Sie sind auf Seite 1von 7

NEKE NAPOMENE O PROCESU POSRBQIVAWA SLAVENOSRPSKOG KWIEVNOG JEZIKA (DRUGA DECENIJA XIX VEKA)

ALEKSANDAR MLADENOVI

UDC 811.163.118"

Posrbqivawe slavenosrpskog kwievnog jezika moglo se odvijati u pravcu uklawawa slavenizama, kao i u pravcu unoewa osobina iz srpskog narodnog jezika. U rezultatu i jednog i drugog postupka ovog posrbqivawa dobijene su osobine od kojih neke nisu morale zauvek ostati u srpskom kwievnom jeziku. Kqune rei: posrbqivawe slavenosrpskog kwievnog jezika, Stefan ivkovi, erevi, Telemak, kontinuitet, srbizacija.

I Poznato je da je proces posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika tokom druge polovine XVIII a posebno tokom prve polovine XIX veka odigrao osnovnu ulogu u formirawu danaweg srpskog kwievnog jezika, pogotovo wegovog ekavskog izgovora. U jasno izraenoj tendenciji pribliavawa svojih pisanih i tampanih tekstova obinom srpskom itaocu i sluaocu, mnogi srpski pisci su se, negde od poetka druge polovine XVIII veka, ne samo izjawavali o potrebi pisawa srpskim jezikom ve su se i trudili da to ostvare u svojoj spisateqskoj praksi. Nije mali broj takvih pisaca koji su u slavenosrpskom periodu nae pismenosti i kulture (uglavnom od 1750. do 1850. g.) posrbqivali jezik kojim su pisali svoja dela. Oni su bili u punoj meri svesni takvih svojih postupaka o emu su esto davali i posebna objawewa u predgovorima ili posvetama pojedinih svojih tampanih dela. Jedan od takvih srpskih pisaca jeste i Stefan ivkovi (erevi u Sremu 1780 Kiiwev u Moldaviji 1831). On je 1814. g. u Beu objavio svoje delo Prikquenija Telemaka, koje je preveo sa francuskog jezika. Uz ovu svoju kwigu ivkovi je publikovao i Posvetu na ijem emo se jeziku i mi ovde zadrati. U ovakvom tekstu, i ovoga a i drugih srpskih pisaca, jezik je originalan, piev, i to kako po svojim izraajnim sredstvima, tako i po idejama i porukama. Posvete ili predgovori naih pisaca nisu vezani za prevode sa drugih jezika ve jezik u wima, u najveoj meri, pripada odreenom piscu i wegovom vlastitom, u trenutku pisawa, kwievnojezikom izrazu. Takvi tekstovi, s originalnim pievim jezikom, mogu pouzdano da pokau u kojem se pravcu kretao proces posrbqivawa kwievnog jezika kod Srba, slavenosrpskog, i to p o s l e pojavqivawa u javnosti tih tekstova.

