satima bih mogao da ga gledam. E, sad, ja

ne razlikujem sliku od govna, ali, tu su ljudi, a na njihovim licima su ispisane prie. On kad je to slikao, priao je priu, i to je obavio divno. Znam da bih mogao, da sam slikar, da analiziram tu sliku, pigmente na njoj, i kako je rasporedio ljude, i sve te takve stvari. Moete raditi na oba nivoa. Ne vidim da tu postoji ikakva kontradikcija. Zapravo ubeen sam u suprotno. Toliko sam glupih tekstova proitao. E, sad, ja sam magistar knjievnih nauka, i "novotalasno" pisanje nije za mene neto novo. Zapravo taj "novi talas" u SF pisanju kasni pola veka u odnosnu na avangardu u amerikoj literaturi. SFR: ta za vas znai termin "novi talas"? Nema ni dva oveka koji to definiu isto. Haldeman: Za mene "novi talas" znai nerazumljivo vrckavo pisanje, a ljudi koji to umeju da urade valjano, prelaze u moj tabor. SFR: Kad nisu nerazumljivi... Haldeman: O ne, ne. Stvar je u tome da je novi talas bio dobar zato to je stara garda prihvatila tehniku mladoturaka, a mladoturci su od stare garde prihvatili zabavnu vrednost, i sada se, dabome, sve uravnilo, i SF polje je od toga imalo ogromne koristi. Radi se o tome to vi moete sesti i napisati SF roman i nogama. Bitno je da imate dobro sreenu priu. Moete da izdiktirate tu jebanu stvar i prodate je. Ljudi su to i radili znate da u SF polju ima ljudi koji su etrdeset godina radili samo to i nita drugo. A sad dolaze mladoturci, novotalasovci, zovite ih kako hoete, i oni kau: ekajte, ekajte, nije svejedno kako sastavljate rei. Ritam bude drugaiji. Roman se ne sastoji samo od toga da kaete kako je divno tamo gore u budunosti. Roman mora sadrati ljudske likove. I tako su poeli ozbiljno da razmiljaju i dobili ste o, Isuse, Silverberg je iznenada postao romanopisac a ne vie zanatlija, a Ben Bovin najnoviji roman, Milenijum, pa to je duhovna eksplozija. To je za sve nas bilo dobro. SFR: Kako to deluje na itaoca? ini se da je negde u tom meanju karata Silverberg izgubio svoju publiku. Haldeman: Pa, tako priaju, ali meni se ini da je proirio svoju publiku. Pre godinu dana sam na Univerzitetu Ajova drao predavanja iz naune fantastike. Drao sam post-diplomski teaj o kritici u SF, i radio Umiranje iznutra i klinci su se prosto napalili. Oboavali su taj roman. Priznajem, polovina njih nisu itaoci naune fantastike. Nisu imali onu kulturnu pred-spremu koju vi i ja imamo. Znai on upotrebljava naunu fantastiku kao orue da bi lake reio svoje probleme, ili probleme koje ima kad si Amerikanac, ili kad si uspean biznismen. Ne znam. Nije me briga. ta god je radio, efekat je dublji nego kod Toma Korbeta. SFR: Tek, nekako, nema novih izdanja njegovih najboljih knjiga. Haldeman:

To je industrija. SFR: Da li je mogue otii predaleko, istrati ispred usavrenosti italita? Haldeman: A-ha, mogue je. To je, sutinski, ono to su uinile amerika kratka pria i amerika noveleta, u onoj oblasti koju smo odluili da nazivamo glavnim tokom. Morate biti specijalno osposobljeni da biste cenili dobru priu u glavnom toku, i ja tu osposobljenost imam, i takvu priu cenim, ali to je pisanje za specijalizovaniju publiku nego to je ona za magazine sa ispovestima. U ovoj zemlji ne moe postojati vie od pedeset hiljada ljudi koji su u stanju da cene ono to smo odluili da nazivamo dobrim amerikim kratkim priama. SFR: Zar to nije katastrofalno ne samo u komercijalnom smislu nego i u artistikom smislu zato to se tim putem stie do zatvorenosti i stagnacije? Haldeman: To je moje miljenje, ali shvatam da je to miljenje manjine. Tu postoji jedna vrsta javne masturbacije. Imate sve te ljude koji e vas potapati po pleima i rei: "Mome, ovo je valjalo." "Isprskao si i zidove i plafon." Ili tome slino. Priznajem da sam i ja tu kriv, znate, ono kad neko ume da izvede perfektnu malu numeru tako da ti i ja razumemo o emu je re a sve one milijarde ljudi oko nas ne razumeju. Ima nekog malog zadovoljstva u tome da si lan ue grupe. Ali ja to ne volim. elim da piem za stotine miliona ljudi. Ne elim da piem za mali broj doktora knjievnih nauka. SFR: Ko po vaem miljenju tako pie? Dajte mi neko ime. Haldeman: U naunoj fantastici? SFR: Ili van nje. Ko stvarno pie za veoma limitirano italite? Haldeman: Pa, momak koji to najbolje radi, mislim Bart to radi dobro, prilino dobro, a Stenli Elkin super-dobro. Brautigan je interesantan primer zato to se suzio na poetku, da tako kaem, i dobio iru publiku. Ne znam ogroman je to spektar. U Americi ovog asa ima moda stotina dobrih pisaca kratkih pria, ali mnogi od njih piu u tom miljeu koji je samo njima razumljiv, i to je alosno. Voleo bih da kaem da oni mogu da sednu preko vikenda i napisu priu za "Analog" ili za "Saterdej Ivning Post" i tako dalje, ali oni to ne mogu da uine, jer se nikad nisu uvebavali za senzitivnost te vrste. Oni znaju da piu samo to njihovo. Znam ljude koji piu zaista izuzetno, idmah me nateraju da nauljim ui, ali veina ljudi e rei: "ta je kog vraga ovo?" A to isto bih i ja kazao pre nekoliko godina. Sad sam u toj zoni senzitizovan, zato mogu takve stvari da cenim, i u tome ima neeg glupog; neeg alosnog; to je ono to kritiar Robert oulz (Sholes) naziva solipsistikom krizom amerike knjievnosti. Preokrenuli su knjievnost tako da ona sad slui kritici kao orue, a to zaista znai staviti kola ispred konja. Kad pie zna da pie veoma svesno, a kad govori, ne govori priu nego govori o procesu stvaranja prie, i to je glupo. Obraa se samo jednoj vrlo malobrojnoj publici. To je fino ako si

deo te publike, ali, sterilno je. SFR: Nee li amerika kratka pria jednog dana odumreti ako tako nastavimo? Haldeman: A, nee odumreti. Ne, ima akademsku potporu. Stvar ide ovako: neko kao ja, ja ne bih mogao da se zaposlim kao univerzitetski nastavnik iako sam objavio pet-est knjiga, od kojih moda dve ozbiljne, i dobio odline prikaze na pravim mestima. Nikad nisam pisao tu, odreenu, vrstu sranja. Neko ko jeste, i objavio je par pria u asopisima "Sewanee Review" i "Iova Review", dobrim mestima gde umesto honorara dobije izvestan broj otisnutih tabaka, e, taj moe da dobije takvo radno mesto ako samo pucne prstima. Ovo postaje komplikovano. Dozvolite da pokuam da izvuem sutinu. Ti ljudi puu isto toliko ozbiljno kao ja, i svi mi, ali oni stvarima pristupaju realistino. Ne moe zaraivati za ivot pisanjem kratkih pria za literarne magazine, niti pisanjem ozbiljnih romana. To se jednostavno ne prodaje dovoljno dobro. Zato oni kau: "Napisau nekoliko stvarno izuzetnih kratkih pria one solipsistike vrste zbog koje oulz kuka. Napisau neke vrlo duboke romane koji e se prodati u moda dve hiljade primeraka, pa u to upotrebiti kao polugu pomou