Lili Lakova (Sofija)

OSVRT NA KULTURNE VEZE PRAVOSLAVNIH JUNIH SLOVENA U DOBA PREPORODA

SAETAK U radu se, kroz odre'eni Istorijsko-tipoloki okvir, vra,a se,anje na neke, drugom prilikom ve, isticane, podatke o uzajamnim kontaktima Srba i Bugara u okviru balkansko-slovenskog areala i Slavia Ortodoxa, kojima je najbogatiji XIX vek, a to se naro3ito pokazuje na teritoriji Vojvodine. KLJU5NE RE5I: jezi3ka praksa, tradicija, kodifikacija, normalizatorski mehanizmi, sloveno-bugarski, bugaro-slovenski, uzajamna pomo,, reformatorski, jezi3ko reenje, reforma, ideologija

Predmet mog izlaganja je ponovo Slavia Ortodoxa i doga'aji u slaveno-balkanskom arealu gledani kroz prizmu novijih ocena i analiti3kih poduhvata. elim samo da obnovim se,anje na neke, ve, vie puta razmatrane i interpretirtane 3injenice iz kulturno-istorijskih veza Bugara i Srba koje ne prestaju da budu privla3ne iz novog ugla irokog tipoloko-konfrontativnog komentara (Ivanova C. 2003). Zapravo, kod balkanskih pravoslavnih Slovena zapaa se tokom istorijskog razvitka jedan neverovatno aktivan fenomen po trediciji zvani slovenska uzajamnost, tj. uzajamno podravanje, pomo,, knjievno-jezi3ki kontakti, posu'ivanje svojih dostignu,a, solidarnost u borbi za napredak i o3uvanje vere i duhovnosti (Ivan3ev Sv. 1988). Po tome se moe smatrati da je XIX vek najbogatiji to se ti3e doga'aja, u3esnika i rezultata, a zna3ajan deo toga vezan je za teritoriju Vojvodine, budu,i da je ona od ranijeg doba bila multietni3kio centar sa svojim posebnim slobodnijim i intezivnijim kulturnim ivotom koji je generirao prosvetu i knjievni napredak. Posebno za June Slovene, ona je zaista bila tako potrebna svakom slobodoljubivom duhu: otvorena sredina koja je pruila mogu,nosti za kolovanje ili usavravanje u kolama i manastirima, u prosve,enim sredinama, podravala njihove izdava3ke i knjievne inicijative, njihove revolucionarne ideje i uzajamne tenje. I sasvim je neophodno i metodoloki opravdano da se ti doga'aji razmatraju kao uslovl3jeni jewdnim neprekidnim kontinuitetom u duhovnoj vievekovnoj povezanosti pravoslavnih Junih Slovena koja se sa3uvala i posle dolaska Turaka. Taj je kontinuitet upravo ona karika koja osposobljava slovensku uzajamnost kod bugara i Srba. Od krtenja i opismenjavanja do kasnije, sva je naa istorija ispunjena takvim delatnostima i li3nostima koji su od po3etka pripremni 3inioci za kasnije pojave.

