2.

Bankarske ERP solucije Core banking sistem

2.1. Pojam Core banking-a
Core banking je termin koji se koristi za opisivanje bazinih bankarskih poslova koji se tiu, pre svega, prikupljanja sredstava (pre svega putem depozita) i njihovog plasmana (pre svega putem kredita). Core banking sistemi su softverska reenja koja, koristei platformu nastalu povezivanjem informacionih i komunikacionih tehnologija, zadovoljavaju osnovne potrebe (engl. Core needs) u bankarskom poslovanju. Core banking softverska reenja podravaju izvravanje osnovnih bankarskih operacija koje se tiu aktivnosti procesa realizacije (Slika 1.). Neke od ovih aktivnosti zahtevaju (fiziko ili virtuelno) prisustvo klijenta (npr. davanje naloga za bezgotovinski prenos sa rauna klijenta, otkup strane efektive od klijenta, podnoenje zahteva za otvaranje rauna), ali se veina poslova u banci ipak izvrava nezavisno od prisustva klijenata (npr. otvaranje blagajne, prodaja strane efektive drugoj banci, blokada rauna, obraun kamate, formiranje plana otplate kredita i drugo).

Prodaja i distribucija Upravljanje materijalima

Standardni ERP
SD FI TR

Finansijsko raunovodstvo Novana sredstva

Planiranje proizvodnje Upravljanje kvalitetom

UPRAVLJANJE
U1 U2 U3 U4 U5
Planiranje Organizacija i razvoj

MM PP QM PM WF HR IS

Kontroling CO EC Kontroling preduzea Upravljanje investicijama Upravljanje projektima Industrijska solucija

R/3
Client / Server
PS

Odravanje i servisiranje

IM

Workflow
Upravljanje rizikom Marketing i istraivanje trita Upravljanje ljudskim resursima Upravljanje kapitalom Compliance

Upravljanje ljudskim resursima

MERENJE I POBOLJANJE
M1 Pracenje, merenje i unapr. procesa M2 Interna revizija i audit M3 Merenje zadovoljstva kupaca

PROCESI PODRKE
P1 P2 P3 P4
Nabavka Racunovodstvo Informacione tehnologije Pravni i opti poslovi

U6 U7

Bankarska ERP reenja

PROCESI REALIZACIJE
R1 R2 R3 R4
Disponibilitet tednja i depoziti Plasmani i garancije Platni sistemi

Front Office Back Office Core banking reenja e-Banknig reenja

Slika 1. Pokrivenost poslovnih procesa ERP modulima banke Aktivnosti koje su vezane za prisustvo klijenta se obino grupiu u jednu jedinstvenu aplikaciju koju koriste alterski radnici, usled ega se ona uobiajeno naziva alterskom (Front office) aplikacijom. Aktivnosti koje se odvijaju u tzv. Back office-u se najee grupiu u posebne aplikacije koje predstavljaju module namenjene pojedinim procesima, te tako moemo govoriti o modulima kartiarstva, unutranjeg platnog prometa, trezorskom modulu, modulu namenjenom kreditima i drugim. 1

Sistemom prava pristupa se odreuje koji korisnici koje funkcionalnosti ovih modula (aplikacija) mogu koristiti. Opte je pravilo da je stepen specijalizacije korisnika u obavljanju poslova obrnuto srazmeran broju korienih funkcionalnosti: alterski radnik u maloj ekspozituri (sa jednim ili dva altera) obino koristi vie funkcionalnosti i to ini sa manjim intenzitetom (radi razliite stvari ali ree), dok u veim ispostavama obino dolazi do podele posla izmeu alterskih radnika koji onda koriste manji skup funkcionalnosti, ali sa veim intenzitetom. Aplikacije Core banking sistema su instalisane (se koriste) u svim filijalama banke koje su povezane komunikacionim linijama u jednu jedinstvenu celinu. U manjim organizacionim jedinicama se preteno koristi samo alterska aplikacija, dok je za vie nivoe hijerarhije u organizacionoj strukturi banke karakteristinije korienje back office modula (slika 2.) Centrala
BO1 BO2 BOn

...

FO

Filijala A
BO1 BO2

BOn

FO

Filijala B
BO1 BO2

BOn

...

FO

Filijala N
BO1 BO2

BOn

...

...

...

