zabluda o bogu

Takoe od Riarda Dokinsa: sebic ni gen proireni fenotip slepi c asovnic ar reka iz raja uspon pl aninom neverovatnosti rasplitanje duge avolov kapel an pr ic e predaka

Ric ard Dokins

zabluda o bogu
Prevod Aleksandra Stojanovic Katarina i Ana Jeic

Biblioteka Dela Riarda Dokinsa Knjiga 1

Naslov originala The God Delusion Copyright 2006 by Richard Dawkins Copyright 2007 za srpsko izdanje, Heliks Izdava Heliks Za izdavaa Brankica Stojanovi Urednik Bojan Stojanovi Lektor Vesna uki tampa Megraf, Beograd Tira 1000 primeraka Prvo izdanje Knjiga je sloena tipografskim pismom Utopia ISBN: 978-86-86059-02-4

Smederevo, 2007. www.heliks.co.yu

in memoriam Daglas Adams (19522001) Zar nije dovoljno to moemo videti lepotu vrta, a da ne moramo uz to verovati kako pri njegovom dnu postoje vilenjaci?

Sa dr a j
Predgovor drugom engleskom izdanju 11 Predgovor 21

1 Duboko religiozan nevernik

Za slu e no po to va nje 31 Ne za slu e no po to va nje 39

29

2 Hipoteza o Bogu
Politeizam 50 Monoteizam 54

47

Sekularizam, oevi utemeljivai i religija u Americi 56 Siromatvo agnosticizma 63 NOMA 70 Veliki ogled o molitvi 76 kola evolucionista Nevil emberlen 80 Mali zeleni ljudi 84

3 Argumenti u prilog postojanju Boga

Dokazi Tome Akvinskog 91 Ontoloki argument i ostali a priori argumenti 94 Argument izveden iz lepote 99 Argument iz linog iskustva 100 Argument iz svetih spisa 104

89

ZABLUDA O BOGU

Argument o uvaenim religioznim naunicima 109 Paskalova opklada 114 Bajesovski argumenti 116

4 Zato gotovo sigurno nema Boga

Istinski Boing 747 123 Prirodna selekcija kao put ka uzdizanju svesti 124 Nesvodiva sloenost 128 Oboavanje praznina 134 Antropsko naelo: planetarna verzija 142 Antropsko naelo: kosmoloka verzija 149 Interludij u Kembridu 157

121

5 Koreni religije

165

Darvinistiki imperativ 167 Neposredne prednosti religije 170 Grupna selekcija 172 Religija kao sporedni proizvod neeg drugog 174 Psiholoki predodreeni za religiju 181 Gazi neno, jer gazi po mojim memima 191 Kultovi brodskog tovara 201

6 Koreni moralnosti: zato smo

dobri?
207
Da li je poreklo naeg oseaja moralnosti darvinistiko? 212 Primer za prouavanje korena moralnosti 220 Ako nema Boga, zato biti dobar? 223

s adr a j

7 Dobra knjiga i promenljivi

moralni cajtgajst
Stari zavet 233 Da li je Novi zavet bolji? 244 Ljubi blinjeg svog 248 Moralni cajtgajst 256 ta je s Hitlerom i Staljinom? Zar oni nisu bili ateisti? 265

231

8 ta nije u redu s religijom?

emu tolika netrpeljivost?
Tamna strana apsolutizma 280 Vera i homoseksualnost 282 Vera i svetost ljudskog ivota 284 Velika zabluda o Betovenu 291 Kako umerenost u veri ohrabruje fanatizam 294

273

Fundamentalizam i podrivanje nauke 276

9 Detinjstvo, zlostavljanje
i bekstvo od religije
U odbranu dece 316 Skandal u obrazovanju 321 Ponovno uzdizanje svesti 327 Versko obrazovanje kao deo knjievne kulture 330

301

Fiziko i psihiko zlostavljanje 307

10

ZABLUDA O BOGU

10 Preko potreban jaz?

Binker 337 Uteha 341 Nadahnue 350 Majka svih burki 351

335

Spisak navedenih ili preporuenih knjiga 363 Napomene 370 O autoru 381 Indeks 382

2
HIPOTEZA O BOGU
Religija jednog doba knjievna je razonoda drugog doba. Ralf Voldo Emerson

HIPOTEZA O BOGU

49

Bog Starog zaveta verovatno je najneprijatniji lik u celoj knjievnosti: ljubomoran i ponosan na to; sitniav, nepravedan, zlopamtilo opsednuto time da sve nadzire; osvetoljubiv, krvoedni etniki ista; enomrzac, homofob, rasista, edomorac, genocidan, decoubica, seja zaraza, megalo manijakalan, sadomazohist, zlobni hiroviti nasilnik. Oni meu nama koji su od malena vaspitavani tako da slede njegove puteve, mogu postati neosetljivi na ta uasna dela. Naivina, blagosloven pogledom na svet iz pozicije nevinih, jasnije uoava. Randolf eril, sin Vinstona erila, nekako je uspeo da se ne upozna s biblijskim tekstovima. Tako je bilo sve dok se Ivlin Vo i jedan od kolega oficira, u uzaludnom pokuaju da ga uutkaju dok su zajedno slubovali tokom rata, nisu opkladili sa njim da ne moe proitati itavu Bibliju za dve sedmice: Naalost, opklada nije dala rezultat kome smo se nadali. Nikad pre toga nije proitao nijedan deo Biblije i strano je uzbuen; sve vreme naglas ita reenice, govorei: Kladim se da niste znali da je ovo iz Biblije, ili se samo lupa po kolenima i u grcajima od smeha uzvikuje: Boe, nije li Bog sranje?!16 Bolje je proitati Tomasa Defersona on je izjavio neto slino opisujui Mojsijevog boga kao bie uasavajue naravi. Nepravedno je napasti ovako laku metu. Hipotezu o Bogu ne bi trebalo potvrivati ili osporavati na osnovu Jehove, najneprijatnijeg predstavnika, niti prema njegovoj nezanimljivoj hrianskoj suprotnosti, plemenitom Isusu, krotkom i blagom. (Iskreno govorei, za predstavu o Isusu kao mekucu vie treba zahvaliti njegovim viktorijanskim sledbenicima nego njemu samom. Ima li ieg tako jeftino sentimentalnog kao to su stihovi gospoe S. F. Aleksander:* Hrianska deca moraju biti sva / blaga, posluna, dobra poput Njega?) Ne napadam odreene osobine Jehove, Isusa ili Alaha, niti i jednog drugog boga poput Bla, Zevsa ili Votana. Definisau hipotezu o Bogu tako da se moe lake braniti: postoji nad ljudska, natprirodna inteligencija koja je s namerom isplanirala i stvo rila kosmos i sve u njemu, pa i nas same. Ova knjiga zagovarae drugaije stanovite: svaka stvaralaka inteligencija, dovoljno sloena da moe da isplanira bilo ta, nastaje samo kao krajnji proizvod dugotrajnog procesa postepene evolucije. Stvaralake inteligencije, budui da su evoluirale, nuno nastaju tek kasnije u kosmosu, te ne mogu da budu odgovorne za njegovo stvaranje. Kao to ete videti u kasnijim poglavljima, Bog iz prethodne definicije, zabluda je, i to opasna zabluda.
* Sesil Franses Hamfriz Aleksander irska pesnikinja iz devetnaestog veka, poznata po zbirkama crkvenih pesama, posebno za decu. (Prim. prev.)

50

ZABLUDA O BOGU

Poto je hipoteza o Bogu zasnovana na lokalnim obiajima linog otkrovenja, a ne na dokazima, ne udi to to se pojavljuje u mnogo oblija. Istoriari religije opisali su njen razvoj od primitivnih plemenskih animizama, preko politeizama poput onih u Grka, Rimljana i Skandinavaca, do monoteizama judaizma i iz njega izvedenih religija, hrianstva i islama.

Politeizam
Nije ba najjasnije zato bi prelazak s politeizma na monoteizam trebalo smatrati oiglednim poboljanjem. Ipak, to je vrlo rasprostranjeno miljenje taj stav je nadahnuo Ibn Varaka, autora knjige Zato nisam musliman (Why I Am Not a Muslim) da duhovito pretpostavi kako je monoteizmu suen sledei razvoj: odricanje boga i pretvaranje u ate izam. Katolika enciklopedija odbacuje politeizam i ateizam jednim udarcem: Zvanini dogmatski ateizam pobija sam sebe i nikada nije de facto uspeo da pridobije saglasnost znaajnijeg broja ljudi. Niti je politeizam, kako god ga lako prihvatala narodna mata, u stanju da zadovolji um filozofa.17 Monoteistiki ovinizam bio je donedavno upisan u Zakon o dobrotvornim prilozima u Engleskoj i kotskoj, po kome su politeistike religije bile diskriminisane dobrotvorne organizacije koje su promovisale monoteistiku religiju dobijale su razne subvencije i bile su osloboene poreza i poteene strogih provera obaveznih, s pravom, za svetovne dobrotvorne organizacije. Svojevremeno sam nameravao da ubedim lana ugledne britanske hinduistike zajednice da istupi i pokrene graansku parnicu protiv ove snobovske diskriminacije politeizma. Naravno, bilo bi mnogo bolje da se isticanje religije u prvi plan sasvim odbaci kao osnova za dobijanje statusa dobrotvorne organizacije. Drutvo bi imalo mnogo veu korist od takve odluke, naroito u SAD, gde ne oporezovani iznosi to se slivaju u crkve i u depove televizijskih propovednika dostiu nivo koji se sasvim opravdano moe nazvati sramnim. Televizijski propovednik prigodnog imena Oral Roberts, svojim sledbenicima kraj malih ekrana jednom prilikom je rekao da e ga Bog ubiti ukoliko mu oni ne daju osam miliona dolara. Prosto nezamislivo, ali uspelo mu je. I to bez plaanja poreza! Roberts se i dalje bogati i iri mo, kao i njegov Univerzitet Oral Roberts u Tulsi, u saveznoj dravi Oklahomi.

HIPOTEZA O BOGU

51

Izgradnju univerzitetskih zgrada koje vrede 250 miliona dolara naruio je sm Bog, i to sledeim reima: Odgajaj svoje studente tako da uju Moj glas, da idu tamo gde je Moja svetlost slaba, gde je Moj glas jedva ujan i gde se za Moju isceliteljsku mo jo nije ulo. Njihovo delo nadmaie tvoje, i zbog toga sam vrlo zadovoljan. Kad bolje razmislim, moj zamiljeni hinduistiki parniar verovatno bi zaigrao na kartu ako ne moe da ih pobedi, pridrui im se. Njegov politeizam zapravo nije politeizam, ve prerueni monoteizam. Samo jedan je Bog Gospod Brama, stvoritelj, Gospod Vinu, uvar, Gospod iva, unititelj, boginje Sarasvati, Lakmi i Parvati (supruge Brame, Vine i ive), Gospod Gane bog slon, i stotine drugih, samo su razliite pojave i inkarnacije jednog Boga. Hriani vole ovakva sofistika izvrtanja istine. U srednjem veku, reke mastila, da ne pominjem reke krvi, prolivene su zbog tajne Trojstva i u pokuajima da se suzbiju zastranjivanja poput arijanske jeresi. U etvrtom veku, svetenik Arije iz Aleksandrije osporio je da je Isus istobitan s Bogom (odnosno, da je od iste biti ili tvari). Verovatno se pitate ta bi to trebalo da znai. Bit? Kakva bit? ta tano znai pojam tvar? Vrlo malo izgleda da je to jedini razuman odgovor. Ipak, ovaj spor je izazivao razdor u hrianstvu skoro itav vek, te je car Konstantin naredio da se svi primerci Arijevih rukopisa spale. Podeliti hrianstvo cepidlaenjem takvi su putevi teologije bili od pamtiveka. Da li imamo jednog Boga podeljenog na tri dela ili tri Boga u jednom? Katolika enciklopedija nam to razjanjava u zakljuku koji je remek-delo teolokog rasuivanja:
U jedinstvu Boga postoje tri Osobe Otac, Sin i Sveti duh koje se meu sobom jasno razlikuju. Prema tome, kako je izreeno u Atanasijevom kredu:* Otac je Bog i Sin je Bog i Sveti duh je Bog, pa ipak, ne postoje tri Boga ve je Bog samo jedan.

Kao da to nije bilo dovoljno jasno, u Enciklopediji se navode i rei svetog Grigorija udotvorca, teologa koji je iveo u treem veku:

* Atanasijev kredo (takoe, Quicumque vult ili Fides catholica), tekst u prilog doktrini o svetom trojstvu. Pripisivan svetom Atanasiju, aleksandrijskom nadbiskupu koji je iveo u etvrtom veku. Noviji dokazi pokazuju da je napisan vek kasnije, te sveti Atanasije verovatno nije njegov autor. (Prim. prev.)

52

ZABLUDA O BOGU

Ne postoji, dakle, nita stvoreno, nita potinjeno drugom u Trojstvu; niti postoji ita dodato kao da pre nije postojalo, te je naknadno stvoreno; stoga Otac nikada nije bio bez Sina, niti Sin bez Svetog duha; i ovo isto Trojstvo je nepromenljivo i postojano zauvek.

