Pukin, koji se lako i sa puno strasti zaljubljivao u mnoge ene tokom svog ivota, kao da je jedino i iveo zbog

ljubavi. Zbog ljubavi je disao, pisao, iveo i umro. Poginuo je u dvoboju, branei svoju ast i ast svoje ene

Pukin je roen u Moskvi juna 1799. godine u aristokratskoj porodici. Pukin je imao interesantnu genetsku osnovu za arolik i buran ivot. U ranom detinjstvu o njemu su se starale dadilje i uitelji francuskog jezika. Sa dvanaest godina je primljen u elitnu gimnaziju u Carskom selu.

Revolucionarna mladost

Ve sa 18 god. Pukin je iveo pravim mondenskim ivotom. Na dvoboje je izlazio skoro svake nedelje, ak i bez nekih velikih povoda. I njegovo oblaenje je bilo veoma smelo. Nosio je veliki eir, crnu pelerinu i krzno oko vrata. Nakon kole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. U to vreme je bilo veoma moderno pisati sarkastine i podrugljive stihove. Sa svega 21. god., Aleksandar Sergejevi je prognan iz Sankt Peterburga u Besarabiju, u Jekaterinoslav, a potom i u Kiinjev. Kada je stigao na mesto svog izgnanstva, komandant za Besarabiju, general koji je veoma cenio Pukina, priredio mu je lep doek. Samo nekoliko dana po dolasku, etajui obalom Dnjepra, Pukin je poeleo da se baci u reku. Teko se razboleo. Posle dugog leenja odlazi na Kavkaz. Tu ga je prihvatila porodica generala Rajevskog. Porodica sa etiri prelepe erke - Katarinom, Jelenom, Marijom i Sofijom. Svaka od njih e biti velika inspiracija u Pukinovim remek-delima.

Nastavak puteestvija

Sa Kavkaza Pukin je otiao u okolinu Kijeva, kod porodice Davidov, gde se deava jo jedna od Pukinovih ljubavi sa Aglajom. Velika, burna, puna prepirki i sitnih, podmuklih osveta. Odesa je bila nova stanica Pukinovog izgnanstva. U moru ena koje ga privlae i sa kojima je bio, posebno mesto zauzimaju Karolina i Evelina. Bile su to ene pred kojim su na kolenima bili i Balzak i Mickijevi. Njegova udna ljubav prema Karolini nije iezla ni posle vie godina, kada je opet sree i poinje da joj pie ljubavna pisma. Karolinin ljubomorni mu zahteva od cara Aleksandra da Pukin odmah napusti Odesu. I Pukin u avgustu 1824. odlazi na svoje imanje Mihajlovsko. Na imanju nema zabava i ena.

U tom seoskom izgnanstvu, Pukin pie jedan od najlepih romana svih vremena Evgenije Onjegin. Nekoliko godina ranije, u Sankt Peterburgu, Pukin je upoznao Anu Kern, koja je njegova neostvarena ljubav, bila glavni pokreta za nastajanje dela Evgenije Onjegin, romana u kojem je na prelep nain opisana nesrena ljubav dvoje ljudi. Vrativi se 1826. godine u Sankt Peterburg, nastavlja sa svojim knjievnim radom. Mnoge ene su osvajale Pukinovo srce, ali ona koja je uspela da ga sasvim vee za sebe bila je Natalija Gonarova. Venali su se 1830. godine. Njegove muke, kako su godine prolazile, bivale su sve vee. Bilo je gotovo nemogue finansijski izdrati takvu enu, etvoro dece i enine dve sestre. Ljubav prema supruzi, koketi koja nikada nije itala knjige svog mua, dola mu je glave.

Kobni dvoboj

27. januara 1837. godine, Pukin je zakazao dvoboj oru Dantesu, francuskom emigrantu,koji je otvoreno zavodio njegovu enu Nataliju, a njega samog ismevao. Prvi metak je opalio Dantes. Pogodio je Pukina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pitolj i pokuao da opali. Meutim, pitolj je bio pokvaen. Pukin je zatraio da zameni pitolj, to mu je i dozvoljeno. U gotovo leeem poloaju, nianio je dugo, skoro dva minuta, po reima jednog od svedoka, i onda opalio. Dantes je pao, pogoen u grudi. Kada ga je video kako posre, Pukin je bacio pitolj iznad sebe i povikao: Bravo ja!", posle ega je izgubio svest. Kada je doao sebi, upitao je: Jesam li ga ubio?" Niste", odgovori mu jedan od svedoka, ali ste ga ranili." udno, mislio sam da e mi zbog toga biti drago, ali nije. Uostalom, svejedno, ionako emo se morati ponovo suoiti kad se oporavimo." Ali se Pukin nije oporavio. Paljivo su ga preneli kui i poloili na divan njegove radne sobe prepune knjiga. Doktor olc nije krio od njega da je rana smrtna i upitao ga je da li eli da vidi svoje prijatelje, na ta je Pukin rekao: Zbogom, prijatelji moji", pokazujui pri tom na knjige svoje biblioteke. Agonija, praena uasnim bolovima, potrajala je dva dana, pa je pomiljao da pitoljem, koga su mu pronali sakrivenog ispod pokrivaa, prekrati muke. U poslednjim trenucima, koji su postali podnoljivi zahvaljujui opijumu, oprostio je Dantesu i svojoj eni od koje je zatraio da se ne preudaje pre nego to prou dve godine tugovanja, ali neka to bude neki estit ovek", naglasio je.

Sahrana bez poasti

29. januara, zatraio je da mu se donese ogledalo i potom, poto je dugo gledao svoj lik, zatraio je slatko od dudinja, njegovo omiljeno jelo. Posle toga nastupilo je bunilo. Svog U 14.45 posle podne 29. prijatelja Dala, koji je bdeo nad januara 1837. godine, Pukin je njim, uhvatio je za ruku i proaputao: ivotu je kraj... povikao: Podigni me! Hajde, kraj... neto me pritiska..." i jo malo vie! Jo vie, hajde!", izdahnuo. Vlada je, strahujui objasnivi mu potom: Sanjao da bi njegova sahrana mogla sam kako se s tobom penjem da izazove nerede na ulici, po policama sa knjigama i bilo naredila da se njegov sanduk preveze do groblja u kolima je toliko visoko da mi se natovarenim senom i da se zavrtelo u glavi.

sahrani bez ikakvih ceremonija.

Izabrana dela

Pukin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao uenik u carskoj gimnaziji, u asopisu Evropski glasnik. Tokom kolovanja je poeo da pie i svoje prvo veliko delo Ruslana i Ljudmilu. Delo je bazirano na bajkama koje je uo od svoje babe. Napisao je delo Oda slobodi. Zbog ovih dela je prognan. Tokom prvog izgnanstva (1820-1823) napisao je dela: Kavkaski zatvorenik, Braa razbojnici i zapoeo esmu Bahisaraja. Takoe je zapoeo rad na jednom od svojih najpoznatijih dela Evgeniju Onjeginu. Tokom kratkog perioda slobode, zavrio je rad na esmi Bahisaraja, i napisao je Cigane. Tokom drugog perioda u egzilu (1824-1826), zapoeo je rad na Borisu Godunovu. To delo je izdao tek 1831. i pravo na to je dobio kao poklon za venanje.