Metalne Konstrukcije

METALNE KONSTRUKCIJE
Osnove prora~una i konstruisanja

Osnove prorauna i konstruisanja
Dr Dragan Buevac, dipl. in. gra.
vanredni profesor, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Zlatko Markovi, dipl. in. gra.
asistent, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Dragana Bogavac, dipl. in. gra.
Mr Dragoslav Toi, dipl. in. gra.
asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Prof. Gojko Nenadi, Graevinski fakultet u Podgorici
Prof. dr Branislav ori, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Mihailo Muravljov, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdava:
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Bulevar kralja Aleksandra 73/I
Odobreno za tampu odlukom Vea katedara za materijale i konstrukcije
broj 02-16/16, od 16.12.1997.
Za izdavaa:
Dekan, prof. dr ivojin Praevi
Tehniki urednici:
Mr Dragana Bogavac
Mr Zlatko Markovi
Grafika obrada:
Mr Mihailo Mitrinovi
Mr Predrag ivkovi, dipl. in.
Sinia Kukolj, dipl. in.
MD&PROFY GRAFIKI CENTAR, tel: (011) 43-85-64
Grafiki prilozi:
DELFIN INENJERING
Beograd, Dobropoljska 12, tel: (011) 3690-429, fax: (011) 64-84-74
tampa:
Zavod za grafiku tehniku Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Karnegijeva 4, tel/fax: (011) 3370-492
Tira:
500 primeraka
ISBN 86-80049-91-3
ISBN 86-80049-92-1
SPONZORI
MINISTARSVO ZA NAUKU I TEHNOLOGIJU REPUBLIKE SRBIJE
MINISTARSTVO GRAEVINA REPUBLIKE SRBIJE
COMPO, Svilajnac
DEMEKS, Beograd
DOMIS, aak
ENERGOPROJEKT HOLDING, Beograd
FOND MADLENE JANKOVI, Beograd
GK HK KOMGRAP, Beograd
GOA HOLDING, Beograd
GP MOSTOGRADNJA, Beograd
GP PLANUM, Zemun
IMK 14. OKTOBAR, Kruevac
INSTITUT IMS, Beograd
INENJERING GOA PROJMETAL, Beograd
JEDINSTVO-METALOGRADNJA, Sevojno
KOMPANIJA BELIM, Beograd
KOMPANIJA KOLING, Beograd
MAINOPROJEKT COPRING, Beograd
MONTANI OBJEKTI, Novi Sad
MONTENA, Beograd
MOSTPROJEKT, Beograd
NORTH INENJERING, Subotica
RIGIPS, Austrija
SAOBRAAJNI INSTITUT CIP, Beograd
SINTEK, aak
ZAVOD ZA ZAVARIVANJE, Beograd
PREDGOVOR
Oblast metalnih konstrukcija do sada nije imala odgovarajui tretman u literaturi na
srpskom jeziku, pogotovo ne srazmerno njihovom znaaju u graevinarstvu. Knjige
ovakvog ili slinog sadraja nema na naim prostorima ve vie od dvadeset godina. Ima-
jui u vidu intenzivan razvoj metalnih konstrukcija u ovom relativno dugom vremenskom
periodu, kako u pogledu teorijskih saznanja, tako i u pogledu praktine primene u ine-
njerskoj praksi, evidentna je potreba studenata i inenjera za knjigom koja e na kvalitetan
i savremen nain tretirati ovu problematiku.
Knjiga Metalne konstrukcije je prvenstveno namenjena studentima graevinskih i arhi-
tektonskih fakulteta, kao i viih kola graevinske struke. Ona u potpunosti pokriva plan i
program predavanja na Graevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu iz predmeta
Osnove metalnih konstrukcija. Koncipirana je tako da osim osnovnih problema vezanih za
oblast metalnih konstrukcija, tretira i specifine, ue strune oblasti, tako da e biti od
izuzetne koristi i studentima poslediplomskih studija na oba fakulteta. Ova, posebna pog-
lavlja su monografskog karaktera i pruaju dragocene informacije vezane za spregnute
konstrukcije, prednapregnute metalne konstrukcije, konstrukcije od hladno oblikovanih
profila i konstrukcije od aluminijumskih legura. S obzirom da su u knjizi u najveoj mogu-
oj meri obuhvaena najnovija saznanja iz tehnikih oblasti na kojima se zasniva projekto-
vanje i izvoenje metalnih konstrukcija, oekuje se da e naii na interesovanje i meu
inenjerima koji se bave projektovanjem i izvoenjem metalnih konstrukcija.
Oblast projektovanja metalnih konstrukcija koja ini znaajan deo ove knjige je obra-
ena u skladu sa vaeom jugoslovenskom tehnikom regulativom. Specijalni problemi
prorauna, koji nisu obuhvaeni naim propisima i standardima, tretirani su prema savre-
menim meunarodnim propisima iz tih oblasti. Budui da se uveliko radi na unifikaciji
propisa iz oblasti graevinskog konstruterstva, kako u Evropi tako i u naoj zemlji, pose-
ban akcenat stavljen je na Evrokod 3 - internacionalni standard za projektovanje metalnih
konstrukcija, kome je posveeno itavo poglavlje. Ovaj standard je objedinio znanja iz
oblasti metalnih konstrukcija svih zemalja Evropske unije i zemalja lanica EFTA i ve je
deklarativno prihvaen, kao budui standard, i u ostalim zemljama Evrope, kao i u
Jugoslaviji, pa je upoznavanje sa njegovim osnovnim principima neophodno. Imajui ovo
u vidu, oznake u knjizi su usklaene sa oznakama iz Evrokoda 3, kao prvi korak u procesu
prelaska sa domaih propisa na Evrokodove.
VI Metalne konstrukcije
Knjiga Metalne konstrukcije ima 13 poglavlja, koja na oko 1100 strana teksta i uz po-
mo izuzetnog broja prateih ilustracija, fotografija i tabela obrauju ovu kompleksnu te-
matiku. Zbog velikog obima knjiga je podeljena na dva dela - toma. Meutim, podela nije
samo fizika, ve i sutinska. U prvom tomu su kroz poglavlja: Osnove metalnih konstruk-
cija, Spojna sredstva, Proraun i konstruisanje nastavaka i veza i Proraun i konstruisa-
nje noseih elemenata elinih konstrukcija obraene osnove prorauna i konstruisanja. U
drugom tomu prikazana su specijalna poglavlja i tehnologija izrade i to u poglavljima:
Konstrukcije od aluminijumskih legura, Proraun i konstruisanje elinih konstrukcija od
hladno oblikovanih profila, Spregnute konstrukcije, Prethodno napregnute metalne kons-
trukcije, Izrada grafike dokumentacije, Izrada elinih konstrukcija u radionici i kontrola
kvaliteta, Zatita elinih konstrukcija od korozije, Projektovanje elinih konstrukcija za
dejstvo poara i Proraun elinih konstrukcija prema Evrokodu.
Autori se zahvaljuju Ministarstvu za nauku i tehnologiju i Ministarstvu graevina re-
publike Srbije, kao i brojnim sponzorima, na finansijskoj pomoi koja je omoguila objav-
ljivanje ove knjige, i Graevinskom fakultetu Unuverziteta u Beogradu kao izdavau.
Takoe se zahvaljuju Milanu Radenkoviu, Savi Krstiu i Ani Nekovi na uloenom
trudu i strpljenju pri izradi velikog broja sloenih crtea, koji su uinili da grafiki prilozi
budu izuzetni i prepoznatljivi.
Posebnu zahvalnost autori ele da izraze Mihailu Mitrinoviu, Predragu ivkoviu i Si-
nii Kukolju za visok nivo grafike obrade teksta, kao i Dragoslavu Nikoliu i Andreji Av-
ramoviu koji su se postarali da i kvalitet tampe i opreme ove knjige budu na zavidnom
nivou.
Beograd, februar 1999. godine Autori
SADRZA1
Knjiga 1
Poglavlje 1
Poglavlje 2
Poglavlje 3
Poglavlje 4
Osnove proracuna i konstruisanja
Osnove metalnih konstrukcija
Spojna sredstva
Proracun i konstruisanje nastavaka i veza
Proracun i konstruisanje nosecih elemenata celicnih konstrukcija
Knjiga 2
Poglavlje 5
Poglavlje 6
Poglavlje 7
Poglavlje 8
Poglavlje 9
Poglavlje 10
Poglavlje 11
Poglavlje 12
Poglavlje 13
Specijalna poglavlja i tehnologija izrade
Konstrukcije od aluminijumskih legura
Proracun i konstruisanje celicnih konstrukcija od hladno oblikovanih proIila
Spregnute konstrukcije
Prethodno napregnute metalne konstrukcije
Izrada graIicke dokumentacije
Izrada celicnih konstrukcija u radionici i kontrola kvaliteta
Zastita celicnih konstrukcija od korozije
Projektovanje celicnih konstrukcija za dejstvo pozara
Proracun celicnih konstrukcija prema Evrokodu
Literatura
Sponzori
SADRAJ
KNJIGA 1 OSNOVE PRORAUNA I KONSTRUISANJA
POGLAVLJE 1 OSNOVE METALNIH KONSTRUKCIJA
1 UVOD.............................................................................................................................. 1
1.1 KARAKTERISTIKE METALNIH KONSTRUKCIJA............................................ 1
1.2 ISTORIJSKI RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA......................................... 3
1.3 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U MOSTOGRADNJI ...................... 10
1.4 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU ....................... 15
1.5 PRIMENA METALNIH KONSTRUKCIJA U SPORTSKIM OBJEKTIMA....... 21
1.6 PRIMENA METALA U SPECIJALNIM OBJEKTIMA ....................................... 22
1.7 ALUMINIJUMSKE KONSTRUKCIJE ................................................................. 25
1.8 RAZVOJ METALNIH KONSTRUKCIJA U SRBIJI ............................................ 26
2 POSTUPCI PROIZVODNJE ELIKA..................................................................... 47
2.1 ISTORIJSKI PREGLED......................................................................................... 47
2.2 PROIZVODNJA GVOA ................................................................................... 49
2.3 PROIZVODNJA ELIKA...................................................................................... 50
2.4 PRERADA ELIKA DEFORMACIJOM.............................................................. 53
3 KARAKTERISTIKE ELIKA.................................................................................. 57
3.1 UVOD..................................................................................................................... 57
3.2 FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE ELIKA.......................................... 58
3.2.1 Osnovi metalurgije elika ............................................................................. 58
3.2.1.1 Kristalna reetka .............................................................................. 58
3.2.1.2 Formiranje zrnaste strukture ............................................................ 59
3.2.1.3 Ugljenik u eliku.............................................................................. 60
3.2.2 Dijagram stanja gvoe-ugljenik .................................................................. 61
3.2.3 Sporo hlaeni elici....................................................................................... 62
3.2.3.1 Uvod ................................................................................................ 62
3.2.3.2 Normalizacija................................................................................... 63
3.2.3.3 Mikrostrukturne promene usled toplog i hladnog oblikovanja........ 64
3.2.4 Brzo hlaeni elici ........................................................................................ 65
3.2.4.1 Opte................................................................................................ 65
X Metalne konstrukcije
3.2.4.2 Zakaljivost materijala ...................................................................... 67
3.2.5 Neistoe u eliku......................................................................................... 68
3.2.6 Mangan u konstrukcionim elicima.............................................................. 69
3.3 MEHANIKE KARAKTERISTIKE ELIKA...................................................... 69
4 ISPITIVANJE SVOJSTAVA METALA................................................................... 70
4.1 ISPITIVANJE METALA NA ZATEZANJE.......................................................... 70
4.2 ISPITIVANJE METALA NA PRITISAK.............................................................. 75
4.3 ISPITIVANJE TVRDOE METALA.................................................................... 76
4.4 ISPITIVANJE UDARNE ILAVOSTI.................................................................. 78
4.5 ISPITIVANJE TEHNOLOKIH SVOJSTAVA METALA................................... 79
4.6 METALOGRAFSKA ISPITIVANJA ELIKA..................................................... 80
5 VRSTE KONSTRUKCIONIH ELIKA................................................................... 82
5.1 OPTE .................................................................................................................... 82
5.2 KONSTRUKCIONI ELICI ZA OPTU UPOTREBU........................................ 85
5.3 OSTALE VRSTE ELIKA.................................................................................... 87
5.4 OZNAAVANJE ELIKA.................................................................................... 91
5.4.1 Opte ............................................................................................................. 91
5.4.2 elici sa utvrenim mehanikim osobinama ................................................ 92
5.4.3 elici sa utvrenim hemijskim sastavom i mehanikim osobinama............. 92
6 VRSTE ELINIH PROIZVODA I NJIHOVA PRIMENA.................................. 93
6.1 VRUE VALJANI PROIZVODI ........................................................................... 93
6.1.1 tapovi .......................................................................................................... 93
6.1.2 Limovi........................................................................................................... 95
6.1.3 Profilisani nosai........................................................................................... 96
6.1.4 uplji profili .................................................................................................. 98
6.2 HLADNO OBLIKOVANI PROIZVODI................................................................ 99
6.3 OSTALI PROIZVODI .......................................................................................... 100
6.4 MATERIJAL ZA SPAJANJE............................................................................... 103
7 TERMIKA OBRADA ELIKA............................................................................ 104
8 IZBOR OSNOVNOG ELINOG MATERIJALA
ZA NOSEE KONSTRUKCIJE.............................................................................. 105
8.1 FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR ELIKA.................................................. 105
8.2 IZBOR OSNOVNOG ELINOG MATERIJALA PREMA
STANDARDU JUS U.E7.010/1988..................................................................... 106
9 METODE PRORAUNA ELINIH KONSTRUKCIJA................................... 110
9.1 UVOD................................................................................................................... 110
9.2 METODA DOPUTENIH NAPONA.................................................................. 111
9.3 METODA GRANINIH STANJA....................................................................... 113
10 SMANJENJE NOSIVOSTI ELIKA.................................................................... 122
10.1 ZAMOR............................................................................................................ 122
Sadraj XI
10.1.1 Fenomen zamora i koncepti analize...................................................... 122
10.1.2 Dosadanji koncepti analize zamora ..................................................... 125
10.1.3 Savremen koncept analize zamora........................................................ 126
10.1.4 Dokaz otpornosti na zamor prema Evrokodu 3..................................... 128
10.2 KRTI LOM........................................................................................................ 130
10.2.1 Mehanizam krtog loma ......................................................................... 130
10.2.2 Faktori od uticaja na pojavu krtog loma ............................................... 130
10.2.3 Proraun na krti lom prema Evrokodu 3............................................... 131
10.3 LAMELARNO CEPANJE................................................................................ 132
POGLAVLJE 2 SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE......................................................................................................................... 135
2 ZAKIVCI .................................................................................................................... 136
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA....................................................................................... 136
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA ................................................................... 136
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA.......................................................................... 138
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE.................................................................................... 138
2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA............................................................. 140
2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima .................................................... 142
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje ...................................................... 142
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe .............................. 143
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje .................................................................... 144
3 OBINI ZAVRTNJEVI ............................................................................................ 145
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA............................................................................... 145
3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA..................................................... 146
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA..................................................................... 151
3.4 KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA................................................................. 152
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA..................................................................... 153
3.6 PRORAUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA........................................................ 157
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima................................................ 160
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje.................................................... 160
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe .......................... 161
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje ................................................................ 162
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva.......................................................... 163
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza.......................................... 163
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA
ZA SPOJNA SREDSTVA.................................................................................... 164
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI ........................................................................... 168
4.1 OPTE .................................................................................................................. 168
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA.............................. 170
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA................................... 173
XII Metalne konstrukcije
4.4 KLASE VRSTOE............................................................................................ 174
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM
VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA............................................................. 175
4.5.1 Smiui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima........................................ 175
4.5.2 Zateui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima ....................................... 178
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA............................................................ 182
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZMEU SPOJNIH POVRINA................................ 186
4.8 PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA...................... 187
4.8.1 Proraun visokovrednih zavrtnjeva u smiuim spojevima........................ 187
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja................................... 187
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi ........................................ 188
4.8.2 Proraun visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje ........................................ 191
4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja................................... 191
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi ........................................ 192
4.8.3 Proraun kombinovanih spojeva sa prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima...................................................................... 192
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I ZAKIVCIMA..................... 193
5.1 OPTA PRAVILA................................................................................................ 193
5.2 ODREIVANJE PRENIKA SPOJNOG SREDSTVA...................................... 194
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI......................................... 196
5.4 IZVOENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA....................... 201
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA.......................................... 202
6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM.................................................................................. 202
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI............................................................................ 203
6.2.1 Opte ........................................................................................................... 203
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima........................................... 204
7 EPOVI ...................................................................................................................... 205
7.1 OPTE .................................................................................................................. 205
7.2 RAD VEZA SA EPOVIMA............................................................................... 206
7.3 PRORAUN OKASTIH TAPOVA................................................................... 208
7.4 DIMENZIONISANJE EPOVA.......................................................................... 212
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA......................................................... 214
8 ZAVARIVANJE......................................................................................................... 216
8.1 UVOD................................................................................................................... 216
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA............................................................................ 222
8.2.1 Sueoni avovi (sa punom penetracijom) ................................................... 226
8.2.2 Oblici ljebova sueonih avova................................................................. 228
8.2.3 Sueoni avovi sa deliminom penetracijom.............................................. 232
8.2.4 Ugaoni avovi ............................................................................................. 232
8.2.5 avovi u rupi ............................................................................................... 234
8.2.6 ep avovi................................................................................................... 234
8.2.7 Uljebljeni avovi ....................................................................................... 235
Sadraj XIII
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA............................................................................... 235
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI .................. 237
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA..................................................... 238
8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja ...................................................................... 238
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava.................................................................. 240
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA............................................................................... 243
8.6.1 Opte ........................................................................................................... 243
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermikim izvorima toplote ...................... 244
8.6.2.1 Elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom..................... 245
8.6.2.2 Elektroluno zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP) ................. 247
8.6.2.3 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (MIG) ...................................................... 248
8.6.2.4 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj
atmosferi aktivnog gasa (MAG).................................................... 250
8.6.2.5 Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (TIG) ....................................................... 250
8.6.2.6 Elektroluno zavarivanje epova ................................................... 251
8.6.2.7 Zavarivanje varnienjem................................................................ 252
8.6.2.8 Takasto zavarivanje...................................................................... 253
8.6.2.9 Elektrino zavarivanje pod troskom.............................................. 253
8.6.3 Gasno zavarivanje (G) ................................................................................ 254
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE................................................. 256
8.7.1 Opte ........................................................................................................... 256
8.7.2 Obloene elektrode ..................................................................................... 257
8.7.3 Elektrodne ice............................................................................................ 259
8.8 GREKE U AVOVIMA..................................................................................... 260
8.8.1 Vrste greaka............................................................................................... 260
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima .......................................................... 264
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA....................................... 265
8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva............................................................. 265
8.9.2 Vizuelna kontrola........................................................................................ 266
8.9.3 Radiografska kontrola................................................................................. 266
8.9.4 Ultrazvuna kontrola................................................................................... 269
8.9.5 Kvalitet sueonih avova ............................................................................ 271
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA............................................................ 271
8.10.1 Proraun nosivosti zavarenih spojeva ..................................................... 276
8.10.1.1 Proraun sueonih avova........................................................ 276
8.10.1.2 Proraun ugaonih avova ......................................................... 281
8.10.1.3 Proraun sueonih avova sa deliminom penetracijom.......... 289
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA.............. 290
8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija ............................................. 290
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja.................................. 297
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA .................................................. 299
9 KOMPATIBILNOST RAZLIITIH SPOJNIH SREDSTAVA............................ 305
XIV Metalne konstrukcije
POGLAVLJE 3 PRORAUN I KONSTRUISANJE
NASTAVAKA I VEZA
1 OPTE......................................................................................................................... 309
1.1 ZNAAJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA...................................... 309
1.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA ...................................................... 311
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA............................................................. 317
1.3.1 Podela veza prema Evrokodu...................................................................... 319
1.3.1.1 Podela veza prema krutosti ............................................................ 320
1.3.1.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti ..................................... 320
1.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORAUNA.................................................................. 321
1.4.1 Filozofija prorauna i njena primena .......................................................... 321
1.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji .......................................................... 322
1.4.3 Vrste nastavaka ........................................................................................... 323
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA............................................................ 324
2.1 OPTE .................................................................................................................. 324
2.2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH NASTAVAKA
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA................................................................................................ 325
2.2.1 Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja..................................................... 325
2.2.1.1 Proraun nastavka noice............................................................... 326
2.2.1.2 Proraun nastavka rebra................................................................. 329
2.2.1.3 Kontrola preseka itavog tapa...................................................... 330
2.2.2 Proraun prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven
nastavak tapa............................................................................................. 331
2.2.2.1 Ojaanje tapa u zoni nastavka ...................................................... 331
2.2.2.2 Proraun podvezica........................................................................ 333
2.2.2.3 Proraun broja zavrtnjeva .............................................................. 334
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA............................................................................................... 335
2.4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA...................... 336
2.5 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA
SANDUASTOG POPRENOG PRESEKA...................................................... 337
2.6 PRORAUN NASTAVKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA
OSTVARENIH ZAVARIVANJEM..................................................................... 338
3 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSAA ............................. 339
3.1 OPTE .................................................................................................................. 339
3.2 EKSCENTRINO OPTEREENI ELEMENTI NASTAVAKA I VEZA........... 340
3.3 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
PREMA PRESENIM SILAMA......................................................................... 343
