SMISAO / SVRHA DEIJIH BOLESTI

By Ljiljana Volic and Dario Radecic in dr Sladjana Velkov (Files) PREVOD TEKSTA KOJI JE POSTAVIO Roman Plohl http://www.initiative.cc/Artikel/2004_01_12%20Kinderkrankheiten.htm :

Der Sinn von Kinderkrankheiten Warum Impfungen selbst dann schdlich wren, wenn sie tatschlich Kinderkrankheiten verhindern wrden (von Nebenwirkungen ganz abgesehen)
SMISAO/SVRHA DEIJIH BOLESTI Zato bi vakcine bile tetne ak i kada bi zaista spreavale deije bolesti (ako nuspojave i zanemarimo) UVOD U dananjem drutvu bolesti vae kao neto loe i uasno i zbog toga se sa njima smesta treba boriti. Stvarna svrha jedne takve bolesti (a naroito deije bolesti) nije prepoznata i bolest se posmatra samo kao neko podivljalo/razuzdano/neukroeno deavanje u naem telu. Iz ovakve ideologije i naina posmatranja nastale su i vakcine. Da bolesti, sveobuhvatno gledano, uvek imaju dublji smisao, kolskoj medicini orijentisanoj na simptome, ostalo je, naravno, nepoznato. Upravo deije bolesti su vane i nezamenljive za telesni i duevni razvoj deteta, zbog toga je potiskivanje takve bolesti u svakom sluaju teka greka. Vakcine i onako ne tite od bolesti! Jedini uspeh koje bi one mogle imati je da one nau decu ine toliko bolesnom, da ona vie nisu u stanju da dobiju deije bolesti (koje izazivaju razvoj). Ako se bolesti posmatraju sa stanovita celovitosti, one su nam, zapravo, pomo i putokaz i time se gubi i strah od njih. Jer, bez bolesti nema zdravlja, a bez kriza nema zrelosti! Sledei iseak iz lanka koji je napisala Elke tetler-Fridman osvetljava ovu temu. (Ceo lanak izaao u Aegis IMPULS 15/2003, strana 31 - www.aegis.ch info@aegis.ch ) Proitajte i lanke VAKCINACIJA Zatita vakcinacijom Koristi li vakcinacija teti li vakcinacija (IMPFEN - Schtzt Impfen - Ntzt Impfen - Schadet Impfen) i VAKCINACIJA Argumenti sa kojima se vri vakcinacija (IMPFEN - Die Argumente mit denen geimpft wird) na naoj stranici (adresa gore, prim. prev.).

STANOVITE KLASINE HOMEOPATIJE injenica da klasini homeopati po pravilu odgovaraju svoje pacijente od vakcinisanja, od strane kolske medicine se doekuje najee sa nerazumevanjem pa sve do velikog napadanja/proganjanja. Ovakva reakcija kolske medicine nije za uenje, ako se samo promisli da itavi svetovi lee izmeu ko lsko-medicinskog i homeopatskog razumevanja bolesti i (iz)leenja. Lekari kolske medicine retko su upoznati sa homeopatskim znanjima. Ali i medicinski laici takoe, veinom nesvesno, duboko su uronjeni u kolsko-medicinski nain razmiljanja. Jo od samog poetka susreemo se sa ovakvim miljenjem i ulazimo u ovakve koloseke razmiljanja. Da bismo se sada temi vakcinacije pribliili sa stanovita klasine homeopatije, prvo bi trebalo razjasniti osnovna pitanja o zdravlju i bolesti, pa onda odatle da bacimo pogled na deije biolesti i vakcinisanje. Klasino-homeopatski pristup je celovitost U kolskoj medicini smo ve navikli da skoro svake godine najnovija medicinska saznanja briu ona dotadanja i svako se, kao poslednja mudrost, primenjuje, dok ih ne smene najnovija medicinska saznanja. Nasuprot tome, homeopate rade ve 200 godina po sistemu klasine homeopatije koji je tokom ovog dugog perioda ostao nepromenjeno aktuelan i vaei. Kako to? Doktor medicine Samuel Haneman (1755.1843) kao i ostali osnivai homeopatije, otkrili su prirodne zakone o bolesti i izleenju. A prirodni zakon moe samo iznova da se potvruje i verifikuje novim otkriima, ali se nee promeniti. Haneman je otkrio osnovnu injenicu da pojavljivanje neke bolesti nikada nije lokalno ogranieno, nego da uvek predstavlja rezultat, samo spoljanji izraz neke smetnje u unutranjosti organizma. Tako se upala krajnika ne javlja zbog pojave uzronika koji se u njima naselio, nego zbog toga to je neka smetnja u organizmu uzroniku ponudila idealnu hranljivu podlogu. ir na elucu ne nastaje zbog toga to iz nepoznatog razloga elije sluzokoe eluca same sebe razaraju, nego se u tom iru ispoljava neka dublja smetnja. Pa i bradavica moe da se pojavi samo jer za to

