Marinko Loli

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd

UDK: 172.4:327 Originalni nauni rad

VENI MIR I SVETSKI GRAANSKI POREDAK

Apstrakt: U radu se razmotraju kljuni principi Kantove koncepcije Venog mira i mogunosti umnog utemeljenja meunarodnog pravnog poretka. Glavni deo ovog rada predstavlja analiza problema posredovanja izmeu Kantove normativne teorija i savremene politike prakse. Kljune rei: Veni mir, um, graansko drutvo, republika, svetski graanski poredak, antagonozam, istina, pravda, javnost.

Prikaz dvestogodinje istorije debata koje su posveene Kantovoj raspravi o Venom miru, dao je O. Hefe u zborniku Immanuel Kant, Zum ewigen Frieden, Berlin, 1995.

27

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

Kantova kritika filozofija i njegova politika teorija, posmatrane sa ove distance dvesta godina posle Kantove smrti bile su i jo uvek su predmet suprotstavljenih interpretacija, a njihova otra suprotstavljenost samo je indeks njene vlastite problematinosti. Kao svaka politika teorija i Kantova se takoe nije mogla razreiti sporom interpretatora, njegova slava i mesto u najrecentnijim filozofskim debatama1 dodatno su doprineli tome, da je Kant postao kljuni autor, o kome se odluuju temeljna pitanja savremene politike teorije. Prema nekim savremenim tumaima Kantove filozofske misli, glavna svrha njegovih moralno-politikih eseja jeste da razmotre one univerzalne probleme kojima se Kant nije bavio u svojim sistematskim delima. Ta karakterizacija, po miljenju ovih autora, naroito va i za Kantov, mo da, najpopularniji filozofski spis, poznat pod naslovom: K venom miru: filozofski nacrt. Iako ovo razmatranje nema za cilj samo osporavanje takvih miljenja, pokuaemo na samom poetku, da uka em na jedno mesto u Kantovoj kritici istog uma, koje dovodi u pitanje takva tumaenja, bar kad je re o Kantovom mirovnom spisu. Bez ove kritike, (misli se na kritiku istog uma, prim. M.L.) um se nalazi takorei u prirodnom stanju, te svojim tvrenjem i

MARINKO LOLI

svojim zahtevima ne mo e da pribavi znaenje ili da ih osigura na drugi nain ve samo posredstvom rata. Meutim, kritika koja sve svoje odluke donosi na osnovu glavnih pravila svog sopstvenog ustava, iji autoritet niko ne mo e da dovede u sumnju pribavlja nam spokojstvo pravnog stanja u kome ne mo e reavati nae sporove drukije ve samo u formi sudskog procesa. U prirodnom stanju uma sporovi se zavravaju pobedom kojom se hvale obe parnine strane posle koje najee nastaje jedan nesiguran mir, koji nam zajemava samo intervencija neke vie vlasti. U pravnom stanju, pak, stvar se zavrava jednom sentencijom koja, odnosei se na sam izvor svih sporova mora da zasnuje pravi veiti mir. 2 etrnaest godina posle prvog izdanja Kritike istoga uma, pojavio se Kantov spis o Venom miru koji, po miljenju nekih autora, predstavlja krunu njegove teorijske i praktike filozofije. Johan Gotlib Fihte, koji je sebe proglasio najboljim uenikom filozofa iz Kenigsberga, bio je prvi, koji je u svojoj recenziji ovog spisa istakao upravo umni temelj Kantove koncepcije mira: Lakoa i prijatnost kojom Kant izla e ideju mira ne bi smela da zavede pa da se izgubi iz vida va nost glavne ideje spisa, naime da ideja mira le i u sutini uma, da um naprosto zahteva realizaciju te ideje, i da sama ideja mira pripada sporim ali neunitivim svrhama prirode.3 Meutim, u svom razmatranju temeljnih principa Kantovog mirovnog spisa, Fihte je oigledno imao u vidu va nost, ne samo Kantovog povezivanja mira s njegovom koncepcijom transcendentalne umnosti, ve i teleolokih principa kritike moi suenja. I doista Kant, u 83. paragrafu Kritike moi suenja, ne samo da raskriva izvorni identitet prirodnog svrhovitog razvoja i ideje mira kome stremi spontanitet prirode, ve i ukazuje na oprenosti prirodnih dispozicija u oveku koje ine da on zapada u nevolje koje zadaje sam sebi, i druge nevolje koje mu priinjava njegov vlastiti rod nasiljima vladavina, surovostima ratova itd., te sam ovek, koliko stoji do njega, radi na unitenju vlastitog roda, tako da ak i pored najdobrotovornije prirode izvan nas, njena svrha, ukoliko bi bila usmerena na sreu nae vrste, ne bi bila postignuta u nekom njenom sistemu na zemlji, jer priroda u nama nije za nju prijemiva. 4
Imanuel Kant, Kritika istog uma, Beograd, 1976, str. 451. Friedensutopien, Kant, Fichte, Schlegel, Grres, Hrsg. Zwi Batscha und Richard Saage, Frankfurt, 1979, S. 84. 4 Imanuel Kant, Kritika moi suenja, KMS/Beograd, 1991, str. 316.
3 2