Kakva god bila uda zbog kojih je sveti Grigorije dobio svoj nadimak, nije se radilo o udima potene pronicljivosti. Njegove rei imaju prizvuk mranjatva svojstven teologiji, koja za razliku od nauke ili drugih grana ljudske uenosti ni najmanje nije napredovala tokom osamnaest vekova. Tomas Deferson je, kao i u mnogim drugim prilikama, ispravno rekao: Podsmeh je jedino oruje koje se moe koristiti protiv nerazumnih predloga. Ideje moraju biti jasne da bi se o njima moglo razumno rasuivati, a nijedan ovek do sada nije imao jasnu ideju o Trojstvu. Sve se uglavnom svodi na abrakadabra lakrdijaa koji sebe nazivaju Isusovim svetenicima. Ne mogu da ne pomenem ni drsko samopouzdanje s kojim religiozne osobe iznose i najmanje detalje za koje niti imaju, niti bi mogle imati bilo kakve dokaze. Moda upravo injenica da ne postoje dokazi kojima bi se podrali teoloki stavovi, potpiruje snano neprijateljstvo prema onima s neto drugaijim miljenjem, posebno po pitanju uenja o Trojstvu. Deferson je dodatno omalovaio doktrinu o Trojstvu, navodei u svojoj kritici kalvinizma da postoje tri Boga. Rimokatoliki ogranak hrianstva naroito gura svoje postojano flertovanje s politeizmom u galopirajuu inflaciju boanstava. Trojstvu se pridruila i Marija, nebeska kraljica, boginja po svemu sem po imenu, kojoj se posle Boga upuuje najvie molitvi. Hrianski panteon preplavljen je jo i armijom svetaca koji su zbog svoje moi da uslie molbe, ako ne i sami polubogovi, ono bar vredni prizivanja u njihovim specijalistikim poljima delovanja. Na forumu katolike zajednice (Catholic Community Forum) na Internetu, nalazi se koristan spisak od 5120 svetaca;18 za svakog su navedene oblasti strunog delovanja u koje spadaju i bolovi u stomaku, stradanje od zlostavljanja, anoreksija, prodavanje oruja, kovanje, prelomi kostiju, izrada eksplozivnih naprava i poremeaji organa za varenje, da pomenem samo neke. Nikako ne smemo zaboraviti ni tri hijerarhije anela, sainjene od devet inova: serafimi, heruvimi, prestoli, gospodstva, sile, vlasti, naela, arhaneli (na elu svih inova) i obini aneli, u koje se ubrajaju najblii

HIPOTEZA O BOGU

53

prijatelji koji uvek paze na nas, nai aneli uvari. Katolika mitologija na mene ostavlja utisak delimino zbog svog kia bez trunke ukusa, a najvie zbog nehajnosti s kojom njeni tvorci u hodu izmiljaju razne detalje. To je, prosto reeno, besramno izmiljanje. Papa Jovan Pavle II proglasio je vie svetaca nego svi njegovi prethodnici zajedno u nekoliko poslednjih vekova. Posebnu privrenost je pokazivao prema Devici Mariji. Papina naklonost ka politeizmu dola je do izraaja 1981. godine pod dramatinim okolnostima, kada je na njega pokuan atentat u Rimu. Svoje preivljavanje pripisao je intervenciji Gospe Fatimske: Materinska ruka vodila je metak. Moramo se zapitati zato nije odvela metak malo dalje, tako da ga sasvim promai. Neko bi mogao pomisliti da je za to to je preiveo barem delom zasluna ekipa hirurga koja ga je operisala est sati. Ali, moda su i njihove ruke bile materinski voene. Bitno je da, prema papinom miljenju, nije bilo koja Gospa vodila metak, nego ba Gospa Fatimska. Verovatno su Gospa iz Lurda, Gospa iz Gvadalupe, Gospa iz Meugorja, Gospa iz Akite, Gospa iz Zejtuna, Gospa iz Garabandala, kao i Gospa iz Noka, bile u to vreme zauzete drugim poslovima. Kako su se stari Grci, Rimljani i Vikinzi nosili s takvim politeolokim pitalicama? Je li Venera samo drugo ime za Afroditu ili su postojale dve razliite boginje ljubavi? Da li je Tor sa svojim buzdovanom manifestacija Votana ili sasvim drugi bog? Koga je briga! ivot je prekratak da bismo se bavili razlikama izmeu jednog proizvoda mate i mnogih drugih. Poto sam se osvrnuo na politeizam da me ne bi optuili za nemarnost, ostaviu ovu temu po strani. Sva boanstva politeistika ili monoteistika nadalje u zvati Bog. Takoe, svestan sam da se avramovski bog (da se najblae izrazim) izriito i agresivno iskazuje u mukom polu, te u i to usvojiti kao pravilo za rod imenice. Prefinjeniji teolozi zastupaju tezu o bespolnom Bogu, dok pojedini feministiki nastrojeni teolozi nastoje da isprave istorijske nepravde, proglaavajui ga enom.* Po emu se, uostalom, nepostojea ena razlikuje od nepostojeeg mukarca? Pretpostavljam da u uvrnuto nerealnom preseku teologije i feminizma, postojanje zaista moe biti manje bitna osobina od pola. Svestan sam toga da se kritiarima religije moe prigovoriti to to ne uvaavaju izdanu raznovrsnost tradicija i opteprihvaenih stavova koji nose peat religije. Radovi iz antropologije, poev od studije ser Dejmsa
* U filmu Dogma reditelja Kevina Smita, Bog je predstavljen kao ena (tu ulogu igra kanadska pevaica Alanis Moriset). (Prim. prev.)

54

ZABLUDA O BOGU

Frejzera Zlatna grana, pa do Tumaenja religije (Religion Explained) Paskala Boajea ili knjige U Bogove verujemo (In Gods We Trust) Skota Atrana, izvrsno dokumentuju bizarnu fenomenologiju praznoverja i obreda. itajte takve knjige i divite se bogatstvu ljudske lakovernosti. U ovoj knjizi ne zagovara se takav stil. Osuujem natprirodno u svim njegovim oblicima, a najdelotvorniji nain da nastavim jeste da se usredsredim na oblik koji je verovatno najblii itaocima oblik najtetniji za sva drutva moderne civilizacije. Veina mojih italaca odgajana je pod okriljem jedne od tri dananje velike monoteistike religije (etiri, ako uvrstimo i mormonsku). Sve vode poreklo od mitolokog patrijarha Avrama i bie zgodno da tu porodicu tradicija imamo na umu do kraja knjige. Mogao bih na ovom mestu da preduhitrim jednu neizbenu reakciju na ovu knjigu, koja bi kao to posle dana dolazi no sasvim sigurno osvanula u nekom prikazu: Bog u koga Dokins ne veruje jeste Bog u koga ni ja ne verujem. Ne verujem u starca na nebu s dugom belom bradom. Taj starac je samo nebitno odvlaenje panje od sutine, a brada mu je dosadna koliko i duga. Zapravo, odvlaenje panje je vie nego nebitno. Sve je to smiljeno kako bi se zamaglila injenica da ono u ta govornik veruje nije nita manje glupo. Znam da ne verujete u bradatog starca koji sedi na oblaku, te ne troimo vie vreme na to. Ne napadam nijednu naroitu verziju Boga ili bogova. Napadam Boga, sve bogove, svakoga i sve to je natprirodno, bilo gde i bilo kada da se tako neto izmisli ili je ve izmiljeno.

Monoteizam
U samom sreditu nae kulture nalazi se veliko zlo o kome se ne govori monoteizam. Iz spisa nastalog u varvarskom bronzanom dobu, poznatom pod imenom Stari zavet, razvile su se tri protivljudske religije judaizam, hrianstvo i islam. To su religije o nebeskom bogu. One su, doslovno, patrijar halne Bog je svemogui otac zbog toga su ene dve hiljade godina izloene preziru u zemljama koje su izmuili nebeski bog i njegovi zemaljski muki namesnici. Gor Vidal *
* Ameriki pisac, scenarist i esejist. U prozi je drutveno angaovan, bavi se homo seksualnou, popularnom kulturom i odnosom polova. U esejima napada ameriki konzervativizam i ekspanzionizam, aktuelnu administraciju i politiku. (Prim. prev.)

HIPOTEZA O BOGU

55

Judaizam je najstarija od tri avramovske religije i jasan predak hrianstva i islama. To je prvobitno bio plemenski kult jednog krajnje neprijatnog Boga, bolesno opsednutog seksualnim zabranama, odurnim mirisom spaljenog mesa, sopstvenom nadmoi nad suparnikim bogovima i povlaenou svog izabranog pustinjskog plemena. Za vreme rimske okupacije Palestine, sveti apostol Pavle iz Tarsa osnovao je hrianstvo kao milosrdniju monoteistiku i ne tako iskljuivu sektu judaizma, kojoj su se mogli prikljuiti i Jevreji i svi ostali ljudi. Nekoliko vekova kasnije, Muhamed i njegovi sledbenici ponovo su se vratili nepopustljivom monoteizmu izvorne jevrejske religije samo su odbacili njenu iskljuivost. Osnovali su islam, zasnovan na novoj svetoj knjizi, Kuranu (Quran), nadogradivi ga monom ideologijom vojnog osvajanja u cilju irenja vere. Hrianstvo je takoe krilo put maem najpre su ga nosili Rimljani, poto je car Konstantin uzdigao hrianstvo od udnovatog kulta do zvanine religije, zatim su ma preuzeli krstai, a kasnije konkistadori i drugi evropski osvajai i kolonizatori praeni misionarima. U daljem tekstu neu praviti razliku izmeu tri avramovske religije. Ukoliko drugaije ne napomenem, uglavnom u govoriti o hrianstvu, ali samo zato to tu varijantu najbolje poznajem. Za moje dalje izlaganje razlike su manje vane nego slinosti. Takoe, neu se uopte baviti ostalim religijama poput budizma ili konfuijanizma. Istai u samo to da se o njima mnogo moe rei, ali ne kao o religijama, ve kao o etikim sistemima ili ivotnim filozofijama. Jednostavna definicija hipoteze o Bogu kojom sam poeo svoje izlaganje, mora se obojiti proverenim detaljima da bi se prilagodila avramovskom Bogu. On nije samo stvorio svemir, ve je lini Bog koji obitava u svemiru ili moda izvan njega (ma ta to znailo). Ima ne ba prijatne ljudske osobine koje sam ve pominjao. Line osobine, bile prijatne ili neprijatne, nisu svojstvene Volterovom i Pejnovom deistikom bogu. Naspram psihotinog zloinca iz Starog zaveta, deistiki Bog iz osamnaestog veka, doba prosveenosti, jeste sve u svemu uzvienije bie: dostojno svoje kosmike kreacije, otmeno, i u svojoj oholosti nezainteresovano za ljudska zbivanja, uzvieno i dostojanstveno, daleko je od naih misli i nada, i ne mari za nae grehe i promrmljana pokajanja. Deistiki bog je fiziar nad fiziarima, alfa i omega matematiara, apoteoza stvaratelja; savren inenjer koji definie zakone i postavlja konstante univerzuma, doterujui ih sa izvanrednom preciznou i predznanjem. On je pokreta onoga to danas zovemo Veliki prasak. Posle toga se povukao i nikada se vie nije pojavio.

56

ZABLUDA O BOGU

U vremenima snanije vere, deistima je prebacivano da se ne razlikuju od ateista. Suzan Dekobi, u knjizi Slobodni mislioci: istorija ame rikog sekularizma (Freethinkers: A History of American Secularism), navodi spisak epiteta korienih u napadima na jadnog Toma Pejna: Juda, gmizavac, svinja, besni pas, va, ivotinja, betija, zver, laljivac i, naravno, nevernik. Pejn je umro naputen od strane nekadanjih politikih sadrugova (Deferson je astan izuzetak) koji su se stideli njegovih antihrianskih stavova. Danas se perspektiva tako korenito promenila da e se deisti verovatno posmatrati kao suprotnost ateistima, a mogu se strpati u isti ko s teistima. Oni ipak veruju u vrhovnu inteligenciju koja je stvorila svemir.

Sekularizam, oevi utemeljivai i religija u Americi

Uobiajena pretpostavka je da su utemeljivai amerike republike bili deisti. Mnogi nesumnjivo i jesu, premda se tvrdi da su najvei meu njima moda bili ateisti. Svakako da njihovi zapisi o religiji doba u kome su iveli ne ostavljaju nimalo sumnje da bi u dananje vreme sigurno bili ateisti. Ma kakvi bili njihovi lini pogledi na religiju, zajedniki im je sekularizam i to je tema ovog odeljka. Moda e vas iznenaditi to to izlaganje poinjem citirajui izjavu senatora Barija Goldvotera* iz 1981. godine, iz koje se jasno vidi koliko vrsto predsedniki kandidat i heroj amerikog konzervativizma podrava sekularnu tradiciju ugraenu u temelje Republike:
Ne postoje pozicije na kojima ovek vre stoji od verskih uverenja. Nema monijeg saveznika na koga se neko u raspravi moe pozvati od Isusa Hrista, Boga, Alaha ili bilo kog drugog vrhovnog bia. Ali, kao svako mono oruje, i boje ime treba umereno potezati. Verske frakcije koje se ire u naoj zemlji ne koriste mudro svoju religioznu mo. One pokuavaju da
* Bari Goldvoter, pet puta biran za amerikog senatora, jedan od voa pokreta amerikog konzervatizma polovinom prolog veka. Njegov najpoznatiji sledbenik je Ronald Regan. Iako se proglasio za konzervativca i tako je i istupao, vie puta je isticao da podrava prava na linu slobodu graana (na primer, smatrao je da je abortus stvar linog izbora). (Prim. prev.)

HIPOTEZA O BOGU

57

nateraju dravne voe da stopostotno slede njihove stavove. Ako se raziete s tim verskim grupama po odreenim moralnim pitanjima, poee da se ale, pretie vam uskraivanjem novca, glasova ili i jednim i drugim. Iskreno govorei, kao graanin, ve sam umoran i muka mi je od politikih propovednika irom zemlje koji mi govore da moram verovati u A, B, C i D ukoliko elim da budem moralna osoba. ta oni misle, ko su? I odakle im pomisao kako imaju pravo da mi nameu svoja verska uverenja? Kao zakonodavac, jo sam gnevniji jer moram podnositi pretnje svih religioznih grupa uverenih da imaju Bogom dato pravo nad mojim glasom na svakom zasedanju Senata. Danas ih upozoravam: boriu se protiv njih na svakom koraku ako u ime konzervativizma pokuaju da nametnu svoja verska ubeenja svim Amerikancima.19

Religiozna stanovita utemeljivaa drave danas su izuzetno znaajna za zagovornike desniarske struje u Americi, nestrpljive da u prvi plan gurnu svoju verziju istorije. Suprotno njihovom gleditu, Sjedinjene Amerike Drave nisu osnovane kao hrianska nacija; to je jasno istaknuto u odredbama sporazuma u Tripoliju, koji je formulisao Dord Vaington 1796. godine, a potpisao Don Adams 1797. godine:
Kako vlada Sjedinjenih Amerikih Drava nije osnovana na hrianskoj religiji ni u kom pogledu; kako u okviru njenog ureenja ne postoji bilo kakva netrpeljivost prema zakonima muslimana i njihovoj religiji, niti je time narueno njihovo spokojstvo; i kako gore pomenuta drava nikada nije zaratila ili preuzela neki neprijateljski akt protiv bilo koje muslimanske nacije, potpisnici ovog sporazuma potvruju da nikakav izgovor nastao iz religioznih miljenja nikada nee izazvati prekid postojeih prijateljskih odnosa izmeu dve zemlje.

