Marko Bala Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za sociologiju

NOVI DRUTVENI POKRETI KAO OBLIK OTPORA IDEOLOGIJI NEOLIBERALIZMA

Apstrakt: U radu se razmatra pojava antiglobalistikih/alterglobalistikih/pokreta za globalnu pravdu, kao i subverzivna uloga koju ovi pokreti imaju u kontekstu neoliberalne globalizacije. U pitanju je fenomen kome je posveden irok korpus naunih radova, pri emu je neophodno praviti razliku izmeu alterglobalistikih pokreta, kao relativno novih drutvenih pokreta i ,,novih ili ,,alternativnih drutvenih pokreta, koji dobijaju na znaaju od ezdesetih godina dvadesetog veka. Iako meu autorima ne postoji konsenzus o tome od kada se tano moe govoriti o pojavi alterglobalistikih pokreta, nema nikakve sumnje da su ovi pokreti privukli panju ire javnosti nakon protesta odranih u Sijetlu krajem 1999. godine. U radu se, takoe, razmatraju i neka od glavnih obeleja ideologije neoliberalizma kao vladajude paradigme savremenog doba, prema kojoj su ovi pokreti krajnje neprijateljski raspoloeni i kojoj se oni otvoreno suprotstavljaju. Zbog toga su njihove aktivnosti usmerene protiv institucija i organizacija poput Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Svetskog ekonomskog foruma ili Svetske trgovinske organizacije, kao glavnih rasadnika neoliberalizma i njegovih razornih posledica. Pored toga, alterglobalistiki pokreti odbacuju reprezentativnu demokratiju kao neadekvatan model demokratije i zalau se za vede uede graana u procesima donoenja odluka, to se u njihovoj viziji slobode, pravde i jednakosti, najbolje ostvaruje putem participativne i deliberativne demokratije. Kljune rei: novi drutveni pokreti, alterglobalistiki pokreti, globalizacija, ideologija, neoliberalizam

Uvod Nastanak i uspon ,,novih drutvenih pokreta

Poetkom pedesetih godina dvadesetog veka, nemaki sociolog u emigraciji, Rudolf Heberle, objavio je knjigu prirunik Drutveni pokreti: uvod u politiku sociologiju, s namerom da razvije nauno objanjenje jedne pojave kojoj je u to vreme bilo posvedeno veoma malo sistematskog teorijskog rada. Time je ovaj profesor na Dravnom univerzitetu Luizijane preduzeo pionirski poduhvat disciplinarnog konstituisanja sociologije drutvenih pokreta i oznaio prekretnicu u nainu objanjavanja ovog fenomena, koje se do tada sastojalo iz analize ideja i teorija vezanih za same pokrete. Heberle je u svojoj knjizi kao najistaknutiju karakteristiku drutvenog pokreta naveo njegove namere da ,,dovede do fundamentalnih promena u drutvenom poretku, naroito u bazinim institucijama svojine i radnih odnosa (Heberle, 1951: 6). Iako jedna ovakva definicija drutvenog pokreta moda upuduje savremenog itaoca na zakljuak da je Heberle ovaj fenomen tretirao na gotovo isti nain kao i ostali autori pre njega, poput Vernera Zombarta (1909), odnosno, da je stavio znak jednakosti izmeu drutvenog pokreta i proleterskog pokreta, ovaj zakljuak bi, zapravo, u osnovi bio pogrean. Vie od pedeset godina nakon objavljivanja prvog izdanja Zombartove studije Socijalizam i socijalni pokret, Heberle je napisao da ,,vie ne moemo da identifikujemo koncept drutvenog pokreta sa proleterskim pokretom (Heberle, 1951: 6; kurziv u originalu), a kao glavne razloge za rekonceptualizaciju shvatanja drutvenih pokreta navodi pojavu faizma, nativistike pokrete u tadanjim evropskim kolonijalnim posedima, seljake pokrete u Istonoj Evropi, farmerske pokrete u Sjedinjenim Amerikim Dravama, kao i potrebu za jednim konceptom koji bi se mogao primeniti na drutvene pokrete u predkapitalistikim drutvima. Ocenjujudi najznaajnije rezultate Heberleovog rada, Milan Mesid u svom radu o teorijskim pristupima fenomenu drutvenih pokreta u amerikoj sociologiji (1998), naziva ovog autora prvim istaknutim posleratnim teoretiarem drutvenih pokreta, a meu njegove najvede doprinose ubraja uvoenje nove koncepcije drutvenih pokreta. Veliki broj sociologa koji su se posle Heberlea bavili prouavanjem drutvenih pokreta, posebno su insistirali na sutinskoj razlici izmeu radnikog pokreta kao ,,starog ili ,,klasinog i ,,novih ili ,,alternativnih pokreta. Kao primeri drutvenih pokreta koji se konvencionalno nazivaju novim, mogu se navesti ekoloki, studentski, kontrakulturni, neofeministiki, mirovni, antinuklearni, antipsihijatrijski, pokreti za alternativnu tehnologiju i alternativnu energiju, pokret za alternativnu ekonomiju, pokreti za rasnu jednakost i ravnopravnost, pokreti za prava marginalizovanih seksualnih grupa, novi urbani pokreti itd1. ezdesete i sedamdesete
1

Pomenuti primeri ,,novih drutvenih pokreta navedeni su prema njihovom popisu u knjizi Vukaina Pavlovida Drutveni pokreti i promene (2006). U zborniku radova Drutvo u pokretu, posvedenom drutvenim pokretima na (post)jugoslovenskom prostoru, ore Tomid navodi ime Vukaina Pavlovida kao jednog od retkih domadih autora koji su dali nauni doprinos razmatranju drutvenih pokreta time to su pruili sintezu teorijskih shvatanja ovog fenomena (Tomid, 2009: 13). Meutim, Pavlovid u svom popisu drutvenih p okreta ne pominje

godine dvadesetog veka bile su period dramatinih drutvenih promena, potresa i previranja, pri emu su ,,novi drutveni pokreti bili znaajne drutvene snage koje su izazvale velike perturbacije u postojedoj konstelaciji drutvenih odnosa. Kako pie Kejt Ne u knjizi Savremena politika sociologija, u poglavlju posvedenom drutvenim pokretima, ,,*t+ermin ,,novi drutveni pokreti koristi se za pokrete koji dobijaju na znaaju poev od ezdesetih godina prolog veka Postoje dva osnovna aspekta zbog kojih se smatraju ,,novim Prvo, karakterie ih niz osobina zbog kojih se u prilinoj meri razlikuju od prethodnih drutvenih pokreta. Drugo, njihov novi karakter potie od naina na koji se javljaju u kontekstima nove drutvene formacije; smatraju se novim zato to su primer novih drutvenih i politikih odnosa (Ne, 2006: 119). Ipak, ova autorka je duboko svesna injenice da su navedeni kriterijumi razlikovanja ,,starih i ,,novih pokreta sporni, te da su i jedan i drugi predmet brojnih rasprava, to bi ujedno bili i glavni razlozi zbog ega se epitet novi stavlja pod navodnike kada se govori o drutvenim pokretima koji jaaju od ezdesetih godina dvadesetog veka. Pojedini autori su doveli u pitanje ak i smu ideju po kojoj vedina ovih pokreta predstavlja pojavu novijeg datuma. Tako, na primer, Kreg Kelhun smatra da je ,,poetkom XIX veka bilo mnogo pokreta, ukljuujudi feministiki pokret, nacionalistike i verske pokrete i, ak, aspekte klasnog pokreta, kao to je utopijski komunitarizam Roberta Ovena, koji su imali manje dodirnih taaka sa konvencionalno definisanim radnikim pokretom, nego sa novim drutvenim pokretima (Ne, 2006: 120). Ovu marginalizaciju drutvenih pokreta, izuzev radnikog, od strane klasine sociologije, Kelhun vidi kao posledicu ,,racionalistike, instrumentalistike jednostranosti sme sociologije. im je radniki pokret, institucionalizovan krajem XIX veka, sa davanjem prava glasa, shvaden je kao osnovni drutveni pokret industrijalizacije i progresivne drutvene promene. Ostali pokreti, koji su bar u istoj meri bili posvedeni transformacijama sopstvene linosti, izboru ivotnog stila i estetskim kriterijumima u proceni linih i drutvenih aranmana, ignorisani su kao irelevantni za racionalni, materijalni napredak (Ne, 1996: 130). Autori kao to su Andre Gunder Frank i Marta Fuentes otili su jo dalje u prolost u pokuaju da odrede vremenski okvir nastanka ,,novih drutvenih pokreta. Za razliku od autora koji drutvene pokrete smatraju pojavom modernog doba2, Frank i Fuentes zastupaju miljenje po kome su vedina ,,novih pokreta zapravo stariji od ,,starog ili ,,klasinog, odnosno, proleterskog pokreta. Dok mirovni i ekoloki/zeleni pokreti, uz izvesne ograde, s pravom mogu da pretenduju na status novih drutvenih pokreta , dotle se za seljake, etnike/nacionalistike, verske, pa ak i enske/feministike pokrete moe tvrditi da su
alterglobalistike pokrete, niti daje nagovetaje o njihovom postojanju, iako su oni u vreme pisanja njegove knjige ved uveliko bili prisutni na globalnoj sceni. 2 U predgovoru Turenovoj knjizi Sociologija drutvenih pokreta, Sran Vrcan i Vukain Pavlovid navode Toma Botomora kao autora koji zauzima takvo gledite, dodajudi da Botomor ,,pravi otru razliku izmeu pre politikih pokreta (kao to su, recimo, seljake bune u feudalizmu) i modernih drutvenih pokreta, koji su direktno ukljueni u politiki konflikt, vrde ideoloki usmereni i, po pravilu, iri i trajniji. Pojava i delovanje radnikog pokreta za njega je paradigma modernih drutvenih pokreta (Vrcan i Pavlovid, 1983: 7 8; kurziv u originalu).