28

Isto, str. 317-318. Imanuel Kant, Um i sloboda, (US) Beograd 1974, str. 33. 7 Isto, str. 33. Vidi o tome u: Danilo N. Basta, Veni mir i carstvo slobode, Beograd, 2001.
6

29

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

Realizam koji izbija iz ovih Kantovih rei, govori nam, da razmatranje problema mira Kenigsberkog mislioca nije, kako to tvrde neki njemu nenaklonjeni tumai, ostalo samo na nivou transcendentalnih principa njegove kritike filozofije. Kant je u svom mirovnom spisu poao od grube injenice da su odnosi meu dr avama pre odnosi sukobljenosti i nesloge, nego idealnog zajednitva. Pitanje koje bi, po Kantu, trebalo reiti na politikom planu, jeste kako polazei od ove sveopte sukobljenosti i doi do stanja u kome mir ne bi bio samo privremeno nego trajno reenje. U reavanju ovog pitanja Kant nije bio sentimentalni filantrop. On nije zatvarao oi pred realnou i okretao se snovima, da ne bi video tekoe koje ideje moraju savladati u svojoj istorijskoj realizaciji. tavie, on je odbacivao moralne pridike, kao sredstvo politikog uticaja, i zalagao se za izgradnju pravnih institucija koje su neophodne da bi se poboljalo stanje oveanstva. Kant je bio svestan da moralnost ne raste uvek s narastanjuim kvantumom moralnosti u dobrim namerama, nego s poveanjem legalnosti u delovanju. Stoga se, po njegovom miljenju, dobro dr avno ureenje ne mo e oekivati samo od unapreenja unutarnje moralnosti pojedinca, nego nasuprot tome, dobro moralno vaspitanje od dobro ureene dr ave. Formalni uslov, pod kojim je priroda jedino u stanju da postigne tu svoju krajnju svrhu (ostvarenje kulture M.L) jeste ono ustrojstvo u odnosu ljudi jednih prema drugima, u kojem se jednoj celini, koja se zove graansko drutvo, protivstavlja sila zakona krnjenju slobode koje uzajamno jedna drugoj protivree, jer jedino u takvom ustrojstvu mo e doi do razvoja prirodnih dispozicija.5 Da bi dostigao krajnju svrhu prirode neophodno je da ovek pree iz prirodnog stanja u graansko drutvo. Meutim, korak koji bi trebalo da oznai ovekov izlazak iz prirodnog stanja, kod Kanta je izazivao veliku skepsu koju je on izrazio na sledei nain: Najvei problem za ljudsku vrstu, na ije reenje je priroda nagoni, jeste da ostvari graansko drutvo kojim e se upravljati prema optem pravu.6 Graansko drutvo, za razliku od prirodnog stanja, koje je stanje rata i u kome vlada divlja sloboda, trebalo bi, po Kantu, da bude drutvo najvee, ali zakonite slobode7. Drugim reima, to

znai: da, granice slobode moraju biti precizno odreene i zakonima obezbeene. Pravedno ureen dr avni poredak spreava destruktivne uinke strasti i ovek je prisiljen, da postane dobar dr avljanin, ako ve ne mo e biti moralno dobar ovek. Time se pokazuje da bez institucionalnog osiguranja, sloboda svakog pojedinca u drutvu, po Kantovom miljenju, mogla bi da bude dovedena u pitanje. Kao to smo videli glavni uslov za ostvarenje Kantovog projekta graanskog poretka predstavlja problem pravnog regulisanja slobode. Zbog toga Kant smatra da za ljudski rod najva niji zadatak treba da predstavlja stvaranje drutvenog poretka u kome e postojati sloboda pod spoljanjim, to kod Kanta znai, pravnim zakonima. Zakonita sloboda treba da bude vrsto povezana s vlau i da bude pod njenim stalnim pritiskom. Na taj nain Kant je pokuao da rei pitanje odnosa poretka i slobode. Meutim, da bi problem graanskog poretka mogao da se rei neophodno je da on bude utemeljen na principima jednakosti, slobode i pravinosti. To su tri osnovna uslova bez kojih, po Kantovom miljenju, priroda ne mo e da ostvari sve to je zamislila s naom vrstom. Da bi se uspostavio graanski poredak ovek dakle, nu no mora da napusti haotino stanje divlje slobode i da pree u stanje u kojem e sloboda biti ograniena slobodom drugih ljudi. Na ovaj korak ovek se mora odluiti, da bi izbegao nevolje prirodnog stanja u kome vlada nasilje i nepravo, drugim reima: razliite vrste antagonizama. Meutim, izlazak iz prirodnog stanja za Kanta ne znai samim tim prestanak ispoljavanja svih vrsta antagonizama koji postoje meu ljudima. Naprotiv, Kant smatra da e tek u jednom takvom zabranu8 (kakav predstavlja graansko drutvo, M.L.) agonalni potencijali svakog pojedinca imati izuzetno va no dejstvo na razvitak kulture. Meutim, izgradnja pravednog drutvenog poretka treba da onemogui destruktivno ispoljavanje antagonizama u graanskom drutvu. Sasvim je jasno da ljudske strasti niti mogu, niti treba da budu unitene. One, po Kantu, treba samo da budu preusmerene i da od pukog destruktivnog egoizma postanu pokretai nae volje u ispunjavanju naih du nosti. Delovanje antagonizama u graanskom drutvu Kant je izrazio u svojoj poznatoj metafori drveta u umi koje te i da drugome oduzme vazduh i sunce, prisiljava ostale da to tra e iznad sebe, pa stoga rastu lepo i
8