postoji generalna pripremljenost, itd. Po homeopatskom razumevanju, sve bolesti nekog oveka imaju svoj uzrok u nekoj temeljnoj smetnji celokupnog organizma. Ali kolska medicina ne priznaje ovu vanu injenicu. Ona je skoncentrisana na spolja prepoznatljiva deavanja. Pa se tako upaljeni krajnici i bradavice odstranjuju, a koni osip i svrab tretira se spolja. Ali, unutranji uzrok ne mogu jednostavno da odseem, ili da tretiram kremom. On i dalje postoji, i samo se premesti i ispolji na nekom drugom mestu. Ovaj fenomen je homeopatama jako dobro poznat a moe ga uoiti i svaki laik. Ali ova istina kolskoj medicini teko pada. Ona je previe fiksirana na lokalna deavanja. Prihvatanje ovih zavisnosti kolskoj medicini oteano je i time, to za svaki sistem organa postoje takozvan i specijalisti, koji u pacijentu vide i lee samo svoju oblast. Logina posledica toga je da farmacija traga za lekovima koji e uticati samo na jedan jedini, odreeni simptom kod pacijenta. Ali to u ivim sistemima nikada ne moe uspeti i zbog toga e uve k izazivati neeljena sporedna dejstva u drugim organima. Nasuprot tome, homeopate ele da dou do ometene ivotne energije, ometene genetske dispozicije. I cilj je izleenje celovitog oveka a ne samo odstranjivanje ira na elucu ili osipa na koi. TOK TERAPIJE I (PR)OCENJIVANJE OD STRANE HOMEOPATE Naravno, nakon uzimanja nekoliko homeopatskih kuglica ne nestaju smesta sve tegobe. Homeopatsko leenje ponekada je dugaki put do izleenja. Ali tok terapije podlee takoe nekim osnovnim zakonitostima koje ine putokaze za terapeuta, da li je ivotna sila postala zdravija i snanija, ili bolesnija i slabija. Poznavanje ovih zakonitosti terapeutu slui kao ko mpas, ili kao geografska karta za ocenjivanje toka terapije. Slika to moe bolje da objasni: Ako putujemo iz tutgarta (bolest) za Minhen (zdravlje), znaci na putu Ulm i Augsburg govore da se nalazimo na pravom putu, iako jo nismo stigli na cilj. Ali ako se pojavi Karlsrue na saobraajnom znaku, trebalo bi da se prepozna, da se kreemo u pogrenom pravcu i da treba (za)okrenuti. Inae, ne samo da se nee postii cilj, temeljno zdravlje, ve emo se od njega sve vie udaljavati. Slino vai i za terapiju. Na osnovu kretanja razliitih bolesti homopata prepoznaje da li se pacijent zaista kree u smeru boljeg zdravlja. Tano posmatranje starim homeopatama pokazalo je da e neki ovek trajno biti zdraviji kada se bolesti u toku terapije kreu, na primer od gore prema dole, ili iznutra ka spolja. Evo primera: kada leim oveka sa hepatitisom (oboljenje unutranjeg organa), hepatitis nestaje, a kod njega se razvije bronhitis, to mi je znak da sam na pravom putu. Organizmu uspeva da bolesne procese pomeri za korak prema napolje. Ako posle bronhitisa doe do upale grla i kasnije se pojavi osip, onda je cilj, trajno izleenje, skoro ve sasvim dostignut. Ovaj put je ispravan put. Kod ovog pacijenta se u budunosti nee razviti nikakva teka bolest. Ali ako leim pacijenta sa osipom, i ovaj, na radost pacijenta, nestane, a mesecima kasnije se ali na bol ove u zglobovima, onda se ceo proces okrenuo prema unutra, dakle otiao je u pogrenom smeru. Ovaj pacijent nije na putu ka veem zdravlju, nego je bolest potisnuta u dubinu. Ja sam, recimo, u gornjoj slici, stigla u Karlsrue. Ovde terapeut mora pokuati da to pre ponovo zaokrene. Ako i dalje ide u tom pogrenom pravcu, i sada u dubinu potiskuje i bolove u zglobovima, za pacijenta postoji opasnost da se razvije jo neka tea bolest, na primer, visoki krvni pritisak. Kod pacijenta leenog po kolskoj medicini esto moe da se vidi takav tok. Samo to lekar kolske medicine ne uvia da je takav tok rezultat njegovog leenja potiskivanjem najpre osipa, pa bolova u zglobovima da je takav tok rezultat leenja samo lokalnih pojva bolesti a ne celog oveka. Stari homeopate su promatranjem doli do saznanja o ovim zakonima toka terapije. Danas su ta opaanja potvrena i poboljana naunim saznanjima embriologije. Dakle, iz dosadanjeg izlaganja mogu se izdvojiti tri stvari:

Ni jedna bolest nije lokalno ograniena, ve uvek ima neki unutranji uzrok. Izleenje celog oveka je mogue samo ako se tretira smetnja u unutranjosti samo lokalno odstranjivanje bolesti potiskuje i tera bolest sve dublje u unutranjost i u sve tee pojavne obike. Ne postoji sluajnost u redosledu bolesti. Redosled jasno pokazuje da li je ovek na putu celovitog zdravlja ili dublje bolesti.

VAKCINACIJA IZ UGLA KLASINE HOMEOPATIJE

Normalan tok deije bolesti odlino pokazuje prirodne zakone isceljenja koji su gore opisani: c eloviti organizam deteta je oboleo. Veinom dete ima visoku temperaturu. Onda to izbije na sluzokoi, pa na spoljanjoj koi i po pravilu nestaje od glave preko trupa ka ekstremitetima. Ovde divno vidimo princip iznutra ka spolja, od gore prema dole. Dok le god to moemo da uoavamo, detetu uopte nisu potrebni nikakvi lekovi. Ni najbolji lek ne bi mogao bolje od toga. Sredstva za sniavanje temperature, kao i mere koje spreavaju izbijanje bolesti, ovde nikako ne pomau. Naprotiv. Ona ak zdravi proces mogu da preokrenu u bolest potisnutu unutra u tom sluaju posledice bi bile upravo one kojih se bojimo komplikacije kao to su upala modane opne ili monica. Komplikacije razliitih oboljenja su, takoe, ono ega se roditelji i lekri boje. I sve ee lekari i roditelji izjednaavaju bolest sa komplikacijama. Mnogi roditelji izvetavaju, nakon preleane deije bolesti, o koracima napretka svoje dece: govor se popravio, motorika je sigurnija, vie se ne upike, a posle preleanih boginja nestala je sklonost ka bronhitisu, linost je sazrela, dete je telesno ili duevno stabilnije, itd. Dete e dobiti samo onu deiju bolest koja nastaje na osnovi njegovih sopstvenih, uglavnom nasleenih, eventualno steenih slabosti. Preleana deija bolest detetu daje mogunost da se za sva vremena oslobodi svojih unutranjih slabosti/zaraznih klica. Hronini simptomi koje je imalo pre toga postaju laki ili nestaju za odreeno vreme. Ako, dakle, zdravom detetu oduzmem mogunost da prelei neku deiju bolest, u najboljem sluaju oduzimam mu mogunost samoizleenja. U loijem sluaju, kod takvog deteta e postojee klice bolesti biti potisnute dalje u dubinu, to ima za posledicu dublje, tee hroni ne smetnje. Pogled na statistiku kazuje: jo nikada nismo imali toliko mnogo dece sa hroninim oboljenjima. Neurodermitis, astma, alergije, epilepsija, MS, dijabetes, leukemija, depresije, autizam, poremeaji ponaanja i ostalo poveavaju se kao oboljenja kod dece u meri koja plai. Da i vakcine tome doprinose, jo se pojaava injenicom da, sastavljene od razliitih materijala i dodatnih materijala u koktelima, i same imaju osobine koje doprinose stvaranju bolesti. Jedan homeopatski pedijatar je o tome rekao: Vakcine nau decu ine toliko bolesnom, da ona vie nisu u stanju da dobiju deije bolesti. Izgleda