postojali vekovima, ak i milenijumima u mnogim delovima sveta3. ,,Ipak, mnogi od ovih pokreta sada se uobiajeno nazivaju ,,novim, iako evropska istorija belei nebrojeno drutvenih pokreta kroz istoriju (Frank and Fuentes, 1987: 1503). Kao primere za svoju tvrdnju ovi autori navode ,,spartakistike pobune robova u Rimu, krstake i bezbrojne verske ratove, seljake pokrete/ratove u Nemakoj esnaestog veka, istorijske etnike i nacionalistike sukobe irom kontinenta, i enske pokrete koji su izazvali jaku reakciju kao lov na vetice i skorije oblike represije. U Aziji, arapskom svetu i ekspanziji Islama, Africi i, naravno, Latinskoj Americi, viestruki oblici drutvenih pokreta bili su nosioci drutvenog otpora i transformacije tokom istorije (Frank and Fuentes, 1987: 1503). Istinska razlika izmeu ,,novih i ,,starih drutvenih pokreta, po njihovom miljenju, ne predstavlja nekakva recentnost u nastanku ovih prvih, ved iskljuivo nove karakteristike koje ti pokreti poseduju. Jedan od razloga zbog koga se o drutvenim pokretima koji dobijaju na znaaju od ezdesetih godina prolog veka govori kao novim, odnosi se na novi drutveni kontekst i nain na koji su ovi pokreti smeteni u tom kontekstu. Dok pojedini sociolozi smatraju da su promene u klasnoj strukturi naprednih industrijskih drutava stvorile uslove za pojavu novih drutvenih pokreta i njihovu proliferaciju, dotle drugi autori u svojim radovima promoviu ideju po kojoj je uspon ovih pokreta nerazdvojno povezan sa nastankom novog oblika drutva. U prvu grupu autora spada Klaus Ofe, sociolog marksistike provenijencije, koji iznosi miljenje po kome su relativan prosperitet socijalne demokratije, visok nivo obrazovanja i porast zaposlenosti u sektoru usluga stvorili povoljnu klimu za nastanak novih drutvenih pokreta. ,,Ofe smatra da nove obrazovane srednje klase, naroito oni zaposleni u dravnim slubama i ,,dekomodifikovane grupe, kao to su studenti, domadice i korisnici socijalne pomodi, reaguju na univerzalistika interesovanja novih drutvenih pokreta. Po njegovom miljenju, kod ovih grupa je verovatno najizraenija svest o iracionalnostima savremenog kapitalistikog sistema, odnosno, najneposrednije su iskusili njegove nedostatke (Ne, 2006: 123). Meu autorima koji su nove drutvene pokrete doveli u vezu s a transformacijom drutva posebno se izdvaja francuski sociolog Alen Turen, jedan od najistaknutijih teoretiara postindustrijskog drutva. Pored toga to drutvene pokrete oznaava kao temu od izuzetnog znaaja za sociologiju kao nauku, Turen smatra da njihova pojava nikako nije efemerne prirode, niti da su oni nekakvo marginalno suprotstavljanje poretku, ved da su ,,potka drutvenog ivota i, zdrueni sa orijentacijama istoriciteta, proizvode drutvene prakse kroz institucije i drutvenu i kulturnu organizaciju(Turen, 1983: 151). Odreujudi svoju teorijsku perspektivu kao postmarksistiku, ovaj autor smatra da je sukob buroazije i proletarijata imao sredinji znaaj u industrijskom drutvu, ali i da ovaj tip drutva naputa istorijsku pozornicu, to ujedno znai da radniki pokret vie nije glavni protagonista u
3

Zapaanju ovih autora mogu se pridodati primeri koje Lorna Vir navodi kao kritiku dominantnih stavova unutar diskursa o ,,novim drutvenim pokretima. Ona, izmeu ostalog, navodi sluaj marginalizovanih seksualnih grupa u Evropi koje su pronale ,,istraivake i zastupnike grupe t okom poslednjih godina devetnaestog veka, iako se moe tvrditi da oni nisu inili drutveni pokret sve do masovne mobilizacije grupa za seksualnu reformu tokom 1920 ih i 1930 ih (Weir, 1993: 76 77).

osporavanju legitimiteta drutvenog poretka (Turen, 1983: 52 55). Umesto toga, nastupio je period tranzicije ka postindustrijskom drutvu, u kome sektor proizvodnje gubi primat u korist sektora znanja, te zbog toga klasni sukob sada zamenjuje sukob oko kontrole znanja i informacija kao najvrednijih resursa u drutvu. Meutim, i ovaj kriterijum razlikovanja starih/novih drutvenih pokreta takoe je bio podvrgnut otroj kritici. Logika rezonovanja teoretiara ,,novih drutvenih pokreta, kao to su Ofe i Turen, ne predstavlja nita drugo nego circulus vitiosus. Takvo je zapaanje iznela Lorna Vir u svom radu o ogranienjima analize ,,novih drutvenih pokreta, u kojem pie da ovakva vrsta rasuivanje upuduje na zakljuak da su ,,savremeni drutveni pokreti nastali iz strukturalnih promena posleratnog/postfordistikog/postindustrijskog p erioda putem posredovanja mistinih veznika: navodno zdruene karakteristike savremenih drutvenih pokreta, kao to su identitet i kulturna politika, misteriozno su povezani sa odreenim strukturalnim promenama. Argument je, prema tome, tautoloki: drutveni pokreti su po definiciji novi poto je istorijski period nov (Weir, 1993: 80 81). Ipak, ne treba prevideti injenicu da su savremeni drutveni pokreti sve do sedamdesetih godina prolog veka bili neopravdano zanemarena tema u sociologiji (Giddens, 1986; della Porta and Diani, 2006), pa bi slabosti kojima su bremenite pomenute teorijske perspektive, trebalo donekle pripisati i dosta sporom razvoju sociolokog prouavanja drutvenih pokreta4. Svemu ovome treba dodati da se termin ,,novi danas smatra donekle neprikladnim kada se govori o pomenutim drutvenim pokretima (Ne, 2006: 119), kao i to da se u meuvremenu pojavio jedan drugaiji tip drutvenih pokreta koji bi trebalo posmatrati kao novi drutveni fenomen.

Alterglobalistiki pokreti kao novi drutveni pokreti

Kada je pre deset godina Imanuel Volerstin, nasuprot Frensisu Fukujami, istorijski pad realsocijalizma tumaio kao poetak istorijskog slabljenja, a ne trijumfa realkapitalizma i liberalizma, takvo miljenje tada je bilo prilino usamljeno, ak ekstravagantno. Danas ved vie nije tako. Teroristiki napad na SAD 11. septembra 2001. ovaj istorijski proces slabljenja realkapitalizma samo je ubrzao i pojaao. Zbog toga su simptomi ovog slabljenja danas ved mnogo izraeniji i vidljiviji to je i sve veda i sve eksplozivnija napetost izmeu neprestane kapitalistike internacionalizacije, koja sebe ideoloki, dakle lano i agresivno prikazuje kao jedini mogudi oblik progresivne ,,globalizacije, na jednoj, i preteno spontanih, masovnih i kapilarnih protesta i pokreta protiv takve ,,globalizacije, koje njihovi modni i ljuti protivnici, pa i poneki od njih samih, krivo prikazuju, odnosno samoprikazuju kao ,,anti globalizacijske, ali koji su, najvedim delom, zapravo, alternativno globalizacijski *Popovid, 2002: 11 - 12].
4

Vano je napomenuti da se kao dve najrazvijenije teorijske tradicije u istraivanju drutvenih pokreta izdvajaju teorija mobilizacije resursa (Resource Mobilization Theory) i teorija novih drutvenih pokreta (New Social Movement Theory). Prva se razvija u okvirima amerike sociologije i poiva na premi sama liberalnog individualizma, dok je druga marksistiki intonirana i javlja se na evropskom tlu (Ne, 2006: 134 172).