koje u se ubaciti da budem nastavnik kreativnog pisanja u nekoj koli, i na taj nain u moi da se izdravam da bih dalje pisao." E, sad, vi i ja moemo pisati naunu fantastiku i prodajui je ostvariti dobar prihod, zato to za nju imamo veliko italite. Oni nemaju, ali to ne znai da je njihovo pisanje manje vano. Oni su prosto realni, SFR: Ali znai da se njihovo trite sasuilo i odumrlo. Haldeman: Radi se o tome to je u Americi ba pisanje kratkih pria dostiglo toliku usavrenost da je iroka publika prestala da se interesuje, a vidim i zato. Mene vie ne zanima da itam priu O'Henrija ili Breta Harta sem radi istorijskog konteksta. Kad zaelimo kratke prie, ukljuujemo TV. SFR: Da li bi se ovo moglo desiti u naunoj fantastici? Haldeman: Ne verujem. Ne, SF itaoci su poseban soj. Nauna fantastika jeste literatura, ali prvenstveno je medijum za prenoenje ideja. Mogu da uivam u prii nekog autora za koga je oigledno da po pisaoj maini kuca stisnutim pesnicama, da u ivotu nije zavirio u renik, i da ne razlikuje rei "gramatiki" i "antarktiki". Ako se iza toga nalazi dobra pria, ja u u njoj uivati. Dobra pria, to je ono to ja traim, i, verujem, veina SF italaca to trai, i zato opstajemo. Isak Asimov je ukazao na injenicu da je broj SF italaca sada priblino isti kao u 1930-tim godinama To se ne menja. To ne raste sa porastom populacije. Radi se o ljudima koji itaju radi zabave, koji se oduevljavaju idejama i to ih zabavlja, i SF pisac koji svojim itaocima ne obezbedi ideje, prosto odumre na lozi. SFR: Pa, da li je to ono to se desilo Silverbergu? Na primer, u romanu

Umiranje iznutra nema novih ideja. Haldeman: A meni se ini da ima. Ali, opet, saglasiu se da ste na jednom odreenom nivou u pravu. Taj roman je, znate, jedna vrlo precizna i komplikovana metafora za kreativnu sposobnost. Naime, telepatska mo koju taj tip ima a ne moe da upotrebi, to je tano nain kako se ja oseam kad ne mogu da piem. Tako se detaljno podudara, da mi je taj roman mnogo znaio, lako su drugi pisci moda uradili telepatiju bolje, ne verujem da je iko uradio pisanje plus telepatiju bolje nego Robert. SFR: Ovo se ipak vraa na problem knjige koja postaje suvie usavrena za SF publiku, jer imamo mnogo ljudi koji se zanimaju samo za ideje a ne za ljude. Haldeman: E, pa, ljudi generiu ideje. Mislim, ne moete govoriti o zranim pitoljima, pa o mom novom blasteru marke Vestinghaus, i takvim stvarima. Ono to je u naunoj fantastici interesantno jeste meuigra tehnologije i ljudskih bia. SFR: A SF roman karaktera, ukoliko je to mogue? Haldeman: Pokuao sam to da uradim u mom najnovijem romanu. Mostu uma, i nisam totalno uspeo. Ja SF romane ne itam radi likova. Mogu da itam Flobera, Dostojevskog ili nekog takvog. Pokuavao sam da napiem kompromis izmeu isto glavnotokovskog romana i SF romana, i ispao je veoma tvrdojezgreni SF roman. Ne znam. Ponestalo mi je prostora. Ponestalo mi je vremena. Ritam romana me je spreio da se previe zadubljujem u likove, i to me uznemirava. Hteo sam obe potrebe da zadovoljim istovremeno. SFR: Pamtim neto to je, navodno, kazao Don Kembel. On je eleo da SF bude kao glavnotokovska knjievnost budunosti. Ne verujem da je mislio na takvo insistiranje na likovima, ali pretpostavimo da jeste. Pretpostavimo da vi napiete knjigu koja glasi kao da ju je napisao neki Flober