Rei s poetka ovog citata mogle bi izazvati mete u dananjoj vlasti u Vaingtonu. Ipak, Ed Bakner je ubedljivo pokazao da, u svoje vreme,20 nisu izazivale nikakve nesuglasice bilo meu politiarima ili u javnosti. esto je istican paradoks da su Sjedinjene Drave, premda osnovane na temeljima sekularizma, danas najreligioznija hrianska zemlja, dok

58

ZABLUDA O BOGU

Engleska, sa crkvom na ijem je elu monarh, spada meu najmanje religiozne drave. Stalno me pitaju zato je to tako i nikako ne nalazim odgovor. Pretpostavljam da se Engleska zasitila religije, izmorena uasnom istorijom meuverskog nasilja u kojoj su protestanti i katolici naizmenino preuzimali vlast sistematski tamanei jedni druge. Drugo objanjenje proizlazi iz opaanja da je amerika nacija zapravo nacija imigranata. Jedan kolega mi je ukazao na to da bi imigranti, otrgnuti od stabilnog i sigurnog ivota u svojim mnogolanim porodicama u Evropi, lako mogli prihvatiti crkvu kao svojevrsnu zamenu za porodicu u tuini. Ta zanimljiva ideja zavreuje dalje istraivanje. Nema sumnje da mnogi Amerikanci vide lokalnu crkvu kao vaan deo svog identiteta, pri emu ona zaista ima odreena svojstva proirene porodice. Sledea pretpostavka je da religioznost u Americi, paradoksalno, proizlazi iz sekularizma njenog ustava. Ba zbog toga to je Amerika zakonski sekularna, religija je postala slobodno trite. Suparnike crkve se takmie za kongregacije (izdani desetak nikako im nije najmanje bitan podsticaj za to), i u tu svrhu se bezobzirno slue svim poznatim tehnikama koje se primenjuju na tritu. Ono to u prodaji vai za sredstva za ienje, vai i za Boga. Posledica toga je atmosfera nalik na versku raspomamljenost meu manje obrazovanim slojevima. Nasuprot tome, u Engleskoj je religija pod okriljem anglikanske crkve danas tek neto vie od prijatne drutvene razonode, koja jedva da se prepoznaje kao religija. Ovu englesku tradiciju lepo je opisao Dajls Frejzer, anglikanski vikar koji predaje filozofiju na Oksfordu i pie za Guardian. Podnaslov njegovog lanka je Uspostavljanje anglikanske crkve istisnulo je Boga iz religije, ali estok pristup veri je rizian:
Nekada je seoski vikar bio neizostavan lik u engleskoj knjievnosti. Ovaj ljubitelj popodnevnog aja, blagi ekscentrik, sa uglaanim cipelama i lepim manirima, predstavlja religiju koja kod nereligioznih ljudi nikada nije izazivala oseaj nelagodnosti. On vas nikada ne bi priterao uza zid s pitanjima o spasenju vae due, i svakako ne bi s propovedaonice pozivao na verski rat ili podmetao bombe pokraj puta u ime vie sile.21

(Podsea na Beemanovu pesmu Na duhovnik, koju sam naveo na poetku prvog poglavlja.) Frejzer dalje navodi da je simpatian seoski vikar zapravo bio vakcina protiv hrianstva za brojne Engleze. lanak

HIPOTEZA O BOGU

59

zavrava razmiljanjem o skoranjem nastojanju anglikanske crkve da religiju ponovo uzima za ozbiljno, a njegova poslednja reenica je upozorenje: Zabrinut sam zbog toga to bismo mogli osloboditi duha engleskog verskog fanatizma iz dravne krinje u kojoj ve vekovima spava. Duh religijskog fanatizma je danas u Americi osloboen i uzima maha, a utemeljivae drave uasnula bi novonastala situacija. Bilo da je prihvatanje paradoksa i svaljivanje krivice na sekularni ustav ispravno ili nije, valja imati na umu da su osnivai sasvim sigurno bili sekularisti koji su verovali u nemeanje religije i politike. To je dovoljno da se vrsto svrstaju uz one koji se, na primer, bune protiv razmetljivog isticanja deset bojih zapovesti na javnim mestima u vlasnitvu drave. Teko je odupreti se i ne teoretisati o tome da li je bar neki od utemeljivaa otiao i dalje od deizma. Moda su bili agnostici ili ak okoreli ateisti? Sledea Defersonova izjava uopte se ne razlikuje od onoga to danas nazivamo agnosticizmom:
Razgovarati o nematerijalnom postojanju, znai razgovarati ni o emu. Rei da su aneli, ljudska dua, bog, nematerijalni znai izjednaiti ih s pojmom nitavosti, to bi znailo da nema boga, ni anela, ni due. Nita drugo ne mogu da zakljuim a da ne uronim u bezdno snova i snovienja. Ja sam zadovoljan i dovoljno okupiran stvarima koje postoje i ne muim sebe stvarima koje bi mogle biti, a da za njihovo postojanje nemam dokaze.

Kristofer Hiens, u biografiji Tomas Deferson: tvorac Amerike, smatra da je Deferson verovatno bio ateist, ak i u svoje vreme kada je to bilo neuporedivo tee:
to se tie pitanja da li je bio ateist, moramo biti rezervisani, ako ni zbog ega drugog, makar zbog opreznosti na koju je bio prisiljen tokom svog politikog ivota. Kako je pisao svom sinovcu, Piteru Karu, jo 1787. godine, ovek ne bi trebalo da se plai posledica ovog propitivanja. Ako na kraju doe do verovanja da nema Boga, nai e vrlinu u udobnosti i prijatnosti koje bude oseao usled toga, i iz ljubavi prema drugima koju e ti to pruiti.

60

ZABLUDA O BOGU

Smatram da je dirljiv sledei Defersonov savet, takoe iz pisma Piteru Karu:

Oslobodi se svih strahova od poniznih predrasuda, iza kojih su se pokorno pritajili slabani umovi. Postavi razum na vrste noge i prizivaj ga da sudi o svakoj injenici, svakom miljenju. Ispitaj smelo ak i postojanje Boga; jer, ako postoji, on bi morao slaviti razum, a ne slepi strah.

Defersonove opaske kao to je ova: Hrianstvo je najizopaeniji sistem kojem je ovek ikad bio izloen, u skladu su s deizmom, ali takoe i sa ateizmom. Isto je i sa vrstim antiklerikalizmom Dejmsa Medisona: Tokom gotovo petnaest vekova, zvanino ureenje hrianstva je na iskuenju. ta se izrodilo iz toga? Manje ili vie svuda, gordost i lenjost meu svetenstvom; neznanje i poniznost naroda; a i meu jednima i drugima, sujeverje, bogobojaljivost i proganjanje. Isto bi se moglo rei o Bendaminu Frenklinu i njegovoj izjavi svetionici su korisniji od crkava. Izgleda da je Don Adams bio deista snane antiklerikalne orijentacije (Strahotne maine crkvenih vea), te je iznedrio nekoliko sjajnih opaski protiv hrianstva: Kako ja shvatam hrianstvo, to je bilo i jo uvek je otkrovenje. Ali, kako su se milioni bajki, pria, legendi pomeali i s jevrejskim i s hrianskim otkrovenjem, pa je nastala najkrvavija religija svih vremena? U drugom pismu, upuenom Defersonu, kae: Skoro zadrhtim na pomisao o krstu najpogubnijem primeru zloupotrebe patnje koju je istorija oveanstva sauvala. Pomislite samo na sve nesree koje je ta maina bola stvorila! Bilo da su Deferson i njegove kolege bili teisti, deisti, agnostici ili ateisti, sigurno je da su bili strastveni sekularisti koji su verovali kako su religiozna uverenja predsednika, ili nepostojanje takvih uverenja, iskljuivo njegova stvar. Sve oeve utemeljivae, bez obzira na lina religijska uverenja, prestravila bi izjava Dorda Bua Starijeg. Novinar Robert erman upitao ga je da li podjednako uvaava graanska prava i patriotizam onih Amerikanaca koji su ateisti, a predsednik je odgovorio: Ne, nisam siguran da bi ateiste trebalo smatrati graanima niti patriotama. Ovo je jedna nacija pod Bogom.22 Pod pretpostavkom da je ermanova interpretacija tana (naalost, nije koristio diktafon i nijedne novine nisu u to vreme ispratile priu), vredi izvesti ogled i zameniti re ateisti sa Jevreji, muslimani ili crnci. Tako se moe sagledati koliina predrasuda i diskriminacije

HIPOTEZA O BOGU

61

koju ameriki ateisti trpe. Tekst Natali Endir u listu New York Times, pod naslovom Ispovest usamljenog ateiste, tuan je i potresan opis njenog oseanja izolovanosti kao ateiste u dananjoj Americi.23 Ali izolacija amerikih ateista je iluzija dosledno podsticana predrasudama. Ateisti su u Americi brojniji nego to to mnogi misle. Kao to sam rekao u predgovoru, amerikih ateista je vie nego religioznih Jevreja, a ipak je jevrejski lobi nesumnjivo jedan od najuticajnijih u Vaingtonu. ta bi ameriki ateisti postigli kada bi se valjano organizovali?* Kada bi pria Dejvida Milsa u odlinoj knjizi Ateistiki svemir (Atheist Universe) bila izmiljena, odbacili biste je kao stvarnu karikaturu policijske revnosti. Svake godine u Milsov rodni grad dolazio je hrianski iscelitelj koji je sprovodio svoj verski program udotvorni krstaki rat. Izmeu ostalog, verski iscelitelj je podsticao dijabetiare da odbace insulin, a obolele od raka da prekinu hemoterapiju i mole se za udo. Mils je reio da organizuje mirne demonstracije kako bi upozorio ljude. Meutim, napravio je kobnu greku kada je otiao u policiju, ispriao ta namerava i zatraio njihovu zatitu u sluaju napada isceliteljevih pristalica. Prvi policajac je zapitao: Oe ti da se buni za njega il protiv njega? (mislei protiv iscelitelja ili za iscelitelja). Kada je Mils odgovorio protiv njega, policajac je rekao kako e i sam uestvovati u povorci koju predvodi iscelitelj i lino e pljunuti Milsu u lice kada bude naiao na njegove demonstrante. Mils je reio da okua sreu s drugim policajcem. Ovaj je rekao sledee ukoliko bi neko od isceliteljevih pristalica napao Milsa, on bi uhapsio Milsa jer je pokuavao da se uplie u boji posao. Mils je otiao kui i telefonirao policijskoj stanici, u nadi da e nai vie razumevanja i simpatija kod pretpostavljenih. Konano je uspostavio vezu s jednim narednikom koji je rekao: Idi do avola, drukane. Nijedan policajac nee tititi proklete ateiste. Nadam se da e ti neko razbiti nos! Oigledno je u ovoj policijskoj stanici manjkalo pristojnosti, ljudske dobrote i oseaja odgovornosti. Mils tvrdi da je razgovarao sa sedam ili osam policajaca toga dana. Nijedan od njih nije bio predusretljiv, a veina mu je grubo pretila. Brojne su zabeleke o takvim predrasudama protiv ateista. Margaret Dauni, osniva Mree podrke protiv diskriminacije, sistematino popisuje takve sluajeve u filadelfijskom drutvu za slobodu miljenja.24
* Tom Flin, urednik asopisa Free Inquiry, upeatljivo ukazuje na sutinu (Pomak sekularizma, Free Inquiry 26: 3, 2006, strane 1617): Ako smo mi, ateisti, usamljeni i sujetni, sami smo krivi za to. Brojno smo jaki. Ponimo da uzvraamo.

62

ZABLUDA O BOGU

Njena baza podataka o incidentima, svrstana po raznim kategorijama kola, radno mesto, mediji, porodica i vlada sadri sluajeve uznemiravanja, gubitka posla, iskljuivanja iz porodice, pa ak i ubistva.25 Dokumentovani dokazi koje je prikupila Margaret Dauni o mrnji prema ateistima i nerazumevanju, uverljivo pokazuju kako je, u stvari, gotovo nemogue da poteni ateista pobedi na izborima u Americi. Zastupniki dom ima 435 lanova, a Senat 100. Ukoliko pretpostavimo da je veina od ovih 535 lanova iz obrazovanog dela populacije, statistiki je neizbeno da je meu njima znaajan broj ateista. Mora da su lagali ili prikrili svoja prava oseanja kako bi bili izabrani. Ko im moe zameriti, ako imamo u vidu kakvom birakom telu moraju da se dodvore? Opte je prihvaeno da bi priznanje sopstvenog ateizma bilo trenutno politiko samoubistvo za svakog predsednikog kandidata. Ove injenice o dananjoj politikoj klimi u Sjedinjenim Amerikim Dravama i to na ta one ukazuju, svakako bi uasnule Defersona, Vaing tona, Medisona, Adamsa i sve njihove prijatelje. Bez obzira na to jesu li bili ateisti, agnostici, deisti ili hriani, skamenili bi se od uasa pred vaingtonskim teokratama ranog 21. veka. Nasuprot tome, dopali bi im se sekularni oevi utemeljivai postkolonijalne Indije, pogotovo religiozni Gandi (ja sam Indus, ja sam musliman, ja sam Jevrejin, ja sam hrianin, ja sam budist!) i ateist Nehru:
Prizor onoga to nazivamo religijom ili organizovanom religijom, u Indiji ili drugde, ispunio me je uasom i esto sam ga osuivao i eleo da ga se reimo. To se skoro uvek svodilo na slepo verovanje i injenje, dogmu i zadrtost, sujeverje, iskoriavanje i ouvanje ustanovljenih interesa.

