Porodicno I Nasledno Pravo

Prof.
Dr Dragan Golijan
dragan.golijan@fpsp.edu.rs tel: 062 809 15 60 Asistent: Vladan Stankovi vladan.stankovic@fpsp.edu.rs tel: 062 809 15 15
PORODINO I NASLEDNO PRAVO

Obavezna literatura: Porodino pravo i porodino pravna zatita
Autori Milan Poua i Neboja arki

Nasledno pravo
Autor Oliver Anti

Zakon o nasleivanju (komentor Zakona od Olivera Antia) Porodini zakon (komentor zakona od Ilije Babia)
1. Pojam i razvoj porodinog prava

Stara i znaajna disciplina Uticaj ekonomski, pravno-politiki, religijski i drugi uslovi Bavi se odnosima u braku, vanbranoj zajednici, usvajanje,
starateljstvo, zatita
Spada u privatna prava (elementi javnopravnog karaktera) Tradicionalna nova porodica (human i kvalitetan odnos)
2. Podela porodinog prava

Znaajna i nadasve razgranatapravna disciplina
(crkvena i dravna)
Podela na: A. Materijalno pravo B. Procesno pravo C. Organizaciono pravo
2. Podela porodinog prava

Materijalno - ureuju se porodini odnosi
Procesno - graansko procesno, upravno procesno, upravni
spor, vanparnino-produetak roriteljskog staranja, dozvola za zakljuivanje braka, liavanje poslovne sposobnosti
Organizaciono organi starateljstva i ostali u porodino
pravnoj zatiti (imamo i primjenu upravnog postupka)
Mirno rjeavanje branih sporova i konflikata u porodici
(sistem zatite porodinih odnosa predstavlja sveobuhvatnost porodinog prava). Odredbe su svrstane u vie zakona.
3. Metode izuavanja
Porodino pravo je iva materija (menja se i prilagoava).
Smanjuje se uticaj obiajnog prava

Istorijsko-pravna metoda
(istorijske okolnosti, miraz)

Komparativno-uporedna metoda
(drugi pravni sistemi, u svijetu, danas i zemlje bive Jugoslavije, dostizanje pravnih standarda, edukovanja i irenja znanja)
Socioloka metoda
Socioloka komponenta (predmet se zvao porodino pravo i sociologija porodice)

Normativni metod
4. Srodne grane prava

Deo je sistema graanskog prava i ukupnog sistema
pravne zatite
Ciljevi izuavanja-raanje, formiranje porodice,
odrastanje, odnosi u braku

Radno, nasljedno, upravno, krivino, imovinsko pravo,
ustavno
5. Pojam i naela porodinog prava i mjesta u pravnom sistemu

A. Pojam skup pravnih normi kojima se ureuju odnosi izmeu
lanova porodice, srodnika, odnosi u braku i branoj zajednici (moral, obiaji, tradicije, opte prihvaena pravila ponaanja dopunjavaju domete norme) (porodino pravna nauka)
Subjekti porodinog prava samo fizika lica poslovna i pravna
sposobnost
Objekti ili predmeti porodinog prava jesu ljudske radnje i stvari
(radnje meu sobom i prema drugim zainteresovanim) (stvari ili predmeti - javljaju se kod imovinskih prava)
5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemu

Porodino pravo moemo podijeliti da vie naina:
U uem i irem smislu (samo u porodici i van porodice) Prema nainu zasnivanja porodinog odnosa (brano, roditeljsko i starateljsko pravo) Materijalno i procesno pravo(materijalno pravoodredbe koje se bave sadrinom odnosa, a procesno-postupak za ostvarenje porodinih odnosa) Odnosi lini i imovinski

Naela principi znaaj pravu daju
Naelo posebne zatite porodice (ustavno pravna zatita bez obzira da li je brana, vanbrana, usvojenika), osnovna grupa drutva Naelo posebne zatite majke i djeteta (trudnoa, materinstvo i ivot djeteta faktori uticaja na majku i djete) Naelo funkcije roditeljskog prava(roditelji da se staraju o djeci, a i djeca o roditeljima, drutvo ne dozvoljava da funkcija roditeljskog prava ostane van drutvenog interesa i brige)

Naela principi znaaj pravu daju
Naelo ravnopravnosti brane i vanbrane zajednice(ustav dozvoljava slobodu o odluci o zakljuenju i razvodu braka) Naelo ravnopravnosti polova(ne samo na porodino pravne odnose nego i sve graane-u naem pravu od 1946)
Naelo slobodnog odluivanja o raanju djeceUstavslobodno odluivanje o potomstvu (raanju ili neraanju), pravilno voenje pronatalne politikeUstav utvruje podsticanje.

Mjesto u pravnom sistemu
Mjenjan je kroz periode-od Hamurabijevog zakonika
(o braku i porodici), zakonik XII tablica, Justinijanova kodifikacija.

U privatna prava, poslednje vreme i elemente javnog
prava (zatita djece-prekid bioloke veze roditelja i djece-drastini sluajevi).
6. Izvori porodinog prava

Materijalni i formalni izvori a sve njih na domae i
maunarodne
Ustav kao izvor porodinog prava
(najznaajniji nacionalni izvor prava pa i porodinog prava, zatita porodice, diskriminacije, ljudsko manjinsko pravo, prava djeteta, porodice, zatita porodice, neka se Ustavna neela)
Zakon kao izvor porodinog prava
(zakon kao izvor u dva oblika-kao osnovni i kao dopunski)

Zakon
kao osnovni izvor porodinog prava
Porodini zakon Republike Srbije (17. februar 2005), do tada
vaio Zakon o braku i porodinim odnosima.
etiri perioda porodinog prava: 1. I period od 1918 do II svetskog rata-est podruja-uticaj 2. 3. 4.
verskih organizacija, patrijarhalna porodica, nejednakost brane i vanbrane II period II svetski rat do FNRJ-jedinstveno ureenje zakonom III period od FNRJ do 1974, Zakon o braku, Zakon o odnosima roditelja i djece IV period Ustav 1974 do raspada Jugoslavije, od tada republike imaju sopstvene zakone iz porodinih odnosa

Zakoni kao dopunski uzvori prava
Jednim svojim delom dopunjuju osnovni porodini zakon, bez tih zakona ne bi se mogla reiti sva pitanja: - Zakon o obligacionim odnosima (naknada nematerijalne tete, zastarelost, rokovi, odgovornost za postupke dece) - Zakon o nasleivanju Republike Srbije (normira pitanja srodstva, krugove zakonskih i nunih naslednika, izdravanja) - Zakon o porodinom postupku - Zakon o vanparninom postupku (proglaenje nestalog lica za umrlo, oduzimanje poslovne sposobnosti, dokumentacija o smrti) - Zakon o ureenju sudova (stvarna nadlenost) - Zakon o optem upravnom postupku - Zakon o stanovanju - Zakon o dravljanstvu Republike Srbije (dravljanstvo deteta, suprunika) - Krivini zakon Srbije - Zakon o krivinom postupku (izuzee) - Zakon o radu - Zakon o matinim knjigama
7. Sudska praksa kao izvor porodinog prava

Propisi se donose da ljudi po njima vladaju, Normativnost i
stvarnost nisu uvijek u skladu, kod nas sudska praksa ne predstavlja formalan izvor prava, sudovi primjenjuju pravo, postoje razliita miljenja (sluaj pravnih praznina), sudska praksa supsidijarni izvor prava-kad se ne moe primeniti propis donese novi propis
Nesklad norme i stvarnosti sud ne moe ekati da se
Sudska praksa postoji: u formi pravosnanih sudskih
presuda, u formi pravnih shvatanja (sudsko odluivanje), u formi naelnih pravnih stavova (opta sednica vrhovnog suda)
7. Sudska praksa kao izvor porodinog prava

Sudska praksa kao izvor porodinog prava (nije izvor
porodinog prava)
anglosaksonsko pravo se oslanja na sudsku praksu presude suda za ljudska prava u Strazburu (Engleska-
batinanje dece u privatnim kolama) i kod nas se sudska praksa mora uvaavati kao dopunski izvor (odluke niestepenih sudova ne), vanbrana zajednica-do tri godine, to je miljenje suda-ili krae pravna nauka kao izvor porodinog prava (u nekim spornim sluajevima posluiemo se i dostignuima nauke),(najee-pitanja novoroeneta-DNK analiza, osim
pravnih i medicinski i genetski
8. Obiaj kao izvor porodinog prava

Justinijanove kodifikacije ga priznaju za izvor prava Drutvene norme koje nastaju dugotrajnim ponavljanjem istog
ponaanja Obiaji jo iz neureenih zajednica-steena znanja i iskustva Za neke obiaje graani mogu biti sankcionisani, dok im neki nisu zabranjeni Obiaji se razlikuju vremenski i prostorno, znaajni su za porodino pravo Ne predstavljaju tradicionalni relikt, nego kasne za vremenom i savremenou, ali mogu da budu korektiv nekih normi Ustanove kojih vie nema u porodinom zakonodavstvu: napredak i civilizacijske promene, ali i danas imaju neke institute

Porodina zadruga Zajednica ivota porodina zajednica, uzrok mali

zemljini fondovi i mali stoni fondovi, ive svi ivi srodnici, sve generacije. Karakteristna je zajednika imovina neopredeljeni delovi (suvlasnici na idealnim dijelovima). Valtazar Bogii starjeina nema pravo da raspolae porodinom imovinom ni testamentom, zadrugar moe traiti dio imovine, danas negdje u brdsko-planinskim krajevima. Oblici zajednike ruke u u savremenom pravu (zajednika imovina suprunika, posle stareine, zajednika ograda)

Miraz
(ena donosi prilikom zakljuivanja braka, da se ojaa novonastala porodica, dobijaju i muka i enska djeca imovinu, mu ima pravo raspolaganja) Miraz se danas pojavljuje kao posebna predbrana imovina.
Veridba
(Nije regulisana zakonskim odredbama, to je dogovor o zakljuivanju braka /ugovor o obeanju braka/ moe se raskinuti sporazumom ili izjavom jednog verenika, smru i na druge naine, naknada tete. To je javno objavljivanje namere za brak, te slede neke zajednike radnje, ima pozitivne elemente).
Oglaavanje braka
(na neki nain oglaavanje, da se utvrde okolnosti koje bi dovele do nevanosti braka gubi svaki smisao i znaaj, tehnika elektronizacije)

Muevljeva vlast
(vlast mukarca, uloga stareine)

Rastava od stola i postelje
(povremeno ili trajno razdvajanje suprunika /emotivna i seksualna veza/, po hrianstvu strogo zabranjena rastava suprunika).
Kumstvo
Kumstvo je obred kojim kum uvodi dete u religijsku zonu, znaajna uloga, kumovi su bliske osobe, sa generacije na generaciju-neka vrsta porodine veze, danas svjedoenje i dokazivanje stepena bliskosti.
Pobratimstvo i posestrinstvo
(bratimljenje-in izuzetne bliskosti-zahvalnost lica za uslugu, za pomo u nevolji ili stepen bliskosti, to je duhovni odnos i nema srodnikih odnosa, to su i obaveze buduih generacija-potovanje ).
9.
Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava
Ustav kae da su opte prihvaena pravila meunarodnog
prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni dio pravnog poretka Srbije i neposredno se primjenjuju, mora biti u skladu sa ustavom. To pravo je sa kraom istorijom. Dokumenti meunarodnog karaktera: Konvencije o pravima deteta Konvencie o zatiti materinstva Konvencije o eliminisanju diskriminacije ena Konvencije o najgorim oblicima dejeg rada
9.
-
Konvencije o pravima deteta Najvaniji meunarodni dokument koji regulie pravni poloaj djece. Pravna zatita najirim potrebama djeteta. Za provoenje konvencije formiran je Odbor za prava djeteta, sastaje se jedanput.
Sva prava iz konvencije moemo potpisati na temeljna i lina.
- Temeljna: ivot, zdravlje, ivot sa roditeljima, odgoj, obrazovanje. - Lina: pravilan fiziki, duhovni razvoj, prijava roenja, dravljanstvo, odravanje porodinih odnosa, pravo na privatnost.
9.
Detetu pripadaju i sva druga graanska prava. Najvii standardi zatite, zdravlje, olakice. Ekonomska prava (zabrana izrabljivanja, tetni poslovi, ivotni standard). Kulturno pravo (veroispovest, kulturoloki obiaji, jezik). Odnos, slobodno vreme, igra i dr. Prava na pravosudnu zatitu (kao stranke u postupku). Uloga porodice u ivotu djeteta, uslovi za odvajanje djeteta.
9.
Meunarodni ugovori u Evropi
- Konvencije za zatitu ljudskog prava i osnovnih sloboda (2003 Srbija) 47 zemalja potpisnica. - Evropske konvencije o priznavanju i izvravanju odluka, o staranju o deci i niz drugih konvencija koje nisu ratifikovane osim ove. - Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava-pravo na potovanje privatnog i porodinog ivota i na sklapanje braka (Evropski sud za ljudska prava).
9.
Praksa evropskog suda za ljudska prava i slobode Znaaj suda (Evropske komisije za ljudska prava-ukinute 1994 godine a uveden sud). Nadlenost: - Donoenje odluka o svim pitanjima, tumaenja imaju obavezujui karakter - Donoenje savetodavnih miljenja koja se tiu pravnih tumaenja - lanice predlau sudije-47 sudija-karakteristike-6 godina-odbori od tri i veliko vijee od 17 sudija.
10. Pojam i struktura porodice

- Najstarija drutvena grupa, u svim sistemima
- Razvoj porodice (Engels)
- Definicija: porodica predstavlja krug lica vezanih brakom i vanbranom zajednicom i srodstvom izmeu kojih postoje zakonom utvrena prava i dunosti ije nepotovanje povlai odreene sankcije. - Po formi: brana i vanbrana
- Po stepenu srodstva i broju lanova: velika i nuklearna porodica

Funkcije porodice: a. Bioloko reproduktivna funkcija (potreba oveka da se
razmnoava i brine o potomstvu) b. Ekonomska-zajednica da se lake preivi, sposobnost, firme c. Socijalna-prenoenje vrednosti, kola, drutvo, pravo da ive zajedno, stvaraju odnose potovanja
Planiranje porodice i populaciona politika
Slobodno odluivanje o planiranju porodice, nekad i ograniavano, nekad nagraivano (mo drave i verska uenja)

Metode planiranja Metode planiranja sa ciljem raanja dece (najee u braku) Metode planiranja s ciljem spreavanja raanja (preventivni i korektivni) Preventivni-koncepcije i sterilizacija Korektivni-prekid trudnoe Zakon o postupku prekida trudnoe u zdravstvenoj ustanovi Prekid na zahtjev trudnice Prekid na zahtjev trudnice za koju je potrebna dozvola odreenih
organa Zahtjev do 10 nedelje trudnoe-nisu bitni razlozi Lekar upozorava Posle roka-razlog medicinski, eugeniki, krivino pravni (silovanje, obljuba, nemonim i maloljetnim, rodoskrnavljenje, zloupotreba poloaja). Izmeu 10 i 20 nedelje-konzilijum ljekara Preko 20 nedelje-etiki odbor Mjesto izvrenja i pismena saglasnost Srbija negativan prirataj-uprija 35000
11. Nasilje u porodici

Istorijat Krivino pravna zatita Prekrajna odgovornost Subjekti i mjere
Postupak povodom zatite od nasilja u porodici

Posebni sluajevi zatite u porodici

Zatita djece ometene u razvoju
Djeca ometena u razvoju ili psihofizike osobenosti, dovode do
nemogunosti normalnog odrastanja i kolovanja imaju posebnu zatitu. roditelji, medicinsko-socijalna zatita, pomo drutvene zajednice
utvrivanje uzroka poremeaja (nasledni, steeni, privremeni, uslovi
odrastanja, ekonomski)
upuivanje u zdravstvenu ustanovu, upuivanje u posebnu ustanovu za
djecu, upuivanje u hraniteljsku porodicu, te blai sluajevi pomoi hraniteljsku porodicu.
liavanje roditeljskog prava, ograniavanje roditeljskog prava, upuivanje u

Zatita djece sa poremeajem u ponaanju
Do 14 nema odovornosti, od 14-18 maloletnici, mlai i stariji, od 18-21 mlai punoletnici. Vaspitni nalozi (do 6 mjeseci): poravnanje sa oteenim, redovno pohaanje kole i posla, ukljuivanje u rad humanitarnih organizacija, podvrgavanje ispitivanju i odvikavanju. - Vaspitne mjere: kaznama maloletnikog zatvora i mere bezbednosti.

Mere bezbednosti (sudski ukor, mere pojaanog nadzora,
roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak). Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za leenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva). Sud vri stalni nadzor nad sprovoenjem mera. Sudije i tuilac moraju imati odreena znanja iz oblasti prava deteta. Organ starateljstva ima znaajnu ulogu
12. Srodstvo
Pojam srodstva
Posledica postojanja porodice je srodstvo, odnos dva ili vie lica. Tri vrste srodstva: 1. krvno srodstvo 2. adaptivno srodstvo 3. tazbinsko srodstvo Srodstvom nastaje itav niz vanih i znaajnih posledica (prava, obaveze, zabrane i smetnje).
12. Srodstvo
Ti odnosi srodstva traju.
agnatsko srodstvo (Rim), zajednica ivota i rada srodstvo po mleku-elijatsko Definicija - Srodstvo je pravom priznati prirodni i
drutveni porodini odnos izmeu dva ili vie lica na osnovu koga se zasnivaju odreena prava i obaveze.
12. Srodstvo
Krvno srodstvo
Najznaajniji oblik i predstavlja prirodnu bioloku vezu
izmeu dva ili vie lica. Prava linija (linea recta) krvni srodnici potiu jedan od drugog neposredno ili posredno-uzlazna ili silazna linija (prema precima i prema potomcima). Pobona linija (linea colateralis) srodnici imaju zajednikog pretka. Zajedniki predak i po mukoj i po enskoj lozi punorodni srodnici, a po jednoj polurodni. Ako je po mukoj jednokrvnim, a po enskoj jednoutrobnim.
12. Srodstvo
Raunanje krvnog srodstva po stepenima
Kod nas je parentelarno linearni sistem. Podjela srodnika u odreene grupe parentele. U okviru linije po stepenima koliko roenja toliko i
stepeni. Majka dete baka majka dete to je prava linija Pobona linija Srodstvo nastalo u braku i van braka
12. Srodstvo
Prava, obaveze i smetnje krvnih srodnika u
porodinom pravu
Prava: pravo najbliih srodnika na izdravanje pravo na nastavljanje parnice za razvod ili ponitaj braka pravo da trae ponitaj braka u sluaju apsolutne nitavosti pravo roditelja prema imovini i linosti njihove dece
12. Srodstvo
Obaveze: obaveza izdravanja zakonom utvrenog kruga srodnika obaveza roditelja prema djeci obaveza dece prema roditeljima Smetnje: smetnja za usvojenje brane smetnja do IV stepena zabrana seksualnih odnosa smetnja izbora sudija, branioca
12. Srodstvo
Adaptivno srodstvo po usvojenju nastaje pravnim putem
prestaje veza izmeu deteta i krvnih srodnika, nova graanska veza, dobija ista prava i obaveze kao djeca nova panja, ljubav, normalan ivot predstavlja branu smetnju nastanak pravnim putem izmeu jednog suprunika i srodnika drugog suprunika, suprunici ne.
Tazbinsko srodstvo Nastaje kao posledica zakljuenja braka
Stepeni srodstva su kao i kod krvnog ali za drugog suprunika. Predstavlja branu smetnju sud moe dati sudsku
dispenzaciju.
12. Srodstvo
Matine knjige
Pojam: Evidencije dravljanstva, boravita, prijave stana, oruja, vlastitog motornog vozila Lina stanja matine knjige ( Zakon o matinim knjigama, vode upravni organi - matiar) knjige roenih knjige venanih knjige umrlih
12. Srodstvo
Javne knjige, javne isprave Dokumenti koji se izadju su javne isprave.
U matinim knjigama su: osnovni podaci, dopunski
podaci, naknadni podaci.

Uvid u knjige lino ili lanovi porodice.
12. Srodstvo
Naela:
Oficijalnosti slubena dunost matiar
Svetovnosti (voene u crkvama i one su i danas
znaajne) Verodostojnosti Jednoobraznosti
12. Srodstvo
Vrste: Roenih od roenja osnovni podaci i zabelebe o
promenama.Prijavu vre: zdravstvena ustanova, najblii srodnici, vlasnik stana, slubena lica po poroaju, lice koje je saznalo. ivo roeno 15 dana, a mrtvo 24 asa. Kasnije dolazi do promjena statusa (oinstvo, materinstvo, usvajanje, starateljstvo, promjene dravljanstva, smrt). Svi ovi podaci su zabelebe. Venanih zakljuenje braka, prestanak braka, ponitenje i promjena imena i prezimena, prisustvo punomonika. Umrlih upis injenice smrti (lanovi porodice, zdravstvena ustanova ili druga ustanova rok tri dana), proglaenje nestalog lica za umrlo.
12. Srodstvo
Lino ime Za razlikovanje i identifikaciju, ime i prezime Roditelji daju ime sporazumno u roku 60 dana, a ako
ne onda organ starateljstva. Dijete preko 10 godina, daje saglasnost za promjenu, a ima pravo na promjenu imena. Nema promjene ako se vodi krivini postupak ili izbjegava kaznu (zabrana davanja imena Adolf) Promjena prezimena Djeca istog braka isto prezime
13. Brano pravo i sklapanje braka
Dio porodinog prava, deo pravne nauke Manji dio normi su dispozitivne, a ostalo je preputano
subjektima Brakovi vladajuih dinastija Razliite forme i oblici, sloboda volje. Crkva brak je sveta tajna

Definicija: Brak je zakonom ureena zajednica ivota mukarca i ene
1. da ispunjava zakonske uslove 2. monogamija mukarac i ena 3. zajednica ivota je temelj (osjeaji, bioloki, materijalni, kulturni i dr.)

Naela (nalazimo u Ustavu i Porodinom zakonu) naelo institucionalnosti (pravni drutveni odnos, ureeni zakoni) naelo slobodnog pristanka na brak slobodna volja naelo ravnopravnosti nekad patrijarhat naelo monogamije naelo laiciteta svetovnosti braka (crkveni nekad) naelo potpunosti i trajnosti nema na odreeno vreme naelo slobodnog raskida braka

Sklapanje braka Osnovno ljudsko pravo, ali treba ispuniti zakonske pretpostavke pozitivne i negativne pretpostavke (negativne-nitavan, ruljiv, brane smetnje).
Zajednica ivota (mornari, vozai, vojna lica i dr.) namera da ive zajedno i potomstvo Fiktivna namera

Pretpostavke:
1. Razliitost polova i prirodno je i zakonski, potomstvo i produenje (Homoseksualni brakovi Holandije, Belgije, Danske, Argentine...). Sudu u Strazburu se obraaju homoseksualci. 2. Saglasna izjava volje Da bi izjava volje bila relevantna potrebno je ispunjenje uslova: lan 15. Brak skalapaju dva lica razliitih polova davanjem izjava volje pred matiarem. Preutno se brak ne zakljuuje (neke osobe ne mogu izjaviti svoju volju). Izjava mora biti ozbiljna, razumljiva Izjava mora biti istovremena ne moe se opozvati niti povui. Ne mogu se postaviti uslovi Prisustvo oba brana druga pred matiarom (uz odobrenje punomonika

3. Zakonska forma zakljuivanja braka Zahteva se forma, samo graanski brak je punovaan, forma je konstitutivni element, forma se mora ispuniti. Kroz zakonsku formu drava vodi evidenciju i vri kontrolu ispunjenosti pretpostavki. Sveana forma zakljuivanja braka (u poslednje vreme gubi na znaaju). Svedoci pri zakljuivanju braka obavezno prisustvo (kumovi-svedoci) ne moraju znati okolnosti vezane za lica koja zakljuuju brak. Moe se desiti da zahtevaju. Ako su upoznati sa nedostacima ozbiljne prirode trebali bi upoznati slubeno lice. Ne treba minimizirati

Nadlenost za zakljuivanje braka (postupanje u nekoj pravnoj stvari) 1. stvarna nadlenost 2. mesna nadlenost porodini zakon ostavlja slobodu da izaberu optinski organ 3. funkcionalna nadlenost specifina stvarna nadlenost matiar Prisustvo matiara je konstitutivni element (radnje)

Postupak sklapanja braka (sveana forma)
1.
Predhodni postupak Pokreu zainteresovani budui suprunici usmeno ili pismeno uz isprave (identitet i pretpostavke), matiar utvruje uslove, pravo albe, ako ne, onda datum, nema roka, a matiar razgovara o obavezama i planiranju porodice, imovinski odnosi.

2.
Postupak venanja Posupak venanja na propisan nain sveani izgled prostorije, zastava, izvjetaj matiara o identitetima, punomo, postupak odgovor jasan DA, tuma, proglaenje, prezime.

3.
Postupak registracije sklapanja braka Pristupa se registraciji u matinu knjigu, potpisuju novim prezimenom, svedoci, izvod iz matine knjige vjenanih

4.
Sklapanje braka radi ostvarivanja zajednice ivota Osnovni elemenat je zajednica ivota (brak je nitavan) ali se moe konvalidirati.
5.
Zakljuivanje braka uz predhodnu saglasnost suda Punoletstvo, neke smetnje su apsolutno neotklonjive, brak maloletnika, ispod 16 nikako, biloka i svesna granica.

Zakljuivanje braka maloletnika oba lica ili jedno, izmeu 16 i 18 godina matiar upozorava, imena roditelja i buduih suprunika i podaci o njima. Sud to sve pribavlja, provjerava volju, zrelost lica, sveobuhvatan postupak i organ starateljstva. Sasluanje i roditelja te maloletnika (bez prisustva javnosti), volja, miljenje lekara, trudnoa, poveanje sluajeva, starosne granice nema.
a.

b. Zakljuivanje braka po tazbini te usvojenika i usvojioca Krvno srodstvo apsolutna smetnja: vertikalna linija (roditelji, baba, deda, unuci), po svim osnovama pobona do etvrtog stepena, braa i sestre od strieva i tetaka usvojilac i usvojenik te njihovi roaci tazbinsko srodstvo samo prvi stepen Relativne smetnje podnosioca zahteva uputiti na sud-postoji li opravdanost utvruje sud. Zalbe i revizije prema vrhovnom sudu.

Brane smetnje
Brane smetnje predstavljaju zakonom negativno odreene injenice ije postojanje u trenutku zakljuivanja braka prouzrokuje nitavosttakvog braka. Takav brak se ne bi trebao ni zakljuivati-moe se ponititi. Podela branih smetnji: 1. Postojanjem u trenutku povlae nitavost braka apsolutno (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo i starateljstvo). 2. Posledice koje povlae ruivost braka relativnu nitavost (maloletstvo, mane volje i nesposobnost za rasuivanje koja je prestala brakom). 3. Druge brane smetnje delimo na otklonjive i neotklonjive (zavisno od toga da li se moe dobiti sudsko oslobaanje). Smetnje mogu biti i privremene i trajne.

Branost
Branu smetnju predstavlja brak i nevaei brak. Povlai apsolutnu nitavost prema svima (erga
omnes) i kod crkve smetnja (crkva dozvoljava do etri sklapanja i razvoda).

Nesposobnost za rasuivanje
Nemogunost lica da shvati znaaj i posledice zakljuenja
pravnih poslova, duevna bolest. Rasuivanje je psihika funkcija duevna bolest (znaaj i posledice sklapanja braka). Nesposobnost za rasuivanje kao brana smetnja opravdava se. Pravni razlozi brak je ugovor (lienje poslovne sposobnosti). Etiki razlozi zbog zatite lica nesposobnih za rasuivanje od prevare i iskoritavanja (nije stabilan i eljen brak, pitanje je i zdravlja dece ili bolesna ili zdrava u bolesnoj porodici).

Srodstvo (brana smetnja) Krvno srodstvo, neotklonjiva i trajna smetnja (brak ne
mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a pobonoj brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestriina, tetka i bratanac, tetka i sestri, deca roenih brae i sestara i deca polubrae i polusestara (u pobonoj do etvrtog stepena srodstva). Nitavan je nije prihvatljivo iz iz moralnih i biolokih razloga (meanje iste krvi kroz potomstva, potovanje, pomaanje). Tazbinsko srodstvo trajna, relativna, otklonjiva smetnja samo u prvom stepenu. Adaptivno srodstvo (neotklonjivo, trajna smetnja apsolutna nitavost, usvajanje)

Maloletstvo
Ko je maloletnik, interes sa se spree maloletniki
brakovi, psihofiziki smisao, stvaranje potomstva. Maloletstvo ispod 16 godina i iznad 16 godina (ispod 16 neotklonjivo). Sud u vanparninom postupku: podnosilac zahteva opravdani razlozi duevno i fiziki zreo za brak

Mane volje
Volja je vaan konstitutivni element, sveana izjava
volje.
Prinuda (psihika i fizika prinuda) Nedozvoljeni akt prisiljavanja na davanje izjave, postoji
svesna nesaglasnost volja je drugaija.

Prinuda mora ispuniti sledee uslove:
A. a. mora biti ozbiljna opravdan strah
B. b. odnos takav da je vidljivo da je prinuda uticala

Fizika prinuda fizika sila prisiljavanje na potpis,
hipnoza ili zlostavljanje. Psihika prinuda pretnje slobodne volje nema, ona je rezultat straha (pretnje na linost, telesni integritet, bliske srodnike strah veeg intenziteta).