122

ALEKSANDAR MLADENOVI

II Stefan ivkovi, Prikquenija Telemaka, Be, 1814, Posveta str. VX. A. Tekst ove Posvete pisan je srpskim kwievnim jezikom druge decenije XIX veka, slavenosrpskim, o emu svedoi i nekoliko odlomaka koje emo odmah navesti, i to, naravno, transliterirano i transkribovano, dakle danawom srpskom azbukom i pravopisom, zadravajui, pri tom, jezik originala u potpunosti. Primeri: a) U Kraqevu naem sluajno jedno parisko izdanije Telemakovi[h] Prikquenija" i kupim (V). b) Jedan od moji[h] sovojnika upita me ta toliko itam u toj kwizi i da i wemu to ['neto'] iz we kaem. Na koje ['to'] mu ja odgovorim: uzmi pero i artije, i pii to u ti kazivati." Ponemo i prevedemo nekoliko listi, koje ['to'] se ne samo wemu nego i drugima, koji su to sluali, tako dopadne i osladi da me svi zamole da im jot kaem i da mi nee biti prosto ako celu kwigu na srpski ne prevedem. Ajde, pomislim, kad se vami dopada, vaqada e i drugima. I tako, tim povodom, malo po malo, celu ovu kwigu prevedem (VVI). v) Oni ueni Srbqi koji nastojavaju da sve to se pie da se pie jezikom srpskim kojim se govori imaju pravo. Zato ['jer'] ako je jezik narodwi jedino sredstvo kojim se moemo nauiti i prosvjetiti i ako je namjerenije oni[h] koji piu ili prevode kwige to da se umnoe kwige, nauke i prosvjeenije da i[h] mogu i wiova ostala braa razumeti, to sqeduje da piemo onim jezikom kojim meu sobom govorimo (VII) i dr. Iz navedenih odlomaka jasno se vidi kakvim je jezikom Stefan ivkovi 1814. g. pisao Posvetu u gorepomenutom svom delu. Izuzev nekih mesta u ovim odlomcima (izdanije, sovojnik, prosvjeenije, namjerenije, vami, nekoliko listi, narodwi, wiova i sl.), ostalo je sve vrlo blisko naem danawem kwievnom jeziku. B. U tekstu ove Posvete S. ivkovi je upotrebio niz slavenizama (rei koje su slovenskog porekla ali koje ne pripadaju srpskom narodnom jeziku) koji su tokom kasnijeg vremenskog razdobqa u srpskom kwievnom jeziku bili postupno zamewivani kompletnim odgovarajuim srbizmima ili su prestajali da budu slavenizmi postupkom vlastitog posrbqivawa. U nastavku ovog izlagawa izneemo primere u transliteriranom i transkribovanom wihovom vidu i, naravno, u formama ustanovqenim leksikografskom praksom (npr. rei sa deklinacijom daju se u nominativu jednine, glagoli u infinitivu, nepromenqive rei u svom obliku i sl.). Imenice ve VI stvar, predmet, vkus VI ukus, vladjeteq VI vladalac, vnimanije VIII pawa, vospitanije VI vaspitawe, izdanije V

NEKE NAPOMENE O PROCESU POSRBQIVAWA SLAVENOSRPSKOG KWIEVNOG JEZIKA

123

izdawe, izraenije VIII izraz, kwiestvo IX kwievnost, mudroqubac XI filozof, naunik, namjerenije VII namera, nasqednik VI naslednik, pismeno IX slovo, grafiki znak, preduvjedomlenije IX prethodno saznawe, prethodno obavetewe, prestol VI presto, prikquenije V doivqaj, primjeanije IX primedba, prosvjeenije IX prosveewe, prosveivawe, prosveta, revnost IX usrdnost, marqivost, srdanost, predanost, slovar VIII renik, sodruestvo VIII udruewe, zajednica, udruenost, soverenstvo VI, VIII savrenstvo, sovojnik V onaj koji je vojnik zajedno sa nekim, soinenije VI kwievno delo, sposob VIII nain, metod, tolkovanije IX tumaewe, islo IX broj (gramatiki: mnoestveno islo mnoina), astije VI srea. Pridevi (zajedno sa trpnim glag. pridevima) besmertan VI besmrtan, blagorazuman IX razborit, razuman, bogatjeji VIII najbogatiji, dobrodjeteqan VI moralan, estit, dobroohotan VI dobroelei, dobronameran, blagonaklowen, epieski IX epski, mnoestven IX mnoinski, najsovereniji VIII najsavreniji, napeatan IX odtampan, nemecki VIIVIII nemaki, polezan IX koristan, preblagorodan VI u najveem stepenu plemenit, dobar, velikoduan, prepolezan VIII u najveem stepenu koristan, pretpisan IX propisan, roditelni IX gramatiki: roditelni pade genitiv, slavenski VIII ruskoslovenski, ruski crkveni jezik, soveren VIII savren, usavren. Glagoli vozbuditi VI uzbuditi, probuditi, peatati VI tampati, prepodavati VI predavati, soopavati VI saoptavati. Nepromenqive rei vesma VI (prilog) veoma, vrlo, vproem IX (reca) uostalom, ohotno VI (prilog) rado, priqeno VI (prilog) vredno, marqivo, rez VI, IX (predlog) kroz, preko. Uz goreiznesene primere slavenizama, upotrebqene u pomenutoj ivkovievoj Posveti (1814. g.), date su i odgovarajue srpske rei. One ne oznaavaju samo semantiku vrednost odreenog slavenizma (koju on ima u gorwem tekstu) ve najee i wegovu zamenu srpskim ekvivalentom, to predstavqa, zapravo, proces jezike srbizacije o emu ovde i raspravqamo. Pomenuti sluajevi otkrivaju puteve kojima se kretao ovaj proces posrbqivawa, kao to je na primer: a) zamena odreenog slavenizma potpuno novom leksemom (ve predmet, stvar; vnimanije pawa; mudroqubac filozof, naunik; pismeno slovo, grafiki znak; prikquenije doivqaj; revnost