3.3.1 Kontrola napona u nosau na mestu nastavka............................................. 345
3.3.2 Proraun broja zavrtnjeva ........................................................................... 346
Sadraj XV
3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije................................. 348
3.3.2.2 Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije........................ 350
3.3.3 Proraun podvezica..................................................................................... 354
3.4 PRORAUN STATIKI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSAA
OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA..................................................................... 357
3.5 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA U ZAVARENOJ IZRADI................... 361
4 PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM.................................... 363
4.1 UVOD................................................................................................................... 363
4.2 ZGLOBNE VEZE................................................................................................. 366
4.2.1 Veze sa prikljunim limom......................................................................... 366
4.2.1.1 Veza prikljunog lima.................................................................... 370
4.2.1.2 Kontrola napona u prikljunom limu............................................. 371
4.2.1.3 Veza prikljunog lima za rebro nosaa.......................................... 372
4.2.2 Veze sa prikljunim ugaonicima................................................................. 373
4.2.2.1 Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima............................... 374
4.2.2.2 Kontrola napona u prikljunom ugaoniku ..................................... 375
4.2.2.3 Veza ugaonika za prikljunu povrinu........................................... 376
4.2.3 Veze sa eonom ploom............................................................................. 381
4.2.4 Veze pomou stolice................................................................................... 385
4.3 KRUTE VEZE...................................................................................................... 393
4.3.1 Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom.................................................. 393
4.3.2 Krute veze sa eonim ploama i prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima...................................................................... 405
4.3.2.1 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba
(prikljune povrine) ..................................................................... 406
4.3.2.2 Proraun zavrtnjeva za vezu eone ploe ...................................... 408
4.3.2.3 Dimenzionisanje eonih ploa....................................................... 411
4.3.2.4 Proraun avova za vezu nosaa sa eonom ploom..................... 415
POGLAVLJE 4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NOSEIH
ELEMENATA ELINIH KONSTRUKCIJA
1 PRORAUN I KONSTRUISANJE AKSIJALNO
ZATEGNUTIH TAPOVA....................................................................................... 417
1.1 OPTE .................................................................................................................. 417
1.2 DIMENZIONISANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA...................... 422
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE EKSCENTRINO
ZATEGNUTIH TAPOVA....................................................................................... 424
PRITISNUTIH TAPOVA ....................................................................................... 426
3.1 OPTE .................................................................................................................. 426
3.2 LINEARNA TEORIJA ELASTINOG IZVIJANJA........................................... 428
3.3 IZVIJANJE U PLASTINOJ OBLASTI ............................................................. 430
XVI Metalne konstrukcije
3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA......................................................... 432
3.4.1 Sopstveni naponi......................................................................................... 432
3.4.2 Poetne (inicijalne) deformacije ................................................................. 432
3.5 KRIVE IZVIJANJA.............................................................................................. 434
3.6 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
JEDNODELNOG POPRENOG PRESEKA PREMA JUS U.E7.081/1986 ...... 435
3.7 DUINE IZVIJANJA........................................................................................... 443
3.8 ODREIVANJE DUINE IZVIJANJA PREMA JUS U.E7.086/1986............... 444
3.8.1 Predmet standarda....................................................................................... 444
3.8.2 Odreivanje duine izvijanja tapova (stubova) ......................................... 444
3.8.2.1 tapovi sa konstantnim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom........................................................................... 444
3.8.2.2 tapovi konstantnog poprenog preseka sa kontinualno
promenljivom normalnom silom................................................... 445
3.8.2.3 tapovi konstantnog poprenog preseka sa skokovito
promenljivom normalnom silom................................................... 447
3.8.2.4 tapovi sa promenljivim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom........................................................................... 450
3.8.2.5 tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom i
momentom inercije........................................................................ 452
3.8.3 tapovi reetkastih nosaa .......................................................................... 453
3.8.3.1 Pojasni tapovi ............................................................................... 454
3.8.3.2 tapovi ispune................................................................................ 455
3.8.4 Ugaoni tapovi reetkastih stubova............................................................. 459
3.8.5 Monosimetrini tankozidni tapovi otvorenog poprenog preseka............. 459
3.9 AKSIJALNO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG VIEDELNOG
POPRENOG PRESEKA.................................................................................... 464
3.10 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA
KONSTANTNOG VIEDELNOG PRESEKA
PREMA JUS U.E7. 091/1986 ............................................................................ 467
PRITISNUTIH TAPOVA ....................................................................................... 473
4.1 UVOD................................................................................................................... 473
4.2 INTERAKCIJA MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE SILE PRITISKA.... 474
4.3 PRORAUN EKSCENTRINO PRITISNUTIH TAPOVA
PREMA JUS U.E7.096/1986 ............................................................................... 477
4.3.1 Opte ........................................................................................................... 477
4.3.2 Specijalni sluajevi ..................................................................................... 478
5 NOSAI ...................................................................................................................... 480
5.1 UVOD................................................................................................................... 480
5.2 PUNI NOSAI...................................................................................................... 482
5.2.1 Osnovni oblici i statiki sistemi .................................................................. 482
5.2.2 Puni nosai izraeni od valjanih profila...................................................... 483
5.2.3 Puni limeni nosai....................................................................................... 488
Sadraj XVII
5.2.3.1 Oblikovanje poprenih preseka punih limenih nosaa .................. 490
5.2.3.2 Optimizacija poprenog preseka.................................................... 505
5.2.4 Kontrola napona.......................................................................................... 506
5.2.5 Oblici nosaa i pokrivanje dijagrama momenata ........................................ 509
5.2.5.1 Trapezasti nosai ........................................................................... 516
5.2.5.2 Kontinualni nosai ......................................................................... 519
5.2.6 Kontrola deformacija .................................................................................. 522
5.2.6.1 Direktna integracija diferencijalne jednaine savijanja ................. 525
5.2.6.2 Mor-Maksvelova analogija............................................................ 526
5.2.6.3 Metoda virtualnih sila .................................................................... 528
5.2.6.4 Korienje softverskih paketa i gotovih tabela .............................. 530
5.2.7 Dinamiki efekti.......................................................................................... 532
5.2.8 Bono torziono izvijanje ............................................................................. 532
5.2.8.1 Linearno elastina teorija bono torzionog izvijanja ..................... 533
5.2.8.2 Otpornost nosaa na bono torziono izvijanje ............................... 541
5.2.8.3 Proraun stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje
prema JUS U.E7.101/1996............................................................ 545
5.2.9 Izboavanje ................................................................................................. 549
5.2.9.1 Linearno elastina teorija izboavanja........................................... 551
5.2.9.2 Ukruenja i njihova funkcija.......................................................... 559
5.2.9.3 Otpornost pritisnute ploe na izboavanje - koncept
efektivne irine .............................................................................. 562
5.2.9.4 Otpornost rebra na izboavanje smicanjem................................... 569
5.2.9.5 Poprena ukruenja........................................................................ 576
5.2.9.6 Poduna ukruenja......................................................................... 580
5.2.9.7 Dispozicija ukruenja .................................................................... 582
5.2.9.8 Proraun stabilnosti lima na izboavanje
prema JUS U.E7. 121/1986........................................................... 583
5.3 SAASTI NOSAI .............................................................................................. 592
5.3.1 Uvod............................................................................................................ 592
5.3.2 Geometrija saastih nosaa ......................................................................... 594
5.3.3 Proraun saastih nosaa............................................................................. 596
5.3.3.1 Kontrola normalnih napona ........................................................... 598
5.3.3.2 Kontrola smiuih napona ............................................................. 601
5.3.3.3 Kontrola ugiba ............................................................................... 603
5.3.3.4 Kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa .......................................... 604
5.3.3.5 Kontrola stabilnosti nosaa na bono-torziono izvijanje ............... 605
5.3.3.6 Kontrola rebra na izboavanje ....................................................... 605
5.4 REETKASTI NOSAI....................................................................................... 609
5.4.1 Uvod............................................................................................................ 609
5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosaa.................................. 614
5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosaa.......................................................... 615
5.4.4 Oblici poprenih preseka reetkastih nosaa............................................... 621
5.4.5 Proraun tapova reetkastih nosaa........................................................... 624
5.4.6 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje vorova reetkastih nosaa ............ 631
5.4.6.1 Reetkasti nosai sa vornim limom.............................................. 631
XVIII Metalne konstrukcije
5.4.6.2 Reetkasti nosai bez vornog lima ............................................... 643
5.4.7 Reetkasti nosai od upljih profila ........................................................... 645
5.4.7.1 Reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka .. 646
5.4.7.2 Reetkasti nosai od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog poprenog preseka................................................. 652
5.4.7.3 Nastavci kod reetkastih nosaa od upljih profila ........................ 655
5.4.8 Izrada radionike dokumentacije ................................................................ 662
5.4.9 Prostorni reetkasti nosai........................................................................... 663
5.4.9.1 vorovi prostornih reetkastih nosaa........................................... 669
5.4.9.2 Prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO"...................... 670
5.5 OKVIRNI NOSAI .............................................................................................. 674
5.5.1 Metode prorauna okvirnih nosaa.............................................................. 678
5.5.1.1 Proraun bono nepomerljivih okvirnih nosaa............................. 681
5.5.1.2 Proraun bono pomerljivih okvirnih nosaa ................................ 683
5.5.2 Odreivanje duine izvijanja okvirnih nosaa prema JUS U.E7.111 ......... 683
5.5.2.1 Bono nepomerljivi okvirni nosai ................................................ 683
5.5.2.2 Bono pomerljivi okvirni nosai.................................................... 685
5.6 OSLONCI I LEITA.......................................................................................... 688
5.6.1 Uvod............................................................................................................ 688
5.6.2 Leita......................................................................................................... 692
5.6.2.1 elina leita................................................................................ 693
5.6.2.2 Leita na bazi elastomera ............................................................. 699
Dr Dragan Buevac, dipl. in. gra.
vanredni profesor, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Mr Zlatko Markovi, dipl. in. gra.
Mr Dragana Bogavac, dipl. in. gra.
Mr Dragoslav Toi, dipl. in. gra.
asistent, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Recenzenti:
Prof. Gojko Nenadi, Graevinski fakultet u Podgorici
Prof. dr Branislav ori, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prof. dr Mihailo Muravljov, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Izdava:
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Bulevar kralja Aleksandra 73/I
Odobreno za tampu odlukom Vea katedara za materijale i konstrukcije
broj 02-16/16, od 16.12.1997.
Za izdavaa:
Dekan, prof. dr ivojin Praevi
Tehniki urednici:
Mr Dragana Bogavac
Mr Zlatko Markovi
Grafika obrada:
Mr Mihailo Mitrinovi
Mr Predrag ivkovi, dipl. in.
Sinia Kukolj, dipl. in.
MD&PROFY GRAFIKI CENTAR, tel: (011) 43-85-64
Grafiki prilozi:
DELFIN INENJERING
Beograd, Dobropoljska 12, tel: (011) 3690-429, fax: (011) 64-84-74
tampa:
Zavod za grafiku tehniku Tehnoloko-metalurkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Karnegijeva 4, tel/fax: (011) 3370-492
Tira:
500 primeraka
ISBN 86-80049-91-3
ISBN 86-80049-93-X
2
SREDSTVA ZA VEZU
1 OPTE
Konstrukcijski sistem nekog objekta sainjava vie razliitih elemenata koji ine jedin-
stvenu celinu, sposobnu da prenosi projektom predvieno optereenje. U sluaju elinih
konstrukcija, konstrukcijski sistem nije monolitan, ve se sastoji od delova odreenih dimen-
zija, koji se pojedinano izrauju u radionici, a potom meusobno povezuju na gradilitu.
Stoga se pri izgradnji elinih konstrukcija razlikuju sledee faze: izrada elemenata (delova)
konstrukcije u radionici, njihov transport i montaa na gradilitu. Tom prilikom se primenju-
je niz postupaka i operacija neophodnih za izradu elemenata konstrukcije od valjaonikih
proizvoda, kao i za njihovo nastavljanje i meusobno povezivanje. Potreba za nastavljanjem
elemenata proizilazi iz injenica da dimenzije konstrukcijskih elemenata esto prevazilaze
standardne duine valjaonikih proizvoda i gabarite uobiajenih transportnih sredstava. Na-
stavljanje i povezivanje elemenata elinih konstrukcija moe da se ostvari pomou meha-
nikih spojnih sredstava (zakivci, zavrtnjevi, epovi itd.), ili tehnolokim postupcima (zava-
rivanjem ili lepljenjem). U zavisnosti od mesta izvoenja, postoje dve vrste nastavaka: radio-
niki i montani nastavci.
Radioniki nastavci se izvode u radionici, gde se pripremljeni valjaoniki proizvodi me-
usobno spajaju i formiraju proste elemenate, polusklopove i sklopove, ije su dimenzije
manje od gabarita predvienog transportnog sredstva. U proste elemente spadaju profili koji
su obrazovani zavarivanjem, ili spajanjem valjanih proizvoda pomou zakivaka. Polusklopo-
vi i sklopovi podrazumevaju spajanje vie profila u jednu montanu celinu, kao to je na pri-
mer stub rama sa leinom ploom i ukruenjima, ili montani segment mosta. Radioniki
nastavci se najee izvode zavarivanjem, a ree zakivcima ili zavrtnjevima. Kvalitet i dime-
zije spojeva zavise od veliine i vrste uticaja koje ti spojevi treba da prihvate.
Montani nastavci se izvode na gradilitu. Pomou njih se povezuju radioniki seg-
menti (polusklopovi ili sklopovi) tako da obrazuju jedinstvenu konstruktivnu celinu. Izbor
spojnih sredstva za izradu montanih nastavaka zavisi od veliine i vrste uticaja koje na-
stavak treba da prihvati, od naina i brzine montae konstrukcije, kao i od uslova koji vla-
daju na gradilitu. Danas se montani nastavci, zbog brzine izvoenja, kvaliteta nastavka u
gradilinim uslovima i obezbeenja projektovane geometrije konstrukcije, najee izvode
136 Metalne konstrukcije
pomou zavrtnjeva, a ree zavarivanjem. Pomou zavrtnjeva se izvode montani nastavci
tapova i nosaa, nastavci stubova i rigli kod okvirnih nosaa, zglobne i krute veze podu-
nih i poprenih nosaa, veze reetkastih nosaa sa oslonakim konstrukcijama, itd. Mon-
tani nastavci u zavarenoj izradi, izvode se uglavnom kod statiki optereenih konstrukcija
(u zgradarstvu) za povezivanje, slabije ili srednje napregnutih, elemenata. U mostogradnji
se ovakvi nastavci primenjuju kod ortotropnih ploa.
2 ZAKIVCI
2.1 OPTE O ZAKIVCIMA
Zakivci kao spojno sredstvo se primenjuju od tridesetih godina devetnaestog veka i do
danas su se pokazali kao efikasno i pouzdano spojno sredstvo. Veze izvedne zakivcima se
dobro ponaaju, kako pri statikom tako i pri dinamikom naprezanju, jer zakivci vre rav-
nomerni prenos sile du veze. Rupe u vezi su dobro ispunjene materijalom zakivka, pa ve-
ze imaju mala proklizavanja i malu deformabilnost. Danas se zakivci primenjuju samo za
rekonstrukciju i ojaanje postojeih konstrukcija izraenih zakivcima i ree za izradu di-
namiki napregnutih konstrukcija. Zavarivanje je poslednjih decenija, osim u specijalnim
sluajevima, skoro potpuno potisnulo primenu zakivaka za izradu radionikih nastavaka,
dok su ih zavrtnjevi, zbog brzog i jednostavnog izvoenja nastavaka, zamenili kod izrade
montanih nastavaka.
2.2 OBLICI I DIMENZIJE ZAKIVAKA
Zakivak se sastoji od cilindrinog tela (vrata zakivka) i glave zakivka. U zavisnosti od
oblika glave, razlikuju se:
zakivci sa polukrunom glavom (slika 2.1a),
zakivci sa poluuputenom glavom (slika 2.1b) i
zakivci sa uputenom glavom (slika 2.1c).
U tabeli 2.1 dati su osnovni geometrijski podaci za zakivak sa polukrunom glavom,
koji je prikazan na slici 2.1a. Najmanji prenik rupe zakivka za eline konstrukcije u
zgradarstvu je 13 mm, a u mostogradnji 17 mm.
Tabela 2.1 - Dimenzije zakivaka sa polukrunom glavom
Prenik zakivka
d
mm 12 14 16 18 20 22 24 27 30 33
Prenik rupe
d
0
mm 13 15 19 19 20 23 25 28 31 34
D mm 19 22 25 28 32 36 40 43 48 53
K mm 7,5 9 10 11,5 13 14 16 17 19 21
R mm 9,5 11 13 14,5 16,5 18,5 20,5 22 24,5 27
r mm 0,6 0,6 0,8 0,8 1 1 1,2 1,2 1,6 1,6
Sredstva za vezu 137
Slika 2.1 - Razliite vrste zakivaka: a) sa polukrunom glavom;
b) sa poluuputenom glavom; c) sa uputenom glavom
Zakivci se izrauju mainskim putem od okruglog elika kvaliteta 0255, 0355 i
0455, sa zateznom vrstoom f
u
=300-400 MPa, f
u
=380-470 MPa, f
u
=440-540 MPa, res-
pektivno. Najee se primenjuju zakivci sa polukrunom glavom iji je vrat konusan na
duini od 50 mm od glave zakivka, sa nagibom izvodnice od 1% (slika 2.1a), a cilindrian
na preostaloj duini. Prenik rupe za ugradnju zakivaka (d
0
) je za 1 mm vei od prenika
zakivka (d), to jest d
0
=d + 1.
Duina vrata zakivka ( ! ) zavisi od prenika zakivka (d), debljine paketa limova koji
se spajaju (t) i od naina izrade druge glave zakivka (slika 2.1a):
0
3 / 4 d t + ! za mainsko zakivanje, (2.1a)
0
4 / 7 d t + ! za runo zakivanje. (2.1b)
Zakivci se ugrauju u prethodno izbuene rupe, zagrejani do temperature koja je po-
godna za kovanje. Zatim se postavlja presa za zakivanje i vri se pritisak na glavu i vrat
zakivka ime se prvo ispunjava rupa u spoju, a zatim se oblikuje druga glava (slika 2.2).
Slika 2.2 - Izrada druge glave zakivka i presa za zakivanje
Izbor prenika zakivka zavisi od debljine paketa koji se zakiva, zbog dobrog ispunjenja
rupe i spreavanja krivljenja usijanog vrata zakivka. Praksa je pokazala da debljina paketa
ne bi smela da pree vrednost:
t 4,5 d
0
za zakivke sa polukrunom glavom i (2.2a)
4,5 d
0
< t < 6,5 d
0
za zakivke sa poluuputenom glavom. (2.2b)
2.3 OBELEAVANJE ZAKIVAKA
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zakivci
predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.2, za
zakivke kod kojih se i rupa i ugradnja vre u radionici.
Tabela 2.2 - Oznake zakivaka
Prenik
d
0
11 13 15 17 19 21 23 25 28 31 34
Oznaka
Dopunske oznake zakivaka a) b) c) d)
Pored ovih oznaka uvedene su i dopunske oznake, koje detaljnije definiu ugraeni za-
kivak. Ukoliko je rupa za zakivak izbuena u radionici, a zakivak je ugraen na montai,
tada se standardnoj oznaci dodaje jedna zastavica (tabela 2.2a). Dve zastavice se dodaju
osnovnoj oznaci ukoliko se i rupa bui na montai (tabela 2.2b). U sluaju zakivaka sa po-
luuputenom glavom, iznad ili ispod osnovne oznake, dodaje se polukrug u zavisnosti od
toga da li je poluuputena glava gore ili dole (tabela 2.2c i d).
Na crteima u razmeri 1:10 i sitnijoj, veliina oznake je jednaka preniku glave zakiv-
ka (
0
5 , 1 d D ), a na crteima u razmeri 1:5 i krupnijoj, veliina oznake odgovara preni-
ku rupe za zakivke (
0
d ).
2.4 RAD ZAKOVANE VEZE
Poznavanje ponaanja veze i zakivaka u njoj, pod optereenjem, predstavlja predu-
slov za odreivanje potrebnog broja zakivaka u vezi i sigurnosti veze. Na rad zakivka u
vezi utie tehnoloki postupak ugradnje zakivka. Naime, kada se ugraeni, usijani zaki-
vak ohladi do temperature ipod 600 C, dolazi do njegovog skupljanja. Kako je paket li-
mova nestiljiv, to se u zakivku javlja znaajna sila zatezanja kojom njegove glave priti-
skaju paket limova. Ova sila zatezanja izaziva u zakivku napone vee od granice razvla-
enja. Takoe, hlaenjem zakivka dolazi do njegovog radijalnog skupljanja, ime se
stvara zazor u rupi izmeu zakivka i limova. Rad zakivka je sloen i moe da se razma-
tra kroz tri faze.
U prvoj fazi rada veze, pri malom optereenju, usled sile zatezanja u zakivku javlja se
trenje izmeu spojnih elemenata koje je vee od sile smicanja. Veza radi kao monolitna
(nema proklizavanja), pa se javljaju samo elastine deformacije kao posledica naprezanja
limova. Dalje poveanje optereenja prouzrokuje savladavanje trenja i pojavu pomeranja
na raun zazora izmeu rupe i vrata zakivka, pa dolazi do direknog naleganja vrata zakiv-
ka na limove. Pomeranja su reda veliine 1/100 mm. Dalji prenos sila se odvija putem
smicanja zakivka i pritiska po omotau rupe, tako da trenje ne uestvuje u ukupnom kapa-
citetu nosivosti veze.
U drugoj fazi rada veze dolaze do izraaja elastine deformacije veze usled savijanja i
smicanja zakivka i gnjeenja limova u kontaktu sa zakivkom. Ta pomeranja iznose oko
0,10-0,15 mm. Naprezanja zakivka u ovoj fazi rada se poveavaju sve do pojave napona
teenja u vratu zakivka.
U treoj fazi rada veze dolazi do znatnih deformacija u vezi usled teenja elika u vratu
zakivka, koje pri lomu dostiu vrednost od oko 5-6 mm. Vrsta loma veze zavisi od naina
izrade rupe i duine zakivka. Ako se rupa izrauje buenjem elinih limova normalne tvr-
doe i ako je zakivak vee duine, tada u vezi dolazi do savijanja zakivka i gnjeenja ivica
limova po obimu rupe, ime se stvara znatna sila zatezanja u zakivku, tako da do njegovog
loma obino dolazi otkidanjem glave. Kada se rupe izvode probijanjem, ivice limova su
neravne, a elini materijal je pretrpeo znatna ojaanja. U ovom sluaju, usled optereenja
ivice limova gnjee vrat zakivka i, ukoliko je on male duine, u njemu se preteno javljaju
smiui naponi.
Na osnovu prethodne analize moe se zakljuiti da je ponaanje zakivaka u vezi vrlo
sloeno i da su oni istovremeno napregnuti na smicanje, savijanje, zatezanje i pritisak po
omotau rupe. Svi ovi fenomeni utiu na raspored sila u zakivcima u pojedinim fazama ra-
da veze. U prvoj fazi najvee sile se javljaju u krajnjim zakivcima usled prisustva trenja u
vezi i najveih elastinih deformacija na tom mestu (slika 2.3a). Nakon savladavanja trenja
svi zakivci podjednako preuzimaju silu. Te sile se sabiraju sa silama iz prve faze (slika
2.3b). Usled velikih pomeranja zakivaka u vezi, u treoj fazi dolazi do podjednakog preu-
zimanja sile od strane svih zakivaka, nezavisno od prethodne raspodele sila u zakivcima
(slika 2.3c). Iz toga se vidi da granina nosivost zakivavka ne zavisi od njegovog napreza-
nja u prethodnim fazama.
Slika 2.3 - Raspored sila u zakivcima u sve tri faze rada veze
Do loma veze ostvarene zakivcima moe da doe na etiri razliita naina.
Lom zakivka usled smicanja vrata zakivka nastaje iscrpljenjem nosivosti tela zakivka
na smicanje. Do loma dolazi po ravni smicanja (ravni spoja elemenata) koja je upravna na
osu vrata zakivka (slika 2.4a).
Kod elemenata napregnutih na zatezanje, ukoliko je nosivost zakivaka vea od nosivo-
sti elemenata (limova) koji se spajaju, dolazi do loma limova na mestu najslabijeg preseka
u vezi (slika 2.4b).
Ako je prenik vrata zakivka znatno vei od debljine spojnih limova, ili ako je zakivak
izraen od kvalitetnijeg elika nego limovi, moe da doe do gnjeenja limova usled priti-
ska po omotau rupe. Vrat zakivka pritiska povrinu limova na mestu rupe i izaziva veliku
koncetraciju napona. Naprezanja u limu prelaze vrednost zatezne vrstoe elinog materi-
jala i dolazi do plastinog teenja u zoni rupe praenog plastinim deformacijama, koje
prouzrokuju stvaranje ovalne rupe (slika 2.4c). Na taj nain se znatno poveava deforma-
bilnost veze tako da nastupa granino stanje upotrebljivosti iako jo uvek nije dostignuto
granino stanje nosivosti veze.
Kod ivinih zavrtnjeva, kada je rastojanje od ose zakivka do ivice lima malo, dolazi do
loma smicanjem lima (slika 2.4d). Naime, na delu zakivka prema spoljanjoj ivici, u kon-
taktu sa limom javlja se napon pritiska, a u upravnom pravcu napon zatezanja. Usled dvo-
osnog naprezanja lima, pod uglom od 30-40 u odnosu na pravac sile, javljaju se i smiui
naponi. Ukoliko rastojanje ose zakivka od ivice nije dovoljno, nastaje lom u limu usled
smicanja po kosim ravnima (slika 2.4d).
Slika 2.4 - Mogui vidovi loma kod veza sa zakivcima
2.5 PRORAUN NOSIVOSTI ZAKIVAKA
Obuhvatanje svih sloenih fenomena u napregnutoj vezi sa zakivcima je dugotrajan i,
sa inenjerskog aspekta, necelishodan posao. Nosivost zakivaka u vezi, meutim, sa do-
voljnom pouzdanou, moe da se odredi uz uvoenje sledeih pretpostavki:
zanemaruje se trenje izmeu limova izazvano silama zatezanja u zakivcima i njegov
pozitivan uticaj na poveanje nosivosti zakivaka,
svi zakivci u vezi uestvuju podjednako u prenosu optereenja,
usled smiue sile u vratu zakivka se javlja konstantan napon smicanja (slika 2.5a),
pritisak po omotau rupe, odnosno kontaktni napon izmeu zakivka i limova, je
ravnomerno rasporeen po povrini projekcije kontaktne povrine zakivka i limova
na ravan upravnu na pravac sile (slika 2.5b),
zanemaruje se savijanje i zatezanje zakivka kod smiuih spojeva.
Slika 2.5 - Stvarni i proraunski dijagrami napona:
a) napon smicanja; b) pritisak po omotau rupe
Zakivci se najee koriste u smiuim spojevima (slika 2.6a) u kojima usled spolja-
njeg optereenja dolazi do smicanja vrata zakivka i pritiska po omotau rupe, dok se,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu svoje podune ose, izbegava njihova upotreba u
zateuim spojevima (slika 2.6b).
Slika 2.6 - Zakivci u: a) smiuem spoju; b) zateuem spoju
Tabela 2.3 - Doputeni naponi za zakivke [ ] MPa
I sluaj optereenja II sluaj optereenja
za spajanje delova od elika
Vrsta
napona
0361
0362
0363
0451
0452
0453
0561
0562
0563
0361
0362
0363
0451
0452
0453
0561
0562
0563
I
dop
8 , 0
II
dop
8 , 0
!
dop
smicanje
130 150 190 145 165 210
I
dop
0 , 2
II
dop
0 , 2
"
b,dop
pritisak
po omota-
u rupe
320 370 480 360 410 530
I
dop
3 , 0
II
dop
3 , 0
"
t,dop
zatezanje
50 55 70 55 60 80
Nosivost zakivaka u vezi moe da se odredi prema teoriji graninih stanja i prema teo-
riji doputenih napona. Jugoslovenski propisi omoguavaju dimenzionisanje veza prema
doputenim naponima, dok moderni meunarodni propisi, kao na primer Evrokod 3, pri-
menjuju teoriju graninih stanja.
Doputeni naponi za zakivke, prema JUS-u U.E7.145/1987, odreuju se na osnovu do-
puenih napona za osnovni materijal, koji odgovara kvalitetu zakivka, na taj nain to se
doputeni napon za osnovni materijal i odgovarajui sluaj optereenja pomnoi koefici-
jentima datim u tabeli 2.3.
2.5.1 Nosivost zakivka u smiuim spojevima
Imajui u vidu prirodu rada veze sa zakivcima i usvojene proraunske pretpostavke
moe se smatrati, pod uslovom da je veza pravilno konstruisana, da nosivost zakivaka u
smiuim spojevima zavsi od nosivosti zakivka na smicanje i nosivosti zakivka na pritisak
po omotau rupe, odnosno da je:
{ }
b v dop v
F F F , min
,
(2.3)
gde su:
dop v
F
,
nosivost zakivka u smiuem spoju,
v
F nosivost zakivka na smicanje i
b
F nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe.
2.5.1.1 Nosivost zakivaka na smicanje
Kod veza mehanikim spojnim sredstvima, prenoenje sile sa jednog na drugi element
veze je diskontinualno (takasto). Prelazak sile sa jednog na drugi element se vri smica-
njem zakivka. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po itavoj povri-
ni vrata zakivka. U zavisnosti od broja limova koji prenose silu u jednom pravcu, odnosno
od broja ravni smicanja, zakivci mogu da budu:
jednoseni (m=1), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.7a),
dvoseni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.7b) i
vieseni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.7c).
Slika 2.7 - Broj smiuih ravni - senost zakivaka
Nosivost zakivka na smicanje moe da se odredi na sledei nain:
dop dop v v
d
m A m F