U predgovoru jugoslovenskom izdanju Andre Gunder Frankove studije Lumpenburoazija i lumpenrazvoj u Latinskoj Americi, Milan Popovid u kratkim crtama skicira glavne osobine drutvenih pokreta koji se veoma esto, a moda i pogreno, nazivaju antiglobalistikim. Pored toga, Popovid je skrenuo panju i na drutveni kontekst u kojem se odvijaju aktivnosti antiglobalistikih pokreta, pri emu ih on, sasvim ispravno, tumai kao simptom krize koja je zahvatila jedan drutveno ekonomski poredak za koji se verovalo da nema alternativu. Teroristiki napad na SAD 11. septembra 2001., koji je inicirao pokretanja rata protiv terorizma; ratovi, poput onih u Iraku i Avganistanu, koji su inicirani u ime rata protiv terorizma; svetska ekonomska kriza, koja je nastupila 2008. i koja nikako ne jenjava; borbe radnike klase protiv otrih mera tednja (austerity measures), kao propisanog/nametnutog recepta za izlazak iz krize; povratak dravnog intervencionizma u zemljama koje su drugima postavljale zahtev za takozvanom minimalnom dravom; kriza legitimiteta liberalne demokratije; ponovni uspon ekstremne desnice; opta nesigurnost i nepoverenje, samo su neki od akutnih problema koji dovode u pitanje smisao i sutinu ideologije neoliberalizma kao vladajude paradigme savremenog sveta. Upravo ova haotina slika drutveno ekonomskih potresa koji su pogodili svet krajem dvadesetog i poetkom dvadeset prvog veka, predstavlja socijalni okvir u kojem se javljaju antiglobalistiki pokreti i u kojem oni dobijaju pun zamah. Kao to je ved reeno, sm termin antiglobalistiki pokret obavijen je nemalim kontroverzama. Naime, termin je uao u iru upotrebu nakon uvenog protesta protiv Svetske trgovinske organizacije, odranog krajem 1999. godine u Sijetlu, koji je ujedno skrenuo panju ire javnosti na postojanje ovih pokreta. Zbog toga ovaj dogaaj, poznat kao Bitka za Sijetl (Battle for Seattle), ima izuzetan znaaj u istoriji aktivnosti ovih pokreta. Meutim, veliki broj njihovih aktivista odbacuje naziv antiglobalista kao nain line identifikacije (Castells, 2010; Grubaid, 2003; Engler, 2007; Kiely, 2005) i za njih on predstavlja stigmu kojom su ih obeleili njihovi kritiari i mas mediji. Prema tome, iako su ogoreni protivnici neoliberalne globalizacije, ,,antiglobalistiki pokreti se, zapravo, zalau za drugaiju vrstu globalizacije, te se zbog toga deklariu kao alterglobalistiki pokret (alterglobalist movement), pokret za globalizaciju odozdo (movement for globalization from below), anti neoliberalni pokret (anti neoliberal movement), pokret za globalnu pravdu (global justice movement). Naomi Klajn navodi da se ovi pokreti nazivaju jo i anti korporativnim (anti corporate), anti kapitalistikim (anti capitalist), anti slobodnotrgovinskm (anti free trade) i anti imperijalistikim (anti imperialist) (Klein, 2001). Pojedini autori o njima govore i kao o novim, novim drutvenim pokretima (Feixa, Pereira and Juris, 2009); najnovijim drutvenim pokretima (Day, 2005); ili kao o novom anti kapitalistikom globalnom pokretu (Bello, 2007), to sve ukazuje na injenicu da je re o novom socijalnom fenomenu. Nelagodnost koju veliki broj aktivista oseda povodom etikete antiglobalista delom potie i zbog toga to se mnoge ekstremno nacionalistike politike partije deklariu kao antiglobalistike (Nacionalni front u Francuskoj bi mogao da poslui kao paradigmatian primer takve partije), pa bi stoga ,,[n]acionalisti bili jedini autentini ,,antiglobalisti:
6

alterglobalizacija podrazumeva borbu za istinsku globalizaciju ne ,,globalizaciju najgoreg koja nam se namede odozgo, ved globalizaciju internacionalizma i socijalne pravde (Grubaid, 2003: 89). Meu najpoznatije alterglobalistike pokreta ubrajaju se: Mree direktne akcije (Direct Action Network), Zauzmimo ulice (Reclaim the Streets), Crni blok (Black Block), Ruiasti blok (Pink Block), Bela odela (Tute Bianche), Front za osloboenje Zemlje (Earth Liberation Front), Zapatistika armija nacionalnog osloboenja (Ejrcito Zapatista de Liberacin Nacional), Dosta! (Ya Basta!), kao i jedan od najnovijih pokreta u familiji alterglobalista, Okupiraj (Occupy). Pored terminoloke konfuzije koja prati fenomen alterglobalistikih pokreta, meu autorima postoji veliko neslaganje koje se odnosi na pitanje da li se tu radi o mnotvu meusobno udruenih pokreta ili je re o jedinstvenom drutvenom pokretu (Engler, 2007). Donatela dela Porta i Mario Diani, u zajednikoj knjizi o drutvenim pokretima, piu da bi ,,povezivanje izraza poput ,,pokreta za globalnu pravdu sa jedinstvenim, homogenim akterima bilo veoma pogreno. Inicijative protiv neoliberalne globalizacije veoma su heterogene i nisu nuno povezane jedna sa drugom (della Porta and Diani, 2006: 2). Ono to nije sporno kada su u pitanju alterglobalistiki pokreti jeste njihova markantna osobina da u svojoj borbi protiv neoliberalne globalizacije ukrste veliki broj razliitih ideolokih orijentacija5: anarhizam, feminizam, socijalizam, sindikalizam, ekologizam, nativizam, pacifizam itd. Prema tome, posmatrati alterglobalistike pokrete kao potpuno razliite i striktno odvojene od aktivnosti ili idejne usmerenosti ostalih drutvenih pokreta poput ekolokog, feministikog, radnikog ili mirovnog, predstavljalo bi veliku greku, proisteklu iz potpunog nepoznavanja ovog fenomena. Kao to dela Porta i Diani piu: ,,na poetku novog milenijuma, verovatno po prvi put nakon 1968., talas mobilizacije za globalizaciju odozdo izgleda da ima potencijal za globalni, uopten izazov, kombinujudi teme tipine za klasne pokrete sa temama tipinim za nove drutvene pokrete, poput ekolokog ili za rodnu ravnopravnost (della Porta and Diani, 2006: 2; kurziv dodat). Zbog toga ne udi to se alterglobalistiki pokreti ,,dotiu niza pitanja, od eksploatacije deijeg rad a od strane svetskih brendova do unitavanja uma, od ljudskih prava u zemljama u razvoju do vojnih intervencija od strane zapadnih sila (della Porta and Diani, 2006: 2). Dovoljno je navesti svega nekoliko primera kako bi se ilustrovala injenica da raznoliki drutveni pokreti, koji sebe nazivaju alterglobalistikim, dele zajednikog neprijatelja, a da ujedno usvajaju razliite ideoloke orijentacije. Jedan od alterglobalistikih pokreta iz Bolivije, pod nazivom ene stvaraju (Mujeres Creando), predstavlja anarho feministiki pokret ije su aktivnosti usmerene protiv maizma, predrasuda protiv homoseksualaca i neoliberalizma, pri emu se te aktivnosti zasnivaju na nenasilnim metodama i u opoziciji prema politikim partijama i dravi (Day, 2005: 32 33). Jo jedan od alterglobalistikih
5

U navedenom citatu iz teksta Milana Popovid, autor se, opisujudi ,,neprestanu kapitalistiku internacionalizaciju, oslanja na vrednosnu koncepciju pojma ideologija (,,koja sebe ideoloki, dakle lano i agresivno prikazuje kao jedini mogudi oblik progresivne ,,globalizacije ), odnosno, na shvatanje koje bi odgovaralo onome to je Karl Manhajm nazvao partikularnim pojmom ideologije (Manhajm, 1978). Mi demo se, umesto ovakvog odreenja ideologije, drati shvatanja po kome ona predstavlja zaokruen pogled na svet.