Nehruova definicija sekularne Indije iz Gandijevih snova (da se samo ostvarila, umesto to se zemlja cepala u meuverskim krvavim obraunima), mogla je skoro da bude i Defersonova:
Govorimo o svetovnoj IndijiNeki misle da je to u suprotnosti s religijom, to oigledno nije tano. Re je, zapravo, o dravi koja podjednako potuje sve vere i prua im jednake mogunosti; Indija ima dugu tradiciju verske tolerancijeU Indiji, zemlji s mnogo vera i religija, pravi nacionalizam moe se izgraditi samo na osnovama sekularnosti.26

HIPOTEZA O BOGU

63

Deistiki Bog, koji se esto povezuje sa oevima utemeljivaima, svakako je bolji od biblijskog monstruma. Naalost, nije izvesnije da postoji ili da je ikada postojao. U ma kom obliku, hipoteza o Bogu je nepotrebna.* Hipoteza o Bogu je, takoe, blizu toga da je iskljue zakoni verovatnoe. O tome u govoriti u etvrtom poglavlju, ali u najpre u treem poglavlju razmotriti navodne dokaze o postojanju Boga. U meuvremenu prelazim na agnosticizam i pogrenu predstavu o tome da je postojanje ili nepostojanje Boga nedodirljivo pitanje, zauvek van dosega nauke.

Siromatvo agnosticizma
Robusni miiavi hrianin koji nas je izazivao s propovedaonice moje stare kolske kapele, priznao je da potajno ceni ateiste. Oni su iz svojih uverenja crpli snagu, pa makar bili u zabludi. Na propovednik nije mogao da podnese agnostike: boleive, sentimentalne, mekune, razvodnjene, mrave, blede neutralce. Delimino je bio u pravu, ali iz potpuno pogrenih razloga. Prema Kventinu de la Bedoajeu, katoliki istoriar Hju Ros Vilijamson u istom maniru je potovao predanog religioznog vernika, ali, takoe i predanog ateistu. Prema beskimenjakim mediokritetima bez duha koji lebde negde u sredini, oseao je prezir.27 Nije loe biti agnostik u sluajevima kada nam manjkaju dokazi. To je razuman stav. Karl Segan je bio ponosan na svoj agnostiki stav kada je odgovarao na pitanje da li postoji ivot jo negde u kosmosu. Poto je odbio da se izriito prikloni jednoj ili drugoj strani, sagovornik ga je uporno pitao da kae kakav mu je oseaj u vezi s tim, a Seganov uveni odgovor je glasio: Ali, ja se trudim da se ne rukovodim oseajima. Smatram da je u redu biti suzdran u prosuivanju dok se ne pojave dokazi.28 Pitanje o postojanju ivota van Zemlje otvoreno je. Dobri argumenti mogu da se iznesu u prilog tome i protiv toga, ali nepostojanje dokaza celu raspravu svodi samo na bledu verovatnou. Agnosticizam je, na isti nain, ispravan stav u mnogim naunim oblastima; primeren je razmatranju uzroka najveeg masovnog izumiranja ivih bia pred kraj geolokog doba perma. Moda se to desilo zbog udara meteorita slinog onom
* Visosti, ta hipoteza mi nije bila potrebna, odgovorio je uveni matematiar Laplas kad ga je Napoleon upitao kako je uspeo da napie knjigu a da ne pomene Boga. Verovanje po kome samo zdrav i fiziki snaan ovek moe biti dobar hrianin. (Prim. prev.)

64

ZABLUDA O BOGU

koji je kasnije izazvao izumiranje dinosaurusa dananji dokazi pokazuju da je takvo objanjenje verovatnije. Meutim, mogao bi da bude bilo koji u nizu moguih uzroka ili kombinacija vie njih. Razumno je imati agnostiki stav prema uzrocima ova dva masovna izumiranja. ta je s pitanjem o Bogu? Da li bi trebalo da budemo agnostici kada je re o Bogu? Mnogi kau da je odgovor definitivno potvrdan, esto sa tako snanim uverenjem koje naginje preterivanju. Jesu li u pravu? Prvo u objasniti razliku izmeu dve vrste agnosticizma. Privremeni agnosticizam u praksi (engl. Temporary Agnosticism in Practice TAP) opravdano je neutralan tamo gde postoji konaan odgovor, koji e potvrditi jedno ili drugo miljenje. Trenutno ne moemo doi do tog odgovora jer nemamo dokaze (ili ne razumemo postojee dokaze ili nemamo vremena da ih prouimo itd.). TAP bi bio logino objanjenje za izumiranje iz doba perma. Odgovor postoji i nadamo se da emo ga jednog dana saznati, iako nam sada nije poznat. Takoe, postoji i duboka neminovna neutralnost, koju u nazvati postojan agnosticizam u naelu (engl. Permanent Agnosticism in Prin ciple PAP). injenica da je to ista skraenica koju je koristio moj stari kolski propovednik, skoro je sluajna. Ova vrsta agnosticizma primerena je pitanjima na koja nema odgovora, bez obzira na to koliko dokaza prikupili, jer sama ideja o postojanju dokaza nije primenljiva. Pitanje postoji u drugoj ravni ili u drugoj dimenziji, u oblastima koje su van domaaja dokaza. Primer moe biti klasian filozofski tvrd orah pitanje da li je za vas crveno ono to je i za mene. Moda je vaa crvena moja zelena boja, ili neto sasvim razliito od svih boja koje mogu da zamislim. Filozofi navode ovo pitanje kao jedno od onih na koje se nikad ne moe odgovoriti, bez obzira na budue dokaze. Neki naunici i drugi intelektualci ubeeni su rekao bih, s prevelikim arom da pitanje bojeg postojanja pripada zauvek nedostupnoj PAP kategoriji. Iz ove konstatacije, kao to emo videti, oni esto zakljuuju u procesu nelogine dedukcije kako hipoteza o postojanju Boga i hipoteza o nepostojanju Boga imaju jednaku verovatnou da budu tane. Stanovite koje u zastupati potpuno je drugaije: agnosticizam u vezi sa postojanjem Boga nesumnjivo pripada TAP (privremenoj) kategoriji. Ili Bog postoji ili ne postoji. To je nauno pitanje; jednog dana moda emo otkriti odgovor, a u meuvremenu moemo iznositi jake stavove o verovatnoi. Postoje primeri pitanja na koje se odgovorilo, a smatralo se da e zauvek ostati van domaaja nauke. Slavni francuski filozof Ogist Kont, 1835.

HIPOTEZA O BOGU

65

godine pisao je o zvezdama: Nikada, nijednom metodom, neemo moi da prouavamo njihov hemijski sastav ili mineraloku strukturu. I pre nego to je Kont napisao ove rei, Fraunhofer je poeo da koristi spektroskop za analiziranje hemijskog sastava Sunca. Svi naunici istraivai koji danas koriste spektroskop svakodnevno pobijaju Kontov agnosticizam pomou preciznih analiza hemijskih jedinjenja ak i dalekih zvezda.29 Kakav god bio status Kontovog astronomskog agnosticizma, ova opominjua pria nalae da bi, u najmanju ruku, valjalo dobro razmisliti pre nego to na sav glas proglasimo venu istinitost agnosticizma. Pa ipak, kada je re o Bogu, veliki broj filozofa i naunika to rado ine, poev od T. H. Hakslija, koji je skovao re agnosticizam.30 Haksli je objasnio nastanak kovanice dok se branio od napada koje je ona izazvala. Veleasni dr Vejs, direktor Kraljevog koleda u Londonu, zasuo je prezirom Hakslijev kukaviki agnosticizam:
Moda Haksli vie voli da sebe naziva agnostikom, ali njegovo pravo ime je mnogo starije on je neznaboac, ili, jo bolje, nevernik. Moda nije prijatno rei za nekoga da je nevernik. Moda je to na mestu. ovek koji mora otvoreno izjaviti da ne veruje u Isusa Hrista, i treba da se osea neprijatno.

Haksli nije dozvolio da ovakva vrsta provokacije proe tek tako, te je, kao to se moglo oekivati, 1889. godine usledio njegov izuzetno otar i jedak odgovor (iako nijednog trenutka nije odstupio od naela lepog ponaanja: kao Darvinov buldog, otrio je svoje zube uglaenom viktorijanskom ironijom). Na kraju, poto je verbalno potukao dr Vejsa, Haksli se vratio objanjenju kako je doao do rei agnostik. Drugi su, primetio je
bili potpuno sigurni da su dostigli odreen gnosis* da su, manje-vie, uspeno reili problem postojanja. Bio sam siguran da ja to nisam reio i vrsto sam verovao kako je problem nereiv. Uz Hjuma i Kanta na svojoj strani, nisam smatrao da sam drzak zato to ne odstupam od tog miljenja Razmislio sam, i izmislio naziv agnostik, smatrajui da je potpuno odgovarajui.

U nastavku izlaganja, Haksli objanjava da agnostici nemaju veru, svakako ne negativnu.

* Gnosis (gr.) znanje, saznanje. (Prim. prev.)

66

ZABLUDA O BOGU

Agnosticizam, u stvari, nije verovanje ve metoda, ija je sutina stroga primena jednog naela Naelo moemo izraziti pozitivno: kada se radi o intelektu, sledite svoja ubeenja gde god vas odvedu, bez obzira na druga miljenja. Negativna formulacija bi bila: kada se radi o intelektu, ne uzimajte zdravo za gotovo da su zakljuci izvesni ukoliko nisu dokazani ili ih je nemogue dokazati. Ovo smatram agnostikom verom i ako je ovek usvoji u celini i potpuno, nee se stideti da pogleda svemiru u lice, ta god mu budunost namenila.

Za naunika, ovo su plemenite rei i niko ne moe olako da kritikuje Hakslija. ini se da je Haksli, usredsredivi se na potpunu nemogunost dokazivanja postoji li ili ne postoji Bog, zanemario smisao verovatnoe. injenica da ne moemo dokazati niti opovrgnuti postojanje neega, ne stavlja postojanje i nepostojanje u jednak poloaj. Ne mislim da se Haksli ne bi sloio, i ini mi se da je, kada se upinjao iz sve snage da podri jednu ideju, zapravo osiguravao teren za drugu poentu. Svi smo u nekom trenutku to radili. Za razliku od Hakslija, smatram da je problem postojanja Boga nauna hipoteza ba kao i ostale. Iako je teko proverljiva u praksi, pripada istoj kategoriji privremenog agnosticizma zajedno s kontroverzama o izumiranju iz doba perma i krede. Postojanje ili nepostojanje Boga, nauna je injenica o svemiru koja se moe otkriti, ako ne u praksi, onda u naelu. Ako Bog postoji i odlui da otkrije svoje postojanje, sm on bi buno i nedvosmisleno pruio neoborivi dokaz u svoju korist. ak i ako se boje postojanje ili nepostojanje ne potvrdi, na osnovu dostupnih dokaza i zakljuaka moe se proceniti da verovatnoa jedne od te dve mogunosti znatno premauje pedeset procenata Hajde da ozbiljno razmotrimo ideju o spektru verovatnoe i smestimo ljudske procene o postojanju Boga izmeu dva kraja izvesnosti. Spektar je neprekidan, ali ga moemo predstaviti pomou skale od sedam podelaka. 1. Strogi teist. Verovatnoa postojanja Boga je 100 procenata. Po reima K. G. Junga: Ja ne verujem, ja znam. 2. Veoma velika verovatnoa, ali manja od 100 procenata. De facto teist. Ne mogu zasigurno da znam, ali vrsto verujem u Boga i ivim uz pretpostavku da on postoji.

HIPOTEZA O BOGU

67

3. Vie od 50 procenata, ali ne mnogo preko toga. Tehniki se radi o agnostiku koji tei teizmu. Veoma sam nesiguran, ali sam sklon da verujem u Boga. 4. Tano 50 procenata. Potpuno neutralan agnostik. Potpuno je jednaka verovatnoa da Bog postoji i da ne postoji. 5. Manje od pedeset procenata, ali ne mnogo manje. Tehniki se radi o agnostiku koji naginje ateizmu. Ne znam da li Bog postoji, ali sam sklon da budem skeptian. 6. Veoma niska verovatnoa, ali vea od nule. De facto ateist. Ne mogu zasigurno da znam, ali mislim da Bog verovatno ne postoji i ivim uz pretpostavku da ga nema. 7. Strogi ateist. Znam da nema Boga, jednako sam u to ubeen kao Jung koji zna da Bog postoji. Iznenadio bih se da doznam kako ima mnogo ljudi koji pripadaju sedmoj kategoriji. Ipak sam je ukljuio radi simetrije s prvom kategorijom, koja je prilino brojna. U prirodi je verovanja da se ovek Jung, na primer dri svojih uverenja bez valjanog razloga (Jung je takoe verovao da pojedine knjige s njegove police spontano eksplodiraju uz glasno bum). Ateisti nemaju vere; sm razum ne moe ih odvesti ka potpunom uverenju da neto definitivno ne postoji. Zbog toga je sedma kategorija u praksi znatno praznija od potpuno suprotne prve kategorije, kojoj pripada mnogo vernika. Sebe svrstavam u estu kategoriju, ali naginjem sedmoj. Agnostik sam onoliko koliko sam agnostik po pitanju vila u dnu mog vrta. Spektar verovatnoe odlino funkcionie za TAP (privremeni agnosticizam u praksi). Povrnost bi nas mogla navesti da smestimo PAP (postojani agnosticizam u naelu), u sredinu spektra, sa pedeset procenata verovatnoe da Bog postoji, ali to ne bi bilo tano. PAP agnostici tvrde kako ne moemo odgovoriti ni potvrdno niti odrino na pitanje da li Bog postoji. Oni misle kako je nemogue odgovoriti na ovo pitanje, te bi, zbog toga, trebalo izriito da odbiju da se nau bilo gde unutar ovog spektra verovatnoe. To to ne mogu da znam je li vae crveno isto to i moje zeleno, ne znai da u tome postoji verovatnoa od pedeset procenata. Ponueni predlog je previe besmislen da bi bio dostojan verovatnoe. Pa ipak, veoma je esta greka, i s tim emo se opet susresti, da

68

ZABLUDA O BOGU

se na osnovu premise po kojoj je na pitanje o postojanju Boga u naelu nemogue odgovoriti, zakljuuje kako je podjednako mogue da Bog postoji i da ne postoji. Ova greka se moe objasniti i logikim naelom da je dokazivanje obaveza onoga ko iznosi tvrdnju.* Bertrand Rasel je greku odlino iskazao u tom obliku, koristei parabolu o nebeskom ajniku.31
Mnogi pravoverni ljudi smatraju kako je posao skeptika da obore usvojene dogme, a ne dogmatika da ih dokau. Ovo je, naravno, greka. Ako bih rekao da porcelanski ajnik krui po eliptinoj orbiti oko Sunca, izmeu Zemlje i Marsa, niko ne bi mogao da ospori moju tvrdnju, pod uslovom da sam bio paljiv i napomenuo kako je ajnik isuvie mali i da se ne moe videti ni kroz najmonije teleskope. Ako dalje kaem kako je, s obzirom na to da moju tvrdnju niko ne moe oboriti, nedopustivo da ljudski razum u nju sumnja, s pravom bi se moglo rei da govorim besmislice. Meutim, ako bi postojanje ovakvog ajnika bilo potvreno u drevnim knjigama, ako bi se svake nedelje slavio kao sveti predmet i ideja o njemu utiskivala u umove dece u kolama, oklevanje da se poveruje u postojanje takvog predmeta postalo bi znak ekscentrinosti, a sumnjiavac bi privukao panju psihijatra u doba prosvetiteljstva ili inkvizicije u ranijim vremenima.