Zabluda
Predstavlja nesvesnu nesaglasnost izmeu prave i izjavljenje volje, kriva predstava o stvarnosti. 1. Zabluda o fizikoj linosti suprunika ili zabluda o identitetu (rijetka). 2. Zabluda o graanskoj linosti (i fiziki izgled a i podaci o identitetu). 3. Zablude o bitnim osobinala linosti ( ne zna neku od bitnih osobina drugog suprunika).
13 A. Dejstvo braka
Sklapanjem braka - novi odnosi, neki su normirani, neki su trajni. a. Dejstvo braka na poslovnu sposobnost suprunika Ako maloletna osoba dobije saglasnost, moe od suda traiti potpunu poslovnu sposobnost, da ispuni uslove: navrenih 16 godina da je postala roditelj duevna zrelost (za samostalno staranje), potreban vanparnini postupak b. Dejstvo braka na line odnose suprunika Cilj braka je i stvaranje socijalno i drutveno prihvatljivog odnosa za suprunike u drutvu, uzajamno potovanje i pomaganje, rod, zanimanje, voenje zajednikog domainstva i dr.
Ravnopravnost suprunika Po zakonu ravnopravni i po Ustavu potovanje linog dostojanstva. Voenje zajednikog ivota Zajednica ivota je konstitutivni element, bez toga je apsolutno nitavan. Elementi su: Intelektualni ljubav kao emocija, ispunjavanje branih obaveza, Materijalni zajedniko stanovanje, zajedniko domainstvo, briga o djeci, seksualni odnosi.
13 A. Dejstvo braka
Uzajamno potovanje i pomaganje Zajedniko nastojanje i uzajamna ljubav da brak opstane, potovanje i tolerancija, pomaganje, uzajamna vernost (lan 25. Porodinog zakona o tome govori). Brak nije statian i dolazi u krizu, nasilje u porodici. Sloboda izbora rada i zanimanja Samostalnost izbora, ekonomska samostalnost. Izbor prezimena Mogunost sporazuma (da zadri, da promeni, da ima dva prezimena).
13 A. Dejstvo braka
Odreivanje mesta stanovanja sporazumno, zajedniko mesto stanovanja, odlazak iz mesta zbog materijalnih razloga. Voenje zajednikog domainstva sporazum o obavljanju poslova Dejstva braka na imovinske odnose suprunika i izdravanje suprunika Zakonski imovinski reim i ugovorni imovinski reim Pravne i moralne obaveze i u braku i van braka (lini imovinski odnosi)
13 B. Prestanak braka
a. Prestanak braka smru Zakonom zasnovana zajednica smru na prirodan nain prestaje zajednica, prestaju sva prava i obaveze, a preivjeli drug dobija najira prava u pogledu prestalog braka. Izvod iz matine knjige roenih ili pravosnanim reenjem
b. Prestanak braka proglaenjem nestalog lica umrlim nije naveden u porodinom zakonu. Nestanak jednog lica - moe se pokrenuti vanparnini postupak. Uslovi za proglaenje: od roenja proteklo vie od 70 godina, a pet godina nema vesti pet godina nema vesti, a okolnosti su verovatne da nije u ivotu ako je nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti, a nakon prestanka opasnosti 6 meseci nema vesti nestalo u ratu a za godinu dana nema vesti po prestanku neprijateljstava.
Postupci za utvrivanje smrti i proglaenje Konstatacija smrti: u bolnici umrlica - vreme i as. Van bolnice mrtvozornik, da li trebaju dodatne analize. Pitanje uzroka smrti krivini problemi.
Dan smrti je znaajan u porodinom pravu zbog rodbine,
koji je to trenutak smrti. Postupak je zbog zatite prava preivjelih lanova porodice ili korisnika naslednih prava.
13 C. Ponitenje braka
Kada nisu ispunjeni zakonom utvreni uslovi posledica je nitavost ili ruivost. Poniteni brak prestaje na dan pravosnanosti presude o ponitenju. Sluajevi za ponitenje: 1. ukoliko nisu ispunjene pretpostavke za postojanje braka: razliitost polova, saglasna izjava volje, zakljuen bez zakonske forme (matiar). 2. ukoliko postoje brane smetnje 3. brak nije zakljuen sa ciljem zajednice ivota
Nitavost braka apsolutna i relativna Apsolutna nitavost ima za cilj zatitu javnog interesa, dok
relativna titi privatni interes jadnog ueg kruga, najee dve osoce. Nitavost je ovde (ex nunc) u porodinom pravu od trenutka donoenja odluke o ponitenju. Do tog trenutka brak proizvodi sve pravne posledice punovanog braka, za razliku od graanskog prava.
Razlozi nitavosti: 1. nepostojanje razliitih polova 2. nepostojanje saglasne izjave volje 3. nepostojanje zakonom propisane forme sklapanja braka 4. nepostojanje namere za stvaranje zajednice ivota suprunika 5. branost 6. nesposobnost za rasuivanje 7. srodstvo 8. Starateljstvo
Osnaenje nitavih brakova Nitav brak pred sudom moe validirati, ostati na pravnoj snazi (zajednica ivota se uspostavi, brak izmeu tazbinskih srodnika ako sud utvrdi opravdane razloge, branost prestao I brak).
Ruljivost braka
Uzroci su: 1. maloletstvo 2. mane volje (prinuda i zabluda) 3. nesposobnost za rasuivanje (koja je prestala tokom braka). Maloletstvo ispod 16 godine predstavlja uzrok za ponitenje, sklopljen brak bez sudske dozvole, pravo na tubu roditelj ili staratelj, a i sam maloletnik- rok godina od dana sticanja punoletstva za maloletno lice. Rok za roditelje je do sticanja punoletstva. prinuda i zabluda prinuda fizika i psihika suprunik moe podneti tubu za ponitenje rok je godina dana od dana kada je prestala prinuda ili uoena zabluda. lice koje je u trenutku zakljuivanja braka bilo nesposobno za rasuivanje, ako je nesposobnost prestala tokom braka. Rok je godina dana od dana ozdravljenja.
Postupak ponitenja braka U sluajevima nitavosti braka prava na podnoenje
tube, osim suprunika ima lice koje ima pravni interes i javni tuilac. U sluajevima ruivosti braka imaju suprunici pravo tube. Lino je pravo i ne moe prei na naslednika, oni mogu nastaviti zapoeti postupak od strane suprunika. Kad je suprunik maloletan ili poslovno nesposoban u ime njega tubu moe podneti staratelj. Brak prestaje danom pravosnanosti presude ako se tuba odbaci brak ostaje na snazi.
14. Razvod braka

Istorija razvoda Razvod nogu izmeu ivih suprunika, patrijarhat na
strani mua. Hamurabijev zakonik dva glavna razloga preljuba i neplodnost ene. Rimsko pravo razvod braka po sporazumu i jednostran raskid moe i jednostrana izjava slanje glasnika.
14. Razvod braka

Po crkvi brak je sveta tajna. Rimokatolika crkva nema razvoda, samo rastava od stola i postelje (doivotno i privremeno), dozvoljeno je ponitenje. Pravoslavna doputa mogunost razvoda kao i protestantska. Islam prihvata uenje o raskidivosti braka (sporazumi, sudskom odlukom i otkazom brak) Savremena zakonodavstva dozvoljavaju razvod braka.
14. Razvod braka - Brakorazvodni uzroci

1. Opti i posebni uzroci za razvod raka Opti uzroci - ozbiljna i trajna poremeenost branih odnosa, nepovratni propast braka, nepostojanje duhovne i materijalne zajednice, neuspjeh braka Posebni uzroci - preljuba, sadistiko ponaanje prema branom partneru, zlostavljanje, neopravdano naputanje branih partnera, duevna poremeenost i nerazumno ponaanje
14. Razvod braka

2. Apsolutni i relativni uzroci za razvod braka
Apsolutni samostalno dovode do razvoda braka, to je sasvim dovoljno. Najei je: odvojen ivot (koja je to duina odvojenog ivota najee od dve do pet godina).
Relativni uzroci ako samostalno postoje nisu dovoljni
14. Razvod braka

3. Skrivljeni i neskrivljeni uzroci Zavise od suprunika (zlostavljanje, preljuba, naputanje i dr.). Neskrivljeni bolest, nezaposlenost, neimanje sredstava. U naem pravu: - ozbiljna i trajna poremeenost odnosa u braku - ako se objektivno ne moe ostvariti zajednica ivota. Vrste razvoda braka Dva naina: Razvod braka na osnovu sporazuma suprunika Na osnovu tube za razvod
14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka

Saglasna izjava volje oba suprunika da brak prestane.
Samo kod suprunika koji imaju dobru komunikaciju i
spremnost da to ree.
Pismena izjava pismeni sporazum, pootreno, trai
se i sporazum o vrenju roditeljskog prava i o deobi imovine, jer su ova dva sporazuma i tea (objasniti).
14. Razvod braka - Sporazumni razvod braka

Potrebno je sledee: predlog za sporazumni razvod braka, pismeni sporazum o vrenju roditeljskog prava, pismeni sporazum o deobi zajednike imovine.
Sud e traiti dopunu ako treba i procjenjivati sporazume. (zajedniko vrenje roditeljskog prava) odrediti prebivalite. Mnogo pitanja u ovim sporazumima, najbolji interes deteta. Eliminacija, trokovi. Niz prednosti laki i bri za suprunike, ne provodi se posredovanje, da da zadre solidnu komunikaciju. Sporazum je u najboljem interesu deteta, sve se zavrava na jedan do dva roita.
14. Razvod braka - Razvod braka po tubi

Podnoenje tube, ozbiljan i trajan poremeaj ili se ne
moe ostvariti trajna zajednica ivota, razvod je izlaz. Poremeaj mora biti ozbiljan i trajan. Sud je nadlean. Objektivna nemogunost ostvarenja zajednice ivota, duina poremeaja i ozbiljnost. Volja jednog suprunika dovoljna je da se brak razvede. Sudija na osnovu subjektivne procjene donosi odluku. Oba suprunika mogu podneti tubu, to pravo ne prelazi na naslednike, a mogu nastaviti zapoeti postupak, moe podneti i punomonik: staratelj.
14. Razvod braka

Postupak prestanka braka postupak spada u brane sporove, postupak pokree jedan
od suprunika. Tube mogu da budu: tuba za ponitenje braka, tuba za utvrenje postojanja braka i tuba za razvod braka. Aktivnu legitimaciju imaju suprunici, lino je pravo i nenasledivo. Nadlenost je podruje prebivalita ili boravita. Prvostepeni jedan sudija i dva porotnika. Drugostepani vee od troje sudija. Znanje o porodici, deci i dr. (pokretanje postupka, pripremanje glavne rasprave, donoenje odluke i eventualno ulaganje pravnih lekova).
14. Razvod braka

Specifinosti i naela branih sporova Lini odnosi suprunika, karakter braka uslovljavaju i specifini postupci. Posebna naela: Naelo iskljuenja javnosti (slubena tajna u svim fazama) Istranp naelo (ii i van granica tubenog zahtjeva) Naelo posebne zatite pojedinih lica u postupku Naelo ogranienosti i raspolaganja predmetom spora (nema presude zbog proputanja, na osnovu odricanja i priznanja) ne moe se okonati poravnanjem Naelo hitnosti postupka roite u roku 15 dana, ne moe ekati odgovot na tubu, zavriti na 2 roita, drufostepeni sud u roku 30 dana Naelo slobodne ocene trokova Uglavnom dozvoljena revizija, mogua objektivna kumulacija zakona, odricanje tubenih zahtjeva kao i povlaenje. Tuilac moe povui tubu do zakljuivanja glavne rasprave a uz saglasnost do pravosnanosti. Presude kod ponitenja ili razvoda nama vanrednih pravnih lekova.
14. Razvod braka

Postupak posredovanja
Faze: 1. Postupak mirenja Samo u postupcima koji su pokrenuti tubom, svrha mirenja, znaaj i posledice razvoda, razgovor, ako se poire tuba je povuena. Rok je dva mjeseca, nakon toga sud 15 dana. 2. Postupak nagodbe Kad mirenje nnije uspjelo sprovodi se nagodba ili pokuaj sporazumnog okonanja. Pokuava se postii sporazum o vrenju roditeljskog prava i sporazum o podjeli imovine,, suprunici i punomonici. Sud cijeni da li su sklopljeni sporazumi u najboljem interesu djece te ga moe izmeniti. Moe se dogovoriti i zajedniko renje roditeljskog prava ili jednog roditelja, ako ne odluie sud.
15. Posledice prestanka braka

Pravna dejstva u zavisnosti od naina na koji je prestao odnose se na suprunike i na decu. Posledice prestanka braka smru suprunika Smru ili proglaenjem nestalog lica za umrlo preivjeli ima prava: a) Sklapanja novog braka b) Prezime suprunika (u roku od 60 dana daje predlog matiaru) Kasnije promene u upravnom postupku. c) Zajednika imovina ima pravo na izdvajanje imovine.

Posledice prestanka braka ponitenjem i razvodom
Proizvode iste posledice ali i jo dve pravne posledice a to su: 1. Izdravanje suprunika 2. Povraaj poklona

Posledice prestanka braka na decu
Posledice mogu da budu i u odnosu na decu i to: a) Vrenje roditeljskog prava U braku to vre oba roditelja, a nakon smrti jednog to pravo vri drugi, a nakon razvoda to pravo mogu vriti oba ili jedan roditelj (sporazum ili sudska odluka). Roditelj koji ne vri roditeljska prava ima obavezu da izdrava i da ima kontakte i da dogovata o bitnim pitanjima. b) Pravo stanovanja uvodi se pravo stanovanja Roditelj kome je povereno vrenje roditeljskog prava ima pravo stanovanja u stanu drugog roditelja (do punoletstva).

c) Poveravanje dece Ako postoje maloletna deca sud odluuje o njihovoj deci: Briga, uvanje, vaspitanje i ureenje odnosa sa drugim roditeljem. Deca se daju jedinstveno jednom roditelju, sem izuzetno opravdanih razloga Sud prvo sasluava roditelje, sud neme uvek prihvatiti sporazum, sud pazi na interese deteta Ako nema sporazuma sud e odluiti nakon izvoenja odreenih dokaza uz prihvatanje miljenja odreenih institucija Pribavljanje pravno relevantnih podataka o roditeljima, njihov status. Moe se doi do sveobuhvatne analize. Imovno stanje nije ni jedini ni glavni kriterij, sve zavisi od roditelja i njihove ukupne linosti. Odluka je sloena, ta sasluati i koje dokaze sprovesti. Poslednjih pet godine 18% odluka poverava decu ocu.

Izmena odluke o poveravanju dece U novom parninom postupku est je sluaj podnoenja tube od strane roditelja kome sud nije dodelio decu, ali mora navesti razloge da je dolo do promene okolnosti. Pogoranja i poboljanja stanja kod roditelja. Ne treba donositi preterano este odluke, jer e promene kod deteta biti este (samo izuzetni sluajevi) Ne treba prekinuti odnose deteta i drugog roditelja (on ima i prava da aktivno uestvuje u odravanju kontakata, donoenju odluka, te vaspitanju, uvanju, kontroli).

Utvrivanje naina vianja U sluaju maloletne dece sud e urediti odnos roditelja prema deci. Dete i deca se poveravaju jednom roditelju, ali i drugi roditelj ima prava da uestvuje u vaspitanju i odgoju dece. Izuzetak liavanje rodteljskog prava ili ograniavanje vrenja roditeljskih prava. Sporazum o nainu vianja djece konkretne okolnosti i mogunosti, i ovde se pribavljaju miljenja strunih organa i ustanove gde dete boravi. Neophodan je dogovor roditelja, bitna je njihova posveenost deci. Problem je kada su odnosi razvedenih suprunika poremeeni i ne ele da sarauju izmeu, a ni sa organima.

Izmena odluke o ureenom nainu vianja Mogua je promena odluke, promena rada, mesta boravka, tuba moe odvojeno a i sporazumno, trai se: Potpuno ukidanje naina vianja (lien roditeljskog prava) Promena rasporeda vianja Privremeno nevianje deteta (razlozi loi) Sud ima velika ovlatenja
16. Vanbrana zajednica

Zajednica ivota jedne ene i jednog mukarca koji
nisu u braku. Stabilna i dugotrajna zajednica kojoj nedostaje zakonska forma (dva lica razliitog pola i trajanje i stabilnost). Istorijat Rimsko pravo (konkubinat) trpe ene i deca, hrianstvo U Srbiji 1980 i zakon prihvata, danas su izjednaene i brana i vanbrana zajednica.

Vanbranu zajednicu karakteriu sledei uslovi:
Razliitost polova Monogamija Zajednica ivota vanbranih partnera (volja za stanovanje,
ishranu, brigu) Trajnost zajednice vanbranih partnera (ne zasniva se na formi, papiru, partneri zadovoljavaju sve svoje potrebe (emotivne, seksualne, kulturne, ekonomske) Brane smetnje (branost, nesposobnost za rasuivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje)

Zajednica lica istog pola
Istopolne zajednice (Belgija, Holandija, Norveka,
panija i vedska, od aprila 2013 i Francuska) Veliki broj drava priznaje koncept registrovanog partnerstva. Hrvatska i Portugalija priznaje neregionalne zajedice. Usvajanje dece od istopolnih parova: Andora, Belgija, Ujedinjeno kraljevstvo, Holandija, Island, Norveka, vedska, panija, Argentina.
17. Deja i roditeljska prava

Potrebno je roenje i pravni osnov usvajanje. Subjektivno pravo oca i majke nastalo roenjem ili na
osnovu prava prema detetu, nazivamo roditeljskim pravom. Deje pravo kao skup individualnih, apsolutnih prava deteta utvrenih zakonom, da trai od roditelja i da uiva samostalnu, pojaanu i posebnu zatitu drutva u odnosu na ostale lanove. Termin roditeljsko pravo su uglavnom obaveze roditelja to je subjektivno pravo, ne moe se ustupati lino je i apsolutno To pravo roditelji vre u interesu deteta

Istorijat
Rimsko pravo neograniena vlast nad decom (pater

familijas) Prodaja enske dece Srednji vek otac gospodar ene i dece, poinju i dunosti Roditeljsko pravo u kodifikaciji XIX veka i dalje ima pravo nad decom Van braka deca Savremena prava uspostavljaju ravnopravnost mukarca i ene u roditeljskim odnosima, brana i vanbrana deca izjednaena.

Prava dece se tite i meunarodnim dokumentima:
1. Deklaracije o pravima deteta UN 1959 posebna kategorija prava nije imala obavezujui karakter. 2. Konvencije o pravima deteta iz 1989 - obavezujui karakter Osnovan je komitet za prava deteta. Uroeno dostojanstvo i jednaka i neotuiva prava.

Naela dejeg i roditeljskog prava
1. Naelo posebne zatite majke i deteta (poroaj i nakon poroaja, samohrani roditelj) 2. Naelo ravnopravnosti roditelja i jednakosti roditelja i usvojitelja (zabrana diskriminacije i ravnopravnost roditelja-polova) 3. Naelo posebne zatite dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju (bez roditelja pod zatitom drave kroz razne oblike staranja) konkretni sluajevi. 4. Naelo ravnopravnosti brane, vanbrane i usvojene dece. Svako dete ima pravo da raste i da se razvija u najboljem interesu, to je civilizacijska tekovina

Porodini status deteta
Brano i vanbrano dete Status je izjednaen Razlika kod utvrivanja statusa oinstva

Odnos majke i deteta. Za brano dete tri uslova: da postoji brak, da ga rodi majka
u braku i pretpostavka branog oinstva. Materinstvo Rimsko pravilo majka je uvek poznata (mater semper in jure). ena koja ga je rodila nije bitan status u roku od 15 dana upis. Ko prijavljuje? Utvrivanje materinstva sudskom odlukom (moe da se desi da se ne upie legitimisane osobe su: dete, ena koja tvrdi da je majka, ena koja tvrdi da je majka na nain da osporava materinstvo druge ene). Majka 10 godina od roenja deteta U treem sluaju samo ako je upisano u matinu knjigu roenih.
Pravne posledice sudske odluke: 1. Utvrno je poreklo deteta 2. Nastupaju prava i obaveze (od trenutka roenja) erga om nes 3. Promena linog imena (10 godina) Osporavanje materinstva - Deava se ali retko osporavanje nije doputeno: Materinstvo koje je utvreno sudskom odlukom Posle usvojenja deteta Posle smrti deteta

Pravo na tubu je line prirode.
Ko ima pravo isto ko ima pravo da utvruje Dete nema roka Majka koja je upisana 10 godina Koja nije upisana a tvrdi da je majka, mora dokazivati Mukarac koji se smatra ocem godinu dana od
saznanja da majka koja je upisana nije rodila dete.

Oinstvo
Oinstvo se utvruje u odnosu na postojanje injenice
da li je u braku li van braka. Dete u braku roeno ima za oca mua svoje majke.
Oinstvo van braka na osnovu priznanja mukarca ili
ljudskom presudom

Utvrivanje oinstva
Branog:
1. Da je dete rodila ena koja je bila u braku u vreme zaea ili roenja 2. Da dete potie od mua majke (u vreme zaea ili roenja) 300 dana od dana prestanka braka (trudnoa 280 dana) Pater is est quem nuptiae demonstrant (otac j na koga ukazuje brak) (Pretpostavka branog oinstva je oboriva medicina?) Sklapanje braka u roku 300 dana od dana prestanka braka.

Utvrivanje vanbranog oinstva Utvrivanje oinstva priznanjem oca Je lini, dobrovoljni in, neopozive izjave kojem neko dete priznaje za
svoje (pred matiarem, organom starateljstva ili pred sudom (ne moe preko zakonskog zastupnika). Uslovi su: 1. Prvi uslov je da mukarac ima 16 godina i da je sposoban za rasuivanje 2. Drugi uslov da je dete ivo u vreme priznanja, ili da je zaeto 3. Trei uslov je davanje saglasnosti od majke. Priznanje pred matiarem u zapisnik ili pred organom starateljstva koji je dostavlja matiaru, matiar poziva majku u roku od 30 dana, takvu izjavu je majka mogla dati pri upisu. Data izjava se ne moe opozvati (samo prevara, zabluda, prinuda, u roku od godine dana). Moe i u praninom i vanparninom postupku.

Postupak priznanja u testamentu
Ostavilac ili testator pored poslednje izjave volje
moe dati izjavu o priznanju sve zavisi od proglaenja testamenta, nitavan testament Ako je delimino nitavan priznaje se izjava o oinstvu. Dete dobija oca, zasnivaju se roditeljski odnosi.

Utvrivanje putem suda (vanbrano oinstvo) Odbija da prizna oinstvo. Aktivno legitimisana lica za utvrivanje su dete, majka,
otac koji trai priznanje. Dete pokree spor bez obzira na vreme, praksa kae 25 godina. Majka godina dana od saznanja da otac ne priznaje a do 10 godina nakon roenja deteta. Pasivno legitimisani mukarac je koji ne priznaje (protiv naslednika ili Republike Srbije). Presuda deluje (ex tunc) od dana roenja i prema svima (erga omnes) i trajno jer se ne moe osporavati.

Osporavanje oinstva
Upisani mukarac ne mora uvek biti otac. Ko je brani
ko vanbrani Osporavanje branog oinstva Smatra se mu majke deteta , cilj je utvrivanje materijalne istine biolokog oca. Nije dozvoljeno utvrivati posle smrti ili usvojenja deteta. Ukoliko je oinstvo utvreno putem suda nije dozvoljeno njegovo osporavanje.

Majka godinu dana od dana saznanja ili 10 godina od
roenja deteta. Pretpostavka da se rodilo u braku ili posle 300 dana braka (prestanka). Mu majke moe se sumnjati u roku od godine dana od dana saznanja ili 10 godina od roenja. Ako je lien poslovne sposobnosti njegov staratelj. Dete trai prirodnog oca, nije ogranieno rokom, ako je maloletno mora mu se odrediti koliziciski staratelj. Mukarac koji tvrdi da je otac deteta, ali da istovremeno trai utvrivanje svoga oinstva (jedna godina od saznanja ili 10 godina od roenja deteta). Ne prelazi na naslednika ali mogu nastaviti postupak

Osporavanje vanbranog oinstva
Moe se osporavati samo ako je uinjeno na osnovu
priznanja (oinstvo utvreno na osnovu sudske presude se ne osporava) Majka, dete i mukarac koji tvrdi da je otac (zahtev za osporavanje i zahtev da utvri vlastito oinstvo). Vie se ne smatra ocem mukarac koji je priznao oinstvo (za svoje dete).

Zaee uz biomedicinsku pomo
Razliite reproduktivne tehnologije telesnog i
vantelesnog zaea kad biolokim putem nije mogue, primenjuje se i prema enama i prema mukarcima ne moe se utvrivati ni materinstvio ni oinstvo.
Smatraju se brani i vanbrani partneri.

Maternitetski i paternitetski sporovi Neka modifikovana naela: Pokretanje postupka aktivno legitimisana lica Nadlenost suda opte nadlenosti (vii i apelacioni) Mesto

prebivalita i boravita mesni. Hitnost postupka (I roite za 15 dana, II stepeni sud 30 dana) Posebno znanje sudije i porotnika Istrano naelo Iskljuenje javnosti Slobodna ocena sudskih trokova pravinost Nedozvoljenost nekih presuda (proputanje, odricanje, priznanje, sudsko poravnanje) Pravila punomoja

Dokazivanje u maternitetskim i paternitetskim
sporovima. Dokazivanje je zadatak i suda i stranaka, proveravanje istinitosti navoda. Strane u sporu nisu dune da se podvrgnu medicinskom vetaenju. Analiza krvnih grupa, antropoloko genetski metod (kojim se uporeuju nasledne osobine (otisci prstiju, pigmentacije, boji kose), analiza DNK otiska. DNK kod utvrivanja 99,8 a kod iskljuenja 100 procenata
18. Prava deteta

Pojam i sadrina Dete nije sposobno da se samo brine, nije uvek bilo isto. Dodatna posebna zatita, prava su bila inkorporirana u
prava roditelja. Roditeljska prava su lina i apsolutna, ne mogu se odrei i prava deteta su u direktnoj vezi sa datim pravima roditelja, poveanje prava deteta na teret roditeljskih prava. Konvencije o pravima deteta 1989. ivot, opstanak i razvoj, da ga uvaju roditelji. Najbolji interesi deteta, spreiti zanemarivanje, te fiziko i psihiko zlostavljanje. Obavezno porodica, hraniteljska porodica, institut kolektivnog zbrinjavanja.
18. Prava deteta

Pojedina prava deteta Pravo deteta da zna svoje poreklo Da zna svoje poreklo, upis u matinu knjigu roenih
(nain, postupak i lica, ko su mu roditelji i dravljanin, da dobije lino ime, dravljanstvo). Sa 15 godina uvid u dravljanstvo moe da izvri i drugu dokumentaciju. Pravo da utvruje svoje poreklo.
18. Prava deteta

Pravo deteta na ivot sa svojim roditeljima
Najbolji uslovi su u porodici, razvoj, kolovanje,
pripremanje. Roditelji imaju prirodnu i bioloku odgovornost prema detetu, u najboljem interesu. Moe se ograniiti sudskom odlukom i to zbog najboljeg interesa deteta (hraniteljska porodica ili upuivanje u ustanove za decu ometenu u razvoju). Sa 15 godina e dete moi da odlui sa kojim roditeljem e da ivi (ali da izrazi elju samo), ivot maloletnika je nemogu.
18. Prava deteta

Pravo deteta na odravanje linih odnosa
Meusobne odnose i kontakte. To pravo se daje detetu.
Posebno je pitanje prilikom hraniteljstva i usvojenja, ti
odnosi se ne mogu ograniavati osim sudskom odlukom u sluaju lienja roditeljskog prava. Navrenjem 15 godina dete samostalno odluuje o kontaktima i vienjima. Lini kontakti sa srodnicima bliskim.
18. Prava deteta

Prava deteta na potpuni i pravilan razvoj
Potpuni i pravilan razvoj, obezbeivanje moguih i
najboljih ivotnih i zdravstvenih uslova, obaveza roditelja da vode rauna o ivotu i zdravlju dece. Zatita i podizanje dece, fiziko, psihiko i socijalno blagostanje. Roditelji sarauju sa ostalim institucijama.
18. Prava deteta

Pravo deteta na obrazovanje
Obavezno do zavretka osnovne kole, apsolutno i
lino pravo. To je opta norma, roditelji pravo na izbor i pomo. Materijalni uslovi u porodici, drutvo je obavezno da stvara uslove
18. Prava deteta

Pravo deteta da preduzima pravne poslove Maloletni nemaju poslovnu sposobnost, ali ima i pravo da
preduzima neke poslove, zavisi od uzrasta deteta i poslova. Razlikujemo: Mlade maloletnike: nije navrilo 14 godina, poslovi kojima preduzima samo pravne poslove, kojim pribavlja neka prava, pravne poslove i poslove malog znaaja, svi drugi poslovi bili bi apsolutno nitavi i ne bi proizvodili pravno dejstvo. Starije maloletnike: 14 navrenih godina ivota, moe preduzimati gore navedene poslove i druge poslove uz saglasnost roditelja.
18. Prava deteta

Nakon navrene 15. godine stariji maloletnik ima pravo
zaposlenja i sticanja vlastitih prihoda i zarade, zakonodavac daje pravo raspolaganja zaradom i imovinom steenom vlastitim radom. Maloletnik ije su izjave volje uslov za punovanost pravnog posla Stariji maloletnik 16 godina sam mora izvriti priznanje oinstva. Trudnica koja ima 16 godina prekid trudnoe moe izvriti samo na njen zahtev. Maloletno lice preko 15 godina sainjava testament. Dete starije od 10 godina saglasnost za usvojenje. Promena linog imena dete preko 10 godina daje saglasnost. Navrenih 16 godina trai dozvolu za sklapanje braka. Ovi i slini poslovi su pobrojani u zakonu.
18. Prava deteta

Pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja
Dete u nekim poslovima linom voljom da izjavi i
odlui. Kad navri 10 godina ima pravo da izrazi svoje miljenje u sudskom i upravnom postupku. U tom smislu dete postaje partner roditelju u skladu sa godinama, psihikom i fizikom zrelou. kola mora da vodi rauna o obrazovanju.
19. Roditeljska prava

Skup prava i dunosti roditelja prema svojoj deci nazivamo
roditeljsko pravo, to su ustvari dunosti roditelja. Pravo je da imaju decu, ostala prava su ograniena pravima deteta. U rimskom pravu oinska vlast - pravo ima samo otac. Tek u XIX veku imamo roditeljska prava. Roditeljska prava postoje u meri koja je potrebna za zatitu linosti prava i interesa dece. Lino je i ne moe se prenositi. S njim se ne moe raspolagati, apsolutno je pravo. Roditeljsko pravo ne podrazumeva neogranienu vlast i pravo nad detetom. Mogunost intervencije u roditeljsko pravo.

Sadrina roditeljskog prava
Staranje o linosti deteta Odreivanje linog imena po roenju odreuju lino ime, pravo deteta na lini identitet. 30 dana od dana roenja, stvar je izbora i dogovora, kakvo e ime dati detetu. Matiar upozorava roditelje pogrena ima,
nemoralna imena, suprotna obiaju. Zajednika deca ne mogu nositi razliita prezimena. Ako nema dva roditelja jedan roditelj odreuje ime, ako i nema organ starateljstva, ak i prezime (razlozi).

uvanje deteta smetaj deteta, ima pravo da ivi
zajedno sa roditeljima (osiguravaju opstanak i izgradnju ljudskih osobina). To je njegov opstanak.
Trajan nadzor nad kretanjem deteta. Moe da ivi i odvojeno od svojih roditelja ako je to u interesu.

Podizanje deteta
Kontinuirani proces briga o ivotu i zdravlju deteta. Hrana, odea, zdravstvena zatita, preventivne zdravstvene mere. Nema poniavajueg postupka i kazni a i da ga tite od drugih osoba.

Sadrina roditeljskog prava Vaspitanje deteta
Ovo je najkompleksnije pravo i dunost roditelja, to je
najprijatniji i najtei zadatak. Roditelji da budu moralno i mentalno sposobni. Odnos ljubavi, poverenja, uzajamnog potovanja. Bitan je skladan odnos roditelja, vie vrsta obrazovanja: Moralno vaspitanje stvaranje i prihvatanje etikih vrednosti: ljubav, potovanje drugih, solidarnost, humanost, da naue dete da razlikuje dobro od zla, moralno od nemoralnog, dozvoljeno od nedozvoljenog, zakonito od nezakonitog

Njihov odnos i lini primer od presudne su vanosti. Drutveno vaspitanje priprema deteta da se uklopi u drutvenu
zajednicu i postane potovan i koristan lan, potovanje linih i imovinskih prava. Seksualno vaspitanje - Savremeno drutvo postavlja nove zahteve u pogledu seksualnog vaspitanja. Tradicionalno se o tome u porodici malo govorilo. Dete e samo o tome saznati. Zbog negativnosti roditelji moraju razgovarati na tu temu. Ostali oblici vaspitanja Fiziko, intelektualno i emocionalno vaspitanje omoguuje da se formira kao zdrava, kreativna i samostalna linost. Nekad ne prihvata roditeljske metode vaspitanja, nastupalo je fiziko kanjavanje i psihiko maltretiranje. Zabrana upotrebe sile.

Obrazovanje deteta
Dunost roditelja, do nivoa zavrene osnovne kole
zakonska je obaveza. Dalja je obaveza u mogunostima roditelja i sposobnostima i sklonostima dece. Koliko je besplatno dalje kolovanje, stipendije, domovi, odlini uenici, ostalo.

Sadrina roditeljskog prava Zastupanje deteta
Punoletstvo 18 godina. Maloletna deca ograniena posl.
sposobnost. Svako lice po roenju stie neogranienu pravnu sposobnost. Puna poslovna sposobnost 16 godina za brak, 16 godina ako radi - roditeljsko pravo. U ostalim sluajevima roditelji su kao zakonski zastupnici. Roditelji su ravnopravni. Roditelji zastupaju dete u svim poslovima koji izlaze iz zakonom utvrenih granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Sticajem punoletstva prestaje zakonsko zastupanje roditelja. Zakonsko zastupanje nakon 18 godina moe da se produi (odluka suda duevna bolest, lini i imovinski odnosi).