pokreta koji su nastali na podruju Latinske Amerike jeste Pokret seljaka bezemljaa (Movimento Rural Sem Terra) iz Brazila. Ovaj pokret se fokusira na socijalne i politike odnose u ruralnim delovima zemlje, a njegovu glavnu strategiju ini zauzimanje zemljita kako bi se izbegla njegova eksproprijacija od strane vlasnika krupnog kapitala. ,,MST je danas jedan od najpoznatijih drutvenih pokreta u svetu u razvoju. Njegova politika direktne akcije je izazov novom talasu koncentracije zemljita koji se odigrao u neo liberalnoj eri. Pokret promovie nehijerarhijski, grasrut pristup organizaciji i odrava autonomiju naspram ustanovljenih politikih partija, ukljuujudi i Radniku partiju (Kiely, 2005: 208). Krajem januara 2002. godine, odrano je zasedanje Svetskog ekonomskog foruma u Njujorku, to je bio povod za organizovanja novih protesta amerikog alterglobalistikog pokreta, odnosno, za organizovanje prvog protesta ovog pokreta nakon teroristikog napada 11. septembra 2001. Pokret koji je odrao protest protiv zasedanja Svetskog ekonomskog foruma , poznat pod akronimom ANSWER (Act Now to Stop War & End Rasicm), je ,,nastao odmah nakon 9/11 kao najvedi pokreta anti ratnih akcija, organizujudi vedinu mirnih mareva u SAD (Starr, 2005: 36). Prema tome, ANSWER predstavlja alterglobalistiki pokret kod koga su pacifistiki impulsi daleko jai i izraeniji nego to je to sluaj sa ostalim pokretima ove vrste. Ovako irok spektar ideja i orijentacija reito svedoi o tome da je alterglobalistiki pokret, tako esto percipiran kao jedinstveno i homogeno kolektivno telo, sainjen od velikog broja razliitih i kontradiktornih elemenata, zbog ega se on slikovito moe predstaviti kao nekakva konica u kojoj se roje i meusobno sudaraju najrazliitije ideologije. Manuel Kastels (uenik Alena Turena) na slededi nain sumira tu raznolikost konstitutivnih elemenata alterglobalistikog pokreta:
Dakle, glavne komponente pokreta, kao to se pojavljuju iz posmatranja jednog simbolikog dogaaja koji saima akciju pokreta, bi bile: kritiari socijalnih i environmentalnih posledica globalizacije koja se zasniva na slobodnoj trgovini i kojom dominiraju interesi kapitalistikih korporacija; zagovornici regulacije svetskih finansijskih trita; NVO u znak solidarnosti sa siromanima u svetu, ukljuujudi i zagovornike ukidanja stranog duga siromanim zemljama; religijske grupacije; humanitarne NVO; radnici i njihovi sindikati, koji brane svoja radna mesta, beneficije i uslove za rad; farmeri i seljaci koji odbijaju da prihvate posledice sporazuma o slobodnoj trgovini; seljaki pokreti irom sveta i njihove mree solidarnosti; pokreti domorodakih naroda i njihove mree solidarnosti; environmentalni pokreti; enski pokreti; revolucionarni umetnici; anarhisti i autonomne grupacije razliitih ideologija i tradicija; mladi ljudi u nasilnoj pobuni protiv svojih drutava; politike partije stare levice, kako mejnstrim (komunisti, levi socijalisti), tako i radikalna levica (trockisti); kritiki, nezavisni intelektualci, kao to su lanovi pokreta ATTAC i Meunarodnog foruma o globalizaciji *Castells, 2010: 150+.

injenica da alterglobalistiki pokret predstavlja konglomerat socijalnih aktera objanjava ogromnu raznolikost uesnika masovnih protesta protiv neoliberalne globalizacije, kakav je bio u Sijetlu 1999. godine. Demonstracije u Sijetlu, uperene protiv STO i odrane tokom takozvane ,,Milenijumske runde trgovinskih pregovora, okupile su na jedno mesto nepregledno mnotvo pripadnika razliitih pokreta protiv neoliberalne
8

globalizacije, pristiglih iz raznih delova sveta kako bi udruili snage i pruili otpor zajednikom neprijatelju. Najvedi broj uesnika sainjavali su sindikalni radnici, zatim brojni pokreti za zatitu ivotne okoline, meu kojima i oni militantni, kao to su Zemlja na prvom mestu! (Earth First!) i Mrea akcije za kine ume (Rainforest Action Network), dok je glavnu snagu demonstracija inila koalicija formirana oko Mree direktne akcije, ije jezgro je sainjavala grupa umetnika anarhista pod nazivom Umetnost i revolucija (Art&Revolution). Aktivisti pokreta Drutvo loma (Ruckus Society), koji se zalau za nenasilne proteste, poduavali su ostale uesnike taktikama graanske neposlunosti. U Bici za Sijetl uestvovali su jo i Meunarodni forum o globalizaciji, mrea intelektualaca koji predlau alternative globalizaciji; domorodaki narodi, mobilisani iz raznih delova sveta; francuski seljaci, koje je predvodio oze Bove, istaknuti aktivista protiv genetski modifikovane hrane; pripadnici anarhistikog Crnog bloka, alterglobalistikog pokreta koji ne zazire od upotrebe nasilnih metoda, kao to su napadi na komercijalno vlasnitvo i policiju kao simbole represije i alijenacije; nekolicina enskih organizacija i mnogi drugi (Castells, 2010: 148 149). Ono to dodatno komplikuje socioloku analizu alterglobalistikih pokreta jeste odsustvo konsenzusa meu autorima o tome od kada se tano moe govoriti o pojavi ovih pokreta. Odreen broj autora je saglasan da njihova aktivnost nije poela sa Bitkom za Sijetl (Giugni, Bandler and Eggert, 2006; Starr, 2005; Rucht, 2000). Pojedini sociolozi smatraju da su ovi pokreti objavili rat neoliberalizmu negde tokom osamdesetih godina prolog veka, pa je tako 1988. godine pokrenut snaan talas mobilizacije protiv zasedanja Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Berlinu, sa oko osamdeset hiljada uesnika na demonstracijama. Zanimljivo je da ,,*i+ako su demonstranti uglavnom, ali ne iskljuivo, bili iz Nemake, spektar grupa je bio slian onom u Sijetlu, ukljuujudi sindikate, leviarske partije, feministkinje, ekologiste, grupe za graanska prava, grupe iz Tredeg sveta, itd Tokom narednih godina, vedina zasedanja MMF a i Svetske banke nastavila su da privlae proteste, iako manjih razmera nego u Berlinu (Rucht, 2000:7). Nekoliko godina ranije, tanije 1984. godine, prilikom samita Grupe 7 (G7) u Londonu, organizovan je Drugi ekonomski samit (The Other Economic Summit), koji su pokrenule organizacije za razvoj, solidarnost i okruenje. ,,U tom smislu se, stoga, PGP [pokret za globalnu pravdu, prim., M. B.+ moe videti kao direktan izdanak takozvanih novih drutvenih pokreta (NDP a), koji su stvorili glavni oblik osporavanja tokom protekle tri decenije u Zapadnoj Evropi (Giugni, Bandler and Eggert, 2006: 4). Prema tome, alterglobalistiki pokreti nisu nastali iznenada i spontano, niti je njihova geneza nepovezana sa drutvenim zbivanjima tokom burnih 1960 ih i 1970 ih, iji su glavni protagonisti bili ,,novi drutveni pokreti. Praktini rezultati koje su ovi pokreti ostvarili, kao i njihova idejna zaostavtina predstavljali su vrst oslonac za alterglobalistike pokrete koji su tada bili u povoju. Ovome treba pridodati i zapaanje koje je iznela Valentajn Mohadam u nedavno objavljenoj knjizi Globalizacija i drutveni pokreti: islamizam, feminizam i pokret za globalnu pravdu, u kojoj pie sledede: ,,Dananji pokret za globalnu pravdu moe se povezati sa transnacionalnim pokretima radnika, socijalista, komunista, progresivaca i anarhista tokom ekonomskog perioda koji je Polanji nazvao ,,velikom
9

