Problemi odrzivog ravoja - snabdevanje energijom, zagadjivanje zivotne sredine i globalna promena klime usled prevelike potrosnje energije,

vec duze vreme se namecu kao svetska tema broj jedan. Ekonomska kriza koja pogadja sve drzave sveta koncept odrzivog razvoja predstavlja presudnom ulogom u buducem kreiranju ekonomskog i politickog ophodjenja, ne samo u globalnom smislu, vec svake pojedinacne drzave. A trenutno stanje u svetu pokazuje da je ovakav nekontrolisan nacin potrosnje energije neodrziv. ZGRADE su najveci pojedinacni potrosaci energije, ciji se procenat uvecava sa porastom standarda stanovnistva. Prema potrosnji energije one se u Evropi nalaze na prvom mestu, sledi ih saobracaj, dok je na krajnjem mestu industrija. Takodje su i veliki zagadjivaci okoline, pa stoga i olast koja zahteva velike promene ( trajno smanjenje potrosnje energije novim nacinima projektovanja, koriscenjem novih materijala, kao i rekonstruisanjem postojecih zgrada ). Direktiva EU usvojena je u decembru 2002. godine. Predstavlja direktivu o energetskoj efikasnosti zgrada i njenim bi se sprovodjenjem trebala obezbediti manja potrosnja energije u zgradama. Navedene su i mere koje treba poduzeti kako bi se to i ostvarilo, dok je pojedinim zemljama ostavljena mogucnost primenjivanja i drugih metoda, u skladu sa zakonodavstvom i situacijom u kojima se nalaze. Ovim merama poboljsao bi se i kvalitet unutrasnjeg prostora, zastita zivotne okoline, a smanjila bi se i emisija stetnih gasova koji dovode do stvaranja efekta staklene baste. Problem energetskog sektora naveli su drzave da efikasnost definisu na svetskom nivou i u martu 2007. godine napravljen je Akcioni plan o novoj energetskoj politici EU, koji definise ciljeve za 2020. godinu, a to su: - povecanje energetske efikasnosti za 20 % - povecanje koriscenja obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrosnji energije za 20 % - smanjenje emisije ugljen-dioksida za 20 % u odnosu na nivo iz 1990. godine. U Direktivi se kvalitet unutrasnjeg prostora vise puta naglasava, jer ono direktno utice na zdravlje i produktivnost ljudi, pa stoga ne sme biti ugrozen primenom mera za ustedu energije. Srbija jos uvek nema medjunarodne obaveze u odnosu na navedene dokumente , pa se jedino standard JUS.UJ.5.600 moze smatrati vazecim tehnickim propisom po pitanju ustede energije. Posto nase metode za procenu energetske efikasnosti zgrade i kvaliteta unutrasnjeg prostora nisu jednake evropskim standardima, potrebno ih je menjati i usvajati nove metode. Upravo to je tema projekta , pokrenutog od strane Laboratorije

za termotehniku i energetiku, Instituta za nuklearne nauke "Vinca" , koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnoloski razvoj.
ENERGETSKA EFIKASNOST ZGRADA U SRBIJI

Veliki deo stambenog i nestambenog fonda u Srbiji jako puno trosi sve tipove energije, za grejanje i hladjenje zgrada, za osvetljenje i napajanje elektricnih uredjaja u domacinstvima, itd. Dr Zarko Stevanovic , naucni savetnik u institutu "Vinca" i profesor na masinskom fakultetu u Nisu, smatra da je trenutni stambeni fond u Srbiji gradjen prema zastarelim propisima i ne zadovoljava nove svetske trendove u zastiti okoline. U zemljama clanicama EU-e osnovano je i posebno odeljenje koje se bavi izdavanjem standarda za pominjanu Direktivu. Sve to zahteva potpunu predanost resavanju problema, jer nije dovoljno samo izgraditi energetski efikasnu zgradu, vec uspostaviti vezu izmedju energetskih zahteva i odrzavanja opste ugodnosti unutrasnjeg prostora. Dr Stevanovic upozorava da kod nas vecina problema jos uvek nije resena, poput odredjivanja nezavisnog eksperta koji izdaje energetski pasos zgrade, i kao jedan od mogucih uslova za kandidaturu Srbije za clanstvo u EU jeste potreba za usvajanjem velikog broja EN standarda iz ove oblasti.

PRAVILA Direktive evropskog parlamenta i saveta jesu da: Drzave clanice obezbede uslove predavanja sertifikata energetske efikasnosti zgrade vlasniku ili dalje kupcu, stanaru, pri gradnji, prodaji ili izdavanju zgrade. Vaznost sertifikata nece prelaziti deset godina. Sertifikat mora sadrzati referentne vrednosti, odnosno uporedne vrednosti kako bi potrosac bio u mogucnosti uporedjivati i oceniti energetsku efikasnost zgrade. Takodje ce sadrzati i preporuku za ekonomicno poboljsanje energetske efikasnosti. Drzave clanice moraju obezbediti sertifikat o energetskoj efikasnosti na istaknutom mestu, jasno vidljivom posetiocima, ne stariji od deset godina, svim zgradama sa ukupnom korisnom podnom povrsinom preko 1000 m2 koje koriste javna uprava ili institucije koje pruzaju javne usluge velikom broju ljudi.