Neemo se vie baviti ovom tvrdnjom jer, koliko mi je do sada poznato, niko nije poeo da veruje u ajnik i da mu se klanja. Ukoliko nas pritisnu, neemo oklevati da objavimo svoja vrsta uverenja da ne postoji ajnik koji krui oko Sunca. Pa ipak, strogo posmatrano, svi bi trebalo da budemo ajni agnostici: ne moemo zasigurno da dokaemo da nebeski ajnik ne postoji. U praksi, pomeriemo se od ajnog agnosticizma ka aajnitizmu. Prijatelj, koji je odgajan kao Jevrejin, i jo uvek potuje sabat i druge jevrejske obiaje jer je odan svojoj tradiciji, sebe je opisao kao vilinskog agnostika. On smatra da je postojanje Boga verovatno koliko i postojanje
* Drugim reima, injenica da se ne moe dokazati nepostojanje Boga, nije dokaz njegovog postojanja. (Prim. prev.) Uf! Moda sam ipak prenaglio. U asopisu Independent on Sunday 5. juna 2005. godine objavljena je sledea vest: Malezijski funkcioneri kau da je sekta koja je sagradila sveti ajnik veliine kue prekrila graevinske propise. Takoe videti BBC-jeve vesti na Web stranici.

HIPOTEZA O BOGU

69

vile koja skuplja deje zubie ispod jastuka. Ne moete oboriti nijednu hipotezu, a obe su neverovatne. On je a-teist u istom obimu u kome je i a-vilist. U isto tako maloj meri je i agnostik po oba pitanja. Raselov ajnik se, naravno, moe primeniti kao ilustracija neogranienog broja stvari ije je postojanje mogue i ne moe se osporiti. uveni ameriki advokat Klarens Darou rekao je: Ne verujem u Boga kao to ne verujem ni u Majku gusku. Novinar Endru Muler smatra kako odluka da se neko vee za bilo koju religiju nije ni manje ni vie udna od verovanja da je Zemlja romboidnog oblika i da je kroz kosmos nose Esmeralda i Kit, dva ogromna zelena jastoga.32 Favorit iz mate je nevidljivi, neopipljivi, neujni jednorog, ije postojanje svake godine pokuavaju da dokau deca u kampu Kvest.* Danas je omiljeno boanstvo na Internetu takoe nedokazivo kao Jehova ili ma koje drugo Letea pageti neman. Mnogi tvrde da ih je dotaklo svojim pagetastim pipcima.33 Oduevljen sam jer vidim da je Jevanelje Letee pageti nemani objavljeno kao knjiga,34 i to s velikim odobravanjem. Nisam je proitao, ali zato itati jevanelje kada znate da je tano? Uzgred reeno, to je bilo neminovno desila se Velika shizma, pa je iz toga proistekla Reformi sana crkva Letee pageti nemani.35 Sutina svih ovih udnovatih primera je to to ih je nemogue dokazati, pa ipak niko ne misli da je hipoteza o njihovom postojanju ravnopravna s hipotezom o njihovom nepostojanju. Raselova kljuna ideja je da teret dokazivanja poiva na vernicima, ne na nevernicima. Moja kljuna ideja povezana je s Raselovom i glasi: verovatnoa da postoji ajnik (pageti neman / Esmeralda i Kit / jednorog i tako dalje), nije jednaka s verovatnoom da ne postoji. injenica da se ne moe osporiti postojanje nebeskog ajnika ili vile koja sakuplja zubie, nijednoj razumnoj osobi ne prua nikakav zanimljiv argument. Niko od nas ne osea obavezu da opovrgava postojanje bilo koje od milion nategnutih stvari koje bi mogla smisliti dosetljiva ili neprilina mata. Kada me pitaju da li sam ateist, volim da istaknem kako je osoba koja mi je postavila pitanje takoe ateist kada imamo na
* Osnivai kampa Kvest (Camp Quest) usmerili su ameriku instituciju letnjeg kampa u sasvim poeljnom smeru. Ovaj kamp se razlikuje od drugih letnjih kampova, koji su organizovani u religioznom i izviakom duhu. Kamp Kvest osnovali su Edvin i Helen Kejgin u Kentakiju, a njime upravljaju sekularni humanisti koji podstiu decu da razmiljaju svojom glavom dok uivaju u svim uobiajenim arima kampovanja (www.camp-quest.org). Sada su se pojavili i drugi kampovi u kojima se deca ue u istom duhu. Izgraeni su u amerikim dravama Tenesi, Minesota i Ohajo, te u Kanadi.

70

ZABLUDA O BOGU

umu Zevsa, Apolona, Amona Ra, Bla, Tora, Votana, Zlatno tele ili Leteu pageti neman. Ja samo dodajem jo jednog boga. Svi smatramo kako imamo pravo da izrazimo krajnji skepticizam do take otvorenog i potpunog neverovanja ali kada su u pitanju jednorozi, vile te grki, rimski, egipatski ili vikinki bogovi, oko toga se (danas) vie niko ne trudi. U sluaju avramovskog Boga, i dalje se trudimo jer znatan deo stanovnitva s kojim delimo planetu snano veruje da on postoji. Bez obzira na to to je verovanje u Boga rasprostranjeno, za razliku od verovanja u nebeski ajnik, ne znai da za tvrdnju o postojanju Boga vie ne vai obaveza dokazivanja onoga ko je iznosi, premda moda tako izgleda u praksi. Nemogunost dokazivanja bojeg postojanja trivijalna je i prihvaena, ali samo u smislu da nikada ne moemo apsolutno dokazati nepostojanje bilo ega. Nevano je da li se hipoteza o postojanju Boga moe opovrgnuti ili ne, ve da li je njegovo postojanje verovatno. To je neto sasvim drugo. Pojedine nedokazive stvari se po oseaju odreuju kao manje verovatne nego druge slabo dokazive stvari. Nema razloga da problem bojeg postojanja izuzmemo od razmatranja u spektru verovatnoe. Takoe, samo zato to postojanje Boga moemo ili ne moemo osporiti, sigurno nema razloga da pretpostavimo kako verovatnoa da on postoji iznosi pedeset procenata. Naprotiv, to emo uskoro i videti.

NOMA
Kao to se Tomas Haksli upirao iz sve snage da iskae licemerno divljenje posve nepristrasnom agnosticizmu, onom koji se naao usred moje skale sa sedam nivoa, tako i teisti ine isto, iz drugog smera i iz podjednakog razloga. To je sredinje mesto u knjizi Dokinsov Bog: geni, memi i poreklo ivota (Dawkins God: Genes, Memes and the Origin of Life), teologa Alistera Makgrata. Nakon potenog osvrta na moje naune radove, to zavreuje divljenje, ini se da pisac u svom opovrgavanju nudi samo jedno: neporecivu, ali nedostojno slabanu kljunu misao da se postojanje Boga ne moe osporiti. Dok sam itao stranicu za stranicom Makgratove knjige, na marginama sam zapisivao ajnik. Opet prizivajui T. H. Hakslija, Makgrat kae: Kad je Haksliju bilo preko glave i teista i ateista s njihovim beznadeno dogmatskim izjavama zasnovanim na nedostatnim empirijskim dokazima, obznanio je da se pitanje Boga ne moe reiti naunom metodom.

HIPOTEZA O BOGU

71

Na slian nain Makgrat se poziva i na Stivena Dej Gulda: *Da kaem svim svojim kolegama, po ko zna koji put (od neobaveznih razgovora na fakultetu do uenih traktata): nauka naprosto ne moe (primenom svojih legitimnih metoda) da prosudi da li je Bog vrhovni nadzornik prirode. Mi ne potvrujemo niti poriemo; mi to samo ne moemo prosuivati kao naunici. Ako izuzmemo samouveren, gotovo uvredljiv ton Guldove izjave, ime se zapravo moe opravdati izreeno? Zato kao naunici ne moemo da razmatramo pitanje Boga? I zato Raselov ajnik ili Letea pageti neman nisu podjednako otporni na nauni skepticizam? Kao to u ubrzo pokazati, svemir iji je tvorac vrhovni nadzornik, bio bi sasvim drugaiji od svemira bez tvorca. Zato to nije nauno pitanje? Guld je naroito razvio svoju umenost upinjanja iz sve snage da se zauzme pravi stav, u svojoj manje cenjenoj knjizi Stene vremena (Rocks of Ages). U njoj je skovao akronim NOMA od izraza nonoverlapping magi steria nepreklapajue oblasti:
Mrea, ili oblast, nauke, prua se po empirijskom delokrugu: od ega je sazdan svemir (injenica) i zato funkcionie tako kako funkcionie (teorija). Oblast religije obuhvata pitanja konanog znaenja i moralne vrednosti. Te dve oblasti se ne preklapaju, niti pokrivaju sve oblasti istraivanja (uzmite u obzir, primerice, podruje umetnosti i znaenja lepote). Da se pozovem na stari klie, nauka se bavi starou stena, a religija stenom vremena; nauka prouava nebo, a religija kako dospeti u nebesa.

Ovo izvrsno zvui sve dotle dok malo ne razmislite. Kakva su to sutinska pitanja koja su namenjena iskljuivo religiji, a pred kojima nauka mora da se smerno povue? Martin Ris, uvaeni kembriki astronom koga sam ve pominjao, na poetku knjige Nae kosmiko stanite (Our Cosmic Habitat) postavio je dva pitanja koja su kandidati za nareena sutinska pitanja i ponudio odgovor u skladu s tumaenjem NOMA. Vanija zagonetka je zato
* Stiven Dej Gould (19412002), ameriki paleontolog, evolucioni biolog i istoriar nauke. Vrstan pisac i popularizator darvinistikog pogleda na svet, autor brojnih knjiga kojima se odluno suprotstavljao kreacionizmu. Nije podravao ideju da prirodna selekcija deluje iskljuivo na nivou gena, zbog ega je u naunoj javnosti proglaen za Dokinsovog protivnika. U svojoj knjizi avolov kapelan Riard Dokins je Guldu posvetio esej Nedovrena prepiska sa velikim darvinistom. (Prim. ur.)

72

ZABLUDA O BOGU

ita postoji. ta udahnjuje ivot jednainama i zbog ega postoje u pravom svemiru? Ta pitanja prevazilaze nauku: ona su u domenu filozofa i teologa. Sklon sam da kaem sledee: premda ta pitanja prevazilaze nauku, ona svakako prevazilaze i oblast teologije (sumnjam da bi se filozofi zahvalili Martinu Risu to ih je svrstao u isti ko s teolozima). U iskuenju sam da odem jo dalje i upitam u kom se to smislu za teologe moe rei da imaju oblast. I danas mi je zabavna opaska nekadanjeg direktora mog koleda u Oksfordu. Mlad teolog se prijavio za mesto asistenta istraivaa, a njegova doktorska teza o hrianskoj teologiji navela je direktora da izjavi: Sumnjam da je to uopte predmet. Zato se smatra da teolozi mogu razreiti temeljna kosmoloka pitanja, a naunici ne mogu? U drugoj svojoj knjizi prisetio sam se rei oksford skog astronoma koji je, kad sam mu postavio ona ista duboka pitanja, odgovorio: Sada smo iskoraili iz oblasti nauke. Ovde moram prepustiti re naem dobrom prijatelju kapelanu. Nisam bio dovoljno vispren da uzvratim reenicom koju sam kasnije napisao: Ali zato kapelanu? Zato ne vrtlaru ili efu kuhinje? Zato naunici tako kukaviki uvaavaju ambicije teologa da se bave pitanjima na koja ne mogu odgovoriti s nita vie strunosti od samih naunika? Zamoran je klie (koji je, za razliku od mnogih kliea, jo i neistinit) po kome se nauka bavi pitanjima koja poinju sa kako, dok je samo teologija kadra da odgovori na pitanja koja poinju sa zato. Kakvo je to pitanje koje poinje sa zato? Nije svako pitanje na ijem je poetku upitna re zato ujedno i opravdano pitanje. Zato je rog jednoroga upalj? Neka pitanja nisu vredna razmatranja. Koje je boje apstrakcija? Na ta mirie nada? Ako se pitanje moe uobliiti u gramatiki ispravnu reenicu, to ne znai da je ono smisleno ili da zavreuje nau ozbiljnu panju. ak i kada nauka ne moe odgovoriti na realno pitanje, ne znai da religija moe. Moda postoje izvesna istinski velika i vana pitanja koja e zauvek ostati van domaaja nauke. Moda kvantna teorija ve kuca na vrata nepojamnog. Ukoliko nauka ne moe da odgovori na neko pitanje, zato bi iko pomislio da religija moe? Sumnjam da su oba astronoma, iz Kembrida i Oksforda, zaista poverovali kako su teolozi iole struniji da odgovore na pitanja koja prevazilaze moi nauke. Rekao bih da su se astronomi trudili da budu utivi: teolozi nita vredno ne kau ni o emu drugom; hajde da ih odobrovoljimo tako to emo im ponuditi neku temu, pa neka razmiljaju o par pitanja na koja niko ne ume da odgovori i moda