transformacijom. Mnogi stariji aktivisti u savremenom pokretu za globalnu pravdu nekada su bili povezani sa leviarskim organizacijama i pokretima solidarnosti, mnogi mlai aktivisti ukljueni su u stvar za ekonomsku i radnu pravdu, a radovi Karla Marksa dobro su poznati mnogim aktivistima (Moghadam, 2012: 14). Ipak, kao to se to moe zakljuiti na osnovu debate o ,,novim drutvenim pokretima, neophodno je prilikom razmatranja pojave alterglobalistikih pokreta tek uslovno govoriti o njima kao o relativno novim drutvenim pokretima. Ovaj problem je usko povezan sa raspravom koja se u drutvenim naukama vodi oko pitanja od kada zapoinje proces globalizacije (Vuletid, 2006: 119 137). Autori koji smatraju da je u pitanju proces koji traje ved vekovima, odbacuju iroko rasprostranjeno miljenje da se alterglobalistiki pokreti javljaju u skorijoj prolosti. Vandana iva, indijska fiziarka i aktivistkinja, sasvim je jasno iznela svoj stav o ovom pitanju prilikom demonstracija u Sijetlu: ,,Prva globalizacija je bio kolonijalizam i trajala je 500 godina. Druga globalizacija je bio takozvani ,,razvoj i trajala je 50 godina. Treda globalizacija je bila ,,slobodna trgovina i trajala je samo 5 godina (Shiva, navedeno prema Starr, 2005: 19). Ukoliko prihvatimo ovo stanovite, onda bi se pokreti koje su potlaeni narodi organizovali protiv dominacije evropskih kolonijalnih imperija, mogli nazvati alterglobalistikim, te se savremeni pokreti ove vrste ne bi mogli smatrati istinski novom pojavom. Meutim, ak i ukoliko je ovo tano, savremeni alterglobalistiki pokreti, za razliku od nekadanjih drutvenih pokreta, danas imaju na raspolaganju novu vrstu oruja, koju oni efektivno koriste zarad ostvarivanja svojih ciljeva, a to su nova sredstva masovne komunikacije, meu kojima je verovatno najznaajniji internet. U pogledu njihove upotrebe zarad postizanja odreenih ciljeva, pokret Zapatista je odigrao pionirsku ulogu i pruio snaan podsticaj ostalim alterglobalistikim pokretima. Upravo je ovu injenicu imao u vidu Manuel Kastels kada je u svojoj studiji Mod identiteta (drugom tomu njegove trilogije Informaciono doba) podvrgao analizi pet drutvenih pokreta6, koji su meusobno veoma razliiti, ali koji su povezani svojim nepomirljivim suprotstavljanjem neoliberalnoj globalizaciji (Castells, 2010: 71 167). Datum koji se oznaava kao poetak ustanka Zapatista predstavlja 1. januara 1994., kada je na snagu trebao da stupi kontroverzni sporazum poznat kao NAFTA (North American Free Trade Agreement). Primena ovog sporazuma izazvala je pobunu domorodakog stanovnitva u meksikoj dravi ijapas, koji su, odluni u nameri da odbrane svoja prava, formirali Zapatistiku armiju nacionalnog osloboenja. Tako je stvoren potpuno nov pokret, koji se umnogome razlikuje od prethodnih pokreta za nacionalno osloboenje i to ne samo zato to su se njegovi pripadnici na reima distancirali od njih (Bello, 2007: 6). Jedna od glavnih razlika sastoji se u tome to pokret formalno nije hijerarhijski organizovan, pa tako Markos, najistaknutiji lan pokreta, nosi titulu subkomandanta. Zapatisti su svoj ustanak zapoeli oruanim sukobima sa meksikom vojskom, da bi kasnije odustali od takvih
6

Pored Zapatista, Kastels je u svojoj studiji razmatrao pokret za globalnu pravdu, japanski kult Aum inirikjo, teroristiku mreu Al Kaida i paravojni pokret Amerika milicija. Posmatrajudi uporedo ovako razliite pokrete, Kastels konstatuje sledede: ,,sa analitike take gledita, ne postoje ,,loi i ,,dobri drutveni pokreti. Svi su oni simptomi naih drutava i svi utiu na drutvene strukture, sa razliitim intenzitetom i ishodima koji moraju biti ustanovljeni na osnovu istraivanja svi su oni, kao to du pokazati, smisleni znaci novih drutvenih sukoba, embrioni drutvenog otpora i, u nekim sluajevima, drutvene promene (Castells, 2010: 74).

10

metoda borbe i posegnuli za novim sredstvima masovne komunikacije kako bi poslali svoju poruku celom svetu. ,,Sutinski znaaj u ovoj strategiji imao je Zapatistino koridenje telekomunikacija, spotova i kompjuterski posredovane komunikacije, kako bi razaslali svoju poruku iz ijapasa celom svetu i da bi organizovali mreu grupa solidarnosti irom sve ta koji su bukvalno zaustavili represivne namere meksike vlade: na primer, tokom vojne invazije na pobunjenike oblasti 9. februara 1995 (Castells, 2010: 83). Jedinstvene karakteristike zapatistikog pokreta navele su pojedine autore da ga nazovu prvim ,,post modernim nacionalno oslobodilakim pokretom (Bello, 2007: 7), kao i prvim informacionim gerilskim pokretom (Castells, 2010: 82). Uspeh koji su Zapatisti postigli upotrebom novih sredstava masovne komunikacije, a naroito interneta, ne samo to im je obezbedio podrku velikog broja ljudi irom sveta, ved je posluio i kao primer nenasilne borbe koji de slediti vedina potonjih alterglobalistikih pokreta. Iz tog razloga, slededa konstatacija se ini sasvim ispravnom: ,,Internet - ,,dar globalizacije uinio je mogudim brze komunikacije, prenose i mobilizacije kao to je globalizacija iznedrila irenje neoliberalnog kapitalizma irom sveta, ona je isto tako podstakla opoziciju, kolektivnu akciju i kontestirajudu i neinstitucionalnu politiku. I dok je internet omogudio kapitalistima da pekuliu, kupuju i prodaju kroz prostor i vreme, on isto tako omogudava aktivistima da se brzo i efektivno organizuju i mobiliu (Moghadam, 2012: IX X). Pored inovativne upotrebe mas medija, alterglobalistiki pokreti se u svojoj borbi slue i takvim nenasilnim metodama kao to su skvotiranje, bavljenje ulinom umetnodu ili odravanje demonstracija koje poprimaju oblik festivala i ulinog pozorita. Tako su, na primer, aktivisti Drutva za kreativni anahronizam (Society for Creative Anachronism), prilikom demonstracija u Kvebeku, sagradili gigantski katapult pomodu kojeg su gaali delegate igrakama, pri emu su aktivisti bili maskirani kao hopliti, peltasti i rimski vojnici naoruani dugim titovima. Slian performans praktikuju i aktivisti pokreta Ya Basta! i Bela odela, obueni u belo, sa klovnovskim maskama i naoruani automobilskim gumama i kartonima, izraavajudi tako svoje nezadovoljstvo na jedan nov i matovit nain. Zbog toga se moe redi da je ,,[a]ktivista postao ,,homo ludens, neposluni graanin koji se igra i svojom igrom osmiljava nove prostore graanske neposlunosti (Grubaid, 2003: 98). Paralelno sa zasedanjima omraenih institucija i organizacija, poput Svetskog ekonomskog foruma, alterglobalistiki pokreti odravaju zasedanja sopstvenih organizacija, meu kojima je najpoznatiji Svetski socijalni forum, ije je prvo zasedanje odrano 2001. godine u brazilskom gradu Porto Alegre. Nakon protesta u Sijetlu 1999., alterglobalistiki pokreti su nastavili da odravaju proteste irom sveta, s tim da su aktivisti svugde pokuavali da ponove uspeh postignut u Sijetlu, odnosno, da stvore ,,slededi Sijetl (Jurris, 2006: 344). Najpoznatiji dogaaji ove vrste odigrali su se u februaru 2000. u vajcarskom gradu Davos, tokom zasedanja Svetskog ekonomskog foruma; junu 2001. u Geteborgu (vedskoj), povodom samita Evropske unije; julu iste godine, tokom sastanka Grupe 8 u enovi; septembru 2003., kada su u meksikom gradu Kankunu odrani protesti protiv Svetske trgovinske organizacije; julu 2005., u Edinburgu, gde su protesti opet bili usmereni protiv samita Grupe 8. Jedini odgovor koji su centri modi do sada ponudili na zahteve
11

alterglobalistikih pokreta bilo je uvoenje represivnih mera radi suzbijanja njihovih aktivnosti. Dejvid Harvi iznosi sledede podatke o ovoj reakciji: ,,Porast kontrole i ueda policije u svakodnevnom ivotu i, u sluaju SAD, zatvaranje neposlunog stanovnitva ukazuje na prilino opak zaokret prema intenzivnoj drutvenoj kontroli U zemljama u razvoju, u kojima otpor procesu akumulacije pomodu razvladivanja moe biti jai, neoliberalna drava brzo preduzima zadatak aktivne represije, sve do nivoa voenja rata niskog intenziteta protiv opozicionih pokreta Drugi pokreti, kakav je pokret zapatista u Meksiku ili pokret seljaka bezemljaa u Brazilu, bivaju obuzdani dravnom modi kroz meavinu kooptacije i marginalizacije (Harvi, 2012: 210 211). Svemu ovome treba dodati da su alterglobalistiki pokreti pridobili simpatije velikog broja kritiki orijentisanih intelektualaca, pri emu bi neka od najpoznatijih imena bila Noam omski, Majkl Albert, Naomi Klajn, Dozef Stiglic, Vandana iva, Arundati Roj, Imanuel Volerstin, Majkl Hard, Antonio Negri, Valden Belo. Iz ove grupe angaovanih intelektualaca posebno se izdvaja kanadska novinarka Naomi Klajn, zbog svoje knjige Ne logo (2003), bududi da se njoj ,,sa sigurnodu moe pripisati isti uticaj kakav su Tiho prolede Rejel Karson (1962) ili izvetaj Rimskog kluba o Granicama rasta (Meadows, Randers, and Behrens 1972) imali na irenje brige o okruenju 1960 ih i 1970 ih (della Porta and Diani, 2006: 3), te da je ona postala neto poput manifesta alternativne globalizacije (el Ojeili and Hayden, 2006: 195), kao i da je opisana kao Das Kapital rastudeg antikorporacijskog pokreta (Hejvud, 2005: 340).