Od samog po3etka, takav je Konstantin Filozof za Srbe, a Konstantin kostene3ki za Bugare, knjievnik iz Trnovskog reformatorskog kruga koji je preao u Srbiju posle propasti Bugarskog carstva, vezao se za Resavsku kolu u XV veku, za vreme kneza Stefana Lazarevi,a (autor njegovog itija), bio ugledan normalizator crkvenih tekstova. U naoj istoriji, on je prvi autor konfrontativnog opisa bugarskog i srpskog govornog jezika, to se vidi iz njegovog rada Skazanie izjavjenno w pismene (Bujukliev 1992). Autorove normalizatorska tenja bila je da se uvede neki red u pisanje crkvenih i svetovnih tekstova, da se potuju odre'ena pravila (Kuev, Petkov 1986; Ivanova C. 2003). On se istovremeno zalagao za pravilno pisanje kako bugarskih tako i srpskih tekstova, pri 3emu je bio potpuno svestan nastalih jezi3kih promena (Dani3i, G. 1869). Za lingviste navedeni traktat daje vanu informaciju o zavrnim etapama raspadanja opteslovenske zajednice. Tekstoloki pregledi ponekad svedo3e o nerazdvojnosti bugarskog i srpskog na3ina izraavanja (Lakova 1996) u zavisnosti od tematike i anra. Vano je to da, osim pomenutog traktatadiskusije, sve do po3etka XIX veka nauka ne poznaje drugo pore'enje bugarskog i srpskog jezika, a posle se pojavljuju noviji filoloki opisi (Ivanova C. 2003). Pojava dela Jovana Raji,a krajem XVIII veka o istoriji raznih slovenskih naroda naipa3e Bolgar, Horvatov i Serbov ja3a pozicije prosvete time to postaje uzor za kolske priru3nike i za odravanje patriotizma. Srpsko duhovno prisustvo me'u Bugarima ja3a posle otkaza od gr3kih uzora i knjievnih izvora. Tu je naro3ito zna3ajna uloga Sremskih Karlovaca kao duhovnog centra. Tamo je dve godine boravio i predavao u gimnaziji poznati Bugarski knjievnik i pedagog, osniva3 pozorine trupe u umenu Sava Dobroplodni. U zborniku radova predava3a te kimnazije on je objavio jedan komparativni rad u kojem upore'uje staroslovenski, koji on zove jezik slovjanski, sa klasi3nim jezicima i sa drugim evropskim jezicima, dodue upore'uje se na nivou grafema i tonskih markera, budu,i da se radi o prvoj polovini XIX veka (Lakova L.). Nesumnjivo, u celom nizu li3nosti i doga'aja, uzajamnih veza Bugara i Srba, treba naro3ito ista,i impozantnu li3nost Vuka Stefanovi,a Karadi,a koji je otkrio i izneo pred svet postojanje posebnog bugarskog naroda, objavio strukturalni opis najnovijih osobina njegovog jezika i tekstove koje je sam zapisao (Dodatak k Sanktpeterburgskim Sravniteljnim Rje3nicima sviju jezika i narje3ja, s osobitim ogledima bugarskog jezika, Novine Serbske br. 102, 1821). Tokom celog svog aktivnog rada on se uvek interesovao za bugarski jezik, isticao poterbu da se napie bugarska gramatika, odravao veze sa bugarskim prosvetnim i drutvenim sredinama, o 3emu svedo3i bogata korespodencija (Ignjatovi, 1964). Me'u Bugarima Vuk je imao sledbenike, naj3e,e me'u onima koji su u3ili u Srbiji (Ignjatovi, 1966). Srbija je omogu,ila Bugarima kolovanje. Od 40-ih godina XIX veka, oni u3e u Beogradu na Teolokoj akademiji i u drugim kolama, izdaje se bugarska periodika, tampaju se knjige.