Eksp. A1
FO

Eksp. A2
FO

Eksp. B1
FO BO1

Eksp. B2
FO

Eksp. N1
FO

Eksp. N2
FO

Slika 2. Tipina raspodela korienja front office i back office modula u organizacionim delovima banke Karakteristike savremenih Core banking sistema su: Modularnost i integrabilnost - Moderni enterprise sistemi sastoje se od modula koji se kao kockice mogu sloiti i spojiti u vee sisteme, pri emu se moduli mogu nabavljati od razliitih proizvoaa, a ipak funkcionisati kao skladna celina. Ovim pristupom se postie i nezavisnost od hardverske platforme, operativnog sistema i formata podataka unutar samih modula. JEE i SOA - Primenjena tehnologija je bazirana na Java Enterprise Edition (JEE) tehnologijama, servisno orijentisanoj arhitekturi (SOA) i otvorenim standardima sa jasno deinisanim konceptima za spajanje sa drugim sistemima. Unutranji procesi su zatieni fasadama koje pruaju JEE tehnologije, a pristup potrebnim eksternim servisima se vri preko proxy implementacija predefinisanih interfejsa. Servisi koje prua modul se mogu pozivati iz prezentacionog sloja aplikacije ili kao web servisi. Vieslojna arhitektura - Vieslojna (multi-tier) arhitektura podrazumeva raslojavanje serverske strane aplikacije na vie servera razliite namene: poseban server baze podataka, server aplikacija i, opcionalno, web server. Nezavisnost od baze podataka Ovo svojstvo govori da je aplikacija pravljena tako da moe raditi sa raznim reenjima za relacione baze podataka. Ova interoperabilnost je povezana sa korienjem JEE tehnologija. Otvoreni standardi za izvetavanje - Za potrebe realizacije izvetaja koji se isporuuju sa sistemom najee se koristi JasperReports, vizuelni alat koji u novije vreme postaje de facto 2

standard u ovoj oblasti. S obzirom da su podaci za izvetavanje najee u relacionoj bazi podataka moe se koristiti i bilo koji drugi razvojni alat za pravljenje dodatnih izvetaja. U sveti postoji nebrojeno mnogo Core banking sistema, a u tabeli 1. su navedena neka od svetski najpoznatijih reenja. Ono to je zanimljivo primetiti u ovoj tabeli jeste injenica da pojedine softverske kue imaju u ponudi i vie od jednog sistema. Ovo, naravno, nije posledica razvijanja paralelnih softverskih sistema, naime razvoj dva sistema iste namene unutar jedne softverske kue bi bio krajnje neracionalan potez. Ova situacija je posledica akvizicije manjih softverskih kua od strane veih (videti treu kolonu tabele), pri emu promena vlasnitva obino ne znai gaenje proizvoda preuzete softverske kue. Naime, ti proizvodi imaju svoje korisnike koji bi u sluaju gubitka dalje podrke bili prinueni uvoditi novi sistem, a u takvoj situaciji bi se mogli opredeliti i za neki konkurentski sistem. Cilj ovakve akvizicije nije nametanje svojih reenja (stvaranje monopola odreenog softverskog proizvoda), ve preuzimanje trita koje je kontrolisalo preuzeto preduzee (monopol u smislu kontrole trita). Tabela 1. Pregled svetski poznatih Core banking sistema i njihovih isporuilaca Core banking sistem Alnova Financial Solutions Bancs BANKMILL Bankway Corebank Finacle FLEXCUBE Hogan Intellect Core OMNIEnterprise Profile Signature Systematics T24 Fincraft Laser Panacea Softverska kua Accenture / Alnova TCS MINDMILL SOFTWARE LTD FIS FIS Infosys Oracle Financial Services Software CSC Polaris software Labs Ltd InfrasoftTech FIS Fiserv FIS Temenos Group Nelito Systems Limited Laser Soft Ranije Systematics Inc./ Alltel With Offline Ranije Sanchez Profile Raniji paketi: MicroBanker, Finware; Ranije kompanije: iflex i druge Ranije proizvod kompanije Metavante, preuzeta od FIS 1. okt. 2009. Istorija Raniji naziv Altamira, Altair (varijanta)

SAP Transactional Banking SAP AG

Kada je re o Core banking reenjima koja se primenjuju u domaim bankama primetna je dominacija dva Core banking sistema: Pexim Universal Banking koji je razvila beogradska softverska kua Pexim Solutions i Antegra Banking Solution koji je nastao pod okriljem beogradske softverske kue Antegra Information Systems. Veinski vlasnik obe ove softverske kue nedavno je postala internacionalna softverska grupacija Assecco (Slika 3.).

Slika 3. Logo domaih lidera u oblasti bankarskih softverskih reenja Strategijsko opredelenje softverske kue Pexim Solutions jeste saradnja sa svetski poznatom kompanijom IBM. Pexim je u potpunosti usvojio IBM modele za bankarske podatke, procese i usluge, zajedno sa modelima za konsultantske usluge. Prema najavama iz Pexim-a, naredna generacija aplikacija za univerzalno bankarstvo, pod nazivom "Revolution", takoe e se oslanjati na bogato IBM iskustvo u oblasti bankarstva. Nove aplikacije su zasnovane na modelima za procese i usluge "IBM Information Framework". Nakon to postane raspoloiva za trite, "Revolution" platforma e bankama obezbediti skup sveobuhvatnih aplikacija iz oblasti bazinog bankarstva, kanala distribucije i Business Intelligence.