124

ALEKSANDAR MLADENOVI

usrdnost, marqivost, srdanost, predanost; sposob nain, metod; tolkovanije tumaewe; soinenije kwievno delo; islo broj; astije srea; slovar renik; dobrodjeteqan moralan, estit; dobroohotan dobroelei, dobronameran, blagonaklowen; napeatan odtampan; polezan koristan; vesma veoma, vrlo; vproem uostalom; ohotno rado; priqeno vredno, marqivo; rez kroz); b) preoblikovawe postojeeg slavenizma pri emu se zadrava wegov osnovni deo (vladjeteq vladalac; izraenije izraz; kwiestvo kwievnost; namjerenije namera; primjeanije primedba; prosvjeenije prosveta, prosveivawe, prosveewe; sodruestvo udruewe, zajednica, udruenost; blagorazuman razuman, razborit; epieski epski; mnoestven mnoinski; nemecki nemaki; pretpisan propisan; prepodavati predavati); v) posrbqivawe: fonetsko i tvorbeno (vkus ukus; vospitanije vaspitawe; izdanije izdawe; nasqednik naslednik; prestol presto; soveren savren; soverenstvo savrenstvo; najsovereniji najsavreniji; besmertan besmrtan; vozbuditi uzbuditi, probuditi; soopavati saoptavati); g) posrbqivawe: morfoloko (bogatjeji najbogatiji). Kao to se vidi, pod proces srbizirawa potpadali su i primeri koji su ve bili delimino srbizirani, npr. na tvorbenom nivou kao to je sluaj sa pridevima tipa polez-an, prepolez-an, blagorazum-an, dobrodjeteq-an i sl. Bez obzira na srpski sufiks u wima (-an), koji je unesen wihovom prethodnom deliminom srbizacijom, ovi i ovakvi primeri bili su naputani jer su u srpskom kwievnom jeziku prestajale da se upotrebqavaju imenice od kojih su oni bili sagraeni: dok su npr. re polza i sloenica blagorazuman naputene, dotle je leksema dobrodjeteq / dobrodeteq zadrala svoju upotrebu, ali vrlo ogranienu. Srbizirawe u nekim sluajevima, iznesenim gore, moglo je da se vri i na srpskoslovenskom nivou (u duhu srpske redakcije staroslovenskog jezika koja je u slubi crkvenog i kwievnog jezika postojala kod Srba negde do sredine XVIII veka). To pokazuju sluajevi kao savrenstvo, savren, najsavreniji umesto (-)soveren-, ili vaspitawe umesto vospitanije, zatim saoptavati umesto soopavati. Ovi primeri sa srpskoslovenskim sa-, vas- i -t-, odnosno sa srpskim narodnim fonetizmom u zavretku -we, i wima slini, upotrebqavaju se i danas u srpskom kwievnom jeziku. S. ivkovi, videli smo gore, slui se imenicama sovojnik i sodruestvo, sagraenim sa ruskoslovenskim prefiksom so-, koji, kako smo rekli, u prvom navedenom primeru ima znaewe socijativnosti. Ove dve imenice nisu preivele" proces konane srbizacije srpskog kwievnog jezika (u wemu nema *savojnik, *sadrutvo). Meutim, ovo ne znai da sline imenice sa srpskoslovenskim sa- u socijativnom znaewu nisu prisutne u danawem srpskom kwievnom jeziku, jer potreba za ovakvim kwievnojezikim izraajnim sredstvima i danas je vrlo aktuelna (up. saborac 'drug u zajednikoj borbi', saveznik 'onaj koji je s kim u savezu', saputnik 'onaj koji putuje s nekim' i dr.).