iz 42. veka? Haldeman: Ne znam. Ve po definiciji bilo bi nemogue da iko takvu knjigu razume. italac tu ne bi imao kulturni kontekst. SFR: Onda je, znai, nemogue napisati takvu knjigu? Haldeman: Ne, ne bi bilo nemogue napisati je. Samo, da biste je napisali morali biste biti prokleto srene ruke. Mislim, niko ne moe predskazati ta e ljudi u 42. veku voleti da itaju. Ali pukim sluajem mogli biste pogoditi i napisati je. Znate, govorei du tih linija, naroito Kembelovih, za moje pare najistiji spoj SF vrednosti i glavnotokovskih vrednosti je roman koji je bio napisan jo pre dvadeset godina. Dvojna zvezda Roberta Hajnlajna. Znate tu priu o glumcu koji je zamenjivao kralja. Tu postoji jedinstvena i vredna promena karaktera, koja se izvan SF ne bi mogla, ili bi se vrlo teko mogla, izvesti. To je roman koji se kvalifikuje kao pravi roman. Kae neto o ljudskoj prirodi, ali to kae

pomou svemirskih brodova i Marsovaca. To je, prosto-naprosto, izvanredna knjiga; ponovo sam je itao prole godine, i sad upam sebi kosu. Zato ja ne mogu tako neto da napiem? SFR: Kako izgledaju vai metodi pisanja? Haldeman: O, mehaniki, prilino su "gonzo". Ustanem u tri ujutro i pretrim jednu milju, malo vebam, onda se istuiram ali podesim da voda bude vrela, najvrelija to mogu da podnesem; onda sruim u sebe pola litra soka od pomorande, pa zakuvam Espreso-kafu, najjau koju mogu da podnesem, jer sam otkrio da ne mogu da sedim i celog dana pijem kafu. Bude mi loe. Naspem sebi jedno etiri olje toga i sruim dok itam novine, a ispada da su to jueranje novine, jer ne dobijamo ih dovoljno rano a ja posle nemam vremena da ih itam; pa se zapalim i uskovitlam i tako to; onda odem do pisae maine i sednem tamo pa ili piem ili buljim u nju jedno est ili sedam sati. Kad moja supruga ustane, naputam posao. SFR: Da li radite na osnovu skica,ili jednostavno komponujete pred pisaom mainom? Haldeman: Kad je ozbiljan roman, komponujem ga pred pisaom mainom. Volim da budem iznenaen, i volim da neto gradim u hodu. Kad je neto komercijalnije, mogu da napravim skicu i posle popunjavam praznine. E, sad, mene nije sramota da priznam da jedan deo svojih tekstova piem isto radi para. Otprilike polovina mog pisanja je isto za pare, i zato mogu da se izdravam pisanjem. SFR: Da li do svojih ideja dolazite svesno, ili one samo nekako dopuze iz nekog zadnjeg regiona glave? Heldeman: Proceuju se napolje. Nikad se ne deava da sednem i razmiljam: "ta u da piem?" U jedan kolosalan proces me je uveo Gordi Dikson. Znate, kad ste zavrili neku priu ili knjigu, i kad sledeeg jutra sednete za pisau mainu, ne treba da sedite i grickate se "ta u, ta u?" nego treba da ponete da kucate, bilo ta, nasumina pisma, rei, ma ta, samo kucate dalje, prinudite sebe da vam ruke ostaju na tipkama. Istrajavate sa kucanjem, kucanjem, i onda iz dosade ponete priu. Nikad jo nisam morao da iskucam vie od pola strane najmanjim proredom pre nego to pria krene, a onda dok stignem do kraja tog lista imam skicu ve za pola prie. Onda samo sedim i piem tu priu. To vam je magina, magina stvar, ako samo uspete time da ponete da se sluite. SFR: Moete li na taj nain stvarno da dobijete dobru priu? Haldeman: Aha. Uspelo je skoro sve to sam tako napisao. SFR: Moe li ovek iz dosade da napravi priu koja e njemu samom izgledati znaajna?