2.2. Jezgro bankarskih ERP solucija

Jedno od bitnih svojstava ERP sistema jeste integrisanost njegovih modula. Ova integrisanost podrazumeva da podaci aurirani kroz neki od modula, odnosno iz poslovnih pravila proizale posledice ovog auriranja, moraju biti primetne u svim povezanim modulima koji referenciraju te podatke. Jezgro nekog informacionog sistema obino ine matine evidencije onih klasa koje se koriste u veini modula. Tako jezgro standardnog ERP sistema ine evidencije organizacione strukture organizacije, poslovnih procesa, kadrova, roba (materijala, polu- i gotovih proizvoda i/ili trgovakih roba) i druge evidencije od opteg znaaja. Jezgro bankarskog ERP proirenja treba da obezbedi jedinstvene evidencije (ifarnike) specifinih bankarskih klasa koje bi se koristile od strane svih modula kako core banking tako i e-banking solucija.. Jezgro bankarskih ERP reenja obino obuhvata evidencije poput sledeih: Bankarski proizvodi i transakcije o Grupe bankarskih proizvoda o Bankarski proizvodi o Vrste transakcija o Transakcije o eme obrauna kamate o eme obrauna provizije o ... Klijenti banke 4

o Klijenti banke pravna lica o Klijenti banke fizika lica o Vrste klijenata Budetski rauni o Budetske organizacije o Vrste javnih prihoda o Budetski rauni Ostali ifarnici o Jedinice centralne banke o Banke sa dozvolom centralne banke o Centralni registar rauna o Kursna lista o ... S obzirom na karakter ovog materijala, daemo kratak osvrt samo na one od navedenih evidencija za koje nam se ini da su najbitnije za razumevanje principa formiranja otvorenog (fleksibilnog) jezgra sistema. Postoje razliita tumaenja i definicije pojma bankarskog proizvoda. Prema reniku bankarstva u izdanju Masmedia bankarski proizvod u savremenom bankarstvu oznaava svaku aktivnost (transakciju) banke po nalogu njenih komitenata koja se temelji na sve veoj primeni informatike tehnologije. Neki su pak miljenja da bankarske proizvode moemo tretirati kao takvu ponudu banke iji izbor od strane klijenta znai generisanje nekog novog klijentskog rauna, pri emu ta ponuda obuhvata i set transakcija kao svojevrstan katalog usluga koje se nude vlasnicima tih rauna (bankarskih proizvoda). Ovde treba napomenuti da banke, naravno, nude odreene usluge i osobama koje nisu vlasnici rauna: one se obino podvode pod usluge tzv. treim licima. Sa take gledita formiranja jezgra baze podataka i definisanja matrice poslovnih transakcija (usluga) koje se nude klijentima ini se mnogo pogodnijim ovo drugo tumaenje bankarskih proizvoda (onaj deo ponude banke koji povlai za sobom generisanje razliitih vrsta klijentskih rauna). U ovom smislu e se kao bankarski proizvodi tretirati: razliiti depozitni rauni fizikih i pravnih lica kao proizvodi ija je osnovna namena prikupljanje sredstava od klijenata (tekui i devizni rauni fizikih i pravnih lica, rauni tednje po vienju, rauni oroene tednje, oroeni depoziti pravnih lica, ...), odnosno proizvodi putem kojih se plasiraju sredstva klijentima (kreditne kartice, krediti razliitih namena i drugi plasmani koji imaju svoje raune). Ovi bankarski proizvodi se mogu grupisati po razliitim kriterijumima. Grupisanje proizvoda prema nameni deponovanih sredstava i vrsti vlasnika bi moglo izgledati kao u tabeli 1.

Tabela 1. Primer grupisanja depozitnih rauna klijenata Bankarski proizvod Oroena tednja Rentna tednja Deja tednja Oro. tednja sa isplatom kamate unapred Tekui rauni Devizni rauni fizikih lica Tekui rauni pravnih lica Devizni rauni pravnih lica Oroeni depoziti pravnih lica Transakcioni rauni fizikih lica Transakcioni rauni pravnih lica Depozitni rauni Oroeni depozitni rauni pravnih lica pravnih lica tedni rauni fizikih lica Depozitni rauni fizikih lica Podgrupa Grupa