4
2
0
1 ,
(2.4)
gde su:
m senost zakivka (slika 2.7),
!
dop
doputeni napon smicanja za zakivke (tabela 2.3),
1 , v
A povrina vrata zakivka,
d
0
prenik rupe za zakivak.
2.5.1.2 Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe
Na kontaktu vrata zakivka i povrine rupe u limu se javlja kontaktni napon, tzv. pritisak
po omotau rupe. Njegova raspodela je nelinearna, kako po radijusu rupe (slika 2.5b), tako i
po visini lima (slika 2.8). Maksimalna vrednost napona dostie dosta veu vrednost od pro-
sene vrednosti, sa kojom se vri dimenzionisanje zakivaka. Usled lokalne plastifikacije u li-
mu i vratu zakivka dolazi do preraspodele naprezanja i do izjednaavanja vrednosti napona
du vrata zakivka. To omoguava proraun nosivosti zakivaka na pritisak po omotau rupe
sa konstantnim, prosenim naponom ( . const
b
). Povrina preko koje se prenosi sila iz
zakivka na lim (
b
A ) jednaka je zbiru kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napreg-
nuti u istom pravcu, odnosno koji pri optereenju naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Slika 2.8 - Naprezanja veza sa zakivcima: a) jednosene veze; b) dvosene veze
Nosivost zakivka na pritisak po omotau rupe, u optem sluaju, moe da se odredi na
osnovu sledeeg izraza:
b,dop b b
A F
min
(2.5)
gde su:
b
A
min
minimalna kontaktna povrina zakivka u vezi (slika 2.8) i
b,dop
doputeni napon pritiska po omotau rupe (tabela 2.3).
Minimalna kontaktna povrina
b
A
min
se odreuje na sledei nain:
{ }
2 , 1 , min
, min
b b b
A A A (2.6)
gde su
2 , 1 ,
i
b b
A A kontaktne povrine limova koje naleu na istu stranu zakivka (slika 2.8).
Budui da su ove kontaktne povri pravougaonog oblika, sa konstantnom irinom koja
je jednaka preniku rupe
0
d , nosivost zakivaka na pritisak po omotau rupe moe da se
odredi i na osnovu sledeeg izraza:
dop b b
d t F
, 0
min

(2.7)
gde je

t min minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
'
2
1
min min
t
t
t za jednosene zavrtnjeve (slika 2.8a), (2.8a)
'
+
2
3 1
min min
t
t t
t za dvosene zavrtnjeve (slika 2.8b). (2.8b)
2.5.2 Nosivost zakivka na zatezanje
U zateuim spojevima zakivci su napregnuti na zatezanje u pravcu svoje podune ose.
Nosivost zakivka na zatezanje (
dop t
F
,
) odreuje se na osnovu sledeeg izraza:
t,dop dop t
d
F
4
2
0
,
(2.9)
gde je
dop t,
doputeni napon zakivka na zatezanje (tabela 2.3).
Kako je zakivak usled termikog skupljanja prednapregnut, u njemu se od optereenja
javlja dodatna sila zatezanja tek nakon savladavanja ove sile prednaprezanja. I pored te i-
njenice, doputena naprezanja za zakivak su mala, tako da treba izbegavati ovakva napre-
zanja u zakivcima, ili primenom efikasnijih spojnih sredstana (npr. primenom zavrtnjeva)
ili konstruktivnim merama izbei pojavu sile zatezanja u zakivku.
3 OBINI ZAVRTNJEVI
3.1 OPTE O ZAVRTNJEVIMA
Na samom poetku razvoja elinih konstrukcija, kao prva mehanika spojna sredstva
korieni su obini zavrtnjevi. Oni su, meutim, ubrzo zamenjeni zakivcima zbog, u to
vreme, skupe mainske izrade i slabe otpornosti na zamor. Kako je razvojem mainske in-
dustrije znatno ubrzan i pojednostavljen proces proizvodnje zavrtnjeva, oni su se ponovo
nametnuli kao konkurentno mehaniko spojno sredstvo.
Zavrtnjevi predstavljaju savremeno i efikasno spojno sredstvo za izradu, preteno, mon-
tanih nastavaka u zgradarstvu i mostogradnji (slika 2.9). Njihova primena je omoguila pot-
punu industrijalizaciju proizvodnje elinih konstrukcija. Oni su danas, zbog niza nesumnji-
vih prednosti, skoro u potpunosti zamenili zakivke pri izradi montanih nastavaka.
Slika 2.9 - Primena zavrtnjeva u zgradarstvu i mostogradnji
Zavrtnjevi se izrauju u fabrici mainskim putem, a na montai se vri samo njihova
ugradnja. Na taj nain se dobija veoma ujednaen kvalitet svih zavrtnjeva u konstrukciji.
Za ugradnju zavrtnjeva nije potrebna sloena oprema kao za zakivke, niti posebno kvali-
fikovana radna snaga. Ugradnja zavrtnjeva je jednostavna i izvodi je jedan ili dva radnika.
Vremenski uslovi ne utiu na kvalitet izvedene veze, za razliku od veza ostvarenih zakivci-
ma ili zavarivanjem. Osim toga brzina ugradnje je vea nego kod zakivaka.
Bez obzira to je osnovni materijal za sirovi zakivak jeftiniji od zavrtnja, ipak je, uzima-
jui sve navedene trokove, veza izvedena zavrtnjevima jeftinija i kontrolisanijeg kvaliteta.
Zavrtnjevima se, kao i zakivcima, ostvaruje takasto spajanje elemenata konstrukcije.
Kroz dva ili vie elemenata koji se spajaju, bue se rupe, postavljaju zavrtnjevi i navija na-
vrtka, sve dok se elementi meusobno ne spoje. Nakon toga, veza je odmah sposobna da
prihvati sve statike uticaje, pri emu u zavrtnjevima moe da se javi smicanje, pritisak po
omotau rupe ili zatezanje.
3.2 OBLICI I VRSTE OBINIH ZAVRTNJEVA
Jedan komplet zavrtnja sastoji se iz sledeih delova, (slika 2.10a):
estougaone glave (a),
cilindrinog tela koje se zavrava navojem (b),
estougaone navrtke sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora (c) i
podlone ploice (podloke) krunog ili kvadratnog oblika sa otvorom u sredini (d).
Slika 2.10 - Delovi i oznake dimenzija obinih zavrtnjeva
Nazivnu meru zavrtnja definie debljina tela zavrtnja na mestu navoja (d) pa je oznaka
za zavrtanj Md. Na primer, M20 oznaava zavrtanj iji je prenik tela na mestu navoja
d=20 mm. Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane prema JUS-u M.B1.068. Za
graevinske konstrukcije se najee upotrebljavaju zavrtnjevi ije su dimenzije osnovnih
delova date u tabeli 2.4 sa oznakama prema slici 2.10b.
U elinim konstrukcijama se upotrebljavaju zavrtnjevi sa ISO, odnosno metrikim na-
vojem. Tako, pomenuta oznaka za zavrtanj Md oznaava zavrtanj sa metrikim navojem.
Ranije su u upotrebi bili zavrtnji sa Vitvortovim navojem u colovnim () jedinicama (npr.
1/2, 5/8, 3/4, 7/8 i 1). Osnovne dimenzije metrikog navoja su prikazane na slici
2.11a, gde su :
d nominalni prenik zavrtnja,
d
2
srednji prenik navoja ( t d t t d d + 4 / 3 2 / 2 8 / 2
2
),
d
3
prenik jezgra zavrtnja ( t d t t t d d + + 12 / 17 6 / 2 2 8 / 2
3
),
p korak navoja koji zavisi od prenika zavrtnja (npr. za M12 p=1,75 mm,),
t visina navoja koja zavisi od koraka navoja ( p p p t 155 , 1 2 / 3 ) 30 tan 2 /(
o
).
Tabela 2.4 - Osnovne dimenzije delova zavrtnjeva
M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30
b 19,5 23 26 28 29,5 32,5 35
i 2,5 3,0 4,0 4,0 4,5 4,5 5,0
e 20,88 26,17 32,95 35,03 39,55 45,20 50,85
h 8 10 13 14 15 17 19
s 19 24 30 32 36 41 46
R 0,6 0,6 0,8 0,8 0,8 1,0 1,0
Navrtka
m 10 13 16 18 19 22 24
Podloka
d
1
14 18 22 24 26 30 33
d
2
24 30 37 39 44 50 56
U praksi se najee koriste zavrtnjevi sa desnim navojem. Postoje i zavrtnjevi sa le-
vim navojem i oni su na glavi zavrtnja uoljivo obeleeni (slika 2.11b).
Slika 2.11 - Osnovne dimenzije metrikog navoja i oznaka navoja
Najvaniji deo zavrtnja je telo zavrtnja. Ono ima dominatnu ulogu u prenoenju sila u
smiuim spojevima, gde je napregnuto na smicanje i pritisak po omotau rupe. Kako ova-
kva naprezanja zavise direkno od efektivnog prenika zavrtnja, to nije doputeno da se u
vezi upotrebi zavrtanj iji navoj ulazi u paket koji se spaja. Zbog toga se u graevinskim
konstrukcijama primenjuje podlona ploica debljine 8 mm da bi, za zavrtnjeve ija se du-
ina menja na 5 mm, navoj ostao izvan ravni smicanja.
Prema tanosti izrade tela zavrtnja, postoje dve vrste zavrtnjeva:
obraeni zavrtnjevi (ili upasovani, ili zavrtnjevi sa tanim naleganjem), kod kojih se
obradom na strugu postie razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja
mm 3 , 0
0
d d d (slika 2.12a),
neobraeni zavrtnjevi (ili neupasovani, ili zavrtnjevi bez tanog naleganja) kod kojih
je razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja mm 0 , 1
0
d d d (slika 2.12b).
Ovo odstupanje omoguava da neobraeni zavrtnjevi mogu lako da se ugrade na
montai, bez prethodne predmontae u radionici.
Slika 2.12 - Obraeni i neobraeni zavrtnjevi
Na primeru zavrtnja M20 ilustrovana je razlika u dimenzijama obraenih i neobraenih
zavrtnjeva:
- obraeni zavrtanj M20: nominalni prenik d = 20 mm
prenik tela zavrtnja d # 21 mm (za proraun)
prenik rupe d
0
= 21 mm
- neobraeni zavrtanj M20: nominalni prenik d = 20 mm
prenik tela zavrtnja d = 20 mm
prenik rupe d
0
= 21 mm
Prema Evrokodu 3 prenik rupe moe da bude vei od prenika zavrtnja i vie od 1 mm, pa
tako, u delu 7.5.2, ovaj dokument predvia sledee vrednosti za standardne zazore u rupi:
1 mm za zavrtnjeve M12 i M14
2 mm za zavrtnjeve M16 do M24
3 mm za zavrtnjeve M27 i vee.
U posebnim sluajevima mogu da se koriste i specijalni zavrtnjevi, kao to su:
Zavrtnjevi sa unutranjom estougaonom glavom (slika 2.13a), koji se primenjuju
uglavnom u spojevima kod kojih ne postoji prostor za postavljanje kljua za navija-
nje navrtke;
Zavrtnjevi sa uputenom glavom (slika 2.13b), u spojevima kod kojih se zahteva da
povrina spoja bude ravna;
Zavrtnjevi bez navrtke (slika 2.13c), u nepristupanim spojevima kod kojih se ne
moe postaviti navrtka. U tom sluaju se u element spoja urezuje navoj istog tipa
kao i za navrtku;
Konusni zavrtnjevi (slika 2.13d), u spojevima sa zakivcima kod kojih je debljina
spoja vea od doputene. Telo zavrtnja je konino sa nagibom izvodnice od 1% i
nema glavu nego se telo isputa 5-10 mm izvan spoja. Prvo se bui cilindrina rupa,
a onda se proiruje tako da dobije konusni oblik. Navrtka i podloka su standardnih
dimenzija.
Slika 2.13 - Specijalne vrste zavrtnjeva
Navrtke (slika 2.14a) se izrauju prema JUS-u M.B1.601, sa dimenzijama datim u ta-
beli 2.4. Dimenzije e i s su iste kao i za glavu zavrtnja. U telo navrtke je urezan isti tip na-
voja, kao i za odgovarajui zavrtanj.
Slika 2.14 - Navrtka i podlona ploica za obine zavrtnjeve
Podlone ploice (podloke) imaju funkciju da omogue bolje naleganje navrtke na spoj-
ne elemente, da spree da se navoj nae u spoju i da spree oslanjanje navoja na zidove rupe
prilikom pritezanja navrtke (slika 2.14b). One se uvek postavljaju ispod navrtke. Izrauju se
u dve klase izrade prema JUS-u M.B2.015, sa dimenzijama datim u tabeli 2.4:
klase A, sa grubom izradom, bez posebne obrade spoljanjih povrina i
klase B, sa srednje grubom izradom i sa obradom spoljanjih povrina.
Kod valjanih profila sa nagibom unutranje povrine noica primenjuju se, pored obi-
nih podlonih ploica i kose podlone ploice, da bi se obe povrine noica dovele u para-
lelan poloaj. Kod I profila one se izrauju prema JUS M.B2.031 sa nagibom od 14%, (sli-
ka 2.15a), dok kod U profila imaju nagib 8% za profile do U300, odnosno 5% za profile
U300 i vee, a izrauju se prema standardu JUS M.B2.032 (slika 2.15b).
Slika 2.15 - Kose i elastine podlone ploice
U spojevima kod kojih je potrebno da postoje odreena pomeranja izmeu elemenata
koji se spajaju, da bi se izbeglo naprezanje zavrtnjeva u pravcu njihove ose (npr. u gor-
njem delu veze dva kranska nosaa sistema proste grede), primenjuju se elastine podloke
(slika 2.15c). One se primenjuju sa obinom podlokom, a eljeno pomeranje u spoju se
postie deformisanjem ove podlone ploice. Napominje se da pri montai zavrtnjeva sa
elastinom podlokom ne treba potpuno pritegnuti navrtku, jer ako se tada deformie, ela-
stina podloka gubi svoju funkciju.
Treba napomenuti da kose podlone ploice slue samo da izravnaju nagibe na
noicama profila, a da se pored njih postavljaju i obine podloke (slika 2.16a).
Slika 2.16 - Raspored delova zavrtnjeva u vezi sa kosim stranama
Duina zavrtnja ( ! ) zavisi od ukupne debljine elemenata koji se spajaju (t) i od
prenika primenjenog zavrtnja (slika 2.16b). Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za
po 5 mm i prikazane su u tabeli 2.5.
Tabela 2.5 - Duine zavrtnjeva u funkciji prenika i debljine paketa
M12 M16 M20 M22 M24
Duina !
Debljina paketa limova (t)
30 5-9
35 10-14 6-10
40 15-19 11-15 8-12 6-10
45 20-24 16-20 13-17 11-15 9-13
50 25-29 21-25 18-22 16-20 14-18
55 30-34 26-30 23-27 21-25 19-23
60 35-39 31-35 28-32 26-30 24-28
65 40-44 36-40 33-37 31-35 29-33
70 45-49 41-45 38-42 36-40 34-38
75 50-54 46-50 43-47 41-45 39-43
80 55-59 51-55 48-52 46-50 44-48
85 60-64 56-60 53-57 51-55 49-53
90 65-69 61-65 58-62 56-60 54-58
95 70-74 66-70 63-67 61-65 59-63
100 75-79 71-75 68-72 66-70 64-68
3.3 OBELEAVANJE ZAVRTNJEVA
U tehniku dokumentaciju se upisuje oznaka zavrtnja, koja treba da sadri:
vrstu navoja (M oznaava zavrtanj sa metrikim, a zavrtanj sa colovnim navojem),
prenik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu vrstoe zavrtnja i
standard po kome je izraen.
Na primer M20x60...5.6 JUS M.B1.068, oznaava metriki zavrtanj sa nazivnim pre-
nikom od 20 mm, duine 60 mm, izraen prema navedenom JUS-u od elika klase vrsto-
e 5.6. Navrtka se obeleava oznakom zavrtnja za koji se koristi, klasom i standardom po
kome je izraena, npr. navrtka M20 5 JUS M.B1.601. Podlona ploica se oznaava
vrstom izrade (A ili B), prenikom rupe i standardom po kome je izraena, npr. podloka
A 22 JUS M.B2.015.
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, zavrtnjevi pred-
stavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i date su u tabeli 2.6. Oznake
zavrtnjeva date u prvom redu odnose se na neobraene zavrtnjeve. Ukoliko je prenik rupe
drugaiji od uobiajenog (d
0
=d +1), tada pored oznake zavrtnja mora da se upie zahteva-
ni prenik rupe. Za obraene zavrtnjeve se stavlja dopunska oznaka, u vidu dve crte ispod
standardne oznake, kao to je prikazano u drugom redu tabele. Pored ovih oznaka uvedene
su i dopunske oznake koje detaljnije definiu ugraeni zavrtanj, kao to su:
jedna zastavica ukoliko je rupa za zavrtanj izbuena u radionici, a zavrtanj ugraen
na montai (trei red u tabeli 2.6),
dve zastavice ukoliko se na montai i bui rupa i vri ugradnja zavrtnja (etvrti red
u tabeli 2.6),
polukrug iznad ili ispod oznake, kod zavrtnjeva sa poluuputenom glavom, u zavi-
snosti da li je poluuputena glava gore ili dole.
Tabela 2.6 - Oznaavanje zavrtnjeva na crteima
Nazivni prenik M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30
Osnovne oznake
za zavrtnjeve
28 31
Obraeni
zavrtnjevi
28 31
Montani
zavrtnjevi
28 31
Montane rupe
i zavrtnjevi
28 31
Kao i kod zakivaka, na crteima u razmeri 1:10 i sitnijoj, prikazuje se glava zavrtnja
(
0
5 , 1 d ), dok na crteima u razmeri 1:5 i krupnijoj, veliina oznake odgovara preniku ru-
pe (
0
d ).
3.4 KLASE VRSTOE ZAVRTNJEVA
Zavrtnjevi se izrauju od elika koji su svrstani u odreene klase vrstoe, prema JUS-
u M.B1.023. Ovim klasama se definiu osobine elika: od mehanikih svojstava do hemij-
skog sastava. Od mehanikih svojstava najvanija su:
-
y
f nazivna vrednost granice razvlaenja i
-
u
f nazivna vrednost vrstoe na zatezanje.
Klase vrstoe se oznaavaju sa dva broja koji su odvojeni takom. Obini zavrtnjevi
se uglavnom izrauju u sledeim klasama vrstoe: 4.6, 4.8, 5.6, 5.8, 6.8. Prvi broj u ozna-
ci klase vrstoe predstavlja stoti deo nazivne vrednosti vrstoe na zatezanje u MPa
( 100 /
u
f ). Drugi broj oznaava desetostruki odnos nazivne granice razvlaenja i vrstoe
na zatezanje (
u y
f f / 10 ). Tako na primer oznaka za zavrtanj klase 5.6 je dobijena na sle-
dei nain:
MPa 300
y
f MPa 500
u
f (mehanike karakteristike elika)
5 100 / 500 100 /
u
f 6 500 / 300 10 / 10
u y
f f
Na isti nain, na osnovu oznake klase vrstoe zavrtnja mogu da se odrede pomenute
mehanike karakteristike elika od koga je izraen zavrtanj. U tabeli 2.7 date su mehani-
ke karakteristike za uobiajne klase vrstoe obinih zavrtnjeva.
Tabela 2.7 - Mehanike karakteristike elika za izradu obinih zavrtnjeva
Klasa
vrstoe
Granica razvlaenja
f
y
$MPa%
vrstoa na zatezanje
u
f $MPa%
Izduenje
5
$%%
4.6 240 400 22
5.6 300 500 20
6.8 480 600 8
Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to je ta oznaka
vidno i trajno ugraena na glavi zavtnja (slika 2.17).
Slika 2.17 - Oznaka klase vrstoe na glavi zavrtnja
3.5 RAD VEZA SA ZAVRTNJEVIMA
Kod veza sa zavrtnjevima ostvaruje se diskontinualno spajanje elemenata konstrukcije
preko odreenog broja taaka. U takvim vezama sila se iz jednog elementa prenosi u drugi
pomou zavrtnjeva (slika 2.18a). Ravnotea sila u elementima veze se uspostavlja napre-
zanjem zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe. Kako su naprezanja usled pritiska po omo-
tau rupe upravna na osu zavrtnjeva i suprotnih smerova, ona na mestu promene smera na-
prezanja, odnosno u ravni spoja (smicanja) izazivaju smicanje tela zavrtnja.
Sila deluje u teitu elementa koji se povezuje (slika 2.18a). Na mestima zavrtnjeva,
ona skree ka teitu drugog elementa u koji se prenosi smicanjem tela zavrtnja. Usled
skretanja sile, neposredno uz ravan spoja, dolazi do poveanog napona pritiska po omota-
u rupe, koji je zbog toga promenljiv po debljini lima. Osim toga, intenzitet ovog napona
je promenljiv i u radijalnom pravcu, pa stvarni dijagram napona ima oblik prikazan na slici
2.18b.
Ako se posmatra jedan zavrtanj moe se uoiti da se prenoenje sile vri na sledei
nain:
Srednji element II vri pritisak po omotau rupe na desnom delu tela zavrtnja preko
povrine a-a (slika 2.19a). Napon pritiska je promenljivog intenziteta du zavrtnja
(slika 2.19b);
Sila prelazi u elemenat I i vri pritisak po omotau rupe na levoj strani tela zavrtnja
preko povrina b-b (slika 2.19a). Taj pritisak je, takoe, promenljiv po visini zavrt-
nja, a njegova maksimalna vrednost je na mestu prelaza sile iz jednog u drugi ele-
ment (slika 2.19b). Iz uslova ravnotee se dobija da elementi I prihvataju istu silu
kao element II, ali suprotnog smera;
Naprezanja du zavrtnja prouzrokuju pojavu transverzalnih (smiuih) sila koje iza-
zivaju smicanja u telu zavrtnja (slika 2.19c). Ove sile su najvee na mestu promene
smera naprezanja, to jest na mestu prelaska sile iz jednog u drugi element, odnosno
u ravni smicanja.
Slika 2.18 - a) Prenoenje sile u spoju; b) Stvarni oblik
dijagrama napona pritiska po omotau rupe
Pri proraunu zavrtnjeva se, kao i u sluaju zakivaka (slike 2.5 i 2.8) usvaja konstanan
raspored napona pritiska po omotau rupe (slika 2.19b), kao i konstantan napon smicanja
tela zavrtnja u ravni smicanja. Na taj nain se znaajno pojednostavljuje proraun, bez bit-
nih posledica na njegovu tanost, a samim tim i na pouzdanost nosivosti veze.
a) b) c)
Slika 2.19 - Naprezanja zavrtnja u vezi
Izvan veze, normalni naponi u limu su konstantni du itave irine poprenog preseka.
Na mestu veze, u preseku koji je oslabljen rupama, dolazi do pojave koncentracije napona
u blizini rupe (slika 2.20a), koji neposredno uz ivicu rupe mogu da dostignu vrednost veu
od granice razvlaenja elika. Kako su elementi elinih konstrukcija uglavnom izraeni
od elika sa izraenim plastinim deformacijama na granici razvlaenja (tzv. plato plasti-
nosti), dolazi do preraspodele naprezanja u spoju i do postepenog ublaavanja koncentraci-
ja napona. Pri punoj plastifikaciji poprenog preseka, stvarni dijagram napona odgovara
proraunskom (detaljnije o slabljenju elemenata rupama za spojna sredstva u delu 3.7
ovog poglavlja).
a) b)
Slika 2.20 - Stvarni i proraunski dijagrami normalnih napona u elementu veze
Kod veza izvedenih neobraenim zavrtnjima, rupa je za 1 ili 2 mm vea od tela zavrt-
nja, to je u skladu sa tolerancijama za izradu i montau elinih konstrukcija, a znatno
olakava postupak montae. Zbog zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, svi zavrtnjevi ne mo-
gu istovremeno da ostvare kontakt sa limovima, usled ega se javlja savijanje zavrtnjeva u
vezi (slika 2.21a). Savijanje zavrtnjeva izaziva preraspodelu kontaktnih napona izmeu te-
la zavrtnja i povrine rupe u limu. Na spoljanjim povrinama limova javljaju se zone u
kojima kontaktni naponi dostiu vrednost granice razvlaenja elika pa dolazi do njihove
plastifikacije (slika 2.21b). Plastine deformacije limova omoguavaju ravnomernu prera-
spodela sila u vezi na sve zavrtnjeve.
Slika 2.21 - a) Deformacije zavrtnjeva u vezama;
b) Plastifikacija lima u spoljanjim zonama
U vezi ostvarenoj obraenim zavrtnjevima ovakva deformacija zavrtnjeva je znatno
manja, zbog malog zazora izmeu zavrtnjeva i povrine rupe u limu. U ovakvim veza-
ma zavrtnjevi, slino zakivcima, preuzimaju podjednak deo sile. Na slici 2.22 prikaza-
ni su dijagrami sila-pomeranje ( ! F ) za vezu limova od elika 0562, ostvarenu sa
dva neobraena (slika 2.22a), odnosno obraena zavrtnja (slika 2.22b). Oigledna je
razlika u radu veze. Kod prve veze uoljiva su znaajna poetna pomeranja u vezi us-
led savijanja zavrtnjeva, dok su kod drugog tipa veze ova pomeranja zanemarljiva.
Granine nosivosti ovih veza se razlikuju samo za 10%, ali je deformabilnost prve ve-
ze znatno vea.
Slika 2.22 - Dijagram ! F za vezu sa: a) neobraenim; b) obraenim zavrtnjevima
Deformacija zavrtnjeva u vezi, izduenja elemenata veze i broj zavrtnjeva imaju
dominantan uticaj na raspodelu sila u zavrtnjevima. Kod veza sa dva zavrtnja u pravcu
sile (slika 2.23a) oba zavrtnja su podjednako napregnuta, odnosno svaki od njih prima
po polovinu sile. Sa poveanjem broja zavrtnjeva u pravcu sile, naruava se ravnomer-
na raspodela sila po zavrtnjevima. Ako u vezi postoji tri zavrtnja, krajnji zavrtnjevi
primaju vei, a srednji manji deo ukupne sile. Eksperimentalno je utvreno da je, kod
veza sa veim brojem zavrtnjeva, raspodela sila neravnomerna i simetrina u odosu na
sredinu veze (slika 2.23b). Zavrtnjevi u sredini primaju manji deo sile od krajnjih za-
vrtnjeva. Meutim, usled plastinih deformacija u vezi dolazi do preraspodela sila, pa
se, za veze koje imaju najvie est zavrtnjeva u redu, moe smatrati da svi zavrtnjevi
prihvataju podjednak deo sile. Kod veza sa veim brojem zavrtnjeva, neravnomerna
raspodela sila u zavrtnjevima je znatno izraenija (slika 2.23b). Ova pojava neravno-
merne raspodele sila mora da se uzme u obzir pri odreivanju nosivosti zavrtnjeva na
smicanje.
Slika 2.23 - Raspodela sila u zavrtnjevima u zavisnosti od broja zavrtnjeva u pravcu sile
3.6 PRORAUN NOSIVOSTI ZAVRTNJEVA
Zavrtnjevi u elinim konstrukcijama, u zavisnosti od tipa veze i poloaja u njoj, mogu
da budu izloeni razliitim naprezanjima. Postoje tri osnovna sluaja naprezanja kojima su
izloeni zavrtnjevi u vezama elemenata elinih konstrukcija:
smicanje,
zatezanje i
kombinovano naprezanje.
Osim toga, prema funkciji koju imaju u vezi, zavrtnjevi mogu da budu:
statiki, ukoliko su predvieni za prenoenje sila koje deluju u vezama ili nastavci-
ma,
konstruktivni, kada imaju samo funkciju spajanja elemenata u smislu formiranja
poprenog preseka, ili kada omoguavaju bolje prijanjanje noseih elemenata, ija
se veza ostvaruje drugim zavrtnjevima.
Na primeru veze koja je prikazana na slici 2.24 mogu da se uoe razliita naprezanja i
funkcija zavrtnjeva.
Prema nainu naprezanja zavrtnjeva u spojevima, i spojevi, na slian nain, mogu da se
podele na:
smiue spojeve (SS) i smiue spojeve sa tanim naleganjem (SST), kod kojih se
sila prenosi smicanjem tela neobraenog, odnosno obraenog zavrtnja i pritiskom
po omotau rupe,
zateue spojeve (ZS), kod kojih se sila sa jednog elementa prenosi na drugi zateza-
njem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), kod kojih su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smi-
canje i zatezanje (kombinacija SS ili SST i ZS spojeva).
(a) zavrtnjevi optereeni na smicanje; (b) zavrtnjevi optereeni na zatezanje;
(c) zavrtnjevi istovremeno optereeni na smicanje i zatezanje; (d) konstruktivni zavrtnjevi
Slika 2.24 - Razliiti sluajevi naprezanja zavrtnjeva
Pri proraunu nosivosti zavrtnjeva uvode se odreene pretpostavke koje znatno pojed-
nostavljuju proraun, a da pri tom ne utinu bitno na njegovu tanost, odnosno omogua-
vaju pouzdano odreivanje nosivosti zavrtnjeva. Slino kao i kod zakivaka, usvajaju se
sledee pretpostavke:
svi zavrtnjevi u vezi podjednako uestvuju u prenoenju optereenja, pod uslovom
da se u vezi nalazi najvie est zavrtnjeva u istom redu, u pravcu delovanja sile,
usled smiue sile u telu zavrtnja se javlja konstantan napon smicanja,
pritisak po omotau rupe je konstantan po povrini projekcije kontaktne povrine
zavrtnja i limova na ravan upravnu na pravac sile i
zanemaruje se savijanje i zatezanje zavrtnjeva u smiuim spojevima.
Ove pretpostavke imaju uticaj i na definisanje vrednosti doputenih napona za zavrtnje-
ve. Kod smiuuh spojeva, u sluaju veih zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, savijanje za-
vrtnja nije zanemarljivo, to se, pri proraunu, uzima u obzir preko manjeg doputenog na-
pona smicanja za zavrtnjeve (
dop
). Prema tome, za obraene zavrtnjeve, kod kojih je zazor
mali, propisuju se vei doputeni naponi smicanja nego za neobraene zavrtnjeve.
Doputeni naponi za obine zavrtnjeve, prema JUS-u U.E7.145/1-1991, odreuju se u
zavisnosti od primenjenog elinog materijala u vezi, klase vrstoe zavrtnjeva i sluaja
optereenja. Vrednosti doputenih napona za neobraene zavrtnjeve su date u tabeli 2.8, a
za obraene u tabeli 2.9.
Tabela 2.8 - Doputeni naponi za neobraene zavrtnjeve [ ] MPa
Vrsta elika od kojeg su izraeni elementi koji se spajaju
Vrsta
napona
0361
0362
0363
0451
0452
0453
0561
0562
0563
0361
0362
0363
0451
0452
0453
0561
0562
0563
I
dop
7 , 1
II
dop
7 , 1 dop b,
Pritisak
po omo-
tau rupe
270 315 410 305 350 450
Klase vrstoe zavrtnjeva
4.6 5.6 6.8 8.8 4.6 5.6 6.8 8.8
dop
u
f 28 , 0
u
f 315 , 0
Smicanje 112 140 168 224 126 157 189 252
dop t,
u
f 275 , 0
u
f 312 , 0
Zatezanje 110 137 165 220 125 156 188 250
Tabela 2.9 - Doputeni naponi za obraene zavrtnjeve [ ] MPa
za spajanje delova od elika
Vrsta
napona
0361
0362
0363
0451
0452
0453
0561
0562
0563
0361
0362
0363
0451
0452
0453
0561
0562
0563
I
dop
0 , 2
II
dop
0 , 2 dop b,
Pritisak po
omotau
rupe
320 370 480 360 410 530
Klase vrstoe zavrtnjeva
4.6 5.6 6.8 8.8 4.6 5.6 6.8 8.8
u
f 35 , 0
u
f 40 , 0
dop
Smicanje
140 175 210 280 160 200 240 320
u
f 275 , 0
u
f 312 , 0
dop t,
Zatezanje
110 137 165 220 125 156 188 250
3.6.1 Nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima
Mogui vidovi loma u vezama ostvarenim zavrtnjevima su isti kao i u sluaju veza sa
zakivcima (videti sliku 2.4). Samim tim i nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima se od-
reuje slino kao i kod zakivaka. Prema tome, nosivost zavrtnjeva u smiuim spojevima
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
{ }
b v dop v
F F F , min
,
(2.10)
gde su:
dop v
F
,
nosivost zavrtnja u smiuem spoju,
v
F nosivost zavrtnja na smicanje i
b
F nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe.
3.6.1.1 Nosivost zavrtnjeva na smicanje
Kod veza sa mehanikim spojnim sredstvima, u koja spadaju i zavrtnjevi, prelazak sile
iz jednog u drugi element veze je diskontinualan (takast). On se ostvaruje smicanjem tela
zavrtnja. Smicanje se odvija u ravni spoja limova (ravan smicanja) po itavoj povrini vra-
ta zavrtnja. S obzirom na usvojen konstantan raspored smiuih napona po povrini po-
prenog preseka tela zavrtnja, nosivost zavrtnjeva na smicanje je proporcionalna povrini
poprenog preseka i moe da se odredi na sledei nain:
dop v v
d
m A m F