Haldeman: Tu je dosada zapravo pogrena ideja. Nefokusiranost. Sedite, kucate, i morate da nainite nekakvu strukturu. Uvek ponem reima: "Evo na ovaj nain Gordi Dikson poinje priu" i onda kucam i kucam, i po pravilu se neto desi tokom sledeih desetak redova. Sve su prie ve prisutne, kljuaju vam u mozgu, samo treba da naete nain da ih izvuete napolje. Dobar je to metod. SFR: Da li nalazite da je destruktivno ako o prii govorite pre nego to ste je napisali? Haldeman: Aha. Zapravo, ovaj moj sledei roman zamalo da ubijem na taj nain. Sedeo sam sa jednom grupom mladih pisaca. Imali smo knjievnoradioniku situaciju a ja bio zapaljen, sili smo do lokalne pivnice i seli. etiri sata sam govorio. Znate da je pisca nemogue uutkati kad pone. I ispriao sam im taku po taku stvari o kojima prethodno nisam ni razmiljao, u vezi sa romanom koji sam planirao. Dao sam im kompletnu radnju od prvog do zadnjeg poglavlja, oni postavljali pitanja, ja odgovarao i sve tako, a kad sam doao kui razmiljao sam: "Sranje, pa ja ovo vie i ne moram da napiem." I situacija je sad takva da moram, u sutini, da piem jedan itav novi roman, drugaiji. Prosto sam upropastio sebi deset hiljada dolara za jedno popodne. SFR: Zbog ega to, po vaem miljenju, tako funkcionie? Haldeman: Funkcionie tako, rekao bih ja, ba zbog onog to morate neprestano iznenaivati sebe. Ako znate ta ete uiniti, nije zabavno. SFR: Pomenuli ste Gordona Diksona. On kae da njemu takvi razgovori pomau. Voli da svojim idejama gaa ljude i navodi ih da se o njima opirno izjanjavaju. Haldeman: E, Gordi i ja ne radimo na isti nain. Jednu knjigu ba sad piem zajedno sa Gordijem, i on hoe da mu sve bude skicirano, hoe da zna kuda ide. Pa, u redu je to, moda u se i ja tako oseati kad budem napisao trideset osam knjiga ili koliko ih je ve on napisao. Osiguranje je to. Vidite, Gordi moe da uzme detaljnu skicu i na osnovu nje napie knjigu. Ja mogu da uzmem detaljnu skicu i zaspim. Znate, ne pie mi se ako znam ta e se desiti. SFR: Da li vam se ikad deava, dok tako impulsivno piete, da uvidite da ste sebe umanevrisali u ugao iz koga se ne moete izvui? Haldeman: Aha. Deava se to. Onaj Foster-Haris na katedri za urnalistiku Univerziteta u Oklahomi imao je jednu maginu formulu za to: kad u prii stignete do take posle koje vie ne znate ta ete, treba da uvedete glavnog junaka u jo gore nevolje. Time suavate obim njegove slobode, tako da e on konano dospeti u poloaj iz koga mu je mogu samo jedan izlaz, inae mora da umre, ili da izgubi, ili da pristane na hipoteku, ili ve ta. Vidite, ako jednom liku date previe slobode, ne znate koja od nekoliko alternativa je najbolja. Ali

vi mu slobodu suavate tako da na kraju on moe samo jednu stvar da uradi, i tada vam je jasno da je to upravo ona prava stvar koju on i treba da uradi. SFR: Zar ta rastua neizbenost ne eliminie, kod itaoca, element iznenaenja? Haldeman: Ne bih rekao. Pa, ne terate to nanie sve do apsurda, kao to pisci krimia ine. Slobodu suzite toliko da je od pet - est preostalih pravaca akcije jedan najbolji, i odatle nastavljate. SFR: Hvala vam, gospodine Haldeman.