da imamo estoke akutne bolesti (deije bolesti) koje bi u naim drutvenim odnosima sa dobro zbrinutom decom u pogledu uslova stanovanja, ishrane i higijene mogle da budu opasne samo malom broju dece (i to samo na osnovu onoga to nose u sebi) koje bi deci ipak donele zdravstveni boljitak, a zamenjene su hroninom boleljivou. Umesto da deci pomognemo da budu zdravija, one se potiskuju dublje u sikotine i sifilitine oblike bolesti. U vezi sa tim su i tkozvane atipine boginje, koje dobijaju deca vakcinisana protiv boginja. One esto poinju takicama na koi koje krvare, na dlanovima i tabanima. A onda se ire po telu (od dole ka gore!), idu ka unutra i esto dovode do upale plua. Ovde se jasno vidi kako ispravan pravac zdravih boginja (iznutra ka spolja, od gore ka dole) postaje obrnut. K tome, ovo oboljenje sa krvarenjem na koi pokazuje i jako sifilitine crte. Dete koje ima ovakve neprirodne boginje pokazuje time da je njegova ivotna snaga veoma oslabila. A to nije dobra prognoza za budunost. Ni u kom sluaju ne treba samo vakcinama pripisati krivicu za zdravstvenu mizeriju kod nae dece. Mnogo toga u naem svetu je bolesno i doprinosi bolesti. Ali vakcine kao sastavni deo nae medicine znaajno doprinose tom e. Vakcine su deo iste tradiciji kao i mnoge druge mere kolske medicine, koje bolesti samo jo dublle potiskuju. Postupci kolske medicine lie na pokuaj da se zapui rupa na poklopcu ekspres-lonca iz koje izlazi para. Ako je rupa zatvorena, uspeh je proknjien. Ako pritisak otvori neku drugu rupu, to lei kolega sa nekog drugog fakulteta. I on proknjii uspeno zatvaranje rupe, sija na kongresima zbog svoje uspene metode. U meuvremenu, pritisak u loncu raste ... ZAKLJUAK Dobro celovito leenje vodi trajno do boljeg zdravlja na svakom nivou. Ukoliko se tokom ivota javljaju sve tee hronine smetnje, to je u veini sluajeva posledica ranijeg potisnutog leenja. Ta ko je injenica da jo nikada nije bilo toliko hronino obolele dece, i alarm i posledica leenja potisjkivanjem simptoma. Vakcine, kao sastavni deo sistema kolske medicine, deluju u tom pravcu. Spreavanje deijih bolesti vakcinama jeste oblik potiskivanja, i moe da dovede do tekih hroninih bolesti. A to se jo pojaava i samim o sobinama vakcine zbog njenog sastava.

Svrsishodno je ne spreavati deije bolesti, nego spreavati komplikacije. Nain stanovanja, ishrane i higijene u naem kulturnom krugu je veliki korak u tom pravcu. Individualna dispozicija za specijalne komplikacije najbolje se trajno i temeljno isceljuje uz pomo celovite terapije. http://www.initiative.cc/Artikel/2004_01_12%20Kinderkrankheiten.htm

Evo, dodajem i dopunsko objanjenje i isparavku prevoda, radi boljeg razumevanja, i hvala Romanu Plohlu koji je reagovao, dao ova objanjenja i koji je i postavio originalni tekst.

