Fakultet za informatiku i menadment Beograd

ENERGETSKA POSTROJENJA U INDUSTRIJI

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Energetski sistem u industriji Energetski sistem u industriji se formira na osnovu sledeeg: Energetski sistem same fabrike se formira na osnovu potreba procesa proizvodnje. Proces odreuje neophodne vrste energenata. Zahtevi procesa odreuju i snagu energetskog sistema. Pokretako gorivo se bira u zavisnosti od raspoloivosti, tipa proizvodnje....

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

U industriji moe da se koristi kombinacija neke od navedenih vrsta energenata: Elektrina energija Toplotna energija (para ili topla voda) Komprimovan vazduh Rashladna energija (7/12 0C, 34 0C) Neko gorivo direktno u samom procesu Voda

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Energetski sistem preduzea: Proizvodi energiju da zadovolji sopstvene potrebe (ima izuzetaka) Treba da obezbedi nesmetan rad i proces u svim segmentima rada u preduzeu On ima zadatak da podmiri potrebe ne samo procesa proizvodnje nego i klimatizaciju radnih prostorija i slino te da omogui kontuinualan rad.

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Energetski sistem u industriji moe da obuhvata: Postrojenje za dobijanje toplotne energije (pare i vrue vode) Kombinovano postrojenje za dobijanje elektrine i toplotne energije (kogeneracija) Postrojenje za komprimovani vazduh Transformatore elektrine energije Rashladne maine Potroae iz procesa koji direktno koriste energent u svom pogonu, pumpne stanice i elektro motori Sistem osvetljenja

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Energetski sistem ubraja i: Parovode Rashladne kule Elektro vodovi Vodovod Razvod komprimovanog vazduha Ventile Odvajae kondenzata ...

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Elektrina energija u industriji Elektrina energija u industriji moe da se koristi za: Pogon elektro motora i pumpi Pogon maina na elektrinu energiju (u procesu, mehanikih ilera, ...) Osvetljenje Za kancelarijske poslove Pripremu tople sanitarne vode Grejanje/hlaenje ...

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Kotlovsko postrojenje
Kotao je postrojenje koje konvertuje hemijsku energiju pogonskog goriva u korisnu toplotu. Kao radni fluid najee se koristi voda. Osim vode se mogu koristiti i druge materije, hemijska jedinjenja i razna termika ulja otporna na visoke temperature. Kako se najee koristi voda kao radni fluid, osnovna korisna toplota koja se dobija iz kotla: para ili topla voda. Mogu biti na: 1. Prirodni gas 2. Ugalj 3. Mazut 4. Biomasa 5. Elektrina energija (retko u industriji)

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

Klasifikacija kotlova prema nameni: Energetski kotlovi ili generatori pare uglavnom u termoelektranama. Oni su najvei po jedininoj snazi, a po ukupnoj instalisanoj snazi nadmauju ukupnu snagu ostalih kotlova. Industrijski kotlovi slue za snabdevanje raznih industrijskih tehnolokih procesa parom. Toplifikacioni kotlovi snabdevaju parom ili vrelom vodom stambene zgrade, blokove ili itava naselja, kao i industrijske i druge objekte u cilju grejanja, a esto i obezbeenja sanitarne tople vode. Kotlovi utilizatori namenjeni su za korienje otpadne toplotne energije, potpuno ili delimino sagorelih produkata sagorevanja iz procesa u industriji, petrohemiji, crnoj i obojenoj metalurgiji i dr.

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

10

Kotao moe biti: Vrelovodni Toplovodni kotao Parni kotao

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

11

Turbine
Turbine mogu biti: Parne turbine (kondenzacione i protiv pritisne) Gasne turbine (zatvoren i otvoren ciklus) Kombinovano postrojenje parne i gasne turbine Industrijske turbine slue za istovremenu proizvodnju tehnoloke pare ili korisne toplote i elektrine energije ili mehanike energije.

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

12

Parni sistem
Tipini parni sistem ukljuuje i sledee podsisteme: Kotlove/turbine Parovodi (ukljuujui kontrolne ventile, izolaciju,...) Krajnje korisnike pare (kontrolni sistem, izolacija, odvaja kondenzata ...) Povrat kondenzata (cevovodi, rezervoari i pumpe, odvaja kondenzata) Para i toplotna energija se u industriji koristi za: Pojedini procesi u proizvodnji iskljuivo zahtevaju paru odreenih karakteristika Za blaniranje Kuvanje Pasterizaciju, sterilizaciju Grejanje
Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)
Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

13

Komprimovan vazduh
Komprimovan vazduh se esto koristi u industriji. Zapravo oko 70% od svih preduzea koriste komprimovan vazduh u nekim aspektima svog rada. On se proizvodi na licu mesta (u okviru fabrike). Komprimovan vazduh se u industriji koristi za: Za pogon maina (pokretanje klipova,...) Za pakovanje (folijom,...) Za rad pneumatskih ureaja Pasterizacija (za pokretanje komandi,..) Lepljenje nalepnica ....

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

14

Rashladni sistem
Rashladni sistem je kombinacija komponenti, opreme, cevovoda povezanih tako da proizvode rashladni uinak. Rashladna energija razliite temperature se koristi za: Zamrzavanje robe Hlaenje proizvoda Klimatizaciju prostorija Rashladni sistemi se mogu podeliti u dve grupe prema zadatim temperaturama: 1. Od +10 do 0 0C. 2. Od 0 do -40 0C

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

15

Rashladni sistem obezbeuje hlaenje u industrijskim procesima ukljuujui i klimatizaciju vazduha. Ovi sistemi se dele u dve kategorije: 1. Parna kompresiona rashladna maina - esto se nazivaju mehaniki sistemi. Njihove kompresore uglavnom pokreu elektro motori, a retko gasni motori, gasne ili parne turbine. 2. Apsorpcioni sistemi - Rashladni uinak je dobijen koristei toplotnu energiju (direktno sagorevanje fosilnih goriva ili korienje otpadne toplote) Raspoloive apsorpcione rashladne maine u kombinaciji sa CHP sistemom (kogeneracija) za pogon mogu da koriste: Paru, Toplu vodu ili Izduvne gasove.

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi

Fakultet za informatiku i menadment Beograd

16

Predmet Procesna i energetska efikasnost (k.god.2009/10)

Dragan Markovi