Beleke o autorima
JOE W. HALDEMAN (1943, pravo ime Joseph) ima diplomu fiziara i astronoma, kao postdiplomac bavio se matematikom i kompjuteristikom, a u toku vjetnamskog rata regrutovan je i upuen na bojite kao "inenjer-fronta". To nauno znanje i vojno iskustvo koristio je kasnije u pisanju. Prva njegova SF pria izala je u asopisu Galaxy 1969. godine, pod naslovom "Izvan faze" ("Out of Phase"). Napisao je glavnotokovski roman o ratu u Vijetnamu (Wor Year, 1972) i dva pijunska romana sa SF elementima, ali sa skromnim uspehom. Njegova zvezda je zasijala na SF nebu iznenada, velikim sjajem, zahvaljujui romanu Veiti rat koji je izlazio u nastavcima u SF magazinu Analog 1972-74, a kao knjiga objavljen je 1974. godine. I itaoci i kritiari su ovaj roman izvanredno primili, pa je Haldeman dobio i nagrade "Hugo" i "Nebula", kao i australijsku nagradu "Ditmar". Smatra se da Veiti rat predstavlja svojevrsni odgovor, kontrapunkt, slavnom romanu Roberta A. Hajnlajna Zvezdani vojnici (Starship Troopers, 1959). Haldeman je postigao znatan uspeh i svojim romanom Most uma (Mindbridge, 1976), a jo jednog "Huga" dobio je za kratku priu "Tristogodinjica" ("Tricentennial", 1976 naslov je u vezi sa dvestogodinjicom proglaavanja nezavisnosti SAD, koja se te godine slavila veoma buno). Meu dananjim majstorima tvrde naune fantastike, Haldeman se istie kompleksnim, vieslojnim sagledavanjem tematike. Objavio je i niz drugih dela, a radio je i kao urednik antologija, od kojih je najzapaenija Ne prouavajte vie rat (Study War No More, 1977). EDWARD BRYANT (1945) magistrirao je iz engleskog na univerzitetu u Vajomingu 1968, poeo da objavljuje SF prie 1970. godine (Prva je "Sending the Very Best" u New Worlds) i od tad je profesionalni pisac. Bio je uenik Harlana Elisona u knjievnoj radionici "Clarion", tokom 1968. i 1969. Objavljivao je uglavnom kratke prie, od kojih su mnoge vezane za Kaliforniju budunosti. Radio je i kao urednik. Za priu "Ogromni mravi" ("giANTS") dobio je "Nebulu" 1979. HENRY KUTTNER (1914-1958) bio je oenjen SF spisateljicom Katarinom Mur (Catherine L. Moore, 1911 ). Bio je to jedan od SF brakova, jedna romansa iz prve polovine ovog stolea. Venali su se 1940. godine, kad je u Evropi, daleko od njihovog sveta, ve plamteo Drugi svetski rat. Do tada je Katner objavio mnotvo pulp-pria tvrdog SF-a (prva "Grobljanski pacovi"

"The Graveyard. Rats", 1936. godine u asopisu Weird Tales) ali i pria "Maa i maije", esto u saradnji sa drugim piscima, esto pod pseudonimima kojih je imao mnogo; posle venanja sa Katarinom koja je, kau, u tom trenutku bila kao pisac znatno uglednija, saraivao je sa njom u skoro svakoj sledeoj prii, i njenoj i svojoj, tako da su zapravo skoro sva njihova potonja dela zajednika. Deset godina su pisali SF zajedno, a onda preli na krimie. Godine 1954. Henri Katner je poeo da sprema magistarsku tezu, ali je etiri godine kasnije umro od sranog udara. Njegova slava je dobrim delom bila zaguena neraspoznatljivim preobiljem pseudonima, tako da tek sad dobija mesto koje je zasluilo kao jedan od ranih majstora SF. Tvrdi se da je izvrio jak uticaj na mladog Bredberija i da je ak napisao zavrni deo jedne Bredberijeve prie. JOHN KESSEL je novo ime u SF-u: pojavljuje se tek u poslednjih nekoliko godina, i to sa priama izvanredno zrelim i promiljenim. Dobio je "Nebulu" 1982. za novelu "Drugo siroe ("Another Orphan"). Objavio je prie "Plaa slobode" ("Freedom Beach") u saradnji sa piscem Dejmsom Patrikom Kelijem u asopisu "F and SF Fantasy and Science Fiction" u broju 5. od 1984. godine, i skoro istovremeno briljantnu priu "Veliki san" u asopisu "Asimov's" br. 77, aprila 1984; saznali smo i to da se oenio damom po imenu Sue Hall 7. marta 1986. godine; u istom mesecu izala mu je nova noveleta u "Asimov's-u" i to je sve to vam o njemu sada moemo rei. Pria "Veliki san", kao to se na naim stranicama moete uveriti, nije samo skup aluzija na endlerove i druge krimie, niti samo SF parodija krimi-anra; ona je deo svojevrsnog novog podanra koji