4
2
dop 1 ,
(2.11)
gde su:
1 , v
A povrina poprenog preseka tela zavrtnja,
!
dop
doputeni napon smicanja za zavrtnjeve (tabela 2.8 za neobraene, odnosno tabela
2.9 za obraene zavrtnjeve),
d prenik zavrtnja,
m senost zavrtnja (slika 2.25).
Napominje se da je kod obraenih zavrtnjeva prenik tela zavrtnja priblino jednak
preniku rupe (
0
d d ), pa pri proraunu nosivosti na smicanje umesto nominalnog pre-
nika zavrtnja (d) u izrazu (2.11) figurie prenik rupe za zavrtanj (
0
d ).
Kao i zakivci, u zavisnosti od broja ravni po kojima se vri smicanje tela zavrtnja, za-
vrtnjevi mogu da budu:
jednoseni (m=1), ako u vezi postoji samo jedna ravan smicanja (slika 2.25a),
dvoseni (m=2), ako u vezi postoje dve ravni smicanja (slika 2.25b) i
vieseni (m>2), ako u vezi postoji vie od dve ravni smicanja (slika 2.25c).
Slika 2.25 - Senost zavrtnjeva u smiuim spojevima
3.6.1.2 Nosivost zavrtnjeva na pritisak po omotau rupe
Raspodela napona pritiska po omotau rupe je, kao i kod zakivaka nelinearna, kako po
radijusu rupe, tako i po visini lima (slika 2.26). U zonama neposredno uz ravan smiueg
spoja on dostie maksimalnu vrednost, koja je znatno vea od prosene vrednosti sa kojom
se vri proraun. Usled lokalne plastifikacije u limu i vratu zavrtnja dolazi do preraspodele
naprezanja i do izjednaavanja vrednosti napona du tela zavrtnja, to omoguava prora-
un njegove nosivosti na pritisak po omotau rupe sa konstantnim naponom
( . const
b
). Povrina preko koje se prenosi sila iz zavrtnja na lim (
b
A ) jednaka je zbiru
kontaktnih povrina svih limova u vezi koji su napregnuti u istom pravcu, odnosno koji pri
delovanju sile naleu na vrat zakivka sa iste strane.
Kako je kontaktna povrina, shodno usvojenim pretpostavkama, pravougaonog oblika
sa konstantnom irinom koja je jednaka preniku zavrtnja d, nosivost zavrtnja na pritisak
po omotau rupe moe da se odredi i na osnovu izraza:
dop b b
d t F
,
min

(2.12)
gde je

t min minimalna debljina svih limova koji prenose silu u istom pravcu:
'
2
1
min min
t
t
t za jednosene zavrtnjeve (slika 2.25a), (2.13a)
'
+
2
3 1
min min
t
t t
t za dvosene zavrtnjeve (slika 2.25b). (2.13b)
Kao i u sluaju nosivosti na smicanje, pri proraunu nosivosti obraenih zavrtnjeva na
pritisak po omotau rupe, umesto nominalnog prenika zavrtnja (d) u izrazu (2.12) se kori-
sti prenik rupe (
0
d ).
Slika 2.26 - Stvarni i proraunski raspored napona pritiska po omotau rupe
3.6.2 Nosivost zavrtnjeva na zatezanje
Kako je na mestu navoja popreni presek zavrtnja oslabljen, pri njegovom zatezanju do
loma dolazi upravo u ovoj zoni. Ispitivanja su, meutim, pokazala da do loma ne dolazi po
jezgru zavrtnja sa prenikom (
3
d ) koji je minimalan. Zbog spiralnog hoda navoja, do lo-
ma zavrtnja dolazi po preseku sa neto veim prenikom, koji se naziva ispitni presek. Po-
vrina ispitnog preseka (A
s
) moe da se odredi na osnovu izraza:
2
3 2
2 4

,
_
d d
A
s

(2.14)
gde su:
2
d srednji prenik navoja i
3
d prenik jezgra zavrtnja (slika 2.11).
U tabeli 2.10 su date povrine ispitnih preseka za zavrtnjeve koji se najee koriste u
elinim konstrukcijama
Tabela 2.10 - Povrine ispitnih preseka
Zavrtanj M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30 M33
A
s
[cm
2
] 0,84 1,57 2,45 3,03 3,53 4,59 5,61 6,74
Nosivost zavrtnjeva na zatezanje odreuje se na sledei nain:
t,dop s t
A F (2.15)
gde je
t,dop
doputeni napon na zatezanje, ije vrednosti su date u tabelama 2.8 i 2.9
za neobraene i obraene zavrtnjeve, respektivno. Iz ovih tabela se moe uoiti da su
vrednosti doputenih napona zatezanja iste i za obraene i za neobraene zavrtnjeve.
Ovo je posledica injenice da u zateuim spojevima nema sekundarnih naprezanja,
kao to je savijanje kod smiuih spojeva, pa nema potrebe za redukcijom doputenih
napona kako bi se obuhvatio njihov uticaj. Sasvim je logino da za obraene i ne-
obraene zavrtnjeve koji su izraeni od elika istog kvaliteta, odnosno imaju istu klasu
vrstoe, vae isti doputeni naponi na zatezanje. Treba istai da kod obraenih
zavrtnjeva, bez obzira na vei prenik tela u odnosu na neobraene (slika 2.12), do
loma zavrtnja zatezanjem dolazi, takoe, u zoni navoja, pa je ispitni presek isti kao
kod neobraenih. Prema tome, nosivost obraenih i neobraenih zavrtnjeva na zateza-
nje je ista, pa stoga obraene zavrtnjeve, s obzirom na njihovu veu cenu, ne treba pri-
menjivati u zateuim spojevima.
3.6.3 Kombinovano naprezanje zavrtnjeva
Ukoliko su zavrtnjevi istovremeno napregnuti na smicanje i zatezanje, tada, pored po-
jedinanih provera nosivosti zavrtnja na smicanje ) (
, 1 dop v
F V i zatezanje
dop t t
F N
, 1 ,
( ),
treba zadovoljiti i sledei uslov:
1
2
,
1 ,
2
,
1

,
_
,
_
dop t
t
dop v
F
N
F
V
(2.16)
gde su:
1
V sila smicanja koja se javlja u posmatranom zavrtnju i
1 , t
N sila zatezanja koja deluje u pravcu ose posmatranog zavrtnja.
U oba sluaja indeks 1 oznaava da se radi o sili koja deluje na jedan zavrtanj.
3.6.4 Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugih veza
Naprezanja zavrtnjeva u vezama se odreuju na osnovu pretpostavke o ravnomernoj
raspodeli sile u vezi na sva spojna sredstava. Ova pretpostavka vai samo kod kratkih
veza, odnosno ukoliko u jednom redu, u pravcu dejstva sile ima est ili manje zavrtnjeva.
Kod veza ija je duina, odnosno rastojanje od centara krajnjih spojnih sredstava ! vee
od 15d (slika 2.27), doputena nosivost spojnog sredstva na smicanje treba da se redukuje,
mnoenjem koeficijentom redukcije &, koji je dat izrazom:
d
d

200
15
1
!
(2.17)
pri emu je 1 & 0,75.
Ovo ogranienje se ne odnosi na smiue spojeve koji se primenjuju kod konstruisanja
sloenih poprenih preseka, odnosno ne vai za konstruktivne zavrtnjeve. Isto vai i za ve-
ze sa zakivcima.
Slika 2.27 - Redukcija nosivosti zavrtnjeva kod dugakih veza
3.7 SLABLJENJE KONSTRUKCIONIH ELEMENATA RUPAMA
ZA SPOJNA SREDSTVA
Usled buenja rupa za zakivke i zavrtnjeve dolazi do smanjenja povrine poprenog
preseka elemenata, na mestu izbuenih rupa. Kod zategnutih elemenata u oslabljenim pre-
secima se naruava homogeno naponsko stanje i dolazi do koncentracije napona u delovi-
ma preseka uz rupe. Koncentracija normalnih napona kod preseka oslabljenih rupama za
spojna sredstva moe da se objasni na modelu pravougaone ploe beskonane irine (bd
0
)
sa krunim otvorom u sredini, koja je optereena normalnim naponom zatezanja du dve
suprotne paralelne ivice (slika 2.28). Reavanjem ovakvog problema, koji je u Teoriji po-
vrinskih nosaa poznat kao Kirov problem, dobija se sledei izraz za normalni napon za-
tezanja u oslabljenom preseku:
( ) ( )
1
]
1
+ +
4
0
2
0 0 ,
/
32
3
/
8
1
1 ) ( r d r d r
x x
(2.18)
gde su:
0 , x
normalni napon zatezanja u neoslabljenom preseku,
d
0
prenik rupe,
r polarna kordinata kojom se definie rastojanje posmatranog preseka od centra rupe
(slika 2.28).
Maksimalna vrednost normalnog napona u poprenom preseku koji prolazi kroz centar
rupe i upravan je na pravac naprezanja, dobija se, kao to se vidi iz strukture izraza (2.18),
kada r ima minimalnu vrednost, odnosno kada je: r = d
0
/ 2. Dakle, maksimalni napon se
javlja u vlaknima uz samu ivicu rupe, a njegova vrednost je jednaka trostrukoj vrednosti
napona koji deluje u neoslabljenom preseku (
x,max
= 3
x
). Kod elemenata konane irine,
koncentracija napona je jo izraenija, pa maksimalni napon u ivinim vlaknima
neposredno uz rupu moe de se odredi na osnovu sledeeg izraza:
[ ]
k
d b
d b
d b
x x x

+

0 ,
2
2
0
2
0 2
0 0 , max ,
3
1 ) / (
) / ( 1
) / ( 3 (2.19)
gde se preko koeficijenta k ( 1 k ) uvodi uticaj irine elementa na vrednost maksimalnog napo-
na. Imajui u vidu minimalna i maksimalna rastojanja zavrtnjeva od spoljanjih ivica elementa
(videti deo 5 ovog poglavlja), irina lima sa jednom rupom se kree u opsegu od
0
3 d do
0
6 d ,
pa koeficijent uveanja napona k ima vrednosti koje se kreu o opsegu od 1,40 do 1,09.
Slika 2.28 - Koncentracija napona kod ploe oslabljene rupom - Kirov problem
Kada napon u ivinim vlaknima dostigne vrednost granice razvlaenja, dolazi do pla-
stifikacije tih delova i preraspodele napona na susedna vlakna. Na ovaj nain se postepeno
ublaava koncentracija napona, tako da je pri punoj plastifikaciji oslabljenog poprenog
preseka dijagram napona konstantan (slika 2.29).
Slika 2.29 - Postepena plastifikacija oslabljenog poprenog preseka i raunski dijagram
normalnog napona
Zbog toga se pri proraunu napona u zategnutim elementima oslabljenim rupama za
spojna sredstva usvaja konstantan dijagram normalnog napona, ime se ujedno znaajno
pojednostavljuje postupak prorauna. Kontrola napona u presecima oslabljenim rupama
vri se prema nominalnom, prosenom naponu na sledei nain:
( )
dop
net
x
t d n b
F
t d n t b
F
A
F