Glavna obeleja ideologije neoliberalizma

Kao to je ved reeno, alterglobalistiki pokreti se meusobno veoma razlik uju po svojoj ideolokoj usmerenosti, zahtevima koje postavljaju i ciljevima za koje se bore. S druge strane, ovi pokreti su meusobno povezani otporom koji pruaju neoliberalizmu, koji se, bez ikakve sumnje, prepoznaje kao zajedniki neprijatelj. Meutim, vano je napomenuti da termin neoliberalizam nema isto znaenje za sve alterglobalistike pokrete. Kao to pie Manuel Kastels, ,,vedina ovih pokreta verovatno ga identifikuje sa kapitalizmom, ali takozvano reformistiko krilo nije nuno anti kapitalistiko. Naposletku, podnaslov Izvetaja iz Lugana, iji je autor Suzan Dord, jedna od glavnih glasnogovornica pokreta, poziva na ouvanje kapitalizma (Castells, 2010: 152). Ipak, neoliberalizam za alterglobaliste ne prestaje da oznaava najvedu socijalnu poast naeg doba, te je zbog toga neophodno opisati njegova glavna obeleja i, samim tim, glavne razloge koji navode alterglobalistike pokrete da se angauju protiv ove ideologije. Na pitanje ,,ta je neoliberalizam? nije mogude ponuditi opteprihvaden odgovor. Najjednostavnije reeno, neoliberalizam predstavlja ekonomsku teoriju, prvobitno artikulisanu u radovima autora kakvi su ekonomisti (laureati Nobelove nagrade) Milton Fridman i Fridrih fon Hajek. U sutini, njihova shvatanja su bila zahtev za povratak na
12

odreene principe laissez faire ekonomije 19. veka, odnosno, za povlaenje drave iz sfere ekonomije, kako bi se omogudilo nesmetano funkcionisanje slobodnog trita , entiteta koji je u njihovoj teoriji poprimio skoro udotvorne odlike (Hejvud, 2005: 57). Svoenje funkcije drave na ulogu ,,nodnog uvara; naglaavanje vanosti takmiarskog individualizma; uzdizanje slobodnog trita na najvii mogudi pijedestal i skeptian stav prema shvatanju demokratije kao vladavine vedine, to su bile vrhunske vrednosti i ciljevi koje su proklamovali rodonaelnici neoliberalne teorije. Dejvid Harvi, u svojoj briljantnoj studiji Kratka istorija neoliberalizma, na slededi nain opisuje glavna obeleja ove ideologije: ,,Neoliberalizam se na prvi pogled ini kao teorija koja objanjava prakse politike ekonomije, a koja tvrdi da ovekova dobrobit moe biti najbolje unapreena doputanjem sloboda preduzetnikih aktivnosti pojedinaca i vetina u sklopu institucionalnog okvira, koji karakteriu jaka prava privatne svojine, slobodno trite i slobodna trgovina. Uloga drava jeste da stvori i ouva institucionalni okvir saobrazan takvim praksama (Harvi, 2012: 14 15). Period koji je prethodio poetku agresivnog sprovoenja neoliberalne ekonomske politike, karakterie ozbiljna ekonomska kriza, koja se manifestovala u stagnaciji ulaganja i privrednog rasta, u nezaposlenosti i inflaciji koje su prerasle u stagflaciju, u sve vie monopolistikoj ekonomiji, kao i u masovnim bankrotstvima industrijskih firmi i nekih finansijskih ustanova (Frank, 1984: 531). Sumorna ekonomska situacija 1970 ih nanela je teak udarac kejnzijanizmu, vladajudoj ekonomskoj teoriji i politici na Zapadu nakon Drugog svetskog rata . Andre Gunder Frank kao kljuni ekonomski i politiki uzrok sloma kejnzijanizma navodi ,,sami sadanji stupanj ekonomske krize svetskog kapitalizma i ekonomskih potreba kapitala, te politikih interesa njegovih predstavnika u dravi, na univerzitetima i drugde. Usled nastanka i razvoja nove (druge) prekomerne akumulacije kapitala i niskih profitnih stopa, kejnzijansko podsticanje efektivne tranje postalo je neprimereno sadanjim potrebama kapitala (Frank, 1984: 534). Ved krajem sedamdesetih godina dvadesetog veka kejnzijanizam je poeo da ustupa mesto novoj ekonomskoj ortodoksiji, pa se tako za vreme mandata Dimija Kartera deregulacija ekonomije javila kao jedan od odgovora na hronino stanje stagflacije koje je preovladavalo u Sjedinjenim Amerikim Dravama tokom te decenije (Harvi, 2012: 39). Ipak, istinski uspon neoliberalizma oznaile su izborne pobede Ronalda Regana u Americi (1980) i Margaret Taer u Velikoj Britaniji (1979). Upravo su ovi politiki lideri bili ti koji su ponajvie doprineli da neoliberalni projekat bude realizovan, to je bio cilj postavljen iznad svega i koji se morao ostvariti po svaku cenu, pa ak i po cenu suzbijanja svakog oblika otpora, kao to je to bio otpor radnikih sindikata u sluaju Velike Britanije. Primeni neoliberalne ekonomske politike u samom sreditu kapitalistikog sveta prethodila su dramatina zbivanja u ileu, gde je 1973. izvren vojni pu, a demokratski izabran predsednik Salvador Aljende svrgnut, nakon ega je ova zemlja pretvorena u neku vrstu socijalne laboratorije u kojoj je sprovedena eksperimentalna primena neoliberalnih ideja u praksi. Pored toga, Kina je od 1978. godine, predvoena Deng Sjaopingom, krenula putem neoliberalizacije, to joj je omogudilo da za relativno kratko vreme, ali po izuzetno visoku cenu, postane takmac razvijenim kapitalistikim zemljama. irenje neoliberalizma po celom svetu znailo je da je on
13

neraskidivo povezan sa procesom globalizacije, to bi ujedno bio glavni razlog zbog ega se govori o neoliberalnoj globalizaciji (ili globalizaciji odozgo), koju alterglobalistiki pokreti s prezirom odbacuju. ,,*I+nstitucije globalne ekonomske vlasti, Meunarodni monetarni fond, Svetska banka i od 1995. godine, Svetska trgovinska organizacija (formalno GATT), bile su prilagoene ideji neoliberalnog ekonomskog poretka, zasnovanog na principima slobodnog trita i slobodne trgovine. Zato globalizacija ide ruku pod ruku s neoliberalizmom, jedan proces koji je svoj vrhunac dostigao 90 ih godina 20. veka, putem krupne rekonstrukcije ekonomija u trino zasnovane ekonomije, posebno u postkomunistikim dravama istone Evrope, u Latinskoj Americi i u velikom delu sveta u razvoju (Hejvud, 2005: 57 58). Pomenute institucije (MMF, STO, SB) alterglobalistiki pokreti ponajvie kritikuju, bududi da one predstavljaju glavne rasadnike neoliberalizma i njegovih negativnih posledica, te u svojoj kritici s pravom ukazuju na postojanje demokratskog deficita i odsustvo transparentnosti u funkcionisanju ovih institucija. ezdesetih godina prolog veka, Moris Divere je doao do zakljuka da je jedna od glavnih odlika politikog sistema u Francuskoj pojava da se umerene struje u partijama levice i desnice udruuju kako bi formirale koalicije centra, pri emu se iznalaenje kompromisa izmeu umerenih leviara i desniara ostvaruje po cenu zamagljivanja i razvodnjavanja njihovih suprotstavljenih stavova, dakle, po cenu mogudnosti francuskih graana da vre stvaran politiki izbor. Ta pojava, koja je u Francuskoj prisutna jo od vremena revolucije, navela je ovog sociologa da takav sistem nazove demokratijom bez naroda (Divere, 1968). etrdeset godina nakon toga, Erik Hobsbaum de ukazati na savremenu varijantu demokratije bez naroda: ,,Poto demo nastaviti da ivimo u populistikom svetu u kojem vlade moraju da vode rauna o ,,narodu, a narod ne moe da ivi bez vlade, demokratski izbori de se nastaviti. Danas je skoro univerzalno priznata injenica da oni pruaju legitimnost, a sluajno oni pruaju i pogodan nain da vlade konsultuju ,,narod a da se nuno ne obavezuju ni na ta konkretno (Hobsbaum, 2008: 111). Savremeni oblik demokratije bez naroda je pojava koja iskljuuje svaku mogudnost jednakosti meu ljudima, koja oznaava potpunu dominaciju elite nad masom i ije je sveopte prisustvo osigurano neoliberalnom globalizacijom, to je pojedine autore navelo da proglase postojanje globalne krize legitimiteta liberalne demokratije (Bello, 2005). Korene krize u kojoj se danas nalazi liberalna demokratija treba traiti u idejama neoliberalnih autora, bududi da su oni gajili elitistiki prezir prema vladavini vedine, gledajudi na nju kao potencijalnu pretnju pravima pojedinca i ustavnim slobodama. Kako Harvi primeduje, neoliberali su, ne bi li onemogudili ostvarivanje njihovih najvedih strahova (faizma, komunizma, socijalizma, autoritarnog populizma i zakona vedine), ,,morali da postave snana ogranienja demokratskom nainu upravljanja, oslanjajudi se, umesto toga, na nedemokratske i neodgovorne institucije (kao to su Federalne rezerve ili MMF) kako bi donosili kljune odluke. Ovakvo stanovite stvara paradoks koji se ogleda u intenzivnim dravnim intervencijama i upravljanju od strane elite i ,,eksperata u svetu u kojem drava ne bi trebalo da bude intervencionistika (Harvi, 2012: 95). Prema tome, (neo)liberalna demokratija predstavlja jedan specifian oblik demokratije bez naroda, izopaen model demokratije koji slui interesima manjine (elite) nautrb
14

