ODABRANA DELA . G.

JUNGA

Urednici Dr VladetaJeroti Dr Stevan Vlajkovi

Glavni urednik i redaktor Dr Stevan Vlajkovi

Knjiga

prva

DINAMIKA NESVESNOG

. G.

JUNG

DINAMIKA NESVESNOG
S nemakog preveli DESA i dr PAVLE MILEKI

MATICA

SRPSKA

Izvori originala C. G. JUNG GESAMMELTE WEBKE Walter Verlag AG, Olten, 1971

. G. Jung

PREDGOVOR I PRISTUP DELU KARLA GUSTAVA JUNGA

PREDGOVOR
IVOTNI PUT

Karl Gustav Jung roen je 1875. godine u Kesvilu, kanton Turgau, u vajcarskoj, kao sin protestantskog svetenika, u znaku svinje. Ovo je Jungov sopstveni humoristini komentar, jer u kineskom kalendaru 1875. godina stoji pod ovim znakom, kao simbolom tame. U svome detinjstvu, kako dobro primeuje Herbert Rid (Herbert Read) u svojoj studiji Jungu posveenoj njegovom 85. roendanu, Jung je ve utvrdio da je svet taman i nerazumljiv i da povrna objanjenja koja mu. stariji pruaju realnosti, ne odgovaraju toj[ realnosti. Kada je u Bazelu zavrio sve potrebne kole za upis na fakultet, a jo i u toku gimnazijskog kolovanja, pomiljao je rtajpre, da razrei tamu prolosti i u njoj zagonetku starih rasa i naroda, elei da studira arheologiju; onda mu se uinilo zanimljivije razvejavanje tame jezika i vavilonske zbrke oko njihovog porekla, pa je razmiljao d^ bi trebalo da studira filologiju; najzad je odluila najvea misterija ivota, njeni bioloki koreni, to ga je opredelilo da studira medicinu. Jungovi preci i sa oeve i sa majine strane u vie generacija bili su fakultetski obrazovani ljudi, i to poznati teolozi i lekari. Njegov ded, sa oeve strane, poreklom Nemac, bio je pesnik i lekar u isto vreme i sa preporukom Aleksandra fon Humbolta doao je u Bazel, postao profesor anatomije i osnovao prvu bolnicu za nervno i duevno bolesnu decu. Godine detinjstva i deatva Jung je proveo u dosta munoj i povremeno vrlo nesreenoj porodinoj sredi-

ni, materijalno obezbeenoj, emotivno, meutim, neusklaenoj zbog suprotnih temperamenata i elja roditelja. Otac je studirao teologiju i postao svetenik manje zato to je ovo eleo, vie iz finansijskih razloga, jer mu se iznenada ukazalo dostupno nasledstvo jednog umrlog srodnika koji je u zavetanju zahtevao da se novac utroi na studiranje teologije. Sumnja u pogledu pravog izbora poziva, ali i dublja sumnja u istinitost onoga ime se bavio, i to je drugima prenosio, nagrizale su Jungovog oca, izgleda, sve do smrti, i ove sumnje nisu mogle a da ne ostave traga na njegovog mladoga sina koji je dosta rano poeo, i to na originalan nain, da se bavi metafizikim pitanjima. Jungova majka, vrlo obrazovana ena za ono vreme, znatieljnija i ireg interesovanja od svoga mua, dosaivala se u braku, postajala as razdraljiva i naprasita prema muu i detetu, nazivajui njegovo svojeglavo ponaanje sramotom za porodicu, as je bila depresivna i telesno bolesna odlazei u takvom stanju u bolnicu na leenje. Ovakvo stanje u porodici uticalo je da je Jung sve do kraja puberteta, i pored jasnih 'znakova koji su oznaavali vrlo individualan i svojevrstan razvoj linosti, patio od niza psihikih i telesnih bolesti koje su ukazivale na jake sukobe u njegovoj dui. U jednom periodu teke krize koja je zavladala u odnosima Jurigovih roditelja, ka%da je u jednom trenutku dolo i do privremenog razvoda, Jung je patio od ekcema po itavom telu, za koji je sam kasnije pisao da je bio izazvan psihogeno. J dobu od pet-est godina nedeljama je patio od nesanice i nonih strahova. Snovi su mu bili jo tada, u najranijem detinjstvu, ne samo obilni i raznovrsni, ve i krajnje neobini i za detinji uzrast u kome je bio, vrlo sloeni. Njegovo interesovanje za snove kojima e kasnije, u toku svoga naunog razvoja, posvetiti znatno vremena i plodne panje, poelo je jo iz detinjstva, kada se muio da protumai neki svoj san koji je ve onda bio bogat neobinim simbolima. U sedmoj godini patio je od napada guenja, neke vrste pseudokrupa, izazvan iskljuivo psihikim razlozima. U devetoj godini prvi put je doiveo znake rascepa linosti, kasnije je pisao linosti br. 1 i linosti br. 2, koje su se jedna prema drugoj odnosile neprijateljski. Ovakvo stanje izazivalo je u

Jungu doivljavanje jakog straha, a unutarnja sigurnost bila je ozbiljno uzdrmana. U to doba oseao je snanu potrebu da se izdvoji od drugih ljudi, da stvori neto samo za sebe, to e biti njegova tajna i to mu moe u tekim momentima da prui zatitu ili utehu. I on je zaista napravio za sebe jednog oveuljka od drveta kome je pridodao jedan sjajan kameni ljunak iz Rajne, koji je on sam areno obojio vodenim bojama. Ovaj svoj mali totem paljivo je sakrio na tavanu i tamo je povremeno odlazio da ga vidi kada mu je bilo teko, kada je bio siguran da ga nee niko videti. U ovom dogaaju treba videti poetak Jungove neodoljive privlanosti prema tajni, najpre onoj u prirodi, zatim u ljudskoj dui, dalekoj istoriji ljudskog roda, transcendentnoj i kosmikoj. Posle zavrenih studija medicine opredelio se za u to vreme vrlo malo privlanu specijalizaciju psihijatrije, pri emu je imao sreu da ve u 25. godini postane asistent tada vodee linosti psihijatrije u svetu, Eugena Blojlera, na njegovoj klinici u Cirihu. U 27. godini boravio je neko vreme na studijama psihopatologije u Parizu kod Pjer Zanea (Pierre Janet); u tim godinama je i doktorirao. Dve godine kasnije objavio je originalan rad: Eksperimentalna istraivanja asocijacijama kod zdravih (poznat do danas kao Jungov asocijacioni test), a u 30. godini izabran je za docenta za psihijatriju na cirikom univerzitetu. Nezadovoljan radom i nainom ispitivanja psihijatrijskih bolesnika na cirikoj klinici, pri emu se malo vodilo rauna linosti bolesnika, dubljem smislu i znaenju njegovih simptoma, kao i itavoj njegovoj prolosti, Jung se upustio u analizu onih ispoljavanja duevno poremeenih ljudi preko kojih je nasluivao da moe da dopre u pozadinu svesti, u nesvesno, koje je svojim bogatstvom obeavalo istraivau otkria do tada nepoznatog rudnika ije je eksploatisanje trebalo da bude neiscrpno i da predstavlja radikalan zaokret u psihijatriji uopte. Prvi plod ovakvog Jungovog otkria bila je njegova knjiga: psihologiji demencije prekoks, iz 1906. godine. Ova knjiga je uspean ishod Jungovog naroito marljivog izuavanja jedne stare pacijentkinje na ciri-

koj psihijatrijskoj klinici koja je tamo provela skoro etrdeset godina, dijagnostikovana kao katatona shizofrena demencija, a koja je uporno ponavljala neke stereotipne pokrete rukama iji je dublji smisao Jung uspeo da odgonetne. Jedini ovek koji se bavio slinim originalnim istraivanjem, dodue kod neurotinih pacijenata, bio je u ono vreme Sigmund Frojd (S. Freud), koji je Junga odmah snano privukao, a prema kome nije bio ravnoduan ni njegov ef klinike, klasini, ali originalni psihijatar Eugen Blojler. Godina 1907. predstavljala je odlunu prekretnicu za dalji tok ivota i naunog stvaranja Karl Gustava Junga. To je bila godina prvog susreta Frojda i Junga, februara meseca u Beu, na Frojdov poziv. Dvojica uglednih naunika, psihijatara, od kojih je jedan svojim otkriima ve bio izazvao gotovo svuda estoku reakciju protesta ne samo protiv onoga to je otkrio i objavio, ve i protiv svoje linosti, a drugi koji je tek otpoinjao svoj nauni put i na njemu ve bio zapaen, razgovarali su toga februarskog dana od jedan as u podne trinaest asova neprekidno i na kraju razgovora, u euforiji koju su jedan u drugom izazvali, bili su u stanju da se zakunu na doivotno prijateljstvo. Jung je u pismu Frojdu od 31. III 1907. naveo da je poseta za njega lino znaila sedmo nebo, a u svojoj autobiografiji pisao je susretu sledee: Frojd je bio prvi zaista znaajni ovek koga sam sreo. Nijedan drugi ovek iz moga tadanjeg iskustva nije mogao da se sa njime meri. U njegovom stavu nije bilo niega trivijalnog. Ocenio sam ga kao izvanredno inteligentnog, otroumnog i u svakom pogledu znaajnog. Frojd je na slian nain bio impresioniran Jungovom linou, njegovom neobuzdanom vitalnou, bogatom mo| predstavljanja, sugestivnom snagom u formulisanju najsmelijih hipoteza, beskompromisnom energinou. U njemu je Frojd odmah prepoznao svojstva vodee linosti i ve posle kraeg vremena prijateljstva nazvao ga je sinom i naslednikom. Pre ovih dogaaja, 1903. godine. Jung se oenio Emom Rauenbah, sa kojom je imao skladan i srean brak, sa petoro dece, a koja mu je sve do svoje smri, 1955. godine, ostala verna i dragocena saradnica.

10

Godine 1909. Jung naputa svoje mesto na psihijatrijskoj klinici da bi se sav posvetio naunom radu i svojim pacijentima. Sve do 1913. godine zadrao je mesto docenta, drei predavanja iz psihopatologije u kojima je glavno mesto zauzimala psihoanaliza Sigmunda Frojda. Originalna i samosvojna linost Jungova, nove ideje koje je razvio, a koje su sve vie dolazile u sukob sa osnovnim postavkama Froj dove psihoanalize, sigurno i neke line karakterne i neurotine Frojdove i Jungove crte, bitno su uticale na konaan raskid prijateljskih odnosa i dalju naunu saradnju dvojice velikana. Definitivnom razilaenju naroito je doprinelo objavljivanje nove Jungove knjige Preobraaji i simboli libida, 1912. godine, u kojoj su izala na videlo duboka neslaganja izmeu tvorca psihoanalize i osnivaa kompleksne ili analitike psihologije Karl Gustava Junga. Moda je Frojdov iskljuiv stav prema seksualnosti, njegovo prenaglaavanje prednosti i znaaja ovog ljudskog nagona za sve ivotne manifestacije oveka, ukljuujui i one svih njegovih duhovnih i kulturnih potreba, bio jedan od vanih ili moda i najvaniji klin koji je ve rano poeo da neprimetno i sigurno razdvaja ovu dvojicu prijatelja. >Bilo je oevidno, pie Jung u autobiografiji, da seksualna teorija lei Frojdu na srcu u neuobiajenoj meri. Kada je njoj govorio, njegov ton je postajao nametljiv, skoro plaljiv, i od njegovog kritinog i skeptinog ponaanja vie se nita nije moglo da primeti... Ovo je uinilo na mene snaan utisak: seksualnost za njega znai numinozno. Tri godine kasnije, 1910. godine, Jung je ojaao ovaj utisak posle razgovora sa Frojdom u kome mu je ovaj rekao: >Moj dragi Jung, obeajte mi da neete nikada napustiti seksualnu teoriju. To je od svega najvanije. Mi moramo od toga da napravimo dogmu, nepokolebljiv bastion. Ovo mi je on rekao pun strasti i u tonu kao kad bi otac rekao: i obeaj mi jedno, dragi moj sine, da e svake nedelje ii u crkvu. Poto ostavljamo za kasnije opirnije raspravljanje uenju i novim idejama Karl Gustava Junga, kao i kritiki osvrt na ovo uenje, pomjenimo sada samo letimino glavna Jungova dela kako su u toku niza godina njegovog dugog ivota objavljivana, priznanja koja je za i-

li

vota stekao, a ukaimo jo i na skoro neverovatan obim njegovih interesovanja. Meu objavljenim delima Junga, kojih ve sada ima preko trideset, istiemo kao izuzetno znaajna, originalna i za dalji razvoj psihijatrije, psihoanalize i psihologije plodna i podsticajna sledea: Psiholoki tipovi, 1920, Odnos izmeu Ja i nesvesnog, 1928, Duevni problemi dananjice, 1931, Psihologija i religija, 1940, Psihologija i alhemija, 1944, Simbolika duha, 1948, psiholokoj energetici i biu snova, 1948, Ajon (istraivanje istorije simbola), 1951, Studija arhetipovima, 1954. Mnogobrojna putovanja, od kojih ona po severnoj Africi i Keniji, kod Pueblo Indijanaca u Arizoni i Novom Meksiku, pomogla su Jungu da otkrije i pokae velike slinosti koje postoje izmeu sadraja nesvesnog nekog modernog evropskog oveka i izvesnih manifestacija tzv. primitivne psihe i njenih mitova; susreti i lina prijateljstva sa znaajnim naunicima, umetnicima i politiarima njegovog vremena, mnogobrojna predavanja koja je godinama odravao na raznim amerikim i engleskim univerzitetima, uihili su Junga vodeom linou internacionalnog naunog istraivanja u oblasti dubinske psihologije. Godine 1930. dodeljeno mu je poasno predsednitvo Nemakog lekarskog drutva za psihoterapiju, a 1933. godine predsednitvo Internacionalnog lekarskog drutva za psihoterapiju. Iste godine postao je titularni profesor na Tehnikoj velikoj koli u Cirihu, a 1944. godine redovni profesor za medicinsku psihologiju u Bazelu. Postao je poasni doktor mnogih univerziteta u svetu: u Londonu, Oksfordu, Njujorku, Voreteru, Harvardu, Cirihu, Zenevi, Benaresu, Kalkuti itd. Poslednjih 20 godina ivota Jung je proveo veinom bez pacijenata i predavanja, samo sa prijateljima i uom rodbinom, u povuenosti lepog mestaca Kisnahta, na jezeru pored Oiriha, koje je Jung davno izabrao da u njemu ivi, gde je podigao kuu prema sopstvenim nacrtima i, takorei, svojim rukama, mentalno izvanredno sve i prisutan za duhovne probleme vremena, posveujui glavnu panju uporednoj religiji, mitologiji, simbolima i alhemiji.

12

U 86. godini ivota, 6. juna 1961. godine, umro je Karl Gustav Jung, jedan od najinteresantnijih i najoriginalnijih mislilaca naeg veka, u kome kao da se jo jednom otelovio srednjevekovni medicinar, filozof i alhemiar Teofrastus Paracelzus.
UENJE I NOVE IDEJE

Linost K. G. Junga, iva i dinamina, radoznala i puna energetskog naboja visokog kvaliteta, stalno podlona promeni i zbog toga neuhvatljiva, strogim naunim okvirima slabo obuzdana, utisnula je ovakvim svojim odlikama snaan peat u celokupno njegovo uenje. Na zadatak da objektivno iznesemo glavne smernice Jungovog uenja, koje je i samo tokom njegovog dugog ivota trpelo promene i pri tome umelo da bude protivreno i nejasno, ne moe biti lak ve i zbog toga to moe biti kritikovan da smo pogreno shvatili pojedine delove Jungove psihologije. Ovoj kritici ne moe se uvek valjano odgovoriti jer je prilian broj pojmova u Jungovoj psihologiji samo skiciran i nedovoljno nauno definisan. Poimo u prikazu Jungovog uenja od njegove teorije libida. Dok je za Frojda libido zbirni pojam polnih tenji u oveku, za Junga libido prosto znai duevnu energiju. Dinamini procesi unutar libida su za Junga zbivanje u nekoj vrsti zatvorenog sistema meusobno komunicdrajuih cevi kroz koje energija biva terana posredstvom samoregulativnog motora. Ovaj sistem samoregulacije, koji nije direktno u vezi sa spoljanjim svetom, Jung jo naziva kompenzacijom. Ako neto u nama postoji to vri kompenzaciju, onda oevidno postoji i neto to se kompenzuje. Energetsko kompenzatorsko izravnanje stalan je proces, jer sve promene i preobliavanja libida dolaze od osnovnog napona suprotnih sila koje su celini psihe inherentan princip. Dakle, sve vrste suprotnosti, one izmeu prirode i kulture, nagona i duha, svesnog i nesvesnog, predstavljaju osnovu psihike energije koja samoregulatorno tei uravnoteavanju suprotnosti. Ne postoji nikakva ravnotea, pie

13

Jung, i nikakav sistem samoregulacije bez protivrenosti. Psiha predstavlja upravo jedan takav sistem samoregulacije. Svojstvo psihe da se ralanjava u delove, pri emu se ovi delovi do te mere mogu odvojiti od svesti da ponu da vode sopstveni autonomni ivot takve primere imamo ne samo u histerinom udvajanju linosti i shizofrenom rascepu linosti, ve i u kompleksima normalnih ljudi Jung smatra optim svojstvom psihe. Pretpostavka, dakle, da kompleksi spadaju u normalne ivotne pojave i da predstavljaju strukturu nesvesne psihe, Jungu je vrlo bliska. Kao to je ve reeno, nasuprot prirodnoj tenji psihe da se epa u delove, u njoj postoji, shodno polarno rasporeenim energijama u prirodi i oveku, i suprotna tenja da se ostvari celina i jedinstvo psihe. Ovaj suprotni princip Jung naziva individuacioni princip, a osveivanje i ovladavanje ovim principom znai za oveka poetak individuacionog procesa. Polimorfizrnu primitivne prirode nagona, pie Jung u svojoj knjizi Odnosi izmeu Ja i nesvesnog1 stoji nasuprot reguliui princip individuacije; mnotvu i rascepkanosti punoj protivurenosti suprotstavlja se kontraktivno jedinstvo ija je mo isto tako velika kao i nagona. Individuacija znai postati pojedinano bie, pie Jung, i ukoliko pod individualnou razumemo nau najintimniju, poslednju i neuporedivu jedinstvenost, onda individuacija znai postati Sopstvenost (Jastvo)... Smisao individuacije nije drugi nego da se ova Sopstvenost oslobodi, s jedne strane, iz lanih omota Persone i, s druge strane, iz sugestivne vlasti nesvesnih slika. Eto prvih prepreka koje se moraju savladati, ili na ijim se granicama moe zauvek neplodno ostati u toku individuacije. Persona. Ona predstavlja za Junga odseak kolektivne psihe i upravo zbog toga ima u sebi skrivenu mo koja ljude uteruje u zabludu da izjednaavajui se sa njome smatraju individuom. Ona je, meutim, kao to joj i ime kae, samo maska kolektivne psihe koja obmanjuje individuu terajui je da igra ulogu
1 Knjiga je ula kao celina u II knjigu Odabranih dela ovog izdanja.

14

kroz koju progovara kolektivna psiha, a ne individua. Ali kao to za Junga nita u oveku ili van njega nije samo negativno ili zlo, ve na inherentan nain sadri u sebi i svoju suprotnost, tako i Persona korisno slui oveku u svakodnevnom ivotu, zatiujui ga od ra^ njivog otvaranja sebe drugome; ova pozitivna uloga vredi samo ukoliko ne doe do poistoveivanja individue sa Personom. Slino se odnosi i na Senku. Pod Senkom Jung razumeva negativni deo linosti, zbir skrivenih, nepogodnih svojstava psihe, nedovoljno razvijenih funkcija i sadraja individualno nesvesnog. Ona predstavlja inferiorni deo linosti koji nije dovoljno diferenciran. Osim ve nabrojanih suprotnosti preko kojih se, odnosno sa kojima se u borbi postepeno uspostavlja jedinstvo linosti, pre svega time to ih sve vie osveujemo, postoji i jedna druga, vrlo znaajna i zagonetna suprotnost koja se ogleda u biseksualnosti oveka. Pretpostavljajui ovu biseksualnost kao prvobitni oblik ivota, deljenje polova u nesagledivoj prolosti ivota na zemlji dovelo je do izvanredne dinamike igre suprotnih polova koja je ostavila dubok trag ne samo u telu mukarca i ene cepei ga, tako rei, somatskim oznakama suprotnog pola, ve i u psihi, taloei u ovoj, kao skrivene, inferiorne funkcije, Animus, muku duu i muke odlike u psihi ene i Animu, enska svojstva i osobine u psihi mukarca. Vidljiva prisutnost i aktivna mo Animusa i Anime ogleda se u nesvesnoj projekciji ovih praslika, manifestovanih od nesvesnog najee u determinisanom izboru partnera, u odnosu prema prirodi, izboru poziva, pa do umetnikog stvaranja koje, kao i njen stvaralac, ukoliko je vee i trajnije, utoliko vie nosi u sebi psihike odlike oba pola. Da bismo u individuacionom procesu konano doli do poslednjeg stepena saznanja, odnosno upoznavanja sebe, to bi trebalo da znai da smo se pribliili Sopstvenosti koja vie slui kao neki svetli cilj u daljini nego kao ostvareni ideal, ostaje nam jo jedna velika bitka i to sa manom. Mana-linost je dominanta kolektivno nesvesnog, poznati arhetip monog heroja, poglavice, arobnjaka ili

15

sveca. Ovladavanje manom od strane principa Ja oznaava visok stepen postignute moi vladanja sobom, izvanrednu sposobnost svesti da se koristi u stvaralake svrhe silnom energijom mane, to Jung plastino ocrtava na mitolokim i alhemijskim simbolima. U sluaju da mana ovlada naim Ja i naom sveu, postoji opasnost psihoze u kojoj se ovek na paranoidan nain izjednaava sa pojedinim herojima i svetiteljima; u drugom obliku pojavljuje se kao neko ko je opsednut eljom za vlau i moi, u treem kao neko ko je nezajaljivo seksualno pohlepan, itd. Da bismo bolje razumeli ta ova dominanta kolektivno nesvesnog stvarno znai, moramo se upoznati sa kljunim stavovima Jungovog uenja, sa njegovom idejom arhetipovima i kolektivno nesvesnim. Treba naglasiti da uenje arhetipovima, zatim ono snovima, kao i Jungova tipologija linosti (introvertovan ekstravertovan) spadaju moda u najoriginalnija uenja vajcarskog psihijatra koja su nauci psihologije u svetu uopte donela neto bitno novo. Lino ili individualno nesvesno, sastoji se, najpre, od svih onih sadraja koji su postali nesvesni zbog toga to su ili izgubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav, ili zbog toga to je svest izvrila potiskivanje neprijatnih predstava i utisaka; ono s sastoji; najzad, i od onih sadraja, delom ulnih opaaja koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu dospeli do svesti, a ipak su prodrli u psihu. Ovakav stav prema sadrajima individualno nesvesnog Jung je izloio u svome lanku Struktura due, 1928. godine.2 Izvan ovih sadraja u linom nesvesnom, sreemo u nesvesnom jo i svojstva koja nisu individualno steena, ve su nasleena; to su pre svega instinkti koji slue kao podstrek za delatnosti koje potiu iz unutranje prisile bez svesne motivacije. Ovde spadaju apriori prisutni tj. uroeni oblici posmatranja, intuicije, arhetipovi, opaanja i shvatanja koji su neminovni i apriori determiniui uslov svih psihikih procesa. Kolektivno nesvesno, tako, formiraju instinkt i arhetipovi. Psihopatologija duevnih poremeaja tipa
2

danja.

lanak je uao u I knjigu Odabranih dela ovog iz-

16

shizofrenije, ali i celokupna mitologija, predstavljali bi za Junga jednu vrstu projekcije kolektivno nesvesnog. I tako, dok individualni sloj u nama dostie svoj kraj sa najranijim seanjima iz detinjstva, kolektivno nesvesno sadri preinfantilno vreme, tj. ostatke ivota predaka. Otud je kolektivno nesvesno za Junga mona duhovna nasledna supstanca razvoja oveanstva, ponovo roena u svakoj individualnoj modanoj strukturi. Pod pojmom arhetipa trebalo bi razumeti opteoveanski tip reakcije ljudske psihe koja na simbolian nain, i pri tome ispunjena izvanrednim energetskim potencijalom, saoptava oveku i oveanstvu neka duboka seanja itavog ljudskog roda nataloena u dubinama kolektivno nesvesnog kao filogenetski engram prolosti. Arhetipovi su organi due, neka vrsta autoportreta instinkta ili posuda koja se ne moe niti prazniti niti puniti. Oni postoje za sebe samo potencijalno, a kada se uoblie u neki materijal, onda vie nisu ono to su bili prethodno. Oni istrajavaju hiljadama godina i zahtevaju ipak uvek novo tumaenje. Prema tome, dok je individualno nesvesno ispunjeno slikama seanja koje su doivljene, arhetipovi kolektivno nesvesnog su neispunjene forme koje od individue nisu lino doivljene. Onda kada se uspostavi veza izmeu arhetipova i svesti, istorijski, opti ovek, po Jungovim reima, prua ruku upravo postalom, individualnom oveku i ovaj je ponovo u vezi sa praiskustvom oveanstva. Do ovakvog susreta naroito dolazi u kritinim ivotnim situacijama, zatim u snovima, vizijama i pri intenzivnom umetnikom stvaranju. Hipoteza nasleivanju arhetipskih mogunosti predstavljanja ne treba da bude shvaena kao nasleivanje predstava. I instinkti i arhetipovi samo su prethodnomu tnozgu uoblieni, to znai da su prisutni kao neka vrsta prokrene staze koje su se preko uestalog iskustva postepeno utisle u nizu predaka. Ako smo delimino uspeli da iznesemo glavne ideje Jungovog teorijskog dela uenja, koje e svaki paljivi italac moi ne samo da proveri, ve i bogato dopuni novim otkriima prilikom itanja, naroito I i II knjige Odabranih dela K. G. Junga, neophodno je da sada pre2 Jung, Odabrana dela, I

17

demo na praktini deo ovog uenja, na Junga kao psihijatra, i da saznamo kakvo je njegovo miljenje bilo znaaju seksualnog nagona i Edipovog kompleksa, neurozi i snovima. *

Ne elei da negira znaaj seksualnog nagona, koji je i za Junga kao i za psihoanalitiare, zajedno sa agresivnom tenjom u oveku vrlo znaajna poluga ljudskog delanja, Jung ipak nije bio sklon da mu pripie onakav uticaj na oveka kao to je to Frojd inio. Naroito nije bio istog miljenja sa Frojdom znaenju infantilnog seksualiteta, a u ovome je pre svega posumnjao u seksualnu prirodu autoerotinih dejih radnji. Slino se Jung odnosio i prema Edipovom kompleksu. Sagledavajui i sam znaajnu formulu ponaanja deteta u patrijarhalnom drutvu, on je manje u odnosu deteta prema roditeljima video seksualnu udnju, vie jedan oseajno naglaen kompleks zavisnosti deteta od roditelja i njegove tenje da poseduje roditelje, da se za njih grevito uhvati, da zavidi i bude ljubomorno, dtd. Kasnije je Jung u Edipovom kompleksu prepoznao arhetipsku osnovu smatrajui da su telesni roditelji za decu znaajni i kao nosioci Imago roditelja. Dakle, osim neposredne uloge u kontaktu sa detetom, roditelji za dete otelotvoruju jo i sliku ili Imago biti-voljen, ili hteti-ostati-dete. Nasuprot Frojdovom dualistikom filozofskom stanovitu, sa kojim on nije javno istupao, Jung, kao monista, nije video ni'u jednoj pojavi u prirodi ili ljudskom delanju samo negativno ili pozitivno. Zlo se u njegovom shvatanju pojava i zbivanja neoekivano i nepredvidljivo pretvara u dobro, dobro u zlo, crno u belo i belo u crno. Zahvaljujui ovakvom dinamikom relativiziranju pojava i pojmova, na koje Jungovo shvatanje nije ostala bez uticaja Ajntajnova teorija relativiteta, ali i filozofsko-religiozna uenja Indije i Kine, i njegovo tumaenje neuroza bitno se razlikuje od tumaenja i Frojda i Adlera. Dok je za ovu dvojicu psihoanalitiara neuroza predstavljala izrazito bolesnu pojavu, neto u celini svojoj negativno, ega se treba osloboditi i otre-

18

sti kao neke dosadne i tegobne kone bolesti. Jung u neurozi vidi pre svega signal i poruku oveka. Ovakvo Jungovo shvatanje neuroze prirodno proizilazi iz njegove koncepcije nesvesnom. Nesvesno Jung ne shvata kao prosto stecite gde dospevaju sumnjivi ostaci sa svesne gozbe, ve je nesvesno za njega matica ivota i itavog psihizma, mesto u kome se na jo uvek neobjanjiv nain zglobljava bioloko sa psiholokim, dakle sedite nagona, libida u i^ rem smislu rei, i mesto iz koga izbija izvor stvaralakih moi ovekovih, takoe hranjenih od libidinozne energije naeg bia. Nesvesno za Junga nije demonsko udovite, ve moralno, estetski i intelektualno indiferentno prirodno bie koje postaje stvarno opasno amo onda kada je na svesni stav prema njemu beznadeno pogrean. Premetajui teite izuavanja neuroze, kao i njenog leenja sa prolosti ranih deijih trauma na sadanjost i odbijajui da neurozu shvati iskljuivo zasnovanu na konfliktu nagona, pre svega seksualnog nagona, Jung istie da svaka neuroza koja due traje ima svoju prolost, sadanjost i budunost. Nema nikakvog smisla svu panju u psihoterapiji posvetiti rekonstrukciji prolosti, kao to to ine ortodoksni psihoanalitiari, jer dananja neuroza pacijenta, bez obzira to je imala svoje korene u prolosti, koju u prvom delu terapije treba osvetliti u meri koja je potrebna, vie nije ona ista koja je bila pre godinu, dve ili pet, a nee biti ista ni u budunosti. Za svaku psihoterapiju neuroza analitiki orijentisanu, za Jungovu naroito, prouavanje snova ima bitan znaaj za dijagnozu, prognozu i terapiju neurotinog pacijenta. Mi emo se ovde samo kratko osvrnuti na glavne teze Jungovog uenja snovima. 1. San se ne moe okarakterisati, kao to to Frojd misli, generalnim smanjivanjem psihike delatnosti i sputanjem mentalnog nivoa (Janet). Naprotiv, afektivno jezgro nekog kompleksa intenzivira unutarnji ivot za vreme spavanja. Cilj ovog intenziviranja jeste kompenzatorni odnos sna prema nekom svesnom stavu snevaa. 2* 19

2. Prospektivna funkcija sna mora se razlikovati od njene kompenzatorne funkcije. Dok se kompenzacija mora obeleiti u smislu samoregulacije psihikog organizma kao svrsishodna delatnost, prospektivna funkcija je u nesvesnom pripremana anticipacija budueg svesnog delovanja jedinke. Osim prospektivnog i kompenzatornog, Jung smatra da san moe da bude i reduktivan, u Frojdovom smislu. 3. Tumaenje nekog sna moe da se sprovede po sledeoj emi zbivanja u snu: a) mesto i vreme u kojima se poetak sna deava, kao i linosti sna; b) ekspozicija sna, to jest obelodanjivanje problema; c) peripetija sna koja se odnosi na intenziviranje vora problema, a koja se penje do mogueg klimaksa, i d) razreavanje, lizis, rezultat sna, ukazivanje na njegovu kompenzatornu i prospektivnu funkciju. 4. Onaj koji hoe da shvati mogunosti znaenja snova treba da povede naj pre rauna nekoliko tipinih situacija u kojima se odreeni snovi pojavljuju: a) san se pojavljuje kao reakcija nesvesnog na neku odreenu, svesnu situaciju, pri emu nesvesno deluje dopunjavajue ili kompenzirajue i pri tome jasno ukazuje na ostatke dana; b) san ne dolazi kao reakcija na neku odreenu, svesnu situaciju, ve na osnovu izvesne spontanosti nesvesnog, koje, meutim, prua u snu novu situaciju koja je upravo suprotna svesnoj situaciji, stvarajui ovako konflikt sa njom, i c) nesvesno produkuje san koji nema vie nikakve veze sa bilo kakvom svesnom situacijom, sneva se udi svome snu, ne razume ga, ali je i njime do te mere zahvaen i od njega uzbuen da upravo ovakav afektivan odgovor ukazuje da se moda radi nekom arhetipskom snu. 5. San je samostalno ispoljavanje nesvesnog, on poseduje svoju sopstvenu realnost i predstavlja svoj sopstveni svet. 6. Daleko je od istine Frojdova tvrdnja da san najee ima tenju da zadovolji nae potisnute seksualne elje. I mnogo drugih elja i potreba trae da probiju prag i da nam se obelodane u snu. Meu ovim tenjama seksualne i agresivne zauzimaju, dodue, znaajno mesto, ali nikako nisu jedine.

20

7. Jung je prvi prouavao kod jedne iste individue seriju snova i iz ove serije bio je u stanju da zakljui da je objanjavanje snova neophodno dopuniti razumevanjem sna, a tumaenju znakova u snu protivstavio je hermeneutiki postupak raznovrsnog tumaenja simbola u snu. 8. Svaki sadraj sna je uvek vieznaan, otud preuzimanje standardnih simbola u snu ne vodi daleko u tumaenju sna. Tako na primer, dok kula za Frojda znai falus, podrum vagina, za Junga kula jo znai izolaciju, zatitu prema spolja, gordost itd., a podrum znaci nesvesno, tamno, podzemno, majinsko, itd. 9. Tumaenje snova je umetniko delo koje zahteva odlino poznavanje ne samo svoje sopstvene psihe, ve i poznavanje svesnog i nesvesnog stava snevaa, zatim poznavanje simbola, mitologija i religija oveanstva, itd.
ODNOS PREMA PSIHOTERAPIJI

Dok su Frojd i Adler bili skloni da pojednostave svoj prilaz neurotinom pacijentu, traei da u njemu prepoznaju prvenstveno seksualne, odnosno agresivne korene njegove neuroze, Jung je jedini bio energino protiv toga da se bilo koja teorijska ema, ma koliko bila logina, ubedljiva i praksom dokazana, zvala se ona arhetip, Edipov kompleks ili oseanje inferiornosti, apriori uzima kao uvek ispravna i uvek primenljiva kod svakog neurotinog ili psihotinog pacijenta. Ne liavajui sebe, naravno, nekog polaznog teorijskog stava i do tada steenih znanja u praksi, psihoterapeutski rad sa pacijentom, prema Jungovom miljenju, mora biti uvek nov i uvek stvaralaki, stvaralaki na nain umetnike improvizacije, jer je svaki pacijent jedinstven, zaseban, i neponovljiv ovek, u izvesnom smislu ak nov eksperiment ivota, koji se mora lagano i tano upoznavati, kako bi mu se moglo efikasno pomoi. Ovakav rad sa pacijentom oevidno nije nimalo lak, on zahteva uvek nov napor i novo oivljavanje empatije kod terapeuta i esto traje vie meseei, pa i godina. Otud moe biti uspeno izveden samo u individualnom psihoterapeutskom

21

kontaktu izmeu dva u biti ravnopravna partnera u kome i jedan i drugi partner unose celog sebe, oigledrro ne bez rizika. Ovo je razlog zbog ega je Jung, nasuprot Frojdu, upotrebljavao u tehnici svojih analiza fotelju umesto kaua. Dajui prednost fotelji, Jung je smatrao da se na ovaj nain izbegava preterana pasivnost, infantilizacija i stvaranje vetakog autoerotizma kod pacijenta, samim tim izbegava se pacijentova izolovanost od ivota. Treba rei da je ovakva tehnika, oi u oi, zamornija za terapeuta, iji izraz lica za vreme seanse pacijent budno prati. Dok je re tehnici psihoterapeutskog rada kod Junga, treba naglasiti da je Jung bio prvi koji je pre Frojda traio da svaki psihoterapeut koji eli da radi dubinsku psihoterapiju sa pacijentima, treba da bude sam podvrgnut analizi od strane starijeg i iskusnijeg kolege. Po Jungovom miljenju, moe da se kae bez preterivanja da u svakoj psihoterapiji koja ne spada u tzv. malu psihoterapiju, u kojoj se deluje na pacijenta samo avetom, sugestijom ili razumnim objanjenjem, ve koja ide u terapeutske intervencije tzv. velike psihoterapije, skoro u polovini sluajeva ova terapija je ujedno i samoispitivanje lekara. Ne u ta je ovek uveren, ve da je ovek uveren, delovalo je u svim vremenima, mudro kazuje Jung. Ovo, naravno, u prvom redu vai za lekara, jer ovaj zaista moe da pomogne pacijentu samo onoliko koliko ima stabilnosti i zrelosti u njemu samom. Jungova psihoterapija je najpre sveobuhvatna terapija koja trai i nalazi smisao kako u zdravom, tako i u bolesnom ivljenju svakog oveka. Ona polazi od osnovne hipoteze da kada neki ovek ispolji psihogeni simptom, onda ovaj simptom predstavlja tzv. signal-simptom koji odaje neki konfliktni poremeaj na psihikom planu, koga subjekt nije svestan. kakvom se konfliktu radi, da li je on nagonske prirode ili je konflikt moralne prirode, pri emu nae oseanje dunosti, potreba za ispatanjem i plodnom patnjom mogu isto tako da budu potisnuti kao i bilo koji nagon, pitanja su koja pacijent i njegov slobodno izabrani psihoterapeut treba da ponu zajedniki da reavaju. Susret izmeu

22

pacijenta i psihoterapeuta u Jungovoj psihoterapiji predstavlja neku vrstu dijalektikog suoavanja sa poetnim ciljem prepoznavanja odnosa izmeu svesnog i nesvesnog u pacijentu, pri emu pacijent treba sve vie da prepozna kako svaka od ove dve psihike sutine ima svoju strukturu, svoje zakone i fenomene, svoj jezik. Psihoterapeut, za izvesno due vreme, na poetku analize treba da ostane u nekoj vrsti posrednitva ili samo ivi i elastini svedok u raspravi koja se vodi izmeu svesnog i nesvesnog u pacijenta. Psihoterapeutski rad sa pacijentom poiva, prema Jungu, na etiri bitna elementa: na poverenju i ispovedanju koji sami za sebe mogu da imaju katarziko dejstvo; na transferu i analizi transfera, koji, meutim, u poreenju sa Frojdovim pojmom transfera ima relativan znaaj; na edukaciji i samoedukaciji, jer analiza nije nikakva umetnost radi umetnosti, ve bolje upoznavanje sebe treba da navede pacijenta na smislenije postupke u ivotu i postepeno dovede do metamorfoze linosti, najteeg, ali i najpoeljnijeg elementa u Jungovoj psihoterapiji. Nema, meutim, uspene psihoterapije bez izgraivanja tipologije i karakterologije koje predstavljaju veliku korist u razumevanju funkcionisanja i osetljivosti psihikog ponaanja nekog bia. Otud je Jung razlikovao tipove stava i tipove funkcija. U tipove stava spadaju dva osnovna stava i to ekstravertan, kod koga je primum movens okrenut spoljnjem svetu, oblikujui se prema objektima okoline, zapostavljajui i potcenjujui sve subjektivno, i introvertan, oblikujui se prvenstveno prema unutarnjem mikrokosmosu, pokazujui rezervu i nepoverenje prema objektima u svetu.3 Jung je sve vie, to su godine njegovog praktinog rada odmicale, imao meu svojim pacijentima one koji su se nalazili, po starosti, u drugoj polovini ivota. Njega su vie zanimale one neuroze druge polovine ivota kod kojih su pacijenti nesvesno ili svesno traili smisao svoga ivota, postavljali glasno ili preko svojih snova i
3 Jungovoj podeli na introvertne i ekstravertne tipove italac se moe podrobno obavestiti u V knjizi ovog izbora, kao i u predgovoru dr Stevana Vlajkovia ovoj knjizi.

23

d r u g i h n e s v e s n i h tvorevina pitanja smisla krivice, straha i patnje. Naravno da ovakvih pacijenata nije bilo na poetku Jungove psihijatrijske karijere mnogo, ali vremenom, ovo je Jung tano uoio, to je ivot u Evropi postajao komplikovaniji i zaguljiviji, a naroito posle drugog svetskog rata kada su bile ozbiljno poljuljane mnoge do tada ustaljene norme vrednosti, broj pacijenata, i to ne samo starijih godina, koji su postavljali vrlo potresno i emotivno proivljeno pitanja smislu postojanja i naroito smislu patnje, naglo je rastao. Sve neuroze, inae, Jung je delio, sa psiholokog a ne sa klinikog gledita, u dve velike grupe: jedna grupa neuroza se odnosi na one ljude suvie pripojene uz neki kolektiv ija individualnost nije dovoljno razvijena, a iz kojih progovara u vidu nekog neurotinog signala-simptoma nezadovoljstvo ovakvim stanjem; druga grupa neuroza obuhvata hipertrofirane individualiste ije je prilagoavanje kolektivu ostalo atrofino, a kaj i takoe ispoljavaju neke specifine neurotine signale-simptome koji jasno ukazuju da i ovi ljudi nisu zadovoljni svojim stanjem. osledan svome shvatanju sutine neuroza, Jung i u psihoterapiji smatra da pacijent ne treba da trai ponitavanje neuroze, ve se mora uz pomo psihoterapeuta potruditi da naui na ta neuroza hoe da ga upozori, emu ga obavetava, kakav znaaj i cilj ima, jer neuroza je u prvom redu kriza individuacije. tavie, pacijent, prema Jungovom miljenju, treba da bude zahvalan neurozi, jer nije neuroza ta koja treba da bude leena, ona je ta koja nas lei. Ovakvo Jungovo shvatanje bolesti, koje nama danas moe da izgleda i preterano, u stvari je jedan od retkih doslednih nastavljanja shvatanja svih velikana medicine u prolosti, od Hipokrata do Paracelzusa, to bi saeto najpriblinije ovako trebalo da glasi: kada je ovek bolestan, bolest predstavlja pokuaj prirode da ga lei. Uz ovu formulu ide dobro i jedna Paracelzusova misao koja kae da je svaka bolest vatra koja isti. Kada se govori analitikoj psihoterapiji, treba pomenuti jo dve metode kojima se ova vrsta psihoterapije slui u leenju: to je metoda tzv. aktivne imaginacije i

24

korienje crtea i slika koje bolesnici stvaraju u toku terapije. Dok je za mnoge mislioce, naroito filozofske, ali i brojne psihijatre, pripadnike starije kole, mata predstavljala nepoznanicu sumnjivog porekla i esto negativnog dejstva, Jung je preuzeo na sebe zadatak ponovnog uspostavljanja vrednosti i vanosti mate. U imaginaciji Jung vidi nita manje nego snagu koja vodi svet i prema tanim reima Rolanda Kaena, najpoznatijeg francuskog analitiara Jungove kole, Jungova psihoterapija mogla bi se valjano ^efinisati kao umetnost stavljanja imaginacije u slubu ivota i ivota u slubu realizacije imaginacije. Polazei od ovakve opte ocene vrednosti mate Jung je izradio svoju metodu aktivne imaginacije koja se sastoji u sledeem: bolesnik treba da uini napor voljne nepanje i potpunog oputanja, fizikog i mentalnog, sve do dremea, koji bi bio uvod u san. U ovakvoj maksimalno moguoj relaksaciji pacijent treba da primeti i saopti sve percepcije, ideje, oseanja, intuicije, koji mu poseuju duh, koji se spontano pojavljuju u misli, kao i sve slike koje se projektuju na crnom ekranu zatvorenih onih kapaka. Ovakva metoda sainjena paradoksalno od aktivne pasivnosti ini velike usluge pacijentu i terapeutu, i to naroito onda kada pacijent u toku psihoterapeutskih seansi ne moe da upamti snove ili dospeva u stanje unutarnje prepreke kada nije u stanju da kae bilo ta novo lekaru. Materijal koji ova metoda nudi psihoterapeutskim partnerima dragocen je jer ne dolazi iz svesti i katkad se moe dobro uporediti sa hipnagokim slikama koje prethode normalnom snu, a esto ovaj materijal ima vrednost i samog sna. U stvari, materijal aktivne imaginacije najee dplazi iz pretsvesnog i izraava njegove tenje, a moe se lako izolovati i pratiti u njegovom vie ili manje autonomnom razvoju. Danas se u svetu Jungova psihoterapija ui kao i svaka druga metoda dubinske analize. Psihoterapeutsko kolovanje i naroito plodna primena u praksi zahteva ju kompletnu linost terapeuta koji ne mora biti samo lekar. Dobro poznavanje filozofije, mitologije i istorije religija, uz neophodan dar introspekcije i nezagluenog

25

vrela intuicije, sa ivotnim iskustvom koje za sobom ima, veoma su poeljni kvaliteti za analitikog psihoterapeuta. Njegova sopstvena strast da postavlja egzistencijalna pitanja i trai na njih odgovor, emotivna otvorenost i dublja empatina zainteresovanost za sudbinu drugog oveka, pribliila bi ovakvog psihoterapeuta ve i samoj linosti Karl Gustava Junga, linosti koja je nepokolebljivo verovala u oveka kao stvaraoca i u psihoterapiju kao buduu iroko rasprostranjenu metodu leenja u medicini.
KRITIKI OSVRT

Iako je po naem miljenju teko zamisliti bilo koju oblast nauke, pa i filozofije, umetnosti da ne govorimo, u kojima snana linost stvaraoca, pronalazaa ili tvorca nekog novog sistema nije ostavila u svome delu, pronalasku ili sistemu i sasvim lini peat, neku vrstu manje ili vie primetnog otiska svoje linosti, kada se raspravljaju otkria i naini kako se do ovih dolo u oblasti psihijatrije i psihologije, ini nam se da je zaorana brazda linosti u delu znaajnog oveka ovde jo dublja. U svakom sluaju ovo nae razmiljanje u prilinoj meri moe biti primenjeno na linost i delo Sigmunda Frojda, Alfreda Adlera i Karl Gustava Junga. Mi moemo, dodue, na razliite naine procenjivati vrednost, tanost i trajnost otkria u psihoanalizi, individualnoj psihologiji ili analitikoj psihologiji, ve prema naem stavu u odnosu na subjektvno i objektivno uopte, zatim naem odnosu prema nauci i njenim metodolokim zahtevima i kriterijima egzaktnosti naunog rada. Trebalo bi ipak skrenuti panju onima koji bi bili skloni da suvie strogo procenjuju objektivnu vanost i naunu opravdanost otkria upravo u psiholokim disciplinama da ne zaborave na predmet istraivanja psihologa i psihoanalitiara. U pitanju je ovek i to jo njegov psihiki ivot, a u tome ivotu prvenstveno njegov nesvesni deo za koga se sa mnogo prava danas smatra da zauzima prostranije mesto od svesnog dela u celini psihe.

26

Moda je uenje Karl Gustava Junga jedno od najsubjektivnijih uenja u dinamikoj psihologiji naeg veka. Sledei njegovu sopstvenu tipologiju linosti, moda bismo najpre mogli Junga da svrstamo u grupu iracionalnih tipova. Iracionalnog u Jungu ima, zaista, napretek i umnogome od naeg stava prema racionalnom i iracionalnom u nama samima zavisi kako emo se odnositi prema Jungu i njegovoj analitikoj ili kompleksnoj psihologiji. Kada se bavimo Jungom, moramo biti naroito oprezni i budni. Moe nam se desiti da poneti nekim njegovim intuitivnim pogotkom do koga smo i sami, doli ili ga naslutili izuavajui iracionalne delove svoje linosti nekritiki prihvatimo i ostale, mnogobrojne, nesumnjivo interesantne, ali esto i problematine Jungove ideje. I obratno. Ve na poetku odbijeni nekom Jungovom nejasnom definicijom, preuranjenim poreenjem neke, na izgled, empirijske psiholoke injenice, sa nekim simbolom u mitu ili religiji, ili jednostavno, poto nemamo dovoljan ili nikakav odnos prema iracionalnom u sebi, olako i brzo proglasimo Junga nenaunim zanesenjakom, ili jo gore, mistinim mranjakom, pa da opet nekritiki (kao i u prvom primeru) proemo pored Junga slepi i gluvi za neke boje i tonove koje je bilo vredno, ak neophodno videti i uti. Jungovu psiholoku zgradu nije teko kritikovatL Ono to je mnogo tee jeste odluiti da li su temelji ove zgrade vrsti i solidni, a podignuti spratovi sumnjive trajnosti, ili je sluaj upravo obratan. Ovo isto teko pitanje moemo uostalom postaviti i za psiholoko zdanje Sigmunda Frojda. Edvard Glover (Edward Glover), na primer, u svojoj poznatoj knjizi Frojd ili Jung, odbacuje same temelje Jungove zgrade smatrajui da sve ono to je Jung govorio arhetipovima i kolektivno nesvesnom predstavlja istu projekciju u nesvesno Jungovih sopstvenih fantazama, karakteristinih za rani infantilni stadijum individualnog razvoja. U njima nije teko sagledati, prema Gloveru, afektivne pulzije obnovljenog i modernizovanog animizma koji povlai za sobom ovakve projekcije. Ostaviemo ovo pitanje otvoreno i prepustiti da ga reava sam svaki onaj koji se najpre ozbiljno i temeljno upoznao sa oba psiholoka pravca.

27

Prvi utisak, i to negativan, kada zavrimo prouavanje nekih osnova psiholokog uenja Karl Gustava Junga, jeste hermetika zatvorenost njegovog sistema. Poreenje dinamikih procesa libida sa zatvorenim sistemom meusobno komunicirajuih cevi, pri emu energija biva terana samoregulatornim motorom, esto naglaavanje ovoga principa samoregulacije koji kao neki deus ex machina posreduje i neoekivano pomae tamo gde se najmanje nadamo, isticanje sna kao nekog svog sopstvenog sveta sa sopstvenom realnou, zagledanost u prolost oveka i oveanstva, u svim ovim primerima Jung opisuje psihiki ivot oveka unutar jednog zatvorenog sistema u kome se sve deava prema nekim prastarim zakonima i nekom dubokom smislu u koji treba jednostavno imati poverenja ili ak u njega verovati, jer to nepoznato u nama to vodi na ivot zna sigurno bolje od nas zato je to tako kako jeste. Glover je dobro primetio da Jung na osnovu izvesnih snova, vizija i mistikih iskustava stie utisak da postoji neka vrsta svesti u nesvesnom, jo jednog ega u tome nesvesnom. itav proces individuacije i pribliavanje Sopstvenosti (Jastvu), posle mnogih saplitanja ili trajnog zaostajanja na granici nekog arhetipa koji nismo prepoznali, ve smo postali njegova rtva, Animusa i Anime, od kojih se uzaludno branimo i stalno ih projiciramo, Persone koja nas je progutala, jer se nismo na vreme od nje dovoljno udaljili, kao da se odigrava mimo svih spoljanjih dogaaja u kome ratovi, revolucije, promene ekonomskog stanja i oblika vladanja, ak i susreti sa drugim ljudima iftiaju neko sporedno, manje vredno znaenje sa slabim ehom i posledicama po razvoj individualne psihe. Ono to je individualno, to se deava na popritu linih bitaka, to se u tiini svoje meditacije dokonalo ili naslutilo, to se prosanjalo i fantaziralo ima za Junga odluujuu vanost i vrednost i nesumnjivu prednost nad svim vrstama javnog ivota, masovnih medija i kolektivnih zbivanja. Prouavanje kolektivno nesvesnog za oveka znaajnije je, bar nam se tako esto ini proitavajui Junga, od individualno nesvesnog jer se tek u njemu nalaze praslike koje nas na nevidljiv nain upliviu i pokreu na akcije, a simboli i arhetipovi

28

ovog kolektivnog naslea vaniji su od obinih emocija, znakova i simptoma svakodnevnog ivota. Meutim, upravo prihvatanje arhetipova koji su za Junga isto tako znaajni i trajni, kao i za Frojda Edipov kompleks, u naunoj psihologiji je danas najtee. Kada Jung prvobitnu sliku ili arhetip sa prirodno-nauno-kauzalnog stanovita shvata kao mnemiki talog, kao engram koji je nastao zgunjavanjem bezbrojnih, jednog drugom slinih zbivanja, onda se treba pozvati na Adolfa Portmana (Adolf Portmann), danas jednog od najpoznatijih biologa, koji u ideji arhetipovima vidi istu spekulaciju koja je, po njegovim reima, nastala iz potrebe da se zagonetne injenice jo danas shvate. Prihvatanje postojanja arhetipova, bar u onoj formi kako to Jung predlae, oteano je dalje jo jednom njegovom reenicom napisanom u radu energetici due. Tamo stoji sledee: Iako se nasledna masa odrava na fiziolokim tranicama, ipak su ovakva prokrivanja staze stvorili duhovni procesi u nizu predaka. U ovoj reenici nije toliko stavljen naglasak na duhovne procese, koliko na prikriveno Jungovo prisvajanje lamarkistikog uenja, kako je ovo dobro primetio Hajnrih Balmer (Heinrich Balmer) u svojoj knjizi Teorija arhetipova K. G. Junga. Jung je bio svestan tako rei nepremostivih tekoa u pokuaju konanog naunog dokazivanja postojanja arhetipova. Poto je u njih, meutim, neoborivo verovao, jer je do njih doao intuicijom, on se nije umarao da na uvek nov i drukiji nain formulie pojam arhetipa. Ovim je samo jo vie oteavao posao drugima koji su imali zadatak da ga interpretiraju, a koji esto nisu znali ta da ponu sa, na primer, ovakvom njegovom formulacijom: Kada je re arhetipu, ne radi se, dakle, nasleenoj predstavi, ve nasleenoj mogunosti predstavljanja. Na kraj u, vie nismo u stanju da odredimo da li je arhetip apstraktan ili konkretan, da li je prazan ili ispunjen nekim sadrajem, niti kako se to arhetipovi genski prenose pri emu predstavljaju forme apriorne psihike uroenosti.

29

Zadrali smo se due na uenju arhetipovima, jer je ono, s jedne strane, moda najtee prihvatljivo, s druge strane arhetipovi predstavljaju za Junga osovinu njegovog uenja. Postoje, meutim, i neke druge Jungove postavke koje se mogu kritikovati, na primer njegovo shvatanje neuroza i psihoterapije. U svome otrom suprotstavljanju Frojdu, ijeg se autoriteta d uticaja trebalo osloboditi po svaku cenuy Jung je otiao daleko ne samo u zapostavljanju znaaja seksualnog nagona, kao i Edipovog kompleksa, keji je jo uvek za nau kulturu znatno aktuelan, ve i u negiranju znaaja uspomena iz detinjstva za sadanju neurozu u toku psihoterapije. Teko je sloiti se sa Jungom da je u psihoterapiji dovoljno zadrati se na aktuelnim konfliktima i svesnom menjanju pacijentovog stava prema njegovim infantilnim afektima. Ako moemo s pravom da kritikujemo nekog ortodoksnog psihoanalitaara koji dri svoga pacijenta dve i tri godine na kauu, preputajui ga slobodnim asocijacijama koje treba da otkriju traume iz ranog detinjstva, reduktivna terapeutska metoda Frojdova, naroito u njenoj dananjoj ublaenoj varijanti, blia je empirijskoj analizi pacijentove neuroze od Jungove amplifikatorske metode. iskutujui na ravnoj nozi sa pacijentom njegovim, pa i svojim snovima i moguoj vezi snova sa simbolima u mitologiji i religiji, proirujui i na druge naine konflikte iz pacijentovog nesvesnog, jungovski terapeut dolazi u opasnost da razvodni konflikt kod svoga pacijenta, da zanemari moguu seksualnu pozadinu toga konflikta, jednom rei, nasuprot omaijavanju i pacijenta i lekara putem beskrajnih slobodnih asocijacija na frojdovskom kauu, u jungovskoj analizi tete a tfite postoji opasnost intelektualnog omaijavanja lepim razgovorima iz esto bogate riznice intelektualnih znanja partnera. Jungu je stavljena i ozbiljna primedba da zbog sopstvenog entuzijastikog verovanja u arhetipove i njihove raznovrsne oblike, kao to su na primer mandala, kvadrat ili krug, sugestivno deluje na svoje pacijente da i oni u svojim snovima poinju da gaje sline sadraje. Kakav je stav Jung imao prema politikim dogaajima svoga vremena i koliko je u njima sam sudelovao?

30

Nije nam poznato koliko je Jung temeljno prouavao politiku ekonomiju, savremene teorije dravi i marksizam i koliko je ovome pridavao znaaj za celokupni savremeni ivot i budunost oveanstva. Iako prvenstveno psiholog i psihijatar u neutralnoj vajcarskoj, Jung nije bio nezainteresovan za politika zbivanja u njegovom dobu (objavljen je intervju iz 1939. g. u kome je Jung izneo svoja razmiljanja diktatorima X X veka), mada moda ne u onoj meri zainteresovan kao to bismo to oekivali od nekoga koji je pisao ivotu i shvatanjima naroda sa gotovo etiri kontinenta. Veran svome osnovnom stavu po kome se sve krupne promene u ljudskom drutvu, kao to su one kada neko drutvo iz osnova menja svoj politiki stav, ili kada je jedno drutvo u revoluciji, ili kada se pojavi neka nova religija, ne mogu objasniti samo nekim spoljanjim razlogom, zvao se on ekonomski, socijalni ili istorijski, Jung u ovakvim pojavama trai pre svega psiholoki koren njihovom manifestovanju. Pomou optih socijalnih, politikih i religioznih uslova, pie Jung, uzbudi se kolektivno nesvesno i to u tom smislu Sto se svi oni faktori koji su potisnuti pomou dominantnog gledanja na svet, odnosno ivotnog stava nekog naroda postepeno prikupe u kolektivno nesvesnom i na taj nain oive njegove sadraje. Tada obino jedna individua ili vie njih sa posebno jakom intuicijom opaaju ove promene u kolektivno nesvesnom i prevode ih u saoptljive ideje. Te ideje se brzo ire poto je i kod drugih ljudi dolo do paralelnih promena u nesvesnom. Vlada opta spremnost da se prihvate nove ideje, iako s druge strane protiv njih postoji estok otpor. Na ovaj nain Jung objanjava nastanak boljevike revolucije i pojavu Lenjina, a petnaestak godina kasnije dolazak nacizma i Hitlera u Nemakoj. I jedna i druga drava, po Jungu, bile su u svome kolektivno nesvesnom spremne da preobraze svoja politika shvatanja i prihvate dolazak novih voa. Lenjin je, prema Jungu, sruio itavu strukturu feudalnog i buroaskog drutva Rusije i zamenio je svojim stvaranjem. Lenjin je, jednom rei, bio za Junga stvaralac. Staljin, meutim, bio

31

je konkvistador, on ak ni u destrukciji nije bio stvaralac. Dosta dugo je voden u laikom i naunom svetu spor oko pitanja da li je Jung jedno vreme bio simpatizer nacizma i antisemitski raspoloen psihijatar. Povod za ovakvo gledite pruio je, na alost, sam Jung najpre time to je 1934. godine pristao da preuzme mesto predsednika internacionalnog psihoterapeutskog drutva posle ostavke dotadanjeg predsednika uvenog nemakog psihijatra Ernsta Kremera koji je podneo ostavku demonstrirajui ovako svoje neslaganje zbog sve bezonijeg meanja nacistike ideologije u nauku. Premda je Jung ostao na ovom poloaju kratko vreme i ubrzo izjavio da je moj nauni program bez moje saradnje i protiv moje elje podvrgnut jednom politikom manifestu, mada nije uinio nijedan praktian potez koji bi mogao da opravda sumnju da je bio antisemita (jedan deo njegovih bliskih uenika bili su Jevreji), senka je do danas ostala na Jungovom politikom dranju.4 Izgleda da se Jung jedno kratko vreme, upravo oko 1934. g., kolebao u pogledu znaaja dolaska Hitlera na vlast za nemaki narod. On je tada prvi i poslednji put pisao potrebi razlikovanja jevrejske i arijske psihologije i nije bio daleko od shvatanja specifinim rasnim arhetipovima u kolektivno nesvesnom, to se u stvari kosilo sa njegovim sopstvenim shvatanjem arhetipovima koji su prema jednoj njegovoj ranijoj definiciji mogui energetski potencijali, ali bez sadraja. Prema svemu do sada iznesenom, prema politikim shvatanjima Karl Gustava Junga, a onda i posledicama ovakvog stava na neke delove njegovog teorijskog uenja, moramo biti vrlo oprezni i sumnjiavi ne samo zbog toga to ga njegov politiki instinkt nije sluio sa podjednakim uspehom kao onaj nauni, ili jo vie umetniki, ve i zbog toga to ne moemo biti zadovoljni sa relativno uproenim interpretacijama politikih i socijalnih zbivanja koja bi se morala objasniti, i ve su
4 Treba pri svemu tome istai da se ime Karl Gustava Junga nalo na crnoj listi posle nemake invazije u Francusku i da su tamo unitena sva njegova francuska izdanja.

32

od brojnih priznatih sociologa i objanjena svestranije i na sloeniji nain. Posle ovde iznesenih zamerki Jungovim shvatanjima arhetipova, neuroze i psihoterapije, kao i kritikog osvrta na njegove politike stavove, zavriemo kritiki prikaz Junga sa nekoliko optih primedaba. Karl Gustav Jung je tip oveka koji na intuitivan nain dolazi do svojih glavnih otkria ostajui potom vie u oblasti spekulacija nego u empiriji, ili pokuavajui, ne uvek uspeno, da svoja intuitivna otkria dokae u empirijskom materijalu. Dokazivati na objektivan, empirijski nain i nauno proverenim metodama ideje do kojih se dolo intuitivno, i to ideje koje pripadaju jo uvek vrlo tamnoj i slabo ispitanoj oblasti ljudske psihe, za svakog bi bio vrlo teak zadatak. Ovome zadatku Jung nije dobro odgovorio, on je u mnogim svojim definicijama ostao nejasan, neodreen i nedoreen. Iako smo uvereni da nijedna ozbiljnija psiholoka teorija, pogotovo kada proizilazi od snanog i originalnog stvaraoca, ne moe da bude liena pogleda na svet, Jungova analitika psihologija najvie je i najdublje proeta ovim pogledom sa kojim se mi moemo sloiti ili ne. Kakav je to pogled na svet? Ako smemo tako da se izrazimo, on je paradoksalan. Jung hoe da bude i naunik, i filozof, i umetnik, i on to sve uspeva da bude, ali po koju cenu? Meajui naune iskaze sa metafizikom, gnostiku sa psihologiziranim neoplatonizmom (primedba Medarda Bosa), empiriju sa spekulacijom, Jung je doao do paradoksa, pa je i itavu analitiku psihologiju teko drugaije shvatiti. Ako nemamo smisla za paradoks, Jung e nam ostati doivotna enigma.
ZNAAJ JUNGA ZA NAE DOBA

Gotovo svi znaajni ljudi u prolosti, naroito oni koji su kao Marks, Ajntajn i Frojd visoko i daleko zaoijali tek od pre dve hiljade godina, kako Pasternak jednom tano ree, otpoeti proces stvarno istorijskog zbivanja (istorijskog u odnosu na mitoloko, bezvremeno
3 Jung, Odabrana dela, I

33

doba prehrianskih civilizacija), imali su svoje sledbenike i nastavljae. Ovi su katkad kvarili i zatamnjivali, katkad prosvetljavali i dalje unapreivali osnovnu misao svojih uitelja. Jedan od najuspelijih, zaista pre nastavljaa nego sledbenika, bio je Karl Gustav Jung. U Frojdovom delu bilo je neke genijalne jednostranosti, samim tim neto od dogme i fanatizma. Moda je ovo sluaj sa svakim genijalnim pokretaem novog. Jedno vreme je izgledalo da je sve to je Frojd otkrio bilo tano; i tada, meutim, svako ko je i kritinije, i intuitivnije posmatrao zavreno delo Frojdovo, znao je i oseao da u njemu nedostaje neto oVeku imanentno, neka dimenzija bez koje se ovek ne moe zamisliti, a moda ni podneti. Prolazei kroz Frojdovu prizmu ovek je izaao nekako ogoljen, pojednostavljen, bez spektra boja, bez tajne i, kako Stefan Cvajg ree u svojoj studiji Frojdu, bez poleta. Kroz Junga je zastrujao priliv sveeg vazduha u psihoanalizu, u nju je ponovo ula nada i polet. Njene ispitivake i radoznale oi bile su opet okrenute unapred sa pitanjem: kuda, ne ostajui samo u prolosti, sa pitanjem: kada i otkuda. Odnosei se prema samoj sutini ivota razliito, i to Frojd sa sumnjom i nepoverenjem, Jung sa ouvanim i dalje negovanim prapoverenjem (Erikson), oni su morali imati drugaiji i razliit razvoj kako naune misli tako i ivotne filozofije. Udaljujui se u starijim godinama od empirije u kojoj je bio nenadmaan, gubei bliske uenike i preivljavajui vrlo teko dolazak nacista u Be, Frojd je zavrio ivot uglavnom usamljen i nesrean, rvui se u sebi sa svojim veitim Mojsijem. U svom dugom ivotu (tri godine je due iveo nego Frojd) Jung kao da je neprestano rastao i u irinu i u dubinu. Zapoeo je i sam od empirije, od preciznog i do danas vrlo cenjenog testa asocijacije sa kojim je ve zapoeo da uspeno traga za potisnutim i nesvesnim konfliktima u oveku i to tri godine pre susreta sa Frojdom. Znaajan je bio i njegov viegodinji psihijatrijski rad sa tekim psihozama i hroninim duevnim bolesnicima na cirikoj klinici. Neposredan dodir sa sumanutostima i halucinacijama psihotiara ne samo da ga nije uplaio i obeshrabrio, ve je u njima Jung otkrivao do tada nepo-

34

znati i neupoznati smisao. U regresivnim fantazijama bolesnika Jung je prepoznavao ne samo bekstva bolesnika u seanja iz detinjstva, ve i zametke novih reenja, punih smisla, njihovih tekih unutarnjih konflikata: Posle Jungovog otkria sadraja njihovih psihoza, duevni bolesnici su u oima psihijatara, a onda i ostalog sveta, dobili ljudsku vrednost i ljudski smisao. Jung je pomogao da dobar deo sveta radikalno promeni svoj stav prema duevnim bolesnicima i to zauvek. Covek oveku postao je manje stran: duevno poremeeni tzv. zdravom i zdravi duevno drukijem. Dok je Frojd jo zazirao od duevnog bolesnika smatrajui da je psihoterapija kod ovoga neizvodljiva, pa je tako svoje glavno interesovanje usmerio na neuroze, Jung je rano poeo da vodi uspenu psihoterapiju psihoza i tako otvorio put drugim, jo uvek retkim i smelim entuzijastima da se sve do danas bave ovim tekim oblikom psihoterapije. Znaajno je da naglasimo da su gotovo sva otkria do kojih je Jung u toku svoga ivota dolazio bila ili plod alhemijskog rada na samom sebi, ili, ako su podsticaji dolazili spol ja, na primer, od azijskih filozofa i religija, onda ih je primao kao istinita (pa i tada esto mnogo kasnije objavljivao), tek poto ih je proverio na sebi, svojim uenicima i pacijentima. Jung je nosio u sebi upravo udesnu sposobnost metamorfoze. Iz svakog dodira sa nekim znaajnim snom, nekim drevnim spisom, velikim savremenikom, ali i sa prirodom, obinim ljudima, kao i duevnim bolesnicima, on je izlazio preobraen, obogaen i nov. Njemu zaista nita ne samo ljudsko, ve i ivo nije bilo strano, od cveta i ploda nekog drveta koje je sam gajio u svojoj bati u Kisnahtu pored Ciriha, pa do rascvetane mandale na nekom tibetskom starom crteu ili u toku tumaenja sna ili slike nekog svog pacijenta. Zamerke kritiara da Jung misli i osea infantilno i na nain modernizovanog animizma sline su zamerkama neznalica Pikasu da poto on, tobo, ne ume da slika, njegove slike su infantilne, bizarne i ekstravagantne. Slino kod svih velikih umetnika, delimino i filozofa i naunika, Jung je pokazao da infantilno u oveku nije uvek samo neurotino, ve da je i stvaralako i na koristan nain prisutno kod svih velikih ljudi.
3*

35

Detinjast je, pie Jung u Psihologiji i alhemtji, ne samo onaj koji ostaje suvie dugo dete, ve i onaj koji se od detinjstva odvaja i misli da ono to on ne vidi, vie i ne postoji. Fenomeni sinhroniciteta koje je Jung otkrio jo dvadesetih godina ovog veka prilikom prouavanja stare kineske knjige I Ging (Knjiga preobraaja), a svoje otkrie saoptio javnosti tek 1952. godine, otkrie je akauzalnog principa, koje pored dobro poznatog i svakako eeg principa kauzaliteta otvara jednu novu dimenziju u ljudskom saznanju, naroito u njegovom poimanju prostora i vremena. Novija parapsiholoka izuavanja, naroito ona u SSSR-u, ine verovatnom Jungovu misao da sa vremenskom egzistencijom naeg unutarnjeg bia paralelno protie i jedna vanvremenska, ak i jednovremeno egzistiranje oba sveta, emu nas je do sada obuzimala samo po katkad slutnja. Posle plodnog podstreka koji je Jung pruio parapsihologiji svojim izuavanjima na pacijentima i samom sebi (jer je i sam posedovao neke neobine sposobnosti koje su bile nasledne prirode), on se okrenuo neispitanom podruju srednjovekovne alhemije otkrivajui u njoj, za modernog oveka, vrlo aktuelan vid zbivanja. Ne samo da je alhemija za Junga velianstvena projekcija kolektivno nesvesnog, pa se zato moe staviti u isti red sa mitologijom, folklorom, religijom i dubljom simbolikom u snovima, ve Jung u alhemiji otkriva preko duha ive, Mercurius dupleks, princip ujedinjenja suprotnosti koji je Junga zainteresovao rano, i to od biolokih data pa do religiozne simbolike. Jungovo bavljenje religijom, sve intenzivnije to j e ulazio u zrelije godine, posledica je razliitih inilaca, meu kojima moda predstavljaju najvanije Jungov lini sukob sa ocem svetenikom, kao i prirodna radoznalost oveka koji misli i. koji hiljadama godina trai odgovor na veita pitanja ivotu i smrti. Kada je Jung jasno formulisao svoje gledanje na religiju5, on je za sobom imao iz ove oblasti ve bogato iskustvo, kako prak5 Izloeno je naj jezgroviti je u njegovoj knjizi Psiholoke rasprave, koja je ula u IV knjigu ovog izbora.

36

tino, tako i teorijsko. Otud njegove formulacije deluju jasno i razumljivo. Za Junga je religija univerzalni ljudski fenomen, a slika nekog vieg bia koje na nevidljiv nain upravlja itavim kosmosom i ima udela i u ljudskim delanjima na zemlji, arhetip, znai svojina kolektivno nesvesnog svakog od nas. Ovo je za Junga psihika istina koju ne treba ceniti manje od bilo .koje istorijske ili fizike istine. Ideju boga treba svesno priznati u oveku jer inae, po pravilu, postaje bilo ta drugo bog, najee neko ili neto to je nedovoljno i glupo i to na tek probuenu svest tzv. prosveenog skorojevia deluje zarazno Ljudska dua govori bogovima ve eonima dugo i govorie jo eonima budueg vremena. I pored ove jasne Jungove formulacije, njegov lini odnos prema bogu, koji je bio uvek, verovatno namerno, neodreen i nedefinisan, kao i odnos prema postojeim religijama i njihovim konfesijama, nervirao je i teologe i ateiste. I jedni i drugi nisu znali ta bi poeli sa jednom ovakvom Jungovom misli: Ponovo moram da naglasim da nijedan moralni zakon, niti pojam boga, niti bilo koja religija nije izvana, s neba spopala ljude, ve sve to ima ovek in nuce u sebi, zbog toga ovek sve to i stvara iz sebe. Ovakve misli Jungove, meutim, ako i ne odgovaraju oekivanjima teologa ili naunika, dosledno izraavaju osnovnu njegovu ideju. Poto preko oca, protestantskog svetenika, nije mogao da uspostavi prisniji odnos sa hrianstvom, a po raznovrsnosti svoje dinamine prirode upuen da trai istinu i na drugim stranama a ne samo u svojoj kui, Jung se okrenuo azijskim religijama posveujui im duboku i ozbiljnu panju u toku nekoliko decenija. Jung se nije zadrao samo na studioznom itanju kineskih, indijskih i tibetanskih spisa, ve je i otiao u Indiju i druio se sa najpoznatijim sinolozima i indolozima njegovog vremena. Jungov predgovor za Tibetansku knjigu mrtvih pokazao je iznenaujuu sposobnost jednog evropskog oveka da se uivi u daleki i dobrim delom nama stran duhovni svet Azije. U osnovi sve u nama tei da se manifestuje, jer je svaki ovek potencijalni stvaralac, mikrokosmos u ma-

37

krokosmosu. Stvaralatvo Jung obeleava kao psihiki faktor nagonima sline prirode, sa upozorenjem da stvaranje moe da bude isto toliko destrukcija koliko i konstrukcija. Ovo destruktivno u stvaralatvu proizilazi iz nae jo uvek vrste ukorenjenosti u neobraeno i sirovo gorivo nae arhajske prolosti. Malo je ko od modernih psihologa bio u stanju da tako jasno pokae dokle je savremeni ovek dospeo u svome odvajanju od primitivnog mentaliteta i koliko mu je dug put jo ostao do stvarnog poznavanja sebe i sveta. Iako je verovao u ivot i oveka, Jung nikada nije imao iluzija oveku i ozbiljno je upozoravao na posledice, moda i katastrofalne, slepog oslanjanja oveka na jake ostatke primitivnog mentaliteta u njemu, koji poivaju pre svega na magijskom odnosu prema objektu, koji se ne sastoji ni od ega drugog do od projekcija nesvesnih sadraja u objekt. Od bitne je vanosti za meuljudske odnose da pojedini ovek izae iz poetnog stanja identiteta subjekta i objekta i da konano shvati i doivi da su mnogi psihiki sadraji koje je on ranije naivno pripisivao objektu, u stvari subjektivni sadraji. Ovakvih naivnih, ali i patolokih projekcija ima jo uvek bezbroj. Uvek iznova radije smo skloni da pripiemo sve mogue negativne i zle osobine svome blinjem, nego da shvatimo koliko su sve te osobine deo naeg sopstvenog nesvesnog koga mrzimo, od koga se plaimo i koje ne elimo da prepoznamo. Jednom rei, nema napretka u individuaciji bez prepoznavanja svoje Senke. Suprotan odnos miljenja i oseanja Jung poredi sa odnosom mukog i enskog u nama i van nas. Iako i sam pripadnik patrijarhalno-protestantske kulture Evrope, Jung igra znaajnu ulogu u savremenom svetu u ublaavanju razlika izmeu mukarca i ene. On priznaje enama puno pravo na stvaranje, a psiholoki potpuno opravdano ukazuje jo uvek konzervativnom i patrijarhalno raspoloenom mukarcu Evrope da je njegova druga, nona strana, Anima u njemu znaajna ne samo u uspostavljanju tolerantnijeg, mekeg, ljudskijeg odnosa u svakodnevnom ivotu (izbegavajui na ovaj nain nepotrebnu otrinu, pa i grubost koja bi proizilazila iz

38

njegovog samo mukog elementa), ve je naglasio da je ova enska strana, veno ensko u nama, presudna u svakom veem umetnikom stvaralatvu, kao i u celovitom religioznom doivljaju. Protivnik svake vrste dogme i apstraktnog, odnosno samo intelektualnog prihvatanja neke ideje od strane modernog oveka, Jung je traio od njega, to smo ve vddeli iz prethodnog izlaganja, da proivi svako svoje iskustvo i da svaku svoju znaajniju misao bez straha propusti kroz oseanja ili imaginaciju. Nasluujui istroenost hiljadugodinjih iskustava Azije na introspektivno-religijskom planu bavljenja samo svojim unutarnjim biem, ali moda jo veu istroenost materijalistiko-racionalnog uma oveka Zapada koji se bavi samo svojim spoljanjim biem, Jung je ukazao na budue vreme velikog pretakanja iskustva sa Istoka na Zapad i obratno, istiui izvesnu prednost onog miljenja koje se, tako rei, neposredno percipira postajui povremeno na ovaj nain slikovito, ovek Zapada uspeo je uz mnogo truda da odvoji svoj svesni um od iracionalnog u sebi, ali time je izgubio totalnost individualiteta. Krupan zadatak oveka naeg doba jeste da ponovo pronae ovu celinu. Seksualna i teorija ispunjenja elja, pie Jung, isto tako i teorija tenje za moi, gledita su vredna potovanja koja ne udovoljavaju dubini i bogatstvu ovekove psihe. Jedan od naina otkrivanja svoga totaliteta jeste i okretanje oveka mitovima u sebi i oko sebe, jer nikakva nauka, koliko god je cenili, nikada nee moi da zameni mit, niti e se moi iz nauke napraviti mit. Meutim, sam^ ono to je mitsko u oveku, dakle arhetipsko, svojina svaijeg kolektivno nesvesnog, ima trajnu vrednost. Zato hrianstvo traje skoro dve hiljade godina, zato su psihoanaliza i jo mnogo vie marksizam pokrenuli svet? Jer su dodirnuli neto mitsko, dakle sutinsko i trajno u oveku. Iako je od mnogih autora koji su se bavili Jungom esto naglaavan njegov stav teleolokog determinizma, ovakvo miljenje je samo delimino tano. Karl Gustav Jung nije bio ovek kome je bila potrebna neka pre-

39

stabilizirana harmonija, niti neka boija ruka koja bi svemu davala unapred smisleno obeleje. Dobro je poznato da se Jung nikada nije izjasnio, ni u javnim istupanjima, ni u intimnim razgovorima nekom svom verovanju u egzistenciju Boga. I u poslednjem pismu pre smrti, upuenom prijatelju van der Postu, Jung je napisao: Ne mogu da vam kaem ta je Bog, sve to mogu da vam kaem jeste da moje delo nauno dokazuje da model Boga (pattern of God) postoji u svakom oveku i da ovaj model ima na svom raspolaganju veliku energiju preobraavanja. A u pismu Miguelu Seranu, jednom drugom prijatelju i ileanskom pesniku, nepunu godinu dana pre smrti napisao je sledee: Da je Bog unapred znao njegov svet, on bi bio potpuno besmislena maina, a egzistencija ovekova uzaludan ef. Sudbina oveka na zemlji za Junga, kao i za mnoge druge mislioce koji se od njega u svemu razlikuju, potpuno je neizvesna i zavisi samo od ovekove slobodne volje. I konano, u ovakvom svom nimalo deterministikom stavu, kakav su, meutim, stav imali njegovi vajcarski prethodnici u 16. veku, Cvingli i Kalvin, Jung je mnogo sliniji Piku od Mirandole koji je u 15. veku napisao slobodi ovekovoj zadivljujue rei koje je Jung vrlo verovatno poznavao i sa kojima je mogao mirno da se poistoveti. One glase: Nisam ti dao ni utvreno mesto, ni sopstveni lik, niti bjlo kakav poseban zadatak, Adame, da bi ono mesto, onaj lik, ona preimustva koje bude sam eleo prema svojoj elji i prema sopstvenom sudu postigao i uvao. Ograniena priroda ostalih zakonima je, koje sam ja propisao, prinuena. Ti, nikakvom prinudom ogranien, odredie svoju prema sopstvenoj volji u ije sam te ruke stavio. U sredite sveta sam te postavio da bi odatle bolje video sve to je u svetu. Nisam te uinio ni nebeskim, ni zemaljskim, ni smrtnim, ni besmrtnim, da bi, skoro kao slobodan i astan tvorac, samog sebe uobliio i izvajao u obliku koji bude sam izabrao. Moi e da se izrodi u nie oblike, kao to su ivotinjski; moi e, prema sudu sopstvene due, da se ponovo rodi u viim, kao to su boanski.

40

 IZDAVANJU ODABRANIH DEJLA , G. JUNGA

Karl Gustav Jung je prvi put predstavljen naoj italakoj javnosti knjigom Psiholoki tipovi, u prevodu Miloa uria i sa predgovorom Vladimira Vujia 1938. godine u izdanju Karijatida. Iako se danas, posle skoro etrdeset godina od ovog prvog izdanja, moemo upitati da li je upravo ova Jungova knjiga u njegovom dotadanjem ve zamanom opusu stvaranja bila najreprezentativnija za njegovo uenje, moramo priznati da je njegova tipologija linosti, i onda kao i danas, esnaest godina posle njegove smrti, jedan od kamena temeljaca celokupnog Jungovog stvaranja. Otud nije sluajnost da je knjiga Psiholoki tipovi doivela svoje drugo izdanje 1963. godine sa opirnim i briljivim predgovorom Borislava Stevanovia. Poto je interesovanje za celokupno stvaranje, kao i za linost Karl Gustava Junga, naroito od ovog drugog izdanja Psiholokih tipova lagano raslo, ne samo u krugovima psihologa i psihijatara u naoj zemlji, ve i u krugovima stvaralaca u drugim oblastima kulture, naroito meu umetnicima, ali i sociolozima, etnolozima i antropolozima, pisac ovog predgovora poduhvatio se tekog posla da u vrlo ogranienom obimu biblioteke Zodijak (izdavake kue Vuk Karadi u Beogradu), naini skroman izbor iz, u meuvremenu izvanredno nabujalog stvaranja Karl Gustava Junga. Snabdevena relativno obimnim predgovorom, u prevodu Slobodana Jankovia, knjiga Lavirint u oveku pojavila se 1969, godine i bila dosta brzo rasprodata. Ime Karl Gustava Junga i njegovo delo, ve i do tada prilino poznato, postalo je jo poznatije naoj kulturnoj javnosti i ono je postalo predmet sve eih pominjanja ili citiranja u kraim ili duim raspravama naih poznatih naunika i umetnika. 1973. godine, zahvaljujui zalaganju zagrebakog filozofa Ivana Salaia, u izvanrednoj opremi zagrebake Mladosti tampana je poslednja knjiga Karl Gustava Junga (uz saradnju njegovih najpoznatijih uenika) ovek i njegovi simboli, koja je doivela zapaen prijem kod italaca.

41

Pomenute injenice koje su ukazivale na oigledan i neprestani porast interesovanja, kako kod strunjaka u psihologiji i psihijatriji tako i kod mnogobrojnih kulturnih ljudi u naoj zemlji za originalnu stvaralaku misao Karl Gustava Junga, zatim uvid u rasprostranjenost Jungove misli i njegovog uenja u gotovo svim evropskim zemljama, kao i Americi, koje su ve ranijih godina bile podrobno obavetene ovom uenju preko mnogobrojnih prevoda Jungovih dela na gotovo sve evropske jezike (neka dela su prevedena i na vanevropske), dali su za pravo dr Stevanu Vlajkoviu, psihijatru i predavau na Jungovom Institutu u Cirihu da uz saradnju i razumevanje naih strunjaka i Izdavakog preduzea Matice srpske u Novom Sadu, napravi jedan nov i daleko obimniji izbor Jungovih dela. Smatramo da je ovaj izbor, i pored tekoa koje su ga pratile a kojima dr Vlajkovi pie na kraju svoga Pristupa delu K. G. Junga, uz jo brojnije tekoe i prepreke na koje su nailazili prevodioci izvanredno sloenog teksta, Desanka i dr Pavle Mileki i Tomislav Beki, skoro u potpunosti zadovoljio i da e ovaj viestruki trud naii na priznanje i dobar prijem kod naih jugoslovenskih italaca. Kao to smo to vie puta u predgovoru isticali, uenje Karl Gustava Junga nije bezuslovno prihvaeno od svih poznavalaca psiholoke materije koja se u Jungovom delu raspravlja. Jungova linost bila je izvanredno dinamina, protivrena i u svojoj originalnosti i nepredvidljivosti ne uvek lako prihvatljiva, niti je bilo uvek moguno pratiti Jungovu misao bez napora i sopstvenih transformacija. Kada je jednom Jungov biograf i prijatelj E. A. Benet (Bennet) upitao Junga izvesnim njegovim ranijim pogledima koji ne stoje u saglasnosti sa kasnijim, Jung mu je odgovorio: Razume se da postoji razlika. Te stare trice ve su hladna supa. Mnogi Jungovi stavovi, naroito oni koji se odnose na uenje arhetipovima i kolektivno nesvesnom, zatim religiji i alhemiji, drutvu i ekonomsko-socijalnim zakonima koji ovim upravljaju, jo uvek su danas sporni ili nisu prihvaeni. Vizionarska priroda Junga povremeno je potpuno izlazila iz inae vrste empirijske naune baze na koju ga je njegovo solidno vajcarsko vaspi-

42

tanje i kolovanje upuivalo. On se sa tih izleta u nepoznato vraao sa otkriima koja su uznemiravala i zbunjivala ljude oko njega, ostavljajui i njih i Aas u nedoumici da li se radi otkriima koje e tek bliska ili dalja budunost da potvrdi, ili isto subjektivnim stavovima koji su imali znaaja i vrednost samo za Jungovu linost. Podozrevamo i pretpostavljamo da meu Jungovim hipotezama vizionarskog porekla ima i jedne i druge vrste otkria. Ovim predgovorom eleli smo da prikaemo itaocima to je mogue objektivnije i kritinije Jungovo delo, ostavljajui, naravno, i samim itaocima da donesu svoj sud vrednosti i originalnosti ovog dela. Smatrali smo da se stvaralatvo Karl Gustava' Junga, plodnog stvaraoca jedne nove vrste psihologije, nazvane analitika ili kompleksna, sa otkriima i dostignuima u njoj koja e ostati trajna batina psihologije i psihijatrije, danas ne moe vie da zaobie i da je zbog toga bilo potrebno da se u jednom trenutku stvaralakog uspona i zrelosti nae kulture pojavi ovaj i ovakav izbor. Dr Vladeta Jeroti

43

PRISTUP DELU . G, JUNGA injenica da je u psihologiji subjekt istovremeno i objekt istraivanja, da psiha posmatra i istrauje samu sebe, jedinstvena je i stavlja psihologiju kao nauku u izuzetan poloaj. Ona se za razliku od drugih nauka neprekidno suoava sa problemom objektivnosti, uporno nastojei da u svom domenu nae Arhimedovu taku, tj. ono objektivno uporite pomou kojeg bi uspela da sebe izdigne iz stalno prisutne subjektivnosti Bez te uporine take ona je sapletena u vlastitoj mrei i s pravom izvrgnuta kritici i rezervisanom stavu naune javnosti. Jedan od psihologa koji se intenzivno bavio ovim problemom je K. G. Jung. Put k reenju koje nam on predlae je isto toliko originalan koliko i iznenaujui: on nam ukazuje na objektivno nesvesno, na sferu nesvesnih psihikih zbivanja, koja su kao i sama priroda osloboena subjektivnosti ovog ili onog Ja i prema kojoj ovek stoji u istom odnosu kao i prema spoljanjoj stvarnosti. Ovo objektivno psihiko je utoliko objektivno ukoliko je opte ljudsko i nezavisno od pojedinane svesti i utoliko stvarno ukoliko, kao i spoljna priroda, deluje, stvara. Ne zalazei u ovo interesantno podruje Jungovih istraivanja, sa kojima e se italac susresti na mnogim mestima njegovih spisa, hteli bismo ukazati na jo jedno obeleje psihologije, koje je takoe izdvaja iz kruga ostalih nauka. Sve naune grane, ukljuujui tu i njihova ua, specijalizovana podruja, odaju istorijski orijentisanom pogledu odreen kontinuitet razvitka, jedan logiki sled razvojnih etapa, u kom klasine, velike naune

45

oblasti vuku korenje iz svojih davnih istorijskih pretea, dok specijalne discipline izrastaju iz njih. Sve one imaju svoju istoriju. Psihologija izgleda da je nema. Formalno, ona je na svoju sreu ili nesreu izrasla u okrilju medicine, sadrajno meutim, kao nauka psihiki nesvesnom, ona nema svojih pretea u istoriji, osim ako se filozofske sentencije prolih vekova ilegitimno ukljue u njenom domenu. Pri tome je psiha ono najblie oveku, ono to ga prati od njegovog postojanja. Psihologija se pojavila krajem prologa veka tako rei iz niega, bez prethodnika, vesnika ili pretee, iznenadno i naglo kao nagli okret oveka ogledalu. Interesovanje koje je izazvala moe se isto oznaiti kao izuzetno i neobino. Ono je prelo sva oekivanja. t)vok se mikrobiologijom ili radiologijom, koje datiraju iz istog vremena, i koje su se isto razvile u okvirima medicine, danas bave samo strunjaci, psihologija je postala opte dobro izazivajui interes ire javnosti. I ovo izdanje Jungovih dela javlja se zahvaljujui tom interesovanju i ima istovremeno ambiciozni cilj da ga bar delimino zadovolji. On izlazi u vreme naglog porasta interesovanja za sve psiholoko. U zadnjih deset godina izdato je vie knjiga iz oblasti psihologije negoli u prethodnih sto, a ako se ovom poreenju prikljue i radovi iz nauno-strunih asopisa, onda je prevaga prema novijem vremenu jo znatno vea. Otkuda ovaj porast interesa za psihologiju? Na ovo pitanje, koje i Jung postavlja (knjiga: Duh i ivot; Problemi moderne psihoterapije, stav 6), pokuaemo da odgovorimo. Tim e nam se tokom izlaganja i analize pruiti prilika da na primeru, tako rei u praksi, prikaemo Jungova shvatanja i ukratko obradimo dva osnovna pojma njegove psihologije: arhetipove i projekciju. Prilazei gornjem pitanju moramo prvo primetiti da se porast interesa ne ograniava samo na psihologiju, ve da on, u sveoptem zamahu razvitka, obuhvata i ostala nauna podruja. Ovo ostaje nepromenjeno i zahteva razjanjenje i onda ako zakljuimo da se interes za psihologiju posebno istie u tom sveoptem porastu. Stoga

46

se gornje pitanje nuno menja i prvo trai objanjenja koja se odnose na nauku u celini, ukljuujui sve njene discipline. Tek posle razrade ove opte tendencije, moemo prei na analizu specijalnog, tj. na pitanje zato ba * psihologija izaziva natproseno jak interes.
EKSTENZIVNOST NAUKE I ARHETIP

Ko je ukljuen u ma koju oblast naunog rada, sloie se sa konstatacijom da se broj naunih publikacija u zadnjim decenijama naglo poveao i da je on i dalje u vrtoglavom porastu. Ovo ide do te mere da se ak i u uskom podruju neke discipline, ne bitni ali najopseniji deo posla sastoji u skupljanju i obraivanju teko preglednog materijala ve objavljenih radova. U naunim asopisima moe se stoga naii na publikacije iji opseg zauzima tek neto vie strana od onih koje su potrebne za citiranje ve objavljenih radova na koje se dotino delo poziva. Ilustracije radi dovoljno je navesti brojke objavljene od Arntza i Glassa1, po kojima Chemical Abstracts referiu godinje 216 000 publikacija i patenata iz oblasti hernije, a iji godinji prirast iznosi 17 000. Kada bi hemiar tri sata dnevno itao samo naslove ovih referata, u godinu dana bi proitao samo polovinu objavljenih. ovek se dakle nalazi pred opasnou da od silnih stabala ne sagleda umu. emu taj napredak u irinu? Sta goni oveka onoj horizontali koja je, kako kae Jung, pre oko etirsto godina stupila na mesto (gotske) vertikale? Prirodno da se ovek u naunom radu koncentrie na istraivanja onih veza i odnosa, ije e ispitivanje, prema njegovoj logiki konstruisanoj pretpostavci, doprineti rasvetljenju centralnih problema odreenog naunog podruja. Ali u tom radu on preduzima i istraivanja koja ve unapred, prema svim predvianjima, nee doneti rezultate posredno ili neposredno vezane sa centralnom problematikom. Ovo se naroito zapaa u obla1 Helmut Arntz und . B. Glass: Informationskrise, Fischer Verlag, Frankfurt 1969.

47

sti takozvanih bazinih istraivanja (Basic Research, Grundlageforschung). Zbog ove ekstenzivnosti stie se utisak kao da se kod mnogih naunih radova radi nevanim, nebitnim, u najmanju ruku od prakse udaljenim stvarima. Ona dovodi do sve veeg nagomilavanja informacija, do stalnog, neobuzdanog prirasta novih injenica, ije nas mnotvo pre zbunjuje negoli orijentie. Otkuda ova ekstenzivnost u nauci, ovo bavljenje i sa na izgled nebitnim, nevanim, marginalnim, sporednim? Pitanje je utoliko opravdano, ukoliko od odgovora oekujemo sagledavanje inilaca, koji su odgovorni za stanje u kome seme koje sejemo preti da nas ugui u svom bujanju i rastu. Nestrunjak dobija utisak kao da se ovde radi nekoj vrsti Tart pour l'art-izma u nauci, gde je naunik gonjen samo nagonom za saznanjem, a ne rukovodi se u svom radu pragmatikim principima. U pojedinanim sluajevima ovo zaista moe biti tako, tj. ovaj ili onaj naunik moe biti motivisan samo tim hvalevrednim stremljenjem, meutim nastala situacija u nauci kao celini ne bi se mogla rastumaiti tim podsticajima. Jer, dok pojedinac eli nove uvide, jasnou i irenje horizonta, rezultati njegovih nastojanja in toto prete suprotnim efektima. Ovaj preokret, ova pretea enantiodromija (izraz po Jungu) prua dovoljno razloga da se pojava osvetli i sa psiholokog, ne iskljuujui time i vrednost kojeg drugog stanovita. Psihologu pada u oi injenica da je spomenuto bavljenje nevanim, sporednim, marginalnim, iracionalan akt. Sa racionalnog stanovita, naime, nalazimo da je jedno od glavnih svojstava inteligencije razlikovanje bitnog od nebitnog i agiranje prema toj spoznaji. Ovde je meutim obrnuto. Stoga sjnemo pretpostaviti da su u igri i iracionalni faktori, koji nagone oveka da iracionalno postupa. Jung je ovakve faktore otkrio u produktima nesvesnog psihikog ivota i nazvao ih psihikim determinantama, dominantama ili arhetipovima. Individualna analiza mogla bi i u pojedincu otkriti ovaj iracionalni faktor, tj. dominantu koju smo, iza potrebe za bavljenjem nevanim i sporednim, upravo naslutili u oblasti nauke. U tu svrhu ona bi morala da pro-

48

dre u dublje psihike sfere nesvesnog, koje su osloboene od subjektivnih implikacija ovog ili onog Ja i njegovih nesvesnih linih aspekata. Meutim ovo otkrie bi bila sluajnost zavisna od momentalne konstelacije nesvesnog u analizantu. Osim toga ono nam ne bi demonstriralo univerzalnost, tj. kolektivni karakter dominante. Metoda koja sa sigurnou prua mogunost sagledavanja svake dominante i koja istovremeno potvruje njen kolektivni karakter bazira na dubinsko-psiholokoj postavci koja glasi: sve to je nesvesno, istovremeno je i projektovano u spoljanjem realitetu. Prihvatanje ove postavke omoguuje da se sve ono to je nesvesno, ukljuujui i psihike dominante, sagleda u psihikom projekcionom polju. Kako ovo obuhvata sve oblasti kulturne i duhovne delatnosti oveka, to i metoda mora da stavi pod analitiku lupu sve te oblasti. U konkretnom sluaju to bi znailo: kada je se u analizi pojedinca (ili kao ovde u podruju nauke) nazrela neka dominanta (ovde je to spomenuti iracionalni faktor), onda je potrebno uz pomo jedne, u biti komparativne metode, traiti istu i u drugim oblastima ovekove kulturne i duhovne delatnosti. Psiha u delima ostavlja otisak svoje strukture. Ako se ista dominanta sagleda i u drugim oblastima, time nije uinjen nijedan korak ka njenom kauzalnom objanjenju, ali uporeivanjem njenog znaaja, uloge i dejstva u razliitim oblastima, dolazi se blie spoznaji njenog smisla. Ovaj postupak Jung je nazvao metodom amplifikacije (ampli-facere = proiriti). Ona se ne mora rasprostreti na sve oblike manifestacije ljudskog duha, kako to na prvi pogled izgleda. Ne moraju se komparirati sva projekciona polja, sve oblasti. Jung se, kao to je poznato, bavi uglavnom kulturno-istorijskim oblicima, i to onim koji vremenski lee daleko stotine i hiljade godina od nas. Njegov interes je posebno okrenut istoriji starih kultura, istoriji religija, mitologiji, priama, legendama, bajkama, psihologiji primitivnih i itavom kulturnom dobru koje nam otkriva etnologija. Povrnom poznavaocu Junga ovo deluje kao mistiarstvo, religioznost i si. Iza tog interesa stoje drugi razlozi. On naime polazi od injenice da su se ovi kulturno-istorijski obli4 Jung, Odabrana del a. I

49

ci manifestacije ljudskog duha za razliku od savremenih prenaali kroz vekove i milenija iskljuivo usmenim predanjem. Na taj nain, stalnim ponavljanjem, sa njih je otpalo sve lino i subjektivno ostalo je samo ono to je opteljudsko, to je bilo od opteg interesa, to je odraavalo opta stremljenja, nadanja, potrebe i strahove. Usmenim predanjem oni su proli neku vrstu destilacionog procesa, tako da je u njima ostalo samo ono to je sutinsko, to odraava ljudsku psihu u njenim osnovnim, strukturnim elementima. Zato se u njima, kao u koncentrisanim projekcionim poljima due, najlake sagledava njena struktura i njeni osnovni determinirajui elementi: psihike dominante ili arhetipovi. Kao najblii primer mogu se uzeti narodne prie i bajke. One su sve do brae Grima i Vuka Karadia ivele i odravale se iskljuivo usmenim predanjem. Prepriavane bezbroj puta, one su morale izgubiti svaku linu subjektivnu crtu, jer bi inae izgubile sluaoce. Nikada nije interesantan lini kompleks, ma kako on bio verbalizovan, ve onaj sadraj koji i nas dotie, koji ima opte znaenje, koji i u nama odzvanja. Makar da su i postale iz fantazije ili doivljaja pojedinca i time prvobitno bile optereene linim sadrajima i subjektivnom obojenou, one su tokom prepriavanja izgubile tu crtu i poprimile samo one elemente koji su opte ljudski. Prie i bajke bi se uz ogranienja koja zahteva svaka paralela mogle nazvati bestselerima stolea. Poprimivi opti karakter one su izraavale najintimnije i najdublje u ljudima, a ne u ovom ili onom oveku. Otuda one, kao projekciona polja psihe, sadre strukturne elemente psihikog. Njihova apsurdnost i iracionalnost trebalo bi i najokorelijem racionalisti da otvori oi, kako bi uvideo da dua nije samo pamet i da duh nije samo intelekt. Sakupljanjem bajki i njihovim objavljivanjem predata je buduim pokoljenjima bogata riznica narodnog blaga, a komparativnom anatomu psihe njen fiksirani preparat. tampanjem one su skoro neprimetno usahnule da bi se ovek mogao uditi apsurdnoj logici svojih predaka. U priama, bajkama, legendama, mitovima, kao i u svim kulturno-istorijskim oblicima duhovnog stvarala-

50

tva, koji kroz duge periode vremena nisu bili fiksirani nego usmeno prenoeni, nalazimo psihike dominante u vidu tipinih figura, motiva i situacija. One su prisutne i u dananjim oblicima kulturne i naune delatnosti, ali (zbog nedostatka destilacionog efekta usmene predaje) ne u tako saetoj meri. Otuda interes Junga za mitologiju, religiju, astrologiju, alhemiju, bajke, legende itd. Ako, sledei ga, bacimo pogled na ta podruja i upitamo se koji motiv nalazimo u njima, koji bi smisleno odgovarao naoj, u podruju nauke nasluivanoj dominanti, onda bi to bio motiv neuglednosti heroja. Kako u religijama, tako i u priama, bajkama, legendama i mitovima heroj je uvek onaj sa kim ntko ne rauna, koji na izgled nema nikakve anse, koji je prezren a esto i ismevan, koji je u prvom momentu nezapaen, koji se dri kao nevaan, sporedan, marginalan. U priama je to trei, najmlai2 sin cara, koji je ne samo neugledan i nespretan, ve i priglup i kukavica, nevian borbi i predmet omalovaavanja. Kao primer moe se uzeti pria u kojoj e princezu iz dalekog carstva dobiti za enu onaj od trojice sinova, koji je pronae pratei let odapete strele (oruje u medijumu /vaz/duha = intelekt). I dok prva dvojica snano odapinju strele, ali se posle dugog traenja u datim pravcima vraaju praznih ruku, trei nije u stanju ni da estito barata tim orujem. Njegova strela pada, uz grohot prisutnih, tek nekoliko koraka od njega i gle, ba tamo se nalazi otvor u zemlji (nesvesno), kroz koji se on sputa (katabasis!) u susret avanturama (iskuenja, Quest) da bi najzad naao i princezu (Anima!) i dobro skriveno blago (Sopstvenost!). Heroj je uvek u poetku nezapaen, on se jednostavno previa. Ako se i zapazi, onda se smatra kao neto nevano, nebitno, pa ak i negativno. A ipak on sa tim (od trenutno vaeeg stava svesti negativno ocenjenim) osobinama savladava prepreke, reava zagonetke i pobeuje da bi postao novi car (i sa sobom doneo nov stav svesti). Heroj dolazi uvek iz neoekivanog ugla i u svojoj prvoj, u odnosu na dominantnu svest ilegalnoj fazi, on
2 Na ovom mestu ne moe se zai u obradu pitanja zato je on uvek trei i najmlai.

4*

51

je izvrgnut po ivot opasnim situacijama (zmije napadaju Herakla u kolevci!). On je kao tanana mladica, koju bi svako mogao da zgazi kada je ne bi prevideo i koja se skoro neprimetno razrasta u ponosni hrast da bi na kraju vlastitom krunom krunisao samoga sebe. Heroj moe nastati samo od onog to se previa, to se dri kao nevano, sporedno, marginalno, neupotrebljivo, to se odbacuje. Kamen koji odbacie zidari, onaj posta glava od ugla. Na Istoku je to onaj koji je u toj meri nezapaen da je manji od najmanjega, a ipak vei od najveega. Kao to je gore spomenuto psihika dominanta se moe nai i u projekcionom polju savremene duhovne delatnosti. Tako ovaj motiv nalazimo i u svakom kriminalnom romanu i to kao crtu koja ga ini interesantnim i privlanim: dok isleivanje predstavlja logikom voeni i u najverovatnijem pravcu uspeha usmereni postupak, na kraju romana nam jedan na oko nevaan, sporedan detalj otvara vrata pravom reenju. Vrativi se polaznom pitanju moemo rei: Upravo ovo instinktivno saznanje, koje nije nikakva ad hoc izmiljena postavka intelekta ve prava mudrost, govori nam da jedna nauna informacija, podatak ili otkrie, ma koliko ono bilo malo, ma koliko struna publikacija bila samo prilog doprinosu ovoj ili onoj temi, ma koliko ono sada izgledalo nevano, sporedno, marginalno, moe moda ve sutra da zauzme kljunu poziciju i da otvori vrata sasvim novim spoznajama i horizontima. Ovo instinktivno saznanje nije misao ili oseaj. intuicija ili percepcija, nego sve skupa, jedna vrsta tipinog ponaanja, shvatanja i delovanja, jedan tip, a poto se nalazi od pamtiveka u svim oblicima ljudskog stvaralatva arhetip. Arhetip neuglednosti heroja odreuje nas i u nauci i prisiljuje da rasipniki troimo energiju i materijalna sredstva, da se gubimo u nepreglednoj ekstenzivnosti koja uostalom nikako nee da previdi sporedno. Sa ovim je dat odgovor na prvo napred postavljena pitanje, jer se interes publike kao i strunjaka kree pod istom odreenou. Ujedno postaje razumljivo zato j e Jung naao vie odjeka u irim oblastima kulturne delat-

52

nosti negoli u bioloki orijentisanoj medicinskoj psihologiji. On ne govori samo dui koja se kao vonj iri iznad gnojiva i koja u svakom novom detetu uvek iznova poinje da pati kod prvog uskraivanja dojke, ve i dui koja je oduvek patila i sama nalazila reenja, koja i patnju i reenje nosi u sebi, a iji tragovi stoje utisnuti u spomenicima naeg kulturnog stvaralatva. Kulturni radnik stoji blie Jungovoj psihologiji, jer se on bavi u sutini istom problematikom, mada su jezik i aspekt posmatran ja nuno drugi. Ilustrirajui ovo citiraemo deo lanka Kritika svijest Predraga Matvejevia*:
U mnogim prilikama obino se ne uvia da stvarni poticaji obnove na razini historijskog procesa ne dolaze iz ustaljenih i potvrenih tokova, nego vie iz onih, nazovimo ih ipak tako, marginalnih podruja u kojima se zainju inovativne, u prvi mah prividno neupotrebljive tendencije: i marksizam prije sto godina ili lenjinizam na poetku ovog stoljea bili su najprije marginalni u odnosu na dominantna stanja stvari. Sprijeiti u ime potpune monolitnosti* ili homogenosti (drutvene, dravne, ideoloke, nacionalne) da se za dui period takve marginalnosti ne mogu u drutvu openito i u kulturi posebno kretati prema sredinjici i (kritiki) stimulirati postojee relacije na promjenu, znai omoguiti prevlast duhovnog konformizma i drutvene stagnacije.

Isti je sluaj i u psihoterapiji. Gornji citat moe se skoro u celosti prevesti u polje Jungove psihologije: U mnogim prilikama obino se stvara otpor i ne uvia da stvarni poticaji obnove linosti na razini individualnog procesa razvitka (individuacije) ne dolaze iz ustaljenih i potvrenih tokova, nego vie iz onih, nazovimo ih tako, marginalnih podruja u kojima se dejstvom arhetipa (neuglednosti heroja) zainju inovativne u prvi mah prividno neupotrebljive tendencije. Spreiti u terapijskom postupku u ime monolitnosti i homogenosti dominirajueg stava svesti da se, u konfrontaciji
* Predrag Matvejevi: Kritika svest, lanak u NIN-u, br. 1283. od 10. avg. 1975, gde se napominje da isti lanak uskoro izlazi iz tampe u okviru knjige pod naslovom: Prema

novom kulturnom stvaralatvu.

53

sa nesvesnim sadrajima, za dui period takve marginalnosti ne mogu asimilisati i time omoguiti kretanje prema sredinjici linosti stimulirajui postojee odnose psihikih snaga na promenu, znai omoguiti prevlast jednostranog stava svesti pa tim i neuroze. U psihoterapiji se arhetip neuglednosti heroja javlja u snovima, vizijama, fantazijama, halucinacijama, crteima i si. u onim konstelacijama nesvesnog, koje su neim bremenite. U psihologiji svakidanjice to moe biti neka nejasna misao, ideja, iskra, jedan srameljivi, jedva primetan oseaj ili opaaj. Katkada on raste u nama kao intuitivno nasluivanje, polako ali postojano sve do izvesnosti. To moe biti naa najvea patnja i na najhrabriji poduhvat. Ali on se najee ne vidi ili nee da se vidi. Naa svest je toliko mlada i slaba ona je najnovija tekovina evolucije da se rado zabarikadira iza trenutnih postignua ne dozvoljavajui slobodan pristup nesvesnim impulsima. Ako to ne plati neurozom, onda se pod dejstvom spoljnih, drutvenih faktora odrava na vodi kao prividno zdrava, ali uaurena, ukoena, sterilna. Bez spomenutih impulsa se i najpreciznija savrenost svesne funkcije vrti u zaaranom krugu. Zato e, opte reeno, intuitivac nai heroja u sitniavoj preciznosti koju prezire, a najotroumniji mislilac nai e izvor kreativnosti u svojoj gluposti ako je se ne boji.

O ARHETIPOVIMA

Jung je arhetipove uoio prvo kod psihotikih pacijenata za vreme svog rada u psihijatrijskoj klinici Burghelzli u Girihu. On je zapazio da se mnogi motivi u halucinacijama bolesnika a posle i u snovima zdravih poklapaju sa onima iz mitologije. Naravno da je kod toga izgledalo najverovatnije da se radi snenoj obradi, ili halucinatornoj obradi sadraja iz seanja, (i u gornjem primeru navedenog citata moe se smatrati da je motiv marginalnog, neuglednog heroja, samo varijacija odgojem tj. tradicijom utisnute slike, da se u pozadini razraene misli krije motiv iz nekad proitane bajke neu-

54

glednom carevom sinu koji pobeuje). Ali Jung je nailazio i na motive kod ljudi, gde je praktiki bdio iskljueno da bi se oni mogli seati na neto to nisu nikada uli. Tako se npr. jedan neuki pacijent ne moe seati egipatskog mitologema, kojemu ga njegova lokalna kulturna sredina (negde u vajcarskim brdima) nikada nije pouila. Teoretski meutim ne moe se sa sigurnou iskljuiti kriptomnezija, pojava kod koje se ne seamo neega to smo ipak nekada uli ili videli, i zbog toga drimo da je dat sadraj sasvim nov. Jedan od sluajeva koji iskljuuju kriptomneziju, gde ni teoretski nije mogue da se radi uticaju odgoja i linog iskustva, bio je onaj gde je Jungov pacijent halucinirao takozvani motiv sunanog penisa: iz sunca klatei se visio je penis iz koga je duvao vetar naizmenino na jednu i na drugu stranu i to u istom ritmu, kako je pacijent stereotipno okretao glavu levo i desno. Isti motiv Jung je etiri godine kasnije naao u tek tada otkrivenom i publikovanom starogrkom papirusu u kome je opisan jedan mitraistiki ritual.4 Motivi dakle mogu da i autohtono izrastaju u mana bez uticaja linog iskustva. Oni (tj. njima podleua dispozicija za stvaranje slinih i istih motiva: arhetipovi) su apriorni faktori naeg psihikog funkcionisanja u istom smislu kao i instinkti. Ovi zadnji se ne moraju prenositi pouavanjem niti sticati iskustvom. Ptica e graditi gnezdo i kada je od roenja izolovana od drugih. Arhetipovi su determinante kao i instinkti, ali sagledane u psihikoj dimenziji. Sto ih Jung ne naziva instinktima lei u konzekventnosti strogog empiriara, koji iskustvom nije ovlaten da pojavu u psihikoj sferi identifikuje sa onom iz bioloke. On samo konstatuje da se arhetipovi ponaaju u oblasti psihikog kao instinkti u biolokom. Verovatno su oni vezani uz naslednom osnovom odreeno funkcionisanje mozga i nervnog sistema uopte. Kao to je funkcija oka nasledno odreena pre svakog individualnog iskustva na irinu optikog spektra u nizu elektromagnetskih talasa raznih frekvencija, a akt
4 C. G. Jung: Simboli preobraaja, Rascher Verlag, Cirih, 1952. str. 169. Prvo izdanje iz godine 1911.