MARINKO LOLI

Isto, str. 33.

30

Isto, str. 33. O zakonu ume Kant govori i u svom Spisu o pedagogiji. I. Kant, Spis o pedagogiji, Beograd, 1922, str. 11-12. 10 US, str. 33. 11 Isto, str. 33. 12 Isto, str. 33. 13 Isto, str. 33-34. 14 Isto, str. 34.

31

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

uspravno, umesto da u divljoj slobodi odvojeno jedno od drugih ire po volji svoje grane i rastu kr ljava, kriva i povijena. 9 Svoj skeptiki stav, o mogunosti ostvarenja graanskog poretka, Kant je pokuao, u estoj taki svog spisa Ideje istorije sa svetskograanskog stanovita, da potkrepi isticanjem raznih prepreka s kojima e se ovek suoiti na putu do njegovog ostvarenje. Glavnu, i skoro nesavladivu tekou u konstituisanju graanskog poretka, Kant je video u tome to je ovek ivotinja kojoj je kada ivi meu ostalima u svojoj vrsti potreban gospodar.10 Gospodar je, smatra Kant, oveku potreban, jer je ovek sklon da zloupotrebljava slobodu u odnosu na sebi ravne.11 Premda, kao razumno bie eli zakon koji bi postavio granice slobode svih, oveka ipak, njegova uroena samo ivost nagoni da izuzme sebe kad god mo e.12 Prema tome uloga, gospodara, po Kantu, jeste da sprei zloupotrebu slobode. U simbolikom smislu gospodar u stvari predstavlja onu instancu koja prekida lanac divljeg nasilja i uspostavlja pravni poredak slobode. Gospodar to mo e postii tako to e slomiti volju pojedinca i prisiliti ga da se povinuje jednoj opteva eoj volji uz koju svako mo e i treba da bude slobodan. 13 Meutim, postavlja se pitanje gde da se nae takav gospodar? Na to pitanje Kant daje eksplicitan odgovor: Nigde drugde sem u ljudskoj vrsti.14 Ipak, ovaj odgovor Kanta ne zadovoljava u potpunosti, jer e i gospodar biti ivotinja kojoj je isto tako potreban gospodar. Krug se tako zatvara, ali problem uvara javne pravde i ustavnog poretka ostaje nereen. Pre svega zbog toga to su zahtevi koje je Kant postavio pred gospodara suvie visoki. Da li je mogue u ljudskom liku pronai osobu koja bi bila pravina i ne bi zloupotrebila slobodu, a da nad sobom nema nekog ko e je nadzirati i kontrolisati? To je, po Kantovom miljenju, nemogue ostvartiti. tavie, Kant smatra da idealno reenje ovog pitanja nee biti nikada postignuto. Sve to navodi na zakljuak da Kant za uspostavljanje pravnog poretka nije video jemstvo u krhkoj ljudskoj prirodi. O tome svedoe