Sadrina roditeljskog prava Izdravanje deteta
Odnosi se i na maloletno i na punoletno lice i neroeno dete tri
meseca pre roenja. Obaveza oca i na izdravanje majke u periodu tri meseca pre poroaja i godinu dana posle poroaja. Pravo na izdravanje od roditelja, ako roditelji ne mogu ili nisu ivi pravo izdravanja prelazi na ostale srodnike u uspravnoj liniji. Ovo je najznaajnija obaveza roditelja (zdravstvena zatita, hrana, odea, obua, obrazovanje, kultura, socijalne potrebe). Od uzrasta deteta zavisi i nivo potreba. Mogunost roditelja zavisi od njihovih prihoda i materijalnog statusa porodice. Izdravanje sporazumno. Ostalo sa jednim roditeljem, obaveza drugog roditelja stupa na snagu.

Staranje o imovini deteta
Roditelji raspolau i upravljaju imovinom deteta,
zavisi od uzrasta deteta. Ako je imovinu steklo besteretnim raspolaganjem, staraju se roditelji. Ako je imovina steena vlastitim radom onda ono raspolae i upravlja tom imovinom uslov je da je navrilo 15 godina. Iz ove imovine da podmiruje dio trokova.

Vrenje roditeljskih prava
Zajedniki i sporazumno, postoje izuzeci. Kad su zajedno
bilo u braku ili vanbranoj zajednici zajedniki i na osnovu dogovora vre roditeljsko pravo. Razlikujemo kad su zajedno ili razdvojeni. Postoji preutna saglasnost drugog roditelja. Vrenje roditeljskog prava od strane oba roditelja Roditelji stiu roditeljska prava automatski roenjem branog deteta. Ako nisu u braku, majka stie automatski, a oinstvo na ureen nain. Dve vrste zajednikog staranja:

Zakonsko ili pravno staranje i faktiko staranje.
Obuhvata donoenje odluka o bitnim pitanjima za
dete i njegovu imovinu. Faktiko staranje je donoenje dnevnih odluka. I nakon prestanka braka roditelji imaju priliku da nastave vrenje prava. Dete treba da u najmanjoj meri oseti razlaz svojih roditelja. Sporazumno prebivalite deteta.

Vrenje roditeljskog prava od strane jednog
roditelja
Preuzima drugi roditelj Jedan od roditelja nije poznat, umro, lien roditeljskog staranja, nisu roditelji u mogunosti, jedan ili oba.

Samostalno vrenje roditeljskih prava zbog
faktike ili pravne nemogunosti drugog roditelja Faktiki spreen roditelj moe biti u sluaju tee bolesti, odlaska na izdravanje kazne zatvora, rata i mobilizacije, prirode posla. Pravna spreenost kad je roditelj maloletan i nema poslovnu sposobnost (manje od 16 godina), lien poslovne sposobnosti ili se odrekao roditeljskog prava. Ako oba roditelja nisu u situaciji, dete e biti stavljeno pod starateljstvo (ako razlozi prestanu moe traiti povraaj roditeljskih prava).

Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma
roditelja Ako roditelji ne ive zajedno, mogu se sporazumeti da jedan roditelj samostalno vri roditeljsko pravo. Takav sporazum mora da prihvati i sud. Sporazumom se poverava vrenje roditeljskog prava jednog roditelja. Sporazum o visini doprinosa od drugog roditelja i sporazum o nainu odravanja deteta s drugim roditeljem. Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo ima pravo i dunost: Da izdrava dete Da odrava line kontakte Da o bitnim pitanjima dogovara sa drugim roditeljem koji ima roditeljsko pravo (bitna pitanja: medicinski zahvati, promena prebivalita, raspolaganje detetovom imovinom).

Samostalno vrenje roditeljskog prava na osnovu sudske

odluke Odluku o vrenju roditeljskog prava ako ne postoji sporazum donee sud. Dete ne moe da ostane bez roditeljskog staranja. Pribavlja se miljenje organa staratelja, porodinog savetovalita i druge specijalne ustanove. Sud ceni i druge okolnosti: stavovi i elje roditelja, stav i elje deteta, opte i materijalne prilike roditelja, ponaanje roditelja, uzrast deteta. Sud donosi odluku: sva deca da ostanu na uvanju i vaspitanju kod jednog roditelja, da neka ostanu kod majke, a neka kod oca, da budu poverena nekom treem licu ili ustanovi.

Pravni poloaj roditelja koji ne vre starateljsko
pravo Roditelj koji ne vri roditeljsko pravo je i dalje titular prava, bez obzira da li je o poveravanju deteta odluio sud ili sporazum: Pravo i dunost da izdrava dete Ne moe se osloboditi obaveze izdravanja deteta, to je pravo i dunost, visina doprinosa se odreuje sporazumom ili sudskom odlukom, ak i u sluaju lienja prava postoji obaveza izdravanja.

Pravo i dunost odravanja linih odnosa sa
detetom Kad prestane da ivi sa svojim detetom zakon mu daje pravo da odrava line odnose. Kontakti su znaajni za pravilan razvoj deteta. I ovo se regulie sporazumom ili putem suda (odreujui vreme, mesto vianja i trajanja vianja, koritenje nedeljnih i godinjih odmora). Sud moe ograniiti pravo i dunost na odravanje linih odnosa (u sluaju nasilja u porodici i dr.).

Pravo na zajedniko odluivanje o bitnim pitanjima koja
utiu na ivot deteta. Saglasnost oba roditelja, u ovim pitanjima to su: obrazovanje, medicinski zahvati, prebivalite, raspolaganje imovinom deteta, sudu je ostavljeno da ceni koja su to jo pitanja. Pravo roditelja koji ne vre roditeljsko pravo da trae da se odluka o poveravanju deteta drugom roditelju izmeni. Roditelj moe traiti izmenu odluke ako su se promenile prilike. Prilike se mogu promeniti na strani roditelja koji se stara o detetu (bolest, alkohol, lien slobode, droga) ili na strani drugog roditelja (vratio se, zaposlio se), zahtev mogu podneti oba roditelja, staratelj i dete. Roditelji donose novi sporazum koji potvruje sud.

Pravo roditelja da u sluaju smrti roditelja koji je vrio
roditeljsko pravo sam pone vriti roditeljsko pravo. Ima pravo da mu se preda dete na uvanje i vaspitanje, ako mu spree odluku donosi sud (moe biti nepovoljno nasilje). Pravo roditelja koji ne vri roditeljsko pravo na davanje saglasnosti na usvojenje (mora dati saglasnost na eventualno usvajanje svoga deteta od strane drugih lica, ako su oba roditelja iva mora postojati saglasnost osim ako je jedan od roditelja potpuno lien roditeljskog prava).

Nadzor nad vrenjem roditeljskog prava
Postoje ogranienja, kroz istoriju da se drava ne mea
u porodine odnose. Savremeni sistemi ograniavaju i pootravaju odgovornost roditelja. Bioloki je prirodno da roditelji vole svoju decu (nisu nekad sposobni, a nekad to pravo zloupotrebljavaju ili kre, zanemaruju, tad drava preko svojih organa preduzima mere, a to su organi starateljsva i sud).

Preventivni nadzor Vri organ starateljstva preko centra za socijalni rad, kad roditelji

imaju nedoumice, neslaganja ili ne znaju kako. Posledica jo nije nastala. Jo uvek je zajedniki i sporazumno. Nesporazumi nesporazumi oko kole, izbor slobodnih aktivnosti Slobodno vreme deteta, druenje deteta. Organ starateljstva nekad daje saglasnost na odreene pravne poslove upravljanje imovinom, lino ime i sl. Nekad je potrebno da se sa savetima ili davanjem saglasnosti ukljui centar za socijalni rad. Roditelji se obraaju zahtevom za preventivni nadzor, moe se ukljuiti i sud.

Korektivni nadzor U preventivnom nadzoru se omoguava vrenje prava, a u korektivnom
koriguje. Roditelji kad donose odluke, znai korekcija ve uinjenog Upozorenje roditelja na nedostatke u vrenju roditeljskog prava Ovo je prva i najblaa mera, ovlaenje da ukae roditeljima na nedostatke (neuredna deca, nedolazak u kolu, agresivnost, zaputenost, bolest). Ako i treba duni su da dolaze u centar kako bi dobili odreene savete (neznanje i neiskustvo roditelja). Da roditelji poseuju predavanja, obilazak roditelja u stanu i na radnom mestu, sve u interesu deteta. Upuivanje roditelja na razgovor u porodino savetovalite i ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima Ako mera upozorenja ne uspije, organ e obavezati roditelje da se obrate

Polaganje rauna o upravljanju imovinom deteta
Zatita imovinskih prava i interesa deteta, roditelji imaju
pravo da samostalno upravljaju imovinom deteta, nemaju obavez da polau raune. Ali ako postoji smetnja organ starateljstva ima pravo da zahteva da roditelji poloe raun o upravljanju imovinom, bez obzira zbog ega je nastupilo tetno upravljanje (sve do punoletstva). Trajanje mera nije propisano. Pokretanje sudskih postupaka Ako mere ne daju rezultate organ starateljstva moe preduzeti i ovu meru, sudski postupak.
19.1 Lienje roditeljskog prava

Najtea porodino pravna sankcija, radi zatite prava i
interesa deteta. Lienje u pojedinim sluajevima moe imati i krivino pravnu odgovornost. Potpuno lienje roditeljskog prava Moe potpuno a razlozi su: Zloupotreba prava kad ugroava osnovna prava deteta na njihov nesmetan i pravilan psihiki i intelektualni razvoj, posledice se direktno odnose na ivot, zdravlje, razvoj i vaspitanje deteta. Zakon navodi: Fiziko, seksualno i emocionalno zlostavljanje Izrabljivanje preteranim radom i zabranjenim radom Ako ga navikava ravim sklonostima Druge zloupotrebe

Svesno i voljno ponaanje roditelja da se to ponavlja.
Namernim ponaanjem se dete upropatava,
ponavljanje se ne sme ekati ve odmah reagovati. Grubo zanemarivanje roditeljskih dunosti je nevrenje roditeljskih prava prema detetu, ne brine o svome detetu. Vrenje roditeljskih prava je aktivna uloga kroz injenje i vrenje obaveza.

Postupci grubog zanemarivanja su:
Ako naputa dete
Ako se uopte ne stara o detetu

Ako izbegava da izdrava dete, ne odrava line
kontakte i odnose Ako izbegava stvaranje uslova za zajedniki ivot Ako na drugi nain zanemaruje dunosti.

Ovo ponaanje mora biti okrivljeno. Vlada Srbije je
2005. godine usvojila Opti protokol za zatitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (uvod i peta glava, poziva se na Konvenciju UN o pravima deteta, treba da donese i doprinese poboljanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i zanemarivanja dece). Osnovni su ciljevi: pravo deteta na ivot, opstanak i razvoj, nediskriminacije i najbolji interes.

Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike
fizikog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, nemaran postupak, kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, to dovodi do stvarnog ili potencijalnog naruavanja detetovog zdravlja, ugroavanja razvoja i dostojanstva.

Fiziko zlostavljanje
Koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizikog
povreivanja deteta usled injenja i neinjenja.

Primeri fizikog zlostavljanja su: udaranje, utiranje,
troenje, davljenje, bacanje, posipanje vrelom vodom.

Seksualna zloupotreba Ukljuivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne
shvata potpuno, sa kojom nije saglasni i nije doraslo. Aktivnost izmeu deteta i odrasle osobe. Seksualnom zloupotrebom smatra se: navoenje ili primoravanje deteta na uee u seksualnim aktivnostima, bilo da je re o kontaktnim ili nekontaktnim. eksploratorsko koritenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite radnje.

Emocionalna zloupotreba
Proputanje da se obezbedi razvojno prikladna sredina
ukljuujui i dostupnost primarne figure, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje odgovaraju njegovom potencijalu. Emocionalnom zloupotrebom vri se omalovaavanje, ocrnjivanje, okrivljivanje bez razloga, zastrauje, ograniava kretanje deteta, diskriminacija, ismejavanje i drugi oblici odbacujueg ponaanja.

Zanemarivanje i nemarno postupanje
Proputanje pruaoca njege, roditelja ili druge osobe
koja je preuzela odgovornost da obezbedi razvoj deteta: zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj, ishrana, smetaj, sve u okviru raspoloivih mogunosti i sredstava porodice.

Eksploatacija Komercijalna i druga eksploatacija odnosi se na
koritenje deteta za rad ili druge aktivnosti u korist drugih osoba (rad dece, prostitucija, kidnapovanje, prodaja dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacija. Sve ovo naruava zdravlje i obrazovanje. Liavanje roditelj gubi pravo i dunost da se stara o detetu, njegovom ivotu i zdravlju i drugom, ali ima obavezu izdravanja. Unosi se u matinu knjigu roenih liavanje roditeljskog prava.

Delimino liavanje roditeljskog prava Kad nesavesno vri neka roditeljska prava moe da se
delimino lii, a ostala prava vri koja mu nisu oduzeta. Dva sluaja: 1. Delimino lienje roditeljskog prava roditelja koji vri roditeljsko pravo Ako sud utvrdi da je roditelj nesavesno vrio ta prava moe ga liiti sledeih prava: pravo i dunosti na uvanje, vaspitanje, podizanje, obrazovanje, zastupanje deteta te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Kog roditeljskog prava e biti lien zavisi od njegove radnje ili postupka

2. Delimino lienje roditeljskog prava roditelja koji ne vri roditeljsko pravo U ovom sluaju moe biti lien roditeljskog prava da odrava odnose sa detetom i prava da odluuje o pitanjima koja bitno utiu na ivot deteta (mera se izrie u sluajevima vee ili manje nesavesnosti roditelja. Odluka se donosi na neodreeno vreme i moe se odnositi na jedno ili svu decu. U delu u kome nije lien normalno nastavlja vrenje roditeljskog prava. Mora se postaviti privremeni staratelj ili pak u socijalnu ustanovu.

Vraanje roditeljskog prava
Da li je potpuno ili delimino oduzeta moe se vratiti
odlukom suda. Odluka suda je privremenog karaktera i donosi se na neodreeno vreme. Ko moe podneti tubu za vraanje roditeljskog prava: roditelji, deca, OJT, organ starateljstva. Postupak je isti, i vraanje se belei u matinu knjigu roenih i u knjige nepokretnosti.
19.2. Prestanak roditeljskog prava

Nakon 18 godina ivota, moe i ranije kad dobije punu
poslovnu sposobnost (sklapanje braka i roditeljstvo) emancipacija. Roditeljsko pravo se gubi i usvojenjem deteta od strane drugih, prava prelaze na usvojitelja (izuzetak je usvojenje od strane ouha ili maehe). Prestaje smru roditelja ili dece ili proglaenjem nestalog lica za umrlo.
19.3. Produetak roditeljskog prava

Sa 18 godina dete postaje punoljetno i stie punu
poslovnu sposobnost. Ex lege prestaje roditeljsko pravo. Ako zbog bolesti i smetnji ne dostigne zrelost, kad nije sposobno da se samo stara o svojim pravima i interesima zakon predvia produenje. Osnov je bolest ili smetnje u psihofizikom razvoju jer e ugroavati sopstvena prava i interese.
19.3. Produetak roditeljskog prava

Neophodna je sudska odluka, roditelji nastavljaju
roditeljsko pravo pripada za oba roditelja, ako je imao samo jedan roditelj tako se i nastavlja, i to se upisuje u matinu knjigu roenih i registar nepokretnosti ako ih ima. Produetak roditeljskog prava razlikujemo od roditeljskih obaveza. Sud cijeni do kada to traje, a prestaje poboljanjem zdravstvenog stanja, sticanjem poslovne sposobnosti, smru roditelja, smru deteta, nemogunou vrenja daljeg roditeljskog prava i drugo. Obaveza je da se brinu o kolovanju u vreme studiranja a najkasnije do 26 godine (prestaje gubitkom zaposlenja, loeg zdravstvenog stanja i drugo).
19.4. Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih prava

Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju
roditeljskih prava Vode se prema pravilima parninog postupka, ali uz specifinosti. pokreu se tubom: tuba za zatitu, za vrenje, za lienje. Aktivnu legitimaciju imaju: dete, roditelji, OJT i organ starateljstva. sudovi opte nadlenosti, u mestu prebivalita sudije i dva porotnika U drugom stepenu troje sudija Da budu struni Sa deset godina dete moe traiti kolizijskog staratelja
19.4. Postupak u sporovima za zatitu prava deteta i vrenju roditeljskih prava

Najbolji interesi deteta Moe i privremeni zastupnik, ako nije dobro zastupano. Istrano naelo Iskljuenje javnosti, nuna je zatita privatnosti Postupak je hitan (prvo roite 8 dana, drugostepeni sud u
roku od 15 dana) Sud moe traiti struno miljenje Nema presude zbog proputanja, priznanja ili odricanja Nema sudskog poravnanja Moe izrei i meru zatite od nasilja osim navedenih presuda
20. Dete bez roditeljskog staranja

Pojam i zatita bez roditeljskog staranja Porodino pravna zatita u dva pravca: 1. zatita dece pod roditeljskim staranjem i zatita dece koja
nemaju roditeljsko staranje. U prvom sluaju provodi se putem opteg nadzora (preventivni i korektivni) organ starateljstva. 2. Porodini zakon daje sledeu definiciju: Dete koje nema ive roditelje, dete iji roditelji su nepoznati ili je nepoznato njihovo boravite, dete iji su roditelji i potpuno lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete iji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost, ili su lieni prava na uvanje i podizanje, odnosno vaspitanje deteta i dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajui nain (l. 113).

U istu kategoriju svrstavamo i dete iji je roditelj ili oba
roditelja dao saglasnost za usvojenje, takoe i deca iji su se roditelji odrekli roditeljskog prava. Deca bez roditeljskog staranja uivaju odgovarajuu pravnu i socijalnu zatitu. 1. Drava je obavezna da preduzme sve potrebne mere da zatiti dete od zanemarivanja, zlostavljanja i eksploatacije. 2. Drava prati efekte preduzetih mera. Kolektivni oblik zatite nije uvek u stanju da zameni porodicu i odrastanje u njoj. 3. Naelo slobodnog izbora oblika zatite

Zakon je propisao: usvajanje, hraniteljstvo,
starateljstvo. Kolektivni smetaj i zbrinjavanje deteta u ustanove (Zveanska ulica Beograd). Postoje i specijalne zdravstvene ustanove za decu. Ne treba meati decu bez roditeljskog staranja sa problemom zdravstvenog stanja deteta. Danski smetaj je neto izuzetno (iz nude) i vremenski ogranieno.

Usvojenje (adoptio) - Ustanova socijalne zatite i porodinog prava kojom se
vetakim putem formira roditeljski odnos izmeu tueg maloletnog deteta (usvojenika) i punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja). - Izmeu njih nastaje neraskidiv odnos srodstva i sva prava i dunosti koja iz toga proizilaze. Znai roditeljski odnos ne moe biti uvek zasnovan na biolokoj vezi. Usvojenjem nastaje roditeljski odnos. Postoji od 2005. godine potpuno usvojenje. Mogua ogranienja se navode u ugovoru o usvojenju. Usvojenje je doputeno ako je to u najboljem interesu deteta.

Istorijski razvoj adoptio naturam imitatur (usvojenje
podrava prirodu i prije nastanka drave). U Rimu adopcije izabrati nekog posiniti, naputa se ranija porodica. adrogacija samo odrasla lica mukog pola. U Justinijanovom pravu adoptio plena potpuno usvojenje i adoptio minus plena nepotpuno usvojenje. Cilj je zatita interesa usvojitelja i obezbeenje naslednika.

Razlika izmeu usvojitelja i usvojenika 18 god. u srednjem veku usvojenje gubi na znaaju. period posle II svetskog rata velike promene vezane
za usvojenje, veliki broj ratne siroadi podstaklo je na usvajanje. Doneen je i zakon o usvojenju (maloletnik mlai od 5 godina moe biti potpuno usvojen).

Zakonski uslovi za zasnivanje usvojenja Usvojenje je institut javnog prava, postoje odreeni uslovi
koji se mogu ispuniti. Odluka organa starateljstva reenjem. Faktiki odnos u kome je dete usvojeno u porodicu novu kao svoje. Uslovi: uslovi koji se odnose na usvojenika uslovi koji se odnose na usvojitelja zajednike uslove Usvojiti se moe samo lice koje je subjekt u pravu, ne moe zaeto, a ne roeno dete. Starost deteta tri meseca.

Za pasivnu adoptivnu sposobnost potrebno je (za
usvojenika): Interes deteta Osnovni je uslov uslov svih uslova, ako nije u najboljem interesu deteta nema usvojenja odluuje organ starateljstva. Dete starije od 10 godina da da saglasnost na vlastito usvojenje, ako je dete protiv iako je u najboljem interesu do usvojenja nee doi. Dete ima apsolutno pravo.

Maloletstvo deteta
Usvojiti se moe samo maloletno lice do navrene 18
godine, najmanje tri mjeseca da nije steklo punu poslovnu sposobnost (prije punoletstva) tada nije doputeno. Porodini status usvojenika: dete koje nema ive roditelje roditelji nisu poznati ili nije poznato boravite da su roditelji lieni poslovne sposobnosti i roditeljskog prava da su saglasni sa usvojenjem (tad su i ivi).

Krvno i adoptivno srodstvo usvojenika Zabranjuje usvajanje deteta koje je usvojitelju krvni
srodnik u pravoj liniji. Izuzetak nije mogu. Spreavanje dupliranja porodinih obaveza. Nema ponovnog usvojenja dok usvojenje traje.
Starateljstvo usvojitelja nad usvojenikom staratelj ne
moe usvojiti svog tienika, nakon prestanka moe.

Saglasnost roditelja ili staratelja usvojenika Roditelji koji su ivi i imaju roditeljsko pravo i
poslovnu sposobnost moraju dati saglasnost. Pre davanja saglasnosti preporuuje centar za roditelje psihosocijalno savetovanje, da shvate sve posledice. Dva naina: oznaavanje usvojitelja i bez oznaavanja. Ne moe bez dva meseca ivota i rok od 30 dana da mogu povui saglasnost, tako da je to tri meseca, pravo povlaenja iskoristiti samo jednom. Ako nema roditelja starateljstvo najbolji interes deteta. Organ starateljstva moe pokrenut sudski postupak.

Saglasnost usvojenika
nakon 10 godina potrebna i njegova saglasnost, ako je
sposobno za rasuivanje.

Uslovi koji se odnose na usvojitelja Usvojitelj treba da ispuni neke uslove, mora biti stariji od
usvojenika najmanje 18, a najvie 45 godina. Starost usvojitelja ne manja od 18, a najvie 45, razlika. Samo uz saglasnost ministarstva moe drugaiji odnos godina. Poslovna sposobnost usvojitelja Lice koje je delimino ili potpuno poslovno nesposobno ne moe usvojiti. Samo sposobni su aktivno legitimisani za usvojenje. Zato razlika 18 Zbog emancipacije pre navrene 18 godine.

Lina svojstva usvojitelja Ako ima lina svojstva da se moe zakljuiti da e se
roditeljsko pravo vriti u najboljem interesu. Organ starateljstva to ispituje. Cijeni moralne i ljudske osobine, porodine i materijalne prilike kao i sposobnost za podizanje dece. Dobro je da pribavi nalaz i struno miljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Da se utvrde motivi za usvojenje i stabilnost. Ko ne moe usvojiti: potpuno i delimino nesposobno lice, delimino ili potpuno lieno roditeljskog prava, lice obolelo od bolesti koja e tetno delovati na usvojenika, lice koje je osueno za krivino delo protiv braka i porodice, protiv slobode. (Frete protiv Francuske).

Brani i roditeljski status usvojitelja
Zakon je dao pravo na usvojenje suprunicima ili
vanbranim partnerima ako usvajaju zajedno. Usvojenje je dozvoljeno ako postoje dva roditelja. Postoje dva izuzetka jedan roditelj suprunik, kad on usvaja svog suprunika ili vanbranog partnera ili davanje odobrenja od strane ministarstva osobi koja ivi sama.

Priprema usvojitelja novim zakonom ostavljeno je
potpuno usvojenje, dolo je do potovanja da bi dolo do pravno valjanog usvojenja. Jedan od vanih uslova je priprema usvojitelja. Priprema po pose priprema da budu dobri roditelji. Dravljanstvo usvojitelja Dravljani Srbije. Da bi stranac usvojio dete treba dva uslova: da ne postoji usvojitelj meu domaim dravljanima i da se saglasi nadleni ministar. Potreban je rok od godinu dana da bi se utvrdilo da nema domaeg usvojitelja, ali ako je u dobrom interesu onda ministar moe i ranije odobriti.

Zajedniki uslovi da bi bilo pravovaljano i da bi
proizvodilo pravne posledice: Forma usvojenja da usvojenje provede nadleni organ i da je usvojenje provedeno u propisanom postupku. Nadlenost stvarna, mesna i funkcionalna. U prvostepenom postupku centar za socijalni rad, u drugostepenom postupku nadleni ministar. Postupak usvojenja regulisan je kroz tri faze

predhodni postupak sastoji se od inicijative organa.
Pismeni zahtev buduih usvojitelja, pismeni zahtev roditelja ili staratelja. Strani dravljanin podnosi zahtev ministarstvu. nadleni organ starateljstva je gde dete ima prebivalite uz zahtev izvod iz MKR kao i druge dokaze (dokaz da nisu lieni roditeljskog prava, da se ne nalaze u krvnom srodstvu, lekarsko uverenje).

Roditelji deteta dostavljaju dokaze o podobnosti deteta
za usvojenje a pre toga roditelji na psiholoko savetovanje. saglasnost u pismenoj formi, odreuje se privremeni staratelj organ starateljstva je duan da utvrdi optu podobnost obe strane ako nema podobnosti u roku od 60 dana zahtev e biti odbijen alba ministru od 15 dana

Ako postoji opta podobnost podaci se unose u Jedinstveni
registar koji je javna isprava i vodi se evidencija o usvojiteljima: usvojenicima. Registar vodi ministarstvo. Nakon izbora usvojitelja dete ide u tu porodicu radi prilagoavanja (izuzetak stranci) najdue do 6 meseci. Organ starateljstva prati prilagoavanje, da li dete to moe prihvatiti u novoj sredini. Proverava se i posebna podobnost (lina i meusobna), ako prilagoavanje nije uspelo odbie se zahtev za usvojenje. alba ministru u roku 15 dana.

Postupak donoenja odluke Ako se ispune sve pretpostavke donee se konano reenje
o usvojenju. Reenje se uruuje usvojiteljima i staratelju usvojeniku i dete moe prisustvovati sveanom inu, ako je zrelo da to shvati. Nakon toga bez javnosti slubeno lice obavlja razgovor upoznavanje sa pravnim posledicama, moe i sa detetom. Ukupan postupak je tajan, podaci su slubena tajna (za sve uesnike u postupku). Prekid da bude potpun i definitivan (sakrivanje i dranje u tajnosti, da nikada vie ne dou u kontakt), stav psihologa, princip istine i nesakrivanja. Nakon 15 godina ivota ima pravo uvida u matinu knjigu.

Postupak registracije
Nakon reenja o usvojenju, donosi se reenje o novom
upisu roenja usvojenika i bez odlaganja se dostavlja matiaru, ponitava se raniji upis i podaci o roditeljima se zamenjuju podacima za usvojitelje (samo ih precrtava, a u naknadnim upisima upisuje podatke iz reenja o usvojenju). Uvid ima dete i usvojitelji, upozorenje detetu daje matiar

Upravne posledice usvojenja Nastaju prava i dunosti nakon usvojenja neraskidiv
odnos srodstva Lino ime usvojenika (kao upravne posledice) Od ega se sastoji, dobija prezime jednog od usvojitelja ili zajedniko, ime ne bi trebalo menjati (ali nakon 10 godina ivota saglasnost, a nakon 15 godina ima samostalnost u tome). Kao porodino pravna dejstva Zasnivanje graanskog srodstva

Stvara se pravni odbor odnos izmeu usvojitelja i
njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka.

Adoptivno srodstvo krvno srodstvo na osnovu toga
prestaje u smislu postojanja prava i obaveza (zakonska obaveza izdravanja roditelja i dece, te nasledno pravne obaveze) bioloka veza ne moe prestati.
Zabrana osporavanja porekla usvojenika

dozvoljava se osporavanje oinstva i materinstva, jer se po
reenju upisuju usvojenici kao roditelj novo roditeljstvo. Ustanovljavanje brane smetnje Konstituisanje roditeljskog prava - zasnivanje svih prava i dunosti koje roditelji imaju prema vlastitom detetu. Ova prava se konstituiu danom donoenja reenja, bez izuzetka i bez ogranienja, sadrina je identina u svim roditeljskim pravima, primenjuju se ista pravila. Raskida se pravni odnos prema biolokim roditeljima (prestaju prava naslednog, socijalnog obligacionog prava i dr.)

Najznaajnija posledica usvojenja je konstituisanje roditeljstva
identinog kao bioloko. Poinje novi ivot i integracija u novu porodicu (ne odreuje se vremenski), ako zloupotrebljavaju desie se liavanje roditeljskog prava. Jedini pravni osnov prestanka jeste ponitenje. 1. Usled postojanja injenica koje dovode do nitavosti (apsolutna nitavost) Nastaje ako nisu bili ispunjeni uslovi 2. Relativna nitavost (saglasnost data pod prinudom ili zabludom) Tubu daje lice koje je dalo saglasnost na usvojenje u roku godinu dana. Nadleni Osnovni sud a u drugom stepenu vii nadlenost po sjeditu organa starateljstva. Prestaje danom pravosnanosti presude, dostavlja je organu starateljstva, na osnovu ega on pravi novo reenje, na osnovu ega se osnauje prvobitni upis.

Dejstva prestanka
Samo ponitenjem sudskim putem, gase se sva prava
i obaveze izmeu subjekata usvojenja, o starateljstvu nad detetom odluuje organ starateljstva. Sve se oituje u gaenju adoptivnog srodstva, ne vraa se bive roditeljsko pravo, dete dobija staratelja. Roditeljima ostaje mogunost pokretanja sudskog spora kojim trae ponitenje izjave o davanju saglasnosti na usvojenje svoga deteta. Promena i prezimena.
20. C Hraniteljstvo (porodini smetaj)

Novi pojam u porodinom zakonu.
Uzimanje tueg deteta na besplatnu brigu i staranje,
kao drutveno organizovan oblik zbrinjavanja u drugoj porodici.

Zatita dece bez roditeljskog staranja ili dece ometene
u razvoju. U odnosu na porodini smetaj hraniteljstvo je besplatno, hranitelj moe biti i pojedinac.

Pojam hraniteljstva
Porodica - znaaj, sposobnost, sigurnost kad nema
dete bez roditeljskog staranja.
Tad treba da uivaju zatitu od drave smetajem u drugu porodicu smetajem u institucionalni kolektivni smetaj (drava) Prednost je porodice, najblii vlastitoj porodici.

Razlike u odnosu na usvojenju
Roditeljska zatita ivota i linosti dece i njihovog pravilnog
odgajanja. Hraniteljstvom se na hranjenika ne prenosi roditeljsko pravo. Prenose se neka prava i obaveze iz sadrine roditeljskog prava kao to su uvanje, hranjenje, vaspitanje, obrazovanje. Izvan toga hranitelj i hranjenik nemaju nikakvih meusobnih prava i dunosti (za razliku od usvojenja). Hraniteljstvo je kvaziporodini odnos. Kod hraniteljstva se postavlja staratelj koji e brinuti o njegovim linim i imovinskim pravima i zastupa u pravnim poslovima. Hranitelj moe da bude postavljen za staratelja. Odnos sa ranijom porodicom zadrana sva prava i obaveze po roenju i krvnom srodstvu. Samo privremeno smetanje radi zbrinjavanja Lini odnosi ostaju (ogranieno do 18 godine).