Pored ovakvog grupisanja, prikazani bankarski proizvodi bi se mogli grupisati i po stabilnosti raspoloivih sredstava (oroena sredstva su stabilniji izvor od sredstava na tekuim raunima, a i kod oroenih sredstava imamo razliite ronosti), kao i po drugim kriterijumima koji se koriste pri agregiranju podataka o visini sredstava na raunima. Mogue je, a sa take gledita informacionog sistema je i poeljno, bankarske proizvode definisati i detaljnije nego to je to uinjeno u tabeli 1, te bi kao posebne bankarske proizvode mogli imati: Oroenu tednju u stranoj valuti do 1 meseca, Oroenu tenju u stranoj valuti do 3 meseca i tako dalje. Naravno, ovakvi bankarski proizvodi se mogu tretirati i kao varijante bazinih proizvoda. Formiranje varijanti bankarskih proizvoda moe biti opravdano i zakonskim zahtevom za knjienje stanja rauna na razliitim kontima. Pri tome ne treba smetnuti sa uma da bankari ponekad formiraju i nude klijentima i pakete bankarskih proizvoda koji se sastoji od vie pojedinanih proizvoda (kao na primer Hit tekui raun Banca Intese koji objedinjuje niz savremenih bankarskih proizvoda, raspoloivih uz tekui raun). Ovakva ponuda obino podrazumeva i neke pogodnosti klijentima, te je u informacionom sistemu neophodni imati podatak da li je neki raun nastao kao deo nekog paketa ili nije: na primer kod Banca Intese provizija na bezgotovinski prenos nije ista za standardne i hit tekue raune (tekue raune otvorene samostalno ili u okviru hit paketa). Ostanemo li u naem razmatranju bankarskog jezgra pri tekuim raunima fizikih lica (TRFL) kao tipine transakcije vezane za ovaj proizvod mogli bi navesti: uplate na TRFL, bezgotovinski prenos sredstava sa TRL, isplate sa TRFL, obraun kamate na TRFL, tampanje izvoda i druge transakcije. Treba primetiti da se sline transakcije nude i kod drugih depozitnih rauna: uplate, isplate, obraun kamate i sline transakcije susreemo kod mnogih drugih proizvoda. injenica da se ista vrsta usluge nudi za razliite proizvode omoguuje grupisanje transakcija ne samo po njihovoj pripadnosti bankarskim proizvodima ve i po tipu usluge poput: uplata na raun, isplata sa rauna, voenja rauna, obrauna kamate, slanja SMS poruka i druge vrste. Definisanje vrsta transakcija kao odreenih tipova usluge omoguuje jednostavnije, bre i za odravanje lake opisivanje svojstava pojedinih transakcija, kao to su nain obrauna provizije/naknade, nain obrauna kamate ili nain knjienja transakcije. Ovako shvaene 6

transakcije se predstavljaju presene take matrice ije redove ine bankarski proizvodi, a kolone vrste transakcija (Tabela 2.). Tabela 2. Transakcije kao preseci matrice bankarski proizvodi/vrste transakcija Vrsta trans. Otvaranje Voenje Blokiranje Got.uplate Got.isplate Bezgot. pre- ... / Proizvod rauna rauna rauna na raun sa rauna nos sa ra. Tekui raun FL Otvaranje Voenje Blokiranje Uplata na Isplata sa TRFL TRFL TRFL TRFL TRFL Blokiranje ORFL Blokiranje Uplata na Isplata sa DRFL DRFL DRFL Isplata sa TRPL Prenos sa TRFL Prenos sa ORFL Prenos sa DRFL Prenos sa TRPL

Oroena Otvaranje stednja FL ORFL Devizni raun FL Tekui raun PL ... Otvaranje DRFL

Otvaranje Voenje Blokiranje TRPL TRPL TRPL

Umesto daljeg teorijskog obrazlaganja izloene koncepcije posluiemo se jednim primerom. Pretpostavimo da u nekoj banci vai pravilo da se za gotovinske isplate sa rauna ne naplauje nikakva provizija, osim u sluaju gotovinske isplate sa tekueg rauna pravnog lica. Uvoenje vrsta transakcija omoguuje da se u ovom sluaju, umesto navoenja naina obrauna provizije za svaku transakciju tipa gotovinske isplate, na nivou vrste transakcija Isplata gotovine sa rauna definie jedno opte pravilo po kojem se za sve transkacije ovog tipa ne naplauje provizija. Za sve transakcije odreenog tipa automatski vai ovako definisano opte pravilo, osim ako se za neku transakciju eksplicitno ne navede neko drugo pravilo. U navedenom primeru bi se za transakciju Isplata gotovine sa tekueg rauna pravnog lica (koja se javlja na preseku bankarskog proizvoda Tekui raun pravnog lica i vrste transakcija Gotovinske isplate sa rauna) trebala definisati posebna ema obrauna provizije. Ukoliko doe do izmene opteg pravila, mnogo je lake tu izmenu sprovesti na jednom mestu (na nivou vrste transakcije), nego to initi kod mnotva transakcija za koje vai isto pravilo. Nakon definisanja bankarskih proizvoda, njihovog grupisanja po razliitim kriterijumima, identifikovanja karakteristinih vrsta transakcija, odreivanja seta transakcija koje se mogu vriti za neki bankarski proizvod, navoenja naina obrauna kamate za pojedine proizvode i naina obrauna provizije/naknade za pojedine transakcije preostaje da se definie nain knjienja pojedinih transakcija. Zahtev ERP sistema da se poslovne transakcije unose u informacioni sistem jedanput podrazumeva da se transakcije automatski rasknjiavaju i evidentiraju u glavnoj knjizi, bez potrebe da zaposleni u raunovodstvu ponovo unose podatke istih transakcija radi njihovog knjienja. Rezultat svih ovih aktivnosti bi se mogao prikazati u jednoj pozamanoj tabeli sadrine sline tabeli 3. koja sadri kratak opis samo jednog bankarskog proizvoda.

Tabela 3. Elementi opisa bankarskog proizvoda

Grupe bankarskih proizvoda 1 Depoziti pravnih lica Bankarski proizvodi 10 Tekui raun pravnog lica Uloge konta
Oznaka 1 2 ... Naziv (opis) Konto stanja partije Konto provizije ...