Vukov prethodnik, Dositej Obradovi,, tako'e je obeleio vanu pripremnu etapu u saradnji i me'ususedskim kontaktima i uticajim na polju prosvetiteljskih ideja i tekovina. Zapaena je njegova uloga u bugarskim kulturnim krugovima (Penev 1912, Skerli, 1914). Njegova dela prevo'ena su i popularizovana, kori,ena su kao kolski priru3nici, npr. prevodi u3iteljice Stanke Nikolice izdati u Beogradu u posebnoj knjizi 1853. g. (Lakova L. 1989; Ivanova S. 2003). Vana karakteristi3na osobina svih do sada navedenih doga'aja je da su aktivni u3esnici obostrano angaovani i da su 3esto nacionalne razlike reducirane, izjedna3eno je sve u korist bratske uzajamne pomo,i. Jezi3ke razlike u to vreme nisu bile ni tako nepremostiva pregrada za kontakte. Rakovski, karavelov i njihovi srpski istomiljenici govorili su o srpsko-bugarskom ili bugarsko-srpskom jeziku, o Srbo-Bugarima ili Bugaro-Srbima (Zbornik Svetozar Markovi, i Ljuben Karavelov, 1992). Od sredine XIX veka istorijski procesi dobijaju nov socijalni okvir 1871-72. g. postignut je sporazum (Dogovornost) me'u Bugarskim revolucionarnim centralnim komitetom i kruga oko Svetozara Markovi,a u Omladini za organizovanje ustanka istovremeno u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini. Ta zajedni3ka inicijativa za oslobo'enje od turskog ropstva najvii je nivo u organizovanoj revolucionarnoj saradnji Bugara i Srba pre rusko-turskog rata iz 1878 g. (arova Kr. 1992), s njom se pojavljuje kvalitativno nova karakteristika bugarsko-srpskih preporodila3kih kontakata revolucionarno-oslobodila3ka usmerenost u drutvenoj primeni. Srbija je za bugarske revolucionare uto3ite, kola, tribina za knjievne i publicisti3ke izjave. Beograd i Novi Sad ve, su i zna3ajni centri emigrantskog ivota, Srbi su pomagali slovenskoj bra,i ponekad i mimo iznenadnih politi3kih zaokreta (Zbornik 1992). I u toj zajedni3koj borbi jezi3ko sporazumevanje nije bilo problem. Posebna tema jeste knjievna delatnost Lj. Karavelova u Srbiji, gde je boravio u Beogradu i Novom Sadu, bavio se i aktivno politikom, objavljivao prozna dela pripovetke i publicistiku. Pitanje je na kakvom je to jeziku pisao (Zbornik 1992). Kao ruski 'ak sa univerzitetskom spremom dugih godina znao je odli3no ruski i svoja prva dela pisao je na ruskom, 3ak i kada je problematika bila iz bugarskog ivota. U Srbiji je objavio pripovetke i I deo nezavrenog romana iz beogradskog ivota, kao i publicisti3ke napise. Problem je da li je on sam pisao srpski ili muje neko prevodio. Ni do sada nema sigurne informacije da je neko drugi radio na tim tekstovima. Pregled gra'e pokazuje da je do kompetencije lingvistike da se kona3no izjasni autorstvo teksta to pokazuje i analiza publicisti3kih tekstova (Lakova 1992; 1994). Istina je da je taj srpski jezik, koji se vidi kod Karavelova, vie lokalnog, kolokvijalnog tipa, neustaljen, kao i sam period u knjievnoj praksi, ali upadljivo individualan sa svojim pravopisom. Takav srpski jezik nije bio problem za autora sa odli3nim znanjem ruskog jezika i maternjim bugarskim. Bugarski uticaj vie se oseti u publicistici, moda zbog psiholokog faktora koji uti3e na izbor leksike i fraza (Lakova, 1994). Treba imati u vidu i filoloke interese pisca u Moskvi na