Uslovi za zasnivanje hraniteljstva
Opti uslov je da bude u najboljem interesu deteta. Moe i posle 18 godine ako ima smetnje u
psihofizikom razvoju. Formalni na osnovu organa starateljstva, kad se utvrdi postojanje potrebe za zatitom dece (odredbe ZUP-a) Materijalno zakon propisuje uslove za oba subjekta.

Opta podobnost hranitelja Hranitelj koji ima lina svojstva, da se stara o detetu, najbolji
interes i da proe program priprema. Lina svojstva: Hranitelj ne mora biti lice koje ivi u porodici, ili pojedinac moe biti. Lica koja ne mogu biti hranitelji:
lice koje je delimino ili potpuno lieno roditeljskog prava delimino ili potpuno lieno poslovne sposobnosti obolelo od bolesti koje je osueno za KD iz grupe protiv braka i porodice, protiv polne
slobode i protiv ivota i tela.
Priprema hranitelja - treba da proe poseban program obuke

Opta podobnost hranjenika
Samo u sluaju postojanja interesa hranjenika uz
pretpostavke: Interes hranjenika Razlozi detetove porodice i na strani samog deteta. Unutar porodice subjektivni: osuda na kaznu zatvora, lienje roditeljskog prava, narkotik, alkos, vaspitna zaputenost, smetnje u psihofizikom razvoju, izbeglitvo. Na strani deteta objektivni: teka bolest roditelja, lienje poslovne sposobnosti, due vreme inostranstvo.

Maloletstvo hranjenika do navrene 18 godine, nakon
toga govorimo o smetaju odraslih. Porodini status hranjenika Daje se dete bez roditeljskog staranja, kao i dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psihofizikom razvoju (kad roditelji ne mogu da prue adekvatnu pomo (loi uslovi, udaljenost zdravstvene ustanove, neobrazovanje roditelja). Zatim loe navike steene u porodici, roditelji skitnice, prosjae, prostitucija, droga, alkosi, nema preduslova za normalan ivot.

Organ starateljstva povremeno smeta u hraniteljsku
porodicu. Obavezno leenje roditelja. Saglasnost roditelja ili staratelja: saglasnost je neophodna, a ako je dete bez roditeljskog staranja saglasnost daje staratelj. Saglasnost hranjenika ako je starije od 10 godina i sposobno za rasuivanje - njegova lina saglasnost potrebna.

Dejstva hraniteljstva Hranitelji imaju prava da uvaju, podiu, vaspitavaju i
obrazuju dete, da ga osposobe za samostalan ivot. Odluuju zajedno sa roditeljima, o svim pitanjima. Posete roditelja, saradnja sa organima starateljstva. Nadzor nad hraniteljstvom. Za svoje staranje ima naknadu i namenska sredstva. Nadleno ministarstvo. Roditelji deteta da zastupaju dete, da odravaju kontakte i druga pitanja, osim ako nisu lieni poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava.

Prestanak hraniteljstva Prestanak potrebe za hraniteljstvom kad navri 18 godina (moe se produiti do okonanja kole) kad prestanu razlozi (ozdravljenje, prestanak loih navika,
povratak iz zatvora) kad dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva kad bude usvojeno kad stavi primedbu na rad hranitelja kad hranitelj ne moe vie da obavlja poslove kad umre dete ili hranitelj kad odlui organ starateljstva da valjano ne obavlja svoju funkciju smrt hranitelja (mogunost prestanka nastavka hraniteljstva licu koje je sa njim ivelo)

Raskid hraniteljstva Odlukom organa starateljstva, a na zahtev: Hranitelja, roditelja odnosno staratelja, na osnovu
sporazumnog zahteva. Organ ima pravo da po slubenoj dunosti, ako utvrdi da je prestala potreba ili da nije u najboljem interesu. Zahteve stranaka razmatra organ starateljstva (dokazi, razlozi). Trai se najbolji interes deteta. Organ nastavlja da vodi brigu o detetu kroz druge oblike zatite.
21. Starateljstvo
Starateljstvo se odnosi na decu bez roditeljskog
staranja, lica liena poslovne sposobnosti, strane dravljane i druga lica. U ovom sluaju ustanova porodinog prava, razlozi starost (maloletstvo), zdravstveno stanje ili spreenost lica maloletno lice bez roditeljskog staranja punoletna lica koja nisu sposobna da brinu o svojim pravima i interesima (lieni sposobnosti) druga lica privremeno starateljstvo
21. Starateljstvo
Pravna sposobnost roenjem smru svako lice subjekt
pravnog prometa. Poslovna sposobnost pravno priznata relevantna volja za sklapanje punovanih poslova u pravnom prometu, sa 18 godina, maloletno lice zastupaju roditelji. Punoletno lice mentalna bolest Staratelj tienik - Rimsko pravo tutorstvo (tutelo), kuratorstvo (cura) - Prve graanske kodifikacije U srbiji - zakon regulisao
21. Starateljstvo
Optinski centri centar za socijalni rad (pravnici, sociolozi,
psiholozi, pedijatri timski rad) Obavljaju i druge poslove, u nunom sluaju stavljanje lica pod starateljstvo, postavljanje i razreenje starateljstva i nadzor, tri vrste poslova: - Neposredno i posredno obavljanje poslova starateljstva Zavisi od odluke organa starateljstva kadrovske i materijalne mogunosti - Neposredno kad sam organ obavlja funkciju imenuje se struno lice, moe angaovati i struno lice van centra. Ovo starateljstvo nastaje ukoliko organ nije uspeo da obezbedi staratelja ili je ba ova struna pomo potrebnija. - Posredno - kad organ postavlja staratelja, da on brine o linosti.
21. Starateljstvo
- Obaljanje nadzora i pomoi u ostvarivanju poslova
starateljstva radi moguih zloupotreba, pravilnog, savjesnog i zakonitog rada i pruanja neophodne pomoi, stalna je obaveza organa starateljstva da vre nadzor i pruaju pomo (obavezno je dostavljanje izvetaja), redovni na kraju godine. Razmatranje pritubi od tienika i zainteresovanih lica rok 15 dana. Prituba na rad organa Ministarstvu.
21. Starateljstvo
Rukovoenje poslovima starateljstva:
- donoenje reenja o stavljanju pod starateljstvo - preduzimanje mera prema staratelju - potrebno odobrenje staratelju - nagrada staratelju - naknada staratelju - voenje dokumentacije - donoenje odluke o prestanku starateljstva
21. Starateljstvo
Prestanak pred organom starateljstva Postupak pokree organ starateljstva po slubenoj
dunosti. Sve poinje od obavetenja od zdravstvene, obrazovne, socijalne, pravosudne i druge ustanove da neko nije sposoban. Postupak pred mesno nadlenim organom u prvom stepenu centar za socijalni rad. Javnost iskljuena najkasnije u roku od 30 dana. Nakon postupka donosi odluku. - Reenjem se konstituie starateljstvo nad tienikom, nakon sprovedenog postupka, ako postoje razlozi. Imovina se predaje staratelju na upravljanje i raspolaganje. U reenju su i prava i dunosti staratelja.
21. Starateljstvo
Staratelj
Staratelj je poslovno sposobno fiziko lice, izuzetno i
pravno koje postavlja organ starateljstva da se samostalno i savesno stara o drugom licu koje nije u stanju da se stara o sebi, svojim pravima i interesima po njegovom dobrovoljnom pristanku i to pod nadzororm organa starateljstva. Posredno i neposredno starateljstvo (uglavnom fiziko lice, ali kroz centar za socijalni rad i pravno lice).
21. Starateljstvo
Izbor i postavljanje staratelja
Osnovni zadatak starateljstva je da punoletnom licu
razrei pitanje egzistencije. tienik moe da ostane i u krugu porodice ili u specijalnim zdravstvenim ustanovama. Nakon reenja smetaja reava se pitanje finansiranja (penzija, renta, socijalna pomo, naknada porodice). Zatim potpis imovine, briljivo se stara o imovini, te sa tu imovinu uveava, te izvetava centar.
21. Starateljstvo
Ko moe da bude staratelj: lina svojstva i potrebne sposobnosti prvenstveno suprunik, srodnik, hranitelj (ako interes ne nalae
drugaije) Kod maloletnika se uglavnom poslovi staratelja poklapaju sa roditeljima. Ne moe se postaviti: lice koje je potpuno ili delimino lieno poslovne sposobnosti, roditeljske sposobnosti iji su interesi u suprotnosti licu koje ve ima neke odnose sa tienikom i nee se oekivati da pravilno obavlja poslove staratelja. Princip dobrovoljnosti izbora, samo tako se moe odgovorno i svesno obavljati posao staratelja, ali je prirodno da najblii najbolje brinu o tieniku. Ako maloletno lice ima 10 godina i sposobno je za rasuivanje zakon mu daje da predloi staratelja.
21. Starateljstvo
Vrste staratelja
Sve vrste staratelja imaju iste funkcije. Prema prirodi starateljske funkcije:
Posredni staratelj - Najei oblik porodini krug uz
zakonski okvir, dobrovoljno se prijavljuje donosi se reenje. Neposredni staratelj - Ne moe nai odgovarajueg staratelja, a i u interesu tienika obavljae organ starateljstva (pravno lice) obavljae jedno lice u ime organa starateljstva.
21. Starateljstvo
Prema obimu starateljske funkcije matini staratelj obavlja sve poslove osnovni
glavni. staratelj imovine imovina u drugom mestu onda e se odrediti staratelj imovine pored matinog staratelja (stara se samo o imovini). poseban staratelj postavlja se u svim sluajevima radi obavljanja posebnih poslova, jer matini staratelj nema dovoljno strunog znanja (zastupanje pred sudom ili dravnim organima). Po zavrenom poslu prestaje posebno starateljstvo.
21. Starateljstvo
Prema trajanju starateljske funkcije Stalni staratelj svakoj osobi, traje dok postoji potreba. Privremeni staratelj kad je neophodno privremeno
zatititi prava i interese pojedinih lica, bez obzira koliko e trajati (dete pod roditeljskim staranjem i poslovno sposobnom licu ako je neophodno). Specifinosti konkretnog sluaja i nunost hitne i neodlone zatite neijeg interesa. Razlikovati privremenog procesnog od privremenog, jer njega postavlja parnini ili upravni sud, a obavetava organ starateljstva. Razlog za postavljanje privremenog procesnog zastupnika lei u ekonominosti postupka i obostranosti postupka.
21. Starateljstvo
Privremeni staratelj postavlja se: licu ije je boravite nepoznato a nema zastupnika nepoznatom vlasniku imovine licu iji su interesi u suprotnostima sa interesima
njegovog zastupnika stranom dravljaninu koji ima imovinu na teritoriji Srbije licu koje to zahteva Razreava se im se stvore uslovi da se lice moe samostalno starati.
21. Starateljstvo
Prema broju lica pod starateljstvom
inokosni staratelj staratelj za jedno lice najee je tako staratelj veeg broja lica dobrovoljnost, strunost,
postojanje pogodnih uslova, meusobni odnos lica ne postoji koja su pod starateljstvom. kolektivni staratelj u ustanovama za kolektivni smetaj dece bez roditeljskog staranja nalazi se vei broj lica kojima je potrebna starateljska njega. Moe se postaviti direktor ustanove.
21. Starateljstvo
Dunosti staratelja Savesno, odgovorno, na zakonit nain obavlja poslove za
tienika. Dunost da se stara i dunost da odgovara za tetu. Staranje o tieniku Normalan i pravilan razvoj osobe, normalan ivot, neprestana briga o imovini. Obuhvata: staranje o linosti, zastupanje tienika i pribavljanje sredstava za ivot i upravljanje imovinom. Odgovornost za tetu Organ starateljstva kontrolie jer se mogu pojaviti propusti, ali se stvaraju uslovi za odgovornost za uinjeno (imovinsko pravna i krivina odgovornost). Staratelj sam odgovara za prouzrokovanu tetu, duan je da pokae panju.
21. Starateljstvo
Vano je da je imovinska i neimovinska teta nastupila
kao posledica ponaanja staratelja (Zakon o obligacionim odnosima). Potrebno je postojanje krivice, krivica prouzrokovana namerno ili nepanjom. Organ starateljstva obavetava komisiju. Ako ne nadoknadi tetu, tieniku se postavlja privremeni staratelj da putem tube u sudskom postupku nadoknadi tetu.
21. Starateljstvo
Odgovornost - Moe i solidarno i staratelj i organ. Imovinsko pravna odgovornost staratelja. Princip odgovornosti
za drugog. Osnov je u proputanju dunog nadzora od strane staratelja. Staratelj se moe osloboditi ako dokae da je vrio nadzor na nain na koji je trebalo. Krivino pravna odgovornost - Nastaje zbog zloupotrebe ovlaenja (obljuba, protivpravna blud, zloupotreba poloaja, zaputanje i zloupotreba maloletnika vezano za imovinu utaje tienikovih stvari, kraa, oteenje). Izvetavanje - Staratelj je duan podnositi izvetaje. Redovni na poetku kalendarske godine, vanredni na zahtev organa, a zavrni nakon prestanka starateljstva. Sadri podatke o linosti, o uslovima, smetaju, zdravlju, vaspitanju, obrazovanju i svemu drugom, podatke o upravljanju i raspolaganju imovinom, prihodi, rashodi.
21. Starateljstvo
Prava staratelja
Dobrovoljno i u interesu tienika. Pravo na naknadu trokova. Ima trokove, priznaju se samo
opravdani trokovi. Trokovi se naknauju iz imovine tienika i prihoda, ali da se ne ugroava tienikovo izdravanje. Ako nema imovinu a ni prihode onda iz sredstava socijalne zatite, ako ni ovako, onda putem suda. Pravo na nagradu Porodini zakon je uveo pravo na nagradu. Razlog je u principu dobrovoljnosti, potrebno je vreme, odricanje, znanje. Zbog toga to su nekad lanovi porodice staratelji upravo je nagrada iz imovine tienika.
21. Starateljstvo
Evidencija lica pod starateljstvom Pravilnik o evidenciji (a sastoji se iz): registar tienika starateljske knjige maloletnih tienika starateljske knjige punoletnih tienika Registar podatke o tieniku Starateljska knjiga maloletnih tienika podatke o tieniku
(ime, prezime, roditeljski dom, mesec i godina roenja, optina, MB, boravite, dravljanstvo, nacionalnost, smetaj, reenje, imovina, vrednost, podaci o starateljstvu), podatke o prestanku starateljstva. Starateljska knjiga punoletnih lica sve kao kod maloletnih ali i podaci o lienju poslovne sposobnosti, broj i datum, sadrina odluke. Svi podaci su poverljivi i uvaju se odvojeno, ovlaena lica i u cilju nauno istraivakog rada.
21. Starateljstvo
Prestanak dunosti 1. Smru staratelja. Bitne su line karakteristike, lini odnos, 2.
smru staratelja, gasi se i lini odnos. Ne moe se naslediti niti preneti. Razreenjem dunosti staratelja. Po slubenoj dunosti organ starateljstva cijeni i razreava ga.
Razlozi (prestanak obavljanja, zloupotreba prava, grubo
zanemarivanje dunosti, nastupanje nekih okolnosti). Odluka o razreenju u roku od 30 dana, a alba 15 dana (ministarstvu). Na zahtev staratelja treba da se razrei u roku od 60 dana. Treba blagovremeno sprovesti postupak postavljanja novog staratelja.
21. Starateljstvo
Prestanak starateljstva
Kad prestanu razlozi i potreba: kad maloletni tienik navri 18 godina
kad maloletni tienik stekne potpunu poslovnu

sposobnost pre punoletstva kad maloletni tienik bude usvojen kad se presudom vrati roditeljsko pravo kad mu se presudom vrati poslovna sposobnost kad tienik umre
21. Starateljstvo
Posebne vrste starateljstva
Zbog specifinosti konkretnih poslova delimo na:
starateljstvo nad maloletnim

starateljstvo nad osobama lienim poslovne
sposobnosti privremeno starateljstvo
21. Starateljstvo
Starateljstvo nad maloletnim licima
Stavljaju se deca bez roditeljskog staranja: dete koje nema ive roditelje dete iji su roditelji nepoznati ili je nepoznato boravite iji su roditelji potpuno ili delimino lieni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti dete iji roditelji nisu stekli poslovnu sposobnost ako su roditelji lieni prava na uvanje i podizanje deteta dete iji se roditelji ne staraju o detetu ili se ne staraju na odgovarajui nain. Odluku o lienju roditeljskog prava donosi sud.
21. Starateljstvo
Dunosti staratelja nad maloletnikom
Obim dunosti i prava zavisi od starosti deteta, staratelj ima
samo dunosti: Staranje o linosti deteta
uvanje i podizanje
Nije smeteno kod staratelja, ne mora biti (bliski srodnici). Staratelj brine o smetaju, jer je to bitno. Staratelj predlae a
organ daje saglasnost i konanu odluku. Smetaj se moe obezbediti u: srodnikoj porodici, hraniteljskoj porodici, ustanovi koja se bavi uvanjem i vaspitanjem. Srodnika porodica, hraniteljska porodica, ustanova (podmirivanje njegovih svakodnevnih potreba - ishrana, odea, obua, zdravstvena zatita).
21. Starateljstvo
Vaspitanje i obrazovanje
U saradnji sa porodicom i ustanovom, staratelj treba da obezbedi najbolje mogunosti tieniku za obrazovanje i vaspitanje. Ukljuena je osnovna kola, a i kasnije ostale ustanove za obrazovanje, materijalne mogunosti uslovljavaju dalje obrazovanje, veoma je teko.
21. Starateljstvo

Zastupanje maloletnih tienika Staratelj je zakonski zastupnik. Maloletni tienik je kao i dete pod roditeljskim staranjem, razlike za uzrast od 14 godina pa na vie, moe preduzimati neke poslove, raspolagati imovinom i zaradom nakon 15 godine. Staratelj kao zakonski zastupnik obavlja sve pravne poslove u ime i za raun tienika odnosi se na zatitu prava i interesa linosti i na zatitu u pogledu imovine i imovinskih prava. U cilju spreavanja zloupotrebe i zatite tienika nekad e biti obavezan da trai saglasnost za donoenje odreenih odluka a to je: da odlui o kolovanju da odlui o preduzimanju medicinskih zahvata nad tienikom da da saglasnost na preduzimanje pravnih poslova tienika starijeg od 14 godina da preduzme pravne poslove kojim upravlja i raspolae prihodom koji je stekao tienik mlai od 15 godina.
21. Starateljstvo
Pribavljanje sredstava
za izdravanje
Staratelj brine kao roditelj, ali nema obavezu da
izdrava tienika, ali mora preduzimati mere da obezbedi potrebna sredstva a to su materijalna i finansijska sredstva koja obezbeuju pravilan i normalan ivot i zadovoljenje njegovih potreba, a pribavljaju se iz: tienikovih prihoda sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu duna sredstava socijalne zatite drugih izvora (da se zatiti imovina tienika).
Upravljanje i raspolaganje imovinom maloletnog
tienika
21. Starateljstvo
Starateljstvo nad licem lienim poslovne
sposobnosti Pored staratelja nad maloletnim licem zakon poznaje i starateljstvo nad punoletnim osobama koje nisu sposobne da se staraju o svojim pravima i interesima, te svojim postupcima ugroavaju vlastita prava, a i tua prava. Ne uspostavlja se po automatizmu ve je osnov sudska presuda kojom se oduzima poslovna sposobnost.
21. Starateljstvo
Razlozi stavljanja Osnovni razlog je injenica da je odraslo lice lieno
poslovne sposobnosti i da vie nije sposobno da se samo stara i brine o sebi. Pravosudna presuda se odmah dostavlja organu, da odmah lice stavi pod starateljstvo (vanparnini postupak). Poslovna sposobnost se stie punoletstvom ex lege. Mimo toga jo dva naina: emancipacijom roditeljstvo, sklapanje punovanog braka (sudska dispenzacija).
21. Starateljstvo
Dva naina lienja: potpuno lienje poslovne sposobnosti delimino lienje poslovne sposobnosti Potpuno se liava lice koje zbog bolesti ili smetnji nije sposobno
za normalno rasuivanje, te nije u stanju da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava. Delimino se liava lice koje zbog bolesti ili smetnje u psihofizikom razvoju neposredno ugroava sopstvena prava i interese odnosno prava i interese drugih. Razlika je u teini posledica koje proizilaze iz takvog stanja. Pod pojmom bolesti i psihofizikih smetnji moe biti ponaanje lica koje za posledicu ima nemogunost staranja o sebi i svojim interesima na normalan i prihvaen nain (alkohol, rasipnitvo, kockanje, igre na sreu) a za bolesti vaee bolesti.
21. Starateljstvo
Postupak lienja poslovne sposobnosti Postupak pokree sud po slubenoj dunosti, na predlog organa
starateljstva, branog druga, deteta ili roditelja lica, mogu i lica sa kojim ivi u porodinoj zajednici, pa i samo lice koje treba da se lii poslovne sposobnosti. Sud zakazuje roite, pozivaju se predlaga, lice prema kome se postupak vodi, privremeni staratelj i organ starateljstva. Da se saslua lice (ili u ustanovi), ako nije mogue nee se ni sasluati, medicinsko vetaenje obavezno je (dva lekara), mogu predloiti leenje do tri meseca. Ako ga lie poslovne sposobnosti da se odmah odredi staratelj. Izjednauje sa poslovnom sposobnosti mlaeg maloletnika. Poslovna sposobnost delimino lienog izjednauje se sa poslovnom sposobnou starijeg maloletnika, odreuje se koje poslove moe obavljati.
21. Starateljstvo
Vraanje poslovne sposobnosti
Ako prestanu razlozi moe se vratiti. Pokree sud po
slubenoj dunosti, te organ starateljstva i ostala lica. I jedna i druga odluka se upisuju u MKR. Ako ima nepokretnosti upisae se u javni registar.
21. Starateljstvo
Dunosti staratelja nad punoletnim licem lienim
poslovne sposobnostiPrioritet je savesno staranje a obuhvata: Staranje o linosti Zastupanje punoletnog lica lienog poslovne sposobnosti Upravljanje i raspolaganje imovinom tienika Pribavljanje sredstava za izdravanje dunost je da se pribave sredstva.
21. Starateljstvo
Privremeno starateljstvo
Privremeno starateljstvo nad imovinom nepoznatog
sopstvenika Kolizijsko starateljstvo Privremeno starateljstvo nad stranim dravljanima Privremeno starateljstvo osnovom volje lica Privremeno starateljstvo u drugim sluajevima.
22. Imovinski odnosi branih i vanbranih partnera

Pojam izdravanja Vana ustanova za brak je izdravanje, porodina
solidarnost i meusobni odnosi, unutar porodice i unutar celog drutva. Kao porodini odnos veoma je staro, mesto za zadovoljenje potreba lica koja nemaju sredstava za ivot ili nije sposobno da ih stvara, te da bude izdravano od ostalih lanova porodice. Izdravanje je humana, etika obaveza lica koje se nalazi u odreenom srodnikom i porodinom odnosu i moemo ga posmatrati kao pravnu obavezu izmeu dva lica ili dva subjekta porodinog odnosa.

Pravna priroda izdravanja Ima svoje karakteristike: Ureeno je imperativnim normama Iako osnov lei u porodinim i srodnikim odnosima i da postoji obaveza i prirodna i humana, nuno je zakonsko ureenje, da to lice ne bi trpilo posledice. Zakon je uredio da poverilac izdravanja nema pravo da se odrekne svog prava na uzdravanje. Zakonsko izdravanje je lino i imovinsko pravo Obligacija nastala iz porodinog odnosa, stogo su line prirode. Vezano je za poverioca i dunika, ne moe se ustupati niti prenositi, zabranjena je kompenzacija.

Pravo ne zastareva Ostvarenje svoga prava moe traiti putem suda, ne

zastareva. Dva izuzetka: Radi se o pravu na izdravanje razvedenog supruga i partnera iz vanbrane zajednice. Zastarevaju dospele obaveze davaoca izdravanja (Zakon o obligacionim odnosima), zastarni rok tri godine. Pravilo neprenosivosti dospelih obaveza. Zakonsko izdravanje daje se za budue vreme U prolosti se ne ivi (in praeteritum non vivitur), Rimljani. Pravo se priznaje od trenutka podnoenja tube a ne unazad.

Isplaeno izdravanje se ne vraa Meusobno pomaganje i izdravanje. Nije trebalo da daje ili je
davao, vie nema zakonskog osnova za povrat. Zakonsko izdravanje moe se menjati Menja se u smislu poveenja ili smanjenja. Promena okolnosti na osnovu kojih je odluka doneta. U obzir se uzimaju i potrebe i mogunosti (lice raste rastu i potrebe). Mimo suda moe se i sporazumno doi do promene visine izdravanja, utiu i okolnosti u drutvu. Moe i u procentualnom i u fiktivnom iznosu u odnosu na redovna mesena primanja (ni manji od 15% ni vii od 50% zarade, naknade, penzije, honorara, umanjeni za poreze i doprinose). Minimalna suma izdravanja ovaj iznos utvruje Ministarstvo.

Zavisi od okolnosti i na strani primaoca i davaoca. Zakonsko izdravanje ima privilegovan status u izvrenom
postupku Ima prvenstvo prilikom namirenja od izvrnog dunika. Od prodaje se namiruju trokovi postupka, pa trokovi zakonskog izdravanja. Izvrenje na plati i penziji moe da bude do dve treine. Ako se radi o minimalnoj zaradi ne preko 50 procenata. Postupak u sporovima je hitan Parnini postupak se zakazuje u roku 8 dana, drugostepeni 15 dana po albi. Postupak je specifian u odnosu na klasini pp Sud nije vezan granicama tubenog zahteva.

Odstupanje od naela dispozicije staranaka, ostavlja

mogunost da sud izvede sve potrebne dokaze i rasvetli okolnosti. Nadlean je sud prebivalita, boravita tuioca. Zakonsko izdravanje ima krivino pravne i nasledne posledice Za nepotovanje obaveze krivina sankcija. Ko ne daje ... kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do jedne godine i KD krenja porodinih obaveza. Ako se teko ogrei prema ostaviocu (vezano za izdravanje) ne moe biti zakonski ili testamentarni naslednik.

Zakon je precizirao redosled u izdravanju
U novom zakonu preciziranje redosleda u izdravanju: suprunik prvenstveno od drugog suprunika
krvni srodnici meusobno pravo na izdravanje
(redosledom kojim nasleuju) tazbinski srodnici posle krvnih ako ima vie poverioca pravo deteta ima prvenstvo ako vie lica istovremeno daje izdravanje obaveza je podeljeno
Izdravanje suprunika Tokom braka i nakom braka. U braku se potrebe
dobrovoljno i ravnomerno izdravaju, isti ivotni standard. Uporedno pravni pregled. Izdravanje suprunika u braku Da bi se ostvarila obaveza izdravanja potrebne su zakonske pretpostavke, pretpostavke koje se odnose na poverioca izdravanja i na dunika (suprunik nesposoban za rad a nema sredstava ima pravo na izdravanje).

Pretpostavke za poverioca:
Nedostatak sredstava za izdravanje
Nije u stanju da sam podmiruje trokove, nema sredstava za ivot, nema prihoda, nema egzistencije. Suprunik moe imati odreena sredstva i prihode, ali je odluujue da li su ta sredstva dovoljna za egzistenciju. Odluku donosi sud. Ceni se u momentu odluivanja. Uzee se u obzir i okolnosti koje mogu nastupiti.

Nesposobnost za rad ili nezaposlenost
Predstavlja drugi uslov za priznavanje prava izdravanja. Ili suprunik nije sposoban ili nije zaposlen, dobro je da se ovaj uslov kumulativno ispuni, u protivnom je zahtev neosnovan. Nesposobnost je bolest, invalidnost, starost, nesposobnost privremena i trajna, delimina i popuna. Uslov nezaposlenosti je tee definisati i odrediti. Formalno zavod za zapoljavanje

Oigledna nepravda
Nema pravo na izdravanje suprunik ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo oiglednu nepravdu (sam se doveo u besparicu i nematinu, kocka, rasipa, otuuje imovinu). Bilo bi to pogrena primena, sud ceni sve okolnosti.

Grubo ponaanje
Ponaanje koje vrea fiziki integritet drugog suprunika. Vrea, omalovaava, poniava, zlostavlja, zapostavlja i dr. Nedolino ponaanje Ponaanje prema spoljnoj sredini, suprotno moralu, tako da nanosi tetu drugom supruniku (kocka, prosjaenje, prostitucija, besposliarenje).

Zlonamerno naputanje
Kad naputanjem eli da ponizi i uvredi drugog suprunika, ispoljava bezobzirnost.

Neopravdano naputanje
Naputanje bez zle namere, ali iz neopravdanih razloga zbog elje da promeni nain ivota.

Mogunost za davanje izdravanja
Jedini je uslov na strani davaoca izdravanja. Zakon titi davaoce time to e davalac davati srazmerno svojim mogunostima (ne po cenu vlastite oskudice), moe se desiti delimino davanje. Drugi deo davanja moe traiti putem suda od drugih srodnika (postoje kriteriji).

Prestanak izdravanja u braku Odluka se donosi na neodreeno vreme. Prestaje u
sledeim sluajevima: Smrt poverioca ili dunika izdravanja Razvod braka ili ponitenje braka Prestanak izdravanja usled prestanka okolnosti koje su dovele do izdravanja u braku (promene okolnosti i na jednoj i na drugoj strani), obraanje sudu radi nove odluke (oigledna nepravinost), dostojnost dosuenog izdravanja.

Izdravanje posle prestanka braka i izdravanje
posle ponitenja braka Pravna posledica prestanka braka je izdravanje. Postojanje posebne i zajednike imovine i njihova podela utie na imovinsko stanje (EU sopstvena sredstva za samostalni ivot). Kod nas veliki broj nezaposlenih a i veliki broj ena su domaice.

Tri razliita shvatanja:
Alimentaciona teorija nastavak jedne od branih dunosti, pomaganje od strane jaeg partnera, zadravanje nekih odnosa i brige. 2. Odtetna teorija naknada tete nevinom partneru u smislu postojanja krivice za razvod. Izvor obligacije je u injenici razvoda. 3. Meovita teorija (osnov i u injenici postojanja, ali i u injenici krivice za razvod).
1.

Pretpostavke uslovi za sticanje prava na
izdravanje Sline su sa pretpostavkama za izdravanje za vreme trajanja braka. Na strani poverioca izdravanja potrebno je da lice nema dovoljno sredstava, da je nesposobno za rad, da je nezaposleno (objektivni uslov), subjektivni uslovi su da ne postoji oigledna nepravda za davaoca. Na strani davaoca da ima mogunost davanja.