Varijante bankarskog proizvoda Oznaka

101 102 103 104 105

Naziv
Raun pravnog lica Raun org. dela pravnog lica Namenski raun pravnog lica Nerezidentni raun Raun javnih prihoda

Konto uloge 1
221 222 223 224 225

Konkretizacija uloga Konto ... uloge2

721 722 723 724 725

Transakcije Oznaka
1000 1005 1006 ... Otvaranje tekueg rauna pravnog lica Voenje tekueg rauna pravnog lica Blokiranje tekueg rauna pravnog lica ...

Naziv

Znaajan element jezgra ERP bankarskih reenja ine klijenti banke. Jedinstvenu evidenciju klijenata banke koriste svi moduli Core bankinga i e-Bankinga, ali se ta evidencija koristi i u modulu Raunovodstvo Core ERP sistema. Pored osnovne podele klijenata na fizika i pravna lica, mogue je izvriti i njihovo klasifikovanje po raznim kriterijumima. Ovo klasifikovanje je bitno i zbog razliitog tretmana klijenata zavisno od nekih njihovih svojstava. Svaki klijent se rasporeuje u neku klasu za svaki kriterijum klasifikovanja (pri emu se za svaki kriteririjum moe neka od klasa proglasiti default klasom koja se automatski nudi za svakog novog klijenta). Pravilo je da se za svakog klijenta transakcija izvrava po najpovoljnijim uslovima na koje ima pravo na osnovu pripadnosti nekoj klasi. Naravno klasifikovanje klijenata nije statino. Ono je podlono promenama koje se najee vre automatski na osnovu povratnih informacija iz analitikih ili CRM sistema.

2.3. Front office reenja Core banking sistema

Funkcionalnosti Core banking sistema koje se tiu rada slubenika banke koji na alterima banke imaju neposredan kontakt sa klijentima objedinjene su u modulu koji se obina naziva alterskom aplikacijom (engl. Front Office Application). alterska aplikacija je funkcionalno bogato softversko reenje koje omoguuje izvravanje aktivnosti koje pripadaju razliitim procesima realizacije. Korisnici aplikacije imaju svoja korisnika imena i lozinke i prava pristupa koja variraju od njihove uloge: alterski radnik, blagajnik, rukovodilac smene, administrator. Jedan zaposleni moe imati i vie uloga istovremeno, to zavisi od veliine ekspoziture ali i naina organizacije rada alterske slube. U osnovi razlikujemo dva naina organizacije rada alterskih slubenika: 8

 Odvojene uloge blagajnika i alterskog radnika kod ovakvog naina organizovanja se

administrativni (papiroloki) deo transakcije obavlja na jednom alteru (lokaciji), a u sluaju transakcije povezane sa uplatom/isplatom gotovine ona se zavrava na drugoj lokaciji (alteru) na kojoj se nalazi blagajna (najee zatiena blindiranim staklom). Povezane uloge blagajnika i alterskog radnika kod ovakvog naina organizovanja svaki alterski radnik ima svoju blagajnu te se svaka transakcija obavlja na jednom mestu. I jedan i drugi nain organizovanja rada alterske slube imaju svojih prednosti i nedostataka: u prvom sluaju imamo veu sigurnost kako u pogledu eventualnih prepada na banku tako i u pogledu prepoznavanja falsifikovanih novanica (blagajnici su usko specijalizovani), dok drugi nain organizovanja nudi jednostavnije reavanje potreba klijenata. Korienju alterske aplikacije obino prethodi otvaranje smene od strane rukovodioca smene, ime se formalno omoguava prijava za rad ostalih slubenika u datoj smeni. Osobe sa ulogom blagajnika svoj rad obino zapoinju otvaranjem blagajne pod ime se podrazumeva definisanje poetnog stanja blagajne po valutama i apoenima. Funckionalnosti koje stoje na rapolaganju korisnicima alterske aplikacije obino obuhvataju sledee aktivnosti (grupisane po procesima): Platni sistemi o Platne transakcije (Uplate, Isplate, Bezgotovinski prenosi, Menjaki poslovi) o Trajni nalozi o Blokade rauna o Prinudna naplata sa blokiranih rauna o Zamena oteenih novanica o Otkup kovanica Depoziti pravnih lica o Zahtev za otvaranje rauna o Poslovni rauni (Otvaranje, Voenje, Zatvaranje) o Devizni depoziti (Otvaranje, Voenje, Zatvaranje) o Oroeni depoziti (Oroavanje i prevremeno razoroav.) o Zahtev za zatvaranje rauna Depoziti fizikih lica o Zahtev za otvaranje rauna o Tekui rauni (Otvaranje, Voenje, Zatvaranje) o Devizni rauni (Otvaranje, Voenje, Zatvaranje) o tedni rauni (Otvaranje, Voenje, Zatvaranje) o Devizni tedni rauni (Otvaranje, Voenje, Zatvaranje) o Rauni oroene tednje (Otvaranje, Voenje, Prekid oroenja) o Devizni rauni oroene tednje (Otvaranje, Voenje, Prekid oro.) o Zahtev za zatvaranje rauna Platne kartice o Zahtevi za izdavanje kreditnih kartica o Zahtevi za izdavanje biznis kartica o Voenje kartinih rauna Krediti o Zahtevi za odobrenje kredita pravnom licu o Zahtevi za odobrenje kredita fizikom licu o Odobravanje express kredita o Voenje kredita 9