0 0
(2.20)
gde su:
A
net
neto povrina poprenog preseka,
b irina elementa,
t debljina elementa i
n broj rupa u posmatranom preseku.
Neto povrina poprenog preseka se dobija kada se od ukupne, bruto povrine popre-
nog preseka odbiju povrine rupa u tom preseku: t d n A A
net

0
, odnosno u sluaju
ravnog lima: t d n b t d n t b A
net
) (
0 0
. Popreni presek zategnutog elementa u
kome je maksimalni napon naziva se opasan presek.
Opasan presek se odreuje na mestu sa najveim brojem rupa i moe da bude:
upravan na pravac dejstva sile (presek I-I, slika 2.30a)
kos u odnosu na pravac dejstva sile (presek II-II, slika 2.30a).
( ) t d b A
I
net

0
2
t d s e e A
II
net
+ + ) 4 2 2 (
0 2

t
II
t
I
t
N N N merodavan je presek sa manjom povrinom
Presek I-I
t d b
N
A
N
N N
t d b t d n b A
t
I
net
I
t
t
I
t
I
net

) 2 (
) 2 ( ) (
0
0 0 1
Presek II-II
t d b
N
A
N
N N N
n
n n
N
t d b t d n b A
t
II
net
II
t
t t t
uk
uk II
t
II
net

) 4 (
10 / 8
10
8
10
2 10
) 4 ( ) (
0
1
0 0 2
n
1
- broj zavrtnjeva u I redu; n
2
- broj zavrtnjeva u II redu; n
uk
-

ukupan broj zavrtnjeva
Slika 2.30 - a) Opasni preseci kod zategnutih elemenata; b) Kontrola napona u oslabljenom elementu
Za dimenzionisanje je merodavan onaj popreni presek koji ima manju povrinu, odnosno
onaj u kome se javlja vei napon (slika 2.30b). Ukoliko je napon u neto preseku prekoraen, u
zoni nastavka treba ojaati presek poveanjem debljine ili irine lima (slika 2.31).
Slika 2.31 - Razliite mogunosti ojaanja
Kod L-profila kod kojih se rupe nalaze na oba kraka (slika 2.32), njihov razmak (e') se
odeuje tako da ne bude merodavan kos, ve presek sa jednom rupom. Ovaj razmak zavisi
od poloaja i prenika rupa i dat je izrazom:
( )
0 0
4 d c d e + (2.21)
Slika 2.32- Odreivanje rastojanja zavrtnjeva kod L-profila sa rupama na oba kraka
Kod pritisnutih elemenata, u oslabljenom preseku sila se prenosi preko tela zavrtnja
(zakivka), koji na neki nain kompenzuje gubitak poprenog preseka (slika 2.33). Zbog to-
ga ravnomerna raspodela napona nije mnogo naruena, pa napon u pritisnutim elementima
moe da se odredi na osnovu bruto povrine poprenog preseka:
t b
F
A
F
. (2.22)
Meutim, ukoliko iz nekih razloga zavrtanj nije postavljen u rupu, ili kada postoji
otvor u elementu, u tom sluaju i kod pritisnutih elemenata normalni napon treba da se
odredi na osnovu neto preseka.
Slika 2.33 - Dijagram normalnih napona u pritisnutom elementu sa rupom
Kod elemenata napregnutih na savijanje, treba uzeti u obzir slabljenje rupama za spoj-
na sredstva u zategnutoj zoni, odnosno, uglavnom, samo u zategnutoj noici. Prema tome,
normalni napon u poprenom preseku oslabljenom rupama treba da se odredi na osnovu
geometrijskih karakteristika neto poprenog preseka (
net
W ). Deformacije nosaa, meu-
tim, mogu da se odrede i na osnovu karakeristika bruto poprenog preseka (I).
4 VISOKOVREDNI ZAVRTNJEVI
4.1 OPTE
Obini zavrtnjevi su zbog jednostavnog izvoenja i relativno niske cene nali veoma
iroku primenu u elinim konstrukcijama. Meutim, kod izuzetno napregnutih spojeva, a
posebno kod spojeva izloenih dejstvu dinamikog optereenja, njihova primena nije
opravdana zbog sledeih nedostataka:
usled deformisanja tela zavrtnjeva i plastinih deformacija elemenata spoja dolazi do
pomeranja u samom spoju, to izaziva poveanje ukupne deformacije konstrukcije,
usled savijanja zavrtnjeva dolazi do znaajnog smanjenja njihove nosivosti, a re-
dukcija nosivosti je najvea kod dinamiki napregnutih konstrukcija i konstrukcija
sa alternativnim optereenjem,
kod zategnutih elemenata, zbog buenja rupa za zavrtnjeve, dolazi do smanjenja bruto
povrine poprenog preseka, a na ivicama rupa dolazi do koncentracije napona,
zbog male nosivosti na zatezanje u pravcu ose zavrtnja i velike deformabilnosti (izdu-
enja), obini zavrtnjevi se ne mogu efikasno primenjivati u zateuim spojevima,
usled rada veze moe da doe do nekontrolisanog odvrtanja navrtke zavrtnja, pa je
neophodna povremena kontrola spojeva, ili ugradnja dodatnih osiguraa.
Navedeni nedostaci mogu uspeno da se otklone primenom zavrtnjeva izraenih od e-
lika visoke klase vrstoe, koji se prilikom ugradnje prednapreu kontrolisanom silom za-
tezanja. Ovi zavrtnjevi su u tehnikoj literaturi poznati kao prednapregnuti visokovredni
zavrtnjevi. Unoenje sile prednaprezanja velikog intenziteta u zavrtnjeve omogueno je
upotrebom elika visokog kvaliteta, sa tehnikom granicom razvlaenja koja se, za visoko-
vredne zavrtnjeve uobiajenih klasa vrstoe, kree u opsegu od 640 do 1080 MPa. Sila
prednaprezanja, koja izaziva zatezanje tela zavrtnja, preko navrtke, podloke i glave zavrt-
nja, vri pritezanje elemenata u spoju. Izmeu pritisnutih povrina se javljaju sile trenja
koje prenose smiuu silu u spoju (slika 2.34a). Sve dok je spoljanja sila smicanja manja
od sile trenja koja se javlja u kontaktnom spoju, u vezama sa prednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima, meusobna pomeranja elemenata veze su zanemarljivo mala. Na osno-
vu ovoga se moe zakljuiti da se primenom prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva
znatno smanjuje deformabilnost veze i poveava otpornost na zamor kod dinamiki opte-
reenih konstrukcija, naravno, pod uslovom da su zavrtnjevi dimenzionisani tako da ne do-
e do proklizavanja pod dejstvom eksploatacionog optereenja. Osim toga, otpada i mo-
gunost nekontrolisanog odvijanja navrtke.
Nosivost visokovrednih zavrtnjeva u zateuim spojevima je znatno vea od nosivosti
obinih zavrtnjeva, delimino zbog kvalitetnijeg materijala od kojeg su nainjeni, a deli-
mino zbog drugaijeg ponaanja pod dejstvom spoljanje sile zatezanja. Naime, do zna-
ajnog prirasta sile zatezanja kod prednapregnutih zavrtnjeva dolazi tek nakon savlaiva-
nja kontaktnog pritiska izmeu elemenata spoja (slika 2.34b). Samim tim deformabilnost
veze je znatno smanjena, pa se prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, za razliku od obi-
nih, veoma uspeno koriste i u spojevima optereenim na zatezanje.
Slika 2.34 - Prijem sila u spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Prema tome, primenom prethodno napregnutih visokovrednih zavrtnjeva mogu efika-
sno da se otklone svi nedostaci uoeni kod obinih zavrtnjeva, pa je razumljiva njihova ve-
lika primena, posebno u odgovornim elinim konstrukcijama.
Primena visokovrednih zavrtnjeva u elinim konstrukcijama zapoela je u SAD-u po-
sle drugog svetskog rata prilikom zamene dotrajalih zakivaka na mostovima. Godine 1948.
je izveden prvi most na kojem su primenjeni visokovredni zavrtnjevi u montanim nastav-
cima, a 1951. godine su izdati prvi propisi o njihovoj primeni. Prvi rezultati su bili zadovo-
ljavajui u smislu dobrog prijema sila u vezi. Primena ovih zavrtnjeva se ubrzo pokazala
veoma povoljnom i sa ekonomskog stanovita, jer je ukupna cene veze sa prednapregnu-
tim visokovrednim zavrtnjevima manja u poreenju sa vezom ostvarenom zakivcima.
Osim toga, izvoenje veza sa prednapregutim zavrtnjevima je znatno bre i jednostavnije.
U Evropi njihova primena poinje 1952. godine na zameni dotrajalih zakivaka na mostovi-
ma. Kod nas se prvi put primenjuju 1964-1965. godine pri izradi stubova pilona kabl-kra-
na HE erdap i na mostu preko Preraice 1966. godine. U prvim godinama primene
ovih zavrtnjeva, naroito na mostovima, javljali su se ozbiljni problemi koji su izazvali
sumnju u kvalitet tih spojeva. Najvei problem je predstavljalo proklizavanje veza ve pri
probnom optereenju. To proklizavanje veza je stvaralo jaki prasak i ima izrazito nepovo-
ljan psiholoki efekat jer se doivljava kao katastrofa objekta. Meutim, ovi problemi su
uspeno otklonjeni i danas su prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi nezamenjivo spojno
sredstvo, kako u zgradarstvu tako i u mostogradnji.
Pored ve navedenih, nesumnjivih prednosti visokovrednih zavrtnjeva, postoje i neki
nedostaci od kojih su najvaniji sledei:
vea cena u odnosu na obine zavrtnjeve,
zahtevana posebna obrada i konzerviranje tarnih povrina u spoju,
neophodna stalna kontrola kvaliteta zavrtnjeva i ureaja za unoenje sile prednapre-
zanja, kao i koeficijenta trenja, neposredno na gradilitu.
Visokovredni zavrtnjevi, takoe, mogu da se koriste i bez prednaprezanja. U tom slua-
ju njihovo ponaanje i proraun u potpunosti su isti kao i kod obinih zavrtnjeva. Jedina
razlika je u doputenim naponima koji su kod visokovrednih zavrtnjeva vei, s obzirom na
bolji kvalitet elika od koga su izraeni. Primenjuju se u smiuim (SS i SST), zateuim
(ZS) i kombinovanim spojevima (KS).
U zavisnosti od vrste naprezanja i naina prenoenja sile u vezi, spojevi sa prednapreg-
nutim visokovrednim zavrtnjevima mogu da se podele na:
tarne spojeve (TS), kod koji se sila sa jednog na drugi element prenosi pomou tre-
nja izmeu elemenata spoja,
tarne spojeve sa tanim naleganjem (TST), kod kojih se spoljanja smiua sila pre-
nosi trenjem i smicanjem tela upasovanih zavrtnjeva,
zateue spojeve (ZS), kod kojih se prenos sile sa jednog elementa na drugi obavlja
zatezanjem zavrtnja u pravcu njegove podune ose,
kombinovane spojeve (KS), koji predstavljaju kombinaciju TS ili TST i ZS spojeva.
4.2 OBLIK I DIMENZIJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
Jedan komplet visokovrednog zavrtnja (slika 2.35a) ine sledei delovi:
cilindrino telo koje se na jednom kraju zavrava estougaonom glavom, a na dru-
gom kraju navojem ije su dimenzijame date u JUS-u M.B1.066 (slika 2.35b),
estougaona navrtka sa otvorom u sredini i navojem u unutranjem delu otvora, sa
dimenzijama prema JUS-u M.B1.629 (slika 2.35c) i
podlone ploice (podloke) krunog oblika sa otvorom u sredini, ije dimenzije su
date u JUS-u M.B2.030 (slika 2.35d).
Dimenzije svih delova zavrtnja su standardizovane. Za graevinske konstrukcije se
upotrebljavaju zavrtnjevi sa osnovnim dimenzijama delova datim u tabeli 2.11.
Podlone ploice imaju funkciju da spree oslanjanje navoja na zidove rupe prilikom
pritezanja navrtke i da omogue bolje naleganje glave zavrtnja koja, na tom mestu, ima za-
obljenje. One se uvek postavljaju i ispod navrtke i ispod glave visokovrednih zavrtnjeva.
Kod prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva debljina podloki varira izmeu 3 i 6 mm.
U sluaju visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja, kao i kod obinih zavrtnjeva, pri-
menjuju se podlone ploice debljine 8 mm. Zbog velikih kontaktnih napona pritiska iz-
meu podloke i navrtke, one su dodatno povrinski obraene radi poveanja tvrdoe.
Slika 2.35 - Visokovredni zavrtanj: a) kompletan zavrtanja u vezi; b) telo zavrtnja;
c) navrtka; d) podloka
Tabela 2.11- Osnovne dimenzije delova visokovrednog zavrtnja
Oznaka dimenzije M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30
b 21-23 26-28 31-33 32-34 34-37 37-39 40-42
e 23,91 29,56 35,03 39,55 45,20 50,85 55,37
h 8 10 13 14 15 17 19
s 22 27 32 36 41 46 50
R 1,2 1,2 1,5 1,5 1,5 2,0 2,0
Navrtka
m 10 13 16 18 19 22 24
Podloka
d 13 17 21 23 25 28 31
D 24 30 37 39 44 50 56
s 3 4 4 4 4 5 5
Navoj kod visokovrednih zavrtnjeva mora da bude napravljen valjanjem (sabijanjem),
a ne narezivanjem. Tom prilikom se materijal samo plastino deformie i ne dolazi do pre-
kida vlakana ve do njihovog zgunjavanja. Takav navoj ima prednosti u odnosu na nare-
zani navoj, jer se tedi sirovinski materijal, skrauje vreme proizvodnje, smanjuje koefici-
jent koncentracije napona u korenu navoja i dobija glatka povrina, ime se smanjuje koe-
ficijent trenja sa navojem navrtke.
Duina zavrtnja zavisi od ukupne debljine paketa elemenata koji se spajaju (t) i od
prenika primenjenog zavrtnja. Standardne duine zavrtnjeva se razlikuju za po 5 mm i da-
te su u tabeli 2.12.
Tabela 2.12 - Duine visokovrednih zavrtnjeva u funkciji debljine paketa
M12 M16 M20 M22 M24
Duina !
Debljina veze (t)
30 6-10
35 11-15
40 16-20 10-14
45 21-23 15-19 10-14
50 24-28 20-24 15-19 14-18
55 29-33 25-29 20-24 19-23
60 34-38 30-34 25-29 24-28 22-26
65 39-43 35-39 30-34 29-33 27-31
70 44-48 40-44 35-39 34-38 32-36
75 49-53 45-47 40-44 39-43 37-41
80 54-58 48-52 45-49 44-48 42-46
85 59-63 53-57 50-54 49-53 47-51
90 64-68 58-62 55-57 54-56 52-53
95 69-73 63-67 58-62 57-61 54-58
100 68-72 63-67 62-66 59-63
Prema tanosti izrade tela zavrtnja i visokovredni zavrtnjevi, kao i obini mogu da bu-
du: obraeni i neobraeni. Obraeni zavrtnjevi zahtevaju finiju izradu, pa se kod njih obra-
dom na strugu postie da razlika izmeu prenika rupe i tela zavrtnja ( d d d
0
) ne
bude vea od 0,3 mm. Kod neobraenih zavrtnjeva razlika izmeu prenika rupe i tela za-
vrtnja zavisi od vrste spoja, tako da je:
kod tarnih spojeva (TS) 0 , 3 3 , 0
0
< d d d mm,
kod smiuih spojeva (SS) 0 , 1 3 , 0
0
< d d d mm.
Oblici i dimenzije visokovrednih zavrtnjeva se razlikuju od obinih zavrtnjeva. Kod vi-
sokovrednih zavrtnjeva je izraeno zaobljenje na prelazu tela zavrtnja u glavu zavrtnja, ka-
ko bi se smanjila koncentracija napona usled sile prednaprezanja u telu zavrtnja. Poetak
navoja kod visokovrednih zavrtnjeva treba da bude u spojnom paketu, ili da se, u najgorem
sluaju, nalazi u okviru podloke neposredno uz spoljnju ivicu elementa spoja, kako bi
moglo da se izvri prednaprezanje. Podlone ploice imaju oborene ivice, da bi se ostvari-
lo to bolje naleganje.
4.3 OBELEAVANJE VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
Oznaka visokovrednog zavrtnja koja se upisuje u tehniku dokumentaciju treba da sa-
dri sledee podatke:
vrstu navoja (M za metriki, odnosno za colovni navoj),
prenik zavrtnja na mestu navoja (d),
duinu zavrtnja ( ! ),
klasu vrstoe elika od kojeg je zavrtanj izraen i
standard po kome je zavrtanj izraen.
Oznakom M 20x60...10.9 JUS M.B1.066 se, na primer, predstavlja zavrtanj sa metri-
kim navojem iji je nazivni prenik 20 mm, a duina 60 mm i koji je izraen prema nave-
denom standardu od elika klase vrstoe 10.9. Navrtka se oznaava oznakom zavrtanja za
koji se koristi, klasom i standardom po kome je izraena, kao npr. navrtka M20 10 JUS
M.B1.629. Podlona ploica se oznaava stepenom obrade (npr. klasa A), prenikom rupe
i standardom po kome je izraena, kao npr. podloka A 22 JUS M.B2.030.
Na radionikim crteima se, radi preglednosti i izbegavanja greaka, visokovredni za-
vrtnjevi predstavljaju posebnim oznakama. Oznake su standardizovane i prikazane su u ta-
beli 2.13.
Tabela 2.13 - Oznaavanje visokovrednih zavrtnjeva na crteima
Vrsta zavrtnja Zazor M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30
Zavrtnjevi bez
tanog naleganja
d 1,0 mm
30
Zavrtnjevi sa tanim
naleganjem
d 0,3 mm
30
Dodatne oznake
Montani zavrtnjevi
30
Montane i rupe i zavrtnjevi
30
Osnovne oznake zavrtnjeva date su u prvom redu i odnose se na neobraene zavrtnjeve
kod kojih je zazor d 1,0 mm. Ukoliko se predvia drugaiji zazor tada pored osnovne
oznake mora da se naglasi zahtevani zazor (npr. d=2 mm). Kod zavrtnjeva sa tanim nale-
ganjem, ispod osnovne oznake se dodaju dve paralelne horizontalne crtice. Ovim oznakama
mogu da se dodaju i dodatne oznake koje preciznije definiu nain ugradnje zavrtnja. Ukoli-
ko se rupa bui u radionici, a zavrtanj ugrauje na montai, tada osnovnoj oznaci treba da se
doda jedna zastavica. Ukoliko se i rupa bui na gradilitu, tada se dodaju dve zastavice.
Ukoliko se crtei rade u razmeri 1:10, ili manjoj, tada se na njima crta prenik glave za-
vrtnja, a ukoliko se rade u razmeri 1:5 ili u krupnijoj, tada se crta prenik rupe za zavrtnjeve.
4.4 KLASE VRSTOE
Visokovredni zavrtnjevi se izrauju od elika visoke vrstoe. Procesom proizvodnje
navoja zavrtnja, valjanjem u hladnom stanju, dolazi do ojaanja elinog materijala usled
delimine prekristalizacije. Na taj nain se poveava tvrdoa i zatezna vrstoa, a smanjuje
ilavost i duktilnost elika. Ovakvi elici nemaju izraenu granicu razvlaenja i plato pla-
stinosti, pa se kod njih poetak plastifikacije moe definisati tehnikom (konvencijalnom)
granicom razvlaenja, koja zapravo predstavlja normalni napon pri kojem zaostala, plasti-
na deformacija iznosi 0,2%. Visokovredni elici imaju manje izduenje pri lomu (
5
) u
odnosu na meke konstrukcione elike (0361). U noseim elinim konstrukcijama se pri-
menjuju visokovredni zavrtnjevi izraeni od elika klase vrstoe 8.8, 10.9 i 12.9, ije su
mehanike karakteristike prikazane u okviru tabele 2.14.
Tabela 2.14 - Mehanike karakteristike elika koji se koriste za izradu
visokovrednih zavrtnjeva
Tehnika
(konvencijalna)
granica razvlaenja
f
0,2
Zatezna vrstoa
f
u
Izduenje
5
Udarna ilavost
na 0
o
C Klasa vrstoe
$MPa% $MPa% (%) $J%
8.8 640 800 12 30
10.9 900 1000 9 20
12.9 1080 1200 8 15
Na osnovu radnih dijagrama za elike klase vrstoe 8.8 i 10.9 (sllika 2.36) mogu
najednostavnije da se uoe razlike njihovih mehanikih svojstava u odnosu na meke elike.
Kako klasa vrstoe zavrtnja definie dozvoljena naprezanja u zavrtnju, to njena
oznaka mora da bude vidno i trajno ugraena na glavi zavrtnja.
Slika 2.36 - Poreenje radnih dijagrama elika razliitih klasa vrstoe sa mekim
konstrukcionim elikom (0361)
4.5 PONAANJE VEZA SA PREDNAPREGNUTIM
VISOKOVREDNIM ZAVRTNJEVIMA
4.5.1 Smiui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Sila zatezanja koja se unosi u zavrtanj prednaprezanjem, izaziva pritisak u elementima
izmeu glave i navrtke zavrtnja (slika 2.37a). Na povrinama elemenata, ispod podlonih
ploica, javljaju se veliki kontaktni naponi pritiska (slika 2.37b). Ovaj napon se rasprostire
kroz elemente spoja i iri pod odreenim uglom, tako da u sredini debljine paketa veze de-
luje na krunoj povrini iji je prenik priblino jednak 3d. Intenzitet ovog napona pritiska
se menja i radijalno u odnosu na zavrtanj, a svoj maksimum dosee neposredno uz zavr-
tanj (slika 2.37c). Na kontaktu izmeu dva elementa usled napona pritiska javlja se sila
trenja, koja prihvata smiue sile i spreava meusobno pomeranje elemenata u spoju. Na
taj nain se, aktiviranjem sile trenja, smiua sila iz jednog elementa prenosi u drugi. To je
sutinska razlika u radu tarnih u odnosu na smiue spojeve kod kojih se sila smicanja pri-
hvata smicanjem zavrtnjeva i pritiskom po omotau rupe.
Slika 2.37 - Raspored napona pritiska po debljini veze
Meutim, kada se savlada sila trenja, odnosno kada je spoljanja smiua sila vea od
sila trenja koje se angauju prednaprezanjem zavrtnjeva, dolazi do proklizavanja veze pra-
enog meusobnim pomeranjem elemenata veza. Ova pomeranja nastaju usled ponitava-
nja zazora izmeu rupe i tela zavrtnja. Nakon proklizavanja, dolazi do kontakta tela zavrt-
nja i povrina rupa elemenata u vezi. Prema tome, proklizavanje veze ne znai ujedno i gu-
bitak njene nosivosti, jer se smicanjem tela zavrtnja i gnjeenjem omotaa rupe mogu pri-
hvatiti dodatne smiue sile. U ovoj fazi rada, veze sa prednapregnutim zavrtnjevima se
ponaaju kao i veze sa obinim zavrtnjevima. Na slici 2.38 su prikazani dijagrami ! F
za razliite vrste spojnih sredstava. Moe se uoiti da je granina nosivost visokovrednih
zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja ista bez obzira na razliit "istorijat" naprezanja (sli-
ka 2.38).
Poreenjem dijagrama ! F za razliita spojna sredstva uoava se i razlika u njiho-
voj deformabilnosti (slika 2.38). Spoj sa visokovrednim zavrtnjevima bez sile pritezanja
ima izraenu poetnu deformaciju, koja je posledica ponitavanja zazora izmeu tela za-
vrtnja i rupe. U tarnim spojevima sa visokovrednim zavrtnjevima sa punom silom predna-
prezanja nema poetne deformacije, a do ponitavanja zazora izmeu zavrtnja i rupe dola-
zi tek pri proklizavanju veze. U zoni naprezanja iznad sile proklizavanja dolazi do saima-
nja krivih koje opisuju ponaanje visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja,
tako da granino stanje nosivosti dostiu pri istom optereenju. Meutim, veze sa predna-
pregnutim visokovrednim zavrtnjevima imaju znatno veu krutost pre proklizavanja, istu
ili ak veu od zavarenih spojeva. Kako ovakvi, tarni spojevi i spojevi izvedeni zavariva-
njem imaju blisko ponaanje u elastinoj oblasti, dozvoljena je primena ovih spojnih sred-
stava u istoj vezi. Veze izvedene sa obraenim (upasovanim) prednapregnutim visoko-
vrednim zavrtnjevima su, takoe, krute u elastinoj fazi ponaanja, ali zbog malog zazora
( 3 , 0 d mm) nemaju izraeno proklizavanje. Ukupna deformacija veze je ipak ista kao i
u sluaju neobraenih zavrtnjeva, a nosivost je neto vea s obzirom na vei prenik tela
zavrtnja.
Slika 2.38 - Dijagrami ! F za razliita spojna sredstva
Proklizavanje visokovrednih zavrtnjeva je izrazito nepovoljno, kako sa stanovita de-
formabilnosti i upotrebljivosti, tako i sa stanovita promene krutosti i preraspodele stati-
kih uticaja. Stoga pri dimenzionisanju ovakvih veza treba voditi rauna i o graninom sta-
nju upotrebljivosti, to jest pokazati da pri eksploatacionom optereenju ne dolazi do pro-
klizavanja veza.
Kako se sila smicanja u tarnim spojevima prenosi trenjem, koncentracija napona na
mestima slabljenja elemenata veze optereenih na zatezanje je manja, to prouzrokuje
znatno veu otpornost na zamor kod dinamiki optereenih konstrukcija u odnosu na veze
sa zavrtnjevima bez sile prednaprezanja.
Koncentracija napona koja se javlja na mestima otvora kod elemenata optereenih na
zatezanje moe da se izrazi preko koeficijenta koncentracije napona k. On definie odnos
izmeu stvarnog maksimalnog napona na mestu neto preseka i nominalnog (raunskog)
napona:
cal x x
k
, max ,
/ . (2.23)
Slika 2.39 - Dijagrami normalnih napona: a) izvan nastavka; b) kod veze sa zakivcima;
c) kod veze sa prednapregnutim zavrtnjevima; d) kod veze u zavarenoj izradi
Kod veza sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima prenoenje sile u spoju se
ostvaruje trenjem na kontaktu elemenata koji se spajaju. Kako se sile trenja angauju na
prstenastim povrinama oko rupa za zavrtnjeve (slika 2.37b), na mestu neto preseka koji
prolazi kroz centar rupe, deo sile je ve preao u drugi element spoja, pa su naprezanja ma-
nja. Primenom metode konanih elemenata moe da se odredi taan dijagram normalnih
napona u neto preseku sa prednapregutim zavrtnjevima (slika 2.40).
Da bi se ostvarila znaajna sila pritiska izmeu elemenata spoja u visokovrednim zavrtnje-
vima se javlja sila zatezanja velikog intenziteta. Pored toga, pri prednaprezanju zavrtnjeva
usled uvijanja navrtke momentnim kljuem, u zavrtnjevima se javlja i moment torzije, koji je
posledica savladavanja trenja izmeu navrtke i tela zavrtnja i izmeu donje povrine podlone
ploice i navrtke. Dakle, zavrtanj je izloen sloenom naprezanju, pa je njegovo naprezanje de-
finisano uporednim naponom u skladu sa Mizesovim uslovom plastinosti.
Slika 2.40 - Dijagrami normalnih napona na mestu neto poprenog preseka u sluaju
visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja
Merenjima je ustanovljeno da sila zatezanja u zavrtnjevima u spojevima kod kojih je dolo
do proklizavanja, opada za oko 25% u odnosu na unesenu (projektovanu) silu prednaprezanja.
Serijom eksperimenata su rasvetljeni fenomeni koji utiu na pad sile prednaprezanja u zavrt-
njevima. Kao glavni faktori apostrofirani su: poprena kontrakcija elemenata spoja na mestu
zavrtnjeva usled sile zatezanja (efekat Puasonovog koeficijenta), promena hrapavosti kontakt-
nih povrina usled sile pritiska i promena koeficijenata trenja (slika 2.41).
Slika 2.41 - Pad sile prednaprezanja
4.5.2 Zateui spojevi sa visokovrednim zavrtnjevima
Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi su zbog velike nosivosti, a naroito zbog male
deformabilnosti spoja, najpovoljnija mehanika spojna sredstva za prijem sila zatezanja.
Kao to je napomenuto, oni su znatno efikasniji od obinih i neprednapregnutih visoko-
vrednih zavrtnjeva, a posebno od zakivaka koji imaju izrazito malu nosivost u pravcu vra-
ta. Stoga se visokovredni prednapregnuti zavrtnjevi veoma esto koriste u elinim kon-
strukcijama za prijem sila zatezanja. Najee se zateui spojevi javljaju kod montanih
nastavka aksijalno zategnutih tapova (slika 2.42a) i zonama zatezanja kod krutih veza ri-
gli sa stubovima (slika 2.42b).
Slika 2.42 - Primena visokovrednih zavrtnjeva u zateuim spojevima
Ponaanje zateuih spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjavima je speci-
fino i prilino se razlikuje od ponaanja zateuih spojeva sa obinim ili neprednapregnu-
tim visokovrednim zavrtnjevima.
Prednaprezanjem se u zavrtnju javlja sila zatezanja (F
p
), a u spoju kontaktni napon pri-
tiska (p
c
). Iz uslova ravnotee sila moe se napisati da je:
dA p F F
A
c c p