Pokretanje postupka
Postupak za izdravanje tubom za razvod braka ili
ponitenje braka, ako nije iznet u tubi onda, moe se zahtev postaviti najkasnije do zakljuenja glavne rasprave ili podneti tubu najkasnije u roku godine dana.
Trajanje
izdravanja
Trajanje je ogranieno najdue pet godina. Ako postoje naroito opravdani razlozi, izdravanje se
moe produiti. Sudu je ostavljena mogunost da tvrdi koji su to razlozi (bolest, starost). Vremensko ogranienje pokuava da natera primaoca izdravanja da pokua obezbediti sopstvene izvore.
Prestanak izdravanja suprunika nakon razvoda
braka Na osnovu zakona (ex lege) prestaje:

smru poverioca ili dunika istekom vremena trajanja kad poverilac izdravanja sklopi brak ili vanbranu zajednicu
Na osnovu odluke suda: kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdravanje dunik izgubi mogunost za davanje kad izdravanje za davaoca izdravanja postave nepravino U ovim sluajevima podnosi se zahtev.
Izdravanje vanbranih partnera Ovo pravo je uvedeno Zakonom iz 1980. godine, do tada
ovo pravo nije bilo priznato. Porodini zakon je potpuno izjednaio pravo branih i vanbranih partnera. Izdravanje u vanbranoj zajednici Svojevoljno je formirana zajednica ivota, nosi i obavezu izdravanja. Da bi se to pravo konstituisalo potrebne su pretpostavke i na strani poverioca i na strani dunika. Potrebno je da poverilac nema sredstava a da dunik ima sredstava. Poverilac je nesposoban ili nezaposlen. Pitanje nepravde reava sud.

Potrebni su jo neki uslovi:
Postojanje zajednice ivota.To je konstitutivni element, zajednica u kojoj zadovoljava sve svoje individualne i zajednike potrebe. 2. Trajanje zajednice mora biti trajna trajne i stabilne prirode, zakon nije utvrdio neki vremenski period. 3. Nepostojanje branih smetnji. Ovaj uslov je bitan.
1.

Izdravanje nakon prestanka vanbrane zajednice
Priznaje se pravo, tuba u roku od godine dana od
prestanka zajednice ili od dana kada je uinjeno poslednje izdravanje, predhodno pitanje utvrivanja zajednice ivota to je neizvesno i komplikovano. Do 5 godina izdravanje, iz opravdanih razloga moe se produavati.
Prestanak izdravanja Prestaje: smru jednog od vanbranih partnera istekom vremena na koje je dosueno kad poverilac izdravanja sklopi brak ili stupi u novu vanbranu zajednicu. Mimo ovih zakonom utvrenih razloga, izdravanje
moe da prestane i na osnovu sudske odluke:

kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdravanje
kad dunik izgubi mogunost za davanje izdravanja ili
ono postane nepravino

Izdravanje majke i deteta
ena koja je postala majka a ne ivi u braku ili vanbranoj
zajednici po pravilu se nalazi u tekoj situaciji (pogotovo u prvoj godini ivota deteta, materijalne potrebe se poveavaju, a mogunost zarade manja). Zakonska obaveza je tri meseca pre roenja i godinu dana nakon roenja, ako ona nema mogunosti, to je izvor sigurnosti za majku. Razlikuje se obaveza izdravanja majke i izdravanja deteta. Oinstvo je ureeno ili priznanjem ili sudskom odlukom. injenica postojanja vanbrane zajednice nije dovoljna, bitno je oinstvo (ono je osnov za izdravanje).

Izdravanje izmeu roditelja i dece
Obaveza roditelja da izdrava svoju decu je osnovna
dunost, bez obzira na status. Deca nisu sposobna da se staraju o sebi. Ova obaveza ima prvenstvo. I roditelj koji je lien roditeljskog prava ima obavezu da izdrava decu.

Izdravanje maloletne dece
Stroija je obaveza izdravanja maloletne dece, duni
su na svaki mogui nain da izdravaju decu po cenu vlastite egzistencije. Ako je dete starije od 15 godina i radi, i ono je duno da doprinosi. Ako dete poseduje vee vrednosti pokretne i nepokretne imovine roditelji uz saglasnost organa mogu otuiti ili opteretiti imovinu u cilju izdravanja deteta. Sud vodi rauna po slubenoj dunosti.

Izdravanje punoletnog deteta
Roditeljska prava prestaju navrenom 18 godinom,
roditeljsko pravo izdravanja i jo neko mogu se produiti:

ako su deca nesposobna za rad i nemaju sredstava za
izdravanje ako se deca redovno koluju

Ima pravo na nastavak izdravanja samo ako je nesposobno
ili da nema dovoljno sredstava za izdravanje. Ovaj drugi uslov je kumulativan, postojanje jednog uslova nije dovoljno. Ogranieno je trajanjem loeg zdravstvenog i psihofizikog stanja. Da li je produeno ili ne obaveza izdravanja postoji. Ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju sredstava obaveza prelazi na krvne srodnike (shodno njihovim mogunostima). Za redovno kolovanje do 26 godina, uz savesno ispunjenje obaveza. I ovde obaveza moe da pree na krvne srodnike.

Izdravanje roditelja
Da se deca staraju o roditeljima i da im pomau,
utvreno zakonom. Roditelj koji je nesposoban i nema sredstava ima pravo na izdravanje od deteta ili krvnog srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ima pravi i od maloletnog deteta ako ono zarauje. Zakon i ovde utvruje pravine standarde

Izdravanje srodnika
Uporedno pravo retko poznaje, nae poznaje kao izraz
solidarnosti izmeu brata i sestre, izmeu krvnih srodnika, izmeu adoptivnih i izmeu tazbinskih. Ova obaveza nastaje ukoliko nema lica koja imaju prvenstveno pravo izdravanja prema nekom licu. Izdravanje izmeu brata i sestre Pravo je maloletnih lica da ga izdravaju punoletni a koji imaju zaradu i imovinu, a ako roditelji nemaju dovoljno sredstava ili da nisu ivi.

Izdravanje izmeu krvnih srodnika
Obuhvata sve srodnike u pravoj ushodnoj i nishodnoj
liniji u pobonoj izmeu brae i sestara. izmeu tazbinskih maeha i ouh, moe se pojaviti i maloletni pastorak. - izmeu adoptivnih srodnika (kao izmeu roditelja i deteta).
23. Imovinski odnosi suprunika

Porodica ne moe postojati ni razvijati se ako meu
lanovima ne postoje i odreeni imovinski odnosi. Osnov je rad lana porodice. Moe se stei i na drugi nain (poklonima, nasledstvom, besteretnim raspolaganjima). Imoninski odnosi su regulisani zakonom i sporazumom. Posebna imovina Je ona imovina u braku koju je suprunik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina steena u braku deobom zajednike imovine ili nasleem, poklonom ili drugim p/p kojim se stiu iskljuiva prava. Steena pre braka, drugi deo imovine stie se deobom zajednike imovine i drugo, ali ne steena radom.

Suprunici stvore odreenu imovinu, da porodina
zajednica opstane, potronja, stanovanje, kolovanje, ishrana. Zajednika imovina skup prava i obaveza predstavlja njihovu imovinu. injenice za postojanje zajednike imovine: Rad je osnov za sticanje (stvaranje, uveavanje ili odravanje, mogu raditi zajedniki a i odvojeno), neki poslovi nemaju neki ekonomski efekat (uvanje dece...). Ne mogu podjednako doprinositi, postoji nemogunost izraunljivog doprinosa svakog suprunika.

Zajednica ivota suprunika zavisi zajednika imovina. Sve to
je steeno ulazi u zajedniku imovinu: 1. prihodi od zajednike imovine (prirodni plodovi) rezultat rada, civilni (kamate, zakupnine). 2. prihodi od posebne imovine (zajedniki rad) 3. prihod posebni radom suprunika 4. stvari nabavljene iz zajednike imovine 5. naknade dobijene za stvari 6. naknade koje su dobijene po osnovu rada (otpremnine, nagrade...) 7. autorsko pronalazako pravo 8. igre na sreu 9. imovina steena ugovorom o doivotnom izdravanju 10. imovina nabavljena sredstvima kredita Sud odreuje sporna pitanja. Rad domaice.

Pravna priroda i upravljanje zajednikom imovinom Zajednika imovina predstavlja celinu, nema ni idealnog ni
realnog dela. Imovina uiva porodino pravnu zatitu. skup stvarnih prava na neodreenim delovima pokretnih i nepokretnih stvari i obligacionih prava iji iznos nije unapred odreen. Ni jedan suprunik ne moe samostalno raspolagati svojim pravom svojine nad zajednikom imovinom. Normalno da pripadaju supruniku koji se slui tim stvarima, te stvari mu obezbeuju egzistenciju. Duan je da isplati drugog suprunika u sluaju velikih nesrazmera u odnosu na ostalu zajedniku imovinu (neto skupoceno).

Odgovornost suprunika za obaveze
Pretpostavka je da su oba suprunika poslovno
sposobna. Za preuzete obaveze suprunik odgovara svojom posebnom imovinom (line obaveze). Solidarna odgovornost postoji za preuzete obaveze radi podmirenja zajednikih potreba kao i obaveze koje po zakonu terete oba suprunika. Ova odgovornost proizilazi iz naela ravnopravnosti suprunika. Njihova imovina je jedinstvena prema treim licima

Imovinski odnosi vanbranih partnera
Porodini zakon je izjednaio ove zajednice. I
vanbrana zajednica mora ispunjavati odreene uslove. Mogu imati i vlastitu i zajedniku imovinu (zajednika je koja je steena zajednikim radom). Vano je da je to faktika zajednica.

Imovinski odnosi roditelja i dece (tri vrste odnosa) Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta: I pravo i dunost (roditelji kao zakonski zastupnici).
Ovlaenja nisu ograniena. Ponaati se kao dobri domaini, nastojei da se imovina ouva, a i povea (stie se dobroinim - besteretnim i vlastitim radom). Upravljanje imovinom Imovinom koja je steena nasleem, poklonom i slino, upravljaju samostalno (uvanje, odravanje i uveavanje). Imovinom steenom radom maloletnik upravlja samostalno, ali ima i obavezu da iz te imovine uestvuje u sopstvenom izdravanju.

Raspolaganje imovinom deteta Vrenje pravnih radnji na imovini deteta (otuenje, upis),
gubitak svojine, predhodna i naknadna saglasnost centra, ako se otuuje ili optereuje. Mogu imovinu opteretiti samo iz razloga detetovog izdravanja ili drugih interesa. Odgovornost roditelja za tetu Princip deliktne odgovornosti opta pravila odgovornosti za tetu. Zajednika ili pojedinana (roditeljsko pravo). Kolizijski staratelj za decu ako im roditelji naprave tetu. Za tetu treim licima odgovaraju roditelji. Krivica deteta i odgovornost za tetu moe se dokazivati i utvrivati.

Pravo stanovanja (Habitatio) Jo od rimskog prava. Kod nas se pravo stanovanja ustanovljava do punoletstva deteta. Uspostavlja se ako ne predstavlja nepravdu za drugog roditelja. Imovinski odnosi staratelja i tienika Odnosi upravljanja i raspolaganja. Odgovornost staratelja za tetu priinjenu tieniku i tetu
priinjenu treim licima od strane deteta. Staratelj da briljivo i savesno se odnosi prema poverenoj imovini koju tienik nije stekao radom (popis i procena). Staratelj je samostalan. U pogledu raspolaganja mora imati saglasnost centra ili ministarstva. Ako je imovina steena radom raspolaganje vri tienik. Staratelj e za priinjenu tetu odgovarati samo u sluaju postojanja grube namere ili nepanje. Teret dokaza je na staratelju.

Ugovorni imovinski reim Zakonom ureen imovinski reim, ali dozvoljeno je i
ugovorno raspolaganje (kako posebnom, tako i zajednikom). Zakljuenjem branog ugovora iskljuuje se zakonski imovinski reim. Zakon je normirao neke od ugovora: brani ugovor ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom imovinom ugovor o poklonu ugovor o doivotnom izdravanju.

Brani ugovor (pacta nuptialia) Porodini zakon je uredio da to moe. Ugovor da bude u
pismenoj formi, sveani je pravni akt. Overen od sudije, da proita i upozori da se iskljuuje zakonski reim zajednike imovine. Ako se radi o nekretninama ugovor se upisuje u registar prava na nepokretnostima. Forma javne isprave zatita branih partnera. Poto je pre braka predbrani ugovor i matiar upozorava (ugovor koji nije suprotan pozitivnim propisima). Nuno potovanje impetarivnih odredbi u pogledu svojine, izdravanja, vrenja roditeljskog prava.

Ispunjenje odreenih uslova:
sposobnost za zakljuivanje ugovora saglasnost volja buduih suprunika
Oba suprunika poslovno sposobna.

Prestanak pacte nuptialie prirodnim i pravnim
putem (smrt pravni usljed razvoda braka ili ponitaja braka, moe i raskidom i ponitenjem ugovora).

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednikom
imovinom Suprunici bi trebali ova pitanja da urede branim ugovorom. Ovaj ugovor se moe sklopiti nakon sklapanja braka i nakon sticanja zajednike imovine. Moe jedan suprunik upravljati ili samo raspolagati, raspolaganje u okviru redovnog poslovanja (ako se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti). Ogranien je postojanjem imperativnog zakona.

Ugovor o poklonu Poklonodavac poklonoprimac prenosi pravo svojine odreene
stvari ili drugo, imovinsko pravo bez naknade. Porodini zakon to regulie samo u delu koji se odnosi na poklone izmeu suprunika u braku. Izraz ljubavi i meusobnog potovanja. Prestankom braka dovodi se u pitanje osnovni motiv poklanjanja, dve vrste poklona, uobiajeni i pokloni velike vrednosti. Uobiajeni se ne vraaju u sluaju spora sud ceni imovinske prilike. Nesrazmerno veliki pokloni se vraaju. Pravo na povraaj nema suprunik ako bi to predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika. Ako se vraaju zakon nalae da se vraaju u stanju kako su bili u trenutku prestanka zajednikog ivota. Ako je otuen protunovana vrednost.

Ugovor o doivotnom izdravanju Klasian ugovor obligacionog prava. Ovim ugovorom jedan suprunik se obavezuje da izdrava
drugog suprunika doivotno, a da mu drugi suprunik prenese pravo svojine na posebnoj imovini i delu zajednike imovine. Ugovorom se pojaava sigurnost suprunika u pogledu izdravanja. Ugovor nastaje kad su se ugovarai saglasili o njegovoj sadrini i o tome sastavili pismenu ispravu, overenu od strane sudije. Da bi ugovor bio punovaan, suprunik koji se obavezuje na izdravanje ini to preko okvira zakonskog izdravanja jer ako toga nema i nema razlike, ugovor o doivotnom izdravanju ne bi bio punovaan.

Upravno pravna zatita i upravno pravni postupak Uee drave i njenih organa u ostvarivanju odreenih
porodinih odnosa. Intervencija drave (in adiceto) u suprotnosti je sa osnovnim pojmom i biem porodice (puna sloboda i slobodna volja) Evropska konvencija potovanje privatnog i porodinog ivota. Postupci pred organima uprave su: poslovi vezani za sklapanje braka, postupak priznavanja oinstva, postupak zasnivanja usvojenja i postupak stavljanja pod starateljstvo (da se vode pred nadlenim organima, po pravilima ZUP-a, konana upravna reenja u ovoj materiji mogu da budu predmet Upravnog spora - sudska zatita).

Sklapanje braka registrovano Porodinim zakonom
postupak pred matiarom (nekad se sklapao pred predstavnikom skuptine optine, danas RS). Sva pitanja toga postupka su registrovana Porodinim zakonom. Zakljuivanje braka je u potpunosti upravni akt. Malo je prigovora i albi. Postupak priznavanja oinstva
Procesne radnje i ovlatenja upravnog organa koje ima. Postupak vodi matiar. Izjava lica upisuje se u MKR. Izjava je validna ukoliko se sa njom saglasi majka, u protivnom se prelazi na sudski postupak. Potpuna usaglaenost sporovi su retki (Rasmusen kraljevina Danska).

Postupak zasnivanja usvojenja
Da brigu o detetu preuzmu drugi roditelji usvojioci. Ovo je administrativni postupak pred centrom za socijalni rad. Inicijativu daju roditelji, budui usvojioci, staratelj ili organ starateljstva (najbolji interes deteta), donosi se reenje i upisuje se u MKR (postupak bez prisustva javnosti).

Postupak stavljanja pod starateljstvo Tradicionalni, efikasan i vrlo rairen instrument zatite lica
koja nisu u mogunosti da sama organizuju svoje ivotne aktivnosti i zatite svoje interese. Inicijativu daju zdravstvene ustanove, obrazovanja, socijalne zatite, sudski i drugi organi, udruenja, graani, po slubenoj dunosti organ starateljstva koji i vodi postupak. Hitan javnost iskljuena, proverava, sagledava ispunjenost uslova i donosi reenje koje se dostavlja organu za MKR, a organ vodi posebnu evidenciju o tienicima. U postupcima o vrlo delikatnim i osetljivim odnosima, suprotstavljenim i nepomirljivim interesima neke prvostepene odluke bivaju usporene u albenom postupku upravni spor.

Finansijska podrka porodici sa decom Neposredna materijalno finansijska intervencija drave radi
ouvanja i razvoja porodice, kao osnovnog inioca socijalne, demografske i razvojne politike zemlje. (Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom 2002. god.) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i radi nege deteta roditeljski dodatak deji dodatak naknada trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja naknada trokova boravka dece u predkolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroenih porodica.

Izvrenje sudskih uodluka sporovima iz porodinih
odnosa Opta pitanja Pravno regulisanje poloaja dece u porodici i njihova zatita. Problemi (pravno politiki, ekonomski, socioloki, kulturoloki, religijski, tradicionalni), negiranje novih intencija, izvrenje sudskih odluka). Reforma 2005. god. moderan i sveobuhvatan nain, brojne obaveze dravnim organima, sudovi aktivnije uloge, ubrzava se postupak, zaotrava parnina disciplina. Nije realizovana ideja o formiranju porodinih sudova (specijalizovane sudije, manja optereenost, ukljuivanje strunjaka). Posredovanje, medijacije mogu dati znaajne rezultate.

Izvravanje odluka o poveravanju deteta Odluku o poveravanju dece donosi optinski sud (osnovni) i to
prilikom donoenja presude o razvodu braka. Koji e od roditelja neposredno vriti roditeljsko pravo. Sva deca jednom roditelju najee (iz razloga da drugi ne moe pravilno vriti roditeljska prava ili drugi razlozi), emocionalna veza i smanjenje traume. Poveravanje treem licu. Briga, uvanje, vaspitanje. Obaveza drugog roditelja da ovu odluku prizna, izvrenje odluke (predaja deteta, a ako ive u istom stanu ne) Faktike radnje. Sporni momenti predaje, uloga suda. Poverilac moe da bira nadlenost gde je on ili gde je dete. Zapreenje novanom kaznom i njeno uveanje do desetostrukog iznosa do sprovoenja izvrenja. Fiziko oduzimanje deteta i predaja (posebne odredbe).

Izmena odluke o poveravanju deteta Ako postoje opravdani razlozi drugi roditelj, organ
starateljstva ili ustanove traie izmenu odluke o poveravanju deteta. Sud procenjuje razloge, jer je re o presuenoj stvari i ove odluke ne treba esto menjati niti prihvatiti beznaajne situacije Kao razlog (poveanje zarade, pogoranje zdravstvenog stanja, lienje slobode, prestanak radnog odnosa, gubitak stana, duevna bolest itd). Izvrni dunik postaje sada izvrni poverilac. Naznaena odluka primenjuje se i na sva druga lica. Postupak sprovoenja odluke podrazumeva sprovoenje svih naznaenih faza oko predaje deteta.

Oduzimanje deteta
Postoji razlika oko predaje i oko oduzimanja deteta. Primenom sile dete se fiziki oduzima od jednog
roditelja ili treeg lica i predaje drugom roditelju ili treem licu (radi zatite interesa deteta). Nekad ta lica ili roditelji moda ne mogu da shvate. Brzo reagovanje u interesu zatite deteta.

Tri grupe sporova: kad predhodne faze ne urode plodom, ni posedovanje ni
novane kazne pristupa se oduzimanju deteta. kad sud u toku brakorazvodnog postupka utvrdi da jedan od roditelja seksualno zlostavlja ili tee fiziki naruava integritet deteta, donosi se privremena mera o oduzimanju ili udaljenju deteta. oba roditelja liena roditeljskog prava (potpuno ili delimino) (zloupotreba roditeljskih prava i zanemarivanje roditeljskih prava). Sudska odluka o potpunom lienju roditeljskog prava liava roditelje svih prava i dunosti iz sadrine roditeljskih prava, osim dunosti da izdrava dete. Sud moe doneti i neku od mera zatite deteta od nasilja u porodici.

Zakonodavac uvodi i delimino lienje roditeljskih prava.

(lienje jednog ili vie prava, osim dunosti izdravanja deteta) Roditeljska prava se mogu vratiti kad prestanu razlozi zakonodavac ne utvruje razloge navesti. Najkompleksnije i najkomplikovanije pitanje odnosa, jer se biolokim roditeljima uskrauje pravo, Deca nisu u situaciji da biraju svoje roditelje. Ovi standardi nisu ujednaeni ni u okviru jednog nacionalnog zakonodavstva (patrijarhalni odnosi, ekonomska beda, religijska shvatanja, tradicionalno vienje i drugo). Generalni standardi grubo zanemarivanje i zlostavljanje dece.

Deoba zajednike imovine
Zajednika imovina moe se podeliti na zahtev jednog
ili oba suprunika. Deobu mogu zahtevati i naslednici, moe i tree lice kao poverilac. Dogovor ili sporazum suprunika Najpovoljniji, potreban je u pismenoj formi. Sporazumni razvod, trai i sporazum o podeli imovine. Deli se imovina sa kojom raspolau u momentu podele deobe.

Sudska deoba Ako se suprunici nisu mogli dogovoriti. Zakon polazi od
pretpostavke da se imovina deli na jednake delove, zbog ravnopravnosti branih partnera, zajednikom doprinosu, ljubav, elja, emotivnost, povezanost, stvaranje potomstva (ne sticanjem nego odricanjem). Teko je utvrditi doprinos. Ko eli da dobije vei deo dokaz je na njemu. Potrebno je utvrditi obim imovine, izdvojiti stvarna i obligaciona prava, kao i obaveze. Kad sud namiri sve obaveze ostatak e podeliti na jednake delove ili po doprinosu. Ako se ne dogovore sud e sprovoditi podelu.

Deoba privilegovanih stvari: Stvari za linu upotrebu - Dodeljuje se supruniku bez uraunavanja u
njegov deo (ako se radi o stvarima manje vrednosti). Ako je to velika vrednost ostae supruniku, ali e se uraunati u vrednost njegovog dela. Stvari namenjene detetu dodeljuju se onome ko dobija roditeljsko pravo, ako oba dobiju roditeljsko pravo onda i te stvari imaju pravo zajednike imovine. Predmeti domainstva nakon tri godine pripadaju kome su ostali u dravnini Predmeti domainstva predmeti koji ostanu kod jednog suprunika u dravnini u trajanju tri godine nakon prestanka zajednikog ivota pripadaju mu. Vrednost se uraunava u njegov deo. Stvari za vrenje zanata ili zanimanja. Izvrni sud ima aktivniju ulogu Predaja nije uspela nastupa oduzimanje

Ureivanje naina vianja deteta Odlukom o razvodu braka, poveravanjem dece ureuju se odnosi

deteta i roditelja kome dete nije povereno na uvanje (isto je i sa poveravanjem ustanovi). Sud moe delimino liiti roditelja prava odravanja linih kontakata sa detetom. Ako se roditelji ne dogovore, sud to mora ugovoriti svojom presudom, pravilno utvrenje injenice i konsultacije strunjaka. Antagonizam se prenosi na decu, merenje ljubavi deteta. Odreivanje termina vianja, neophodno je doneti odluku, izvrni sudija, odluka se moe menjati, a njom e se zaprijetiti. Sud moe izai i na lice mesta, gde e urediti i neka sporna pitanja.

Izdravanje Detaljno je razraeno pitanje obaveze izdravanja,
egzistencijalna pitanja lanova porodice (suprunika, vanbranog partnera, majke deteta, deteta, roditelja i drugih srodnika). Utvrena su prava na izdravanje. Mogunosti dunika izdravanja. Minimalna suma izdravanja moe biti ograniena i neograniena, reenje se dostavlja poslodavcu. Ako je davalo izdravanje, a nije trebalo ima pravo na naknadu od lica koje je trebalo da daje izdravanje. Sprovodi se kao i svako drugo novano potraivanje od ukupnih primanja, a ako boravi u inostranstvu prodajom nekretnina ili pokretnih stvari.

Imovinski sporovi Imovina koju su suprunici stekli tokom trajanja braka je
zajednika imovina, oni to mogu ureivati branim ugovorima. Za obaveze koje preuzima jedan brani drug, odgovara svojom sopstvenom imovinom kao i delom zajednike imovine. Brani ugovor i njegove odredbe predmet su mnogih nedoumica i zloupotreba. Nakon razvoda suprunici mogu podeliti svoju imovinu, podela brane tekovine. Neophodno je precizno odrediti predmete izvrenja.

Privremene mere
Znaajno i veoma mono sredstvo u rukama suda. Na brz i efikasan nain bez preterane procedure moe
privremeno reiti sporni odnos (Zbog spreavanja ogromne tete). Sve privremene mere sprovode se po pravilima izvrnog postupka, u teim situacijama koristi se sudska praksa (iseljenje iz stana). Uvek zatita deteta i najboljeg interesa.

Ovlaenje centra za socijalni rad u sistemu porodino
pravne zatite - Upravnostruni poloaj, oni su stoer rada u oblasti socijalne zatite. Ustav Srbije zatita deteta i majke, porodice, roditelja. Koordinirajua uloga centra.
kontrola nad ostvarenjem roditeljskog prava,
preventivna i korektivna briga o deci bez roditeljskog staranja (hraniteljstvo, starateljstvo, zatita dece bez roditelja u upravnom postupku).

Poloaj organa starateljstva u vanparninom postupku U zemljama Evrope belenik je preuzeo dosta ovlaenja iz
vanparninog postupka. Za sada kod nas organ starateljstva je ovlaen da preduzima sve radnje u postupku radi zatite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom drutvenom zatitom, da predloe izvoenje dokaza i da izjavljuje pravne lekove. U svakom trenutku moe uzeti uee u postupku. postupak za liavanje poslovne sposobnosti (teka bolest i smanjena uraunljivost (od strane suda, a mogu pokrenuti i druga lica) smetaj u zdravstvenu ustanovu proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti (sud odluuje) zloupotrebe punoletstvo pre 18 god. produenje roditeljskih prava liavanje i vraanje roditeljskih prava

Poloaj organa starateljstva u parninom postupku Razliite procesne pozicije (tuilac, umjea, zakonski zastupnik,
vetak, davalac strunog miljenja i dr.). Sveobuhvatnost njegove pozicije. izdravanje deteta podnosi tubu konsultovanje od strane suda u pogledu potreba maloletnog deteta voditi imovinske sporove imovinski odnosi roditelja i dece nasilje u porodici saglasnost centra za podnoenje tube mirno reavanje sporova utvrivanje materinstva i oinstva liavanje roditeljskog prava (roditelj, dete i organ starateljstva) delimino i trajno (centar je tuilac, a moe pre vraanja biti i tueni) ponitavanje usvojenja o usvojenju.

Poloaj organa starateljstva u izvrnom postupku Organ starateljstva moe biti u razliitim procesnim poloajima: izvrnog poverioca, izvrnog dunika, punomonika, zastupnika treeg lica, obaveznog uesnika ili fakultativnog uesnika Dva vida ovlaenja:
Struna pomo
zatita interesa dece
Nasledno pravo
1. Predmet nasleivanja
Nasleuje se zaostavtina. Zaostavtinu ine sva nasleivanju podobna prava koja su
ostaviocu pripadala u trenutku smrti. Zaostavtinu ne ine predmeti domainstva manje vrednosti (pokustvo, nametaj, posteljina i slino) koji slue svakodnevnim potrebama ostavioevih potomaka, njegovog branog druga i roditelja, ako su sa ostaviocem iveli u istom domainstvu, ve oni postaju zajednika svojina ovih lica. Zaostavtinu ne ine dobra za koja su ostavioevu imovinu uveali njegovi potomci koji su s njime iveli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inae mu pomagali u privreivanju, ve ta dobra pripadaju potomku, srazmerno delu za koji je uveao ostavioevu imovinu. Naslediti se moe na osnovu zakona i na osnovu zavetanja (testamenta).
2. Nasleivanje
Nasleivanje je prenos duhovnih i materijalnih
osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza meuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta. Nasleivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam, naprotiv javlja se i u mnogim drugim naukama, kako prirodnim tako i drutvenim. To je dalo povoda da se da se nasleivanje oznai kao uslov svakog ljudskog progresa. U istoriji prava nasleivanje se dugo nije moglo odvojiti od svoje bioloke i religijske osnove.
2. Nasleivanje
Sposobnost za nasleivanje
Naslediti moe samo onaj ko je iv u trenutku
ostavioeve smrti. Naslediti moe i dete ve zaeto u trenutku ostavioeve smrti ako se rodi ivo. Na osnovu zavetanja moe naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima nije to drugo odreeno. Odredbe prethodnih stavova vae i za isporuku (legat) i druge koristi iz zavetanja.
2. Nasleivanje
Nedostojnost za nasleivanje Ne moe naslediti na osnovu zakona ili zavetanja, niti
stei kakvu korist iz zavetanja (nedostojan je): 1) Onaj ko je umiljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokuao; 2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da saini ili opozove zavetanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome spreio; 3) onaj ko je u nameri spreavanja ostavioeve poslednje volje unitio ili sakrio njegovo zavetanje, ili ga je falsifikovao; 4) onaj ko se tee ogreio o zakonsku obavezu izdravanja ostavioca, ili mu je uskratio nunu pomo; 5) (prestala da vai odlukom USRS).
2.Nasleivanje
Sud na nedostojnost pazi po slubenoj dunosti.
Ostavilac moe oprostiti nedostojnost. Oprotaj mora biti uinjen u obliku potrebnom za
zavetanje.
Nedostojnost ne smeta potomcima nedostojnog i oni
nasleuju kao da je nedostojan umro pre ostavioca.
3. Nasleivanje na osnovu zakona

Na osnovu zakona, ostavioca nasleuju: njegovi
potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegov brani drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braa i sestre i njihovi potomci, njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci. Nasleuje se po naslednim redovima. Naslednici blieg naslednog reda iskljuuju iz naslea naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

Prvi nasledni red Ostavioevi potomci i brani drug Prvi nasledni red ine ostavioevi potomci i njegov brani
drug. Ostavioeva deca i brani drug nasleuju na jednake delove. Kad postoji ostavioevo dete kome ostavioev brani drug nije roditelj, a imovina branog druga je vea od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavtine na jednake delove, onda svako ostavioevo dete moe naslediti do dva puta vie nego brani drug ako sud, poto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Pravo predstavljanja
Ako ostavioevo dete ne moe ili nee da nasledi,
njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (unuci ostavioevi), a kad neki od ostavioevih unuka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleuju njegova deca (praunuci ostavioevi) i tako redom sve dokle ima ostavioevih potomaka. Kad ostavilac nema potomstva, brani drug ne nasleuje u prvom naslednom redu.

Drugi nasledni red
Ostavioev brani drug i roditelji Drugi nasledni red ine ostavioev brani drug i
ostavioevi roditelji i njihovo potomstvo. Ostavioev brani drug nasleuje polovinu zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji. Ako ostavioev brani drug ne moe ili nee da nasledi, zaostavtinu na jednake delove nasleuju ostavioevi roditelji.

Ako ostavioevi roditelji imaju potomstva Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi, njegov
deo na jednake delove nasleuju njegova deca (braa i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kada ostavioca nasleuju njegovi potomci. Ako ostavioevi roditelji ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju njihovi potomci, onako kako je odreeno u prethodnom stavu. Ako ostavioev roditelj nema potomstva a ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuje drugi ostavioev roditelj, a ako ni on ne moe ili nee da nasledi, njegovi potomci nasleuju sve to bi pripalo roditeljima, onako kako je odreeno u prethodnom lanu.

Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva
Ako ostavioevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu
ili nee da naslede, brani drug nasleuje celokupnu zaostavtinu.

Trei nasledni red
Ostavioevi dedovi i babe Trei nasledni red ine ostavioevi dedovi i babe i
njihovo potomstvo. Ostavioevi deda i baba sa oeve strane (oeva loza) nasleuju polovinu zaostavtine, a drugu polovinu nasleuju deda i baba s majine strane (majina loza).

Prava dede i babe iste loze
Deda i baba iste loze nasleuju na jednake delove. Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi,
njegov deo nasleuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja vae kada ostavioca nasleuju njegovi potomci. U svemu ostalom to se tie naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva vae pravila po kojima nasleuju ostavioevi roditelji i njihovi potomci.

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva
Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu
ili nee da naslede, njihov deo nasleuju deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je odreeno u prethodnom lanu.

etvrti nasledni red Ostavioevi pradedovi i prababe etvrti nasledni red ine ostavioevi pradedovi i prababe. Ostavioevi pradedovi i prababe sa oeve strane nasleuju
na jednake delove polovinu zaostavtine, a drugu polovinu na jednake delove nasleuju ostavioevi pradedovi i prababe s majine strane. Ako neki od ovih predaka ne moe ili nee da nasledi, njegov deo nasleuje njegov brani drug, ako je predak ostavioev. Ako par predaka iste loze ne moe ili nee da nasledi, njihov deo nasleuje drugi par predaka iste loze. Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili nee da naslede, njihov deo nasleuju pradedovi i prababe druge loze.

Ostali nasledni redovi
Ostavioevi ostali preci Posle ostavioevih pradedova i prababa, zaostavtinu
nasleuju njegovi dalji preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleuju njegovi pradedovi i prababe

Republika Srbija kao zakonski naslednik
Republika Srbija nasleuje ako ostavilac nema drugih
zakonskih naslednika. Republika Srbija ne moe se odrei naslea. Zaostavtina koju Republika Srbija nasledi postaje dravna imovina.
4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike

Ostavioev brani drug
Kada brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja

Brani drug gubi pravo zakonskog nasleivanja:
1) ako je ostavilac bio podneo tubu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tuba bila osnovana; 2) ako je njegov brak sa ostaviocem poniten posle ostavioeve smrti, a iz razloga koji su branom drugu bili poznati u trenutku zakljuenja braka; 3) ako je njegova zajednica ivota sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.

a) Poveanje naslednog dela branog druga u drugom naslednom
redu Kad je pozvan na naslee s naslednicima drugog naslednog reda a nema nunih sredstava za ivot, brani drug moe u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati doivotno uivanje (plodouivanje) na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili ostali naslednici. Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, brani drug moe zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu. Pri odluivanju sud naroito ceni duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga, imovno stanje i sposobnost za privreivanje branog druga i ostalih naslednika i vrednost zaostavtine. Ako brani drug umre pre ostvarenja prava na poveanje naslednog dela, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.

Preinaenje i ukidanje doivotnog uivanja
Brani drug i ostali naslednici uvek mogu
sporazumom doivotno uivanje preinaiti u doivotnu rentu. Kad se promene prilike zbog kojih je branom drugu pripalo doivotno uivanje ili renta, sud moe, na zahtev ostalih naslednika, doivotno uivanje ili rentu ukinuti. Pri odluivanju sud naroito ceni lino, brano i imovno stanje branog druga i ostalih naslednika.

Smanjenje naslednog dela branog druga u drugom
naslednom redu Kad je brani drug pozvan na naslee s naslednicima drugog naslednog reda, a ostavioeva nasleena dobra ine vie od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati smanjenje naslednog dela branog druga do etvrtine zaostavtine ako zajednica ivota ostavioca i branog druga nije trajala due vremena. Pri odluivanju o obimu smanjenja naslednog dela branog druga sud ceni vrednost ostavioevih nasleenih dobara i duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga. Deo za koji je nasledni deo branog druga smanjen sud dodeljuje samo nasledniku koji je zahtev postavio.

Ostavioevi roditelji Uslovi za poveanje naslednog dela roditelja Kad su pozvani na naslee sa ostavioevim branim
drugom a nemaju nunih sredstava za ivot, ostavioevi roditelji mogu u roku od jedne godine od smrti ostavioeve zahtevati doivotno uivanje na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio brani drug. Ako je zajednica ivota ostavioevih roditelja trajno prestala, roditelj koji nema nunih sredstava za ivot, a zajednica ivota nije prestala njegovom krivicom, moe zahtevati doivotno uivanje i na celini ili delu zaostavtine koju je nasledio drugi ostavioev roditelj.

Ako ostavioev roditelj ne moe ili nee da nasledi, roditelj
koji nema nunih sredstava za ivot moe zahtevati doivotno uivanje i na celini ili delu zaostavtine koju su nasledili potomci drugog roditelja. Kad je vrednost zaostavtine tako mala da bi njenom podelom zapali u oskudicu, ostavioevi roditelji mogu zahtevati u svojinu celokupnu zaostavtinu. Pri odluivanju o zahtevu ostavioevih roditelja, sud naroito ceni imovno stanje i sposobnost za privreivanje roditelja, ostavioevog branog druga i potomaka roditelja koji ne moe ili nee da nasledi, duinu trajanja zajednice ivota ostavioca i branog druga i vrednost zaostavtine.
4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike Usvojenik

Usvojenik iz potpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi
usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci nasleuju usvojioca i njegove srodnike isto kao to deca i njihovi potomci nasleuju svoje roditelje i njihove srodnike. Usvojenik iz potpunog usvojenja i njegovi potomci ne nasleuju usvojenikove krvne srodnike, niti ovi nasleuju usvojenika i njegove potomke. Usvojenik iz nepotpunog usvojenja, njegovi potomci i njegovi usvojenici iz potpunog usvojenja i njihovi potomci, nasleuju samo usvojica isto kao to deca i njihovi potomci nasleuju svoje roditelje ako ta prava pri usvojenju nisu ograniena ili iskljuena. Nepotpuno usvojenje ne smeta nasleivanju izmeu usvojenika i njegovih krvnih srodnika
4. Posebna pravila za neke zakonske naslednike Usvojilac

Usvojilac iz potpunog usvojenja i njegovi srodnici nasleuju
usvojenika i njegove potomke isto kao to roditelji i njihovi srodnici nasleuju svoju decu i njihove potomke. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja i njegovi srodnici ne nasleuju usvojenika. Izuzetno, ako usvojilac nema nunih sredstava za ivot a usvojenik nema naslednika iz prvog naslednog reda, usvojilac moe u roku od jedne godine od smrti usvojenikove zahtevati doivotno uivanje na delu zaostavtine ako pri usvojenju nisu bila iskljuena usvojenikova nasledna prava. Pri odluivanju sud ceni duinu trajanja usvojenja, obim usvojenikovih naslednih prava, vrednost zaostavtine i imovno stanje naslednika pozvanih na naslee. Ako usvojilac umre pre ostvarenja prava na nasleivanje, to pravo ne prelazi na njegove naslednike.
5. Nuni naslednici
Ko su nuni naslednici
Nuni naslednici su ostavioevi: potomci, usvojenici i
njihovi potomci, brani drug, roditelji, usvojilac, braa i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostavioeva braa i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci nuni su naslednici samo ako su trajno nesposobni za privreivanje a nemaju nunih sredstava za ivot. Nuni naslednik moe biti samo onaj ko je po zakonskom redu nasleivanja pozvan na naslee.
5. Nuni naslednici
Nuni deo Nunim naslednicima pripada deo zaostavtine kojim ostavilac
nije mogao raspolagati i koji se naziva nunim delom. Nuni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostavioevog branog druga je polovina, a nuni deo ostalih nunih naslednika je treina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleivanja. Ako nuni naslednik ne moe ili nee da nasledi, njegov nuni deo ne prirasta ostalim nunim naslednicima. Nuni naslednik se namiruje posle ostavioevih poverilaca a pre isporukoprimaca (legatara). Nuni naslednik ne odgovara za ostavioeve dugove, do visine vrednosti nunog dela.
5. Nuni naslednici
Nuni deo je povreen ako je vrednost ostavioevih zavetajnih
raspolaganja i poklona uinjenih nunom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na naslee manja od vrednosti naslednikovog nunog dela. Nunom nasledniku pripada novana protivvrednost nunog dela (obligaciono pravo). Na zahtev nunog naslednika, sud moe odluiti da ovom pripadne odreeni deo stvari i prava koji ine zaostavtinu (stvarno pravo). Odredbe prethodnih stavova vae samo ako ostavilac u zavetanju ne odredi prirodu nunog dela. Nunom nasledniku novanu protivvrednost solidarno duguju svi zavetajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci, srazmerno delu zaostavtine koji su dobili ako iz zavetanja nasledi to drugo. Kad je to nedovoljno, nuni naslednik moe zahtevati dopunu novane protivvrednosti, shodno pravilima za vraanje poklona.
5. Nuni naslednici
Srazmerno smanjenje isporuka naloenih zavetajnom
nasledniku ili isporukoprimcu Zavetajni naslednik koji je nunom nasledniku isplatio nuni deo moe zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni. Ako ostavilac neim optereti nuni deo (isporukom, nalogom, uslovom ili rokom), smatrae se da je naslednikov nuni deo bez tereta. Kad ostavilac nunom nasledniku zaveta vie od nunog dela i neim ga optereti, nuni naslednik moe izabrati uveani deo, uz ispunjenje tereta, ili samo nuni deo, bez tereta.
5. Nuni naslednici
Izraunavanje nunog dela
Utvrivanje vrednosti zaostavtine na osnovu koje se
izraunava nuni deo Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zavetajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraivanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev oigledno nenaplativim. Od tako utvrene vrednosti odbija se zatim iznos ostavioevih dugova, kao i iznos trokova popisa i procene zaostavtine i uobiajenih trokova njegove sahrane.
5. Nuni naslednici
Tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona
koje je ostavilac ma na koji nain uinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoe da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uraunaju u nasledni deo. Konano, svemu tome dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac u poslednjoj godini svog ivota uinio onima koji nisu zakonski naslednici. U vrednost zaostavtine na osnovu koje se izraunava nuni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovanim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za ivota, ono to je ostavilac utroio na izdravanje i kolovanje zakonskog naslednika, pokloni uinjeni u dobrotvorne i druge optekorisne svrhe ni manji uobiajeni pokloni.
5. Nuni naslednici
ta se smatra poklonom Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i
odricanje od naslea u korist odreenog naslednika, otputanje duga, ono to je ostavilac za ivota dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proirenja domainstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje. Pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku utvrivanja vrednosti zaostavtine, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma.
5. Nuni naslednici
Smanjenje zavetajnih raspolaganja i vraanje
poklona Kad je nuni deo povreen, smanjuju se zavetajna raspolaganja, a vraaju se i pokloni ako je to potrebno da se nuni deo namiri. Zavetajna raspolaganja smanjuju se u istoj srazmeri, bez obzira na njihovu prirodu i obim ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Ako je zavetalac ostavio vie isporuka i naredio da se neka od njih ispuni pre ostalih, ta se isporuka smanjuje samo ako vrednost ostalih ne dosee da se namiri nuni deo. Zavetajni naslednik iji je nasledni deo smanjen zbog dopune nunog dela moe zahtevati srazmerno smanjenje isporuke koja ga tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Isto vai i za isporukoprimca kome je zavetalac naloio da iz svoje isporuke neto ispuni.
5. Nuni naslednici
Zastarelost prava
Ako je nuni deo obligaciono pravo
Ako je nuni deo povreen zavetanjem, isplata
novane protivvrednosti moe se zahtevati u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja. Ako je nuni deo povreen i poklonima, dopuna novane protivvrednosti moe se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioeve.
5. Nuni naslednici
Ako je nuni deo stvarno pravo
Smanjenje zavetajnih raspolaganja moe se zahtevati
u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja. Vraanje poklona moe se zahtevati u roku od tri godine od smrti ostavioeve.
5. Nuni naslednici
Ko moe zahtevati nuni deo i nasledivost prava
Isplatu novane protivvrednosti, odnosno smanjenje
zavetajnih raspolaganja i vraanje poklona mogu zahtevati nuni naslednici. Ako ostavioev potomak ili usvojenik koji nije zahtevao nuni deo umre pre isteka roka za postavljanje zahteva, to pravo pripada njegovim naslednicima, u roku od est meseci od njegove smrti.
5. Nuni naslednici
Razbatinjenje nunih naslednika
Iskljuenje nunih naslednika Uzroci iskljuenja
Zavetalac moe iskljuiti iz naslea nunog
naslednika koji se povredom neke zakonske ili moralne obaveze tee ogreio o njega (ako se uvredljivo ili grubo odnosio prema zavetaocu, ako je umiljajno uinio krivino delo prema zavetaocu, njegovom detetu, usvojeniku, branom drugu ili roditelju, ako se odao neradu i nepotenom ivotu).
5. Nuni naslednici
Iskljuenje moe biti potpuno ili delimino. Iskljuenje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje. Iskljuenje mora biti izraeno na nesumnjiv nain, a poeljno je navesti
i uzrok iskljuenja. Uzrok iskljuenja mora postojati u vreme ostavioeve smrti. Dokazivanje osnovanosti iskljuenja tereti onog ko se na iskljuenje poziva. Iskljueni gubi naslee u meri u kojoj je iskljuen. Prava ostalih koji mogu naslediti odreuju se kao da je iskljueni umro pre ostavioca. Ako je potomak koji ima pravo na nuni deo prezaduen ili je rasipnik, zavetalac ga moe u celini ili delimino liiti nunog dela u korist potomaka lienog. Lienje mora biti uinjeno u obliku potrebnom za zavetanje. Lienje je punovano samo ako u trenutku smrti ostavioeve lieni ima maloletno dete ili maloletnog unuka od ranije umrlog deteta.
6. Uraunavanje poklona i isporuka u nasledni deo

Zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo
poklon koji je ma na koji nain dobio od ostavioca. Plodovi i druge koristi koje je naslednik od poklonjene stvari ili prava imao do smrti ostavioeve ne uraunavaju mu se u nasledni deo. Poklon se nasledniku ne uraunava u nasledni deo ako je ostavilac u vreme poklona ili docnije, ili u zavetanju, izjavio da se poklon nee uraunati, ili se iz okolnosti moe zakljuiti da je to bila namera ostavioeva. Time se ne dira u pravila o nunom delu. Isporuka ostavljena zakonskom nasledniku uraunava se u njegov nasledni deo ako iz zavetanja ne sledi to drugo.

Pokloni i isporuke uraunavaju se tako to najpre ostali
zakonski naslednici dobijaju iz zaostavtine odgovarajuu vrednost, pa se posle toga ostatak deli meu naslednicima. Ako je zaostavtina nedovoljna da ostali naslednici dobiju odgovarajuu vrednost, naslednik kome se vri uraunavanje nije duan vratiti ita od primljenog. Time se ne dira u pravila o nunom delu. Naslednik koji se odrekao naslea zadrava poklon samo u granicama u kojima ne dira u nuni deo ostalih naslednika. Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati isporuku samo u granicama u kojima ne dira u nuni deo ostalih naslednika.

Pokloni uinjeni licu umesto koga naslednik dolazi na naslee
zbog smrti, odricanja od naslea, nedostojnosti, iskljuenja iz naslea ili lienja nunog dela uraunavaju se nasledniku u nasledni deo. Pri uraunavanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u trenutku uraunavanja, ali prema njenom stanju u vreme kad je poklonjena. Kad se poklon sastoji u osiguranju u korist poklonoprimca, kao vrednost poklona uzima se zbir uplaenih premija ako je taj zbir manji od osigurane sume. Ako je zbir uplaenih premija vei od osigurane sume, kao vrednost poklona uzima se osigurana suma. Nasledniku se u njegov deo uraunava ono to je dugovao ostaviocu.

Uobiajeni manji pokloni nikada se ne uraunavaju u
nasledni deo. Ono to je utroeno na izdravanje i obavezno kolovanje naslednika ne uraunava se u njegov nasledni deo. Sud odluuje o tome da li e se izdaci koje je ostavilac uinio za dalje kolovanje naslednika uraunati u njegov nasledni deo i koliko, cenei naroito vrednost zaostavtine i trokove kolovanja i osposobljavanja za samostalan ivot ostalih naslednika. Zahtevati da se u nasledni deo jednog naslednika uraunavaju pokloni i isporuke mogu samo njegovi sanaslednici.
7. Nasleivanje na osnovu zavetanja (testamenta, poslednje volje)

ZAVETANJE
Zavetanje je jednostrana, lina i uvek opoziva izjava
volje za to sposobnog lica kojom ono rasporeuje svoju imovinu za sluaj smrti, u zakonom odreenom obliku. Zavetanje moe sainiti lice koje je navrilo petnaest godina ivota i sposobno je za rasuivanje. Gubitak sposobnosti za rasuivanje posle sainjenog zavetanja ne utie na njegovu punovanost.

Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme
zavetanja bile zavetaoeva odluujua pobuda, sud moe, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zavetanja ili celo zavetanje ako zavetalac to nije mogao uiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuivanje. Zahtev se moe postaviti u roku od tri godine od dana proglaenja zavetanja. Zavetaoeva volja za sainjavanje zavetanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna. Zavetaoeva namera za sainjavanje zavetanja mora biti odreena i bezuslovna. Zavetanje mora biti sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom.

Svojeruno zavetanje
Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje
sainiti tako to e ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovanost svojerunog zavetanja nije nuno da se u njemu naznai datum kada je sainjeno, ali je to poeljno.

Pismeno zavetanje pred svedocima
Zavetalac koji zna da ita i pie moe zavetanje
sainiti tako to e pred dva svedoka izjaviti da je ve sainjeno pismeno proitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeruno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju, a poeljno je da se naznai njihovo svojstvo svedoka.

Sudsko zavetanje Sudsko zavetanje sainjava se po pravilima koja vae
za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukije odreeno. Sudsko zavetanje ako je zavetalac u stanju da ga proita Zavetanje moe po kazivanju zavetaoca sainiti sudija, poto prethodno utvrdi zavetaoev identitet. Poto zavetalac takvo zavetanje proita i potpie, sudija na samom zavetanju potvruje da ga je zavetalac u njegovom prisustvu proitao i potpisao.

Sudsko zavetanje ako zavetalac nije u stanju da ga proita Kad zavetalac nije u stanju da proita zavetanje koje mu
je sainio sudija, ovaj ga zavetaocu ita u prisustvu dva svedoka, pa onda zavetalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zavetanje i potom zavetanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zavetanju. Sudija je duan na samom zavetanju potvrditi da su sve ove radnje uinjene. Kad je zavetanje sainjeno u sudu na ijem podruju zavetalac nema prebivalite, sud je duan o tome odmah izvestiti sud na ijem podruju zavetalac ima prebivalite. Zavetalac moe svojeruno zavetanje, pismeno zavetanje pred svedocima i sudsko zavetanje poveriti na uvanje nadlenom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu.

Konzularno zavetanje
Zavetaocu moe u inostranstvu zavetanje sainiti
konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Savezne Republike Jugoslavije koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja.

Meunarodno zavetanje
Meunarodno zavetanje je punovano bez obzira na
mesto gde je sainjeno i na to gde se nalaze dobra zavetaoeva, bez obzira na dravljanstvo zavetaoca, na njegovo prebivalite ili boravite, ako je sainjeno u obliku meunarodnog zavetanja, u skladu sa odredbama lana 93. do lana 101. ovog zakona. Nitavost meunarodnog zavetanja ne utie na njegovu punovanost kao zavetanja druge vrste.

Brodsko zavetanje
Zavetaocu moe na jugoslovenskom brodu zavetanje
sainiti zapovednik broda, po pravilima koja vae za sastavljanje sudskog zavetanja. Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po isteku trideset dana od dana povratka zavetaoca u Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Vojno zavetanje Za vreme mobilizacije ili rata, zavetanje onom ko je
na vojnoj dunosti moe sainiti komandir ete i drugi stareina njegovog ili vieg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih stareina, kao i svaki stareina odvojenog odreda, a po pravilima koja vae za sainjavanje sudskog zavetanja. Tako sainjeno zavetanje prestaje da vai po isteku ezdeset dana od dana zavretka rata, a ako je zavetalac ranije ili docnije demobilisan - po isteku trideset dana od dana demobilisanja.

Usmeno zavetanje Zavetalac moe poslednju volju usmeno izrei pred tri
istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne moe sainiti pismeno zavetanje. Usmeno zavetanje prestaje da vai po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sainjeno. Svedoci pred kojima je zavetalac usmeno izrekao svoju poslednju volju duni su da bez odlaganja napismeno sastave zavetaoevu izjavu i da je to pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznosei pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zavetalac izrekao svoju poslednju volju.

Pravila o zavetajnim svedocima Zavetajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno
potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zavetanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni. Svedoci meunarodnog i pismenog zavetanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zavetalac izjavljuje da je zavetanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zavetanja moraju znati i jezik na kom je zavetanje sainjeno. Ne mogu biti zavetajni svedoci niti mogu sainiti zavetanje po zavetaoevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlaenog lica ako se zavetanje sainjava po pravilima sudskog zavetanja: potomci zavetaoevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojioci, njegovi srodnici u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva zakljuno, brani drugovi svih tih lica i brani drug zavetaoev.

SADRINA ZAVETANJA Zavetanjem se moe postaviti jedan ili vie naslednika. Naslednik na osnovu zavetanja je onaj kome je zavetalac
ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine odreen prema njenoj celini. Naslednikom se smatra i onaj kome je zavetanjem ostavljena jedna ili vie odreenih stvari ili prava ako je zavetalac hteo da taj bude naslednik. Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti odreeni ili odredivi. Odredivi su ako zavetanje sadri podatke na osnovu kojih se moe utvrditi ko su oni.

Raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje
zadubine Zavetalac moe narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljene svrhe. Zavetalac moe narediti osnivanje zadubine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja. Zavetalac moe u pojedinim odredbama zavetanja postaviti uslove i rokove.
Uslovi Uslovi protivni prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim
obiajima smatraju se nepostojeim. Nepostojeim se smatraju i nemogui, nerazumljivi i protivreni uslovi. Nepostojeim se smatra i uslov ostvaren pre ostavioeve smrti ako iz zavetanja ne sledi da uslov treba ponoviti. Smatra se da je uslov ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, sprei onaj na iji je teret odreen. Smatra se da uslov nije ostvaren ako njegovo ostvarenje, protivno naelu savesnosti i potenja, prouzrokuje onaj u iju je korist odreen. Kad na mesto uslovno postavljenog naslednika dolazi ko drugi, smatrae se da ga uslov ne tereti ako iz zavetanja ne sledi to drugo.

Rokovi
Rok koji nikada ne moe nastupiti ili je neprimereno
dug smatra se nepostojeim. Kad je oigledno da se zavetalac prevario samo u preraunavanju vremena, duinu roka odredie sud, prema zavetaoevoj pravoj nameri. Istek odlonog roka nema povratno dejstvo ako iz zavetanja ne sledi to drugo.

Tumaenje zavetanja
Odredbe zavetanja treba tumaiti prema pravoj
nameri zavetaoevoj. Kad se prava namera zavetaoeva ne moe utvrditi, zavetanje se tumai u smislu koji je povoljniji za zakonske naslednike ili one kojima je zavetanjem naloena kakva obaveza.

Pripadanje nasledstva Kad zavetalac postavi jednog naslednika a ne odredi
njegov nasledni deo, on nasleuje celokupnu zaostavtinu. Kad zavetalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, treina i slino), ostatak nasleuju zakonski naslednici. Kad zavetalac postavi vie naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleuju na jednake delove. Kad zavetalac postavi vie naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavtinu, ostatak nasleuju zakonski naslednici.

Kad zavetalac postavi naslednike tako da jednima odredi
nasledne delove, a drugima ne odredi, oni iji deo nije odreen ostatak zaostavtine nasleuju na jednake delove. U sluaju kad nita ne preostane naslednicima iji deo nije odreen, delovi naslednika sa odreenim delom srazmerno se smanjuju sve dokle naslednici s neodreenim delom ne dobiju deo koji je jednak delu naslednika iji je odreeni deo najmanji. Kad su delovi naslednika sa odreenim delovima jednaki, a nita ne preostane naslednicima iji delovi nisu odreeni, delovi naslednika sa odreenim delovima srazmerno se smanjuju sve dokle svi postavljeni naslednici ne dobiju jednake delove.

Prirataj Kad zavetalac postavi vie naslednika, a ne odredi njihove
nasledne delove, deo naslednika koji ne moe ili nee da nasledi jednako prirasta ostalim postavljenim naslednicima. Kad zavetalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, deo naslednika koji ne moe ili nee da nasledi jednako prirasta samo naslednicima iji delovi nisu odreeni. Kad zavetalac postavi naslednike i svima odredi nasledne delove, deo naslednika koji ne moe ili nee da nasledi pripada zakonskim naslednicima.

ISPORUKA
Zavetalac moe jednu ili vie stvari ili prava ostaviti nekom
odreenom ili odredivom licu, ili naloiti nasledniku da iz onoga to mu je ostavljeno da neku stvar ili pravo nekom licu, ili mu isplati sumu novca, ili ga oslobodi kakvog duga, ili ga izdrava ili, uopte u njegovu korist neto uini ili se uzdri od kakvog injenja, ili da neto trpi. Takvim se zavetanjem po pravilu ne postavlja naslednik, ve se ono naziva isporukom, lice kome je namenjeno isporukoprimcem, a onaj koga isporuka tereti naziva se dunikom isporuke.

Isporuka moe biti naloena i isporukoprimcu i tada se
naziva podisporukom, a lice kome je ostavljena podisporukoprimcem. Zavetaoevi poverioci se namiruju pre isporukoprimaca. Naslednik nije duan ispuniti isporuku ili nalog ako se time dira u njegov nuni deo. Isto vai i za isporukoprimca ako vrednost podisporuke ili naloga koje treba da ispuni premaa vrednost njemu ostavljene isporuke. U tim sluajevima sve isporuke i nalozi smanjuju se u istoj srazmeri ako iz zavetanja ne sledi to drugo.

Isporukoprimac moe isporuku zahtevati od onog kome je
njeno ispunjenje naloeno. Kad je ispunjenje naloeno nekolicini, svako odgovara srazmerno delu zaostavtine koji dobija ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Kad zavetalac propusti da odredi ko je dunik isporuke, ispunjenje tereti sve zakonske i zavetajne naslednike, srazmerno njihovim naslednim delovima. Isporukoprimac moe isporuku zahtevati i ako dunik isporuke ne moe ili nee da nasledi. Tada isporuka tereti onog ko umesto dunika isporuke dolazi na naslee ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Isporukoprimac ne odgovara za dugove zavetaoca.

Zavetalac moe narediti da isporukoprimac odgovara za
sve ili neke njegove dugove, u granicama vrednosti isporuke. Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre zavetaoca, ili se odrekne isporuke, ili je nedostojan. Tada predmet isporuke ostaje onom ko je bio duan da je ispuni ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Isporuka pada i ako zavetalac otui ili potroi individualno odreeni predmet isporuke ili taj predmet inae prestane da postoji za ivota zavetaoevog. Isporuka pada i ako posle smrti zavetaoca njeno ispunjenje postane nemogue zbog dogaaja za koje dunik isporuke ne odgovara.

Posebne vrste isporuke Kad zavetalac isporuku ostavi svom poveriocu, on ima
pravo da pored isporuke trai i ispunjenje potraivanja ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Kad zavetalac svom poveriocu ostavi stvar koju mu je dugovao, on stvar moe zahtevati kao isporukoprimac ili kao ostavioev poverilac. Isporuka ostavljena zavetaoevom duniku ima dejstvo otputanja duga ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Kad je predmet isporuke zavetaoevo potraivanje, dunik isporuke je obavezan da ga ustupi isporukoprimcu.

Kad su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nije
odreena njihova koliina, tada sve te stvari koje se zateknu u zaostavtini pripadaju isporukoprimcu ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Kad su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nema ih u zaostavtini, dunik isporuke je obavezan da ih pribavi i preda isporukoprimcu. Isporuka pada ako su predmet isporuke stvari odreene po rodu, a nema ih u zaostavtini, niti je njihova koliina odreena ili odrediva. Pravo da se zahteva isporuka zastareva za jednu godinu od dana kada je isporukoprimac saznao za to pravo i bio ovlaen da trai isporuku.

Nitavost zavetanja Zavetanje je nitavo ako je njegova sadrina protivna prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Nitavo je zavetanje lica koje nije navrilo petnaest godina ivota i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuivanje potpuno lieno poslovne sposobnosti. Falsifikovano zavetanje je nitavo. Nitavost neke odredbe zavetanja ne povlai nitavost i samog zavetanja ako ono moe opstati bez nitave odredbe ili ako ta odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je zavetanje sainjeno. Nitava je odredba zavetanja kojom zavetalac odreuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu.

Nitava je odredba zavetanja kojom zavetalac svom
nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otui stvar ili pravo koje mu je ostavio. Nitava je odredba zavetanja kojom se zabranjuje ili ograniava deoba nasledstva. Nitave su one odredbe sudskog, konzularnog, meunarodnog, brodskog i vojnog zavetanja kojima se neto ostavlja sudiji, odnosno ovlaenom licu, kao i branim drugovima, precima, potomcima i brai i sestrama tih lica. Nitave su one odredbe pismenog zavetanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, meunarodnog, brodskog i vojnog zavetanja kojima se neto ostavlja zavetajnim svedocima, kao i branim drugovima, precima, potomcima i brai i sestrama svedoka.

Nitave su one odredbe usmenog zavetanja kojima se
neto ostavlja zavetajnim svedocima, njihovim branim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobonoj liniji do etvrtog stepena srodstva zakljuno, kao i branim drugovima svih tih lica. Na nitavost sud pazi po slubenoj dunosti i na nju se moe pozvati svako zainteresovano lice. Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se. Time se ne dira u pravila o odraju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraivanja. Nitavo zavetanje smatra se zavetanjem koje nikada nije ni bilo sainjeno.
Ruljivost zavetanja Zavetanje je ruljivo ako ga je sainio onaj ko nije imao
zavetajnu sposobnost, ako je u vreme zavetanja bilo mana zavetaoeve volje i ako pri sainjavanju zavetanja nisu potovani oblik i uslovi odreeni zakonom. Pravo na isticanje ruljivosti gasi se istekom zakonom odreenog roka. Ponitaj zavetanja zbog ruljivosti moe zahtevati samo lice koje za to ima pravni interes. Ruljivo je zavetanje lica koje je u trenutku njegovog sainjavanja bilo nesposobno za rasuivanje. Ruljivo je zavetanje sainjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o injenicama koje su zavetaoca pobudile da saini zavetanje.

Ruljivost odredaba zavetanja koje su sainjene pod
uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sainjene u zabludi ne povlai ruljivost preostalog dela zavetanja ako ono moe opstati bez ruljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odluujua pobuda zbog koje je zavetanje sainjeno. Ruljivo je zavetanje koje nije sainjeno u obliku i pod uslovima odreenim zakonom. Ponitaj zavetanja ruljivog zbog zavetajne nesposobnosti i mana zavetaoeve volje moe se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka ruljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglaenja zavetanja.

Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre proglaenja
zavetanja. Ponitaj zavetanja prema nesavesnom licu moe se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglaenja zavetanja. Ponitaj zavetanja ruljivog zbog povrede oblika i nepotovanja uslova odreenih zakonom moe se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zavetanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglaenja zavetanja. Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre proglaenja zavetanja.