i njegove poznate rei da iz tako krivog drveta, od kakvog je ovek napravljen, ne mo e se istesati nita sasvim pravo15 u kojima neki njegovi tumai vide elemente antropolokog pesimizma. Drugi va an uslov, za ostvarenje graanskog poretka koji, po Kantovom miljenju, nee biti nita lake ispuniti nego prethodni, predstavljaju ispravni pojmovi o prirodi dr avnog poretka, veliko iskustvo steeno u razumevanju mnogih svetskih zbivanja, i uz to jo i primenjena dobra volja da se on prihvati. Ipak, u razmatranju ovih uslova, ini se, da Kant nije bio toliko skeptian prema ovekovim saznajnim sposobnostima, koliko je sumnjao u mogunost da se ova tri uslova mogu ostvariti istovremeno. To je bio verovatno glavni razlog zbog ega je on ostvarenje graanskog poretka odgaao u daleku budunost. Posle razmatranja uslova za uspostavljanje graanskog poretka, Kant u sedmom stavu Ideje govori o filozofskim i pravnim principima za utemeljenje svetskog graanskog poretka. Glavni uslov za uspostavljanje svetskog graanskog poretka, po Kantovom miljenju, predstavlja izgradnja meunarodnog poretka utemeljenog na moralnim i pravnim principima. Taj uslov je neophodno ispuniti ne samo zbog uspostavljanja pravnih odnosa meu dr avama i izgradnje svetskog graanskog poretka, ve i zbog zatite i razvijanja graanskog drutva u svim dr avama pojedinano. Prema tome, isto kao i unutar svake dr ave tako i u meunarodnim odnosima moraju se uspostaviti pravni odnosi meu dr avama. Konflikte meu dr avama i uzroke koji do tih konflikata dovode Kant je uporedio sa ponaanjem oveka u prirodnom stanju. Na taj nain on je eleo da poka e da je i meu dr avama mogue uspostaviti izvesnu paralelu koja postoji izmeu racionalnih individua. Kao to individue, koje slede svoje egoistine interese, potuju istovremeno univerzalne zahteve moralnosti, isto tako i slobodne dr ave u meusobnim odnosima treba da potuju odreene univerzalne norme. Imajui u vidu Kantov analoki metod u istra ivanju problema meunarodnog prava, sasvim je jasno da je njegovo reenje, kao i prilikom razmatranja problema prirodnog stanja, bilo bazirano na dijalektikom karakteru antagonizama koji vladaju meu pojedincima u drutvu. Naime, anatagonizmi meu dr avama, slino kao i oni koji deluju meu pojedincima u prirodnom stanju su glavni razlog
15

MARINKO LOLI

Isto, str. 34.

32

Priroda je, dakle, netrpeljivost ljudi, pa ak i velikih drutava i dr ava te vrste stvorenja, opet upotrebila kao sredstvo da u neizbe nom antagonizmu izmeu sebe pronae stanje mira i bezbednosti... US, str. 34. 17 Isto, str. 34. 18 US, str. 35, KMS, str. 318.

16

33

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

zbog ega dr ave treba da napuste prirodno stanje u meusobnim odnosima i pokuaju da svoje odnose utemelje na pravnim i moralnim principima. Drugim reima: netrpeljivost meu ljudima Kant na analogan nain proiruje i na odnose meu dr avama. Meutim, ova analogija ne zadovoljava u potpunosti, jer konflikti koji nastaju meu dr avama mnogo su slo eniji i eskaliraju esto u ratne sukobe ogromnih razmera. U svojoj diferenciranoj analizi anatagonizama koji postoje meu dr avama, Kant je ukazao na njihovu dvostruku prirodu. S jedne strane, oni dovode do rata koji na strahovit nain razara kulturu i sve oblike civilizovanog ivota, a s druge strane ratni sukobi prisiljavaju dr ave da pronau izlaz iz takvog stanja i nagoni ih da stupe u graanski poredak16. Kantov uvid u ambivalentnu prirodi antagonizama, predstavlja polaznu osnovu za reenje problema utemeljenja graanskog drutva i stvaranja zajednice dr ava. Naime, Kant polazi od teze da nema ni umne zajednice niti zajednice dr ava bez potovanja moralnih naela. Po Kantovom miljenju, do ostvarenja ovog cilja vode dva puta. Prvi je, put prirode, koji se sastoji iz niza nesavrenih pokuaja, padova i pustoenja, pa ak i opte iscrpljenosti.17 Drugi je, put uma koji bi, po Kantu, ovek mogao da pree do svog cilja, tj. do ostvarenja svetskog graanskog poretka, i bez toliko alosnih iskustava. Taj put, po Kantovom miljenju, vodi do reenja u vidu saveza naroda.18 Dobro je poznato da ideja o stvaranju svetske zajednice dr ava u obliku saveza naroda, nije Kantov originalan izum. Ova ideja ima relativno dugu, ali ne ba tako slavnu tradiciju u politikoj i diplomatskoj istoriji modernog sveta. Meutim, pozicija sa koje Kant brani ideju drutva naroda zasnovana je na kljunim postavkama njegove transcendentalne teorije umnosti. Za razliku od nekih pokuaja Kantovih prethodnika da pod okriljem neke mone dr ave stvore saveza naroda, Kant je svojom koncepcijom saveza dr ava eleo, da svakoj dr avi, bez obzira na njenu mo i veliinu, osigura prava i bezbednost i to bez obzira na njenu vlastitu mo i mogunost ispravne pravne procene. Takve garantije pru ao bi savez naroda (Fedus