se sastoji u tome da stvarnost i literatura "razgovaraju", naime da ideje koje je neko vrlo privlano izrazio na hartiji budu unete u stvarnost i da se tada vidi kako e takva, modifikovana stvarnost dalje funkcionisati, gde e se lomiti, kako e se ivot dalje prihvatati ili odbacivati nametnute estetske ili programske zadatke. U ovaj podanr po naem miljenju spada i noveleta "Potrteti njegove dece" Dorda R. R. Martina koja je upravo dobila "Nebulu" za 1985. godinu. (Dodeljenu 26. aprila 1986.) KURT VONNEGUT Jr. je prihvaen od strane amerikih literarnih kritiara, profesora i od tampe, kao pravi pisac, istinski znaajno ime amerike knjievnosti XX veka; smatraju ga za satiriara, humoristu, malo udnog fantastu, naunofantastiara, i svojevrsnog filozofa koji ironino posmatra i komentarie ovo nae vreme. Nikad nije pristao da bude izriito kategorisan kao SF pisac, i to mu je, s obzirom na karakter njegovih dela, verovatno bio mudar potez. Roen je 1922. u Indianapolisu u SAD. Neki ameriki SF pisci borili su se u drugom svetskom ratu, na primer Siril Kornblut, mitraljezac, koji je posle

Normandije uestvovao u nadiranju saveznika na zapadnom frontu, a koji je naim itaocima poznat kao autor pria i koautor, sa Frederikom Polom, Reklamokratije, i Volter Miler junior, navigator na saveznikim bombarderima koji su nadleteli i tukli pojedine ciljeve na Balkanu i ba u Jugoslaviji, naim itaocima poznat po manjem broju pria i po romanu Kantikulum za Lajbovica. Ali oni nisu zarobljeni, a vojnik Vonegat je zarobljen. Ovaj vojnik delimino nemakog porekla bio je u nemakom zarobljenikom logoru u Drezdenu 1945. A onda... Lepi stari grad Drezden imao je pre rata 630.000 stanovnika, a u danima poraza u njega se slilo jo i oko 200.000 izbeglica, i to uglavnom sa istoka (Drezden je samo stotinak kilometara udaljen od najistonije take dananje Istone Nemake, i Nemake uopte). Nije mogue da se tamo naao i poneko od kolaboranata koji su tada uveliko beali sa balkanskih prostora. Do tog asa na grad nije bila baena nijedna bomba. U noi izmeu 13. i 14. februara 800 bombardera je izbacilo bombe - u situaciji kad su nemako ratno vazduhoplovstvo i protivvazduna odbrana bili svedeni na krvave dronjke. Bio je to novi, gigantski udarac umiruoj nacistikoj zveri. Od direktnog dejstva bombi i od stvorene vatrene oluje poginulo je izmeu 250.000 i 400.000 ljudi procene su u toj meri neprecizne. Uporina industrijska, komunikacijska i vojna taka koja je podravala poslednje nemake napore na istonom frontu time je skoro sasvim zbrisana. Ali taj izvrsni vojni potez imao je i svoju traginu ljudsku stranu. Izginuli su i mnogi civili koji nisu bili ukljueni, ili bar nisu bili istinski dobrovoljno ukljueni u privrednu, politiku i vojnu maineriju Treeg Rajha; mnogi koji nikad nisu glasali za politiara Hitlera, niti su iskreno mislili ono pohvalno to se kasnije moralo javno govoriti o tiraninu i "voi" (der Fhrer) Hitleru, nisu bili lanovi nacistike stranke (NazionalSocialistische Arbeits-Partei) niti aktivni potkazivai i dounici. Nastradalo je svakako i mnogo male dece... Dvadesettrogodinji ratni zarobljenik Vonegat doiveo je, ini se, to bombardovanje i kao svojevrsni inferno ljudske ludosti, svirepi teatar apsurda, razbojite na kome izbezumljeni Homo Sapiens unitava samoga sebe i sopstvene tvorevine. Sudbina Drezdena je jedna od glavnih tema u Vonegatovom najpoznatijem romanu, Klanica 5, ili deji krstaki pohod (1969). Prva Vonegatova SF pria, "Izvetaj o efektu Ambara" objavljena je 1950. godine, a prvi SF roman, mehaniki pijanino (Player Piano) 1952: u tom romanu prikazano je raspadanje ljudskog ivota u epohi kad maine sve vie rade i sve vie odluuju. Godine 1959. izlaze Sirene Titana, kompleksni satirini, filozofski i SF roman i teoloki, takoe. Tu je prikazana crkva Boga Savreno Ravnodunog; prolost, sadanjost i budunost koegzistiraju simultano; zemaljsku istoriju su oblikovali vanzemaljci i to zbog neke njihove krajnje trivijalne, sporedne potrebe; zaplie se kolo moralnih i etikih apsurda.