55

vienja odreen ne samo objektom ve i tom naslednom osnovom, tako je i npr. doivljaj majka i njegov smisao odreen ne samo konkretnim objektom majke, ve i arhetipom majke. I kao to bi oko, da ima svoju svest, registrovanje talasnih duina od 4000 do 7500 Angstrema oznailo kao akt najvee smislenosti i bilo svesno toga tek iskustvom tame, a kad bi mu u procesu iskustva bile pruene frekvencije samo od 6000 do 7500 A doivelo to kao izvor smetnji i kompleksa, tako i ovek oznaava doivljaj majka kao duboko smisaoni, biva tog svestan tek zapaanjem nermajke (negativne majke, maehe, vetice), a kompleks majke doivljava tek kroz individualna neadekvatna iskustva sa konkretnom majkom. Ovde je izvren pokuaj skiciran ja jednog aspekta arhetipa, i to onog koji je za psihologa jo od najmanje relevantnosti. koii meutim, tako nam izgleda, bioloki orijentisanima ukljuujui tu i samog autora kao lekara, prua najlaki pristup ovoj oblasti. Ne ulazei u druge aspekte ne moemo napustiti temu a da ne naglasimo da pojam arhetipa ukljuuje u sebi i afektivnu komponentu najvee snage i brizantnosti. Sa tom napomenom unapred se iskljuuje mogunost da se u njima sagledavaju neke vrste istih kategorija miljenja, to bi znailo naputanje domena empirijske psihologije. Dok je pojam kompleks uveden u moderrfU psihologiju takoe od Junga danas ve opte prihvaen i toliko popularan da se psihoterapeutu esto stavljaju zahtevi da ga poput hirurga iz pacijenta jednostavno odstrani, pojam arhetipa ostao je u pozadini, u istoj meri u kojoj arhetipovi zaista stoje u pozadini svakog kompleksa. Razlog zato su oni teko prihvatljivi lei u njihovoj apriornosti i determinantnosti. Ovo na prvi pogled daje utisak da je ovek za sva vremena determinisan i fiksiran njemu nesvesnim snagama, kao to je ivotinja determinisana instinktima. Utisak je tim snaniji to se u svim delima Junga uglavnom govori snagama nesvesnog psihikog ivota, zbog ega se lako previa, ne toliko opirno obraena ali isto toliko naglaena, uloga svesti kao dinaminog i razvojnog faktora. Jer ma koliko arhetipovi bili veite determinante koje nas odreuju,

56

svest ve samim njihovim sagledavanjem unosi pramenu u ovom odnosu. Ona igra istu ulogu i u kontaktu sa spoljanjom stvarnou, zbog ega se ovaj spoljni odnos moe uzeti kao paralela koja odraava i unutranji. Covek je i u spoljanjem svetu odreen injenicama, pojavama i prirodnim zakonima. Uoavanjem i otkrivanjem tih zakona on i ovladava njima. Izgleda nam da on to ini na tri naina, da u tom ovladavanju ispoljava tri tipa ponaanja: Ako dh sagleda kao negativne (u njihovom negativnom aspektu), a nije u mogunosti da ih izmeni, on se uva i izbegava njihova destruktivna dejstva. U medicini on otkriva uzronike zaraznih bolesti i ukoliko ih ne moe savladati, on se ograniava na preventivu. Pred spoljanjim faktorima koji se momentalno prikazuju kao nesavladivo zlo, on se ponaa kao prepredeni Odisej pred sirenama preduzimajui sve mere da bi im izbegao. U drugom sluaju, ako pojave i prirodne zakone uoava u njihovom pozitivnom aspektu, on ih otima prirodi i koristi ih za svoje dobro. Koristei prvi zakon termodinamike on stvara parnu mainu, koristei zakon prelamanju svetlosti on pronalazi mikroskop itd. Ovde se ovek ponaa kao Prometej, otimajui ono to pripada bogovima. Potpuno ovladavanje prirode postie se tek primenom jednog zakona protiv drugog, korienjem jedne pojave protiv druge a u svoju korist. Primenom fizikog zakona akcije i reakcije (reaktivni motor) savlauje se zakon gravitacije; primenom jedne vrste organizama (penicilin) protiv drugih (uzronika bolesti) nadvladavaju se ovi zadnji itd. Tek ovim nainom on postaje pravi gospodar prirode, on je heroj, spasilac, oslobodilac, kao Perzej koji koristei tit Atine i ubija Meduzu. Postoje jo mnoge prirodne pojave gde se jo nalazimo u stadiju Odiseja. Od vulkanske aktivnosti moemo se za sada samo skloniti. Korienjem vulkanske topline mi bismo izvrili malo prometejsko delo, ali tek uz potrebnu tehnologiju koja bi iskljuila sva negativna dejstva (Meduze koja sve oko sebe okamenjuje) mi bismo potpuno ovladali pojavom i mogli bismo sami buiti vulkane koristei neiscrpni izvor energije.

57

Ali kakav je na odnos prema unutranjim, psihikim snagama, faktorima i determinantama? Jung postavlja zahtev da se oni prvo uoe, jer njihovo svesno sagledavanje dovodi do izmena unutranje konstelacije i do pozitivnog razvoja linosti. Ako je jo kome dato da kao Perzej savlada negativni aspekt enskog principa, koji sve ivo fiksira u nepromenljive oblike, oslobodie u sebi Pegaza: upravo onu krilatu dinaminu snagu smisaonog elana, koja svakom neurotiaru nedostaje. Ovo uoavanje, svesno sagledavanje i hvatanje ukotac tj. doivljavanje unutranjih sadraja ne moe se ograniiti samo na jednu dominantu izraenu u motivu kralja Edipa. Kao to biologija poznaje ne samo jedan ve mnoge instinkte, tako i u psihikom deluju mnoge dominante. Nediferenciranoj svesti naih davnih predaka ovo je izgledalo kao da je dua razapeta u prostoru dejstvovanja tih tajanstvenih sila, zbog ega je ona ovu razapetost sagledavala napolju u isto tako tajanstvenom prostoru neba i nebeskih tela. Iz ovog stava proizila astrologija moe se danas definisati kao u nebo projektovana psihologija naih predaka. Sa ovom postavkom pribliujemo se pojmu projekcije, ija e nas obrada dovesti do odgovora na napred postavljeno pitanje zato je interes za psihologiju naroito velik.

PROJEKCIJI

Projekcija je pojam dubinske psihologije koji oznaava nesvesni akt izbacivanja (pro-iacere = iz-baciti) nekog psihikog sadraja u spoljni svet. U irem smislu u kom se i upotrebljava, ona oznaava i sam sadraj nesvesnog koji se, poto je izbaen, nalazi i uoava u spoljanjem realitetu, izvan vlastite linosti. Povlaenje projekcija, vraanje sadraja njenom vlasniku je jedno od glavnih nastojanja analitikog rada (pogotovo u fazi prenosa). Tek uoavanjem i povlaenjem projekcija iskrsavaju problemi koji angauju i zadiru u itavu linost. Zbog toga bi se sav prethodni rad i svaka psihote-

58

rapija koja dolazi samo do te take mogla nazvati psihoterapijom deijeg vrtia. U ovu vrstu psiholokog stava bi spadalo i takozvano uoavanje i priznavanje vlastitih mana. Projektovan je uvek nesvesni sadraj ili tanije reeno, nesvesni aspekt odreenog sadraja. Obino je on negativan i sagledava se na drugoj osobi, to ne znai da ga ova bar u nekoj meri ne poseduje. Najee su to nai blinji: brani drug, prijatelj, sused. Pri tome a to je siguran znak projekcije stvar je, mada na drugome, preko svake mere iritirajua. Postavljaju se zahtevi, preduzimaju se sve mere da se drugi izmeni i popravi. Ukoliko je ovaj stav zainjen i dozom milosra, onda subjekt moe lako zapasti u stanje koje bi se moglo oznaiti kao furor educationis. Po svaku cenu neto se mora poduzeti kod drugoga. Projektovani mogu biti svi nesvesni sadraji, bili oni relativno jednostavni ili sloene tvorevine intrapsihikih konflikata, kao to su to kompleksi. Projektovani kompleks zadrava svoju sloenost i u spoljanjem realitetu i tera vlasnika da svoje nesvesne konflikte reava na irem planu intrapersonalnih odnosa. Ova borba sa vetrenjaama izgleda utoliko opravdana, ukoliko to i drugi ini u obrnutom pravcu. Gola, skoro bezlina atmosfera ordinacije psihoterapeuta pokuava da ovu sloenost svede na jedan jedini odnos, tj. odnos prema analitiaru, kako bi se iskristalizovalo njeno jezgro i kroz doivljaj otkrila njena pripadnost. Psihologija koja u nesvesnom sagledava zbir zaboravljenih i potisnutih sadraja, koji su kad-tad bili u svesti, mora nuno i projekciju shvatiti kao uoavanje u spoljanjem realitetu samo tih sadraja. Jung meutim ukazuje i na postojanje nesvesnih faktora, koji nisu steeni individualnim iskustvom, ve su nasleeni i koji uz spoljni svet objekata sainjavaju preduslove iskustva. Za ovo zadnje potrebna su, koliko to svest moe sagledati, uvek dva inioca: objekt i subjekt. Naglaavanjem da subjekt nije isto to i subjektivnost i da on sadrava opteljudske crte ne smanjuje se ni u kom pogledu vrednost spoljanje stvarnosti. Nesvesno, po Jungu, nije samo suma sadraja koji su uglavnom potisnuti (i stoga uglavnom negativni), ve i onih koji nikada nisu bili svesni 59

(koji su i pozitivni) i koji su kolektivni. U ovom konceptu projekcija dobiva sasvim drugu dimenziju: projektovano moe biti ne samo zlo ve i dobro, ne samo potisnuto, ve i ono to nikada nije bilo svesno, ne samo lino ve i opteljudsko, to pripada narodima, kulturama. Projektovana moe biti i sama kreativnost, sve zavisno od stupnja svesti. Kao to je reeno, projektovan je uvek nesvesni sadraj pojedinca. Meutim, ako je isti sadraj i kod drugog u istoj meri nesvestan, on je u tom dvojnom odnosu nezapaen. Moglo bi se rei da postoji uzajamna lepa pega. Iz ovog razloga Jung je jo u poecima psihoanalize prvi postavio zahtev, koji je danas opte prihvaen, da se svaki psihoanalitiar podvrgne vlastitoj analizi, kako bi se u radu bar donekle oslobodio ovog uinka. Ako je sadraj nesvestan itavoj grupi ljudi, onda u tom pogledu unutar grupe vlada niim neometana priroda. Projekcija moe da usledi samo na drugu grupu, na susedni kraj, na susedne narode ili druge kulture. Uzmimo kao primer jedan nadasve komplikovan sadraj, kojeg emo jednostavnosti radi, mada na tetu preciznosti prikaza, oznaiti kao lenjost, Ako je ovaj sadraj nesvestan u grupi (u jednom svom aspektu koji je potisnut), on se sagledava kao projekcija u drugoj sredini. Zato je vrednom Svajcarcu lenj Italijan (kako su najnovije ankete statistiki dokazale), a njima zajedno u odreenoj meri lenji su oni sa Bliskog istoka. I radini vajcarac e, poto nema prilike da u uem krugu projektuje, ostati potpuno nesvestan svoje lenjosti u tom smislu da ova nee iskrsnuti kao problem unutar grupe. Stvar je prividno reena a lenjost prognana za sva vremena i samo e pogled izvan grupe potvrivati da ona prava lenjost jo postoji u drugoj. Kako se nesvesno ne da za dugo vreme potisnuti, ono e kad-tad iskrsnuti, ali sad, poto potlaeno, kao negativna snaga i svojom destruktivnou proeti upravo svoj suprotni svesni pol, tj. radinost: vredni e do te mere raditi, dok se ne slome u vlastitoj radinosti. Zastoj koji nastaje izgledae mu problematian i nerazumljiv, jer e uzroke traiti na krivom mestu najverovatnije u nedovoljnom kvalitetu rada. Pri tome on previa da ga samo-

60

regulativna celina zbog jednostranosti svesnog stava, prisiljava da doivi lenjost i da je lenjost isto toliko potrebna oveku kao i radinost. Kako bi ovo sagledao, trebalo bi da on ita bajke gde je utisnuta njegova nesvesna psiha i u kojima bi naao da, za udo, vredni brat ima odjednom sve manje i manje dok ne padne na prosijaki tap, a lenjom ipak sve rodi i uspeva. (Kod nas se ovaj motiv susree u prii Usud). Poto bajke odbacuje kao besmislice, radini Evropejac se mora susresti sa vlastitom kolektivnom senkom, kako bi sagledao nesvesni aspekt svoje lenjosti. On se mora suoiti sa kulturama Afrike i Azije, gde lenjost predstavlja svestan, od drutva prihvaen, legitiman akt. Tamo e moi da sagleda kako lenjost ima izvanredno pozitivnih, nadasve smisaonih strana i da se upravo za radinog kreativnost skriva u lenjosti. Suprotni je put i obrnuta projekcija senke domoroca iz Afrike ili budiste iz Azije, koji u radinosti vidi ilegalno zadiranje u harmoniju prirode i izvor sveg zla Evropejac je za njega utoliko zao, ukoliko je uvek neim zaposlen, stalno se negde gura, uvek neto radi, meuja, izmenjuje i izopaava prirodu na vlastitu tetu. Jer sav taj spoljanji svet nije drugo do Maja, isti privid, na kome nije vredno lomiti koplja. Njegova kreativnost se krije u radinosti koju prezire. Projektovanje na ljude izgleda da je vezano samo uz dananji stupanj svesti. U poecima svog razvoja svest nije ni na ostalim objektima, pa i onim iz mrtve prirode, razlikovala objekt od sadraja svoje psihe. Kamen ili drvo, uma i ivotinje, kia ili grom, nisu predstavljali samo stvari i zbivanja u objektivnoj slici sveta kao sto je naa, ve su bili proeti projektovanim sadrajima psihikog, pro-duhovljeni. Na dugom putu razvoja svesti ovek je materijalnu stvarnost postepeno odelio od svojih subjektivnih faktora kako bi je sagledao u njenoj goloj objektivnosti. Difuzna, nefokusirana svest primitivca, meutim, nije u stanju izvriti diferencijaciju u ovom odnosu. Otuda on prilazi stvarima sa drugim pretpostavkama. Njegovo miljenje je isto tako logiko kao i nae, samo su premise zakljuaka razliite.

61

Ako drvo predstavlja ne samo svrsishodan objekt od koga se pravi graevinski materijal, gorivo, celuloza itd., iji plodovi slue ishrani i koji poseduje odreena biohemijska i fizikalna svojstva, ve i bie koje donosi ivot, proeto snagom jaom od oveka, iz koga na tajanstveni nain zrai i dejstvuje Mana, ako je ono drvo ivota, tada su zakljuci primitivnog, koji iz ovih premisa slede, besprekorno logini a ponaanje adekvatno. Ne zalazei u pitanje zato je ba odreeno stablo drvo ivota, a ne bilo koje, ne dodirujui mnoga druga pitanja koja bi nas odvela u psihologiju primitivnih, ostaemo pri Jungovoj postavci da projektovanje psihikog u ranim fazama razvitka svesti daje utisak kao da je dua razasuta po stvarima spoljanjeg sveta. Psiha se nalazi i sagledava u objektima spoljanjeg realiteta, poev od planeta i zvezda do zrna prosa, i od blistavog ali sterilnog zrna bisera do prljavog ali stvaralakog blata i ubreta. (Aristotel je jo drao da se pacovi mogu raati iz ubreta). Isto tako ne moe se na ovom mestu ui u analizu injenice da projekcija obuhvata kako konkretne tako i apstraktne sadraje svesti. Bitno u oVoj koncepciji je mogunost da se razvoj svesti sagleda u jednom posebnom aspektu, naime kao vekovni proces vraanja, skidanja projekcija, kao stalno nastojanje oveka da prirodu oisti od primesa u njoj projektovanog psihikog i da je vidi u njenoj istoj objektivnosti. Astrologija se tada prikazuje kao u nebo projektovana slika due, ije skidanje ima za posledicu nastanak astronomije. Najtamnija taka u mranom srednjem veku, ta nelogina, iracionalna mistina, apsurdna alhemija, nedostojna duha jednog Rogera Bacona, ta infantilna fantazmagorija mranih kreatura, koja nam izmamljuje nadmoni osmeh prezrenja ili nas goni da je u nedoumici proglasimo kao nevanu, mada je vladala vie od jednog milenij uma, otkriva se tada kao u materiju projektovano bavljenje sa psihikim faktorima, kao traenje i nalaenje psihikih procesa u retortama. Pa ak i ime slukinja teologije, koje deli sa filozofijom srednjega veka, ispostavlja se psiholoki kao utoliko ispravno ukoliko i danas svaka kuna pomonica predstavlja u izvesnom smislu nesvesnu psihologiju do-

62

maice. Jung se intenzivno bavio istraivanjem alhemije5 nalazei upravo u njenim hemijskim i fizikalnim apsurdnostima psiholoke istine. Ako se iskljui specijalni odnos alhemije prema tada vladajuem stavu svesti (crkva), mogla bi se postaviti pojednostavljena formula prema kojoj bi alhemija minus hernija bila jednaka psihologiji nesvesnog. Skidanje projekcija, oslobaanje objektivno datog od nesvesnih psihikih primesa predstavlja sekularan proces koji ujedno reflektuje i istoriju razvoja svesti. On postie svoju kulminaciju u doba racionalizma i prosvetiteljstva sa zahtevom da se iz stvarnosti istera sve natprirodno, mistino, nestvarno i nepostojee. Ono to je ostalo i posle ovog zahteva uklonjeno je i temeljito proieno naglim razvojem prirodnih nauka i egzaktnou eksperimenta. Kao posle vekovnog magnovenja priroda se najzad pojavila u svojoj goloj stvarnosti, objektivisana, obezduhovijena, oiena od sveg subjektivnog. Najzad smo sagledali objektivnu sliku sveta. Nebo ne skriva vie bogove, svece i anele, konstelacije i tajanstvene sile koje utiu na sudbinu pojedinca, ve stoji gluvo i nemo kao slika rasutih atoma u prostoru. Po umama ne lutaju pano vi i vukodlaci, a vile, vetice i druga bia nestali su bez traga. U kamen projektujemo retkoe i to tek za trenutak, ako nam pod uticajem snanog afekta padne (za sekund) nivo svesti, kada se spotaknemo na njega i opsujemo ga. Na vrhovima brda ne vladaju vie bogovi i polubogovi, ve odreena tano registrovana temperatura, vlaga i barometarski pritisak, a u podzemlju ne lee Titani i ne tee reka Stiks, ve lee geoloki slojevi i tee petrolej.7
5 Dve knjige Psihologija i alhemija i tri knjige Misterium coniuctionis. 6 Osim asnog izuzetka: Kabe u Meki. 7 Stoga se homo faber Maksa Fria s pravom moe da udi: Ve sam se esto pitao ta ljudi zapravo misle kada govore doivljaju? Ja sam tehniar, naviknut da stvari vidim onakve kakve jesu. Ja vidim sve emu oni govore, sasvim jasno; nisam zaboga slep. Ja vidim mesec iznad pustinje Tamaulipas jasnije nego ikad pre, moe bifi, ali ja vidim jednu odredivu i izraunijivu masu koja krui oko nae planete, stvar gravitacije, interesantno, ali zato bi to bio doivljaj? Ja vidim nazupani hrbat stena, crn pod sjajem

63

Prema jednom slubenom popisu iz Vavilona oko 800. god. pre nae ere zabeleeno je da je broj bogova i viih bia iznosio 65 000, a Petronius8 se jo tuio da neki gradovi Rimskog carstva imaju vie bogova nego stanovnika. ta je sa svim tim psihikim sadrajima, koji su postepeno u jednom dugom istorijskom procesu proterani iz svesti?
Jung zakljuuje da je nesvesno moralo biti otkriveno i to upravo u vremenu kada je u tako velikoj meri izvrena objektivizacija prirode. Svi ti projektovani sa-

draji vratili su se oveku kao njegovo vlasnitvo, da bi ih u sebi poeo otkrivati kao psihike faktore, tendencije, porive, nagone, impulse, komplekse, arhetipove itd. Dubinska psihologija se morala roditi. Neurotiar danas ne moe da govori tome da mu je vetica sela na grudi i ne da mu da die, ve saznaje od lekara da boluje od efort sindroma i psihosomatskih smetnji. Pacijentkinja ako je U obrazu bl'jeda i potmula, ne moe se danas tuiti da je nou na meke dueke poseuje zmaj, ve e kroz analizu saznati sa kim to ona u nesvesnom
meseine, moe biti da on izgleda kao nazupan hrbat neke praivotinje, ali ja znam: to su stenovite mase verovatno vulkanskog porekla, to bi trebalo ispitati i ustanoviti. Od ega da se bojim? Praivotinja vie nema. Zato da ih uobraavam? ao mi je, ali ja ne vidim ni okamenjene andjele, niti demone, ja vidim to vidim: erozione oblike kakvi se obino susreu i uz to moju dugaku senku na pesku, ali nikakve aveti. Zbog ega da budemo kao babe? Ja ne vidim niti neki potop, ve pesak osvetljen meseinom i od vetra talasasto uoblien poput vode, to me ne iznenauje; ja to ne nazivam fantastino ve shvatljivo. Ja ne znam kako izgledaju proklete due; moda kao crne agave u nonoj pustinji. Ali ono to vidim su agave, biljke koje cvetaju samo jedanput da bi onda uvenule. Zato da budemo histerini? Brdo je brdo i onda ako moda pod odreenim osvetljenjem izgleda kao neto drugo, ali to je Sierra Madre Oriental i mi se nalazimo ne u nekom carstvu mrtvih, ve u pustinji Tamaulipas, u Meksiku, otprilike 60 milja udaljeni od najblieg puta, to je istina neugodno, ali zato bi to bio doivljaj? Max Frisch: Homo faber, Ex Libris, Bern 1967. 8 Petronius: Doivljaji Enklopa, prev. Wilhelm Heinse, Berlin 1925. 9 Iz narodne pesme: Carica Milica i zmaj od Jastrepca.

64

provodi vreme na mekim duecima, tj. koji je kompleks unutranjih sadraja mui. Sa ovog stanovita projekcija se ispostavlja kao naknadno uoavanje stanja, koje se men ja procesom sukcesivnih akata introjekcije. ovek vraa sebi sve ono to je posudio prirodi. Ispunjen je zahtev Niea10:
Ja zahtevam da se oveku vrati sva lepota i dostojanstvo, koje smo posudili stvarnim i izmiljenim stvarima, kao njegovo vlasnitvo i njegov produkt: kao njegova najlepa apologija. ovek kao pesnik, kao mislilac, kao bog, kao mo: o, kakve li kraljevske dareljivosti sa kojom je on darovao stvari da bi sebe osiromaio i osetio se bednim.

a i rei:
Do sada se uvek postavljalo pitanje: ta je bog? A sada je nemaka filozofija dala ovakav odgovor: ovek je bog.

Jo i vie. oveku je vraeno i svo zlo, koje je posudio stvarnim i izmiljenim stvarima i koje je sagledavao izvan sebe. Sa bogom je vraen i avo, sa vilom i vetica, sa Prometejom i Epimetej, sa Atinom i Hekata, sa Olimpom i Had. ovek je postao svoj vlastiti dobrot v o r ac i svoj jedini neprijatelj. Osim zemljotresa, bolesti i nerodnih godina on nema vie niega ega bi se bojao do oveka. On nema vie niega emu bi se klanjao do oveka. On nema vie nita to bi mrzio do oveka. Projekciono polje, koje je pre obuhvatalo itavu prirodu, suzilo se sada u preteoj meri samo na ljude. Zbog togi koegzistencija meu ljudima dobiva u ovom svetlu svoje puno, visoko etiko znaenje, a princip nezadiranja u ljudska prava drugih svoju nesagledivu vrednost. U psihologiji pojedinca ovo suen je projekcionog polja iskljuivo na ljude znai pojaanje napetosti u intrapersonalnim odnosima i porast podlonosti uticajima iz tog polja, tj. drutva. Osim toga mnogi odnosi, sve do onih najintimnijih kao to je brak, lako postaju, psiho10

1964.

Friedrich Nietzsche: Sveukupna dela, Kroner Verlag,

5 Jung, Odabrana dela, I

65

loki posmatrano, isto imaginarne veze u kojima se na drugog projektu je vlastita psihologija i ne vidi ono to ovom uopte omoguuje psiholoku egzistenciju: njegova jedinstvenost.
* * *

Ovih pet knjiga predstavljaju izbor iz daleko opsenijeg materijala Jungovih sveukupnih dela. Njegova sabrana dela (u nemakom izdanju Walter Verlag, Olten) obuhvata ju 18 knjiga; a skoro jo toliko iznosili bi spisi objavljeni u drugim izdanjima a delom jo i neobjavljeni, koji kao stenografske beleke njegovih predavanja slue internoj upotrebi K. G. Jung Instituta u Cirihu. Kod ovako neobinog opsega jednog ivotnog dela, razumljivo je da izvrni izbor ne moe zadovoljiti sve kriterije i sva stanovita. Tako e na primer poznavaocu Jungovih spisa pasti u oi da nije prevedeno njegovo prvo vee delo, Simboli preobraaja, koje ga je definitivno odvojilo od Frojdove kole. Psihijatru moe da nedostaje njegova rasprava demenciji prekoks ili studije asocijacionom eksperimentu. Isto tako u izbor nije ulo ni njegovo najvanije delo, Psihologija i alhemija (dve knjige) kao i najvee i poslednje, Misterium coniuctionis (tri knjige). Pri izboru smo se rukovodili nastajanjem da itaocu pruimo ne samo spise koji najsaetije prikazuju njegove osnovne postavke, ve i one iji bi izbor najbolje prikazao bogatstvo, ekstenzitet i raznovrsnost njegovog stvaralatva. Nastojanje da obuhvatimo to vie od te raznolikosti dovelo je neminovno do potekoa u sistematizaciji, tako da su esto sasvim razliite teme morale nai mesta u istoj knjizi. Kao odteta za ovaj nedostatak itaocu je omoguen uvid u skoro sve faze jednog ivotnog dela u kom se ogleda nemirni duh ovog velikog mislioca.
u Cirihu marta 1976.

Dr Stevan Vlajkovt

DINAMIKA NESVESNOG

0 ENERGETICI DUE

1. OPSTE ENERGETSKOM NAINU POSMATRANJA U PSIHOLOGIJI

A. UVOD

Pojam libido koji sam predloio 1 naiao je na mnoge nesporazume pa ak i na striktno odbacivanje. Stoga ne bi bilo suvino ako bi se jo jednom razloile osnove ovog pojma. Opte je poznata injenica da se fizika zbivanja mogu posmatrati sa dva gledita, naime sa mehanicistikog i energetskog gledita. 2 Mehanicistiko gledite je isto kauzalno i zbivanje shvata kao posledicu uzroka, naime na taj nain to nepromenljive supstancije svoje meusobne odnose menjaju prema ustaljenim zakonima. Nasuprot tome energetsko gledite je u sutini finalno 3 i zbivanje shvata iz posledice odreenog uzroka i to na nain da se u osnovi promene pojava nalazi energija, koju ove promene konstantno sadre i konano entropino dovode do stanja opte ravno1 Up.: Wandlungen und Symbole der Libido, p. 120 ff. (Novo izdanje: Symbole der Wandlung, p. 218 ff.) /Ges. Werke V/. 2 Up.: Wundt, Grundziige der physiologischen Psychologie, HI, p. 692 ff. U odnosu na dinamistiko gledite up. Hartmann, Die Weltanschauung der modernen Physik, p. 202 ff. H Izbegavam izraz teleoloki zbog nesporazuma koji se vezuju za popularni naziv teleologije, naime shvatanje da teleologija sadri pojam anticipirane svrhe.

71

tee. Energetski tok ima odreeni pravac (cilj), pri emu ovaj nepromenljivo (ireverzibilno) sledi potencijski pad. Energija nije predoena supstancija koja se kree u prostoru, ve pojam apstrahovan iz odnosa kretanja. Njene osnove, dakle, nisu sama supstancija, ve njeni odnosi, dok su osnovi mehanicistikog pojma supstancija koja se kree u prostoru. Za shvatanje fizikog zbivanja oba gledita su neophodna i stoga uivaju opte priznanje, pri emu se, zbog uporednog postojanja mehanicistikog i energetskog naina posmatranja, postepeno oformilo tree gledite, koje je isto tako mehanicistiko kao i energetsko, iako, posmatrano isto logiki, prerastanje uzroka u posledicu, progresivno uzrono dejstvo, ne moe istovremeno biti i regresivni izbor sredstva koje bi sluilo svrsi.4 Nemogue nam je zamisliti da je jedan te isti spoj injenica istovremeno finalan i kauzalan, poto jedna determinacija iskljuuje drugu. To su zapravo dva razliita naina posmatranja, od kojih je jedan preokret drugog, poto je princip finalnosti logiki preokret principa kauzalnosti. Finalnost nije samo logiki mogua, ve je i neophodni princip objanjenja, poto nijedno objanjenje prirodnih pojava ne moe biti samo mehanicistiko. Da, kada bi naoj predstavi bile date samo pokretljive supstancije, onda bi postojalo samo kauzalno tumaenje. Ali naoj predstavi su dati isto tako i kinetiki odnosi, koji nas
4 Finalni uzroci i mehaniki uzroci se iskljuuju, jer jednoznana funkcija ne moe istovremeno biti i vieznana. (Wundt, 1. c. III, p. 728). Izgleda mi nedopustivo govoriti svrhovnim uzrocima, pri emu je ovo hibridni pojam, koji proistie iz meavine kauzalnog i finalnog naina posmatranja. Kod Vunta je kauzalni niz dvolan i jednoznaan, naime uzrok i dejstvo E, ali je svrhovni niz trolan i vieznaan, naime uobliavanje namere A, sredstvo M, ispunjenje cilja E. Ovu konstrukciju isto tako smatram vetakom tvorevinom, pri emu je pojam uobliavanja namere kauzalno zamiljena dopuna stvarnog finalnog niza , koji je isto tako dvolan i jednoznaan. Finalnost ne poznaje nikakav od poetka postavljeni uzrok, poto finalni nain posmatranja nije kauzalni, isto tako nema uzroni pojam, kao to ni kauzalni nain posmatranja nema svrhovni, odnosno pojam ispunjenja cilja.

72

prisiljavaju na energetski nain posmatranja.5 Kada ne bi bilo tako, onda se nikada ne bi pojavila potreba za stvaranjem pojma energije. Prevaga jednog ili drugog naina posmatranja manje zavisi od objektivnog ponaanja stvari, koliko upravo od psiholokog stava istraivaa i mislilaca. Uivljavanje vodi u mehanicistiki, apstrakcija u energetski nain posmatranja. Oba pravca su sklona da poine mislenu greku i da svoje principe ostvare pomou takozvanih objektivnih iskustvenih predmeta i da prihvate da je subjektivno gledite identino sa ponaanjem stvari, dakle da se, na primer, kauzalnost, onakva kakvu je nalazimo u nama, sree i objektivno u ponaanju stvari. Ova zabluda je sasvim uobiajena, i stoga dovodi do neprestanih konflikata sa suprotnim principom, poto, kao to je ve reeno, nije mogue zamisliti da determinacija moe istovremeno biti kauzalna i finalna. Meutim, ova nepodnoljiva protivurenost nastaje samo kroz nedozvoljenu i besmislenu projekciju samog naina posmatranja u objekt. Naini posmatranja samo su onda bez protivurenosti kada se dre psiholokih sfera a samo se hipotetino projektuju u objektivno ponaanje stvari. Princip kauzalnosti podnosi bez protivurenosti svoj logiki preobraaj, ali injenice ne, zbog toga se f i nalnost i kauzalnost moraju iskljuiti u objektu. Prema uobiajenom nainu analiziranja najee se pravi kompromis, koji je uostalom sa teoretskog stanovita nedozvoljen, na taj nain to se jedan deo posmatra kauzalno a drugi finalno, 0 pri emu se javljaju sva5 Raspra izmeu energetizma i mehanicizma je paralelni sluaj starog problema univerzalnosti. Sigurno da je smisaonom gleditu data samo pojedinost i utoliko je univerzalnost samo nomen, re. Ali istovremeno su date slinosti odnosno povezanosti stvari, i utoliko je univerzalnost realnost (Abelardov Abaelard relativni realizam). 6 Finalnost i kauzalnost su dve mogunosti poimanja, koje su antinomske. One su progresivne i regresivne interpretante (Vunt) i kao takve kontradiktorne. Naravno, ova reenica je samo onda tana kada se pretpostavi da je pojam energije apstrakcija koja izraava povezanost. Energija je spoj (v. Hartmann, Weltanschauung, p. 196). Ali ova reeni-

73

kakvi teorijski meoviti produkti koji meutim, to su ne moe porei, pruaju relativno verni odraz stvarnosti.7 Stalno moramo imati pred oima da su, uprkos izvanrednom slaganju injenica sa naim gleditem, principi tumaenja samo nain posmatranja, to jest da su to fenomeni psiholokog stava i aprioristikih uslova miljenja uopte.

B. MOGUNOSTI PSIHOLOKOG KVANTITATIVNOG ODREIVANJA

Iz dosadanjeg izlaganja je bez daljnjega jasno da svako zbivanje zahteva kako mehanicistiko-kauzalni tako i energetsko-finalni nain posmatranja. Da li e ovaj ili onaj nain posmatranja imati prednost odluuje samo oportunost, mogunost uspeha. Kada se, npr. postavi pitanje kvalitativne strane zbivanja, tada e krai kraj izvui energetski nain posmatranja, poto ono nema posla sa supstancijama ve samo sa njihovim kvantitativnim kinetskim odnosima. Ve j e mnogo raspravljano tome da li se psihiko zbivanje isto tako moe podvrgnuti energetskom nainu posmatranja ili ne. A priori ne postoji nikakav razlog zbog koga ovo ne bi bilo mogue, p o to nema nikakve osnove da se psihiko zbivanje izdvoji od objektivnih predmeta iskustva, poto i samo psihiko moe biti predmet iskustva. Kako pokazuje Vuntov primer, 8 moe se sasvim osnovano posumnjati u to da li se energetsko gledite uopte moe primeniti u odnosu na psihike fenomene, i ako je to m o ca nije tana, kada je pretpostavljen hipostazirani pojam energije (kao npr. kod Ostwald, Die Philosophie der Werte). 7 Razlika izmeu teleolokog i kauzalnog posmatranja nije stvarna, koja razdvaja sadraje iskustva u dva disparatna podruja, ve su obadva naina posmatranja formalno razliita i to tako to svakoj svrhovnoj povezanosti pripada po jedan kauzalni spoj kao njena dopuna, ali, obrnuto, i svakom kauzalnom spoju moe se za svaki sluaj dati teleoloka forma (Wundt 1. c. III, p. 737). * Up. fusnotu 4.

74

gue, onda se postavlja pitanje da li bi se psiha smela posmatrati kao relativno zatvoren sistem. Sto se tie prve take, moram se sasvim prikljuiti fon Grotu (von Grot), jednom od prvih koji je zahtevao pojam psihike energije tvrdei: Pojam psihike energije u nauci je isto toliko opravdan kao i pojam fizike energije; psihika energija ima isto takva kvantitativna merila i razliite oblike kao i fizika. Sto se tie druge take, razlikujem se od dosadanjih strunjaka koji su istraivali ovaj problem utoliko to se skoro uopte ne bavim pitanjem svrstavanja psihikih energetskih procesa u fiziki sistem. To ne inim stoga to u odnosu na taj problem najvie to raspolaemo su maglovita nasluivanja bez i j e d nog stvarnog oslonca. Iako sam siguran da je psihika energija na neki nain najtenje skopana sa fizikim procesom, ipak su nam neophodna sasvim drugaija iskustva i znanja da bismo sa odreenom kompetencom govorili ovoj povezanosti. Sto se tie filozofske strane ovog pitanja, potpuno se slaem sa gleditima koja je na ovom podruju razvio fon Buse (von Busse).10 Moram da dam za pravo i Kilpeu (Kiilpe) kada u vezi sa ovim problemom tvrdi sledee: Potpuno je svejedno da li se odreeni kvantum duhovne energije ukljuuje u tok materijalnih procesa ili ne time se ne naruava zakon odranju energije u svom dosadanjem shvatanju. 11 Psihofizika relacija je po mome miljenju problem za sebe koji e moda jednom biti reen. Ali zbog njega psihologija ne sme biti zaustavljena pred ovom tekoom, ve moe psihu da posmatra kao relativno zatvoreni sistem. Pri tom se svakako mora raskrstiti sa meni neodrivim psihofizikim gleditem, poto je njegov epifenomenoloki nain posmatranja zaostavtina starog, naunog materijalizma. Kao to smatraju Las vic (Lasswitz), fon Grot (von
* V. Grot, Die Begriffe der Seele und der psychischen Energie in der Psychologie, p. 290. 10 Busse, Geist und Korper, Seele und Leib. 11 Kulpe, Einleitung in die Philosophie, p. 150.

75

Grot) i drugi, fenomeni svesti ne bi imali meusobne povezanosti poto su ovi samo (!) pojave, izrazi, znaci izvesnih dubljih funkcionalnih odnosa. Meusobna povezanost psihikih injenica, koje moemo zapaziti u svako doba, protivree epifenomenolokom shvatanju, koje sadri u sebi fatalnu slinost sa materijalistikim tvrenjem da j e psiha sekret mozga, kao to je u sekret jetre. Psihologija, koja psihiko posmatra kao epifenomen, uinila bi bolje ako bi sebe nazvala fiziologijom mozga i ako bi se zadovoljila kraj nje oskudnim rezultatima, koje joj donosi jedna ovakva psihofiziologija. Psihiko zasluuje da se izdvoji kao fenomen za sebe, poto uopte nema razloga po kojima bi se ono moglo posmatrati kao ist epifenomen, iako j e psihiko vezano za funkciju mozga isto onoliko malo kao to se ivot moe shvatiti kao epifenomen hernije ugljenih hidrata. Neposredno iskustvo psihikim kvantitativnim odnosima, s jedne, i duboka tama jednog jo sasvim neshvatljivog psihofizikog spoja, s druge strane, opravdavaju makar i provizorno posmatranje psihe kao relativno zatvoren, energetski sistem. Na ovaj nain stavljam sebe u direktnu suprotnost u odnosu na fon Grotovu psiholoku energetiku. Po mome m i ljenju on se kree po sasvim nesigurnom tlu, zbog ega i njegovi dalji navodi sadre malo ubedljivosti. Ipak, eleo bih da itaocu saeto izloim fon Grotove formulacije, kao shvatanja jednog od pionira na ovom tekom podruju: 1. Psihike energije su isto takvi kvantiteti i v e liine kao fizike. 2. One se mogu meusobno preobraati jedna u drugu kao razliiti oblici psihikog rada i psihike potencijalnosti. 3. One se isto tako mogu preobratiti u fizike energije i obrnuto (posredstvom fiziolokih procesa). 12 Skoro je nepotrebno napomenuti da se navodu pod br. 3 mora dodati ozbiljan i znaajan znak pitanja. U krajnjoj liniji samo je oportunost ta koja o d 12

V. Grot, 1. c., p. 323.

76

luuje tome, ne da li je energetski nain posmatranja po sebi mogu, ve da li u praksi obeava uspeh.1* Mogunou egzaktnog kvantitativnog odreivanja fizikalne energije dokazana je mogunost uspeha energetskog naina posmatranja za fizika zbivanja. Ali bilo bi takoe mogue da se fiziko zbivanje p o smatra energetski, kada ne bi postojalo nikakvo egzaktno kvantitativno odreivanje, ve samo mogunost procene kvantiteta.14 Kada bi, meutim, bila sasvim nemogua i sama procena, onda bi se svakako morao odbaciti energetski nain posmatranja, poto je energetsko gledite potpuno suvino, ako ne postoji bar mogunost procene kvantiteta. a. Subjektivni sistem vrednosti Mogunost primene energetskog gledita u psihologiji iskljuivo poiva na pitanju da li su mogue kvantitativne procene psihike energije. Na ovo pitanje bezuslovno treba odgovoriti potvrdno, poto naa psiha poseduje ak izvanredno fino izraeni sistem procene, naime sistem psiholokih vrednosti. Vrednosti su energetske kvantitativne procene. Pri tom treba napomenuti da mi ne raspolaemo samo sa objektivnim sistemom vrednosti, ve i sa objektivnim mernim sistemom, naime sa kolektivnim moralnim i estetskim vrednostima. Svakako da ovaj merni sistem nije direktno upotrebljiv u nae svrhe, poto on predstavlja opte odreenu skalu vrednosti koja samo indirektno uzima u obzir subjektivne odn. individualne psiholoke uslove. Ono to u prvoj liniji dolazi u obzir za nae svrhe jeste subjektivni sistem vrednosti, subjektivne p r o 13 Fon Grot ide ak tako daleko tvrdei, da onus probandi pripada onima koji osporavaju primenljivost zakona odranju energije na psihologiju, ali ne onima koji ovaj primaju. (1. c. p. 324). 14 Ovo je stvarno bio sluaj sa Dekartom koji je prvi postavio princip odranja kvantiteta kretanja a da nije raspolagao fizikalnim mernim metodama, koje su otkrivene tek u novije doba.

77

cene pojedinane individue. Stvarno smo u stanju da do izvesnog stepena procenjujemo subjektivne vrednosti naeg psiholokog sadraja, iako nam je katkad izvanredno teko da ove odmerimo ispravno, zapravo ispravno u poreenju sa opte utvrenim vrednostima. Ovo uporeivanje je, kao to je reeno, suvino za nae svrhe. Nae subjektivne procene moemo m e usobno uporediti i odrediti njihovu relativnu jainu. Mera je svakako relativna u odnosu na vrednosti drugih sadraja i stoga uopte nije apsolutna i objektivna, ali dovoljna za nae svrhe utoliko to se kao nejednaki intenzitet vrednosti sa sigurnou moe prepoznati u okvirima istih kvaliteta i to iste vrednosti pod istim uslovima dokaljivo dre ravnoteu. Tekoa poinje tek tamo gde se radi uporeivanju intenziteta vrednosti razliitih kvaliteta, na primer prilikom uporeivanja vrednosti mere naune zamisli i nekog oseajnog utiska. Ovde bi subjektivna procena bila nesigurna i stoga nepouzdana. Isto tako subjektivna procena se ograniava samo na svesne sadraje; stoga j e ova nepodobna u pogledu vrednosti nesvesnih uticaja, gde se radi procenama koje prevazilaze granice svesti. Kod poznatog kompenzatornog odnosa svesti i nesvesnog 15 od velikog znaaja je pronai mogunost odreivanja vrednosti za nesvesna zbivanja. A k o h o emo da sprovedemo energetski nain posmatranja psihikih zbivanja, onda smo prinueni da imamo na umu preko svake mere vanu injenicu, da svesne vrednosti mogu naizgled ieznuti a da se ne pokau ponovo u odgovarajuoj svesnoj radnji. U ovom sluaju njihovu pojavu moramo teorijski oekivati u nesvesnom. Ali poto nam nesvesno nije direktno pri15 Jednostranost svesti se kompenzuje pomou eventualne suprotne pozicije u nesvesnom. To su u prvom redu psihopatoloke injenice koje jasno pokazuju kompenzatorni stav nesvesnog. Znatan dokazni materijal na ovu temu sree se u Frojdovim kao i Adlerovim spisima, isto tako i u mojoj Psihologie der Dementia praecox (Ges. Werke III)^Teorijski u Instinkt und Unbewusstes (odeljak VI iste knjige). psihikoj kompenzaciji u njenoj optoj povezanosti up. Maeder, Regulation psychique et guerison.

78

stupano, kako kod nas samih tako ni kod drugih, onda procena moe biti samo indirektna, to jest neophodne su nam pomone metode da bismo preduzeli bilo kakvu procenu. Kod subjektivne procene bez daljnjega pomau oseaj i saznanje, poto se radi funkciji koja se razvijala jo od nezapamenih vremena i koja se izdiferencirala do najfinijih granica. Jo se dete vrlo rano ui diferenciranju vlastite skale vrednosti, pri emu odmerava koga vie voli, oca ili majku, ko dolazi na drugo i na tree mesto, koga najvie mrzi itd. Ova svesna pnocena ne izneverava samo u odnosu na manifestacije nesvesnog, ve se ak izvre u oigledne pogrene procene, koje se oznaavaju kao potiskivanja ili pomeranje afekta. Dakle, subjektivna procena je potpuno iskljuena pri ocenjivanju intenziteta vrednosti nesvesnih sadraja. Usled toga potrebne su nam objektivne take oslonca koje omoguuju indirektnu, ali, objektivnu ocenu.

b. Objektivna ocena kvantiteta Prilikom istraivanja asocijacijskih fenomena 1 * dokazao sam da postoji izvesna grupacija psihikih elemenata oko oseajno naglaenih sadraja, koji se obeleavaju kao kompleksi. Oseajno naglaeni sadraj, kompleks, sastoji se od jednog jezgrovnog elementa i bezbroj sekundarnih, konstelativnih asocijacija. Jezgrovni elemenat sastoji se od dve komponente; prvo od uslova koji je dat preko iskustva, dakle doivljaja koji je kauzalno skopan sa okolinom, sredinom; drugo, iz uslova koji je imanentan individualnom karakteru i koji je predodreene prirode. Jezgrovni elemenat se odlikuje takozvanim oseajnim tonom, afektivnim naglaskom. Ovaj naglasak je, izraeno energetski, vrednosni kvantitet. Subjektivno se moe relativno proceniti kvantitet, ukoliko je jezgrovni elemenat svestan. Ali ako je jezgrovni eleu

Up. Diagnostische Assoziationsstudien

(Ges. Werke II).

79

menat, kao to je esto sluaj, nesvestan17 ili bar nesvestan u svom psiholokom znaenju, tada zakazuje subjektivna ocena. Ovde se ukljuuje indirektna metoda ocenjivanja. Ona se u principu zasniva na sledeoj injenici: jezgrovni elemenat automatski stvara kompleks u onolikoj meri koliko je afektivno naglaen, to jest u zavisnosti od energetske vrednosti, kao
17 Da kompleks ili njegovo sutinsko jezgro moe biti nesvestan, nije injenica koja je razumljiva sama po sebi. Kompleks uopte ne bi bio kompleks, kada ne bi sadrao izvestan, ak znatan afektivni intenzitet. Ova energetska vrednost trebalo bi da ga kako bi se zapravo moralo oekivati automatski izdigne u svest, tj. atraktivna snaga, sadrana u kompleksu, morala bi zapravo da privue svesnu panju. (Polja sile se meusobno privlae!) Kako ovo, kao to nas ui iskustvo, esto nije sluaj, to je stoga potrebno posebno objanjenje. Najblie i najjednostavnije objanjenje prua Frojdova teorija potiskivanja. Ova teorija pretpostavlja suprotnu poziciju koja bi bila prisutna u svesti, tj. svesni stav je tako rei neprijateljski naspram kompleksa i ne dozvoljava mu svesno razvijanje. Ova teorija stvarno objanjava veliki broj sluajeva. Ali, na osnovu mog iskustva ima sluajeva koji se ne mogu objasniti ovom teorijom. Teorija potiskivanja ima na umu zapravo samo one sluajeve u kojima je neki sadraj sam po sebi pristupaan svesnoj obradi, ili potisnut iz pune svesti i na taj nain postao nesvestan, ili se a limine onemoguuje da postane svestan. Meutim, ta teorija ne uzima u obzir i one druge sluajeve gde se od materijala, koji sam po sebi nije pristupaan svesnoj obradi, u nesvesnim podrujima oblikuje sadraj velikog energetskog intenziteta, koji uopte ne moe ili samo uz ogromne tekoe moe da postane svestan. U jednom ovakvom sluaju svesni stav prema nesvesnom sadraju ne samo da nije neprijateljski ve je dobronaklon u odnosu na njega radi se kreativnim novim tvorevinama iji prvobitni prapoetak, kao to je poznato, isu vie esto potie iz nesvesnog. Kao to majka enjivo oekuje dete a ipak ga samo u mukama i bolu donosi na svetlost sveta, tako isto moe nov, kreativni sadraj dugo vremena da uporno ostaje u nesvesnom a da nije bio potisnut. Ovaj dodue ima visoku energetsku vrednost a ipak ne postaje svestan. Nije isuvie teko objasniti ovaj sluaj: kako je sadraj nov i upravo stoga stran svesti, uopte ne postoje nikakve asocijacije niti spone u odnosu na sadraje svesti. Svi ovi,spojevi moraju s mukom da se uspostave i uhodaju. Bez njih ne moe doi ni do kakve svesnosti. Stoga se za nesvesnost kompleksa moraju uglavnom uzeti u obzir dva razloga: 1. potiskivanje sadraja koji je svesnoj obradi pristupaan i 2. stranost sadraja koji je svesnoj obradi jo nepristupaan.

80

to sam iscrpno prikazao u drugom i treem poglavlju moje knjige Psihologija demencije prekoks. Jezgrovni elemenat ima, shodno njegovoj energetskoj vrednosti, konsteliuu snagu. Iz njega proistie specifina konstelacija psihikih sadraja. Odatle nastaje kompleks koji je dakle energetskom vrednou dinamski uslovljena konstelacija psihikih sadraja. Proistekla konstelacija, meutim, nije samo ista iradijacija uzbuenja, ve od kvaliteta jezgrovnog elementa uslovljen izbor uzbuenih psihikih sadraja, koji se naravno ne moe objasniti energetski, poto j e energetsko objanjenje kvantitativno a ne kvalitativno. Za kvalitativno objanjenje neophodno nam je kauzalno gledite. 18 Dakle reenica na kojoj se zasniva objektivna ocena psiholokih vrednosti intenziteta glasi: Konsteliua snaga jezgrovnog elementa odgovara njegovom vrednosnom intenzitetu odnosno njegovoj energiji. Kakvim sredstvima raspolaemo da procenimo energetsku vrednost konsteliue snage, koja dovodi do toga da se kompleks obogati asocijacijama? Mi moemo da procenimo ovaj energetski iznos: 1. Prema relativnom broju asocijacija prouzrokovanim pomou jezgrovnog elementa. Utvrivanje se sprovodi pomou direktnog posmatranja, s jedne, i pomou analitike selekcije, s druge strane, to jest to ee sreemo konstelacije koje su uslovljene j e d nim te istim kompleksom, utoliko mora biti vea njina psiHoloka vrednost. 2. Prema relativnoj uestalosti i intenzitetu takozvanih remetnih znakova ili obeleja kompleksa. Pod ovim ne treba shvatiti samo one znake koji nastaju u asocijativnom eksperimentu koji nisu nita drugo do dejstvo kompleksa, iji je oblik uslovljen posebnom situacijom tokom ispitivanja, ve se ovde radi onim fenomenima koji su svojstveni slobodnim psi18 ili hipostatski pojam energije kao to ga postavlja Ostvald (Ostwald). Supstancijalni pojam neophodan za kauzalno-mehanicistiki nain objanjenja ne bi smeo da se zaobie na ovaj nain poto je energija u osnovi ipak uvek samo kvantitativni pojam.

6 Jung, Odabrana dela, I

oi

holokim procesima izvan uslova ispitivanja. Veliki deo ovih pojava opisao je Frojd, meu koje spadaju govorne omake i omake pri pisanju, zaboravljanje, nesporazumi i druge simptomatine radnje. Ovde se ubrajaju jo i automatizmi, oduzimanje misli, sapetost, govorenje u stranu 19 itd. Intenzitet ovih fenomena moe se delom odrediti direktno merenjem vremena, kao to sam pokazao u asocijativnom eksperimentu. Isto je mogue i kod slobodnog psiholokog procesa, izvan eksperimenta gde lako sa satom u ruci moemo odrediti vrednost intenziteta pomou merenja vremena koje je potrebno pacijentu da govori odreenim stvarima. Moglo bi se zameriti da pacijenti vrlo esto glavninu svog vremena utroe govorei sporednim stvarima, zaobiavi na taj nain glavnu stvar. Ali to pokazuje koliko su njima znatno vanije takozvane sporedne stvari. Posmatra mora da se uva od toga da, pomou arbitrarnog suda, stvarne interese pacijenta oglaava sporednim u smislu neke subjektivne, teorijske postavke, ve se u odreivanju vrednosti mora drati objektivnih kriterij uma. Kada, na primer, neka pacijentkinja troi sate i sate na albe vezane za njenu sluavku, umesto da se usredsredi na glavni konflikt koji je lekar sasvim ispravno uoio, onda to znai da kompleks sluavke poseduje energetske vrednosti aktuelno vee nego moda jo nesvesni konflikt, koji e tek u daljem terapijskom toku iskrsnuti kao jezgrovni elemenat, ili da inhibicije, koje potiu od visoko cenjene svesne pozicije, pomou nadkompenzacije, jezgrovni elemenat jo uvek zadravaju u nesvesnom. 3. Prema intenzitetu afektivnih propratnih pojava. Za ove fenomene postoje objektivne mogunosti utvrivanja, koje dodue ne omoguavaju merenje veliine afekta ali omoguuju njegovu procenu. U ovu svrhu eksperimentalna psihologija nam prua itav niz metoda. Nezavisno od merenja vremena, koje odreuje vie inhibicija asocijativnog procesa nego
101 ff. (Ges. Werke III).
Up. Vber die Psychologie der Dementia praecox, ,

82

aktuelne afekte, imamo na raspolaganju sledee pokazatelje: a) krivulja pulsa;20 b) krivulja disanja;21 c) psihogalvanski fenomen.-Lako uoljive promene ovih krivulja dozvoljavaju izvoenje zakljuaka u odnosu na intenzitet uzroka smetnji. Takoe je mogue, kao to je u dovoljnoj meri pokazalo iskustvo, da se kod ispitanika namerno provociraju afektivni fenomeni, pomou psiholokih drai za koje se zna da su kod ispitivane individue posebno afektivno obojene u odnosu na ispitivaa.23 Nezavisno od ovih eksperimentalnih metoda raspolaemo i subjektivnim visoko izdiferenciranim sistemom za raspoznavanje i procenu aktuelnih afektivnih pojava kod drugih naime, za ovo postoji direktni instinkt prepoznavanja, koji u velikoj meri imaju i ivotinje, ne samo u odnosu na svoj sopstveni rod, ve i naspram ljudi i drugih ivotinja. Mi zapaamo ve i najtia kolebanja emocionalne prirode kod drugih i imamo vrlo fino oseanje za kvalitet i kvantitet afekata naih blinjih.

20 Up. Berger, Vber die korperlichen Ausserungen psy~ chischer Zustiinde. A. Lehmann, Die korperlichen Ausserungen psychischer Zustiinde. -1 Peterson und Jung, Psycho-physical Investigations with the Galvanometer and Pneumograph in Normal and Insane Individuals (Ges. Werke II). Nunberg, Vber korperliche Begleiterscheinungen assoziativer Vorgdnge. Ricksher and Jung, Further Investigations on the Galvanic Phenomenon (Ges. Werke II). -2 Veraguth, Das psychogalvanische Reflexphanomen* Binswanger, Vber das Verhalten des psychogalvanischet Phiinomens beim Assoziationsexperiment. 23 U vezi sa ovim upuujem na moje Diagnostische Assoziationsstudien, kao i Collected Papers on Analytical Psychology.

83

2. PRIMENA ENERGETSKOG GLEDITA

A. PSIHOLOSKI POJAM ENERGIJE

Izraz psihika energija koristi se ve od davnina. Nalazimo ga, na primer, jo kod Silera (Schiller).24 Energetsko gledite koriste i fon Grot 25 i Lips.26 Lips razlikuje psihiku energiju od fizikalne energije, Stern27 isto tako ostavlja otvoreno pitanje ove povezanosti. Lipsu imamo da zahvalimo na razdvajanju pojma psihike energije i psihike snage. Za Lipsa psihika snaga je mogunost da u duevnom ivotu nastanu odreena zbivanja i da dospeju do odreenog stupnja delatnosti. Nasuprot tome psihika energija je u samim zbivanjima sadrana mogunost da se u njima aktuelizuje ta snaga. 28 Na drugom mestu Lips govori psihikim kvantitetima. Razlikovanje snage i energije je pojmovno neophodno, poto je energija zapravo pojam koji po sebi objektivno nije prisutan u pojavi, ve je uvek samo dat u specifinoj iskustvenoj podlozi, drugim reima u iskustvu je
24 Siler tako rei misli energetski. On operie sa predstavama kao premetanje intenziteta i dr. (Vber die asthetische Erziehung des Menschen). 25 Up. Grot, 1. c. 2 Lipps, Leitfaden der Psychologies pp. 62 und 66 ff. 27 Stern, Vber Psychologie der individuellen Differenzen, p. 119 ff. 28 Leitfaden, p. 62.

84

energija uvek specifina kao kretanje i snaga, ako je aktuelna, kao situacija ili uslov, ako je potencijalna. Psihika energija se pojavljuje, ako je aktuelna, u specifinim dinamikim psihikim fenomenima kao nagon, elje, htenja, afekat, panja, uinak, to su zapravo psihike snage. A k o je potencijalna, energija se pojavljuje u specifinim postignuima, mogunostima, spremnostima, stavovima itd. to su uslovi. Razlikovanje posebnih energija, kao energije prijatnosti, oseanje energije, energije kontrasta itd., kako pretpostavlja Lips, izgleda mi pojmovno neprihvatljivo, jer su specifikacije energije zapravo snage i uslovi. Energija je kvantitativni pojam, koji saima snage i uslove. Samo uslovi se mogu odrediti i kvalitativno, poto su to pojmovi koji izraavaju kvalitete, koji se dovode do dejstva pomou energije. Kvantitativni pojam nikada ne sme biti istovremeno i kvalitativni, inae nikada nee omoguiti prikazivanje odnosa snaga, to je zapravo njegovo pravo opredeljenje. Kako, na alost, ne moemo nauno dokazati da postoji ekvivalentni odnosi izmeu fizike i psihike energije, 2 ne preostaje nam nita drugo nego da ili odbacimo energetski nain posmatranja ili da potraimo posebnu psihiku energiju, to bi sasvim bilo mogue kao hipotetika operacija. Psihologija sme sebi da dozvoli, sa istim pravom kao i fizika, ovo izuzetno pravo stvaranja vlastitih pojmova, kao to je ve Lips primetio, ukoliko se energetski nain p o smatranja uopte isplati i ne predstavlja samo supsumciju u okviru nekog maglovitog, opteg pojma, kako s pravom istie Vunt. Ali mi stojimo na stanovitu da se isplati energetski nain posmatranja psihikih fenomena, pri emu upravo kvantitativni o d nosi, ije je postojanje u psihi nemogue poricati, sa39 Meder (Maeder) ak smatra da stvaralaka delatnost u organizmu a posebno u psihi prevazilazi utroak energije. On zastupa miljenje da se za psihu pored principa odranja i entropije mora uvesti i trei princip, princip integracije (Heilung und Entwicklung im Seelenleben, pp. 50 und 69 f.).

85

dre mogunosti raspoznavanja, koje se ne mogu sagledati samo kvalitativnim posmatranjem. Kada bi se psiha sastojala, kako to ele psiholozi-svesti, samo od svesnih zbivanja (iako se dozvoljavaju i neto tamniji prelivi), onda bismo se mogli zadovoljiti sa postavkom psihike energije. Ali kako smo ubeeni da i nesvesna zbivanja spadaju u psihologiju a ne samo u fiziologiju mozga (kao isto supstratski procesi), prinueni smo da na pojam energije postavimo na neto ire osnove. Potpuno se slaemo sa Vuntom da postoje tamno-svesna zbivanja. Mi isto tako prihvatamo skalu osvetljenosti svesnih sadraja; ali tamo gde poinje crnilo, tamo za nas psiha ne prestaje, ve se nastavlja u nesvesno. Takoe fiziologiji mozga ostavljamo njen deo, pri emu pretpostavljamo da nesvesne funkcije konano prelaze u supstratske procese, kojima se ne moe pripisati slava psihikog kvaliteta, poto bi se na taj nain otilo na put filozofske hipoteze produhovljavanja svega postojeeg. Razgraniavanje pojma psihike energije prua nam iz vesne tekoe, zbog toga to nam nedostaje ona mogunost da psihiko odvojimo od biolokog zbivanja.f Bioloko je isto tako pogodno za energetski nain posmatranja kao i psihiko, ukoliko biolog takav nain posmatranja smatra korisnim i vrednim. Kao i psihiki, tako i ivotni procesi uopte nemaju nikakav egzaktni dokazivi ekvivalentni odnos prema fizikoj energiji. Ako se postavimo na tie obinog opaanja i uzdrimo od isu vie irokih filozofskih razmatranja, onda emo uiniti najbolje mogue ako psihiki proces jednostavno shvatimo kao ivotno zbivanje. Na taj nain uski pojam psihike energije proirujemo do daljeg pojma ivotne energije, koji takozvanu psihiku energiju supsumuje kao specifikaciju. Time stiemo prednost na taj nain, to smo u stanju da kvantitativne odnose pratimo i izvan uskih opsega psihikog, sve do biolokih funkcija uopte, ime se udovoljava neosporno postojeoj i ve od davnina diskutovanoj nedeljivosti due i tela.

86

Pojam ivotne energije nema niega zajednikog sa takozvanom ivotnom silom, jer ova kao snaga ne bi bila nita drugo do specifikacija univerzalne energije, ime bi se otklonilo posebno pravo bioenergetike u odnosu na fiziku energetiku, prelaenjem preko do sada jo nepopunjenog ponora izmeu fizikog procesa i ivotnog procesa. Predloio sam da se hipotetino prihvaena ivotna energija, s obzirom na nau planiranu psiholoku upotrebu, oznai kao libido i da se tako razlikuje od univerzalnog pojma energije, u vaeim okvirima biolokog i psiholokog naroitog prava stvaranja vlastitih pojmova. Time ni u kom sluaju ne elim da preduhitrim bioenergetiare, ve da im otvoreno dodam da sam termin libido primenio imajui u vidu na nain korienja. Za njihovu upotrebu bioenergetiari mogu predloiti termine kao bioenergija ili vitalna energija. Na ovom mestu moram da predupredim mogui nesporazum. Naime, uopte nemam nameru da se u ovom poglavlju uputam u diskusije oko spornog pitanja psihofizikog paralelizma i uzajamnog dejstva. Ove teorije su spekulacije oko mogunosti paralelnog ili uzajamnog dejstva tela i psihe i odnose se upravo na onu taku, koju namerno izostavljam u mome razmatranju, naime pitanje da li psihiki energetski proces postoji paralelno sa fizikim procesom ili je ukljuen u njega. Zajedno sa Buseom 30 prihvatam uzajamno dejstvo kao zamiljivo i ne nalazim nikakvog povoda da ovoj zamisli suprostavljam hipotezu psihofizikog paralelizma, poto ba psihoterapeutima, ije se radno podruje zapravo nalazi y kritinoj sferi uzajamnog dejstva tela i psihe, izgleda vie nego verovatno da psihiko i telesno nisu dva procesa koja protiu jedan pored drugog, ve da su spojena pomou vzajamnog dejstva, iako je njihova prava priroda jo uvek tako rei potpuno izvan naeg iskustva. Dubinska razlaganja ovome pitanju svakako da su neophodna filozofima, nasuprot tome empirijskoj psihologiji je preporuljivo ogranienje na materi30

Busse, 1. c.

37

ju pristupanu iskustvu. Iako nam do sada nije uspelo da psihiki energetski proces ukljuimo u fiziki proces, isto tako nije ni protivnicima uspela takva mogunost da sa sigurnou psihiki proces odvoje od fizikog.

B. ODRANJE ENERGIJE

A k o prihvatimo da psihike ivotne procese p o smatramo energetski, onda time preuzimamo obavezu da se ne ograniimo samo na pojam, ve i da isprobamo njegovu upotrebljivost u odnosu na iskustveni materijal. Energetski nain posmatranja je suvian, ako se njegovo glavno tvrenje, naime ono odranju energije, pokae neupotrebljivim. Prema Buseovom predlogu ovde moramo razlikovati princip ekvivalencije i princip konstantnosti. Princip ekvivalencije glasi da za svaku energiju, koja se bilo gde utroi za postizanje nekog stani a, negde drugde nastaje is tove tan kvantum iste ili energije nekog drugog oblika, nasuprot tome princip konstantnosti glasi da celokupna energija ostaje uvek ista, dakle ne postoje smanjenja niti poveanja. 81 Princip konstantnosti je dodue logino neophodna ali uoptena posledinost iz principa ekvivalencije i stoga nema praktinog znaaja, poto se u osnovi naeg iskustva nalaze uvek samo delimini sistemi. Dakle, za na zadatak najpre dolaze u obzir samo princip ekvivalencije. U m o j o j knjizi Preobraaji i simboli libida82 ukazao sam na mogunost da se izvesni razvojni procesi i sline promene shvate p o m o u principa ekvivalencije. Ovde se neu in extenso vraati na ono to sam tamo rekao, ve bih samo jo jednom istakao da nam Frojdova istraivanja seksualnosti pruaju bogate priloge. Tako rei nigde se ne vidi bolje, nego upravo u odnosu seksualnosti
Busse, 1. c. p. 406 f. Novo izdanje: Symbole der Wandlung. Up. pre svega 2. deo, III poglavlje (Ges. Werke V).
31
32

88

prema celokupnoj psihi, kako utroku odreenog kvantuma libida sledi javljanje odgovarajue vrednosti u nekom drugom obliku. Na alost, shvatljivo precenjivanje seksualnosti Frojda je dovelo dotle da i preobliavanja, koja odgovaraju drugim specifinim, seksualnosti koordinantnim snagama psihe, redukuje na seksualnost, zbog ega mu se opravdano zamerao panseksualizam. Nedostatak Frojdovih gledita sastoji se od jednostranosti, kojoj uvek tei mehanicistiko-kauzalni nain posmatranja, naime u simplificiranoj reductio ad causam, koja to je tacnija, jednostavnija i obuhvatnija, tim manje pogoduje znaenju analizovanih i redukovanih tvorevina. Onaj ko paljivo ita Frojdove radove, lako e uoiti koliko znaajnu ulogu u formiranju njegovog shvatanja igra princip ekvivalencije. Ovo se naroito jasno vidi u njegovim kazuistikim istraivanjima, gde opisuje potiskivanja i njihove zamenske tvorevine.351 Onaj ko sam praktino radi na ovom podruju, taj zna da princip ekvivalencije i u terapiji neuroza ima veliku heuristiku vrednost; ako ga ovek ne koristi uvek svesno, onda ga ipak koristi voen oseanjima ako se neka svesna vrednost, na primer prenoenje, smanjuje ili ak gubi, onda se odmah trae zamenske tvorevine, u oekivanju da e se bilo gde spaziti izranjanje kakve ekvivalentne vrednosti. Nalaenje zamene nije teko ako je zamenska tvorevina sadraj svesti. Sluaj da nestaje iznos libida naizgled bez zamenske tvorevine odigrava se esto. U ovom sluaju zamena je nesvesna ili je, kao to se obino sree, pacijent nesvestan da je odreena nova injenica odgovarajua zamenska tvorevina. Ali se isto tako deava da znatan iznos libida nestane u takvoj meri kao da ga je nesvesno potpuno progutalo, bez nastajanja nove vrednosne pozicije. U takvom sluaju najbolje je striktno se pridravati principa ekvivalencije, poto e paljivo posmatranje pacijenta uskoro ukazati na pojavu znakova nesvesne aktivnosti, bilo u obliku potenciran ja izvesnih simp33

Sammlung

kleiner

Schriften

zur

Neurosenlehre.

89

toma, ili javljanja novog simptoma, ili posebnih snova, ili svojstvenih, usputnih matanih fragmenata i mnogo ega drugog. Ako se analizom ovih simptoma uspe da se u svest privedu oni skriveni sadraji, onda se po pravilu moe dokazati da je iznos libida, nestao iz svesti, formirao odreenu tvorevinu u nesvesnom koja, uprkos svim razlikama, ima ne mali broj zajednikih crta sa onim svesnim sadrajima, koji su izgubili svoju energiju. Izgleda kao da je libido izvesne kvalitete poneo sa sobom u nesvesno, to je esto jasno u tolikoj meri da se na osnovu ovih karakteristika moe prepoznati odakle potie libido, koji je aktivirao nesvesne sadraje. Ovde postoje ubedljivi i opte poznati primeri: ako dete u mislima poinje da se odvaja od roditelja, onda nastaju matanja zamenskim roditeljima. Ovakva matanja skoro po pravilu se prenose na stvarne linosti. Prenoenja ovakve vrste vremenom se pokazuju neodriva utoliko, to ovek koji sazreva mora da asimiluje kompleks roditelja, naime autoritet, odgovornost i samostalnost. On mora i sam da postane otac ili majka. Drugo podruje, bogato dotinim primerima je hrianska-religijska psihologija. Potiskivanje nagona (tj. zapravo primitivne prirode nagona) dovodi do religioznih zamenskih tvorevina, do boje ljubavi u kojoj samo slepac ne moe opaziti seksualni karakter. Ova razmiljanja vode nas do dalje analogije sa energijom u okviru fizikih nauka. Kao to je p o znato, uenje energiji ne poznaje samo faktor intenziteta ve i faktor ekstenziteta. Ovaj drugi. j e praktiki nuni dodatak istom pojmu energije. On je posrednik spoja pojma istog intenziteta sa p o j mom koliine (npr. koliina svetlosti nasuprot j a ini svetlosti). . . . Koliina ili faktor ekstenziteta energije prianja za odreenu tvorevinu ( . . . ) i ne moe se preneti na neku drugu bez prenoenja dela te tvorevine; nasuprot tome faktor intenziteta moe prei sa jedne tvorevine ne drugu. 84 Dakle, faktor
34

Up. Hartmann, Weltanschauung, p. 5.

90

ekstenziteta daje dinamsku odreenost energije prisutne u pojavi. 85 Tako postoji i psiholoki faktor ekstenziteta, koji ne moe ui u novu tvorevinu bez prenoenja delova ili karakteristika ranije tvorevine. Na ovo svojstvo preobraaja energije iscrpno sam skrenuo panju u jednom mom ranijem radu, gde sam pokazao da libido ne naputa neku tvorevinu kao ist intenzitet i prelazi bez ostatka, ve da ovaj karakteristike starih funkcija prenosi na nove.8e Ova osobenost toliko tri da ak daje povoda za pogrene zakljuke, ne samo za pogrene teorije ve i za samoobmane sa tekim posledicama, npr. iznos libida izvesnog oblika seksualnosti prelazi u neku drugu tvorevinu, pri tome uzima sa sobom iz vesne' osobenosti svoje ranije upotrebe. U ovom sluaju lako je shvatiti tumaenje da e dinamika nove tvorevine biti isto tako seksualna.37 Ili iznos libida neke psihike aktivnosti prelazi u bitno materijalni interes, pri emu individua pogreno veruje da je nova tvorevina isto tako duhovne prirode. Ovaj zakljuak je u principu pogrean, poto uzima u obzir samo relativnu slinost dvaju tvorevina, ali zapostavlja njihovu, isto tako bitnu razlinost. Praktino iskustvo ui nas sasvim uopteno da se neka psihika delatnost uvek moe zameniti samo ekvivalentno; tako patoloko interesovanje, intenziv35 Dananja fizika energiju smatra identinom sa masom. Meutim, ovo tvrenje ne dolazi u obzir da se razmatra u nae svrhe. ^ 3e Up. Symbole der Wandlung, p. 260 f. (Ges. Werke V). 37 Redukcija neke kompleksne tvorevine na seksualnost predstavlja vaee kauzalno objanjenje samo onda, kada se unapred sporazumelo. da se u kompleksnim tvorevinama eli da objasni jedino funkcija seksualne komponente. Ali ako se povraaj na seksualnost prihvati kao vaee kauzalno objanjenje, tada ovo moe da se izvri samo pomou preutne pretpostavke da se jedino radi seksualnoj tvorevini. Meutim, time bi se zakljuilo a priori da je kompleksna psihika tvorevina samo seksualna tvorevina; oevidno petitio principii! Takoe se ne moe tvrditi da je seksualnost jedini psihiki osnovni nagon, stoga svako seksualno objanjenje moe biti samo objanjenje komponenata, ali nikad zadovoljavajua psiholoka teorija.

91

no prianjanje uz neki simptom, moe se zameniti j e dino isto tako intenzivnim vezivanjem za neko drugo interesovanje, zbog ega bez ovakve zamene nikada i ne dolazi do odvajanja libida od simptoma. A k o je energetska vrednost zamene manja, onda nam j e odmah jasno da se delimini iznos energije moe nai negde drugde, ako ne u svesti, onda u nesvesnim matanim oblijima ili u smetnjama parties superieures fiziolokih funkcija (da se posluim spretnim Zaneovim izrazom). Nezavisno od ovog, davno poznatog iskustva, energetsko shvatanje omoguava nam i jednu drugu teorijsku formulaciju. Prema Frojdovom kauzalnom shvatanju po sredi su uvek jedne te iste nepromenljive supstancije, seksualne komponente, na ije dejstvo ukazuje tumaenje sa jednolinom ravnomernou, to jednom naglaava i sam Frojd. Prirodno da duh reductio ad causam ili in primam figuram psiholoki ne moe nikada da zadovolji preko svake mere vanu ideju finalnog razvitka, poto svaka promena stanja nije nita drugo do sublimacija osnovne supstancije pa na taj nain vredi koliko i nepodesan izraz za jednu te istu staru stvar. Ideja razvitka je mogua samo onda kada se zamisao nepromenljive supstance ne hipostazira u takozvanu objektivnu stvarnost, kada se kauzalnost ne postavi kao identina sa samim ponaanjem stvari; poto razvojna ideja zahteva promenljivost supstancija, koje su, energetski posmatrano, energetski sistemi teorijski bezgranine odvojivosti i zamenljivosti pod principom ekvivalencije i pod samo po sebi razumljivom pretpostavkom mogunosti energetskog pada. Takoe i ovde dospevamo, kao i j?ri posmatranju kauzalnog i finalnog spajanja, u nerazreivu antinomiju kroz projekciju energetske hipoteze, pri emu nepromenljiva supstancija istovremeno ne moe biti i energetski sistem.88 Za mehanicistiko gledite energija je prikljuena za supstanciju, zbog ega Vunt govori energiji psihikog, koja j e v r e 38 Ova reenica naravno vai za makrofiziko podruje, u kome postoje apsolutni zakoni.

92

menom narasla i stoga ne dozvoljava primenu energetskih naela. Nasuprot tome za energetsko gledite supstancija nije nita drugo do izraz ili znak energetskog sistema. Ova antinomija je nerazreiva samo dotle, dok ne doznamo da naini posmatranja odgovaraju fundamentalnim psiholokim stavovima, koji se oigledno u izvesnoj meri podudaraju sa uslovima objekta, zbog ega su praktiki primenljiva i njihova gledita. Stoga se moe objasniti to se kako kauzalisti tako i finalisti oajniki bore za objektivnu vanost njihovog principa, pri emu je to, naime, i princip njihovog linog stava prema ivotu i svetu, iju uslovnu vanost niko nee primiti bez daljnjega, poto niko takav bi bio jedna vrsta samoubice ne voli da sam see granu na kojoj sedi. Ali neizbene antinomije koje proistiu iz projekcije logiki opravdanih principa, prisiljavaju na temeljno ispitivanje sopstvenog, psiholokog stava, ime se, i samo time, moe izbei nasilje nad drugim, logiki opravdanim principima. Antinomija se mora razreiti u antinomikom postulatu, ma koliko smetalo ovekovom konkretizmu i tako mnogo odudaralo od prirodnonaunih postavki, da se takozvana stvarnost bia prepusti tajanstvenoj iracionalnosti, koja, meutim, neminovno proistie iz antinomikog postulata. 39 Razvojna teorija ne moe izai na kraj bez finalnog gledita, ak i Darvin operie sa finalnim p o j movima, kao prilagoavanje itd., to dostojno istie Vunt. Oigledna injenica diferenciranja i razvitka nikada se ne moe iscrpno objasniti, poto ova zahteva finalno gledite, koje je ovek, tokom svog psihikog razvitka, isto tako oformio kao i kauzalno. Finalno shvatanje podrazumeva uzrok kao sredstvo svrhe. Jednostavan primer je pitanje regresije kauzalno je regresija uslovljena na primer fiksacij o m za majku. Finalno, meutim, libido regredira ka imagu majke, da bi tamo naao uspomenske asocijacije, preko kojih razvitak recimo iz seksualnog sistema moe proizii u duhovni sistem.
39

Up. Psychologische

Typen, p. 425 ff. (Ges. Werke VI).

93

Prvo objanjenje se iscrpljuje u znaenju causa i potpuno previa svrhovno znaenje procesa regresije. Na ovaj nain stvaranje kulture postaje puki surogat, poto je incest nemogu. Poslednje objanjenje, meutim, ve ostavlja mogunost da se predvidi sve ono to e proistei iz regresije i istovremeno nam omoguuje (Ja razumemo ta treba da znae uspomenske slike, koje je ponovo oiveo regredirani libido. Prirodno da kauzalistima ovo poslednje shvatanje izgleda neverovatno hipotetino, meutim, finalistima fiksacija za majku je samovoljna pretpostavka, kojoj zameraju da potpuno previa svrhu, koja se jo jedino moe smatrati odgovornom za ponovno oivljavanje imaga majke. Adler, na primer, iznosi mnogobrojne zamerke ove vrste protiv Frojdove teorije. Ja sam pokuao da oba gledita, svakako ne eksplicitno, pomirim u mome radu Preobraaji i simboli libida (Wandlungen und Symbole der Libido), to je imalo za posledicu da mi sa obe strane pripiu nejasne i sumnjive stavove. U tome sam delio sudbinu neutralnih za vreme rata, kojima se esto poricalo ak i bona fides. Ono to je za kauzalno posmatranje injenica j e ste za finalno simbol i obrnuto. Sve ono to je jednom gleditu istinsko, drugom je neistinito. Stoga se m o ramo pomiriti sa antinomskim postulatom i svet takode posmatrati kao psihiki fenomen. Sigurno da je za nauku neophodno znati kako izgleda svet sam po sebi, ali ni nauka ne moe zaobii psiholoke uslove saznanja, a psihologija jo mora posebno da pazi i na ove uslove. Kako dua poseduje i finalno gledite, psiholoki je nedopustivo i vodi u poznatu monotoniju tumaenja, kada se isto kauzalno pristupi psihikim fenomenima. Simboliko shvatanje kauze, nastalo posredstvom energetskog naina posmatranja je neophodnost za diferenciranje psihe, jer bez simbolistikog shvatanja injenica one su nepromenljive supstancije, koje neprekidno dalje delu ju, kao to je sluaj npr. u staroj traumatskoj teoriji Frojda. Causa ne omoguuje razvitak. Za psihu je reductio ad causam

94

suprotnost razvitku, ona fiksira libido za elementarne injenice. Sa gledita racionalizma ovo je jedino dobro, sa gledita psihe 'meutim, ono je beivotno i beznadeno dosadno, ime naravno se ne porie da je prianjanje libida za osnovne injenice za mnoge ljude bezuslovno potrebno. Ali, ukoliko je ispunjen ovaj zahtev, psiha ne moe da zauvek ostane na o v o me ve mora dalje da se razvija, poto se u njoj causa preobraa u sredstvo svrhe, u simbolike izraze puta koji jo treba da se pree. Iskljuivo znaenje kauze, dakle, njena energetska vrednost, time nestaje i ponovo se javlja kao simbol, ija privlana snaga predstavlja odgovarajui kvantum libida. Vrednost kauze nikada se ne moe ukinuti postavljanjem v o l j nog i racionalnog cilja. To je uvek samo pripomo iz nude. Psihiki razvitak ne moe da se odvija samo kroz nameru i volju, ve mu je potreban atraktivan simbol, iji kvantum vrednosti prevazilazi vrednost kauze. Formiranje simbola ne moe da usledi pre nego to je psiha dovoljno dugo proboravila uz elementarne injenice, to znai toliko dugo dok unutranje ili spoljanje neminovnosti ivotnih procesa ne dovedu do preobraaja energije. Kada bi ovek iveo isto instinktivno i automatski, onda bi preobraanje m o glo da usledi prema isto biolokim zakonima. Neto od toga vidimo jo u duevnom ivotu primitivnog oveka, neto to je istovremeno sasvim konkretistiko i sasvim simboliko. Kod kulturnog oveka, inae toliko koristan racionalizam svesti pokazuje se kao najtea smetnja beztrenjskog preobraanja energije, pri emu se ratio, u cilju izbegavanja sopstvene nepodnoljive antinomije, ekskluzivno postavlja na jednu ili drugu stranu i grevito pokuava da zadri svoje jednom izabrane vrednosti i to toliko dugo, dok injenica ovekovog uma vai kao nepromenljiva supstancija, ime je iskljueno njegovo simbolistiko shvatanje. Ratio je meutim, relativan i sam se potire u svojim antinomijama. On je takoe samo sredstvo svrhe, simboliki izraz za prolaznu taku na putu razvitka.

95

C. ENTROPIJA

Princip ekvivalencije je praktiki vano naelo energetike, drugo neophodno dopunsko naelo j'e princip entropije. Preobraanja energije su mogua samo uz prisustvo razlike intenziteta. Prema Karnoovom (Carnot) naelu toplota se moe preobratiti u rad samo onda kada prelazi sa toplijeg na hladnije telo. Meutim, mehaniki rad se neprestano preobraava u toplotu, koja se zbog svog niskog intenziteta vie ne moe ponovno preobratiti u rad. Tako zatvoreni energetski sistem svoje razlike u intenzitetu p o stepeno izjednaava u ravnomernu temperaturu, ime je iskljuena svaka dalja promena. To je takozvano umiranje toplote. Princip entropije je u naem iskustvu poznat samo kao princip deliminih procesa, koji predstavljaju relativno zatvoren sistem Kao tako relativno zatvoren sistem moe se posmatrati i psiha. I njeni energetski preobraaji dovode do izjednaavanja razlika, koje prema Bolcmanovoj formulaciji, 40 neverovatno stanje prevode u verovatno, ime se, meutim, sve vie ograniava mogunost daljih promena. Ovaj proces vidimo, na primer, kod formiranja trajnog i relativno nepromenljivog stava. Posle poetnih estokih kolebanja ujednaavaju se suprotnosti i p o stepeno nastaje nov stav, ija j e kasnija stabilnost utoliko vea to su bile vee poetne razlike. to je vei napon suprotnosti, utoliko je vea energija koja proistie iz toga; to je vea energija, tim je jaa konstelativna, atraktivna snaga. Ovoj veoj atraktivnosti odgovara vei opseg konsteliranog psihikog materijala i to vie raste taj opseg, tim postaje manja mogunost kasnijih smetnji, koje bi mogle da proisteknu iz razlika sa prethodno nekonstelisanim materijalom. Stoga j e posebno trajan onaj zauzeti stav, koji je proistekao iz opsenih izjednaavanja. Svakodnevno psiholoko iskustvo prua dokaze u prilog tanosti ovog naela a najtei konflikti, kada se savladaju, ostavljaju za sobom sigurnost i mir ili
40

Boltzmann, Populare Schriften, p. 34.

96

skrhanost, koji jedva da jo smetaju, odnosno da se mogu preboleti, i obrnuto, upravo najvee suprotnosti i njihova konflagracija potrebne su u stvaranju vrednih i trajnih uspeha. Poto su naem iskustvu pristupani samo relativno zatvoreni sistemi, nismo nigde u situaciji da posmatramo apsolutno psiholoku entropiju. Ali, to je jae zatvaranje psiholokog sistema, tim se vie dokazuje fenomen entropije. 41 Ovo vidimo naroito kod onih psihikih poremeaja, koje karakterie intenzivno iskljuivanje spoljnjeg sveta. Takozvana afektivna otupelost demencije prekoks ili izofrenije zapravo podsea na fenomen entropije. Na isti nain treba razumeti sve one takozvane degenerativne promene, koje se razvijaju u znaku takvih psiholokih stavova koji trajno iskljuuju vezu sa spoljnim svetom. Ovakvi relativno izdvojeni, psiholoki sistemi su i voljno usmereni procesi, kao usmereno miljenje i usmereno oseanje. Ove funkcije se ba?iraju na iskljuivanju svega nepodesnog to bi moglo da dovede do skretanja od izabranog pravca. Pripadajui elementi se preputaju suprotnom izjednaavanju i na taj nain tite od spoljnjeg remetnog dejstva. Tako ovi posle nekog vremena dostiu svoje najverovatnije stanje, koje svoju vrstinu pokazuje, na primer, u utvrenom pojmu ili uhodanom nainu posmatranja itd. Koliko su vrste ove stvari moe odmeriti onaj ko pokua da ralani ovakve tvorevine, da otkloni kakvu zabludu ili izmeni nain miljenja. U istoriji naroda ovakve p r o mene ak mogu kotati potoke krvi. Ali ukoliko je apsolutno iskljuivanje nemogue (izuzimajui moda patoloke sluajeve), nastavlja se energetski proces kao razvitak sa neznatnom usmerljivou i smanjenim intenzitetom zbog gubitka usled trenja. Ovakav nain posmatranja stvari poznat je ve dugo. Svako govori buri mladosti koja ustupa mesto miru starosti. esto se govori vrstom ubeenju posle pobede nad nedoumicom iz41 Sistem je potpuno zatvoren, kada vie nije mogu spoljni dotur energije. Samo u tom sluaju moe nastupiti entropija.

7 Jung, Odabrana dela, I

97

ravnanju unutranjih napetosti itd. To je nevoljni energetski nain posmatranja, koji j e svojstven svakom oveku. Za naunog psihologa ovaj nain p o smatranja j e u, svakom sluaju, bezvredan sve dotle dok ne osea neophodnost procene psiholokih vrednosti. Ovaj problem uopte ne dolazi u okvire razmatranja fizioloke psihologije, poto se ova bavi fiziolokom stranom psihologije, kako j o j ve samo ime kazuje. Psihijatrija je, kao to j e poznato, naspram psihologije isto deskriptivna i sve do nedavno uopte se nije brinula psiholokoj kauzalnosti, ak j e ovu osporavala. Analitikoj psihologiji je, m e utim, ostavljeno da mora razmotriti i energetsko gledite, poto kauzalmehanicistiko gledite Frojdove psihoanalize nije dovoljno da obuhvati injenicu psiholokih vrednosti. Vrednost zahteva kvantitativni pojam razjanjenja, koji nikada ne moe zameniti kvalitativni pojam, kao na primer seksualnost. K v a litativni pojam j e obeleje neke stvari, neke supstancije, nasuprpt tome kvantitativni pojam j e obeleje relacije intenziteta a nikada supstancije ili stvari. Kvalitativni pojam, koji ne obeleava nikakvu supstanciju ili stvar ili injenicu, je vie ili manje arbitrarni izuzetak; uz to moram uvek da uraunam i kvalitativni, hipostazirani energetski pojam. Naunom kauzalnom objanjenju su katkad potrebne ovakve pretpostavke, ipak ove se ne smeju prihvatiti kao svrha koja ini suvinim energetski nain p o smatranja. Obrnuto isto vai i za energetiku, koja povremeno pokazuje tendenciju da odrie supstancij u i da na taj nain postaje isto teleoloka ili finalna. Postavka kvalitativnog pojma za energiju j e nedopustiva, poto bi to bila specifikacija energije, koja je, meutim, snaga. To bi u biologiji bio vitalizam, u psihologiji seksualizam (Frojd) ili kakav drugi -izam, ukoliko bi se moglo dokazati da su istraivai energetike celokupnu psihu redukovali na jednu odreenu snagu ili nagon. Ali nagoni su, kao to je ve reeno, specifikacije. Energija, kao korelativan pojam, stoji iznad toga i nee apsolutno nita drugo da izrazi do relacije psiholokih vrednosti.

98

D. ENERGETIZAM I DINAMIZAM

D o sada reeno energiji odnosi se na isti p o jam energije. Energija je, kao i njen korelat pojam vremena, s jedne strane neposredni, a priori dati oblik posmatranja, 42 ali s druge konkretan, primenjen ili empirijski pojam, koji je apstrahovan iz iskustva, kao i svi nauni pojmovi. 48 Primenjeni pojam energije odnosi se uvek na ponaanje snaga, na pokrenute supstancije, poto energija drugaije i nije pristupana iskustvu do zapravo preko posmatranja ponaanja pokrenutih supstancija. Stoga mi praktiki g o vorimo elektrinoj energiji itd., naime tako kao da je energija svakako odreena snaga. Iz ovog meanja empirijskog, ili primenjenog pojma, sa oblicima posmatranja zbivanja, nastaju ona konstantna brkanja energije i snage. Na isti nain psiholoki p o jam energije nije ist, ve takoe konkretan i primenjen pojam, koji se u naim razmatranjima javlja kao seksualna, vitalna, intelektualna, moralna itd. energija, drugim reima u obliku nagona, ija nam oigledna, dinamika priroda daje za pravo stvaranje pojmovnog paralelizma sa fizikim snagama.
Zbog toga je njena ideja stara koliko i oveanstvo> Nju sreemo ve u osnovnim gleditima primitivnih naroda. Up, F. R. Lehmann, Mana, i moje navode u: Ober die Psychologie des Unbewussten (Ges. Werke VII). Hubert et Mauss (Melanges d'histoire des religions, preface, p. X X I X f.) isto tako nazivom mana obeleava odreenu kategoriju uma. Ovde u doslovce citirati njihove navode: Constamment presentes dans la langage, sans qu'elles y soient de toute necessite explicites, (les categories) existent d'ordinaire plutol sous la forme d'habitudes directrices de la conscience, elles-memes inconscientes. La notion de mana est un de ces principes: elle est donnee dans le langage; elle est impliquee dans toute une serie de jugements et de raisonnements, portant sur des attributs qui sont ceux du mana, nous avons dit que le mana est une categorie. Mais le mana n'est pas seulement une categorie speeiale a la pensee primitive, et> aujourd'hui, en voie de reduction c'est encore la forme premiere qu'ont revetue d'autres catgories qui fonctionnent toujours dans nos esprits: celles de substance et de cause.< Blia tumaenja mogu se nai u Psychologische pen, pp. 436 If. i 630 ff. (Ges. Werke VI). T\j-

99

Primenom istog pojma na materijale iskustva nuno dolazi do konkretizacije ili predoavanja pojma, ime dolazi i do privida kao da je i neka supstancija izraena pojmom. Ovo je sluaj, na primer, kod pojma fizikog nebeskog prostora, kojim se, iako je eter pojam, ipak koristimo kao supstancijom. Ova obmana je neizbena, poto smo nesposobni da oevidno predoimo kvantum, i to kvantum neega. Ovo neto je supstancija. Stoga se neizbeno hipostazira svaki primenjeni pojam, i protiv nae volje, pri emu uostalom nikada ne smemo zaboraviti da ipak imamo posla samo sa pojmom. Predloio sam da pojam energije, koji koristimo u analitikoj psihologiji, obeleimo reju libido. Izbor rei u nekim odnosima ne mora biti idealan, ipak mi izgleda da ovaj pojam ve iz razloga istorijske pravinosti zasluuje ime libido. Frojd je po prvi put stvarno pratio dinamike psiholoke veze i povezano izloio a pri tom se sluio komotnim izrazom libido, uostalom sa specifino seksualnom definicijom, shodno njegovom optem ishodnom gleditu, koje je upravo seksualnost. Poredlibida Frojd k o risti i izraze nagon (nagoni vlastitog ja) i psihika energija (na primer u Tumaenju snova). Kako se Frojd ograniava tako rei iskljuivo na seksualnost i njene brojne izdanke, njegovoj nameri stoga i odgovara seksualna definicija energije kao specifine nagonske snage. Nasuprot tome, s obzirom na opte psiholoke teorije, nemogue je kao pojam i objanjenje koristiti samo seksualnu energiju, to jest specifini nagon, poto psihiko preobraanje energije nije samo seksualna dinamika. Seksualna dinamika je u totalnom podruju psihe samo specijalan sluaj. Time se ne osporava njena egzistencija, ve se samo pomera na pravo mesto. Kako se primenjeni energetski pojam u odreenom gleditu odmah hipostazira u psihike snage (nagone, afekte i ostale dinamske procese), po mome miljenju njegova oevidnost se spretno oznaava reju libido, poto su se slina gledita od davnina sluila slinim nazivima, na primer Sopenhauero-

100

vo htenje, Aristotela, Platonov eros, E m pedoklova ljubav i (mrnja elemenata ili Bergsonov elan vital. Iz ovih pojmova uzeo sam samo oevidnost oznake, ali ne i definiciju ppjma. Izostavljanje iscrpnijeg objanjenja ovom problemu u mnogim ranijim knjigama svakako da j e krivo za mnoge nesporazume, pri emu mi se skoro sa svih strana prebacuje stvaranje neke vrste vitalistikog pojma. Sa reju libido, kao to je ve reeno, uopte ne povezujem seksualnu definiciju, 44 ime se, meutim, prisustvo seksualne dinamike isto tako malo osporava kao bilo koje druge dinamike, na primer nagona gladi. Ve sam 1912. godine ukazao da to moje shvatanje opteg . ivotnog nagona, nazvanog libido, stoji umesto pojma psihike energije koji sam koristio u knjizi Psihologija demencije prekoks. Pri tom sam poinio greku, propust, jer sam pojam predstavio samo u njegovoj psiholokoj oevidnosti, pri emu sam prenebregnuo njegovu metafiziku, koja j e ve bila izloena u samom poetku. Ali kada sam pojam libida sasvim postavio u njegovoj oevidnosti, koristio sam ga kao da je hipostaziran. Utoliko snosim krivicu za nesporazume. Zbog toga sam naknadno u m o j o j knjizi Prikaz psihoanalitike teorije 1913. god. izriito objasnio da libido, sa kojim operiemo, ne samo da nije konkretan ili poznat ve da je zapravo jedno X, ista hipoteza, slika ili eton, isto toliko malo konkretno shvatljiv koliko i energija fizikog sveta.4S Stoga libido nije nita drugo do skraeni izraz za energetski nain posmatranja. U oevidnom izlaganju nee n a p poi za rukom da operiemo sa istim pojmovima, sve dok ne uspemo da f e nomene izrazimo matematiki. Meutim, dok ovo ne bude mogue, primenjeni pojam u posmatranju e
44 Latinska re libido ni u kom sluaju nema iskljuivo seksualni smisao, ve opte znaenje poude, htenja, prieljkivanja. Iscrpni prilozi ovom problemu u: Wandlungen und Symbole der Libido, p. 119 (novo izdanje: Symbole der Wandlung, p. 213 ff.) (Ges. Werke V). 45 Up. Versuch einer Darstellung der psychoanalytic schen Theorie, p. 454 f. (Ges. Werke IV).

101

uvek automatski hipostazirati zbog materijala koje prua iskustvo. Potrebno j e prisetiti se jo jedne nejasnosti koja proistie iz oevidnog korienja pojma libida i p o j ma energije uopte; to j e u sferi oevidnosti neizbeno meanje energije sa kauzalnim p o j m o m d e j stva, koji j e dinamski a ne energetski pojam. Kauzalno mehanicistiko gledite vidi injenini niz a-b-c-d na sledei nain: a dejstvuje na b, b d e j stvuje na c, itd. Ovde j e pojam dejstva kvalitativna oznaka, dakle virtus uzroka, ili drugim reima dinamika. Nasuprot tome finalistiko energetsko gledite vidi ovo na sledei nain: a - b - c su sredstva energetskog preobraanja, koje bezuzrono od a, od neverovatnog stanja, preko b - c entropski protie ka verovatnom stanju. Ovde je sasvim zaobieno uzrono dejstvo tako da su uzeti u obzir samo intenziteti d e j stva. Ukoliko su intenziteti istovetni, onda se umesto a-b-c-d moe postaviti takoe i w - x - y - z . Materijal iskustva u oba puta je niz a-b-c-d, ipak sa razlikom da mehanicistiko gledite izvodi dinamizam na svoj nain posmatranog uzronog dejstva, dok energetsko posmatranje umesto uzronog dejstva posmatra ekvivalenciju preobraenog dejstva. To znai da oba posmatra ju niz a-b-c-d, meutim, jedno gledite je kvalitativno, drugo kvantitativno. Kauzalno posmatranje iz materijala iskustva apstrahuje dinamiki pojam, dok finalistiko posmatranje svoj isti pojam energije primenjuje u opaajnoj sferi i istovremeno doputa da postane dinamika. Uprkos njihove teorijsko-saznajne razlinosti, koja je u svojoj apsolutnosti bez izuzetka, ipak se oba naina posmatranja neminovno meaju u odnosu na pojam snage, naime kada kauzalni stav isti opaaj dejstvenog kvaliteta apslrahuje u pojam dinamike, i kada finalistiki stav svoj isti pojam pomou primene ini oevidnim. Zbog toga mehanist govori energiji psihikog, nasuprot tome energetiar psihikoj energiju. Iz izloenog je oigledno da jedan te isti proces u svetlu razliitih naina posmatranja, ve prema gleditu, stie sasvim razliit izgled.

102

3. OSNOVNI POJMOVI TEORIJE LIBIDA

104

A. PROGRESIJA I REGRESIJA

Jedan od najvanijih fenomena duevnog ivota j e progresija i regresija libida. Pod progresijom pre svega treba shvatiti svakodnevno napredovanje psiholokog procesa prilagoivanja. Kao to j e poznato, prilagoavanje nije postignuto jednom zauvek, iako je ovek sklon da veruje u tako neto, poto esto mea postignuti stav sa stvarnim prilagoavanjem. Zahtevima prilagoavanja moemo udovoljiti samo pomou odgovarajueg usmerenog stava. Prema tome ispunjenje prilagoavanja odvija se u dve etape: 1. Postizanje stava. 2. Ispunjenje prilagoavanja p o mou zauzetog stava. Stav prema stvarnosti j e neto izvanredno trajno, ali ma kako da je trajan habitus, tako malo j e trajna njegova efektivna sposobnost prilagoavanja. Ovo j e neophodna posledica stalnih promena okoline i time uslovljenih novih prilagoavanja. Progresija libida na taj nain bi se sastojala od trajnog zadovoljavanja zahteva, koje postavljaju uslovi sredine. Kako se ovaj uinak moe postii samo pomou zauzetog stava, koji, kao izdvojeni stav. neminovno ukljuuje usmerenost a samim tim i izvesnu jednostranost, lako se moe doi do toga da zauzeti stav vie ne moe udovoljiti zahtevima prilagoavanja zbog toga to je dolo do promena spolj-

nih uslova, koji zahteva ju neki drugi, a ne postojei stav. Tako moe oseajni stav, koji pokuava da p o mou saoseanja udovolji zahtevima stvarnosti, lako da se sretne sa uslovima koji se mogu ispuniti samo pomou mislenog stava, to jest pomou prethodnog, misaonog shvatanja. U ovom sluaju zakazuje oseajni stav. Time prestaje i progresija libida. Prethodno prisutno ivotno oseanje se gasi, mesto toga neprijatno se po via va psihika vrednost izvesnih svesnih sadraja, nadiru subjektivni sadraji i reakcije, stanje postaje afektivno i sklono eksploziji. Ovi simptomi znae ustavu, stazu libida. Stanje zastoja karakterie raspad protivurenih parova. Za vreme progresije libida protivureni parovi su sjedinjeni u k o ordiniranom toku psiholokih zbivanja. Njihovo uzajamno dejstvo omoguuje uravnoteenu ravnomernost procesa, koji bi bez unutranjeg protivdejstva bio jednostran i besmislen. Stoga se sve ekstravagantnosti i preteranosti s pravom smatraju gubitkom ravnotee, poto u takvim sluajevima oigledno nedostaje usaglaeno dejstvo suprotnih impulsa. Zbog toga se sutinom progresije, koja je uspeni produkt prilagoavanja, moe smatrati svojstvo da impuls i protivimpuls, da i ne, dospeju do ravnomernog uzajamnog dejstva. Ovo izjednaavanje i sjedinjavanje protivurenih parova vidimo, na primer, u procesu razmiljanja pre neke teke odluke. U ustavi libida, gde je onemoguena progresija, da i ne vie ne mogu da se sjedine u jedan ujednaeni in u kome da i ne postiu iste vrednosti, koje meusobno dre ravnoteu. Sto due traje ova ustava, tim vie raste vrednost protivurenih pozicija, koje se, shodno tome obogauju asocijacijama i sebi prikljuuju sve nova i nova podruja psihikog materijala. Napon vodi konfliktu; konflikt vodi do uzajamnih pokuaja p o tiskivanja, i kada uspe potiskivanje suprotnog pola, tada dolazi do disocijacije, rascepa linosti do razjedinjenosti sa samim sobom, ime j e stvorena m o gunost nastajanja neuroze. inovi, koji proistiu iz ovog stanja, su nekoordinisani odnosno patoloki i stiu vrednost simptomatskih radnji; iako su ovi i-

104

novi delom normalno determinisani, ipak se s druge strane baziraju na potisnutoj suprotnosti, koja, m e utim, za razliku od progresivnog zbivanja, ne deluje uravnoteujue ve protivureno, ime se efekat ne podstie ve ometa. Borba suprotnosti bi se nekorisno stalno odvijala kada se ve sa izbijanjem konflikta ne bi uspostavljao proces regresije, kretanja libida unazad. Preko meusobnog sudara suprotnosti dolazi do postepenog obezvreivanja protivurenih parova. Gubitak vrednosti stalno se poveava, i taj gubitak j e jedino to opaa svest. On znai isto to i regresiju. Naime, u toj meri u kojoj napreduje gubitak vrednosti svesnih suprotnosti, poveava se vrednost svih onih psihikih procesa koji, s obzirom na prilagoavanje, ne dolaze u obzir i stoga retko ili nikada ne dospevaju do svesne primene. Kod ovih psihikih elemenata, koji ne dolaze u obzir u pogledu prilagoavanja na sredinu, radi se uglavnom nesvesnim elementima. Zbog toga raste vrednost pozadine svesti i nesvesnog, sledstveno emu treba oekivati da e porasti njihov uticaj na svest. Zbog inhibicija, koje svesno upranjava nad nesvesnim, nes vesne vrednosti pribavljaju sebi vanost najpre samo indirektno. Inhibicija, kojoj podleu, je posledica ekskluzivne usmerenosti svesnih sadraja. (Inhibicija je identino sa onim to Frojd naziva cenzura). Indirektna manifestacija nesvesnog pokazuje se u ometanju svesnih tokova, kod asocijaciskog eksperimenta u obliku kompleksnih znakova, a inae u obliku simptomatskih radnji koje je prvi opisao Frojd, i u neurotskim stanjima u obliku simptoma. Kako regresija poviava vrednost onih sadraja koji su prethodno bili iskljueni iz svesnog procesa prilagoavanja i stoga su veinom tamno svesni ili .sasvim nesvesni istiskuju se preko praga svesti oni psihiki elementi, koji su u odnosu na prilagoavanje po optem priznanju nekorisni, a zbog ega su obino odvojeni od usmerene psihike funkcije. Koje vrste su ovi sadraji moe se iscrpno sagledati iz Frojdovih spisa; to nisu samo infantilno-seksualni,

105

ve uopte inkompatibilni sadraji i tendencije, d e lom nemoralne, delom neestetske, delom iracionalne odnosno imaginarne prirode. Ovaj, u odnosu na prilagoavanje oevidno manje vredan karakter, postao je povod onom, u psihoanalitikim spisima uobiajenom obezvreivanju dubina due.46 Pri povrnom p o smatranju dolazi se do zakljuka da j e uostalom dubinski mulj ono to regresija obelodanjuje. Ali ako se ovek ne zadri na povrnom posmatranju i p o vrnoj proceni obelodanjenog materijala, i ako odustane da na osnovu izgleda i svog predubeenja d o nosi sud, onda e otkriti da se tu ne sagledavaju samo inkompatibilni, pa stoga odbaeni ostaci svakodnevnog ivota ili nezgodne, neprihvatljive pratendencije animalnog oveka, ve da tu lee i klice n o vih ivotnih mogunosti. 47 U ovome se sastoji jedna ed najveih vrednosti psihoanalize, to bez eniranja izvlai na svetio dana inkompatibilne sadraje, to bi bio sasvim nekorisan, ak odbaci poduhvat, kada zapravo u potisnutim sadrajima ne bi leale mogunosti obnavljanja ivota. Da je to tako i da tako mora biti, nije poznato samo iz bogatog praktikog iskustva, ve se moe zakljuiti iz sledeeg izlaganja. Proces prilagoavanja zahteva usmerenu svesnu funkciju, koju karakteriu unutranja konsekventnost i logika vrstina. Kao to smo ve videli, usmerenost funkcije mora da iskljui sve neodgovarajue, da bi mogla da odri pravac. Neodgovarajue pripada inhibicijama a time i liavanju panje. Svesno usmerena funkcija prilagoavanja je, prema iskustvu, samo jedna, jer ako se, na primer, postavim misleno, ne mogu se istovremeno postaviti i oseajno, poto su miljenje i oseanje dve sasvim razliite
* Neto u smislu starog Hudibrasa ije miljenje pominje Kant (Tr&ume etnes Geistersehers, III. Hauptst.): Ako u utrobi tutnji hipohondrini vetar, onda sve zavisi od toga koji e uzeti pravac; ako poe nanie, onda iz toga nastaje flatus; ako poe navie, onda je to pojava ili sveto nadahnue. 47 Profesionalna presienost neurotskim nestvarnostima ini lekara skeptinim. Uopteni sud a patolokog ugla ima. meutim, manu da je uvek pogrean.

106

funkcije. Cak moram, da bih udovoljio logikim zakonima miljenja, da briljivo iskljuim oseanja, da oseanje ne ometa proces miljenja. U ovom sluaju procesu oseanja oduzimam libido onoliko koliko je to mogue, zbog ega ova funkcija potpada relativnoj nesvesnosti. Shodno iskustvu zauzimanje stava je uglavnom habituelno i stoga su druge, nepogodne funkcije, ukoliko su inkompatibilne sa prevalentnim stavom, relativno nesvesne, i stoga nekoriene, neuvebavane, neizdiferencirane i nuno, kroz koegzistenciju asocirane sa ostalim, drugim sadrajima nesvesnog, iju sam manju vrednost i inkompatibilnost ve pomenuo. Na taj nain ove funkcije, kada se regresijom aktiviraju i tako dopru do svesti, pojavljuju se u tako rei inkompatibilnom obliku, u izvesnoj meri iskrivljene i prekrivene muljem dubina. Ako se podsetimo da je osnova ustave libida bilo zakazivanje svesnog zauzimanja stava, onda razumemo koliko su, pomou regresije aktivirani nesvesni sadraji, dragocene klice naime oni sadre elemente one druge funkcije koja je svesnim stavom bila iskljuena a koja bi bila sposobna da uspeno dopuni ili zameni svesni stav koji zakazuje. Kada miljenje zakae kao funkcija prilagoavanja, poto se radi nekoj situaciji kojoj se moe prilagoditi samo pomou saoseanja, onda nesvesni materijal, aktiviran preko regresije, sadri i odsutnu oseajnu funkciju, ali jo u embrionalnom odnosno arhainom i nerazvijenom obliku. Na isti nain, kod suprotnog tipa regresija e n e u s p e l o m svesnom saoseanju aktivirati

u nesvesnom
miljenja.

delotvorno kompenzatornu

funkciju

IJsled toga to regresija aktivira n e s v e s n o stanje stvari, ona konfrontira svest sa p r o b l e m o m psihe umesto sa p r o b l e m o m s p o l j n j e g prilagoavanja. P r i rodno j e da se svest opire p r i m a n j u regresivnih s a draja, ali zbog nemogunosti progresije k o n a n o e ipak biti prinuena da se podredi regresivnim v r e d nostima; d r u g i m reirna: regresija vodi d o n e o p h o d nosti prilagoavanja psihi, unutranjem d u e v n o m ivotu.