MARINKO LOLI

Amphictyonum)19 sastavljen od jedne ujedinjene moi i jedne ujedinjene volje koja bi odluivala prema pravnim zakonima. Kantova zamisao o stvaranju saveza dr ava imala je za cilj da se manje moi (dr ave) na federalnom principu centralizuju u jednu veliku mo, (savez dr ava) i da se na taj nain neutraliu sukobi meu dr avama. Za razliku od svojih protivnika, koji su smatrali da je ova ideja pomalo zanesenjaka, Kant je verovao, da ona predstavlja jedini realan izlaz iz nevolja u koje dr ave u borbi jedna protiv druge zapadaju. Siguran znak da e doi do federalizacije sveta, Kant je video u injenici da su ljudi zbog slinih nevolja bili primorani da napuste prirodno stanje i stvore graansko drutvo. Kant je smatrao da e sve do uspostavljanja svetskog graanskog poretka trajati ratovi koje je on tumaio kao nameru prirode da uspostavi nove odnose meu dr avama.20 Kraj ratnih sukoba meu dr avama Kant je oekivao tek onda kada, s jedne strane bude izgraeno najbolje mogue ustrojstvo graanskog poretka (iznutra), a s druge strane, kada zajednikim dogovorom i zakonodavstvom (spolja) bude uspostavljeno stanje koje e, nalikujui graanskoj politikoj zajednici moi da odr ava samo sebe kao neki automat. 21 Posle odreenja temeljnih principa i strukture svetske zajednice dr ava, Kant je pokuao da sa stanovita svoje transcendentalne filozofije istorije poka e mogunost nastanka jedne takve zejednice. Stvaranje svetskog saveza dr ava Kant je razmotrio sa stanovita tri22 koncepcije istorije. Prema jednoj od tih koncepcija, koja polazi od Epikurove pretpostavke o haotinom kretanju svetske istorije, do ostvarenja svetskog graanskog poretka mo e doi samo istim sluajem. Meutim, Kant postavlja pitanje imamo li pravo da pretpostavimo da e se priroda kretati pravolinijski u tom pravcu, i da li e ljudski rod dostii najvii stupanj humaniteta? Drugim reima: Kant je eleo da ispita da li se priroda i pored haotinog dogaanja koje vlada u njoj, potpuno pravilno razvija? Ili e pak nesloga na kraju usmeriti sva paklena zla ma koliko nae stanje bilo civilizovano, tako da e sav na napredak i kultura biti uniteni varvarskim pustoenjem? Po Kantu, obe mogunosti su otvorene ako ovek ivi
19 20

US, str. 35. Isto, str. 35. 21 Isto, str. 35. 22 Isto, str. 35-36.

34

Isto, 36. Isto, 36. 25 I dalje: ni u graansku slobodu se sada vie ne mo e dirati a da se od toga ne oseti teta u svim prirodnim delatnostima, posebno u trgovini, a time i slabljenje dr avnih snaga u spoljanjim odnosima. US, str. 37.
24

23

35

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

u stanju divlje slobode, jer takvo stanje ravno je sluaju. Prema tome, u Kantovom shvatanju istorije, reeno savremenim renikom, mesto kontingentnosti rezervisano je za besciljno stanje divljaka, koji ive u permanentnim sukobima koji su posledica njihovog u ivanja u varvarskim oblicima slobode. Jedan od glavnih razloga zbog kojih dr ave moraju napustiti prirodno stanje u meusobnim odnosima jeste taj, to se sva bogatstva i sve snage umesto za kulturni razvitak koriste za voenje rata. Ti sukobi, po Kantu, prisiljavaju nau vrstu da za otpor postojeih dr ava pronae zakon ravnote e i ujedinjenu vlast koja e mu pribaviti va nost i tako izgraditi svetski graanski poredak javne sigurnosti. Osobenost Kantove teorije istorije i drutva jeste u tome to se ona ne mo e zamisliti bez spekulativne ili pragmatike antropologije. Naime, Kant u svojim istra ivanjima naizmenino razmatra prirodu drutva i oveka. Tome u prilog svedoi i njegova tvrdnja da e ostvarenje svetskog graanskog poretka kada taj savez bude tek na pola puta do svog ostvarenja ljudska priroda trpeti najvee nedae uz varljiv privid spoljanjeg blagostanja.23 Kakve e sve vrste promena do iveti ljudska priroda i kako e biti te ak taj purgatorijum kroz koji treba da proe pojedinac i oveanstvo na putu do svog cilja vidi se i u jednoj Kantovoj oigledno Rusoom inspirisanoj pesimistikoj izjavi u kojoj se ka e: ...ako se zanemari poslednji stupanj do koga treba da se uspne naa vrsta, onda Ruso nije mnogo greio kada je u odnosu na civilizaciju davao prednost stanju divljaka.24 Vraajui se jo jednom na problem odnosa meu dr avama Kantovoga doba, mo emo videti da kultura predstavlja jedan va an inilaca u preobra aju modernog sveta. Zbog toga je Kant smatrao da ni jedna dr ava ne sme da zanemari izgradnju kulture, jer bi time izgubila deo svoje moi i uticaja u meunarodnim odnosima. 25 U duhu prosvetiteljskog shvatanja ideje progresa, Kant je smatrao da raste opta liberalizacija drutva, koja zahvata sve sfere graanskog ivota. Tu je Kant, pre svega imao u vidu porast religijskih sloboda i slobode veroispovesti. Borbeni duh prosveenosti