HIPOTEZA O BOGU

73

nikada nee. Za razliku od mojih prijatelja astronoma, ne mislim da bi teologe trebalo odobrovoljiti bilo kakvom temom. Jo uvek ne vidim dobar razlog na osnovu kog bih pretpostavio kako je teologija struna oblast saznanja (nasuprot biblijskoj istoriji, knjievnosti itd.). Na slian nain, svi se moemo sloiti kako je u najmanju ruku sporno pravo nauke da nas poduava moralnim vrednostima. Da li Guld uistinu eli prepustiti religiji pravo da nam ukazuje ta je dobro a ta je loe? Ne treba dati religiji dozvolu da nas poduava ta da radimo samo zato to ne moe niim drugim doprineti ljudskoj mudrosti. O kojoj religiji uopte govorimo? Onoj u ijem smo duhu sluajno vaspitavani? Kom poglavlju koje knjige u Bibliji treba da se okrenemo jer ti delovi nisu ni najmanje ujednaeni, a neki su, po svim razumnim merilima, odvratni. Koliko je osoba sklonih doslovnom tumaenju proitalo dovoljno puta Bibliju da zna kako je propisana smrtna kazna za preljubu, skupljanje granja na sabat i za nepotovanje roditelja? Ako odbacimo Knjigu ponovljenih zakona i Knjigu Levitsku (to ine svi prosveeni savremenici), po kom kriterijumu treba da odluimo koje emo moralne vrednosti religije pri hvatiti? Treba li da biramo poneto iz svih svetskih religija dok ne pronaemo uenje o moralnosti koje nam najvie odgovara? Ako je tako, opet se moramo upitati po kom kriterijumu biramo? Ukoliko imamo objektivni kriterijum pri izboru religijskih moralnih normi, zato se ne reimo posrednika i izaberemo moralne norme bez religije? Tim pitanjima vratiu se u sedmom poglavlju. Ne mogu prihvatiti da je Guld zaista mislio ba sve kako je napisao u Stenama vremena. Kao to sam rekao, svi smo krivi to se upinjemo da budemo utivi pred nedostojnim, ali monim oponentom, i jedino mogu da mislim kako je i Guld upravo to radio. Mogue je da zaista stoji iza svoje nedvosmisleno vrste izjave o tome da nauka nema ta da kae o postojanju Boga: Mi ne potvrujemo niti poriemo; mi to samo ne moemo prosuivati kao naunici. Ovo zvui kao trajni i nepopravljivi agnosticizam, pravi PAP . Ukazuje na to da nauka ak ni o tom pitanju ne moe da iskae sudove verovatnoe. Ova izuzetno rasprostranjena zabluda koju mnogi ponavljaju kao mantru, ali je malo ko o njoj razmiljao oliava takozvano siromatvo agnosticizma. Uzgred, Guld nije objektivan agnostik ve strogo naginje de facto ateizmu. Na kakvim osnovama poiva njegov sud o tome da nema niega to bi se dalo izgovoriti o postojanju Boga? Prema hipotezi o Bogu, u stvarnosti u kojoj bitiemo postoji i natprirodna sila koja je sazdala svemir i barem prema mnogim verzijama ove

74

ZABLUDA O BOGU

hipoteze odrava ga i ak mu pomae inei uda, kojima se povremeno naruavaju njeni nepromenljivi zakoni. Jedan od vodeih engleskih teologa, Riard Svinbern, iznenaujue jasno predoava temu svoje knjige Ima li Boga? (Is There a God?):
Teisti tvrde da Bog ima mo stvaranja, ouvanja i unitavanja svega, bilo da je veliko ili malo. On moe naterati objekte da se kreu i rade sve drugo On pokree planete onako kako je Kepler otkrio da se kreu, ili ini da barut eksplodira kad primaknemo ibicu; ili, ini da planete pou razliitim putanjama, i da hemijske supstance eksplodiraju ili ne eksplodiraju u razliitim uslovima od onih koji trenutno odreuju njihovo ponaanje. Boga ne sputavaju zakoni prirode; on je nainio te zakone i moe ih promeniti ili ih privremeno ukinuti ako tako odlui.

Kako je to jednostavno! ta god da je, ovo je veoma daleko od nepreklapajuih oblasti. Ma ta drugo kazali naunici koji se priklanjaju koli miljenja o razdvojenim oblastima, trebalo bi da uvide kako je svemir s natprirodnim inteligentnim tvorcem umnogome drugaiji od svemira koji nema takvog tvorca. Razlika izmeu dva hipotetika svemira u naelu je sutinska, premda ne tako oigledna u praksi. Ona podriva samodovoljnu primamljivu izjavu po kojoj nauka mora biti sasvim nema kad se iznosi glavna tvrdnja religije o postojanju. Postojanje ili nepostojanje superinteligentnog tvorca nesumnjivo je nauno pitanje, ak i ako to u praksi nije oigledno ili nije jo uvek. Nauno valja proveriti i istinitost ili neistinitost svake prie o udima na koju se religija poziva kako bi zadivila brojne vernike. Da li je Isusov otac bio ovek, ili je njegova majka bila devica u vreme njegovog roenja? Bilo da ima ili nema dovoljno preostalih dokaza na osnovu kojih bi se izveo zakljuak, to je i dalje strogo nauno pitanje na koje treba odgovoriti potvrdno ili odrino. Da li je Isus digao Lazara iz mrtvih? Da li je sm vaskrsao tri dana nakon raspea? Na svako takvo pitanje postoji strogo nauni odgovor, bez obzira na to jesmo li u stanju da ga otkrijemo u praksi ili nismo. Uz malo verovatnu pretpostavku da e ozbiljni dokazi ikada biti dostupni, pri traenju odgovora koristili bismo isto i potpuno naune metode. Da biste to jasnije istakli, zamislite udesan splet okolnosti: arheolozi forenziari iskopali su dokaze u vidu DNK materijala koji ukazuju na to da Isus zaista nije imao biolokog oca. Moete li da zamislite pobornike religije kako sleu ramenima

HIPOTEZA O BOGU

75

i govore neto bar izdaleka slino ovome: Pa ta onda? Za teoloka pitanja nauni dokazi potpuno su nevani. Pogrena oblast! Nas zanimaju samo krajnja pitanja i moralne vrednosti. Ni DNK niti ijedan drugi nauni dokaz uopte nije bitan za ta pitanja. Ovo je, naravno, ala. Moete se kladiti da bi verski apologeti prigrlili i obznanili na sva zvona svaki nauni dokaz, kad bi se koji pojavio. NOMA je popularna samo zato to nema dokaza u prilog hipotezi o Bogu. Onog trenutka kad bi se pojavila i najmanja naznaka potvrda religijskog verovanja, pobornici religije ne bi asili ni asa da zafrljae koncept NOMA kroz prozor. Bez obzira na umne teologe (ak i oni rado kazuju prie o udima manje upuenima kako bi proirili pastvu), rekao bih da vernici navodna uda smatraju najjaim dokazom istinitosti njihove religije; a uda se, po definiciji, kose s naunim principima. ini se da Rimokatolika crkva s jedne strane tei konceptu NOMA, ali da s druge strane smatra kako je izvoenje uda osnovni uslov da bi neko bio proglaen svecem. Pokojni belgijski kralj kandidat je za sveca zbog toga to se protivio legalizaciji abortusa. Sada se sprovode ozbiljna istraivanja ne bi li se otkrilo da li se molitvama upuenim njemu nakon njegove smrti, moe pripisati kakvo udotvorno isceljenje. Ne alim se. Zbilja je tako, i to je uobiajeno za prie o svecima. Pretpostavljam da je uenijim crkvenim krugovima zbog svega toga neugodno. Zato bi pod okriljem Crkve ostali krugovi koji su zasluili epitet ueni, tajna je velika koliko i one tajne u kojima teolozi uivaju. Suoen s priama o udima, Guld bi verovatno uzvratio sledeim argumentima. Sutina nepreklapajuih oblasti jeste obostrana nagodba. im religija zakorai u oblast nauke i pone da petlja s udima u stvarnom svetu, ona prestaje da bude religija u onom vidu u kome je Guld brani, i tu puca njegova amicabilis concordia. Religiju bez uda kakvu brani Guld, ne bi priznali mnogi verujui teisti to sede u crkvenim klupama ili klee na tepihu za molitvu. To bi za njih uistinu bilo gorko razoaranje. Da parafraziram ono to je Alisa rekla o sestrinoj knjizi, pre no to je upala u Zemlju uda kakva je korist od Boga koji ne ini uda i ne usliava molitve? Setite se kako je Embrouz Birs duhovito definisao glagol moliti se: Traiti da se ponite zakoni svemira zarad jednog jedinog molitelja koji je, po svemu, toga nedostojan. Neki sportisti veruju kako im Bog pomae da pobede protivnike koji, kad smo kod toga, nita manje ne zavreuju njegovu naklonost. Ima vozaa koji veruju da im je Bog sauvao mesto za parkiranje i tako verovatno liio nekog drugog

76

ZABLUDA O BOGU

tog mesta. Takav teizam je neprijatno rairen, i malo je verovatno da e na njega uticati ma ta tako (naizgled) razumno kao to je NOMA. Hajde da sledimo Gulda i ogolimo religiju do neke vrste neutralnog minimuma: nema uda, nema linog optenja izmeu Boga i nas u oba smera, nema zavitlavanja sa zakonima fizike, nema upadanja na teritoriju nauke. Postoji tek mali deistiki upliv u poetne uslove svemira da bi, kad za to doe vreme, mogle da nastanu zvezde, elementi, hemija i planete, i razvije se ivot. Zar to nije odgovarajua podela? Zar NOMA ne bi mogla da preivi ovako skromnu i nepretencioznu religiju? Moda biste mogli to pomisliti. Rekao bih da je ak i neutralan Bog, Bog NOMA, premda manje nasilan i nevet od avramovskog Boga, i dalje, ako poteno zagledate, samo nauna hipoteza. Da se vratim na poentu: svemir u kome osim nas postoje i bia koja sporije evoluiraju, umnogome se razlikuje od svemira s prvobitnom inteligentnom silom koja ga je nainila i usmerava ga. Prihvatam da u praksi moda ne bi bilo tako lako razlikovati jednu vrstu svemira od druge. I pored toga, u tezi o krajnjem tvorcu postoji neto sutinski posebno, a istu posebnost ima i njena jedina znana alternativa: postepena globalna evolucija. Ove hipoteze su vrlo blizu stanja nepomirljive razliitosti. Evolucija jedina zaista nudi objanjenje za postojanje entiteta koji bi, u praktinom smislu, bili odbaeni zbog same svoje neverovatnosti. Kao to u pokazati u etvrtom poglavlju, zakljuak u vezi sa ovim argumentom, vrlo je blizu da bude nepovratno koban za hipotezu o Bogu.

Veliki ogled o molitvi

Veliki ogled o molitvi je zabavan, ako ne jadan primer uda: da li molitva za bolesne pomae da se oni oporave? Ljudi se esto mole za bolesne, i privatno i na zvaninim mestima za bogosluenje. Darvinov roak Fransis Golton prvi je s naunog stajalita analizirao jesu li molitve za ljude delotvorne. Primetio je da se svake nedelje, u crkvama irom Engleske, itave pastve javno mole za zdravlje kraljevske porodice. Zar ne bi onda trebalo da oni budu mnogo zdraviji od nas ostalih za koje se mole samo najblii i najdrai?* Golton je to istraio i nije pronaao nikakvu statistiku razliku. Moda je njegova namera bila satirina, kao i kad se
* Kad je moj koled u Oksfordu izabrao direktora koga sam ranije citirao, nastavniki kolegijum nazdravljao mu je tri veeri zaredom. U svom govoru za treom veerom, ljubazno je uzvratio: Ve se oseam bolje.

HIPOTEZA O BOGU

77

molio nad sluajno izabranim parcelama ne bi li utvrdio hoe li biljke rasti bre (nisu rasle bre). Fiziar Rasel Stanard (kako emo videti, jedan od trojice dobro poznatih engleskih religioznih naunika) nedavno se zaloio za inicijativu koju je pokrenula naravno Fondacija Templton, da se eksperimentalno dokau tvrdnje kako molitve poboljavaju zdravlje obolelih.36 Ako se valjano preduzmu, takvi ogledi moraju biti dvostruko slepi* i to pravilo se strogo potuje. Nasumce izabrani pacijenti podeljeni su na eksperimentalnu grupu (oni za koje su se molili) ili kontrolnu grupu (oni za koje se nisu molili). Ni pacijenti niti lekari ili bolniari, a ni sami prireivai eksperimenta, nisu smeli da znaju kojim pacijentima su upuene molitve, a koji su spadali u kontrolnu grupu. Samo oni koji su se molili u ovom ogledu morali su da znaju imena pojedinaca za koje su se molili da nije bilo tako, na koji nain bi se onda molili za njih, a ne za neke druge? Saoptena su im samo imena i poetna slova prezimena. Po svoj prilici, ti bi podaci bili dovoljni Bogu da izabere odgovarajuu bolesniku postelju. Sama ideja da se sprovede ovakav eksperiment u velikoj meri moe izazvati podsmeh, a upravo se to i desilo. Koliko mi je poznato, Bob Njuhart nije napravio ske na tu temu, ali mogu razgovetno da ujem njegov glas:
ta kae, Gospode? Ne moe me izleiti jer sam u kontrolnoj grupi? . . . Aha, znai nije dovoljno to to se tetka moli za mene. Ali, Gospode, gospodin Evans u susednoj sobi . . . ta ree, Gospode? . . . Gospodin Evans je dobijao hiljadu molitvi dnevno? Ali, Gospode, on ne poznaje toliko ljudi . . . ta, pominju ga samo kao Dona E. Ali, Gospode, kako si znao da nisu mislili na Dona Elsvordija?. . . Dobro, jasno mi je da si iskoristio svoju svemonost da razlui ko je Don E. Ali, Gospode . . .

Odluno odbacujui svako ruganje, istraivaki tim pod rukovodstvom doktora Herberta Bensona, kardiologa na Medicinskom institutu za um i telo nedaleko od Bostona stoiki je nastavio, potroivi 2,4 miliona dolara Templtonovog novca. Predstavnici ove fondacije dali su saoptenje za tampu i citirali su izjavu dr Bensona da veruje kako su sve brojniji
* U dvostruko slepom ogledu (engl. double blind experiment) ni ispitanici (pacijenti, dobrovoljci koji se podvrgavaju ogledu) ni osobe koje sprovode ogled (lekari, bolniari, psiholozi) ne znaju ko je od ispitanika u eksperimentalnoj, a ko u kontrolnoj grupi. (Prim. ur.)