(2.24)
gde je A deo kontaktne povrine na kojoj se javlja pritisak (slika 2.43a). Kada spoljanja
sila zatezanja (N
t
) deluje na prednapregnut spoj (slika 2.43b) ona nastoji da "odlepi" ele-
mente spoja i izaziva istovremeno smanjenje kontaktne sile pritiska u limu (
pt
F ) i pove-
anje sile zatezanja u zavrtnju (
b
F ). Iz uslova ravnotee i kompatibilnosti pomeranja
(slika 2.43b) moe da se odredi dodatna sila zatezanja koja se javlja u zavrtnju:
b pt
t
b
K K
N
F
/ 1+
(2.25)
gde su:
K
pt
krutost lima na pritisak i
K
b
krutost zavrtnja na zatezanje.
Uslov ravnotee Uslov ravnotee Uslovi kompatibilnosti Uslov ravnotee
t pt b
N F F + !
b b
K F
pt t b
F N F +
dA p F F
A
c c p

!
pt pt
K F
b p b
F F F +
pt c pt
F F F
Slika 2.43 - Ponaanje prednapregnutih spojeva optereenih na zatezanje; a) naprezanja usled
sile prednaprezanja; b) naprezanja usled spoljanje sile zatezanja; c) superpozicija naprezanja
Kako je kod uobiajenih veza u elinim konstrukcijama krutost lima znatno vea od
krutost zavrtnja (K
pt
/K
b
1520) poveanje sile zatezanja u zavrtnju nije znaajno (oko
5% od spoljanje sile zatezanja). Na osnovu slike 2.44 moe da se uoi uticaj krutosti na
preraspodelu sila u zavrtnju i limu, kod prednapregnutog spoja optereenog silom zateza-
nja. Takoe, na osnovu grafike interpretacije moe da se odredi sila pri kojoj dolazi do
"odlepljivanja" spoja (N
t0
) koja je, uobiajeno, za 5-10% vea od sile prednaprezanja za-
vrtnja. Ova sila moe da se odredi i analitiki na osnovu izraza:
( )
pt b p t
K K F N / 1
0
+ . (2.26)
Slika 2.44 - "Igra" sila u prednapregnutom spoju optereenom na zatezanje
Nakon "odlepljivanja" dodatnu silu zatezanja prihvata samo visokovredni zavrtanj, jer
je potpuno poniten kontaktni pritisak izmeu limova u spoju. Prema tome, za sile zateza-
nja koje su vee od sile "odlepljivanja" (
0 t t
N N > ) prednapregnuti zavrtnjevi se ponaaju
isto kao i neprednapregnuti (slika 2.45), pa im je i granina nosivost ista, naravno pod
uslovom da su izraeni od materijala istog kvaliteta.
Slika 2.45 - Tok sila kod visokovrednih zavrtnjeva sa i bez sile prednaprezanja optereenih
spoljanjom silom zatezanja
Takoe treba imati u vidu da kod zateuih spojeva sa tankim, fleksibilnim limovima,
usled savijanja limova dolazi do kontakta (oslanjanja) krajeva prepusta na drugi element
veze (slika 2.46a). Na kontaktu se javlja kontaktna sila pritiska (Q), koja se u literaturi na-
ziva sila od efekta poluge i koja dodatno optereuje zavrtnjeve (slika 2.46b).
Slika 2.46 - a) Efekat poluge; b) Poveanje sile u zavrtnju usled efekta poluge
Sila usled efekta poluge zavisi od relativnih krutosti i geometrijskih odnosa delova veze. Ne
postoji taan postupak za njeno odeivanje, ve samo procena njene vrednosti prema izrazu:
2
6
1
3
30
5 , 0
2
4
2
4
t
N
A b a
t w
b
a
b
a
A b a
t w
Q
'
+
1
]
1
(2.27)
sa oznakama prema slici 2.46a.
Efekat poluge moe da se smanji ili povea konstruktivnim oblikovanjem veze, kao to
je prikazano na slici 2.47. Kod veze sa tankim eonim ploama bez ukruenja, dolazi do
savijanja limova i javlja se znaajna sila usled efekta poluge. Kod veze sa debelom (slika
2.47a) ili ukruenom (slika 2.47b) eonom ploom dolazi do odvajanja ploe kao krutog
tela, pa se ne javlja efekat poluge.
Slika 2.47 - Smanjenje efekta poluge konstruktivnim oblikovanjem
4.6 UNOENJE SILE PREDNAPREZANJA
Sila prednaprezanja (u literaturi se koristi i izraz sila pritezanja) je jedan od najvanijih
faktora od kojih zavisi nosivost spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima.
Ostvarivanje sile prednaprezanja, odnosno pritezanje spojnih elemenata se ostvaruje uvrta-
njem navrtke zavrtnja. Pri tome se u zavrtnju, kao primarno naprezanje, javlja sila zateza-
nja usled njegovog izduenja. Osim aksijalnih napona usled sile zatezanja u zavrtnju se
javljaju i smiui naponi usled momenta torzije koji je posledica trenja izmeu navrtke i
navoja zavrtnja i izmeu navrtke i podloke. Ovaj moment torzije je sekundarni (neeljeni)
uticaj, mada u nekim sluajevima njegova vrednost moe da dostigne i 40% vrednosti
momenta kojim se uvre navrtka (M
u
). Prema tome, prednapregnuti visokovredni zavrtnje-
vi se nalaze u sloenom naponskom stanju. Kako ne bi dolo do otputanja sile prednapre-
zanja, ne sme se dozvoliti da uporedni napon u zavrtnju, dobijen na osnovu Mizesovog
uslova plastifikacije, prekorai granicu elastinosti. Analizom naprezanja tela zavrtnja ut-
vrena je maksimalna dozvoljena sila prednaprezanja koja moe da se unese u zavrtanj, a
da on pri tom ostane u elastinoj oblasti ponaanja. Ona je data izrazom:
s p
A f F
02 1
(2.28)
gde su:
1
koeficijent redukcije ( 0 , 1
1
< ) kojim se omoguava da naprezanja u zavrtnju osta-
nu u granici elestinosti,
02
f tehnika (konvencionalna) granica razvlaenja elika,
s
A povrina ispitnog preseka zavrtnja.
Vrednosti sile prednaprezanja za visokovredne zavrtnjeve klase vrstoe 10.9 su date u
tabeli 2.15. Sila prednaprezanja za zavrtnjeve klase 8.8 i 12.9 moe da se odredi mnoe-
njem vrednosti iz tabele 2.15 faktorom ( = 0,7, odnosno ( = 1,2, respektivno.
Tabela 2.15 - Vrednosti sile prednaprezanja za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9
d
s
A
02
f
p
F $kN% M
u
$Nm%
$mm% $mm
2
% $N/mm
2
%
1
=0,7
1
=0,8
za k=0,16
M12 84,3 53 61 102
M16 157 99 113 253
M20 245 154 176 493
M22 303 191 218 672
M24 353 222 254 852
M27 459 289 330 1495
M30 561 353 404 1694
M33 694
900
437 500 2307
Sila zatezanja u zavrtnju, preko glave zavrtnja i navrtke, vri pritisak na elemete spoja,
pa dolazi do njihovog pritezanja (prednaprezanja). Od intenziteta sile prednaprezanja di-
rektno zavisi nosivost i smiuih i zateuih spojeva. Zbog toga pouzdanosti pritezanja
elemenata treba obratiti posebnu panju. Prilikom okretanja navrtke i istezanja zavrtnja, ne
postoji mogunost da se direkno meri sila prednaprezanja. Kontrola intenziteta sile predna-
prezanja moe da se ostvari indirekno, merenjem nekih drugih veliina. Postupci koji se
najee primenjuju su:
merenje veliine momenta kojim je izvreno pritezanje zavrtnja,
merenje momentnog impulsa kojim se okree navrtka,
merenje veliine ugla za koji je okrenuta navrtka,
merenje izduenja zavrtnja,
postupak sa indikatorskom podlokom.
Kod nas se najee primenjuje postupak sa merenjem momenta uvrtanja navrtke. On
se zasniva na poznavanju zavisnosti izmeu momenta uvrtanja (
u
M ) i sile prednaprezanja
(
p
F ), koja moe da se napie u sledeem obliku:
k d F M
p u
(2.29)
gde su:
d nazivni prenik zavrtnja,
F
p
ostvarena sila prednaprezanja i
k koeficijent koji zavisi od stanja povrina navoja.
Koeficijent k zavisi od trenja izmeu navrtke i navoja zavrtnja, i izmeu navrtke i pod-
lone ploice, kao i od dimenzija podlone ploice i geometrije navoja. Vrednosti ovog
koeficijenta se kreu u rasponu od 0,13-0,17, a odreuje ih proizvoa koji je duan da ih
upie u atestnu dokumentaciju. Kod odgovornih konstrukcija vrednost ovog koeficijenta se
odreuje laboratorijskim ispitivanjem na licu mesta. to je vrednost koeficijenta k manja
to je potreban manji moment uvrtanja da bi se ostvarila eljena sila prednaprezanja, pa se
esto povrine navoja premazuju razliitim sredstvima kako bi se smanjio otpor pri pred-
naprezanju, to direktno utie na smanjenje koeficijenta k i momenta uvrtanja navrtke
(M
u
). Ove povrine mogu da budu dodatno zatiene toplim cinkovanjem, metalizacijom,
ili premazom molbiden-disulfida (MoS
2
). Nain i vreme skladitenja zavrtnjeva, takoe,
bitno utiu na stanje povrina navoja.
Od tanosti koeficijenta k direktno zavisi vrednost sile prednaprezanja, a indirektno i
nosivost spoja. Ukoliko je stvarna vrednost koeficijenta k vea od predviene, u zavrtnju
e se ostvariti manja sila prednaprezanja, pa je i nosivost spoja manja. U suprotnom, ako je
vrednost koeficijenta k precenjena, moe da doe do plastifikacije i loma zavrtnja pri pred-
naprezanju. Od vrednosti koeficijenta k zavisi i intenzitet sekundarnih smiuih napona u
zavrtnju izazvanih momentom torzije. Pri proraunu se to uzima u obzir preko vrednosti
koeficijenta redukcije i to na sledei nain:
'
>
14 , 0 za 8 , 0
14 , 0 za 7 , 0
1
k
k
. (2.30)
Uvrtanje navrtke se izvodi pomou momentnih kljueva (slika 2.48). Ovi kljuevi se
prethodno badare u laboratoriji, a konstruisani su tako da kada se ostvari zahtevani mo-
ment uvrtanja, daju svetlosni ili zvuni signal, ili se pak automatski isljuuju, kako ne bi
dolo do prekomernog naprezanja zavrtnja. Vrednosti momenata uvrtanja (M
u
) za uobia-
jenu vrednost koeficijenta k date su u tabeli 2.15.
Slika 2.48 - Razliiti tipovi momentnih kljueva: a) i b) sa skalom; c) sa svetlosnim signalom;
d)i e) sa zvunim signalom; f) sa mehanikim iskljuivanjem
Postupak sa merenjem momentnog impulsa se zasniva na radijalnim jednovremenim
udarima suprotnog smera na ivice navrtke. To se postie pomou pneumatskih zatezaa
(slika 2.49) sa vazduhom pod pritiskom od 5-6 bara. Ovaj postupak se primenjuje kod ma-
nje znaajnih konstrukcija, jer su mogua vea odstupanja dobijenih rezultata. Kod znaaj-
nih konstrukcija, zavrtnjevi mogu prvo da se pritegnu ovim zatezaem na 70-80% potreb-
ne sile, a zatim da se do potrebne sile dotegnu momentnim kljuem.
Postupak sa oitavanjem ugla okretanja eliminie uticaj koeficijenta k na tanost ostva-
rene sile pritezanja. Po ovom postupku prvo se svi zavrtnjevi u spoju pritegnu prethodnim
momentom uvrtanja, ija vrednost iznosi 10% od vrednosti M
u
(
u u
M M 1 , 0 ), da bi do-
lo do dobrog naleganja elemenata u spoju. Zatim se okree navrtka za odreeni ugao ) u
zavisnosti od debljine paketa (t). Numerike vrednosti ovih veliina, za zavrtnjeve klase
10.9, date su u tabeli 2.16.
Postupak merenja izduenja zavrtnja se primenjuje u laboratorijskim uslovima i na
gradilitu ukoliko se obezbede uslovi za tano merenje izduenja zavrtnja. Izduenje zavrt-
nja se meri mehanikim, ili elektrinim mernim instrumentima. Iz izmerenog izduenja se
Hukovim zakonom direkno dobija sila u zavrtnju. Kako zavrtanj po svojoj duini ima raz-
liite poprene preseke, to prethodno mora da se odredi udeo svakog dela u ukupnom iz-
duenju.
Slika 2.49 - Pneumatski zatezai
Tabela 2.16 - Vrednosti ugla okretanja ) )) )
d
u
M
debljina paketa t ugao okretanja )
$mm% $Nmm% $mm% $%
M12 10
M16 25
0-50 180
M20 50
M22 70
M24 90
50-100 240
M27 150
M30 170
Za sve zavrtnjeve
M12-M30
100-240 270
Postupak sa indikatorskom podlokom se koristi u Velikoj Britaniji. Podloka od elika
povienog kvaliteta prilikom proizvodnje dobija, istiskivanjem, bradavice odreene visine
(slika 2.50a). Njihove dimenzije su odreene tako da je za njihovo utiskivanje potrebna si-
la koja je jednaka potrebnoj sili prednaprezanja u zavrtnju. Postupak je vrlo jednostavan za
izvoenje: nije potrebno badarenje alata za pritezanje i kvalifikovana radna snaga. Na
gradilitu radnik vri pritezanje navrtke sve dok se bradavice ne utisnu, to se registruje
merenjem zazora (slika 2.50b).
Slika 2.50 - Zavrtnjevi sa indikatorskom podlokom
4.7 KOEFICIJENT TRENJA IZMEU SPOJNIH POVRINA
U spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima se javlja sila trenja, kao
posledica sile pritiska i hrapavosti dodirnih povrina. Ukupna sila trenja u spoju jednaka je
zbiru pojedinanih sila trenja na mestu svakog zavrtnja. Ova sila direkno zavisi od sile
pritezanja (
p
F ) i koeficijenta trenja () i data je sledeim izrazom:
p t
F F (2.31)
Koeficijent trenja je bezdimenziona veliina koja zavisi od stanja hrapavosti i naina
obrade dodirnih (kontaktnih) povrina. U tabeli 2.17 su date vrednosti koeficijenata trenja
za najee primenjivane naine obrade spojnih povrina.
Tabela 2.17 - Vrednosti koeficijenta trenja * ** *
*
Nain obrade dodirnih povrina
0361
0362
0363
0561
0562
0563
Bez posebne obrade 0,30 0,30
ienje plamenom 0,40 0,40
Nezatiena
ienje mlazom abraziva 0,50 0,55
Zatiena
Povrine oiene mlazom abraziva, a potom zatiene
prevlakom od legure aluminijuma
0,50 0,50
Pre spajanja elemenata, dodirne povrine moraju da budu oiene na odgovarajui na-
in. Valjaonika pokorica (kovina) mora da se ukloni elinim etkama. Ukoliko se ukla-
nja bruenjem, dobijaju se sjajne i glatke povrine sa znatno smanjenim koeficijentom tre-
nja, zbog efekta uglaanosti. Masnoa i neistoe se uklanjaju suvim krpama.
ienje plamenom se izvodi sa dva do tri prelaska plamena od kiseonika i acetilena
preko povrine lima. Tom prilikom, izmeu svakog prelaza elementi se hlade, a proizvodi
sagorevanja uklanjaju elinim etkama i suvim krpama. Pri tome reba voditi rauna i o
temperaturi plamena da ne bi dolo do neeljenih deformacija usled poviene temperature.
Prilikom ienja povrina mlazom abraziva povrine spoja se zasipaju kristaliziranim
kvarcnim peskom, krupnoe zrna 0,7-1,2 mm, pod pritiskom od 7 bara. Usled udara kvarc-
nih zrna skida se neistoa, a povrina postaje hrapava. Kao abraziv moe da se koriste i
zrna od otroivinog tvrdog liva dimenzija 0,3-0,5 mm. Ovako oieni elementi moraju
odmah da se ugrade u spoj. U suprotnom, novostvoreni sloj re, praine i neistoe pre
ugradnje mora da se ukloni mekim elinim etkama.
Oiene povrine mogu da se zatite pre ugradnje zavrtnjeva. Zatitno sredstvo treba
trajno da titi konstrukciju od korozije i istovremeno omoguava postizanje zadovoljavaju-
eg koeficijenta trenja. Takve uslove zadovoljava zatita metalizacijom sa legurom alumi-
nijuma i magnezijuma (AlMg
5
), sa debljinom prevlake od 100-150 m.
4.8 PRORAUN NOSIVOSTI VISOKOVREDNIH ZAVRTNJEVA
4.8.1 Proraun visokovrednih zavrtnjeva u smiuim spojevima
4.8.1.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kako je ve pomenuto, visokovredni zavrtnjevi bez sile prednaprezanja se ponaaju
kao i obini zavrtnjevi, a pri proraunu, s obzirom na bolji kvalitet elika od kojeg su na-
pravljeni, razlikuju se jedino doputeni naponi. Dakle, nosivost visokovrednog zavrtnja u
smiuem spoju moe da se odredi na sledei nain:
'
b,dop b
dop v
dop v
d t F
d
m F
F
min
4
min
2
,
. (2.32)
Doputeni naponi smicanja (
dop
) zavise od klase vrstoe zavrtnja, njegove obrade i
sluaja optereenja. Na vrednost doputenog napona pritiska po omotau rupe (
b,dop
), po-
red kvaliteta osnovnog materijala i sluaja optereenja, utie i vrednost sile prednapreza-
nja. Vrednosti doputenih napona za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9 koji se kod nas naje-
e koriste date su u tabeli 2.18.
Tabela 2.18 - Dozvoljeni naponi za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9
b,dop
$N/mm
2
%
dop

t,dop
0361 0561 $ N/mm
2
% $ N/mm
2
%
Sluaj optereenja
Vrsta izrade
zavrtnja
Veliina
sile F
p
I II I II I II I II
F
p
=0 280 320 420 470
0,5F
p
380 430 570 640
Neupasovani
zavrtnjevi
F
p
480 540 720 810
240 270
F
p
=0 320 360 480 540
0,5F
p
420 470 630 710
Upasovani
zavrtnjevi
F
p
480 540 720 810
280 320
360 410
4.8.1.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
Nosivost smiuih spojeva izvedenih pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom si-
lom prednaprezanja zavisi od:
kvaliteta materijala od kojeg je zavrtanj napravljen,
vrednosti ostvarene sile prednaprezanja,
koeficijenta trenja izmeu kontaktnih povrina i
sluaja optereenja.
Granina nosivost ovakvih spojeva je ista kao nosivost spojeva sa visokovrednim za-
vrtnjevima bez sile pritezanja. Meutim, pri eksploatacionom optereenju ne treba dozvo-
liti da doe do proklizavanja ovih veza, jer bi se na taj nain ponitili svi povoljni efekti
vezani za prednapregnute zavrtnjeve, kao to su manja deformabilnost veze i vea otpor-
nost na zamor. Zbog toga se, u savremenim propisima za nosee eline konstrukcije koji
se zasnivaju na konceptu graninih stanja, kao to je na primer Evrokod 3, pri proraunu
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva zahtevaju:
dokaz nosivosti zavrtnjeva pri dejstvu proraunskog (graninog) optereenja i
provera proklizavanja pri dejstvu eksploatacionog optereenja.
Kako su nai propisi zasnovani na konceptu doputenih napona, a proraunska optere-
enja odgovaraju eksploatacionim (nema ponderisanja optereenja), jedini kriterijum pri
dimenzionisanju visokovrednih zavrtnjeva koji figurie u standardu JUS U.E7.140/1985 je
proklizavanje. Dakle, da bi se spreilo proklizavanje veze, sila koja se javlja u zavrtnju
usled eksploatacionog optereenja mora da bude manja od njegove nosivosti na prokliza-
vanje, koja se odreuje na sledei nain:
2 ,
/
p dop s
F F (2.33)
gde su:
* koeficijent trenja, ije su vrednosti date i tabeli 2.17,
F
p
sila prednaprezanja, koja moe da se odredi na osnovu izraza (2.28), ili iz tabele
2.15 (za zavrtnjeve klase vrstoe 10.9).
+
2
koeficijent sigurnosti na proklizavanje, koji zavisi od sluaja optereenja i zazora
izmeu rupe i tela zavrtnja (tabela 2.19).
Tabela 2.19 - Vrednosti koeficijenta sigurnosti
2
Koeficijent sigurnosti na proklizavanje