raao se iz borbe sa predrasudama i apsolutistikim egoizmom. Iako Kant nije bio nekritian prema optimistinim nadama prosvetiteljskog duha, on je ipak verovao, da e taj duh dopreti i do prestola monih vladara i na taj nain uticati na izmenu principa vladavine apsolutistikih re ima. Meutim, u tim svojim predvianjima Kant nije imao uspeha. Stoga je morao da rezignirano konstatuje da svetski vladaoci nisu voljni da daju novac za stvaranje obrazovnih ustanova niti za neto to bi bilo korisno za ceo ljudski rod. Razlog tome video je u unapred sraunatoj nameri apsolutistikih vladalaca da dobro svojih dr ava i svoje graane upotrebe za nova osvajanja i ratove. I pored toga, Kant je, gajio sangvininu nadu26 da e razvitak oveanstva krenuti u pozitivnom smeru. Kretanje oveanstva u smeru progresa Kant je oekivao zbog toga to je rat kao glavni antagonizam koji vlada meu dr avama, postao ne samo slo en ve i veoma rizian i neizvestan poduhvat.27 Njegova slo enost manifestuje se u poveanju armija i materijalnih izdataka za njihovo odr avanje, ne samo u toku rata, ve i u toku priprema za rat. Odbrambene pripreme postaju preveliko optereenje za dr avu i ne samo da ne poveavaju njenu otpornost prema spoljnim neprijateljima, ve tavie ugro avaju njen opstanak. Opasnost ratnih poduhvata u modernom dobu ogleda se pre svega u neizvesnosti ratnog ishoda i njihovim potencijalnim apokaliptinim posledicama. Meu tim opasnostina najvea je, po Kantu, ona koja preti dr avi od sve veih dugova, (to je po njegovom miljenju moderni izum) ija se otplata ne mo e ni sagledati. Aktuelnost Kantove politike filozofije u kontekstu savremene filozofske rasprave o krizi meunarodnog ekonomskog, pravnog i politikog poretka uveliko zavisi od odgovora na pitanje o tome u kojoj se meri teorija javnih dobara mo e rekonstruisati kao teorija osiguranja prava i u negativnom smislu slobode. Kantova politika filozofija nije meutim, samo metafizika prava ona se takoe, reflektuje na problem ostvarenja umskih naela pravednog istorijskog poretka i u tom kontekstu postaje filozofija kompromisa i reforme. Kod Hobsa ugovor daje dr avnoj vlasti legitimitet kompatibilan sa modernim individualizmom ali ne uspostavlja nikakva norma26 27

MARINKO LOLI

US, str. 199. US, str. 38.

36

tivna naela za ogranienje vlasti. Kod Rusoa, nasuprot tome, ugovor slu i, kao mistian dogaaj zasnivanja zajednice dobrog ivljenja i postavlja teoriju pravedne vladavine. Uzimajui u obzir Rusoov pojam materijalnog samoodreenja pravedna vladavina mo e da se ostvari samo kao samoupravljanje svih u formi demokratije i plebiscita. Prema Hobsu, dok god uopte postoji dr ava onda ona jeste to god treba da bude bez ikakve normativne i kritike distance njegova teorija pristaje na svaki oblik dr ave na koji naie. Rusoov drutveni ugovor meutim, ne mo e da se pove e sa nekom aktuelnom politikom stvarnou; ideje zajednice ivota i oseanja koncentrisane su u nerazruivoj suprotnosti u odnosu na svet moderne politike. One imaju ogromnu kritiku mo ali im istovremeno, to je karakteristino za sve snove i utopije, nedostaje obaveznost. Kao filozofija reforme Kantova politika filozofija ini pragmatinu sintezu Hobsovog smisla za politiku realnost i Rusoovog ideala pravde. Ona ne proteruje um izvan istorijskog sveta niti ga poistoveuje sa svakom politikom realnou koja se mo e sresti. Kant shvata da se ostvarenje prava, slobode i uma mo e ostvariti samo u istorijskom svetu i u uslovima tog sveta. Normativna politika filozofija koja se interesuje za sopstveno ostvarenje mora se pragmatino usredsrediti na postojee uslove vladanja da bi se u njima pronala polazna taka nenasilne promene njihove republikanizacije i reforme u skladu sa naelima prava. Politika reforme je veni kompromis promene a politika filozofija reforme mora istovremeno da bude vrsta u svojim naelima i pragmatino razborita. Kompromis i reforma kod Kanta idu zajedno. Samo na taj nain pravo zasnovano na umu mo e doi u saglasnost sa postojeom politikom moi kako bi je usmerila ka republikanizaciji vrenju vladavine putem javne kritike i filozofskog napora ubeivanja. Razvitak argumentacije u Kantovoj politikoj filozofiji koji smo do sada pokuali da sledimo vodio je od izlaganja umskog pojma prava preko umskog odreenja graanskog drutva do razotkrivanja apriornih kriterijuma za konstituisanja savrenog pravinog poretka. Istorijski ova putanja odgovara evolutivnoj republikanizaciji modernih oblika vlasti potekih iz nasilja koji napreduju ka uspostavljanju istinske republike pod ime Kant podrazumeva politiki