DOKAZIVANJE UNITENOG, IZGUBLJENOG ILI
SKRIVENOG ZAVETANJA Zavetanje koje je uniteno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zavetaoeve, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovanog zavetanja ako zainteresovano lice dokae da je zavetanje postojalo, da je uniteno, izgubljeno ili skriveno, da je bilo sainjeno u obliku propisanom zakonom i ako dokae sadrinu zavetanja.

IZVRIOCI ZAVETANJA
U zavetanju moe biti odreen jedan ili vie izvrilaca
zavetanja. Izvrilac zavetanja moe biti svako ko je poslovno potpuno sposoban. Izvrilac zavetanja ne mora se primiti te dunosti. Kad zavetanjem nije odreen izvrilac ili je odreen a ne primi se dunosti, izvrioca moe postaviti sud, ako nae da je to neophodno, a naroito ako je zavetalac odredio naloge, uslove ili rokove.

Kad zavetalac nije to drugo odredio, dunost je izvrioca
zavetanja naroito da se stara o uvanju zaostavtine, da njome upravlja, da se stara o isplati dugova i isporuka i uopte da se stara da zavetanje bude izvreno onako kako je zavetalac hteo. Ako ima vie izvrilaca, oni zajedno vre poverene im dunosti ako iz zavetanja ne sledi to drugo. Izvrilac zavetanja duan je poloiti sudu raun o svom radu. Izvrilac zavetanja ima pravo na naknadu trokova i nagradu za svoj trud koje mu se isplauju na teret zaostavtine, prema odluci suda.

OPOZIV ZAVETANJA Zavetalac uvek moe u celini ili delimino opozvati

zavetanje. Zavetanje se opoziva izjavom datom u bilo kom obliku u kome se moe i sainiti. Zavetalac moe pismeno zavetanje opozvati i unitenjem pismena. Kad se docnijim zavetanjem izriito ne opozove ranije, odredbe ranijeg zavetanja ostaju na snazi ako nisu suprotne odredbama docnijeg. Ako zavetalac uniti docnije zavetanje, na snazi je ranije zavetanje ako iz okolnosti ne proizlazi to drugo.
8. Ugovori u naslednom pravu

UGOVOR O NASLEIVANJU I UGOVOR O
BUDUEM NASLEDSTVU ILI ISPORUCI Nitav je ugovor kojim neko svoju imovinu ili njen deo ostavlja u naslee svom saugovorau ili nekom treem. Nitav je ugovor kojim neko otuuje nasledstvo kome se nada, kao i svaki ugovor o nasledstvu nekog treeg ko je iv. Nitav je ugovor o isporuci ili drugoj koristi kojima se jedan ugovornik nada iz nasledstva koje nije otvoreno. Nitav je ugovor kojim se zavetalac obavezuje da unese ili ne unese kakvu odredbu u zavetanje ili da kakvu odredbu iz svog zavetanja opozove ili ne opozove.

UGOVOR O USTUPANJU I RASPODELI IMOVINE ZA
IVOTA Predak moe ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu. Ugovor je punovaan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupioevi potomci koji e po zakonu biti pozvani da ga naslede. Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, moe je dati naknadno. Ugovor je punovaan i ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne naslea ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.

Ugovor mora biti sainjen u pismenom obliku i overen od
sudije koji je duan da pre overe proita strankama ugovor i naroito ih upozori da ustupljena imovina ne ulazi u ustupioevu zaostavtinu i da se njome ne mogu namiriti nuni naslednici. U suprotnom, ugovor je nitav. Sudija na samom ugovoru potvruje da su te radnje uinjene. Ugovor moe obuhvatiti samo ustupioevu imovinu koja postoji u asu ustupanja i raspodele, u celini ili delimino. Nitava je odredba ugovora koja predvia raspodelu dobara koja e

Kad predak umre, njegovu zaostavtinu ine dobra koja
nisu obuhvaena ugovorom o ustupanju i raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao. Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik, delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon. Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac moe za sebe ili svog branog druga, ili za oboje, ili za kog drugog zadrati pravo uivanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, moe ugovoriti doivotnu rentu u stvarima ili novcu, doivotno izdravanje ili kakvu drugu naknadu.

Kad su uivanje ili doivotna renta ugovoreni za ustupioca i
njegovog branog druga zajedno, pa jedno od njih umre, uivanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako to drugo nije ugovoreno ili ako to drugo ne proizlazi iz okolnosti. Ustupilac moe ugovorom obuhvatiti i svog branog druga, ako se brani drug saglasi, i tada on ima isti poloaj kao i ustupioevi potomci. Kad brani drug nije obuhvaen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nuni deo ostaje nedirnuto, a delovi ustupioeve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao poklon.

U svakom sluaju, ugovor izmeu potomaka ostaje na
snazi. Potomci izmeu kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako ta drugo nije ugovoreno. Ustupioevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja. Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje meu sanaslednicima, nastaje i meu potomcima i posle ustupanja i raspodele.

Opoziv Ustupilac moe zahtevati da mu potomak vrati sve to je primio
ako je potomak pokazao grubu neblagodarnost prema njemu. Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdravanje odreeno ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupioeve dugove. U drugim sluajevima neizvrenja tereta odreenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodei rauna o vanosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odluuje da li ustupilac ima pravo na vraanje datih dobara, ili pravo da trai prinudno izvrenje tereta. Potomak koji je vratio primljeno moe posle smrti ustupioeve zahtevati nuni deo.

UGOVOR O DOIVOTNOM IZDRAVANJU Ugovorom o doivotnom izdravanju obavezuje se
primalac izdravanja da se posle njegove smrti na davaoca izdravanja prenese svojina tano odreenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdravanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdrava i da se brine o njemu do kraja njegovog ivota i da ga posle smrti sahrani. Primalac izdravanja ugovorom moe obuhvatiti samo stvari ili prava postojea u trenutku zakljuenja ugovora.

Ako to drugo nije ugovoreno, obaveza izdravanja
naroito obuhvata obezbeivanje stanovanja, hrane, odee i obue, odgovarajuu negu u bolesti i starosti, trokove leenja i davanja za svakodnevne uobiajene potrebe. Ugovor o doivotnom izdravanju mora biti zakljuen u pismenom obliku i overen od sudije koji je duan da pre overe proita strankama ugovor i primaoca izdravanja naroito upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavtinu i da se njome ne mogu namiriti nuni naslednici.

Nitav je ugovor u kome je davalac izdravanja fiziko ili
pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdravanja (medicinsko osoblje, bolnice, razliite agencije i slino), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadlenog organa starateljstva. Kad je doivotno izdravanje ugovoreno za dvoje ili vie lica, svako od njih ima zasebno pravo na odreena davanja i injenja. Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, davalac izdravanja stie svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovaraa ako ugovorom nije odreeno da svojina prelazi u trenutku smrti treeg lica.

Obaveza izdravanja traje do smrti treeg lica.
Davalac izdravanja moe svoje pravo iz ugovora
obezbediti upisom u javnoj knjizi. Isto pravo posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja ima i tree lice u iju je korist izdravanje ugovoreno. Potraivanja primaoca izdravanja ne mogu se preneti na drugoga. Ako se meusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnoljivi, svako od njih moe zahtevati da sud raskine ugovor.

Kad sud izrekne raskid, primalac izdravanja je duan dati
naknadu za primljena davanja i usluge. Ako je do raskida dolo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravinu naknadu. Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist izdravanje ugovoreno. Ako se posle zakljuenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno oteano, sud moe, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti.

Sud moe pravo primaoca izdravanja preinaiti u
doivotnu rentu ako se saglase ugovornice. Kad je doivotno izdravanje ugovoreno u korist treeg lica, raskid ugovora posle smrti saugovaraa davaoca izdravanja moe zahtevati i lice u iju je korist izdravanje ugovoreno. Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdravanja, sud moe ponititi ugovor o doivotnom izdravanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdravanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdravanja. Zakonski naslednici mogu ponitaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaoeve.

Rok od jedne godine ne moe poeti da tee pre smrti

primaoeve. Posle smrti davaoca izdravanja njegove obaveze prelaze na njegovog branog druga i potomke koji su pozvani na naslee, ako pristanu. Ako oni ne pristanu na produenje ugovora o doivotnom izdravanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdravanje. Ako brani drug i potomci davaoca izdravanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze, mogu zahtevati naknadu od primaoca izdravanja. Sud e tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni cenei imovno stanje primaoca izdravanja i onih koji su bili ovlaeni na produenje ugovora.
9. Prelazak zaostavtine na naslednike

Smrt i proglaenje lica za umrlo
Smru ovekovom otvara se njegovo naslee. Isto dejstvo ima i proglaenje lica za umrlo.
Danom otvaranja naslea lica koje je proglaeno za
umrlo smatra se dan koji je u reenju o proglaenju lica za umrlo oznaen kao dan smrti, a ako to u reenju nije oznaeno, danom otvaranja naslea smatra se prvi dan po isteku zakonom odreenih rokova.

Rokovi koji po ovom zakonu poinju da teku od dana
otvaranja naslea teku od dana pravnosnanosti reenja o proglaenju lica za umrlo. Kad nije poznato ima li naslednika, sud e oglasom pozvati lica koja polau pravo na naslee da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. Oglas e se istai na oglasnoj tabli suda, objaviti u "Slubenom listu Savezne Republike Jugoslavije", "Slubenom glasniku Republike Srbije", a, po potrebi, i na drugi nain.

Ako ima nagovetaja da je prebivalite ili boravite
naslednika u inostranstvu, oglas e se objaviti i u odgovarajuem inostranom sredstvu javnog obavetavanja. Kad se po isteku roka od jedne godine od dana najkasnije objavljenog oglasa ne prijavi nijedan naslednik, sud e doneti reenje kojim zaostavtinu predaje na uivanje Republici Srbiji. Republika Srbija stie svojinu na predatim stvarima u roku od tri godine za pokretne, a deset godina za nepokretne stvari, poev od otvaranja naslea.

Ako nije poznato ima li naslednika, ili je njihovo
prebivalite ili boravite nepoznato, kao i u drugim sluajevima kad je to potrebno, sud e postaviti privremenog staraoca zaostavtine. Sud moe privremenog staraoca zaostavtine postaviti i na zahtev ostavioevih poverilaca, isporukoprimaca ili korisnika naloga. O postavljanju privremenog staraoca sud e obavestiti organ starateljstva, koji moe postaviti drugog staraoca. Privremeni staralac zaostavtine je ovlaen da u ime naslednika tui i bude tuen, da naplauje potraivanja, isplauje dugove i isporuke i uopte da zastupa naslednike.

Zaostavtina prelazi po sili zakona na ostavioeve

naslednike u trenutku njegove smrti. Istovremeno naslednici stiu i pravo na odricanje od naslea. Naslednik se moe odrei naslea izjavom pred sudom do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine. Naslednik se moe odrei naslea samo u svoje ime. Smatra se da naslednik koji se odrekao naslea nikada nije ni bio naslednik. Ako je izjava o odricanju od naslea data pod uslovom ili rokom, smatrae se izjavom koja ne proizvodi pravno dejstvo.

Odricanje od naslea ne moe biti delimino.
Izjava o odricanju od naslea neopoziva je. Naslednik koji se odrekao naslea moe zahtevati
ponitaj izjave o odricanju ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Kad naslednik umre pre okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine a ne odrekne se naslea, pravo odricanja prelazi na njegove naslednike.

Odricanje u korist odreenog naslednika smatra se izjavom
o prijemu naslea uz istovremeno ustupanje naslednog dela. Po prijemu ustupljenog dela na odnose izmeu ustupioca i prijemnika primenjuju se pravila o poklonu. Naslea se ne moe odrei naslednik koji se izriito ili preutno primio naslea. Odricanje od naslea koje nije otvoreno nitavo je. Ako se do okonanja prvostepenog postupka za raspravljanje zaostavtine naslednik ne odrekne naslea, smatrae se da se naslea primio. Smatrae se da se primio naslea i naslednik koji je raspolagao celom zaostavtinom ili njenim delom.

Mere koje jedan naslednik preduzme samo radi ouvanja
zaostavtine i mere tekueg upravljanja ne smatraju se prijemom naslea. Ako je izjava o prijemu naslea data pod uslovom ili rokom, smatrae se da uslov ili rok ne postoje. Prijem naslea ne moe biti delimian. Izjava o prijemu naslea neopoziva je. Naslednik koji se primio naslea moe zahtevati ponitaj izjave o prijemu ako je ona posledica prinude, pretnje, prevare ili zablude. Pravo naslednika da zahteva zaostavtinu ne zastareva.

ODGOVORNOST NASLEDNIKA ZA DUGOVE
OSTAVIOEVE Naslednik odgovara za ostavioeve dugove do visine vrednosti nasleene imovine. Naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara za ostavioeve dugove. Sanaslednici solidarno odgovaraju za ostavioeve dugove, svaki do visine vrednosti svog naslednog dela, bez obzira na to da li je izvrena deoba nasledstva. Dugovi se meu sanaslednicima dele srazmerno njihovim naslednim delovima ako iz zavetanja ne sledi to drugo.

Poverioci ostavioevi mogu u roku od tri meseca od dana
otvaranja naslea zahtevati da se zaostavtina odvoji od imovine naslednika. U tom sluaju naslednik ne moe raspolagati stvarima i pravima iz zaostavtine sve dokle se ne naplate poverioci koji su odvajanje zahtevali, a ako je tim stvarima i pravima do odvajanja raspolagao, ta raspolaganja ostaju punovana. Poverioci naslednikovi ne mogu se namiriti iz odvojene zaostavtine sve dokle se ne namire ostavioevi poverioci koji su zahtevali odvajanje. Poverioci ostavioevi koji su zahtevali odvajanje mogu svoja potraivanja naplatiti samo iz zaostavtine.

DEOBA NASLEDSTVA Deobu nasledstva moe zahtevati svaki naslednik u svako

doba, osim u nevreme. To pravo ne moe zastareti. Ugovor kojim se naslednik odrie prava da zahteva deobu nitav je. Do deobe naslednici zajedniki upravljaju i raspolau nasledstvom. Kad nema izvrioca zavetanja a naslednici se ne sloe o upravljanju nasledstvom, sud e, na zahtev nekog od njih, postaviti upravitelja koji e za sve njih upravljati nasledstvom, ili e svakom nasledniku odrediti deo nasledstva kojim e on upravljati.

Upravitelj moe sa odobrenjem suda raspolagati
stvarima i pravima iz zaostavtine ako je to potrebno radi isplate trokova ili otklanjanja kakve tete. Svaki naslednik moe pre deobe svoj nasledni deo, potpuno ili delimino, preneti samo na sanaslednika. Ugovor o prenosu naslednog dela mora overiti sudija. Ugovor naslednika o ustupanju naslednog dela sa onim ko nije naslednik samo obavezuje naslednika da, po izvrenoj deobi, preda svoj deo saugovarau, ime saugovara do deobe ne dobija nikakvo drugo pravo.

Na zahtev naslednika koji je iveo ili privreivao u
zajednici sa ostaviocem, sud moe, ako to iziskuje opravdana potreba, odluiti da mu se ostave pojedine stvari ili grupe stvari ili prava koje bi pripale u deo ostalim naslednicima, a da im on vrednost tih stvari ili prava isplati u novcu o roku koji sud prema okolnostima odredi. Za tako odreeni iznos ti naslednici imaju do isplate zakonsku zalogu na delovima zaostavtine dodeljenim nasledniku koji je duan da im izvri isplatu. Ako im isplata ne bude izvrena o roku, oni mogu zahtevati isplatu potraivanja ili predaju stvari koje bi im inae pripale na ime naslednog dela.

Kad u zaostavtini ima poljoprivrednog zemljita, sud je
duan na pravo iz prethodnog lana upozoriti poljoprivrednika koji je iveo ili privreivao u zajednici sa ostaviocem. Predmeti domainstva vee vrednosti koji slue svakodnevnim potrebama ostavioevog branog druga i naslednika koji je s ostaviocem iveo u istom domainstvu ostavie mu se na njegov zahtev, a njihova e se vrednost uraunati u deo tog naslednika. Ako vrednost tih predmeta premai vrednost naslednog dela, naslednik kome su predmeti ostavljeni isplatie tu razliku ostalim naslednicima u novcu, o roku koji sud prema okolnostima odredi.

Svakom nasledniku ostali naslednici odgovaraju po samom
zakonu ako mu neko trei, pozivajui se na pravo zasnovano pre deobe, oduzme stvar koja je stavljena u njegov nasledni deo, ili inae smanji njegovo pravo. Oni jeme i za to da stvari stavljene u njegov deo nemaju skrivenih nedostataka. Naslednici jeme za postojanje i naplativost ostavioevog potraivanja koje je stavljeno u deo jednog naslednika - do iznosa koji mu je stavljen u deo. U svim sluajevima jemstva po ovom lanu svaki naslednik jemi i duguje naknadu srazmerno svom naslednom delu.
10. Nasleivanje
U savremenim pravima nasleivanje ima imovinski
karakter najee se oznaava kao sledovanje u pravne odnose umrlog,kao i prelaenje imovine umrlog na druga lica kao stupanje u neija prava, usled smrti subjekta i prava umrlog na njegove naslednike i sl.
11. Nasledno pravo

Nasledno pravo nastalo je nastankom drave,odnosno
njenim pravnim ureenjem. Nasledno pravo ima dva osnovna znaenja: -objektivno -subjektivno
Nasledno pravo u objektivnom smislu je skup pravnih
propisa koji ureuju nasleivanje , a u subjektivnom smislu oznaava konkretno ovlaenje odreenog lica. Nasledno pravo je deo graanskog prava.
12. Znaaj i osnov

Pravo nasleivanja najee asocira na novac i imanje,
ali ono se tu ne iscrpljuje, naprotiv ono, s druge strane, omoguava da se marljivost, ljubav,odanost, prijateljstvo i druge u svakom drutvu poeljne osobine neguju i posebno nagrade( odreivanje veeg naslednog dela, isporuke legata, poklona za sluaj smrti i sl.), a s druge strane one negativne sankcioniu (kroz ustanovu nedostojnosti, iskljuenja iz prava na nuni deo, lienja prava na nuni deo i dr.). Nasleivanje ima i psiholoku i moralnu komponentu,koja esto blagotvorno deluje u okviru ue ili ire porodice, pa ak i u okviru jedne drave.
13. Terminologija
Umrlo lice ija je imovina predmet nasleivanja naziva se
ostavilac ''de cujus, defunctus'' , dok je za ensko lice uobiajen termin ostavilja. U koliko je dekujus ostavio testament odn. zavetanje onda se naziva zavetalac,testator (ovi termini su uobiajeni za oba pola, s tim sto se ponekad za ensko lice upotrebljava izraz testatorka). Trenutak smrti ostavioca, a to je ujedno i trenutak otvaranja naslea, naziva se delacija. Imovina ostavioca ili testatora koja je podobna za nasleivanje naziva se zaostavtina, ostavina. Odredba u testamentu kojom se odreenom licu ostavlja tano odreeno pravo (npr. umetnika slika P.Jovanovia Seoba Srba ili iznos od 50.000 i sl.) naziva se isporuka ili legat,a lice u iju je korist takva odredba sainjena naziva se isporukoprimac ili legaar.
14. Osnovna naela

Naelo univerzalnosti nasleivanja Naelo univerzalnosti (jedinstvenosti) znai da su pravila
zakonskog nasleivanja ista, odn. opta, jedinstvena,univerzalna, bez obzira line osobine i kvalitete ostavioca ili naslednika(njihov pol, uzrast, nacionalnost, imovinsko stanje, veroispovest, pripadnost odreenom drutvenom sloju, zanimanje i sl.), kao i bez obzira na vrstu, poreklo ili kvalitet dobra koja ulaze u sastav zaostavtine. Naelo suprotno ovome je naelo specijalnosti nasleivanja. Naelo specijalnosti znai da su pravila zakonskog nasleivanja posebna, partikularna u zavisnosti od injenica koje se odnose na line kvalitete i osobine ostavioca i naslednika. Naelo univerzalnosti karakteristino je, gledano ''grosso modo'', za drave sa trinom privredom, a naelo specijalnosti za drutva sa naturalnom privredom. U naem savremenom pravu usvojeno je naelo univerzalnosti nasleivanja.
14. Osnovna naela

Naelo ravnopravnosti Ovo naelo, u osnovi, izvire iz prethodnog naela.
Naime, nae pravo proklamuje princip da svi graani pod istim uslovima imaju pravo na jednak nasledno pravni poloaj. To se odnosi i na ravnopravnost polova,ravnopravnost brane i vanbrane dece, kao i ravnopravnost domaih i stranih dravljana. Otuda, ukoliko ima vie naslednika koji ispunjavaju zakonske uslove na podjednak nain, ne moe se bilo kome od njih dodeliti povoljniji nasledno pravni poloaj.
14. Osnovna naela

Naelo ogranienosti osnova pozivanja na naslee
U naem pravu doputena su dva osnovna pozivanja
na naslee: zavetanje odnosno testament (testamentalno nasleivanje), zakon (zakonsko,intestatsko nasleivanje).
14. Osnovna naela

Naelo paralelnog odnosa osnova pozivanja na
naslee U savremenim pravima mogue je paralelno nasleivanje po svim osnovama pozivanja : i po ugovoru i po testamentu i po zakonu. Naravno, tada se radi o razliitim delovima zaostavtine. Isto je i u naem pravu, s tim da poto postoje dva doputena osnova pozivanja na naslee mogue je naslediti delimino intestatski, a delimino na osnovu zavetanja. Na primer, zavetalac je testamentom obuhvatio polovinu zaostavtine i to u korist svog srodnika koji je ujedno i njegov zakonski naslednik. Taj zavetaoev srodnik nasleivae po oba osnova delimino po zavetanju( testamentalno), a delimino po zakonu (intestatski na onom delu zaostavtine koji nije obuhvaen testamentom). Ovo naelo se ponekad naziva i naelo kumulacije pravnih osnova pozivanja na naslee.
14. Osnovna naela

Naelo slobode zavetanja Naelo slobode zavetanja (testiranja) znai da graani
imaju pravo da po zakonu utvrenim uslovima slobodno raspolau svojom imovinom za sluaj svoje smrti i da daju druge izjave sa odreenim pravnim dejstvima za sluaj smrti. To pravo ostvaruje se u formi testamenta. Naravno sloboda zavetanja ne podrazumeva, ni u naem niti u uporednom pravu nekakvu apsolutnu slobodu. Ogranienja su opta- putem ustanove javnog poretka u i posebna pravo na nuni deo (u Evropskokontinentalnom pravu) i pravo na izdravanje (u Angloamerikom pravu).
15. Izvori nslednog prava

Ustav
Zakon o nasleivanju Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima
Zakon o obligacionim odnosima

Zakon o autorskom pravu Zakon o parninom postupku
16. OSNOVI NASLEDNOPRAVNIH ODNOSA

Predmet nasleivanja (l.2) Nasleivati se mogu stvari i prava koja pripadaju
pojedincima, odnosno, drugim reima, u sastav zaostavtine ulaze samo stvari i prava koja su podobna za nasleivanje (ne mogu se nasleivati lina prava, imovinska prava vezana za linost , stvari van prometa, odnosno prava koja se izdvajaju po nekom posebnom osnovu, prava obuhvaena tzv. Drutvenom svojinom i dr.) Ovo pitanje je, naravno, ureeno istoetno u svim jugoslovenskim zakonima o nasleivanju, a neposredno ili posredno i u drzgim naslednopravnim propisima u savremenim pravima. Dakle, predmet nasleivanja u navedenom smislu nije mogao biti drugaije postavljen, pa ga je suvino navoditi kao element Osnova.
Nasleivanje nepokretnosti (l.3) .

U ovom lanu se ponavljaju ustavne odredbe da se na
osnovu nasleivanja ne mogu zadrat u svojini nepokretnosti i sredstva rada u veem obimu nego sto je to ustavom ili zakonom odreeno. Otuda jasno proizilazi da ove odredbe nije trebalo unositi ni u zakone o nasleivanju, niti u osnove naslednoprabvih odnosa, u Srbiji posto se ve nalaze u najviim pravnim aktima.

Ravnopravnost u nasleivanju (l.4) .
U ovom lanu se predvia da su graani pod ustim
uslovima ravnopravni u nasleivanju a u stavu 2 i 3 istie se da su muka i enska lica, kao i brana i vanbrana deca, ravnopravna u nasleivanju. Svi ustavnopravni propisi u Jugoslaviji sadre nedvosmislene odredbe o ravnopravnosti graana pred zakonom tako da su ove odredbe u zakonima o nasleivanju pa i u ZON Srbije potpuno nepotrebene (razume se da nisu potrebne ni kao element Osnova).

ZON Srbije u lanu 5 (u bivem Saveznom zakonu kao
i u nekim drugim zakonima o nasleivanju ovaj lan nosi naziv Nasledna prava stranaca, dok je po srpskom ZON-u bez naslova odnosno obuhvaen naslovom lana 4), odreuje da strani dravljani imaju pod uslovom reciprociteta ista nasledna prava kao ii domai dravljani. Meutim, imajui u vodi jugoslovnenske ustave propise iz kojih jasno proizilazi da je pravni poloaj stranca uz navedeno ogranienje, izjednaen sa poloajem domaih dravljana, moe se konstatovati da ni ova odredba nije bila neophodni element Osnova.

Osnovi pozivanja na naslee (l.6) .
Naslediti se moze na osnovu zakona i na osnuvu
testamenta. To znai da je ugovor o nasleivanju kao trei mogui osnov pozivanja na naslee nedoputen. Ugovor o nasleivanju nije doputen u velikoj veini savremenih prava, a u onim u kojima je doputen njegova je primjena veoma suena (npr. Moe se zakljuiti samo izmeu suprunika).

Raspolaganje testamentom (l.7).
Ovom odredbom je predvieno da zavetalac moze
testamentom da raspolaze svojom imovinom na nain i u granicama koji su odreeni u zakonu. Bezizuzetno sva prava u svetu predviaju odreena ogranienja zavetaoeve slobode testiranja, pa je to sluaj i sa naim zakonima o nasleivanju. I bez ovoga lana testamentalna raspolaganja su podlona ogranienjima (npr.u imperativnim odredbama o nunom delu), pa je oigledno nepotrebno navoditi ga u Osnovima.

Zaostavtina bez naslednika (l.8).
Zaostavtina bez naslednika postaje drutvena
svojina. To je, naravno, u osnovi isto reenje koje predviaju sva prava (re je o dravi kao poslednjem nasledniku), od rimskog do savremenih.

Krug zakonskih naslednika (l.9). U ovom lanu (st.1) taksativno su navedena lica koja se
pozivaju na zakonsko nasleivanje, tako da krug zakonskih naslednika u pokrajinskim zakonima ne moe biti ni manji ni vei. Meutim,u lanu 20 kosovskog zakona o nasleivanju predvieno je da se lica koja ive u vanbranoj zajednici, pod odreenim uslovima, pozivaju na zakonsko nasleivanje (u osnovi isto kao suprunici). Na taj nain izvrena je gruba povreda republikog Zakona o nasleivanju, kao i republikih ustavnopravnih propisa. Prihvatajui inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti navedenog pokrajinskog propisa, Ustavno sud Srbije je utvrdio ( odlukom 22 decembra 1988.god.), da je odredba l.20 Zakona o nasleivanju u AP Kosovo u suprotnosti sa l.9 ZON Srbije, pa je ta odredba izgubila pravnu vanost.

Ko su nuni naslednici (l 25.)
Ovim lanom se odreuje krug nunih naslednika,
kriterujum koji treba da ispune neka lica da bi imala pravo na nuni deo i redosled njihovog pozivanja na nuno nasleivanje. Materija ovog lana je ispravno ukljuena u Osnove,poto se ta pitanja objektivno mogu i drugaije urediti.

Nuni i raspoloivi deo (l.26).
U prvom stavu ovog lana se objanjava sta je nuni
deo tako da one nema praktine vanosti za Osnove. U poslednjem stavu se jednostavno deklarie da ostatkom zaostavtine testator moe slobodno da raspolae (tzv. Raspoloivi deo).

Pravo na nuni deo je nasledno pravo (l.27). Tu se u stvari odreuju pravna priroda prava na nuni deo.
Veina drava koje prihvataju nuni deo kao oblik ogranienja slobode zavetanja a meu njima i naa, prihvata upravo naslednopravnu, stvarno pravnu varijantu tog ogranienja. U naem pravu to je izraeno na sledei nain: Nunom nasledniku pripada deo svake stvari i prva koja sainjavaju zaostavtinu. Samo Nemako i Austrijsko pravo prihvataju suprotno reenje- nuni naslednik ima pravo na novani iznos vrednosti nunog dela ( Obligacionopravna priroda prava na nuni deo). Meutim, odredbe o pravnoj prirodi prava na nuni dio nisu imperativne, pa je i njihov znaaj sa stanovita Osnova neznatan.

Sposobnost za pravljenje testamenta (l.59)
Ovim lanom odreena je starosna granica od 16
godina, kao objektivni element sposobnosti za sainjavanje testamenta kao i sankcija nitabnosti u sluaju da je zavetalac u trenutku pravljenja testamenta bio mlai. Na kraju se propisuje da gubitak sposobnosti za rasuivanje kao subjektivni element, koji naknadno nastane ne utie na punovanost testamenta.

Forma testamenta kao u slov za njegovu
punovanost (l.62)
Punovaan je onaj testament koji je napravljen u
obliku utvrenom u zakonu i pod uslovima predvienim zakonom. Svrstavanje ovako notorne stvari (nesporne od rimskog prava do danas) u osnove naslednopravnih odnosa oigledno je bilo nepotrebno.

Supstitucije (l.80)
Na ovom mjestu Zakon predvia da zavetalac moe da
odredi samo prostu, vulgarnu supstituciju, a u poslednjem stavu navodi da je fideikomesarna zamena naslednika zabranjena. Isto reenje zastupljeno je i u Uporednom pravu, osim odreenih izuzetaka u nemakom, austrijskom i engleskom pravu. Fideikomisarna supstitucija je u jugoslovenskom pravu nedoputena jo od Vidovdanskog ustava od 1921 god.pa je ovaj lan ZON Srbije kao, element Osnova vie od teorijskog nego od praktinog znaaja.

Ugovor o nasleivanju i o buduem nasledstvu ili legatu
(l.103, 104, 105).
Ovim naslovom obuhvaena su u stvari tri lana sa svojim
naslovima: Nitavost ugovora o nasleivanju, Nitavost ugovora o buduem nasledstvu ili legatu, Nitavost ugovora o sadrini testamenta. Nitavost ugovora o nasleivanju predviaju svi nai zakoni o nasleivanju, a na isti nain postupaju i prava u veini savremenih drava. Odreivanje univeralnog sukcesora putem aleatornog ugovora tako da se i najblii srodnici mogu ostaviti bez ikakvih naslednih prava (mogla bi se izigrati pravila o nunom delu), bilo bi u nesaglasnosti sa naim javnim poretkom, pa je od tuda i ova odredba od neznatnog znaaja za Osnove. Ovo tim pre to je ve kod pitanja osnova pozivnja na naslee l.6 implincitno Nasleivanje

Nasleivanje je prenos duhovnih i materijalnih
osobina i vrednosti sa predaka na potomke, vremenska veza meuzavisnosti svih generacija, lanac kontinuiteta.
Nasleivanje otuda ne predstavlja samo pravni pojam,
naprotiv javlja se i u mnogim drugim naukama, kako prirodnim tako i drutvenim.

To je dalo povoda da se da se nasleivanje oznai kao
uslov svakog ljudskog progresa. U istoriji prava nasleivanje se dugo nije moglo odvojiti od svoje bioloke i religijske osnove.
U savremenim pravima nasleivanje ima imovinski
karakter najee se oznaava kao sledovanje u pravne odnose umrlog,kao i prelaenje imovine umrlog na druga lica kao stupanje u neija prava, usled smrti subjekta i prava umrlog na njegove naslednike i sl.