107

Isto kao to prilagoavanje na sredinu moe biti neuspeno zbog jednostranosti adaptivnih funkcija, tako i prilagoavanje na sopstveni unutranji psihiki svet moe biti neuspelo, zbog jednostranosti onih funkcija koje se bave tim svetom. Kada, na primer, doe do staze libida zbog zakazivanja funkcije miljenja pred zahtevima prilagoavanja sredini, i kada se zatim preko regresije aktivira nes vesna funkcija oseanja, onda najpre dolazi samo do oseajnog uivljavanja u unutranji duevni ivot, to za poetak moe biti dovoljno. Meutim, trajno nee biti dovoljno oseajno uivljavanje, ve e se morati da upotrebi i funkcija miljenja, isto onako kao to je suprotno od ovoga bilo postalo neophodno u odnosu na spoljanji svet. Na ovaj nain potpuno orijentisanje na unutranji ivot postaje neophodnost, naime sve dotle, dok se ne postigne unutranja adaptacija. Kada je ova postignuta, onda opet moe da nastupi progresija. Princip progresije i regresije ogleda se u mitu kitu-adaji koga j e obradio Frobenius, 48 kao to sam iscrpno izloio u mojoj knjizi Preobraaji i simboli libida. Junak j e simbolini predstavnik kretanja libida. Ulazak u adaju je regresivan pravac. Putovanje na istok i dogaaji koji se zbivaju na tom putu (nono putovanje morem) simboliu uinak prilagoavanja naspram uslova unutranjeg psihikog sveta. Potpuno gutanje i nestajanje junaka u trbuhu adaje predstavlja potpuno odvraanje stava od spoljnjeg sveta. Nadvladavanje monstruma iz unutranjosti je uinak prilagoavanja na uslove unutranjeg sveta. Izlazak iz utrobe (izvlaenje) uz pomo ptice, to je istovremeno i izlazak sunca, predstavlja ponovni p o etak progresije. Karakteristino je da u periodu dok je junak progutan, u utrobi, monstrum zapoinje nono putovanje prema istoku, tj. prema izlasku sunca, ime se, po mome miljenju, podvlai injenica da regresija nije neophodno i korak unazad u smislu unazadnog razvoja ili degeneracije, ve naprotiv predstavlja
48

Frobenius, Das Zeitalter des

Sonnengottes.

108

nunu fazu u razvitku, u kome, meutim, oveku nedostaje svest razvitka, poto se nalazi u prisilnoj situaciji, koja se tako predstavlja kao da se sam nalazi u rano infantilnom, ak embrionalnom stanju u majinoj utrobi. Kada ovek ostane u tom stanju, tek tada se moe govoriti unazadnom razvoju, involuciji ili degeneraciji. Isto tako ni progresiju ne treba meati sa razvitkom, poto stalni tok ili protok ivota nije obavezno razvitak ili diferenciranje, budui da su izvesne ivotinjske i biljne vrste od pamtiveka tako rei zastale na istom stupnju diferenciranja i uprkos tome dalje nastavljaju ivot. Tako i ovekov duevni ivot moe biti progresivan bez evolucije i regresivan bez involucije. Evolucija i involucija pre svega nemaju niega zajednikog sa progresijom i regresijom, pri emu su progresija i regresija zapravo ista ivotna kretanja koja, uprkos svog kretanja imaju stacionaran karakter. One odgovaraju onome to je Gete vrlo lepo oznaio kao sistola i dijastola. 49 Protiv ovakvog shvatanja mita, naime da mit predstavlja psiholoke injenice, podignute su ve mnoge zamerke. Kao to je poznato ovek se teko moe osloboditi ideje da je mit u izvesnoj meri alegorijsko tumaenje astronomskih, metereolokih ili vegetativnih zbivanja. Jedva da se moe osporiti koegzistencija tumaeih tendencija, poto postoji isuvie ubedljivih dokaza da mit ima i tumaee znaenje; ali time se ne odgovara na pitanje zato mit tumai ba na takav, alegorijski nain. Razumljivo
49 Dijastola je u svemiru rasprostrta ekstraverzija libida. Sistola je njeno usredsreivanje na individuu, monadu: . . . svesno, snano skupljena, posebno roena sistola i enjivo rasplinuta, u svemiru obuhvatna dijastola. (Chamberlain, Goethe, p. 571). Zastoj u jednom od ova dva stava znai smrt (1. c.), zbog toga je tip nedovoljan i potrebna mu je dopuna pomou suprotne funkcije. Ako neki ovek samo prima, on trajno zaustavlja dijastolu to dovodi, kako u somatskom tako i u psihikom ivotu, do uzetosti i konano smrti. Oiveti' moe samo delo; njegov prvi uslov je ogranienje, tj. sistola koja stvara vrsto ograniena merila. Sto je energinije delo tim odlunije se moraju sprovesti ogranienja. (1. c. p. 581).

109

j e odakle primitivni ovek uzima ovaj materijal p o treban tumaenju. Uz put se ne sme previde ti injenica da potreba za kauzalnou primitivnog oveka ni u kom sluaju nije tako velika kao naa. Njemu je u izvesnoj meri znatno manje stalo do tumaenja nego do prepriavanja fabule. Kod naih pacijenata tako rei svakodnevno moemo videti kako nastaju mitske fantazije one se ne smiljaju, ve se predstavljaju kao slike ili nizovi predstava, koje se nameu iz nesvesnog, a kada se verbalizuju, onda ove ne retko imaju karakter povezanosti epizoda istih vrednosti kao i mitska izlaganja. Na ovaj nain nastaju mitovi, zbog toga su i fantazije koje potiu iz nesvesnog toliko srodne sa primitivnim mitovima. Ukoliko mit nije nita drugo do projekcija iz nesvesnog, a ni u kom sluaju svesni izum, nije samo razumljiva injenica da se svuda susreemo sa istim mitskim motivima, ve i da mit predstavlja tipine psihike fenomene. Sada se namee pitanje kako energetski razumeti proces progresije i regresije. Bez daljnjeg je jasno da se kod progresije i regresije radi energetskim procesima.t Progresija bi se mogla uporediti sa vodenim tokom, koji se sa brda sliva u dolinu. Staza odgovara specifinoj prepreci u pravcu toka, recimo brani, koja kinetiku energiju protoka preobraa u potencijalnu statiku energiju. Nadolaenjem voda e biti primorana da probije neki drugi put u trenutku kada je zbog ustave dostigla odreeni vodostaj, koji joj omoguuje da se negde prelije. Moda e istei u kanal, koji ivotnu energiju, nastalu padom preko ustave, pomou turbina preobraa u elektrinu struju. Ova preobraanja bila bi slika nove progresije, nastale kroz zastoj i regresiju, iji je promehjeni karakter (u poreenju sa ranijim) odlikuje time da se energija od sada manifestuje na nov nain. U ovom procesu preobraanja je princip ekvivalencije od posebnog heuristikog znaaja. Intenzitet progresije ponovo se javlja u intenzitetu regresije. Iz sutine .energetskog naina posmatranja nipoto ne proistie da progresija i regresija moraju 110

dati libido, ve samo da se moraju dati ekvivalentne transformacije, poto energetika vidi samo quantum, ali nikada ne objanjava quale. Tako su progresija i regresija specifina zbivanja, koja se moraju shvatiti kao dinamski procesi i da sut kao takvi, uslovljeni kvalitetima supstancije. Stoga se progresija i regresija nikada ne mogu izvesti iz sutine pojma energije, ve se oye mogu energetski razumeti samo u njihovim protivurenim relacijama. Zato postoji progresija i regresija moe se razumeti samo iz kvaliteta supstancije, dakle mehanicistiki kauzalno. Progresija, kao neprestani proces prilagoavanja na uslove sredine, zasnovana je u vitalnoj neophodnosti prilagoavanja. Nuda iznudava apsolutnu orijentaciju na uslove sredine i potiskivanje svih onih tendencija i mogunosti koje slue individuaciji. Nasuprot ovom regresija je prilagoavanje na uslove vlastitog unutranjeg sveta i zasnovana je u vitalnoj neophodnosti udovoljavanja zahtevima individuacije. ovek nije maina u tom smislu da neprekidno moe postii isti radni uinak, ve on moe zahtevima sredine na idealan nain potpuno odgovoriti samo onda, kada je prilagoen i svom vlastitom unutranjem svetu, drugim reima kada je usklaen sa samim sobom. I obrnuto, na svoj vlastiti unutranji svet moe se prilagoditi i postii sklad sa samim sobom samo onda kada se prilagodio uslovima sredine. Jedna ili druga funkcija mogu biti zapostavljene samo privremeno, kao to pokazuje iskustvo: kada je, naime, na primer, postignuto samo jednostrano prilagoavanje u odnosu na sredinu dok je zapostavljen unutranji svet, onda postepeno dolazi do poveavanja vrednosti unutranjih uslova, to se ogleda u prodiranju linih elemenata u spoljnjem prilagoavanju. Tako sam jednom video drastian primer: jedan fabrikant, koji se probio svojim radom i postao vrlo imuan, poeo je da se sea izvesnog perioda iz svoje mladosti, u kome je uivao u umetnosti. Osetio je potrebu da se opet prihvati takvih tendencija i zapoeo da istrauje umetniki uzor za svoju fabriku robu. Rezultat je bio da vie niko nije

111

hteo da kupi ove umetnike produkte tako da je taj ovek bankrotirao posle nekoliko godina. Njegova je greka bila to je ono to pripada unutranjem, intimnom svetu preneo u sredinu, u spoljni svet, pri emu je pogreno shvatio zahteve individuacije. Tako upadljivo izneveravanje jedne, do tada pogodne funkcije prilagoavanja, nalazi svoje objanjenje iz tog tipinog pogrenog razumevanje unutranjih zahteva. Iako su progresija i regresija kauzalno zasnovane u prirodi ivotnih procesa, s jedne, i uslova sredine, s druge strane, ipak ih moramo, pri energetskom nainu posmatranja, shvatiti samo kao sredstvo ili prolazne take energetskog protoka. Sa te take gledita progresija i uinak prilagoavanja koji proistie iz nje slede kao sredstvo regresije, naime kao manifestacija unutranjeg sveta u spoljni svet, ime je stvoreno novo sredstvo za progresiju promenjene vrste, koja predstavlja bolje prilagoavanje na uslove sredine.

B. EKSTRAVEHZIJA I INTROVERZIJA

Progresija i regresija mogu se staviti u vezu sa ekstraverzijom i introverzijom libida. Progresija, kao prilagoavanje spoljnim uslovima, mogla bi se shvatiti kao ekstra verzija dok regresija, kao prilagoavanje unutranjim uslovima, kao introverziia. M e utim, iz ovog paralelizma nastaje znatna zbrka p o j mova. Progresija i regresija vrlo su nejasne analogije sa ekstraverzijom i introverzijom. U stvarnosti ova dva poslednja pojma se odnose na dinamizme drugaije vrste nego to su progresija i regresija. Progresija i regresija su dinamizmi ili zakonomerni oblici preobraanja energije, dok su ekstraverzija i introverzija, kao to im ve ime naglaava, dinamizmi ili oblici progresije kao i regresije. Progresija j e u vremenskom smislu ivotno kretanje koje stalno napreduje. Ovo kretanje moe se javiti u dva oblika,

112

ili ekstravertno, kada objekti, to jest uslovi sredine preteno upliviu na vrstu i nain progresije, ili introvertno, kada progresija mora da se povinuje uslovima vlastitog ja (tanije subjektivnom faktoru). Isto tako regresija moe uslediti na dva naina, ili kao uzmicanje pred sredinom (intr verzija) ili kao bekstvo u udan, ekstravagantan spoljni doivljaj (ekstraverzija). Neuspeh premeta jednog oveka u stanje turobnog razmiljanja, dok drugog tera u kafansko skitanje. Ova dva razliita naina reagovanja, koja sam oznaio kao ekstraverzija i introverzija, 50 odgovaraju dvama suprotnim tipovima zauzimanja stava. Libido se ne kree samo napred i nazad, ve takoe napolje i unutra. Psihologiju ovog drugog kretanja iscrpno sam izloio u mojoj tipologiji i zbog toga u se na ovom mestu uzdrati od daljih navoda u vezi sa ovom problematikom.
C. PREMETANJE LIBIDA

U knjizi Preobraaji i simboli libida, drugi deo, III poglavlje, upotrebio sam izraz premetanje libida, da bih time oznaio energetski preobraaj ili preobraanje. Pod ovim izrazom mislim na pomeranje psihikog intenziteta ili vrednosti sa jednog sadraja na drugi, shodno takozvanom pretvaranju energije, koja se, na primer, kao toplota pomou parne maine pretvara u parni napon a zatim u kinetiku energiju. Na isti nain i energija izvesnih psihikih fenomena, pomou pogodnih sredstava dovodi do pretvaranja u druge dinamizme. U mojoj gore p o menutoj knjizi dao sam primere ovih procesa pretvaranja, tako da ovde mogu da se uzdrim od daljih primera. U prirodi preputenoj samoj sebi energija se preobraa shodno njenom prirodnom padu, pri emu stvara prirodne fenomene ali ne i radni uinak.
60

ke VI).

Up. moju knjigu Psychologische

Typen

(Ges. Wer-

8 Jung, Odabrana dela, I

113

Tako ovek, preputen samome sebi, ivi tako rei kao prirodni fenomen i ne stvara rad u pravom smislu te rei. Ali kultura predstavlja mainu pomou koje se prirodni energetski potencijal koristi za radni uinak. Sto je ovek uopte doao do otkria ove maine, mora da je duboko zasnovano u njegovoj prirodi, ak u prirodi ivih bia uopte, gde je ve sama iva materija energetski transformator, pri emu ivot nekako, na jo nepoznat nain, uestvuje u procesu pretvaranja. ivot se odvija na taj nain to fizike i hemijske uslove koristi tako rei kao sredstvo za svoju egzistenciju. Zivo telo je maina koja primljeni energetski iznos ekvivalentno pretvara u druge dinamike manifestacije. Ne moe se rei da se fizika energija pretvara u ivot, ve samo da je pretvaranje izraz ivota. Isto kao to je ivo telo maina, tako i druga prilagoavanja fizikim i hemijskim uslovima imaju vrednost maina, koje omoguuju druge oblike pretvaranja. Tako su sva sredstva koja su, iia primer, ivotinji (nezavisno od direktnog hranjenja tela) potrebna za osiguranje i odranje egzistencije, maine koje prirodni energetski potencijal koriste za radni uinak. Kada dabar obara drvee i na taj nain ustavlja vodene tokove, onda je to radni uinak, uslovljen njegovom diferencijacijom. Njegova diferencijacija je prirodna kultura, koja funkcionie kao transformator energije, kao maina. Tako je i ovekova kultura, kao prirodni produkt diferencijacije, maina, najpre tehnika maina koja koristi prirodne uslove za pretvaranje fizike i hemijske energije, ali i duhovna maina, koja koristi duhovne uslove za pretvaranje libida. Kao to je oveku polo za rukom da pronae turbinu, na nju da navede reku i da, iz tako dobijene kinetike energije, proizvede elektrinu struju koja se moe najrazliitije koristiti, isto tako mu je uspelo da prirodni nagon, koji protie prema svojoj usmerljivosti bez vrenja rada, pomou maine prevede u drugi dinamski oblik, koji omoguuje radni uinak.

114

Pretvaranje nagonske energije odvija se pomou prevoenja na analogon nagonskog objekta. Kao to centrala podraava vodopad i na taj nain prisvaja njegovu energiju, tako i psihika maina podraava nagon i time preuzima i njegovu energiju. Dobar primer za ovo je prolena ceremonija plemena V a anda.*1 Naime, oni kopaju u tlu rupu izduena oblika i oko nje pobadaju iblje, tako da sve to podsea na enski polni organ. Zatim igraju oko ove rupe drei svoja koplja tako da podseaju na penis u erekciji. Igrajui oko rupe zabijaju koplje u jamu i viu pri tome: puli mira, puli mira, vataka! (non fossa, non fossa, sed cunnus! nije rupa, nije rupa, to je stidnica!). Za vreme ceremonije nijedan od uesnika ne sme da pogleda neku enu. Pomou rupe Vaandi stvaraju analogon enskih genitalija, objekta prirodnog nagona. Uestanim uzvicima i ekstazom igre sugeriu sebi da je rupa u zemlji stvarno genitalija a da sva iluzija ne bude ometena stvarnim objektom nagona, niko ne sme da pogleda enu. Dakle, neosporno se radi kanalisanju energije i njenom presmeravanju na analogon prvobitnog objekta pomou prethodne igre (koja je zapravo igra sparivanja, kao kod ptica i drugih ivotinja) i pomou podraavanja seksualnog ina/'Ova igra ima posebni smisao kao ceremonija oploavanja zemlje, zbog toga se i izvodi u prolee, To j e magina radnja, ija j e svrha da libido preusmeri na zemlju, zbog ega zemlja dobij a posebnu psihiku vrednost i na taj nain postaje objekt iekivanja. Tada se sa njom bavi duh i njom je determinisan, ime je data mogunost i verovatnoa da j o j ovek pokloni panju, to bi i bio psiholoki preduslov zemljoradnje. Obdelavanje zemlje odvija se stvarno, iako ne iskljuivo, u znaku formiranja sekRl Up. Preuss, Der Ursprung der Religion und Kunst, kao i Schultze, Psychologie der Naturvolker, p. 161 i Jting. Wandlungen und Symbole der Libido, p. 144 (novo izdanje; Symbole der Wandlung, p. 247 f.) (Ges. Werke V). 52 Up. posmatranja kod Pechuel-Loesche, Volkskunde von Loango, p. 38: igrai jednom nogom struu tie i pri tom bedrima izvode posebne pokrete. 8*

115

sualnih analogija. Brani leaj na njivi je jedna takva ceremonija: seljak uzima svoju enu jedne prolene noi, vodi je na njivu i tamo se pari sa njom da bi zemlja bila plodnija. Na taj nain se stvara bliska veza i analogija, koja deluje kao kanal, koji se rava iz korita reke i odvodi vodu u centralu. Nagonska energija se usko asocira sa njivom, tako da obdelavanje zemlje tako rei dobija vrednost seksualne radnje. Ova asocijacija osigurava trajno presmeravanje interesovanja na njivu. Zbog ovoga njiva privlai obraivaa, ovaj se stoga bavi njivom to, razumljivo, koristi plodnosti zemlje. Kao to Meringer vrlo lepo ukazuje, asocijacija libida (takoe i u seksualnom smislu) i zemljoradnje izraava se i u jeziku. 53 Presmeravanje libida na njivu prirodno da se ne vri samo preko seksualne analogije, ve i pomou direktne maije dodira, na primer korienjem valena na njivi. 54 Primitivni o vek osea preusmeravanje libida tako konkretno, da ak i zamor o d rada tumai na taj nain to smatra da ga j e iscedio poljski demon. 55 Svi vei poduhvati i radovi, kao oranje, lov, rat itd. kod primitivnog o veka su praeni uvodnim magijskim radnjama analogije pomou pripremljenih arolija, koje oigledno imaju psiholoku svrhu, da preusmere libido na nuno nastalu delatnost. U bivolskim igrama plemena Taos-Pueblos igrai predstavljaju istovremeno i lovce i divlja. Pomou uzbuenja i uivanje u igri libido se prenosi na oblike radnje koje se vre u lovu. Za ovo neophodno uivanje igre postie se ritmikim bubnjanjem i uzbudljivim pevanjem starih ljudi, koji i diriguju itavom ceremonijom. Kao to je p o znato stari ljudi ive u svojim seanjima i vole da priaju svojim nekadanjim delima, pri tom se zagrevaju. Toplota pali, i tako u izvesnoj meri stari daju prvi podstrek igri, mimikoj ceremoniji,
58 Meringer, Worter und Sachen, i Jung, Wandlungen und Symbole der Libido, p. 145 (novo izdanje: Symbole der Wandlung, p. 248 f., Anm. 22) (Ges. Werke V). 54 Up. Mannhardt, Wald- und Feldkulte, I, p. 480 ff. 1. c., p. 483.

116

ija je namena da mlade i najmlae privikne na lov i da ih na to psihiki pripremi. Prema iz vestaj ima slini rites d'entree postoje kod mnogih primitivnih plemena. 56 Klasini primer je Atninga ceremonija plemena Arunta. Ona se sastoji u tome to se pripadnik plemena, odreen da sprovede u delo osvetu, prvo mora rasrditi. To se ini na taj nain to p o glavica kosu mrtvaca koga treba osvetiti spaja sa p e nisom oveka koga treba rasrditi. Pri tom poglavica klei i obuhvata oveka tako kao da nad njim vri seksualni in.57 Veru je se da se na ovaj nain delu je da se utroba oveka zapali od udnje da osveti smrt. Ceremonija oigledno dovodi do intimnog upoznavanja svih sa ubijenim. Time se kod svakog raa sklonost da osveti mrtvog. Cesto prekomerna komplikovanost ovakvih ceremonija pokazuje koliko j e potrebno da se libido iz svoje prirodne struje, naime svakodnevnih navika, odvrati i privede, pridoda nekoj neobinoj delatnosti. Moderno shvatanje veruje da se ovo moe postii jednostavnom voljnom odlukom i da se tako mogu odgonetnuti sve magine ceremonije, zbog ega se i dugo ekalo na odgovarajue razumevanje primitivnih ceremonija. Meutim, ako se uzme u obzir da j e primitivni ovek, u poreenju sa nama u mnogo v e oj meri nesvestan, to jest da je ist prirodni f e n o men, i da stoga ono to mi nazivamo volja tako rei uopte ne poznaje, onda se razume bez daljnjega zato su mu potrebne zametne ceremonije, tamo gde je nama dovoljna jednostavna voljna odluka. Mi smo vie svesni, vie domestificirani. Tokom milenijuma nam je uspelo ne samo da ukrotimo divlju prirodu koja nas okruava, ve i da stavimo u okove i ono divlje u nama (bar na izvestan nain i prolazno!). Ipak smo stekli volju, naime raspololjive energije, moda ne mnogo, ali ipak vie nego primitivni ovek, i zbog toga nam vie nisu potrebne magine igre da
58 Saeto kod: Levy-Bruhl, Les fonctions mentales dans les sociites inferieures, p. 262 ff. 57 Govorne reprodukcije u: Spencer and Gillen, The Northern Tribes of Central Australia, p. 560.

117

bi nas ojaale za neki poduhvat, bar ne za sve obine sluajeve. Nasuprot tome kada se radi neemu to prevazilazi nae snage, neemu to bi moglo i loe da se zavri, tada s blagoslovom crkve sveano polaemo kamen temeljac, krtavamo brod koji klizi rampom prema moru, tokom rata ljudi se obraaju za pomo patriotskom bogu; hladili znoj straha iznudio je kratku usrdnu molitvu i kod najjaih ljudi. Tako su potrebne samo neto malo nesigurni je prilike da ponova oive, i to sasvim prirodnim nainom, magine zametnosti. Pomou ceremonija se oslobaaju dublje emocionalne snage, ubeenje postaje lepa autosugestija a psihiko vidno polje se ograniava na jednu fiksacionu taku, na koju se onda koncentrie sva snaga nesvesnog vis a tergo. A objektivna je injenica da pre uspeva sigurnima nego nesigurnima.

D. STVARANJE SIMBOLA

Simbol j e psiholoka maina koja pretvara energiju. Pod ovim smatram stvarni simbol, a ne znak. Tako rupa u zemlji Vaandija nije znak enskih g e nitalija, ve simbol, koji predstavlja ideju ene-zemlje koju treba oploditi. Meanjem sa enom l j u d skog bia simbol bi se tumaio semiotski, i time bi se fatalno otetila vrednost ceremonije. Zbog toga igrai i ne smej u da pogledaju na neku ensku osobu. Semiotskim shvatanjem razorila bi se maina, isto onako kao kada bi se razorila dovodna spusna cev turbine, zbog toga to je ona ipak samo neprirodni vodopad, nastao pomou ometanja prirodnih uslova. Naravno da mi ne pada na pamet ideja da bi semiotsko tumaenje moglo biti besmisleno; ono nije samo mogue, ve j e i vrlo tano. Njegova korisnost j e n e o sporna u svim onim sluajevima gde je priroda samo naruena, a da pri tom ne dolazi do efektivnog radnpg uinka. Meutim, semiotsko tumaenje postaje besmisleno kada se koristi iskljuivo i ematski, kada se time pogreno shvata stvarna priroda simbola i ovaj poniava i svodi samo na obian znak.

118

Magija je prvi radni uinak kojeg primitivni ovek, pomou stvaranja analogije, otima od nagonske energije. Ceremonija j e magina kada se ne vri zbog efektivnog radnog uinka, ve kada zastane na nivou oekivanja. U ovom sluaju energija se prevodi na nov objekt, pri emu se stvara nov dinamizam koji. meutim, ostaje magian sve dotle dok ne izvri efektivan rad. Prednost koja proistie iz magine c e remonije sastoji se u tome to novoposednuti objekat sadri dejstvene mogunosti u odnosu na psihu. P o mou svoje vrednosti deluje determinirajue na upliv pri formiranju predstava, tako da je duh dugo privuen ovim novim objektom i bavi se njime. Na taj nain nastaju radnje, koje se nad maginim objektom izvode toboe kao igra a najee imaju ritmiki karakter. Dobar primer za ovo su junoameriki crtei na stenju koji se sastoje od brazda, duboko utisnutih u najtvrem kamenu. Oni su nastali na taj nain, to su stoleima Indijanci tokom igre uvek iznova kamenom povlaili brazde. Sadraj crtea jedva da se moe tumaiti, ali s njima skopana delatnost j e nesravnjivo znaaj ni ja.*8 Determinacija duha kroz objekte koji imaju magino dejstvo ima za posledicu mogunost da ovek, preko neprekidnog bavljenja objektom, tokom igre dolazi do svakakvih otkria koja bi mu inae promakla. Kao to je poznato upravo na ovaj nain ve je dolo do mnogih otkria. Ne naziva se uzalud magija majkom nauke. Do duboko u srednji vek ono to danas nazivamo prirodnom naukom nije bilo nita drugo do magija. Pogodan primer za ovo je alhemifa, ija simbolika sa nepogreivom razumljivosti pokazuje prethodno u principu opisani proces pretvaranja energije/ tako da su kasniji alhemisti bili ak svesni ove mudrosti. 59 Ali tek kroz razvitak magije u nauku, preko napretka od obinog stadijuma oekivanja do stvarnog tehnikog rada na objektu, dolo je do ovladavanja prirodnim silama, onako kako je sanjala maKoch-Griinberg, Sudamerikanische Felszeichnungen. Up. Silberer, Probleme der Mystik und ihrer Symbolifc, kao i Rosencreutz, Chymische Hochzeit.
w

119

gijska era. Ostvario se ak i san alhemije mogunosti pretvaranja jednog elementa u drugi. Magijsko delovanje na daljinu realizovalo se kroz otkrie elektriciteta. Mi imamo dakle dovoljno razloga da cenimo stvaranje simbola i da simbolu posvetimo panju kao neprocenjivom sredstvu, koje nam daje mogunost da isto nagonski protok energetskog procesa koristimo za efektivni radni uinak. Sigurno da je v o d o pad lepi od centrale, ali dira necessitas nas ui da elektrino osvetljenje i elektroindustriju cenimo vise od lepe nekorisnosti vodopada, koja nam tokom etnje za vreme odmora omoguuje etvrt sata uivanja. Na isti nain kao to smo u stanju da u fizikoj prirodi samo ogranieni deo prirodne energije prevedemo u praktiki upotrebljivi oblik, tako i u naoj psihikoj prirodi moemo samo mali deo energije odvojiti od prirodnog toka. Nesravnjivo vei deo ne moemo dohvatiti, ve ovaj odrava zakonomerno proticanje ivota. U ovim funkcijama libido je investiran kao njihova nepromenljiva, specifina snaga. Samo tamo gde je sluaj da simbol nudi veu usmerljivost nego priroda, mogue je libido prevesti u druge oblike. Kulturna istorija je dovoljno pokazala da ovek poseduje relativni viak energije, sposobne i za drugaije korienje nego to je ono u isto prirodnim tokovima. injenica da simbol omoguuje ovo skretanje dokazuje da nije vrsto fiksiran sav libido u svom prirodno zakonomernom obliku, koji iznuava svoj redovni tok, ve da preostaje izvestan kvantum energije, koji bi se mogao obeleiti kao viak libida. Moglo bi se zamisliti da ovaj viak nastaje na taj nain to vrsto organizovane funkcije nisu u stanju da dovoljno izjednae razlike u intenzitetu. One bi se mogle uporediti sa jednom cevi, iji je promer isuvie uzak da bi omoguio nesmetani protok odreenoj koliini vode, koja se neprestano dopunjava. U tom sluaju voda bi se na bilo koji nain prelivala. Iz vika libida proistiu izvesni psihiki procesi, koji se ne mogu, ili se isuvie nedovoljno mogu objasniti samo prirodnim uslovima. To su religijski procesi, ija je priroda sutinski simbolina. Simboli predsta-

120

va su religijske ideje, simboli radnji su rituali ili c e remonije. Oni su manifestacije i izraz vika libida. Oni su istovremeno prelazi ka novim delatnostima, koje se moraju specifino obeleiti kao kulturne delatnosti, nasuprot zakonomernom proticanju instinktivnih funkcija. Ja sam simbol koji preobraa energiju obeleavao i kao analogija libida 60 i pod tim podrazumevao predstave koje su pogodne da ekvivalentno izraze libido i da ga na taj nain iz prvobitnog prevedu u neki drugi oblik. Mitologija prua bezbrojna poreenja ove vrste, poev od svetih predmeta, huringa, f e tia, sve do figure bogova. Rituali, koji su pratili svete predmete, esto omoguuju da se vrlo jasno prepozna njihova priroda energetskog transformatora; tako, na primer, primitivni ovek ritmiki trlja svoju huringu, na taj nain upija u sebe maginu snagu fetia a istovremeno dodeljuje i fetiu naboj. 61 Vii stupanj na istoj liniji je ideja totema, koja je najtenje povezana sa poecima stvaranja zajednice i direktno vodi do ideje paladijuma, zatitnog i plemenskog boanstva, i ideje organizacije ljudskog drutva uopte. Proces pretvaranja libida kroz simbol odvija se od poetka, oveanstva i deluje jo uvek. Simboli nikada nisu svesno smiljani, ve su stvarani od strane nesvesnog putem takozvanog otkrovenja ili intuicije. 62 Zbog bliske povezanosti mitolokih simbola sa simbolima snova i uzimajui u obzir injenicu da je san, kako se izrazio P. Leen (Legenne) le dieu des sauvages, sasvim je verovatno da veliki deo istorij60 Wandlungen und Symbole der Libido, p. 91 (novo izdanje: Symbole der Wandlung, p. 159) (Ges. Werke V). 61 Spencer and Gillen, 1. c., p. 277. 62 Man, of course, has always been trying to understand and to control his environment, but in the early stages this process was unconscious. The matters which are problems for us existed latent in the primitive brain; there, undefined, lay both problem and answer; through many ages of savagery, first one and then another partial answer emerged into consciousness; at the end of the series, hardly completed to-day, there will be a new synthesis in which riddle and answer are one. (Crawley The Idea of the. Soul,

p. ).

121

skih simbola potie direktno iz snova ili da je bar podstaknut snom. w Za izbor totema to pouzdano znamo, a isto tako postoje odgovarajui dokazi za izbor bogova. Ova funkcija simbola koja postoji jo od davnina prisutna je jo i danas, iako je razvitak duha vekovima teio ka potiskivanju individualnog stvaranja simbola. Prvi korak u ovom pravcu bilo je stvaranje zvanine dravne religije, dalji korak istrebljivanje politeizma, koje je poelo sa reformatorskim pokuajem Amenofisa IV. Hrianska epoha je, kao to je poznato, izvanredno mnogo postigla u guenju individualnog stvaranja simbola: U toj meri da se moe, u trenutku kada zapone poputanje intenziteta hrianske ideje, oekivati ponovno rasplamsavanje individualnog stvaranja simbola. Upravo neverovatno poveanje broja sekti od XVIII veka, veka prosveenosti, moglo bi da poslui kao reit primer. Snano irenje Christian Science, teozofije, antropozofije i drugih religijskih sekti su dalji koraci na ve zakoraenom putu. U praktinom radu sa naim pacijentima na svakom koraku sudaramo se sa ovakvim stvaranjem simbola, koji smeraju pretvaranje libida. Na poetku leenja nailazimo na delu formiranje simbola, ija se necelishodnost manifestuje time to pruaju isuvie oskudan potencijal, tako da se libido ne moe preobratiti u efektivni uinak, ve^ nesvesno otie starim putevima, u arhaino seksualnim fantazijama i matanim doivljavanjima; zbog toga je pacijent u opreci sa samim sobom, to jest neurotian. U ovom sluaju naravno da je uputna analiza sensu strictiori, to jest reduktivna psihoanalitika metoda koju je uveo Frojd, koja razgrauje sve nedovoljne simbolske tvorevine i redukuje na prirodne elemente. Ovim putem rui se isuvie visoka brana i nekorisno sagraena centrala u njene poetne sastavne delove, pri emu se ponovo uspostavlja prvobitni prirodni v o deni tok. Nesvesno nastavlja da gradi simbole, koji
M Les reves sont pour les sauvages ce que la Bible est pour nous, la source de la rvelation divine. (Gatschet, The Klamath Language, Lvy-Bruhl, 1. c., p. 53.

122

se, naravno, ad infinitum mogu redukovati na njihove elemente. Covek ne moe i nee biti zadovoljan sa prirodnim tokom stvari poto uvek ima viak energije, kome se uvek moe ponuditi energetski tok povoljniji od prirodnog, zbog ega nepogreivo stalno tei za ovim, ma kako ga esto redukcijom prinudno vraali u prirodan energetski tok. Zbog toga smo doli do uverenja da, kada se redukuju necelishodnosti, ponovo uspostavi prirodni tok stvari i na taj nain omogui normalan ivot, redukciju ne treba nastavljati, ve naprotiv, potpomagati stvaranje simbola tako da ishod bude stvaranje pogodnog energetskog toka za viak. Redukcija na prirodno stanje za oveka nije idealno stanje niti udotvorni lek. Kada bi prirodno stanje bilo ono stvarno, korisno, onda bi morali zavideti primitivnom oveku na njegovom nainu ivljenja. Ali to ni izdaleka nije tako, jer primitivnog oveka mue praznoverice, strahovi i prisile, pored svih drugih bolova i muka ovekovog ivota, i to u tolikoj meri da bi ga, kada bi iveo u naoj civilizaciji, proglasili teko neurotinim ako ne i sumanutim. Sta bi se reklo za jednog Evropejca koji bi se ponaao na sledei nain: jedan Crnac je sanjao da su ga neprijatelji progonili, zarobili i ivog spalili. Sledeeg dana naredio je roacima da zapale vatru a on je poloio noge u vatru da bi, pomou ove apotropejske ceremonije, odstranio snevanu nesreu. Zadobio je takve opekotine da je mesecima leao teko bolestan.64 Od ovih strahova ovek se oslobodio pomou stvaranja simbola koji su ga vodili ka progresivnoj kulturi. Stoga vraanje prirodi nuno mora biti praeno ponovnim sinteznim stvaranjem simbola. Redukcija vodi unazad ka primitivnom oveku prirode i njegovom svojstvenom duhovnom stanju. Frojd je svoju iu interesovanja usmerio uglavnom na bezobzirnu pohlepu za zadovoljstvima, Adler na psihologiju prestia. To su svakako dve bitne osobenosti primitivne psihe, ali ni izdaleka jedine. Morale bi se, bar zbog potpunosti, pomenuti i sve druge crte
4

Lvy-Bruhl, I. c., p. 54.

123

primitivnosti, kao sklonost ka igri, mistici, herojstvu itd., ali pre svega dominantne injenice primitivne psihe: njena preputenost silama koje su iznad ovekove linosti, bilo da su to nagoni, afekti, sujeverja, uobrazilje, arolije, vetice, duhovi, demoni ili bogovi. Redukcija vodi u potpunu preputenost primitivnog oveka, kojoj civilizovani ovek smatra da je umakao. Isto kao to redukcija upoznaj e oveka sa njegovom podlonou silama i time mu postavlja jedan, skoro opasan problem, tako ga i sintezno tretiranje simbola dovodi do religijskih pitanja, ali ne do problema sadanjih religijskih ispovedanja, ve do religijskih problema primitivnog o veka. Naspram sila koje vrlo realno gospodare njima oveku mogu jamiti zatitu i pomo jedino isto tako realne injenice; nikakav misaoni sistem, ve samo neposredno iskustvo moe da dri protivteu slepoj sili nagona. Polimorfizmu primitivne prirode nagona kao regulator se suprotstavlja princip individuacije; m n o gostruka i protivurena rastrzanost susree se sa kontraktivnim jedinstvom, ija j e snaga isto toliko velika kao i ona nagonska. a, ak obe strane stvaraju za samoregulaciju neophodni par suprotnosti, koji je ve esto oznaavan kao priroda i duh. Osnovu ovih p o j mova ine psihika stanja, izmeu kojih se ovekova svest koleba kao kazaljka na vagi. U neposrednom iskustvu primitivni duh nam je dat samo u obliku infantilne psihe, jo pristupane seanju. Svojstvenost ove Frojd sa izvesnim pravom shvata kao infantilnu seksualnost, poto iz ove klice i nastrojenosti kasnije proistie zrelo seksualno bie. Meutim, iz infantilne klicine nastrojenosti Frojd izvodi jo svakakva psihika svojstva, tako da se na ovaj nain stie privid, kao da duh proistie iz seksualne prethodnice i da prema tome nije nita drugo do polonica seksualnosti. Ali Frojd previa da infantilna polivalentna klicina nastrojenost nije samo svojstvena perverzna prethodnica normalne i zrele seksualnosti, ve da izgleda specifino perverzna zbog toga to nije samo prethodnica zrele seksualnosti, ve

124

i duhovnih svojstava individue. Iz infantilne klicine nastrojenosti proistie celokupni ovek, stoga j e klicina nastrojenost isto tako malo ista seksualnost kao i psiha odraslog oveka. U ovoj klicinoj nastrojenosti ne nalaze se samo poeci odraslog ivota, ve i itavo naslee niza predaka u neodreenim srazmerama i svojstvima. Ovim nasleenim kontingentom nisu obuhvaeni samo oni instinkti koji potiu jo sa ivotinjskih stupnjeva, ve i sva ona diferenciranja, koja ostavljaju svog traga nasleem. Tako se zapravo svako dete raa sa neizmernom inkongruencijom; s jedne strane tako rei ivotinji slino, n e svesno bie, a s druge poslednje otelotvorenje prastarog i beskrajno komplikovanog naslednog zbira. Ova inkongruencija stvara napon klicine nastrojenosti a izvan ovoga objanjava jo mnoge zagonetke, u dejoj psihologiji vrlo bogatoj zagonetkama. A k o pomou reduktivnog postupka u odrasloj psihi otkrijemo infantilne prethodnice, onda kao n a j dublju osnovu nalazimo infantilnu klicu, koja s jedne strane sadri kasnije seksualno bie in statu nascendi, ali s druge i sve one zapletene preduslove kulturnog bia. Ovo se najlepe ogleda u snovima dece. Veliki broj snova je jednostavno detinjast i bez daljnjega razumljiv, neki, meutim, sadre zapanjujue m o gunosti znaenja i stvari koje svoj duboki smisao razotkrivaju samo u svetlu primitivnih paralelizama. Ova druga strana j e duh in nuce. Detinjstvo nije znaajno samo stoga to se tu nalaze poeci instinktivnih nastranosti, ve i zbog toga to tu zastraujue ili ohrabrujue pred deju psihu nailaze one davnanje slike i snovi koji pripremaju celokupnu sudbinu, istovremeno sa slutnjama koje gledaju unazad, i koje zadiru daleko izvan dejeg iskustva u ivot predaka. Tako u psihi deteta naspram prirodnih stoje d u hovni uslovi. Kao to je poznato ovek koji ivi u prirodi uopte nije samo prirodan, recimo kao ivotinja, ve on vidi, veruje i boji se, potuje stvari, iji se smisao uopte ne moe saglfdati samo iz prirodnih uslova sredine, iji duboki smisao ak vodi daleko od svake prirodnosti, smislenosti i razumljivosti,

125

pa ak ne retko je u najotrijem kontrastu sa instinktima. Treba samo pomisliti na sve one uasne rituale i obiaje primitivnih ljudi, protiv kojih se uzdie svako prirodno oseanje, koji su u nesavladivoj suprotnosti sa oiglednou stvari. Ove injenice prosto prisiljavaju na pretpostavku, da duhovni princip (pa bilo ta da se pod tim podrazumeva) sa strahovitom silinom nadvladava isto prirodni. Moe se rei da je i ovaj prirodan, i da oba potiu iz jedne te iste prirode. Ja uopte ne sumnjam u ovo poreklo, ali moram da istaknem, da se ova prirodna stvar sastoji od konflikta dvaju principa, kojima se, ve prema subjektivnom ukusu, moe dati ovaj ili onaj naziv, i da je ova suprotnost izraz, moda i osnova onog napona, koga nazivamo psihikom energijom. I iz teorijskih razloga mora u detetu postojati jedan ovakav protivureni napon, jer bez njega ne bi bila mogua bilo kakva energija, kao to je ve Heraklit rekao: - . 65 Kao to sam ve naglasio ovaj konflikt se moe shvatiti i kao suprotnost izmeu jo duboko primitivnog bia novoroenog oveka i njegove visoko izdiferencirane nasleene mase. Prirodno bie karakterie neskrhan nagonski ivot zbog potpune preputenosti nagonima. Ovom stanju suprotstavljena je nasleena masa sastavljena od mnemskih taloga svih iskustava niza predaka. Ovoj pretpostavci se prilazi sa najrazliitijom skepsom, pri emu se smatra da se radi nasleenim predstavama. Prirodno da tome nema ni govora. Radi se, naprotiv, nasleenim mogunostima predstavljanja, prokrenim stazama koje su se preko uestalog iskustva postepeno utisle u nizu predaka. Osporavati nasleivanje ovih staza, znailo bi isto to i osporavanje nasleivanja mozga. Ovakvi ljudi morali bi, zbog doslednosti, da razrade postavku kako se dete raa sa majmunskim mozgom. Ali kako se ono raa sa ljudskim mozgom, onda i ovaj mozak pre ili kasnije poinje da funkcionie na ljudski nain, i to nuno poinje na onom stupnju na kome su stajali najmlai preci. Prirodno da je ovog
Rat je otac svih stvari.

126

dete duboko nesvesno. Najpre postaje svesno samo nagona i eventualno onog to se suprotstavlja ovim nagonima. To su vidljivi roditelji. Stoga dete i ne sluti da bi se konice mogle nalaziti i u njemu samom. Pravedno ili nepravedno inhibicije se prenose na roditelje. Ova infantilna predrasuda je tako vrsto ukorenjena, da lekari esto ulau ogromne napore da pacijentima privedu u svest da se zli dtac koji sve zabranjuje nalazi mnogo manje izvan njih ve da se, naprotiv, krije u njima samima. Sve to dejstvuje iz nesvesnog, pojavljuje se projektovano na drugima. Ne da bi drugi u ovome bili sasvim nevini, jer i najgora projekcija je zakaena na kuku, pa ma kako malu, koju je ipak isporuio neko drugi. Iako se nasledna masa sastoji od fizioloki utrtih staza, ipak su intelektualni procesi predaka stvorili ove puteve. A k o ove staze dospeju u svest individui, onda se to moe zbiti opet samo u obliku intelektualnih procesa; ako oyi procesi mogu postati svesni samo kroz individualno iskustvo i stoga deluju kao individualna tekovina, ipak su to prapostojee staze, koje se samo popunjavaju pomou individualnog iskustva. Svako izrazito iskustvo j e ovakav prodor u staro, ali do tada nesvesno reno korito. Prapostojee staze su vrste injenice, tako neporecive kao istorijska injenica da je ovek iz prvobitne peine u kojoj je stanovao sazidao gradove. Ovaj razvitak, naravno, bio je mogu samo organizovanjem zajednice, a ova je opet bila mogua samo preko ograniavanja nagona. Ograniavanje nagona pomou duhovnih procesa sprovodi se kod pojedinca sa istom snagom i istim uspehom kao i u istoriji naroda. Ogranienje nagona je normativni, ili tanije reeno, nomotetikV* proces, ija snaga potie iz nesvesne injenice nasleenih staza. Duh, kao dejstveni princip nasledne mase, sastoji se od zbira duhova predaka, nevidljivih oeva iji se autoritet raa sa detetom.
Zakonodavni. Soderblom, Das Werden des Gottesglaubens. i 175 ff.
M
07

pp 88 ff,

127

Filozofski poj aim duha jo nije uspeo da svoj sopstveni jeziki termin oslobodi od nadmonih okova identifikacije sa drugaijim pojmom duha, naime aveti. Nasuprot tome religijskim gleditima uspelo se da se govorno vezivanje za duhove prevazie na taj nain to se isti duhovni autoritet obeleio kao Bog. Tokom milenijuma ovo gledite se razvilo u f o r mulaciju onog duhovnog principa, koji se postavlja inhibitorno u odnosu na puke nagone. Izvanredno znaajno u ovom pojmu j e okolnost da je Bog istovremeno zamiljen kao tvorac prirode. On se smatra tvorcem onih nepotpunih stvorenja, koja blude i gree, a istovremeno i njihovim sudijom i straarom. Jednostavna logika bi rekla: ako sam proizveo stvorenje koje bludi i grei a koje je zbog svojih slepih nagona bezvredno, onda sam oigledno lo tvorac i nisam poloio ni kalfenski ispit. (Ovaj argument, kao to je poznato, igrao j e znaajnu ulogu u gnosticizmu). Ali religiozno shvatanje se ne zbunjuje ovom kritikom, ve tvrdi da su nepoznati putevi i namere Gospodnje. I stvarno u istoriji je imao malog odjeka gnostiki argument, pri emu oigledno neopipljivost predstave Boga odgovara vitalnoj potrebi pred kojom bledi svaka logika. (Ovde se, razumljivo, ne radi Bogu kao stvari po sebi, ve samo ljudskoj predstavi, koja je kao takva legitimni objekt nauke). Iako je, dakle, pojam Boga duhovni princip par excellence, ipak kolektivna potreba zahteva da on bude i predstava prvog stvaralakog uzroka, iz koga potie sve ono duhovno to se suprotstavlja nagonu. Na taj nain Bog ne bi bio ukupnost samo duhovne svetlosti, koja se kao najkasniji cvet pojavljuje na drvetu razvitka, ne samo duhovni cilj spasenja gde se slivaju svi izvori, ne samo kraj i svrha, ve i najtamniji, najdublji uzrok svih prirodnih mranina. Ovo je udovian paradoks, koji oigledno da odgovara dubokoj, psiholokoj istini. Taj paradoks ne predstavlja nita drugo do suprotnosti jednog te istog bia, bia ija je najintimnija priroda napon suprotnosti. Ovo bie nauka naziva energija, jer j e ona ono neto to j e ivo izjednaenje izmeu suprotnosti. Iz ovog

128

razloga ona zadovoljava po sebi nemogue paradoksno sagledavanje Boga, saobraeno ljudskim potrebama i to tako, da se tome ne moe suprotstaviti ma kako na izgled ispravna logika. Stvarno i najfinijim traganjem jedva da bi se uspelo da se nae pogodnija formula za ovu osnovnu injenicu unutranjeg vienja. Verujem da nisam rekao nita suvino kada sam neto detaljnije dotakao prirodu osnovnih suprotnosti psihike energije.68 Frfcjdova teorija podrava kauzalno objanjenje psihologije nagona. Sa ovog gledita duhovni princip mora izgledati samo kao privesak, kao sporedni produkt nagona. Ukoliko se ovome ne osporava inhibitorna i potiskujua snaga, onda se ova pripisuje utioaju vaspitanja, obiajnim autoritetima, konvencijama i tradiciji. Ove instancije sa svoje strane crpu (po ovoj teoriji) svoju snagu opet iz potiskivanja, na putu circulus vitiosusa. Meutim, duhovno se ne priznaje za ekvivalentnu protivteu nagonu. Nasuprot ovome duhovno gledite je otelotvoreno u religioznom saznanju, koje mogu da pretpostavim kao dovoljno poznato. Ovom gleditu Frojdovu psihologija izgleda kao pretnja. Meutim, ona nije nimalo drugaija pretnja nego materijalizam uopte, bilo da je ovaj naune ili praktine prirode. Teorijska jednostranost Frojdove seksualne teorije je bar simptomatski znaajna. Ona ima, ako ne nauno, a ono ipak moralno opravdanje. Nesumnjivo je tano da se nagonski ivot na podruju seksualnosti najvie i najupeatljivije sukobljava sa moralnim gleditima. Nikada se ne moe izbei sukob infantilnih nagonskih prohteva i etosa. Sukob je ak, kako mi izgleda, conditio sine qua non psihike energije. Dok se svi slaemo u tome da je, samo po sebi razumljivo, nedopustivo ubijanje, kraa i druge afektivne bezobzirnosti
68 Isti problem sa drugog aspekta i na drugi nain obradio sam u: Wandlungen und Symbole der Libido, pp. 167 i 410 ff. (novo izdanje: Symbole der Wandlung, pp. 287 i 758 ff.), (Ges. Werke V) i u: Psychologische Typent p. 275 ff. (Ges. Werke VI).

9 Jung. Odabrana dela, I

i OQ

svih vrsta, ipak postoji takozvano seksualno pitanje. Ne govori se pitanju ubistva ili pitanju srdbe. Ne preduzimaju se socijalne mere protiv onih koji svoje loe raspoloenje prazne na drugima. A ipak sve su to manifestacije nagona, ali njihovo potiskivanje izgleda nam samo po sebi razumljivo. Jedino se seksualnosti postavlja znak pitanja. Ovaj znak ukazuje na sumnju, naime na sumnju da li su dovoljni i podesni nai d o sadanji moralni pojmovi i na njima zasnovane zakonske institucije. Svako ko ima uvida nee osporiti da u odnosu na ovo podruje vladaju vrlo podeljena miljenja. Problem ovakve vrste ne bi postojao, kada u ovom pogledu ne bi postojala razjedinjenost j a v nog mnenja. Oevidno da se radi reakciji protiv isuvie rigorozne primene moralnih normi. Pri tom nije u pitanju recimo provala primitivnih nagonskih prohteva. Kao to j e poznato ovakvim provalama nagona jo nikada se nisu brinula obiajna pravila niti moralni kodeksi. Radi se ozbiljnoj nedoumici da li je nae dosadanje obiajno shvatanje prirode seksualnosti ispravno ili ne. Iz ove sumnje, prirodno, proistie legitimno interesovanje da se bolje i dublje razume priroda seksualnosti. Ovom interesovanju ne izlazi u susret samo Frojdova psihologija, ve i m n o gi drugi poduhvati. Sto Frojd stavlja poseban akcenat na seksualnost, mogao bi da bude vie ili manje svesni odgovor na savremeno pitanje, i obrnuto, prijem koji je naao Frojd kod ogromnog broja ljudi dokazuje koliko j e savremen bio njegov odgovor. Paljivom i kritikom itaocu Frojdovih spisa nee izmai kako je uopten i rastegljiv njegov pojam seksa. On je u sutini tako irok da se ovek esto pita zato autor na izvesnim mestima uopte koristi seksualnu terminologiju. Njegov pojam seksa ne obuhvata samo fizioloka seksualna zbivanja, ve skoro sve stupnjeve, faze i vrste oseanja i udnji. Ova enormna rastegljivost ini njegov pojam seksa univerzalno upotrebljivim, ali to ne daje prednost objanjenjima nastalim primenom ovog pojma. Pomou ovog pojma ovek moe da objasni umetniko delo ili religijski doivljaj na potpuno isti nain kao neki

130

histerini simptom. Apsolutna razlinost tih triju stvari pri tom se uopte ne primeuje. Objanjenje, dakle, moe biti samo pseudoobjanjenje za bar dve od pomenutih stvari. Nezavisno od ove inkonvenijencije psiholoki je ispravno kada se problem nagona najpre obuhvati sa strane seksualnosti, jer tamo se nalazi neto to zapravo daje materijala za razmiljanje ljudima bez predubeenja. Konflikt izmeu etosa i seksualnosti danas nije samo ista kolizija nagonskog ivota i morala, ve borba za opravdanost postojanja jednog nagona ili za priznavanje snage koja se izraava u tom nagonu, koja oigledno ne dozvoljava da se sa njom ali i stoga se ne slae sa naim dobronamernim moralnim zakonima. Seksualnost nije samo nagon, ve neosporno i stvaralaka snaga, koja nije samo osnovni uzrok naeg individualnog ivota ve i faktor u naem psihikom ivotu koji se mora ozbiljno uzeti u obzir. Danas znamo dovoljno kakve sve opasne posledice mogu proistei iz poremeaja seksualnosti. Seksualnost bi se mogla nazvati predstavnikom nagona i stoga duhovno gledite u njoj sagledava svog glavnog protivnika; svakako ne stoga to bi seksualna neu- < merenost bila nemoralni ja od prodrljivosti i pijanenja, srebroljubivosti, tiranije i rasipnitva, ve zbog toga to duh u seksualnosti nasluuje njemu jednakovrednog, ak i srodnog premca. Jer kao to duh eli da seksualnost, kao sve ostale nagone, podredi svom obrascu, tako i seksualnost ima stari zahtev u odnosu na duh, koga je jednom u oploenju, trudnoi, raanju i detinjstvu sadravala u sebi i iju strast duh ne moe da odgonetne u svojim tvorevinama. Najzad, ta bi bio duh bez suprotstavljanja njemu doraslog nagona? On bi bio samo prazna forma. Razlono uzimanje u obzir i drugih nagona postalo nam je samo po sebi razumljivo; meutim, sa seksualnou je drugaije, ona nam je jo uvek problematina. U ovoj taki jo nismo dospeli do one svesnosti koja nam omoguava da budemo potpuno pravini prema nagonu, bez osetljivih moralnih gubitaka. Frojd nije samo nauni istraiva, ve zastupnik seksualnosti,

131

stoga njegovom pojmu seksa priznajem bar moralno opravdanje u sagledavanju velikog znaaja seksualnog problema, a da pri tom nisam u stanju da i nauno prihvatim njegov pojam. Ovde nije mesto za razlaganje moguih osnova savremenih stavova u odnosu na seksualnost. D o voljno j e istai da nam izgleda kao da je seksualnost najjai i najneposredniji nagon, 6 zbog ega se u o p te i javlja kao aktuelni nagon. Dalje, moram naglasiti da se duhovni princip, strogo uzevi ne sukobljava sa nagonom, ve sa nagonskim nainom ivota, pod im se mora razumeti neopravdana prevaga n a gonske prirode nad duhovnom. Duhovno se u psihi javlja takoe kao nagon, kao prava strast, kao p r o dirui plamen kako je to jednom rekao Nie. T o nije derivat nekog drugog nagona, kao to bi to htelo da se prikae u psihologiji nagona, ve princip sui generis, naime nagonskoj snazi neophodan oblik* Ovaj problem sam obradio u okviru posebnog istraivanja, na koje ovde moram da ukaem. 70 Put stvaranja simbola prati obe ove mogunosti koje prua ljudski duh. Redukcija izaziva razlaganje nekorisnih i neupotrebljivih simbola a time i vraanje na isto prirodne tokove, zbog ega dolazi do relativnog ustavljanja libida. Iz ovog stanja prinudno proistiu najee takozvane sublimacije, tj. izvesna kultivisana delatnost, ime se donekle zbrinjava nepodnoljivi viak libida. Ipak time se ne p o krivaju primitivni zahtevi. Ali ako se psihologija ovog stanja istrai briljivo i bez predubeenja, onda j e lako otkriti zaetke primitivnog uobliavanja religije i to religijskih obrazaca individualnog tipa, koji se bitno razlikuju od vladajue dogmatske kolektivne religije. Kako je stvaranje religije ili stvaranje simbola od isto toliko vanog interesovanja za primitivni duh kao i zadovoljenje nagona, time j e logiki dat put d a Kod primitivnih naroda, gde pitanje ishrane igra znatno veu ulogu, ovo nije sluaj.
70

(VI poglavlje ove knjige).

Up. Instinkt

und Unbewusstes

(Instinkt

nesvesno)

132

Ijeg razvitka. Put koji vodi iz redukovanog stanja j e stvaranje religije individualne prirode. Na taj nain i individualnost probija veo kolektivne linosti, to bi u stanju redukcije bilp nemogue, poto je priroda nagona po svome tipu sasvim kolektivna. Razvitak individualnosti j e isto tako nemogu ili bar ozbiljno ometen, kada iz reduktivnog stanja proisteknu sublimacije iz nude u izvesne kulturne delatnosti, koje su po svome tipu opet kolektivne. Ukoliko je veina l j u di kolektivna, onda su sublimacije iz nude uspesi leenja koje ne treba potcenjivati, poto ove mnogim ljudima omoguuju dalju egzistenciju u korisnoj delatnosti. U ove kulturne delatnosti spadaju i religijske vebe u okviru postojee kolektivne religije. Zadivljujua irina katolike simbolike prua dui tumaenja koja zadovoljavaju veliki broj ljudi odreene naravi. Neposrednost odnosa prema Bogu, koja karakterie protestantizam, udovoljava mistinoj tenji za samostalnou, a teozofija sa njenim beskrajnim mogunostima predstava izlazi u susret gnosticistikim pogledima i tromosti miljenja. Ove organizacije ili sistemi su simboli ( veroispovest), koji omoguuju oveku da izgradi duhovnu protivpoziciju naspram primitivne prirode nagona, kulturni stav naspram isto nagonskog ivljenja. To je bila odvajkada funkcija svih religija. U dugim vremenskim razdobljima i za daleko najvei broj ljudi dovoljan j e simbol kolektivne religije. Samo prolazno i relativno malom broju ljudi su n e dovoljne postojee kolektivne religije. Uvek tamo gde se kulturni proces nalazi pred svojim novim razvitkom, bez obzira da li u pojedinanoj individui ili u grupi, dolazi do oslobaanja od kolektivnih ubeenja. Svaki kulturni napredak psiholoki je proirenje svesti, postajanje svesnim, koje ne moe nastati drugaije do kroz razdvajanje. Stoga napredak uvek p o inje sa individuacijom, tj. time to pojedinac, svestan svoje usamljenosti, kri novi put kroz do tada> nedirnuto podruje. Uz to mora najpre da se priseti svojih osnovnih injenica sasvim nezavisno od svih autoriteta i tradicije i da postane svestan svoje

133

razlinosti. Ukoliko mu uspe da svoju proirenu s v e snost dovede do kolektivnog uvaavanja i prihvaanja, on pomou napona suprotnosti prua onaj p o d sticaj, koji j e potreban kulturi za njen dalji napredak. Time nije reeno da je razvitak individualnosti po svaku cenu neophodan ili makar oportun, iako nekom moe izgledati da, prema tvrenju da je n a j vea srea dece ove zemlje samo linost, postoji relativno mnogo ljudi kojima bi razvitak individualnosti bio neophodan, naroito u naoj kolektivno nivelisanoj kulturnoj epohi, gde zapravo novine vladaju zemaljskom kuglom. Prema mom, naravno ogranienom iskustvu, meu ljudima zrelog doba postoje mnogi kojima bi upravo razvitak individualnosti bio neophodna potreba; tako sam sebi stvorio privatno i neobavezno gledite da je upravo oveku zrelog doba naeg vremena neophodno da se vaspita jo korak napred u individualnoj kulturi, poto je preko kolskog vaspitanja, tokom mladosti i eventualno na univerzitetu, formiran iskljuivo kolektivno, tako da je formalno proet kolektivnim mentalitetom. Prilino esto sam iskusio da su ljudi zrelog doba u ovom pogledu preko svakog oekivanja sposobni da se obrazuju, iako se upravo ljudi, sazreli i ovrsli kroz ivotno iskustvo, najvie opiru iskljuivo reduktivnom gleditu. Prirodno da mladalako razdoblje ivota moe imati koristi od dalekosenog priznavanja nagonske prirode, na primer priznavanjem seksualnosti, ije neurotsko potiskivanje oveka na nedostojan nain udaljuje od ivota, ili ga nesreno gura upravo u n a j nepodesniji nain ivota, sa kojim mora da se ne slae. Opravdano priznavanje i cenjenje normalnih n a gona vode mladog oveka ka ivotu i prepliu ga sa sudbinama, koje ga dalje vode neminovnostima i sa njima skopanim rtvama i dostignuima, koje jaaju njegov karakter i obogauju njegovo iskustvo. Nasuprot tome, za odraslog oveka u drugoj polovini ivota stalno proirivanje ivota oito vie nije ispravan princip, poto sputanje ivotnog sunca u popodnevne asove zahteva uproavanje. ograniavanja

134

i unutranju sabranost, dakle individualnu kulturu. Covek bioloki orijentisane prve polovine ivota, zahvaljujui mladosti njegovog celog organizma, ima mogunosti da podnese proirenje ivota i da iz toga naini neto valjano. Covek druge polovine ivota prirodno da je orijentisan na kulturu, dok mu smanjivanje snaga njegovog organizma omoguuje podreivanje nagona kulturnim gleditima. Ne mali broj propada na ovom prelazu iz bioloke u kulturnu sferu. Nae kolektivno vaspitanje praktiki nita nema pripremljeno za ovaj prelazak. Koliko mnogo se ono brine vaspitanju mladih, toliko malo misli na vaspitanje odraslog oveka, za koga se uvek pretpostavlja ne zna se s kakvim pravom da mu vie nije potrebno vaspitanje. Za ovaj izvanredno vaan prelaz od biolokog na kulturni stav. za preobraanje energije iz biolokog oblika u kulturni oblik nedostaje mu tako rei bilo kakvo uputstvo. Ovaj proces preobraanja je individualno zbivanje i ne moe se iznuditi optim pravilima i propisima. Preobraanje libida nastaje kroz simbole. Stvaranje simbola je fundamentalan problem, koji ne spada u okvire ovog rada. Zbog toga moram da uputim na V poglavlje moje knjige Psiholoki iipori, gde sam iscrpno obradio to pitanje.

135

4. PRIMITIVNI POJAM LIBIDA Koliko su poeci religijskih stvaranja simbola upravo vezani za energetski pojam, pokazuju najprimitivnije predstave maginoj potenciji, koja se isto tako moe posmatrati kao objektivna snaga k o liko i kao subjektivno stanje intenziteta. Ilustracije radi naveu nekoliko primera. Prema izvetaju Mek Dia (McGee) Dakota Indijanci imaju sledeu predstavu toj snazi: sunce je vakanda, i to ne odreena vakanda ili neka vakanda, ve j e d n o stavno vakanda. Mesec je vakanda, isto tako grom. munja, zvezde, vetar itd. Isto tako su i ljudi, posebno amani, vakanda, kao i demoni elemenata, fetii i ostali predmeti rituala, veliki broj ivotinja a takoe i predeli sa upadljivim odlikama. Mek Di kae: Izrazu (vakanda) bi moda bolje odgovarala re -tajna' nego bilo koja druga re, ali i ovaj pojam je isu vie uzak, poto vakanda moe isto tako da znai snaga, sveti, veliina, oivljen, besmrtan. 71 Slino vakandi kod Dakota, Irokezi koriste re oki a Algonkini manitu sa apstraktnim znaenjem snage ili produktivne energije. Vakanda j e p o jam svuda prisutne, nevidljive, ivotne energije ili univerzalne snage, pristupane obradi i prenoenju. 72 ivot primitivnog oveka u svim svojim inte71 The Siouan Indians A Preliminary Sketch, p. 182; kod Lovejoy, The Fundamental Concept of the Primitive Philosophy, p. 363. n Lovejoy, 1. c., p. 365.

136

resima vrti se tako rei oko toga da u dovoljnoj m e n poseduje ovu snagu. Naroito dragoceno j e zapaanje da se pojam kao manitu sree kao uzvik prilikom bilo kakvog udnovatog opaaja. Isto izvetava Hetervik (Hetherwick) 7 * plemenu Jaos, koji uzvikuju mulungu kada spaze neto udnovato ili neshvatljivo. Pri tom mulungu znai: 1. dua oveka koja se za ivota zove lisoka a u smrti postaje mulungu; 2. celokupni svet duhova; 3. jednom predmetu na neki nain inherentno, magijski dejstveno svojstvo ili snaga, kao na primer ivot i zdravlje tela; 4. aktivni princip u svemu magijskom, misterioznom, neshvatljivom i neoekivanom; 5. velika, duhovna snaga, iz koje potie svet i sve ivo. Slian je vong pojam sa Zlatne Obale. Vong moe biti reka, drvo, amajlija, isto tako jezera, izvori, pokrajine, termitski breuljci, drvee, krokodili, majmuni, zmije, ptice itd. Tajlor (Tylor) 74 vong snagu tumai pogreno animistiki kao duh ili dua-<. Meutim, to je, kako pokazuje upotreba rei vong dinamska veza izmeu oveka i njegovih objekata. Pojam hirunga75 kod Australijanaca je isto tako slina energetska predstava. On znai:
Cit. kod Levy-Bruhl, 1. c.f p. 141 f. Tylor, Die Anfange der Cultur, II, pp. 177 i 206. Hirungi, kao ritualnom predmetu, pripisuje se sledea upotreba: Uroenik ima rasplinuto i nejasno, ali nita manje jako ubeenje, da je hirunga, kao i svaki sveti predmet koji se nasleuje iz generacije u generaciju, ne samo nadarena magijskom snagom koja je utisnuta u nju dok je pravljena, ve da je primila odreenu vrstu snage od svake individue kojoj je pripadala. Sopstvenik hirunge stalno je trlja rukom, pri tom peva... i postepeno osea da izmeu njega i posveenog predmeta postoji poseban odnos, i da neka snaga prelazi sa predmeta na njega i sa njega na predmet. (Spencer and Gillen, L c., p. 277 f.). Fetii se pune novom snagom ako se nedeljama ili mesecima ostave kod neko drugog, jakog fetia. Up. Pechuel-Loesche, 1. c., p. 366.
73 74 75

137

1. ritualfli predmet; 2. telo individualnog pretka (od koga potie i votna snaga); 3. mistino svojstvo nekih predmeta. Sasvim slian je cogo pojam sa australijsko-gvinejskog moreuza^Tores, koji se koristi kako imenino, tako i pridevno. Australijsko arunkvilta j e paralelni pojam slinog znaenja, samo j e on oznaka za zle magijske sile, i za zlog duha, koji za vreme pomraenja hoe da proguta sunce. 76 Iste je vrste i malajski pojam badi, koji takoe podrazumeva i zle magijske odnose. Istraivanja Lumholca (Lurnholtz)77 su pokazala da meksiki huihol isto tako sadri osnovno shvatanje snazi, koja krui kroz ljude i ritualne ivotinje i bilje (jelen, riba, ito, perad itd.).78 Iz istraivanja Alise Fleer (Fletcher) kod severnoamerikih Indijanaca proistie da pojam vakan obeleava slinu energetsku povezanost kao prethodno opisani pojmovi. Oruje mladog oveka je vakan, njega ne sme da dodirne ena (jer e inae libido istei). Zbog toga se pre borbe ita molitva oruju (da bi se ojaalo pomou ispunjavanja libidom). Pomou vakana uspostavlja se veza izmeu vidljivog i nevidljivog, izmeu ivog i mrtvog, izmeu dela i celine nekog predmeta. Kodrington (Codrington) kae melaneanskom pojmu mana: Melaneanski duh je potpuno opsednut verovanjem u natprirodnu snagu ili uticaj, koji se skoro svuda obeleava kao mana. Ova snaga p o kree sve to prevazilazi obinu ovekovu snagu, ono to je izvan obinih prirodnih zbivanja; ona se p r i Spencer and Gillen, 1. c., p. 458. Unknown Meocico. 78 Levy-Bruhl, 1. c., p. 139: Quand les Huichols affirment l'identit . . . du ble, du cerf, du hikuli, et des plumes,, c'est bien une sorte de classification qui s'est etablie entre leurs representations, classification dont le principe directeur est la presence commune chez ces etres, ou plutot la circulation entre ces etres, d'un pouvoir mystique extremement important pour la tribu.
76 77

138

paja uz lica i stvari, i ogleda se u delima koja se mogu pripisati samo njoj. To je snaga ili uticaj koji nije fizike, ve takorei natprirodne vrste, ali se pokazuje u fizikoj snazi ili bilo kakvoj sili ili kvalitetu, koji poseduje neki ovek. Mana nije nigde fiksirana i moe se prevesti skoro svuda; nju poseduju i mogu j e preneti samo duhovi, bilo da su to due odvojene od tela ili natprirodna bia; stvaraju je zapravo individualna bia, iako dejstvuje kroz medijume vodu, kamen ili kost.7 Ovo izlaganje jasno ukazuje da se kod mane kao i kod drugih pojmova radi energetskoj predstavi, koja jedino objanjava udnovato injenino stanje ovih primitivnih gledita. Naravno da nema ni govora tome da je primitivnom oveku data apstraktna ideja energije; ali nesumnjivo da je njegovo gledite konkretistieki predstadijum apstraktne ideje. Slina shvatanja sreemo u pojmu tondi Bataka,^ u pojmu atua Maora, u ant ili han Ponapa, u kazinge ili kalit: Peleva, u anut Kusaja, u jaris Tobija, u nga Masai-lenda, u andriamanitra Malagasa, u njom Ekoja itd. Skoro potpuni pregled daje Zederblom (Soderblom) u svojoj knjizi Nastajanje vere u Boga (Das Werden des Gottesglaubens). Lavdoj (Lovejoy) zastupa gledite sa kojim se sasvim slaem da ovi pojmovi nisu imena zai nadnormalno ili udnovato, a sigurno i ne za ono to izaziva ponizno divljenje, respekt ili ljubav, ve pre za neto aktivno, snano i stvaralako. Pojam koji je u pitanju pogaa zapravo tano predstavu difuznoj supstanciji ili energiji, od ijeg sticanja zavisi sva izvanredna snaga ili sposobnosti ili plodnost. Ova energija je sigurno plodonosna (pod izvesnim ulo* virna), tajanstvena i neshvatljiva, ali ona je to zbog toga to je izvanredno mona a ne zbog toga to su stvari, u kojima se javlja, neobine i natprirodne i to prevazilaze razumna oekivanja. Pre&nimistiki
79 Codrington, The Melanesians, p. 118. Bariana, koju Ch. G. Seligman pominje u svojoj knjizi, bogatoj dragocenim zapaanjima, The Melanesians of British New Guinea, p. 446, mogla bi isto tako da spada u pojam mane. 80 Wameck. Die Religion der Batak.

139

princip j e verovanje u snagu, za koju se pretpostavlja da dejstvuje prema odreenim pravilima i razumljivim zakonima, snaga koja se moe dokuiti i p o drediti. 81 Lavdoj za ovo shvatanje predlae naziv primitive energetics. Mnogo toga to su istraivai animistiki shvatili kao duh ili demon ili numen, spada u okvire primitivnog pojma energije. Kao to sam ve pomenuo, zapravo je neispravno govoriti pojmu. A concept primitive philosophy, kako se izrazio Lavdoj, naravno da je potekao iz naeg mentaliteta. Kod nas bi to bio psiholoki pojam energije, meutim kod primitivnog oveka to je psihiki fenomen, koji se opaa vezan sa objektom. Kod primitivnog oveka nema apstraktne ideje, po pravilu nema ak ni jednostavnih konkretnih pojmova, ve postoje samo predstave. Za ovo b o gate dokaze prua svaki primitivni jezik. Tako i mana nije pojam, ve predstava, koja se temelji na opaaju fenomenolokih odnosa. Ona je esencija, participation mystique koju j e opisao Levi-Bril (Levy-Bruhl). U primitivnom govoru obeleava se samo injenica odnosa i oseanja koje ova izaziva, kao to pokazuju neki od prethodnih primera, ali ne prirodu ili sutinu odnosa odnosno princip povezanosti. Nalaenje p o godne oznake za vrstu i sutinu vezivne snage bilo je rezervisano za kasnije stupnjeve kulture, koji su za to uveli simboline nazive. U svom klasinom radu Mana** Leman (Lehmann) definie manu kao izvanrednu uticajnost . Projs (Preuss)88 i Rer (Rohr) 84 posebno podvlae psihiku prirodu mane. Covek se stvarno ne moe da otme utisku da j e primitivni pojam mane predstadijum naeg pojma psihike energije a najverovatnije i pojma energije uopte.85
Lovejoy, 1. c., p. 380 ff. F. R. Lehmann, Mana, der Begrifj des >ausserordentlich Wirkungsvollenbet Siidseevolkern. 85 L. c. 84 Das Wesen des Mana. 85 Up. moje izlaganje nainu kako Robert Mayer tumai pojam energije u: Uber die Psychologie des Unbewutsten, p. 121 f. (Ges. Werke VII).
81 82

140

Osnovno shvatanje mane ponovo se, na animistikom stupnju, vraa u personificiranom obliku.86 Ovde su due, duhovi, demoni, bogovi, ti koji vre izvanredna dejstva. Kako Leman s pravom podvlai, mani se jo ne pripisuje nita boansko, stoga se u mani ne sme sagledavati prvobitni oblici ideje Bogu. Ali uprkos tome jedva se moe osporiti da je mana nuan ili bar vrlo vaan preduslov za nastajanje ideje Bogu, iako moda ne i najprimitivnija od svih preduslova. Drugi neosporni preduslov je faktor personifikacije, za ije objanjenje se moraju razmotriti i drugi psiholoki momenti. Skoro univerzalna rairenost primitivnog shvatanja energije je jasan izraz injenice da je ovekova svest jo na ranom stupnju oseala potrebu da oigledno oznai opaene dinamizme psihikih zbivanja. Stoga, kada u naoj psihologiji stavljamo poseban naglasak na energetski nain posmatranja, onda se to odvija u skladu sa psihikim injenicama, koje su jo od iskona urezane u ovekovom duhu.

86 Zeligman (Seligman) (1. c. p. 640 ff.) izvetava zapaanjima koja, prema mom miljenju, predstavljaju prelaze od mane u animistike personifikacije. To su labuni plemena Gelarija. Labuni je odailjati. Radi se dinamskom (maginom) dejstvu, koje prelazi ili moe da bude upueno na druge sa jajnika (?) porodilje. Labuni izgledaju kao senke, koriste mostove da bi preli preko reke, pretvaraju se u ivotinje, ali inae nemaju neku linost ili definisanu uoblienost. Slian je pojam ajik Elgonija u severnoj Keniji, gde sam lino vrio posmatranja.

II TRANSCENDENTNA FUNKCIJA

TRANSCENDENTNA

FUNKCIJA

Pod nazivom transcendentna funkcija ne treba podrazumevati nita tajanstveno, tako rei nadulno ili metafiziko, ve psiholoku funkciju, koja se po svom tipu moe uporediti sa istoimenom matematikom funkcijom koja predstavlja funkciju imaginarnih i realnih brojeva. Psiholoka transcendentna funkcija proistie iz spajanja svesnih i nesvesnih sadraja. Iskustvo je svakog, ko se bavi analitikom psihologijom, bogato poduilo da se svest i nesvesno retko slau in puncto sadraja i tendencije. Ovaj n e dostatak paralelnosti, kako iskustvo ui, nije sluajan ili neplanski, ve se temelji na tome to se nesvesno prema svesnom odnosi kompenzatorno ili komplementarno. Ovo se moe i obrnuto formulisati i rei da se svesno odnosi komplementarno prema nesvesnom. Ovaj odnos proistie iz toga to 1. sadraji zadnjeg imaju takvu pragovnu vrednost da svi isuvie slabi elementi ostaju u nesvesnom, to 2. svest, zahvaljujui svojim usmerenim funkcijama, deluje inhibitorno na sav neprikladan materijal (ono to Frojd oznaava kao cenzura), zbog ega ovaj neprikladni materijal potpada nesvesnom, to 3. svest formira trenutni proces prilagoavanja, dok nesvesno sadri sav zaboravljeni materijal individualne prolosti kao i sve nasleene, strukturalne funkcione tragove ovekovog duha uopte, i 4. to nesvesno sadri sve one kombinacije mate koje jo nisu dostigle pragovne vrednosti a koje e vremenom, pod odgovarajuim uslovima, stupiti na svetio svesti.
10 Jung, Odabrana dela. I

145

Iz ovog sklopa sam po sebi proistie komplementarni stav nesvesnog prema svesti. Odreenost i usmerenost svesnih sadraja je svojstvo koje je vrlo kasno steeno u istoriji plemena, koje u velikoj meri nedostaje dananjim primitivnim narodima. Isto tako ono je mnogostruko probijeno kod neurotiara, koji se na taj nain razlikuju od normalnih utoliko to im je prag svesti pominiji, ili, drugim reima, to im je prozirniji pregradni zid izmeu svesti i nesvesnog. Psihotiar se sasvim nalazi pod direktnim uticajem nesvesnog. Odreenost i usmerenost svesti je nadasve vana tekovina, koju je oveanstvo iskupilo po cenu tekih rtava a koja je, sa svoje strane, uinila oveanstva najvee usluge. Bez njih nauka, tehnika i civilizacija bi bile jednostavno nemogue, jer ove pretpostavljaju pouzdanu trajnost, ravnomernost i ciljnu usmerenost psihikih procesa. Ove osobine se za sve smatraju kao neophodne, poe od najviih dravnih inovnika, preko lekara, inenjera sve do nadniara. Socijalna obezvreenost raste u onoj meri, u kojoj nesvesno ovu osobinu iskljuuje. Svakako da ima i ovde izuzetaka, naime stvaralake nadarenosti. Takvim ljudima predstavlja prednost upravo ta prozirnost njihovog pregradnog zida izmeu svesti i nesvesnog. Ali socijalnim organizacijama, koje upravo zahtevaju ravnomernost i pouzdanost, po pravilu ovi izuzetni ljudi ne vrede mnogo. Stoga nije samo shvatljivo, ve i neophodno, da psihiki proces u pojedinanom sluaju bude to je mogue vri i odreeniji, jer to zahtevaju nevolje ivljenja. Meutim, sa prednou ove osobine skopan je i veliki nedostatak - injenica njene usmerenosti ukljuuje u sebi inhibicije ili iskljuenje svih onih psihikih elemenata, koji na izgled ili stvarno ne odgovaraju, odnosno nisu pogodni da slede naznaeni pravac u njegovom smislu tako da bi doveli proces do neeljenog cilja. Ali na koji nain se raspoznaje da okolni psihiki materijal nije prikladan? Ovo saznanje se temelji na inu rasuivanja, koji fiksira pravac zapoetog i eljenog puta. Ovo rasuivanje ie

146

pristrasno i ia predubeenjem, jer ono izbira jednu jedinu na raun svih ostalih mogunosti. Sa svoje strane rasuivanje uvek proistie iz iskustva, to znai iz onog to ve postoji kao poznato. Ono se. dakle, po pravilu nikada ne bazira na neem novom to je jo nepoznato a to bi, pod izvesnim uslovima, moglo bitno da obogati usmereni proces. Prirodno da se ono ne moe bazirati na tome, ukoliko nesvesni sadraji ne mogu da dopru do svesti. Kroz ovakav in rasuivanja usmereni proces nuno postaje jednostran, takoe i kada je racionalan sud mnogostran i na izgled bez predubeenja. Najzad, ak i racionalnost suda moe biti prejudicijum; poto je razumno ono to nam izgleda kao razumno. Dakle, ono to nam izgleda nerazumno, potpada iskljuivanju i to zapravo zbog svog iracionalnog karaktera, koji je stvarno iracionalan, ali isto tako moe samo izgledati iracionalan, a da to u viem smislu nije. Jednostranost je neminovno, neophodno svojstvo usmerenog procesa, poto je smer jednostranost. Jednostranost je istovremeno prednost i nedostatak. I kada izgleda da ne postoji nedostatak koji se povrno da primetiti, ipak uvek postoji u nesvesnom izrazita protiv-pozicija, ako se ba ne radi idealnom sluaju potpunog susreta svih psihikih komponenti u jednom te istom pravcu; sluaju ija se mogunost teorijski ne moe osporavati, ali koji je praktiki vrlo. vrlo redak. Protiv-pozicija u nesvesnom je bezazlena toliko dugo dok ne pokazuje vee energetske vrednosti. Meutim, ako zbog isuvie velike jednostranosti poraste protivnapon, tada protivtendencija prodire u svest i to po pravilu u trenutku kada bi bilo upravo najvanije spro voen je usmerenog procesa. Tako se govorniku deava omaka upravo onda kada mu je najvie stalo da ne kae neto glupo. Ovaj trenutak je stoga kritian, jer pokazuje najvei energetski napon, koji kod ve postojeeg naboja nesvesnog lako pretee i pokree nesvesne sadraje. Na civilizovani ivot zahteva koncentrisanu. usmerenu delatnost svesti i time konstelira rizik ja-

147

eg razdvajanja od nesvesnog. Ali ma koliko se o vek pomou usmerenog funkcionisanja odvojio od nesvesnog, tim pre se moe stvoriti odgovarajue intenzivna protivpozicija, koja, ako se probije, moe imati neprijatne posledice. Kroz analitiku terapiju, dobili smo snaan utisak vanosti nesvesnih uticaja i mnogo toga nauili za na praktini ivot, tako da ne smatramo pametnim oekivanje da se posle takozvanog okonavanja terapije nesvesno eliminie ili primiri. Zbog nejasnog uvida u ovu situaciju mnogi pacijenti se ne mogu ili se teko odluuju da prekinu analizu, iako ve i pacijent i lekar oseanje zavisnosti doivljavaju kao neugodno i neprikladno. Neki se plae da rizikuju pokuaj i da stanu na sopstvene. noge upravo zbog toga to znaju iz iskustva da se nesvesno, na izgled nepredvidivo, uvek iznova moe smetajui umeati u njihov ivot. Ranije se smatralo da su pacijenti spremni da prihvate normalan nain ivota u trenutku kada su sami od praktinog samoupoznavanja nauili toliko da su, na primer, u stanju da razumeju sopstvene snove. Ali iskustvo je pokazalo da i lekari analitiari, od kojih bi se oekivalo potpuno vladanje interpretacijom snova, esto kapituliraju suoeni sa sopstvenim snovima tako da moraju zatraiti pomo od kolega. Dakle, kada su ak i oni, koji struno vladaju metodom, nesposobni da zadovoljavajue protumae sopstvene snove, onda se ovo utoliko manje moe oekivati od pacijenata. Nije se ispunila Frojdova nada da se nesvesno moe iscrpsti. ivot snova i intruzija nesvesnog neometano se, mutatis mutandis, nastavljaju dalje. Postoji opte rairena zabluda da se analiza shvata neto kao kura, koja se jedno vreme sprovodi nad nekim da bi konano bio otputen kao izleen. To je laika zabluda, koja potie jo iz poetnog perioda psihoanalize. Analitiki postupak moe se, dodue, posmatrati kao preudeavanje psiholokog stava, koje se sprovodi uz pomo lekara. Razumljivo da ovaj novosteeni i unutranjim i spoljnim uslovi-

148

ma bolje prilagoeni stav moe biti odreeno vreme vrlo koristan, ali postoji vrlo malo sluajeva gde je jednokratna kura imala takav trajan uspeh. Lekarski optimizam, koji nikada nije oskudevao u reklami, zna da izvetava definitivnom izleenju. Meutim, oveka ne me da zavede ljudska slabost praktiara, ve uvek mora imati pred oima injenicu da se ivot nesvesnog nastavlja i stalno dovodi do problematinih situacija. Ne moramo biti ni pesimisti; jer smo ipak svedoci mnogih dobrih uspeha, koji su produkt sree i temeljnog rada. Ali to nas nee spreiti u tome da raunamo sa injenicom da analiza nije kura jednom za uvek, ve da je najpre samo vie ili manje temeljno preudeavanje. Uostalom, nema nijedne promene koja bi vaila bezuslovno i za dugo vreme. ivot se mora uvek iznova osvajati. Postoje dodue izvanredno trajni kolektivni stavovi, koji omoguuju tipina konfliktna reenja. Kolektivni stav istina glatko uvodi jedinku u drutvo, pri emu on deluje na jedinku kao bilo koji drugi ivotni uslov. Ali tekoa pacijenata sastoji se upravo u tome to se njegova individualna datost ne moe glatko uvesti u tipinu normu, ve zahteva individualno konfliktno reenje da bi se celokupnost linosti odrala i ostala sposobna za ivot. Ovom zadatku nije doraslo nijedno racionalno reenje a ne postoji nijedna kolektivna norma, koja bi bez gubitka mogla da zameni individualno reenje. Novi stav, steen tokom analize, obino posle dueg ili kraeg vremena postaje u nekom pogledu nedovoljan, i to nunim nainom zbog stalnog proticanja ivota, koje stalno zahteva nova prilagoavanja, poto ni jedno prilagoavanje nije postignuto jednom za uvek. Mogao bi se, uostalom, postaviti zahtev da metoda leenja mora biti takva da bez tekoa omoguuje stvaranje novih orijentacija i u kasnijem ivotu. Kao to ui iskustvo, to je do izvesnog stupnja zaista i sluaj. Cesto viamo da takvi pacijenti, koji su proli kroz temeljnu analizu, u kasnijem novom preudeavanju imaju znatno manje tekoa. Ali ipak ove tekoe su dosta este i ponekad prilino neugod-

149

ne. Zbog toga dolazi do toga da se i oni pacijenti, koji su proli kroz temeljnu terapiju, kasnije esto ponovo obraaju svom nekadanjem lekaru, molei za pomo. U poreenju sa optom lekarskom praksom ovo nije tako neobino, ali to ne demantuje samo izvesni neprijatni terapijski entuzijazam, ve i shvatanje da analiza predstavlja jednokratnu kuru. Na kraju krajeva je vrlo neverovatno da bi mogla postojati takva terapija, koja bi uklanjala sve tekoe. o veku su potrebne tekoe, one spadaju u okvire n j e govog zdravlja. Samo njihova nedolina mera je ono to nekom izgleda suvino. Osnovno terapijsko pitanje nije samo to, kako otkloniti trenutnu tekou, ve kako se uspeno mogu sresti budue tekoe. Pitanje je: kakav duhovno-moralni stav je potreban u odnosu na ometajue uticaje nesvesnog, i kako se ovaj moe preneti pacijentu? Odgovor se oigledno sastoji u tome da je p o trebno otkloniti razdvajanje izmeu svesti i nesvesnog. To se ne moe postii time to e se sadraji nesvesnog osuditi jednostrano i pomou svesne procene, ve naprotiv na taj nain to e se njihov smisao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti s v e sti i staviti j o j i to na raun. Tendencija nesvesnog i tendencija svesti su ona dva faktora koja grade transcendentnu funkciju. Ona se naziva transcendentnom, zbog toga to organski omoguuje prelazak iz jednog stava u drugi, to jest bez gubitka nesvesnog. Konstruktivna metoda pretpostavlja svesna saznanja, koja su i kod pacijenta prisutna bar potencijalno tako da se mogu privesti u svest. A k o lekar ne zna nita ovim mogunostima onda, u ovom pogledu, ne moe nita ni da razvije kod pacijenta, osim ako lekar i pacijent zajedniki prouavaju ovo pitanje, to j e po pravilu iskljueno. Stoga u praksi lekar sa odgovarajuom spremom posredno prenosi pacijentu transcendentnu funkciju, to jest on pomae pacijentu da spoji svest i nesvesno, i da na taj nain dospe do novog stava. Ova funkcija lekara sadri jedno od razliitih znaenja prenosa sa prenosom pacijent se hvata za onog ko mu izgleda

150

da obeava obnavljanje stava; sa prenosom on trai da postigne ovu promenu koja mu je neophodna i onda kada toga nije svestan. Stoga lekar za pacijenta ima karakter neophodne i za ivot preko potrebne figure. Ma kako infantilna izgledala takva zavisnost, ipak se u njoj izraava neverovatno vano iekivanje, ije razoaranje lekara esto nagrauje gorkom mrnjom. Stoga je vano znati emu se radi kod ovog, u prenosu skrivenog iekivanja ovek je sklon da ovaj zahtev shvati samo reduktivno u smislu erotske infantilne fantazije. Ali to bi znailo da se ove fantazije, koje se po pravilu odnose na roditelje, shvataju bukvalno, kao kada bi pacijent, odnosno njegovo nesvesno, stvarno ponovo ili jo gajio ona ista oekivanja koja su nekada postojala kod deteta u odnosu na roditelje. Povrno posmatrano to je jo uvek isto oekivanje, koje je dete gajilo u odnosu na pomo i zatitu od strane roditelja, ali u meuvremenu od deteta je postao odrastao ovek, tako da je ono to je kod deteta bilo normalno, kod odraslog postalo neprikladno. Ono postaje metaforiki izraz za potrebu pomoi u tekoj situaciji koja nije realizovana u svesti. Istorijski je, dodue, tano kada se erotski karakter prenoenja povratno objanjava svoenjem na infantilni eros. Ali time nisu shvaeni svrha i smisao prenosa, a tumaenje ovog kao infantilno seksualna fantazija odvlai panju sa stvarnog problema. Razumevanje prenosa ne sastoji se u traenju njegove istorijske pretpostavke ve njegove svrhe. Jednostrano reduktivno objanjenje postaje besmisleno, naroito onda kada iz toga ne proistie nita posebno novo, osim pojaanog pacijentovog otpora. Dosada koja se tada uvlai u terapijski postupak nije nita drugo do izraz jednolinosti i siromatvo ideja ali ne nesvesnog, kao to se obino smatra, ve analitiara, koji ne razume da ove fantazije ne treba shvatiti samo konkretistiki reduktivno, ve naprotiv konstruktivno. Sa ovim uvidom esto se zaas menja zastala situacija. Pomou konstruktivnog pristupa nesvesnom, to jest pomou pitanja smislu i svrsi, postavlja se te-

151

melj za uvid u onaj proces, koji ja oznaavam kao transcendentna funkcija. Nije suvino ovde ubaciti primedbu esto p o minjanoj zamerci da konstruktivna metoda predstavlja sugestiju. Metoda se naime zasniva na tome, da se simbol (naime slika sna ili fantazija) vie ne procenjuje semiotski, kao znak izvesnih elementarnih nagonskih zbivanja, ve simboliki, pri emu se pod simbolom shvata izraz koji na najbolji nain izraava kompleksno i od svesti jo nejasno shvaeno injenino stanje. Pomou analitikog ralanjavanja ovog izraza ne dobija se nita drugo do razjanjenje elementarnih komponenti istog, o d kojih je prvobitno stvoren. Time se ne porie da poveani uvid u elemente do izvesnog stepena ima svoje prednosti. Ali takav uvid vodi mimo pitanja svrhe. Stoga se mora odbaciti ralanjavanje simbola u ovom stadijumu analize. Metoda razrade smisla, koji je kroz simbol naznaen svakako je ista kao i kod analitikog ralanjavanja: sakupljaju se asocijacije pacijenta koje su po pravilu ak dovoljne da se sintetski primene. Njihovo korienje se opet ne odvija u semiotskom, ve u simbolikom pogledu. Pitanje glasi, na koji smisao ukazuju doseanja A, B, C, itd., sagledani zajedno sa manifestnim sadrajem sna? Jedna neudata pacijentkinja je sanjala da joj je neko predao raskoan, bogato ukraen, prastari ma iskopan iz jedne nekropole. Asocijacije pacijentkinje Ma njenog oca, koji j o j je on jednom postavio tako da bljeti na suncu, to j e na nju nainilo veliki utisak. Njen otac je bio u svakom pogledu aktivan ovek jake volje, plahovitog temperamenta, avanturista u ljubavnim odnosima. Keltski bronzani ma, Pacijentkinja se ponosi svojim keltskim poreklom. Kelti su temperamentni, plahoviti, strasni. are imaju tajanstveni izgled; stara tradicija, runa (prastaro

152

germansko pismo), znaci stare mudrosti, prastare kulture, naslee oveanstva, iz groba ponovo izneti na svetlost dana.
Analitiko tumaenje

Pacijent kinja ima izraeni kompleks oca i bogatu erotsku matu vezanu za oca koga je rano izgubila. Ona se uvek stavljala na mesto majke, u svakom sluaju sa velikim otporom protiv oca. Ona nikada nije mogla da prihvati mukarca slinog ocu i stoga je protiv volje birala slabane, neurotine mukarce. I tokom analize estoki otpori protiv lekara-oca. San iskopava njenu elju za oevim orujem. Teorijsko razmatranje ovde bi bez daljnjega ukazivalo na falusnu fantaziju. Konstruktivno tumaenje

Izgleda kao da je pacijentkinji neophodno ovakvo oruje. Njen otac je imao oruje. On je bio aktivan, i tako je iveo raunajui i sa tekoama koje mu donosi njegov temperamenat, zbog ega je dodue proiveo strasno buran ivot, ali nije bio neurotian. Ovo oruje je staro nasledno dobro oveanstva, koje je zakopano lealo u pacijentkinji a dolo na svetlost dana pomou iskopavanja (analiza). Oruje ima neke veze sa uvidom i sa mudrou. Ono je sredstvo napada i odbrane. Oevo oruje bila je strasna, nesavitljiva volja, kojom je on krio put kroz ivot. U tom pogledu pacijentkinja je bila suta suprotnost. Ona se upravo nalazi na putu da shvati da ovek moe i da hoe, a ne da mu je potrebno samo da ga teraju, kao to je uvek smatrala. Volja zasnovana na ivotnoj mudrosti i uvidu je staro nasledno dobro oveanstva, koje lei i u njoj, ali do sada je bilo zakopano, jer ona je i u ovom pogledu erka svog oca, to do sada nije priznavala iz iste razmaenosti njenog detinjasto-plaljivog bia. Ona je bila izrazito pasivna i preputena seksualnim fantazijama.

U ovom sluaju nisu potrebni dopunski prilozi analogijama od strane lekara. Pacijentkinjine asocijacije pruile su sve ono to je neophodno. U odnosu

153

na ovaj postupak pri tumaenju sna moe se staviti zamerka da je sugestivan. Pri tome se, meutim, p o t puno zaboravlja da se nikada ne prima sugestija za koju ne postoji unutranja spremnost ili da se brzo raspri ako se ipak prihvati zbog posebnog insistiranja. Sugestija koja se trajno prihvata uvek odgovara jakoj psiholokoj spremnosti, koja je samo provocirana sugestijom. Stoga j e ova zamerka besmislena i pripisuje sugestiji maginu snagu, koju ona uopte nema, poto bi inae u takvom sluaju sugestivna terapija imala fantastino dejstvo, to bi dovelo do potpune suvinosti analitikih procedura. Ali, ni u kom sluaju nije tako. Osim toga zamerka da se radi sugestiji previa injenicu da pacijentkinjine asocijacije ukazuju na kulturno znaenje maa. Posle ove ekskurzije vratimo se pitanju transcendentne funkcije. Vidimo da transcendentna f u n k cija u terapiji izgleda kao da je tako rei vetaki podstreknuta, poto j e znatno podrava lekareva p o mo. A k o pacijent treba da doe do toga da stoji na sopstvenim nogama, onda ne bi trebalo da trajno bude upuen na pomo sa strane. Interpretacija snova bila bi, dodue, idealna, idealno sredstvo sinteze nesvesnih i svesnih podataka, ali je isu vie velika praktika tekoa sopstvene analize snova. Za uspostavljanje transcendentne funkcije p o trebni su nam podaci nesvesnog. Ovde nam se najpre nudi san kao najkomotnije pristupani izraz nesvesnih procesa. On j e tako rei ist produkt nesvesnog. Promene koje ovaj trpi tokom procesa postaj an ja svesnim, ne mogu se nikako porei, ali one gube od znaaja zbog toga to su i same nesvesnog porekla a ne namerna izopaenja. Mogue promene prvobitne slike sna potiu iz jednog povrnijeg sloja nesvesnog i sastoje se od isto tako upotrebljivog nesvesnog materijala. To su produne matarije u smislu sna. O v o vai i za tako este naknadne predstave, koje se slobodno javljaju u polusnu ili neposredno pri buenju. Kako san potie iz spavanja, on u sebi nosi sva obeleja abaissement du niveau mental (Zane), naime obele ja niskog energetskog napona: logiki dis-

154

kontinuitet, fragmentarnost, stvaranje analogija, p o vrne asocijacije po govornoj, zvunoj ili slikovnoj slinosti, kontaminacije, iracionalnost izraza, zbrkanosti itd. Sa pojaanim energetskim naponom snovi dobijaju sreeniji karakter, oni se dramatino k o m ponuju, pokazuju jasniju smisaonu povezanost a p o veava se i vrednost njihovih asocijacija. Kako je energetski napon pri spavanju po pravilu vrlo mali, tako su snovi, u poreenju sa svesnim sadrajima, manje vredni izrazi nesvesnih sadraja, koji su vrlo teko razumljivi u konstruktivnom p o gledu, nasuprot tome najee lake razumljivi u r e duktivnom pogledu. Stoga su snovi uopte neprikladan, odnosno teko upotrebljiv materijal za transcendentnu funkciju, poto ova obino postavlja subjektu isuvie visoke zahteve. Zbog toga moramo potraiti druge izvore: Postoje, na primer, nes vesne interferencije u budnom stanju,^takozvane slobodno naile asocijacije, nesvesne smetnje delanja, falsifikati seanja, zaboravnost, simptomske radnje itd. Ovi materijali su obino korisniji u reduktivnom nego u konstruktivnom pogledu; oni su isuvie fragmentarni i nedostaje im dua vremenska povezanost, neophodna za smisaono razume van je. Drugaije je sa spontanim matanjem. Fantazije najee nailaze u relativno komponovanom i p o v e zanom obliku i sadre esto vidljivo znaajan materijal. Neki pacijenti su sposobni da u svako doba p r o dukuju fantazije, koje jednostavno putaju da slobodno naviru pomou iskljuivanja kritike panje. Ove fantazije su upotrebljive, samo ova posebna nadarenost nije tako esta. Ali posebnim vebanjem moe se formulisati ova sposobnost, tako da se znatno moe podii broj ljudi sa ovakvim slobodnim oblikovanjem fantazija. Trening se najpre sastoji od sistematskog vebanja iskljuivanja kritike panje, ime se stvara praznina u svesti, koja pogoduje izranjanju spremnih fantazija. Svakako se ovde pretpostavlja da i zaista postoje libidom investirane fantazije. Narav-

155

no da ovo nije uvek i svuda sluaj. Gde ovo nije sluaj, potrebne su posebne mere. Pre nego to preem na objanjenje ove posebne metode, moram popustiti pred linim oseanjem, koje mi govori da se italac sumnjiavo pita, za to je zapravo korisna jedna ovakva priprema i zato se na svaki nain moraju uzneti nesvesni sadraji. Zar nije dovoljno, to ovi s vremena na vreme vlastitim sredstvima, najee neprijatno, skrenu na sebe panju? Zar se nesvesno mora silom izvlaiti na povrinu? Cilj analitike terapije bio bi upravo suprotno, tj. da se nesvesno oslobodi fantazija i na taj nain neutralise. Ne izgleda mi suvino da ovim prigovorima na ovom mestu posvetim vie panje, poto metode privoenja u svest nesvesnih sadraja mogu izgledati nove i neobine, pa ak i udnovate. Zbog toga prvo moramo da raistimo sa ovim prirodnim zamerkama, da nam ne bi postale smetnja kada ponemo sa demonstriranjem pomenutih metoda. Kao to je reeno, nesvesni sadraji su nam potrebni radi dopune svesnih. Kada bi stav svesti bio samo u neto manjoj meri usmeren, onda bi nesvesno moglo da pritie samo od sebe, to je i sluaj kod svih onih ljudi, kod kojih napon svesti na izgled ne dostie vie stupnjeve, kao na primer kod primitivnog oveka. Kod njega nisu potrebne nikakve posebne mere, da bi se stvorio ulaz nesvesnim sadrajima. U izvesnom smislu za ovo nisu nigle potrebne p o sebne mere; jer ko svoju nesvesnu siranu najmanje poznaje, najvie je pod njenim uticajem. Ali on toga nije svestan. Tajanstveno sadejstvo nesvesnog u ivotu je uvek i svuda prisutno; ono ne treba da se trai. Ono to se trai jeste privoenje u svest nesvesnih sadraja, koji se nalaze u stanju spremnosti za prodor u naa agiranja; na taj nain se upravo izbegava tajanstvena primesa nesvesnog i njene neeljene posledice. Neko e se sigurno zapitati: zato se nesvesno ne moe prepustiti samom sebi? Ko u ovom pogledu nije ve imao neka rava iskustva, naravno da nee traiti

156

povoda da kontrolie nesvesno. Ali onaj ko raspolae sa neophodnim iskustvima, on e pozdraviti i samu mogunost kontrole nesvesnog. Usmerenost je bezuslovna nunost za svesni proces, no uslovljuje, kako smo videli, neizbenu jednostranost. Kako je psiha samoreguliui aparat kao i ivo telo, tako se s vremena na vreme u nesvesnom priprema reguliue protivdejstvo. Da ne postoji usmerenost svesne funkcije, tada bi bez daljnjega mogli da se aktiviraju proti vureni uticaji nesvesnog. Ali upravo usmerenost ih iskljuuje. Na ovaj nain se, prirodno, ne potiskuje protivdejstvo, ve ono uprkos tome nastupa. Ali njegov reguliui uticaj se iskljuuje pomou kritike panje i volje koja je svesna cilja, poto protivdejstvo kao takvo izgleda da ne odgovara svesnom smeru. Utoliko psiha civilizovanog oveka vie nije samoreguliui aparat, ve slina, recimo, nekoj maini, ije je automatsko regulisanje brzine s jedne strane tako neosetljivo da svoju delatnost moe nastaviti sve do samooteenja, s druge, meutim, podreeno meanju jednostrano orijentisane samovolje. Kada se potisne nesvesno protivdejstvo, ono gubi svoj reguliui uticaj. Ono tada poinje da deluje ubrzavaj ue i potenciraj ue u smislu pravca svesnog procesa. Izgleda kao da protivdejstvo gubi svoj reguliui uticaj i uopte svoju energiju, poto nailazi stanje u kome ne samo da ne postoji inhibitorno protivdejstvo, ve gde izgleda da se njegova energija prikljuuje onoj od svesnog pravca. Ovo, naravno, olakava najpre sprovoenje svesne namere, koja se p o to je meutim, bez inhibicije, moe sprovesti nesrazmerno i na raun celine. Ako neko, na primer, iznese neku neto smeli ju tvrdnju a pri tom potisne protivdejstvo, naime pridolu sumnju, on e na sopstvenu tetu utoliko vie insistirati na tvrdnji. Lakoa sa kojom se iskljuuje protivdejstvo, o d govara stepenu disociranosti psihe i vodi do gubitka instinkta, to je i karakteristino za civilizovanog oveka ali i neophodno, poto nagoni sa svojom iskonskom snagom oteavaju socijalno prilagoavanje. Ipak ne radi se pravom zakrljavanju nagona, ve

157

po pravilu samo relativno trajnom vaspitnom produktu, koji se nikada ne bi odrao u takvoj meri da ne slui vanim interesima individue. Da ne bismo govorili svakodnevnim primerima iz prakse, pomenuu Nieov sluaj, onako kako ga iznosi u delu Tako je govorio Zaratustra. Otkrie vieg kao i najrunijeg oveka odgovara nesvesnoj regulaciji, jer vii ljudi hoe da spuste Zaratustru u sferu prosenog oveka kakva je bila odvajkada, a najruniji ovek je personifikacija samog protivdejstva. Ali moralni lav Zaratustrin preurla sve te uticaj e, pre svega saaljenje i vraa se u peinu nesvesnog. Time je potisnut reguliui uticaj, ali ne i tajno protivdejstvo nesvesnog, koje se jasno primeuje u Nieovim spisima. Ori prvo trai protivnika u Vagniru, kome ne moe da oprosti Parsifala, ali uskoro sav svoj bes usredsreuje na hrianstvo a p o sebno na svetog Pavla, koji j e u izvesnom smislu proao slino njemu. Kao to je poznato Nieu je psihoza pre svega donela identifikaciju sa raspetim < i prorokom odevenim u rite. Sa ovom katastrofom protivdejstvo doprlo je do povrine. Sledei primer j e klasini uticaj ludila veliine, i o j e nam je ostalo sauvano preko etvrtog poglavlja Knjige Danilove. Kada se Navukodonosor nalazio na vrhuncu svoje moi, usnio je jedan san koji donosi nesreu, ukoliko ne naini rtvu u obliku samokanjavanja i odricanja. Danilo interpretira san sasvim struno, ali ne nalazei odgovarajui eho. Meutim, potonji dogaaji daju za pravo njegovim tumaenjima, jer Navukodonosor, poto je potisnuo nesvesni reguliui uticaj, upada u psihozu, koja zapravo sadri ono protivdejstvo koje je kralj hteo da izbegne: on, gospodar zemlje, postaje ivotinja. Jednom mi j e jedan poznanik ispriao san u kome on sa litice jednog brega pada u bezdan praznine. Objasnio sam mu poneto od uticaj a nesvesnog i opomenuo ga da se priuva od isuvie opasnih planinarskih poduhvata, koje j e posebno voleo. On me je ismejao uz epilog da je nekoliko meseci kasnije kroio u prazno i smrtno se unesreio.