+
2
Vrsta optereenja (tip konstrukcija) Sluaj optereenja I II
0,3 < d 1 mm
1,25 1,10 Preteno mirno optereenje
(zgrade, krovovi i sl.)
1 < d 3 mm
1,56 1,38
Mirno + dinamiko optereenje
(mostovi, kranski nosai i sl.)
0,3 < d 1 mm
1,40 1,25
U sluaju obraenih (upasovanih) visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednapre-
zanja, zbog veoma malog zazora izmeu rupe i tela zavrtnja, smiua sila u spoju se
delimino prenosi trenjem, a delimino smicanjem tela zavrtnja. Nosivost zavrtnja u
ovakvom spoju moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
dop s dop v dop vs
F F F
, , ,
25 , 0 + (2.34)
gde su:
dop v
F
,
nosivost obraenog (upasovanog) zavrtnja u smiuem spoju,
dop s
F
,
nosivost zavrtnja na proklizavanje.
I obraeni i neobraeni prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi moraju da se provere
na nosivost po omotau rupe, sa dozvoljenim naponima pritiska po omotau rupe koji su
dati u tabeli 2.18. Napon smicanja u telu zavrtnja ne treba da se proverava.
Pri proraunu normalnog napona u neto preseku elemenata spoja ostvarenog predna-
pregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba uzeti u obzir redukciju sile zatezanja usled
trenja. Naime, kod ovakvih spojeva sila se prenosi trenjem preko prstenaste povri oko
centra zavrtnja. Na mestu minimalnog neto preseka, koji prolazi kroz centar rupe, deo sile
smicanja je ve prenet trenjem preko dela prstenaste povri (slika 2.51), pa silu koja deluje
na mestima oslabljenih preseka elemenata spoja treba umanjiti (redukovati) za deo sile ko-
ji je ve prenet trenjem.
Slika 2.51 - Prenoenje sile trenjem izmeu kontaktnih povri u obliku prstena
Eksperimentalnim istraivanjim i numerikim simulacijama utvreno je da se pre sa-
mog neto preseka trenjem prenese oko 40% nosivosti zavrtnja (0,4F
s,dop
). U sluaju neo-
braenih zavrtnjeva ovo umanjenje ne moe da bude vee od 20% nosivosti na proklizava-
nje svih zavrtnjeva do posmatranog neto preseka. Kod obraenih zavrtnjeva maksimalno
umanjenje je 10%. Nain prorauna redukovane sile na mestu neto preseka ilustrovan je na
slici 2.52.
Redukovana sila u osnovnom elementu (lameli), na mestu preseka I-I moe da se odre-
di na osnovu izraza:
dop s t
I
red t
F m n N N
, 1 ,
4 , 0 (2.35)
gde su:
t
N sila zatezanja koja deluje na posmatrani element,
1
n broj zavrtnjeva u prvom redu (u preseku I-I),
m broj tarnih ravni i
dop s
F
,
nosivost zavrtnja na proklizavanje.
II
red t
I
red t
N N
, ,
>
II
net
I
net
A A >
I
net
I
red t
I
A N /
,

II
net
II
red t
II
A N /
,

Slika 2.52 - Proraun redukovane sile na mestu neto preseka kod spojeva sa
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko u drugom redu ima vie zavrtnjeva nego u prvom, zbog veeg slabljenja prese-
ka osnovnog elementa neophodno je kontrolisati normalne napone i u preseku II-II. U pre-
seku II-II silu treba umanjiti za ukupnu nosivost zavrtnjeva u prethodnom redu i 40% nosi-
vosti zavrtnjeva u posmatranom redu, sa tim da ukupno umanjenje usled trenja, za sve za-
vrtnjeve do posmatranog reda (preseka), ne bude vee od 20%. Redukovanu silu u ovom
preseku treba odrediti na sledei nain:
'
dop s dop s t
dop s dop s t
II
red t
F m n n F m n N
F m n F m n N
N
, 2 1 , 1
, 2 , 1
,
) ( 2 , 0
4 , 0
max (2.36)
gde je
2
n broj zavrtnjeva u preseku II-II. Na slian nain se moe odrediti i sila u svakom
sledeem preseku. Ona je u svakom sledeem preseku osnovnog elementa sve manja, tako
da pri proraunu ima smisla proveravati samo normalni napon u presecima I-I i II-II (slika
2.52). Na osnovu uslova ravnotee u svakom poprenom preseku ukupna sila u osnovnom
elementu i podvezicama je jednaka aksijalnoj sili zatezanja koja deluje izvan nastavka (
t
N ).
Prema tome, u podvezicama se sila poveava i maksimalnu vrednost dostie na mestu preki-
da osnovnog materijala. Stoga, pri kontroli neto preseka podvezica, redukovana sila treba da
se odredi za presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva (J-J) i to na sledei nain:
dop s j t
J
red t
F m n N N
, ,
4 , 0 (2.37)
gde je
j
n broj zavrtnjeva u tom redu.
Dijagrami normalnih napona u presecima oslabljenim rupama za spojna sredstva se, ta-
koe, bitno razlikuju. Za razliku od spojeva sa obinim i neprednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima, kod kojih se na mestu neto preseka javlja znaajna koncentracija napo-
na (slika 2.53a), kod spojeva sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima ova kon-
centracija je minimalna (slika 2.53b). Koncentracija napona oko rupa se javlja tek kada
doe do proklizavanja (slika 2.53c).
Kod aksijalno pritisnutih elemenata nema ove redukcije, pa se ovakvi elementi prove-
ravaju sa bruto povrinom poprenog preseka i punom silom pritiska koja deluje u posma-
tranom preseku.
Slika 2.53 - Normalni naponi u poprenom preseku oslabljenom rupama: a) obini zavrtnjevi;
b) prednapregnuti zavrtnjevi; c) prednapregnuti zavrtnjevi posle proklizavanja
4.8.2 Proraun visokovrednih zavrtnjeva na zatezanje
4.8.2.1 Visokovredni zavrtnjevi bez sile pritezanja
Kao i u sluaju smiuih spojeva, ukoliko visokovredni zavrtnjevi nisu prednapregnuti,
oni se pri dejstvu optereenja ponaaju u potpunosti kao i obini zavrtnjevi. Prema tome,
nosivost na zatezanje visokovrednih zavrtnjeva bez sile prednaprezanja, odnosno dopute-
na sila zatezanja u zavrtnju, moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
s dop t dop t
A F
, ,
(2.38)
gde su:
dop t ,
doputeni napon zatezanja (tabela 2.18),
A
s
povrina ispitnog preseka (tabela 2.15).
4.8.2.2 Prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi
U zateuim spojevima sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se
ogranini vrednost sile u zavrtnjevima tako da ne doe do odvajanja ("odlepljivanja") ele-
menata spoja, jer bi se na taj nain znatno poveala deformabilnost veze, a samim tim i i-
tave konstrukcije. Prema naem standardu JUS. U.E7.140/1985 dozvoljena sila zatezanja u
zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
p dop t
F F
3 ,
(2.39)
gde je
3
koeficijent sigurnosti koji zavisi od vrste naprezanja i sluaja optereenja. Vred-
nosti ovog koeficijenta date su u tabeli 2.20.
Tabela 2.20 - Koeficijent sigurnosti +
3
+
3
Sluaj optereenja
Vrsta optereenja
I II
Preteno mirno (zgrade...) 0,7 0,8
Dinamiko (mostovi, kranski nosai...) 0,6 0,7
4.8.3 Proraun kombinovanih spojeva sa prednapregnutim
visokovrednim zavrtnjevima
Ukoliko se u spoju pored smiue sile, koja je upravna na osu zavrtnjeva, javlja i sila
zatezanja u pravcu ose zavrtnja (N
t
), tada se smiua sila prihvata silom trenja koju izaziva
rezultujua sila zatezanja u zavrtnju. Sila zatezanja smanjuje pritisak u kontaktnom spoju
koji je izazvan silom prednaprezanja, pa ova redukcija mora da se uzme u obzir, jer nega-
tivno utie na nosivost zavrtnja na proklizavanje. U ovakvim sluajevima nosivost zavrtnja
na proklizavanje treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
( )
2
,
t p
dop s
N F
F

. (2.40)
U spojevima sa obraenim visokovrednim zavrtnjevima smiua sila se prihvata smi-
canjem zavrtnja i silom trenja koju izaziva rezultujua sila zatezanja u zavrtnju. Doputena
sila smicanja u spoju je data izrazom:
( )
2
, ,
25 , 0
t p
dop v dop vs
N F
F F

+ . (2.41)
Pri tome, napon zatezanja u zavrtnju usled sile zatezanja (N
t
) ne sme da prekorai vred-
nost
t,dop
iz tabele 2.18. Doputeni napon pritiska po omotau rupe se odreuje za silu
prednaprezanja umanjenu za vrednost sile zatezanja (N
t
), prema tabeli 2.18.
5 KONSTRUISANJE VEZA SA ZAVRTNJEVIMA I
ZAKIVCIMA
5.1 OPTA PRAVILA
Pravilno konstruisanje spojeva sa zakivcima i zavrtnjevima predstavlja preduslov da e
veze, sa oekivanom sigurnou, da prenesu odreeno optereenje, a uz predpostavke koje
su usvojene pri proraunu nosivosti spojnih sredstava. Naroito treba da se obrati panja
na izbor prenika spojnog sredstva (zakivka ili zavrtnja), raspored i broj spojnih sredstava
u vezi, kompatibilnost razliitih spojnih sredstava, kao i na njihov kvalitet.
Nastavci po pravilu treba da budu konstruisani simetrino sa istim brojem zakivka ili
zavrtnjeva sa obe strane spoja. Broj zavrtnjeva, odnosno zakivaka sa jedne strane spoja
mora da bude vei ili jednak od dva, za konstrukcije u zgradastvu, odnosno tri za odgovor-
ne konstrukcije kao to su na primer mostovi. Minimalni prenici zakivaka i zavrtnjeva za
konstrukcije u zgradarstvu i mostogradnji dati su u tabeli 2.21.
Tabela 2.21 - Minimalan prenik i broj mehanikih spojnih sredstava
Minimalan prenik Minimalan broj komada Oblast
primene
Zavrtnjevi Zakivci Zavrtnjevi Zakivci
Zgradarstvo 12 13 2 2
Mostogradnja 16 17 3 3
Veze sa jednim zakivkom ili zavrtnjem se primenjuje samo kod konstruktivnih, ili spe-
cijalnih spojeva, ije ponaanje je utvreno eksperimentalnim putem (na primer kod stubo-
va dalekovoda).
Spojevi na preklop sa samo jednim zakivkom nisu doputeni. Ovakvi spojevi mogu da
se primenjuju sa zavrtnjem, i to samo u izuzetnim sluajevima. Usled dejstva smiue sile
dolazi do savijanja limova i rotacije zavrtnja (slika 2.54), pa se u telu zavrtnja, zbog skret-
nih sila, javlja i sila zatezanja. Da bi se poveala nosivost na upanje, zavrtanj treba da ima
podloku i ispod glave i ispod navrtke. Nosivost zavrtnja na pritisak po omotau rupe treba
redukovati na 60 % nominalne vrednosti.
Slika 2.54 - Preklopni spoj sa jednim zavrtnjem
Zakivci ne smeju da se primenjuju u spojevima optereenim na zatezanje. U ovakvim
spojevima mogu da se primene obini zavrtnjevi, ali samo kod statiki optereenih kons-
trukcija, a pri tome mora da se uzme u obzir uticaj izduenja zavrtnjeva na ukupnu defor-
mabilnost veze. Kod dinamiki optereenih konstrukcija dozvoljena je samo primena
prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva.
5.2 ODREIVANJE PRENIKA SPOJNOG SREDSTVA
Jedan od prvih koraka pri konstruisanju i proraunu veza sa mehanikim spojnim
sredstvima je izbor prenika spojnog sredstva (zavrtnja ili zakivka). Optimalan prenik
zavrtnja moe da se odredi iz uslova da je nosivost na smicanje (F
v
) jednaka nosivosti na
pritisak po omotau rupe (F
b
). Postoje razliite empirijske formule pomou kojih moe da
se odredi optimalni prenik zavrtnja u funkciji od debljine spoljanjih elemenata spoja.
Najee se primenjuje sledea formula:
[ ] cm 2 , 0 5
min , 0

s opt
t d (2.42)
gde je t
s,min
minimalna debljina spoljanjih elemenata u spoju. Na slici 2.55a je prikazana
grafika interpretacija prethodnog empirijskog izraza, dok je na slici 2.55b prikazan alter-
nativan nain (grafiki i analitiki) za odreivanje optimalnog prenika zavrtnja.
1
3 , 0 1
324 , 6 1
3 , 0 1
324 , 6
min , min ,
s s
t
d
t
[ ] mm
a) b)
Slika 2.55 - Razliite mogunosti za odreivanje optimalnog prenika zavrtnja u zavisnosti od
minimalne debljine spoljanjeg elementa (lima)
Osim toga, prilikom izbora prenika zavrtnja treba voditi rauna i o pravilnom konstru-
isanju veze, jer od prenika zavrtnja zavise minimalna rastojanja zavrtnjeva, odnosno mo-
gunost smetanja i ugraivanja zavrtnja.
Za standardne valjane profile postoje tabele u kojima su pored maksimalnog prenika
zavrtnja koji se moe primeniti, preciziran i poloaj zavrtnjeva, odnosno linije zavrtnjeva
(tabela 2.22).
Tabela 2.22 - Maksimalni prenici zavrtnjeva i linije zavrtnjeva za standardne valjane profile
I IPE HEA HEB HEM U L
d
0
c d
0
c d
0
c c
1
d
0
c c
1
d
0
c c
1
d
0
c d
0
c
1
c
2
c
3
60
70
80
90
100
110
120
140
160
180
200
220
240
260
270
280
300
320
330
340
350
360
380
400
450
500
550
600
650
700
800
900
1000
-
-
6,4
-
6,4
-
8,4
11
11
13
13
13
17/13
17
-
17
21/17
21/17
-
21
-
23/21
23/21
23
25/23
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
22
-
28
-
32
34
40
44
48
52
56
60
-
60
64
70
-
74
-
76
82
86
94
100
110
120
-
-
-
-
-
-
-
6,4
-
8,4
-
8,4
11
13
13
13
17
17
-
21/17
-
23
-
25/23
-
-
25
-
28/25
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
26
-
30
-
36
40
44
50
56
60
68
-
72
-
80
-
86
-
-
90
-
96
106
110
120
120
-
-
-
-
-
-
-
-
-
13
-
17
21
23
25
25
25
25
25
-
25
28
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
56
-
66
76
86
100
110
120
94
100
-
110
120
120
-
120
-
120
-
120
120
120
120
120
120
120
130
130
130
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
45
45
-
45
-
45
-
45
45
45
45
45
45
45
40
40
40
-
-
-
-
13
-
17
21
23
25
25
25
25
25
-
25
28
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
28
28
28
28
28
-
-
-
-
56
-
66
76
86
100
110
120
96
106
-
110
120
120
-
120
-
120
-
120
120
120
120
120
120
126
130
130
130
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
45
45
-
45
-
45
-
45
45
45
45
45
45
45
40
40
40
-
-
-
-
13
-
17
21
23
25
25
25
25/23
25
-
25
25
28
-
28
-
28
-
28
28
28
28
28
28
28
28
28
28
-
-
-
-
60
-
68
76
86
100
110
120
100
110
-
116
120
126
-
126
-
126
-
126
126
130
130
130
130
130
132
132
132
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
-
45
50
47
-
47
-
47
-
47
47
45
45
45
45
42
42
42
42
-
-
13
-
13
-
17/13
17
21/17
21
23/21
23
25/23
25
-
25
28
28
-
-
28
-
-
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
25
-
30
-
30
35
35
40
40
45
45
50
-
50
55
58
-
-
58
-
-
60
-
-
-
-
-
-
-
-
-
17
21
23
25
25
25
25
28
28
28
28
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
45
50
45
45
50
55
60
60
65
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
70
80
95
115
135
150
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
35
40
45
50
45
45
50
55
60
60
65
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
5.3 RASPORED ZAKIVAKA I ZAVRTNJEVA U VEZI
Pri konstruisanju veze sa mehanikim spojnim sredstvima, treba voditi rauna o njiho-
vom meusobnom rastojanju, kao i rastojanju izmeu ivica elemenata koji se spajaju i
spojnih sredstava. Ukoliko je rastojanje izmeu dva susedna zakivka ili zavrtnja malo, tada
dolazi do smicanja (cepanja) lima, a ukoliko je mnogo veliko, veza je dugaka, pa je izra-
ena nelinearna raspodela sila u spojnim sredstvima. Minimalna i maksimalna rastojanja
izmeu zavrtnjeva su definisana standardom JUS U.E7.145/1987. Ona zavise od prenika
zavrtnja i od pravca delovanja sile (slika 2.56). Vrednosti minimalnih i maksimalnih rasto-
janja su date u tabeli 2.23.
e rastojanje izmeu dva susedna zavrtnja
e
1
rastojanje izmeu zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, u pravcu delovanja sile
e
2
rastojanje izmeu zavrtnja i ivice elementa koji se spaja, upravno na pravac delovanja sile
Slika 2.56 - Raspored zakivaka i zavrtnjeva u spoju
Minimalno meusobno rastojanje izmeu zavrtnjeva (zakivaka) se odreuje tako da se
omogui njihova nesmetana ugradnja i da njihova nosivost ne bude uslovljena cepanjem
(smicanjem) lima izmeu susednih spojnih sredstava (slika 2.57a). Iz uslova jednakosti
nosivosti zavrtnja na pritisak po omotau rupe i nosivosti lima na smicanje, moe da se od-
redi minimalno rastojanje susednih zavrtnjeva u pravcu delovanja sile. Ova jednakost mo-
e da se napie u sledem obliku:
( )
dop b dop
t d t d e
,
= 2 (2.43)
Ako se doputeni naponi smicanja osnovnog materijala (
dop dop
k
1
) i pritiska po
omotau rupe (
dop dop b
k
2 ,
) izraze u funkciji doputenog napona za osnovni materijal
i uvrste u prethodnu jednakost dobija se:
( )
dop dop
k t d k t d e
2 1
= 2 (2.44)
pa je minimalno rastojanje:
d
k
k
e
,
_
+
1
2
2
1 . (2.45)
Tabela 2.23 - Rastojanja zakivaka i zavrtnjeva u vezi
Opis rastojanja Min. Maksimalno
Za nosee zakivke i zavrtnjeve, konstruktivne
zakivke i zavrtnjeve u pritisnutim tapovima i
ukruenjima rebara
8d
0
ili
15t
Rastojanje izmeu susednih
zavrtnjeva u pravcu i
upravno na pravac
delovanja sile
e
3d
0
Za konstruktivne zakivke i zavrtnjeve u
zategnutim tapovima i za vezu rebra i noice
izvan nastavka kod limenih nosaa
12d
0
ili
25t
Kada je ivica ukruena, odnosno previjena
(slika 2.56b)
3d
0
ili
9t
Rastojanje izmeu
zavrtnjeva i ivice elementa
u pravcu delovanja sile
e
1
2d
0
U ostalim sluajevima
3d
0
ili
6t
Kada je ivica ukruena, odnosno previjena
(slika 2.56b)
3d
0
ili
9t
Rastojanje izmeu
zavrtnjeva i ivice elementa
upravno na pravac
delovanja sile
e
2
1,5d
0
U ostalim sluajevima
3d
0
ili
6t
Slika 2.57 - Odreivanje minimalnog rastojanja u pravcu delovanja sile:
a) izmeu susednih zavrtnjeva; b) izmeu zavrtnjeva i ivice elementa
Koeficijent
1
k predstavlja kolinik dopuenog napona smicanja i doputenog normal-
nog napona za osnovni materijal i priblino je jednak 58 , 0 3 / 1
1
k , dok koeficijent
2
k definie odnos izmeu doputenog napona pritiska po omotau rupe i doputenog nor-
malnog napona i iznosi 1,7 za obine, odnosno 2,0 za obraene zavrtnjeve (tabele 2.8 i
2.9). Sa ovako definisanim vrednostima koeficijenata
1
k i
2
k , iz izraza (2.45) se dobija:
zavrtnjeve ene obra za
zavrtnjeve ene neobra za
73 , 2
47 , 2
'
d
d
e (2.46)
U propisima je usvojeno
0
3 d e . Za statike, nosee zakivke i zavrtnjeve se prepo-
ruuje primena minimalnih propisanih rastojanja, a za konstruktivne maksimalnih
rastojanja.
Rastojanja zakivka i zavrtnja od ivice elemenata treba da budu to manja kako ne bi
dolo do odizanja krajeva elemenata, to je nepovoljno sa aspekta dejstva korozije. Meu-
tim, rastojanje spojnog sredstva od ivice elemenata odreeno je iz uslova jednakosti nosi-
vosti veze na pritisak po omotau rupe i nosivosti lima na smicanje. Smicanje lima se od-
vija u dve ravni koje zaklapaju ugao 30 u odnosu na pravac dejstva sile (slika 2.57b). Us-
lov jednakosti nosivosti na pritisak po omotau rupe i na smicanje lima, u ovom sluaju
moe da se napie na sledei nain:
b,dop dop
t d
d e
t