NEKE NAPOMENE O PROCESU POSRBQIVAWA SLAVENOSRPSKOG KWIEVNOG JEZIKA

125

Srbizirawe odgovarajuih slavenizama nije podrazumevalo obaveznu wihovu zamenu pomou srpske rei. Mogla je biti upotrebqena i neka strana leksema, kao npr. tampati umesto peatati (tal. stampare), jer je u odreenom vremenu ta leksema, iako tua, kod nas bila uobiajenija u upotrebi. Gorepomenuta re preduvjedomlenije (prethodno saznawe, prethodno obavetewe), koja obuhvata odeqak u kojem pisac S. ivkovi daje tumaewa o glavnom junaku ove kwige koju je preveo sa francuskog a takoe i o raznim drugim pojmovima uazbuenim na kraju kwige u procesu srbizacije nije mogla opstati u srpskom kwievnom jeziku, ak ni u posrbqenom vidu, ve je vremenom morala biti zamewena bilo sintagmom bilo odreenom leksemom. Primeri prepolezan i preblagorodan nisu opstali u procesu srbizirawa slavenosrpskog kwievnog jezika jer su se iz jezika gubili osnovni pridevi od kojih su oni saiweni, i to s napomenom da je prvi od wih (polezan) potpuno nestao dok se drugi (blagorodan) i danas moe uti u srpskom kwievnom jeziku, ali dosta ogranieno. Wihovo mesto su zauzeli pridevi koristan i plemenit. Meutim, obrazovawe sloenih prideva sa pre- u prvom delu, kakvo je, videli smo, bilo prisutno i u jeziku S. ivkovia (1814. g.), ostalo je aktuelno kao tvorbeni model s odgovarajuim znaewem i u danawem srpskom kwievnom jeziku (up. prebogat 'onaj koji poseduje veliko bogatstvo', prevaan 'veoma, neobino vaan', previsok 'odve, suvie visok' i dr.). Pridev slavenski S. ivkovi upotrebqava najee u vezi s imenicom jezik tako da sintagma slavenski jezik znai 'ruski crkveni jezik', odnosno 'ruskoslovenski jezik'. S ovim znaewem sintagma slavenski jezik upotrebqavala se kod Rusa u prolosti a pogotovo kod Srba u XVIII i u prvoj polovini XIX veka. Termin crkvenoslovenski jezik poeo je kod Srba da zamewuje stariji naziv slavenski jezik, i to pre svega u crkvenim i naunim krugovima, a takoe je u upotrebu uveden i termin ruskoslovenski jezik (to je pandan terminu srpskoslovenski jezik) koji se javqa najee u naunoj literaturi. V. Srbizirawe slavenosrpskog kwievnog jezika vreno je ne samo uklawawem i zamenom slavenizama ve i unoewem srbizama, srpskih jezikih osobina, naravno iz narodnog jezika. Naveemo neke takve primere iz jezika gorepomenute Posvete S. ivkovia (1814. g.). Radi se o onim crtama koje su kao srpske narodne ulazile u pisani jezik ovoga autora ali koje nisu, tokom vremena, opstale u srpskom kwievnom jeziku. a) Glasovi: ikavizam viditi, trpiti, gdi, gdikoji ('neki, poneki'), gdito ('gdeto, poneto'), h se esto gubi (artije, wiova, gen. mn. strani rei, i (ih), wi (wih) i sl. b) Oblici: gen. mn. nekoliko listi, dat. mn. k blagim delma, instr. mn. meu qudma, lok. mn. u mnogim drugim vema, u logori; zamenice: dat. mn. vami, oblici: ovakov, takov, koj (koji); pridevi: narodwi; prilozi: lasno, lawe; glagoli: futur II: koj (koji) ovu kwigu uzita (koji ovu kwigu bude itao); veznici: jerbo ('jer'), zato ('jer'); rece: vaqada.