 Blagajna

o Otvaranje blagajne o Prijem dotacije o Otprema suvika o Stanje blagajne o Dnevnik blagajne o Zatvaranje blagajne Administracija o Dnevnik transakcija o Otvaranje smene o Administriranje blagajni U veini postojeih alterskih aplikacija postoje posebni ekrani za pojedine karakteristine vrste platnih transakcija: gotovinske uplate i isplate, naloge za prenos, menjake poslove i druge do kojih se stie navigacijom kroz sistem menija. Ukoliko neko radi samo sa nalozima za prenos onda to i nije problem, ali to vie poslova obavlja jedan alterski radnik to vei problem predstavlja stalni prelazak iz jednog ekrana u drugi. Koncept univerzalnog ekrana platnih transakcija (prva stavka u meniju Platnih sistema) ima za cilj poveanje efikasnosti rada alterskog radnika eliminisanjem gubitaka vremena prouzrokovanih prelascima iz ekrana u ekran kod klasinih reenja. Univerzalni ekran alterske aplikacije treba da omogui alterskom radniku da praktino sve uplate, isplate, prenose i menjake poslove evidentira na jednom mestu. Za razliku od specijalizovanih ekrana kod kojih se unapred zna koja vrsta transakcije e se izvriti (i koje elemente ekran treba da sadri), kod univerzalnog ekrana prvo treba utvrditi koju vrstu transakcije eli klijent izvriti. Minimalni skup elemenata na osnovu kojih e se prepoznati vrsta transakcije ine broj rauna i valuta i to na dugovnoj i potranoj strani transakcije. Dugovna strana se odnosi ne izvor sredstava (odakle se neto plaa), a potrana strana na odredite sredstava (ono to potrauje odredini raun ili osoba). Shodno tome bi ekran univerzalnog ekrana u startu mogao izgledati kao na slici 4.
BIS - alter Sa (Duguje) Broj racuna Valuta 977 RSD BAM Na (Potrauje) Broj racuna
RSD Valuta 977 BAM

Transakcija

Slika 4. Izgled univerzalnog ekrana na poetku unosa transakcije 10

Za prepoznavanje vrste transakcije koju klijent eli izvriti neophodno je (a ujedno i dovoljno) navesti broj rauna i valutu na dugovnoj i potranoj strani ekrana. elja klijenta se moe prepoznati kao jedna transakcija ili kao jedan niz transakcija. Smisaoni nizovi transakcija se moraju unapred definisati kao sloene poslovne transakcije sa zadatom ifrom i nazivom. U prepoznavanju vrste (poslovne) transakcije softver se rukovodi predefinisanim matricama poput one prikazane u tabeli 4. Tabela 4. Matrica za prepoznavanje transakcije u univerzalnom ekranu platnih transakcija
Sa (Duguje)
DOMAA VALUTA STRANA VAL.

Na (Potrauje)
D O M A A V A L U T A

Gotovina

Trans.raun u drugoj banci

Tekui raun FL Isplata got. sa TRFL

Ra. tednje po vienju Isplata got. sa R Isplata got. sa R + Ekst. nalog za plaanje Interni nalog za prenos Isplata got. sa R + Uplata got. na R Isplata got. sa R + Prodaja strane ef. Isplata got. sa R + Prodaja strane ef.+ Upl.na RD

Gotovina

Raun dev. tednje po vienju Isplata got. sa RD + Otkup strane ef. Isplata got. sa RD + Ekst. nalog za pla. Isplata got. sa RD + Otkup strane ef. + Upl.na TRFL Isplata got. sa RD + Otkup strane ef. + Upl.na R Isplata got. sa RD Isplata got. sa RD + Uplata got. na RD

Gotovina Trans.raun u drugoj banci Tekui raun fizikog lica Raun tednje po vienju Ekst. nalog za plaanje Upl.goto v. na TRFL Uplata na R

Otkup strane ef. Otkup str. ef. + Ekst. nalog za plaanje Otkup str. ef. + Uplata got. na TRFL Otkup str. ef. + Uplata got. na R

Eksterni nalog za prenos Interni nalog za prenos Interni nalog za prenos Isplata got. sa TRFL + Prodaja strane ef. Isplata got. sa TRFL + Prodaja strane ef. + Upl.na RD

S T R A N A V A L.