Filolokom fakultetu, kao i to da je na'eno nekoliko 3lanaka iz jezika i pravopisa, odlomci istorijske gramatike pisani na srpskom. Po dolasku u Beograd, on se oenio Srpkinjom i stvorio oko sebe iroki krug pristalica Omladinskog pokreta, me'u kojima bi mogli biti takvi koji su znali ruski, ali ono ne bi mogli da prevedu sve tekstove bez autorovog u3e,a. Eventualni uticaj bugarskog jezika moe se traiti tamo gde nema podudarnosti sa ruskim. Treba imati u vidu i veliku sli3nost odre'enih srpskih dijalekata sa bugarskim uglavnom sintaksi3ke i leksi3ke (konkretna analiza Lakova 1992; 1994). Leksi3ka interferencija je direktna i indirektna u izboru sredstava, kada se daje prednost onoj leksemi koja je ista i u bugarskom. U tekstovima je splet triju slovenskih jezika ruskog, srpskog i bugarskog podeljen u razli3itoj proporciji, u zavisnosti od anrovske namene i od hronologije nastanka. O3igledno, novija dostignu,a u rasvetljavanju problema jezi3ke interferencije i razli3itih vrsta bilingvizma mogla bi da daju i adekvatno tuma3enje (Ivanova C. 2003). LITERATURA: Bujukliev, I. (1992). Ezikovata kultura na balgarskoto srednovekovie. Sofija. Ivan3ev (1998). Balgarskijat ezik klasi eski i ekzoti en. Sofija. Ivanova C. (2003). trihi kam balkanskija Babilon. Veliko Trnovo. Ignjatovi, (1964). Prilog prou3avanju Vukovih veza sa Bugarima. Kov ei . VI. Beograd. Ignjatovi, (1966). Nikola Prvanov Vukov sledbenik kod Bugara. Kov ei . VII. Beograd. Kosev, K.(1994). Balgarsko Vazradane Istorija na Blgarija. Sofija. Kuev, K., Petkov, G. (1986). Sabrani sa inenija na Konstantin Kostene ki. BAN. Lakova (1975). Edna malko izvestna ezikovedska statija na Sava Dobroplodni. Blgarski ezik. Lakova (1984). Iz repertoara bugarsko-srpskohrv. jezi3ke interferencije. NSSVD. 22/2. Beograd. Lakova (1989). Tragom za Dositejem kroz bugarsku knjievno-jezi3ku tradiciju. NSSVD. 19/2. Lakova (1992). Jezik srpskih pripovedaka Lj. Karavelova. Zbornik radova Inst. za knjievnosti i kulture. Zbornik radova Inst. za knjievnost i umetnost. Beograd: Balkanoloki institut SANU. Lakova (1996). Po3eci razvoja knjievnog jezika kod pravoslavnih junih Slovena. NSSVD. 25/2. Penev (1912) Dositej Obradovi, u nas. Spisanie Ban. III. Skerli, (1914). Istorija nove srpske knjievnosti (po izd. 1914). Beograd. arova, Kr. (1992). Karavelov i Markovi, za Osvobodenieto, Sv. Markovi, i Lj. Karamelov u kontekstu slovenske knjievnosti i kulture. Zbornik radova Inst. za knjievnosti i kulture. Zbornik radova Inst. za knjievnost i umetnost. Beograd: Balkanoloki institut SANU.
+,-, +./012.

OPQPRSTUQ VWXYUWQZ[\ RT]^P_ O`aTRX`aZ[\ bcZ[\ RX`a]ZTa a OEQdTeE aO^QOceEZd]

Qfghif a jklmnf jkooiknjpqkhnor omlpnpr p sktnu, tkokhvpfor owkqrxm-lkwtkxotmym kjzkwk {fjfg |jp}i~ xmqu mfxmt p kxkwgknmjotp |mmmq. difxxm ojfp lkwtkxop |jkqmowkqxu owkqrxmq q nf{fxpf ponmjp{fotmym jkgqpnpr |jpif{kfnor xfqfjmrnxm ktnpqxu sfxmifx, xkgqkxxu |m njkppp owkqrxotm qgkpixmonh, n. f. qgkpixkr |mimv, wpnfjkn~jxm-rgutmquf tmxnktnu, mlvff po|mwgmqkxpf monpfxp, omwwpkjxmon q lmlf gk omjkxfxpf qfju p ~k xkjmk. ^xk{pnwxkr {kn }np |jmfoomq |jmrqwrfnor xk nfjpnmjpp amfqmpxu (momlfxxm lmykn pip XIX qft), q tk{fonqf i~wnp}nxp{fotmym fxnjk fv q nf kwtpf qjfifxk, tmnmjm xkowfpw |jffionqfxxmon qftmqu |jkqmowkqxu oqrgf hxu owkqrx xfoimnjr xk njmfxpf n~jmt.