Sposobnost za nasleivanje (l.125)
Pravilo da naslednik mora doiveti trenutak otvaranja
naslea i fikcija u korist nasciturusa postoje jo od rimskog prava i opte su prihvaeni u uporednom pravu. Uz to sva moderna prava doputaju da zavetalac ostoji neku korist pravnom licu (ukljuujui i mogunost da ga postavi za univerzalnog sukcesora ili pak da ga osnuje-zadrubina).

Prelazak zaostavtine na naslednika (l.130)
Ovom odredbom predvia se da zaostavtina prelazi
na naslednike po sili zakona trenutkom delacije ostavioca. Takav sistem ipso jure nasleivanja postoji u svim kontinentalno evropskim pravima. Izuzetak predstavlja samo austrijski Graanski zakonik, prema ijim se odredbama u trenutku delacije stvara pravni osnov (justus titulus) , a zaostavtina se stie uruenjem modus aquirendi. Austrijsko pravo je ovaj sistem zadralo iz razloga pravne tradicije.

Obim naslednikove odgovornosti za dugove (l.140) Princip da naslednik odgovara do visine nasleene imovine za
dugove ostavioca je opte usvojen u svim savremenim pravima,a isto je i sa reenjem da naslednik koji se odrekao naslea ne odgovara za dugove. Solidarna odgovornost sa naslednika i to do visine naslednog dela svakog od njih, takoe je prihvaena u dananjim pravima, jer titi kako interese poverioca ostavioca (nepogorava njihov polaaj smrti njihovog dunika), tako i poloaj njegovih naslednika (odgovaraju uvek do visine vrednosti nasleene imovine ne angaujui svoja sredstva ni kada je u pitanju solidarnost). Isto je i sa odredbom da se dugovi sanaslednika, u koliko testator nije naredio ta drugo, dele srazmerno njihovim naslednom delovima. Ustanova Osnova naslednopravnih odnosa, onako kako je postavljena i realizovana vie svedoi o jednom vremenu u kome je bilo doputeno sve to je omoguavalo suavanje republike nadlenosti nego to otkriva svoju pravu svrhua to je postizanje vieg stepena jedinstva i koherentnosti republikog naslednopravno sistema i pravne sigurnosti.
17. SUDSKI POSTUPAK ZA RASPRAVLJANJE ZAOSTAVTINE

Sudski postupak za raspravljanje zaostavtine ili, kako
se najee naziva, ostavinski postupak ureen je Zakonom o vanparninom postupku . Meutim treba istai da poto je parnini postupak opt postupak za zatitu graanskih subjektivnih prava, to se njegova pravila, kao opta, primenjuju u vanprarninom postupku,a time i u ostavinskom postupku. Razume se da postoje i izvesna odstupanja, vea ili manja koja ine ostavinsku proceduru specifinom.

Predmet postupka. U ostavonskom postupku sud utvruje ko su naslednici
ostavioca, koja imovina ulazi u sastav njegove zaostavtine i koja prava pripadaju naslednicima,legatarima i eventualno drugim licima. Ostavinski sud, u stvari ima tri osnovna zadatka: 1. Da utvrdi sastav zaostavtine, 2.Osnov nasleivanja(zakonsko,testamentalno) 3.Da utvrdi ko su univerzalni sukcesori i nasledne kvote univerzalnih sukcesora (naslednika u uem smislu), kao i da utvrdi ko su singularni sukcesori (legatori odn. Isporukoprimci, ili lica kojima pripadaju odreena prava po osnovu poklona za sluaj smrti) i eventualno neki korisnici (korisnici naloga) i koja prava pripadaju tim licima.

Nain pokretanja postupka i dunosti suda u odnosu
na zatitu prava stranaka

Ostavinski postupak se,za razliku od parninog
pokree po slubenoj dunosti (naelo oficijalnosti pokretanja postupka). Dakle ostavinsko sud pokree postupak za raspravljanje zaostavtine im sazna za injenicu delacije ili injenicu da je neko lice proglaeno za umrlo.

Ukoliko u toku postupka sud utvrdi da na nekim
stvarima ili pravima postoji poseban zakonski reim (npr. Odreene restrikcije koje su ureene imperativnim propisima), onda je duan da o tome izvesti nadlean organ. O tim okolnostima ostavinski sud je ovlaen da pribavlja i odgovarajue dokaze. U svakom sluaju, dakle bez obzira da li u konkretnom sluaju postoje neka zakonska ogranienja, sud e od naslednika uzeti naslednu izjavu.

Nadlenost ostavinskog suda se deli na
stvarnu,mesnu i funkcionalnu nadlenost.

-Stvarno nadlean sud za raspravljanje zaostavtine
je uvek optinski sud. Za raspravljanje zaostavtine jugoslovenskog dravljanina bie nadlean sud one federalne jedinice na ijoj je teritoriji ostavilac imao prebivalite.

Mesna nadlenost se pre svega odreuje prema
injenici domicila, to znai da e mesno nadlean sud za raspravljanje zaostavtine biti onaj optinski sud na ijem podruju je ostavilac imao prebivalite (ostavinski sud). U sluaju da ostavilac nije imao prebivalite u naoj zemlji, ostavinski sud e biti onaj optinski na lijem podruju je ostavilac imao boravite. Meutim, ukoliko ostavilac vreme smrti, nije imao ni prebivalite ni boravite u naoj zemlji, ostavinski sud e biti onaj optinski sud na ijem podruju se nalazi preteni deo njegove zaostavtine .

U sluaju da se na ovaj nain ne moe odrediti mesna
nadlenost, imaju se primeniti analogna pravila parninog postupka,npr.uzee se u obzir injenica poslednjeg prebivalita ili boavita ostavioca naoj zemlji. Ipak,ako se ni taj nain ne moe odrediti mesno nadleni sud, to e uiniti Savezni sud, rukovodei se pre svega naelom ekonominosti postupka(uzee u obzir injenicu mesta nalaenja veine naslednika i sl.).

Funkcionalna nadlenost je zasnovana na principu
inokosnosti. U ostavinskom postupku se nikad ne sudi u veu, naprotiv sve radnje sprovodi i sve odluke donosi sudija pojedinac. Zakon odreuje da sve izjave i predloge uesnika u ostavinskom postupku mogu uzimati na zapisnik i struni saradnici. U stvari saradnici mogu po pravilu voditi ceo ostavinski postupak,jer se on, kao vanparnini, zasniva na nespornosti injeninog stanja.

Izuzetak u tom pogledu predstavlja negativna
nasledna izjava-nju moe uzeti na zapisnika samo sudija. No imajui u vidu da propisi predviaju posebni zatitu za maloletna lica i lica koja nisu sposobna da se staraju os svojim pravima, smatramo da u sluajevima u kojima se u postupku javljaju zakonski zastupnici takvih lica ili organ starateljstva ostavinsku raspravu treba da vodi sudija.

Pravila ostavinskog postupka
Ostavinski postupak je deo ire celine koja se naziva
vanparnini postupak, a ovaj je ipak deo jo ire celine koja se zove parninipostupak. Cilj je svih ovih postupak je u krajnoj liniji potpuno isti. Ostavinski postupak, razume se, ima i izvesnih specifikacija koje ponekad predstavljaju i znatna odstupanja od pravila parninog postupka . Najznaajnije razlike su sledee:

Pokretanje parninog postupka inicira ona stranka koja
smatra da je neko njeno graansko pravo povreeno ili ugroeno, pojavljujui se u ulozi tuioca u sporu. Nasuprot tome, ostavinski postupak se pokree od strane samog suda,po slubenoj dunosti (ex officio) im nadleni sud sazna za injenicu delacije. Ostavinski sud dobija od nadlenog matiara smrtovnicu i potom sam pokree postupak za raspravljanje zaostavtine. Ipak mogue je da sud sazna i na drugi nain za delaciju,npr.mogue je da i sama zainteresovana stranka (naslednik, legatar, izvrilac testamenta, poverilac i dr.lice) podnese relativne dokaze o smrti ostavioca.

To naravno ne menja pravilo o oficialnom karakteru
pokretanja ostavinske rasprave, jer aktivnost zainteresovanih lica u pomenutom smislu predstavlja samo obavetavanje suda o pravno relativnim injenicama za pokretanje postupka, a o samom pokretanju postupka odluuje uvek ostavinski sud (pre nego to pokrene postupak sud moe zatraiti didatne dokaze, izvriti odreene provere slubenim putem i sl.)

U ostavinskom postupku pravilo je drugaije. Naime
ostavinski sud vodi pokrenuti postupak do kraja (do donoenja ostavinskog reenja). Radnje stranaka ne mogu dovesti do okonanja ostavinskog postupka, naprotiv stranke ne mogu uticati ni na tok ostavinskog postupka. Od pravila da se pokrenuti ostavinski postupak mora sprovesti po naelu oficijalnosti sve do kraja, odn.do donoenja reenja o nasleivanju postoje i neki izuzeci.

U ostavinskom postupku, kao to smo ve istakli, sud
donosi odluku na osnovu rezultata celokupnog raspravljanja imajui u vidu kako dokaze koje su stranke donele, tako i dokaze koje je sam sud obavio slubenim putem. Na taj nain ostavinski sud, po pravilu, igra znaajnu ulogu u pribavljanju dokaza nego to je to sluaj sa parninim sudom.

Ostavinsko reenje se moe zasnivati na dokazima koji
nisu izvedeni pred sudijom koji je reenje doneo. Mogue je takoe da odluku donese sudija koji uopte i nije vodio ostavinsku raspravu. Dakle, u ostavinskom postupku vai naelo posrednosti. Razlog ovog znaajnog ostupanja uslovljen je potrebom ekonominosti i efikasnosti ostavinskog postupka koji se zasniva na nespornosti injeninog stanja meu strankama a i injenice da osluka ostavinskog suda uvek moe biti korigovana u parnonom postupku(parnini postupak kao korektivni postupak za raspravljanje zaostavtine).

U ostavinskom postupku sud moe doneti odluku i
bez usmenog obraanja stranaka, dovoljno je da stranke svoje izjave i zahtjeve upute sudu u odgovarajuoj pisanoj formi. U tom postupku mogue je da se stranke uopte ne pojave(bilo da radnje preduzimaju samo u pisanom obliku ili preko punomonika).

U ostavinskom postupku sud svoju odluku nikada ne
donosi u obliku presude ve, u obliku reenja. Mogue je da ostavinski sud bazira na presudi parninog suda(u toku ostavinskog postupka meu strankama je bilo sporno neko injenino pitanje pa ih je taj sud uputio na parnicu), ali i u tom sluaju donose reenje o nasleivanju. Kao to je to sluaj i u parninom postupku, na svako reenje prvostepenog(ostavinskog) suda koje ima karakter meritornog( ostavinsko reenje, odnosno reenje o nasleivanju), nezadovoljna stranka ima pravo da uloi albu

Razlozi albe su isti u oba postupka: bitne povrede
odredba parninog postupka, pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje i pogrena primena matreijalnog prava. Rok za albu poinje da tee od trenutka dostavljanja odluke stranci i iznosi 15 dana. U parninom postupku protekom tog roka stranka gubi pravo na albu, a ne blagovremeno izjavljena alba se reenjem odbacuje. Nasuprot tome u ostavinskom postupku prvostepeni sud je duan da dostavi drugostepenom sudu i ne blagovremno izjavljenu albu.

Izjavljena alba onemoguava pravosnanost a time i
izvrnost ostavinskog reenja. Ipak, kada nije po sredi meritorna odluka ve kad sud reava o nekom drugom pitanju (npr.donese privremenu meru odredi obezbeenje zaostavtine ili njenog dela ili slino), moe odluiti i da izjavljena alba ne zadrava izvrenje reenja.

Ostavinski postupak ima za cilj da utvrdi injenino
stanje koje je postojalo u trenutku delacije i da na osnovu toga utvrdi nasledna prava svih lica koja ostvaruju neke koristi iz zaostavtine. Otuda se strankom u ostavinskom postupku smatraju sva lica koja tvrde da im, po bilo kom osnovu pripada neko nasledno pravo. To znai da u ostavinskom postupku moe biti i vie stranaka (npr.dva zakonska naslednika, dva testamentalna naslednika, dva legatara i svi oni imaju karakter stranke u postupku).

Upravo zbog razlikovanja pojma stranke u parninom i
vanparninom postupku a time i ostavinskom postupku, ponekad se stranke u vanparninom postupku nazivaju uesnicima u postupku . Zakon o vanparninom postupku, u zavisnosti od konteksta koristi i terminestranka i zainteresovano lice, ali se iz celine teksta zakljuuje da su u pitanju sinonimi. U ostavinskom postupku se u zavisnosti u izuzetnom smislu koriste sva tri termina : stranka, uesnik u postupku, zainteresovano lice(naravno koriste se i termini sa odreenim znaenjem npr.naslednik, legatar).

Postupak sa testamentom
Zakjon o vanparninom postupku stavlja u zadatak
organu koji sastavlja smrtovnicu da proveri da li je iza ostavioca ostao testament(pisani testament ili isprava o usmenom testamentu). Dakle, zakon nalae matiaru da u roku 30 dana od smrti ostavioca ili proglaenja lica za umrlog dostavi ostavinsko sudu smrtovnicu i ostavioev testament, ukoliko ga posjeduje.

Proglaenju testamenta mogu prisustvovati
zainteresovana lica(zakonski, nuni testamentalni naslednici, legatari i dr).koji su ovlaeni da zahtevaju prepis testamenta (u savremenim uslovima to e biti fotokopija testamenta). Zainteresovana lica mogu biti ujedino i svedoci proglaenja testamenta (nasledniko svojstvo i svedoka funkcija nisu inkompatibilni kada se radi o proglaenju testamenta).

Proglaenje testamenta je duan da izvri sud kod
koga se testament nae(npr.testament je uvan u tom sudu) ili mu bude podnet (neko lice sluajno nae ostavioev testament i donese ga u najblii sud). Dakle, sud je duan da proglasi testament koji se nae u njegovoj dravini bez obzira na injenicu da li je to ostavinski sud,tj.sud nadleanza raspravljanje zaostavtine (irelevantna je injenica da li je ostavinski sud u inostranstvu).

Postupak u sluaju kada je testament izgubljen ili
sluajno uniten. Ako je zavetalac sainio pismeni testament, ali je on izgubljen nestao ili je uniten nezavisno od volje ostavica(ukoliko ga je unitio sam zavetalac sa namerom opozivanja, onda je takav testament prestao da postoji), a meu zainteresovanim licima nije sporno da je testament zaista sainjen, nesporna forma u kojoj je sainjen, kao i nain nestanka ili unitenja, kao i njegova sadrina, ostavinski sud ce sasluati sva zainteresovana lica i po njihovim predlozima izevesti potrebne dokaze, pa ce o tome sainiti zapisnik, a po tom taj zapisnik proglasiti po odredbama koje vae za proglaenje pismenog testamenta.

Nasciturus
im sazna za postojanje zaetka koji ulazi u krug
naslednika, zakonskih ili testamentalnih, ostavinski sud je duan da o toj injenici obavesti organ starateljstva. Po pravilu e se o pravima neroenog deteta starati jedan od njegovih roditelja ali je, organ starateljstva ovlaen da to pitanje rei i drugaije( u sluaju sukoba interesa nasciturusa i roditelja organ starateljstva e zaetku postaviti posebnog staraoca, a moe preduzeti i mere zatite zaostavtine odnosno njenog odgovarajueg dela).
Sluajevi kada se zaostavtina ne raspravlja
Ostavinski sud obustavlja raspravljanje zaostavtine
kada prema podacima iz smrtovnce proizilazi da ostavilac nije imao imovinu(npr.celokupna imovina je obuhvaena ugovorom o doivotnom izdravanju). Ostavinski sud takoe obustavlja postupak za raspravljanje zaostavtine u sluaju da u njenom sastavu nema nepokretnosti, a zainteresovana lica ne zahtevaju da se postupak sprovede. No ako je sud obustavio postupak iz ovoga razloga, lica pozvana na naslee zadravaju pravo da trae raspravljanje zaostavtine.

Raspravljanje zaostavtine
Za raspravljanje zaostavtine ostavinski sud odreuje
roite i poziva zainteresovano lice. U pozivu, poredobavetenja o pokredanju postupka, treba da stoji i podatak o injenici postojanja ili nepostojanja testamenta,kao i obavetenje o dunosti dostaljanja pismenog testamenta sudu, odnosno isprave o usmenom testamentu(koju su sastavili testamentalni svedoci), kao i dunosti dostavljanja podataka o svedocima usmenog testamenta.

Zainteresovana lica e po pozivu takoe biti upozoreni
da mogu do okonanja postupka dati sudu izjavu da li se primaju ili se odriu naslea, zatim da ukoliko se ne odazovu na roite za raspravljanje zaostavtine ili ako ne daju naslednu izjavu, primenie se zakonsta pretpostavka o prihvatanju naslea, a sud e naslednim pravima zainteresovanih lica odluiti prema podaci kojim raspolae. Posebno upozorenje e se odnositi na to da izjava o deliminom odricanju od naslea i izjava o odricanju od naslea, pod uslovom da ne proizvode pravno dejstvo.
U sluaju testamentalnog nasleivanja, ostavinski sud je duan

da o pokretanju postupka za raspravljanje zaostavtine obavesti i lica koja bi se na naslee posvala po intestatskom(zakonskom) nasleivanju. U koliko nije poznato da li ostavilac ima naslednike, ostavinski sud je duan da oglasom pozove laca koja polau prava na naslee da se prijave sudu u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa. Objavljivanje oglasa u tom sluaju podrazumeva sledee: a. Pribijanje na oglasnu tablu suda; b. Objavljivanje u saveznom slubenom listu; v. Objavljivanje u republikom slubenom glasniku odnosno listu (ovi naini objabljivanja od a do v moraju biti ispunjeni kumulativno), a po potrebi sud e obajvljivanje dopuniti i na drugi nain(npr.ako postoje indicije da je naslednik u inostranstvu, sud treba da, na teret zaostavtine, objavi oglas u nekom dnevnom listu zemlje na koju ukazuju date indicije).

Navedene radnje suda imaju u stavri pripremni
karakter i tek potom treba da seledi raspravljanje na roitu (postupak za raspravljanje zaostavtine u uem smislu). Zakon stavlja u dunost sudu da pristupajui raspravljanju zaostavtine ( u uem smislu) ispita sva pitanja koja se odnose na zaostavtinu, odnosno sva pitnja koja se odnose na prava univerzalnih i singularnih sukcesora ostavioca, naroito:pravo na naslee, veliinu nasledno dela i pravo na legat (isporuku).

Nasledna izjava- kao to je za materijalno nasledno
pravo znaajna delacija, tako je za ostavinski postupak znaajna nasledna izjava:prijem ili odricanje naslea. Od tuda, kao to se trenutak delacije mora tano i izvesno utvrditi i davanje nasledne izjave mora biti izvesno:bez obzira da li se primio naslea(pozitivna nasledna izjava) ili se odrekao naslea (negativna nasledna izjava) uesnik u postupku svoju naslednu izjavu mora potpisati (lino ili njegov zakonski zastupnik).

Upuivanje na parnicu ili drugi postupak
Zakon nalae ostavinskom sudu da prekine
raspravljanje zaostavtine i da uputi stranke na parnicu ili na postupak pred organom uprave, ako su meu strankama sporne injenice od kojih zavisi neko njihovo pravo. Ostavinski sud e ovako postupiti ako su sporne injenice od kojih zavisi pravo na naslee.

Tako zakoni o vanparninom postupku naroito istiu spor
o injenicama koje se odnose na:a) punovanost ili sadrinu testamenta; b) odnos naslednika i ostavioca na osnovu koga se po zakonu nasleuje;v) osnovanost zahteva suprunika ostavioca i ostavioevih potomaka koji su iveli sa ostaviocem u istom domainstvu da im se iz zaostavtine izdvoje predmeti domainstva, koji slue za zadovoljavanje svakih potreba;g) injenice od kojih zavisi veliina naslednog dela,naroito uraunavanje u nasledni deo(uraunavanje poklona i legata u naslaedni deo);d) injenica od kojih zavisi osnovanost iskljuenja nunih naslednika ili osnovanost razloga za nedostojnost;) injenica da li se neko lice odreklo naslea.

Dostavljanje reenja-sud je duan da reenje o
nasleivanju dostavi svim naslednicima i legatarima kao i drugim licima koja su u toku ostavinskog postupka isticala odreene zahteve iz zaostavtine. Pravno-snano ostavinsko reenje dostavie se i nadlenom organu uprave (npr. Javnom pravobraniocu, upravi prihoda i dr.).
Sprovoenje reenja- po pravosnanosti i reenja o

nasleivanju sud e, u pogledu prava na nepokretnostima narediti da se u zemljine ili druge javne knjige izvre potrebni upisi, a u pogledu pokretnih stvari naloie predaju stvari koje se nalaze na uvanju kod suda. Meutim ako naslednici imaju neke obaveze koje su im naloene testamentom i to u korist lica koja nisu sposobna da se sama staraju o svojim poslovima ili obaveze koje se tiu postizanja nekih optih korisnih ciljeva(tzv.raspoloaganje u dozvoljene svrhe, npr.osnivanje nekog fonda u okviru odreene humanitarne organizacije, pomaganje neke opte korisne aktivnosti ili osnivanje odreene zadubine i sl.), sud e narediti pomenute mere u korist naslednika tek kada budu podneti dokazi o izvrenju i obezbeenju tj obaveze

Privremene mere za obezbeenje dela
zaostavtine- Ukoliko je pravo naslednika ili legatara odloeno zbog nedospelosti vremena ili je ogranieno na izvesno vreme ili odloeno zbog jo neispunjenog uslova ili je zavisno od raskidnog uslova, odnosno naloga koji se ima smatrati kao raskidni uslov, sud e na preslog zainteresovanog lica odrediti privremene mere za obezbeenje odgovarajueg dela zaostavtine, po odredbama zakona o izvrnom postupku, ako testamentom nije drugije odreeno.

Posebno reenje o legatu- U sluaju da univerzalni
sukcesori ne osporavaju isporuku(legat), sud moe i pre donoenja reenja o nasleivanju,a na zahtev legatara (isporukoprimca) doneti posebno reenje o legatu(isporuci). Po pravnosnanosti tog posebnog reenj o legatu shodno e se primenjivati odredbe o dostavljanju pravosnanog reenja o nasleivanju organu uprave, o upisima u zemljine knjige i o predaji pokretnih stvari koje se ne nalaze na uvanju kod suda.

Reenje kojim se zaostavtina predaje optini-kada
ostavinski sud utvrdi da nema naslednika ili kada se ne zna da li ima nasledni, a u roku propisanom zakonom o vanparninom postupku(godinu dana od objavljivanja oglasa kojim se pozivaju zainteresovana lica da se jave sudu) se ne javi niko ko polae pravo na naslee, donee reenje da se zaostavtina preda optini na ijoj je teritoriji ostavilac imao prebivalite a ako nije imao prebivaliteoptini na ijem podruju je imao boravite. Ako se radi o nepokretnostima koje se ne nalate na podruju ostavioevog prebivalita ili boravitatakve nepokretnosti e se predatio optini na ijoj se teritoriji nalaze. U sluaju da ostavilac nije imao prebivalite ili boravite na teritoriji Jugoslavije pokretne stvari e se predati optini na ijoj se teritoriji nalaze.

Ogranienja pravosnanosti reenja o nasleivanju-
pravosnano reenje o nasleivanju ima svoje subjektivne i objektivne granice: prve znae da reenje vezuje samo lica koja su uestvovala u ostavinskom postupku, dok objektivne granice znae da to reenje obuhvata samo one injenice koje su bile poznate u vreme voenju ostavinskog postupka. Otuda je mogue da se i posle pravosnanosti ostavinskog reenja pokrene parnini postupak (putem tube) u kome bi uestvovala lica kojima nije pruena mogunost da uestvuju u ostavinskom postupku(npr.odsutno ili nestalo lice se vrati), ili u kome bi bile istaknute injenice koje nisu bile poznate,odn.iznete u ostavinskom postupku (npr.pronae se testament,naslednik bude osuen zbog ubistva ostavioca i sl.).

Naknadno pronaena imovina- Ukoliko se pravnosnanosti
ostavinskog reenja(reenja o nasleivanju ili reenje o legatu) pronae imovina za koju se u vreme donoenja reenja nije znalo da ulazi u sastav zaostavtine,sud nee ponovo raspravljati zaostavtinu(jedanput pravosnano okonan ostavinski postupak se nee ponovo pokretati), ve e ovu imovinu novim reenjem (tzv.dopunsko reenje ) raspodeliti na osnovu ranijeg donetog ostavinskog reenja. U takvom sluaju dopunsko reenje se ni u emu ne moe razlikovati od ranijeg donetog, parvosnanog, ostavinskog reenja(isti naslednici ukljuujui i one koji vie nisu ivi ali koji su oglaeni naslednicima u pravosnanom ostavinskom reenju; isti nasledni delovi; uslovi; rokovi i dr.) .

Naknadno prnaeni testament- U sluaju da se posle
pravosnanosti ostavinskog reenja(tu se naravno podrzumeva i reenje o isporuci-legatu) pronae testament, odnosno utvrdi da je zavetalac ostavio poslednju izjavu volje(dakle testament u bilo kojoj formi podrazumevajui tu i usmeni testament), sud e ga proglasiti i, u koliko to nije ostavinski sud ve neki drugi,dostaviti ostavinskom sudu, s tim to e zadrati njegov prepis. Meutim, u takvom sluaju ostavinski sud nee ponovo otvarati ostavinsku raspravu, ve e obavestiti zainteresovana lica o injenici proglaenja testamentai upozoriti ih da svoja prava mogu ostvariti u parninom postupku.

Novi naslednik Ve je istaknuto da pravosnano
ostavinsko reenje ima svoje objektivne i subjektivne granice. Subjektivne granice odnose se na lica koja su imala priliku da uestvuju u tom postupku naime ako se posle pravnosnanosti reenja o nasleivanju ili isporuci (legatu) nae lice kome nije pruena prilika da uestvuje u ostavinskom postupku (npr.pojavi se lice koje je proglaeno za umrlo, ili lice ije su postojanje prikrili ostali naslednici i dr.) sud nee ponovo otvarati ostavinsku raspravu ve e to lice pouiti da svoja prava moe ostvariti u parninom postupku.

Pravosnano ostavinsko reenje i uslovi za
ponavljanje postupka- Zakonom o parninom postupku odreeni su uslovi za ponnavljanje postupka: ako je pri donoenju odluke uestvovao sudija(parnici i sudijaporotnik) koji je po zakonu morao biti iziuzet; ako stranci nije data mogunost da raspravlja pred sudom;ako je u postupku uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku ili lice koje nije imalo uredno punomoje ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik ili za odreene radnje u postupku ili voenje parnice nije dato odgovarajue naknadno odobrenje u sluajevima kada je ono neophodno; ako se odluka suda zasniva na sifikovanoj ispravi ili ispravi u kojoj je overen neistinit sadraj ako je do sudske odluke dolo usled izvrenja krivinog dela od strane suda.

Zastarelost naslednopravnih zahteva- Prema
naim nasledno-pravnim propisima pravo zahteva zaostavtinu, kao univerzalni sukcesor zastareva u subjektivnom roku od dve godine, odn.u Crnoj Gori za jednu godinu i objektivnom roku od deset godina, ali pod pretpostavkom da je dralac prema kome je uporen zahtev savestan. Ti rokovi poinju tei od trenutka delacije za zakonske,odn.od trenutka proglaenja testamenta za testamentalne naslednike. S druge strane, prema nesavesnom draocu pravo zahtevati zaostavtinu zastareva u roku od 20 god.

Singularni sukcesor ima pravo koje je obligacione prirode.
Zato je rok zastarelosti zahteva(tube) krai u odnosu na rok koji imaju univerzalni sukcesori. Pravo isporukoprimca se gasi istekom roka od jedne godine do saznanja za legat,radi se dakle o subjektivnom roku . To saznanje moe se odigrati i pre delacije, ali rok ne moe poeti da tee pre delacije. Najee legatar saznaje za svoje pravo proglaenja testamenta. Objektivni rok odreen je obligacionopravnim propisima i iznosi 5 god. Tuba za zatitu prava na nuni deo zastareva u roku od 3 god. Ukoliko je nuni deo povreen zavetanjem taj rok poinje tei od delacije, odn.od trenutka pravosnanosti reenja kojim se ostavilac proglaava za umrlo lice.

Pravo na tubu radi ponitenja nasledne izjave zbog
mana volje gasi se istekom subjektivnog roka od jedne i objektivnog roka od tri godine. Pravo poverilaca ostavioca da zahtevaju scparatio bonoro gasi se istekom roka od tri meseca od delacije. Pravo na deobu naslednike zajednice nije podlono zastarelosti.

Porodicno I Nasledno Pravo

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Porodicno I Nasledno Pravo

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Prof.

PORODINO I NASLEDNO PRAVO

Autori Milan Poua i Neboja arki

Autor Oliver Anti

1. Pojam i razvoj porodinog prava

2. Podela porodinog prava

2. Podela porodinog prava

Procesno - graansko procesno, upravno procesno, upravni

Organizaciono organi starateljstva i ostali u porodino

pravnoj zatiti (imamo i primjenu upravnog postupka)

Mirno rjeavanje branih sporova i konflikata u porodici

Smanjuje se uticaj obiajnog prava

(istorijske okolnosti, miraz)

Socioloka komponenta (predmet se zvao porodino pravo i sociologija porodice)

4. Srodne grane prava

odrastanje, odnosi u braku

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesta u pravnom sistemu

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemu

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemu

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemu

5. Pojam i naela porodinog prava i mjesto u pravnom sistemu

(o braku i porodici), zakonik XII tablica, Justinijanova kodifikacija.

prava (zatita djece-prekid bioloke veze roditelja i djece-drastini sluajevi).

6. Izvori porodinog prava

Ustav kao izvor porodinog prava

(zakon kao izvor u dva oblika-kao osnovni i kao dopunski)

6. Izvori porodinog prava

kao osnovni izvor porodinog prava

Porodini zakon Republike Srbije (17. februar 2005), do tada

vaio Zakon o braku i porodinim odnosima.

etiri perioda porodinog prava: 1. I period od 1918 do II svetskog rata-est podruja-uticaj 2. 3. 4.

6. Izvori porodinog prava

7. Sudska praksa kao izvor porodinog prava

Nesklad norme i stvarnosti sud ne moe ekati da se

Sudska praksa postoji: u formi pravosnanih sudskih

7. Sudska praksa kao izvor porodinog prava

8. Obiaj kao izvor porodinog prava

8. Obiaj kao izvor porodinog prava

8. Obiaj kao izvor porodinog prava

8. Obiaj kao izvor porodinog prava

(vlast mukarca, uloga stareine)

Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava

Ustav kae da su opte prihvaena pravila meunarodnog

Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava

Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava

Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava

Meunarodni ugovori u Evropi

Meunarodni ugovori kao izvor porodinog prava

10. Pojam i struktura porodice

10. Pojam i struktura porodice

10. Pojam i struktura porodice

11. Nasilje u porodici

Postupak povodom zatite od nasilja u porodici

11. Nasilje u porodici

Djeca ometena u razvoju ili psihofizike osobenosti, dovode do

djecu, upuivanje u hraniteljsku porodicu, te blai sluajevi pomoi hraniteljsku porodicu.

liavanje roditeljskog prava, ograniavanje roditeljskog prava, upuivanje u

11. Nasilje u porodici

11. Nasilje u porodici

Najznaajniji oblik i predstavlja prirodnu bioloku vezu

Tazbinsko srodstvo Nastaje kao posledica zakljuenja braka

U matinim knjigama su: osnovni podaci, dopunski

podaci, naknadni podaci.