158

Sa ovim stvarima, koje se uvek iznova deavaju u razliitim odstupanjima, zamiljeno se slau oni koji su ih iskusili. ovek postaje svestan kako olako previa reguliue mehanizme, i stoga treba da se potrudi da ne previa nesvesnu regulaciju, toliko neophodnu naem duhovnom i telesnom zdravlju. Shodno tome on e pokuati da se pomogne pomou samoposmatranja i samokritike. Ali isto samoposmatranje i intelektualna samoanaliza su nedovoljna sredstva za uspostavljanje kontakta sa nesvesnim. Poto ovek nikada nije poteen loih iskustava, svako zazire da ova rizikuje, naroito ako smatra da bilo gde postoji nekakva mogunost da se zaobie jedno takvo iskustvo. Tendencija da se neprijatno ako je ikako mogue izbegne, potpuno je legitimna. Poznavanje reguliuih uticaja moe stvarno da u mnogim sluajevima omogui izbegavanje nekorisnih loih iskustava. Ne moraju se proi mnogi zaobilazni putevi koje ne odlikuje posebna dra, ve zamorni konflikti. Dovoljno je kada pratimo stranputice i inimo greke u nepoznatoj i neistraenoj zemlji; ali zalutati u nastanjenom podruju sa irokim ulicama j e vrlo neprijatna stvar. To se moe utedeti pomou poznavanja reguliuih faktora. Pitanje je samo: koji su putevi i mogunosti, koji nam stoje na raspolaganju za upoznavanje nesvesnog? Ako ne postoje slobodni produkti fantazije, onda smo upueni na vetaku pomo. Povod da se potrai ovakva pomo najee proistie iz deprimiranog ili na neki drugi nain ometenog raspoloenja, za to se ne moe pronai neki dovoljan razlog. Naravno, ono ima obilje razloga. Ve je loe vreme dovoljan razlog. Ali nijedan od ovih razloga nije dovoljan kao objanjenje, poto je kauzalno objanjenje ovih stanja zadovoljavajue samo za posmatrae sa strane, pa i za njih samo polovino. Posmatra sa strane zadovoljava se relativnim zasienjem njegove potrebe za kauzalnou; njemu je dovoljno da sazna odakle dolazi stvar, poto on ne osea zahtev koji se za drugog nalazi u depresiji. Direktno pogoeni, naime, mnogo manje eli odgovor na pitanje otkuda, nego na pita-

159

nje emu, ili je zainteresovan za pomo. U intenzitetu afektivnog poremeaja lei vrednost, to jest energija, koju onaj koji pati treba da ima na raspolaganju da bi otklonio stanje oslabljenog prilagoavanja. Nita se ne dobija time ako se ovo stanje potisne ili racionalno obezvredi. Da bi se ovladalo energijom koja je fiksirana na pogreno mesto, uzima se afektivno stanje kao baza ili ishodna taka procedure. Po mogustvu privodi se u svest stanje raspoloenja pri emu se ovek bez ustezanja udubijuje u njega, a pismeno se fiksiraju sve fantazije koje izranjaju i ostale asocijacije. Fantaziji se mora ostaviti to je mogue slobodniji manevarski prostor, ali ipak ne toliki da ova napusti delokrug njenog objekta, naime afekta, tako da tako rei sa stotina, neprestano asocirajui, prelazi na hiljade. Ove takozvane slobodne asocijacije odvode od predmeta ka bilo kakvim kompleksima, za koje ovek uopte nije siguran da li su povezani sa tim afektom a da ne predstavljaju pomeranja, koja se postavljaju na mesto afekta. Iz ovakve aktivacije proistie vie ili manje potpun izraz raspoloenja, koji obimno, konkretno ili Simbolino izraava sadraj neraspoloenja. Kako ovo neraspoloenje nije nastalo u svesti, ve predstavlja nenamernu interferenciju od strane nesvesnog, obraeni izraz je tako rei slika sadraja i tendencija nesvesnog koje se in globo sadre u neraspoloenju. Procedura predstavlja neku vrstu obogaivanja i predoavanja afekta i zbog toga se ovaj sa svojim sadrajima pribliava svesti. Afekat postaje izrazit a time i razumljiv. Ve ovaj radni uinak moe proizvesti povoljan i okrepljujui uticaj. U svakom sluaju time je stvorena nova situacija, pri emu se prethodno nepovezan afekat pretvorio u vie ili manje jasnu predstavu pristupanu verbalizaciji, i to zahvaljujui predusretljivosti i kooperaciji od strane svesti. Na taj nain stvoren je poetak transcendentne funkcije, naim^ sadejstvo nesvesnih i svesnih injenica. Afektivni poremeaj moe se i na drugi nain, ako ne intelektualno rasvetliti, a ono bar oigledno

160

uobliiti. Pacijenti, sa slikarskom ili crtakom nadarenou mogu pomou slike afektu dodeliti izraz. Pri tom se ne radi tehniki ili estetski zadovoljavajuem prikazu, ve samo tome da fantazija omoguuj e manevarski prostor a da se izvan ovoga itava stvar izvodi onoliko dobro koliko je to mogue. U principu ova procedura se slae sa prethodno iznetim. I u ovom sluaju postie se produkt koji j e uplivisan nesvesnim i sveu, a koji otelotvorava stremljenja nesvesnog ka svetlosti i svesti ka supstanciji. Meutim, esto postoje sluajevi gde uopte ne postoji odreeno opipljivo afektivno neraspoloenje, ve samo opta tupa, neshvatljiva nelagodnost, oseanje rezistencije prema svemu, neka vrsta dosade ili neto kao gaenje neodreene prirode ili praznina koja se ne moe blie definisati. U ovim sluajevima ne postoji odreena ishodna taka, ve se ova prvo mora stvoriti. Ovde je neophodna posebna introverzija libida, moda ak potpomognuta povoljnim spoljnim uslovima, kao potpunim mirom, naroito nou, kada libido i tako ima sklonost ka introverziji. No je i ve glasnije ubore svi razigrani izvori, a i moja dua je razigrano vrelo, kae Nie. Mora se iskljuiti kritika panja. Vizuelno nadareni treba da usredsrede svoja iekivanja na to da se uspostavi unutranja slika. Po pravilu stvara se takva (ponekad hipnagogna) matana slika, koju treba paljivo motriti i fiksirati. Akustiki govorno nadareni obino uju unutranji govor. U poetku su to moda samo fragmenti na izgled besmislenih reenica, koje meutim, isto tako paljivo treba fiksirati. Drugi u tim trenucima jednostavno primaju svoj drugi glas. Postoji naime ne mali broj ljudi, koji poseduje neku vrstu unutranjeg kritiara ili sudije, koji daje sud njihovom delanju i radnjama. Duevni bolesnici uju ove glasove kao glasne halucinacije. Ali i normalni sa razvijenijim unutranjim ivotom mogu bez daljnjega reprodukovati ove neujne glasove. U svakom sluaju ove skoro po pravilu potiskuj u zbog njihove opte poznate nesnosnosti i upornosti. Ovakvim osobama naravno da nije teko da uspo11 Jung, Odabrana Hela, 1

161

stave vezu sa nesvesnim materijalom a samim tim i da stvore preduslove za transcendentnu funkciju. Postoje opet drugaiji ljudi, koji u svom unutranjem svetu niti vide niti uju, ali njihove ruke imaju tu sposobnost da izraze sadraje nesvesnog. Ovakvi pacijenti sa puno prednosti koriste plastine materijale. Relativno retki su takvi ija motorna nadarenost omoguuje izraavanje nesvesnog kroz kretnje, recimo igru. Nedostatak, zasnovan na tome to se kretnje ne mogu fiksirati, mora se korigovati na taj nain to se kretnje kasnije paljivo ucrtaju, da se ne bi zaboravile. Jo rede, ali isto tako upotrebljivo, je automatsko pisanje, direktno ili planetom. Ova p r o cedura isto tako prua upotrebljive rezultate. Sada dospevamo do sledeeg pitanja: ta se dalje zbiva sa materijalom dobijenim na opisane naine. Na ovo pitanje nema apriornog odgovora, poto tek iz konfrontacije svesti sa produktima nesvesnog d o lazi do prolazne reakcije, koja meutim odreuje sve to jo sledi. Praktino iskustvo moe da prui obavetenja svemu ovome. Na osnovu mog dosadanjeg iskustva izgleda da se uglavnom javljaju dve razliite tendencije: jedna ide u pravcu uobliavanja, druga u pravcu poimanja. Tamo gde pretee princip uobliavanja, dobijeni materijal se uveava i varira, pri emu dolazi do kondenzacije motiva u manje ili vie stereotipne simbole, koji podstiu stvaralaku fantaziju i pri tom deluju preteno kao estetski motivi. Ove tendencije vode ka estetskom problemu umetnikog uobliavanja Tamo gde, obrnuto, pretee princip poimanja, relativno malo interesovanja se poklanja estetskom aspektu, pa ak se ovaj osea kao prepreka; nasuprot tome dolaze intenzivne rasprave sa smisaonom sadrinom nesyesnog produkta. Dok estetsko uobliavanje izraza ima tendenciju da se zadri na formalnom aspektu motiva, intuitivno poimanje esto pokuava da ulovi smisao samo iz nedovoljnih nagovetaja u materijalu, bez razmatra-

162

nja onih elemenata koji bi izbili na svetio dana pri Driljivom uobliavanju. Ova dva pravca ne javljaju se pomou nekog voljndg akta, ve proistiu iz individualnih svojstava linosti. Oba pravca imaju svoje rizike, odnosno svoje tipine stranputice i zablude. Opasnost estetskih tendencija lei u precenjivanju formalnog, odnosno, umetnike vrednosti dobijenih uobliavanja, ime se libido sa pravog cilja transcendentne funkcije vodi na stranputicu isto estetsko-umetnikih problema uobliavanja. Opasnost elje za poimanjem je preenjivanje sadrajnog aspekta, koji se podvrgava intelektualnoj analizi i tumaenju, ime se gubi esencijalno simboliki karakter objekta. Do izvesne take, meutim, moraju se koristiti i ove stranputice, da bi se zadovoljili individualno preteno estetski ili intelektualni zahtevi. Ali neophodno je podvui opasnost obeju stranputica, poto precenjivanja uobliavanja proisteklih iz nesvesnog mogu biti vrlo velika na o d reenoj taki psihikog razvitka, zbog isto tako bezmernog potcenjivanja takvih produkata. Potcenjivan 3 e J e jedna od najveih prepreka u uobliavanju nesvesnog materijala; Ovde dolazi do izraaja itavo kolektivno potcenjivanje individualnih produkata: nita nije dobro ili lepo, to se ne uklapa u kolektivnu emu. Savremena umetnost poinje, dodue, da u ovom pravcu ini kompenzatorne pokuaje. Ono to nedostaje nije kolektivno priznanje individualnog produkta, ve njegovo subjektivno cenjenje, naime razumevanje njegovog smisaonog sadraja i njegove vrednosti za subjekt. Naravno da se oseanje nie vrednosti u odnosu na sopstveni produkt ne sree svuda; ne retko je situacija obrnuta, naime naivno i nekritino precenjivanje sa obligatnim zahtevom m kolektivnim priznanjem. Kada se prebrodi poetno, sporno oseanje nie vrednosti, ovo lako moe da se preobrati u svoju suprotnost, naime u isto tako veliko precenjivanje. U obrnutim sluajevima poetno precenjivanje esto se preobraava u obezvreivaku skepsu. Greka ovih procena krije se u nesamostalnosti i nesvesnosti individue, koja je ili jedino u stair

nju samo da odmerava po kolektivnim merilima ili j e zbog inflacije sopstvenog ja uopte izgubila m o g u nost procene. Jedan put izgleda da je reguliui princip drugog: oba puta nalaze se u meusobnoj kompenzatornoj vezi. Iskustvo daje za pravo ovoj formuli. U k o liko su u sadanjem momentu ve mogui uopteni zakljuci, potrebno je estetsko uobliavanje smisaonog poimanja i razumevanje estetskog uobliavanja. Time se dopunjuju obe tendencije ka transcendentnoj funkciji. Prvi koraci na oba puta slede isti princip: svest pozajmljuje svoje izraajno sredstvo nesvesnom s a draju; vie od toga svest ne sme da prui da ne bi nesvesne sadraje skrenula u smislu pravca svesti. Sto se tie forme i sadrine, voenje treba koliko j e mogue prepustiti doseanjima zavisnim od nesvesnog. Ova situacija znai omalovaavanje svesnog gledita koje se osea kao neto vrlo neprijatno. Ovo se lako moe razumeti ako se predoi kako se obino prezentuju sadraji nesvesnog, nstme kao stvari koje su ve po svojoj prirodi slabe da bi prekoraile prag svesti, ili kao inkompatibilnosti koje se iskljuuju iz raznoraznih razloga. To su najee delom nepoeljni, delom neoekivani iracionalni sadraji, ije nezapaanje ili potiskivanje izgleda bez daljnjega razumljivo. Samo mali. deo sadraja je od neuobiajene vrednosti, posmatrano ili sa kolektivnog ili sa subjektiv nog gledita. Sadraji, koji su kolektivno bezvredni, mogu biti, posmatrani sa individualnog gledita, od najvee vrednosti. Ova injenica se ispoljava pomou afektivnog naglaska, svejedno da li se ovaj od strane subjekta osea kao pozitivan ili kao negativan. I drutvo je pocepano u odnosu na prijem novih i nepoznatih ideja koje se pribliuju njegovoj emocionalnosti. Svrha poetne procedure je nalaenje oseajno naglaenih sadraja, poto se uvek radi takvim situacijama gde se jednostranost svesti sudara sa otporom sfere instinkata. Oba puta principijelno se razdvajaju tek onda kada jednom postane merodavan estetski aspekt a

164

drugom intelektualno-moralni. Idealan sluaj bila bi ravnomerna paralelnost ili ritmina alternacija obe mogunosti. Izgleda da je jedva mogue jedno bez drugog ali se u praksi ipak sree: na raun smisla elja za uobliavanjem grabi svoj predmet, ili elja za poimanjem prerano iskljuuje uobliavanje. Nesvesni sadraji ele najpre da se jasno pojave, to im je mogue samo kroz uobliavanje i tek posle ovoga da doive procenu, kada se raspolae sa svim iskazima. Iz ovog razloga ve j e Frojd sadrinu snova iskazivao tako rei u obliku slobodnih asocijacija, pre nego to je tumaena. U svim sluajevima nije dovoljno da se razjasni samo misaoni kontekst sadrine nekog sna. esto se namee potreba da se nejasni sadraji moraju razjasniti pomou vidljivih uobliavanja. Ovo moe da se sprovede pomou crtanja, slikanja i modeliranja. Cesto su ruke u stanju da odgonetnu ono oko ega se uzalud trudio razum. Naime, preko uobliavanja u budnom stanju san se dalje i potpunije sneva, tako da se poetna, neuhvatljiva izolovana sluajnost integrie u sferu celokupne linosti, iako u poetku to moe subjektu ostati nesvesno. Time se zadovoljava estetsko uobliavanje i odustaje od toga da se otkriva neki smisao. Ponekad iz toga kod pacijenta nastaje sumanutost da je umetnik naravno neotkriveni. Zelja za poimanjem, koja odustaje od briljivog u o bliavanja, javlja se sa svojim zahtevom ve na p o etku asocijacije i zbog toga nema dovoljnu podlogu. Meutim, sa izvesnim izgledima na uspeh ova moe poeti tek uz neki uoblieni produkt. to je manje uoblieno ishodnog materijala, tim je vea opasnost da razum ne bude odreen empirijskom datou, ve teorijskim i moralnim predrasudama. Poimanje, emu se i radi na ovom stupnju, sastoji se od konstrukcije smisla, koji izgleda da se hipotetino nalazi u pra-doseanju. Jasno je da se ovakva procedura opravdano moe sprovesti samo onda, kada za to postoji dovoljan m o tiv. Isto tako nesvesnom se moe prepustiti vodstvo samo onda kada u nesvesnim sferama lebdi elja za 165

vodstvom. Meutim, ovo j e sluaj samo onda kada se svest na neki nain nalazi u nevolji. Kada se, sreom, uspe da se uoblii nesvesni sadraj i razume smisao uoblienog, onda se postavlja pitanje, kako se sopstveno Ja odnosi prema ovakvoj situaciji. Tada zapoinje obraunavanje izmeu sopstvenog Ja i nesvesnog. To je drugi i vani deo procedure, pribliavanje suprotnosti i nastajanje i uspostavljanje neeg treeg: transcendentne funkcije. Na ovom stupnju nesvesno vie nema vodstvo, ve sopstveno Ja. Ovde se neemo uputati u definisanje individualnog Ja, ve emo ga ostaviti u njegovoj banalnoj stvarnosti kao onaj kontinuirani centar svesti, ije je prisustvo osvedoeno jo iz dejih dana. Nasuprot njemu stoji psihiko injenino stanje, produkt koji svoju egzistenciju ima da zahvali uglavnom nesvesnim zbivanjima, tako da se nalazi u izvesnoj suprotnosti prema Ja i njegovim tendencijama. Ovo gledite je bitno za svako razraunavanje sa nesvesnim. Ja u odnosu na nesvesno treba smatrati jednakovrednim i vice versa. Ovo predstavlja neophodno upozorenje, poto isto kao to svest civilizovanog oveka ima ograniujui uticaj na nesvesno, tako i prepoznato nesvesno esto moe imati upravo opasno dejstvo na sopstveno Ja. Kao to Ja u prvom sluaju potiskuje nesvesno, tako isto osloboeno nesvesno moe Ja gurnuti u stranu i nadvladati u psihikom ivotu. Opasnost se sastoji u tome da svesno izgubi prisebnost, to jest da vie ne moe odbraniti svoju egzistenciju od navale afektivnih faktora, situacija koja se, inae, ee sree u poetku izofrenije. Ova opasnost ne bi postojala ili bi bila prisutna u vrlo malom obimu, kada bi se obraunavanje sa nesvesnim moglo osloboditi dinamike afekata. Ovo se po pravilu pokuava da postigne pomou estetizacije ili intelektualizacije suprotne pozicije. Meutim, razraunavanje sa nesvesnim mora biti svestrano, poto se kod transcendentne funkcije ne radi deliminom procesu, koji moe proticati uslovno, ve celovitom zbivanju, u koje su ukljueni svi aspekti ili, bolje, u koje treba da budu ukljueni. Afekat stoga mora biti

166

ukljuen u svojoj punoj vrednosti. Estetizacija i intelektualizacija su, dodue, izvanredno oruje protiv preteih afekata, ali ih treba upotrebiti samo tamo gde se radi vitalnoj ugroenosti, a ne da bi se jevtino izbegla neka obaveza. Zahvaljujui Frojdovom uvidu u terapiji neuroza obraa se panja postojanju emocionalnog faktora u punom opsegu, to jest, linost se kao celina uzima ozbiljno, to vai za obe strane, kako za pacijente tako i za lekara. U kojoj meri se ovaj drugi sme zakloniti iza paravana teorije, ostaje delikatno pitanje subjektivne ocene. U svakom sluaju leenje neuroza nije psiholoko banjsko leenje, ve obnavljanje linosti, pa prema tome svestrana mera koja zadire u sva podruja ivota. Razraunavanje sa suprotnom pozicijom je ozbiljna stvar, od koje obino vrlo mnogo zavisi. Ozbiljno primanje druge strane predstavlja bezuslovni zahtev ovog razraunavanja. Samo na taj nain mogu regulacioni faktori imati uticaj a na delanje. Ozbiljno shvaanje stvari ne znai i bukvalno shvaanje, ve neto kao dodeljivanje kredita nesvesnom, kome se na taj nain otvara mogunost kooperacije umesto automatskog ometanja svesti. Kod razraunavanja nije samo opravdano gledite sopstvenog Ja, ve se i nesvesnom priznaje odgovarajui autoritet. Razraunavanje, dodue, vodi sopstveno Ja, ali se i nesvesnom preputa re audiatur et altera pars. Nain kako se moe voditi ovo razraunavanje najbolje se moe pokazati na oriim sluajevima gde se vie ili manje jasno razaznaje drugi glas. Ovim ljudima je tehniki vrlo jednostavno da pismeno fiksiraju drugi glas i da na njegove iskaze odgovore sa gledita sopstvenog Ja. To izgleda tako, kao kada doe do dijaloga izmeu dve ravnopravne osobe, u kome svaka priznaje drugoj neki vaei argumenat i zbog toga smatra da je vredno truda, pomou temeljnog uporeivanja i diskusije, meusobno usaglasiti ili jasno razgraniiti suprotna gledita. Ali, kako je retko neposredno otvoren put ka slaganju, po pravilu dolazi do trajnijeg konflikta, koji zahteva rtve sa

167

obe strane. Jedna takva rasprava moe isto tako da usledi izmeu lekara i pacijenta, pri emu lekaru lako zapadne uloga advocatus diaboli. Uasno je videti kako je ovek malo u stanju da uvai argumenat drugog, iako je ova sposobnost neophodni osnovni uslov svake ljudske zajednice. Sa ovom optom tekoom mora da rauna svako ko namerava da zapone raspravu sa samim sobom. U istoj meri u kojoj ne uvaava drugog ne priznaje hi pravo egzistencije drugog u samome sebi i vice versa. Sposobnost za unutranji dijalog je merilo spoljanje objektivnosti. Ma kako jednostavna moe biti rasprava u sluaju unutranjeg dijaloga, tako nesumnjivo komplikovana izgleda ova u onom drugom sluaju, gde p o stoje samo slikovni produkti, koji za znalca predstavljaju reit govor ali onome ko ne razume izgledaju kao gluvonemost. U odnosu na ovakve slikovne uoblienosti Ja mora preuzeti inicijativu i postaviti pitanje: Kako deluje ovaj znak na mene? Faustovsko pitanje moe izmamiti odgovor koji rasvetljava mnoge probleme. Sto je ovaj neposredniji i prirodniji, tim je vredniji, posto neposrednost i prirodnost garantuju najpribliniju celovitost reakcije. Pri tom se uopte ne postavlja bezuslovan zahtev da razraunavanje bude svesno u svim svojim detaljima. Naime, esto celovita reakcija ne nalazi one duhovne preduslove, nazore i pojmove koji omoguuju jasno shvatanje, U ovom sluaju moramo se zadovoljiti oseanjima, koja su nema ali puna slutnji, koja se javljaju umesto shvatanja, a znatno su vrednija od visprenog askanja. Ovo natezanje argumenata i previranje afekata predstavlja transcendentnu funkciju suprotnih parova. Protustavljanje jedne pozicije drugoj predstavlja energetski napon koji stvara neto ivo, tree, to nije logiko mrtvoroene shodno naelu: tertium non datur, ve napredovanje iz suspenzije izmeu suprotnosti, ivoroenost, koja dovodi do novog stupnja bitisanja, do nove situacije. Transcendentna funkcija ispoljava se kao svojstvo priblienih suprotnosti. Sve

168

d o k su meusobno udaljene naravno u cilju izbegavanja konflikta one ne funkcioniu i predstavljaju mrtvo primirje. Bilo kako da u individualnom sluaju izgledaju suprotnosti, u osnovi uzev uvek se radi svesti zagrienoj i zabasaloj u jednostranost a suoenoj sa slikom instinktivne celine i slobode. To je prizor antropoida i arhainog oveka sa njegovim navodno nesputanim nagonskim ivotom i s druge strane njegov mnogostruko pogreno shvatani duhovni svet nazora k o j i se, kompenzujui i korigujui nau jednostranost, pomalja iz tame i pokazuje nam kako i gde smo se psihiki obogaljili i udaljili od osnovnog plana. Ovde se moram zadovoljiti samo prikazivanjem spoljne forme i mogunosti transcendentne funkcije. Dalji zadatak od veeg znaaja bio bi opisivanje sadraja transcendentne funkcije. U ovom pravcu ve postoji bogat materijal. Ipak jo nisu savladane sve tekoe oko njihovog prikazivanja. Naime, potreban j e jo itav niz prethodnih radova da bi se stvorila pojmovna osnova, na kojoj bi bilo mogue shvatljivo i zorno prikazivanje ovih sadraja. Na alost, stekao sam iskustvo da nauna publika jo nije u stanju da prati ovakva psiholoka razmilj an ja i razmatranja, pri emu se jo uvek dodaju primese ili linog stava ili filozofsko-intelektualnih predrasuda, koje onemoguuju smislenu procenu psiholokih povezanosti, l i n a zainteresovanost uvek procenjuje subjektivno, pri emu ova oglaava nemoguim sve ono to ne vai za nju ili ono to ne zna. Lina zainteresovanost je zbog toga nesposobna da uvidi da ono to vai za nju uopte ne vai za nekog drugog oveka sa drugaijom psihologijom koji ivi u drugaijim prilikama. Jo smo beskonano udaljeni od jedne opte vaee eme objanjavanja koja bi obuhvatala sve sluajeve. Kao velika prepreka psiholokog sporazume van ja pokazala se radoznalost da se sazna da li j e izneto psiholoko stanje istinito ili tano. A k o izlaganje nije iskrivljeno ili ak, moda, lano, onda je injenino stanje, onakvo kakvo jeste, prihvatljivo i d o kazuje svoje vaenje pomou svoje egzistencije. Da

169

li je ravno stopalo istinit ili taan pronalazak volje stvaraoca? Isto tako je detinjasto predubeenje ulozi koju u ivotu psihe igraju mitoloke pretpostavke. Poto nisu istinite, one ne bi mogle tako se smatra da nau mesta u naunim objanjenjima. Mitologemi egzistiraju i onda kada se njihovi prividni iskazi ne mogu prekriti naim nemerljivim pojmom istine. Kako razraunavanje sa suprotnom pozicijom ima celoviti karakter, iz ovoga se ne moe nita iskljuiti. Sve je podlono diskusiji, ak i onda kada su samo delii pristupani svesti. Svest se stalno proiruje ili bolje reeno moe biti proirena do tada nesvesnim sadrajima, kada bi se malo potrudila oko njihove integracije. To, naravno, nije uvek sluaj. I kad se raspolae sa dovoljno inteligencije da se razume postavljanje pitanja, ipak nedostaje hrabrosti i samopouzdanja ili je ovek duhovno i moralno isuvie trom ili isuvie kukavica da uini odreeni napor. Ali gde postoje potrebni preduslovi, tamo transcendentna funkcija ne samo da predstavlja korisnu dopunu psihoterapijskog postupka, ve pacijentu omoguuje prednost koja nije za potcenjivanje, i to da sopstvenim snagama dade znaajan prilog lekarevim nastojanjima i da u istoj meri ne bude, esto na poniavajui nain zavisan od lekara i njegovih m o gunosti. To j e put osloboenja pomou sopstvenih napora i put hrabrosti da nae samoga sebe.

III

OPTE TEORIJI KOMPLEKSA

OPSTE TEORIJI KOMPLEKSA

174

Moderna psihologija ima neto zajedniko sa m o dernom fizikom, to jest da se njenoj metodi pridaje vei spoznajni znaaj nego njenom predmetu prouavanja. Naime, njen predmet, psiha, je tako b e z d a no raznovrsna, neodreena i neograniena, da su o d reenosti koje iz nje slede nuno nejasne, dok su n a suprot tome odreenosti koje proizlaze iz naina p o smatranja i iz njih izvedenih metoda, poznate veliine ili bi bar trebalo to da budu. Psiholoko istraivanje polazi od ovih empirijski ili arbitrarno odreenih faktora i posmatra psihu u promenama uprava ovih veliina. Zbog toga se psihiko pojavljuje kao poremeaj neke od metoda pretpostavljenog, verovatnog naina ponaanja. Princip ove procedure je cum grano salis prirodno-nauni postupak uopte. Bez daljnjega je jasno da u ovim uslovima tako rei sve zavisi od metodoloke pretpostavke i da ova uglavnom iznuava rezultat, i ako ovome u izvesnoj meri odgovara pravi predmet saznanja, ali se pri tome ne ponaa tako kao to bi se ponaao kao autonomno bie u prirodnoj neometanosti. Zbog toga j e upravo u eksperimentalnoj psihologiji, a pre svega u psihopatologiji, ve odavno poznato da izvesni e k s perimentalni poredak neposredno ne obuhvata psihiki proces, ve da se izmeu ovoga i eksperimenta uvlai izvesna psihika uslovnost, koja bi se mogla obeleiti kao eksperimentalna situacija. Ova psihika
P] Pristupno predavanje, odrano na Kantonskoj tehnikoj visokoj koli 5. maja 1934.

situacija moe u datom sluaju ceo eksperiment da dovede u pitanje, zbog toga to asimiluje kako sled eksperimentalnog postupka tako i njegovu osnovnu nameru. Pod asimilacijom se podrazumeva stav ispitivane osobe, koja pogreno tumai eksperimenat, pri emu u poetku postoji nesavladiva tendencija da se smatra da je eksperimenat recimo provera inteligencije ili pokuaj da se indiskretno zaviri iza kulisaOvakav stav zamagljuje postupak koji se nameravao obuhvatiti eksperimentom. Ovakva iskustva steena su preteno kod asocijativnog eksperimenta i ovom prilikom je otkriveno da je ono to je bila namera metode, naime utvrivanje prosene brzine reagovanja i kvaliteta reakcije, relativno sporedan rezultat naspram vrste i naina kako je metoda ometana autonomnim ponaanjem psihe, odnosno preko asimilacije. Pri tome sam, naime, otkrio oseajno naglaene komplekse, koji su prethodno uvek registrovani kao reaktivna greka. Otkrivanje kompleksa, kao i asimilacionih fenomena koje ovi prvi uzrokuju, jasno j e pokazalo kako je stajalo na staklenim nogama staro shvatanje, koje potie jo od Kondijaka (Condillac) 2 , da se psihika zbivanja mogu istraivati izolovano. Ne postoji nijedno izolovano psihiko zbivanje, kao to nema ni izolovanih ivotnih procesa; u svakom sluaju jo nije otkriven nain da se ovi eksperimentalno izoluju 1 Samo posebno treniranoj panji i koncentraciji uspeva da na izgled jedan psihiki proces izdvoji onako kako odgovara eksperimentalnoj svrsi. Meutim, ovo j e opet eksperimentalna situacija, koja se od prethodno opisane razlikuje samo u tome to ovaj put svest preuzima ulogu asimilirajueg kompleksa, dok
2 Etienne Bonnot de Condillac, francuski filozof i nacionalni ekonomista, 17151780. On je irio Lokove ideje u Francuskoj a svojim spisima rait des systemes <1749) i Traite des sensations (1754) zapravo je postao osniva senzualizma. 8 izuzetak od ovog pravila su procesi raenja izoiovanih delova tkiva, koji se. u cilju odravanja ivota, uvaju u hranljivoj tenosti.

174

su to u ranijem sluaju bili vie ili manje nesvesni kompleksi oseanja nie vrednosti. Ovim vrednost eksperimenta principijelno ni u kom sluaju nije dovedena u pitanje, ve samo kritiki ograniena. Na podruju psiholokih zbivanja, kao na primer ulnih opaaja ili motornih reakcija, zbog oigledno bezazlene eksperimentalne namere nadvladava isti refleksni mehanizam, i uopte ne dolazi do asimilacije ili j e ova oskudna, to bitno ne ometa eksperiment. Meutim, drugaije je u p o d ruju komplikovanih psihikih zbivanja, gde ve pravila eksperimenta ne dozvoljavaju ogranienja na sasvim odreene mogunosti. Ovde, gde zbog specifinih ciljeva otpada i odreena sigurnost, nailaze neodreene mogunosti, koje u datom sluaju ve u poetku dovode do eksperimentalne situacije, koju oznaavamo kao konstelacija. Ovim pojmom izraava se injenica da se pomou spoljne situacije pokree odreeni psihiki proces, koji se sastoji od skupa i spremnosti izvesnih sadraja. Izraz on je konstelovan kazuje da odreena osoba poseduje oekivanu spremnost, zbog koje e reagovati na sasvim odreeni nain. Konstelacija je automatski proces, koji nailazi nevoljno i koga niko kod sebe samog ne moe spreiti. Konsteliui sadraji su odreeni kompleksi, koji poseduju sopstvenu specifinu energiju. Ako je aktuelni eksperimenat asocijativni test, onda po pravilu na tok eksperimenta kompleksi upliviu u velikoj meri, pri emu dovode do ometenih reakcija ili, u redim sluajevima, zbog sopstvene zatite, dovode do odreenog naina reagovanja, koji se, meutim, prepoznaje po tome to vie ne odgovara smislu stimulusne rei. Obrazovane i osobe jake volje mogu da, pomou govorno-motorne spretnosti, smisao stimulusne rei zasene sa kratkim vremenom reakcije, tako da ih ova uopte ne dotakne. Ovo, meutim, uspeva samo u takvim sluajevima gde j e neophodno da se sauvaju stvarno teke, line tajne. Samo malom broju ljudi data je Taljeranova vetina da reima prikriju misli. Neinteligentni ljudi, a meu ovima p o sebno ene, tite se pomou takozvanih vrednosnih 175

predikata, to esto prua vrlo kominu sliku. V r e d nosni predikati su naime oseajni atributi kao lepo, dobro, vredno, slatko, prijatno itd. U razgovoru se n e retko zapaa kako j e nekim ljudima sve interesantno, draesno, dobro i lepo, na engleskom fine, marvellous, grand, splendid a posebno fascinating, ime ili p r e krivaju unutranju ravnodunost ili osnovni predmet razgovora dre na sigurnom odstojanju. Najvei broj ispitanika nije u stanju da sprei da njihovi k o m pleksi izdvoje neku od stimulusnih rei i da ovu o b e lee sa nizom simptoma, pre svega sa produenim vremenom reakcije. Ovi eksperimenti mogu se d o v e sti u vezu i sa elektrinim merenjem otpora koje je u ovom smislu prvi primenio Veragut (Veraguth) 4 , pri emu takozvani psihogalvanski refleksni fenomen prua dalje indicije za kompleksom ometene reakcije. Asocijacijski eksperimenat je uopte interesantan utoliko to ovaj, kao nijedan drugi slian psiholoki pokuaj, prikazuje situaciju dijaloga sa priblino egzaktnim odreivanjem mera i kvaliteta. U m e sto pitanja u odreenom obliku reenice postoji n e o dreena, mnogoznana i stoga nelagodna stimulusna re a umesto odgovora reakcija u jednoj rei. P o m o u tanog osmatranja reakcijskih smetnji obuhvata se i registruje injenino stanje, koje se esto glatko previa u obinom razgovoru i na taj nain se o m o guuje stvaranje zakljuaka, koji nagovetavaju n e izgovorenu pozadinu, zapravo onu spremnost ili k o n stelaciju, koju sam pomenuo prethodno. Ono to se deava u asocijacijskom eksperimentu, odvija se i u svakom razgovoru izmeu dva oveka. Tu i tamo p o stoji eksperimentalna situacija, koja u datom sluaju konstelie komplekse koji asimiluju predmet razgovora ili situaciju uopte, ukljuujui i sagovornika. Na taj nain razgovor gubi objektivni karakter i svoju pravu svrhu, pri emu konstelacija kompleksa ometa namere sagovornika i, u zavisnosti od prilika, ak mu stavlja drugaije odgovore u usta, kojih se kasnije vie ne moe setiti. Ova situacija ima svoju praktinu primenu u kriminalistikom unakrsnom is4

Das psychogalvanische

Reflexphdnomen.

176

pitivanju. U psihologiji to je takozvani eksperimenat ponavljanja, koji otkriva i lokalizuje praznine seanja. On se sastoji u tome to se, na primer, posle stotinu reakcija ispitivana osoba zapita ta j e odgovorila na pojedine stimulusne rei. Praznine ili falsifikati seanja sreu se sa prosenom pravilnou uvek u podrujima kompleksima ometenih asocijacija. Do sada namerno nisam govorio prirodi k o m pleksa, ve utke pretpostavljao njihovo poznavanje. Re kompleks u psiholokom smislu ipak j e p r o drla u svakodnevni nemaki i engleski jezik. Danas svako zna da ovek ima komplekse. Meutim, manje je poznato da kompleksi imaju nas, ali je ovo teorijski tim vanije. Naivna pretpostavka jedinstvu svesti, za koju se dri da je istovetna sa psihom, i supremaciji volje, ozbiljno je dovedena pod sumnju zbog postojanja kompleksa. Svaka konstelacija k o m pleksa dovodi do ometanja stanja svesti. Probija se jedinstvo svesti dok je vie ili manje oteana ili ak onemoguena intencija volje. esto je kao to smo videli znatno ugroeno i pamenje. Stoga k o m pleks mora biti neki psihiki faktor koji, energetski reeno, poseduje vrednost koja povremeno prevazilazi vrednost svesne namere, inae uopte ne bi bila mogua ovakva naruavanja ustrojstva svesti. U stvari, aktivni kompleks nas momentano premeta u stanje gubitka slobode, stanje prisilnog miljenja i radnji, za koje bi se mogao koristiti pravniki pojam ograniene uraunljivostL Sta je, zapravo, nauno reeno oseajno naglaeni kompleks? On je slika odreene psihike situacije, koja je ivahno oseajno naglaena a osim toga j e ihkompatibilna sa habituelnim stavom ili situacij o m svesti. Ova slika je od jake unutranje zatvorenosti, ima svoju sopstvenu celovitost a pored toga raspolae relativno visokim stepenom autonomije, to jest ova j e samo u maloj meri podreena dispoziciji svesti i stoga se u prostoru svesti ponaa kao oivljeno corpus alienum. Kompleks se obino moe p o tisnuti sa neznatnim naporom volje, ali ne i otkloniti tako da se ovaj, u pogodnoj prilici, ponovo ne vrati
12 Jung, Odabrana dela, I

sa prvobitnom snagom. Neka eksperimentalna istraivanja izgleda da ukazuju na to da krivulja intenziteta ili aktivnosti kompleksa ima talasasti karakter, sa talasnom duinom od sati, dana ili nedelja. Ovo vrlo komplikovano pitanje ipak je jo sasvim nerazjanjeno. Zahvaljujui radovima francuske psihopatologije, a naroito zaslugama Pjera Zanea (Janet), danas imamo uvida u opsenu mogunost rascepa svesti. Zaneu kao i Morton Princu (Prince) j e polo za rukom da dovede do etvorostrukog ili petostrukog rascepa linosti, pri emu se ispostavilo da svaki deo linosti ima njemu svojstveni komad karaktera i svoje posebno pamenje. Ovi delovi egzistiraju relativno nezavisno jedan pored drugog i svakog trenutka mogu se meusobno smenjivati, to jest svaki deo p o seduje visoki stepen autonomije. Moji zakljuci u o d nosu na kompleks dopunjuju ovu, neto uznemirujuu sliku psihike mogunosti dezintegracije, jer u osnovi uzev nema principijelne razlike izmeu parcijalne linosti i kompleksa. Oboje imaju zajednike sve bitne karakteristike, sve do delikatnog pitanja parcijalne svesti. Parcijalne linosti imaju bez sumnje sopstvenu svest, ali da li su takvi psihiki fragmenti, kao to su kompleksi, sposobni da imaju i sopstveiiu svest, to je pitanje na koje jo uvek nema o d govora. Moram priznati da me je esto okupiralo ovo pitanje. Kompleksi se ponaaju kao kartezijanski avolii koje, izgleda, uveseljavaju nestaluci. Oni o veku ubacuju u usta pogrenu re, oduzimaju ime ba one osobe koju ovek treba da predstavi drugima, prouzrokuju kaalj upravo na najlepem i najtiem mestu muzikog koncerta, oni bukom proisteklom od saplitanja stolicu izdaju zakasnelog posetioca, koji je hteo da neprimetno zauzme svoje mesto. Oni d o vode do toga da se na pogrebu estita umesto izjavi sauee, oni su uzronici onih podmuklih i pakosnih dela koje je F. T. Vier (Vischer) hteo da pripie nevinim objektima, 5 oni su linosti, vrioci radnji naih
p. 418 (Ges, Werke VI).

Up Auch Einer. (Takoe i Jung. Psychologische Typer>,

178

snova, kojima smo nemono preputeni; oni su vilinsko bie. koje je u danskom folkloru tako pogrdno opisano u onoj prii sveteniku koji je hteo da dve vile podui oenau. One su se svim silama trudile da ispravno ponavljaju rei, ali ve u prvoj reenici nisu mogle drugaije da kau do: Oe na, koji nisi na nebesima. Shodno teorijskom oekivanju pokazalo se da su nepristupane uenju. Cum maximo salis grano nadam se da mi se nee zameriti na ovom metaforiziranju naunog problema. Ni sasvim trezvena formulacija kompleksnih fenomena ne moe zaobii upeatljivu injenicu autonomije kompleksa i to ova dublje prodire u sutinu skoro bih rekao biologiju kompleksa, utoliko vie i utoliko jasnije izranja njihov karakter psihike parcijalnosti. Psihologija snova pokazuje sa svom poeljnom jasnoom, kako kompleksi nailaze personificirano kada ih ne potiskuje inhibirajua svest, isto kao to je u folkloru opisan kuni duh, koji nou tumara po kui. Isti fenomen zapaamo u izvesnih psihoza, gde kompleksi postaju glasni i pojavljuju se kao glasovi, koji imaju izrazito lini karakter. Danas se moe smatrati sigurnom hipoteza da su kompleksi otcepljene parcijalne psihe. Etiologija njihovog porekla je esto takozvana trauma, emocionalni ok i slino, kojim se otcepljuje komad psihe. Jedan od najeih uzroka svakako je moralni konflikt, ija je poslednja osnova u navodnoj nemogunosti da prihvati celinu ovekovog bia. Ova nemogunost pretpostavlja neposredno cepanje, nezavisno od toga da li to zna ili ne zna svest sopstvenog Ja. Po pravilu postoji ak izraena nesvesnost u odnosu na komplekse, to ovima, prirodno, jami utoliko veu akcionu slobodu. U ovakvim sluajevima pokazuje se njihova asimilaciona snaga u sasvim posebnoj meri, naime ukoliko nesvesnost u odnosu na k o m pleks ovome potpomogne u tome da asimiluje ak i Ja, iz ega nastaje trenutna i nesvesna promena linosti, koja se oznaava kao identitet kompleksa. Ovaj sasvim moderni pojam imao j e u srednjem veku drugaije ime: tada se zvao opsednutost. Ovo stanje se ne 179

zamilja tako bezazlenim, ali principijelno ne postoji razlika izmeu govornih omaki usled kompleksa i divljih blasfemija opsednutog. Radi se samo razlici u stepenu. Za ovo nam svakodnevni govor daje n a j bogatije priloge. Za kompleksnu emoeiju se kae: Sta je opet ulo u njega? Koji ga je avo spopao? itd. Pri tom se u ovim neto doteranim metaforama vie ne misli na njihov prvobitni smisao, koji se svakako Iako moe prepoznati, a osim toga neosporno ukazuje na to da primitivniji i naivniji ljudi ne psihologiziraju neprijatne komplekse kao mi, ve ih shvataju kao entia per se, to jest kao demone. K a sniji razvitak svesti stvorio je takav intenzitet k o m pleksa sopstvenog Ja odnosno svesti sopstvenog Ja, da je kompleks izgubio svoju prvdbitnu autonomiju bar u svakodnevnom govt>ru. P o pravilu se kae: Imam kompleks. Opominjui glas lekara govori h i sterinoj pacijentkinji: Vai bolovi nisu stvarni; vi samo uobraavate da vas boli. Strah od infekcije j e na izgled voljno uobrazenje bolesnikovo, u svakom sluaju se pokuava da se pacijent ubedi kako j e on sam sebi skuvao poparu, to jest sumanutu ideju. Nije teko sagledati kako moderno,, opte prihvaeno shvatanje problem tako tretira kao da je i z van svake sumnje sigurno da j e kompleks pronalazak i uobraenje pacijentovo, da ovaj uopte ne bi egzistirao da pacijent nije uloio napora da ga donekle namerno oivi. Nasuprot ovome neosporno j e da kompleksi poseduju znaajnu autonomiju, da organski neosnovani, tj. takozvani uobraeni bolovi isto tako bole kao i legitimni i da fobija od oboljenja n e ma ni najmanje sklonosti da se izgubi i onda kada sam bolesnik, njegov lekar i sva lica iz okoline izriito tvrde da se ne radi ni emu drugom do u o braenju. Ovde se susreemo sa interesantnim sluajem takozvanog apotropejskog naina shvatanja, koje lei na jednoj liniji sa antikim eufemistikim oznakama, za to - (gostoljubivo more) slui kao klasian primer. Kao to se erinije oprezno nazivaju eumenidama, dobronamernima, tako i moderna svest

180

shvata sve unutranje poremeaj ne faktore kao svoj u sopstvenu delatnost, jednostavno ih asimiluje. Prirodno da se ovo ne deava uz otvoreno priznanje apotropejskog eufemizma,, ve uz odreenu, isto tako n e svesnu tendenciju da se pomou davanja promenjenog imena irealizuje autonomija kompleksa. Pri tome svest postupa kao neko ko j e zauo sumnjiv um na gornjem spratu i hitro mugnuo u podrum, da bi tamo doao do zakljuka da uopte ne postoji p r o valnik i da je, posledino, i taj um ista uobrazilja. U stvarnosti ovaj oprezni ovek jednostavno'se nije tisuivao da poe na gornji sprat. Svakako da e za sada pruiti vrlo malo objanjenja to to bi strah trebalo da bude motiv koji daje povoda svesti da komplekse objasni kao sopstvenu delatnost. Kompleksi se pojavljuju kao takve sitnice, smene nitarije, da ih se ovek zapravo stidi i sve ini da ih prikrije. Ali kada bi stvarno bili tako nitavni, oni ne bi mogli da budu tako muni. Muno je ono to uzrokuje muku, dakle neto izrazito n e prijatno, to j e kao takvo eo ipso vano i stoga se mora smatrati vanim. Ali ono to je neugodno, isuvie rado se irealizuje, sve dok je to mogue. U tom sluaju izbijanje neuroze oznaava trenutak kada se primitivnim maginim sredstvima vie ne mogu p o stii apotropejski gestovi i eufemizam. Od ovog trenutka kompleks se smestio u svesne, povrne slojeve; on se vie ne moe zaobii i korak po korak asimiluje svest sopstvenog Ja, isto onako kao to je ranije svest pokuavala sa kompleksom. Na kraju iz ovoga nastaj e neurotska disocijacija linosti. Kroz takav razvitak kompleks pokazuje svoju prvobitnu jainu, koja u datom sluaju ak premaa i snagu kompleksa sopstvenog Ja. Tek u takvom sluaju je shvatljivo to sopstveno Ja ima svaku osnovu da u odnosu na komplekse sprovodi opreznu magiju imena, poto je neposredno jasno da se ja plaim onoga to preti da me neprijatno preraste. Meu l j u dima koji uopteno vae za normalne, postoji veliki broj takvih koji zadravaju skeleton in the cupboard, ija se egzistencija pod smrtnom kaznom ne

181

sme pomenuti pred njima: tako je veliki njihov strah od aveti koja stalno vreba. Svi oni koji se jo nalaze u stadijumu irealizacije kompleksa koriste podatak postojanju neuroze kao dokaz za to da se zapravo radi pozitivno boleljivim prirodama, kojima oni ne pripadaju. Kao da jedino bolesnici imaju pravo da budu bolesni! Tendencija da se kompleksi irealizuju pomou asimilacije, dokazuje ne njihovu nitavnost, ve naprotiv njihovu vanost. Ona je negativno priznanje instinktivnog straha primitivnog oveka od mranih, nevidljivih stvari koje same sebe pokreu. Ovaj strah se kod primitivnih javlja u stvarnosti sa tamom noi; ma kako da su kompleksi naglaeni danju, ipak nou tim jae podiu svoj glas i ometaju usnivanje ili bar tekim snovima ometaju spavanje. Kompleksi su predmeti unutranjeg iskustva i ne mogu se po s\'etlu dana sresti na ulicama ili javnim trgovima. Od kompleksa zavisi dobro i zlo linog ivota; oni su lari i penati koji nas oekuju na domaem ognjitu, iji se mir tako opasno glasno slavi i oni su gentle folk*, koji se neprijatno najavljuje u naim noima. Uostalom, sve dok zlo bie hvata samo blinje, ono ne vredi nita, meutim kada se srui na nas ovek mora biti lekar da bi saznao kakve uasne tetoine mogu biti kompleksi. ovek mora da sagleda kako se tokom decenija itave porodice upropauju moralno i fiziki, i kako neuporediva tragika i beznadena beda prate njihovo propadanje, da bi stekao potpuni utisak realnosti kompleksa. Tek tada je shvatljivo koliko je izlina i kako nenauna misao da ovek moe da uobrazi da ima kompleks. Ako bi se potrailo neko medicinsko poreenje, onda bi se kompleksi najpre mogli uporediti sa infekcijom ili sa malignim tumorima, poto oboje nastaju bez i najmanjeg udela svesti. Ovo poreenje svakako nije sasvim zadovoljavajue, poto kompleksi nisu sasvim bolesne naravi, ve svojstvene ivotne manifestacije psihe, bilo da su ove izdiferencirane ili primitivne. Zbog toga njihove neprevidive tragove sreemo kod svih naroda i u svim vremenima. Njih sadre i najstarija lite-

18.2

rarna dela; tako, na primer, Gilgame, ep sa neprevazienim majstorstvom, opisuje kompleks moi, a Knjiga Tobijina u Starom za vet u sadri priu erotikom kompleksu zajedno sa njegovim izleenjem. Opte raireno verovanje u duhove je direktni izraz strukture kompleksa nesvesnog. Kompleksi su naime ivi entiteti nesvesne psihe, ije postojanje i svojstva uglavnom moemo upoznati samo preko svesti. Nesvesno bi u stvari bilo, kao to je sluaj u Vuntovoj (Wundt) psihologiji, nita drugo do ostatak bledih, takozvanih tamnih predstava, ili a fringe of consciousness kako ga naziva Vilijam Dems (James), kada ne bi postojali kompleksi. Stoga je i Frojd postao pravi otkriva psiholokog nesvesnog, poto je istraio ova tamna podruja i nije ih jednostavno gurnuo u stranu kao eufemistiki umanjene omake. Via regia ka nesvesnom uostalom nisu snovi, kako on misli, ve kompleksi, koji su uzronici snova i simptoma. Ovaj put je manje kraljevski utoliko to kompleksima prokreni put pre nalii dombastoj i vijugavoj peakoj stazi, koja se esto gubi u ipraju i obino ne vodi u srce nesvesnog, ve pored njega. Strah od kompleksa je lo putokaz, poto ovaj uvek odvodi od nesvesnog i upuuje k svesti. K o m pleksi su neto tako neprijatno, da se niko ne moe ubediti u njihov zdravi smisao, da nagonska snaga sadrana u kompleksu moe znaiti i neto dobro. Svest je uvek ubeena u to da su kompleksi neto nepristojno i da ih na bilo koji nain treba eliminisati. Uprkos mnotvu dokaza svake vrste da se kompleksi sreu uvek i svuda, ne moe se postii da se ovi smatraju normalnim* manifestacijama ivota. Strah od kompleksa predstavlja najjau predrasudu, poto je sujeverni strah od nepovoljnog ostao netaknut od prosveivanja. Ovaj strah prilikom istraivanja kompleksa prouzrokuje znatan otpor, za ije savladavanje je potrebna prilina odlunost. Strah i otpor su putokazi koji stoje na via regia ka nesvesnom. Razumljivo da ovi, u prvoj liniji znae predubeenje onome na ta ukazuju. Nita nije prirodnije do iz oseanja straha zakljuiti da se radi 183

 neem opasnom, a iz oseanja otpora neemu odvratnom. To ini pacijent, to ini svet, to najzad ini i lekar, zbog ega je posledino prva medicinska teorija nesvesnog bilo uenje potiskivanju, koje j e p o stavio Frojd. Po o v o m gleditu, sudei po prirodi kompleksa, nesvesno se sastoji od inkompatibilnih tendencija, koje se potiskuju zbog svoje nemoralnosti. Ova konstatacija dokazuje mnogo bolje nego bilo ta drugo da je autor ovog shvatanja postupao isto empirijski, bez i najmanjeg upliva filozofskih premisa. nesvesnom bilo je govora dugo vremena pre Frojda. Filozofski ovaj pojam uveo j e ve Lajbnic prihvatili su ga Kant i Seling, a Karus (arus) ga je prvi put razradio u sistem, kome je sledio Eduard fon Hartman (von Hartmann), pod njegovim uticajem, sa vanim delom Filozofija nesvesnog. Prva medicinsko-psiholoka teorija nema niega zajednikog sa ovim pretpostavkama, isto toliko malo koliko i sa Nieom. Frojdova teorija je verno predstavljanje stvarno prisutnih iskustava steenih prilikom istraivanja kompleksa. Meutim, kako je ovo istraivanje dijalog izmeu dva oveka, prilikom formiranja shvatanja ne dolaze u obzir samo kompleksi jednog ve i onog drugog. Svaki dijalog koji zadire u podruja koja su branjena od straha i otpora, cilja na sutinu i tim to on jednom od njih daje povoda za integraciju svoje celovitosti, prinuava i drugog na potpunije zauzimanje stava, dakle isto tako na celovitost, bez koje zadnjemu ne bi uopte uspelo da razgovor vodi k onim od straha branjenim pozadinama. Jo nijedan istraiva, ma kako lien predrasuda i objektivan, nije u stanju da se ne obazire na sopstvene komplekse, poto i ovi uivaju istu autonomiju kao kompleksi drugih ljudi. On nije u stanju da se na njih ne obazire jer se oni na njega ne obaziru. Kompleksi pripadaju psihikoj konstituciji, koja je kod svake osobe apsolutno prejudicirana. Stoga konstitucija neumoljivo odluuje koje e psiholoko shvatanje proistei iz odreenog posmatraa. Ovo je neminovno ogranienje psiholokog posmatranja, koje konano vai

184

samo pod pretpostavkom linog poreenja posmatraa. Stoga psiholoke teorije u prvoj liniji formuliu psihiku situaciju, koja je nastala kroz dijaloge izmeu odreenog posmatraa i veeg broja posmatranih. Kako se dijalog uglavnom kree u podruju otpora kompleksa, tako i teorija poprima karakter kompleksa, to jest ona je u najoptijem smislu neprijatna, poto opet deluje na komplekse ljudi. Stoga sve postavke moderne psihologije nisu samo u objektivn o m smislu kontroverzne, ve su i razdraujue. One k o d ljudi prouzrokuju estoke reakcije u smislu o d o bravanja ili odbijanja, u podruju naunih diskusija emocionalne debate, dogmatske napade, lina vreanja itd. Pomou ovih injenica lako se moe sagledati da je moderna psihologija sa istraivanjem kompleksa otvorila psihiko tabuizirano podruje, iz koga p o tiu svakakve zebnje i nadanja. Podruje kompleksa j e pravo psihiko arite nemira, iji potresi su stvarn o znatni u tolikoj meri da nema izgleda da se dalje psiholoko istraivanje odvija u miru tihog naunog rada koji, naime, pretpostavlja odreeni nauni consensus. Psihologija kompleksa j e za sada jo beskrajn o udaljena od nekakvog sporazuma, ak mnogo dalje, kako mi se ini, nego to slute i pesimisti. Sa otkriem inkompatibilnih tendencija sagledan j e tek jedan sektor nesvesnog i pronaen je samo jedan deo izvora straha. Jo se moemo prise ti ti kakva se bujica negodovanja podigla kada su Frojdovi radovi postali opte poznati. Ova sloena reakcija prinudila je istraiva e na izolaciju, koja j e Frojdu i njegovoj koli donela zamerku dogmatizma. Svi psiholoki teoretiari na o v o m podruju izloeni su istoj opasnosti, poto se slue takvim predmetom koji pogaa u oveku ono nesavladivo, numinozno da upotrebimo spretan Otov (Otto) naziv. Tamo gde poinje podruje k o m pleksa, prestaje sloboda sopstvenog Ja, poto su k o m pleksi psihike snage, ija duboka priroda jo nije dokuena. Uvek kada se u istraivanju uspe da se

185

prodre dalje u pravcu psihikog tremenduma provocirae se kao i do sada reakcija kod ljudi isto kao i kod pacijenata, koji se iz terapijskog razloga podstiu da se bore protiv nedodirljivosti svojih kompleksa. Nain na koji sam izloio uenje kompleksima, nepripremljenom uvu zvui svakako kao opisivanje primitivne demonologije i psihologije tabua. Ova osobenost jednostavno dolazi otuda to j e egzistencija kompleksa, dakle otcepljeni psihiki fragmenti, o e vidni ostatak primitivnog duhovnog stanja. Ovo stanje je u visokom stepenu disocijabilno, to se, na primer, izraava u injenici to primitivni ljudi vrlo e sto smatraju da imaju vie, u jednom sluaju ak do est dua, a pored toga postoji jo bezbroj bogova i duhova kojima se ne samo, kao kod nas, pria, ve se obino radi vrlo upeatljivim psihikim iskustvima. Ovom prilikom eleo bih da napomenem da p o jam primitivan korist u smislu prvobitan a da pri tome ne mislim na vrednosni sud. A kada g o v o rim ostacima primitivnog stanja, time ne mislim da e to stanje neophodno posle kraeg ili dueg vremena dostii svoj kraj. Uopte ne bih mogao da navedem nijedan neosporni razlog protiv toga da e to stanje trajati do kraja oveanstva. U svakom sluaju do danas se nije bitno izmenilo, a sa svetskim ratom i od tada je to stanje nadaleko potencirano. Z b o g toga sam pre sklon da prihvatim hipotezu da k o m pleksi spadaju u normalne ivotne pojave i da predstavljaju strukturu nesvesne psihe. Kao to se vidi, zadovoljio sam se time da izloim bitne, osnovne injenice uenja kompleksima. Ali moram sebi da uskratim da ovu nepotpunu sliku dopunim izlaganjem problematike koja proistie iz egzistencije autonomnih kompleksa. Ovim su nabaena tri vana problema: terapijski, filozofski i moralni. Sva tri jo podleu diskusiji.

IV ZNAAJ KONSTITUCIJE I NASLEA ZA PSIHOLOGIJU

Z N A A J KONSTITUCIJE I NASLEA Z A PSIHOLOGIJU Dananje nauno miljenje ne sumnja u to da individualna psiha u velikoj meri zavisi od fizioloke konstitucije, pa ak nije mali broj i onih koji ovu zavisnost smatraju apsolutnom. Ja ne bih iao tako daleko, ve smatram prikladnim, ako se psihi prizna relativna nezavisnost u odnosu na fizioloku konstituciju. Za ovo miljenje svakako da ne postoje striktni dokazi, ali isto tako malo se moe dokazati da se psiha nalazi u totalnoj zavisnosti od fizioloke k o n stitucije. Nikada se ne sme zaboraviti da j e psiha X, a konstitucija odgovarajue Y. Oboje su, uzev u o s novi, nepoznati faktori, koji tek od nedavna poinju da poprimaju oblik. Ali jo smo daleko od toga da makar i priblino razumemo njihovu sutinu. Iako je nemogue u individualnom sluaju u t v r diti veze izmeu konstitucije i psihe, ipak su vreni mnogostruki pokuaji, ali njihovi rezultati nisu nita drugo do nedokaljiva miljenja. Jedina metoda koja nas zasad moe dovesti do donekle pouzdanih rezultata je tipoloka metoda, koju j e Kremer primenio u odnosu na fizioloku konstituciju a ja u odnosu n a psiholoki stav. U oba sluaja metoda se temelji na velikom iskustvenom materijalu, u kome se individualne varijacije dalekoseno meusobno potiru, ali stoga utoliko jasnije izbijaju izvesni tipski osnovi i
t1] Objavljeno u: Die Wochenschrift 111/47 1929. Medizinische Welt, Arztliche

189

omoguuju konstrukciju idealnih tipova. Prirodno da se ovi idealni tipovi u stvarnosti nikada ne sreu isti, ve uvek samo kao individualne varijacije njihovog principa, isto kao to su kristali po pravilu individualne varijacije istog sistema. Fizioloka tipologija tei u prvoj liniji ka utvrivanju spoljnih fizikih znakova, zahvaljujui kojima se mogu klasifikovati individue i istraivati njihova ostala svojstva. Kremerova istraivanja su pokazala da fizioloka svojstva zadiru do u psihike uslovljenosti. Psiholoka tipologija u principu postupa isto. ipak njena polazna taka ne lei tako rei spolja, ve unutra. Ona ne tei utvrivanju spoljnih znakova, ve pokuava da pronae unutranje principe pro : senih psiholokih stavova. Dok fizioloka tipologija, da bi dospela do svojih rezultata, u sutini mora da primeni metodiku prirodnih nauka, nevidljivost i ne merljivost psihikih zbivanja primorava primenu metodike humanistikih nauka, naime analitike kritike. Ovde se ne radi, kao to je naglaeno, principijelnoj razlici, ve samo nijansi, uslovljenoj razlinou polaznih taaka. Sadanji nivo istraivanja opravdava nadu da se rezultati, ve dobijeni na jednoj i drugoj strani, podudaraju u izvesnim bitnim osnovnim injenicama. Lino imam utisak da izvesni osnovni Kremerovi tipovi nisu tako daleko od izvesnih osnovnih psiholokih tipova koje sam ja postavio. Nije nerealno da bi se na ovim mestima mogao sagraditi most izmeu fizioloke konstitucije i psiholokog stava. to do toga jo nije dolo verovatno je zbog toga to su, s jedne strane, rezultati istraivanja jo vrlo mladi a, s druge, to su istraivanja sa psihikog aspekta mnogo tea i stoga nerazumljivija. Vrlo lako se moe postii zajednika platforma razumevanja fiziolokih obeleja kao vidnih, taktilnih i mernih veliina. Ali u psihologiji jo nisu raiena i utvrena ak ni znaenja pojedinih rei. Jedva da postoje dva psihologa koja bi se mogla sloiti oko znaenja pojma oseanje., a ipak se glagol oseati i imenica oseanje odnose na psihike i-

190

njenice, inae se za ovo nikada ne bi nala re. U psihologiji imamo posla sa po sebi odreenim, ali nauno teko prikazivim injenicama, sa stanjem saznanja koje otprilike odgovara onom srednjovekovnom prirodno-naunom; zbog toga u psihologiji svako zna bolje od onog drugog. Zapravo postoje samo miljenja nepoznatim injenicama. I zbog toga psiholog stalno pokazuje skoro nesavladivu sklonost da se grevito hvata za fizioloke injenice, jer se tamo nalazi u sigurnosti na izgled poznatog i odreenog. Nauka je upuena na odreenost verbalnih pojmova, stoga je psihologu u prvoj liniji osnovna briga da postavi granice pojmova i da izvesna psihika injenina podruja pokrije odreenim nazivima, ne v o dei rauna tome da li je neko imao ili nije imao kakvo drugo shvatanje znaenju tog naziva. Jedino na ta ima da pazi je pitanje da li se upotrebljeni naziv u svojoj optoj upotrebi uglavnom podudara sa psihikim injeninim podrujem koje je on obeleio tim nazivom. Pri tom se istraiva mora osloboditi tako uobiajene zablude, da naziv istovremeno i ne objanjava psihike injenice koje obuhvata. Naziv mora da mu toliko znai koliko obian broj, a njegov pojmovni sistem ne sme mu biti vie od trigonometrijske mree rasprostrte preko izvesnog geografskog podruja, ije su fiksne take praktiki dodue neophodne, teorijski meutim irelevantne. Psihologija mora jo da pronae svoj odreeni jezik. Kada sam pokuao da obeleim moje empirijski dobijene tipove psiholokih stavova, osetio sam ovu situaciju sa jezikom kao najveu prepreku, tako da sam nolens volens bio prinuen da postavim izvesne pojmovne granice i da uvedem nazive za ta podruja i to tako da ti nazivi po mogustvu potiu iz svakodnevnog govora. Ali time sam se neminovno izloio prethodno pomenutoj opasnosti, naime optoj predrasudi da naziv prejudicira sutinu. Iako je ovo nesumnjiv ostatak stare magije rei, ipak ovo nikoga ne uva od nesporazuma i stoga su mi esto zamerali: ali oseanje je ipak neto sasvim drugo.

191

Ovu na izgled trivijalnu okolnost pomenuo sam samo stoga to je ono, upravo zbog svoje trivijalnosti, jedna od najveih prepreka psiholokog istraivakog rada. Psihologija, kao najmlaa od svih nauka, jo pati od srednjovekovnog duhovnog stanja, li kome se ne prave razlike izmeu rei i injenica. Smatram da moram da iznesem ove tekoe, da bih naunom svetu objasnio nepoznatost i prividnu n e pristupanost kao i posebna svojstva psiholokog istraivanja. Tipoloka metoda stvara takozvane prirodne ^ klase (nijedna klasa nije prirodna!), koje su od velike heuristike vrednosti utoliko to sabiraju one individue, koje imaju zajednika spoljna obeleja ili zajednike psihike stavove i time doprinosi tanijem posmatranju i istraivanju. Konstituciono istraivanje daje psihologu izvanredno korisne kriterijume, kojima se prilikom istraivanja psihikih povezanosti moe eliminisati ili uzeti u obzir organski faktor. Ovo je jedno od najvanijih mesta sa kojim se ista psihologija sudara sa X organske dispozicije. Ali to nije jedino mesto. Postoji jo jedan faktor koji se za sada ne uzima u razmatranje u konstitucionom istraivanju. To je injenica da psihiki proces ne zapoinje sa individualnom svesti kao sa neim apsolutno novim, ve je mnogo pre ponavljanje od davnina uhodane i u modanoj strukturi nasleene funkcije. Psihika zoivanja su prisutna ispred, pored i iza svesti. Svest je interval u kontinuiranom psihikom zbivanju, verovatno vrhunac, koji zahteva posebno fizioloko naprezanje i stoga se uvek ponovo gubi u dnevnom ritmu. Psihiki procesi koji predstavljaju osnovu svesti za nas su automatske prirode i njihovo odakle i kuda nam je nepoznato. Jedino znamo da j e nervni sistem, posebno centri, uslov i izraz psihike funkcije i da ove nasleene strukture u svakoj novoj individui poinju iznova da nepogreivo funkcioniu tako kao to su inile odvajkada. Vrhovi ove delatnosti pojavljuju se samo u periodino ugasloj svesti. Kako su beskrajne varijacije individualne svesti, tako je jednolian osnovni temelj nesvesne psihe. Koliko

192

je uspelo da se dokui priroda nesvesnih procesa, ovi se svuda javljaju u zauujue identinom obliku, iako njihovi izrazi, manifestni posredstvom individualne svesti, isto tako mogu biti vrlo raznoliki. Na ovoj fundamentalnoj istovetnosti nesvesne psihe p o iva mogunost opteg ljudskog razumevanja, koja postoji izvan svih svesnih raznolikosti. Ovi zakljuci po sebi nemaju nita zauujueg; stvar postaje zapanjujua tek onda, kada se otkrije koliko j e i individualna svest proeta ovom jednorodnou. Dodue, u porodicama se esto sreu sluajevi zapanjujue jednorodnosti. First (Fiirst) j e publikovao sluaj majke i erke sa asocijacijskom konkordancom od 30 procenata (tampano u mojoj knjizi Diagnostische Assoziationsstudien), ali ovek je sklon da smatra neverovatnom mogunost opsene psihike podudarnosti izmeu udaljenih naroda i rasa. Meutim, stvarno se u podruju takozvanih fantastinih predstava sreu zapravo zauujue podudarnosti. Dodue, uinjeni su svi napori da se na nain Goble d Alvielovog (Goblet d'Alviella) Migration des symboles ova podudarnost mitskih motiva i simbola o b jasni pomou seoba naroda i prepriavanja. Ovo o b janjenje, koje naravno ima izvesnu vrednost, suprotno je injenici da u svako doba negde moe nastati neki mit, bez i najmanje mogunosti prenoenja predanja. Tako sam posmatrao jednog duevnog bolesnika koji je tako rei od rei do rei produkovao podui simboliki spoj, koji se nekoliko godina kasnije mogao proitati na Diterihovom (Dieterich) papirusu (sluaj je publikovan i u mome delu Wandlungen und Symbole der Libido). Poto sam video dovoljan broj ovakvih sluajeva, poljuljana je moja prvobitna ideja da je ovako neto mogue samo u okviru iste rase, i zbog toga sam istraivao motive snova istih Crnaca iz junih drava Severne Amerike. U ovim snovima sam naao motive iz grke mitologije, to mi je odagnalo svaku sumnju da se moglo raditi rasnom nasleu. Cesto su me optuivali za sujeverje prema nasleenim predstavama; nepravedno, poto sam izriito
U < June, Odabrana dela, I 1QQ

naglaavao da ove podudarnosti zapravo ne potiu od predstava, ve mnogo pre iz nasleene dispozicije da se opet tako reaguje kao to se uvek reagovalo. Ili se podudarnost osporavala zbog toga to je figura spasilac u jednom sluaju zec, u drugom ptica, u treem ovek, pri emu se zaboravlja ono to je j e d nom naivnom Indusu bilo tako upadljivo u engleskim crkvama, tako da je kod kue priao kako hriani gaje kult ivotinja, poto j e video toliko naslikane jagnjadi. Vrlo malo zavisi od imena, ve mnogo vie od povezanosti. Tako nita ne znai to j e dragulj < u jednom sluaju zlatan prsten, drugom kruna, u treem biser, u etvrtom itavo blago. Bitna j e ideja izvanredno skupe stvari koja se teko dobavlja a sasvim j e svejedno kako se ona lokalno oznaava. A psiholoki je bitno da u snovima, fantazijama i psihiki izvanrednim stanjima u svako doba ponovo mogu autohtono nastati i najudaljeniji mitski motivi i simboli, esto na izgled kao rezultat individualnog uticaja, predanja i podsticaja, ali ee i bez ovih. Ove prvobitne slike ili arhetipovi, kako sam ih nazvao, spadaju u osnovni temelj nesvesne psihe i ne mogu se objasniti pomou materijala lino steenog iskustva. Njihova celovitost ini onaj psihiki sloj koji sam oznaio kao kolektivno nesvesno. Postojanje kolektivno nesvesnog ne znai da je individualna svest liena pretpostavki. Naprotiv, ova j e u velikoj meri pod uplivom nasleenih pretpostavki, nezavisno od neizbenih uticaja sredine. Kolektivno nesvesno je psihiki ivot predaka unazad sve do prvih poetaka. Ono je pretpostavka i osnova svih svesnih psihikih zbivanja i stoga i uticaj koji u velikoj meri kompromituje slobodu svesti, poto j e stalno usmereno da sve svesne procese ponovo navede na stare puteve. Ovom objektivnom opasnou objanjava se izvanredan otpor svesti naspram nesvesnog. Meutim, ovde se ne radi Frojdovom seksualnom otporu, ve neemu daleko optijem, naime instinktivnom strahu od gubitka slobode svesti i potpadanja automatizmu nesvesne psihe. Za izvesne vrste ljudi ova opasnost na izgled lei u seksualnosti, pri

194

emu se plae da e tu izgubiti svoju slobodu, meutim za druge ona se nalazi u sasvim drugim podrujima, i to uvek tamo gde se osea izvesna slabost, dakle tamo gde se nesvesnom ne moe suprotstaviti visoki prag. Kolektivno nesvesno predstavlja drugu taku gde se ista psihologija suouje sa organskim datostima, gde ona mora, sa svom verovatnoom, da prizna nepsiholoko injenino stanje koje poiva na f i ziolokim osnovama. Kao to otelotvorenom psihologu nee poi za rukom da fizioloku' konstituciju svede na nazivnike individualne psihike etiologije. isto tako je nemogue fizioloki uslovljenu pretpostavku kolektivno nesvesnog objasniti kao individualnu tekovinu. Konstitucioni tip isto kao i kolektivno nesvesno su faktori koji su izvan slobodne volje svesti. Tako su konstitucione uslovljenosti i besadrajni oblici kolektivno nesvesnog realnosti, to u sluaju nesvesnog ne znai nita manje do da su njegovi simboli ili motivi isto tako realni faktori kao i konstitucija, koji se ne mogu niti odbaciti niti porei. Previanje konstitucije dovodi do bolesnih poremeaja. Zapostavljanje kolektivno nesvesnog ini to isto. Stoga u mojoj terapijskoj metodi glavnu panju usmeravam na pacijentovu vezu sa datostima kolektivno nesvesnog, poto mi je bogato iskustvo pokazalo da je isto tako vano izai na kraj sa nesvesnim kao i sa individualnom dispozicijom.

PSIHOLOKE DETERMINANTE COVEKOVOG PONAANJA

PSIHOLOKE DETERMINANTE COVEKOVOG PONAANJA Poto ovekova dua ivi u nerazdvojivom jedinstvu sa telom, psihologija se moe samo vetaki o d vojiti o d biolokih pretpostavki, a kako ove vae za ceo ivi svet a ne samo za oveka, one pruaju naunoj osnovi sigurnost koja prevazilazi onu, karakteristinu za psiholoki sud koji vai samo u podruju svesti. Stoga nije nikakvo udo kada se psiholog rado i esto hvata za sigurnost biolokog naina posmatranja i posuuje od uenja instinktima i od filozofije. Isto tako nije udno to postoji vrlo rasprostranjeno shvatanje, koje psihologiju smatra samo odeljkom fiziologije. Psihologija mora da prihvati postojanje obimnih koincidencija njenih injenica sa biolokim datostima, takoe i onda kada trai pravo autonomije svog istraivakog podruja. Psihiki faktori koji determiniu ovekovo ponaanje jesu u prvoj liniji instinkti kao motivisue snage psihikog zbivanja. S obzirom na protivurena m i ljenja u odnosu na prirodu instinkata, eleo bih jasno da podvuem ta podrazumevam pod vezom izmeu instinkata i psihe, i zato instinkte nazivam psihikim faktorima. Kada psihu naprosto identifikujemo sa ivim svetom, onda moramo prihvatiti egzistenciju psihikih faktora i kod jednoelijskih organizama. U o v o m sluaju instinkti bi bili neka
i1] Prvobitno izalo na engleskom pod naslovom: Factors Determining Human Behaviour u: Harvard Tercentenary Conference of Arts and Sciences, 1936 (1937).

199

vrsta psihikih organa, a produkovanje hormona od strane lezda imalo bi psihiku kauzalnost. Ako, nasuprot ovome, prihvatimo da je psihika funkcija propratna pojava na neki nain centralizovanog nervnog sistema, onda postaje sumnjiva prvobitno psihika priroda instinkata. Kako je povezanost sa mozgom verovatnija nego psihika priroda ivota uopte, karakteristinu prisilnost instinkta smatram izvanpsihikim faktorom, koji je, meutim, psiholoki znaajan utoliko to se njegove tvorevine mogu smatrati determinantama ovekovog ponaanja. Tano uzev u takvim okolnostima izvanpsihiki instinkt nije neposredni determiniui faktor ve one tvorevine, koje nastaju iz sadejstva instinkta i svagdanje situacije. Prema tome determiniui faktor bio bi modifikovan instinkt, to moda isto toliko znai kao razlika izmeu boje koju vidimo i objektivne talasne duine. Izvanpsihika injenica instinkta imala bi " l o g u iste drai; nasuprot ovome psihiki instinktivni fenomen bio bi asimilacija drai u ve postojeu psihiku kompleksnost, to ja oznaavam kao psihifikacija. Dakle, ono to bez ustruavanja nazivamo instinkt prema ovome bila bi jedna ve psihificirana datost izvan psihikog porekla.

a. opSta f e n o m e n o l o g i j a Prethodno skicirano shvatanje omoguuje razumevanje varijabilnosti instinktivnog faktora unutar opte fenomenologije. Psihificirani instinkt gubi u izvesnoj meri svoju jednoznanost, on gubi ak svoju bitnu karakteristiku, prisilnost, poto zapravo vie nije izvanpsihika, jednoznana injenica, ve modifikacija uslovljena sudarom sa psihikim datostima. Kao determiniui faktor instinkt je varijabilan i stoga sposoban za razliitu primenu. Bilo ta da je psiha, u svakom sluaju njenoj sutini pripada izvanredna sposobnost varijacije i transmutacije. Ma kako bilo jednoznano somatsko stanje razdraenja, koje se oznaava kao glad, isto toliko mogu 200

biti raznolike psihike konsekvence koje proistiu iz tog stanja. Ne samo da se na naj razliiti j e naine moe reagovati na injenicu ordinarne gladi, ve se sama glad moe manifestovati kao denaturisana, pa ak kao metaforina. Re glad ne samo da moemo koristiti u najrazliitijim obrtima, ve i samo glad moe poprimiti naj razliiti ja oblija, pri emu se kombinuje sa drugim datostima. Prvobitno jednostavna i jednoznana determinanta moe se manifestovati kao pohlepa uopte, kao nezadriva pohotijivost i nezasitnost u najrazliitijem pogledu, na primer kao gramzivost ili slavoljubivost. Glad, kao pravi izraz nagona samoodranja, sigurno da je jedan od najprvobitnijih i najjaih faktora koji upliviu na ovekovo ponaanje. ivot primitivnog oveka, na primer, mnogo vie i jae j e uplivisan ovim nagonom nego seksualnou. Glad na ovom stupnju znai A i O, i egzistenciju uopte. Znaaj instinkta odranja vrste, seksualnosti, ne mora da se posebno istie. Ogranienja obiajne i socijalne prirode, sve brojnija sa porastom kulture, d o vela su do, bar prolaznog precenjivanja koje se moe uporediti sa znaenjem vode u su vim pustinjama. Sladostrasna nagrada, koju je priroda zdruila sa inom ploenja, kod oveka, koji vie nema odreene periode parenja, primetna je skoro kao izdvojeni nagon. Ovaj nagon je udruen sa mnogim oseanjima i afektima, duhovnim i materijalnim interesima, i to u takvoj meri da su, kao to je poznato, ve injeni pokuaji da se itava kultura izvede iz njegovih komplikacija. Kao i glad tako i seksualnost u velikoj meri podlee psihifikaciji, koja prvobitno istu nagonsku energiju odstranjuje od bioloke upotrebe i preputa ie korienju u druge svrhe. Da su ovakva otcepljivanja uopte mogua, ukazuje na to da moraju postojati jo neke druge nagonske snage, dovoljno jake da promene seksualni nagon i da ga, bar delimino, odvrate od njegovog jednoznanog cilja. U ovome smatrati spoljne uzroke iskljuivim uzronikom nne mogue, poto bez unutranje spremnosti spoljni

201

uslovi deluju samo tetno. Samo druge instinktivne datosti mogu da se efikasno suprotstave nagonima. Stoga, kao treu nagonsku grupu hteo bih da izdvojim nagon aktivnosti, nagon koji funkcionie, moda ak oivljava zapravo onda, kada su zadovoljeni drugi nagoni. Pod p o j m o m aktivnosti podrazumevali bi se nagon za lutanjem, elja za promenom, nemir i nagon za igrom. Jedan dalji nagon, koji se odvaja od aktivnosti i koji je, koliko znamo specifino ljudske prirode, mogao bi se oznaiti kao nagon za refleksijom. Obino ne mislimo da je refleksija ikada bila instinktivna, ve za to asociramo svesno psihiko stanje. Reflexio znai savijanje prema natrag, a u psiholokoj upotrebi time se oznaava injenica da j e refleksni pro-' ces, koji dra prevodi u instinktivni tok, prekinut psihifikacijom. Psihiki procesi vre privlano d e j stvo na aktivni impuls proistekao iz drai zbog intervencije refleksije, tako da se ovaj pre svog pranjenja prema vani spolja skree u endopsihiiku delatnost. Reflexio j e savijanje ka unutra sa uinkom da umesto instinktivne reakcije nastaje niz sadraja ili stanja koja bi se mogla oznaiti kao razmiljanje ili prosuivanje. Na taj nain na mesto prisilnosti javlja se izvesna sloboda a na mesto predvidivosti relativna nesagledivost posledica. Instinkt refleksije sainjava sutinu i bogatstvo ovekove psihe. Refleksija precrtava proces razdraenja i njegov impuls prevodi u niz slika koje se k o nano, ako j e podstrek dovoljno jak, i reprodukuju. Reprodukcija se odnosi delom na ceo proces, delom j e rezultat unutranjeg toka. Ona se odvija u razliitim oblicima: ili kao neposredni govorni izraz ili kao izraz apstraktne misli, kao scenska radnja ili kao etiko ponaanje, kao nauni rad ili kao umetniki prikaz. Pomou nagona refleksije nadraajni proces se vie ili manje potpuno preobraa u psihike sadraje, drugim reima on postaje doivljaj prirodni proces preobraen u svesni sadraj. Refleksija je kulturni nagon par excellence, a njegova jaina se ogleda u samopotvrivanju kulture naspram iste prirode.

202

Nagoni po sebi nisu stvaralaki, poto su kao stabilne organizacije automatizovani. U ovome i instinkt refleksije nije nikakav izuzetak, poto stvaranje svesti po sebi jo nije stvaralaki in, ve prema okolnostima automatizovani proces. Prisilnost koja kod civilizovanog oveka pobuuje strah uzronik j e i onog karakteristinog straha od privoenja u svest, koji s e najbolje, ali ne iskljuivo, zapaa kod neurotiara. Iako je nagon, opte uzev, vrsto organizovani protok i stoga naginje neogranienom ponavljanju, ipak je oveku svojstvena snaga da, u pravom smislu te rei, stvara novo, kao to i prirodi uspeva da u dugim vremenskim razdobljima stvara nova oblija. Ne znam da li j e za ovo instinkt prava re. D o due govori se stvaralakom nagonu, poto se ovaj faktor bar dinamiki ponaa slino kao nagon. On j e prisilan kao i ovaj, ali nije opte proiren niti j e vrsta ni nasleena organizacija. Zbog toga smatram da j e pogodnije da se stvaralatvo oznai kao psihiki faktor nagonski sline prirode. On je dodue intenzivno povezan sa drugim nagonima, meutim, nije identian ni sa jednim od njih. Njegove veze sa seksualnou su mnogo diskutovani problem, a sa nagonom aktivnosti ima mnogo zajednikog, isto tako i sa nagonom za refleksijom. Ali on moe da potisne sve te nagone ili da se poslui njima sve do samounitenja individue. Stvaranje je isto toliko destrukcija koliko i konstrukcija. Rekapitulirajui elim da naglasim da se sa psiholokog gledita mogu izdvojiti pet glavnih grupa instinktivnih faktora: glad, seksualnost, aktivnost, refleksija i stvaralaki faktor. Nagoni su u krajnjoj osnovi izvanpsihike determinante. Sporni poloaj zauzima volja. Ona je nesumnjivo, kao i nagoni, dinamiki faktor. Problem volje skopan je sa filozofskim razmiljanjima, koja su opet, sa svoje strane, optereena razliitim premisama gledanja na svet. A k o se volja smatra slobodnom, onda je ova bezrazlona a u tom sluaju tome se vie nita ne moe rei. A k o se smatra determinisanom i

203

stavi u kauzalnu vezu sa instinktima, onda je volja epifenomenalan faktor od sekundarnog znaaja. Upravo zbog istog razloga afekte mogu samo da p o menem. Od dinamikih faktora treba razlikovati modalitete psihikih funkcija, koji u drugom pogledu upliviu na ovekovo ponaanje. Pre svega pomenuo bih pol, naslednu dispoziciju i ivotno doba. Ova tri faktora se pre svega podrazumevaju kao fizioloke datosti, ali su i psiholoki faktori, koji, kao i instinkti, podleu psihificiranju. Anatomska mukost, na primer, jo zadugo ne dokazuje psihiku mukost individue. Isto tako i psiholoki uzrast ne koincidira uvek sa fiziolokim. Sto se tie hereditarne dispozicije psiholoka superstruktura moe potisnuti determiniui faktor rase ili porodice. Mnogo ta to se smatra hereditetom u uem smislu, upravo j e neka vrsta psihikog kontagiona, koji se sastoji od prilagoavanja deje psihe na nesvesno roditelja. Ovim trima semifiziolokim modusima eleo bih da pridodam tri psiholoka. Kao prvi modus treba istai svesno i nesvesno. Za ponaanje individue ini veliku razliku da li njena psiha funkcionie preteno svesno ili nesvesno. Naravno radi se samo veoj ili manjoj svesnosti, poto j e totalna svest empirijski nemogua. Ekstremno nesvesno stanje psihe karakterie prevlast prisilnih, instinktivnih procesa, iz ega rezultuje nekontrolisana inhibicija ili odsustvo inhibicija sveg zbivanja. Psihiki protok j e protivurean i odvija se u odmenjujuim, aloginim suprotnostima. Pri tome se svest u sutini nalazi na stupnju snova. Nasuprot tome ekstremno stanje svesnosti karakterie poviena budnost, prevlast volje, hotimini racionalni tok zbivanja i skoro potpuno odsustvo instinktivnih determinacija. Pri tom se nesvesno nalazi na izrazito ivotinjskom nivou. U prvom stanju nedostaje intelektualni i etiki uinak, u svesnom prirodnost. Drugi modalitet je ekstraverzija i introverzija. Ovi modusi pokazuju pravac psihikim zbivanjima, to jest oni reguliu pitanje da li e se svesni sadraji

204

vezati za spoljne objekte ili za subjekt. Oni, dakle, odluuju tome da li se akcenat stavlja na spoljnje ili unutranje. Ovaj faktor deluje tako postojano, da iz ovoga nastaju od spolja primetni, habituelni stavovi, to jest tipovi. Trei modalitet daje ako bi ovek smeo da se izrazi metaforiki smer prema gore i dole: radi se naime modalitetu duhovnog i materijalnog. Materija je dodue predmet fizike, ali ona j e i psihika veliina, kako to jasno pokazuje istorija religije i filozofije. I isto tako kao to materiju u krajnjoj liniji treba shvatiti samo kao radnu hipotezu fizike, tako je i duh, objekt religije i filozofije, hipotetina veliina koja zahteva uvek novo tumaenje. Takozvana realnost materije nam j e uverljiva u prvoj liniji zbog opaanja naih ula, a egzistencija duha se oslanja na psihiko iskustvo. Psiholoki u oba pravca ne m o emo nita drugo da utvrdimo do da postoje sadraji svesti koji se mogu etiketirati kao sadraji materijalnog porekla, i takvi koji su duhovnog porekla. Izmeu oba kvaliteta izgleda da u civilizovanoj svesti postoji otro razgranienje, meutim na primitivnom nivou granice su slivene, tako da se materija esto pojavljuje kao produhovljena a duh kao materijalizovan. Iz egzistencije ovih kategorija, meutim, proistiu etiki, estetski, intelektualni, socijalni i religijski sistemi vrednosti, koji katkad primarno odluuju konanom korienju dinamikih faktora.

B. SPECIJALNA FENOMENOLOGIJA

Posveticemo se sada specijalnoj fenomenologiji. U prvom delu izdvojili smo pet glavnih nagonskih grupa i est modaliteta. Izloeni pojmovi imaju samo akademsku vrednost kao opte kategorije reda. Psiha je, meutim, u stvarnosti komplikovano meudejstvo svih ovih i jo mnogih drugih faktora a pri tome saobraena njenoj svojstvenoj strukturi, s jedne strane beskrajnim individualnim varijacijama, a s druge

205

isto tako velikoj promenljivosti. Prvo je uslovljeno stanjem to psiha nije homogena tvorevina, ve se verovatno sastoji od labavo povezanih nasleenih j e dinica i da j e zbog toga podlona opsenoj cepljivosti, Drugo je uslovljeno prodiruim uticajima od spolja i iznutra. Cepljivost i promenljivost funkcionalno se nalaze u bliskoj meusobnoj povezanosti. Najpre emo razmotriti cepljivost. Iako se ova osobenost najjasnije zapaa u psihopatologiji, ipak je ova u osnovi uzev normalan fenomen, to se najlake moe prepoznati u projekcijama primitivne psihe. Cepljivost znai da se delovi psihe odvajaju od svesti u takvoj meri, da se ovi ne pojavljuju samo kao strani, ve istovremeno vode i autonomni, sopstveni ivot. Pri tom ne mora da se radi histerinim udvojenim linostima ili izofrenim alteracijama linosti, ve samo kompleksima u okvirima normalnog. Kompleksi su psihiki fragmenti, koji za svoje otcepljivanje imaju da zahvale traumatskim uticajima ili izvesnim inkompatibilnim tendencijama. Kao to d o kazuje asocijacijski eksperimenat, kompleksi interferiraju sa voljnom intencijom i ometaju uinak svesti; oni ometaju seanje i dovode do zastoja u priticanju asocijacija; oni se javljaju i nestaju, sledei svoje sopstvene zakonomernosti; oni prolazno opsedaju svest ali na nesvesni nain utiu na govor i radnje. Oni se dakle ponaaju kao samostalna iva bia, to postaje naroito jasno u nenormalnim stanjima. U glasovima duevnih bolesnika ak poprimaju lini Ja-karakter, slino duhovima koji svoje prisustvo odaju automatskim pisanjem ili slinim tehnikama. Pojaanje fenomena kompleksa dovodi do bolesnih stanja, koja nisu nita drugo do vie ili manje izra nim ivotom pojedinih odlomaka. Slino kompleksima ponaaju se i novi, u svest jo neasimilovani sadraji, koji su konstelovani u neena ili raznolika cepanja sa nesavladljivim sopstvesvesnom. Ovo mogu biti sadraji koji se temelje na subliminalnim opaajima ili stvaralaki sadraji. Kao i kompleksi, tako i ovi vode samostalan ivot, sve dok ne postanu svesni i dok se ne pripoje u ivot li-

206

nosti. U podruju umetnikih i religijskih fenomena ponekad se takvi sadraji javljaju isto tako u personificiranom obliju, naime kao takozvane arhetipske figure. Istraivai motiva obeleavaju ih kao motive, Levi-Bril (Levy-Bruhl) kao representation collectives a Hubert (Hubert) i Maus (Mauss) kao categories de la phantasie. Ja sam arhetipove saeo pod pojam kolektivno nesvesnog. Oni su a priori prisutne, nasleene i univerzalno rairene datosti i stoga se mogu dokazati otprilike svuda gde postoje odgovarajui literarni spomenici. Kao faktori koji upliviu na ovekovo ponaanje, arhetipovi igraju znaajnu ulogu. Naime, kroz identifikaciju oni deluju alternirajue na celokupnu linost. Ovo dejstvo proistie iz injenice to arhetipovi verovatno predstavljaju tipizirane ivotne situacije. Potvrde za ovo proizilaze iz psiholoke i psihopatoloke kazuistike. D o bar primer je psihologija Zaratustre kod Niea. Razlika ovih tvorevina od rascepnih produkata izofrenije sastoji se u tome to su prve smisaone uoblienosti linosti, nasuprot tome drugi su odlomci, kojima pripadaju samo smisaoni ostaci. Ovi drugi su zapravo raspadni produkti. Meutim, i jedni i drugi poseduju izraenu sposobnost da upliviu na linost, na sopstveno Ja, da dominiraju ili ak da potiskuju, tako da dolazi do prolazne ili trajne transformacije linosti. Cepljivost, s jedne strane, znai ralanjavanje u mnotvo strukturalnih jedinica, s druge poeljnu m o gunost diferencijacije, izdvajanja izvesnih strukturnih delova koji se onda vebaju pomou voljne k o n centracije i time dovode do najveeg mogueg razvitka. Na ovaj nain se izvesne sposobnosti, naroito one kojima se pripisuje socijalna korisnost, neguju sa svesnom jednostranou uz zapostavljanje drugih. Time se postie/slino neuravnoteeno stanje, kao i ono koje je uzrokovano dominantnim kompleksom. U ovom sluaju svakako se ne govori opsednutnosti kompleksom, ve jednostranosti. Meutim, faktiko stanje je prilino istovetno, samo sa tom razlikom to jednostranost odgovara namerama jedinke i

207

stoga se unapreuje svim sredstvima, dok se k o m pleks osea kao tetnost i remeenje. ovek esto ne uvia da je svesno eljena jednostranost jedan od najvanijih uzroka tako neeljenih kompleksa, ili obrnuto, da izvesni kompleksi uzrokuju jednostrana diferenciranja od sumnjive koristi. Izvesna jednostranost razvitka je neminovna, u istoj meri neminovni su i kompleksi. Posmatrano u ovom svetlu kompleksi odgovaraju izvesnim modifikovanim instinktima, koji najvie pate zbog jednostranosti razvitka. To j e glavni uzrok neuroza. Kao to j e poznato ovek ima mnoge sposobnosti koje se mogu diferencirati. Ne bih eleo da se izgubim u kazuistikim detaljima i stoga u se ograniiti na normalne i uvek prisutne sposobnosti svesti. Svest je u prvoj liniji organ orijentacije u svetu spoljnih i unutranjih datosti. Najpre i pre svega utvruje svest da neto postoji. Ovu sposobnost obeleavam kao percepcija. Pri tom se ne misli na bilo kakvu specifinu ulnu delatnost, ve na opaanje uopte. Dalja sposobnost omoguuje tumaenje opaenog. Nju nazivam miljenje. Pomou ove funkcije asimiluje se opaeno i time se objekt opaanja preobraa u psihiko u znatno veoj meri nego obinim oseajem. Trea sposobnost utvruje vrednost objekta. Tu vrednosnu funkciju nazivam oseanje. Reakcija prijatnih i neprijatnih oseanja u najveem stepenu odgovara subjektivizaciji objekta. Pomou oseanja objekt se dovodi u tako blisku vezu sa subjektom, tako da subjekt mora da donese odluku u smislu prihvatanja ili odbacivanja objekta. Ove tri funkcije bile bi sasvim dovoljne za orijentaciju u bilo kojoj datosti, kada bi se radilo objektu izolovanom u prostoru i vremenu. Ali o b j e kat je u prostoru u beskrajnoj povezanosti sa mnotvom objekata, dok u vremenu uvek predstavlja prelaz iz onoga to j e bio, ka onome ta e biti. Najvei deo prostornih povezanosti i isto tako vremenskih menjanja j e neizbeno nesvesan u trenutku orijentacije, a ipak prostorno-vremenske veze bezuslov-

208

no pripadaju utvrivanju znaenja objekta. etvrta sposobnost svesti, naime one koja bar priblino omoguava utvrivanje prostorno-vremenske povezanosti, jeste intuicija. Ovo j e opaajna funkcija koja obuhvata subliminalno, naime moguu vezu ka objektu koji se ne pojavljuje u vidnom polju, i mogua m e njanja u prolosti i budunosti, kojima objekt ne daje iskaza. Intuicija j e neposredno uoavanje povezanosti, koje nisu mogle da utvrde tri ostale funkcije u trenutku orijentacije. Funkcije orijentacije pominjem stoga to se mogu praktiki izdvojiti i pojedinano diferencirati. Ve po prirodi postoje znatne razlike u njihovoj vanosti kod pojedinih individua. Po pravilu naroito je razvijena jedna o d ove etiri funkcije, usled ega celokupni mentalitet dobija posebno obeleje. Iz d o minacije jedne funkcije nastaju tipine dispozicijet koje se mogu obeleiti kao misaoni, oseajni itd. tip. Jedan ovakav tip j e prejudicijum slian pozivu sa kojim se identifikuje onaj ko ga upranjava. Da li e se raditi oveku koji zna ta hoe, oveku od akcije ili takvom iji se ivot sastoji od stalne vebe paipenja, uvek proistie iz toga koju je ovek sklonost ili korisnost pretvorio u princip ili u vrlinu, jednostranost i prisila ka jednostranosti koja p o tiskuje ostale mogunosti. Sve to je iskljueno od svesnog vebanja i prilagoavanja, nuno ostaje u neuvebanom, nerazvijenom, infantilnom odnosno arhainom i manje vrednom sve do potpuno nesvesnog stanja. Zbog toga dolazi do toga da su normalno pored svesnih motiva i razuma uvek prisutni brojni uticaji primitivne prirode koji ometaju intencije svesti. Jer, ne moe se pretpostaviti da svi oni oblici delatnosti koji su preformirani u psihi, a koji se individualno potiskuju ili zanemaruju, ve samim tim i gube svu svoju energiju. Mnogo pre situacija je takva kao kada bi se ovek oslonio samo na podatke koje dobija preko ula vida. Meutim, zbog toga on ne bi prestao da uje. A kada bi bilo mogue da se premesti u svet tiine, ovaj bi uskoro realizovao po14 Jung, Odabrana dela, I 209

trebu da neto uje, najverovatnije u obliku slunih halucinacija. Specifine suprotnosti, koje proistiu iz nemogunosti da se prirodnim funkcijama oduzme specifina energija, mogu se naroito dobro zapaziti u podruju prethodno opisanih orijentacionih funkcija svesti. Dve glavne suprotnosti su one izmeu miljenja i oseanja s jedne i izmeu percepcije i intuicije s druge strane. Prva suprotnost je odavno poznata i nije j o j potreban komentar. Nasuprot tome druga se moe protumaiti na taj nain ako se izrazi kao suprotnost izmeu objektivne injenice i prividne m o gunosti. Evidentno je da neko, ko gleda za mogunostima, ne moe da ostane pri trenutnom injeninom stanju, ve ga to j e mogue bre prevazilazi. Ove suprotnosti imaju svojstvo da su iritativne prirode, i to kako u obliku njihovog konflikta u individualnoj psihi tako i kao konflikt izmeu individua suprotnih tipova. Smatram da je ovde samo naznaena problematika suprotnosti osnova kritike psihologije, koja bi iz vie razloga bila neophodna. Kritika ovakve vrste ne bi bila od velike vanosti samo za usko podruje psihologije, ve za dalje podruje humanistikih nauka uopte. Prethodno sam skupio sve one faktore koji, p o smatrano sa gledita isto empirijske psihologije, igraju glavnu ulogu. Mnogostrukost i raznolikost aspekata s jedne strane bi odgovarala mnogobrojnosti faceta u kojima se ogleda bit psihe, s druge m e utim, bila bi izraz tekoa sa kojima se sukobljuje empirijsko razumevanje. udovinu zamrenost psihike fenomenologije poinjemo da nasluujemo tek poto nam je postalo jasno da su svi pokuaji stvaranja obuhvatne teorije osueni na propast poto polaze iz isuvie prostih pretpostavki. Iz due potiu apsolutno sva ovekova iskustva, a njoj se u krajnjoj liniji vraaju sva steena saznanja. Psiha je poetak i kraj svake spoznaje. Ona nije samo objekt njene nauke, ve i njen subjekt. Ovo posebno mesto meu

210

svim naukama znai s jedne strane neprestanu sumnju u njene mogunosti uopte, s druge ona osigurava psihologiji privilegiju postavljanja problema koji spadaju u najtee zadatke budue filozofije. U mome, moda isuvie saetom pregledu nisam naveo mnoga svetla imena, ali ne mogu da zaobiem ime vredno potovanja Vilijama Demsa (William James), ijoj psiholokoj viziji i ijoj pragmatskoj filozofiji treba da zahvalim za odluujue podsticaje. Njegov obuhvatni intelekt mi je do nemerljivih daljina proirio horizonte ovekove psihologije.

VI INSTINKT I NESVESNO

INSTINKT I NESVESNO Svrha ovog simpozij uma Instinkt i nesvesno p o gaa vrlo vano pitanje, koje isto toliko interesuje podruje biologije koliko i psihologije i filozofije. A k o se eli da se uspeno diskutuje vezi instinkta i nesvesnog, onda je neophodno unapred pruiti jasnu definiciju pojmova koji se ele razmatrati. Sto se tie definicije instinkta, moram podvui da j e njihovo vrlo znaajno svojstvo all-or-none-reaction koje j e formulisao Rivers. 2 Izgleda mi ak. da j e ova osobenost instinktivnih radnji od posebne vanosti za psiholoku stranu problema. Prirodno da se moram ograniiti uglavnom na psiholoku stranu problema, poto se ne oseam kompetentnim da problem instinkta tretiram sa njegovog biolokog aspekta. Ako bi trebalo da instinktivnu radnju okarakteriem psiholoki, onda se za sada ne bih mogao da posluim Riversovim kriterijumom all-or-none-reaction i to zbog sledeih premiljanja: Rivers objanjava ovu reakciju kao proces sa intenzitetom koji nije odgovarajue saobraen prilikama. To je reakcija koja, kada je izazvana, protie u svim prilikama svojstvenim intenzitetom bez proporcije prema pokretakoj drai. Ako sada ispitamo psiholoke procese svesti i prouimo da li meu njima ima nekih koji se odlikuju nedostatkom proporcije njihovog inH Prilog istoimenom simpozij umu Aristotelian Society. Mind Association i British Psychological Society u Bedford College, univerzitet u Londonu, juli 1919. - Up. Rivers, Instinct and the Unconscious.

215

tenziteta sa pokretakom drai, onda bismo kod svakoga i stalno mogli da dokaemo mnotvo takvih procesa, na primer nesrazmerni afekti, utisci, isuvie obimni impulsi i namere i slino. Zbog toga nam je nemogue da ove procese ubrojimo u instinktivne. Stoga se moramo najpre osvrnuti za nekim drugim kriterijumom. Kao to je poznato u svakodnevnom govoru vrlo esto se koristi re instinkt, i to se uvejc govori instinktivnoj radnji onda kada se radi ponaanju kod koga nisu potpuno svesni niti uzrok niti svrha a uz to je povod iz vesna mrana unutranja prisila. Ovu osobenost je ve istakao jedan stariji engleski pisac, Tomas Rid (Thomas Reid). On kae: By instinct, I mean a natural blind impulse to certain actions, without having any end in view, without deliberation, and very often without any conception of what we do. s Na ovaj nain instinktivnu radnju odlikuje izvesna nesvesnost njene psiholoke motivacije nasuprot svesnim procesima, koje karakterie svesni kontinuitet njihovih motivacija. Stoga instinktivna radnja izgleda kao neko vie ili manje abruptno psihiko zbivanje, neka vrsta provale u kontinuitet svesti. Zato se ova oseca kao unutranja prisila, kao to je ve Kant definisao instinkt kao unutranju prisilu. 4 Shodno ovakvoj prirodi instinktivne radnje, nju treba zapravo ubrojati u nesvesne procese, koji su pristupani svesti samo preko njihovih rezultata. Ako se zadovoljimo ovakvim shvatanjem instinkta, onda emo ubrzo doi do zakljuka da je ono nedovoljno, poto smo sa ovom definicijom instinkt samo razgraniili od svesnog procesa i oznaili ga kao nesvesnog. Ako neko naie na zmiju i zbog toga se estoko uplai, onda takav impuls treba obeleiti kao instinktivan, poto se niim ne razlikuje od instinktivnog straha majmuna od zmija. Upravo ova jednorodnost i pravilnost ponavljanja su najkarakteristinija svojstva instinkta zbog ega bi, kako je to tano
8 Reid, Essays on the Active Powers of Man, p. 103. ' Kant, Antropologie, 1, 80 (p. 156).

216

primetio Lojd Morgan (Lloyd Morgan), kladiti se na pokretaa instinktivne radnje bilo isto toliko neinteresantno koliko i kladiti se na sutranji izlazak sunca. Meutim, deava se da se neko preplai od petla isto toliko koliko i od zmije. Iako mehanizam prestravljivanja pokrenut petlom predstavlja isto tako nesvestan impuls kao i instinkt, ipak moramo napraviti razliku izmeu ova dva procesa. Prvi sluaj, strah od zmije, je svrsishodan, opte rairen proces; nasuprot tome drugi je, ukoliko je habitualan, fobija a ne instinkt, tako da se sree usamljeno i uopte nije opte svojstvo. Ali postoje i druge nesvesne prisile, na primer uporno nametane misli i melodije, trenutna priseanja i raspoloenja, impulsivni afekti, depresije, oseanja straha itd. Kao to je poznato ove pojave se ne sreu samo kod nenormalnih, ve i kod normalnih osoba. Ukoliko se sve ove pojave sreu samo usamljeno i ako se ne ponavljaju u pravilnim razmacima, onda ih treba razlikovati od instinktivnih procesa, iako izgleda da njihov psiholoki mehanizam odgovara mehanizmu instinkta. Moe ih ak karakterisati svojstvo all-or-none-reaction, to se lako moe zapaziti kod patolokih procesa. U podruju psihopatologije ima mnogo takvih sluajeva gde se moe videti da na odreenu dra protie odreen ii<* dra neproporcionalni proces, koji je sasvim istovetan instinktivnoj reakciji. Sva ova zbivanja moraju se razlikovati od instinktivnih procesa. Prema tome instinkti bi bili samo takve pojave koje su nasleeni, svuda isti i pravilno ponavljani nesvesni procesi. Istovremeno im se mora pridodati oznaka prinudne prisile, dakle neka vrsta reflektornog karaktera, kao to je to formulisao Herbert Spenser (Spencer). U osnovi uze takav proces se samo svojom komplikovanom prirodom razlikuje od istog senzomotornog refleksa. Stoga Vilijam Dems, ne bez opravdanja, instinkt naziva a mere excitonmotor impulse, due to the pre-existence of a certain 'reflex arc' in the nerve-centres. 5
ft

James, The Principles oj Psychology,

II, p. 391.

217

Sa refleksima instinkti imaju zajedniko: ujednaenost i pravilnost kao i nesvesnost njihove motivacije. Pitanje odakle potiu instinkti i kako se stiu izvanredno j e komplikovano. injenica da su uvek nasleeni, nita ne doprinosi razjanjenju pitanja njihovog nastanka. Naslee ovo pitanje samo vraa na pretke. Poznato j e shvatanje po kome su instinkti proistekli iz jedne vrste esto ponavljanih individualnih a potom optih voljnih inova. Ovo objanjenje j e utoliko plauzibilno zbog toga to svakodnevno imamo prilike da posmatramo kako teko nauene delatnosti postepeno postaju automatske kroz esto vebanje i ponavljanje. Nasuprot tome mora se istai da su najudesniji instinkti, koje zapaamo u ivotinjskom svetu, sasvim lieni trenutka priuavanja. U mnogim sluajevima j e ak nemogue uvideti kako bi ikada moglo da se sprovede uenje i vebanje. Pomislimo samo na vrlo rafinirani instinkt razmnoavanja P r o mula yuccasella, juka leptira. 6 Svaki cvet biljke juka otvara se samo jedne jedine noi. Iz jednog od ovih cvetova leptir uzima polen, koji sabira u lopticu. S njom trai drugi cvet, tamo raseca oplodnik cveta, polae jaja izmeu jajnih elija biljke, zatim ide do stubia i stavlja polensku lopticu u njegov levkasti otvor. Ovu komplikovanu radnju leptir sprovodi samo jednom u ivotu. Ovakvi sluajevi se teko mogu objasniti p o m o u hipoteze uenja i vebanja. Podstaknuti Bergsonovom filozofijom nedavno su potraeni i drugi p u tevi objanjenja, koji naglaavaju momenat intuicije. Intuicija se bazira na nesvesnom zbivanju utoliko to je njen rezultat upad, prodor nesvesnog sadraja u svest. 7 Stoga j e intuicija jedna vrsta procesa opaanja; ipak nasuprot svesnoj ulnoj delatnosti i introspekciji, intuicija je nesvesna percepcija. Zbog toga svakodnevni govor oznaava intuiciju kao instinktivno shvatanje, poto j e intuicija proces analogan
6 Kerner von Marilaun, Pflanzenleben, II: Geschichte der Pflanzen, p. 153 ff. 7 Up. definiciju rntuition u: Psychologische Typen (Ges. Werke VI).

218

instinktu, samo s tom razlikom to je instinkt svrhovni nagon prema nekoj, esto izvanredno komplikovanoj delatnosti, dok j e intuicija, meutim, svrhovno nesvesno shvatanje neke, esto izvanredno komplikovane situacije. Intuicija bi bila, dakle, jedna vrsta preokreta instinkta, nita manje i nita vie udnovata nego to j e instinkt. Pri tom ne smemo nikada smetnuti s uma da j e ono to mi nazivamo komplikovanim, ak udnovatim, za prirodu uopte nije udnovato ve svakodnevno. Mi smo vrlo lako skloni da nae tekoe shvatanja projektujemo u stvari i da ih nazivamo komplikovanim, dok su one po sebi j e d nostavne i ne oseaju nae tekoe miljenja. Diskusija problemu instinkta bila bi nepotpuna bez razmatranja pojma nesvesnog. Instinktivna zbivanja zapravo zahtevaju dopunski pojam nesvesnog. Po mome miljenju nesvesno treba shvatiti kao totalnost svih onih psihikih fenomena kojima nedostaje kvalitet svesti. Ovi psihiki sadraji mogu se svrhovito oznaiti kao subliminalni uz pretpostavku da svaki psihiki sadraj mora posedovati izvesnu energetsku vrednost da bi uopte mogao biti svestan. Sto dublje pada vrednost jednog sadraja svesti, tim lake ovaj dospeva ispod svesnog praga. Zbog toga nesvesno sadri sva izgubljena seanja, osim toga i sve one sadraje koji su jo isuvie slabi da bi mogli da postanu svesni. Ovi sadraji nastaju kroz nesvesnu kombinacijsku delatnost, iz koje nastaju i snovi. U ove sadraje spadaju sva vie ili manje namerna p o tiskivanja neprijatnih predstava i utisaka. Zbir svih ovih sadraja oznaavam kao lino nesvesno. Meutim, izvan ovoga sreemo u nesvesnom svojstva koja nisu individualno steena ve nasleena, dakle instinkte kao podstrek za delatnosti koje potiu iz unutranje prisile bez svesne motivacije. Tu spadaju a priori prisutni, to jest uroeni oblici posmatranja, intuicije, naime arhetipovi8 opaanja i shvatanja, koji
8 Ovde Jung prvi put navodi izraz arhetip. U ranijim publikacijama isto injenino stanje obeleavao je pojmom praslika, koji je preuzeo od Jakoba urkharta (Jacob Burckhardt) Up. Symbole der Wandlung, p. 35 Anm. 1 (Ges. Werke V) i Vber die Psychologie des Unbewussten, p. 118

219

su neminovni i a priori determiniui uslov svih psihikih procesa. Kao to instinkti navode oveka da vodi specifino ljudski ivot, tako i arhetipovi p r i - ' moravaju opaanje i shvatanje da formiraju specifino ljudske tvorevine. Instinkt i arhetipovi shvatanja formiraju kolektivno nesvesno. Ovo nesvesno nazivam kolektivnim, poto ono, nasuprot prethodno definisanom nesvesnom, nema individualne, tj. vie ili manje jednokratne, ve opte i ravnomerno rairene sadraje. Instinkt j e po svojoj prirodi kolektivna, tj. opta i ravnomerno rairena pojava, koja nema niega zajednikog sa individualnou oveka. Arhetipovi shvatanja imaju isti kvalitet kao instinkt, oni su takoe kolektivni fenomeni. Miljenja sam da se pitanje instinkata psiholoki ne moe razmatrati bez arhetipova, poto jedno uslovljava drugo. Ali tretiranje ovog problema znatno j e oteano situacijom, to su izvanredno podeljena miljenja tome, to kod oveka treba nazvati instinktom. Vilijam Dems j e miljenja da u. oveku sve prosto vrvi od instinkata, dok drugi hoe da o vekove instinkte ogranie na procese koji se jedva razlikuju od refleksa, naime na izvesne pokrete odojeta, na izvesne svojstvene reakcije ruku i nogu kao i drela, korienje desne ruke i formiranje slogova. Po mome miljenju ova ogranienja su isuvie velika. Meutim, ona su vrlo karakteristina za ovekovu psihologiju uopte. Pre svih stvari moramo uvek biti svesni da, kada govorimo ovekovim instinktima, govorimo nama samima i da smo zbog toga bez daljnjega predubeeni.
(Ges. Werke VII). Ovde i u drugim spisima praslika i arhetip upotrebljavaju se kao sinonimi. To je dovelo do pogrenog shvatanja da je Jung pretpostavljao nasleivanje predstava (ideja ili slika), to je on uvek ponovo ispravljao. Ipak pojam praslika je sadrajno odreeniji, blii nego pojam arhetip, koji kako Jung objanjava na drugom mestu predstavlja po svojoj sutini nesvestan i stoga nepoznat sadraj, formativan faktor ili strukturni elemenat. Arhetip se naleuje samo kao strukturni elemenat, kao odredivi faktor u nesvesnom, dok kao subjektivna varijanta u svakom ivotu uvek iznova nastaje od njega odreena i u svesti opaena slika.

220

Mnogo lake zapaamo instinkte kod ivotinja ili kod primitivnog oveka nego kod nas. To je stoga to smo navikli da vodimo rauna svim naim postupcima i da ih racionalno obrazloimo. Ali uopte nije dokazano, ak je vrlo neverovatno, da su naa obrazloenja osnovana. esto nije potreban natovek da bi se prozrela upljina izvesnih obrazloenja i da se iza svega prepozna pravi motiv, naime nagonski instinkt. Zbog naih vetaki smiljenih obrazloenja moe nam izgledati kao da smo delali ne iz instinktivnih pobuda, nego zbog svesne motivacije. Time se svakako ne tvrdi da oveku ne moe uspeti da pomou briljive dresure instinkt parcijalno preobrati u voljnu radnju. Na taj nain instinkt je dodue domestifikovan, ali jezgro motiva ipak ostaje instinkt. Tako je nesumnjivo polo za rukom da se veliki broj instinkata uvije u racionalna obrazloenja i namere tako da se ispod ovih mnogih ovojnica vie uopte ne moe prepoznati prvobitni motiv. Na ovaj nain izgleda nam kao da vie uopte nemamo instinkte. Meutim, ako kriterijum neproporcionalne reakcije, koji je preporuio Rivers, all-or-none-reaction primenimo i na ovekove postupke, onda emo nai bezbrojne sluajeve preteranih reakcija. Preteranost je opte raireno ovekovo svojstvo. Ako i svako vrlo briljivo racionalno obrazlae svoje reakcije, za to uvek i svuda nalazi izgovore, ipak preostaje injenica preteranosti. A zato ovek ne ini, daje ili kae upravo onoliko koliko je neophodno ili pristojno ili ispravno ili tano, ve i znatno preko toga? Zbog toga to je u njemu pokrenut nesvesni proces, koji protie bez sadejstva razuma i zbog toga ili ne ispunjava ili prekorauje meru razumne motivacije. Ovaj fenomen je tako ravnomeran i tako pravilan, da ga moemo oznaiti samo kao instinkt, iako niko u odgovarajuem sluaju ne bi prihvatio da je njegov nain reagovanja instinktivan. Stoga verujem da su ovekovi postupci uplivisani instinktima u mnogo veoj meri nego to se obino pretpostavlja, i da u ovom pogledu podleemo razliitim zabludama, opet zbog instinktivnog preterivanja racionalistikog stanovita.