interesa vedine (mase). Upravo je ova alarmantna injenica izazvala reakciju alterglobalistikih pokreta u vidu zahteva za uvoenjem participativne i deliberativne demokratije, kako bi se osiguralo odstranjivanje formalnog vostva iz procesa donoenja odluka i ukljuivanje to je mogude vedeg broja ljudi. Ovaj zahtev ujedno predstavlja jo jednu vezivnu nit koja spaja razliite alterglobalistike pokrete, a koji eksperimentalno isprobavaju ove modele demokratije, primenjujudi ih na svoju unutranju strukturu i u interakciji sa politikim institucijama. Ipak, odbacivanje liberalne demokratije ne predstavlja sutinski novu pojavu, bududi da su pojedini ,,novi drutveni pokreti, poput mirovnih i feministikih, isprobavali u praksi oblike participativne demokratije. ,,Ono to je moda novo kod PGP a jeste akcenat na deliberativnoj demokratiji. Participativna demokratija se fokusira na direktnu intervenciju u donoenju odluka i tei da zameni predstavljanje i takmiarsko glasanje na formalnim izborima sa donoenjem odluka putem do stizanja konsenzusa. Deliberativna demokratija ide korak dalje, definiudi odreena pravila za ostvarivanje konsenzusa, kao i odreene uslove za racionalnu komunikaciju i konsenzusno odluivanje (Giugni, Bandler and Eggert, 2006: 17). U radu pod nazivom ta posle reganomije i taerizma?, u kojem su iznete neke od najranijih kritikih refleksija o procesu neoliberalizacije, Andre Gunder Frank pie kako ,,nema ba mnogo ni teorijskih ni praktinih razloga da de ovaj transfer dohotka od siromanih bogatima, u skladu s monetaristikom odnosno ekonomijom ponude, dovesti do oekivanih povedanja u proizvodnji, ulaganjima ili produktivnosti. Stoga je, takoe, neosnovano i oekivano antiinflatorno dejstvo ovog programa. Iz istih razloga i oekivano povedanje poreskih prihoda i smanjenje budetskog deficita uz nie poreske stope ali mogudu vedu proizvodnju, predstavlja iluziju (Frank, 1984: 541). Nisu prole ni tri pune decenije od kako je Frank zapisao ove rei, odnosno, od kako su Regan i Taer inaugurisali proces neoliberalizacije, a Dejvid Harvi de ved konstatovao da je njegova aktuelna istorija krajnje sumorna (Harvi, 2012: 197). Posmatrano iz dananje perspektive, ini se da nita toliko ne diskredituje neoliberalnu doktrinu kao pojava svetske ekonomske krize 2008. godine, u ijoj osnovi ona poiva. Reenje koje se pojavilo u vidu otrih mera tednja znailo je da de obian ovek biti taj koji de morati da ispata zbog krize koju su proizveli postojedi centri modi. Nezadovoljstvo koje ljudi iskazuju irom sveta protiv takvog naina reavanja aktuelne ekonomske krize, svedoi o njegovom izrazito antidemokratskom karakteru. Iako se protesti odravaju u vedini evropskih drava (i ne samo u Evropi), neretko se deava da se krivica za postojedu situaciju pripisuje upravo onim zemljama u kojima je protivljenje nametnutim merama ekonomske politike najsnanije. Otuda ne udi to je akronim PIGS, koji se koristi za etiri zemlje lanice evrozone (Portugalija, Irska, Grka, panija), posluio kao osnova brojnim rasistikim komentarima. Zbog svega toga, silovita bujica kritika koje je Pjer Burdije svojevremeno uputio neoliberalizmu, ,,utopiji (koja se ostvaruje) jedne eksploatacije bez granica, kako ga je prigodno nazvao, danas se ine relevantnim vie nego u vreme njihovog pisanja. Posebno panju treba skrenuti na slededi njegov normativan stav: ,,Da bi ekonomski sistem funkcionisao, potrebno je da radnici u njega unose svoje sopstvene uslove produkcije i reprodukcije, ali i uslove funkcionisanja samog ekonomskog sistema,
15

poev od njihove vere u preduzede, u rad, u potrebu za radom, itd. Sve su to stvari koje ortodoksni ekonomisti a priori iskljuuju iz svog apstraktnog i sakatog raunovodstva, ostavljajudi predutno pojedincima i, paradoksalno, dravi ije ruenje inae propovedaju, odgovornost za produkciju i reprodukciju svih skrivenih ekonomskih i drutvenih uslova za funkcionisanje onakve ekonomije kakvu oni poznaju (Burdije, 1999: 100).

Zakljuak Neizvesna budunost novih drutvenih pokreta

Gotovo je nemogude predvideti kakva bududnost oekuje alterglobalistike pokrete, posebno ako se ima u vidu njihova raznolikost, kao i injenica da se oni po mnogim vanim pitanjima meusobno razilaze. Ukoliko je tano miljenje pojedinih autora da je i sam njihov nastanak bio neto sasvim neoekivano (Giugni, Bandler and Egerrt, 2006: 3), dalji tok njihovih aktivnosti ini se jo neizvesnijim, te de on jo neko vreme ostati terra incognita. Pored toga, ne treba zaboraviti da su se mnogi uesnici studentskog pokreta iz 1968. vremenom konvertovali u uzorne graane, prihvatajudi sistem vrednosti i institucije koje su nekada podvrgavali otroj kritici (Vrcan i Pavlovid, 1983: 14). Da li ista sudbina eka pripadnike alterglobalistikih pokreta ili nekakav potpuno drugaiji ishod dogaaja, ostaje da se vidi. S druge strane, ovi pokreti su svojim otporom neoliberalnoj hegemoniji i svojim neumornim traganjem za alternativom jednom navodno bezalternativnom poretku ved uspeli da ostvare impozantne rezultate. 2011. godina je posebno bila zanimljiva za sociologe koji se bave prouavanjem drutvenih pokreta, pa je tako Valentajn Mohadam povodom brojnih drutvenih deavanja koji su se te godine odigrali irom sveta, u egzaltaciji napisala: ,,2011 kakva godina za drutvene pokrete! Videli smo Arapsko prolede, Evropsko leto i Ameriku jesen (Moghadam, 2012: X). Savremena deavanja, meu koje spada i pojava alterglobalistikih pokreta, opovrgla su nekada popularnu ideju o kraju ideologije, koju je, meu ostalima, promovisao harvardski sociolog Danijel Bel (1961), kao i njoj srodnu ideju o kraju istorije, koju je razradio Frensis Fukujama (1997). Prema tome, savremeno doba se ne moe nazvati post ideolokim, niti se moe smatrati da neoliberalni kapitalizam predstavlja krajnju taku ljudske istorije, poredak koji je najprimereniji ljudskoj prirodi. Ipak, bez obzira na to koliki su stvarni potencijali alterglobalistikih pokreta da dovedu do znaajnih drutvenih promena, njihova pojava nede prodi nezapamdena, niti de njihovi napori ostati uzaludni. Zbog toga ne udi to Dejvid Harvi svoja razmiljanja o mogudim alternativama neoliberalizmu zavrava krajnje pozitivnom ocenom alterglobalistikih pokreta, konstatujudi sledede: ,,No ono to je zaista zapanjujude je to da se du itave planete, od Kine, Brazila, Argentine, Tajvana i Koreje sve do June Afrike, Irana, Indije i Egipta, u napadenim zemljama Istone Evrope, kao i u sreditu dananjeg kapitalizma, pomaljaju grupe i drutveni pokreti koji se bore za reforme, otvoreno se zalaudi za istinske demokratske vrednosti (Harvi, 2012: 260).
16