78

ZABLUDA O BOGU

dokazi o delotvornosti posrednike molitve u medicinskim uslovima. Ohrabrujua je, dakle, bila injenica to se istraivanje nalo u dobrim rukama, s malim izgledima da ga pokvare skeptina oseanja. Dr Benson i njegov tim nadgledali su 1802 pacijenta u est bolnica, a svi pacijenti bili su podvrgnuti ugraivanju koronarnog bajpasa. Pacijenti su bili podeljeni u tri grupe. U prvoj grupi bili su pacijenti za koje su se molili, ali oni to nisu znali. Drugu (kontrolnu) grupu inili su pacijenti za koje se nisu molili, a oni to nisu znali. U treoj grupi su se nalazili pacijenti za koje su se molili i koji su to znali. Delotvornost posrednike molitve testira se tako to se porede prva i druga grupa. Trea grupa slui za testiranje moguih psihosomatskih efekata kod pacijenata koji znaju da se za njih mole. Za pacijente su se molili vernici u tri crkve udaljene od bolnica u Minesoti, Masausetsu i Misuriju. Moliteljima su data samo imena i poetna slova prezimena svakog pacijenta za koga je trebalo da se mole. Da bi se eksperiment dobro izveo, treba ga to vie standardizovati, pa su stoga vernici dobili uputstvo da u molitve ubace frazu za uspenu operaciju s brzim i dobrim oporavkom bez komplikacija. Rezultati, objavljeni u asopisu American Heart Journal aprila 2006, bili su oigledni. Nije bilo razlike izmeu pacijenata kojima su posveene molitve i onih kojima nisu. Kakvog li iznenaenja! Razlika je uoena izmeu pacijenata koji su znali da su se za njih vernici molili i onih koji to nisu znali; ali razlika je ukazivala na neto sasvim drugo. Oni koji su znali da su im podarene molitve doiveli su znatno vie komplikacija od pacijenata koji to nisu znali. Je li se to Bog ljutnuo da bi izrazio negodovanje zbog itavog luckastog poduhvata? Verovatnije je da su pacijenti koji su znali da se vernici za njih mole bili zbog toga izloeni dodatnom stresu: strepnja zbog nastupa, kako su to objasnili organizatori eksperimenta. Dr arls Betija, lan istraivakog tima, izjavio je: Moda ih je to uinilo nesigurnima, i pitali su se jesu li zaista toliko bolesni da su zbog toga sazvali vernike da se mole. U dananjem drutvu koje je spremno da svaku raspravu iznese pred sud, da li je opravdano nadati se da bi pacijenti koji su pretrpeli komplikacije na srcu usled saznanja da su za njih preduzete eksperimentalne molitve, mogli da podnesu zajedniku tubu protiv Fondacije Templton? Ne iznenauje da su se teolozi usprotivili ovoj studiji, moda strepei od izgleda da izvrgne religiju ruglu. Nakon neuspeha te studije, oksfordski teolog Riard Svinbern izneo je svoje neslaganje potkrepljeno time to e Bog usliiti samo molitve koje su upuene iz valjanih razloga.37 Molitvom za jednu osobu a ne za neku drugu, jer je tako odlueno bacanjem

HIPOTEZA O BOGU

79

kocke u dvostruko slepom ogledu, nije se stekao valjani razlog. Bog bi to prozreo. Upravo to je bila sutina moje satire u stilu Boba Njuharta, i Svinbern ima pravo da uini to isto. Ostatak Svinbernovog rada pokazuje kako je on daleko od satire. Nije mu prvi put kako nastoji da opravda patnju u svetu kojim upravlja Bog:
Patnja mi prua priliku da pokaem hrabrost i strpljenje. Vama prua priliku da pokaete saoseajnost i pomognete mi da ublaim patnju. A drutvu prua priliku da odabere hoe li ili nee uloiti brdo para kako bi se pronaao lek za odreenu vrstu patnje . . . Iako dobri Bog ali to patimo, njegova najvea briga svakako je da svi mi pokaemo strpljenje, saoseajnost i dareljivost i da oblikujemo svoju estitu linost. Nekim ljudima je zarad njih samih preko potrebno da budu bolesni, dok je nekima preko potrebno da budu bolesni kako bi ostalima ponudili vane izbore. Pojedini se samo tako mogu podstai da ozbiljno izaberu kakve e linosti postati. Drugima bolest nije toliko od koristi.

Ovo preterano rasuivanje, tako prokleto svojstveno teolokom umu, sea me na jednu televizijsku raspravu u kojoj sam uestvovao sa Svinbernom i s naim kolegom sa Oksforda, profesorom Piterom Atkinsom. U jednom trenutku, Svinbern je pokuao da opravda holokaust uz objanjenje kako je to za Jevreje bila izvrsna prilika da iskau hrabrost i uzvienost. Piter Atkins je sjajno reagovao zareao je: Dabogda ti goreo u paklu.* Dalje u Svinbernovom tekstu nailazimo na jo jedan tipian primer teolokog rasuivanja. Ispravno iznosi sledee: da je Bog hteo da pokae kako postoji, naao bi bolje naine da to uini, a ne bi blago izmenio statistike podatke o oporavku sranih bolesnika iz eksperimentalne i kontrolne grupe. Da Bog postoji i da eli da nas uveri u svoje postojanje, mogao bi da preplavi svet superudima. Sad sledi Svinbernov biser: Ionako ima prilino dokaza o bojem postojanju, a previe dokaza bi nam kodilo. Previe dokaza bi nam kodilo! Proitajte ponovo. Previe dokaza bi nam kodilo. Riard Svinbern, nedavno penzionisan, jedan je od najznamenitijih britanskih univerzitetskih profesora teologije, i lan
* U konanoj verziji emisije taj deo je izostavljen. Nareena Svinbernova izjava svojstvena je njegovom teolokom sistemu i na to ukazuje vrlo slina opaska o Hiroimi koju je izneo u knjizi Postojanje Boga (The Existence of God, objavljena 2004): Pretpostavimo da je od atomske bombe baene na Hiroimu izgorela samo jedna osoba manje. Onda bi bilo manje mogunosti za hrabrost i saoseanje

80

ZABLUDA O BOGU

je Britanske akademije. Ako takvog teologa elite, nema mnogo istaknutijih. Ili moda ne elite teologa. Svinbern nije jedini teolog koji se odrekao istraivanja nakon to je ono propalo. Veleasnom Rejmondu Lorensu dareljivo je ponueno da iznese lini stav u New York Timesu kako bi objasnio zato e odgovornim religioznim voama laknuti jer nije pronaen dokaz o delotvornosti posrednike molitve.38 Da li bi pevao drugu pesmu da je Benson u svojoj studiji uspeo da pokae mo molitve? Moda ne bi, no zasigurno bi to uinili mnogi drugi svetenici i teolozi. Tekst veleasnog Lorensa prevashodno e biti upamen zbog ovog otkrovenja: Nedavno mi je kolega priao o pobonoj, obrazovanoj eni koja je optuila lekara jer je pogreno leio njenog mua. Navela je da se u danima pre nego to e njen mu umreti, lekar nije molio za njega. Skepticima koje je inspirisala NOMA pridruili su se drugi teolozi i oni tvrde da je takvo prouavanje molitve traenje novca jer su natprirodni uplivi po definiciji van dosega nauke. Kao to su u Fondaciji Templton ispravno uoili kad su finansirali studiju, navodna mo posrednike molitve makar je u naelu u oblasti nauke. Mogue je sprovesti dvostruko slepi eksperiment i to je i uinjeno. Rezultat je mogao da bude pozitivan. Da jeste, moete li zamisliti da bi ga se ijedan pobornik religije odrekao uz obrazloenje da nauna istraivanja nemaju nikakve veze s pitanjima religije? Svakako da ne bi. Suvino je rei da negativni rezultati eksperimenta nee potresti verujue. Bob Bart, direktor svetenike slube u Misuriju, odakle je bila jedna grupa molitelja, uesnika eksperimenta, rekao je: Vernik moe da izjavi kako je ova studija zanimljiva, ali mi se ve dugo molimo i videli smo da su molitve usliene, znamo da su delotvorne, a istraivanje molitve i duhovnosti jo je u povoju. Kako da ne: vera nam govori da su molitve delotvorne, pa ako i nema dokaza, moliemo se i dalje dok ne dobijemo eljeni rezultat.

kola evolucionista Nevil emberlen

Mogui skriveni motiv pojedinih naunika da ustrajavaju u konceptu NOMA po kome je hipoteza o Bogu imuna na nauku lei u naroitim politikim prioritetima u Americi koji su posledica pretnje to dolazi od populistikog kreacionizma. U nekim delovima SAD, nauka je na udaru dobro organizovane, politiki dobro povezane i, iznad svega,

HIPOTEZA O BOGU

81

dobro finansirane opozicije, a uenje o evoluciji nalazi se u prvim borbenim redovima. Naunicima se moe oprostiti to se oseaju ugroeno, jer istraivanja najveim delom finansira vlada, a izabrani predstavnici moraju da odgovaraju svojim biraima, onima neukima i s predrasudama, isto kao i onima koji su dobro upueni. U nastojanju da se uzvrati na takve pretnje, pojavio se lobi za odbranu evolucije koji najoitije zastupa Dravni centar za nauno obrazovanje (National Center for Science Education, NCSE). Centrom rukovodi Judini Skot, neumoran borac za interese nauke; ona je nedavno objavila knjigu Evolucija naspram kreacionizma (Evolution vs. Creationism). Jedan od glavnih politikih ciljeva Centra jeste pridobijanje i angaovanje sledbenika razumnog religijskog miljenja: umerene struje svetenstva koje ne vidi evoluciju kao problem i moda je smatra nebitnom za svoju veru (ili ak, na neki neobian nain, smatra da podupire veru). Lobi za odbranu evolucije nastoji da privue upravo tu umerenu struju svetenika, teologa i nefundamentalistikih vernika, koji se srame kreacionizma jer slabi ugled religije. Jedan od naina da to urade jeste da upru iz sve snage kako bi im se pribliili i to prihvatanjem koncepta NOMA usvajanjem miljenja po kome je nauka posve bezopasna jer nije povezana s religijskim tvrdnjama. Filozof Majkl Rus jo je jedan istaknut predstavnik kole koju bismo mogli nazvati kola evolucionista Nevil emberlen*. Rus je vatreni borac protiv kreacionizma,39 i na papiru i u sudnici. Tvrdi da je ateist, ali u tekstu objavljenom u Playboyu iznosi sledei stav:
mi kojima je nauka u srcu, moramo uvideti kako je neprijatelj naih neprijatelja na prijatelj. Evolucionisti su suvie vremena utroili na vreanje moguih saveznika. Ateisti provode mnogo vremena obruavajui se na saoseajne hriane umesto da se usprotive kreacionistima. Kad je papa Jovan Pavle II napisao pismo u kome izraava podrku darvinizmu, Riard Dokins je odgovorio da je papa licemer, da njegov stav o nauci nije iskren, te da je njemu (Dokinsu) drai poteni fundamentalista.

S isto taktikog stanovita, uoavam da je Rusovo poreenje naizgled slino s borbom protiv Hitlera: Vinstonu erilu i Frenklinu Ruzveltu nisu se dopadali Staljin i komunizam. Borei se protiv Hitlera, shvatili su da ipak
* Nevil emberlen, britanski politiar, premijer od 19371940. U politikim stavovima pokazao je popustljivost prema Hitlerovim osvajakim tenjama. (Prim. prev.)

82

ZABLUDA O BOGU

moraju da sarauju sa Sovjetskim Savezom. Tako i evolucionisti svih vrsta moraju da sarauju u borbi protiv kreacionizma. Najzad dolazim do izjave mog kolege, Derija Kojna, genetiara iz ikaga, o tome kako Rus
ne uspeva da pronikne u pravu prirodu sukoba. Ne radi se samo o evoluciji naspram kreacionizma. Za naunike kao to su Dokins i Vilson [E. O. Vilson, slavni biolog s Harvarda], pravi rat se odvija izmeu racionalizma i praznoverja. Nauka je samo jedan oblik racionalizma, dok je religija najei oblik praznoverja. Kreacionizam je tek simptom onoga to oni vide kao veeg neprijatelja: religije. Religija moe postojati bez kreacionizma, kreacionizam ne moe postojati bez religije.40

Neto mi je ipak zajedniko s kreacionistima. Slino meni, a za razliku od pripadnika emberlenove kole miljenja, oni ne ele da imaju nikakva posla s konceptom NOMA i njenim nepreklapajuim oblastima. Daleko od toga da kreacionisti potuju odvojenost naune oblasti vie nego ita vole da gaze svojim prljavim onovima svud po njoj. Prljavo se i bore. U sudskim procesima koji se vode po raznim amerikim zabitima, advokati kreacionista tragaju za evolucionistima koji su otvoreni ateisti. Naalost, znam da sam i ja tako prozivan. To je delotvorna taktika, jer e se meu nasumce izabranim porotnicima verovatno nai i pojedinci koji su vaspitani u uverenju da su ateisti sami avoli, u istom rangu s pedofilima i teroristima (oni su danas ono to su nekad bile vetice iz Salema i Makartijevi komunisti). Svaki advokat kreacionista koji bi me pozvao da svedoim, odmah bi pridobio porotu jednostavnim pitanjem: Da li je vae znanje o evoluciji uticalo na to da postanete ateist? Morao bih da odgovorim potvrdno i jednim udarcem bih odbio od sebe svu porotu. Pravno valjan odgovor svetovnog lica trebalo bi da glasi: Moja verska ubeenja, ili nepostojanje tih ubeenja, moja su lina stvar i ne tiu se ovoga suda niti su ma kako povezana s mojim bavljenjem naukom. Ovo ne bih mogao iskreno da izjavim, zbog razloga koje u objasniti u etvrtom poglavlju. Madlen Banting, novinarka asopisa Guardian, napisala je lanak koji je naslovila Zato se lobi za inteligentan dizajn zahvaljuje Bogu na Riardu Dokinsu.41 Nema naznaka da se posavetovala s jo nekim osim s Majklom Rusom, pa gotovo kao da je on napisao lanak a novinarka