37

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

poredak koji karakterie parlamentarna demokratija, narodno predstavnitvo i podela vlasti. Ipak ni normativno vostvo politike filozofije ni istorijski rad na reformi nisu dovreni postizanjem istinske republike. Kant tumai prelaz iz prirodnog stanja u pravno graansko stanje i dr avu kao prelaz sa privremenih na konane pravne odnose. Dakle, kao prelaz iz stanja u kome je pravo nesigurno, pojmovno neodreeno i nedovreno u stanje u kome je pravo osigurano i potpuno odreeno i time svaka samovolja i nasilje prognani iz ljudskih drutvenih odnosa. Da bi ljudi dostigli ovo potpuno pravino stanje trebalo bi ne samo da napuste prirodno stanje koje vlada meu narodima, stanje spoljanje nezakonitosti izmeu dr ava. U pogledu neizbe ne meuzavisnosti dr ava problem ustrojstva savrenog graanskog poretka nema bez zakonitog spoljanjeg ureenja meu dr avama i bez njega se ne mo e reiti. Po Kantu, politika filozofija stoga mora da ugradi teoriju republike u teoriju meunarodnog pravnog poretka, a pojam reformskog unapreenja prava mora da se obogati dimenzijom svetskoistorijske politike mira. Dok su Hobs, Lok i Ruso bili zadovoljni prevazila enjem interpersonalnog prirodnog stanja i dozvoljavali da se autoritet politike filozofije okona na granici dr ave, Kant je politiku filozofiju odveo preko dr avnih granica i njen najva niji predmet video u najviem politikom dobru pravinog poretka svetskog mira. S obzirom na logiku meuzavisnost reenja problema pravinog poretka kako unutar tako i izmeu dr ava ideja mirovne konfederacije dr ava i ideja republike usidrene su, po Kantu, u uroenom ljudskom pravu na slobodu. Pojedinano pravo na savreno graansko ureenje mo e se ostvariti samo putem spoljanjeg kao i unutranjeg savrenog ureenja dr ave kroz republikansko stanje ili konfederaciju republika. Kantov pojam ljudskog prava oigledno daleko prevazilazi ideje liberalne teorije osnovnih prava u meri u kojoj ukljuuje uslove potpuno odreenog i sigurnog pravnog odnosa. Taj pojam dosti e utopijsku dimenziju osiguranog lanstva u svetskoj republici. Ako se do kraja razviju normativne implikacije prava koje se odnosi na svako ljudsko bie kao takvo onda se to pravo na posletku pokazuje kao pravo na mir i pravdu kako unutar tako i izmeu dr ava.

MARINKO LOLI

38

Sutinski uslov trajnog mira meu dr avama jeste da sve dr ave postanu republike. Poto su, po Kantu, unutranja organizcija vlasti i spoljanje politiko ponaanje vrsto spojeni mora se nai ustav koji je pacifistiki i koji se iz strukturalnih razloga suprotstavlja ratu. Republikansko ureenje uz svoje asno poreklo iz istog izvora pravnog pojma sadr i i nadu da e dovesti do eljene posledice do venog mira, a evo iz kojih razloga: Tra i li se kao to je to u ovom ureenju jedino moguno pri glasanju za ili protiv rata saglasnost svih graana onda nita nije prirodnije do to da e oni dobro promisliti da se upuste u tako opasnu igru da svojim glasovima sebi pribave sve patnje rata. Kantov pojam mira meu narodima, primetno se razlikuje od Hobsovog modela mira. Dok Kant hoe da postigne mir prevazila enjem prirodnog stanja sredstvima prava, hobsovac te i strategiji koja bi mu omoguila efikasno upravljanje prirodnim stanjem izmeu dr ava. njegov pojam mira je izgraen na onim istim elementima koji podr avaju strategiju opstanka ovek u prirodnom stanju. Svi takvi koncepti politike mira mogu se svrstati pod naziv naoru anog nepoverenja iju maksimu racionalnosti treba tra iti u potvrivanju opravdanosti nepoverenja u druge. Osnovna ideja je spreiti rat tako to e se svaki prekid stanja odsustva uiniti rata skupim da niko nee racionalno moi da pronae nikakvu dobit u tome. Kljuna misao je dakle ravnote a terora za iju stabilizaciju je uvek nu na spremnost za odbrambeno naoruanje koje opet da bi se izbegao rizik kanjenja nu no te i spremnosti za ofanzivno naoru anje. Time ravnote a terora po sebi pokree spiralnu trku u naoru anju. Kant ne zasniva mirovni poredak na ravnote i terora ve na izgradnji svetskog pravnog poretka. Kantov pojam mira jeste sekularizovana verzija tradicionalne povezanosti pacis i justitia, mira i pravde koja karakterie kako klasinu tako srednjevekovnu politiku misao. Taj pojam istie sna nu vezu izmeu pravde u dr avi i stanja mira izmeu dr ava i organizuje mir kao sistem za regulaciju sukoba prema standardu opte priznatih zahteva pravde. Veni mir transformaciju svih dr ava u republike koje su po vlastitom ustavu miroljubive jeste svakako jedna (teko) (ne)ostvariva ideja. Kant ne oekuje da se ikada mo e dostii stabilna svetska federacija koja uvek mo e da sprei ratne sukobe. I pored toga veni