Potom izlaze romani: Majka no (Mother Night, 1961) o jednom Amerikancu koji je bio nacista, ali i dvojni agent; Kolevka za macu (Cat's Cradle, 1963, taj naziv se odnosi na arabesku koju deca prave od kanapa, lastia i slinog, zatezanjem na prstima ruku, i vetim pokretima preformiraju u drugaije arabeske); ne-SF roman Bog vas blagoslovio, gospodine Rouzvoter (1965) i Klanica 5. Filozof Vonegat ne optuuje, ne osuuje, ne bori se nizata, nita nee, samo prikazuje, zgraa se, podsmeva se, istrajava u nekoj svojoj otkaenoj pozi u jednom apsurdnom univerzumu. Neke od njegovih boljih pria (SF i drugih) nalazimo u kolekciji Dobrodoli u majmunarnik (Welcome to the Monkey House, 1968), meu njima i nezaboravnu, velianstvenu priu o uravnilovci "Harison Bergeron" i priu "Sutra i sutra i sutra" koju donosimo. Vonegat je napisao i pozorini komad Srean roendan, Vonda Dun (1973), objavio je i zbirku eseja i komentara Vampeteri, foma i grandfaluni (Wampeters, Foma and Granfaloons, 1974). Te rei su uzete iz Kolevke za macu, i Vonegat ih eksplicira ovako: "Vampeter je objekat oko koga se mogu okretati ivoti mnogih ljudi koji inae nemaju nieg zajednikog. Ilustracija za to moe biti recimo Sveti Gral. Fomu sainjavaju bezazlene neistine namenjene smirivanju priprostog sveta. Primer: 'Ekonomske prilike e se vrlo skoro popraviti'. Grandfalun je gordi, besmisleni skup ljudskih bia." Zapitajmo se da li je to samo ala da li znate neke vampetere? da li ste nedavno sluali prijatnu fomu? a grandfalun? Jedan od bizarnih zavijutaka Vonegatove karijere sastoji se u tome to je jedan od njegovih likova, Kilgor Traut (Kilgore Trout) "zaiveo" i kao "pisac" naime objavljen je roman Venera na polu-koljki (Venus on the Half-Shell, 1975) gde na korici jasno pie da je autor Kilgor Traut. (U stvari se pisac Filip Hoze Farmer posluio tim imenom kao pseudonimom.) Taj "Traut" je glavni lik u Vonegatovom romanu Doruak ampiona (Breakfast of Champions, 1973) ali se pojavljuje i u drugim Vonegatovim delima. U Vonegatovom opusu neki likovi se pojavljuju as-tu-as-tamo, vrlo slobodno, kao da je sve to, maltene, jedan veliki neprekinuti roman. Nedavno (1986. godine), posle mnogih teroristikih napada na Amerikance i posle amerikog bombardovanja nekih ciljeva u Libiji, javnost se u SAD ustalasala zbog Vonegatove izjave da su Amerikanci najomrznutiji narod na svetu. Neki su se uhvatili u zamku i navalili da to ozbiljno pobijaju pominjui na primer Avganistan i slinu "teku politiku", ali poznavaoci Vonegata su, pretpostavljamo, u toj izjavi videli tipino vonegatovski fle, bljesak divnog apsurda, zbunjivalicu namenjenu da izazove osmeh, malo zaprepatenja i malo preispitivanja sopstvenih stavova i saznanja. Nikada nije dobio ni "Huga" ni "Nebulu".