Gotovina

Prodaja strane ef. Prodaja strane ef. + Upl.got. na RD

Raun devizne tednje po vienju

Uplata got. na RD

Ova matrica je znaajno pojednostavljena u odnosu na realan sistem, ali je dovoljna za razumevanje logike funkcionisanja univerzalnog ekrana i trebalo bi je tumaiti na sledei nain: Ukoliko korisnik ne navede raun na dugovnoj strani znai da klijent uplauje gotovinu, a na osnovu odabrane valute se zakljuuje da li je u pitanju efektiva u domaoj ili stranoh valuti Ukoliko korisnik navede raun na dugovnoj strani (ne moe se navesti raun koji nije otvoren u banci) softver dozvoljava odabir samo onih valuta za koje ima nekih sredstava na raunu. Pretpostavimo da je korisnik polje rauna na strani duguje ostavio prazno i kao valutu naveo dinare. Iz ovoga zakljuujemo da klijent eli neto uraditi sa efektivom u domaoj valuti, a na osnovu odgovarajue kolone matrice se vidi da ako je na dugovnoj strani ekrana navedena 11

efektiva u domaoj valuti (Domaa valuta Gotovina), onda se na potranoj strani ekrana moe navesti bilo koji raun (od navedenih), kao i strana i domaa efektiva. Ako se na potranoj strani navede strana efektiva u evrima (Strana valuta Gotovina) moe se zakljuiti da je transakcija koju treba izvriti Prodaja strane efektive (to i pie u eliji matrice koja se nalazi u preseku navedenih izbora dugovne i potrane strane). Nakon to je utvrena vrsta transakcije, unet iznos (i u sluaju isplate/prenosa sa rauna provereno da na raunu ima dovoljno sredstava) na ekranu se pojavljuju elementi karakteristini za pojedine vrste transakcija kao i dugme za prikazivanje elemenata transakcije, odnosno dugme za prihvatanje transakcija (videti sliku 5.).
BIS - alter Sa (Duguje) Broj racuna Valuta 977 BAM RSD Iznos 1004,95 Na (Potrauje) Broj racuna Valuta 978 EUR

Iznos

500,00
Specifikacija serijskih brojeva

Potvrda o prodaji strane efektive

Dravljanstvo JMBG/Br. pasoa Ime i prezime Adresa Prodajni kurs 1,99 Provizija 1% Valuta EUR Iznos 500,00 Za uplatu 995,00 9,95 1004,95
Prihvati transakciju Elementi transakcije

Transakcija

4202

Prodaja strane efketive

Slika 5. Izgled univerzalnog ekrana nakon prepoznavanja transakcije prodaje strane efektive

2.4. Back office reenja Core banking sistema

Kao to je ranije reeno Core banking reenje obino sadri vie back office modula (aplikacija) koje se tiu pojedinih procesa i iji su korisnici zaposleni u odgovarajuim sektorima (ili drugim organizacionim celinama banke) zaduenim za realizaciju back office aktivnosti pojedinih procesa. Tako moemo govoriti o aplikacijama/modulima koji koriste radnici angaovani na poslovima unutranjeg platnog prometa, ino platnog prometa, kartiarstva, kreditnim poslovima, trezorskim poslovima i slino. Svaki sektor koristi svoju aplikaciju/modul, a svi su ovi moduli integrisani sa front office modulom, tako da se u back office modulu unutranjeg platnog prometa vide svi nalozi za prenos uneti kroz front office aplikaciju, kao to se i u trezorskoj aplikaciji (back office modulu procesa disponibiliteta) vide stanja blagajni u svim ekspoziturama (na alterima banke).

12

Navoenje funkcionalnosti svih back office modula koji se obino koriste u banci bi zahtevalo nekoliko stranica, pa e se kao reprezentativan back office modul razmotriti trezorska aplikacija. Trezorska aplikacija podrava aktivnosti radnika na poslovima disponibiliteta, koje se mogu podeliti na interne aktivnosti i eksterne aktivnosti koje se obavljaju u saradnji sa centralnom bankom (CB) ili drugim poslovnim bankama. Interne aktivnosti se uvek tiu gotovine, dok se aktivnosti koje se obavljaju u saradnji sa CB mogu ali i ne moraju ticati gotovine. Ukoliko se tiu gotovine one se odvijaju u nekoliko faza: prvo se najavljuje boravak lica u CB, potom se podnosi zahtev, a po njegovom odobrenju se alju/podiu pare (trezor se razduuje po izdavanju naloga, odnosno zaduuje po prispeu para). Ukoliko se radi o aktivnosti bezgotovinskog prenosa nema najava boravka u CB, ve se odmah pravi zahtev, a ako se taj zahtev odobri moe se smatrati da je transakcija izvrena (mada se to formalno vidi tek u sutranjem izvodu rauna rezervi). Definicije i skraenice od znaaja za trezorsku aplikaciju: Knjiga trezora knjiga u kojoj se dnevno evidentiraju stanja domae i strane valute. Knjiga primljenih amaneta knjiga u kojoj se evidentiraju domae i strane valute po specifikaciji primljenih valuta. Knjiga poslatih amaneta knjiga u kojoj se evidentiraju domae i strane valute po specifikaciji poslatih valuta. Raun rezervi obavezan raun kod CB. Svaka banka ima jedan rezervni raun. CAS izdvojeni raun koji se za potrebe RTGS-a i iro kliring transakcija svaki dan puni sa rauna rezervi kod CB, a na kraju dana se uvek prazni. Svaka banka ima jedan CAS. Funkcionalnosti trezorske aplikacije se mogu podeliti kao: Poslovi sa Centralnom bankom o Najava boravka u CB o Zahtev za podizanje gotovine o Zahtev za polog gotovine o Zahtev za kupovinu deviza o Zahtev za prodaju deviza o Nalog za punjenje rauna CAS o Nalog za pranjenje rauna CAS Poslovi sa drugim bankama o Zakljunica o kupoprodaji gotovine o Zakljunica o kupoprodaji deviznih sredstava Poslovi trezoriste o Otprema novca o Prijem novca Evidencije i izvetaji o Knjiga trezora o Knjiga primljenih amaneta o Knjiga poslatih amaneta Administracija o Dnevnik transakcija o Ugovori o obavljanju usluga prevoza sredstava o Ovlaena lica agencije 13