HIPOTEZA O BOGU

83

ga potpisala.* Odgovorio joj je Den Denet, s prigodnim citatom iz zbirke narodnih pria ika Remus:
Zabavno mi je to se dvoje Britanaca Madlen Banting i Majkl Rus povelo za verzijom jedne od najuvenijih prevara u amerikom folkloru (Zato se lobi za inteligentan dizajn zahvaljuje Bogu na Riardu Dokinsu, objavljeno 27. marta). Kad lisac uhvati Zeku, ovaj ga moli: Molim te, braco Lijane, uradi ta god ti je na volju, samo me ne bacaj u ono gusto iblje! i zavrava tamo, iv i zdrav, poto je lisac upravo to uinio. Kad ameriki propagandista Vilijam Demski podrugljivo pie Riardu Dokinsu da samo nastavi svoj rad u ime inteligentnog dizajna, Banting i Rus nasednu na to! Bogo moj, braco Lijane, tvoja otvorena tvrdnja da evoluciona biologija odbacuje ideju o Bogu tvorcu ugroava uenje biologije u koli, jer bi uenje o tome ugrozilo razdvojenost crkve i drave! Aha. Trebalo bi da ukinete i fiziologiju jer ui kako je nemogue da devica rodi 42

Biolog P . Z. Majers dobro obrauje itavu tu temu, zajedno s nezavisnim pozivanjem na Zeku u gustom iblju, a njegov blog Pharyngula moe pouzdano posluiti kao merilo zdravog razuma.43 Ne tvrdim da su moje kolege iz oportunistikog lobija nuno nepotene. Moda iskreno veruju u koncept NOMA, premda se pitam koliko su temeljno promislili o tome i kako su u glavi pomirili unutranje sukobe. Zasad nema potrebe dalje raspravljati o tome, no svako ko nastoji da razume objavljene izjave naunika o religijskim pitanjima, ne bi trebalo da smetne s uma politiki kontekst: strane kulturoloke ratove koji cepaju Ameriku. Oportunizam u stilu NOMA izbie ponovo na povrinu u jednom kasnijem poglavlju. Sada u se vratiti agnosticizmu i mogunosti da saseemo nae neznanje i vidno smanjimo svoju nesigurnost u to postoji li Bog ili ne postoji.
* Isto bi se moglo rei i za lanak Kad se kosmologije sudare, objavljen u New York Timesu 22. januara 2006. godine iji je autor uvaena (i obino mnogo bolje obavetena) novinarka Dudit ulevic. Prvo ratno pravilo generala Montgomerija glasilo je: Ne marirajte na Moskvu. Moda bi trebalo uspostaviti prvo pravilo naunog novinarstva: Napravite intervju s makar jednom osobom a da to ne bude Majkl Rus.

84

ZABLUDA O BOGU

Mali zeleni ljudi

Pretpostavimo da u svom poreenju Bertrand Rasel nije mislio na ajnik u svemiru ve na ivot u svemiru to je tema uvenog Seganovog odbijanja da misli instinktom. I ovoga puta ne moemo to da opovrgnemo, a agnosticizam je jedini strogo racionalan stav. Ta hipoteza, meutim, vie nije banalna. Izuzetnu neverovatnost ne namiriemo odmah. Moemo posedovati zanimljiv argument zasnovan na nepotpunom dokazu, i moemo zabeleiti onu vrstu dokaza koji bi smanjio nau nesigurnost. Razbesnelo bi nas kad bi naa vlada nabavila skupe teleskope samo radi traganja za ajnicima koji krue u svemiru. S druge strane, ne bi nam smetalo da se novac utroi na traganje za vanzemaljskom inteligencijom (Search for Extraterrestrial Intelligence, SETI) pomou teleskopa koji pretrauju nebo u nadi da e uhvatiti signale inteligentnih tuina. Hvalio sam Karla Segana zato to je poricao vanost instinktivnih procena o postojanju vanzemaljskog ivota. Moe se trezveno sagledati ta je neophodno kako bi se procenila ta verovatnoa (to je Segan i uinio). Tu bismo mogli poeti da navodimo ono to nam je nepoznanica, kao u uvenoj Drejkovoj jednaini koja, da se posluim izrazom Pola Dejvisa, prikuplja verovatnoe. Prema toj jednaini, da biste dobili priblian broj civilizacija u svemiru koje su se samostalno razvile, morate pomnoiti sedam inilaca. U tih sedam inilaca spadaju broj zvezda, broj planeta slinih Zemlji po svakoj zvezdi, i verovatnoa toga i svega ostalog to ne moram da nabrajam jer u stvari samo elim da kaem kako su svi ti elementi nepoznati ili se procenjuju sa ogromnom marginom greke. Kad se pomnoi toliko mnogo inilaca, bilo potpuno ili gotovo potpuno nepoznatih, proizvod procenjen broj vanzemaljskih civilizacija ima tako nevien stepen greke da spram toga agnosticizam izgleda kao vrlo razumno, ako ne i jedino, verovatno gledite. Pojedini inioci u Drejkovoj jednaini ve su sada manje nepoznati nego 1961. godine, kad je pisao o tome. U to vreme, znali smo samo za na Sunev sistem s planetama koje krue oko sredinje zvezde, uz lokalne analogije Jupiterov i Saturnov satelitski sistem. Naa najbolja procena sistema koji krue u svemiru poivala je na teoretskim modelima, potpomognuta manje zvaninim naelom osrednjosti: oseanjem (izraslim iz neugodnih istorijskih lekcija Kopernika, Habla i ostalih) kako ne bi trebalo da postoji nita neobino u vezi s mestom na kome sluajno ivimo. Naalost, antropsko naelo umanjilo je snagu naela osrednjosti

HIPOTEZA O BOGU

85

(videti etvrto poglavlje): kad bi na Sunev sistem bio jedini u svemiru, onda bismo mi, bia koja misle o takvim stvarima, morali da ivimo ba ovde. Iz same injenice da postojimo, moglo bi se retroaktivno utvrditi kako ivimo na mestu koje ni po emu nije osrednje. Dananje procene o sveprisutnosti sunevih sistema nisu vie utemeljene na naelu osrednjosti; one su rezultat neposrednog dokaza. Spektroskop, nepobedivi protivnik Kontovog pozitivizma, ponovo zadaje udarac. Teko da su nai teleskopi toliko snani da pomou njih neposredno vidimo planete oko drugih zvezda. Meutim, gravitaciono privlaenje planeta koje se vrte oko zvezde ometa njen poloaj, a spektroskopi su u stanju da zabelee Doplerov pomak u spektru zvezde, makar u sluajevima kada je planeta koja ometa velika. Uglavnom zahvaljujui toj metodi, dok piem ovu knjigu znamo za 170 planeta izvan naeg sunevog sistema koje krue oko 147 zvezda,44 no ta brojka e zasigurno narasti kad vi budete itali. Zasad su to golemi Jupiteri, jer su jedino Jupiteri dovoljno veliki da ometaju svoje zvezde a da se to moe zabeleiti pomou dananjih spektroskopa. Procenu jednog, nekada zagonetnog inioca Drejkove jednaine, uspeli smo da makar kvantitativno poboljamo. To znatno, premda jo uvek u skromnim granicama, ublaava na agnosticizam prema krajnjoj vrednosti koju dobijamo pomou nareene jednaine. I dalje moramo biti agnostici kad je re o ivotu u drugim svetovima no malo manji agnostici, jer smo i malo manje neupueni. Nauka moe da okrnji agnosticizam na nain na koji je Haksli svim silama pokuao da porekne poseban tretman pitanja postojanja Boga. Tvrdim da uprkos uljudnoj uzdranosti Hakslija, Gulda i mnogih drugih, pitanje Boga nije samo u naelu i zauvek van oblasti nauke. Kao s prirodom zvezda, suprotno Kontu, i kao u sluaju verovatnosti da u orbiti oko njih postoji ivot, nauka moe bar zakonom verovatnoe prodirati na teren agnosticizma. U mojoj definiciji hipoteze o Bogu nale su se i rei nadljudsko i natprirodno. Da bi vam razlika bila jasna, zamislite da je radio-teleskop SETI zaista uhvatio signal iz svemira koji nedvosmisleno pokazuje da nismo sami. Uzgred, nije trivijalno pitanje koja bi nas vrsta signala uverila da su ga poslala inteligentna bia. Dobar pristup je da se pitanje izokrene. ta bi trebalo inteligentno preduzeti kako bismo predoili svoje prisustvo vanzemaljskim sluaocima? Nije dovoljno ritmiko pulsiranje. Doslin Bel Barnel radio-astronom koja je otkrila pulsar 1967. godine ganula je preciznost periodinog pojavljivanja signala svake

86

ZABLUDA O BOGU

1,33 sekunde pa ga je duhovito nazvala LGM (akronim od Little Green Men mali zeleni ljudi). Kasnije je otkrila jo jedan pulsar, na drugom mestu i s drugaijom uestalou, to je opovrglo hipotezu o malim zelenim ljudima. Metronomska ritmina ponavljanja mogu nastati usled mnogih neinteligentnih pojava, od njihanja grana do kapanja vode, od vremenskog pomaka u samoreguliuim mehanizmima povratne sprege, do nebeskih tela koja rotiraju oko svoje ose i oko drugih nebeskih tela. U naoj galaksiji dosad je pronaeno preko hiljadu pulsara i prihvaeno je stanovite da su to rotirajue neutronske zvezde koje emituju radiotalase, zraei poput svetionika. udesna je pomisao na zvezdu koja se obrne oko svoje ose za svega nekoliko sekundi (zamislite da svaki na dan traje 1,33 sekunde umesto 24 sata), ali udesno je gotovo sve to znamo o neutronskim zvezdama. Sutina je u tome da se pojava pulsara sada objanjava kao proizvod jednostavne fizike, a ne vanzemaljske inteligencije. Nita to je samo ritmino, ne bi objavilo ostatku svemira da postojimo mi, inteligentna bia. esto se pominju prosti brojevi kao najbolje reenje, jer je teko zamisliti potpuno prirodan proces iz kojeg bi oni proishodili. Zamislite da SETI otkrije neosporive dokaze o postojanju vanzemaljske inteligencije, bilo uoavanjem prostih brojeva, ili nekom drugom metodom. Nakon toga bi moda usledilo masovno prenoenje znanja i mudrosti, u duhu naunofantastine literature Hojlove, A kao Andromeda, ili Seganove Kontakt. Kako bi trebalo da reagujemo na to? Moglo bi nam se oprostiti ako bi naa reakcija bila nalik na oboavanje, jer bi svaka civilizacija kadra da emituje signal s takvih ogromnih daljina verovatno bila mnogo nadmonija od nae. ak i da ta civilizacija nije mnogo naprednija od nae u trenutku emitovanja, kad poruka prispe s toliko ogromnog rastojanja, mogli bismo s pravom pretpostaviti kako je u svom razvoju ve otila hiljade godina ispred nas (osim ako nije samu sebe unitila, to nije neverovatno). Svejedno da li emo ikada upoznati vanzemaljske nadljudske civilizacije koje do te mere lie na boanstva da to prevazilazi bilo ta to bi neki teolog mogao zamisliti. Njihova tehnika dostignua izgledala bi nam natprirodno, a isti utisak ostavila bi i naa dostignua na srednjovekovnog seljaka kad bi se odjednom obreo u 21. veku. Zamislite kako bi reagovao na prenosni raunar, mobilni telefon, hidrogensku bombu ili mlazni avion. Artur Klark kae: Svaka dovoljno napredna tehnologija nerazluiva je od magije. Naa tehnoloka uda drevnim ljudima

HIPOTEZA O BOGU

87

ne bi bila nita manje fascinantna od pria o Mojsijevom razdvajanju mora ili Isusovom hodanju po vodi. Tuini koje bi otkrio SETI, bili bi nam poput bogova, isto kao to su misionare smatrali bogovima (a oni su do krajnjih granica iskoriavali tu nezasluenu ast) kad bi se pojavljivali u civilizacijama kamenog doba s pukama, teleskopima, ibicama i astronomskim kalendarima u kojima su pomraenja Sunca i Meseca navedena tano u sekundu. Zato, dakle, najrazvijeniji vanzemaljci ne bi bili bogovi? ta je to to bi ih inilo nadljudskim, ali ne i natprirodnim? Odgovori na ta pitanja dopiru do same sri ove knjige. Sutinsku razliku izmeu bogova i vanzemaljaca koji izgledaju poput bogova ne ine njihova svojstva ve njihovo poreklo. Bia koja su dovoljno sloena da imaju inteligenciju, proizvodi su evolutivnog procesa. Koliko god nas ona likom podseala na boanstva, nisu oduvek bila takva. Neki pisci naune fantastike, poput Danijela F. Galoja u knjizi Lani svet, iznose smelu hipotezu (ne mogu smisliti nain da je opovrgnem) kako ivimo u raunarskoj simulaciji koja je delo mnogo nadmonije civilizacije. Ali i sami simulatori morali bi odnekud doi. Prema zakonima verovatnoe, ne sme se ni pomisliti da su se oni spontano pojavili, bez jednostavnijih predaka. Verovatno su nastali u svojevrsnoj (moda nepoznatoj) darvinistikoj evoluciji: nekoj vrsti kumulativne dizalice a ne nebeske kuke, da upotrebim terminologiju Danijela Deneta45. Nebeske kuke zajedno sa svim bogovima jesu arolije. One nita uistinu ne objanjavaju i zahtevaju vie objanjenja nego to ih pruaju. Dizalice su sprave koje zaista pruaju objanjenja. Prirodna selekcija je najbolja dizalica svih vremena. Ona je vinula ivot iz prvobitne jednostavnosti do nesluenih visina sloenosti, lepote i oigledne osmiljenosti koja nas danas zaslepljuje. Tom temom u se najvie baviti u etvrtom poglavlju, Zato gotovo sigurno nema Boga. Pre nego to preem na razmatranje o glavnom razlogu zbog kog uporno ne verujem u postojanje Boga, oseam odgovornost da opovrgnem argumente u prilog veri koji su nueni kroz istoriju.