126

ALEKSANDAR MLADENOVI

v) Leksika: zveati ('zvuati': nego jot molim za primjeanija ako gdito dobro srpski ne zvei), unaroditi se ('ponaroditi se, ui u narod, u narodni jezik') i dr. * Ovaj kratak osvrt na proces posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika, kako pokazuje jezik pisca Stefana ivkovia iz druge decenije XIX veka, pokazuje osnovne pravce ostvarivawa ovoga procesa u decenijama koje su dolazile posle pomenutog vremena. To ostvarivawe vreno je u dva smera: prvo, putem uklawawa slavenizama, i, drugo, putem uvoewa osobina srpskog narodnog jezika. U rezultatu ovih dvaju postupaka srbizacije, dobijale su se jezike osobine kojima nije bio automatski zagarantovan veni ostanak u ondawem srpskom kwievnom jeziku. I neke od wih su kasnije mogle biti zamewivane drugim, novim jezikim reewima, pogotovo onim osobinama koje su ulazile iz srpskog narodnog jezika i koje je mogla da mewa kasnije uspostavqena gramatika norma srpskog kwievnog jezika. Pomenuta dva postupka posrbqivawa vrena su istovremeno, paralelno, nisu bila vremenski ograniena, jer ovaj proces srbizacije srpskog kwievnog jezika, slavenosrpskog, predstavqa deo jednog kontinuiteta koji je zapoeo, kako smo ve rekli, negde poetkom druge polovine XVIII veka (u tampanim tekstovima Zaharije Orfelina 1761, 1768, Jovana Rajia 1764, 1776, Vasilija Damjanovia 1767) a privodio se svom zavretku krajem prve polovine XIX stolea. Vrlo znaajan deo toga kontinuiteta ini, naravno, Dositej Obradovi (akovo u temivarskom Banatu 1742. ili 1743 Beograd 1811) koji se prvi javno izjasnio (1783. g.) o potrebi pisawa za Srbe srpskim jezikom, to je i sm inio u svojim tampanim delima. Vuk Karaxi (Tri u zapadnoj Srbiji 1787 Be 1864) svojom pojavom u srpskoj kulturi (1814. g.) i svojim vrlo znaajnim filolokim radom na reformi srpskog kwievnog jezika, azbuke i pravopisa, jako je doprineo uvrewu pomenutog kontinuiteta, iji je deo bio i on sm, jer je wegovim radom dotadawa srbizacija srpskog kwievnog jezika, slavenosrpskog, dobila snaniji zamah u svom kretawu ka to irem uvoewu crt iz srpskog narodnog jezika. Proces posrbqivawa slavenosrpskog kwievnog jezika, o emu ovde raspravqamo, u svom krajwem rezultatu, kao to je poznato, doveo je do stvarawa danaweg srpskog kwievnog jezika, pogotovo wegovog ekavskog izgovora.
Beograd, avgusta 2002.

LITERATURA Nenad Krsti, Francuska kwievnost u srpskim prevodima (17751843). Novi Sad (Svetovi), 1999. Aleksandar Mladenovi, Slavenosrpski kwievni jezik poeci i razvoj. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Novi Sad, 1995, kw. XXXVIII-2, 103117.

NEKE NAPOMENE O PROCESU POSRBQIVAWA SLAVENOSRPSKOG KWIEVNOG JEZIKA

127

Aleksandar Mladenovi, Posveta Stefana ivkovia u kwizi Prikquenija Telemaka" (1814). Tekst i filoloki komentar. Glas, Beograd (Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeqewe jezika i kwievnosti kw. 18), 2001, kw. 389, 89127 sa sedam faksimila. Aleksandar Mladenovi, Dva savremenika i prethodnika Vuka Karaxia neke filoloke napomene. V pamet na Petr Dinekov. Tradici, priemstvenost, novatorstvo, Sofi (Blgarska akademi na naukite. Kirilo-Metodievski nauen centr), 2001, 523530. Svetozar Stijovi, Slavenizmi u Wegoevim pesnikim delima. Sremski Karlovci Novi Sad (Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia), 1992.

Aleksandar Mladenovi NEKOTORE PRIMEANI O PROCESSE SERBIZACII SLAVNOSERBSKOGO LITERATURNOGO ZKA (VTOROE DESTILETIE XIX VEKA) Rezyme V danno rabote avtor rassmatrivaet vozmone puti, po kotorm el process serbizacii slavnoserbskogo literaturnogo zka. S odno storon, tot process ohvatval otstranenie slavnizmov (a to slova slavnskogo proishodeni, ne vlyies harakteristiko serbskogo narodnogo zka); s drugo storon, tot process ohvatval vnesenie osobennoste iz serbskogo narodnogo zka. V rezultate tih processov serbizacii poluen osobennosti, nekotore iz kotorh ne doln bli ostats v serbskom literaturnom zke navsegda. ti osobennosti mogli bt zamenen novmi zkovmi reenimi, tak kak neobhodimo uitvat vlinie grammatiesko norm, ustanovlenno v bolee pozdnie period v serbskom literaturnom zke. V danno rabote analiz provodits na materiale zka Posveni (teksta, predstavlyego sobo podlinnik pisatel) v proizvedenii Priklyeni Telemaha, kotoroe Stefan ivkovi perevel s francuzskogo zka i opublikoval v Vene v 1814 godu.