221

Instinkti su tipini oblici postupaka i svuda, gde se radi ravnomernim i pravilno ponavljanim oblicima reagovanja, radi se instinktu, nezavisno od toga da li je ovome pridruena svesna motivacija ili ne. Kao to je neizvesno da li ovek ima mnogo ili samo nekoliko instinkata, isto tako j e pitanje koje jedva da je razmatrano da li ima mnoge praoblike ili arhetipove psihikih reakcija ili ne. I kod ovog pitanja susreemo se sa istom velikom tekoom, koju sam prethodno pomenuo. Mi smo navikli da sa uobiajenim i oitim pojmovima operiemo tako da vie uopte nismo svesni u kojoj meri su ti pojmovi zasnovani na arhetipovima naeg saznanja. Takoe su i praslike jako ublaene kroz izvanrednu diferencijaciju naeg miljenja. Slino kao to se biologija trudi da oveku prizna samo mali broj instinkata, tako je i teorija saznanja redukovala arhetipove na relativno male i logiki ograniene kategorije razuma. Kod Platona arhetipovi saznanja imaju izvanredno visoku vrednost kao metafizike ideje, kao , prema kojima se stvarni predmeti p o naaju kao -^ podraavanje. Kao to je p o znato, srednjovekovna filozofija, od Augustina, od koga sam pozajmio ideju arhetipova, 9 do Malebrana i Bekona, u ovom pogledu nalazi se na platonskim temeljima. Ve u sholastici stalno se javlja misao da su arhetipovi prirodne slike urezane u ovekov duh, po kojima ovek oblikuje svoj sud. Tako Herbert od Serburija (Herbert of Cherbury) kae: Instinctus naturales stmt actus facultatum illarum a quibus communes illae notitae circa analogiam rerum internam, eiusmodi sunt, quae circa causam, medium et finem rerum bonarum, malum, pulchrum, gratum etc. per se etiam sine discursu conformantur. 10
9 Izraz archetypus sree se i kod Dionysius Areopagita i u Corpus Hermeticum. 10 De veritate. Prirodni instinkti su aktivnost onih sposobnosti, kojima izmiu sva opta saznanja koja se u odnosu na uzrok, sredstvo i cilj dobrog kao i zla, lepog, prijatnog itd. isto formiraju sami od sebe bez diskurzivnog razmatranja. < v

222

Od Dekarta i Malebrana opada metafizika vrednost ideje, arhetipa. Ovaj postaje zamisao, unutranji uslov saznanja, kao to to jasno formulie Spinoza: Per ideam intelligo mentis conceptum, quem mens format. 11 Kant najzad svodi arhetipove na ogranieni broj kategorija razuma. Sopenhauer ide jo dalje u uproavanju, da bi, meutim, s druge, strane pomogao da arhetipovi steknu skoro platonsku ocenu. U ovom, na alost isuvie sumarnom pregledu vidimo na delu onaj psiholoki razvitak, koji instinkte prekriva racionalnim motivacijama a arhetipove preobraa u racionalne pojmove. Ispod ovih ovojnica jedva da se mogu prepoznati arhetipovi. A ipak je nain na koji ovek intimno u sebi odslikava svet, uprkos svih razlika u pojedinostima, isto tako ravnomeran i pravilan kao i njegovi instinktivni postupci. Kao to za nae svesno delanje moramo da postavimo pojam reguliueg ili determiniueg instinkta, tako i za ravnomernost i pravilnost shvatanja moramo imati jednu pojmu instinkta korelativnu i nainu shvatanja determiniuu veliinu. Upravo ovu veliinu oznaavam kao arhetip ili praslika. Praslika bi isto tako mogla da se oznai kao neposredna samospoznaja instinkta ili kao autoportret instinkta, po analogiji sa sveu, koja nije nita drugo do unutranja spoznaja objektivnih ivotnih procesa. Na isti nain kao to svesno shvatanje daje postupcima oblik i namenu, tako i nesvesno opaanje preko arhetipa uslovljava oblik i namenu instinkta. Na isti nain kao to instinkt smatramo rafiniranim, tako je i intuicija prouzrokovana dejstvom instinkta, to jest shvatanje pomou arhetipa, neverovatno precizno. Tako mora pomenuti juka leptir, tako rei, da u sebi nosi sliku one intuicije u kojoj se aktivira njegov instinkt.
11 U: Die Ethik, 2. Teil: Uber die Natur und den Ursprung des Geistes, Definitionen. (Pod idejom podrazumevam pojam duha, koji formira duh- Prema prevodu J. Sterna).

223

Kao to nam je Riversov kriterijum all-or-none-reaction omoguio da svuda lako otkrijemo delatnost instinkta, tako nam moda i pojam praslika omoguuje da pronaemo dejstvo intuitivnog shvatanja. To nam najlake uspeva kod primitivnih ljudi. Tamo svuda nalazimo izvesne tipine slike i motive, koji oblikuju osnovu njihove mitologije. Ove slike su autohtone i relativno potpuno ravnomerne, na primer predstava energijske snage i supstancije, duhova i njihovog ponaanja, junaka i bogova i njihovih legendi. U velikim religijama kontinenata vidimo njihovo usavravanje, a istovremeno i njihovo progresivno umotavanje u racionalne oblike. ak i u egzaktnim naukama ove izranjaju kao koreni neophodnih pomonih pojmova, kao energija, eter i atom.12 U filozofiji Bergson nam daje primer oivljavanja prastare slike u njegovom pojmu duree c r atrice, koji se sree ve kod Proklusa a u prvobitnom obliku kod Heraklita. Analitika psihologija svakodnevno se, kako kod zdravih tako i kod bolesnih, sree sa primesama praslika koje ometaju svesno shvatanje, poto su preterani postupci, koji se temelje na udelu instinkata, prouzrokovani intuitivnim, tj. arhetipovima podstaknutim shvatanjima, koja prouzrokuju isuvie jake i esto udno izobliene utiske. Arhetipovi su tipini oblici shvatanja, i svuda gde se radi ravnomernim i pravilno ponavljanim shvatanjima, radi se arhetipu, nezavisno od toga da li je upoznat njegov mitoloki karakter ili ne. Kolektivno nesvesno sastoji se od zbira instinkata i njihovih korelata, arhetipova. Kao to svaki o vek poseduje instinkte, isto tako poseduje i praslike. Dokaze za ovo prua u pnvoj liniji psihopatologija onih duevnih poremeaja kod kojih probija kolektivno nesvesno. Ovo j e sluaj kod izofrenije. Tamo " Nezavisno od danas ve otrcanog pojma etera, energija i atom su primitivna shvatanja. Praoblik prvog je mana, drugog Demokritov atom i varnice due australijskih prastanovnika (up. Vber die Psychologic des Unbewussten, p. 124 (Ges. Werke VII).

224

esto vidimo pojavu arhainih nagona, udruenih sa oevidno mitolokim slikama. Po mome miljenju nemogue je rei ta je primarnije, shvatanje ili nagon za delanjem. Izgleda mi kao da je oboje jedna ista stvar, jedna i ista ivotna delatnost, koju samo zbog boljeg razumevanja moramo zamisliti razloenu u pojmove. 13

13 Tokom ivota esto sam se bavio temom ovog kratkog saoptenja a zakljuke, do kojih je postepeno dovelo moje razmiljanje, izneo sam u raspravi proistekloj na predavanju na Eranos skupu 1946. godine. Ova je publikovana u Eranos godinjaku XIV (1946) pod naslovom Der Geist der Psychologie. Tamo italac moe nai celokupni dalji razvitak problema nagona i arhetipa. Sa biolokog aspekta ovo pitanje je razmatrao Fridrih Alverdes u delu: Die Wirksamkeit von Archetypen in den Instinkthandlungen der Tiere.

15 Jung, Odabrana dela, I

VII STRUKTURA DUE

STRUKTURA DUE Dua, kao ogledanje sveta i oveka, tako je raznovrsna da se sa beskrajno mnogo strana moe posmatrati i procenjivati. Sa psihom nam je kao i sa svetom: sistematika sveta je s one strane ovekovog domaaja, stoga imamo samo praktina pravila i aspekte interesovanja. Svako sebi stvara sopstveni iseak sveta i za svoj privatni svet gradi svoj privatni sistem, esto sa hermetikim zidovima, tako da mu posle nekog vremena izgleda kao da je spoznao smisao i strukturu sveta. Konano nikada nee .shvatiti beskonano. Iako je psihiki pojavni svet samo deo sveta uopte, ipak bi oveku moglo da izgleda kao da bi ovaj, upravo kao deo, mogao biti shvatljiviji nego ceo svet. Meutim, pri tome ovek previa da je dua jedina neposredna pojava sveta i da je stoga neophodni uslov opteg iskustva sveta. Jedine neposredno saznajne stvari sveta su sadraji svesti. Ja ne elim da svet redukujem na predstavu svetu, ali time elim da istaknem neto slino, kao kada bih rekao da je ivot funkcija atoma ugljenika. Ova analogija pokazuje ogranienost profesionalnih naoara, kojoj potpadam im zaelim da iskaem neko tumaenje svetu ili ak samo jednom njegovom delu. Moje gledite je, naravno, psiholoko a jo uz to ono sasvim posebno gledite praktinih psihologa, iji
I1] U izvodu objavljeno u Europaische Revue, IV (1928)f u neto drugaijem obliku u: Mensch und Erde, u izdanju Keyserling.

229

je zadatak da se brzo snau u haotinoj zbrci komplikovanih psihikih stanja. Moje gledite prinudno mora da bude drugaije od gledita onih psihologa koji mogu da neko izolovano psihiko zbivanje sa nepomuenim mirom eksperimentalno istrauju u tiini laboratorijuma. Razlika je otprilike kao ona izmeu hirurga i histologa. Isto tako nisam metafiziar koji ima neto da kae stvarima kao takvim, da li su one apsolutne ili slino. Moji predmeti se nalaze u okvirima iskustvenih granica. Moja neophodnost je pre svega da shvatim k o m pleksne uslove kako bih njima mogao govoriti. Komplikovano moram shvatljivo da oznaim i da diferenciram psihike grupe injenica. Ova diferenciranja ne smeju utoliko biti samovoljna, koliko je neophodno da postignem sporazumevanja sa mojim objektom, to jest sa mojim pacijentima. Stoga sam upuen na korienje jednostavnih ema, koje s jedne strane zadovoljavajue izraavaju empirijska injenina stanja, a s druge se prikljuuju na opte p o znate stvari i na taj nain nalaze razumevanje. Ako se latimo posla da grupiemo sadraje svesti, tada poinjemo sa reenicom starog pravila: nihil est in intelectu, quod non antea fuerit in sensu. Ono to je svesno izgleda kao da pritie u nas spolja u Obliku ulnog opaaja. Mi vidimo, ujemo, dodirujemo i miriemo svet i tako smo svesni sveta. ulni opaaji nam kazuju da neto jeste. Ali oni nam ne kazuju ta je to. Ovo nam ne kazuje proces percepcije, ve proces apercepcije. Ovaj drugi proces je vrlo kompleksni proizvod. Ovim nije reeno da je ulno opaanje neto jednostavno, meutim, njegova kompleksna priroda je manje psihika nego fizioloka. Nasuprot tome komplikovanost apercepcije je psihika. U njoj moemo otkriti sadejstvo razliitih psihikih zbivanja. Uzmimo, na primer, da ujemo um, ija nam priroda izgleda nepoznata. Posle izvesnog vremena bie nam jasno da udnovati um mora poticati od vazdunih mehuria koji struje u cevima centralnog grejanja. Na taj nain smo prepoznali um. Ova spoznaja izlazi iz okvira procesa 230

koji se obeleava kao miljenje. Miljenje nam govori ta je neto. Prethodno sam um nazvao udnovatim. A k o neto oznaim sa udnovat, onda time mislim na posebni oseajni ton, koji ima ta stvar. Oseajni ton znai procenu. Proces spoznaje moe se u sutini shvatiti kao uporeivanje i razlikovanje uz pomo seanja ako, na primer, vidim vatru, onda mi svetlosna dra posreduje predstavu vatre. Kako moje pamenje dri u pripravnosti bezbrojne slike seanja vatre, ove se jedine sa upravo nastalom slikom vatre, i uporeivanjem sa, i razlikovanjem od tih upamenih slika nastaje spoznaja, to jest konano utvrivanje svojstava upravo steene slike. U obinom govoru ovaj proces se oznaava kao miljenje. Drugaiji je proces procene: vatra koju vidim pobuuje emocionalne reakcije prijatne ili neprijatne prirode, isto tako podstaknute slike seanja sa sobonri donose emocionalne propratne pojave, koje se oznaavaju kao oseajni ton. Na taj nain nam se predmet pojavljuje kao prijatan, poeljan, lep ili kao ruan, rav, odbacljiv itd. Ovaj proces obini govor oznaava kao oseanje. Proces predoseanja nije ni ulni opaaj, ni miljenje, ni oseanje, iako ovde govor prua nesravnjivo manje mogunosti razlikovanja. Naime, neko moe uz viknuti: Oh, vidim da je ve ela kua zahvaena vatrom. Ili: Sigurno je, kao dva i dva etiri, da e biti nesree ako ovde izbije poar. Ili: >Oseam kao da bi taj poar mogao da preraste u katastrofu. U skladu sa svagdanjim temperamentom prvi e svoje predoseanje nazvati jasnim vienjem, dakle iz toga stvoriti ulni opaaj. Drugi e je oznaiti kao miljenje: Mora se samo razmisliti, tada je sasvim jasno kakve e sve naii posledice, rei e on. Najzad e trei, pod utiskom svog emocionalnog stanja, predoseanje oznaiti kao oseajni proces. Predoseanje ili intuicija je, meutim, po mome miljenju jedna od osnovnih funkcija psihe, naime opaanje mogunosti koje se kriju u odrede-

231

noj situaciji. Moda je jo nedovoljno razvijen jezik, bitan razlog to se u nemakom jo uvek meaju p o j movi oseanja, oseaja i intuicije, dok su u francuskom i engleskom ve apsolutno razdvojeni sentiment i sensation, feeling i sensation, nasuprot tome sentiment i feeling su delom jo pomoni izrazi za intuiciju. Meutim, u novije vreme intuition jfc u engleskom sve ee upotrebljavana re u svakodnevnom govoru. Kao dalji sadraji svesti mogu se razlikovati voljni procesi i nagonski procesi. Prvi su oznaeni usmereni impulsi koji proistiu iz apercepcijskih procesa, ija j e priroda preputena takozvanoj slobodnoj proceni. Drugi su impulsi koji potiu iz nesvesnog ili direktno iz tela sa karakterom nedobrovoljnosti i prinude. Procesi apercepcije mogu biti usmereni ili n?usmereni. U prvom sluaju govorimo panji, u drugom fantaziranju ili sanjarenju. Prvi su racionalni. U ova druga zbivanja, kao sedma kategorija sadraja svesti, spada san. U izvesnom smislu san je slian svesnim fantazijama, utoliko to ima neusmeren, iracionalni karakter. Ali san se razlikuje od njih u tome to je po svom uzroku, toku i nameri u prvi mah nejasan naoj svesti. Ali ja mu dodeljujem p o asno mesto u kategoriji sadraja svesti, poto j e san najvanija i najjasnija rezultanta nesvesnih psihikih zbivanja, koja jo prodiru u svest. Sa ovih sedam kategorija, sadraji svesti su dodue povrno, ali za nae svrhe dovoljno pokriveni. Kao to je poznato, ima gledita koja hoe da psihiko ogranie na svest, kao sa neim to je identino psihikom. Ne verujem da bismo sa tim izali na kraj. Ukoliko pretpostavimo da uopte ima nekih stvari koje se nalaze s one strane naeg opaanja, onda bismo mogli govoriti i psihikom ija nam je egzistencija pristupana samo posredno. Svakome ko je upuen u psihologiju hipnoze i somnambulizma, poznata je notorna injenica da ovako vetaki ili patoloki suena svest ne sadri izvesne predstave, ali da se ponaa upravo tako kao da ih sadri. Jedna

232

histeriki gluva osoba obiavala je da peva. Neprimetno lekar je sedao za klavir i pratio sledei stih u nekom drugom tonskom redu, na ta bi bolesnica odmah nastavljala da peva u novom tonskom redu. Jedan pacijent je imao takvu osobinu da je pri vienju vatre dobijao histero-epileptine napade. On je imao jako sueno vidno polje, to jest on je bio periferno amaurotian (ono to se naziva suenje vidnog polja u obliku cevi). Ako bi mu se ubacila svetlost u lepu zonu, usledio bi napad isto kao kada bi video vatru. U simptomatologiji ovih stanja ima bezbroj sluajeva ovakve vrste, gde se i pored najbolje volje ne moe nita drugo rei do da ovek nesvesno opaa, misli, osea, da se sea, odluuje, dela, to jest da nesvesno ini ono to drugi ine svesno. Ovi procesi se deavaju ne brinui tome da li ih svest vidi ili ne. U ova nesvesna psihika zbivanja spada i znatan kompozicioni rad, koji lei u osnovi snova. Spavanje je stanje znatno suene svesti, pri emu, meutim, psihiko uopte ne prestaje da egzistira i da deluje. Svest se samo povukla i zbog bespredmetnosti postala relativna nesvesnost. Ali duevni ivot se oigledno nastavlja, slino kao to se nesvesni duevni ivot odvija za vreme budnog stanja. Nije teko nai dokaze za to. Ovo posebno podruje iskustva je ono to Frojd naziva psihopatologija svakodnevnog ivota. Naime, nae svesne namere i postupke esto osujeuju nesvesni procesi, ija egzistencija prilino udi i nas same. Covek naini govornu ili pismenu omaku, nesvesno ini stvari koje izdaju upravo ono to se htelo sakriti ili ono to ni sam ovek ne zna. Lingua lapsa verum dicit kae stara poslovica. Na temelju velike uestalosti ovih pojava zasniva se dijagnostiki asocijacijski eksperimenat, koji se uspeno koristi tamo gde se neto ne eli ili ne moe rei. Klasine primere nesvesne psihike delatnosti pruaju patoloka stanja. Tako rei sva simptomatologija histerije, prisilnih neuroza, fobija a veim delom i demencije prekoks ili izofrenije, poiva na nesvesnoj psihikoj delatnosti. Zbog toga smemo da go-

233

vorimo postojanju nesvesne psihe. Ona svakako nije neposredno pristupana naem posmatranju inae onda uopte ne bi bila nesvesna ve se moe samo dokuiti. Na zakljuak ne moe nita vie iskazati do: To je tako, kao da . . . U psihu spada i nesvesno. Da li bismo onda, analogno razliitim sadrajima svesti smeli da govorimo sadrajima nesvesnog? Na taj nain bismo tako rei traili jednu drugu svest u nesvesnom. Ovde se neu uputati u razmere ovog delikatnog pitanja koje sam razmotrio jednom drugom prilikom, ve u se ograniiti na pitanje da li bilo ta moemo razlikovati u nesvesnom ili ne. Na ovo pitanje moe se o d govoriti samo empirijski, naime sa protivpitanjem, da li postoje prihvatljive osnove za jedno ovakvo diferenciranje ili ne. Uopte ne sumnjam da sve delatnosti, koje se obino odigravaju u svesti, mogu proticati i u nesvesnom. Tako ima mnogo primera gde je neki intelektualni problem, koji je u budnom stanju ostao nereen, reen u snu. Na primer, poznavao sam jednog knjigovodstvenog eksperta, koji je dugo vremena bezuspeno pokuavao da rei neko lano bankrotstvo. Na tome je radio jo do duboko u no, ne naavi reenje. Tada je poao u postelju. Oko tri sata izjutra njegova supruga ula ga je kako ustaje i o d lazi u radnu sobu. Ona ga j e sledila i videla ga kako sedi za pisaim stolom i revnosno pravi beleke. Posle oko etvrt sata vratio se u krevet. Izjutra nije se niega seao. Ponova j e poeo da radi i otkrio itav niz beleki, napisanih njegovom rukom, koje su konano potpuno rasvetljavale taj zamren sluaj. U mome praktinom radu ve vie od dvadeset godina imam posla sa snovima. Bezbroj puta sam video kako se misli, koje preko dana nisu smiljane, oseanja, koja se nisu osetila, kasnije pojavljuju u snovima i na taj nain indirektno dopiru do svesti. San kao takav svakako je sadraj svesti, inae uopte ne bi mogao biti predmet neposrednog iskustva. M e utim, ukoliko iznosi materijale koji su prethodno bili nesvesni, prinueni smo da pretpostavimo da ovi

234

sadraji i ranije ve na neki nain psihiki egzistiraju u nesvesnom stanju i da se pojavljuju tek u snenoj suenoj svesti, takozvanom ostatku svesti. San spada u normalne sadraje i moe se shvatiti kao rezultanta nesvesnih procesa koja je prodrla u svest. Ako nam nae iskustvo daje povoda pretpostavci da sve kategorije svesnih sadraja u datom sluaju mogu biti i nesvesne i da kao nesvesna zbivanja mogu delovati na svest, onda dopiremo do moda neoekivanog pitanja, da li' i nesvesno ima snove? Drugim reima da li i u tamno podruje due prodiru rezultante iz jo dubljih i ako je mogue jo nesvesnijih zbivanja? Ovo paradoksno pitanje morao bih da odbacim kao avanturistiko kada stvarno ne bi postojale osnove zbog kojih jedna ovakva hipoteza ipak spada u podruje mogueg. Najpre moramo predoiti kako bi se morao nai dokaz koji bi mogao potvrditi da i nesvesno ima snove. Ako hoemo da dokaemo da se u svesti snovi javljaju kao sadraji, onda bismo jednostavno morali da dokaemo da postoje sadraji koji su po svojstvu i smislu strani i neuporedivi sa ostalim, racionalno objanjivim i razumljivim sadrajima. Ako bismo eleli da dokaemo da i nesvesno ima snove, onda sa njihovim sadrajima treba da uradimo to isto. Svakako je najjednostavnije dati jedan praktian primer: Radi se dvadesetsedmogodinjem mukarcu, oficiru. On pati od estokih napada bolova u predelu srca, stezanju u grlu kao da ne moe da proguta neku kuglicu i od otrih bolova u levoj peti. Organski nije naeno nita. Napadi su poeli pre oko dva meseca a pacijent je, poto povremeno nije mogao da hoda, dobio bolovanje tako da je bio osloboen vojne slube. Nisu pomogle razliite kure. Tano i detaljno ispitivanje predistorije njegove bolesti nije dalo nikakve oslonce, a on sam nije imao pojma ta bi m o gao biti razlog. Davao je utisak sveeg, neto lakomislenog mladog oveka, malo teatralno kran, neto u stilu niko nam ne moe nita. Poto anamneza nije dala nita zapitao sam ga za snove. Ovde se

235

odmah ispostavilo ono to j e bilo uzrok. Neposredno pre poetka neuroze dala mu je korpu devojka u koju je bio zaljubljen i verila se sa drugim. Celu ovu priu preutao mi je kao irelevantnu glupa enska ako nee ona, ima drugih momka kao to sam ja, ba briga za tako neto. To je bio nain kojim je on izraavao svoje razoaranje i svoj stvarni bol. Meutim, sada su izbili na povrinu njegovi afekti. Na taj nain iezao je bol koji je zahvatao srce, posle prolivenih suza nestao je globus iz vrata. Bol srca je poetska figura koja je ovde postala injenica, poto mu njegov ponos nije dozvoljavao da svoje bolove trpi kao duevni bol. Knedla u grlu, takozvani globus hystericus nastaje, kao to je ve opte poznato, od progutanih, potisnutih suza. Njegova svest se jednostavno povukla od njemu neprijatnih sadraja, tako da su ovi, preputeni samima sebi, mogli kao simptomi samo indirektno da dopru do svesti. To su racionalno sasvim razumljiva i stoga neposredno oigledna zbivanja, koja bi isto tako da nije bilo njegovog mukog ponosa mogla da protiu i u svesti. Ali trei simptom bolovi u peti, nisu se gubili. oveku izgleda strana upravo skicirana slika. Srce nije povezano sa petom, a isto tako malo ovek svoj bol izraava petom. Racionalno se uopte ne moe shvatiti zbog ega nisu dovoljna dva prethodna kompleksa simptoma. ovek bi sigurno i teorijski bio potpuno zadovoljan kada bi sa privoenjem u svest potisnutog duevnog bola dolazilo do normalne alosti a sa tim i izleenja. Kako mi pacijentova svest nije mogla dati nikakvog oslonca u odnosu na simptom bola u peti, ponova sam se latio ranije metode, snova. Pacijent je sanjao kako ga je zmija ujela u petu zbog ega se odmah oduzeo. Ovaj san oigledno je doneo tumaenje simptoma bola u peti. Peta ga boli poto ga je tu ujela zmija. To je stran sadraj, sa kojim racionalno svest ne zna ta da otpone. Mi smo mogli neposredno da razumemo zato ga boli srce, ali to to ga boli peta prevazilazi naa racionalna oekivanja. Pacijent je bespomoan pred ovom injenicom.

236

Dakle, ovde bismo imali jedan sadraj, koji udno prodire u nesvesnu zonu i svakako da potie iz nekog drugog, dubljeg sloja, koji se vie ne moe racionalno prozreti. Sledea analogija sa ovim snom j e oigledno njegova neuroza. Odbijanjem devojka ga j e ubola, taj ubod ga je paralisao i od njega se razboleo. Iz neto udaljenije analize dobijen j e jo jedan nov deli predistorije koji je tek sada bio jasan pacijentu on j e bio ljubimac majke, inae neto histerine osobe. Ona ga je preterano saaljevala, divila mu se, kljukala, zbog ega je postao nean, kao devojica. On j e kasnije neoekivano izabrao muki stil ivota, stupio u vojsku gde je sa mukou mogao da prekrije unutranju mekou. Takoe i majka ga j e paralisala u izvesnoj meri. Oigledno se radilo istoj staroj zmiji, koja j e od vajkada bila izuzetna Evina prijateljica. Ono e ti (zmiji) na glavu stajati a ti e ga u petu ujedati, kae se Evinom porodu u biblijskom Postanju oslanjanjem na mnogo stariju egipatsku himnu koja se itala ili pevala u cilju leenja ujedenom od zmije:
Drevnost boja pokrenu joj usta, Ona joj izbaci pljuvaku na zemlju, A ono to ispljunu, pade na tie. To zgnjei Izida rukom svojom Zajedno sa zemljom, zateenom u njoj. Iz toga uoblii cenjenog crva I naini ga iljatog kao koplje. Ne preobrazi ga u ivo po liku svom, Ve ga smotanog baci na put, Po kome se Veliki Bog etao Po elji svojoj kroz obe svoje zemlje. Potovani Bog, u sjaju svom, stupao je prvi A pratie ga bogovi, sluge faraona. I on se proeta, kao i svakog dana. A tada ubode ga preasni crv. On zakripa zubima Udovi mu zadrhtae A otrov se razli po mesu njegovom Kao Nil po svom podruju.

237

Svesno pacijentovo poznavanje Biblije sastojalo se od bednog minimuma. Verovatno j e nekad ne razmiljajui uo ujedu zmije u petu i to zatim zaboravio. Ali neto duboko nesvesno u njemu to j e ulo i nije zaboravilo, ve se u odgovarajuoj prilici setilo; deli nesvesnog koji oigledno voli da se m i toloki izraava, poto ovaj nain izraavanja odgovara njegovoj vrsti. K o j o j vrsti duha, meutim, odgovara simboliki ili metaforiki nain izraavanja? On odgovara primitivnom duhu, iji govor u svom posedu nema apstrakcije, ve samo prirodne i neprirodne analogije. Ovaj duh ogromne starine stran je psihi koja izraava bol srca i globus, kao brontosaurus jahaem konju. San zmiji otkriva nam fragment psihike delatnosti, koja vie nema niega zajednikog sa m o dernom individualnou oveka koji je usnio takav san. Ona se nalazi u jednom dubljem sloju, ako se tako sme rei, a samo njena rezultanta prodire u vie slojeve gde se nalaze potisnuti afekti, isto tako strana, kao to je i san naspram svesti. Kako moramo primeniti odreenu analitiku tehniku da bismo razumeli neki san, tako nam j e i ovde potrebno odreeno poznavanje mitologije da bismo mogli da shvatimo smisao delia koji potie iz dubljih slojeva. Motiv zmije sigurno nije individualna tekovina oveka koji ga j e sanjao, poto j e snevanje zmije vrlo esto, ak i kod stanovnika velikih gradova, koji moda nikada uopte nisu >videli stvarnu zmiju. Moglo bi se, meutim, prigovoriti: zmija u snu nije nita drugo do oigledno predstavljena jezika figura. Za izvesne ene se kae da su lukave kao zmije, govori se zmiji iskuenja itd. U naem sluaju ovaj prigovor izgleda mi da jedva ima neke osnove, ali neki ozbiljniji dokaz teko da bi se mogao nai, p o to j e zmija stvarno svakodnevna jezika figura. Siguran dokaz mogao bi se samo onda izneti kada bi se uspelo da se nae sluaj u kome mitoloka simbolika nije ni obina jezika figura niti kriptomnezija, to jest da ovek koji j e sanjao ovaj motiv nije nikada i nigde proitao, video ili uo, zatim zaboravio pa ga

238

se nesvesno ponova setio. Ovaj dokaz izgleda mi od velike vanosti utoliko to bi pokazao da je racionalno razumljivo Nesvesno, koje se sastoji od tako rei vetaki nesvesnog materijala, samo povrni sloj, a da tek ispod toga lei apsolutno nesvesno, koje sa naim linim iskustvom tako rei nema nikakve veze, koje bi bilo psihika delatnost nezavisna od svesne psihe pa ak i od nesvesnih povrnih slojeva, netaknuta moda i nedodirljiva od strane linog iskustva, neka vrsta nadindividualne psihike delatnosti, kolektivno nesvesno kako sam ga nazvao, nasuprot povrnom, relativnom ili linom nesvesnom. Ali, pre nego to potraimo ovaj dokaz eleo bih da, zbog potpunosti, navedem jo neke dopunske primedbe u vezi sa sanjanjem zmije. Izgleda kao da su oni hipotetini dublji slojevi nesvesnog, kolektivno nesvesno, iskustvo sa enama preveli u ujed zmije i na taj nain ga zapravo uzdigli do mitolokog motiva. Osnova ili mnogo pre svrha ovog je za sada tamna. Ali ako uzmemo u obzir osnovno naelo da simptomatologija jedne bolesti istovremeno predstavlja i prirodni pokuaj leenja na primer bolovi u predelu srca su pokuaj emocionalnog pranjenja onda i simptom bola pete moramo posmatrati kao neku vrstu pokuaja izleenja. Kao to pokazuje san kroz ovaj simptom nisu samo nedavna razoaranja u ljubavi, ve i sva druga razoaranja uopte, u koli itd. istovremeno podignuta na stupanj mitolokog dogaaja, kao da se time na neki nain pomae pacijentu. Ovo nam svakako izgleda neverovatno. Ali stari egipatski svetenici, koji su ujed zmije opevali kroz himnu Izidinoj zmiji, verovali su u ovu teoriju i ne samo oni, ve i itav stari a i primitivni svet jo uvek veruje u magiju analogije ovde se naime radi psiholokom fenomenu, koji se nalazi u osnovi magije analogije. Ne bi se smelo verovati da je ovo sujeverje daleko iza nas. Ako se paljivo proitaju tekstovi mise, onda e se ovek stalno sudarati sa onim poznatim sicut, koje uvodi analogiju pomou koje treba da

239

se podstakne neka promena. Kao drastian primer hteo bih da citiram stvaranje vatre Sabbatus sanctus. Kao to je poznato nekada se nova vatra dobijala udarom kamen a jo ranije trenjem drveta, to je bila privilegija crkve. Stoga se u molitvi svetenika kae: Deus, qui per Filium tuum, angularem scilicet lapidem, claritatis tuae ignem fidelibus contulisti: productum e silice, nostris profuturum usibus, novum hunc ignem sanctifica.: Boe, koji si preko tvog sina, nazvanog ugaoni kamen, vernima doneo vatru tvoje svetlosti: osveti ovu novu iz kremena izbijenu vatru za nau buduu korist. Pomou analogije sa Hristom kao ugaonim kamenom kremen se u izvesnom smislu uzdie do samog Hrista, koji e ponova zapaliti novu vatru. Racionalista se ovome moe smejati. Ali neto duboko j e dirnuto u nama, ne samo u nama, ve u milionima hriana, a to moemo nazvati samo lepotom. Ali ono to nas j e dirnulo, to su one daleke p o zadine, oni najstariji oblici ljudskog duha, koje nismo stekli ve nasledili iz magle pradavnina. A k o postoji ova nadindividualna dua, onda bi sve ono to bi se prevelo u njen slikovni govor bilo nepristupano sveiriu onom to j e lino, a kada bi to postalo svesno, onda sub specie aeternitatis to ne bi vie bila moja alost ve ta alost sveta, vie ne lino izolovani bol, ve bol bez gorine koji spaja sve nas ljude. D a ovo moe da izlei, za to ne moramo traiti dokaze. Meutim, za postojanje ove nadindividualne d e latnosti do sada jo nisam naveo dokaze koji bi udovoljili svim zahtevima. Ovo bih opet uinio u obliku primera: Radi se tridesetogodinjem duevnom b o lesniku koji boluje od paranoidnog oblika demencije prekoks. Oboleo j e rano, poetkom dvadesetih godina. Bio j e oduvek udna meavina inteligencije, nastranosti i zanesenjatva. Kao inovnik nieg obrazovanja bio j e zaposlen u jednom konzulatu kao p i sar. Oigledno kao kompenzacija njegove nadasve skromne egzistencije oboleo je od ludila veliine v e rujui da je spasitelj. Opsednut mnotvom halucina-

240

cija povremeno j e bio vrlo nemiran. U mirnim intervalima slobodno je etao hodnikom. Tu sam ga j e d nom sreo kako kroz prozor mirkajui posmatra sunce i pri tome udnovato klima glavom tamo-amo. Odmah me j e uhvatio pod ruku i rekao da eli neto da mi pokae, potrebno je da zamurim i pogledam u sunce i tako mogu da spazim sunev penis. A k o budem pomerao glavu tamo amo, onda e se p o m e rati i sunev penis a to j e poreklo vetra. Ovo posmatranje obavio sam oko 1906. godine. Tokom 1910, kada sam se bavio prouavanjem mitologije, dola mi je do ruku Diterihova (Dieterich) knjiga, obrada jednog dela takozvanog Parikog arobnog papirusa. Deo koji je obraivao Diterih j e smatrao liturgijom kulta Mitrasa. Sastojao se od niza propisa, priziva i vizija. Jedna od ovih vizija doslovce je opisana na sledei nain: Slino e biti vidljiva i takozvana cev, postanak delotvornog vetra. Jer ti e sa sunane ploe videti kao da visi jedna cev: i to prema podrujima zapada beskrajno kao istoni v e tar; kada je odredite prema podrujima istoka drugaije, onda e na slian nain videti ona podruja prema kojima si okrenuo (micanje) lice. Za cev je upotrebljena grka re - koja znai duvaki instrument a u spoju - kod Homera znai: jaka struja, potok krvi. Oigledno struja vetra duva kroz cev iz sunca. Vizija mog pacijenta iz godine 1906. i tek 1910. proitan grki tekst dovoljno su razdvojeni tako da su iskljueni sumnja na kriptomneziju sa strane pacijenta i prenoenje misli sa moje strane. Ne moe se osporiti oigledan paralelizam obe vizije, ali se moe tvrditi da je to sasvim sluajna slinost. U ovom sluaju, dakle, ne bismo smeli da oekujemo niti spoj sa analognim predstavama niti unutranji smisao vizije. Ali ovo oekivanje se ne ispunjuje, poto j e srednjovekovna umetnost ovu cev ak naslikala na izvesnim slikama kao neku vrstu creva, koje na slici Blagovesti polazi sa neba i zavrava se ispod Marijine haljine. U njemu slee sveti duh u obliku goluba koji oploava devicu. Sveti duh je u prapredstavi, kao
16 Jung, Odabrana dela.

241

to je poznato iz uda Svete Trojice, estoki vetar, vetar duva kuda hoe i. Animo descensus per orbem solis tribuitur: za duh vai da silazi kroz sunev kotur ovo gledite j e zajedniki posed celokupne poznoklasine i srednjovekovne filozofije. Zbog svega toga u o v o j viziji ne mogu da otkrij e m nikakvu sluajnost, ve samo ponovno oivljavanje od davnina postojee mogunosti predstavljanja, koja se iznova moe otkriti u najrazliitijim glavama i u najrazliitija vremena, dakle nikakve nasleene predstave! Namerno sam ulazio u pojedinosti ovog sluaja da bih posredovao konkretno sagledavanje one duboke psihike delatnosti, kolektivno nesvesnog. Saeto eleo bih da napomenem da bismo morali u neku ruku razlikovati tri psihika stupnja: 1. svest, 2. lino nesvesno, koje se najpre sastoji od svih onih sadraja koji su postali nesvesni, zbog toga to su ili izgubili svoj intenzitet i stoga dospeli u zaborav, ili zbog toga to se od njih distancirala svest (tzv. potiskivanje), i zatim od onih sadraja, delom ulnih opaaja, koji zbog svog neznatnog intenziteta nikada nisu dospeli do svesti a ipak nekako prodrli u psihu; 3. kolektivno nesvesno, koje kao nasleeni posed m o gunosti predstavljanja nije individualan, ve opte ljudski, ak opte ivotinjski i predstavlja zapravo osnovu individualno psihikog. itav ovaj psihiki organizam tano odgovara telu, koje dodue uvek individualno varira, ali j e p o red toga u svim bitnim osnovnim crtama opte ljudsko telo, koje imaju svi, a koje u svom razvitku i strukturi ima jo ive one elemente, koji ga spajaju sa beskimenjacima i najzad ak i sa protozoama. Teorijski bi ak iz kolektivno nesvesnog moralo biti mogue izdvojiti ne samo psihologiju crva ve i elije. Svi smo uvereni da bi bilo nemogue ivi organizam razumeti bez njegove povezanosti sa uslovima sredine. Postoji bezbroj biolokih injenica koje se mogu objasniti samo kao reakcione pojave na uslove

242

sredine, tako recimo slepilo peinskog proteja, specifiteti crevnih parazita, posebno anatomija kimenjaka prilagoenih za ivot u vodi. Isto vai i za psihu. I njena svojstvena organizacija mora biti najvre povezana sa uslovima sredine. Od svesti bismo mogli oekivati reakcije i pojave prilagoavanja na sadanjost, poto je svest u izvesnom smislu onaj deo psihe koji je preteno ukljuen u trenutna zbivanja; nasuprot tome od kolektivno nesvesnog, kao bezvremenske i opte psihe moemo oekivati reakcije na najoptije i uvek prisutne uslove psiholoke, fizioloke i fizikalne'prirode. Kolektivno nesvesno ukoliko sebi uopte srnemo dozvoliti neki sud tome izgleda da se sastoji od neega kao to su mitoloki motivi ili slike, zbog ega su mitovi naroda zapravo eksponenti kolektivno nesvesnog. Celokupna mitologija bi bila jedna vrsta projekcije kolektivno nesvesnog. Najjasnije to vidimo na zvezdanom nebu, iji se haotini oblici sreuju pomou projekcije slika. Odatle se objanjavaju uticaji sazvea koje nudi astrologija oni nisu nita drugo do nesvesno introspektivno opaanje delatnosti kolektivno nesvesnog. Kao to su se na nebo projektovale konstelacione slike, tako su se sline i druge figure projektovale u legende i bajke ili u istorijske linosti. Stoga kolektivno nesvesno moemo istraivati na dva naina ili u mitologiji ili analizom individue. Kako ovde nisam u stanju da pruim materijal za analizu individue, moram se ograniiti na prvi nain. Mitologija je, meutim, tako iroko polje, da odatle moemo izdvojiti samo nekoliko tipova. Isto tako je i broj uslova sredine beskrajan, tako da i ovde moemo obraditi samo nekoliko tipova. Kao to je telo sa svojim posebnim svojstvima sistem prilagoavanja na uslove sredine, tako i psiha mora pokazivati takve organe ili funkcione sisteme, koji odgovaraju normalnom fizikalnom sticaju prilika. Time ne mislim na organski uslovljene ulne funkcije, ve mnogo pre na neku vrstu psihikih p o java paralelnih sa fizikim pravilnostima. Tako se, na primer, svakodnevni hod sunca i menjanje dana
16*

243

i noi mora psihiki odslikati u obliku od davnina urezane slike. Mi ne moemo dokazati jednu ovakvu sliku; ali ta nalazimo umesto toga, to su vie ili manje fantastine analogije fizikog zbivanja: svakog jutra se Bog-junak raa iz mora, on se penje u suneva kola. Na zapadu ga eka Velika Majka, koja ga uvee proguta. U trbuhu adaje on putuje po dnu nonog mora. Posle uasne borbe sa nonom zmijom izjutra se ponovo raa. Ovaj mitski konglomerat neosporno sadri kopiju fizikih pojava i to tako jasno da, kao to je p o znato, veliki broj naunika pretpostavlja da primitivni ljudi iznalaze odgovarajue mitove da bi uopte bili u stanju da objasne fizike pojave. Neosporno je da su prirodne nauke i filozofija izrasle iz ove osnove. Ali smatram malo verovatnim da primitivni ovek iz potrebe za objanjenjem smilja takve stvari kao neku vrstu fizikalne ili astronomske teorije. Ono to za sada moemo rei mitskim tvorevinama je da je fiziko zbivanje oigledno prodrlo u psihu u obliku ovog fantastinog rastoavanja i tamo zadrano, tako da nesvesno jo i danas reprodukuje sline slike. Naravno da se postavlja pitanje: zato psiha ne registruje stvarno zbivanje, ve samo fantaziju fizikom zbivanju? Ako se prenesemo u duu primitivnog oveka, onda emo odmah razumeti zato je to tako. On naime ivi u svom svetu u takvom participation mystique, kako Levi-Brul naziva ovu psiholoku injenicu, da izmeu subjekta i objekta ni izdaleka ne postoji ona apsolutna razlika kao u naem racionalnom razumu. Ono to se deava izvan njega deava se i u njemu, a ono to se deava u njemu deava se i izvan njega. U ovom smislu posmatrao sam vrlo lep primer kada sam boravio kod Elgonija, primitivnog plemena u istonoj Africi. Oni obiavaju da pri izlasku sunca pljuju u ake a zatim da dlanove dre naspram sunca, koje upravo nailazi na horizontu. Kako re atiista .oznaava istovremeno i boga i sunce, zapitao sam: Da li je sunce bog? Odbili su to uz smeh kao da sam rekao neto izvanredno glupo.

244

Kako je sunce upravo bilo u zenitu, pokazao sam na njega i zapitao: Kada se sunce nalazi ovde, vi kaete da ono nije bog, meutim, kada je ono na istoku, onda kaete ono je Bog. Ovome je usledilo neodluno utanje sve dok stari poglavica nije uzeo re i rekao: Tako je to. Tano je da sunce gore nije bog, ali kada izlazi, to je bog (ili tada je ono bog). Koja je od ovih dveju verzija tana, primitivnom duhu je svejedno. Izlazak sunca i njegovo oseanje spasenja, za njega su isti boanski dogaaj, kao to su no i njegov strah jedno te isto. Njegov afekat mu je, prirodno, blii od fizike, zbog toga registruje svoje afektivne fantazije; tako mu no znai zmiju i hladni dah duhova, nasuprot tome jutro znai raanje lepog boga. Kao to postoje mitoloke teorije koje ele da sve izvedu od sunca, ima i lunarnih teorija koje ele to isto da uine sa mesecom. Ovo dolazi jednostavno stoga to stvarno postoji bezbroj meseevih mitova, meu njima bezbroj u kojima je mesec suneva ena. Mesec je promenljivi doivljaj noi. Zbog toga se poklapa sa seksualnim doivljajem primitivnog oveka sa enom, koja je za njega isto tako dogaaj noi. Ali, mesec moe biti i zapostavljeni sunev brat, poto nou spavanje remete uzbudljive i loe misli moi i osveti. Mesec ometa spavanje, on je i receptakulum dua umrlih, poto se u snovima noi mrtvi ponovo vraaju, a u straljivoj nesanici javljaju se utvare prolosti. Mesec znai i sumanutost (lunacy). Doivljaji ovakve vrste su ono to zadrava psiha umesto promenljive meseeve slike. U psihi se ne zadravaju kao slike niti grom i munja, niti kia i oblaci, ve fantazije koje je prouzrokovao afekat. Jednom sam doiveo vrlo jak zemljotres i moje prvo, neposredno oseanje je bilo da ne stojim na dobro poznatoj vrstoj zemlji, ve na leima dinovske ivotinje koja se stresa. Ova slika se utisla u seanje, a ne fizika injenica. Kletve ljudi uperene protiv zahuktale stihije, njihov strah od razbesnele prirode davali su neto ljudsko ovoj jarosti prirode, tako da je isto fiziki elemenat postajao razgnevljeni bog.

245

Na slian nain kao fiziki uslovi sredine i fizioloki uslovi, nagoni zavisni od lezda, pobuuju afektivno jako naglaene fantazije. Seksualnost se pojavljuje kao bog plodnosti, kao grozni enski demon, kao sam avo sa dionizijevskim kozjim nogama i nedolinim licem, ili kao strana, sklupana zmija. Glad stvara od namirnica bogove kojima neki meksiki Indijanci ak daju godinji raspust u cilju odmora na taj nain to se inae koriene namirnice jedno vreme ne jedu. Stari faraoni su slavljeni kao jelci bogova. Oziris j e penica, sin zemlje, stoga jo uvek nafora mora da bude od peninog brana, bog koji biva pojeden, isto tako i Jakhos, tajanstveni bog eleusinskih misterija. Mitrasov bik j e jestiva plodnost zemlje. Psiholoki uslovi sredine naravno da ostavljaju za sobom iste mitske tragove. Opasne situacije, bilo da su ugroavanje tela ili due, pobuuju afektivno jako obojene fantazije i ukoliko se takve situacije tipino ponavljaju, iz toga se formiraju isti arhetipovi, kako ja uopte nazivam mitske motive. Adaje vrljaju po vodenim tokovima, naroito vole gaz ili druge opasne prelaze, dinovi i drugi avoli u bezvodnim pustinjama ili opasnim liticama, duhovi mrtvih borave u jezivom ipraju bambusove ume, izdajniki vilenjaci i vodene zmije u morskim dubinama i brzacima. Moni duhovi predaka ili b o govi ive u znaajnom oveku, razorna snaga fetia se nalazi u stranom i neobinom. Bolest i smrt nikada nisu prirodni, ve uvek uzrokovani duhovima ili v e ticama. ak i oruje, koje je ubilo, j e mana, to jest obdareno neobinom snagom. A kako stoji stvar, moemo se zapitati, sa n a j obinijim i najbliim, najneposrednijim zbivanjima, sa muem, enom, ocem, majkom, detetom? Ove n a j obinije i veito ponavljane injenice stvaraju n a j monije arhetipove, iji se stalni uticaj svuda n e p o sredno moe prepoznati i u ovo nae, racionalistiko doba. Uzmimo za primer hriansku dogmatiku: t r o j stvo se sastoji od Boga-Oca, Sina i Svetoga Duha, koji je predstavljen Astartinom pticom; golubom,

246

koji se u poetku hrianstva nazivao i Sofija i bio enskog pola. Oigledna zamena za to je oboavanje Marije u novijoj crkvi. Ovde imamo porodini arhetip na nebeskom mestu, kako se izrazio Platon, pri sveanoj formulaciji poslednje tajne. Hristos kao enik, crkva nevesta, krstionica uterus ecclesiae, kako se jo uvek naziva u benedictio fontis tekstu. Sveta vodica sa dodatkom soli vrsta plodove ili morske vode. Hierosgamos ili sveto venanje, kod gore pomenutih benediktanaca slavi se u Sabbatus sanctus, gde se upaljena svea, kao falusni simbol tri puta umae u krstionicu, da bi se oplodila krtena voda i podarilo joj se svojstvo da ponovo rodi krtenika (quasimodogenitus). Mana linost, lekar, je pontifex maximus, papa, crkva mater ecclesia, magna mater magijske snage, ljudi su bespomona i nemilosrdna deca. Taloenje snanih, afektivnih i slikama bogatih iskustava svih predaka ocu, majci, detetu, mukarcu, eni, magijskoj linosti, stradanjima tela i due, podigao je ovu grupu arhetipova, u nesvesnom priznanju njihovih ogromnih psihikih snaga, do najviih principa koji formuliu i reguliu religijski, pa ak i politiki ivot. Naao sam da razumljivo poimanje ovih stvari nita ne smanjuje od njine vrednosti, ve naprotiv pomae da se njihovo ogromno znaenje ne samo oseti ve i da se uvidi. Ova snana projekcija dozvoljava katoliku da znatan deo njegovog kolektivno nesvesnog doivi u opipljivoj stvarnosti. On ne mora da traga za autoritetom, za nadmonou, otkrivanjem, sponom sa venou i bezvremenou, ve je to prisutno i njemu dostupno u presvetosti svakog oltara boravi mu Bog. Protestantu i Jevrejinu je rezervisano traenje, poto je prvi u izvesnom smislu razorio zemaljsko telo boanstva, a drugi ga nikad nije dostigao. Kod obaju arhetipovi, koji su katolikim hrianima postali vidljiva i oivotvorena stvarnost, lee u nesvesnom. Na ovom mestu, na alost, ne mogu dublje ulaziti u znaajne razlike u stavovima nae kulturne svesti prema nesvesnom. Hteo bih

247

samo da pokaem da je pitanje stava kontroverzno i da oigledno spada u najvee probleme oveanstva. Ovo je razumljivo bez daljnjega kada se shvati da je nesvesno, kao celokupnost svih arhetipova, talog sveg ovekovog doivljavanja unazad sve do njegovih najtamnijih poetaka i to nikakav mrtvi talog u izvesnom smislu naputeno polje ruevina ve ivi reakcijski i pripravnosni sistemi, koji nevidljivim i stoga uticajnijim putem odreuju individualni ivot. Ali u izvesnom smislu to nije samo gigantska istorijska predrasuda, ve istovremeno i izvor instinkata, poto arhetipovi nisu nita drugo do oblici manifestacije instinkata. Iz ivotnog izvora instinkata, meutim, tee i sve stvaralako, tako da nesvesno nije samo istorijska uslovljenost, ve istovremeno raa stvaralaki i m p u l s slino prirodi, koja je strahovito konzervativna a u svojim stvaralakim inovima ukida svoju sopstvenu istorijsku uslovljenost. Stoga nije udo to je za sve ljude svih vremena i krajeva bilo gorue pitanje kako ovek treba najbolje da se ponaa prema ovom nevidljivom uslovu. Da se svest nikada nije bila otcepila od nesvesnog veito ponavljani dogaaj simboliziran u padu anela i u neposlunosti prvih roditelja to ne bi ni nastao ovaj problem, isto kao to ne bi nastalo ni pitanje prilagoavanja uslovima sredine. Zbog postojanja individualne svesti postaju svesne ne samo tekoe spoljnjeg ve i unutranjeg ivota. Kao to primitivnog oveka sredina doekuje prijateljski ili neprijateljski, tako mu i uticaji nesvesnog izgledaju kao sila koja mu se suprotstavlja, sa kojom on ima da se razrauna isto onako kao i sa njegovim vidljivim svetom. Ovoj svrsi slue njegovi bezbrojni magijski obredi. Na viem stupnju civilizacije istu svrhu ispunjavaju religije i filozofije i svagda, kada pone da otkazuje jedan ovakav sistem prilagoavanja, nastaje opta uznemirenost i poinju pokuaji da se nau novi, pogodni oblici odnosa sa nesvesnim. Naoj modernoj prosveenosti ove stvari uostalom izgledaju daleke. Kada govorim snagama psi-

248

hike pozadine, snagama nesvesnog i njihovu realnost poredim sa vidljivim svetom, esto se susreem sa osmehom neverice. Ali ovima kao odgovor moram postaviti pitanje koliko ima ljudi u obrazovanom svetu koji su jo uvek pristalice teorije duhova i mane, drugim reima koliko ima miliona Christian Scientists i spiritista? Ne bih dalje gomilao ovakva pitanja. Ona mogu samo da ilustruju injenicu da je problem nevidljive psihike uslovljenosti jo isto toliko iv kao to je pdvajkada bio. Kolektivno nesvesno je snana duhovna nasledna masa ljudskog razvitka, ponovno roena u svakoj individualnoj modanoj strukturi. Nasuprot tome svest je efemerna pojava, koja omoguava sva trenutna prilagoavanja i orijentacije, zbog ega se njen uinak najpre moe uporediti sa orijentacijom u prostoru. Nasuprot tome nesvesno sadri izvor pogonskih psihikih snaga i oblike i kategorije koje ih reguliu arhetipove. Sve najjae ideje i predstave oveanstva svode se na arhetipove. Ovo je naroito sluaj kod religijskih predstava. Ali izuzetak od toga nisu ni nauni, filozofski i moralni centralni pojmovi. U svom sadanjem obliku oni su varijante prapredstava nastale kroz svesnu primenu i prilagoavanje, poto je funkcija svesti ne samo da spoljni svet prima i razaznaje preko ula, ve i da unutranji svet stvaralaki prevodi u spoljni svet.

VIII TEORIJSKA RAZMILJANJA SUTINI PSIHIKOG

TEORIJSKA RAZMILJANJA SUTINI PSIHIKOG

A. ISTORIJSKI PRISTUP PITANJU NESVESNOG

Jedva da postoji podruje nauke koje jasnije od psihologije demonstrira duhovne promene od antikih do novih vremena. Njena istorija 2 do XVII veka uglavnom se sastoji od nacrta dogmi dui, a da se ona nijednom reju ne pominje kao objekt istraivanja. Kao neposredna datost izgledala je svakom misliocu do te mere poznata da je mogao biti ubeen da dui nije potrebno dodatno ili ak objektivno iskustvo. Ovaj stav je neobino stran modernom stanovitu, poto smo danas miljenja da je izvan svekolike subjektivne izvesnosti potrebno jo i objektivno iskustvo da bi se obrazloilo neko miljenje koje ima pretenzija da bude nauno. Uprkos svemu tome i danas je jo uvek teko u psihologiji konsekventno sprovesti isto empirijsko, odnosno fenomenoloko gledite, poto je jo uvek duboko ukorenjeno u naem ubeenju prvobitno gledite da je dua, kao neposredna datost, neto najpoznatije. Ne samo da svaki laik u datoj situaciji daje svoj sud, ve i svaki psiholog i to ne samo u odnosu na subjekt ve i, to je mnogo tee, u odnosu na objekt. Covek zna ili pre veruje da zna ta se kod drugog zbiva i ta mu odgovara. To je maf1] Prvi put objavljeno u Eranos-godinjaku XIV (1946) pod naslovom: Der Geist der Psychologie. Ovaj se opravdava i temom tadanjeg skupa: Geist und Natur. 2 Siebeck: Geschichte der Psychologie.

253

nje zavisno od suverenog omalovaavanja razliitosti ve mnogo vie od preutne pretpostavke istovetnosti. Zbog ove druge pretpostavke ovek je nesvesno sklon verovanju u optu vrednost subjektivnih m i ljenja. Ovakvo stanje pominjem samo stoga da bih pokazao da, uprkos progresivnom empirizmu tokom tri stotine godina, prvobitni stav jo uopte nije iezao. Njegovo prisustvo pokazuje samo kako se teko formira prelazak sa starih, filozofskih ka modernim, empirijskim shvatanjima. Naravno da ranije gledite nije primetilo da njegove postavke nisu nita drugo do psihiki fenomeni, ukoliko je postojala naivna pretpostavka da se ovek pomou uma, odnosno razuma, moe u izvesno j meri iskobeljati iz svoje psihike uslovljenosti i prei u nadpsihiko, racionalno stanje. Covek jo uvek zazire da ozbiljno prihvati sumnju da iskazi duha nisu na kraju krajeva nita drugo do simptomi izvesnih psihikih uslova. 3 Ovo pitanje j e oevidno, ali ono ima dalekosene, revolucionarne posledice u tolikoj meri da j e shvatljivo previanje ovog pitanja ne samo nekada ve i u novije vreme. Danas smo jo daleko od toga da sa Niedm filozofiju ili ak teologiju posmatramo kao ancitta psychologiae, poto ak ni sam psiholog nije bez daljnjeg voljan da svoje iskaze bar delimino smatra subjektivno uslovljenim. istovrsnosti subjekata moe se govoriti samo ukoliko su ovi u velikoj meri nesvesni, to jest nesvesni svoje stvarne razlinosti. Naime, to j e ovek nesvesniji, utoliko e vie slediti opti kanon psihikog zbivanja. Ali, to j e vie svestan svoje individualnosti, tim vie prodire u prvi plan njegova razlika u odnosu na druge subjekte i tim manje e odgovarati optim oekivanjima. Isto tako mnogo manje se mogu predvideti njegove reakcije. Ovo drugo je zbog toga to j e individualna svest uvek vie izdiferencirana i ira Ali to postaje ira, tim se vie uoavaju razlike i tim vie se emancipuje od kolektivnih zakonomernosti.
3 Ovo stvarno vai samo za staru psihologiju. U novije vreme gledite se znatno promenilo.

254

poto proporcionalno proirenju svesti raste stepen empirijske slobode volje. Dakle, u onoj meri u kojoj se poveava individualna diferencijacija svesti, smanjuje se objektivna vanost i poveava se subjektivnost neposredne spoznaje iste, i ako ne uvek neophodno i de facto, a ono ipak u oima sredine. A k o jedno gledite treba da bude vaee, onda mora stei odobravanje to j e m o gue veeg mnotva, nezavisno od argumenata koji se iznose njemu u prilog. Tano je i vai ono u ta veruju mnogi jer to potvruje jednakost svih. Ali za diferenciranu svest vie nije po sebi razumljivo kada se sopstvena pretpostavka slae sa pretpostavkama drugih i vice versa. Ovaj logiki razvoj doneo j e sa sobom da je u, za nauku tako znaajnom X V I I veku. psihologija poela da napreduje pored filozofije, a Hristijan August Volf (16791754) (Christian August W o l f f ) j e bio prvi koji j e govorio empirijskoj ili eksperimentalnoj psihologiji 4 i time priznao da j e neophodno psihologiji dati nove temelje. Ona se m o rala odvojiti od racionalnog odreivanja istine kojim se sluila filozofija, poto j e postepeno postajalo j a sno da nijedna filozofija nije posedovala onu optu vanost, koja bi bila ravnomerno pravina prema raznolikosti individua. Kako je i u principijelnim pitanjima bio mogu neodreeni broj subjektivno razliitih iskaza, ije vaenje je opet samo subjektivno moglo da se ospori, prirodno da j e zbog svega postalo neophodno da odbace filozofski argument a da se na njihovo mesto stavi iskustvo. Na taj nain psihologija j e postala prirodna nauka. Svakako da je u poetku filozofiji bilo preputeno iroko podruje takozvane racionalne ili spekulativne psihologije i teologije, i tek tokom sledeih vekova psihologija je mogla postepeno da se razvije u prirodnu nauku. Ovaj proces jo ni danas nije zavren. Jo uvek je psihologija kao predmet na mnogim univerzitetima pridodana filozofskom fakultetu i po pravilu u rukama strunih filozofa, i jo
4

Psychologia

empirica.

255

uvek postoji medicinska psihologija koja trai utoite na medicinskom fakultetu. Zvanino je dakle situacija dobrim delom jo srednjovekovna, pri emu su negde ak prirodne nauke preputene filozofiji uz lano ime prirodno-filozofske nauke. 5 Iako je od pre najmanje dva veka jasno da filozofija u prvoj liniji zavisi od psiholokih pretpostavki, ipak je uinjeno sve mogue da se bar zamagli autonomija iskustvenih nauka, nakon to se vie nije moglo prevideti otkrie kruenja zemlje oko sunca i jupiterovih meseca. Od svih prirodnih nauka do sada je psihologija najmanje uspela da osvoji svoju samostalnost. Ova zaostalost izgleda mi znaajna. Poloaj psihologije moe se uporediti sa stanjem neke od psihikih funkcija koju inhibuje svest. Od strane svesti, kao to je poznato, prihvata se sa pravom na postojanje samo onaj udeo koji se podudara sa dominantnim tendencijama u svesti. Onome to se sa tim ne podudara ak se odrie postojanje, uprkos i nasuprot injenici da su prisutni mnogobrojni fenomeni, odnosno simptomi, koji dokazuju suprotno. Svaki poznavalac ovakvih psihikih procesa zna sa kakvim se izgovorima i samoobmanama postie otcepljivanje onoga to ne konvenira jedinki. Isti je sluaj i u empirijskoj psihologiji: kao disciplina opte filozofske psihologije eksperimentalna psihologija je doputena kao ustupak prirodno-naunoj empiriji uz bogatu proetost sa filozofskim strunim terminima. A psihopatologija je ostavljena medicinskom fakultetu kao redak privesak psihijatrije. Medicinsku psihologiju uz to jo ili uopte ne uzimaju u obzir ili joj pridaju neznatan znaaj na univerzitetima. 6 Namerno se izraavam neto drastinije da bih to reljefnije prikazao stanje psihologije krajem XIX i poetkom X X veka. Za tadanju situaciju reprezentativno je Vuntovo gledite, ve i stoga to je iz njegove kole potekao niz znamenitih psihologa, koji su
5 U anglosaksonskim zemljama dodue postoji stepen doctor scientiae a psihologija uiva veu samostalnost. Od nedavno je nastupilo izvesno poboljanje ovakvog stanja.

256

dali ton poetku X X veka. U njegovoj Grundriss der Psychologie (Osnovi psihologije) Vunt kae (str. 248): Za neki elemenat koji se izgubio iz svesti smatraemo da je postao nesvestan tek onda ako pri tome pretpostavljamo mogunost njegove obnove, to jest njegovo ponovno vraanje u aktuelne veze psihikih tokova. Nae poznavanje nesvesno postalih elemenata nije vee od ove mogunosti obnavljanja. Stoga ovi formiraju nastrojenost ili dispoziciju za nastajanje buduih sastojaka psihikih z b i v a n j a . . . Stoga su za psihologiju sasvim besplodne pretpostavke postojanju 'nesvesnog' ili bilo kakvim 'nesvesnim zbivanjima' 7 , ali postoje psihike propratne pojave onih psihikih dispozicija, koje se mogu delom direktno dokazati a delom se mogu naslutiti pomou iskustva. Jedan od predstavnika Vuntove kole smatra da se jedno psihiko stanje ne moe nazvati psihikim ako bar nije doprlo do praga svesti. Ovaj argumenat pretpostavlja, odnosno tvrdi, da je samo svest psihika a samim tim da je sve psihiko svesno. Pri tom se autoru desilo da kae: jedno psihiko stanje, iako je po logici stvari trebalo da kae jedno, stanje, poto upravo osporava da je takvo stanje psihiko. Drugi argumenat glasi: najjednostavnija psihika injenica je oseaj. Ovaj se ne moe razloiti u prostije injenice. Zbog toga ono to prethodi oseaju ili ono to mu je u osnovi nikada nije psihiko, ve fizioloko, dakle: nema nesvesnog. Herbart je jednom rekao: Ako jedna predstava potpadne ispod praga svesti, ona nastavlja da ivi u latentnom obliku, u stalnom nastojanju da se vrati preko praga i da potisne ostale predstave. U ovom obliku reenica je nesumnjivo netana, poto genuino zaboravljeno uopte nema nikakvu tendenciju da se ponovo vraa. Ali da je Herbart umesto predstava rekao kompleks u modernom smislu tog pojma, reenica bi bila bezgranino tana. Jedva da greimo, ukoliko smatramo da je on stvarno i mislio neto tako. Ovoj reenici jedan filozofski protivnik nesve7

Kurziv moj.
257

17 Jung, Odabrana dela, I

snog nainio j e vrlo jasnu primedbu: Ako se ovo prihvati, onda j e ovek preputen svim moguim hipotezama nesvesnom, hipotezama koje ne moe drati pod kontrolom nikakvo posmatranje.* Oigledno je da se kod ovog autora ne radi tome da se prihvati odreena injenica, ve j e odluujui strah da se ne dospe u sve mogue tekoe. A otkud zna da takvu hipotezu ne bi moglo da kontrolie nijedno posmatranje? Za njega j e to oigledno a priori jasno, Ali u Herbartova posmatranja on se uopte ne uputa, Ovu upadicu ne navodim zbog toga da bih j o j pridodao neki stvarni znaaj, ve samo stoga to j e karakteristina za zastareli filozofski stav naspram iskustvene psihologije. Sam Vunt je miljenja da se kod takozvanih nesvesnih zbivanja ne radi nesvesnim, ve svuda samo tamno svesnim psihikim elementima i da se u hipotetinim nesvesnim zbivanjima stvarno mogu supstituisati dokaljlve ili bar beznaajna hipotetina svesna zbivanja. 9 Ovaj stav znai jasno odbijanje nesvesnog kao psiholoke hipoteze. Sluajeve double conscience on objanjava pomou promena individualne s v e s t i . . . do koje ne retko dolazi kontinuirano, u stalnim prelazima i kojima se ovde, pomou nasilnog i injenicama oprenog preinaavanja, zamenjuje vei deo individualne svesti. Ove druge tako argumentuje Vunt morale bi ipak da se javljaju istovremeno u jednoj te istoj individui. Ovo, kae on, u istinu nije sluaj Bez sumnje nije mogue da se u jednoj individui istovremeno, i to grubo uoljivo, ispoljavaju dve svesti. Zbog toga su ova stanja po pravilu naizmenina. Meutim, ane j e dokazao da dok jedna svest tako rei gospodari glavom, druga svest moe istovremeno stupiti u kontakt sa posmatraem pomou obrasca izraenog u obliku pokreta prstiju. 10 Dakle, dvostruka svest moe vrlo lako biti istovremena.
8

p. 339.
9 40

Villa, Einteitung in die Psychologie Grundziige der physiologischen L'Automatisme psychologique.

der

Gagenwart

Psychologie, III 32T 238. i 243,

258

Vunt smatra da je ideja dvostrukoj svesti, dakle nadsvestU i pods vesti u Fehnerovom (Fechner) 11 smislu jo jedan preiveli zaostatak i psiholokog misticizma Selingove kole. On se o i gledno sudara sa injenicom da je nesvesno predstav a takve vrste da j e niko nema (Fechner, Psychophysik, p. 439). U o v o m sluaju postaje i re predstava neupotrebljiva, poto ve sugerie odreeni subjekjtt kome j e neto predstavljeno. Ovde lei bitni razlog zato Vunt odbija postojanje nesvesnog. M e utim, ova tekoa se lako moe zaobii na taj nain to se umesto predstava ili oseaj govori sadrajima, to ja po pravilu i inim. Ovde moram da se unapred osvrnem na ono ime u se kasnije baviti jo iscrpnije, naime na injenicu da za nesvesne sadraje prianja neto kao predstavijenost, odnosno svest, zbog ega ozbiljno dolazi u obzir razmatranje pitanja nesvesnog subjekta. Meutim, taj nije identian sa sopstvenim Ja. Da su to za Vunta uglavnom predstave vidi se i u njegovom odbacivanju ideje uroenim predstavama. Kako doslovce on razmatra ovu ideju, pokazuje njegov nain izraavanja: Kada bi novoroena ivotinja stvarno unapred imala predstavu svim radnjama koje preduzima, kakvo bi se onda bogatstvo anticipiranih ivotnih iskustava nalazilo u ivotinjskim i ljudskim instinktima, a kako izgleda neshvatljivo da ne samo ovek ve i ivotinje najvei deo usvaja tek preko iskustva i uenja!* Ali, uprkos tome postoji uroeni pattern of behaviour i isto toliki posed ne anticipiranog, ve nagomilanog ivotnog iskustva, samo tu se ne radi predstavama ve nacrtima, planovima ili slikama koji su. iako nepoznati sopstvenom Ja, ipak tako realne kao Kantovih 100 talira uivenih u postavu kaputa, koje j e vlasnik zaboravio. Ovde se Vunt mogao setiti V o l 11 Elemente der Psychophysik, II, p. 483. Fehner kae da za pojam psihofizikog praga, za pojam nesvesnog uopte postoje vrste osnove. Psiholog ne moe apstrahovati nesvesne oseaje, predstave, odnosno dejstvo nesvesnih oseajaT predstava.
19

Grundziige, III, p. 328,

259

fa, koga i sam pominje i na njegova izdvajanja n e svesnih stanja, kojima se moe, po njemu, donositi zakljuci samo na osnovu onoga to se nalazi u naoj svesti.13 U uroene predstave spadaju i elementarne zamisli Adolfa Bastijana (Adolf Bastian)14, koje se mogu shvatiti kao svuda prisutni analogni osnovni oblici saznanja, dakle neto istovetno onome to d a nas formuliemo kao arhetipovi. Naravno da Vunt odbija ovo gledite, stalno pod sugestijom da se radi predstavama a ne dispozicijama. On kae da poreklo jedne te iste pojave na razliitim mestima d o due nije apsolutno nemogue, ali prema empirijskom psiholokom stanovitu u najveem stepenu nevero vatno. 15 On osporava duevno skupilo imanje oveanstva a u ovom smislu i odbacuje ideju smisaonog simbolizma mitova sa karakteristinim obrazloenjem da je nemogua pretpostavka da se iza mita krije pojmovni sistem. 16 Veleuena pretpostavka da je nesvesno nita manje nego ba pojmovni sistem nije postojala u Vuntova vremena, a kamoli pre ili posle njih. Bilo bi netano pretpostaviti da je odbijanje i d e je nesvesnom u akademskoj psihologiji na kraju prolog i poetkom ovog veka prihvatano bez izuzetka. To uopte nije sluaj, tako da nesvesnom ne samo Fehner 17 , ve kasnije Lips pridaje ak odluujui zna13 Grundziige, III, p. 326. Wolff: Verniinfftige Gedancken von Gott, der Welt und der Seele des Menschen. Par. 193. 14 Ethnische Elementargedanken in der Lehre vom Menschen i Der Mensch in der Geschichte, I, p. 166, 203. i II, 24. 15 Volkerpsychologie, V, 2. deo, p. 460. 16 L. c., IV, 1. deo, p. 41. 17 Fehner kae: Oseaji, predstave dakako da prestaju da egzistiraju kao stvarne u stanju nesvesnog... ali se u nama neto nastavlja, psihofizika delatnost itd. (Elemente der Psychophysik, 2. deo, p. 439). Ovaj zakljuak je neto neoprezan utoliko to psihiki proces ostaje vie ili manje isti, bio on nesvestan ili ne. Predstava ne postoji samo u njenom predstavljanju, ve i a to je glavno u njenoj psihikoj egzistencijalnosti.

260

aj. 18 Iako je za njega psihologija nauka svesti, on ipak govori nesvesnim oseajima i predstavama, koje, meutim, smatra zbivanjima. Psihiko zbivanje kae on po svojoj prirodi, ili tanije po svome pojmu nije sadraj svesti ili svesni doivljaj ve je neophodno zamiljena psihika realnost koja je u osnovi postojanja. 19 Meutim, razmatranje svesnog doivljaja dovodi do uveren ja da se nesvesni oseaji i predstave ne nalaze samo povremeno u nama, ve da se psihika ivotna kohezija stalno uglavnom odigrava u nesvesnim oseajima i predstavama, a'da samo ponekad, na istaknutim takama, neposredno najavljuje svoje postojanje ono to deluje u nama u obliku odgovarajuih slika.. .20 Tako psihiki ivot stalno prelazi daleko izvan onoga to je prisutno u nama ili to moe biti prisutno u obliku sadraja svesti ili slika. Lipsovi navodi uopte ne protivuree dananjim shvatanjima, naprotiv oni predstavljaju teorijsku osnovu psihologije nesvesnog uopte. Uprkos tome jo dugo se odrao otpor protiv hipoteze nesvesnom. Tako je, na primer, karakteristino da Maks Desoar (Max Dessoir) u svojoj Geschichte der Neueren Deutschen Psychologie (2. izd. 1902), K. G. Karusa (C. G. Carus) i Hartmana (Hartmann) uopte i ne pominje.

B. ZNAAJ NESVESNOG ZA PSIHOLOGIJU Hipoteza nesvesnom znai veliki znak pitanja, koji je postavljen iza pojma psihe. Dua, do tada zasnivana na postavkama filozofskog intelekta i opremljena sa svim neophodnim sposobnostima pretila je da se iauri u stvar sa neoekivanim i neistraenim svojstvima. Ona vie nije predstavljala ono nepo18 Up. Der Begriff des Unbewussten in der p. 146, i Grundtatsachen des Seelenlebens, p. 125. 19 Leitfaden, p. 64.

Psychologie,

20

L. c., p. 65. Kurziv moj.

261

sredno znano i poznato, na emu vie nije imalo ta da se pronalazi osim vie ili manje zadovoljavajuih definicija. Naprotiv, sada se pojavila u udnom dvostrukom obliju, kao neto sasvim poznato a istovremeno i nepoznato. Time je stara psihologija izbaena iz sedla a istovremeno doivela i revolucionarni prevrat21 kao klasina fizika kroz otkrie radioaktivnosti. Ovom prvom iskustvenom psihologu desilo se otprilike ono to se zbilo mitolokom pronalazau brojnog niza koji je redao jedno zrno graka do drugog ne inei nita drugo do to je sledeu jedinicu dodavao ve postojeoj. Meutim, kada je osmotrio rezultat, onda je to izgledalo tako kao da, na izgled, nije bilo prisutno nita drugo do 100 identinih jedinica; ali su se brojevi, koje je on smislio samo kao nazive, neoekivano i nepredvieno pretvorili u neobine svojstvenosti sa nepromenljivim osobinama. Na primer, tu je bilo parnih, neparnih, prostih brojeva, pozitivnih, negativnih, iracionalnih, imaginarnih brojeva itd.22 Ista stvar je i sa psihologijom: ako je dua stvarno samo pojam, onda ve samo ovaj pojam ima nesimpatinu nepreglednost: ona poseduje osobine za koje niko ne bi pomislio da ih ima. ovek moe da
21 Ovde u ponovo navesti ono to Viljem Dems kae znaaju otkria nesvesne psihe (The Varieties of Religious Experience, p. 233): I cannot but think that the most important step forward that has occurred in psychology since 1 have been a student of that science is the discovery, first made in 1886, that... there is not only the consciousness of the ordinary field, with its usual centre and margin, but an addition there, to in the shape of a set of memories, thoughts, and feelings which are extra-marginal and outside of the primary consciousness altogether, but yet must be classed as conscious facts of some sort, able to reveal their presence by unmistakable signs. I call this the most important step forward because, unlike the other advances which psychology has made, this discovery has revealed to us an entirely unsuspected peculiarity in the constitution of human nature. No other step forward which psychology has made can proffer any such claim as this. Otkrie iz 1886. god. na koje se poziva Dems, je uvoenje pojma subliminal consciousness od strane Frederic W. H. Myers. Dalje videti dole. 22 Jedan matematiar je jednom rekao da je u nauci sve stvorio ovek, ali da su brojevi stvoreni od Boga.

262

tvrdi da je dua svest i njeni sadraji; to ni u kom sluaju ne spreava ve naprotiv potpomae otkrie prethodno nesluene pozadine, pravog izvora svih fenomena svesti, jednog pre i posle, iznad i ispod svesti. U trenutku kada ovek od jedne stvari stvara pojam, uspeva mu da uhvati jedan od njenih aspekata, pri emu po pravilu podlee zabludi da je obuhvatio pelinu. Pri tom ovek uopte ne misli na to da je apsolutno nemogue totalno obuhvatanje. Cak i jedan totalno pokrivajui pojam nije totalan, poto je on jo i ona svojstvenost sa ne^agledivim osobinama. Ova samoobmana u svakom sluaju donosi sp^kojstvo i duevni mir: nepoznatom je dat naziv, udaljeno je priblieno toliko da se moe dodirnuti rukom. Covek ga je osvojio i ono je postalo nepovratna svojina, kao ubijena divlja koja vie ne moe po bei. To je magijska procedura koju primitivni ovek sprovodi nad stvarima a psiholog nad duom. Covek vie nije izvrgnut, poto i ne sluti da upravo kroz pojmovno obuhvatanje objekta ovaj dobija najbolju mogunost da razvije sva ona svojstva, koja nikada ne bi izala na videlo, da objekt nije sputan pomou shvatanja. Pokuaji shvatanja due u poslednja tri stolea sastavni su deo onog snanog irenja upoznavanja prirode, koje je pribliilo kosmos u skoro nezamislivoj meri. Uvelian je hiljadama puta pomou elektronskog mikroskopa takmii se sa razdaljinama od 500 miliona svetlosnih godina, do kojih dopire teleskop. Ali daleko od toga da je i psihologija doivela slian razvitak kao ostale prirodne nauke; kao to smo ve videli, ona je malo uspela da se oslobodi stega filozofije. Ipak su sve nauke funkcije due, u njoj je koren sveg saznanja. Ona j e najvee od svih kosmikih uda i conditio sine qua non sveta kao objekta. udnovato je u najveoj meri da oveunstvo Zapada,, osim retkih izuzetaka, na izgled pridaje tako malo znaaja ovoj injenici. Pred tolikim spoljnim objektima spoznaje subjekat sveg saznanja povukao se u pozadinu, katkad sve do prividne ne-egzistencije.

263

Dua je bila preutna pretpostavka, koja je samoj sebi izgledala poznata u svim delovima. Sa otkriem mogunosti nesvesnog duevnog podruja stvorena je prilika za veliku avanturu duha, tako da se moglo oekivati da e ova mogunost podstai strasno interesovanje. Kao to je poznato, ovo ne samo da nije bio sluaj, ve naprotiv prema ovoj hipotezi podigao se opti otpor. Niko nije izvukao zakljuak da, ako subjekat saznanja, naime dua, stvarno p o seduje i tamni, svesti ne direktno pristupani oblik egzistencije, onda i ovo nae saznanje mora biti u neodreenom stepenu nepotpuno. Vanost svesnog saznanja dovedena je u pitanje u sasvim drugaijoj i opasnijoj meri nego to j e to bio sluaj sa kritikim razmatranjima teorije spoznaje. Ova teorija j e d o due postavljala ljudskom saznanju uopte izvesne granice, od kojih je teila da se oslobodi nemaka idealistika filozofija posle Kanta; ali prirodne nauke i common sense lako su izlazile sa ovima na kraj, ako su ih uopte i primeivale. Filozofija se ovome opirala u korist zasstarele ambicije ovekovog duha da prevazie samog sebe i da sagleda stvari koje se naprosto nalaze izvan domaaja ovekovog razuma. P o beda Hegelova nad Kantom znaila je za um i daljni duhovni razvitak, posebno nemakog oveka, najteu pretnju, utoliko opasniju to je Hegel bio prikriveni psiholog koji je velike istine iz podruja subjekta projektovao u kosmos koji je sam stvorio. Mi znamo dokle danas dopire Hegelov uticaj. Kompenzirajue snage ovog kobnog razvitka personifikuju se delom u Selingu (Schelling), delom u Sopenhaueru (Schopenhauer) i Karusu (Carus), dok je, naprotiv, kod Niea potpuno probio onaj nesputani razuzdani Bog, kome je jo Hegel bio na tragu u prirodi. Karusova hipoteza nesvesnom morala j e da tadanji dominantni pravac nemake filozofije p o g o di utoliko jae, to j e ova na izgled upravo prevazila Kantovu kritiku i ne samo obnovila ve i nanovo osnovala skoro boanski suverenitet ovekovog duha i duha uopte. Duh srednjovekovnog oveka bio je kako u dobru tako i u zlu jo uvek duh boji, kome

264

266 j e ovek sluio. Kritika saznanja s jedne strane bila je jo izraz skromnosti srednjovekovnog oveka, s druge ve odricanje ili odbijanje duha bojeg, dakle moderno irenje i jaanje ovekove svesti u okviru granica ovekovog uma. Svuda gde se iz ovekovih procena izbacuje duh boji, stupa nesvesna zamenska tvorevina. Kod Sopenhauera sreemo nesvesnu volju kao novu definiciju Boga, kod Karusa nesvesno, a kod Hegela identifikaciju i inflaciju, praktiko sjedinjavanje filozofskog razuma sa duhom uopte, ime je na izgled omogueno ono proteravanje objekta, koje je u njegovoj filozofiji drave dalo najlepe izdanke. Hegel predstavlja reenje problema proizilih iz kritike saznanja, koja je pojmovima pruila ansu da dokau svoju nepoznatu autonomiju. Oni su snabdeli razum onom osionou koja je dovela do Nieovog natoveka a time i do katastrofe, koja nosi ime Nemaka. Ne samo umetnici, ve ponekad su i filozofi proroci. Oevidno je da su svi filozofski iskazi, koji prekorauju podruje zdravoga razuma, antropomorfni i nemaju kakvu drugaiju vrednost od one koja se pridaje psihiki uslovljenim iskazima. Filozofija kao Hegelova je samootkrivanje psihike pozadine a filozofski uobraenost. Psiholoki ona znai koliko i prodor nesvesnog. Sa ovim shvatanjem slae se osobeni, preotar i izvetaen Hegelov jezik. Ovaj skoro da podsea na izofreni govor koji koristi rei prepune patosa da bi transcendentno podvrgao subjektivnom obliku ili da bi banalnom pribavio arm novog ili beznaajno prikazao kao mudrost. Ovako usiljen j e zik je simptom slabosti, nemoi i nedostatka supstancije. Meutim, to ne spreava upravo najnoviju nemaku filozofiju da ponova koristi iste rei sila i mo, dajui sebi privid da ne spada u nevoljnu psihologiju. Jedan Vier je jo poznavao ljubazniju upotrebu nemake ekcentrinosti. Pored ovog elementarnog prodora nesvesnog u zapadnjako podruje ovekovog razuma, openhauer kao ni Karus nisu imali tla na kome bi mogli da razrastu i razviju svoje kompenzatorno dejstvo.

Spasonosno potinjavanje dobrome Bogu i zatitno distanciranje ud mranog demona ovo veliko naslede iz prolosti u principu su kod Sopenhauera ostali sauvani a kod Karusa nedodirnuti utoliko to je on pokuavao da problem rei u korenu na taj nain to ga je sa isuvie predimenzioniranog filozofskog stanovita prenosio na psihologiju. Moemo ne uzeti u obzir filozofski stil prikazivanja kako bi istakli njegovu bitno psiholoku hipotezu. On se bar pribliio onom ranije napomenutom zakljuku kada je pokuao da sagradi sliku sveta koja sadri i tamnu stranu due. Na ovoj graevini svakako j e nedostajalo neto koliko bitno toliko i neuveno, ono to bih eleo da poblie razmotrim. U ovu svrhu najpre nam mora biti jasno da se do saznanja uopte dolazi na taj nain to se reakcije psihikog sistema, koje pritiu svesti, dovode u poredak koji odgovara ponaanju metafizikih o d nosno po sebi realnih stvari. A k o je psihiki sistem, kao to to ele novija stanovita, koincidentan i identian sa sveu, u principu emo moi da saznamo sve ono to j e uopte saznajno, to jest ono to se nalazi unutar saznajno teorijskih granica. U ovom sluaju nema osnove za uznemirenje koje bi ilo dalje od onog koje oseaju anatomija i fiziologija u odnosu na funkciju oka ili ula sluha. Ali, ako bi se ispostavilo da dua ne koincidira sa sveu, ve da izvan toga nesvesno ili drugaije funkcionie nego njen deo koji je sposoban da postane svestan, tada bi na n e mir morao da dostigne vrlo veliki stepen. Naime, u ovom sluaju vie se ne radi optim saznajno teorijskim granicama, ve pragu svesti, koji nas deli od nesvesnih psihikih sadraja. Hipoteza pragu svesti i nesvesnom znai da se neophodne sirovine sveg saznanja, naime psihike reakcije, pa ak i n e svesne misli i spoznaje, nalaze neposredno pored, ispod ili iznad svesti, od nas odvojene samo pragom a ipak na izgled nedostine. Za sada se ne zna kako funkcionie ovo nesvesno, ali kako se pretpostavlja da se radi psihikom sistemu onda nesvesno moda ima sve ono to ima i svest, naime percepciju, aper-

266

cepciju, pamenje, fantaziju, volju, afekat, oseanje, prosuivanje, sud itd., ali sve ovo u subliminalnom obliku.25 Ovde se podie zamerka koju je izrekao jo Vunt, da je nemogue govoriti nesvesnim oseajima, predstavama, oseanjima ili pak voljnom inu, poto se ovi fenomeni ne mogu predstaviti bez doivljenog subjekta. Sem toga, ideja pragu svesti pretpostavlja energetski nain posmatranja, po kome svest bitno zavisi od intenziteta, to jest energije psihikih sadraja. Kako dra izvesne jaine poseduje natpragovne vrednosti, morali bi pretpostaviti, to se moe prihvatiti sa izvesnim opravdanjem, da psihiki sadraji poseduju odreenu viu energiju da bi mogli da prekorae prag. Ako ovu energiju poseduju samo u maloj meri, oni ostaju, kao i odgovarajue ulne drai, subliminalni. Kao to je ve istakao Lips, prva zamerka se otklanja ukazivanjem na injenicu da psihiko zbivanje po sebi i za sebe ostaje isto, bilo ono predstavljeno ili ne. Onaj ko stoji na stanovitu da se cela psiha sastoji od fenomena svesti, taj mora svakako insistirati na tome da se one predstave koje nemamo44 ne bi smele obeleavati kao predstave. On
23 Lewes (The Physical Basis of Mind) tako rei pretpostavlja ovakvu postavku. On kae p. 358: Science has various modes and degrees such as Perception, Ideation, Emotion, Volition, which may be conscious, sub-conscious, or unconscious. p. 363: Consciousness and Unconsciousness are correlatives, both belonging to the sphere of Sentience. Every one of the unconscious processes is operant, changes the general state of the organism, and is capable of at once issuing in a discriminated sensation when the force which balances it is disturbed; p. 367: They are many involuntary actions of which we are distinctly conscious, and many voluntary actions of which we are at times sub-conscious and unconscious. Just as the thought which at one moment passes unconsciously, at another consciously, is in itself the same thought... so the action which at one moment is voluntary, and at another involuntary, is itself the same action... Lewes ide svakako isuvie daleko kada kae (p. 373): There is no real and essential distinction between voluntary and involuntary actions. Obino se izmeu nalazi iedan svet. Fechner, 1. t\, II. p. 483.

267

bi morao da ospori svako psihiko svojstvo i onome to preostaje od svega ovoga. Za ovo rigorozno stanovite psiha moe imati samo fantasmagorinu egzistenciju letiminih svesnih fenomena. Meutim, ovo shvatanje teko se podnosi sa optim iskustvom, koje govori u prilog mogue psihike delatnosti i bez svesti. Lipsovo shvatanje egzistencije psihikih procesa po sebi bolje odgovara injeninom stanju. Ovde ne bih eleo da troim truda oko navoenja dokaza, ve bih se zadovoljio ukaivanjem na injenicu da jo nikada razuman ovek nije sumnjao u postojanje psihikih procesa kod psa, iako se nije desilo da se ikada neki pas izjasnio svesti svojih psihikih sadraja. 25

C. DISOCIJABILNOST PSIHE

A priori nema osnove pretpostavci da nesvesni psihiki procesi bezuslovno moraju imati subjekt a isto tako malo imamo povoda da sumnjamo u realnost psihikih procesa. Problem postaje teak tek kada se pretpostave nesvesni voljni inovi. A k o se ne radi samo nagonima i sklonostima, ve i na izgled promiljenom izboru i odluci, koji su o b o je svojstveni volji, ovek ne moe izbei zakljuak da neminovno mora postojati raspoloivi subjekt kome je neto prikazano. Meutim, time bi se per definitionem u nesvesnom pretpostavila svest, to predstavlja misaonu operaciju, koja psihopatolozima uopte ne bi teko pala. Naime, oni poznaju psihiki fenomen koji obino ostaje nepoznat akademskim psiholozima: to je disocijacija ili disocijabilnost psihe. Ovo svojstvo se sastoji u tome da j e m e usobna povezanost psihikih procesa pojava, zavisna od mnogih uslova. Ne samo da su nesvesni procesi cesto primetno nezavisni od doivljaja svesti, ve se i kod svesnih procesa moe zapaziti znatna labavost,
M Ovde ne uzimam u obzir Pametnog Hansa i psa koji govori iz pradue.

268

odnosno razdvojenost. Podsetio bih samo na sve one neskladnosti prouzrokovane kompleksima, koje se mogu posmatrati kod asocijacijskog testa sa tanou kakva se samo moe poeleti. Kako se ipak sreu sluajevi double conscience u ta sumnja Vunt, tako su sluajevi, gde zapravo nij razdvojena cela linost ve su odcepljeni samo mali delovi, utoliko vie v e rovatni i stvarno znatno eL Radi se ak prastarom iskustvu oveanstva koje se ogleda u opterairenom verovanju postojanju veeg broja dua u jednoj te istoj individui. Kako pokazuje na primitivnom stupnju shvaeno mnotvo psihikih komponenti, prvobitno stanje odgovara vrlo labavoj povezanosti psihikih procesa meu sobom a ni u kom sluaju zatvorenom jedinstvu istih! Osim toga psihijatrijsko iskustvo pokazuje da je esto potrebno vrlo malo da se razbije tokom razvitka tegobno postignuto jedinstvo svesti i da se ponovo razloi u njene prvobitne elemente. Prihvatanjem injenice disocijabilnosti o m o g u eno je lake otklanjanje onih tekoa koje proistiu iz neophodne pretpostavke postojanja praga svesti. A k o je zapravo tano da sadraji svesti gubitkom energije postaju subliminalni a samim tim i nesvesni, i obrnuto, prirastanjem energije nesvesni p r o cesi postaju svesni, onda bi se moralo oekivati, da na primer nesvesni voljni in kako bi uopte bio mogu, poseduje energiju koja ga osposobljava za svesnost; uostalom, za sekundarnu svesnost, koja se sastoji u tome to je nesvestan proces predstavljen subjektu koji bira i odluuje. Ovaj proces bi neophodno morao da poseduje onaj energetski iznos koji je bezuslovno neophodan za svest. On bi morao da dostigne svoj bursting point.2 Ali ako je tako, onda se mora postaviti pitanje zato onda nesvesni proces uopte ne prekorauje prag i na taj nain bude d o stupan opaanju ovekovog Ja? Kako ovaj to oigledno ne ini ve, kako izgleda, ostaje u podruju subliminalnog sekundarnog subjekta, onda se mora objasniti zato se ovaj subjekt, kome je hipoteza do2e

James, Varieties, p. 232.

269

delila energetski iznos neophodan za svesnost, ne p o digne iznad praga i ulani u primarnu svest sopstvenog Ja. Psihopatologija raspolae materijalom neophodnim za odgovor na ovo pitanje. Naime, ova se^ kundarna svest predstavlja komponentu linosti, koja nije sluajno odvojena od svesti sopstvenog Ja, ve za svoje odvajanje ima da zahvali odreenim razlozima. Jedna ovakva disocijacija ima dva razliita aspekta: u jednom sluaju radi se prvobitno svesnom sadraju, koji je, meutim, zbog svoje inkompatibilne prirode pomou potiskivanja dospeo u podruja ispod praga svesti; u drugom sluaju sekundarni subjekt sastoji se u zbivanju koje jo nije pronalo pristup u svest, poto u svesti ne postoje m o gunosti njegove percepcije, to jest svest sopstvenog Ja ne moe da primi ovo zbivanje zbog nedostatka poimanja zbog ega ovaj uglavnom ostaje subliminalan, iako bi, posmatrano energetski, bio ve podoban za prijem u svest. Za svoje postojanje on ne treba da^ zahvali potiskivanju, ve predstavlja rezultat subliminalnih zbivanja, koji kao takav nikada pre toga nije bio svestan. Ali poto u oba sluaja postoji energetski iznos dovoljan za svesnost, sekundarni subjekt ipak deluje na svest sopstvenog Ja, ali indirektno, to jest posredstvom simbola, izraz koji svakako nije naroito srean. Naime, sadraji koji se pojavljuju u svesti najpre su simptomatski. Ukoliko se zna ili ukoliko se smatra da se zna na ta ovi ukazuju ili na emu poivaju, onda su ovi semiotski, za ta frojdistika literatura uvek koristi izraz simbolian, zaboravljajui injenicu da uvek simbolino izraava ono to se u stvarnosti ne zna. Simptomatski sadraji su delom stvarno simbolini i predstavljaju indirektne reprezentante nesvesnih stanja ili zbivanja, ija se priroda iz sadraja koji se javljaju u svesti samo nepotpuno, moe shvatiti i postati svesna. Dakle, mogue je da nesvesno skriva sadraje, koji poseduju tako veliki energetski napon, da bi ih sopstveno Ja u drugim uslovima moralo opaziti. Pri tom se najee uopte ne radi potisnutim, ve jo nesvesnimt to jest subjektivno opaenim sadrajima, kao to su, na 270

primer, demoni i bogovi primitivaca ili razliiti -izmi u koje fanatino veruje moderan ovek. Ovo stanje nije ni patoloko niti na neki nain osobito, ve prvobitno normalno stanje, dok u jedinstvu svesti saeta celovitost psihe predstavlja idealan i nikada postignuti cilj. Mi rado, i ne nepravedno, svest postavljamo u analogiju sa ulnim funkcijama, iz ije fiziologije je i uzet pojam praga. Broj treptaja zvunih talasa koje prima ovekovo uho iznosi oko 20 do 20.000, a duina talasa vidljive svetlosti izitosi 7700 do 3900 angstrema. Iz ove analogije proistie da je opravdano pomisliti da i za psihika zbivanja ne postoji samo donji ve i gornji prag i da se samim tim svest, koja j e perceptivni sistem par excellence, moe uporediti sa perceptivnom zvunom ili svetlosnom skalom, pri emu bi svesti, slino svetlosti i zvuku, bila postavljena ne samo donja ve i gornja granica. Moda bi se ovo poreenje moglo proiriti i na psihu uopte, to bi bilo mogue onda, ako bi se psihoidna zbivanja odvijala na oba kraja psihike skale. Prema principu; natura non facit saltus ova hipoteza ne bi smela biti ba sasvim na stramputici. Upotrebljavajui izraz psihoidan svestan sam da se na taj nain sukobljavam sa pojmom psihoida, koji j e uveo Dri (Driesch). Pod ovim on podrazumeva vodeu, reakciju odreujuu, prospektivnu potencu klicinog elementa. To j e elementarni agens otkriven u delaniu, radnji, 27 entelehija radnje. 2 Kao to Eugen Blojler umesno podvlai, Driov p o j a m j e vie filozofski nego prirodno-nauni. Nasuprot tome Blojler izraz psihoid 2 koristi u tom smislu da ovaj predstavlja zbirni pojam za preteno subkortikalne procese, ukoliko se ovi bioloki odnose na funkcije prilagoudvanja. On to definie na sledei nain: P s i h o i d . . . j e zbir svih ciljnih i promilienih i telesnih, ukljuujui i centralno-nervne funkcije
t7

L. c p. 487. * Die Psychoide, p. 11. fem. sing, konstruisan oigledno po analogiji sa pojmom Psyche.

Philosophie

des Organischen,

p. 357.

271

koje slue za odranje ivota (sa izuzetkom onih funkcija kore, koje smo odvajkada navikli da oznaavamo psihikim). 80 Na drugom mestu on kae: Somatopsiha pojedine individue i filopsiha zajedno stvaraju opet jedinstvo, koje se upravo u naem sadanjem razmatranju mora najvie da koristi, a koje bi se moda najbolje obeleilo nazivom psihoid. Z a jedniko psihoidu i psihi je . . . usmerenost cilju i korienje ranijeg iskustva z a . . . postizanje cilja, to u sebi ukljuuje pamenje (engrafija i ekforija) i asocijacije, dakle neto analogno miljenju. 31 Iako je jasno ta se misli pod izrazom psihoid, ipak se ovaj u upotrebi mea sa pojmom psiha, kako pokazuje ovo mesto. Nejasno je zato ove subkortikalne funkcije zapravo treba obeleiti kao psihiki sline. M e anje potie zbog shvatanja koje se jo osea kod Blojlera, koje operie sa pojmovima kao kortikalna psiha i psiha modanog stabla i time najavljuje oiglednu sklonost da prihvata tvrenje da odgovarajue psihike funkcije proistiu iz ovih delova mozga, iako je uvek funkcija ta koja stvara, odrava i modifikuje svoj organ. Mana organolokog shvatanja je u tome to se konano ove delatnosti materije vezane za neki cilj prihvataju kao psihike, tako da se ivot i psiha slivaju u jedno, kao na primer u Blojlerovom reniku filopsiha i refleksi. Sigurno da je ne samo teko ve ak i nemogue, sutinu psihike funkcije zamisliti nezavisno od njenog organa, iako psihika zbivanja stvarno doivljavamo bez n j i hove povezanosti sa organskim supstratom. Ali za psihologa je upravo celokupnost ovog doivljaja predmet njegove nauke, usled ega mora da se odrekne terminologije pozajmljene od anatomije. Dakle, ako upotrebim termin psihoid 32 , onda se to ne deava u
L. c., p. 11. L. c., p. 33. Ja mogu re psihoid da upotrebim tim pre poto moj pojam, iako potie iz druge sfere gledita, pokuava da obuhvati otprilike onu grupu fenomena, koju je Blojler imao na umu. Ovo nediferencirano psihiko Buzeman (Busemann) naziva mikro-psihiko (Die Einheit der Psychologie und das Problem des Mikropsychischen, p. 51).
30 81 32

272

supstantivistikom, nego u adjektivistikom obliku; drugo, time se zapravo ne misli na psihiki, odnosno duevni kvalitet, ve na psihiki slino, na kvalitet koji imaju reflektorna zbivanja, i tree, time treba da se odreena kategorija fenomena izdvoji s jedne strane od istih vitalnih pojava a s druge od pravih psihikih zbivanja. Ova poslednja diferencijacija e nas primorati da definiemo vrstu i opseg psihikog a posebno psihiki nesvesnog. Ako nesvesno moe da sadri sve ono to je p o znato kao funkcija svesti, tada se namee mogunost da na kraju krajeva kao i svest tako ak i subjekt poseduje neku vrstu sopstvenog Ja. Ovaj zakljuak se izraava u esto i stalno upotrebljavanom pojmu pods vesti. Ovaj termin svakako moe dovesti u zabunu, zbog toga to ili oznaava ono to je ispod svesti, ili odreuje donji deo, to jest sekundarnu svest. Istovremeno pretpostavka podtevesti, kojoj se odmah pridruuje ona nadsvesti 33 ukazuje na ono do ega mi je ovde zapravo stalo, naime na injenicu da je drugi psihiki sistem koji egzistira pored svesti svejedno koje mu osobine pripisujemo od apsolutno revolucionarnog znaaja utoliko to se time iz osnova moe promeniti nae shvatanje sveta. Ako bismo uspeli samo da percepcije, koje se odvijaju u drugom psihikom sistemu, prevedemo u svest sopstvenoga Ja, bila bi data mogunost neuvenog proirenja slike sveta. Ako hipotezu nesvesnog ozbiljno uzmemo u razmatranje, moramo uvide ti da se naa slika sveta sme smatrati samo kao privremena; jer ako se u subjektu opaanja i spoznaje sprovede tako sutinska promena kao to je ova, vezana za neuporedivo udvostruenje, onda mora nastati slika sveta, koja je razliita od d o sadanje. Ovo je uostalom mogue samo ako je ispravna hipoteza nesvesnom, a ovo se moe d o n Ova nadsvest mi je, naime suprotstavljena od strane ljudi koji su pod uticajem indijske filozofije. Po pravilu <mi ne primeuju da njihov prigovor vai samo za podsvest, koji dvosmisleni termin ja ne koristim. Nasuprot tome moj pojam nesvesnog ostavlja sasvim otvorena pitanja nad i pod i obuhvata oba aspekta psihikog.

18 Jung, Odabrana dela-, I

273

kazati samo onda. ako .se nesvesni sadraji mogu preobratiti u svesne, dakle ako se uspe da se smetnje koje potiu iz nesvesnog, naime dejstvo spontanih manifestacija snova, fantazija i kompleksa, p o mou tumaenja integriu u svest.

I) NAGON I VOLJA

Dok je tokom X I X veka napor uglavnom bio usredsreen na filozofsko obrazloenje nesvesnog (naroito E. fon Hartman v, Hartmann 34 ), krajem stolea, skoro istovremeno i nezavisno jedan od drugog na razliitim krajevima Evrope, zapoeti su opiti da se nesvesno obuhvati eksperimentalno ili empirijski. Pioniri na ovom podruju bili su u Francuskoj Pjer 2ane (Janet)** a u staroj Austriji Sigmund Frojd. 36 Prvi je zasluan u okvirima istraivanja f o r malnog aspekta a drugi u sadrajima psihogenih simptoma. Ovde nemam prilike da detaljno opiem preobraanje nesvesnih sadraja u svesne, ve se moram zadovoljiti samo nagovetajima. Prvo se uspelo da se struktura takozvanih psihogenih simptoma objasni pomou hipoteze nesvesnim procesima. Polazei od simptomatologije neuroza Frojd je i snove uinio v e rovatnim posrednikom nesvesnih sadraja. Ono to je pri tom naao kao sadraje nesvesnog, po sebi je izgledalo sasvim pristupano svesti i stoga da, pod drugim uslovima moe pripadati svesnim elementima line prirode. Oni su, kako je izgledalo Frojdu, bili potisnuti zbog njihove prirode, nespojive sa moralPhilosophic des Unbewussten Cenjenje njegovog rada sree se kod Jean Paulus, Le Problme de hallucination et revolution de la psychologie d'Esquirol a Pierre Janet. 86 U vezi sa ovim treba pomenuti i znaajnog vajcarskog psihologa Teodora Flurnoja (Theodore Flournoy) i njegovo glavno delo Des lndes la plante Mars. Meu pionirima treba pomenuti i Engleza W. B. Karpentera (Carpenter: Principles of Mental Psysiology) G , Luisa (Lewes: Problems of Life and Mind).,
94 35

274

nim normama. Oni su dakle, slino zaboravljenim sadrajima, jednom bili svesni pa su zbog protivdejstva od strane svesnog stava jedinke gurnuti ispod praga i tako postali relativno nepristupani reprodukciji. Pomou podesne koncentracije panje na vodee asocijacije, to jest na obeleja ouvana u svesti, postizala se asocijativna reprodukcija izgubljenih sadraja kao, recimo, kod mnemotehnike vebe. Dok zaboravljeni sadraji postaju nereproduktivni zbog pada njihove pragovne vrednosti, potisnuti sadraji svoju relativn u nereproduktivnost duguju inhibicijama koje potiu iz svesti. Ovaj prvi nalaz doveo je logino do tumaenja nesvesnog kao fenomena potiskivanja koji treba shvatiti personalistiki. Njegovi sadraji su bili izgubljeni, nekada svesni elementi. Kasnije je Frojd prihvatio postojanje arhainih ostataka u obliku primitivnih funkcionisanja. Ali i ovi su razjanjeni personalistiki. Ovakvo shvatanje predstavlja nesvesnu psihu kao subliminalni apendiks svesne due. Sadraji koje j e Frojd uinio svesnim su oni koji se najlake reprodukuju zbog svoje sposobnosti za prevoenje u svesno i svoje prvobitne svesnosti. Za nesvesnu psihu oni dokazuju samo toliko da psihiko postoji i s one strane svesti. Isto potvruju zaboravljeni sadraji, koji se jo mogu reprodukovati. Iz ovoga ne bi moglo skoro nita da se koristi u objanjenju prirode nes vesne psihe kad ne bi postojao nesumnjivi spoj ovih sadraja za sferu nagona. Ova sfera se zamilja kao fizioloka, naime uglavnom kao funkcija lezda. Ovo gledite vrlo vrsto podupire moderno uenje unutranjoj sekreciji, hormonima. Uenje ovekovim nagonima svakako se nalazi u neto nezgodnoj situaciji utoliko to je neobino teko ne samo pojmovno odrediti nagone ve i utvrditi njihov b r o j i njihove granice. 37 U ovom pogledu miljenja
37 Moe postojati nejasnpst i meanje instinkata koju je Mare (Marais: The Soul of the White Ant, 42) opisao kod majmuna a koja je kod oveka povezana sa sposobnostima uenja koje natkriljavaju instinkt. Po pitanju instinkta up. Szondi. Experimentelle Triebdiagnostik i Triebpathologip

275

se daleko razilaze. Sa izvesnom sigurnou jedino se moe zakljuiti da nagoni imaju fizioloki i psiholoki aspekt.88 Vrlo korisno u odnosu na opisivanje j e 2 a neovo gledite partie superieure et inferieure d'une fonction.39 injenica da su sva,, zapaanju i iskustvu pristupana, psihika zbivanja na neki nain vezana za o r ganski supstrat, dokazuje da su ova ukljuena u c e lokupni ivot organizma i da stoga imaju udela u njegovom dinamizmu, naime u nagonima, odnosno da su u izvesnom smislu rezultat akcija istih. To ni u kom sluaju ne znai da psiha iskljuivo potie iz n a gonske sfere a samim tim i iz njenog organskog supstrata. Psiha kao takva ne moe se objasniti pomou fiziolokog hemizma ve zbog toga to je ona sa ivotom uopte jedini prirodni faktor, koji prirodnonaune tj. Statistike poretke moe preobratiti u via odnosno nej^rirodna stanja nasuprot akonu e n tropije koji vladfi* u neorganskoj prirodi. Nije nam poznato kako ivot stvara kompleksne organske spojeve iz neorganskih stanja, ali neposredno saznajemo kako to ini psiha. Stoga ivot ima svoju posebnu zakonomernost, koja se ne moe izvesti iz poznatih fizikalnih prirodnih zakona. Uprkos tome psiha se nalazi u izvesnoj zavisnosti od njenih organskih supstratnih zbivanja. U svakom sluaju postoji veliki procenat verovatnoe da je to tako. Nagonska osnova gospodari nad partie inferieure funkcije. Nasuprot tome partie superieureu odgovara preteno psihiki deo iste. Partie inferieure ispoljava se kao relativno nepromenljivi, automatski, a partie superieure kao voljni i promenljivi deo funkcije. 40
M Nagoni su fizike i psihike dispozicije, koje... imaju za posledicu kretanja organizma koja jasno pokazuju odreeni pravac. (Jerusalem, Lehrbuch der Psychologie, p. 192.). Sa drugog stanovita Kiilpe opisuje nagon kao stapanje oseanja i organskih oseaja (Grundriss der Psychologie, p. 333). 99 Les Nvroses, p. 384. 40 Janet kae (1. c., p. 384): II me semble necessaire de istinguer dans toute fontion des parties inferieures et des partis superieures. Quand une fonction s'exerce depuis long-

276

Ovde se namee pitanje: kada smemo govoriti psihikom i kako uopte definiemo psihiko nasuprot fiziolokom? Oboje su manifestacije ivota, koje se, meutim, razlikuju u tome to onaj funkcioni deo, koji se oznaava kao partie inferieure, ima oevidni fizioloki aspekt. Njegovo postojanje ili n e postojanje izgleda da j e vezano za hormone. Njegovo funkcionisanje ima prisilni karakter, odatle potie naziv nagon. Rivers mu pripisuje prirodu all-or-none-reaction41, .to jest funkcija se odigrava ili potpuno ili se uopte ne odigrava, to j e svojstvo prisilnog karaktera. Nasuprot tome partie superieure, koja se najbolje moe opisati kao psihika i kao takva se osea, izgubila je prisilni karakter, moe se podrediti volji 42 i ak se moe dovesti do takve primene koja je u suprotnosti sa prvobitnim nagonom. Prema ovom razmatranju psihiko se pojavljuje kao emancipacija funkcije iz instinktivnog oblika i njegove prisilnosti, koji, kao iskljuiva determinanta funkcije ovu ukruuje do rigidnog mehanizma. Psihika uslovljenost ili kvalitet poinje tamo gde funk<cija poinje da se oslobaa od svoje spoljne i unutranje determiniranosti osposobljavajui se za iru i slobodniju primenu, to jest, tamo gde ova postaje pristupana motivisanoj volji koja potie i iz drugih izvora. Uz opasnost da prejudiciram moje istorijsko shvatanje ovog problema, ne mogu a da ne ukaem na sledee: ako se psihiko^ razgraniava od fizioloke
temps elle contient des parties qui sont tres anciennes, tres faciles et qui sont representees par des organes tres distincts et tres specialises... ce sont la les parties inferieures de la fonction. Mais je crois qu'il y a aussi dans toute fonction des parties suprieures consistant dans l'adaptation de cette fonction a des circonstances plus recentes, beaucoup moins habituelles, qui sont representees par des organes beaucoup moins differencies. Najvii deo funkcije, meutim, ogleda se dans son adaptation a la circonstance particuliere qui existe au moment present, au moment ou nous devons Temployer... 41 Instinct and the Unconscious. 42 Ova formulacija je zamiljena samo psiholoki i nema niega zajednikog sa filozofskim problemom indeterminizma.