LITERATURA

Bell, Daniel. (1961). The End of Ideology: On the Exhaustion of Political Ideas in the Fifties. New York: Collier Books. Bello, Walden. (2007). Building the New Anti Capitalist Global Movement: Characteristics and Dynamics of the New Social Movements. January 30 31, 2007. <http://www.deltagandedemokrati.se>. Bello, Walden. (2005). The Global Crisis of Legitimacy of Liberal Democracy. October 2005 <http://www.tni.org/article/global-crisis-legitimacy-liberal-democracy>. Burdije, Pjer. (1999). Signalna svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Castells, Manuel. (2010). The Information Age: Economy, Society and Culture Vol. II The Power of Identity, 2nd edition. West Sussex: Wiley Blackwell. Day, Richard J. F. (2005). Gramsci is Dead: Anarchist Currents in the Newest Social Movements . London and Toronto: Pluto Press and Between the Lines. della Porta, Donatella and Mario Diani. (2006). Social Movements: An Introduction. Malden, Oxford and Carlton: Blackwell Publishing. Divere, Moris. (1968). Demokratija bez naroda. Beograd: Rad. el Ojeili, Chamsy and Patrick Hayden. (2006). Critical Theories of Globalization. Hampshire and New York: Palgrave Macmillan. Engler, Mark. (2007). Anti Globalization Movement: An entry for the encyclopedia of activism and social justice. Encyclopedia of Activism and Social Justice. 19 Mar. 2011. <http://www.sagepub.com/oswmedia3e/study/chapters/encyclopedias/encyclopedi a16.2.pdf>. Feixa, Carles, Ines Pereira and Jeffrey S. Jurris. (2009). Global citizenship and the New, New Social Movements: Iberian Connections. Young, 17 (4): 421 442. Frank, Andre Gunder and Marta Fuentes. (1987). Nine Theses on Social Movements. Economic and Political Weekly, Vol. 22, No. 35 (pp. 1503 1507 + 1509 1510) Frank, Ander Gunder. (1984). ta posle reganomije i taerizma? Marksizam u svetu, 5 6: 530 549. Fukujama, Frensis. (1997). Kraj istorije i poslednji ovek. Podgorica: CID. Giddens, Anthony. (1986). The Constitution of Society: Outline of the Theory of Structuration. Cambridge: Polity Press.

17

Giugni, Marco, Marko Bandler and Nina Eggert. (2006). The Global Justice Movement: How Far Does the Classic Social Movement Agenda Go in Explaining Transnational Contention? Civil Society and Social Movements Programme Paper 24: United Nations Research Institute for Social Development. Grubaid, Andrej. (2003). Globalizacija ,,nepristajanja. Novi Sad: Svetovi. Harvi, Dejvid. (2012). Kratka istorija neoliberalizma. Novi Sad: Mediterran Publishing. Heberle, Rudolf. (1951). Social movements: an introduction to political sociology. New York: Appleton-Century-Crofts. <http://books.google.rs/books?hl=en&lr=&id=rYoOR2bwzDcC&oi=fnd&pg=PR5&dq=r udolf+heberle&ots=09F8BxYC0k&sig=8YbHeh8lOYoZ42AYmvSruWIA6mM&redir_esc =y>. Hejvud, Endru. (2005). Politike ideologije: uvod. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Hobsbaum, Erik. (2008). Globalizacija, demokratija i terorizam. Beograd: Arhipelag. Jurris, Jeffrey S. (2006). Networked Social Movements: Global Movements for Global Justice. In: Castells, Manuel. (ed.). The Network Society: A Cross Cultural Perspective. Cheltenham and Northampton: Edward Elgar. (pp. 341 363). Kiely, Ray. (2005). The Clash of Globalizations: Neo liberalism, the Third Way and Anti Globalization. Leiden and Boston: Brill. Klajn, Naomi. (2003). Ne logo. Beograd: Samizdat B92. Klein, Naomi. (2001). Reclaiming the Commons. May-June <http://www.newleftreview.org/II/9/naomi-klein-reclaiming-the-commons>. 2001

Manhajm, Karl. (1978). Ideologija i utopija. Beograd: Nolit. Mesid, Milan. (1998). Teorija drutvenih pokreta amerike perspective. Drutvena istraivanja, god. 7, br. 4 5 (36 37): str. 699 729. Moghadam, Valentine M. (2012). Globalization and Social Movements: Islamism, feminism and, global justice movement. Lanham: Rowman & Littlefield Publishers. <http://books.google.rs/books?hl=en&lr=&id=cUbov459l1QC&oi=fnd&pg=PR5&dq=g lobalization+and+social+movements&ots=->. xBfWog6BS&sig=Oadfgx_Gs6KMcoeroqilyOTYyG8&redir_esc=y>. Ne, Kejt. (2006). Savremena politika sociologija: Globalizacija, politika i mod. Beograd: Slubeni glasnik. Pavlovid, Vukain. (2006). Drutveni pokreti i promene. Beograd: Slubeni glasnik. Popovid, Milan. (2002). Predgovor za ovo izdanje. U: Frank, Andre Gunder. Lumpenburoazija i lumpenrazvoj u Latinskoj Americi. Podgorica: CID.

18

Rucht, Dieter. (2000). Social Movements Challenging Neo-liberal Globalization. 14 15 December 2000. <ftp://ftp.cordis.europa.eu/pub/improving/docs/g_ser_glob_rucht.pdf>. Starr, Amory. (2005). Global revolt: A guide to the movements against globalization. London and New York: Zed Books. <http://books.google.rs/books?hl=en&lr=&id=gU55Y5D83wcC&oi=fnd&pg=PA1&dq= amory+starr&ots=wC3JTuKEHy&sig=cqMObBRSSu7vUOyIDxAhKeaarJ0&redir_esc=y>. Sombart, Werner. (1909). Socialism and the Social Movement. London and New York: J. M. Dent & CO. and E. P. Dutton & CO. Turen, Alen. (1983). Sociologija drutvenih pokreta. Beograd: Radnika tampa. Tomid, ore. (2009). Drutveni pokreti: pitanja, pojmovi, teorije i metode. U: Tomid, ore i Petar Atanackovid. (ur.). Drutvo u pokretu: Novi drutveni pokreti u Jugoslaviji od 1968. do danas. Novi Sad: Cenzura. (str. 12 27). Vrcan, Sran i Vukain Pavlovid. (1983). Uspon novih drutvenih pokreta. U: Turen, Alen. Sociologija drutvenih pokreta. Beograd: Radnika tampa. (str. 7 37). Vuletid, Vladimir. (2006). Globalizacija: aktuelne debate. Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka ,,arko Zrenjanin. Weir, Lorna. (1993). Limitations of New Social Movement Analysis. Studies in Political Economy, 40: 73 102.

19

NEW SOCIAL MOVEMENTS AS A FORM OF RESISTANCE TO THE IDEOLOGY OF NEOLIBERALISM

Abstract: The paper examines the emergence of antiglobalist/alterglobalist/global justice movement, as well as the subversive role which these movements play in the context of neoliberal globalization. This is a phenomenon to whom is dedicated a large body of scientific work, whereby it is necessary to distinguish the alterglobalist movement, as a relatively new social movements, from the new or alternative social movements, which have gained in significance in the sixth decade of twentieth century. Albeit there is no consensus among authors about when precisely did the alterglobalist movements emerge, there is no doubt that these movements have attracted large public attention after the protest held in Seattle at the end of 1999. The paper also examines some of the main features of the ideology of neoliberalism as the dominant paradigm of the contemporary world, towards alterglobalist movements feel very hostile and which they openly oppose. Therefore their activities are directed against institutions and organizations such as the International Monetary Fund, the World Bank, the World Economic Forum, or the World Trade Organization, as the leading nurseries of neoliberalism and its disastrous consequences. Further, the alterglobalist movements reject representative democracy as an inadequate model of democracy and plead for greater inclusion of citizens in decision making processes and according to their vision of freedom, justice and equality that can best be achieved via participatory and deliberative democracy. Key words: new social movements, alterglobalist movements, globalization, ideology, neoliberalism

20