39

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV

MARINKO LOLI

mir je nu na ideja vodilja politike. Bez doktrine najvieg politikog dobra Kantova politika filozofija bi ostala bez svog kamena temeljca. Zahtev za venim mirom istog praktikog uma nije fantastian ve konzistentan. Kao to je potinjavanje politike ideji republike praktiki nu no takoe je i potinjavanje politike ideji venog mira du nost. Oba zahteva unutarnji politiki zahtev konane republikanizacije i spoljni politiki zahtev neprestanim naporom uspostavljanja mira zasnovani su na jednom uroenom ljudskom pravu. Pravino zakonodavstvo istog praktikog uma kategoriki zahteva da delamo za veni mir. U pravcu one konstitucije koje nam se zato ine najpodesnijim mo da republikanizam svih dr ava ukupno kako bi smo uinili kraj opakom voenju rata za koji su kao glavnu svrhu sve dr ave bez izuzetka uinile svoje unutranje pripreme. Pa ako bi ovo poslednje i ostalo kao pusta elja mi se, veli Kant, ipak ne varamo prihvatanjem maksime da neprestano delujemo u pravcu mira jer to je du nost. Mo e se rei da to opte i trajno zasnivanje mira ne ini samo jedan deo nego itavu krajnju svrhu Kantove pravne nauke u granicama istog praktikog uma. 28 Delovati u cilju mira, boriti se za pravedan poredak u drutvu, delovati za napredak ljudskog roda, to je poruka, koju nam je ostavio filozof iz Kenigsberga, i koja treba da nama, njegovim potomcima bude, politiki kategoriki imperativ. Iako i u nae vreme, otvoreno velianje vojne sile i rata, izaziva u nama opravdanu strepnju i malodunost, mo da bi bilo dobro, da se prisetimo rei s kojima Kant zavrava svoj spis Spor filozofskog i pravnog fakulteta, koje bi nam mo da mogle povratitit samopouzdanje ili bar moralnu veru u snagu razuma: Ja ne zameram nikome kada se on, obzirom na sva zla u dr avi, pone da gubi nadu u spas ljudskog roda i njegovo napredovanje ka boljem: ja se samo uzdam u herojski lek koji navodi Hjum, a koji bi trebalo da brzo deluje. Kad sada (ka e on) vidim narode kako meu sobom ratuju, isto mi je kao da gledam dva pijanca kako se motkama tuku u trgovini porcelanom. Jer ne samo to e imati dugo da lee voruge koje su jedan drugom napravili, nego e jo imati potom da plate svu tetu koju su nainili. Sero sapiunt Phryges (Kasno su se opametili Frigijci Prev.). 29
28 29

Imanuel Kant, Metafizika morala, Sremski Karlovci, Novi Sad, 1993, str. 156. US, str. 191.

40

Moralna i pravna naela koja predstavljaju umni temelj na kojem je zasnovano Kantovo shvatanje venog mira, ine ono zbog ega ovaj mirovni projekat, ni posle neto vie od dva veka, nije izgubio svoju neposrednu politiku aktuelnost. To je svakako veliki kompliment za mrtvog filozofa, ali ne i za civilizaciju u kojoj ivimo.

Marinko Loli ETERNAL PEACE AND WORLD CITIZEN ORDER

Summary In this paper the author examines the key principles of Kant`s conception of eternal peace and the possibility of an international legal order grounded in Reason. The central segment of the paper consists of an analysis of the problem of mediation between Kants normative theory and political practice. Key words: eternal peace, civil society, res publica, world citizen order, antagonism, truth, justice, public sphere.

41

FILOZOFIJA I DRUTVO XXV