277

nagonske sfere, dakle, u neku ruku prema dole, onda se namee isto takvo razgraniavanje prema gore. Naime, sa sve veim oslobaanjem od isto nagonskog, partie superieure konano dostie nivo gde energija, sadrana u funkciji u datom sluaju vie uopte nije orijentisana prema prvobitnom smislu nagona, ve stie takozvani duhovni oblik. Pod ovim se ne misli na supstancijalnu promenu nagonske energije, ve samo na promenu njenog oblika primene. Smisao ili svrha nagona nisu jasni utoliko to u nagonu moe biti skriven bioloki razliit smisao, koji se moe sagledati tek tokom razvitka. Unutar psihike sfere dejstvo volje moe da skrene, promeni i na najrazliitije naine modifikuje funkciju. Ovo j e mogue stoga to sistem nagona zapravo ne predstavlja harmoninu kompoziciju, ve je izloen mnogim unutranjim sukobima. Jedan nagon ometa i potiskuje drugi i, iako u svemu uzev nagoni omoguuju opstanak individue, ipak je njihov slepi, prisilni karakter est povod meusobnih oteenja. Diferenciranje funkcije od prisilno nagonske usmerenosti ka voljnoj upotrebljivosti j e od izvanrednog znaaja u odnosu na odranje opstanka. Ali ovo p o veava mogunost sukoba i dovodi do cepanja, upravo onih asocijacija, koje uvek iznova dovode u pitanje jedinstvenost svesti. Kao to smo videli u okviru psihike sfere volja utie na funkciju. Ona ovo ini zahvaljujui injenici to i sama predstavlja energetski oblik, koji neki d r u gi moe da nadvlada ili bar da ga uplivie. U o v o j sferi, koju definiem kao psihiku, volja j e u krajnjoj liniji motivisana instinktima, svakako ne apsolutno, jer inae se ne bi radilo volji, poto ona, prema d e finiciji, mora imati izvesnu slobodu izbora. Volja znai ogranieni energetski iznos, koji svest ima na slobodnom raspolaganju. Jedan takav iznos libida (energije) mora stajati na raspolaganju, inae ne bi bile mogue promene funkcija, poto bi funkcija bila iskljuivo vezana za, po sebi izvanredno konzervativne i posledino neprometiljive, instinkte i to na takav nain da ne bi bile mogue varijacije, osim preko o r -

278

ganskih promena. Kao to je pomenuto, voljnu motivaciju najpre je potrebno ovredniti kao bitno bioloku. Na ako j e dozvoljen ovakav izraz gornjoj granici psihikog, gde se funkcija tako rei oslobaa svog prvobitnog cilja, instinkti gube svoj uticaj kao motivi volje. Pomou ovakve promene svog oblika funkcija se stavlja u slubu drugih odredita ili motivacija, koje na izgled nemaju vie niega zajednikog sa instinktima. Ovim bih eleo da podvuem znaajnu injenicu da volja ne moe da prisili instinkt niti ima moi nad duhom, ukoliko se pod ovim ne podrazumeva samo intelekt. Duh i instinkt su u svojoj vrsti autonomni i oba podjednako ograniavaju opsege i podruja volje. Kasnije u pokazati u emu izgleda da postoji povezanost duha sa nagonom. Kao to se psiha prema dole gubi u organskoj materijalnoj osnovi, tako i prema gore prelazi u takozvani duhovni oblik, koji nam je u svojoj sutini isto tako malo poznat kao i organske osnove nagona. Ono to bih hteo da oznaim kao pravu psihu obuhvata podruje u kome su junkcije uplivisant voljom. isti nagon nema svesnosti a ova mu nije ni potrebna. Ali volji, zbog njene empirijske slobode izbora, da bi modifikovala funkciju potrebna je nadreena instancija, neto kao svesnost sebi. Ona mora da zna cilj, koji se razlikuje od cilja funkcije. Kada ne bi bilo tako, volja bi se svela na jedno te isto sa nagonskom silom. Dri (Driesch) s pravom istie: ^Nema htenja bez znanja. 43 Volja pretpostavlja subjekt koji izabire, koji sebi predstavlja razliite mogunosti. Posmatrano sa ovog aspekta, psiha je u sutini konflikt izmeu slepog nagona i volje, odnosno slobode izbora. Tamo gde preovladava nagon poinju psihoidna zbivanja, koja kao elementi nepristupani svesti spadaju u sferu nesvesnog. Nasuprot tome psihoidno zbivanje nije prosto naprosto-nesvesno, poto
43

dividualizovane drai prenose primarno znanom nenormalno stanje a ovo >znano< ne ^eli samo pomo ve hoe i da ga *zna, 279

Dua kao elementarni

prirodni faktort

str. 80:

In~

ovo ima znatno ire okvire. Osim psihoidnih zbivanja u nesvesnom postoje predstave i voljni inovi, dakle neto kao prethodnice svesti; 44 nasuprot tome u nagonskoj sferi ovi fenomeni su toliko potisnuti u pozadinu, tako da im odgovara termin psihoidan. Ali ako psihu ograniimo na podruje voljnih inova, onda emo najpre doi do zakljuka da je psiha vie ili manje identina sa sveu, poto se volja i sloboda izbora ne mogu zamisliti bez svesti. Na ovaj nain na izgled sam dospeo tamo, gde smo oduvek bili, naime do aksioma: psiha = svest. Ali gde onda ostaje nedvosmislena psihika priroda nesvesnog?

E. SVEST I NESVESNO

Sa pitanjem prirodi nesvesnog poinju izvanredne tekoe razmiljanja, koje nam priinjava psihologija nesvesnih zbivanja. Ovakve prepreke j a v ljaju se uvek kada razum preduzme smeli pokuaj da prodre u svest nepoznatog i nevidljivog. Na filozof je svakako pametno uinio to je jednostavnim osporavanjem postojanja nesvesnog bez ustruavanja umakao svim komplikacijama. Slino se desilo i f i ziaru stare kole, koji j e verovao u iskljuivu talasnu prirodu svetlosti a morao je da otkrije da postoje fenomeni koji se uopte ne mogu drugaije objasniti nego pomou svetlosnih korpuskula. Sreom fizika je pokazala psiholozima da se moe baratati i sa na izgled contradictio in adiecto. Ohrabren ovim primerom psiholog prilazi reavanju ovog protivurenog problema, bez oseanja da sa svojom avanturom ispada iz okvira sveta prirodno naunog duha. Ne radi se postavci odreene tvrdnje, ve mnogo pre skici modela, koji obeava vie ili manje korisno postavljanje pitanja. Model ne tvrdi da je neto tako ve samo predoava odreeni nain posmatranja.
44 Ovde bih itaoca uputio na odeljak F ove rasprave: Nesvesno kao multipla svest.

280

Pre nego to se blie pozabavimo naom dilemom, eleo bih da u izvesnom pogledu razjasnim p o jam nesvesnog. Nesvesno nije nepoznato uopte, ve j e mnogo pre s jedne strane nepoznato psihiko, to jest sve ono, emu pretpostavljamo da se, kada doe do svesti, nimalo ne razlikuje od nama poznatih psihikih sadraja. S druge strane tu moramo uraunati i psihoidni sistem, ijim svojstvima ne bi znali nita neposredno da kaemo. Ovako definisano nesvesno ocrtava neverovatno kolebljivo injenino stanje; sve ono to znam ali emu trenutno ne m i slim; sve to mi je nekad bilo svesno, ali sada zaboravljeno; sve ono to je opaeno mojim ulima, ali emu moja svest nije obratila panju; sve ono to nenamerno i besciljno, to jest nesvesno oseam, m i slim, ono ega se seam, ono to nesvesno elim i inim; sve ono budue to se u meni priprema i to e tek kasnije doi u svest; sve to je sadraj nesvesnog. Ovi sadraji su Svi vie ili manje podloni svesnoj obradi ili su bar jednom bili svesni i ve u sledeem trenutku mogu se privesti u svest. Utoliko je nesvesno a fringe of consciousness kako je to nekad oznaio Viljem Dems (William James).45 Kao to smo
45 Dems govori transmarginal field svesti i ovo identifikuje sa subliminal consciousness Frederika Majera (Frederic W. H. Myers) jednog od osnivaa British Society for Psychical Research (up. Proceedings S. P. R., VII, p. 305. i James, Frederic Myers Service to Psychology, XLII Maj 1901). field of consciousness James ka sledee (Varieties, p. 232): The important fact which this 'field' formula commemorates is the indetermination of the margin. Inattentively realized as is the matter which the margin contains, it is nevertheless there, and helps both to guide our behaviour and to determine the next movement of our attention. It lies around us like a 'magnetic field', inside of which our centre of energy turns like a compass-needle, as the present phase of consciousness alters into its successor. Cur whole past store of memories floats beyond this margin, ready at a touch to come in; and the entire mass of residual powers impulses, and knowledges that constitute our empirical self stretches continuously beyond it. So vaguely drawn are the outlines between what is actual and what is only potential at any moment of our conscious life, that it is always hard to say of certain mental elements whether we are conscious of them or not.

281

videli u ovaj granini fenomen, koji nastaje pomou naizmeninog osvetljavanja i zatamnjivanja, spada takoe i Frojdov nalaz. Ali, kao to je pomenuto, u nesvesno moramo uraunati i psihoidne funkcije, nepristupane svesti, ijem postojanju zakljuujemo samo posredno. Sada se susreemo sa pitanjem: u kakvom stanju se nalaze psihiki sadraji, kada se ne odnose na svesno Ja? Naime ovaj odnos ini ono to se moe oznaiti pojmom svesti. Prema reenici Vilhelma fon Okama (Wilhelm von Occam) Entia praeter necessitatem non sunt multiplicanda, najoprezniji zakljuak bi bio da se izvan odnosa prema svesnom Ja nita ne menja ako neki sadraj postane nesvesan. Iz ovog razloga odbacujem shvatanje po kome su trenutno nesvesni sadraji samo fizioloki. Za ovo nedostaju dokazi. Ali psihologija neuroza prua ubedljive protivargumente. Treba se setiti samo sluajeva double personnalite, automatisme ambulatoire itd. Zaneovi kao i Frojdovi nalazi pokazuju da u nesvesnom stanju na izgled sve dalje funkcionie tako kao da je svesno. Opaa se, misli, osea, eli, namerava kao kada je prisutan subjekt. Da, ak ne postoji mali broj sluajeva, kao na primer maloas pomenuti double personality, gde se drugo Ja stvarno pojavljuje i takmii se sa prvim Ja. Ovakvi nalazi izgleda da pokazuju da je nesvesno u stvari podsvest. Ali izvesna iskustva, koja je delom sakupio ve Frojd, pokazuju da stanje nesvesnih sadraja ipak nije sasvim isto kao kod svesnih. Tako se, na primer, oseajno naglaeni kompleksi u nesvesnom ne menjaju u istom smislu kao u svesti. Oni se dodue mogu obogatiti asocijacijama, ali se ne koriguju ve konzerviu u prvobitnom obliku, to se lako moe utvrditi na osnovu njihovog trajnog i ravnomernog dejstva na svest. Isto tako ovi poprimaju prisilni karakter automatizma na koji se ne moe uplivisati a koji se moe otkloniti tek kada se privede u svest. Stoga ova pomenuta procedura s pravom spada u najvanije terapijske faktore. Najzad ovakvi kompleksi poprimaju, po svoj prilici proporcionalno njihovoj distanci od

svesti, pomou simplifikacije arhaino-mitoloki karakter a samim tim i numinoznost, to nije teko utvrditi kod izofrenih otcepljivanja. Numinoznost je, meutim, sasvim ^zvan svesne volje, poto ova p r e meta subjekt u stanje uzbuenosti, to jest bezvoljne pokornosti. Ova svojstva nesvesnog stanja su u suprotnosti sa ponaanjem kompleksa u svesti. Ovde su oni podloni korekciji, gube svoj automatizovani karakter i mogu se bitno preinaiti. Sa njih se skida mitoloki plat, sve vie se personalistiki zaotravaju i, poto dospeju u procese prilagoavanja koji se odvijaju u svesti, racionalizuju se, to sve omoguava dijalektiko razmatranje. 46 Stoga je nesvesno stanje oigledno ipak drugaije nego svesno. Iako se u nesvesnom zbivanje dalje odvija kao da je svesno, ipak izgleda da ovaj, sa rastuom disocijacijom, spada na primitivniji (tj. arhaini mitoloki) stupanj, da se u svom karakteru pribliava osnovnom instinktivnom obliku poprimajui svojstva karakteristina za nagon, naime automatizam, nemogunost uplivisanja, all-or-none-reaction itd. A k o se ovde posluimo analogijom sa spektrom, onda bi padanje nesvesnih sadraja mogli da uporedimo sa pomeranjem prema crvenom kraju, pri emu j e poreenje posebno sugestivno utoliko to j e crveno, kao boja krvi, oduvek karakteristino za emocionalnu i nagonsku sferu. 47 Prema tome nesvesno znai medijum drugaiji od svesti. U podrujima bliskim svesti svakako da se ne menja mnogo, poto se ovde isuvie esto smenjuju svetlost i tama. Ali je upravo ovaj granini sloj od najveeg znaaja za reenje naeg velikog problema psiha = svest. On nam, naime, pokazuje kako j e r e * Kod shizofrene disocijacije nedostaje ova promena u $vesnom stanju, poto se kompleksi ne primaju u potpunoj, ve u fragmentarnoj .svesti. Zbog toga se kompleksi tako esto pojavljuju u svom prvobitnom, tj. arhainom stanju. 47 Crveno za Getea uostalom ima duhovno znaenje, ali ii smislu Geteovih postavki u odnosu na oseanja. Ovde se moe naslutiti alhemijska pozadina, naime crvena tinktura i carbunkulus (up. Psychologie und Alchemie, p. 629. Sabr. dela XII).

283

lativno nesvesno stanje, i to relativno u tolikoj meri, da oveka prosto mami da za ispravnije obeleavanje tamnog dela psihe upotrebi pojam kao pod-svest <. Ali isto tako je relativna i svest, poto u okviru n j e nih granica ne postoji prosto-naprosto svest, ve itava skala intenziteta svesti. Izmeu ja inim i svestan sam onog to inim ne postoji samo ogromna razlika, ve katkad ak izraena protivurenost. Ovaj paradoks je odmah razumljiv ako se shvati da ne p o stoji svestan sadraj, za koji bi se sa sigurnou m o glo tvrditi da j e dotinom totalno svestan, 48 poto bi za to bila potrebna nepredstavljiva totalnost svesti, a ova bi pretpostavljala isto tako nezamislivu celovitost ili savrenstvo ovekovog duha. Tako dolazimo d o paradoksnog zakljuka da nema svesnog sadraja, koji u nekom drugom smislu ne bi bio nesvesan. M o da i nema nesvesno psihikog, koje istovremeno nije i svesno. 49 Dokazati ovu poslednju reenicu svakako j e tee nego prvu, poto je nae Ja, koje bi samo m o glo da naini ovakvu tvrdnju, odnosna taka svesti, i upravo se ne nalazi u takvoj asocijaciji sa nesvesnim sadrajima, da bi moglo neto rei njihovoj prirodi. Ovi su mu praktiki nesvesni, to, meutim, ne znai da mu ne mogu biti u nekom drugom smislu svesni, to jest u datom sluaju ono poznaje ove sadraje sa izvesnog aspekta ali ne zna da su oni ti koji sa drugog aspekta prouzrokuju smetnje u svesti. Osim toga postoje zbivanja kod kojih se ne moe dokazati neka veza sa svesnim Ja a koji se uprkos tome pojavljuju kao predstave odnosno slini svesnim zbivanjima. Najzad, kao to smo videli, ima sluajeva gde je prisutno nesvesno Ja samim tim i druga svest. Ali ovo poslednje su izuzeci. 50
Na ovo je ve ukazao E. Blojler. Izriiti izuzetak od ovoga je psihoidno nesvesno, poto u sebi podrazumeva ono to nije mogue privesti u svest psihikom samo slino. 50 U vezi sa ovim potrebno je napomenuti da Majer (C. A. Meier) ovakva zapaanja dovodi u vezu sa slinim fizikalnim opaaj ima. On kae: Komplementarni odnos izmeu svesti i nesvesnog blizak je daljnoj fizikalnoj paraleli i zahteva strogo sprovoenje 'principa korespondencije'. Ona
48 49

284

U psihikom podruju pattern of behaviour sa svojom prisilom se povlai u korist varijanti ponaanja, koje su uslovljene iskustvom i pomou voljnih inpva, to jest pomou svesnih procesa. U odnosu na psihoidno, refleksno-instinktivno stanje, psiha predstavlja labavljenje vezanosti i progresivno potiskivanje neslobodnih zbivanja u korist izabranih modifikacija. Delatnost biranja s jedne strane se odvija u svesti a s druge izvan ove, to jest bez veze sa svesnim Ja, dakle nesvesno. Ovo poslednje zbivanje je samo slino svesnom, kao kada bi se ovo predstavljalo, odnosno bilo svesno. Poto ni u kom sluaju ne postoji dovoljno osnova pretpostavci da u svakoj individui postoji drugo Ja, odnosno da svako poseduje disocijaciju linosti, moramo odustati od ideje jedne sekundandarne Ja-svesti, koja bi donosila voljne odluke. Ali kako se preko iskustava psihopatologije kao i psihologije snova dolo do zakljuka da, bar vrlo, vrlo verovatno u nesvesnom postoje kompleksna zbivanja slina svesnim, onda smo, hteli-ne-hteli prinueni da izvedemo zakljuak da stanje nesvesnih sadraja dodue nije istovetno svesnom, ali je ipak na neki nain ovome slino. Prema ovim okolnostima ne preostaje nam nita drugo do da pretpostavimo da izmeu nesvesnog i svesnog stanja postoji neto sredino, naime aproksimativna svest. Poto je naem neposrednom iskustvu dato samo refleksivno, to jest kao takvo svesno i poznato stanje, naime veza predstava ili sadraja na Ja-kompleks, koji empirijski predstavlja linost, jedva da se moe zamisliti neka drugaija svest bilo takva bez Ja ili takva bez sadraja. Ali pitanje ne treba tako apsolutno postaviti. Ve na neto primitivnijem stupnju oveka Ja-kompleks znatno gubi od znaaja i zbog ovoga se menja svest na karakteristian nain. Pre svega ova prestaje da bude refleksivna. A k o uz to jo osmotrimo psihike procese kod
bi mogla da prui klju za ono to u analitikoj psihologiji tako esto doivljavamo kao 'strogu logiku' (logika verovatnoe) nesvesnog i to zapravo podsea na 'proireno stanje svesti'. (Moderne Physik modeme Psychologie, p. 360).

285

viih kimenjaka a naroito kod domaih ivotinja, susreemo pojave sline svesnim, koje jedva da daju osnove slutnji u postojanje jednog Ja. Kako nam je poznato iz neposrednog iskustva, bistrina svesti ima veliki broj stupnjeva svetline, a Ja-kompleks mnoge prelaze svog naglaska. Na animalnom i primitivnom stupnju vlada samo luminositas, koja jedva da se razlikuje od svetline disociranih fragmenata sopstvenog Ja, kao to ni na infantilnom i primitivnom stupnju svest jo ne predstavlja jedinstvo, pri emu ova nije centrirana od strane vrsto spojenog Ja-kompleksa, ve se rasplamsava tu i tamo gde ga bude spoljni ili unutranji dogaaji, instinkti ili afekti. Na ovom stupnju svest ima ostrvast odnosno arhipelaki karakter. Ni na viem i najviem stupnju svest jos nije potpuno integrisana celina, ve mnogo pre sposobna za neodreena irenja. I modernoj svesti jo uvek se mogu pridodati ostrva, ako ne i itavi kontinenti, gde tek postepeno s van java; pojava koja je p o stala svakodnevno iskustvo psihoterapeuta. Stoga nije loe da se Ja-svest zamisli kao da je opkoljena sa bezbroj malih luminoziteta,. odnosno svetiljki.

F. NESVESNO KAO MULTIPLA SVEST

Hipoteza multiplih luminoziteta poiva s jedne strane, kako smo ve videli, na svesti slinom stanju nesvesnih sadraja, s druge na pojavi izvesnih slika, shvaenih kao simboline, koje se mogu utvrditi u snovima i vizuelnim fantazijama modernih individua ili u istorijskim dokumentima. Kao to je poznato, glavni izvor simbolikih predstava u prolosti j e alhernija. Odavde bih pre svega izdvojio predstavu scintillae, varnica, koje izranjaju kao vizuelne iluzije iz preobraajne supstancije. 51 Tako Aurora consurgens, deo II. kae: Scito quod terra foetida cito
51

Psychologie

und Alchemie, 187 (Sabr dela ),

286

recipit scintillulas albas. Ove varnice Kunrat (Khunrath) objanjava kao radii atque scintillae iz Anima Catholica, sveopte due koja je identina sa Duhom Gospodnjim. 53 Iz ovog tumaenja proistie da su ve izvesni alhemiari nasluivali psihiku prirodu ovih luminoziteta. To je rasuto54 seme svetlosti u haosu, koje Kunrat naziva mundi futuri seminariums. 55 Takva scintilla je i ovekov razum. 56 Od vatrene varnice due sveta* je arkanska supstancija univerzalno produhovljena shodno Lib. Sapientiae, I, 7: Quoniam spiritus Domini replevit orbem terrarum 57 (katolikog ENS-a vodene zemlje ili zemljane vode /limus, mulj/). U vodi umetnosti, u naoj vodi, koja j e i haos58 nalaze se vatrene varnice due sveta kao iste formae rerum essentiales. Ove forme 60 odgovaraju Platonovim idejama, odakle proistie istovetnost scintillae sa arhetipovima, ako se pretpostavi da su veite na vanzemaljskom mestu sauvane Platonove slike filozofski otisak psiholoArtis auriferae..I, p. 208, navodno citat po Morienusu (up. paragraf 394. ove sveske). Isto ponavlja Mylius. Philosophia reformata, p. 146. Na str. 149. dodaje jo scintillas aureas. w . Variae eius radii atque Scintillae, per totius ingentem, materiel primae massae, molem, hinc inde dispersae ac dissipatae: inque mundi partibus, disiunctis etiam, et loco et corporis mole, necnon circumscriptione, postea separatis.., unius Animae universalis scintillae nunc etiam inhabit antes.' (Amphitheatrum, p. 195. i 198). M L c., p. 197. 55 U vezi sa ovim up. gnostiko uenje semenu svetlosti, koje sakuplja devica svetlosti, isto tako manihejsko uenje deliima svetlosti, koji ovek mora da proguta tokom ritualnog obroka, u nekoj vrsti euharistije. Mens humani animi scintilla altior et lucidor.. (Khunrath, Amphitheatrum). 57 Khunrath, Von bylealischen Chaos, p. 63. 68 Khunrath pominje kao sinonime forma Aquina, pontica . Limus Terrae Adamae,. Azoth . 0 Mercurius itd, (Chaosf p* 2.16), Chaos, p. 216. 60 Formae Scintillaeve Animae Mundi Khunrath (Chaos, p. 189) obeleava i kao Rationes Seminariae Naturae specifieae ime ponavlja antiku zamisao. Isto tako scintilla naziva Entelechia< (p. 65).

.287

kih arhetipova. Iz ovog alhemijskog pogleda mora se izvui zakljuak da arhetipovi po sebi poseduju izvesnu svetlinu ili slinost svesti i da prema tome wuminositasu odgovara luminositas. Neto slino izgleda da je nasluivao i Paracelzus. U njegovoj Philosophia sagax nalazi se sledee mesto: I u oveku mora biti neto od lika Gospodnjeg, u oveku mora biti neto od prirodne svetlosti. Lik i svetlost ine potpunog oveka, samo ta dva komada. Od njih p o tie sve, njih dva su u oveku, bez njih ovek nije nita.61 U potvrdu ovakvog razmiljanja pie K u n rat: To su . . . Scintillae Animae Mundi igneae, L u minis nimirim Naturae, vatrene varnice due sveta . . . rasute ili rasprene u sve plodove elemenata beskrajnog sveta. 62 Varnice potiu iz Ruach Elohim, Duha Bojeg. 65 Meu scintilama on izdvaja scintilla perfecta Unii Potentis ac Fortis, koja j e eliksir, dakle sama arkanska supstancija. 64 A k o nam se dozvoli da arhetipove uporedimo sa varnicama, onda Kunrat posebno izdvaja jedan arhetip. Ovog oznaava kao mesec i sunce, od kojih oba ukazuju na boanstvo. Slina slika se sree kod Ignjacija Antiohijskog u pismu Efescima (XIX, 1) gde pie dolasku Hrist&vom: I kako to postade oevidno eonima? Na nebu zasja zvezda, svetlija od svih zvezda, njena svetlost bee neopisiva i ovakva pojava izazva u enje. Sve ostale zvezde sa suncem i mesecom u horu opkoljavahu ovu zvezdu . . . Psiholoki jednu scintilu ili monas treba shvatiti kao simbol ovekove linosti, ovekovog ja aspekt koji bih ovde samo usput pomenuo. Za Dorna (Dorn) varnice imaju jasno psiholoko znaenje. Tako on kae: Sic paulatim scintillas aliquot magis ac magis- indies perlucere suis oculis mentalibus percipiet, ac in tantam excrescere lucem,
61

men naturae oznaava kao kvintesenciju, ali da od Boga potiu etiri elementa (Sudhoff XII, p. 36. i 304).

** Chaos, p. 94. 63 Chaos, p. 249. 64 Chaos, p. 54. Ovo se slae sa Paracelzusom, koji lu-

Huser, X, p. 206; ed. Sudhoff XII, p. 231.

288

ut successivo tempore quaevis innotescant, quae sibi necessaria fuerint. 65 Ova svetlost je lumen naturae, koja osvetljava svest a scintillae su kliconosne svetiljke, koje svetlucaju iz tame nesvesnog. Dorn je, kao i Kunrat, obavezan Paracelzusu. Sa njim se potpuno slae kada u oveku pretpostavlja postojanje invisibilem solem plurimis incognitum. 66 ovoj prirodnoj, oveku uroenoj svetlosti, Dorn kae: L u cet in nobis licet obscure vita lux hominum 67 tanquam in tenebris, quae non ex nobis quaerenda, tamen in, et non a nobis, sed ab eo cuius est, qui etiam in nobis habitationem facere d i g n a t u r . . . Hie earn lucem plantavit* in nobis, ut in eius lumine qui lucem inaccessibilem inhabitat, videremus lumen: hoc ipso quoque caeteras eius praecelleremus creaturas: illi nimirum similes hac ratione facti, quod scintillam sui luminis dederit nobis. Est igitur Veritas non in nobis quaerenda, sed in imagine Dei quae in nobis est. 68 Arhetip, koga izdvaja Kunrat, poznaje dakle i Dorn kao sol invisibilis, odnosno imago Dei. Kod Paracelzusa lumen nature potie najpre iz astruma ili
65 Tako e on svojini duhovnim okom opaziti, kako neke varnice iz dana u dan sve vie i vie svetlucaju i narastaju u tako veliku svetlost, da u budunosti postade jasno sve ono to mu je (apostolu) neophodno. (Theatrum chemicumt I: De speculativa philosophia, p. 275). 66 Sol est invisibilis in hominibus, in terra vero visibilist; tamen ex uno et eodem sole sunt ambo. (De Spec, phil., p. 308). 97 Et vita erat lux hominum et lux in tenebris lucet. (Jo. I, 4 i 5). 68 U tami obasjava na ivot svetlost ovekova, i u mraku (svetlost) koja nam se ne moe oduzeti, iako je u nama a (ipak) ne (potie) od nas ve od onog koji nas je udostojio da se nastani u nama... On je zaegao u nama njegovu svetlost, da bi u njegovoj svetlosti, koja obitava u nedostupnoj svetlosti, sagledali svetlost; upravo zbog toga se izdvajamo od svih ostalih bia. Iz ovog razloga smo uistinu njemu slino stvoreni, poto je u nama data varnica njegove svetlosti. Istinu, dakle, ne treba traiti u nama ve u slici Gospodnjoj koja se u nama nalaz?. (Theatrum chemicum, I: De philosophia meditativa, p. 460).

19 Jung, Odabrana dela, I

289

sydusa, iz sazvea u oveku.** Firmament (sinonim sazvea) je prirodna svetlost.70 Stoga je ugaoni kamen svekolike istine astronomia, koja je majka svih ostalih vetina .... njoj struji boanska mudrost, k njoj struji svetlost prirode 71 , pa ak i prave religije zavise od astronomia. 72 Naime sazvee udi da oveka tera u veliku mudrost . . . na ono to mu se u svetlosti prirode udesno javlja i otkriva i btvara misterije udesnog dela bojeg. 73 Da, sam ovek je astrum: dakle ne sam, ve zajedno sa svim apostolima i svecima; on je astrum, na nebu z v e z d a . . . stoga se i kae u pismu: vi ste svetlost sveta.74 Kako u sazveu obitava sva svetlost prirode, ovek je mora sam uzimati kao hranu iz zemlje, iz koje je roen, dakle isto tako je roen iz sazvea.75 Takoe i ivotinje imaju prirodnu svetlost. koja je uroeni duh.70 Pri roenju ovek je obdaren punom svetlou prirode. 77 Paracelzus to naziva primum ac optimum thesaurum, quern naturae Monarchia in se claudit 78 (u skladu sa opte poznatim obeleavanjem jednog kao dragocenog bisera, skrivenog blaga, teko dostine vrednosti, itd.). Svetlost je data unutranjem oveku, odnosno utrobi (corpus subtile, duhovno telo), kao to proistie iz sledeeg: zato ovek od visosti, mudrosti etc. dolazi
69 Huser X, p. 29; Sudhoff XII, p. 23: ono to je u svetlosti prirode, to je d^jstvo sazvea. 70 Philosophia sagax, Huser X, p. 1; Sudhoff XII, p. 3. 71 Phil, sag., Huser X, p. 3; Sudhoff XII, p. 5. 72 Apostoli su astrologi (PhiL sag.. Huser, X. p. 23; Sudhoff XII, p. 27). 73 Phil, sag., Huser X, p. 54; Sudhoff XII, p. 62. 74 Phil, sag., Huser X, p. 344; Sudhoff XII, p. 386. Poslednja reenica odnosi se na Mateja, V, 14: Vos estis lux mundi. 75 PhiL sag., Huser X, p. 409; Sudhoff XII, p. 456. 7e . . . kada petao najavljuje promenu vremena a paun smrt svog gospodara... onda im je to iz uroenog duha a to je svetlost prirode. ( Fragmenta medica: De morbis somnii, Huser V, p. 130; Sudhoff IX, p. 361). 77 Liber de generatione hominis, Huser VIII, p. 172; Sudhoff 1, p. 300. 78 De vita longa, od Adam von Bodenstein, lib. V, cap. II.

290

iz svog spoljnjeg tela, poto su mudrost i razum koje ovek koristi i same vene a ovim telom i isto to i unutranji ovek, 79 tako da ovek moe da ivi i unutra a ne da bude samo spoljanji. Takav unutranji ovek je veno bistar i istinoljubiv. A k o se nikad ne pokazuje smrtnom telu kao savren, ipak mu se otkrije kao takav na poslednjem rastanku. Ovo emu smo sad govorili zove se lumen naturae i veno je; to pomenuto Bog je dao unutranjem telu, on e njime upravljati kroz unutranje telo i koristiti ga preko r a z u m a . . . poto svetlost prirode nije nita drugo do r a z u m . . . svetlost je ta koja daje veru . . , Bog je zemaljskom oveku dao dosta svetlosti, tako da j e predodreen i da ne moe z a b l u d e t i . . . Ali ako opisujemo dolazak unutranjeg oveka ili tela, onda zapaamo da j e suo unutranje telo i jedinstvena stvar u svim ljudima, ali razdeljeno prema odreenim brojevima tela, jednom jedno, drugom drugo. Tako se svi spajaju, sve je to samo jedno telo, jedan razum*0 Dalje, svetlost prirode je svetlost koja je pripaljena od Duha svetoga i ne gasi se . . . to j e svetlost uma koja poinje da gori81 i to due tim vie blista, to due gori tim j e v e a . . . dakle i u svetlosti prirode je poetni oganj. 82 To je nevidljiva svetlost: dakle proistie da ovek samo u nevidljivom ima svoju mudrost, i svoju umetnost od svetlosti prirode. 83 Covek je prorok prirodne svetlosti. 84 Lumen naturae se ui izmeu ostalog i kroz snove,8*
79 Up. PhiL sag., Huser X, p. 341; Sudhoff XII, p. 382: >Jasno je da sva ovekova mudrost zemaljskog tela lei u svetlosti prirode. To je ovekova svetlost veite mudrosti. (PhiL sag., Huser X, p. 395; Sudhoff XII, p. 441). 80 De gen. hom., Huser VIII, p. 171; Sudhoff I, p. 299. 81 Ja sam doao da bacim oganj na zemlju; i kako bi mi se htjelo da se ve zapalio! (Luka, XII, 49). 82 Fragmenta cum libro de fundamento sapientiae, Huser IX, p. 448; Sudhoff XIII, p. 325. 83 Phil, sag., Huser X, p. 46; Sudhoff XII, p. 53. 84 Phil, sag., Huser X, p. 79; Sudhoff XII, p. 94. 85 Practica in scientiam divinationis, Huser X, p. 434; Sudhoff XII, p. 488.

19*

291

 . . . kako svetlost prirode ne moe da govori, ona treperi u snu iz snage rei (Boje).86 Dozvolio sam sebi da se neto due zadrim kod Paracelzusa i da navedem vei broj autentinih tekstova elei da pomognem itaocu u stvaranju utiska kako je ovaj autor shvatao lumen naturae. Izgleda mi pre svega da je vano, s obzirom na nau hipotezu multiplim fenomenima svesti, da se kod Paracelzusa karakteristina vizija alhemiara svetlee varnice u crnoj arkanskoj supstanciji preobraava pri sagledavanju unutranjeg neba njegovih astra. On posmatra tamnu psihu kao nono nebo osuto zvezdama, ije plaiiete i sazvea predstavljaju arhetipove u svoj njihovoj luminoznosti i numinoznosti. 87 Zvezdano nebo je u stvari otvorena knjiga kosmike projekcije, ogledalo mitologema, dakle arhetipova. U ovom shvatanju astrologija i alhemija, obe antike predstavnice" psihologije kolektivno nesvesnog, pruaju jedna drugoj ruku. Paracelzus je pod neposrednim uticajem Neteshajma (Agrippa von Nettesheim),88 koji pretpostavlja luminositas sensus naturae. Odatle silazi proroka svetlost na etvoronone ivotinje, ptice i druga iva bia i osposobljava ih za proricanje budunosti.89 TJ odnosu na sensus naturae on se poziva na Guilielmus Pariziensisa (Guilielmus Parisiensis) u kome prepoznajemo Vilhelma od Overnja (Wilhelm von Auvergne G. Alvernus, | 1249), koji je oko 1228. bio b i skup Pariza. On je napisao mnoga dela koja su uticala i na Alberta Magnusa. Za sensus naturae prvi
86

87 U Horapollon-ovoj Hieroglyphica zvezdano nebo oznaava Boga kao konanu sudbinu, pri emu je on simbolisan petocifrenim brojem, moda quincunx. 88 Up. Paracelsus als geistige Erscheinung, p. 47 (Sab. dela XV). 89 De occulta philosophia, p. LXVIII. Nam iuxta Platonicorum doctrinam, est rebus , inferioribus vis quaedam insita, per quam magna ex parte cum superioribus conveniunt, unde etiam animalium taciti consensus cum diviniscorporibus. consentire vident, atque his viribus eorum corpora et affectus affici itd. (1. c., p. LXIV).

p. 298.

Liber de caducis,

Huser IV, p. 274; Sudhoff VIII,.

292

pretpostavlja da ovaj ima vii smisao od onoga to moe shvatiti ovek a naroito naglaava da ga poseduju i ivotinje. 90 Uenje sensus naturae razvilo se iz ideje svuda prisutnoj svetskoj dui, s kojom se bavio i jedan drugi Guilielmus Parisiensis, prethodnik Alvernusa, naime Gijom de Kone (Guillaume de Conches, 10801154)91 platonski skolastiar koji je predavao u Parizu. On je anima mundi, dakle sensus naturae, identifikovao sa Svetim Duhom, slino kao Abelard (Abaelard). Svetska dua predstavlja prirodnu silu, koja j e odgovorna za sve pojave ivota i psihu. Kao to sam pokazao na navedenom mestu, ovo shvatanje anima mundi je uopte prisutno u alhemijskoj tradiciji, ukoliko se Mercurius tumai as kao anima mundi, as kao Sveti Duh. 92 S obzirom na veliku vanost alhemijskih predstava za psihologiju nesvesnog korisno je posvetiti panju varijanti koja baca svetlost na simboliku varnice. Naime, jo ei od motiva scintillae je riblje oko, koje ima isto znaenje. Kao to sam gore pomenuo, kao izvor uenja scintillae autori navode mesta u Morienusovom delu. U traktatu Morienus Romanusa stvarno se nalazi takvo mesto. Ali ono glasi: . . . Purus laton tamdiu decoquitur, donee v e luti oculi piscium elucescat . . .9S Ova reenica ve ovde izgleda kao citat iz nekog ranijeg izvora. K o d kasnijih autora riblje oi sreu se sve ee. Kod Dord Riplija (Sir George Ripley) sree se varijanta da prilikom isuivanja mora zaostaje supstancija koja svetluca kao riblje oi, 94 to je jasno ukazivan j e na zlato i na sunce (kao Boje oko). Stoga vie
Up. Thorndike, A History of Magic and Experimental II, p. 348. 91 Picavet, Essais sur Vhistoire generale et comparee des theologies et des philosophies mdivales, p. 207. 92 Up. Psychologie und Alchemie, p. 187, 261, 467, 570 i 586. (Sab. dela XII). 93 Artis auriferae..II Liber de compositione alchemiae, p. 32: ist laton se kuva toliko dugo dok ne pone da svetluca kao riblje oko. Oculi piscium je od samih autora preobraeno u scintillae. 94 Opera omnia chemica, p. 159.
90

Science

293

nije nita udno kad alhemiar 17. veka u svom izdanju Flamela (Nieolas Flamell) stavlja kao moto rei: Zaharija, IV, 10: . . . et videbant lapidem stanneum in manu Zorobabel. Septem isti oculi sunt Domini, qui discurrunt in universam terram.95 ( . . . jer e se radovati kad vide zavrni kamen u ruci Zorgvavelja. To sedmoro su oi Gospodnje koje prelaze svu zemlju). 96 Sedam oiju oigledno predstavljaju sedam planeta koje su, kao i sunce i mesec, oi Gospodnje, koje su neumorne, svuda prisutne i svevidee. Isti motiv verovatno da je i u osnovi velikog broja oiju dina Argosa. On je nosio nadimak (svevidei) i tumaen je na zvezdanom nebu. On je as jednook, as etvorook, as stook pa ak i * (sa hiljadu oiju). I on nije spavao. Oi Argosa Panoptesa Her a je premestila na paunov rep.97 Kako je Argus straar, tako se u Hipolitovom citatu daje i sazveu 'zmaja svevidee mesto. Tu je zmaj opisan kao onaj koji sa visine pola motri na sve i sve vidi tako da mu ne ostaje skriveno nita od onoga to se zbiva. 98 Ovaj zmaj tako rei nikada ne spava poto pol nikada ne zalazi. On se esto javlja na nebu pomean sa krunom sunevom putanjom. C'est pour ce motif qu'on dispose parfois les signes du zodiaque entre les circonvolutions du reptile, kae Kimon (Cumont)99. Zodijakove znake p o nekad nosi na leima zmija.100 Kako Ajsler (Eisler) istie preko simbolike vremena svevidei zmaj pre95 Uz ovo spada i Zaharije III, 9: > Super lapidem unum septem oculi sunt. 96 Eirenaeus Orandus, Nieolas Flamell: His Exposition of the Hieroglyphical Figures.,. etc. 97 Ovaj mit je vaan za tumaenje Cauda pavonis, 98 rov . , " (Elenchos, IV, 47, 2, 3). 99 Textes et monument figures relatifs aux mystbres de Mithra, 1, p. 80. 100 * * (PITRA, Analecta sacra, V, p. 300, zit. bed EISLER, Weltenmantel und Himmelszelt, IL p. 389, Anm. ).

294

lazi u hronos, koga pominje Sofokle kao i u zapisu na spomeniku palima kod Kerone znai venost () i kosmos. identinosti svevideeg sa vremenom govore i oi na tokovima Jezekiljeve vizije (Jezekilj I, 28: . . . i b i jahu naplaci puni oiju unaokolo u sva e t i r i . . . toka). Identifikacija svevidee konstelacije sa vremenom ovde se pominje zbog njenog posebnog znaaja; ipak ova ukazuje na vezu mundus archetypusa nesvesnog sa fenomenom vremena, naime na sinhronost arhetipskih zbivanja, to e biti jo razmotreno na kraju sledeeg rezimea. Iz autobiografije Ignacija Lojole, koju j e diktirao Gonzalesu (Loys Gonzales) 102 , saznajemo da je esto video svetao zrak koji je, kako mu se inilo, ponekad imao oblik zmije. Ona j e izgledala kao da je puna svetleih oiju, koje zapravo i nisu bile oi. U poetku se oseao vrlo dirnutim lepotom ove p o jave, meutim, kasnije j e spoznao da je to bio zao duh.103 In summa ova vizija sadri sve ovde razmatrane aspekte motiva oiju i predstavlja izvanredno upeatljivu uoblienost nesvesnog sai njegovim razbacanim luminosusima. Lako se moe predstaviti zbunjenost koju je morao da oseti srednjovekovni ovek u odnosu na tako eminentnu psiholoku intuiciju, utoliko vie to njegovom sudu nisu mogli da pomognu ni dogmatski simboli ni alegorinost asnih otaca. Meutim, Ignacije nije mnogo promaio, poto se hiljaduokost kao svojstvo susree i kod praoveka, purusa. Tako pie u Rgveda X , 90: Hiljaduglav je Purusa, hiljaduok, hiljadunog. On je obuhvatio celu z e m l j u . . .104 Monoimus Arapa, prema Hipolitu, je uio da je praovek ( ) jedna jedina m o 101 Eisler, 1. e., II, p. 388: Svevidei Hronos i demon koji sve posmatra. 102 Ludovicus Gonsalvus, Acta antiquissima. 103 Ignacije je takoe imao viziju jedne res quaedam rotunda tanquam ex auro et magna koja je lebdela pred njim. On ju je tumaio Hristom, koji mu se javljao kao sunce. 104 Hillebrandt, Lieder des Rgveda, p. 130.

.101 K o d Horapola (Horapollo)

295

nada ( ) nesastavljen, nedeljiv a istovremeno sastavljen i deljiv. Ova monada je takica na slovu i ( ), i ova najmanja monada, koja odgovara Kunratovoj scintilla ima mnogo lica i mnogo oiju. 105 Pri tom se Monoimus uglavnom oslanja na prolog jevanelja po Jovanu! Njegov praovek je, Ovakve vizije su svakako introspektivne intuicije, koje obuhvataju stanje nesvesnog a istovremeno se mogu shvatiti kao recepcija centralne hrianske ideje. Prirodno da wse motiv u istom znaenju sree i u modernim snovima i fafitizijama, na primer kao Wezdano nebo, kao odsjaj zvezda u tamnoj vodi, kao razbacano zlatno grumenje 107 ili zlatni pesak, kao proslava na moru, nou, naime lampioni na tamnoj povrini vode, kao jedino oko u dubini zemlje ili mora ili kao parapsihika vizija svetlosne kugle itd. Kako se svest-odvajkada karakterie izrazima uzetim od svetlosnih pojava, po mome miljenju nije neosnovana pretpostavka da multipli luminozusi odgovaraju sitnim fenomenima svesti. Ako se luminozus javlja kao monada, na primer kao izdvojeno sazve^e ili kao sunce ili kao oko, onda rado uzima oblije Mandale a tada ga treba tumaiti kao ovekovo ja, ovekovu linost. Ali tu se ne radi double conscience, poto se pri tom ne moe dokazati disocijacija linosti. Naprotiv, simboli ovekovog ja imaju sjedinjujue znaenje.108
k a o i p u r u s a , u n i v e r z u m ( ).106

G. PATTERN OF BEHAVIOUR I ARHETIP

Donji poetak psihe preneli smo u ono stanje u kome se funkcije emancipuju od nagonske prisile i omoguuju da doe do izraaja dejstvo volje, dok
Elenchos, VIII, 12. L. c., VIII, 12. 107 Slino izreci majstora alhemiara: Seminate aurum in terram albam foliatam. 108 Up. moje navode sjedinjujuem simbolu u Psychologische Typen, p. 269 (Ges. Werke VI).
105 106

296

smo volju definisali kao raspoloivi energetski iznos. Meutim, time smo, kao to je ve reeno, pretpostavili raspoloivi subjekt sposoban za rasuivanje, kome se mora pripisati i svesnost. Na tom putu d o speli smo do toga da dokazujemo tako rei ba ono to smo u poetku odbacivali, naime indentifikaciju psihe sa sveu. Ova dilema se razjanjava onda kada shvatimo koliko j e svest relativna, poto su njeni sadraji istovremeno svesni i nesvesni, to jest sa izvornog aspekta svesni a sa drugog nesvesni. Kao i svaki paradoks, tako i ovaj zakljuak nije lako shvatljiv. 109 Ali moramo se naviknuti na ideju da svest nije nikak v o ovde a nesvesno nikakvo tamo. Psiha naprotiv predstavlja svesno-nesvesnu celinu. Za granini sloj, koji sam oznaio kao lino nesvesno, nije teko d o kazati da njegovi sadraji sasvim odgovaraju naoj definiciji psihikog. Ali, da li po naoj definiciji ima psihiki nesvesnog, koje nije fringe of consciousness i koje nije lino? Ve sam pomenuo da je jo Frojd utvrdio da u nesvesnom postoje arhaini ostaci i primitivni funkeioni obrasci. Kasnija istraivanja potvrdila su ove nalaze i sakupila bogat opservacioni materijal. U o d nosu na strukturu tela bilo bi zauujue kada bi psiha bila jedinstveni bioloki fenomen, koji ne pokazuje jasne tragove njegovog istorijskog razvitka a sasvim je verovatno da ova obeleja upravo stoje u uskoj vezi sa instinktivnom osnovom. Nagon i arhaiki modus koincidiraju u biolokom pojmu pattern of behaviour. Naime, ne postoji amorfni nagon, poto svaki nagon prima oblije svoje situacije. On uvek ispunjava sliku koja poseduje vrsto odreena svoj109 I Frojd je doao do slinih, paradoksnih zakljuaka. Tako on kae (Zur Technik der Psychoanalyse und zur Metapsychologie, p. 213): Nagon nikada ne moe biti objekt svesti, ve samo predstava koja ga reprezentuje. Ali, i u ne~ svesnom nagon ne moe biti drugaije reprezentovan do predstavom (kurziv moj) kao to u mom gornjem izlaganju preostaje pitanje subjektu nesvesne volje, tako se i ovde moe zapitati: Kome je nagon predstavljen u nesvesnom stanju? Naime, nesvesna predstava je contradictio in adiecto.

297

stva. Nagon mrava krojaa ispunjava se u slici mrava, drveta, lista, seenja, transporta i vrta sa gljivama.110 Ako nedostaje jedna od ovih odrednica, onda nagon ne funkcionie, poto nagon uopte ne moe da postoji bez svog totalnog oblija, bez svoje slike. T a kva jedna slika j e tip apriorne prirode. On j e uroen mravu pre svake delatnosti, poto se ova moe realizovati tek onda kada j o j za to povod i mogunost prui odgovarajue uoblieni nagon. Ova ema vai za sve nagone i u identinom obliku je prisutna u svim individuama istog roda. Isto vai i za ljude: o vek ima u sebi a priori instinktivne tipove, koji f o r miraju povod i predlog njegove delatnosti, ukoliko on uopte funkcionie instinktivno. Kao bioloko bie on ne moe da se ponaa drugaije do specifino ljudski ispunjujui svoj pattern of behaviour. Time su m o gunosti njegove volje stavljene u uske granice, utoliko ue ukoliko je primitivniji i ukoliko vie n j e gova svest zavisi od sfere instinkata. Iako je, posmatrano sa izvesnog ugla, sasvim ispravno pattern of behaviour govoriti kao jo prisutnim arhainim ostacima, kao to je, na primer, inio Nie pri analizi funkcionisanja snova, ipak time uopte ne opravdavamo bioloki i psiholoki znaaj ovih tipova. Naime, oni nisu ni relikti, niti prisutni ostaci ranijih funkcionih obrazaca, ve su oni stalno prisutni, bioloki n e ophodni regulatori nagonske sfere, ije se dejstvo protee preko itavog podruja psihe koji gube svoju bezuslovnost tek tamo gde ih ograniava relativna sloboda volje. Slika predstavlja smisao nagona. Koliko j e verovatno prisustvo nagonske uobtienosti u ovekovoj biologiji, toliko j e teko empirijski dokazati razliite tipove, poto j e onaj organ kojim bismo mogli da obuhvatimo ove tipove, naime svest, po sebi ne samo preinaenje, ve i preinaitelj p r v o bitne nagonske slike. Stoga nije nikakvo udo to razumu ne uspeva da izdvoji precizne tipove za o veka, sline onima koje poznajemo iz ivotinjskog carstva. Moram priznati da sebi ne mogu predstaviti
110 Opirnije wohnheit.

videti kod

Morgan:

Instinkt

und

Ge-

298

direktan put za reenje ovog zadatka. A ipak mi je uspelo, nadam se, da otkrijem bar indirektan pristup ka nagonskoj slici. Zeleo bih da sasvim ukratko izloim tok ovog otkria. esto sam posmatrao pacijente iji su snovi nagovetavali bogat materijal fantazije. Isto tako stekao sam utisak samim pacijentima, kao da su ovi bukvalno prepuni fantazija, bez mogunosti da kau u emu se sastojao taj unutranji pritisak. Stoga mi je slika sna ili neko priseanje pacijentovo sluilo kao povod da mu dam nalog da ovo razradi ili razvije u slobodnoj delatnosti fantazije. U zavisnosti od individualne sklonosti ovo je moglo da se realizuje u dramatinom, dijalektikom, vizuelnom, akustinom, slikarskom, crtakom ili plastinom obliku ili kroz igru. Rezultat ove tehnike bio je bezbroj komplikovanih uoblienosti, ije mnotvo godinama nisam raspoznavao, naime sve dotle dok nisam shvatio da se kod ove metode radi manifestaciji jednog po sebi nesvesnog procesa, samo potpomognutog tehnikim mogunostima pacijenta, procesa kome sam kasnije dao naziv proces individuacije. Ali dugo pre nego to sam nasluivao okvire ovog saznanja, zapazio sam da ova metoda u velikoj meri smanjuje uestalost i intenzitet snova a time i smanjuje neobjanjivi pritisak od strane nesvesnog. Ovo je u velikom broju sluajeva znailo znatni terapijski uspeh, to je ohrabrivalo kako mene tako i pacijenta da nastavljamo rad uprkos neshvatanju podstaknutih i u svesno prinetih sadraja.111 Morao sam da insistiram na ovoj neshvatljivosti da bih samog sebe spreio od pokuaja da na osnovu izvesnih teorijskih pretpostavki pokuam sa tumaenjima, za koja sam oseao da ne bi bila samo nedovoljna ve da bi bila pogodna da prejudiciraju naivna uobliavanja pacijenata. Sto sam vie nasluivao da se u ovome krije izvesna ciljna usmerenost, tim sam se manje usuivao da tome skiciram bilo kakvu teoremu. Ova rezervisanost u ne111 Up. Seelenprobleme der Gegenwart: Ziele der Fsychotherapie, p. 105 (Sab. dela XVI), i Die Beziehungen, ztvischen dem Ich und devi XJnbewussten, p. 162 (Ges. Werke VII).

299

kim sluajevima bila mi je teka, posebno ako se radilo pacijentima kojima je potrebno izvesno tumaenje da se ne bi sasvim izgubili u tami. Morao sam da pokuam da pruim bar privremena tumaenja, onakva kakva sam u tom trenutku mogao dati, ali proeta sa bezbroj moda, ako i ali, nikada ne prekoraujui granice aktuelnog uobliavanja. .Uvek sam nastojao da se tumaenje neke slike pretopi u pitanje, na koje e odgovor biti preputen slobodnoj delatnosti fantazije pacijenta. Poetno haotino mnotvo slika tokom rada saimalo se u izvesne motive i uobliene elemente, koji su se u identinom ili analognom obliju ponavljali kod razliitih individua. Kao najglavnija obeleja pomenuu haotinu mnogostrukost i sreenost, dualnost, suprotnost svetla i tame, gore i dole, desno i levo, sjedinjavanje suprotnosti u treem, kvaternitet (kvadrat, krst), rotacija (krug, kugla) i najzad centriranje i radijalni poredak, po pravilu prema kvaternom sistemu. Trijadne formacije, osim complexio oppositorum (sjedinjavanje suprotnosti) u treem, bile su relativno retke i stvarale su izrazite izuzetke koji su se mogli objasniti posebnim uslovima.112 Centriranje predstavlja u mom iskustvu nikad neprevazieni vrhunac razvitka,113 koji se kao takav karakterie i time to se podudara sa praktiki najveim moguim terapijskim efektom. Navedena obeleja predstavljaju krajnje apstrakcije a istovremeno i najjednostavnije izraze za operativne principe uobliavanja. Konkretna stvarnost uoblienja je beskrajno arenija i slikovitija. Njihova raznolikost prevazilazi sve m o gunosti opisivanja. tome bih mogao da kaem samo toliko da nema motiva bilo koje mitologije, koji se s vremena na vreme ne javlja u ovim produktima. Ako su moji pacijenti uopte poznavali mitoloke motive, onda su ih daleko prevazilazili u idejama, koje je uobliavala fantazija. Po pravilu moji pacijenti su minimalno poznavali mitologiju.
Neto slino je sluaj sa pentadskim oblijima. Koliko se razvitak moe zakljuiti na objektivnom materijalu.
112 118

300

Ova injenica nedvosmisleno ukazuje na koincidenciju fantazija uoblienih nesvesnim regulatorima sa monumentima ovekove duhovne delatnosti, upoznate preko tradicije i etnolokih istraivanja. Sva prethodno pomenuta apstraktna obeleja su u izvesnom smislu svesna; svako zna da broji do etiri i zna ta j e krug a ta kvadrat, ali kao principi uobliavanja oni su nesvesni, a isto tako nije svesno ni njihovo psiholoko znaenje. Moja najhitnija zapaanja i pojmovi izvedeni su iz ovog iskustva. Prvo su sakupljena posmatranja i tek posle toga sa puno napora sam tome oformio tumaenja. Taj isti postupak je svojstven ruci koja vodi olovku ili etkicu, nozi koja pravi pokret u igri, vienju i sluhu, rei i misli: neki tamni impuls odluuje konanom uoblienju, nesvesno a priori goni da bude uoblieno, i o vek ne zna da j e svest nekog drugog voena istim motivima, a da ipak osea kako je preputen bezgraninoj subjektivnoj sluajnosti. Iznad cele procedure izgleda da lebdi tamno predznanje ne samo oblija, ve i njegovog smisla.114 Slika i smisao su identini, kako se slika uobliava tako se smisao razjanjava. Obliju zapravo nije potrebno tumaenje, ono p r e d stavlja svoj sopstveni smisao. Tako ima sluajeva gde mogu sasvim da odbacim tumaenje kao terapijsku potrebu. Sa naunim saznanjem svakako je drugaije. Ovde se iz celokupnosti iskustva moraju iznai izvesni, po mogustvu optevaei pojmovi, koji nisu dati a priori. Ovaj posebni rad znai prevoenje bezvremenskog, uvek prisutnog i operativnog arhetipa na nauni jezik aktuelne sadanjosti. Iz ovog iskustva i razmiljanja spoznao sam da postoje izvesni kolektivno prisutni nesvesni uslovi, koji deluju kao regulatori i kao podsticaj stvaralake delatnosti fantazije izazivajui odgovarajua uoblienja, pri emu ovi koriste u svoje svrhe raspoloivi materijal svesti. Oni postupaju isto onako kao motori snova, zbog ega aktivna imaginacija, kako sam nazvao ovu metodu, moe do izvesnog stepena da za114

XII).

Up. Psychologie

und Alchemie,

p. 303 (Ges. Werke

301

meni snove. Postojanje ovih nesvesnih regulatora, koje sam ponekad, zbog njihovog naina funkcionisanja nazivao dominantama,u' izgledalo mi je toliko vano, da sam na tome zasnovao moju hipotezu takozvanog bezlinog, kolektivno nesvesnog. Vrlo znaajno mi je izgledalo kod ove metode to ona ne znai reductio in primam figuram, ve mnogo pre prirodnu sintezu pasivnog materijala svesti sa nesvesnim uticajima, koju samo potpomae voljni stav. Ove slike se uopte ne mogu raspoznati na taj nain to bi se sadraji svesti sveli na njihov najprostiji inilac, to bi predstavljalo onaj direktni put ka praslikama, za koji sam ve rekao da se takav ne moe zamisliti, ve one dolaze do izraaja tek kroz amplifikaciju. Na prirodni proces amplifikacije oslanja se i moja metoda iznalaenja smisla sna, poto snovi p o stupaju na isti nain kao i aktivna imaginacija, pri tom samo nedostaje potpora od strane svesnih sadraja. Ukoliko u uobliavanju sadraja svesti arhetipovi sudeluju regulatorno, zatim kao faktor modifikacije i motivacije, ovi se ponaaju kao instinkti. Zbog toga je oevidna pretpostavka da se ovi faktori dovedu u vezu sa nagonima i da se nametne pitanje, da li su tipine situacione slike, koje na izgled predstavljaju ovi kolektivni principi oblika, na kraju uopte identine sa nagonskim oblijima, naime sa patterns of behaviour. Moram priznati da jo nisam naao neki siguran argumenat koji bi verodostojno opovrgao ovu mogunost. Pre nego to nastavim sa mojim razmatranjima, moram istai jedan aspekt arhetipa, koji j e najpre jasan svakom onom ko se praktiki bavi o v o m materijom. Pojavljivanje arhetipova ima, naime, izrazito numinozan karakter, koje se mora oznaiti ako ne kao magian onda ipak zapravo kao duhovan. Stoga je ovaj fenomen od najveeg znaaja za religijsku psihologiju. Uostalom efekat nije jednoznaan. On moe biti lekovit ili destruktivan, ali nikada nije indiferentan i naravno da pretpostavlja izvestan stepe
115

Werke VII).

Uber die Psychologie

des Unbewussten,

p. 170 (Ges.

302

razumljivosti. 116 Ovaj aspekt par excellence zasluuje oznaku duhovan. Naime, nije retko da se arhetip u snovima i oblijima fantazije pojavljuje u obliku duha ili se ponaa kao parapsiholoki fenomen. Njegova numinoznost ima esto mistian kvalitet i odgovarajue dejstvo na raspoloenje. On mobilie filozofska i religijska shvatanja upravo kod ljudi koji uobraavaju da su od ovih slabosti daleko kao nebo od zemlje. esto se on sa neshvatljivom strastvenou i neumoljivom doslednou probija do svog cilja i subjekt potinjava svojoj vlasti tako da se ovaj, uprkos esto oajnikom otporu ne moe osloboditi, a konano vie i ne eli da se oslobodi. Ovo poslednje stoga ne, poto doivljaj donosi sa sobom takvo ispunjenje smisla, koje je do tada smatrano nemoguim. Izvanredno dobro shvatam otpor svih v r stih ubeenja naspram psiholokog otkrovenja ove vrste. Sa vie slutnje nego stvarnog znanja oseaju ljudi strah od pretee sile, koia lei sputana negde duboko u svakom oveku i nekako eka na arobnu re, koja kida okove. Ta arobna re uvek se zavrava sa -izam i ima najuspenije dejstvo upravo kod onih ljudi koji imaju najmanji uvid u intimna, psiholoka zbivanja oveka i koji su od svoje instinktivne osnove najdalje zalutali u stvarno haotiki svet kolektivne svesti. Uprkos ili moda upravo zbog srodnosti sa instinktom arhetip predstavlja istinski elemenat duha; ali duha koji nije identian sa ovekovim razumom, ve pre predstavlja njegov spiritus rector. Bitni sadraj svih mitologija i svih religija i svih -izama je
l l e Katkad su s tim skopani ak i sinhronistiki odnosno parapsihiki efekti. Pod sinhronicitetom podrazumevam, kako sam naveo na drugim mestima, ne tako retko opservirano sticanje subjektivnih i objektivnih injeninih stanja, koje se ne moe objasniti kauzalno, bar ne sa naim sadanjim sredstvima. Na ovoj pretpostavci se bazira astrologija i metoda I. Ginga. Ova posmatranja, kao i astroloki nalazi, nisu opte priznata, to nimalo ne teti injenicama. Ove efekte pominjem samo zbog potpunosti i samo zbog onih mojih italaca koji su imali prilike da se uvere u stvarnost parapsihikih fenomena. Opirnije videti u mojoj raspravi sinhronicitetu kao principu akauzalnih povezanosti.

303

arhetipske prirode. Arhetip je duh ili zloduh i najee zavisi od stava ovekove svesti, ta e iz njega konano proistei. Arhetip i instinkt ine najvepe zamislive suprotnosti, koje nije teko prepoznati ako se ovek, koji se nalazi u potpunoj prevlasti nagona uporedi sa onim koji je obuzet nekim duhovnim problemom, Ali kao to izmeu svih suprotnosti postoji uska povezanost tako da se pozicija ne moe ni pronai niti zamisliti bez negacije, tako i ovde vai poznati zakljuSk: Les extremes se touchent. Kao slaganje pripadaju jedno drugom i to ne stoga to se jedno moe izvesti iz drugog, ve, naprotiv, oni postoje uporedo kao one predstave od kojih stvaramo .suprotnosti, kojoj u osnovi lei psihiki energetizam. Covek se osea kao da je teran ka neemu a istovremeno kao da neto zamilja, predstavlja. Ova suprotnost po sebi nema moralni znaaj, poto nagon po sebi nije zao, a duh nije dobar. Oba mogu biti oboje. Pozitivni elektricitet je isto tako dobar kao i negativni; on je pre svega elektricitet. Tako i psiholoke suprotnosti treba posmatrati sa prirodnonaunog stanovita. Stvarne suprotnosti nisu inkomenzurabilnosti, poto se kao takve nikada ne bi mogle sjediniti: uprkos sve suprotnosti, one uvek pokazuju sklonosl ka sjedinjavanju, a Nikolaus Kuzanus (Nicolaus Cusanus) je Boga definisao kao complexio oppositorum Suprotnosti su ekstremna svojstva jednog stanja, zahvaljujui kojima se ovo stanje moe opaziti kao stvarno, poto one stvaraju potencijal. Psiha se sastoji iz reakcija ija energija moe proizii iz izjednaenja razliitih suprotnosti. Suprotnost duh-nagon predstavlja samo jednu od najoptijih formulacija, koja ima tu prednost to omoguava da se bezbroj najvanijih i najkomplikovanijih psihikih-zbivanja svede na zajedniki imenitelj. Sa aspekta ovog stanovita psihike reakcije se pojavljuju kao energetsko izjednaenje izmeu duha i nagona, pri emu ostaje sasvim nejasno da li se to zbivanje moe oznaiti kao duhovno ili kao nagonsko. Ova procena ili tumaenje potpuno zavise od gledita ili stanja svesti. Na primer, malo razvijena svest, koja je zbog prisu-

304

stva obilja projekcija preteno uplivisana konkretnim ili na izgled konkretnim stvarima i stanjima, oito e smatrati da su nagoni izvor stvarnosti. Pri tom je potpuno nesvesan duhovnosti svoje filozofske konstatacije i uobraava da je pomou svoje procene utvrdio esencijalno nagonsko psihikih reakcija. Obrnuto moe svest, koja se nalazi u suprotnosti prema nagonima, zbog preteranog upliva arhetipa, nagon da podredi duhu u tolikoj meri da zbog neosporno biolokih procesa nastanu groteskne duhovne k o m plikacije. Pri tom nagon nema uvida u fanatizam neophodan za jednu takvu operaciju. Stoga se psihika zbivanja ponaaju kao skala, koja klizi du svesti. Cas se nalazi u blizini nagonskih zbivanja i potpada pod njihov uticaj; as se pribliava drugom kraju, gde pretee duh i ak asimiluje njemu suprotne nagonske reakcije. Ove protupozicije, koje stvaraju iluzije, niukom sluaju nisu nenormalna pojava, ve stvaraju psihike jednostranosti, tipine za dananjeg normalnog oveka. Ove jednostranosti, razume se, ne manifestuju se samo u p o d ruju suprotnosti duh-nagon, ve i u mnogim drugim oblicima, koje sam delom opisao u mojoj knjizi Psiholoki tipovi. Ova klizea svest je sasvim karakteristina za oveka dananjice. Time uslovljena jednostranost moe se otkloniti, onim to sam oznaio kao uoavanje Senke. Za ovu operaciju lako bi se mogao izmisliti manje poetski naziv, recimo grko-latinski hibrid koji bi zvuao vie nauno. Meutim, iz praktinih razloga u psihologiji se treba uvati ovakvih poduhvata, bar tamo, gde se radi eminentno praktinim problemima. Ovde spada uoavanje Senke<, uoavanje inferiornog dela linosti, koje se ne sme lano preobratiti u intelektualistiki fenomen, poto predstavlja doivljaj i trpljenje koje proima celog oveka. Priroda onog to mora da se spozna i asimiluje, tako izvrsno i tako plastino je izraena poetskom reju Senka, da bi bilo neopravdano zaobilaenje korienja ovakvog jezikog blaga. Ve je izraz inferiorni deo linosti nepogodan i vodi na
20 Jung, Odabrana dela, I 305

pogrean put, nasuprot emu termin Senka ne pretpostavlja nita od onoga to bi ga sadrajno o d redilo. Naime ovek bez senke je statistiki n a j ei ljudski tip, koji uobraava da je samo ono to eli da zna sam sebi. Na alost, ni takozvani religiozni ovek niti onaj nepokolebljivo uveren u nauku ne ine izuzetak od pravila. Konfrontacija sa arhetipom ili nagonom znai etiki problem prvog reda, iju hitnost osea uostalom samo onaj ko uvia da je neophodno da se odlui za asimilaciju nesvesnog i integraciju svoje linosti. Ova nevolja pogaa samo onog ko uvia da je neurotian ili da ne stoji naroito dobro sa svojim psihikim sklopom. Oni sigurno da ne predstavljaju veinu. Onaj ko u neto pretenoj meri spada u oveka mase, principijelno nita ne uvia, a i nije potrebno nita da uvia, poto jedini, ko stvarno moe da p o ini greku, je veliki anonymus, kolektivno oznaen kao drava ili drutvo. Meutim, onaj ko zna da neto zavisi od njega ili bi bar trebalo da zavisi, osea se odgovornim za svoja psihika svojstva i to tim vie to jasnije uvia kakav bi morao biti, da bi p o stao zdraviji, stabilniji i sposobniji: A k o se on nalazi na putu asimilacije nesvesnog, onda moe biti siguran da nee izmai nijednoj tekoi, koje su neizbena komponenta njegove prirode. Nasuprot tome ovek mase ima povlasticu da bude potpuno nevin u odnosu na njegove velike politike i socijalne katastrofe koje pogaaju ceo svet. Shodno ovome otpada njegovo svoenje konanog bilansa, dok drugi ima mogunost nalaenja duhovnog stanovita, carstva, koje nije od ovoga sveta. Bio bi neoprostivi greh izostaviti i prevideti oseajnu vrednost arhetipa. Ova je isto toliko praktiki koliko i teorijski od najveeg znaaja. Kao numinozni faktor arhetip odreuje vrstu i tok uobliavanja sa prividnim predznanjem ili sa apriornim posedom cilja, koji j e zaokruen pomou procesa centriranja. 117 Nain na koji funkcionie arhetip eleo
117 Obavetenje ovome u: Psychologie 2. deo (Ges. Werke XII).

und

Alchemie,

306

bih da prikaem jednim jednostavnim primerom. Kada sam boravio u Ekvatorijalnoj Africi na junim obroncima Maunt Elgona, naao sam da prilikom izlaska sunca mukarci dolaze pred svoje kolibe, stavljaju ake pred usta i pljuju ili duvaju u njih. Posle toga diu ruke u vis i dre dlanove okrenute suncu. Zapitao sam ih ta to znai, ali niko od njih nije mogao da mi objasni. Oni su to oduvek inili i to su nauili od roditelja. Vra zna ta to znai. Na to sam zapitao vraa. On je znao isto toliko malo kao i drugi, ali je tvrdio da je to jo znao njegov deda. To se ini tako prilikom svakog sunevog izlaska i kada se pojavi prva meseeva mena posle mladog meseca. Za ove ljude je, kako sam utvrdio, sunce kao i mlad mesec mungu to odgovara melaneanskom mana ili mulungu a to misionari prevode sa bog. Kod Elgoneana re athista118 stvarno znai bog, iako odriu da je sunce bog. Samo je trenutak izlaska mungu, odnosno athista. Pljuvaka i izdisaj znae supstanciju due. Dakle, oni prinose bogu svoju duu, ali ne znaju ta ine i nisu nikada ni znali. Oni to ine motivisani predsvesnim tipom, koji je Egipanima na njihovim spomenicima sunce prikazivao kao majmuna sa pseom glavom, uostalom sasvim svesni da se ovim ritualnim gestom odaje potovanje bogu. Ovo ponaanje Elgoneana svakako da nam izgleda vrlo primitivno, meutim pri tom zaboravljamo da obrazovani zapadnjaci uopte ne postupaju drugaije. Sta bi mogla da predstavlja boinja jelka, to su nai preci znali jo manje od nas, tek u najnovije vreme se ine napori da se objasni ta bi to moglo da znai. Arhetip je ista, neiskvarena priroda,119 a to je priroda koja tera oveka da izgovara rei i da vri radnje, ijeg smisla nije svestan, i to tako nesvesan, da ak tome ne misli. Kasnije, svesni je oveanstvo, suoeno sa tako visprenim stvarima, iji smisao nije mogao niko da razjasni, dolo je do zakljuka da se
118 Th se izgovara engleski. ne priroda ovde ima znaenje proste datosti i prisutnosti.

20*

307

radi ostacima takozvanog zlatnog veka, u kome su iveli ljudi koji su bili ueni i koji su narode poduavali mudrosti. Kasnija vremena propasti gurnula su u zaborav ova uenja a samo jo mehaniki su p o navljani nerazumljivi gestovi. S obzirom na rezultate moderne psihologije nema mesta nikakvoj sumnji u postojanje predsvesnih arhetipova, koji nikada nisu bili svesni koji se mogu dokazati indirektno samo na osnovu njihovog dejstva na svesne sadraje. Po mome miljenju ne postoji nikakav postojani razlog protiv pretpostavke da su sve psihike funkcije, koje nam se danas javljaju kao svesne, nekada bile n e svesne a ipak su priblino delovale tako kao da su bile svesne. Moglo bi se rei da je sve ono to ovek stvori u obliku psihikih fenomena ve ranije bilo prisutno u prirodnoj nesvesnosti. Nasuprot ovome moe se staviti prigovor da u tom sluaju nije jasno zbog ega uopte i postoji svest. Ali moram podsetiti na to da, kao to smo ve utvrdili, sve nesvesno funkcionisanje ima instinktivni automatski karakter i da se nagoni vie ili manje sukobljavaju ili protiu bez ikakvog uticaja zbog njihovog prisilnog karaktera, pa i u uslovima koji su ponekad opasni po ivot individue. Nasuprot ovome svest omoguuje skladnu prilagodljivost, to jest inhibiciju nagona i stoga je neophodna. Coyeka zapravo ini ovekom to to poseduje svest. Kada se svesno sprovodi sinteza svesnih i n e svesnih sadraja i privoenje u svest arhetipskih efekata sa njihovim dejstvom na sadraje svesti, onda to predstavlja najviu sposobnost psihikog napora i koncentraciju psihikih snaga. Meutim, ponekad sinteza moe biti nesvesno pripremljena, aktivirana i sprovedena do izvesnog stepena, naime do Demsove bursting point, gde onda spontano probija u svest i ovoj ponekad postavlja ogroman zadatak da prodrle sadraje asimiluje tako da ostane ouvana mogunost postojanja oba sistema, Ja-svesti s jedne i prodrlog kompleksa s druge strane. Klasini primer ovog procesa je doivljaj preobraanja svetog Pavla i tzv. vizija Trojstva Niklausa od Flie (Niklaus von Flue).

308

Pomou aktivne imaginacije u stanju smo da otkrijemo arhetip, dok to nikako ne moemo pomou poniranja u sferu instinkata, to dovodi samo do nesvesnosti koja je nesposobna da saznaje, ili jo gore, do intelektualistike zamene instinkata. ^Izraeno p o reenjem sa vidljivim spektrom moe se rei da se slika nagona ne nalazi na crvenom ve na ljubiastom kraju bojene skale. Dinamika nagona donekle se nalazi u infracrvenom ali se simbol nagona nalazi u ultraljubiastom delu spektra. A k o pri tom pomislimo na poznatu simboliku boja, onda, kao to je ve reeno, crveno uopte ne bi loe pristajalo nagonima. Ali duhu, meutim, prema naim oekivanjima, plavo 130 bi odgovaralo bolje od ljubiastog. Ljubiasto je takozvana mistina boja, koja uostalom zadovoljavajue odraava neosporno mistini, odnosno paradoksni aspekt arhetipa. Ljubiasto se sastoji od crvenog i plavog, iako j e u spektru izdvojeno, kao p o sebna boja. Na alost nije samo pobono razmiljanje kada moramo da istaknemo da se arhetip tonije karakterie ljubiasto on nije samo simbol po sebi, ve istovremeno i dinamika, koja se izraava u numinoznosti, fascinantnoj snazi arhetipske slike. Uoavanje i asimilacija nagona nikada se ne deava na crvenom kraju, kroz poniranje u sferu nagona, ve samo pomou asimilacije slike koja istovremeno znai i evocira nagon, ali ipak u sasvim drugaijem obliju Od onoga koga sreemo na biolokom nivou. Kada Faust kae Vagneru: Ti si svestan samo jednog nagona, O, nikad ne upozna j drugi... onda se ova reenica moe primeniti na nagone uopte nagon ima dva aspekta; s jedne strane se doivljava kao fizioloka dinamika, s druge njegova raznolika oblija nailaze u svest kao slike i odnosi
120 Ovo se zasniva na iskustvu to se plavo kao boja neba i vazduha rado koristi za prikazivanje duhovnih sadraja, nasuprot tome crveno kao vrua boja za oseajne i emocionalne sadraje.

309

slika i razvijaju numinozna dejstva, koja su U najotrijoj suprotnosti prema fiziolokim nagonima ili izgleda da se nalaze u takvoj suprotnosti. Za poznavaoca religijske fenomenologije nije nikakva tajna da su fizika i duhovna strast dodue neprijatelji ali ipak braa i da im je esto potreban samo trenutak da bi se jedno preokrenuto u drugo. Oba su stvarna i ine par suprotnosti, koji predstavlja jedan od najizdanijih izvora psihike energije. Nije mogue izvoditi jedan iz drugog, da bi se jednom ili drugom davao primat. Ako se najpre zna samo za jednog a drugom se znatno kasnije neto primeti, to ne dokazuje da to drugo nije bilo ve odavno prisutno. Toplo se ne moe izvesti iz hladnog, niti gore od dole. Suprotnost postoji u dvodelnosti ili uopte ne postoji, a bivstvo bez suprotnosti je nezamislivo, poto se njegovo postojanje ne bi moglo dokazati. Poniranje u nagonsku sferu stoga ne dovodi do svesne realizacije i asimilacije nagona, poto se svest ak panino opire da je ne progutaju primitivnost i nesvesnost nagonske sfere. Ovaj strah je veiti predmet herojskih mitova i motiv bezbrojnih tabua. to se ovek vie pribliava svetu instinkta, tim se jae javlja tenja da ih se oslobodi i da svetlost svesti spase od tame vrelih ponora. Ali arhetip kao slika nagona psiholoki je duhovni cilj kome tei ovekova priroda; more prema kome sve reke probijaju svoje krivudave staze; nagrada koju izbori junak u borbi sa adajom. Poto je arhetip formirajui princip nagonske sile, on u svom plavom sadri i crveno, to jest on se javlja ljubiasto, ili bi se poreenje moglo tumaiti pomou apokatastaze nagona na nivou vieg broja treptaja, isto kao to bi se nagon mogao izvesti iz latentnog (to jest transcendentnog) arhetipa, koji bi se mogao manifesto vati u podruju veih talasnih duina.121 Iako se u datom primeru radi samo analo121 Jeans, Physik und Philosophie, p. 282, naglaava da su senke na zidu platonskog pakla isto tako realne kao i nevidljive figure koje bacaju senku, ije se postojanje moe dokazati samo matematiki.

310

giji, ipak se nalazim u iskuenju da sliku ove ljubiaste boje mome itaocu preporuim kao ilustraciju unutranje srodnosti arhetipa sa njegovom sopstvenom suprotnou. Fantazija alhemiara pokuavala je da ovu teko razumljivu tajnu prirode izrazi drugim, ne manje oevidnim simbolom; naime sa uroborom, zmijom koja ujeda sopstveni rep. Ne bih eleo da previe zloupotrebljavam ovo poreenje ali, kao to e razumeti italac, ovek se uvek raduje kada u razmatranju tekih problema nae oslonca u pogodnoj analogiji. Osim toga ovo p o reenje nam pomae da razjasnimo jedno pitanje, koje do sada jo nismo postavljali a jo manje razjasnili, naime pitanje prirode arhetipa. Arhetipske predstave koje dobij amo posredstvom nesvesnog, ne smeju se meati sa arhetipom po sebi. One su raznolike tvorevine koje ukazuju na po sebi nepredstavljivu osnovnu formu. Ova se odraava preko izvesnih formalnih elemenata i preko izvesnih principijelnih znaenja, koja se, meutim, mogu samo priblino obuhvatiti. Arhetip po sebi je psihoidan faktor, koji tako rei pripada nevidljivom, ultraljubiastom delu psihikog spektra. Kao takav izgleda da nije sposoban da se privede u svest. Usuujem se da postavim ovu hipotezu, poto izgleda da sve arhetipsko, to se opaa sveu, predstavlja varijacije osnovne teme. oveku najupeatljivije postaje ovo stanje kada istrauje beskrajne motive mandala. Radi se relativno jednostavnoj osnovnoj formi, iji znaaj se moe shvatiti kao centralni. Iako se mandala javlja kao struktura jednog centra, ipak nije sigurno da li je u okviru strukture vie naglaen centar ili periferija, podeljenost ili nedeljivost. Kako ostali arhetipovi daju povoda slinim sumnjama, meni izgleda v e rovatnije da je prava bit arhetipa nepristupana svesti, to jest transcendentna, zbog ega je i obeleavam kao psihoidnu. Osim toga svaka predstava arhetipu ve je svesna i stoga u neodreenoj meri se razlikuje od onoga to j e dalo povoda posmatranju. Kao to j e ve Lips naglasio, bit psihikog je nesvesna. Sve svesno spada u vidljivi svet koji, kako nas ui m o 311

derna fizika, ne prua ona objanjenja koja zahteva objektivna realnost. Ova zahteva matematiki ablon koji poiva na nevidljivim i nesagledivim faktorima. Psihologija ne moe da se oslobodi od univerzalne vanosti ove injenice, utoliko manje zbog toga to je posmatrana psiha ve uvuena u formulaciju objektivne realnosti. Njena teorija u svakom sluaju ne moe poprimiti matematiku formu, ukoliko ne posedujemo merilo za procenu psihikih kvantiteta. Mi smo upueni iskljuivo na kvalitete, to jest na uobliene oiglednosti. Meutim, na taj nain psihologija je onemoguena u odnosu na bilo kakav iskaz nesvesnim stanjima, a nema nade da e se ikada moi da se nauno potvrdi vanost nekog iskaza nesvesnim stanjima ili zbivanjima. Ono to kazujemo arhetipu to su uvek oiglednosti ili konkretizacije koje spadaju u okvire svesti. Ali drugaije uopte i ne lpoemo govoriti arhetipu. Covek mora da bude svestan toga da je ono pod im zamiljamo arhetip po sebi neopaajno, ali ima takvo dejstvo koje o m o guuje oiglednosti, naime arhetipske predstave. Sasvim slinu situaciju sreemo u fizici. Tamo postoje najmanji delii koji po sebi nisu opaajni ali proizvode takve efekte da se iz njihove prirode moe izvesti odreeni model. Takvoj jednoj konstrukciji o d govara arhetipska predstava, takozvani motiv ili m i tologem. Ako se pretpostavi postojanje dve ili vie neopaajnosti, time je (o tome ovek ne vodi uvek dovoljno rauna) data i mogunost da se ne radi dva ili vie faktora, ve samo jednom. Naime, ne moe se dokazati identitet ili ne-identitet dvaju neopaajnih veliina. Kada psihologija, na osnovu n j e nog posmatranja, pretpostavlja- postojanje izvesnih neopaajnih psihoidnih faktora, onda to u principu ini isto kao i fizika, kada ova konstruie model atoma. Pri tom nije samo psihologija zle sree da svom predmetu, naime nesvesnom dodeli ovaj esto kritikovani naziv koji predstavlja negativ, ve i fizika koja nije mogla da izbegne i da ne koristi od davnina postojei naziv atom (nedeljiv) za najmanji deli mase. Kao to atom nije nedeljiv, tako i n e -

312

svesno, kao to emo videti, nije samo nesvesno. Kao to, u psiholokom smislu, fizika ne prua nita vie od utvrivanja postojanja nekog posmatraa, bez mogunosti pruanja izjanjenja njegovoj prirodi, tako i psihologija moe samo da nago vesti odnos psihe prema 'materiji a da pri tom nije u stanju da prui i najmanji podatak njenom biu. Kako su psiha i materija sadrani u jednom i te istom svetu, pored toga to su u stalnom meusobnom dodiru i najzad obe poivaju na nevidljivim transcendentnim faktorima, ne samo da postoji mogunost ve ak i izvesna verovatnoa da su materija i psiha dva razliita aspekta jedne i te iste stvari. Fenomeni sinhroniciteta, kako mi izgleda, ukazuju u ovom pravcu, pri emu se bez kauzalne povezanosti ne-psihiko moe ponaati kao psihiko et vice versa.122 Naa sadanja znanja u svakom sluaju ne dozvoljavaju nam nita mnogo vie do da odnos psihikog i materijalnog sveta uporedimo sa dve fcupe iji se vrhovi dodiruju i ne dodiruju u nematerijalnoj taki, zapravo nultoj taki. U mojim dosadanjim radovima arhetipske fenomene obraivao sam kao psihike, poto se raspoloivi ili istraivani materijal obino sastojao samo od predstava. Stoga ovde predloena psihoidna priroda arhetipa ne protivurei ranijim formulacijama, ve znai samo dalju diferencijaciju pojma, koji postaje neophodan u onom trenutku u kome se osea potreba za optijom raspravom biu psihe uz razjanjenje njenih empirijskih pojmova i njihovog meusobnog odnosa. Kao to psihiko infracrveno, to jest bioloka sfera nagona, postupno prelazi u fizioloke ivotne procese a time u sistem hemijskih i fizikalnih uslova, tako i psihiki ultraljubiasto, arhetip, oznaava podruje koje s jedne strane ne pokazuje nikakve fizioloke osobenosti a s druge se, u krajnjoj liniji vie ne moe smatrati psihikim, iako se manifestuje
122

hange.

'Synchronizitat

als ein Prinzip akausaler

Zusammen-

314

psihiki. Ali to ine i fizioloka zbivanja, pa ipak se stoga ne smatraju psihikim. Iako nema forme egzistencije koja se ne doivljava psihiki, ipak se ne moe sve objasniti kao psihiko. Ovaj argumenat moramo dosledno primeniti i na arhetip. Kako je njegovo bivstvo po sebi nama nesvesno a kako se ovaj ipak doivljava kao spontani podsticaj, zasad nam ne preostaje nita drugo do da njegovu prirodu, na osnovu njegovog najglavnijeg dejstva, obeleimo kao duh, i to u onom smislu koji sam izneo u mome napisu fenomenologiji duha.t23 Time bi bio odreen poloaj arhetipa s one strane psihike sfere, analogno fiziolokom nagonu iji je koren neposredno u materijalnom organizmu a koji svojom psihoidnom prirodom gradi most prema materiji uopte. U arhetipskoj predstavi i u oseaju nagona duh i materija nalaze se jedan naspram drugog u okvirima psihike ravni. Materija kao i duh javljaju se u psihikoj sferi kao znaajna svojstva svesnih sadraja. Oboje je shodno svojoj konanoj prirodi transcendentalno, to jest nevidljivo, pri emu psiha i njeni sadraji predstavlja jedinu stvarnost koja nam je neposredno data.

. OPTA RAZMILJANJA I IZGLEDI

Problematika kompleksne psihologije, koju sam pokuao da izloim, i meni je pruila udnovati rezultat. Verovao sam da se bavim prirodnom naukom u najboljem smislu te rei, da utvrujem injenice, posmatram, klasifikujem, da opisujem kauzalne i funkcionalne povezanosti, da bih na kraju otkrio da sam se zapleo u mreu razmatranja koja dopire daleko izvan svih prirodnih nauka u podruju filozofije, teologije, uporedne religije i duhovne istorije uopte. Ovaj kako neizbearv tako i sumnjiv prehvat nije me ni najmanje zabrinuo. Sasvim nezavisno od moje line nekompetentnosti na ovim podrujima, principijelno razmatranje izgledalo mi je sumnjivo
128

Symbolik

des Geistes

(Ges. Werke IX, XI i XIII).

314

i stoga to isuvie duboko verujem u znaajno d e j stvo linog izjednaavanja rezultata psiholokih p o smatranja. Tragino je da psihologija ne raspolae ni sa kakvom samoj sebi identinom matematikom. Zbog toga joj nedostaje ona ogromna prednost arhimedovske take, koja krasi fiziku. Ova posmatra fiziko sa psihikog stanovita i ovo moe da prevede u psihiko. Nasuprot tome psiha posmatra samu sebe a posmatrano moe ponovo da prevede samo u neko drugo psihiko. Da se fizika nalazi u ovakvoj situaciji, ona ne bi mogla da ini nita drugo do da fiziki proces prepusti samom sebi, poto na ovaj nain taj proces moe biti najjasniji takav kakav jeste. Psihologija se ne moe ni u emu ogledati; ona se moe predstaviti jedino u samoj sebi i samu sebe opisati. To je i konsekventni princip moje m e tode uopte: ona je, u osnovi uzev, ist doivljaj ni proces u kome su zahvat i pogrean hvataj, tumaenje i zabluda, teorija i spekulacija, lekar i pacijent simptoza () ili simptom (), susret a istovremeno znak procesa. Ono to sam izneo, u osnovi uzev nije nita drugo do opisivanje psihikih doivljavanja, koja pokazuju izvesnu statistiku uestalost. Pri tom se u naunom smislu nismo ni na koji nain uputili na neki vii ili sporedni nivo ovog psihikog procesa ili ovaj pak preveli u neki drugi m e dijum. Nasuprot tome fizika je u stanju da pomou matematikih formula stvorenih psihikom delatnou dovede do eksplozije i da na taj nain u jednom zamahu ubije 78.000 ljudi. Ovaj stvarno ubedljiv argumenat trebalo bi da dovede do toga da pred njim psihologija zanemi. Ali ona bi se usudila, sa svom potrebnom smernou, da ukae na to da je matematiko miljenje funkcija, zahvaljujui kojoj materija moe da se dovede do toga da j o j se razbijaju ak i atomi spojeni neuvenom snagom, to ovima spontano, bar u tom obliku, ne bi palo na pamet da sami ine. Psiha je naruiva kosmosa podreenog prirodnim zakonima, i ako se jednom uspe da se neto uini sa mesecom pomou cepanja atoma, onda e ovo uiniti psiha.

315

Psiha je stoer sveta i ne samo veliki uslov postojanja sveta uopte, ve ona i preko toga predstavlja zahvat u postojei prirodni poredak, za koji niko ne moe sa sigurnou rei gde mu se nalaze krajnje granice. Suvino je naglaavati vrednost psihe kao predmeta naunog istraivanja. Nasuprot tome moramo tim jae podvui da jedna, ma kako mala promena psihikog faktora, ukoliko je principijelne prirode, ima izvanrednog znaaja za spoznaju i izgled slike svetu. Integracija nesvesnih sadraja u svest, koja predstavlja glavnu operaciju kompleksne psihologije, znai principijelnu promenu utoliko to odstranjuje usamljenu dominaciju subjektivne svesti sopstvenoga Ja suprostavljajui mu nesvesne kolektivne sadraje. Svest sopstvenog Ja javlja se kao zavisno od dva faktora: prvo, od uslova kolektivne, odnosno socijalne svesti i drugo, od nesvesnih, kolektivnih dominanti, odnosno arhetipova. Ovi, arhetipovi fenomenoloki se raspadaju u dve kategorije, s jedne strane u nagonsku a s druge u arhetipsku sferu. Prvu reprezentuju prirodni porivi, drugu one dominante koje nailaze u svest kao opte ideje. Izmeu sadraja kolektivne svesti, koji se prezentuju kao opte prihvaene istine, i sadraja kolektivno nesvesnog, postoji suprotnost koja je izraena u tolikoj meri da se ovi drugi odbacuju kao potpuno iracionalni, pa ak besmisleni i, svakako nepravino, liavaju naunog istraivanja i posmatranja i to tako kao da uopte i ne postoje. Ali, psihiki fenomeni ove vrste postoje i ako nam izgledaju besmisleni; to pokazuje samo da ih ne razumemo. Kada je jednom upoznato njihovo postojanje, onda se vie ne mogu proterati iz slike svetu, pa i onda kada se dominantno svesni pogled na svet pokae nesposobnim da shvati ove sporne fenomene. Savesno istraivanje ovih pojava ukazuje na njihov ogromni znaaj i stoga se ovek ne moe oteti zakljuku da izmeu kolektivne svesti i kolektivno nesvesnog postoji skoro nepremostiva suprotnost, u kojoj boravi i subjekat. Po pravilu nadvladava kolektivna svest sa svojim razumnim optim pojmovima, koji ne stvaraju

316

nikakvih tekoa prosenom shvatanju. Ono jo uvek veruje u neophodnu povezanost uzroka i posledice i jedva da je obaveteno relativnosti kauzalnosti. Jo uvek vai da je prava najkrai spoj izmeu dve take, dok fizika rauna sa bezbrojnim najkraim spojevima, to dananjem obrazovanom filistru izgleda krajnje besmisleno. Ipak je upeatljivi dogaaj u Hiroimi doneo, ak i najzamrenijim i nerazumljivim konstatacijama moderne fizike, skoro jezivo potovanje. A eksploziju, po svome dejstvu daleko straniju, koju smo imali prilike da posmatramo u Evropi, samo mali broj ljudi sagledava kao isto psihiku katastrofu. Nasuprot tome preferiraju se najapsurdnije politike i nacionalno-ekonomske teorije, koje su za objanjenje te katastrofe, isto toliko p o godne kao kada bi se eksplozija u Hiroimi objasnila sluajnim pogotkom nekog velikog^meteorita. Kada subjektivna svest pretpostavlja i identifikuje se sa predstavama i pogledima kolektivne svesti, tada se potiskuju sadraji kolektivno nesvesnog. Potiskivanje ima tipine posledice: energetski naboj potisnutih sadraja dodaje se do izvesnog stepena m punjenju potiskivajueg faktora, zbog ega se njegov dejstveni znaaj u odgovarajuoj meri poveava. to se vie poveava ovaj naboj tim vie dobija potiskivajui stav fanatiki karakter i time se pribliava preokretu u suprotnost, u takozvanu enantiodromiju. to je vei naboj kolektivne svesti, tim vie Ja gubi svoj praktini znaaj. Pogledi i tendencije kolektivne svesti donekle usisaju Ja i na taj nain nastaje masovni ovek, koji uvek potpada nekakvom -izmu. Ja zadrava svoju autonomiju samo kada se ne identifikuje sa jednom od suprotnosti, ve kada uspeva da se odri u sredini izmeu suprotnosti. Ali ovo je m o 124 Vrlo je verovatno da arhetipovi, kao instinkti, poseduju specifinu energiju koja im se ne moe trajno oduzeti. Normalno arhetipu svojstvena energija nije dovoljna da ovaj podigne i ubaci u svest. U ovu svrhu arhetipu je potreban odreeni kvantum energije, koji u nesvesno pritie iz svesti, bilo da svest ovu energiju ne koristi ili da arhetip ovu privlai. Arhetipu se moe oduzeti ovaj dodatni naboj, ali ne i njegova specifina energija.

317

gue samo onda, kada Ja nije svesno samo jedne ve i druge suprotnosti. Uvid mu ne oteavaju samo njegovi socijalni i politiki vodii ve i religiozni. Svi ele opredeljenje za jedno i na taj nain bezgraninu identifikaciju individue sa nuno jedrfostranom istinom. ak i kada bi se radilo velikoj istini, ipak bi identifikacija sa njom bila neto kao katastrofa, pri emu dolazi do zastoja u daljem duhovnom razvitku. Umesto spoznaje ovek tada ima samo jo ubeenje, a to je ponekad mnogo komotnije i stoga privlanije. Ako se nasuprot tome sadraj kolektivno nesvesnog privede u svest, to jest priznaju postojanje i dejstvo arhetipskih predstava, tada po pravilu nastaje estok konflikt izmeu onog to Fehner (Fechner) naziva dnevni i noni uvid. Srednjovekovni ovek ali jo i moderni, ukoliko je sauvao stavove prolosti, iveo je u svesnoj suprotnosti izmeu svetovnosti podreenoj princeps huius mundi (Jev. po Jovanu XII, 3; XVI, li) 125 i volji boijoj. Ova protivurenost mu je vekovima prikazivana u obliku suprotnosti izmeu carske i papske moi. Na moralnom podruju konflikt se zaotravao, ponekad do kosmike borbe izmeu dobra i zla, u kojoj je ovek preko peccatum originale stavljan u sredite zbivanja. Ovaj ovek nije bio tako jednoznano podreen svetovnosti kao dananji masovni ovek, poto je ovaj naspram oiglednih i tako rei opipljivih sila priznavao isto tako uticajne metafizike potencije, sa kojima se moralo raunati. Iako je na jednoj strani esto bio socijalno i politiki obespravljen i potinjen (na primer kao rob), a na drugoj se nalazio u isto tako nimalo prijatnijoj situaciji zbog tiraniziranja od strane mranog sujeverja, ipak je, bar bioloki bio blii onoj nesvesnoj celovitosti koju u potpunijoj meri poseduju dete i primiti vac a u savrenom stepenu ivotinja koja ivi u divljini. Sa stanovita moderne svesti situacija srednjovekovnog oveka je koliko za aljenje
125 Iako oba mesta nagovetavaju da je avo uniten jo za ivota Hristova, ipak je apokalipsa njegovog pravog ponitenja dejstva stvar budunosti i stranoga suda (Otkrovenje XX, 2).

318

toliko i vapije za korekcijama. Tako neophodno kroz nauku postignuto proirenje svesti zamenilo je srednjovekovnu jednostranost, tj. od davnina vladajuu i polako suvinom postalu nesvesnost, drugom jednostranou, naime precenjivanjem nauno fundiranih gledita. Ova su se sva bez razlike odnosila na spoznaju spoljnjeg objekta i to toliko jednostrano, da j e danas takvo zaostalo stanje psihe, a naroito samospoznaje, postalo jedan od najneodlonijih problema vremena. Zbog dominantne jednostranosti a uprkos uasnog demonstratio ad oculos od strane nesvesnog koje je suprostavljeno svesti, jo postoji bezbroj ljudi koji su slepo i bespomono preputeni ovim konfliktima, dok svoju naunu savesnost koriste samo za spoljni objekt a ne i za sopstveno psihiko stanje. Psihikim injenicama, meutim, potrebno j e objektivno istraivanje i priznanje. Postoje objektivni psihiki faktori koji praktiki toliko znae koliko automobil ili radio. Najzad, sve zavisi od toga (posebno kod atomske bombe) kakva j e upotreba, a ova j e uslovljena aktuelnim psihikim stanjem. Ovo je m e utim najtee ugroeno vladajuim -izmima, koji nisu nita drugo do opasni identiteti subjektivne sa kolektivnom svesti. Takav identitet nepogreivo produkuje masovnu psihu sa njenom neodoljivom sklonou katastrofama. Da bi otklonila ovu uasnu pretnju, subjektivna svest mora da izbegne identifikaciju sa kolektivnom sveu na taj nain to e priznati postojanje svoje Senke, kao i egzistenciju i znaaj arhetipova. Ovo stvara efikasnu zatitu od prevlasti socijalne svesti i sa njom udruene masovne psihe. In puncto efekta religiozno ubeenje i stav srednjovekovnog oveka otprilike odgovara onom stavu sopstvenog Ja, koji nastaje integracijom nesvesnih sadraja, svakako s tom razlikom to su u poslednjem sluaju na mesto sugestije sredine i nesvesnosti stupili nauna objektivnost i svest. Ali ukoliko religija u dananjoj svesti jo sutinski znai veroispovest, dakle predstavlja kolektivno priznati sistem kodifikovan i u dogmatske reenice preveden religijski iskaz, utoliko i ova spada u podruje kolektivne sve-

319

sti, iako njeni simboli izraavaju prvobitno delotvorne arhetipove. Sve dok j e objektivno prisutna crkvena svest zajednice, psiha uiva (kao to je navedeno gore) u izvesnoj ravnotei. U svakom sluaju postoji dugotrajna i efikasna zatita od inflacije Ja. Ali ako otpadnu eklezija i njen materinski eros, nezatiena individua je preputena nekom kolektivnom -izmu i prateoj masovnoj psihi. Individua potpada socijalnoj ili nacionalnoj inflaciji i to>na tragian nain sa istovetnim psihikim stavom sa kojim je prethodno pripadala nekoj crkvi. Ako je nasuprot tome dovoljno samostalna da prepozna ogranienost socijalnog -izma, tada j e u g r o ena od subjektivne inflacije; poto individua po pravilu nije u stanju da uvidi da religijske ideje u psiholokoj stvarnosti niukom sluaju ne poivaju samo na tradiciji i veri, ve da potiu od arhetipova, ije briljivo uzimanje u obzir predstavlja sutinu r e ligije. Arhetipovi su stalno prisutni i dejstveni, njima kao takvima nije potrebno verovanje, ve poznavanje njihovog smisla i oprezna bojazan, , koja nikada ne previa njihov znaaj. Domiljata svest zna za katastrofalne posledice koje kako za p o jedinca tako i za zajednicu ima ne uzimanje u obzir tih faktora. Kako je arhetip jednim delom duhovni faktor, drugim delom skriveni smisao svojstven nagonu, tako je i duh, kako sam pokazao, razdvojen i paradoksan: velika pomo a isto tako velika opasnost.126 Izgleda kao da je oveku bifo sueno da igra odluujuu ulogu u reenju ove sumnje i to zahvaljujui njegovoj svesti, koja se kao svetlost pojavila u mranim ponorima prasveta. Dodue ovim stvarima se 'tako rei nigde ne zna ali ipak najmanje tamo gde cveta -izam, koji predstavlja izmudrovanu zamenu za izgubljenu vezu sa psihikom stvarnou. Odatle nepogreivo nastalo omasovljenje psihe razara smisao individue a samim tim i kulturu uopte.
126 Ovo je izvrsno izraeno u Logionu koji citira Origenes (Jeremija, XX, 3): Ko je meni blizu, blizu je i ognju. Ko mi je daleko, daleko je od Carstva. Ova bezbonome rije Gospodnja odnosi se na Jezekilja, XXXIII, 14.

320

Psihu, dakle, ne ometa samo prirodni poredak, ve ona, kada izgubi ravnoteu, razara i sopstvene tvorevine. Zbog toga briljivo uzimanje u obzir psihikih faktora ima znaaja za uspostavljanje ravnotee ne samo u individui ve i u zajednici, inae lako nadvladaju destruktivne tendencije. Kao to je atomska bomba do sada nedostino sredstvo masovnog fizikog unitenja, tako i pogreno usmereni razvitak psihe vodi u masovno psihiko pustoenje. Dananja situacija je zabrinjavajua utoliko to se ne moe p o tisnuti sumnja da tvorac sveta planira ponovni potop da bi istrebio dananje oveanstvo. Ali onaj ko bi verovao da se ljudi mogu uputiti u spasonosno uverenje postojanja arhetipova, taj misli naivno isto kao i oni ljudi koji bi rat ili atomsku bombu hteli samo da prezru. Poslednja mera podsea na onog biskupa koji je bacio anatemu na majskog gundelja zbog nedopustivog mnoenja. Promena svesti poinje kod pojedinca i predstavlja vekovni proces, koji uglavnom zavisi od pitanja kolike su sposobnosti razvitka psihe. Danas znamo samo to da u prvom redu postoje pojedine individue koje su sposobne za razvitak. K o liki je njihov ukupan broj izmie naem uvidu, isto tako ne znamo kakvu sugestivnu snagu ima proirena svest, to jest kakav uticaj ima takva svest na okolinu. Ovakvo dejstvo nikada ne zavisi od razlonosti neke ideje, ve mnogo vie od toga da li je odreeno vreme zrelo ili nije zrelo za promenu pitanje na koje se moe odgovoriti samo ex effectu. Psihologija se nalazi, kako sam izloio, u poreenju sa drugim prirodnim naukama u neugodnoj situaciji utoliko to j o j nedostaje baza koja bi se nalazila izvan njenog objekta. Ona se moe samo prevesti u samu sebe ili se odraziti u samoj sebi. to vie proiruje podruje svog objekta istraivanja i to ovo postaje kompleksnije, utoliko vie joj nedostaje gledite koje bi se razlikovalo od njenog objekta. Ako kompleksnost dostigne ak i kompleksnost empirijskog oveka, onda se njegova psihologija neminovno sliva u sam psihiki proces. Ona se vie ne moe razlikovati od psihikog procesa, ve postaje on sam. Ali
21 Jung, Odabrana dela. I

321

efekat je, da na taj nain proces postaje svestan. Time psihologija ostvaruje tenju nesvesnog ka svesnosti. Ona omoguuje svesnost psihikog procesa, ali u dubljem smislu nije objanjenje ovog, poto svako objanjenje psihikog ne moe biti nita drugo do ivotni proces same psihe. Kao nauka ona se mora sama uzdii i upravo u tome e postii svoj nauni cilj. Svaka druga nauka ima neto izvan same sebe; tako nije u psihologiji, iji j e objekt subjekt svih nauka uopte. Psihologija nuno dostie najviu taku u psihi svojstvenom razvojnom procesu, koji se sastoji od integracije sadraja sposobnih da se privedu u svest. On znai nastajanje celovitosti kod oveka, koje za svest sopstvenom Ja ima kako neobine tako i teko opisive posledice. Sumnjam da u biti u mogunosti da opiem promenu subjekta pod uticajem procesa individuacije na nain koji mu dolikuje; kod toga se naime radi relativno retkom dogaaju, k o jeg saznaje samo onaj ko j e proao kroz dugotrajno* ali za integraciju nesvesnog neophodno razraunavanje sa nesvesnim komponentama linosti. Kada se nesvesni delovi linosti privedu u svest, tada iz toga ne proistie samo asimilacija ovih u ve postojeu Ja-linost, ve i promena iste. Najvea tekoa sastoji se upravo u karakterizaciji vrste promene. Ja j e po pravilu vrsto sklopljeni kompleks, koji se, zbog sa tim skopane svesti i njenog kontinuiteta, ne moe i ne sme lako menjati ako se eli da se izbegnu patoloke smetnje. Najblie analogije promene sopstvenog Ja nalaze se, naime, u podruju psihopatologije, gde ne sreemo samo neurotske disocijacije, ve i izofrenu fragmentaciju pa ak i rastrojstvo sopstvenog Ja. Na istom podruju zapaamo i patoloke pokuaje integracije ako je dozvoljen ovaj izraz. Ovi se sastoje od vie ili manje estokih prodora nesvesnih sadraja u svest, pri emu se ispostavlja da je Ja nesposobno da asimiluje nametljivce. A k o je, nasuprot tome, struktura kompleksa sopstvenog Ja tako jaka da moe izdrati navalu nesvesnih sadraja a da ne bude fatalno razlabavljena u svom sklo-

322

pu, tada moe doi do asimilacije. Ali u ovom sluaju ne menjaju se samo nesvesni sadraji, ve i Ja. Ono dodue moe zadrati svoju strukturu, ali biva quasi gurnuto u stranu iz svog centralnog i dominantnog poloaja i na taj nain dospeva u ulogu pasivnog posmatraa, kome nedostaju neophodna sredstva da bezuslovno dokae svoju volju; ovo poslednje manje stoga to j e volja oslabljena ve mnogo pre to j e sputavaju izvesna razmiljanja. Naime, Ja ne moe a da ne otkrije da priticanje nesvesnih sadraja aktivie linost, obogauje j e i gradi oblije koje po opsegu i intenzitetu na izvestan nain prerasta sopstveno Ja. Ovo iskustvo paralie isuvie egocentrinu volju i uverava Ja da j e njegovo povlaenje na drugorazredni poloaj jo uvek bolje od bezizlazne borbe u kojoj se ipak, konano, izvlai deblji kraj. Na ovaj nain volja se, kao raspoloiva energija, p o stepeno podreuje jaem faktoru, to jest novom, c e lovitom obliju, koji sam ja obeleio kao Sopstvenost (Selbst)* U ovakvoj situaciji naravno da postoji v e liko iskuenje da se sledi instinkt moi i da se Ja bez ustruavanja identifikuje sa Sopstvenou i time ouva iluzija dominantnog Ja. U drugim sluajevima ispostavlja se da j e Ja isuvie slabo da prui neophodni otpor prodrlom priticanju nesvesnih sadraja tako da ga asimiluje nesvesno i na taj nain nastaje rasplinjavanje i pomraenje Ja-svesti i identitet ove sa predsvesnom celovitou. 127 Oba razvitka onemoguuju s jedne strane ostvarenje Sopstvenosti a
* Sopstvenost, nemaki Selbst, engleski self, francuski le soi: pojam u psihologiju uveden od Junga, koji se moe (samo u paradoksima) definisati kao centralno-regulativna instancija u linosti koja predstavlja ujedno i njenu neodredivu celovitost. Sopstvenost se odnosi prema svesnom Ja kao centar prema periferiji i kao celina prema delu. Slikovito: kao svemir prema zemlji. (Prim, urednika). 127 Svesna. celovitost sastoji se od uspenog sjedinjenja Ja i sopstvenosti, pri emu oboje zadravaju ^voja bitna svojstva. Ako umesto sjedinjenja doe do nadvladavanja Ja kro? sopstvenost, tada ni sopstvenost ne postie onaj oblik koii treba da ima, ve zastaje na primitivnijem stupnju a tada se moe izraziti samo pomou arhainih simbola.

323

s druge oteuju egzistenciju Ja-svesti. Stoga ovi znae patoloke efekte. Psihiki fenomeni, koji su se nedavno mogli posmatrati u Nemakoj, spadaju u ovu kategoriju. Pri tom se pokazalo u najveim m e rilima da takav abaissement du niveau mental, upravo preplavljivanje sopstvenog Ja od strane n e svesnih sadraja i posledinog identiteta sa predsvesnom celovitou, poseduje udovinu psihiku virulenciju, to jest kontagioznu snagu koja moe imati zlokobno dejstvo. Ovakve razvitke treba paljivo p o smatrati a osim toga oni zahtevaju najstroiju prismotru. Onome koga ugroavaju ovakve tendencije preporuio bih da na zid okai sliku svetog Hristifora i da njemu meditira. Naime, Sopstvenost ima funkcionalni smisao samo onda kada moe da deluje kao kompenzacija svesti sopstvenog Ja. A k o se Ja raspline kroz identifikaciju sa Sopstvenou, tada iz toga nastaje neka vrsta neodreenog natoveka sa nadmenim Ja i usahlom Sopstvenou. Takvom oveku, bez obzira da li dela spasiteljski ili ruilaki, nedostaje scintilla, psihika varnica, ona mala, boanska svetlost, koja nikada ne svetli jae osim kada mora da se suprostavi naletu tame. Sta bi bila duga kada ne bi bila ispred tamnog oblaka? Sa ovim poreenjem hteo bih da podsetim da patoloke analogije procesa individuacije nisu jedine. Postoje istorijski monumenti sasvim druge vrste koji predstavljaju pozitivna predoenja naeg procesa. Pre svega hteo bih da ukaem na Koane zenbudizma, koji upravo pomou svoje paradoksalnosti munjevito osveti java teko sagledive odnose izmeu Ja i Sopstvenosti. Sasvim drugaijim i zapadnjacima znatno pristupanijim jezikom opisao je isti problem Johanes fon Kroje (Johannes von Kreuz) kao tamnu no due. Zbog prirode stvari prinueni smo da poteemo analogije s jedne strane iz podruja psihopatologije a s druge iz istonjake i zapadnjake mistike: proces individuacije je psihiki granini fenomen, kome su potrebni potpuno posebni uslovi da bi postao svestan. Moda je ovo poetni korak razvojnog puta koji e uzeti budue oveanstvo, koji je, meutim,

324

kao patoloka stranputica, najpre doveo dv> evropske katastrofe. Poznavaocu kompleksne psihologije moe, m o da, izgledati suvino ponovno razmatranje ve odavno uoene razlinosti izmeu postajanja svesnim i postajanja sopstvenim (individuacija). Ali, stalno iznova zapaam kako se proces individuacije mesa sa postajanjem svesnim vlastitog Ja to dovodi do identifikacije Ja sa Sopstvenou, odakle prirodno da nastaje neizleiva zbrka pojmova. Na ovaj nain individuacija se svodi na isti egocentrizam i autoerotizam. Meutim, Sopstvenost obuhvata u sebi b e skrajno mnogo vie od samog Ja, kao to odvajkada dokazuje simbolika: Sopstvenost je isto tako taj drugi ili ti drugi kao i Ja. Individuacija ne iskljuuje ve ukljuuje svet. Ovim bih zavrio moje izlaganje. Pokuao sam da skiciram razvitak i bitnu problematiku nae psihologije a time i da prenesem kvintesenciju, zapravo duh ove nauke. S obzirom na neobine tekoe moje teme italac mi moe oprostiti nedolian zahtev u p o gledu udela njegove spremnosti i panje. Iako osnovna razmatranja spadaju u samopribiranje jedne nauke, retko kada su zabavna.