Poslovi trezoriste se tiu interne ili eksterne razmene (otpreme i prijema) gotovine. Interna razmena se obavlja izmeu pojedinih filijalnih trezora ili izmeu trezora i blagajni hijerarhijski niih organizacionih delova, dok se eksterna razmena vri izmeu trezora i centralne banke ili izmeu trezora i drugih poslovnih banaka.

Slika 6. Izgled ekrana otpreme gotovine u trezorskoj aplikaciji Ukoliko trezorista u gore prikazanom ekranu kao odredite otpreme odabere blagajnu radi se o internoj razmeni, dok 2. i 3. opcija upuuju na eksternu razmenu. Po odabiru organizacionog dela banke prema kojoj trezorista upuuje gotovinu softver sam prepoznaje da li je u pitanju drugi filijalni trezor ili blagajna neke ekspoziture ili altera. U trenutku izvrenja otpreme novca trezorista se razduuje tih sredstava i ona imaju status sredstava na putu sve dok ne budu zaprimljena na odredinom mestu: ukoliko je odredite drugi trezor banke zaprimanje gotovine e izvriti drugi trezorista korienjem trezorske aplikacije, dok u sluaju slanja sredstava blagajnama ista se zaprimaju kroz altersku aplikaciju (to govori o potpunoj integrisanosti ovih modula). U sluaju otpreme gotovine prema centralnoj banci ili drugoj poslovnoj banci ona se vode kao sredstva na putu sve dok se ne dobije potvrda o njihovom preuzimanju.

2.4.1. Back office masovne obrade

Za back office poslove je karakteristino da mnogi meu njima znae masovne obrade koje se obino izvravaju periodino. Takve masovne obrade se tiu slanja izvoda, obrauna kamata, zatvaranja neaktivnih rauna, rasknjiavanja primljenih naloga platnog prometa i drugih aktivnosti. Back office aktivnosti ije se izvrenje javlja kao ist automatizam (slanje sms poruka) ili kao masovna obrada sa manje-vie ustaljenom dinamikom i precizno definisanom sadrinom (obraun kamata, slanje izvoda) obino se prenose u nadlenost IT sektora koji 14

odgovara za izvrenje istih. Ove pozadinske obrade IT sektor obino pokree u vreme manje optereenosti sistema. Tipine pozadinske obrade se tiu: o Formiranja i slanja izvoda o Izvrenja trajnih naloga o Obrauna provizije (za voenje rauna i po transakciji) o Obrauna kamate (pasivne, aktivne i zatezne) na sve depozite o Obrauna zatezne kamate po sudskim reenjima (blokadama) o Aktiviranja blokada o Automatskog zatvaranja rauna o Slanja SMS poruka o Automatske isplata plata i penzija o Obrade podataka naloga internih, eksternih, E-bank (uitavanje fajlova i provera pokria) Priprema i slanje fajla sa nalozima PS Prijem i obrada fajla sa nalozima PS Priprema i slanje fajla o raunima Centralni registar PS Prijem i obrada fajla o raunima Centralni registar PS o Razmene podataka sa E-banking reenjem o Uitavanja i slanja podataka sa/na SWIFT server o Uitavanja i slanje podataka na Euroiro o Slanja podataka Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi o Razmene sa EuroCard/MasterCard Uitavanje podataka o transakcijama MasterCarda (POS terminali, debitne, bussiness i kreditne kartice) Generisanje i slanje izvoda o Elektronskih izvetaja za ostale klijente (Elektrodistribucija, ) o . Treba primetiti da meu navedenim aktivnostima koje su u nadlenosti IT sektora nalazi nekolicina koja se tie sinhronizacije podataka pojedinih internih i eksternih sistema. Interna sinhronizacija se tie, pre svega, razmene podataka izmeu Core banking i e-Banking sistema, dok se eksterna sinhronizacija podataka mora vriti na relacijama banka centralna banka, banka kartini sistemi i banka sistemi meunarodnog plaanja.

15