"Ima samo dva mesta, koja bi po mom mnenju, po mogunosti trebalo je usavriti. U razdeljku o vakcinama iz ugla klasie homeopatije: Originalni tekst: Ein Kind wird nur die Kinderkrankheit bekommen, die ihm aufgrund seiner eigenen, meist ererbten, ev. auch erworbenen Schwchen (seines Miasmas) entspricht. Das Durchleben der Kinderkrankheit gibt dem Kind die Mglichkeit, sich von den ihm innewohnenden Schwchen/Miasmen eine Zeitlang zu entlasten. Ovo nije sasvim adekvatno prevedeno. Ili bolje reeno: u prevodu je izgubljeno neto od dubokog znaeja ovih rei. Moram najpre ire, da objasnim: U sutini radi se o tome, da u prvim 7 godina ivota, duevno duhovno bie deteta treba da prevazie (koliko je najbolje mogue) ogranienja svog (nasleenog) fizikog tela. Miasma je u stvari (esto energetska blokada) ili najdublji uzrok neravnotee itavog organizma. Ona predstavlja potencijal za razvoj bolesti u kasnijem dobu ili pak samo za smanjenje primerenosti kue u kojoj due deteta, kasnije odrasle osobe stanuje dok ivimo... Time predstavlja miasma potencialnu smetnju harmonikog razvitka. Ova ogranienja svakako treba prevladati i deje bolesti su jedan oblik, jedan izuzetno snaan nain prevazilaenja nasleenih ogranienja naeg fizikog tela. Recimo da smo kupili nove lepe cipele ali nas one uljaju Deje bolesti predstavljaju fino podeavanje cipela, kako bi se one sasvim individualno prilagodile naoj nozi, pa nas stoga ne bi vie uljale. Ovaj deo teksta moemo sasvim shvatiti samo ako znamo, da uzrok tome, da dete dobije n eku bolest nisu sveprisutne klice ili virusi. Ve sasvim konkretno sveukupno zdravstveno stanje odreenog deteta u datom trenutku i na datom prostoru. Pojednostavljeno reeno- Dete e dobiti samo onu deju bolest, koja mu u njegovom tu i sada treba. Kako i zato moe detetu trebati jedna deja bolest?? Treba mu zato, te e dete u borbi s datom boleu, razviti snage i sposobnosti, koje bez te borbe ne bi moglo nikada razviti. Naravno- svo vreme govorimo o dejim bolestima. U prvoj reenici je znai problem pravilnog prevoenja rei entspricht. Misli se na bolest koja mu odgovara. Ili kako sam ja sam napisao gore koja mu je potrebna. Ova deja bolest je zapravo nain reavanja nekog dubljeg problema. Ova bolest je u stvari terapija jedna dublje slabosti ili miazme. entspricht znai u tom smislu, da je ta deja bolest pravi odgovor ili put prevazilaenja osnovnog ili dubljeg problema. Na osnovu svega ovoga dajem ovde moj predlog prevoda ovog dela teksta koji, treba svakako jo popraviti, da bude u lepom srpskom kao sve ostalo. Samu re miazma, bi ja prosto ostavio neprevedenu poto je to jedna struna re iz homeopatije: Jedno dete dobija samo onu bolest, koja odgovara (bukvalno odgovara, jer je ona odgovor organizma na neku bolnu situaciju. I taj odgovor je najbolji put prevazilaenja te situacije), najee nasleenim ili pak teenim, ogranienjima miazmi- dejeg organizma. Prevazilaenejem ove deje bolesti dete se privremeno oslobaa ograniavajueg pritiska dubljih slabosti/miazmi svog organizma. Ovo u zagradi je samo jo dodatno objanjenje za vas. Nije miljeno, da ostane u samom prevodu. Drugi moj predlog odnosi se na poetak poglavlja Stanovita klasine homeopatije Original: Die Tatsache, dass Klassische Homopathen in der Regel ihren Patienten von Impfungen abraten Ovde imamo problem sa prevoenjem abraten

U slovenakom imamo re odsvetovati Abraten inae znai. savetovati, da se neto ne uini Moglo bi se zbog vee jasnosti moda napisati: Klasini homeopati svojim pacientima priporuuju, da ovi ne cepe svoju decu (ili da se od cepljenja suzdre ili kako god. Preporuuju, da to ne uradimo."