POGOVOR

Cest je sluaj da se pogreno shvataju ona tumaenja koja se koriste za objanjenje nesvesnog. Zbog toga bih upravo u rezimeu mojih principijelnih razmatranja neto blie izloio dve najosnovnije prejudicije. Pre svega razumevanje onemoguava esto kruta pretpostavka da se arhetip smatra uroenom predstavom. Nijednom biologu nee pasti na pamet da prihvati tumaenje da svaka individua uvek iznova stie svoj opti nain ponaanja. Mnogo pre postoji verovatnoa da mlada ptica tkalac gradi svoje karakteristino gnezdo upravo stoga to je tkalac a ne ku-

325

ni. Isto tako j e verovatnije da se ovek r a s p e cifino ljudskim nainom ponaanja a ne sa onim nilskog konja ili bez ikakvog obrasca. U njegovo karakteristino ponaanje spada i njegova fizika fenomenologija, koja se razlikuje od one kod ptica ili etvoronoaca. Arhetipovi su tipini oblici ponaanja koji, kada se privedu u svest, izgledaju kao predstave, kao uostalom i sve ono to postane sadraj svesti. Poto se radi karakteristino ljudskim modusima, nije udno to u individui moemo utvrditi psihike forme koje ne samo da se sreu kod antipoda, ve i u drugim milenijumima, sa kojima nas vezuje samo arheologija. A k o hoemo da dokaemo da j e odreena psihika forma ne samo jednokratni, ve i tipian dogaaj, onda se ovo moe postii samo na taj nain to bih za sada samo ja lino posvedoio da sam uz p o trebne kautele posmatrao kod razliitih individua iste oblike. Pored ovog i drugi posmatrai moraju posvedoiti da su imali slina ili ista zapaanja. Najzad, mora se jo zakljuiti da se sline ili iste pojave mogu dokazati u folkloru drugih naroda i rasa i u tekstovima koji su nam predanjem preneti iz ranijih stolea i milenijuma. Stoga moja metoda i opte razlaganj&polazi od individualnih psihikih injenica koje nisam utvrdio samo ja ve i drugi posmatrai. Priloeni folklorni, mitoloki i istorijski materijal slui u prvoj liniji kao dokaz ujednaene forme psihikog zbivanja u prostoru i vremenu. Ukoliko j e smisaoni sadraj individualno nastalih tipinih formi praktiki od velikog znaaja a upoznavanje istih u pojedinanom sluaju igra znaajnu ulogu, neizbeno je da se i mitologem, u odnosu na svoj sadraj, sekundarno pomeri u osvetljenija podruja. Ali time se niukom sluaju ne eli rei da j e svrha istraivanja bila tumaenje mitova. Meutim, upravo u vezi sa ovim vlada rairena zabluda da j e psihologija takozvanih nesvesnih zbivanja neka vrsta filozofije, predodreena da objasni mitove. Ova, na alost, prilino proirena zabluda namerno previa da naa psihologija polazi od osmatranih injenica a nipoto od filozof-

326

skih pekulacija. Ako, na primer, posmatramo mandala strukture koje se javljaju u snovima i fantazijama, onda nepromiljena kritika moe staviti zamerku a takvu je stvarno i postavila da se time indijska ili kineska filozofija tumaenjem utuvljuju u psihi. U stvarnosti su se, meutim, samo vrila po reenja pojedinanih psihikih zbivanja sa oigledno srodnim kolektivnim pojavama. Introspektivna tendencija istonjake filozofije iznela j e upravo onaj materijal koji, u principu, obelodanjuju svi introspektivni stavovi u svim vremenima i na svim mestima zemaljske kugle. Velika tekoa za kritiara, prirodno, sastoji se u tome to on injenice kojima je re poznaje iz sopstvenog iskustva isto onoliko malo koliko i duevno stanje lame koji sastavlja mandalu. Obe ove zablude onemoguuju pristup modernoj psihologiji ne malom broju inae nauno disponiranih glava. Pored toga postoji jo mnogo drugih prepreka, kojima se, uostalom, ne moe razumno prii. Stoga nee biti ni pomenute. Nesposobnost da se shvati ili neznanje publike ne mogu spreiti nauku u tome da se postave izvesne hipoteze, ija nesigurnost j o j j e dovoljno poznata. Tano znamo da stanja i procese nesvesnog moemo prepoznati isto tako malo kao fiziar proces koji lei u osnovi neke fizike pojave. Ono to lei izvan sveta pojava ne moemo uopte predstaviti, poto nema predstave koja bi imala neko poreklo izvan sveta p o java. Ali ako biti psihikog elimo da postavimo principijelna razmatranja, onda nam je potrebna A r himedova taka, koja tek omoguuje neki sud uopte. Ova moe biti samo nepsihiko, poto kao ivotna pojava psihiko je usaeno u na izgled nepsihikoj prirodi. Iako ovo poslednje opaamo samo kao psihiku datost, ipak postoji dovoljno razloga u prilog n j e ne objektivne realnosti. Uostalom, ova nam se datost, ukoliko se nalazi izvan granica naeg tela, uglavnom prenosi samo preko delia svetlosti koji padaju na nau mrenjau. Raspored ovih delia opisuje sliku sveta pojava, ija sutina zavisi s jedne strane od svojstava apercepirajue psihe, a s druge od prenete

327

svetlosti. Pokazalo se da se apercepirajua svest moe razviti u velikom stepenu i da je konstruisala instrumente pomou kojih je znatno proirena percepcija vida i sluha. Na taj nain ona je u neuvenoj meri proirila kako realni svet pojava tako i subjektivni svet svesti. Postojanje ove znaajne korelacije izmeu svesti i sveta pojava, izmeu subjektivnog opaanja i objektivnog realnog zbivanja, to jest njegovog energetskog dejstva, nije potrebno dalje dokazivati. Kako svet pojava predstavlja gomilanje procesa reda veliine atoma, prirodno da j e od velike vanosti otkriti da li i kako nam, na primer, fotoni omoguuju jednoznanu spoznaju realnosti koja lei u osnovi posedovanih energetskih zbivanja. Iskustvo j e pokazalo da se kako svetlost tako i materija ponaaju s jedne strane kao partikule a s druge kao talasi. Ovaj paradoksalni rezultat ukazao je na neophodnost da se na stupnju reda veliine atoma odbaci kauzalno opisivanje prirode u uobiajenom kontinuitetu prostora i vremena, na ije mesto stupaju neprikaziva polja verovatnoe u viedimenzionalnim prostorima, koja zapravo predstavljaju stanje naeg tadanjeg stanja. Ova apstraktna ema objanjenja ima u osnovi realan pojam, koji naelno uzima u obzir neizbeno dejstvo posmatraa na posmatrani sistem, ime realnost delimino gubi svoj objektivni karakter a f i zikalna slika sveta dobija subjektivni momenat. 128 Primena statistike zakonomernosti na procese reda veliine atoma u fizici ima jedan neobian k o relat u psihologiji, ukoliko ova istrauje osnove svesti, to jest prati sve sna zbivanja sve dotle, dok se ne zamrae do u nepredstavljivost, kada se mogu utvrditi samo jo odreujua dejstva na sadraje svesti.129
128 Za ovu formulaciju zahvaljujem ljubaznoj pomoi prof. V. Paulia (W. Pauli). 12 itaoca e verovatno interesovati miljenje fiziara ovom problemu. Profesor Pauli, koji je bio tako dobar da proita manuskript mog pogovora, napisao mi je: Fiziar na ovom mestu zaista oekuje korelaciju u psihologiji, poto teorijsko-saznajna situacija u odnosu na pojmove 'svest' i 'nesvesno' pokazuje dalekosenu analogiju sa dole skiciranom

328

Istraivanje ovih dejstava dovodi d o uoavanja n e o b i n e injenice, naime da oni potiu iz nesvesne, to jest objektivne realnosti, k o j a se, meutim, istovrem e n o ponaa i kao subjektivna, dakle kao svesnost. Realnost k o j a se nalazi u osnovi dejstava nesvesnog, u k l j u u j e dakle isto tako posmatrajui subjekt i stoga j e nepredstavljiva. Ona j e u stvari o n o najintimnije subjektivno a istovremeno i opta istinita, to jest ono to se u principu svuda m o e dokazati kao prisutno, to ni u k o m sluaju ne vai za sadraje svesti line prirode. Prolaznost, svojevoljnost, maglovitost i j e d nokratnost, k o j e laiki razum u v e k v e z u j e za p r e d stavu psihikog, vae samo za svest ali n e i za apsolutno nesvesno. Stoga kvantitativno nemerljive, d e j stvene jedinice nesvesnog k o j e se m o g u odrediti samo kvalitativno, naime takozvani arhetipovi, i m a j u p r i r o d u koja se sa sigurnou ne bi mogla oznaiti kao psihika. situacijom 'komplementarnosti* u fizici. S jedne strane nesvesno se moe dokuiti samo indirektno kroz svoja (nadreena) dejstva na sadraje svesti, a s druge svako 'posmatranje nesvesnog', tj. svako privoenje u svest nesvesnih sadraja ima najpre nekontrolisano povratno dejstvo na ove nesvesne sadraje (to, kao to je poznato, principijelno iskljuuje 'iscrpljivanje' nesvesnog kroz 'privoenje u svest'). Po analogiji fiziar e, dakle, zakljuiti da upravo ovo nekontrolisano povratno dejstvo posmatranog subjekta na nesvesno ograniava objektivni karakter njegove realnosti i ovoj istovremeno dodeljuje Subjektivnost. Nadalje, iako stanje 'seenja' izmeu svesti i nesvesnog (bar do izvesnog stepena) ostavlja slobodan izbor 'psiholokom eksperimentatoru', egzistencija ovog 'reza' ostaje neizbena nunost. Prema tome 'posmatrani sistem' sa gledita psihologije nee se sastojati samo od fizikih objekata, ve e obuhvatati i nesvesno, dok e svesti pripasti uloga 'posrednog posmatraa'. Oigledno je da je razvitak 'mikrofizike' doveo do dalekosenog pribliavanja naina opisivanja prirode u ovoj nauci opisima u novijoj psihologiji: dok se prva zbog principijelne situacije oznaene kao 'komplementarnost' suoila sa nemogunou da pomou determiniuih korektura eliminie dejstvo posmatraa i zbog toga je u principu morala da se odrekne objektivnog obuhvatanja svih fizikih fenomena, ova druga mogla je subjektivnu psihologiju svesti da naelno nadopuni, pomou postulata egzistencije nesvesnog, koje je od mnogo objektivnije realnosti.

329

Iako sam pomou isto psiholokog razmatranja doao do toga da posumnjam u psihiku prirodu arhetipova, psihologija j e i zbog rezultata do kojih j e dola fizika prinuena da revidira svoje isto psihike pretpostavke. Naime, fizika j o j je demonstrirala zakljuak da j e na stupnju reda veliine atoma posmatra postavljen u objektivnu realnost i da j e samo pod tim uslovom mogue stvoriti zadovoljavajuu emu objanjenja. To s jedne strane znai pridodavanje subjektivnog momenta fizikoj slici sveta, a s druge za objanjenje psihe neophodnu vezu ovog m o menta sa objektivnim kontinuitetom prostora i v r e mena. Kako malo se moe predstaviti fiziki kontinuitet, isto toliko j e nepredoiv neophodno prisutni psihiki aspekt istog. Od najveeg teorijskog znaaja j e relativni ili parcijalni identitet psihe i fizikog kontinuiteta, poto ovaj znai mono pojednostavljenje utoliko to premoava prividnu inkomenzurabilnost izmeu fizikog i psihikog sveta; ovo uostalom ne na predoiv nain, ve na fizikoj strani p o mou matematikih jednaina, na psihikoj pomou postulata izvedenih iz empirije, naime arhetipova, iji se sadraji, ako ovi uopte postoje, ne mogu predstaviti. Arhetipovi se pojavljuju tek u posmatranju i iskustvu, naime na taj nain to predstave stavljaju u odreeni red, proces koji se odvija nesvesno i zbog toga se uvek spoznaje tek naknadno. Oni asimiluju materijal predstava, ije se poreklo iz spoljanjeg sveta ne moe osporiti, i na taj nain postaju vidljivi i psihiki. Stoga se oni najpre spoznaju samo kao psihike veliine i kao takve prihvataju, sa istim pravom sa kojim naim neposredno opaenim fizikim pojavama dodeljujemo euklidski prostor. Tek objanjenje psihikih pojava minimalne jasnoe namee pretpostavku da arhetipovi moraju imati i nepsihiki aspekt. Povod ovom zakljuku daju fenomeni sinhroniciteta," 0 koji su skopani sa delatnou nesvesnih faktora a koji su do sada svrstavani u telepatiju
m pojmu SynchronizitSt videti Naturerkldrung und Psyche, Studije, C. G. Jung, Institut IV (1952).

330

itd. odnosno odbacivani. 181 Skepticizam treba rezervisati samo za netane teorije a ne za injenice. Otpor prema njihovom priznavanju uglavnom poiva na odbojnosti koja se osea protiv pretpostavke da psiha navodno poseduje i natprirodnu sposobnost, naime takozvanu vidovitost. Vrlo razliiti i zapleteni aspekti ovog fenomena skoro sasvim se razjanjavaju, koliko sam to do sada mogao da utvrdim, pomou pretpostavke psihiki relativnog prostorno-vremenskog kontinuuma. Ukoliko neki psihiki sadraj prekorai prag svesti, gube se njegovi sinhronistiki ivini fenomeni. Prostor i vreme poprimaju svoj u o biajeni apsolutni karakter, a svest je ponovo izolovana u svoju subjektivnost. Ovde se sreemo sa j e d nim od sluajeva koji bi se najlake mogli obuhvatiti sa u fizici poznatim pojmom komplementarnosti. Kada nesvesni sadraj pree u svest, tada prestaje njegova sinhronistika manifestacija i obrnuto prevoenjem subjekta'u nesvesno stanje (trance) mogu se izazvati sinhronistiki fenomeni. Uostalom, istovetni komplementarni odnos moe se isto tako p o smatrati u svim onim estim i lekarskom iskustvu bliskim sluajevima, kod kojih nestaju izvesni kliniki simptomi kada se privedu u svest njima o d g o varajui nesvesni sadraji. Kao to j e poznato, itav niz psihosomatskih pojava, koje su inae sasvim izvan uticaja volje, moe se izazvati pomou hipnoze, to jest upravo pomou suavanja svesti. Pauli na sledei nain sa fizike strane formulie odnos komplementarnosti, koji ovde dolazi do izraaja: Preputeno j e slobodnom izboru eksperimentatora (odnosno posmatraa) . . . koja e znanja stei a koja izgubiti, ili popularno reeno da li hoe da premeri A a uniti ili da uniti A a odmeri B. Meutim, nije mu preputeno samo da stekne znanje a da neko drugo ne izgubi. 132 Ovo naroito vai za odnos fizikog gle181 Fiziar Jordan (Positivistische emerkungen ilber die paraphysischen Erscheinungen, p. 14) ve je ideju relativnog prostora potrgao za objanjavanje telepatskih fenomena. m Saoptenje preko pisma.

331

dita prema psiholokom. Fizika odreuje kvantitete i njihov meusobni odnos, psihologija, meutim, kvalitete bez mogunosti merenja bilo kojih koliina. Uprkos svemu obe nauke stiu do pojmova koji se znatno meusobno pribliavaju. Na paralelizam psiholokog i fizikog objanjenja ve je ukazao C. A. Majer (Meier) u svom lanku: Moderna fizika moderna psihologijaOn kae (p. 362): Obe nauke su tokom dugogodinjeg odvojenog rada nagomilale zapaanja i odgovarajuu sistematiku miljenja. Obe nauke su se sudarile sa izvesnim ogranienjima koja imaju slini principijelni karakter. Istraiva i ovek sa svojim ulnim i organima spoznaje i njihovim proirenjima mernim instrumentima i mernim p o stupkom nalaze se u nedeljivoj povezanosti. To je komplementarnost kako u fizici tako i u psihologiji. Izmeu fizike i psihologije postoji ak pravi pravcati komplementarni odnos. im se ovek jednom oslobodi od nenaunog izgovora da se-radi samo sluajnoj koincidenciji, lako uvia da sporni fenomeni ni u kom sluaju nisu retka, ve relativno esta pojava. Ova okolnost sasvim se slae sa Rineovim (Rhine) rezultatima, koji prevazilaze granice verovatnoe. Psiha ni u kom sluaju nije haos sastavljen od samovoljnosti i sluajnosti, ve objektivna realnost, koja je pristupana istraivanju pomou prirodno-naunih metoda. Izvesni znaci g o vore za to da se psihiki procesi nalaze u energetskoj relaciji prema fiziolokoj osnovi. Ukoliko se radi objektivnim dogaajima, ovi se ne mogu drugaije tumaiti nego kao energetska zbivanja, 134 tj. nee nam uspeti, uprkos nemerljivosti psihikih procesa, da opaajne injenice, odnosno psihom uslovljene promene shvatimo drugaije nego energetsko zbivanje. Na taj nain za psihologa nastaje situacija koja
138 Die kulturelle logie, p. 349.

Bedeutung

der

Komplexen

Psycho-

184 Time hoe da se kae samo da psihike pojave poseduju i energetski aspekt, na osnovu ega se upravo i mogu obeleiti kao pojave. Meutim, time se ni u kom sluaju ne tvrdi da energetski aspekt obuhvata ili ak objanjava celovitost psihe.

332

j e krajnje neprijatna fiziaru prvi govori energiji iako nema nita merljivo u rukama a pri tom pojam energije predstavlja matematiki tano definisanu veliinu, koja se kao takva uopte ne moe primeniti na psihiko. Formula kinetike energije, sadri faktore m (masa i (brzina), koji 2 nam izgledaju nespojivi sa biem empirijske psihe. A k o uprkos tome psihologija nastoji da koristi sopstveni pojam energije da bi izrazila delotvornost () psihe, onda prirodno da ne koristi matematike fizike formule, ve samo njihove analogije. Meutim, ovo j e istovremeno starije gledite, iz koga se prvobitno razvio fiziki pojam energije. Naime, ovaj pojam poiva na ranijoj upotrebi matematiki nedefinisane , koja se u krajnjoj liniji svodi na primitivni, odnosno arhaini pogled na izvanredno dejstveno. To j e takozvani pojam mane, koji se ne ograniava samo na Melaneziju, ve se sree i u Indiji, kao i na istonoj obali Afrike, 1W a u latinskom odzvanja u rei numen a delom i u genius (na primer genius loci). Upotreba termina libido u novij o j medicinskoj psihologiji ima zauujuu duhovnu srodnost sa primitivnom manom. 186 Ovo arhetipino sagledavanje ni u kom sluaju nije samo primitivno, ve se od fizikog pojma energije razlikuje po tome to nije kvantitativno, ve uglavnom kvalitativno. Na mesto egzaktnog merenja kvantiteta u psihologiji se koristi procenjivako odreivanje intenziteta, za to se koristi funkcija oseanja (vrednovanje). Vrednovanje u psihologiji zastupa mesto merenja u fizici. Psihiki intenziteti i njihove stupnjevite razlike nagovetavaju kvantitativno karakteristina zbivanja, koja su, meutim, nepristupana neposrednom p o smatranju, odnosno merenju. Dok j e psiholoko o d reivanje u sutini kvalitativno, ipak ono poseduje tako rei latentnu fiziku energetiku, jer se kod
U Kisvahili mana znai znaaj a mangu bog. Up. moj spis Ober psychische Energetik und das Wesen der Traume.
135
m

L =

TTVO^

333

psihikih fenomena ipoe opaziti i izvestan kvantitativan aspekt. A k o bi se uspelo da se ovi kvantiteti na neki nain izmere, onda bi psiha morala da se pojavi kao neto pokretno u prostoru, neto na emu bi m o gla da se primeni energetska formula: kako su masa i energija u sutini istih svojstava, za psihu bi, u k o liko ova uopte ima uoljiva dejstva u prostoru, m o rali da odgovaraju pojmovi mase i brzine; drugim reima, ona bi morala da poseduje aspekt pod kojim bi se javljala kao pokretna masa. A k o se u odnosu na fizika i psihika zbivanja ne postavlja zahtev za prestabiliziranom harmonijom, onda ona mogu biti samo interactio. Poslednja hipoteza, meutim, zahteva psihu koja na neki nain dodiruje materiju, i obrnuto, materiju sa latentnom psihom, od kojeg postulata vie nisu isuvie udaljene izvesne formulacije moderne fizike (Eddington, Jeans i dr.). U vezi sa ovim morarn da podsetim na postojanje parapsihikih fenomena, ija stvarna vrednost svakako moe biti priznata samo od onih koji su imali prilike za dovoljno duga i temeljna vlastita posmatranja. A k o su ispravna ovakva razmatranja, onda odatle proistiu teki zakljuci bivstvu psihe, poto u tom sluaju njena objektivnost ne bi bila samo u n a j uoj vezi sa fiziolokim i biolokim fenomenima, ve i fizikim i to, kako izgleda, najvie sa onima iz okvira atomske fizike. Kao to se vidi iz mog izlaganja, prvenstveno se radi utvrivanju izvesnih analogija, iz ijeg postojanja se ne sme izvui zakljuak, da j e time ve dokazana povezanost. Pri sadanjem stupnju kako fizikalnih tako i psiholokih saznanja ovek se mora zadovoljiti sa istom slinou izvesnih osnovnih razmiljanja. Meutim, postojee analogije kao takve su dovoljno znaajne da opravdavaju njihovo isticanje.

IX OPTA GLEDITA PSIHOLOGIJE SNOVA

 GLEDITA PSIHOLOGIJE SNOVA San je psihika tvorevina, koja se, nasuprot ostalim sadrajima svesti, po obliku i znaaju na izgled ne nalazi u kontinuitetu razvoja sadraja svesti. U svakom sluaju san po pravilu ne izgleda kao integralni deo svesnog duevnog ivota, ve kao preteno spoljanji, na izgled sluajan doivljaj. Osnove ovog izvanrednog poloaja sna lee u njegovom p o sebnom nainu nastanka: on ne potie, kao drugi sadraji svesti, iz jasno preglednog, loginog i emocionalnog kontinuiteta doivljaja, ve j e ostatak neobine psihike delatnosti, koja se uspostavlja za vreme spavanja. Ve ovakav nain nastajanja izoluje san od ostalih sadraja svesti a u okviru ovoga posebno svojstvene sadraje snova, koji se nalaze u upadljivom kontrastu prema svesnom miljenju. Meutim, paljivom posmatrau nee biti teko da otkrije da san ipak ne ispada sasvim iz kontinuiteta svesti, poto se skoro u svakom snu mogu nai izvesne pojedinosti koje potiu od utisaka, razmiljanja, raspoloenja toga ili prethodnih dana. pakle, ipak postoji izvestan kontinuitet, za sada usmeren retrogradno. Nikome, ko problemu snova posveti vee interesovanje, nee promai da san poseduje i kontinuitet usmeren unapred, ako j e doputen ovakav izraz, poto snovi obino vre primetno dejstvo na svesni duevni ivot i kod osoba za koje se ne bi smelo
[A] Prvi put objavljeno u: Ober die Energetik der Seele (Psychologische Abhandlungen II, 1928).
22 Jung, Odabrana dela, I

337

rei da su sujeverne ili nenormalne. Ova uzgredna naknadna delovanja najee se sastoje od vie ili manje izraene alteracije raspoloenja. Zahvaljujui ovom labavom spoju sa ostalim sadrajima svesti, san je u odnosu na ponovno priseanje izvanredno labilna tvorevina. Mnogi snovi izmiu reprodukciji odmah posle buenja, drugi se mogu reprodukovati samo sa krajnje sumnjivom vernou, dok se za relativno mali broj snova moe rei da se zapravo mogu reprodukovati jasno i sigurno. Ovakvo specifino ponaanje u odnosu na reprodukovanje moe se razumeti i iz kvaliteta spojeva predstava koje se javljaju u snovima. Za razliku od logiki usmerene predstave, to se moe smatrati posebnom karakteristikom svesnog duhovnog procesa, spajanje predstava u snu je krajnje fantastino; takva vrsta asocijacija, koja povezuje sadraje, po pravilu sasvim je strana realno orijentisanom miljenju. Ovoj osobini san ima da zahvali za obezvreivajui epitet: besmislen. Pre nego to izreknemo ovakav sud, moramo se setiti da su san i njegova povezanost neto to mi ne razumemo. Dakle, za sada emo takvom ocenom nae nerazumevanje projektovati samo na objekt. To, meutim, ne negira da u snu p o stoji njemu svojstveni smisao. Nezavisno od hiljadugodinjih nastojanja da se snu pripie proroanski smisao, praktiki su tek F r o j dova otkria prvi pokuaj da se prodre u smisao snova; pokuaj kome se sme dodeliti atribut naunis poto je ovaj istraiva pruio tehniku za koju ne samo on ve i mnogi drugi istraivai tvrde da dovodi do cilja, naime do razumevanja smisla snova; smisla koji nije identian sa fragmentarnim nagovetenim smislom manifestnog sadraja sna. Ovde nije mesto gde bi se kritiki raspravljalo Frojdovoj psihologiji snova. Naprotiv, potrudiu se da ukratko izloim ono to se vie ili manje moe smatrati sigurnom tekovinom psihologije snova. Najpre se moramo pozabaviti pitanjem odakle potie pravo da se snu pripisuje smisao drugaiji od one nezadovoljavajue fragmentarne manifestne sli-

338

ke sna. Jedan argumenat, koji je posebno vaan u ovom pogledu jeste injenica da je Frojd skriveni smisao snova naao empirijski a ne deduictivno. D a lji argumenat u prilog mogue skrivenog ili nemanifestnog smisla sna prua uporeivanje fantazije snova sa fantazijama u budnom stanju jedne te iste osobe. Nije teko uvideti da ovakve budne fantazije ne samo da imaju povrni, konkretistiki smisao, ve i dublji, psiholoki smisao. Zbog kratkoe, koju sam sebi morao da postavim, nisam u stanju da ovde prikaem takav materijal. Ali eleo bih da skrenem panju na to da jedan veoma stari i vrlo raireni tip fantastinog prianja, za ta su karakteristian primer Ezopove basne, dobro ilustruje ono to se moe rei smislu fantazije. Na primer, ispria se nekakva fantazija delima lava i magarca. Konkretni povrni smisao je nemogua fantastika koja, meutim, svakome ko malo dublje razmisli otkriva skriveni moralni smisao. Karakteristino j e da j e deci ve dovoljan egzoterian smisao basne da bi j o j se mogli radovati. Daleko najbolji argumenat u prilog postojanja skrivenog smisla sna prua savesna primena tehnikih metoda u razreavanju manifestnog sadraja sna. Na taj nain dospevamo do druge glavne take, naime do analitikog postupka. Ni ovde ne bih eleo niti da branim niti da kritikujem Frojdove stavove i otkria, ve da se ograniim na ono to mi izgleda kao potvreno. A k o poemo od injenice da j e san psihika tvorevina, onda najpre nemamo ni najmanjeg povoda da pretpostavimo da bi se konstitucija i odredite ove tvorevine vladali po drugaijim zakonima i smernicama nego bilo koje drugo psihiko zbivanje. Prema reenici principia explicandi praeter necessitatem non sunt multiplicanda 2 , san moramo analitiki tretirati tako kao bilo koje drugo psihiko zbivanje, sve dok nas drugaije iskustvo ne podui neem boljem. Znamo da je svako psihiko zbivanje, posmatrano sa gledita kauzaliteta, rezultanta prethodnih psi2 Principe, koriene za objanjenje, ne treba umnoavati vie no to je potrebno.

22*

339

hikih sadraja. Znamo dalje da svaka psihika tvorevina, posmatrana sa finalnog gledita, ima svoj svojstveni smisao i svrhu u aktuelnom psihikom zbivanju. Ovo merilo mora se primeniti i na san. Dakle, ako san treba da objasnimo psiholoki, onda najpre moramo znati iz kojih je proteklih doivljaja sastavljen. Stoga svaki deli snevane slike pratimo u njegovoj protekloj prolosti. Posluimo se primerom: Neko sanja da izlazi na ulicu, pred njim skoi dete koje iznenada pregazi automobil. Ovu snevanu sliku uz pomo osobe koja j u j e usnila redukujemo na proteklu prolost. Ova osoba ulicu prepoznaje kao odreenu ulicu, k o j o m j e p r o la prethodnog dana. Dete prepoznaje kao dete n j e nog brata, koga j e posetila vee pre sanjanja, pri emu je videla dete. Saobraajni udes podsea na nesreu koja se stvarno desila pre nekoliko dana, k o j o j je, meutim, samo itala u novinama. Ovakva redukcija obino j e dovoljna za vulgarnu procenu. Obino se kae: Aha, zbog toga sam sanjao sve te stvari. Razumljivo da je sa naunog gledita ovakva r e dukcija sasvim nedovoljna. Osoba koja je sanjala je prethodnih dana prola kroz veliki broj ulica; zato j e njen san izabrao ba tu ulicu? Otkrivanjem proteklog detalja jo nije dovoljno postignuto poto je tek konkurencija vie uzroka pruila plauzibilnu determinaciju slike sna. Dalje sabiranje materijala sledi po istom principu seanja, koji se naziva i metoda priseanja. Ovim nainom se sabira, to je lako razumljivo, vrlo raznolik i delom heterogeni materijal, koji na izgled ima samo jedno zajedniko, naime da je asocijativno povezan sa sadrinom sna, inae ne bi mogao biti reprodukovan iz sadrine sna. Tehniki je vano pitanje do koje granice treba sabirati materijal. Kako se iz due konano sa svake take moe ustalasati sav ivotni sadraj, tako se uz svaki san teorijski moe tumaiti celokupni prethodni ivotni sadraj. Meutim, nama j e potrebno samo onoliko materijala, koliko nam je neophodno za shvatanje smisla sna. Ograniavanje materijala je, razum-

340

ljivo, arbitrarni postupak prema osnovnoj Kantovoj postavci, prema kojoj poimanje nije nita drugq do spoznaja u onoj meri, koliko je dovoljno za nau namer.*-Ako tumaimo uzroke francuske revolucije, onda u sabiranju materijala moemo tumaiti ne samo srednjovekovnu istoriju Francuske ve prouavati i grku i istoriju Rima, to za nau nameru svakfito nije neophodno, poto nastanak revolucije isto tako dobro moemo shvatiti i uz daleko ogranieniji materijal. Stoga u tumaenju materijala jednog sna idemo dotle, dok nam izgleda neophodno da iz sna moemo stei uvid u upotrebljivi smisao. Tumaenje materijala lei izvan svoje volje istraivaa sve do pomenutog arbitrarnog ogranienja. Sakupljeni materijal mora se podvrgnuti procesu odabiranja, i to proradi, iji se princip koristi pri svakoj proradi istorijskog ili inae naunog materijala. Radi se u sutini uporednoj metodi, koja se, prirodno, ne odvija automatski, ve dobrim delom zavisi od spretnosti istraivaa i njegovih namera. Ako treba da bude razjanjen neki psiholoki faktum, onda se treba podsetiti na to da psiholoko zahteva dvostruki nain posmatranja, naime kauzalni i finalni. Namerno govorim finalnom da bih izbegao konfuziju koja se javlja sa pojmom teleolokog. Sa finalnou eleo bih da oznaim samo imanentnu psiholoku usmerenost cilju. Umesto usmerenost cilju moglo bi se rei svrhovni smisao. U svim psiholokim fenomenima nalazi se ovakav smisao, takoe i u isto reaktivnim fenomenima, kakvi su, na primer, emocionalne reakcije. Ljutnja zbog pretrpljene uvrede ima svrhovni smisao u osveti, svima prikazivana alost ima svrhovni smisao pobuivanje saaljenja kod drugih. Ukoliko za materijal sakupljen uz neki san primenimo kauzalni nain razmatranja, redukujemo manifestni sadraj sna na izvesne osnovne tendencije ili osnovne ideje prikazane u materijalu. Kao takve ove su srazmerijo elementarne ili opte prirode.
* Up. Uvod u delu: Die Logik. p. 377.

341

Jedan mladi pacijent, na primer, sanja: Nalazim se u nepoznatom vrtu i sa drveta berem jabuke. Oprezno se osvrem da me neko ne vidi. Snevani materijal je seanje na to kako je nekada kao deak nedozvoljeno uzbrao nekoliko kruaka u tuem vrtu. Oseanje neiste savesti, naroito potencirano u snu, podsea ga na situaciju proteklog dana. Na ulici je sreo njemu poznatu, inae ravnodunu enu i s njom razmenio nekoliko rei. U tom trenutku naiao je jedan njemu poznati gospodin, dok je njega iznenada savladalo udno oseanje nedoumice, skoro onakvo kao kada ima neistu savest. Jabuka je seanje na scenu iz raja uz injenicu da nikada nije razumeo zato je nedozvoljeno kuanje jabuke moglo da ima tako teke posledice po praroditelje. Svojevremeno se uvek ljutio zbog tadanje boje nepravde, poto je Bog stvorio ljude onakve kakvi su, sa svom njihovom radoznalou i pohlepnou. Dalje se setio oca koji ga je takoe ponekad neshvatljivo kanjavao za izvesne stvari. Najee je bio jednom kanjen kada su ga uhvatili kako kriom posmatra devojke na kupanju. Na to se nadovezalo priznanje da j e nedavno zapoeo ljubavnu igru sa jednom sobaricom, koju nije doveo do prirodnog zavretka. Vee pre sna imao je s njom rendez-vous. Ako razmotrimo ovaj materijal, onda vidimo da san ima vrlo usku, providnu vezu sa dogaajima prethodnog dana. Scena sa jabukom i s njom asocijativno povezani materijal pokazuje da je oigledno zamiljana kao erotina scena. Moglo je dodue da svi drugi mogui razlozi, koji se mogu smatrati sasvim verovatnim, deluju u snu preko ovog dogaaja. U snu mladi ovek bere rajsku jabuku, koju, naime, u stvarnosti jo nije brao. Ostali materijal asociran sa snom bavi se sa jednim drugim dogaajem prethodnog dana, naime sa svojstvenim oseanjem neiste savesti, koja je mladia ophrvala kada je razgovarao sa njemu ravnodunom mladom enom, zatim sa sluajem greha u raju i najzad sa erotskim grehom njegovog detinjstva, zbog koga ga je strogo kaznio otac. Ove asocijacije se kreu po liniji krivice.

342

Na dati materijal najpre emo primeniti Frojdov kauzalni nain posmatranja, tj. ovaj emo san, kako se izrazio Frojd tumaiti. Iz dana koji je prethodio snu preostala je neudovoljena elja. Ova elja je u snu ispunjena pod simbolom scene sa jabukom. Zato je ovo ispunjenje usledilo uvijeno, tj. u simbolinoj slici, umesto u jasnoj, seksualnoj zamisli? Frojd ukazuje na krivicu, oevidni momenat u ovom materijalu, i kae: Moralne norme, od ranog detinjstva utisnute u mladia, koje zahtevaju da se potiskuju ovakve elje, u stvari su ono to prirodnoj poudi stavlja peat neprijatnog i nepodnoljivog. Zbog toga potisnuta, neprijatna pomisao moe da se probije samo simboliki. Poto su ove pomisli nespojive sa moralnim svesnim sadrajem, psihika instancija koju pretpostavlja Frojd oznaavajui je kao cenzura, brine za to da ova elja ne proe neuvijena u svest. Finalni nain posmatranja koji suprotstavljam Frojdovom gleditu ne znai, kako bih izriit eleo da istaknem, osporavanje kauze sna, ve drugaiju interpretaciju materijala sakupljenog uz san. injenice, naime materijal, ostaju iste, ali merilo kojim se mere je drugaije. Pitanje se moe jednostavno formulisati na sledei nain: emu slui ovaj san? Sta treba da izazove? Ovo postavljanje pitanja nije samovoljno utoliko to se moe primeniti na sve psihike delatnosti. Svuda se moe postaviti pitanje zato i emu, poto se svaka organska formacija sastoji od komplikovane grae svrhovnih funkcija pri emu se svaka funkcija moe razloiti na niz svrhovno orijentisanih pojedinanih injenica. Jasno je da se preko sna erotskom doivljaju prethodnog dana pridodaje materijal koji, u prvom redu, naglaava momenat krivice u erotskom postupku. Ista asocijacija pokazala se dejstvenom ve u onom drugom doivljaju prethodnog dana, naime pri susretu sa indiferentnom enom, pri emu se i tu automatski i zauujue pridruilo oseanje neiste savesti, tako kao da je mladi i tu uinio neto nepravo. I ovaj doivljaj se uigrava u san a tamo se kroz asociranje daljnjeg odgovarajueg materijala poja-

ava, pri emu se erotski doivljaj prethodnog dana prikazuje u obliku poinjenog greha u raju, koji je bio tako surovo kanjen. Na ovo sve mogu rei: kod ovog mladog oveka koji je sanjao postojala je nesvesna sklonost ili tendencija, koja mu je njegov erotiki doivljaj predstavila kao krivicu. Karakteristino da u snu sledi asocijacija greha, u vezi s kojim mladi ovek nikada nije shvatio zato je bio tako drakonski kanjen. Ova asocijacija baca svetio na razloge zato mladi nije jednostavno pomislio: Nije pravo ono to inim. On oigledno ne zna da bi svoj erotski postupak mogao osuditi kao moralno neispravan. Ovo je stvarno i sluaj. Svesno on veruje da je njegovo ponaanje moralno sasvim indiferentno, svi njegovi drugovi inili su to isto a on i inae iz drugih razloga uopte ne moe da shvati zato se oko toga podie tolika galama. Da li san treba smatrati smisaonim ili besmislenim zavisi od vrlo znaajnog pitanja, naime da li je stanovite iz davnina nasleene moralnosti smisaono ili besmisleno. Ne bih se gubio u filozofskim diskusijama oko ovog pitanja, ve bih samo primetio da je oveanstvo oigledno imalo jake razloge za iznalaenje ovakvog morala, inae se ne bi moglo razumeti, zato je takav moral suprotstavljao ogranienja najjaoj udnji. Ako ovu injenicu smatramo vrednom, onda moramo i ovaj san smatrati smisaonim zbog toga to mladia suoava sa izvesnom neophodnou da svoj erotiki postupak jednom razmotri sa stanovita morala. Ve plemena na niskom, primitivnom stupnju imaju delom izvanredno stroge zakone u vezi sa seksualnim odnosima. Ova injenica pokazuje da posebno seksualni moral nije faktor koji treba potcenjivati u viim psihikim funkcijama, zbog ega zasluuje da se sasvim ukljui u razmatranje. Dakle, u ovom sluaju se moe rei da mladi ovek ne razmiljajui, hipnotisan primerom njegovih drugova sledi svoju erotsku poudu, zaboravljajui injenicu da je ovek i moralno odgovorno bie, poto je ovek sam izgradio moral i da se slobodno ili protiv volje povinuje svojoj sopstvenoj tvorevini.

344

U ovom snu; moemo prepoznati balansiraj uu funkciju nesvesnog, koja se sastoji u tome to se one zamisli, sklonosti i tendencije ovekove linosti, koje u s vesnom ivotu dolaze isu vie malo do izraaja, stupaju u funkciju tokom spavanja kada je u velikoj meri iskljuena svest. Svakako se moe nabaciti pitanje: kakvu korist moe imati ovek koji sanja kada san ipak ne razume? U vezi sa ovim moram primetiti da razume van je uopte nije iskljuivo intelektualni proces, poto, kako pokazuje iskustvo, na oveka uplivie bezbroj stvari, pa ak ga mogu vrlo efikasno ubediti a da ih intelektualno nije razumeo. Podseamo samo na delotvornu mo religijskih simbola. Prema ovom ovde datom primeru ovek bi lako mogao da pomisli da se funkcija snova moe shvatiti kao direktno moralistika. Dodue to tako i izgleda u prethodno datom primeru, ali ako se setimo pravila po kome snovi sadre svagdanji subliminalni materijal, tada vie ne moemo govoriti moralistikoj funkciji. Naime treba primetiti da snovi takvih ljudi ije je ponaanje neosporno moralno, iznose na videlo takav materijal koji se mora oznaiti kao nemoralan u graanskom smislu. Karakteristino je da se sveti Augustin radovao to pred Bogom nije bio odgovoran za svoje snove. Nesvesno je ono to je u datoj situaciji neznano, stoga nije udno to san u aktuelnu svesnu psiholoku situaciju dovodi sve one aspekte, koji su bili karakteristini za totalno razliito gledite posmatranja. Jasno je da ova funkcija sna predstavlja psiholoku ravnoteu, poravnanje koje je bezuslovno potrebno za sreenu delatnost oveka. Kao to je u svesnom procesu razmiljanja neophodno da po mogustvu razjasnimo sve strane i konsekvence nekog problema da bi nali ispravno reenje, tako se ovaj proces automatski nastavlja u vie ili manje nesvesnom stanju spavanja, gde se, kako izgleda prema dosadanjem iskustvu, snevau javljaju sva ona stanovita, bar i naznaeno, koja su tokom proteklog dana nedovoljno procenjena ili uopte nisu

345

razmatiana, to jest ona koja su bila relativno nesvesna. Sto se tie toliko diskutovanog simbolizma, njegova procena je vrlo razliita, zavisna od toga da li se ovaj razmatra sa kauzalnog ili finalnog stanovita. Frojdov kauzalni nain razmatranja proistie iz prieljkivanja, od potisnute elje sna. Ovo prieljkivanje je uvek relativno jednostavno i elementarno, koje moe biti skriveno iza najrazliitijih paravana. Tako je, na primer, mladi ovek u prethodno navedenom primeru isto tako mogao da sanja da je kljuem otvorio neka vrata, da putuje avionom, da ljubi majku itd. Sa ovog stanovita sve bi imalo isto znaenje. Na ovom putu ua Frojdova kola dospela je do toga, da navedemo samo grub primer, da skoro sve duguljaste predmete u snu oglasi za faline a sve okrugle ili uplje za enske simbole. Za finalni nain posmatranja, slike sna imaju njima svojstvenu vrednost. Da je, na primer, mladi ovek umesto scene sa jabukom sanjao da kljuem otvara vrata, onda bi, shodno izmenjenoj slici sna, proistekao sasvim drugaiji asocijativni materijal, koji bi svesna situacija dopunila na nain sasvim razliit od materijala za scenu sa jabukom. Za ovo stanovite bogatstvo smisla lei u razliitosti simbolikih izraza sna, a ne u njihovoj jednoznainosti. Kauzalni nain posmatranja tei, shodno svojoj prirodi, jednoznanosti, to jest vrstom znaenju simbola. Nasuprot tome finalni nain posmatranja u promenjenoj slici sna vidi izraz promenjene psiholoke situacije. Ono ne poznaje nikakva vrsta znaenja simbola. Sa ovog stanovita slike snova po sebi su vrlo vane, pri emu, naime, one nose znaenje u sebi samima, zbog koga se uopte i javljaju u snu. Ako ostanemo pri prethodnom primeru, onda emo videti da sa finalnog stanovita simbol u snu ima vie vrednost parabole; on ne sakriva ve poduava. Scena sa jabukom jasno podsea na momenat krivice, istovremeno skriva i delo praroditelja. U zavisnosti od stanovita naina posmatranja dolazimo, kao to se vidi, do vrlo razliitih shvatanja

346

smisla sna. Postavlja se pitanje koje je shvatanje bolje ili tanije. Da uopte moramo imati neko shvatanje smislu sna, za nas terapeute prvenstveno je praktina a ne teorijska neophodnost. Ako elimo da leimo nae pacijente, onda iz sasvim konkretnih razloga moramo ovladati nekim sredstvom koje e nam omoguiti da bolesnike uspeno prevaspitamo. Iz gore navedenog primera bez daljnjega jasno proistie da je snimanje materijala vezanog za san nabacilo pitanje, koje je tako usmereno da mladom oveku otvori oi u odnosu na mnogo tota emu prethodno uopte nije razmiljao. Ali, tim to je preao preko toga, preao je preko samoga sebe, poto on poseduje moralnu kritiku i moralne potrebe kao i svaki drugi ovek. Ako bi dakle pokuao da ivi ne obzirui se na ovu okolnost, iveo bi jednostrano i nepotpuno, tako rei nekoordinisano, to bi za psiholoki ivot imalo iste posledice kao nepotpuna dijeta za telo. Da bi individualnost odgajili do njene potpunosti i samostalnosti, potrebna nam je asimilacija svih onih funkcija, koje su do tada isuvie malo ili uopte nisu dospevale do svesnog razvitka. Da bi postigli ovaj cilj, iz terapijskih razloga moramo zai u sve one nesvesne aspekte stvari koje nam pruaju sneni materijali. Stoga je lako uvideti da upravo finalni nain razmatranja znai veliku pomo praktinom individualnom odgajanju. Prirodno-naunom duhu naeg vremena, koje razmilja strogo kauzalistiki, mnogo je blii kauzalni nain posmatranja. Stoga bi u odnosu na prirodno-nauno objanjenje psihologije snova Frojdov kauzalni nain posmatranja imao izvanredno mnogo prednosti. Meutim, ja sam prinuen da osporim potpunost ovog naina, poto se psiha ne moe obuhvatiti samo kauzalno, ve zahteva i finalno razmatranje. Tek objedinjavanje oba stanovita, to danas nije sprovedeno u zadovoljavajuem obimu zbog postojeih ogromnih tekoa kako teorijske tako i praktine prirode, dae nam potpunije shvatanje sutine sna.

347

Zeleo bih ukratko da razmotrim jo neke probleme psihologije snova, koji se nalaze postrance optih razmatranja problema snova. Najpre pitanje klasifikacije snova: praktini i teorijski znaaj ovog pitanja ne bih eleo da precenim. Godinje proraujem materijal od 1500 do 2000 snova, i na osnovu ovog iskustva mogu da konstatujem da stvarno ima tipinih snova. Ali oni nisu tako esti, isto tako pod finalnim nainom posmatranja mnogo gube od svoje vanosti koju imaju na kauzalno shvatanje s obzirom na utvreno simbolino znaenje. Izgleda mi da su tipini motivi u snovima od najvee vanosti, poto oni, naime, dozvoljavaju .uporeivanje sa mitolokim motivima. Mnogi od onih motiva, za ije izdvajanje izvanredne zasluge ima Frobenius (Frobenius), sreu se u snovima mnogih ljudi, esto sa istovetnim znaenjem. Ogranieni prostor mi, na alost, ne dozvoljava da ovome iznesem iscrpni materijal. Ovo je uinjeno na drugom mestu. Ali moram istai da je poreenje tipinih motiva snova sa mitolokim motivima blisko ideji da se sneno miljenje, kao to je ve uinio Nie, shvati kao filogenetski stariji nain miljenja. Kako je to zamiljeno, umesto mnogih drugih primera moe pokazati prethodno pomenuti primer sna. Kao to se seamo taj san je doneo scenu sa jabukom kao tipinu reprezentaciju erotske krivice. Odatle izvuena pomisao bi glasila; Ako ovako postupam, ne inim pravo. Karakteristino je da se san skoro nikada ne izraava na ovako logino apstraktan nain, ve uvek parabolikim ili komparativnim jezikom. Ova osobenost je istovremeno karakteristika primitivnog govora, iji nam bogati zaokreti i poreenja uvek padaju u oi. Ako se samo setimo spomenika iz stare literature, na primer komparativnog jezika Biblije, onda emo videti da je ono to se danas izraava pomou apstrakcije, tada postizano putem uporeivanja. ak i filozof, kao to je Platon, nije se ustruavao da pomou poreenja izrazi izvesne osnovne ideje. Kao to nae telo u sebi nosi tragove njegovog filogenetskog razvitka, tako ih ima i ovekov duh.

348

Zbog toga nije nita udno to je komparativni govor naih snova arhaini ostatak. Istovremeno je u naem primeru kraa jabuke tipini sneni motiv, koji -se u najrazliitijim varijacijama sree u mnogim snovima. Isto tako je ova slika dobro poznat mitoloki motiv koji susreemo ne samo u prii prvim ljudima u raju, ve osim toga u mnogobrojnim mitovima i bajkama svih vremena i meridijana. To je jedna od optih ljudskih slika, koja se autohtono moe pojaviti u svakome u bilo kom vremenu. Na ovaj nain psihologija snova otvara nam put optoj uporednoj psihologiji, od koje oekujemo isto razume vanje za razvitak i strukturu ovekove psihe, kao to nam ga je darivala uporedna anatomija u odnosu na ljudsko telo. Posredstvom sna, dakle, stiemo uvid u komparativni jezik, to jest u ulno opaajne predstave, zamisli, sudove, shvatanja, smernice, tendencije, kojih zbog potiskivanja ili istog neznanja nismo bili svesni. Poto su sadraj nesvesnog a poto je san derivat nesvesnog procesa, ovaj sadri prikaz nesvesnih sadraja. Ali ne radi se prikazu nesvesnih sadraja uopte, ve samo izvesnih sadraja, koji su asocijativno privueni i izabrani trenutnim stanjem svesti. Ovaj zakljuak smatram praktiki vrlo vanim stanovitem. Ako elimo da ispravno tumaimo neki san, onda nam je neophodno temeljno poznavanje trenutnog stanja svesti, poto san sadri njenu nesvesnu dopunu, naime materijal koji je prema trenutnom stanju svesti konstelisan u nesvesnom. Bez ovog poznavanja nemogue je dovoljno ispravno tumaiti san naravno ne uzimajui u obzir sluajne pogotke. U cilju ilustracije iznetog eleo bih da navedem jedan primer. Jednom mi je doao neki gospodin; to je bila prva konsultacija. Objasnio mi je da ima raznovrsnih interesovanja u nauci i da se literarno interesuje i za psihoanalizu. On je sasvim zdrav i stoga uopte ne dolazi u obzir da mi bude pacijent. On se samo interesuje za psihologiju. On je vrlo imuan, ima mnogo slobodnog vremena tako da se bavi svim moguim

349

problemima. On bi eleo da poznanstvo sa mnom iskoristi za uvoenje u teorijske tajne analize. Meni, sigurno, nee biti interesantno da se bavim normalnim ovekom, poto su mi ludi svakako interesantniji. Nekoliko dana pre toga mi je pisao i pitao kada bih mogao da ga primim. Tokom zapoetog razgovora ubrzo smo dospeli do problema snova. Na to sam nadovezao pitanje da li je tokom noi, pre dolaska meni, neto sanjao. On je odgovorio potvrdno i ispriao mi sledei san: Nalazio sam se u pustoj sobi, neka vrsta medicinske sestre me je primila i pokuavala da me prisili da sednem za sto na kome se nalazila boca kefira, koji je trebalo da popijem. Ja sam hteo dr Jungu, ali sestra mi je rekla da se nalazim u bolnici a da dr Jung nema vremena da me primi. Ve se iz manifestnog sadraja sna vidi da je oekivanje posete meni na neki nain uticalo na nesvesno. Priseanja su dala sledee: u odnosu na praznu sobu: neka vrsta hladne ekaonice, kao u nekoj zvaninoj ustanovi, prijemna soba u nekoj bolnici. Nikada nisam bio u bolnici kao pacijent. Medicinska sestra: Izgledala je odvratno, bila je razroka. Seam se jedne vrs "are koja je bacala karte i itala sa dlana, kod koje sam nekada iao da bi mi prorekla budunost. Jednom sam bio bolestan, a negovala me je jedna kaluerica. Boca sa kefirom: Kefir je odvratan. Ne mogu da ga pijem. Moja ena stalno pije kefir, zbog ega je ismejavam poto ona smatra da ovek stalno mora neto da ini za svoje zdravlje. Sad mi je palo na pamet da sam jednom bio u sanatorijumu bio sam loe sa nervima i tamo sam m o rao da pijem kefir. Ovde sam ga prekinuo sa indiskretnim pitanjem, da li je od tada sasvim nestala njegova neuroza. P o kuavao je da se izvue ali je ipak konano morao da prizna da je jo uvek nervozan i da ga ena odavno nagovara da me konsultuje. Ali on se nije oseao toliko nervozan da bi morao stoga da me konsultuje, poto on nije lud, a ja se ipak bavim samo sa luda-

350

cima. Njega je samo interesovalo da upozna moje psiholoke teorije, itd. Iz ovog materijala se vidi, kako je pacijent sebi falsifikovao situaciju: naime, njegovom ukusu sasvim odgovara da kod mene nastupi kao filozof i psiholog a da injenice u odnosu na njegovu neurozu gurne u pozadinu. Ali san ga na vrlo neprijatan nain podsea na to i prisiljava ga da sagleda istinu. On mora da guta taj gorki napitak. Vraara otkriva nain na koji je zamiljao moju delatnost. Kako mu je pokazao san, on bi morao prvo da se podvrgne leenju, pre nego to dospe do mene. San preiava situaciju. On prinosi i ono to tome pripada i na taj nain poboljava stav. Ovo je razlog zato nam je u naoj terapiji potrebna analiza snova. Sa ovim primerom ne bih eleo da pobudim utisak da u Svi snovi tako jednostavni kao ovaj ili da su svi snovi istog ovog tipa. Po mome miljenju su, dodue, svi snovi kompenzatorni prema sadraju svesti, ali u svim snovima kompenzatorna funkcija ni izdaleka ne dolazi tako jasno do izraaja kao u ovom primeru. Iako san doprinosi psiholokom samousmeravanju zbog toga to automatski prinosi sve potisnuto i neprimeeno ili neznano, ipak esto jo nije bez daljnjega jasan njegov kompenzatorni znaaj, poto jo uvek raspolaemo sa nepotpunim znanjima sutini i potrebama ovekove due. Postoje, meutim, psiholoke kompenzacije, koje su na izgled vrlo udaljene. U tim sluajevima mora se podsetiti na to da svaki ovek u izvesnom smislu reprezentuje celo oveanstvo i njegovu istoriju. I ono to je u istoriji oveanstva bilo mogue u velikom, mogue je u malom u svakom pojedincu. Ono to je bilo potrebno oveanstvu, bilo je potrebno i pojedincu. Stoga nije udno to u snovima veliku ulogu igraju religiozne kompenzacije. Da je ovo upravo u nae vreme sluaj i to u poveanoj meri moda je prirodna posledica prevage materijalizma u naem gledanju na svet. Da kompenzatorni znaaj snova nije niti nov izum, niti vetaka pojava nastala kroz interpreta-

351

cije, proistie iz starog, dobro poznatog primera jednog sna koji se nalazi u etvrtom poglavlju knjige proroka Danila (1016). Kada se Navuhodonosor nalazio na vrhuncu svoje moi, usnio je sledei san: 10 . . . : vidjeh, gle, drvo usred zemlje, i visina mu velika. 11. Drvo bjee veliko i jako, i visina mu dosezae do neba, i vidjae se do kraja sve zemlje. 12. Lie mu bjee lijepo i rod obilat, i na njemu bjee hrane svemu; zvijerje poljsko odmarae se u hladu njegovu, i na granama njegovijem stanovahu ptice nebeske, i od njega se hranjae svako tijelo. 13. V i djeh u utvarama glave svoje na postelji svojoj, i gle, straar i svetac sie s neba. 14. Povika jako i ree ovako: posijecite drvo, i okreite mu grane, pokidajte mu lie i razmetnite mu rod; neka pobjegnu zvijeri ispod njega i ptice s grana njegovijeh. 15. Ali panj sa ilama ostavite mu u zemlji, u okovima gvozdenijem i mjedenijem u travi poljskoj, neka ga kvasi rosa nebeska i dio da mu je sa vijerjem od trave zemaljske. 16. Srce ovjeije neka mu se promijeni i srce ivotinjsko neka mu se da, i sedam vremena neka proe preko njega. U drugom delu sna personifikuje se drvo, tako da se lako uvia da je veliko drvo sam kralj koji sneva. Danilo shodno tome i tumai san. Njegov smisao je bez dvoumljenja pokuaj kompenzacije sumanutosti veliine, koja je, prema izvetaju, prela u pravi duevni poremeaj. Shvatanje procesa sanjanja kao kompenzatornog zbivanja po mome miljenju odgovaralo bi bivstvu biolokog procesa uopte. Frojdovo shvatanje kree se u istom smeru, poto se snu takoe pripisuje kompenzatorna uloga, naime u odnosu na odravanje spavanja. Kako je pokazao Frojd, postoje mnogi snovi koji jasno pokazuju kako se izvesne spoljne drai, koje mogu da probude usnulog, deformiu i to na nain koji pogoduje spavanju odnosno elji da se ne omete spavanje. Isto tako ima bezbroj snova u kojima se, opet kako je pokazao Frojd, intrapsihike ometajue drai, kao pojava lanih predstava, koje bi mogle da izazovu jau afektivnu reakciju, deformiu na takav nain da se uklapaju u sne-

352

nu povezanost, koja onda neprijatne predstave pokriva do te mere da je onemoguena jaa afektivna naglaenost (a spavanje ouvano). Nasuprot tome ne sme se prevideti injenica da snovi upravo najvie ometaju san, da ak ima snova i to ne mali broj iji dramatini sklop tako rei logino cilja na afektom prepunu situaciju i ovu u toj meri stvara da afekat neminovno budi snevaa. Frojdovo tumaenje objanjava takve snove time to cenzoru vie ne uspeva da potisne neprijatni afekat. Izgleda mi da ovo objanjenje ne odgovara injenicama. Opte poznati su oni sluajevi gde se snovi manifestno, na najneprijatniji nain bave nezgodnim doivljajima ili sadrajnim predstavama dnevnog ivota i sa neprijatnom jasnoom prikazuju upravo one misli koje najvie ometaju. Po mome miljenju bilo bi neopravdano ovde govoriti snu kao funkciji koja bdi nad spavanjem prekrivajui i priguujui afekte. U ovim sluajevima morala bi stvarnost upravo da se izokrene, da bi se nala potvrda prethodno pomenutog shvatanja. Isto vai i za one sluajeve gde se. potisnuta seksualna matanja neuvijeno pojavljuju u manifestnom sadraju snova. Zbog ovoga doao sam do zakljuka da je Frojdovo shvatanje, po kome bi snovi imali pretenu funkciju ouvanja spavanja i ispunjenja elja, isuvie usko,* iako je sigurno tana osnovna zamisao bioloki kompenzatorne funkcije. Samo ova kompenzatorna funkcija u ogranienoj meri uplivie na samo spavanje, njen glavni znaaj odnosi se na svesni ivot. Snovi se odnose kompenzatorno prema aktuelnom stanju svesti. Oni, ako je mogue, odravaju spavanje, tj. to ine prinudno i automatski pod uticajem stanja spavanja, ali ga prekidaju ako to zahteva njihova funkcija, tj. ako su kompenzatorni sadraji tako intenzivni da odgone spavanje. Kompenzatorni sadr* Najnovija istraivanja biologije snova potvruju to gledite. Ispitivanja tzv. rem-faza (stadija sanjanja u spavanju) pokazala su da san ne titi spavanje ve svoj kontinuitet. Vidi: Hartmanne: Spavanje i sanjanje, Little Brown Comp., Boston 1970. (Prim. gl. urednika).
23 Jung, Odabrana dela, I 353

aj je posebno intenzivan kada ima vitalni znaaj za svesnu orijentaciju. Ve sam 1906. ukazao na kompenzatornu vezu izmeu svesti i otcepljenih kompleksa i istakao njihov svrhovni karakter.4 To j e isto uinio Flurnoj (Flournoy), nezavisno od mojih nazora.5 Iz ovih posiyiatranja proistie mogunost svrhovno orijentisanih nesvesnih impulsa. Meutim, treba istai da finalna orijentacija nesvesnog ni u kom sluaju ne protie paralelno sa svesnim namerama; po pravilu ak nesvesni sadraj se suprotstavlja svesnom sadraju, to je posebno sluaj onda kada se svesni stav kree iskljuivo u jednom pravcu koji preti da ugrozi vitalne^ neophodnosti individue. Sto je jednostraniji svesni stav i to dalje odvlai od optimuma ivotnih mogunosti, tim pre postoji mogunost da naiu ivahni snovi sa naglaeno suprotnim, ali svrhovno kompenzatornim- sadrajem kao izrazom psiholoke samoregulaije individue. Isto kao to telo na svrhovan nain reaguje na ozlede ili infekcije ili na nenormalni nain ivota, tako i psihike funkcije reaguju svrhovnim odbrambenim sredstvima na neprirodne ili ugroavajue poremeaje. U ove svrhovne reakcije po mome miljenju spada i san koji datom stanju svesti privodi u svest nesvesni, za to konstelovani materijal u simbolinoj kombinaciji. U ovom nesvesnom materijalu nalaze se sve one kombinacije, koje su zbog svoje slabe naglaenosti ostale nesvesne. ali koje ipak poseduju toliko energije da se zapaze u stanju spavanja. Naravno da se svrhovnost snevanog sadraja ne moe bez daljnjega od spolja sagledati u manifestnom sadraju sna; da bi se zapravo dospelo do kompenzatornih faktora latentnog sadraja sna. potrebna je analiza manifestnog sadraja sna. Od iste, manje oite, tako rei indirektne prirode je i najvei broj somatskih odbrambenih pojava, ija je svrhovna priroda upoznata tek kroz produbljena is4 Up. Ober die Psychologie der Dementia praecox (Ges Werke III). 5 Flournov: Automatisme teliologique antisuicidc, p. 113.

354

kustva i tanija istraivanja. Podseam na znaaj groznice i gnojne procese prilikom inficiranja rane. Okolnost da su kompenzatorna psihika zbivanja skoro uvek vrlo individualne prirode, znatno oteava dokazivanje njihovog kompenzatornog karaktera. Poto se, po pravilu, radi individualnim zbivanjima, esto je, posebno poetniku na % ovom podruju, teko da sagleda u kolikoj meri sadrina sna ima kompenzatorni znaaj. ovek bi, na primer, bio sklon da prihvati da bi, prema teoriji kompenzacije, neko ko prema ivotu ima pesimistiki stav morao da ima vrlo vedre i optimistike snove. Meutim, ovo oekivanje vai samo za onog oveka koji se na ovaj nain obodri u pozitivnom smislu. Ali ako je on neto drugaije prirode, tada e snovi svrhovno imati znatno crnji karakter nego njegov svesni sfav. Oni tada slede princip similia similibus curantur. Dakle, nije lako postaviti bilo kakva posebna pravila vrsti kompenzacije sna. Karakter kompenzacije prisno je vezan sa itavim biem individue. Mogunosti kompenzacije su bezbrojne ! neiscrpne, iako e se sa poveanim iskustvom postepeno iskristalisati izvesne osnovne crte. Postavljanjem teorije kompenzacije ne bih elee istovremeno da tvrdim da j e ovo jedina mogua teorija sna ili da su time potpuno objanjene sve pojave snenog ivota. San je izvanredno kompleksan fenomen, isto tako Jcomplikovan i nedokuiv kao i fenomeni svesti. Da e se fenomeni sna tako jednostavno objasniti isto je toliko malo verovatno koliko i nekadanja elja da se svi fenomeni svesti shvate sa aspekta ispunjenja elja ili teorije nagona. Ali isto tako malo smemo da fenomene sna sagledavamo kao isto kompenzatorne i sekundarne u odnosu na sadraj svesti iako je, prema optem miljenju za egzistenciju individue, svesni ivot od neuporedivo veeg znaaja nego nesvesni. Ovo opte gledite morae jo da se revidira, jer sa rastuim iskustvom produbie se uvid u to da je funkcija nesvesnog u ivotu psihe od takve vanosti, kojoj, moda, danas imamo jo isuvie nedovoljno miljenje. Upravo analitiko iskustvo
23*

355

je to to u rastuoj meri otkriva uticaje nesvesnog na svesni duevni ivot uticaje ije je postojanje i znaaj previalo dosadanje iskustvo. Po mome miljenju, koje se zasniva na dugogodinjem iskustvu i mnogobrojnim istraivanjima, znaaj nesvesnog za celokupni uinak psihe verovatno je isto toliko veliki kao znaaj svesti. Ako je ovo miljenje tano, onda se ne bi smela samo funkcija nesvesnog posmatrati kao kompenzatorna i relativna u odnosu na sadraje svesti, ve i sadraji svesti kao relativni u odnosu na trenutno konstelativni nesvesni sadraj. tom sluaju aktivna orijentacija prema svrsi i nameri ne bi bila samo povlastica svesti ve bi vaila i za nesvesno, tako da bi i nesvesno bilo u stanju, isto tako dobro kao i svest, da preuzme finalno orijentisano vodstvo. Shodno tome san bi u pogodnom sluaju imao vrednost pozitivno vodee ideje ili ciljne predstave, koja bi u svom vitalnom znaaju bila nadreena trenutnoj konstelaciji sjdraja svesti. Sa ovom, po mome miljenju postojeoj mogunosti, sasvim se slae consensus gentium, budui da sujeverje svih naroda i vremena san posmatra kao najavljeno prorotvo. Apstrahujui preterivanja i iskljuivost, ipak u ovom opte rairenom verovanju preostaje zrnce istine. Meder (Maeder) je energino podvukao prospekti v no-finalni znaaj sna u smislu svrhovne nesvesne funkcije, koja priprema reenja aktuelnih konflikata i problema pokuavajui da ih izrazi oprezno izabranim simbolima. eleo bih da prospektivnu funkciju sna odvojim od njegove kompenzatorne funkcije. Ova poslednja najpre znai da nesvesno, posmatrano kao relativno u odnosu na svest, pridruuje svesti sve one elemente koji su proteklog dana ostali ispod pragovnih vrednosti i to iz razloga potiskivanja kao i iz razloga to su jednostavno bili isuvie slabi da bi mogli da dopru do svesti. U smislu samoregulacije psihikog organizma kompenzaciju treba oznaiti kao svrhovnu.
Up. Maeder: Sur le mouvement psychoanalytique, p. 389; Uber die Funktion des Traumes, p. 692; Vber das Traumproblem, p. 647.

356

Nasuprot tome prospektivna funkcija je u nesvesnom nastala anticipacija buduih svesnih delatnosti. neto kao pripremna veba ili kao prethodna skica, unapred uoblieni plan. Njegov simbolini sadraj je prigodna skica reenja konflikta, za to Meder daje odgovarajue dokaze. Ne moe se osporiti postojanje ovakvih prospektivnih snova. Bilo bi neopravdano nazvati ih prorokim, poto su, u osnovi uzev, isto toliko malo proroki koliko i prognoza bolesti ili vremenske prognoze. Radi se samo kombinovanju verovatnoa unapred, koja se u datom sluaju moe slagati sa stvarnim dogaajima ali ni u kom sluaju nije neophodno da se slae niti se pak moraju poklapati sve pojedinosti. Samo u ovom poslednjem sluaju smelo bi se govoriti prorotvu. Da je prospektivna funkcija sna znatno nadreena svesnim kombinacijama unapred nije udno utoliko to san proistie iz stapanja pod-pragovnih elemenata, dakle, predstavlja kombinaciju svih onih opaaja, misli i oseanja koja su, zbog svoje slabe naglaenosti, izmakli svesti. Osim toga snu u pomo pritiu jo i pod-pragovni tragovi seanja, koja vie nisu u stanju da delotvorno upliviu na svest. Zbog toga je san u odnosu na postavljanje prognoze obino u znatno povoljnijem poloaju nego svest. Iako je, po mome miljenju, prospektivna funkcija bitno svojstvo sna, ipak je dobro ne precenjivati ovu funkciju, poto ovek onda lako prihvati da je san neka vrsta Psihopomposa, koji je u stanju da na osnovu nadmonog znanja prui ivotu nepogreiv pravac. Isto koliko se na jednoj strani potcenjuje psiholoki znaaj sna, toliko je i velika opasnost za onog ko se bavi analizom snova da preceni nesvesno u njegovom znaaju za realni ivot. Na osnovu sveg dosadanjeg iskustva imamo pravo da pretpostavimo da je znaaj nesvesnog priblino jednak znaaju svesti. Bez sumnje ima svesnih stavova koje natkriljava nesvesno, tj. svesni stavovi koji su individualnom biu kao celini loe prilagoeni u tolikoj meri da nesvesni stav ili konstelacija predstavljaju za to neuporedivo bolji izraz. Ali ovo ni izdaleka nije uvek slu357

aj. Vrlo esto je ak tako da san svesnom stavu doprinosi samo fragmente poto je u takvom sluaju svesni stav s jedne strane skoro u dovoljnoj meri prilagoen realnosti a s druge priblino udovoljava biu individue. Manje ili vee precenjivanje stanovita sna i previanje svesnog stava u ovom sluaju bilo bi loe i pogodovalo bi samo tome da poremeti ili razori svesni uinak. Samo pri oigledno nedovoljnom i defektnom svesnom stavu ima se pravo da se nesvesnom pripiu vee vrednosti. Merila koja su neophodna za ovakvu procenu svakako da predstavljaju delikatan problem za sebe. Samo po sebi je razumljivo da se vrednost svesnog stava nikada ne moe meriti sa iskljuivo kolektivno orijentisanog stanovita. Za to je mnogo pre neophodno temeljno istraivanje individualiteta linosti, i samo iz tanog poznavanja individualnog karaktera moe se odluiti u kojoj meri je nedovoljan svesni stav. Kada teite stavljam na poznavanje individualnog karaktera, onda time ne mislim da treba sasvim zanemariti zahteve kolektivnog stanovita. Kao to je poznato individua ni u kom sluaju nije odreena jedino pomou same sebe, ve isto tako i kroz njenu kolektivnu zavisnost. Ako je stoga svesni stav priblino adekvatan, tada se znaaj sna ograniava na njegovu isto kompenzatornu funkciju. Iz ovog razloga izgleda mi da teorija kompenzacije uopte daje tane i injenicama saobrazne obrasce, tim to snu daje znaaj kompenzatorne funkcije u odnosu na samoregulaciju psihikog organizma. Ako sluaj odstupa od norme u tom smislu to je svesni stav neprilagoen kako objektivno tako i subjektivno, onda obina kompenzatorna funkcija nesvesnog. dobija u vanosti i poveava se do vodee, prospektivne funkcije, koja je u stanju da svesnom stavu prui sasvim izmenjen i, u poreenju sa ranijim, poboljani smer, kao to je to uspeno dokazao Meder u prethodno pomenutim radovima. U ovu stavku spadaju snovi po tipu Navuhodonosorovog sna. Oigledno je da se snovi ove vrste sreu uglavnom kod individua koje su ostale ispod svojih sop-

358

stvenih vrednosti. Isto tako je oigledno da se ovakvi sluajevi vrlo esto sreu. Stoga esto dolazimo u situaciju da san posmatramo sa ugla njegove prospektivne vrednosti. Meutim, potrebno je razmotriti jo jednu stranu sna, koja se ni u kom sluaju ne bi smela prevideti. Ima mnogo ljudi, iji svesni stav u odnosu na prilagoavanje sredini nije defektno ve u odnosu na izraz sopstvenog karaktera. To su, dakle, oni ljudi iji svesni stav i rezultat prilagoavanja prevazilaze individualne mogunosti, oni izgledaju bolji i vredniji nego to jesu. Ovaj spoljni viak uinka naravno da se nikada ne podmiruje samo iz individualnih sredstava ve, i to ak veim delom, iz dinamskih rezervi kolektivne sugestije. Ovakvi ljudi ispnu se do stupnja vieg nego to odgovara njihovom bivstvu, na primer zahvaljujui dejstvu kolektivnog ideala ili primamljivosti neke kolektivne povlastice ili uz potporu zajednice. U osnovi uzev oni intimno nisu dorasli svojoj spoljnoj visini, zbog ega u svim ovim sluajevima nesvesno ima negativno-kompenzatornu, to jest reduktivnu funkciju. Jasno je da je redukcija ili obezvreivanje pod ovim uslovima takoe kompenzatorno u smislu samoregulacije a isto tako da ova reduktivna funkcija moe biti i eminentno prospektivna. (Up. Navuhodonosorov san). Sa pojmom prospektivan mi rado spajamo predstavu neem konstruktivnom, pripremljenom i sinteznom. Ali da bismo bili pravini prema reduktivnim snovima morali bi pojam prospektivan da oistimo od ovakve predstave, poto reduktivni san ima dejstvo koje nije ni pripremno ni konstruktivno ni sintezno, on vie rastavlja, rastvara, obezvreuje, ak razara i rui. Time, naravno, nije reeno da asimilacija reduktivnog sadraja mora imati sasvim destruktivno dejstvo na individuu kao celinu, naprotiv, dejstvo je esto lekovito, ukoliko je, naime, ovim pogoen samo stav a ne cela linost. Ovo sekundarno dejstvo, meutim, nita ne menja u karakteru sna koji nosi izrazito reduktivno i retrospektivno obeleje i zbog toga ne bi trebalo da bude oznaen kao prospektivan. Iz ra-

359

zloga egzaktnog kvalifikovanja preporuljivo je ovakve snove oznaiti kao reduktivne snove a odgovarajuu funkciju kao reduktivnu funkciju nesvesnog, iako se, u osnovi uzev, obino radi istoj kompenzatornoj funkciji. Ali moramo se priviknuti na injenicu da, isto toliko malo kao svesni stav, tako i nesvesno prua uvek isti aspekat. Ono menja svoj izgled i svoju funkciju isto tako kao svesni stav, zbog ega je posebno teak poduhvat stvoriti predoivi pojam bivstva nesvesnog. Redilktivnu ' funkciju nesvesnog u prvom redu razjasnila su nam Frojdova istraivanja. Njegovo tumaenje snova bitno se ograniava na potisnute line i infantilno seksualne slojeve individue. Zatim su kasnija istraivanja posluila kao most prema arhainim elementima, ka nadindividualnim, istorijskim, filogenetskim funkcionim ostacima u nesvesnom. Stoga danas sa sigurnou moemo rei da reduktivna funkcija sna konsteluje materijal koji je uglavnom sastavljen od linih potiskivanja infantilno-seksualnih elja (Frojd), infantilnih tenji za moi (Adler) i nadindividualnih, arhainih mislenih, oseajnih i nagonskih elemenata. Reprodukcija ovih elemenata, koji imaju potpuno retrospektivan karakter, vrlo je pogodna da efikasno podrije isuvie visoku poziciju i da individuu svede na njenu ljudsku nitavnost i njenu fizioloku, istorijsku i filogenetsku uslovljenost. Svaki privid lane veliine i vanosti raspada se pred reduktivnom slikom sna, koji sa nemilosrdnom kritikom i iznoenjem razornog materijala, koji se odlikuje potpunim registrovanjem svih neprijatnosti i slabosti, analizuje svesni stav. Samo po sebi se uskrauje da se funkcija ovakvog sna oznai kao prospektivna, poto je u njemu sve, do poslednje niti, retrospektivno i moe se dovesti u vezu sa prolou za koju se dri da je ve davno pokopana. Naravno, ova okolnost ne spreava da je sadraj sna prema sadraju svesti orijentisan kompenzatorno i, prirodno, finalno, poto je reduktivna tendencija u odnosu na prilagoenost individue u datom sluaju od posebne vanosti. Ali karakter sadraja sna je reduktivan.

360

Cesto se deava da pacijenti spontano oseaju kako se sadraj sna odnosi prema stanju svesti i u zavisnosti od.ove oseajne spoznaje sadraj sna se uzima kao prospektivan, reduktivan ili kompenzatoran. Ovo svakako ni izdaleka nije uvek sluaj, ak se mora naglasiti da uopte, naroito u poetku analitikog tretmana, pacijent ima neodoljivu sklonost da rezultate analitike razrade njegovog materijala uporno shvata u smislu njegovog patogenog stava (koji je doveo do bolesti). Ovakvim sluajevima je potrebna pomo od strane lekara da bi dospeli do toga da ispravno shvate san. Zahvaljujui ovoj okolnosti od neobine vanosti je kako lekar procenjuje svesnu psihologiju pacijenta. Analiza snova nije, naime, samo praktina primena metode koja je zanatski izuena, ve ona mnogo pre pretpostavlja saivelost sa celokupnim" analitikim pogledom, saivelost koja se stie samo pomou vlastite, od drugog voene, analize. Najvea greka koju moe nainiti terapeut je ta, da kod pacijenta koga analizuje pretpostavlja psihologiju slinu svojoj. Ova projekcija ponekad moe biti tana, meutim najee ipak ostaje samo ista projekcija. Sve to je nesvesno moe se projektovati, stoga bi analitiar morao biti svestan bar najvanijih sadraja nesvesnog da nesvesna projekcija rie pomuuje njegov sud. Svako ko analizuje snove kod drugih, treba stalno da bude svestan da nema jednostavne i opte poznate teorije psihikih fenomena, niti njihovom bivstvu, niti njihovom uzroku, niti njihovoj svrsi. Stoga uopte ne posedujemo opte merilo procene. Znamo da ima raznoraznih psihikih fenomena. Ali ta je njihovo bivstvo tome ne znamo nita izvesno. Mi znamo samo da posmatranje psihe sa bilo kog izdvojenog gledita moe, dodue, dati dragocene pojedinosti, ali nikada dovoljnu teoriju po kojoj bi se mogla sprovesti i dedukcija. Seksualna i teorija ispunjenja elja, isto tako i teorija tenje za moi su gledita vredna potovanja, koja meutim ne udovoljavaju dubini i bogatstvu ovekove psihe. Kada bismo imali jednu ovakvu teoriju, tada bismo se

361

mogli zadovoljiti zanatskim izuavanjem metode. Tada bi trebalo samo proitati izvesne znake, postavljene za ve utvrene sadraje, za to bi, opet, trebalo nauiti napamet nekoliko semiotskih pravila. Poznavanje i ispravna procena stanja svesti bili bi tada toliko suvini kao kod lumbalne punkcije. Na alost prezauzetih praktiara naeg vremena psiha se ponaa refrakterno prema svakoj metodi, koja unapred polazi od toga da je obuhvata sa jednog stanovita, nezavisno od svih drugih. sadrajima nesvesnog, pored svojstva da se nalaze ispod pragovnih vrednosti, za sada znamo samo da su u kompenzatornom odnosu prema svesti i da su stoga uglavnom relativne prirode. Stoga je za razumevanje sna neophodno poznavanje stanja svesti. Sa reduktivnim, prospektivnim ili kompenzatornim snovima nije iscrpljen niz mogunosti znaenja. Postoji san koji se jednostavno moe oznaiti kao reakcioni san. ovek bi bio sklon da pod ovu rubriku svrsta sve one snove, koji uglavnom ne izgledaju nita drugo do reprodukcija svesnog afektivnog doivljaja, da analiza ovakvih snova nije otkrila dublju osnovu zato se ovi doivljaji tako verno reprodukuju u snu. Naime, ispostavilo se da doivljaj ima jo jednu, simbolinu stranu, koja je izmakla individui, i jedino zbog ove strane doivljaj se reprodukuje u snu. Ali ovi snovi ne spadaju ovde, ve samo oni gde su izvesna objektivna zbivanja dovela do psihike traume, iji oblici nisu samo psihiki ve istovremeno znae i fiziku leziju nervnog sistema. Ove sluajeve tekih okova posebno obilato je izazivao rat, i kod ovakvih sluajeva mogu se oekivati brojni isti reakcioni snovi, u kojima trauma predstavlja vie ili manje presudnu determinantu. Iako je za optu funkciju psihe sigurno vrlo vano da traumatski sadraj preko eeg doivljavanja postepeno gubi od svoje autonomije tako da se na ovaj nain ponovo uklapa u psihiku hijerarhiju, ipak se ovakav san, koji je uglavnom samo reprodukcija traume, ne moe oznaiti kao kompenzatoran. San, dodue, na izgled vraa otcepljeni, autonomni komad

362

psihe, ali uskoro se pokazuje da svesna asimilacija komada koji je reprodukovao san ni u kom sluaju ne dovodi do nestanka potresa kojim je determinisan san. San reprodukuje mirno dalje a autonomno postali sadraj traume dejstvuje sa svojih pozicija i to toliko dugo dok se traumatska dra sasvim ne ugasi. Do tog termina nita ne koristi svesno uoavanje. U praktinim sluajevima nije lako odluiti da li je san uglavnom reaktivan ili samo simbolino reproduku5e traumatizirajuu situaciju. Ali analiza moe resiti problem time to se u poslednjem sluaju reprodukcija traumatske scene pomou tanog tumaenja odmah dovodi do prestanka, dok reaktivnu reprodukciju ne ometa analiza sna. Samo po sebi je razumljivo da iste reaktivne snove sreemo.naroito kod bolesnih somatskih stanja, gde na odvijanje sna odluujui uticaj ima npr. jak bol. Po mome miljenju somatske drai samo izuzetno imaju determinirajui znaaj. Ove se obino utapaju u simbolini izraz nesvesnog sadraja sna, to jest one se iskoriavaju kao izraajno sredstvo. Ne retko snovi pokazuju udnovatu unutranju povezanost izmeu nesumnjivo somatskog obolenja i odreenog psihikog problema, pri emu fiziki poremeaj zapravo izgleda kao mimiki izraz psihikog stanja. Ovu znaajnost pominjem vie zbog potpunosti nego zbog bacanja posebnog akcenta na ovo problematino podruje. Meutim, izgleda mi da izmeu fizikih i psihikih poremeaja postoji izvesna veza, iji znaaj se uopte uzev potcenjuje, dok se, s druge strane, svakako bezmerno precenjuje, pri emu izvesni pravci ele da fiziki poremeaj shvate samo kao odraz psihike smetnje, kao to je to npr. sluaj kod Christian Science. Na problem zajednikog funkcionisanja tela i psihe snovi bacaju vrlo interesantno svetio, zbog ega ovde i pominjem to pitanje. Kao dalju determinantu sna moram da priznam telepatski fenomen. Danas se vie ne moe sumnjati u optu injeninost ovog fenomena. Samo po sebi je razumljivo da je vrlo jednostavno, bez provere posto363

jeeg dokaznog materijala, osporiti postojanje ovog fenomena; ali to je nenauno ponaanje koje ne zasluuje panju. Ja sam lino iskusio da telepatski fenomen uplivie i na snove, to se, uostalom, tvrdi jo od davnina. U ovom pogledu izvesne osobe su naroito osetljive i esto imaju telepatski uplivisane snove. Sa ovim priznanjem telepatskog fenomena ne mislim istovremeno i na bezuslovno prihvatanje uobiajenog teorijskog shvatanja bivstva actio in distans. Fenomen bez sumnje postoji, samo mi izgleda da njegova teorija nije tako jednostavna. U svakom sluaju mora se uzeti u obzir mogunost konkordance asocijacija, paralelnog psihikog protoka,7 koji, kao to je dokazano, igra vrlo veliku ulogu u porodicama i koji se, izmeu ostalog, manifestuje istovetnou ili velikom slinou stava. Isto tako dolazi u obzir faktor kriptomnezije, koga je posebno istakao Flurnoj (Flournoy)8 i koji u danom sluaju pobuuje najudnovatije fenomene. Kako u snu dolazi do izraaja i inae subliminalni materijal, onda ni u kom sluaju nije udnovato to se ponekad kriptomnezija javlja kao determiniua veliina. esto sam imao prilike da analizujem telepatske snove, meu njima vei broj onih ije je telepatsko znaenje bilo nepoznato u trenutku analize. Analiza je dala subjektivni materijal, kao i svaka druga analiza, i na taj nain san je imao svoj znaaj u skladu sa trenutnim poloajem subjekta. Analiza nije dala nita to bi ukazivalo na to da je san telepatski. Do sada nisam naao nijedan san u kome se telepatski sadraj nesumnjivo skrivao u analitiki iznetom asocijativnom materijalu (u latentnom sadraju sna). On se uvek nalazio u manifestnom obliku sna. U literaturi telepatskih snova obino se pominju samo oni u kojima se posebna situacija optereena afektom telepatski anticipira prostorno ili vremen7 Up. Diagnostische Assoziationsstuien, II, p. 95 (Ges. Werke II). Des Indes la plante Mars i Nouvelles observations sur un cas de somnambulisme avec glossolalie.

364

ski, gde, dakle, donekle ljudska vanost dogaaja (npr. smrtni sluaj) objanjava ili bar pribliava razumevanju njegovu proroku slutnju ili udaljenu percepciju. Telepatski snovi, koje sam posmatrao, u veini odgovaraju ovom obrascu. Nasuprot tome manji broj se odlikuje udnovatom injenicom da manifestni sadraj sna sadri u sebi telepatsku k o n stataciju koja se odnosi na neto sasvim beznaajno, na primer lice nepoznatog ili sasvim indiferentnog oveka, ili izvestan razmetaj nametaja na indiferentnom mestu pod indiferentnim uslovima, prispee beznaajnog pisma, itd. Sa ovom konstatacijom beznaajnosti, naravno, eleo bih samo da kaem da se nisam niti uobiajenim ispitivanjem niti analizom sukobio sa sadrajem iji bi znaaj opravdavao telepatski fenomen. U takvim sluajevima moe se, pre nego u prvo pomenutim, misliti na takozvanu sluajnost. Na alost, hipoteza sluajnosti uvek mi izgleda kao asylum ignorantiae. Sigurno da niko nee osporavati da se deavaju izvanredno neobine sluajnosti, ali njihovu sluajnu prirodu iskljuuje to to se sa verovatnoom moe raunati sa njihovim ponavljanjem. Naravno da nikada neu tvrditi da se u toj zakonomernosti krije neto natprirodno, ve samo neto to se jo tano ne uklapa u naa kolska znanja. Tako i sporni telepatski sadraji imaju karakter stvarnosti, koji prkosi svakom oekivanju verovatnoe. Iako ni na koji nain ne bih eleo da odmeravam teorijsko miljenje ovim stvarima, ipak smatram da je ispravno priznavanje i naglaavanje njihove injeninosti. Ovo stanovite predstavlja samo obogaivanje istraivanja snova.9 Naspram poznatog Frojdovog miljenja bivstvu sna, da je ovaj ispunjenje elja, ja i moj prijatelj i saradnik A. Meder (Maeder) zauzeli smo stanovite da je san spontano samoprikazivanje aktuelnog stanja nesvesnog u simbolikom izraajnom obliku. U ovoj taki nae shvatanje je blisko razmiljanjima
Po pitanju telepatije upuujem na New Frontiers the Mind (nemaki: Neuland der Seele). of

365

Zilberera (Silberer).10 Slaganje sa Zilbererom je utoliko prijatnije to je rezultat meusobno nezavisnog rada. Ovo shvatanje proti vurei Frojdovom obrasou utoliko to se odrie od stvaranja odreenog izjanjenja smislu sna. Na obrazac pre svega ukazuje na to da je san simbolino prikazivanje nesvesnog sadraja. On ne ispituje podrobnije da li su ovi sadraji uvek i ispunjenje elja. Dalja istraivanja, na to je izriito ukazao Meder, jasno su nam pokazala da sek sualni govor snova ni u kom sluaju ne treba uvek shvatiti na konkretistiki nain,11 to jest da se radi arhainom jeziku, koji je ispunjen svim bliskim analogijama tako da nije potrebno da se ovim sadrajima prekriva stvarna seksualna sadrina. Zbog toga nije opravdano da se seksualni jezik sna smatra konkretnim u svim prilikama, dok se ostali sadraji tumae kao simboliki. Meutim, im se seksualne forme snenog jezika shvate kao simboli nepoznatih stvari, tada se odmah produbljuje sagledavanje bivstva sna. Ovo je Meder podesno izloio na jednom praktinom Frojdovom primeru.12 Sve dok se seksualni jezik snova shvata konkretistiki, dotle e postojati samo neposredna, povrna i konkretna reenja ili odgovarajua pasivnost, to jest oportunistika rezignacija ili uobiajeni kukaviluk ili lenost. Ali tu se nee stvoriti nikakvo shvatanje problema niti odreeni stav. Ovi e nii odmah im se odbace konkretistiki nesporazumi, naime doslovno uzimanje nesvesnog seksualnog govora i tumaenje snenih figura kao realnih lica. Isto kao to je ovek sklon da prihvati da je svet onakav kakvim ga vidimo, tako i naivno prihvata da su ljudi onakvi kakvim ih zamiljamo. Na alost u ovom sluaju jo nema fizike koja bi dokazala nesrazmeru izmeu opaanja i stvarnosti. Iako je mo10 Up. Silbererove radove u: Jahrbuch fiir psychoanalitishe und psychopatfoologische Forschungen. (1911) i IV (1912). 11 Ovde se susreemo i sa Adlerom. 12 Maeer: Traumproblem, p. 680.

366

gunost obmane mnogostruko vea nego kod ulnih opaaj a, ipak smelo i naivno projektujemo nau sopstvenu psihologiju u druge ljude. Na ovaj nain svako stvara niz vie ili manje imaginarnih veza. koje su, uglavnom, zasnovane na ovakvim projekcijama. Meu neurotiarima ak esto ima sluajeva gde je fantastina projekcija tako rei jedina ljudska mogunost odnosa. ovek, koga uglavnom opaam pomou mojih projekcija je imago, ili nosilac imaga ili nosilac simbola. Svi sadraji naeg nesvesnog sveta konstantno su projektovani u nau okolinu i samo ukoliko izvesne svojstvenosti naeg objekta prozremo kao projekcije, kao imaginacije, uspee nam da ove razlikujemo od stvarnih svojstava objekta. Ali ako nam ne pristigne u svest projektovani karakter nekog svojstva objekta, onda ne moemo drugaije do da bezazleno smatramo da ovo svojstvo stvarno pripada objektu. Svi nai ljudski odnosi vrve od ovakvih projekcija; onome kome to u odnosu na linosti nije jasno, obratili bi panju na psihologiju tampe u zemljama koje vode rat. Cum grano salis u protivniku se vide sopstvene nepriznate greke. Izvanredne primere sreemo u svim linim polemikama. Ko nema u izvanrednoj meri sposobnost unutranjeg kritinog stava prema samom sebi, taj nee stajati iznad svojih projekcija, ve e se obino nalaziti ispod njih, poto prirodno duhovno stanje pretpostavlja postojanje ovih projekcija. Projekcije nesvesnih sadraja predstavljaju prirodnost i datost, Kod relativno primitivnog oveka ovo stvara onu karakteristinu vezanost za objekt, koju je Levi-Bril podesno oznaio kao mistini identitet ili mistina participacija. Na taj nain je svaki normalan ovek naeg vremena, koji nije razborit preko odreene mere, vezan za okolinu pomou itavog sistema nesvesnih projekcija. On uopte nije svestan prisil13 Levy-Bruhl: Les fauctions mentales dans les societes inferieures, p. 140. Na alost ovaj autor je sasvim podesnu oznaku mistian kasnije izbacio. Verovatno je podlegao naletu glupaka, koji su pod mistikim podrazumevali sopstvena truanja.

367

nog karaktera ovih veza dok je sve u redu. Ali kada se razvije paranoidni duevni poremeaj, tada se ove nesvesne spojnice pojavljuju kao isto toliko prisilnih spona, po pravilu ukraenih nesvesnim materijalom koji je, nota bene, jo za vreme normalnog stanja formirao sadraj ovih projekcija. Dakle, sve dok ivotni interes, libido, koristi ove projekcije kao prijatne i korisne mostove sa svetom, dotle i projekcije predstavljaju pozitivno olakanje ivota. Ali im libido hoe da krene drugim putem i stoga zapone da se vraa preko ranijih projekcionih mostova, tada projekcije deluju kao najvee prepreke, poto efikasno spreavaju svako stvarno osloboenje od ranijeg objekta. Tada se javlja karakteristian fenomen da se ovek trudi da po mogustvu obezwedi i snizi raniji objekt, da bi mogao da oslobodi libido. Ali kako se raniji identitet zasniva na projekciji subjektivnih sadraja, potpuno i konano oslobaanje moe uslediti samo onda, kada se imago, predstavljen u objektu, skupa sa svojim znaenjem vrati subjektu. Ovo vraanje se odvija kroz svesnu spoznaju projektovanog sadraja, tj. pomou priznavanja simbolike vrednosti ranijeg objekta. Uestalost ovakvih projekcija je isto toliko sigurna kao i injenica da se nikada ne stie uvid u njihov karakter. U ovakvoj situaciji uopte nije udno to naivni ovek unapred prihvata kao samo po sebi razumljivo da je, kada sanja gospodina X , ova snena slika gospodina X identina sa stvarnim gospodinom X . Ova pretpostavka odgovara optoj, nekritinoj svesti, koja ne vidi nikakvu razliku izmeu objekta kao takvog i predstave koja se stvara njemu. Kritiki sagledano to ne moe niko osporiti slika sna ima samo povrnu i vrlo ogranienu vezu sa objektom. Ali zapravo to je kompleks psihikih faktora koji se svakako usled izvesnih spoljnih podsticaja sam formirao i stoga se u subjektu uglavnom sastoji od subjektivnih faktora, koji su karakteristini za subjekt i esto imaju vrlo malo veze sa realnim objektom. Mi razumemo drugog uvek na nain kako sebe razumemo ili kako pokuavamo da

368

se razumemo. Ono to u nama ne razumemo, ne razumemo ni u drugima. Tako se priroda obilato pobrinula da je slika drugog po pravilu veinom subjektivna. Kao to je poznato ni intimno poznanstvo ni u kom sluaju ne moe garantovati* objektivno poznavanje drugog. Ako se, kao to je to uinila Frojdova kola, jednom zapone sa tim da se izvesni manifestni sadraji sna prihvataju kao ne-sebi-svojstveni ili simbolini i da se objanjava kako san, dodue, govori tornju ali misli falus, onda je to samo sledei korak do onoga kada kaemo da san esto pria >seksualnosti, ali ni u kom sluaju ne misli uvek na seksualnost, isto tako da san esto pria ocu ali da zapravo misli na samog snevaa. Nae imaginacije su sastavni delo vi naeg uma i kada na san reprodukuje nekakve predstave, onda su to u prvoj liniji nae predstave, u ijem je stvaranju utkana celokupnost naeg bia; to su subjektivni faktori koii se u snu, ne iz spoljnih razloga ve iz najintimnijih podsticaja nae due, ovako ili onako grupiu i na taj nain izraavaju ovaj ili onaj smisao. itavo istraivanje snova je uglavnom subjektivno a san je ono pozorite gde je sneva scena, glumac, sufler, reiser, autor, publika i kritiar. Ova jednostavna istina je osnova onog shvatanja smisla sna koje sam ja oznaio kao tumaenje na subjektivnom stupnju. Ovo tumaenje obuhvata, kako proizilazi iz termina, sve figure sna kao personificirane crte snevaeve linosti.14 Ponavljano je bio prime tan izvestan otpor protiv ovog shvatanja. Argumenti jednih se oslanjaju na ve opisanu naivnu pretpostavku normalnog svakodnevnog mentaliteta. Argumenti drugih se baziraju vie na principijelnom problemu ta je vanije objektivni stupanj ili subjektivni stupanj. Protiv
14 Ve je Maeder, Traumproblem, izneo neke primere tumaenja na subjektivnom stupnju. Oba ova postupka tumaenja blie su iznesena u mome spisu Vber die Psychologie des Unbewussten, p. 150 (Sabr. dela VII).

U Jung, Odabrana dela, I

369

teorijske verovatnoe subjektivnog stupnja stvarno ne bih mogao da smislim nijednu prihvatljivu zamerku. Nasuprot tome drugi problem je znatno tei. Ma kako da je slika objekta s jedne strane subjektivno sastavljena, ona je, s druge strane, uslovljena objektivno. Kada ja u sebi reprodukujem, onda time stvaram neto uslovljeno kako subjektivno tako i objektivno. Da bi se odluilo koja strana pretee u danom sluaju, mora se prvo dokazati da li se slika reprodukuje zbog svog subjektivnog ili objektivnog znaenja. Dakle, ako sanjam nekog oveka sa kojim me povezuje vitalni interes, tada e sigurno tumaenje biti blie objektivnom stupnju nego drugom. Nasuprot tome, ako sanjam indiferentnog oveka koji mi je dalek i stran u stvarnosti, tada je tumaenje blie subjektivnom stupnju. Ali je mogue a takvi sluajevi se praktiki esto sreu da se sneva iz indiferentnog oveka odmah prisea nekoga za koga je afektivno vezan. Ranije bi se reklo indiferentno oblije je u snu namerno pomaknuto da bi se prekrila neprijatnost druge figure. U ovom sluaju preporuio bih da se sledi prirodni put i da se kae: u snu je oigledno ono afektom nabijeno nejasno seanje zamenjeno indiferentnim gospodinom X , ime bi se tumaenje pribliilo subjektivnom stupnju. Ova zamena predstavlja uinak sna, koji je svakako isto to i potiskivanje neprijatnih seanja. Ali ako se ovo seanje moe tako jednostavno gurnuti u stranu, onda ono ne moe biti ni vano. Njegova zamena pokazuje da se ovaj lini afekat moe depersonalizovati. Dakle, ja bih mogao da se izdignem iznad toga i da se zbog toga ne vratim u lini afektivni poloaj time to u snu uspelu depersonalizaciju obezvreujem kao isto potiskivanje. Verujem da ispravno postupam kada uspelu zamenu neprijatnog lica sa indiferentnim smatram za depersonalizaciju prethodnog linog afekta. Na taj nain je ova afektivna vrednost, tj. odgovarajui udeo libida, postala bezlina, drugim reima osloboena line vezanosti za objekat tako da zbog toga mogu da raniji realni konflikt podignem na subjektivni stupanj i da pokuam da ra-

370

zumem koliko je ovaj iskljuivo subjektivni konflikt. Zbog razumljivosti eleo bih da ovo prikaem na jednom primeru: Jednom sam imao lini konflikt sa gospodinom A, pri emu sam postepeno stekao ubeenje da je on mnogo manje u pravu nego ja. U to vreme usnio sam sledei san: Zbog nekog problema konsultovao sam advokata; na moje bezgranino zaprepaenje on mi je za konsultaciju zatraio nita manje od 5000 franaka, emu sam se energino usprotivio. Advokat je bezvredna figura iz seanja mojih studentskih dana. Ali period studija je vaan, jer sam tada doiveo mnogo diskusija i rasprava. Meutim, uz osorni tip advokata seanje mi sa afektom prinosi linost gospodina A kao i jo uvek prisutni konflikt. Mogu dakle da nastavim na objektivnom stupnju i da zakljuim: Gospodin A se krije iza advokata, dakle gospodin A postavlja preterane zahteve. On nema pravo. Tih dana ni je jedan siromani student traio pozajmicu od 5000 franaka. Gospodin A je, dakle, siromani student kome je potrebna pomo, poto se nalazi tek na poetku studija. Takav ovek uopte ne moe imati neke zahteve niti svog miljenja. Ispunjenje elje bilo bi: moj protivnik je tiho obezvreen, sklonjen u stranu a meni je ostao zajameni mir. Meutim, u stvarnosti ja se na ovom mestu budim sa vrlo ivim afektom zbog advokatovog preteranog zahteva. Dakle, nimalo me nije umirilo ispunjenje elje. Sigurno da se iza advokata krije neprijatna -afera. Ali je znaajno da je san prineo onog indiferentnog pravnika iz mojih studentskih dana. Uz re advokat palo mi je sledee na pamet: pravna prepiska, pravinost, rasprava i s tim u vezi ono seanje iz studentskog doba kada sam esto sa ili bez prava svojeglavo, uporno i svaalaki iznosio moju tezu da bi sebi izborio bar prividnu nadmonost. Ovo je a to oseam sauestvovalo u svai sa gospodinom A. Na taj nain znam da sam to ja sam, naime jedan deo u meni neprilagoen sadanjosti koji me.

371

kao i onda, svaalaki nadvladava, tj. hoe isuvie libida da istisne iz mene. Tako znam da spor sa A nee da odumre zbog toga to parniar u meni jo uvek brine za pravian ishod. Ovakvo razmatranje je dovelo do rezultata koji mi izgleda smisaon, dok je tumaenje na objektivnom stupnju bilo bez ishoda, poto mi nije ni najmanje stalo do dokaza da su snovi ispunjenje elja. Ako mi san ukazuje kakvu sam napravio greku, onda mi na taj nain prua mogunost da popravim moj stav, to je uvek korisno. Do ovakvog rezultata, naravno, dospeva se samo primenom subjektivnog stupnja. Ma kako oigledno bilo tumaenje na subjektivnom stupnju jednog ovakvog sluaja ono moe biti bezvredno u nekom drugom, gde jedan po ivot vaan odnos stvara sadraj i osnovu konflikta. U takvom sluaju snenu figuru naravno da treba dovesti u vezu sa realnim objektom. Kriterium se uvek moe dokuiti iz svesnog materijala, izuzev onih sluajeva gde dolazi u obzir prenos. Prenos lako dovodi do krivog zakljuivanja, tako da lekar izgleda kao apsolutno neophodan deus ex machina ili kao isto tako neophodan rekvizit stvarnosti. Po pacijentovom zakljuku on to i jeste. U ovakvim sluajevima lekarev samokritini stav mora odluiti u kom stepenu je on sam pacijentov realni problem. Cim objektivni stupanj tumaenja pone da biva monoton i bez ishoda, jasno je da je vreme da se figura lekara shvati kao simbol projektovanih sadraja, koji pripadaju pacijentu. Ako se to ne uini, onda analitiaru ne preostaje nita drugo do da prenos obezvredi pomou redukcije na infantilne elje i time da ga uniti ili da realno prihvati prenos i da se rtvuje za pacijenta (ak i protiv njegovog nesvesnog otpora), to ide na utrb svim uesnicima pri emu po pravilu najgore prolazi lekar. Naprotiv, ako se uspe da se figura lekara podigne na subjektivni stupanj, onda se svi prenoeni (projektovani) sadraji ponovo mogu svesti na svoju prvobitnu vrednost. Primer vraanja 372

projekcija u prenosu nalazi se u mome spisu Odnos izmeu Ja i nesvesnog.15 Razumljivo mi je samo po sebi da se onome ko sam nije analitiar-praktiar nee posebno svide ti ova razlaganja subjektivnom stupnju i objektivnom stupnju. Ali to se dublje bavimo problemom snova, tim vie dolaze u obzir tehnika gledita praktinog leenja. Za gornji postupak potrebna je ona neumoljiva prinuda koju lekaru donosi svaki tei sluaj, poto se uvek mora nastojati da se sredstva tako usavre da se moe pruiti pomo i u tekim sluajevima. Imamo da zahvalimo tekoama u svakodnevnom leenju bolesnika da su nas prisilile da formiramo shvatanja koja delimino uzdrmavaju temelje naeg svakodnevnog mentaliteta. Iako subjektivnost imaga spada u takozvanu samu po sebi razumljivu istinu, ipak takav zakljuak zvui neto filozofski, to je neprijatno izvesnim uima. Zato je to tako, bez daljnjega proistie iz napred pomenute injenice da naivna pretpostavka imago bez daljnjega identifikuje sa objektom. Svaki poremeaj ovakve pretpostavke deluje na ovu vrstu ljudi iritirajue. Iz istog razloga deluje nesimpatino ideja subjektivnom stupnju, poto ova ometa naivnu pretpostavku identiteta svesnog sadraja sa objektom. Na mentalitet karakterie to kako su jasno pokazali dogaaji iz vremena rata16 da sa besramnom naivnou dajemo sud protivniku, a u kritici, koju iskazujemo njemu, izdajemo nae sopstvene defekte; protivniku se jednostavno prebacuju sopstvene, nepriznate greke. Sve se vidi u drugom, drugi se kritikuje i osuuje, trud i nastojanja su usmereni da se drugi popravi i vaspita. Uopte nije potrebno da za dokazivanje ove tvrdnje podnesem na uvid odgovarajuu kazuistiku: najlepi dokazi nalaze se u svakim novinama. Samo po sebi je razumljivo da se ono to se zbiva u velikom, takoe odigrava u malome i u pojedincu. Na mentalitet je jo tako primitivan da
,r> Up. i Ges. Werke VII; U vezi sa projekcijama i premetanju videti Die Psychologie der Vbertragung (Ges. Werke XVI). 16 Prvi svetski rat.

373

se tek u izvesnim funkcijama i podrujima oslobodio od primarnog mistinog identiteta sa objektom. Primitivni ovek ima, pri minimumu samosvesnosti, maksimum vezanosti za objekat, to na njega moe vriti ak i direktnu maginu prisilu. itava primitivna magija i religija poiva na ovom magijskom odnosu prema objektu, koji se ne sastoji ni od ega drugog do od projekcija nesvesnih sadraja u objekt. Iz ovog poetnog stanja identiteta postepeno se razvila samosvesnost, koja ide ruku pod ruku sa razlikovanjem subjekta i objekta. Ovo razlikovanje ima za posledicu uvid u to da su izvesna, ranije naivno objektu pripisivana svojstva, u stvari subjektivni sadraji. Ljudi antikih vremena, dodue, vie nisu verovali da su papagaji ili krokodilova braa, ali su jo uvek bili obavijeni magijskom mreom. U vezi sa ovim tek je preporod u XVIII veku nainio korak napred. Ali kao *to je svima poznato, jo smo vrlo daleko od samosvesnosti koja bi odgovarala naem znanju. Kada se zbog neega sekiramo do besvesti, onda nas niko ne moe ubediti da uzrok nae ljutnje ne lei sasvim izvan nas, u onoj neprijatnoj stvari ili oveku. Dakle, verujemo da te stvari mogu da nas dovedu do ljutnje, eventualno ak da nam poremete san ili probavu. Stoga smelo i neogranieno osuujemo predmet prepreke a time grdimo nesvesni deo u nama samima, koji je projektovan u omrznuti objekt. Ovakvih projekcija ima bezbroj. One su delom povoljne, to jest kao mostovi libida one deluju olakavajue; delom su nepovoljne, ali kao prepreka praktiki ne dolaze u obzir poto se nepovoljne projekcije obino naseljavaju izvan kruga intimnih odnosa. Od ovog je neurotiar izuzetak svesno ili nesvesno on je tako intenzivno vezan za okolinu, da nije u stanju da sprei uticaj nepovoljnih projekcija i na bliske objekte i na taj nain da izazove konflikte. On je stoga prinuen ako trai leka da svoje primitivne projekcije uoi u daleko veoj meri nego to to ikada ini normalan ovek. Normalni ini, dodue, istovetne projekcije ali su ove bolje odvojene;

374

za povoljne projekt j e u blizini a za nepovoljne u najveoj udaljenosti. Kao to je poznato kod primitivnih j e isto tako strano j e neprijateljsko i zlo. K o d nas su jo u drugoj polovini srednjeg veka tuina i beda bile rei sa identinim znaenjem. Ova podela j e korisna, zbog ega normalan ovek ne osea potrebu da ove projekcije privodi u svest, iako je takvo stanje opasno varljivo. Psihologija rata jasno je istakli ovo stanje: dobro j e sve to ini sopstvena nacija, ravo sve to ini drugi. Centar svih podlosti svagda se nalazi u udaljenosti od nekoliko kilometara iza neprijateljskih linija. Ovu istu primitivnu psihologiju ima i pojedinac, zbog ega iritira svaki pokuaj koji bi ove kroz venosti nesvesne p r o jekcije mogao da privede u svest. Sigurno da se ele bolji odnosi sa blinjim, ali prirodno pod uslovom da ovi blinji odgovaraju naim oekivanjima, tj. da su dragovoljni nosioci naih projekcija. Ako se ove p r o jekcije privedu u svesti, lako dolazi do pogoranja odnosa prema drugim ljudima, poto nedostaje iluzioni most, preko koga mogu slobodno da klize ljubav i mrnja, preko koga se mogu preneti i sve one vrline koje ele da druge poboljaju i izdignu a koje se lako i povoljno prenose na oveka. Kao posledica ovog pogoranja nastaje zastoj libida, zbog ega se postaje svestan nepovoljnih projekcija. Tada se p o stavlja zadatak subjektu da na sopstveni raun prenese sve one niskosti, odnosno avolstva, koja su se smelo pripisivala drugima i koja su celog ivota predstavljala izvor ljutnje. Ono to iritira u ovoj proceduri j e s jedne strane ubeenje da bi ivot bio znatno podnoljiviji kada bi tako inili svi ljudi, a s druge oseanje estokog otpora protiv primene ovog principa i to sasvim ozbiljne kod samoga sebe. A k o to ini neko drugi ne moe se poeleti nita bolje, ali ako ovek treba to sam da uini, onda je nepodnoljivo. Neurotiar j e svojom neurozom svakako prinuen da naini ovaj napredak ali normalan ovek ne, zbog toga normalan doivljava ovu psihiku smetnju socijalno i politiki u obliku pojava psihologije mase,

375

na primer ratova i revolucija. Realno postojanje neprijatelja, kome se mogu natovariti sva zla znai oevidno olakanje savesti. ovek bar moe smelo da kae ko je avo, to jest postaje jasno da se uzrok nesree nalazi negde izvan a ne u sopstvenom stavti. im je ovek stekao uvid u donekle neprijatne konsekvence shvatanja na subjektivnom stupnju, javlja se zamerka da je ipak nemogue da svaka loa osobina koja nas ljuti kod drugih ljudi, pripada nama samima. Na ovaj nain bi naime veliki moralista, fanatiki pedagog i popravilac sveta ispali kao najgori. Ne bi imalo malo da se kae ni bliskosti dobrog i zla, neposrednoj vezi para suprotnosti uopte, ah ipak bi nas to isu vie udaljilo od nae teme. Naravno da ne treba preterivati sa shvatanjem na subjektivnom stupnju. Radi se samo neto kritinijem odmeravanju valjanosti. Ono to mi pada u oi na objektu, to e biti i stvarno svojstvo objekta. Ali to je subjektivniji i afektivniji ovaj utisak, tim pre to svojstvo treba shvatiti kao projekciju. Pri tom, meutim, moramo sprovesti sutinsko razlikovanje izmeu osobine stvarno postojee na objektu, bez koje ne bi bila verovatna projekcija na objekt, i vrednosti ili znaaja, odnosno energije ovog svojstva. Nije iskljueno da se neko svojstvo projektuje na objekt od koga u stvarnosti jedva da postoji trag kod objekta (npr. projekcija magijskih kvaliteta u neive objekte). Drugaije stvar stoji sa obinim projekcijama karakternih svojstava ili trenutnih stavova. U ovim sluajevima esto objekt projekcije prua odreenu priliku, ak ovu izaziva. Ovo drugo je sluaj onda kada objekt sam nije svestan svojstva; na taj nain ono deluje na nesvesno drugog, poto sve projekcije podstiu protiv-projekcije tamo gde objekt nije svestan svojstva projektovanog sa subjekta; kao to na analitiarev prenos sledi odgovor u obliku protiv-prenosa, kada prenos projektuje sadraj koga sam lekar nije svestan, ali koji je, uprkos tome, u njemu prisutan.17 Protiv-prenos je tada isto tako
17 O tipinim projektnim sadrajima up. Die logie der Vbertragung (Ges. Werke XVI).

Psycho-

376

svrhovan i smisaono ili ometajui kao i pacijentov prenos, poto i on tei da uspostavi onaj bolji raport, koji je neophodan za uoavanje izvesnih nesvesnih sadraja. Protiv-prenos je kao i prenos neto prisilno, prinudno, poto predstavlja mistini, tj. nesvesni identitet sa objektom. Protiv ovakve nesvesne veze katkad postoje otpori, svesni, kada je stav subjekta takav da svoj libido daje jedino dobrovoljno no dozvoljavajui da se ovaj namami ili otme; nesvesni, kada subjekt najvie voli da mu se libido oduzme. Zbog toga prenos i protiv-prenos stvaraju, ukoliko njihovi sadraji ostanu nesvesni, nenormalne i neodrive veze, koje imaju za cilj sopstveno unitenje. Takoe i kada se u objektu moe nai trag projektovanog svojstva, i tada je praktini znaaj projekcije ipak isto subjektivan i pada na teret subjekta, pri emu je njegova projekcija dodelila preteranu vrednost tom traku svojstva. Ako projekcija odgovara svojstvu koje stvarno postoji u objektu, to ipak projektovani sadraj postoji i kod subjekta, gde on stvara jedan deo imago-objekta. Sam imago-objekt je razliite psiholoke veliine koja zavisi od opaanja objekta; on je i pored svih opaaj a a ipak na osnovu svih opaaj a postojea slika,18 ije samostalno ivljenje ostaje nesvesno sve dotle dok se sasvim ne stopi sa stvarnim ivljenjem objekta. Stoga svest ne priznaje samostalnost imaga, ve je nesvesno projicira u objekt, to jest stapa sa samostalnou objekta. Na taj nain seT naravno, objektu u odnosu na subjekt pridaje zapravo prisilni karaktjer stvarnosti, dakle preterana vrednost. Ova vrednost poiva na projekciji, odnosno na apriornom identitetu imaga sa objektom, usled ega je spoljni objekt istovremeno i unutranji. Na ovaj nain spoljni objekt moe nesvesnim putem da direktno vri neposredni psihiki uticaj na subjekt time to se on, preko svog identiteta sa imagom, nalazi tako rei jednom rukom u psihikom pogonu subjekiH Zbog potpunosti mora se napomenuti da nijedan imago ne potie samo spolja. Njegovom specifinom obliju doprinosi i a priori prisutna dispozicija, naime arhetip.

377

ta.% Tako objekt moe dobiti maginu snagu nad subjektom. Pogodne primere za ovo pruaju primitivni ljudi, koji na primer sa svojom decom ili sa drugim objektima za koje pretpostavljaju da imaju duu postupaju tako kao to postupaju sa sopstvenom psihom. Oni se ne usuuju da ita uine protiv njih iz straha da ne uvrede dete ili duu objekta. Stoga deca ostaju nevaspitana do puberteta, kada se podvrgavaju esto surovom naknadnom vaspitavanju (inicijacija). Prethodno sam naveo da samostalnost imaga ostaje nesvesna poto se identifikovala sa samostalnou objekta. Shodno tome smrt objekta bi morala da pokrene naroita dejstva, pri emij se objekt sasvim ne gubi nego egzistira u neuhvatljivom obliku. Kao to je poznato, ovo ba i jeste sluaj. Nesvesni imago, kome vie ne odgovara nijedan objekt, postaje duh umrlog koji vri uticaje na subjekt, koji se ne mogu shvatiti drugaije do kao psiholoki fenomeni. Nesvesne projekcije, subjekta, koje prevode nesvesne sadraje u imago-objekt i ove identifikuju sa sadrajima objekta, nadivljavaju realni gubitak objekta i igraju znaajnu ulogu u ivotu kako primitivnog oveka tako i svih kulturnih naroda starih i najnovijih vremena. Ovi fenomeni ubedljivo dokazuju relativno autonomno postojanje imago-objekata u ttesvesnom. Oni su, oigledno, u nesvesnom zbog toga to svesno nikada ne bi mogli da se sagledaju odvojeno od objekta. Svaki napredak, svako novo tumaenje oveanstva bilo je skopano sa napretkom samosvesnosti: ovek se razlikovao od objekta i nastupao u odnosu na prirodu kao drugaiji od nje. Stoga i nova orijentacija psiholokog stava mora ii istim putem: oigledno je da identitet objekta sa subjektivnim imagom dodeljuje objektu znaaj koji mu zapravo ne pripada, ali koju je posedovao odvajkada, poto je identitet apsolutno izvorna injenica. Meutim, ovakvo stanje stvari znai za subjekt primitivno stanje, koje moe da opstoji samo dotle dok ne dovodi do tekih nesporazuma. Precenjivanje objekta je upra-

378

vo taka koja je vrlo pogodna da omete razvitak subjekta. Jako naglaeni magini objekt u velikoj meri orijentie svest u smislu objekta i unitava svaki pokuaj individualnog diferenciranja, koje bi, razumljivo, moralo da zapone a odvajanjem imaga od objekta. Pravac individualnog diferenciranja nemogue je zadrati ako se spoljni faktori magino umeaju u subjektivni psihiki pogon. Ali skidanje imagines, koji dodeljuju objektu onaj isuvie veliki znaaj, vraa subjektu onu otcepljenu energiju koja mu je hitno potrebna za njegov razvitak. Shvatanje imagines sna na subjektivnom stupnju znai za oveka dananjice isto kao kada se primitivnom oveku oduzmu figure predaka i fetii i pokua da mu se objasni kako je snaga medicine neto duhovno, to se ne krije u objektu nego u ovekovoj psihi. Primitivni ovek osea legitimni otpor protiv ovog jeretikog shvatanja, a tako i ovek sadanjice osea kao neprijatno, moda ak nekako opasno, odvajanje identiteta imaga i objekta, identiteta koji je ve od drevnih vremena dran za sveto. Posledice i za nau psihologiju su jedva shvatljive: vie ne bi postojao niko ko bi se mogao optuiti, niko ko bi bio ogovaran, ko bi se mogao poduiti, popraviti, kazniti. U svim stvarima ovek bi morao da zapone kod samoga sebe, zahteve, koji se postavljaju drugima, imao bi da postavlja jedino samom sebi. U ovakvoj situaciji je pojmljivo zato shvatanje imagines sna na subjektivnom stupnju nije ravnoduan korak, nije naime stoga to daje povoda jednostranostima i preterivanjima u oba pravca. Nezavisno od ove vie moralne tekoe postoje neke prepreke na intelektualnom podruju. Ve je nainjen prigovor da je tumaenje na subjektivnom stupnju filozofski problem, i sprovoenje ovog principa sudara se sa okvirima gledanja na svet i stoga prestaje da bude nauka. Ne izgleda mi udnovato da psihologija pogaa filpzofiju, jer je i u filozofiji misaoni proces psihika delatnost, koja je kao takva predmet psihologije. Pod psihologijom zamiljam celokupni opseg psihe, a tu su sadrani i filozofija i

379

teologija i mnogo ta drugo. Naspram svih filozofija i svih religija stoje injenice ovekove psihe, koje moda u poslednjoj instanci odluuju istini i zabludi. Naoj psihologiji je, pre svega, malo stalo do toga da li nai problemi, tu i tamo nailaze na neodobravanje. U prvoj liniji mi imamo posla sa praktinim neophodnostima. Ako je pitanje gledanja na svet psiholoki problem, onda ga moramo tretirati bez obzira da li filozofija spada u psihologiju ili ne. Isto tako su za nas religijska pitanja pre svega psiholoka pitanja. Sto je dananja medicinska psihologija daleko od ovih podruja alostan je nedostatak koji se jasno osea u injenici da se za psihogene neuroze esto nalaze bolje mogunosti leenja negde drugde nego u kolskoj medicini. Iako sam i sam lekar i po principu medicus medicum non decimat imam svakog osnova da se uzdrim kritike lekara, ipak moram da priznam da lekari ni U kom sluaju nisu uvek oni u ijim se rukama najbolje odrava psiholoka medicina. Cesto sam iskusio da medicinski psihoterapeuti pokuavaju da svoju vetinu sprovedu na onaj rutinski nain, koji im je blizak preko svojstvenosti njihovih studija. Medicinske studije sastoje*se s jedne strane od gomilanja strahovito velike koliine informacija, koje se jednostavno memoriu bez stvarnih poznavanja osnova, s druge od praktikih obrazaca koji se moraju stei po principu: Tu nema mnogo da se razmilja ve treba stvar uzeti u svoje ruke. Tako dolazi do toga da medicinar sa svih fakulteta ima najmanje mogunosti da razvija funkciju miljenja. Stoga dalje nije udno to ak psiholoki orijentisani lekari uopte ne mogu ili s tekom mukom prate moja razmiljanja. Oni su se navikli da postupaju po receptu i da mehaniki primenjuju metodu koju sami nisu smislili. Ova tendencija je, meutim, nepogodna za upranjavanje medicinske psihologije poto se ova oslanja na stubove autoritativnih teorija i metoda i ometa razvitak samostalnog miljenja. Tako sam doiveo da ak elementarna i za praktiki postupak neobino vana razlikovanja kao subjektivni i objek-

380

tivni stupanj tumaenja, Ja i Sopstvenost (Selbst), znak i simbol, kauzalnost i finalnost itd. predstavljaj u isuvie veliki zahtev za funkciju miljenja. Ovom tekoom se moe objasniti ilavo zadravanje nazadnih shvatanja kojima je odavno potrebna revizija. Da ovo nije samo moje subjektivno shvatanje p o tvruje i fanatika jednostranost i sektinska iskljuivost izvesnih psihoanalitikih organizacija. Ovaj stav je, kao to je poznato, simptom i znai nadkompenzovanu sumnju. Ali, ko primenjuje psiholoke kriterij ume na sebe samog? Shvatanje snova kao infantilno ispunjenje elja ili kad finalno orijentisani aranman u slubi infantilnih htenja isuvie je usko i nije u skladu sa bivstvom sna. San je, kao i svaki deo psihikog jedinstva, rezultanta celovitosti psihe. Zbog toga moemo oekivati da se u snovima nae sve ono to je u ivotu oveanstva od davnina imalo znaaja. Kao god to se ovekov ivot vrlo malo ograniava na ovaj ili onaj osnovni nagon, ve se gradi na mnotvu nagona, potreba, neophodnosti, fizikih i psihikih uslovljenosti isto tako malo se i san moe objasniti ovim ili onim elementom, pa ma kako jednostavno prihvatljivo bilo to tumaenje. Moemo biti sigurni da je ono netano, poto nijedna jednostavna teorija nagona nee nikada biti u stanju da obuhvati ovekovu duu, tu monu i tajanstvenu stvar, pa stoga ni njen izraz, san. Da bismo bar donekle udovoljili onome to zahteva prouavanje snova, potrebna su nam orua koja mukotrpno moramo skupiti iz svih podruja humanistikih nauka. Meutim, sa dva tri-loa vica ili dokazivanjem izvesnih potiskivanja nije reen problem snova. Mome pravcu je direktno zamereno da je filozofski (ili ak teoloki, smatrajui da nastojim da stvari objasnim filozofski a da su moja psiholoka* shvatanja metafizika. 19 Meutim, ja koristim izvesne filozofske, religijsko-naune i istorijske materijale iskljuivo za prikazivanje psihikih odnosa.
1* Pod tim se misli na uenje arhetipu. Da li je bioloki pojam pattern of behaviour takoe metafiziki?

381

Kada pri tom upotrebim pojam Boga ili isto tako m e tafiziki pojam energije r onda to moram da uinim, poto su to slike koje se od prapoetka nalaze u o v e kovoj dui. Ponovo moram da naglasim da nijedan moralni zakon, niti pojam Boga, niti bilo koja religija nije spolja, s neba spopala ljude ve sve to ima ovek in nuce u sebi, zbog toga ovek sve to i stvara iz sebe. Stoga j e zaludna ideja da j e potrebno jedino prosveivanje da bi se rasterale ove aveti. Ideje moralnih zakona i boanstva spadaju u neunitivi sastojak ovekove due. Zbog toga svaka iskrena psihologija, koja nije zaslepljena duhovno skuenim, nadmenim prosveivanjem, ima da raspravi ove injenice. One se ne mogu odstraniti objanjenjima i ismejavanjima. U fizici moemo biti bez slike boje, m e utim, u psihologiji j e ona definitivna veliina sa kojom ima da se rauna isto kao sa veliinama kao to su: afekat, nagon, majka, itd. Naravno, zbog veitog meanja objekta i imaga ne moe se zamisliti razlika izmeu bog i imago boga i stoga se misli da ovek, govorei Bogu, objanjava teoloki ako govori slici Bojoj. Psihologiji kao nauci ne pripada da potpomae opredmetljivanje Bojeg imaga. Ali ona mora da, shodno injenicama, rauna sa postojanjem slike Bogu. Isto tako psihologija rauna sa nagonom i ne preuzima kompetenciju da ustanovi ta j e to nagon u sutini. Svakome j e jasno koje se psiholoko injenino stanje oznaava kao nagon, ma kako nejasno bilo ta j e zapravo nagon. Isto tako j e jasno da, na primer, slika Bogu odgovara odreenom psiholokom kompleksu injenica i da tako predstavlja odreenu veliinu sa kojom se moe operisati; meutim, ostaje izvan svih psihologija pitanje ta j e Bog u sutini. ao mi j e to sve ovo, samo po sebi razumljivo, moram da p o navljam. Prethodno sam izloio skoro sve ono to bih imao da kaem u odnosu na opta gledita psihologije snova.20 Namerno sam izostavio razmatranje pojedino20 U raspravi koja sledi, napisanoj znatno kasnije, nalaze se jo neke dopune.

382

sti. To se mora prepustiti kazuistikom radu. Razlaganje optih stanovita dovelo nas j e do daljih problema ije se pominjanje ne moe obii kada j e re snovima. Naravno da bi se imalo jo mnogo ta rei cilju analize snova, ali kako j e analiza snova instrument analitikog postupka uopte, ovo se moe uiniti samo u sklopu sa izlaganjem celokupnog p o stupka. Ali da bi se temeljno izloila sutina postupka, potrebni su razliiti predradovi, koji obuhvataju problem sa razliitih strana. Pitanje analitikog p o stupka j e izvanredno kompleksno, iako se izvesni autori nadmeu u simplifikacijama verujui da e moi da dovedu dotle da se poznati koreni oboljenja vrlo jednostavno iupaju. Upozoravam na sve lakomislenosti u ovom pogledu. Vie bi me radovalo kada bi ozbiljne glave temeljno i savesno raspravile velike probleme koji su iskrsli zahvaljujui analizi. Stvarno bi bilo vreme da se akademska psihologija jednom vrati stvarnosti i neto saslua stvarnoj ovekovoj dui a ne samo laboratorijskim eksperimentima. Vie ne treba da bude tako da profesori svojim acima zabranjuju bavljenje sa analitikom psihologijom ili da im uskrauju korienje analitikih pojmova, ili da se naoj psihologiji zamera da na nenauni nain razmatra svakodnevna iskustva. Znam da opta psihologija moe izvui najveu k o rist iz ozbiljnog bavljenja problemom sna, samo kada bi jednom mogla da se oslobodi od potpuno neopravdane i laike predrasude da snovi potiu iskljuivo od somatskih drai. Precenjivanje somatskog je i u psihijatriji jedan od najhitnijih razloga zato nema napretka u psihopatologiji, ukoliko ovu nije obogatila analiza. Dogma: Duevne bolesti su bolesti mozga j e ostatak materijalizma sedamdesetih godina prologa stolea. Ona je postala niim opravdana zabluda koja koi svaki napredak. Cak i kada bi bilo tano da su sve duevne bolesti bolest mozga, to jo ni izdaleka ne bi bio razlog protiv istraivanja psihike strane bolesti. Meutim, predrasuda se koristi da bi se unapred diskreditovali i unitili svi pokuaji u ovom pravcu. Dokaz da su sve duevne bolesti obolje-

383

aja mozga nikada nije realizovan, a nee se ni naiT inae bi se moglo i dokazati da ovek ovako ili onako misli ili dela zbog toga to su se u ovoj ili onoj eliji sjedinila ili razgradila ova ili ona jedinjenja belanevina. Ovakav nazor direktno vodi ka materijalistikom jevanelju: Ono to ovek jede, to je on. Ova orijentacija hoe da duevni ivot razume kao asimilacione i disimilacione procese u modanim elijama, pri emu su ovi uvek zamiljeni samo kao laboratorijske sinteze i dezintegracije, poto je odavno sasvim iskljueno da se ta zbivanja zamisle onako kakp ih stvara ivot, kao da nismo u stanju da sebi predstavimo sam ivotni proces. Ali tako se moraju zamisliti elij ski procesi ako se prihvati vanost materijalistikog gledita. Time je, meutim, ve prevazien materijalizam, ako se ivot ne moe zamisliti kao funkcija materije, ve samo kao po sebi samom postojei proces, kome su subordinirane materija i energija. ivot kao funkcija materije zahteva generatio aequivoca. Na ovaj dokaz morae jo dugo da se eka. Ali kao to nemamo prava da ivot uopte shvatimo materijalistiki jednostrano i proizvoljno, isto tako nemamo prava da psihu shvatimo kao m o dani proces, nezavisno od toga to je bezuman ve i#sam pokuaj da se predstavi neto tako, pokuaj koji j e ma kako ozbiljno sprovoen, uvek samo bezumlje dovodio na videlo. Naprotiv, psihiko zbivanje treba posmatrati kao psihiko a ne kao organski eli j ski proces. Isto onako kao to se rasplamsa gnjev zbog metafizike fantazije kada neko pokua da vitalistiki objasni elijske procese, tako isto fizika hipoteza vai kao nauna, iako nije nita manje fantastina. Ona se uklapa u materijalistiku predrasudu i zbog toga je nauno posveena svaka besmislica samo ako obeava preobraanje psihikog u fiziko. Po svoj prilici vie nije daleko as kada e naim predstavnicima nauke biti odstranjen ovaj perin ovako ustajalog i besmislenog materijalizma.

BIVSTVU SNOVA

25 Jung, Odabrana dela, I

 BIVSTVU SNOVA Od svih drugih prirodno-naunih disciplina medicinska psihologija se odlikuje time to raspravlja najkompleksnijim problemima bez mogunosti oslonca sigurne eksperimentalne odredbe, eksperimentalne serije i logino shvatljiva injenina stanja. Naprotiv, ona je suoena sa bezbroj promenljivih iracionalnih datosti; dua je najneprozirnija i najnepristupanija tvorevina sa kojom se ikada bavila nauna misao. Dodue, mora se pretpostaviti da se sve psihike pojave nekako nalaze u kauzalnom nizu u najirem smislu tog pojma, iako je uputno upravo ovde ne smetnuti sa uma da je kauzalnost u krajnjoj liniji samo statistika istina. Stoga, moda, u izvesnim sluajevima nije sasvim neumesno da se apsolutnoj iracionalnosti bar ostave otvorena vrata, iako se u svim sluajevima, ve iz heuristikih razloga, najpre postavlja pitanje kauzalnosti. Isto tako je korisno da se, i u okviru ovih pitanja, bar uzme u obzir jedno od klasinih razdvajanja pojmova, naime causa efficiens i causa finalis. Kod psihikih stvari postavlja se pitanje: zato se to deava? Ovo pitanje nije nita manje probitano od drugog pitanja: emu se to deava? Meu mnogim problemima medicinske psihologije san zadaje posebne brige. Bio bi kako interesantan tako i teak zadatak san tretirati iskljuivo sa njegovog lekarskog aspekta, naime u odnosu na diP] Prvi put objavljeno u Ciba Zeitschrift. ovde neznatno dopunjen nekim prilozima.
25*

IX (1945;

387

jagnozu i prognozu bolesnih stanja. San se stvarno bavi sa zdravljem i boleu i kako on, zahvaljujui svom nesvesnom poreklu, gradi i stvara iz riznice podpragovnih opaanja, u stanju je da ponekad produkuje znaajne stvari. Ovo mi je esto bila pomo u sluajevima oteane diferencijalne dijagnostike kod organskih i psihogenih simptoma. Izvesni snovi su znaajni i za prognozu. 2 Ali na ovom podruju nedostaju svi neophodni predradovi, kao briljive kazuistike zbirke i mnogo ta slino. Zadatak budunosti je da psiholoki kolovani lekari sistematski zapisuj u snove, poto ovek esto ima prilike da stekne uvid u sneni materijal koji se odnosi na kasnije javljeno izbijanje po ivot opasnog akutnog oboljenja ili ak na letalni ishod, dakle na dogaaje koji se nisu mogli predvideti u vreme uzimanja protokola. Istraivanje snova uopte j e ve po sebi ivotno delo. Meutim, za razradu u pojedinostima potrebna je saradnja m n o gih. Zbog toga sam smatrao da je bolje da u ovom kratkom pregledu fundamentalne aspekte psihologije i interpretacije snova izloim tako da i neiskusan na ovom podruju moe stei sliku problematici i m e todici. Poznavalac ove materije e mi dati za pravo to poznavanje naelnosti smatram vanijim od g o milanja kazuistike, koja ipak ne moe da zameni n e dostatak iskustva. San je deo nevoljne psihike delatnosti, koji ima svesnosti upravo toliko da moe bit; reprodukovan na javi. Meu psihikim pojavama san prua moda najvie iracionalnih datosti. Izgleda da j e san dobio minimum onih loginih povezanosti i hijerarhije vrednosti, koje inae pokazuju sadraji svesti, i zbog toga je manje saglediv i shvatljiv. Snovi koji logiki, moralno i estetski udovoljavaju spadaju u izuzetke. Po pravilu san je udnovata i tua tvorevina koja se odlikuje nedostatkom logike, sumnjivim moralom, runim oblijem i oiglednom oprenou i besmi1 Up. moj lanak: Die praktische Verwendbarkeit der Traumanalise, u: Wirklichkeit der Seele, p. 98 (Ges. Werke XVI).

388

slom. Stoga se snovi rado odbacuju kao glupi, besmisleni i bezvredni. Svako tumaenje sna je psiholoki iskaz izvesnim psihikim sadrajima sna. Stoga tumaenje nije bezopasno, poto sneva. po pravilu esto pokazuje udnovatu osetljivost u odnosu ne samo na netane, ve pre svega na ispravne primedbe. Kako je samo pod sasvim posebnim pretpostavkama mogue obraditi san bez sauestvovanja snevaa, obino je potreban nesvakodnevan napor da bi se sauvala taktinost, ukoliko se ne eli da se nepotrebno ozlede tua oseanja. Sta treba, na primer, rei kada paijent ispria niz nimalo pristojnih snova i na to postavi pitanje: Zato upravo-ja sanjam takve snove? Na takvo pitanje najbolje je ne dati odgovor, poto je iz vie razloga teko odgovoriti, naroito poetniku, dok se isuvie lako u takvoj situaciji kae neto neumesno, i to upravo onda kada se smatra da se moe odgovoriti na pitanje. Razumevanje snova je naime neto tako teko, da sam odavno samom sebi stvorio pravilo da kada mi neko ispria svoj san i potom zapita za moje miljenje, kaem pre svega samome sebi: Nemam pojma ta znai taj san. Posle ovog zakljuka mogu zapoeti sa ispitivanjem sna. Ovde e italac svakako postaviti pitanje da li se uopte isplati u pojedinanom sluaju tragati za smislom sna, pod pretpostavkom da snovi uopte imaju smisao i da se ovaj uopte moe dokazati. Da je, npr. neka ivotinja kimenjak, lako se moe dokazati tako to se ogoli kimeni stub. Ali ta treba uiniti ako treba ogoliti unutranju, smisaonu strukturu sna? Za sada na izgled ne postoje j e d noznane zakonomernosti i uopte nikakvi pravilni naini ponaanja snova, nezavisno od tipinih snova, kao na primer mora ili komar. Snovi straha d o due nisu retki, ali nemaju nikakvih pravila. Osim toga ima tipinih snenih motiva, koji su poznati i laicima, kao letenje, uspinjanje uz brdo ili stepenice, hodanje bez dovoljno odee, ispadanje zuba, gomila sveta, hotel, stanica, eleznica, avicm, automobil, ivotinje koje izazivaju strah (zmije) itd. Ovi motivi

389

su vrlo esti, ali ni u kom sluaju nisu dovoljni za izvlaenje odreene zakonomernosti u sastavu sna. Ima ljudi koji povremeno uvek iznova sanjaju isti san. Ovo se naroito sree u mladalakom dobu, ponekad se ovakvo ponavljanje protee decenijama. Pri tom se ne retko radi vrlo upeatljivim snovima tako da se neminovno osea da oni ipak mora da neto znae. Ovo oseanje j e opravdano utoliko to se i pri najveem oprezu ne moe zaobii pretpostavka da s vremena na vreme dolazi do odreene psihike situacije koja daje povoda snu. Psihika situacija je, meutim, neto to je, ako se moe formulisati, identino sa odreenim smislom ovo svakako samo ako se ovek uporno ne dri potpuno nedokazane hipoteze da se svi snovi mogu dovesti u vezu sa poremeajima eluca, lenim poloajem spavaa i slino. Ovakvi snovi u stvari daju podloge da se bar nasluti izvesni kauzalni smisaoni sadraj. Isto vai i za takozvane tipine motive, koji se mnogo puta p o navljaju u dugim serijama snova. I ovde se teko m o emo oteti utisku da se pod tim misli na neto. Ali kako dospeti do verodostojnog smisla i kako bi se, u tom sluaju, mogla potvrditi tanost tumaenja? Prva, svakako nenauna metoda, sastojala bi se u tome to bi se na osnovu knjiga snova iz tih snova proricali budui dogaaji, tako da bi se pomou njihovog kasnijeg deavanja moglo verifikovati tumaenje, pod pretpostavkom da se smisao snova sastojao u tome to j e unapred doivljena budunost. Druga mogunost da se direktno dokae smisao sna sastojala bi se, moda, u tome da se. zakljuujui unazad prolosti, rekonstruiu raniji dogaaji iz javljanja odreenih motiva. Iako je ovo mogue u ogranienoj meri, ovo bi imalo odluujuu vrednost tek onda kada bi na ovaj nain moglo da se prepozna neto to se stvarno desilo ali to j e snevau ostalo nesvesno ili, u najgorem sluaju, ono to ne bi p o v e rio ni po koju cenu. A k o oboje nije sluaj, onda se radi samo slici seanja, ije javljanje u snovima prvo, niko ne osporava i drugo, u odnosu na smisaonu funkciju sna ona j e krajnje nevana utoliko to j e

390

i snev&S isto tako dobro mogao svesno da nas obavesti tome. Na alost, time su iscrpljene mogunosti direktnog dokazivanja smisla. Velika je Frojdova zasluga to je istraivanje snova izveo na pravi put. On je pre svega spoznao da se tumaenje ne moe preduzeti bez snevaa. Rei od kojih je sastavljen izvetaj snu nemaju samo jedan smisao ve su viesmislene. Ako neko sanja sto, onda se jo ni izdaleka ne zna ta znai snevaev sto, iako re sto izgleda nedvosmisleno dovoljna. Mi naime ne znamo jedno, i to da li je taj sto upravo onaj sto za kojim je sedeo otac kada je snevau otkazao svaku dalju finansijsku pomo i kao nikogovia izbacio iz kue. Glatka povrina ovog stola sa svojim hladnim odsjajem izgledala mu j e kao simbol njegove katastrofalne nesposobnosti u svesti dana kao i u snu noi. To je ono to na sneva podrazumeva pod reju sto. Zbog toga nam je potrebna snevaeva pomo da bi mnotvo znaenja rei ograniili na bitno i uverljivo. Da sto oznaava neprijatni, glavni momenat u snevaevom ivotu, u to bi mogao svako da sumnja ko nije bio prisutan. Meutim, u to ne sumnja sneva, takoe ni ja. Jasno je da je tumaenje snova u prvoj liniji doivljaj koji je, pre svega pouzdano bez zamerke prihvaen samo od dva lica. Ako, dakle, dospemo do zakljuka da sto u snu znai onaj fatalni sto sa svim onim to je skopano sa tim, tada nismo dodue protumaili san, ali bar njegov glavni motiv, to jest saznali smo u kakvom subjektivnom kontekstu se nalazi re sto. Do ovog zakljuka doli smo pomou metodinog ispitivanja priseanja snevaa. Prinuen sam da o d bacim dalje procedure kojima Frojd podvrgava sadraje snova, poto se ona isuvie nalaze pod predubeenjem da su snovi ispunjenje potisnutih elja. Iako ima i takvih snova, to jo ni izdaleka nije dokaz za to da su svi snovi ispunjenje elja, kao to ni sve misli svesnog duevnog ivota nisu ispunjenje elja.
3

Up. Die

Traumdeutung.

391

Nema nikakvog osnova pretpostavci da bi nesvesna zbivanja, koja ine osnovu snova, po formi i sadrim bila ogranienija i jednoznanija od svesnih zbivanja. Pre bi se za svesna zbivanja moglo pomisliti da se ograniavaju na poznate tipove, to se odraava na pravilnosti ili ak monotoniji svesnog ivota. Da bi se utvrdio smisao sna, razradio sam jedan postupak na osnovu gore navedenih saznanja, koji sam oznaio kao snimanje konteksta, a koji se sastoji u tome da se za svaku vaniju pojedinost sna pomou priseanja snevaa utvrdi njena nijansa znaenja. Dakle, moj postupak nije nita drugaiji od onog pri deifrovanju teko itljivog teksta. Rezultat ove m e tode uopte nije uvek neposredno razumljiv tekst, ve pre svega esto samo znaajno upuivanje na mnogobrojne mogunosti. Jednom sam imao pacijenta, mlaeg oveka, koji mi je u anamnezi dao p o datak da je sveano veren i to sa devojkom iz dobre porodice. U njegovim snovima esto se pojavljivalo njeno oblije na vrlo nepristojan nain. Iz konteksta je proizilo da nesvesno snevaa iz sasvim drugog izvora kombinuje svakakve skandalozne prie sa njegovom verenicom, to mu je bilo sasvim nepojmljivo a, naravno, i meni. Iz stalnog ponavljanja ovakvih kombinacija morao sam da zakljuim da uprkos njegovog svesnog otpora postoji nesvesna tendencija da se njegova verenica moe pojaviti u ovako sumnjivom svetlu. On mi je rekao da bi za njega znailo katastrofu ako bi tako neto bilo tano. Njegova akutna neuroza javila se neko vreme posle sveanog proglaenja veridbe. Uprkos nezamislivosti izgledao mi je momenat sumnjienja verenice od kapitalne vanosti, tako da sam mu posavetovao da proveri itavu stvar. Ovo je pokazalo da je sumnja opravdana a ok neprijatnog otkria nije unitio pacijenta, ve ga je izleio od njegove neuroze a samim tim i od njegove verenice. Dakle, iako je snimanje konteksta pruilo takozvanu nezamislivost a time i, na izgled, besmisleno tumaenje snova, ipak se ovo, u svetlu kasnije otkrivenih injenica, pokazalo kao ispravno. Ovaj sluaj je egzemplarno jedno-

392

stavan. Suvino je naglaavati da se samo za vrlo mali broj snova moe nai tako jednostavno reenje. Snimanje konteksta je svakako jednostavan, skoro mehaniki rad, koji ima samo pripremni znaaj. Posledina izrada itljivog teksta, naime interpretacije sna je, nasuprot tome, po pravilu ambiciozni zadatak. On pretpostavlja psiholoko uivljavanje, intuiciju, poznavanje sveta i ljudi, a pre svega specifina znanja, koja zavise kako od irine obrazovanja tako i od izvesne intelligence du coeur. Sve ove pretpostavke, ukljuujui ak i poslednje p o m e nutu, vae za vetinu lekarske dijagnostike uopte. Uopte nije potrebno esto ulo da bi se mogli razumeti snovi. Ali potrebno je vie od ema bez trunke duha, koje se sreu u vulgarnim sanovnicima i od miljenja zasnovanog na predubeenju. Treba o d baciti stereotipno izlaganje snenih motiva; opravdana su samo specifina znaenja do kojih se moe doi briljivim snimanjem konteksta. I kada se poseduje veliko iskustvo na ovom podruju. Covek je uvek iznova prinuen-da pred svakim snom prizna svoje neznanje i da se, odriui se svih predubeenja, pripravi na neto sasvim neoekivano. Ma kako se snovi odnosili na odreenu tako stvorenu svest i na odreenu psihiku situaciju, isto tako duboko lee njihovi koreni u nesaznajnoj, tamnoj p o zadini fenomena svesti. Usled nedostatka boljeg izraza, ovu pozadinu nazivamo nesvesno. Njegovo bivstvo ne poznajemo, ve posmatramo samo iz vesna ispoljavanja iz ijih svojstava se usuujemo da izvuemo izvesne zakljuke u odnosu na prirodu nesvesne psihe. Poto je san izvanredno esto i normalno ispoljavanje nesvesne psihe, on nam prua najvei deo iskustvenog materijala za istraivanje nesvesnog. Kako se smisao veine snova ne poklapa sa tendencijama svesti, ve pozakuje svojstvena odstupanja, moramo pretpostaviti da nesvesno, matrix snova, ima samostalnu funkciju. To oznaavam kao autonomija nesvesnog. San ne samo da nije posluno orue nae volje, ve je vrlo esto ak u istoj suprotnosti prema svesnim namerama. Suprotnost, me393

utim, nije uvek tako izraena; ponekad san moe da donese modifikacije ili da samo neznatno odstupa od svesnog stava ili tendencija; ponekad ak moe i da koincidira sa sadrajima i tendencijom svesti. Da bi se formulisalo ovo ponaanje kao jedini mogui p o jam nudio mi se kompenzacija, koji je, kako mi izgleda, jedini u stanju da smisaono same sve naine ponaanja sna. Kompenzaciju treba strogo razlikovati od komplementiranja. Komplement j e skuen i ogranien pojam, nedovoljan da odgovarajue objasni funkciju sna, poto oznaava dopunski odnos koji protie tako rei prisilno. 4 Nasuprot tome kompenzacija je, kao to to sam termin kae, sravnjivanje i uporeivanje razliitih podataka ili gledita, usled ega nastaje izjednaenje ili ispravljanje. U ovom pogledu postoje tri mogunosti. Kada je stav svesti prema ivotnoj situaciji u velikoj meri jednostran, san se stavlja na suprotnu stranu. A k o svest zauzima poloaj relativno blizak oznaci srednje, san se zadovoljava varijantama. Meutim, ako je poloaj svesti korektan (adekvatan) onda san koincidira sa sveu i time podvlai njene tendencije, bez gubljenja snu svojstvene autonomije. Kako se pri tom nikada sigurno ne zna kako treba vrednovati situaciju svesti nekog pacijenta, time je ve unapred iskljueno tumaenje snova bez ispitivanja snevaa. Ali i kada poznajemo svesnu situaciju, time jo uvek ne znamo stavu nesvesnog. Kako nesvesno nije samo matrix snova, ve i matrix psihogenih simptoma, pitanje stava nesvesnog dobija posebnu praktinu vanost. Ne vodei brigu da li ja ili ko drugi smatra moj svesni stav ispravnim, nesvesno moe biti tako rei drugaijeg miljenja. Ovo, posebno u sluaju neuroza, nije svejedno utoliko to j e nesvesno sasvim u mogunosti da prouzrokuje svakojake neprijatne smetnje kroz pogrene postupke sa esto tekim posledicama ili izaziva neurotske simptome. Ovakve smetnje zasnivaju se na neusaglaenosti svesnog i nesvesnog. Normalno trebalo bi da postoji ova4 Time se ne osporava princip komplementarnosti. Pojam kompenzacije znai samo psiholoko preiavanje istog.

394

kva usaglaenost. Meutim, injenica je da esto ne postoji i stoga je ovo osnova nesagledivog mnotva psihogenih nezgoda, od tekih nesrenih sluajeva i oboljenja do bezazlenog lapsus linguae. Frojdova je zasluga to je ukazano na ove odnose.5 Iako je kod znatno veeg broja sluajeva cilj kompenzacije uspostavljanje normalne psihike ravnotee, ime se posvedoava da je kompenzacija neka vrsta samoregulacije psihikog sistema, ipak se ne smemo zadovoljiti sa ovim saznanjem, poto u izvesnim uslovima i kod izvesnih sluajeva (npr. kod latentnih psihoza) kompenzacija dovodi do fatalnog ishoda (prevaga destruktivnih tenji!), na primer samoubistva ili drugih nenormalnih radnji, koje su pisane u ivotnom planu izvesnih optereenih osoba. U terapiji neuroza postavlja se zadatak ponovnog, priblinog uspostavljanja sklada izmeu svesnog i nesvesnog. Kao to je poznato, ovo se moe postii na razliite naine, poe od prirodnog naina ivota, racionalnpg ubeivanja, jaanja volje sve do analize nesvesnog. Poto jednostavnije metode tako esto otkazuju da, u tom sluaju, lekar vie ne zna kako dalje da postupa sa pacijentom, kompenzatorna funkcija snova prua dobrodolu pomo. Ovo ne stoga to bi snovi modernog oveka neposredno dali pogodni lek, kao to se tvrdi za inkubacijske snove koji su se snevali u Asklepijadovom hramu; 6 snovi osvetljavaju pacijentovu situaciju na nain koji veoma moe da pospeuje zdravlje. Oni donose seanja, uvide, doivljaje, oni bude ono to je usnulo u linosti i u razliitim vezama otkrivaju nesvesno, tako da je retko da neko, ko je dozvolio da mu se due vremena obrauju snovi uz strunu pomo, nije obogatio i proirio svoje vidike. Upravo zahvaljujui kompenzatornom dranju, konsekventno sprovedena analiza snova stvara nova gledita i otvara nove puteve koji pomau da se prevazi^ e zastraujui zastoj.
Up. Zur Fsychopathologie des Alltagslebens. Up.: C. A. Meier, Antike Inkubation und moderne Psychotherapie.
5 6

395

Sa pojmom kompenzacija svakako da je data samo jedna od optih karakteristika funkcije sna. Ako se, kao to j e to sluaj sa duim i teim terapijskim postupkom, ima prilika da prati itava serija od nekoliko stotina snova, tada se posmatrau postepeno namee fenomen koji je skriven iza kompenzacije p o jedinanog sna. To je neka vrsta procesa razvitka u linosti. Najpre kompenzacije izgledaju kao svagdanje izjednaavanje jednostranosti ili regulisanje p o remeene ravnotee. Pri dubj em uvidu i iskustvu ovi na izgled jednokratni kompenzacioni akti se sreuju u odreeni plan. Oni izgleda da su meusobno povezani i da su u dubljem smislu podreeni zajednikom cilju, tako da dugaka serija vie ne izgleda kao b e smisleno redanje inkoherentnih i neponovljenih dogaaja, ve kao razvojni ili sreeni proces koji kao da protie u planiranim stupnjevima. Ovaj nesvesni proces koji se spontano izraava kroz simboliku dugih serija snova oznaio sam kao proces individuacije. Ovde bi vie nego igde u okvirima izlaganja terapijskog postupka psihologije snova bilo mesto da se navedu pogodni primeri. To je, na alost, nemogue iz tehnikih razloga. Stoga upuujem na moju knjigu Psihologija i alhemija7 koja, izmeu ostalog, sadri opise istraivanja strukture serije snova sa p o sebnim osvrtom na proces individuacije. Zbog nedostatka odgovarajuih istraivanja jo je sasvim nerazjanjeno pitanje da li se u dugim serijama snova, snimljenim izvan analitike procedure, isto tako moe sagledati razvojni tok koji podsea na individuaciju. Analitika procedura znai, naroito kada ukljuuje sistematsku analizu snova, process of quickened maturation, kao to je to zgodno primetio Stenli Hol (Stanley Hall). Stoga bi bilo m o gue da se motivi, koji prate proces individuacije, uglavnom i u prvoj liniji javljaju samo u serijama snova koje se snimaju u okvirima analitike procedure, dok se u vananalitikim serijama snova v e 7

Ges. Werke XII.

396

rovatno sreu samo u znatno veim vremenskim razmacima. Prethodno sam pomenuo da tumaenje snova, pored ostalog, zahteva i specifina znanja. Dok u inteligentnog laika sa nekim psiholokim znanjima, izvesnim ivotnim iskustvom i vebom imam bezrezervnog poverenja da praktiki ispravno moe dijagnostikovati snenu kompenzaciju, dotle smatram da j e iskljueno da neko bez poznavanja mitologije i folklora, bez poznavanja psihologije primitivnog o veka i uporedne religije, moe razumeti proces individuacije koji, prema- svemu to nam je poznato, lei u osnovi kompenzacije.. Svi snovi nisu od iste vanosti. Ve primitivni ljudi razlikuju male i velike snove. Mi bismo rekli beznaajne i znaajne snove. Tanije sagledano mali snovi su fragmenti nonih fantazija, koji potiu iz subjektivne i line sfere i u odnosu na svoje znaenje iscrpljuju se u svakodnevnici. Stoga se ovakvi snovi lako zaboravljaju, poto njihova vanost ne dopire dalje od dnevnih kolebanja psihike ravno^ tee. Nasuprot tome znaajni snovi se esto vaju u seanju itavog ivota a ne retko predstavljaju centralni doivljaj u riznici psihikog doivljavanja. K o liko sam sreo ljudi koji, pri prvom susretu, nisu m o gli a da ne kau: Jednom sam usnio jedan san! Obino bi to bio prvi san koga se moglo setiti, a koji se odigrao izmeu tree i pete godine ivota. Istraio sam veliki broj ovakvih snova i u njima sam esto nalazio neke naroitosti koje ove snove odlikuju, za razliku od drugih. Naime, u njima se sreu simbolina oblija koja sreemo i u Istoriji ovekovog duha. Znaajno j e da sneva ne mora da ima pojma postojanju ovakve paralele. Ova naroitost vai za snove procesa individuacije. Oni sadre takozvane mitoloke motive odnosno mitologeme, koje sam oznaio kao arhetipove. Pod ovim se podrazumevaju specifini oblici i slikovne povezanosti, koji se u podudarnom obliku ne sreu samo u svim v r e menima i na svim meridijanima, ve i u individualnim snovima, fantazijama, vizijama i sumanutim ide-

397

jama. Njihovo esto javljanje u individualnim sluajevima kao i njihova etnika ubikvitarnost dokazuje da j e ovekova dua samo jednim delom jedinstvena i subjektivna ili lina, dok je drugim kolektivna i objektivna* Stoga s jedne strane govorimo linom, a s druge kolektivno nesvesnom, koje istovremeno predstavlja dublji sloj nego svesti blie lino nesvesno. Veliki, odnosno znaajni snovi potiu iz ovih dubljih slojeva. Njihov znaaj odaje se, ne uzimajui u obzir subjektivni utisak, ve kroz njihovu plastinu uoblienost, koja ne retko pokazuje pesniku snagu i lepotu. Ovakvi snovi se najee odigravaju u o d sudnim ivotnim dobima, tako u prvoj mladosti, u doba puberteta, oko srednjeg doba ivota (36 do 40 god. ivota) i in conspectu mortis. Njihovo tumaenje j e esto skopano sa znatnim tekoama, poto j e materijal, koji moe da prui sneva, vrlo oskudan. Naime, kod arhetipskih tvorevina se vie ne radi linom iskustvu, ve donekle optim idejama, ije se glavno znaenje sastoji u njima svojstvenom smislu a ne u nekakvim linim doivljajnim vezama. Na primer, jedan mladi ovek sanjao j e veliku zmiju, koja j e u podzemnom svodu uvala zlatnu zdelu. On je, dodue, jednom u zoolokom vrtu video dinovsku zmiju, ali inae nije mogao nita da navede to bi moglo da mu da povoda za takav san, osim seanja na bajke. A k o bi se doneo zakljuak na osnovu ovog nezadovoljavajueg konteksta, san, koji se upravo odlikovao najjaim afektom, imao bi sasvim ravnoduno znaenje. Meutim, time se ne bi objasnil^njegova izrazita emocionalnost. U jednom ovakvom sluaju moramo posegnuti natrag prema mitologemu u kom zmije ili adaje, blago i peina predstavljaju proveravanje snage i junatva heroja. Tada e biti jasno da se radi kolektivnoj emociji, tj. tipinoj situaciji punoj afekta, koja u prvoj liniji nije lini doivljaj, ve to tek sekundarno postaje. Primarno se
8 Up. moj spis: Ober die Psychologie (Ges. Werke VII).

des

Unbewussten

398

radi opte ljudskom problemu, koji se subjektivno previa i stoga se objektivno probija do svesti. Covek srednjeg ivotnog doba osea se jo mlad, jo su mu daleko starost i smrt. Meutim, oko trideset este godine prekorauje zenit ivota, a da nije svestan te injenice. Ako je to ovek koji po itavom svom sklopu i nadarenosti ne podnosi isuvie veliku nesvesnost, tada e mu prodreti spoznaja ovog m o menta moda u obliku arhetipskog sna. Bie uzaludno pokuavati da se san razume pomou briljivo uzetog konteksta, poto se ovaj izraava u stranim mitolokim oblicima, koji nisu poznati snevau. San koristi kolektivne figure poto izraava veiti, beskonano ponavljani ljudski problem a ne lini poremeaj ravnotee. Svi oni trenuci individualnog ivota gde optevaee zakonomernosti ovekove sudbine probijaju namere, oekivanja i nazore line svesti, istovremeno su stanice procesa individuacije. Ovaj proces je, naime, spontano ostvarenje celog oveka. Covek svestan svoga ja predstavlja samo deo ive celine, njegov ivot jo ne predstavlja ostvarenje celine. Sto. j e on vie samo Ja, tim vie se odvaja od kolektivnog o veka, to j e i on, i postaje ak suprotnost kolektivnom oveku. Ali kako sve ivo stremi svojoj celini, tako se naspram neizbene jednostranosti svesnog ivota u nama odvija stalna korektura i kompenzacija, sa ciljem konane integracije nesvesnog u svest ili bolje, asimilacije Ja u obimniju linost. Ovakva razlaganja su neizbena ako ovek hoe da pravilno oceni smisao velikih snova. Naime, oni koriste mnogobrojne mitologeme, koje karakteriu ivot heroja, onog velikog oveka, poluboga. T u se sreu opasne pustolovine i oprobavanja, to se sree i u inicijaciji. Tu ima adaja, ivotinja i demona; tu se sree mudri starac, ivotinje koje govore, skriveno blago, drvo elja, izvor, peina, ograeni vrt, procesi preobraaja i supstancije alhemije, itd., sve stvari
9 Up. raspravu koju smo izdali Karl Kerenyi i ja: Einfiihrung in das Wesen der Mythologie, I/B (Ges. Werke IX/1. deo).

399

koje nemaju nieg zajednikog sa banalnostima svakodnevnice. Razlog za ovo j e da se radi ostvarivanju dela linosti koji jo nije formiran, nego se tek sprema da postane. Nain na koji se mitologemi, meusobno se saimajui i modifikujui, javljaju u snu, pokazuje slika Navuhodonosorovog sna (Danilo, IV, 7). Iako, na izgled, slika nije nita drugo do prikaz tog sna, ipak izgleda kao da j u j e umetnik jo jednom snevao, to se odmah zapaa im se paljivije razgledaju p o j e dinosti. Drvo raste (neistorijski) iz kraljevog pupka on je dakle ono rodoslovlje Hristovih predaka, koje izrasta iz pupka praoca Adama. 10 Stoga on u kruni nosi pelikana, koji svojom krvlju hrani mlade, kao u poznatoj allegoria Christi. Osim toga pelikan gradi quincunx sa tetramorfozom etiri ptice koje stoje umesto etiri evangelista. Isti quincunx se nalazi i dole, jelen kao simbol Hrista11 i etiri ivotinje u iekivanju, pogleda uprta navie. Oba ova kvaterniteta su u bliskoj vezi sa alhemijskim predstavama: gore volatilia, dole terrena, prva (kao obino) predstavljena kao ptica, druga kao quadrupeda. Dakle, u predstavu snene slike nije prodrla samo hrianska predstava rodoslovlja i kvaterniteta evangelista, ve i (alhemijska) zamisao dvostrukog kvaterniteta (superius est sicut quod inferius). Ova kontaminacija
10 Drvo je isto tako alhemijski simbol, up. Psychologie und Alchemie, p. 563 (Ges. Werke XII). 11 Jelen je allegoria Christi, poto mu legenda pripisuje sposobnost samoobnavljanja. Tako Honorius von Antun pie u svom Speculum Ecclesiae (Migne, Patr. Lat. CLXXII, col. 847): Fertur quod cervus, postquam serpentem deglutiverit, ad aquam currat, ut per haustum aquae venenum ejiciat; et tunc cornuam et pilos excutiat et sic denuo nova recipiat. (Kae se da jelen, poto je progutao zmiju, uri do izvora da bi pomou gutljaja vode mogao da svari otrov a zatim da odbaci rogove i dlaku i da primi sve novo). U Saint-Gradl (izd. Hucher, III, str. 219. i 224) se pria da se Hristos javio uenicima kao beli jelen sa etiri lava ( = evangelista). U alhemiji Merkur (iva) se alegorie kao jelen (Manget, Bibliotheca chemica, II, tab. IX, fig. XIII), poto jelen moe samog sebe da obnovi: Les os du cuer du serf vault moult pour conforter le cuer humain. (Delatte, Textes latins et vieux frangais relatifs aux Cyranides, p. 346).

400

izvanredno i oigledno ilustruje kako individualni snovi postupaju sa arhetipovima. Ovi se ne samo meu sobom (kao ovde), ve se saimaju, prepliu i meaju sa jedinstvenim individualnim elementima.* 2 Kada snovi iznose tako sutinske kompenzacije, zato onda nisu i razumljivi? Ovo pitanje esto mi postavljaju. Na ovo se mora odgovoriti da je san prirodni dogaaj a da priroda uopte nije sklona da svoje plodove stavlja gratis na raspolaganje shodno o vekovim oekivanjima. Cesto se zamera da e k o m penzacija biti neuspena ako se san ne razume. M e utim, to ba nije tako sigurno, poto mnogo ta deluje iako nije razumljivo. Neosporno da se razumevanjem moe znatno poveati dejstvo, to je esto neophodno, poto se nesvesno moe preuti. Quod natura relinquit imperfectum, ars perficit! Ono to priroda ostavlja nedovrenim, dovrava vetina! glasi alhemijska izreka. Najzad, to se tie oblija snova tu se uopte sve sree, od munjevitog utiska do beskrajno dugog prediva sna. Ipak, najvei broj snova je prosean u kojima se zapaa izvesna struktura koja je slina onoj u drami. San poinje, na primer, sa naznaenjerh mesta kao: Nalazim se na ulici, to je aleja (1), ili: Nalazim se u velikoj zgradi, kao hotel (2) itd. Tome se esto pridruuje obavetenje aktuelnim licima na primer: Sa prijateljem X etam po gradskom parku i najednom sreemo gospou Y (3); ili: Sa ocem i majkom nalazim se u jednom kupeu voza (4); ili: Ja sam u uniformi, oko mene veliki broj drugova (5); i tako dalje. Naznaka vremena je reda. Ovu fazu sna oznaavam kao ekspozicija. Ona daje mesto radnje, aktuelna lica a esto i ishodnu situaciju. Druga faza je zaplet Na primer: Nalazim se na ulici, to je neka aleja. U daljini se pojavljuje automobil, koji se brzo pribliava. On vozi nesigurno tako da sam pomislio da je ofer sigurno pijan. (1) Ili: Gospoa izgleda vrlo uzbuena i urno hoe neto da mi apne, to oigledno ne treba da uje m o j
12 U vezi sa ovde korienim alhemijskim pojmovima videti Psycholo$ie und Alchemie (Ges. Werke XII).

26 Jung. Odabrana deia, I

401

prijatelj X (3). Situacija se nekako komplikuje, nailazi izvesna napetost tako da se ne zna ta e se desiti. Trea faza je kulminacija ili peripetija. Ovde se deava neto odluujue ili se neto naglo menja, npr.: Odjednom ja sam u tim kolima i kao da sam ja taj pijani voza. Ja svakako nisam pijan, ve udno nesiguran i kao da sam bez volana. Vie nisam u stanju da zaustavim zahuktala kola i sa treskom udaram zid. (1). Ili: Gospoa najednom postaje bleda kao kre i rui se na pod. (3) etvrta i poslednja faza je liza, reenje ili rezultat nastao na osnovu snene obrade (ima izvesnih snova kod kojih nedostaje etvrta faza, to ponekad moe stvarati poseban problem, kome se ovde ne moe diskutovati), na primer: Primeujem da j e prednji kraj kola smrskan. Ja sam neozleen. Sa strepnjom razmiljam mojoj odgovornosti. (1) Ili: Mislimo da je gospoa mrtva. Ali oigledno u pitanju je samo nesvestica. Prijatelj X vie: Moram pozvati lekara. (3) Poslednja faza daje konano injenino stanje, koje je istovremeno i traeni rezultat. U snu 1 oigledno je posle izvesnog haotinog darmara dolo do novog pribiranja, odnosno trebalo je da doe, po$to j e san kompenzatoran. U snu 3 rezultat je ideja da bi bila potrebna pomo treeg kompetentnog lica; Prvi sneva (1) je ovek, koji j e u tekim porodinim prilikama donekle izgubio glavu a nije hteo da dozvoli da doe do najgoreg. Drugi sneva (3) bio j e u nedoumici da li e ispravno uiniti ako za svoju neurozu potrai pomo psihoterapeuta. Naravno da sa ovim podacima san nije tumaen, ve je samo skicirana ishodna situacija. Ova podela na etiri faze moe se, bez posebnih tekoa, primeniti kod veine snova, to potvruje da san najee ima dramatinu strukturu. Bitni sadraj snene radnje je, kao to sam gore izneo, neka vrsta fino odmerene kompenzacije za izvesne jednostranosti, zabludelosti, odstupanja ili drugih smetnji svesnog stanovita. Jedna moja pacijent-

402

kinja iz aristokratskih krugova, koja je sebi imala neopravdani utisak da se beskrajno razlikuje od drugih, u snovima je serijski sretala prljave prodavaice riba i pijane prostitutke. U ekstremnim sluajevima kompenzacije postaju toliko pretee da iz tog straha naie nesanica. San, dakle, moe da oveka najneprijatnije dezavuie ili da ga na izgled vrlo blagonaklono moralno obodri. Prvo se rado javlja kod ljudi koji imaju isuvie dobro miljenje sebi, kao gore pomenuta pacijentkinja, drugo kod onih koji se smatraju suvie sitnim. Ponekad, meutim, u snu se oholost ne samo poniava, ve se poveava do neverovatnog stepena tako da postaje smena, to isto tako neverovatno p o niava (to rub it in, kako Englezi kau). Kod mnogih ljudi, koji znaju neto, ali nedovoljno snovima i njihovom znaenju, pod utiskom rafinirane i kao namerno javljane kompenzacije, rado nastaje zabluda da san stvarno ima moralne namere. da on opominje, kori, tei, predskazuje. itd. oveka lako zavede ubeenje da nesvesno sve zna bolje tako da pone da snovima pripisuje neophodne odluke i zakljuke, da bi se potom razoarao kad snovi ponu da kazuju sve manje. Iskustvo mi je pokazalo da pri odreenom poznavanju psihologije snova lako dolazi do precenjivanja nesvesnog, to onda uplivie na svesne odluke. Nesvesno, meutim, funkcionie zadovoljavajue samo onda, kada svest ispunjava svoje zadatke do granica svojih mogunosti. Ono to tada jo nedostaje, moda je u stanju da dopuni san ili on moe oveka da pomogne onde, gde su zakazala i najbolja nastojanja. Kada bi nesvesno stvarno bilo nadreeno svesti, tada se ne bi videlo u emu bi se sastojala korist od svesti, odnosno zato je u filogenezi uopte nastao fenomen svesti kao neophodnost. Ako bi to bio samo lusus naturae, onda ne bi imala nikakvog znaaja injenica to neko zna da postoji on i da postoji svet. Ovo miljenje se nekako teko prima, stoga njegovo isticanje treba izbegavati iz psiholokih razloga pa i kada bi bilo tano, to sreom, nikada neemo biti u stanju da dokaemo (kao ni su26*

403

protno!). Ovo pitanje spada u podruje metafizike, u kom podruju nema kriterijuma istine. Ali time ni u kom sluaju ne treba potceniti injenicu da su metafizika stanovita od najvee vanosti za dobrobit ovekove due. U istraivanju psihologije snova sudaramo se sa najudaljenijim filozofskim pa ak i religijskim problemima, ijem razumevanju je upravo fenomen snova pruio odluujue doprinose. Ali ne moemo se pohvaliti da posedujemo opte zadovoljavajuu teoriju ili objanjenje ove teko shvatljive pojave. Za to nam je bivstvo nesvesne psihe jo isuvie nepoznato. Na ovom podruju treba izvriti jo beskrajno mnogo strpljivih radova lienih predrasuda u kojima se niko ne sme prepustiti iluzijama. Namera istraivanja se ne sastoji u tome da se ovek smatra u posedu jedino tane teorije, ve da se, sumnjajui u sve teorije, postepeno priblii istini.

XI

PSIHOLOKE OSNOVE VEROVANJA U DUHOVE

PSIHOLOKE OSNOVE VEROVANJA U DUHOVE Ako bacimo pogled unazad na prolost ljudskog roda, tada, pored velikog broja drugih religijskih ubeenja, sreemo opte raireno verovanje u postojanje bia od vazduha ili daha, koja se zadravaju u ovekovoj okolini i vre na njega nevidljivi ali delotvoran uticaj. Najee je sa ovim udrueno miljenje da su ova bia duhovi ili due umrlih ljudi. Ovo verovanje se sree od naroda najvie kulture do australijskih Crnaca, koji jo ive u kamenom dobu. Kod zapadnih kulturnih naroda racionalna epoha prosveivanja, koja traje od pre neto vie od sto godina, suzbila je verovanje u duhove i potisla ga kod velikog broja obrazovanih ljudi, zajedno sa drugim metafizikim ubeenjima. Ali kako su ova vrlo ivo prisutna kod velike mase ljudi, tako je prisutno i verovanje u duhove. Kua u kojoj se pojavljuju duhovi jo nije izumrla ni u najprosveenijim i najintelektualnijim gradovima, kao to ni seljak nije prestao da veruje u omaijavanje njegove stoke. Naprotiv, svedoci smo da je verovanje u duhove u eri materijalizma ovoj neminovno j.posledici racionalistikog prosveivanja doivelo uskrsnue na viem stupnju, i to ovaj put ne kao pad u tamu sujeverja, ve kao intenzivno nauno interesovanje, kao potreba da se zrakom istine osvetli ovaj mrani haos sumnjivih injenica. Imena Kruka, Majera, Valasa, Celnera (Crook, Myer, Wallace, ZoelI1] Predavanje odrano u British Society for Psychical Research, u Londonu, jula 1919.

408

lner) i mnogih drugih izvanrednih autora simbolizuju ovo ponovno raanje i obnavljanje verovanja u duhove. Iako se moe raspravljati prirodi posmatranja, iako se ovim istraivaima mogu prebaciti zablude i samoobmane, ipak im se ne moe osporiti besmrtna moralna zasluga za napore da u tamu unesu novo svetio, po cenu svog celokupnog autoriteta i velikog naunikog imena, zanemarujui sopstveni strah. Oni nisu bili poteeni akademskih predrasuda ni ismejavanja gomile, a ukazivali su na fenomene psihike provenijencije, koji izgleda da se nalaze u najotrijoj protivurenosti prema materijalizmu sadanjice i to upravo u vreme kada je miljenje obrazovanih vie nego ikada ranije bilo pod uplivom materijalistikih strujanja. Stoga ovi ljudi obeleavaju reakciju ovekovog duha protiv materijalistikog gledanja na svet. P o smatrano sa gledita istorije, uopte nije udno to su se upravo verovanjem u duhove posluili kao najdelotvornijim orujem protiv samo materijalno uslovljene istine, poto verovanje u duhove i za primitivnog oveka ima istovetno funkcionalno znaenje. Strahovita zavisnost primitivnog oveka od okolnih uslova, mnogostruka ugroenost i tekoe njegovog ivota zbog neprijateljskih suseda i opasnih zveri, esta preputenost nemilosrdnoj prirodi, njegova izotrena ula, njegova ulna pohotljivost, njegovi nedovoljno obuzdavani afekti, sve ga to vezuje za psihike realnosti, tako da se esto nalazi u opasnosti da potpuno potpadne materijalistikom stavu a time i degeneraciji. Meutim, njegovo verovanje u duhove, ili bolje reeno, njegova opaanja duhovnoga, uvek iznova kidaju njegove veze sa vidljivim i opipljivim svetom i nameu mu izvesnost duhovne realnosti, ije zakone ima da sledi isto onako briljivo i plaljivo kao i zakone fizike prirode koja ga okruava. Stoga on zapravo ivi u dva sveta. Njegova fizika realnost je istovremeno i svet duhova; koliko mu je neosporan onaj, toliko mu je stvaran i ovaj, ne samo zbog miljenja ve i zbog naivnosti opaanja duhovnih stvari. Tamo gde je uguena ova naivnost, zbog

408

dodira sa kulturom i njenom, za primitivnog oveka pogubnom prosveenou, prestala je i njegova uslovljenost kroz duhovne zakone i on se degenerisao. Pred ovom propasti ne moe ga sauvati ni hrianstvo, jer ova visoko razvijena religija zahteva i visoko razvijenu psihu, da bi mogla da razvije svoja blagodatna dejstva. Fenomen duhova je za primitivnog oveka neposredna oevidnost realnosti duhovnog. A k o malo blie ispitamo u emu se za njega sastoji fenomen duhova, onda emo nai sledee psiholoke injenice: pre svega medu primitivnim ljudima nije retka vizija duhova. Covek je sklon da prihvati da se ovo neuporedivo ee sree kod primitivnih nego kod kulturnih ljudi i odatle se izvodi ideja da je Vizija duhova samo sujeverje, poto se tako neto nikada ne sree kod prosveenog oveka, osim moda u toku bolesti. Sasvim je sigurno da kulturni ovek nesravnjivo manje dri do hipoteze duhova nego primitivni; ali, po mome miljenju, isto tako je sigurno da se sam psihiki fenomen ne sree tako znatno rede nego kod primitivnog oveka. Uveren sam da e jedan Evropljanin, koji otalja sve vebe i postupke koji su p o trebni vrau da bi duhove uinio vidljivim, imati i istovetna opaanja. On e ih, svakako, drugaije tumaiti i na taj nain obezvrediti, to nita ne oduzima injenici kao takvoj. Poznato je da i Evropljanin moe imati svakojaka udnovata psihika opaanja kada je prinuen da dui vremenski period ivi pod primitivnim uslovima ili kada se inae nalazi pod izvanrednim psihikim uslovima. Za primitivnog oveka bitni oslonac verovanja u duhove predstavljaju snovi. U snu se esto javljaju sauestvujue linosti, koje primitivna svest rado shvata kao duhove. Za primitivnog oveka izvesni snovi imaju, kao to je poznato, neuporedivo veu vrednost nego za kulturnog oveka. On ne samo da vrlo mnogo pria svojim snovima, ve su mu ovi tako znaajni da esto izgleda kao da je jedva u stanju da ih razlikuje od stvarnosti. Opte uzev kulturnom oveku snovi izgledaju nevani, ali i meu o v i -

409

ma ima veliki broj ljudi koji pridaju veliki znaaj izvesnim snovima i to upravo zbog njihovog esto stranog i upeatljivog karaktera. Ova osobenost izvesnih snova ini razumljivom pretpostavku da ovi predstavljaju nadahnua. Inspiraciji, meutim, implicite pripada i inspirator, spiritus ili duh, iako se malo govori ovom loginom zakljuku. Naroito pogodan sluaj je ne retko javljanje umrlih u snovima. Naivni razum ovo smatra ponovnim javljanjem mrtvih. Dalji izvori verovanja u duhove su psihogena oboljenja, neurotski poremeaji, naroito histerinog tipa, koji izgleda da se ee javljaju kod primitivnih ljudi. Kako ova oboljenja proistiu iz psiholokih konflikata, koji su najveim delom nesvesni, ima se utisak kao da ova oboljenja prouzrokuju oni ivi ili umrli, koji six na neki nain sutinski povezani sa subjektivnim konfliktom. Ako se radi umrlom, onda se lako namee pretpostavka da je njegov duh ono to vri tetan uticaj. Kako patogeni konflikti esto dopiru unazad sve do detinjstva, tako da su na ovaj nain saeti u seanjima na roditelje, onda je razumljivo da su primitivnom oveku posebno vani upravo duhovi umrlih roaka. Ovim odnosom objanjava se tako rasprostranjen kult predaka i roaka. Kult mrtvih u prvom redu znai zatitu od zlonamernosti umrlih. Onaj ko se bavi leenjem nervnih bolesnika zna koliko uticaj roditelja ima veliki znaaj za bolesnika. Mnogi pacijenti se oseaju upravo progonjeni od roditelja, iako su ovi odavno mrtvi. Psiholoko naknadno dejstvo roditelja je tako jako da se, kao to je pomenuto, kod mnogih naroda formirao itav sistem kulta mrtvih. 2
* Kada sam 1925/26. sa jednom ekspedicijom boravio u Maunt Elgonu, razbolela se jedna od naih vodonoa, mlada ena iz susednog mesta, po svoj prilici od septinog abortusa, sa vrlo visokom temperaturom. Naa oskudna opremljenost nije omoguavala leenje. Roaci su odmah pozvali uganga, vraa. Ovaj je u sve irim krugovima obilazio oko kolibe i njukao po okolini. Odjednom je stao na jednu putanju koja se sputala sa brda, izjavivi da je bolesnica jedina erka roditelja koji su umrli mladi i koji sada borave gore

410

Za nastajanje verovanja u duhove od nesumnjivog znaaja su duevne bolesti. K o d primitivnih naroda, koliko postoje blii podaci, najee se radi oboljenjima delirantne, halucinatorne i katatone v r ste, koja najverovatnije spadaju u iroko podruje izofrenije, oboljenja na koje otpada najvei procenat hroninih duevnih bolesnika. Uvek i svuda se smatralo da su duevni bolesnici opsednuti zlim d u hovima. Svojim halucinacijama bolesnik izlazi u susret ovom verovanju. Bolesnici ove vrste manje pate od vizija, ve znatno vie od slunih halucinacija oni uju glasove. Ovi glasovi su esto glasovi r o aka ili lica koja su na neki nain Skopana sa subjektivnim konfliktom bolesnika. Naivni razum, prirodno, ima utisak kao da ove halucinacije potiu od duhova. verovanju u duhove ne moe se govoriti a da se istovremeno ne uzme u obzir verovanje u postojanje due. Verovanje u postojanje due j e korelat verovanja u duhove. Kao to j e po primitivnom ubeenju duh najee duh nekog od mrtvih, tako isto se smatra da j e taj duh prethodno bio dua nekog ivog. To je, naime, sluaj tamo gde vlada uverenje da ovek ima samo jednu duu. Meutim, ova pretpostavka uopte nije svuda rairena, ve se esto smatra da ovek ima dve ili vie dua, od kojih jedna ili druga preivljava smrt, posedujui relativnu b e smrtnost. U tom sluaju duh mrtvog je jedna od razliitih dua ivog. On je, dakle, samo deo celokupne due, tako rei psihiki fragment. Verovanje u due je, na taj nain, neophodna pretpostavka verovanja u duhove, ukoliko se radi verovanju u duhove mrtvih. U primitivnom uveren ju
u bambusovoj umi, odakle silaze svake noi i bacaju bolest na erku. da bi ova umrla i pravila im drutvo. Odmah je na ovoj putanji sagraena klopka za duhove u obliku minijaturne kolibe, od gline nainjena figura kao simulacrum bolesnice a u kolibicu stavljena posho (namirnice), Tu e nou svratiti duhovi, poto e misliti da su kod erke. Na nae bezmerno uenje bolesnica je za dva dana ozdravila. Da li je naa dijagnoza bila pogrena? Zagonetka je ostala nereena.

411

svakako da ne postoje samo duhovi mrtvih, ve i demoni elementarnih sila, za koje se ne smatra da su prethodno bili ljudske due ili njini delovi. Stoga za ovu grupu duhova dolazi u obzir drugo izvoenje. Pre nego to preemo na blie razmatranje psiholokih osnova verovanja u due, samo se kratko osvrnimo na prethodno pomenute injenice. Uglavnom sam istakao tri izvora, koji verovanju u duhove pripremaju tako rei stvarnu osnovu: vizije duhova, san i bolesni poremeaji duevnog ivota. Najnormalniji i najei sluaj je san, iji je veliki znaaj za primitivnu psihologiju opte priznat. Sta je dakle san? San je psihika tvorevina, koja nastaje za vreme spavanja bez svesne motivacije. U snenom spavanju svest svakako nije potpuno ugaena, ve postoji neznatna svesnost. Tako u veini snova jo postoji relativna svest svome Ja, u svakom sluaju vrlo ogranienom i svojstveno promenjenom Ja, koje se oznaava kao sneno Ja. To je samo fragment ili nagovetaj budnog Ja. Svest postoji jedino utoliko to je psihiki sadraj asociran sa Ja. Ja predstavlja psihiki kompleks koji je posebno vrsto unutranje povezan. Kako je spavanje retko sasvim bez snova, moe se pretpostaviti da se Ja-kompleks kao delatnost retko sasvim gasi. Po pravilu njegovu delatnost spavanje samo ograniava. Na ovo se u snu asociraju psihiki sadraji, koji prilaze prema Ja, tako kao, na primer, realne prilike iz spoljnjeg sveta, zbog ega smo u snu najee dovedeni u situaciju koja nema nikakve slinosti sa budnim miljenjem, ve mnogo pre sa stvarnim situacijama. Kao to realni ljudi i stvari stupaju u nae vidno polje, tako i snene slike, kao druga vrsta realnosti, stupaju u svesno polje snenog Ja. Mi nemamo utisak da stvaramo snove, ve nam oni dolaze. Oni ne podleu naoj volji, ve sluaju sopstvene zakone. Oni oigledno predstavljaju autonomne psihike komplekse, koji mogu da se uobliavaju iz sebe samih. Njihov izvor motiva nam je nesvestan. Zbog toga kaemo da snovi dolaze iz nesvesnog. Stoga moramo pretpostaviti da ima samo-

412

stalnih psihikih kompleksa, koji izmiu naoj svesnoj kontroli, javljaju se i nestaju prema njihovim sopstvenim zakonima. Blagodarei naem budnom postojanju, verujemo da znamo zato i zbog ega n e to odreeno mislimo kao i poreklo te misli. A k o nam se neka misao pojavi ili nas ophrva protiv nae volje, ili ako iznenada nestane protiv nae volje, onda takav sluaj oseamo kao izuzetak ili ak kao neto bolesno. Zbog toga izgleda da je znaajna razlika psihike aktivnosti u budnom stanju i tokom spavanja. U b u d nom stanju psiha j e na izgled podreena svesnoj v o lji, nasuprot tome tokom spavanja psiha proizvodi sadraje koji, strani i nerazumljivi, u naoj svesti tre kao da su iz nekog drugog sveta. Isti je sluaj sa vizijom. Ona je kao san, ali u budnom stanju. Ona izlazi iz nesvesnog pored svesnog opaanja i nije nita drugo do trenutni prodor nesvesnog sadraja u kontinuitet svesti. Isti fenomen sree se i kod duevnog poremeaja. Na izgled sasvim neposredno uje uvo ne samo okolne umove, spoljanje zvune talase, ve je uvo nadraeno iznutra i uje psihike sadraje, koji nisu bili neposredni sadraji svesti subjekta. 3 Pored suda, koji se formira pomou intelekta i oseanja iz premisa, javljaju se miljenja i ubeenja koja se nameu subjektu na izgled iz stvarnih opaanja, a u stvari potiu iz unutranjih nesvesnih uslova. To su sumanute ideje. Zajedniko za ova tri sluaja j e injenica da psiha kao celina nije nedeljivo jedinstvo, ve deljiva i vie ili manje podeljena celina. Iako su pojedini delovi meusobno povezani, ipak su relativno samostalni, to ide toliko daleko da izvesni delovi psihe ili uopte ne dolaze ili samo retko stupaju u asocijativne odnose sa Ja. Ove psihike delove sam oznaio kao autonomne komplekse i na injenici njihovog postojanja zasnovao moju takozvanu kompleksnu teoriju psihe.4 Prema ovoj teoriji Ja-kompleks f o r mira naoj psihi karakteristian centar. Meutim, Ja3 Ima sluajeva gde glasovi bolesnika glasno iznose sopstvene misli. Ipak, to su redi sluajevi.
4

Up. Allgemeines

zur

Komplextheorie.

413

-kompleks je samo jedan medu razliitim kompleksima. Drugi kompleksi vie ili manje esto stupaju u asocijativne odnose sa Ja-kompleksom i na taj nain postaju svesni. Ali oni ne mogu dugo da postoje bez asocijacija sa Ja. Pogodan i opte poznati primer za ovo je psihologija preobraanja svetog Pavla. Iako trenutak preobraanja izgleda apsolutno iznenadan, ipak nam je poznato na osnovu mnogobrojnog iskustva da jednom ovakvom fundamentalnom preobraaju uvek prethodi dugotrajna unutranja priprema, i tek kada je ova zavrena, to jest kada je individua zrela za preobraanje, sa silnim afektom probija nova spoznaja. Savle je ve dugo nesvesno bio hrianin time se objanjava njegova fanatina mrnja prema hrianima, poto se fanatizam uvek sree kod onih ljudi koji su priguili intimne sumnje. Zbog toga su preobraeni uvek najgori fanatici. Vizija Hrista na putu za Damask samo oznaava trenutak kada se nesvesni kompleks Hrista asocirao sa Pavlovim Ja. Ste; mu je pri tom Hristos quasi objektivno stupio kao vizija objanjava se stanjem da je hrianstvo bilo Savlu njegov nesvesni kompleks. Zbog toga mu se ovaj kompleks pojavio projektovan, kao da ne pripada njemu samom. Samog sebe nije mogao da vidi kao hrianina; stoga je zbog otpora prema Hristu oslepeo a mogao ga je izleiti samo neki hrianin Psihogeno slepilo, emu se radi u ovom sluaju, shodno iskustvu uvek je (nesvesno) odsustvo elje da se neto vidi. Ne ele ti da se vidi u ovom sluaju odgovara Savlovom fanatinom otporu protiv hriana Ovaj otpor, kako pokazuju zapisi, kod Pavla se nikada nije sasvim ugasio, ve je povremeno ponovo probijao u njegovim napadima, koji se pogreno tumae kao epilepsija. Napadi odgovaraju iznenadnom povratku kompleksa-Savla, koji je preobraanjem tako otcepljen kao ranije kompleks-Hrista. Zbog intelektualnog morala sluaj svetog Pavla ne moemo podvrgnuti metafizikom objanjenju, inae bismo morali da sve sline sluajeve, koji se odigravaju kod naih bolesnika, tumaimo na isti metafiziki nain. Time bi se, meutim, dolo do ap~

414

surdnih zakljuaka, kojima se ne opire samo razum ve i oseanja. U snovima, vizijama, bolesnim halucinacijama i sumanutim idejama najjasnije se istiu autonomni kompleksi psihe. Poto su ovi Ja nesvesni, javljaju se prvenstveno uvek kao projekcija. U snu su predstavljeni kroz druge osobe, u viziji su donekle projektovani u prostoru, kao glasovi kod duevnih bolesti, ukoliko ih bolesnik direktno ne pripisuje licima iz njegove okoline. Sumanute ideje se esto usmeravaju na odreene osobe, koje se onda ukraavaju kvalitetima nesvesnog kompleksa. Njih bolesnik osea kao neprijateljske, poto je njegovo Ja neprijateljski usmereno prema nesvesnom kompleksu, neto kao Savle naspram njegovog nepriznatog kompleksa Hrista. On j e progonio hriane kao reprezentante u n j e mu postojeeg, ali od njega nepriznatog kompleksa Hrista. Ovaj sluaj se neprestano ponavlja u svakodnevnom ivotu bez ustezanja ovek j e spreman da projektuje bilo kakvu predstavu ljudima i stvarima i da ove, shodno tome, mrzi ili voli. Kako su razmiljanje i proveravanje zamreni i teki, radije se prosuuje olako i nita ne primeuje, tako da o vek samo projektuje i sam postaje rtva budalastog iluzionistikog trika. On ne polae sebi rauna zbog nepravinosti i nemilosti ovakvog postupka, a pre svega nikada ne misli na znatne tete po linost, od koje ovek trpi ako sebi, iz istog nemara, dozvoli luksuz da drugima pripisuje sopstvene mane ili vrline. U svakom pogledu je tetno kad ovek druge smatra tako glupim i manje vrednim kao to je on sam, a isto tako trebalo bi da zna koliku e tetu naneti sebi ako zbog sopstvenih dobrih osobina postane plen svojih lakomih moralnih pustahija. Duhovi su, dakle, posmatrano sa psiholokog stanovita, nesvesni autonomni kompleksi, koji se javljaju kao projekcije, poto inae nemaju direktnih asocijacija sa Ja.6
5 Ovo ne treba pogreno shvatiti kao metafiziku konstataciju. Ovim ni izdaleka nije odgovoreno na pitanje da li ima duhova po sebi. Psihologija se ne bavi stvarima po sebi, ve samo njihovom predstavom.

415

Prethodno sam naveo da je verovanje u postojanje due neophodni korelat verovanja u duhove. Dok se duhovi oseaju kao strani i kao da ne pripadaju sopstvenom Ja, ovo nije sluaj kod jedne ili vie dua. Primitivni ovek osea blizinu ili uticaj duha kao n e to neprijatno ili opasno i osea olakanje ako e duh moe ukrotiti. Meutim obrnuto, on osea gubitak due kao teku bolest i teku telesnu bolest dovodi u vezu sa gubitkom due. Postoje mnogobrojni rituali da se ptica-dua ponovo namami u bolesnika. Deca ne smeju biti tuena poto se inae njihova uvreena dua moe povui. Dakle, dua je za primitivnog o veka neto to normalno treba da bude kod njega; meutim, izgleda da su za njega duhovi neto drugo, to normalno ne bi trebalo da bude u njegovoj blizini. Stoga on izbegava mesta gde se zadravaju duhovi. On ih poseuje samo sa zazorom, u religijske ili magijske svrhe. Mnotvo dua ukazuje na mnotvo kompleksa sa relativnom autonomijom, koji se mogu ponaati kao duhovi. Kompleksi due se javljaju kao neto to pripada sopstvenom Ja a njihov gubitak se osea kao bolest, nasuprot kompleksu duhova iji odnos prema Ja izaziva bolest a ije odvajanje znai ozdravljenje. To je razlog zbog ega se u primitivnoj patologiji uzrokom bolesti ne smatra samo gubitak due, ve i opsednutost duhom. Obe ove teorije dre se u prilinoj ravnotei. Shodno ovom stanju stvari moralo bi se, dakle, traiti postojanje nesvesnih kompleksa, koji normalno pripadaju sopstvenom Ja i takvih, koji normalno ne bi trebalo da se asociraju sa Ja. Prvi su kompleksi due, drugi kompleksi duhova. Ovo primitivnom ubeenju blisko razlikovanje sasvim odgovara mome shvatanju nesvesnog. Po mome miljenju nesvesno se raspada u dva otro razgraniena dela. Jedan deo je takozvano lino nesvesno. Ono sadri sve one psihike sadraje koji su zaboravljeni tokom ivota. Njihovi tragovi jo su ouvani u nesvesnom, ak i kada je ugaeno svako svesno seanje. Osim toga ono sadri sve subliminalne utiske ili percepcije, koje zbog isuvie male energije

416

nisu mogle da dopru do svesti. Uz to dolaze jo i n e svesne kombinacije predstava koje su jo isuvie slabe i suvie nejasne da bi mogle da prekorae prag svesti. Najzad, u lino nesvesnom nalaze se i svi oni sadraji koji su se pokazali kao inkompatibilni sa svesnim stavom. Pre svih stvari zbog inkompatibilnosti podleu potiskivanju oni sadraji koji nam moralno, estetski ili intelektualno izgledaju nedopustivi. Kao to je poznato ovek nikada ne misli i osea samo lepo, dobro i iskreno. Ali ako ovek stremi tome da postigne mogui idealan stav, onda automatski potiskuje sve ono to ne odgovara ovom stavu. Kada je. kao to je to kod izdiferenciranih ljudi skoro uvek sluaj, jedna funkcija, kao npr. miljenje, razvijenija od drugih i stoga dominira u svesti, onda se tim p u tem oseanja potiskuju u pozadinu tako da veim d e lom dospevaju u nesvesno. Iz ovog materijala sastavljeno je lino nesvesno. Drugi deo nesvesnog oznaavam kao bezlino ili kolektivno nesvesno. Kao to ime pokazuje, ovo nesvesno ne sadri line sadraje, ve kolektivne, to jest takve koji ne pripadaju samo jednoj individui, ve obino elom narodu, pa ak itavom oveanstvu. Ovi sadraji nisu tekovina individualne egzistencije, ve plodovi uroenih formi i instinkata. Iako dete nema uroene predstave, ono ipak ima visoko razvijen mozak sa sasvim odreenim funkcionim mogunostima. Oyaj mozak je nasleen od predaka. On je naslaga psihikih funkcija cele ascedencije. Tako dete donosi sa sobom u ivot jedan organ koji j e spreman da funkcionie bar onako kako je funkcionisao u svim vremenima. U mozgu su preformirani instinkti a isto tako i sve praslike, na ijim osnovama su svagda m i slili ljudi, dakle itava riznica mitolokih motiva. Prirodno da kod normalnog oveka nije lako dokazati postojanje kolektivno nesvesnog, ali u njegovim
Pod ovim se nikako ne podrazumeva svagdanje oblije motiva, ve njegova predsvesna (i stoga nepredoiva) ema. Ovo se moe uporediti sa preformiranom kristalnom mreom koja se nalazi u lugu, to ne treba meati sa razliito izobraenim aksijalnim sistemom individualnih kristal?..
27 Jung, Odabrana dela, I

417

s n o v i m a s v r e m e n a na v r e m e se j a v l j a j u m i t o l o k e predstave. O v a k v i sadraji se n a j j a s n i j e v i d e u s l u ajevima duevnih poremeaja, posebno u izofreniji Tu se esto r a z v i j a j u m i t o l o k e slike u n e s l u e n o j ra znolikosti. D u e v n i b o l e s n i c i esto p r o d u k u j u s p o j e v e ideja i s i m b o l e , to se ne m o e dovesti u v e z u sa iskus t v o m n j i h o v o g i n d i v i d u a l n o g p o s t o j a n j a , v e sa i s t o rijom ljudskog duha. T o je primitivno mitoloko mi l j e n j e k o j e r e p r e d u k u j e s v o j e praslike, a ne r e p r o d u k c i j a s v e s n o g iskustva. 7 Lino nesvesno sadri, dakle, k o m p l e k s e k o j i p r i p a d a j u individui i s t v a r a j u n e o p h o d a n d e o n j e g o v o g psihikog ivota. A k o neki k o m p l e k s i , k o j i treba da se a s o c i r a j u sa Ja postanu nesvesni k r o z p o t i s k i v a n j e ili k r o z p o t o n u e , o n d a to i n d i v i d u a d o i v l j a v a ka > g u b i t a k . K a d a m u se, na p r i m e r , p o m o u p s i h o t e r a p i j s k o g p o s t u p k a i z g u b l j e n i k o m p l e k s p o n o v o vrati i, svest, o n d a se to osea kao priliv snage.* O v i m p u t e m se postie i z i e e n j e m n o g i h n e u r o z a . N a s u p r o t t o m e . a k o se k o m p l e k s kolektivno nesvesnog asocira s o p s t v e n o m Ja, tj. p o s t a n e svestan, o v a j s a d r a j i n d i v i dua osea kao stran, n e p r i j a t a n a i s t o v r e m e n o kao m a g i a n ; u s v a k o m s l u a j u o v o z n a t n o u p l i v i e na svest, bilo z b o g toga to se k o m p l e k s o s e a k a o neto b o l e s n o , ili to se z b o g toga j a v l j a neto strano n o r malnom ivotu. Kroz asocijaciju kolektivnog sadraja za s o p s t v e n o Ja nastaje s t a n j e o t u e n j a , poto se u i n d i v i d u a l n u svest mea n e t o to j e z a p r a v o t r e balo da ostane n e s v e s n o , tj. o d v o j e n o od Ja. Uspe h da se o v a k a v s a d r a j p o n o v o odstrani iz svesti, i n d i vidua se osea o l a k a n o i n o r m a l n i j e . P r o d o r ovih stranih s a d r a j a s r e e se k a o k a r a k t e r i s t i a n s i m p t o m u poetku mnogih duevnih oboljenja. Bolesnike spo1 Up. Wandlungen und Symbole der Libido (Novo izdanje: Symbole der Wandluvg) (Ges. Werke V); zatim Spielrein. Uber den psychologischen Inhalt eines Falles von Schizophrenie, p. 329; Nelken: Analytische Beobachtungen iiber Phantasien eines Schizophrenen, p. 504; Meier: Spontanmanifestationen des kotlektiven Unbewussten. s Ovo se svakako ne osea uvek kao prijatno. Covek pretaodno uopte nije bio nezadovoljan zbog gubitka kompleksa, sve dok nije osetio loe posledice gubitka.

418

ka odgovaraju autonomnim kompleksima lino nesvesnog, nasuprot tome duhovi kompleksima kolek-

p a d a j u strane i n e u v e n e misli, svet izgleda p r o m e n j e n , l j u d i i m a j u strana, i z o b l i e n a lica, itd/' S a d r a j i l i n o n e s v e s n o g o s e a j u se kao da p r i p a d a j u s o p s t v e n o j dui, sadraji k o l e k t i v n o n e s v e s n o g p o j a v l j u j u se kao strani i k a o da dolaze s p o l j a . R e i n t e g r a c i j a l i n o g k o m p l e k s a d e l u j e o l a k a v a j ue a e s t o i kao d i r e k t n o izJeenje, nasuprot t o m e p r o d o r kolektivno nesvesnog kompleksa je vrlo neprijatan, ak opasan znak. Jasan j e p a r a l e l i z a m sa p r i m i t i v n i m v e r o v a n j e m u d u u i d u h o v e . Due primitivnog ove-

tivno nesvesnog. Sa stanovita n a u k e o n o to p r i m i tivni o v e k shvata kao due ili d u h o v e p r o z a i n u o z n a a v a m o kao psihiki k o m p l e k s i . S o b z i r o m na i z v a n r e d n u u l o g u k o j u v e r o v a n j e u due i d u h o v e igra u istoriji i u sadanjosti, ne smerno se z a d o v o ljiti s a m o sa k o n s t a t a c i j o m o v a k v i h k o m p l e k s a , v e c m o r a m o p r o d r e t i neto d u b l j e u n j i h o v u sutinu. O v i k o m p l e k s i l?ko se m o g u e k s p e r i m e n t a l n o d e m o n s t r i r a t i p o m o u a s o c i j a c i j s k o g testa. 10 E k s p e r i m e n a t se sastoji k a o to j e p o z n a t o u t o m e to s? ispitaniku k a z u j e j e d n a re, na to ispitanik to j t m o g u e b r e r e a g u j e sa o d g o v a r a j u o m rei. M e r i se r e a k c i j s k o v r e m e . P r e m a o p t e m o e k i v a n j u na svl p r o s t e rei m o r a se o d g o v o r i t i sa istom b r z i n o m , d o k s a m o t e k e rei p r o u z r o k u j u d u e r e a k c i j s k o v r e m e . A l i u stvarnosti to izgleda d r u g a i j e . C e s t o se n e o e k i v a n o d o b i j a d u g o r e a k c i j s k o v r e m e na v r l o j e d n o s t a v n e rei, d o k se na tee o d g o v a r a brzo. B l i i m i s p i t i v a n j e m se i s p o s t a v i l o da d u g o r e a k c i j s k o v r e m e nastaje n a j e e o n d a kada stimulusna r e pogad-u Poznavaoci ove materije e zameriti na jednostavnosti mog izlaganja, poto znaju da arhetip, zapravo autonomni kolektivni sadraj, poseduje ne samo ovaj ovde opisani negativni aspekt. Meutim, ja sam se ovde ograniio samo na uobiajenu simptomatologiju, koja se moe nai u svakom udbeniku psihijatrije, i na isto tako uobiajeni odbrambern stav. Samo po sebi razumljivo arhetip ima i pozitivnu numinoznost, koju sam obimno izneo na drugim mestima. Up. moj spis: Diagnostische Assoziationsstudien.

419

sadraj, koji je jako oseajno naglaen. Osim produenja reakcijskog vremena javljaju se jo neki karakteristini poremeaji, u ije pojedinosti ne mogu ulaziti na ovom mestu. Oseajno naglaeni sadraji obino pogaaju stvari za koju bi ispitanik eleo da ostanu drugima nepoznate. Po pravilu se radi neto neprijatnijim i stoga potisnutim sadrajima, nekad ak takvima koje su nepoznate i samom ispitaniku. Ako stimulusna re napada ovakav kompleks, onda ispitaniku ili ne pada na pamet nikakav odgovor ili mu navire tako mnogo stvari, tako da zbog toga ne zna ta da odgovori, ili mehaniki ponavlja stimulusnu re, ili daje odgovor i odmah potom ga zamenjuje drugim itd. Ako se po zavrenom eksperimentu ispitanik jo jednom zapita ta je odgovorio na pojedine stimulusne rei, on se obino dobro sea onih na obine reakcije, a loe na rei vezane za kompleks Ove osobenosti jasno ukazuju na svojstva autonomnog kompleksa: on uslovljava poremeaj u reakcijskoj spremnosti, on oduzima odgovor ili bar d o vodi do nesrazmernog zakanjenja, ili prouzrokuje neprikladnu reakciju a naknadno esto odvlai seanje na odgovor. On, dakle, probija svesnu volju, remetei stav. Zbog toga govorimo autonomiji kompleksa. A k o neurotiara ili duevnog bolesnika podvrgnemo ovom eksperimentu, otkrivamo da isti k o m pleksi koji ometaju reakcije istovremeno predstavljaju sutinski sadraj psihikog poremeaja. Oni ne uzrokuju samo poremeaje reakcija ve i simptome. Video sam pojedine sluajeve gde je na izvesne stimulusne rei doao odgovor u obliku stranih i na izgled besmislenih rei, rei koje su se neoekivano omakle ispitaniku. Zvualo je tako kao da je iz njih govorilo neko strano bie. Ove rei spadale su u autonomni kompleks. Ovi kompleksi mogu, ako su podstaknuti spoljnom drai, da prouzrokuju iznenadnu pometnju misli, afekta, zatim depresije, stanja straha itd. ili se izraavaju u halucinacijama. Ukratko, oni se ponaaju tako da primitivno verovanje u duhove izgleda kao izvanredno oigledna formulacija svega toga.

420

Paralelu moemo povui jo dalje. Izvesni kompleksi nastaju kroz bolna ili neprijatna iskustva individualnog ivota. To su ivotna iskustva prepuna afekta, koja ostavljaju dugotrajne psihike ozlede. Loe iskustvo moe, na primer, potisnuti plemenite osobine nekog oveka. Iz toga nastaju nesvesni kompleksi line prirode. U ovom sluaju primitivni ovek e govoriti gubitku due tano, jer su stvarno na izgled nestali izvesni delovi psihe. Jedan deo autonomnih kompleksa nastaje iz ovakvih linih iskustava. Drugi deo, pak, potie iz sasvim drugaijeg izvora. Koliko je lako uoljiv prvi izvor poto se odnosi na svakome vicUjivi spoljni ivot toliko je mraan i teko razumljiv drugi, poto se odnosi na opaanja ili utiske sadrajima kolektivno nesvesnog. Covek obino bezuspeno pokuava da ove unutranje opaaje racionalizuje pomou spoljnih uzroka. U osnovi uzev radi se iracionalnim sadrajima, kojih individua prethodno nikada nije bila svesna, zbog ega se uzaludno trudi da ih negde smesti. Primitivno shvatanje ovo prikladno izraava svojim ubeenjem da je u to umean neki strani duh. Prema mom iskustvu ovi unutranji doivljaji nastaju ili onda kada je spoljanje iskustvo potreslo individuu u tolikoj meri da je dolo do sloma dotadanjeg pogleda na ivot, ili kada sadraji kolektivno nesvesnog iz nekog razloga steknu tako veliku energiju, da su u stanju da upliviu na svest. Ovo drugo po mome miljenju nastaje onda kada u ivotu jednog naroda ili neke vee ljudske grupe uopte, doe do dubokih promena politike, socijalne ili religijske prirode. Ova promena istovremeno oznaava i promenu psiholokog stava. Dodue, mi mo navikli da duboke istorijske promene dovodimo u vezu iskljuivo sa spoljanjim uzrocima. Meutim, smatram da su spoljanje okolnosti esto vie ili manje prilike u kojima postaje manifestan nesvesno pripremljeni, novi stav prema svetu i ivotu. Pomou optih socijalnih, politikih i religioznih uslova uzbudi se kolektivno nesvesno, i to u tom smislu to se svi oni faktori, koji su potisnuti pomou dominantnog gledanja na svet odnosno ivotnog stava nekog

421

naroda, p o s t e p e n o p r i k u p e u k o l e k t i v n o n e s v e s n o m i na taj nain o i v e n j e g o v e sadraje. T a d a o b i n o j e d na individua ili vie n j i h sa p o s e b n o j a k o m intuicij o m opaaju ove promene u kolektivno nesvesnom i p r e v o d e ih u saoptljive ideje. T e i d e j e se b r z o ire, poto j e i k o d drugih l j u d i d o l o d o paralelnih p r o m e n a u n e s v e s n o m . V l a d a opta s p r e m n o s t da se p r i hvate n o v e ideje, iako s d r u g e ^strane p r o t i v n j i h p o stoji estok otpor. N o v e i d e j e nisu s a m o p r o t i v n i c i starih, v e se o n e n a j e e j a v l j a j u u t a k v o m obliku, k o j i starom stavu izgleda vie ili m a n j e n e p r i h v a t l j i v . U v e k kada o i v e sadraji k o l e k t i v n o n e s v e s n o g , o v a j d o g a a j v r l o silno d e l u j e na svest. U v e k dolazi d o izvesne zbunjenosti. A k o d o o i v l j a v a n j a k o l e k tivno nesvesnog d o e u toku sloma ivotnih n a d a n j a i oekivanja, onda postoji opasnost da se n e s v e s n o postavi umesto stvarnosti. O v a k v o stanje bilo^bi b o lesno. Naprotiv, ako o i v l j a v a n j e naie k r o z p s i h o loke p r o c e s e u n e s v e s n o m j e d n o g naroda, o n d a se, dodue, p o j e d i n a c osea u g r o e n i m ili bar d e z o r i j e n tisanim, ali iz o v o g proisteklo stanje n i j e bolesno, b a r ne za individuu. Ipak, tada se d u e v n o stanje c e l o g naroda m o e uporediti sa p s i h o z o m . A k o p r e v o e n j e nesvesnog u saoptljiv jezik uspe, onda dolazi d o s p a sonosnog dejstva. N a g o n s k e snage, prisutne u n e s v e snim sadrajima, p o m o u p r e v o e n j a p r i v o d e se s v e sti i f o r m i r a j u n o v i energetski izvor, k o j i m o e p r o buditi k o b a n entuzijazam. 1 1 D u h o v i nisu b e z u s l o v n o opasni i tetni, v e m o g u , p r e v e d e n i u ideje, da r a z v i j u blagodatna d e j stva. Opte poznati p r i m e r o v a k v o g prelaza k o l e k t i v n o nesvesnog sadraja u opti j e z i k j e u d o svete T r o j i c e (Duhovi). Z a posmatraa sa strane apostoli su se nalazili u stanju ekstatine smetenosti. 1 2 A l i u p r a v o iz o v o g stanja proisteklo j e n o v o u e n j e , k o j e j e n e s v e s n o m o e k i v a n j u naroda dalo p o g o d a n i s p a s o n o 11 Gornji opis javljanja kolektivne psihoze nastao je u prolee 1919. godine. Dogaaji iz 1933. godine su ovo potvrdili. 12 Djela svetijeh apostola, II, 13: Nakitili su se vina.

422

san izraz, lako da se sa z a u u j u o m brzinom proirilo po e l o m R i m s k o m carstvu. Duhovi .su kompleksi kolektivno nesvesnog, koji :li stupaju na mesto izgubljene prilagoenosti ili tee da zamene novim stav j e d n o g naroda, koji se p o k a zao n e d o v o l j n i m . Duhovi su. dakle, ili bolesne n i s i i ili j o nepoznate nove ideje. Izgleda mi da duhovi umrlih nastaju na taj nain sto onaj iznos afektivne pripadnosti, koji je umrlog vezivao sa n j e g o v i m roacima, sa smru gubi realnu pri menu i zbog toga dospeva u nesvesno. gde o v a j oivljava kolektivni sadraj, koji cesto vrsi n e p o v o .jan uticaj na svest. Stoga pleme Bataka i mnogi d r u gi primitivni narodi tvrde da sei odmah posle smrti karakter umrlog pogorava i tako stalne tei dc ivima na neki nain nakodi. Oni o v o oigledno tvrde na osnovu mnogostrukog iskustva da nerazreena veza sa umrlim onesposobljava ljude za ivot, pa ak uzrokuje duevna o b o l j e n j a . N e p o v o l j n o dejstvo moe se neposredno javiti u obliku gubitka libida, depresije i telesnog o b o l j e n j a . Od postmortalnih d o gadaja p o m i n j u se i parapsiholoki fenomeni. Pri tom .se, u p r v o j liniji, radi psihikim injenicama koje se ne mogu osporiti. Fobija od praznoverja, u d n o v a to skopana sa takozvanom optom prosveeneu, esto dovodi do toga da se izvanredno interesantni injenini iz vesta j i brzo odstranjuju i na taj nain ostaju neistraeni. Ne samo da sam od mojih p a c i j e nata d o b i o m n o g o b r o j n e izvetaje ove vrste, ve sam . sam tota osmotrio. Ali m o j materijal je isuvie >skudan da bi se na n j e m u m o g l o bazirati kakvo osnovano miljenje, ipak sam doao do subjektivnog uverenja da se kod parapsiholokih f e n o m e n a radi injenicama, kojima se dodue sanja, ali na to so ne obazire -kolska mudrost. U ovorn lanku skicirao sam psiholoko shvatanje problema verovanja u d u h o v e na nain koji p r o istie iz sadanjeg poznavanja nesvesnih p/ocesa. Sasvim sam se ograniio na psiholoko i namerno izostavio iz diskusije pitanje, da li duhovi po sebi i za sebe postoje i da li se n j i h o v a egzistencija moe ispo423

ljiti kroz materijalna dejstva. Ovo ne stoga to bih bio miljenja da je takvo pitanje besmisleno, ve zato to nisam u stanju da navedem nekakav dokazni iskustveni materijal. Moj italac je, sigurno, zajedno sa mnom svestan kako je izvanredno teko nai dokaze za nezavisno postojanje duhova, poto uobiajene spiritistike komunikacije veinom nisu nita drugo do svakodnevne manifestacije lino nesvesnog. Ipak ima izuzetaka vrednih pomena. Tako bih skrenuo panju na udnovat sluaj koji Stjuart E. Vajt (Stewart . White) opisuje u nizu knjiga. Ovde komunikacije imaju neobian sadraj, dublji nego bilo gde drugde. Tako se produkuje niz arhetipskih ideja, meu njima, na primer, arhetip Sopstvenosti (Selbst). tako da se skoro moe pomisliti da se radi pozajmljivanju iz mojih spisa. Kao i svesni plagijat, tako i kriptomnestiku reprodukciju smatram neverovatnom. Stvarno bi moglo da se radi genuinom, spontanom produkovanju kolektivnog arhetipa. To po sebi nije nita neobino, poto se upravo tip Sopstvenosti moe sresti svuda u mitologiji, kao i u individualnim produktima fantazije. Spontana svesnost kolektivnih sadraja, ije je prisustvo u svesti odavno ispitala psihologija, spada u optu tendenciju medijumistikih komunikacija, koje sadraje nesvesnog prevode u svest. U veem delu spiritistike literature upravo sam istraivao tendencije koje izbijaju u komunikacijama i pri tom sam doao do zakljuka da je u spiritizmu prisutan spontani pokuaj nesvesnog da u kolektivnom obliku prodre u svest. Nastojanja takozvanih duhova idu na to ili da ivima direktno poveaju svesnost, ili da novoumrlim a time opet in direktno i ivima prue svoja psihoterapijska nastojanja. Spiritizam kao kolektivna pojava stremi, dakle, istom cilju kao i lekarska psihologija i pri tom ak produkuje, kako pokazuju njegove najnovije manifestacije, iste osnovne predstave svakako u obliku nauke dusima koje su karakteristine za sutinu kolektivno nesvesnog. Ovakve stvari, ma kako bile zapanjujue, ne idu u prilog niti pak opovrgavaju hipotezu postojanja duhova. Sigurno da

424

stvar stoji drugaije sa uspenim dokazivanjem identiteta. Ja neu potpasti modnoj gluposti pa da obmanom smafram sve ono to nisam u stanju da objasnim. Postoji samo mali broj dokaza ove vrste koji mogu da izdre kriterijume kriptomnezije a pre svega extrasensory perception. Nauka sebi ne moe da dozvoli luksuz naivnosti. Na ova pitanja treba jo odgovoriti. K o se interesuje za psihologiju nesvesnog, tome bih samo mogao da preporuim da proita knjige Stjuarta Vajta. 13 ini mi se da je najinteresantnija knjiga The Unobstructed Universe. Takoe je znaajna i The Road I Know, utoliko to se u njoj nalazi zgodan uvod u metodu aktivne imaginacije, koja se u terapiji neuroza ve preko 30 godina koristi za prevoenje nesvesnih sadraja u svest.14 U ovim spisima jo se sreu primitivna poreenja: zemlja duhova == zemlja snova (nesvesno). Tamo gde se radi parapsiholokim fenomenima ovo po pravilu izgleda da je skopano sa prisustvom medijuma. 15 Oni predstavljaju, bar dokle dopiru moja iskustva, eksteriorizirano dejstvo nesvesnih kompleksa. Sasvim sam ubeen u ovu eksteriorizaciju. Video sam razliita telepatska dejstva nesvesnih kompleksa i posmatrao niz parapsiholokih fenomena. Ali u svemu tome ne mogu da vidim dokaza za egzistenciju stvarnih duhova, ve moram da ovo podruje pojava do daljnjega smatram poglavljem psihologije. 16 Sma15 Dr Kiinkel u Los Anelesu mi je skrenuo panju na Stewart . Whitea. 14 Kratak prikaz metode nalazi se u: Die transzendente Funktion; dalje u: Die Beziehungen zwischen dem Ich und dem Uribewussten, 2 deo/III (Ges. Werke VII). 15 Ali i od ovog pravila ima izvesnih znaajnih izuzetaka. (Up. npr. duh vezan za odreeno mesto) 1 Poto sam tokom pola veka od velikog brbja ljudi i iz mnogih zemalja skupio psiholoka iskustva, vie se ne oseam tako sigurnim kao godine 1919, kada sam napisao gornju reenicu. Otvoreno sumnjam u to da iskljuivo psiholoka metoda i posmatranje mogu biti pogodni za ispitivanje ovih fenomena. Ne samo zakljuci parapsihologije, ve i moja teorijska razlaganja, koja sam skicirao u Eranos godinjaku (1946). dovela su me do izvesnih postulata koji dotiu pod-

425

tram da nauka mora sebi nametnuti ova ogranienja. Meutim, ne treba nikada zaboravljati da je nauka samo delo intelekta. Intelekt j e j e d n a meu b r o j n i m fundamentalnim f u n k c i j a m a i stoga nije d o v o l j a n za stvaranje opte slike sveta. Za to su potrebna bar jo oseanja. Oseanje ima najrazliitija u b e e n j a d r u gaija nego intelekt, a ne m o e se uvek dokazati da su u b e e n j a oseanja m a n j e vredna u p o r e d e n j u sa ubeenjima intelekta. Dalje, postoje subliminalna opaanja nesvesnog, k o j a ne stoje na raspolaganju svesnom intelektu i stoga ne dolaze u obzir kod intelektualne slike sveta. Stoga i m a m o svakog osnova da naem intelektu pripiemo samo ogranienu v a nost. Ali tamo gde radimo sa intelektom, m o r a m o nastupati nauno i ostati verni iskustvenim postavkama sve dok o v e postavke ne ponite nesumnjivi dokazi.

ruje f i z i k o - a t o m s k i h predstava, tj. kontinuum v r e m e stor. T i m e se postavlja p i t a n j e transpsihike realnosti, j e neposredna osnova psihe.

proko.ia

SADRAJ Dr V l a d e t a J e r o t i , Predgovor Dr S t e v a n V l a j k o v i , Pristup delu K. G. Junga I. ENERGETICI DUSE 7 45 69 71 71 74 77 79 84 84 88 96 99 103 103 112 113 118 136

1. Opte energetskom nainu posmatranja u psihologiji A) Uvod B) Mogunosti psiholokog kvantitativnog odreivanja a. Subjektivni sistem vrednosti b. Objektivna ocena kvantiteta 2. Primena energetskog gledita A) B) C) D) Psiholoki pojam energije Odranje energije Entropija Energetizam i dinamizam

3. Osnovni pojmovi teorije libida A) B) C) D) Progresija i regresija Ekstra verzija i introverzija Premetanje libida Stvaranje simbola

4. Primitivni pojam libida

427

II. TRANSCENDENTNA FUNKCIJA III. OPSTE TEORIJI KOMPLEKSA

145 173 189 199 200 205 215 229 253 253 261 268 271 280 286 296 314 325 337 385 407

IV. ZNAAJ KONSTITUCIJE I NASLEA ZA PSIHOLOGIJU V. PSIHOLOKE DETERMINANTE OVEKOVOG PONAANJA A) Opta fenomenologija

B) Specijalna fenomenologija

VI. INSTINKT I NESVESNO VII. STRUKTURA DUSE VIII. TEORIJSKA RAZMILJANJA SUTINI PSIHIKOG A) Istorijski pristup pitanju nesvesnog B) Znaaj nesvesnog za psihologiju C) Disocijalnost psihe D) Nagon i volja E) Svest i nesvesno F) Nesvesno kao multipla svest G) Pattern of behaviour i arhetip ) Opta razmiljanja i izgledi Pogovor

IX. OPSTA GLEDITA PSIHOLOGIJE SNOVA

. BIVSTVU SNOVA XI. PSIHOLOKE OSNOVE VEROVANJA U DUHOVE

ODABRANA

DELA

. G. J U N G A

DINAMIKA

NESVESNOG

III izdanje Glavni urednik RASA POPOV ekior MILICA BUJA worice MILAN 2ARKOVI Tehniki uredn'k MIRJANA JOVANOVIC Korektor MIRJANA TEODOROVIC Izdavaka radna organizacija Matice srpske Novi Sad Tira 7500 primeraka tampa RO Kultura, OOUR Radia Timoti, Beograd, Jakieva 9 1984