"
30 cos
2 /
2
1
(2.47)
odnosno:
dop dop
k t d k
d e
t

2 1
1
2 / 3
2 /
2 . (2.48)
Reavanjem prethodnog izraza po nepoznatom minimalnom rastojanju od ivice e
1
dobija se:
d
k
k
e
,
_
+
1
2
1
4
3
2
1
(2.49)
odnosno, kada se uvrste vrednosti koeficijenata
1
k i
2
k :
zavrtnjeve ene obra za
zavrtnjeve ene neobra za
99 , 1
77 , 1
1
'
d
d
e (2.50)
U naem standardu je usvojeno minimalno rastojanje u pravcu delovanja sile
0 1
2 d e
(tabela 2.23).
Minimalno rastojanje spojnih sredstava do ivica elemenata upravno na pravac delova-
nja sile je propisano zbog spreavanja korozije u elementima i smicanja u pravcu ivice i
odnosi se na elemente sa ivicama dobijenim rezanjem. Ova rastojanja ne vae za toplo va-
ljane profile. Kod njih se primenjuju vrednosti koje su manje od propisanih u tabeli 2.23,
jer se u ivinim vlaknima kod valjanih profila javljaju zaostali naponi pritiska koji pozitiv-
no utiu na naponsko stanje u elementu. Rastojanja upravno na pravac delovanja sile (slika
2.58), za standardne valjane profile su prikazana u tabeli 2.22.
Slika 2.58 - Poloaj rupa kod valjanih profila
Kod veza sa zakivcima mora da se omogui slobodan prostor kako bi mogao da se
postavi oblika prese (slika 2.59). Njegove minimalne dimenzije su date u tabeli 2.24.
Slika 2.59 - Dimenzije oblikaa prese za zakivanje
Tabela 2.24 - Dimenzije oblikaa prese za zakivanje zakivaka
Prenik zakivka d
0
$mm% 13 17 21 23 25
Prenik oblikaa D $mm% 35 40 45 50 55
U vezama ostvarenim zavrtnjevima mora da se ostavi slobodan prostor za postavljanje
kljua za uvrtanje navrtke (slika 2.60). Najmanje zahtevane dimenzije su date u tabeli 2.25.
Kod uskih limova (lamela) zavrtnjevi (zakivci) se rasporeuju u jednom redu. Da bi se
ispotovalo minimalno rastojanje od zavrtnja do ivice (
0 2
5 , 1 d e ) minimalna irina lima
je
0 0
3 5 , 1 2 d d b (slika 2.61a). Kod limova vee irine (
0
6 d b ) mogu da se
postave dva ili vie paralelnih redova zavrtnjeva (slika 2.61c). U sluaju limova ija je
irina u granicama
0 0
6 5 d b d zavrtnjevi (zakivci) se rasporeuju u dva smaknuta
reda (slika 2.61b). Pri tom poduni razmak izmeu zavrtnjeva ne treba da bude vei od:
a e e 5 , 0
max
(2.51)
gde je
max
e maksimalan dozvoljeni razmak izmeu susednih zavrtnjeva u istom redu
(tabela 2.23), a rastojanje a je izmeu smaknutih redova zavrtnjeva (slika 2.61b).
Slika 2.60 - Granini poloaji montanog kljua
Tabela 2.25 - Minimalne slobodne dimenzije za montane kljueve
Najmanja veliina $mm%
Zavrtanj
A B C D E F
M12 27 24 16 20 22 29
M16 32 28 19 23 27 34
M20 36 32 22 26 30 39
M22,M24 40 36 27 29 35 44
M27 45 40 28 31 38 49
M30 48 42 32 33 40 52
Slika 2.61 - Raspored zavrtnjeva i zakivaka
Kod valjanih ugaonika zavrtnjevi (zakivci) se postavljaju u jednom redu, za ugaonike
sa krakom irine do 110 mm (slika 2.58). Za ugaonike sa veom irinom krakova,
postavljaju se po dva reda.
Kod toplovaljanih I i U-profila zavrtnjevi se postavljaju i na noicama i na rebru. Polo-
aj zavrtnjeva na noicama (slika 2.62) je tablino utvren (tabela 2.22), dok poloaj za-
vrtnjeva (zakivaka) na rebru zavisi od irine elementa za vezu (podvezice). Taj element
moe da se postavi samo du slobodne visine profila
1
! (slika 2.62a), ili pak da bude na
krajevima obraen prema radijusu zakrivljenja profila i upasovan (slika 2.62b). U oba
sluaja, poloaj krajnjih zavrtnjeva ili zakivaka je na odstojanju
0 2
5 , 1 d e .
Slika 2.62 - Poloaj podvezica i zavrtnjeva kod valjanih profila
5.4 IZVOENJE SPOJEVA SA ZAKIVCIMA I ZAVRTNJEVIMA
Nain izvoenja, kao i konstruisanje spojeva, ima veliki uticaj na ponaanje zavrtnjeva
i zakivaka, pa stoga izvoenju veza sa mehanikim spojnim sredstvima treba posvetiti
dunu panju, kako bi se ona u vezama ponaala u skladu sa proraunskim pretpostav-
kama. Neka od osnovnih pravila za izvoenje veza sa zavrtnjevima su:
rupe za zakivke i zavrtnjeve se probijaju ili bue;
kod statiki optereenih veza, od elika 0361, rupe mogu da se probijaju do deblji-
ne lima od 25 mm, ali ne vee od prenika zakivka ili zavrtnja;
na ivicama rupa ne smeju da ostanu grebeni, a u unutranjosti rupa ne smeju da se
pojave naprsline;
kod zategnutih delova se najpre probijaju rupe koje su za 2 mm manje od potrebnog
prenika, pa se naknadnim buenjem dobija potrebni prenik, dok se kod pritisnutih
elemenata odmah probijaju rupe zahtevanog prenika;
da bi se umanjila greka pri obeleavanju rupa, buenje rupa se vri kroz prethodno
napravljene ablone. Ako se ne koriste abloni, tada se prvo bue rupe sa manjim
prenikom, pa se tek nakon postavljanja svih elemenata spoja, na probnoj montai,
bue rupe definitivanog prenika. Ukoliko se rupe istovremeno bue na postavlje-
nom sklopu, tada mogu da se bue na definitivan prenik.
6 SPECIJALNA, SAVREMENA SPOJNA SREDSTVA
6.1 ZAKIVCI SA PRSTENOM
Pomou zakivaka sa prstenom (slika 2.63) se ostvaruju tarni spojevi izmeu noseih
elemenata elinih konstrukcija, slino kao i u sluaju predapregnutih visokovrednih
zavrtnjeva. Ponaanje i proraun spojeva izvedenih pomou zakivaka sa prstenom su pot-
puno analogni sa spojevima ostvarenim prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. Je-
dina razlika je u nainu unoenja sile prednaprezanja, koja se kod zakivaka sa prstenom
unosi na specifian nain. itava konstrukcija zakivka sa prstenom je proistekla iz potrebe
za to jednostavnijem i kontrolisanijem unoenjem sile prednaprezanja.
Slika 2.63 - Ugradnja zakivka sa prstenom
Zakivak sa prstenom na jednom kraju ima iskovanu okruglu glavu. U sredinjem delu
telo zakivka je oslabljeno. Du veeg dela tela zakivka, sa obe strane oslabljenog preseka,
su utisnuti ljebovi (udubljenja) u vidu koncentrinih prstenova (slika 2.63).
Pri ugradnji zakivka sa prstenom razlikuju se sledee faze:
zavrtanj se postavlja kroz prethodno izbuenu rupu, tako da mu glava nalegne na
jednu stranu spoja, a prsten se postavlja sa suprotne strane (slika 2.63a),
specijalni hidrauliki pitolj se jednim svojim delom oslanja na prsten, a drugim se
privrsti za telo zavrtnja ispod oslabljenog poprenog preseka (slika 2.63b),
aktiviranjem hidraulikog pritiska istovremeno se vri istezanje tela zavrtnja i utis-
kivanje (gnjeenje) prstena, koji na ovaj nain, hladnim presovanjem prijanja uz te-
lo zakivka sa prstenastim ispupenjima (slika 2.63c).
pri odreenoj sili zatezanja dolazi do pucanja tela zakivka na oslabljenom mestu
(slika 2.63d). Pomou utisnutog prstena ostaje sauvana sila zatezanja u zavrtnju i
na taj nain se ostvaruje prednaprezanje spoja.
Zavrtnjevi sa prstenom su primenu nali u zgradarstvu. Oni se izrauju od elika klase
8.8, prenika M12-M27. Prednost zakivaka sa prstenom u odnosu na visokovredne zavrt-
njeve je u brzoj i jednostavnoj montai. Nije potrebna kontrola (badarenje) momentnih
kljueva niti laboratorijsko odreivanje koeficijenta k, to znatno pojeftinjuje postupak
ugradnje, pa samim tim i jedininu cenu ugraenog zakivka. Osim toga, u telo zakivka se
ne unosi moment torzije, a unesena sila zatezanja je kontrolisanog intenziteta. Glavni ne-
dostatak je veliki otpad materijala pri ugradnji, koji bitno utie na ekonominost ovih
spojnih sredstava.
6.2 INJEKTIRANI ZAVRTNJEVI
6.2.1 Opte
Injektirani zavrtnjevi su, nakon opsenih ispitivanja, prvi put uvedeni u tehniku regu-
lativu evropskim dokumentom Evrokod 3 - Deo 2 (Aneks I), iji nacrt je objavljen aprila
1996. godine. To su zavrtnjevi kod kojih je zazor izmeu tela zavrtnja i rupe u spojnim
elementima u vezi ispunjen dvokomponentnim smolama (resin). Injektiranje smole se iz-
vodi kroz mali otvor na glavi zavrtnja (slika 2.64). Nakon ovravanja smole, veza je
sposobna da prihvati smiue sile. Injektirani zavrtnjevi se primenjuju u smiuim spojevi-
ma kao alternativa zakivcima, upasovanim zavrtnjevima, ili prednapregnutim visokovred-
nim zavrtnjevima. Zbog ispunjenosti zazora rupe ovrslom smolom, u spoju je eliminisano
bilo kakvo pomeranje i proklizavanje veze. Meutim, usled pritiska po omotau rupe dola-
zi do teenja smole. Smiua sila u spoju se prenosi smicanjem tela zavrtnja i pritiskom po
omotau rupe ili, u sluaju prednapregnutih zavrtnjeva, pomou smicanja, pritiska po
omotau rupe i trenja u kontaktnoj ravni.
Slika 2.64 - Injektirani zavrtanj
Injektirani zavrtnjevi se uglavnom izrauju od elika klase vrstoe 8.8 i 10.9. Tehni-
ki detalji u vezi samog postupka injektiranja su reeni primenom posebnih podloki i otvo-
ra na glavi zavrtnja kroz koji se vri injektiranje. Najvanije osobine dvokomponentne
smole koja se koristi za ispunjavanje zazora su: viskoznost, vreme ovravanja itd.
6.2.2 Nosivost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima
Nai propisi ne tretiraju problematiku injektiranih zavrtnjeva. Prema Evrokodu 3, nosi-
vost spojeva sa injektiranim zavrtnjevima se zasniva na teoriji graninih stanja.
Nosivost smole na pritisak f
b,resin
je jedna od najvanijih karakteristika za proraun
injektiranih zavrtnjeva i odreuje se eksperimentalno, pod dejstvom dugotrajnog opteree-
nja, pri emu pomeranje usled teenja smole mora da bude manje od 0,3 mm. Teenje
smole u spoju je zbir teenja u elementima koji prenose silu u jednom i drugom pravcu.
Eksperimentalnim putem je utvreno da odnos debljina limova u vezi utie na nosivost ve-
ze. Uticaj odnosa debljine spoljanjih i unutranjih limova na nosivost smole na pritisak,
moe da se obuhvati na sledei nain (slika 2.65):
za
2 1
2 t t
resin b
f
, 2
gde je: 0 , 1
za
1 2 1
2 2 t t t < <
resin b
f
, 1
gde je:
,
_
+
1
2
1
3
2
t
t
(2.52)
za
2 1
2 2 t t
resin b
f
, 1
gde je: 3 / 4
Slika 2.65 - Poveanje nosivosti smole u sluaju debelih spoljnih limova
U debelim spojevima sa dugim zavrtnjevima 3 / > d ! ( ! je debljina paketa, a d je
prenik zavrtnja) deformacija zavrtnja usled savijanja moe da izazove nepovoljnu ras-
podelu napona (slika 2.66a), to moe da ima za posledicu poveano teenje smole. Zbog
toga se kod takvih spojeva usvaja da se napon pritiska prenosi samo na debljini paketa
d 3 ! (slika 2.66b).
Otpornost zavrtnja na pritisak po smoli odreuje se na sledei nain:
ser Ms
resin b s
resin ser Rd b
f t d k
F
,
,
, , ,
0 , 1

za granino stanje upotrebljivosti (2.53)
ult Ms
resin b s
resin ult Rd b
f t d k
F
,
,
, . .
2 , 1

za granino stanje nosivosti (2.54)
gde su:
0 , 1
,

ser Ms
koeficijent sigurnosti za granino stanje upotrebljivosti,
0 , 1
,

ult Ms
koeficijent sigurnosti za granino stanje nosivosti,
0 , 1
s
k za standardni zazor u rupi dat u Evrokodu 3,
m k
s
1 , 0 0 , 1 za rupe sa zazorom veim od standardnog,
m razlika zazora u odnosu na standardni zazor $mm%,
& faktor uveanja nosivosti smole.
Slika 2.66 - Stvarni i proraunski dijagram napona kod debelih spojeva
Osim provere otpornosti (nosivosti) zavrtnja na pritisak po smoli, pri proveri graninih
stanja kod spojeva sa injektiranim zavrtnjevima neophodno je proveriti i nosivost zavrtnja
na smicanje i pritisak po omotau rupe.
Kod veza od kojih se zahteva da budu otporne na proklizavanje, pri graninom stanju
upotrebljivosti, ili graninom stanju nosivosti, u sluaju injektiranih zavrtnjeva treba uzeti
u obzir i pritisak smole. Prema tome, uslov sigurnosti na proklizavanje moe da se napie
na sledei nain:
resin ser Rd b ser Rd s ser Sd v
F F F
, , , , , , ,
+ za granino stanje upotrebljivosti (2.55)
resin ult Rd b ult Rd s ult Sd v
F F F
, , , , , , ,
+ za granino stanje nosivosti (2.56)
gde su:
ser Sd v
F
, ,
i
ult Sd v
F
, ,
proraunske vrednosti smiue sile koja dekuje na zavrtanj pri grani-
nom stanju upotrebljivosti, odnosno nosivosti,
ser Rd s
F
, ,
i
ult Rd s
F
, ,
otpornosti zavrtnja na proklizavanje pri graninom stanju upotreblji-
vosti, odnosno nosivosti.
7 EPOVI
7.1 OPTE
U poetnom periodu razvoja elinih konstrukcija veze tapova sa epom su esto pri-
menjivane, naroito u konstrukcijama velikih raspona kao to su mostovi. U ovakvim
konstrukcijama epovi su uglavnom korieni za izradu vorova kod reetkastih nosaa
(slika 2.67a) i za ostvarivanje veza lananica i zatega izraenih od ravnih limova kod vi-
seih mostova (slika 2.67b). Tako je jo 1854. godine izgraen most preko reke Elbe u Te-
enu, raspona 119 m, a poetkom ovog veka i uveni Lanani most preko Dunava u Bu-
dimpeti, raspona 290 m. iroka primena epova u noseim elinim konstrukcijama je bi-
la logina posledica jednostavnog izvoenja i pravilnog statikog ponaanja veze. Veze iz-
vedene pomou epova su, po svom ponaanju, veoma bliske idealno zglobnim vezama,
jer omoguavaju slobodnu rotaciju tapa na mestu veze, pa su elementi osloboeni dejstva
sekundarnih momenata savijanja. Meutim, ovakve veze nemaju dodatnu sigurnost u po-
gledu nosivosti, jer otkazivanjem jednog epa, odnosno zatege, dolazi do loma itave
konstrukcija. Osim toga, pregled i antikoroziona zatita veza su veoma oteani.
Slika 2.67 - Primena spojeva sa epovima
Nova teorijska saznanja o statikom ponaanju konstrukcija i poboljanje i ubrzanje
prorauna primenom savremenih softverskih paketa, kao i razvoj tehnologije proizvodnje
elemenata elinih konstrukcija, kao to su kablovi, prouzrokovali su drastino smanjenje
primene epova za izradu veza kod noseih elinih konastrukcija. Meutim, veze sa e-
povima se primenjuju i danas, ali samo u specijalnim sluajevima, kada neki posebni uslo-
vi diktiraju primenu veza sa potpuno slobodnom rotacijom. Najee se veze sa epovima
primenjuju:
za izradu oslonakih konstrukcija kod stubova kod kojih se oekuju deformacije
usled sleganja temelja (npr. aerodomska zgrada u Kansaiu u Japanu),
za izradu montanih oplata, skela, pokretnih mostova i radnih platformi,
za veze zatega kod viseih mostova,
za vezu kuka kod kranova i nastavaka sajli u mainskoj industriji,
kod montano-demontanih objekata, kao to su mostovi u vojnoj industriji,
za vezu anker nosaa kod mostova sistema kontinualnih nosaa, kod kojih se jav-
ljaju negativne reakcije (odizanje oslonaca).
7.2 RAD VEZA SA EPOVIMA
Veze sa epovima se konstruiu pomou okastih tapova i epova. Ponaanje ovakvih
veza je kompleksno, jer postoji veliki broj faktora koji utiu na raspodelu napona u okas-
tim tapovima i u epu. Najvaniji faktori su: oblik i dimenzije okastog tapa, odnos pre-
nika epa i dimenzija okastog tapa, zazor izmeu epa i rupe na okastom tapu i razmak
izmeu limova okastih tapova.
Naprezanja u okastim tapovima mogu da se odrede primenom teorije prstenastih nosa-
a sa velikim zakrivljenjem, teorije ploa napregnutih u svojoj ravni, ili primenom metode
konanih elemenata. Osim na osnovu teorijskih analiza, naprezanja okastih tapova mogu
da se odrede i eksperimentalnim metodama, najee primenom naponsko-optike analize.
Trajektorije napona, za dva oblika okastih tapova, su prikazane slici 2.68. Oigledno je
zgunjavanje trajektorija maksimalnih i minimalnih napona na ivicama rupa, u pravcu i
upravno na pravac dejstva sile.
Slika 2.68 - Trajektorije napona kod okastih tapova
Zazor izmeu epa i rupe u okastom tapu ima dominantan uticaj na raspodelu napona.
Vei zazor omoguava laku ugradnju i bolju rotaciju tapa, meutim, poveavanjem
zazora kontakt epa i okastog tapa se pribliava linijskom oslanjanju, pa se poveavaju
naponi. Ovo moe da se uoi na slici 2.69 gde su punom linijom prikazani naponi u
okastom tapu bez zazora, a isprekidanom linijom naponi u sluaju zazora od 1 mm.
Oigledno je drastino poveanje napona u preseku iznad epa u pravcu delovanja sile.
Slika 2.69 - Uticaj zazora u rupi na vrednosti napona u okastom tapu
Optereenjem okastog tapa do loma mogu se izvesti sledei zakljuci o ponaanju
okastih tapova:
usled velikog pritiska po omotau rupe dolazi do izduenja rupe na okastom tapu u
pravcu delovanja sile, sa strane ne koju nalee ep (slika 2.70b);
cepanje lima okastog tapa se vri u dva karakteristina preseka: upravno i u pravcu
dejstva sile (slika 2.70b), kao logina posledica koncentracije napona koja je
prikazana na slici 2.68;
savijanje epa prouzrokuje savijanje limova obraznih, okastih tapova ka spolja-
njim stranama (slika 2.70c).
Slika 2.70 - a) Oblici okastih tapova; b) Mogui vidovi loma;
c) Savijanje epa i spoljanjih limova
7.3 PRORAUN OKASTIH TAPOVA
Postoji vie postupaka pomou kojih moe da se izvri analiza naponskog stanja u
okastom tapu i epu. Najee se primenjuje postupak po Blajhu (Bleich), koji se odoma-
io i u jugoslovenskoj praksi. Proraunski model i oznake koje se primenjuju pri prorau-
nu okastih tapova po Blajhu su prikazani na slici 2.71.
Raspodela kontaktnog napona pritiska na kontaktu izmeu okastog tapa i epa moe
da se predpostavi u obliku kosinusne funkcije:
( ) cos
0 1
p p ) 2 / 3 , 2 / ( . (2.57)
Iz uslova ravnotee aksijalnih sila, ako se sa N
t
oznai sila zatezanja po jedininoj deb-
ljini lima (t), dobija se sledea jednakost:
4
= 2 / cos cos ) (
0 0
0
/2 3
2 /
2
0 1
d p
d d p ds p N
t

(2.58)
odakle se dobija funkcija kontaktnog optereenja:
cos
4
) (
0
1

d
N
p
t
. (2.59)
Slika 2.71 - Model i oznake za proraun okastih tapova po Blajhu
Ako se sa r obelei poluprenik srednje linije prstena (slika 2.71), optereenje na
donjem delu glave okastog tapa moe da se definie na sledei nain:
.
sin 2
2
const
r
N
p
t

(2.60)
gde je , ugao izmeu podune ose okastog tapa i pravca definisanog centrom prstena i
presekom spoljanje ivice okastog tapa sa osom prstena (slika 2.71).
Glava okastog tapa je zatvoreni kruni prsten koji je izloen dejstvu ravnotenog
optereenja p
1
() i p
2
. On je unutranje tri puta statiki neodreen nosa, u kojem se, usled
prethodno definisanog optereenja, javljaju sledei statiki uticaji:
- normalna sila:

,
_
4
sin
t
N N (2.61)
- moment savijanja u preseku 1-1 (za )=-/2):

,
_
+
4
sin
2
1
1

r N M
t
(2.62)
- moment savijanja u preseku 2-2 (za )=3/2):

,
_

1
4
sin
2
r N M
t
(2.63)
Normalni naponi u karakteristinim takama mogu da se odrede na osnovu sledeeg
izraza:
t
r
r
K
M
A
N
(2.64)
u kojem se znak (+) koristi kada je momenat negativan, a znak (.) kada je momenat pozi-
tivan. U izrazima za sile u presecima i rezultujui normalni napon (2.61) do (2.64) figuriu
i sledee veliine:
- konstanta K, koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa:

,
_
+
a
a r
a r
r r K
2 /
2 /
ln
2
(2.65)
- konstanta (/ koja zavisi od ugla ,0

,
_

3
sin
2
1
2
1
2
(2.66)
- konstanta &/ koja zavisi od dimenzija glave okastog tapa
,
_
,
_
+ +
,
_
K
r
A
K
r
A
2
2
1
8
16
sin ) ( 2 cos 3
sin
sin ) ( cos
sin
1
(2.67)
Napominje se da u prethodnom izrazu (2.67) ugao , treba da se unese u radijanima.
Pri proraunu normalnog napona treba uzeti povrinu poprenog preseka tapa jedini-
ne debljine (A = a), a rastojanje ivinog vlakna ( ) treba odrediti na sledei nain:
2 / a t (2.68)
gde je + pozitivno za spoljanja, a negativno za unutranja vlakna. Maksimalan normalni
napon u preseku 1-1 se javlja na unutranjem vlaknu, za 2 / a i moe da se odredi na
sledei nain:
2 /
2 /
1
, 1
a r
r
K
a M
A
N
u
+ . (2.69)
Maksimalan normalni napon u preseku 2-2 se javlja na spoljanjem vlaknu, za
2 / a + i moe da se dobije na osnovu izraza:
2 /
2 /
2
, 2
a r
r
K
a M
A
N
o
+
. (2.70)
Na osnovu prethodnih izraza mogu da se odrede vrednosti maksimalnih napona u
okastom tapu, koji su, zbog izraene koncentracije na mestu otvora za ep, znatno vei od
prosenog normalnog napona koji vlada u tapu sa okastim zavretkom i iznosi:
b N A N
t t
/ / (2.71)
gde je A povrina tapa po jedinici debljine, koja je u sluaju tapa izraenog od ravnog
lima jednaka irini lima (b). Intenzitet koncentracije napona moe da se uoi na primeru
okastog tapa sa uobiajenom geometrijom koja je definisana sledeim odnosima:
d
0
=2b/3 i a =31b/4. Ostale geometrijske karakteristike okastog tapa mogu da se odrede
na osnovu prethodnih odnosa u funkciji irine tapa (b):
r = (d
0
+a)/2 = 0,7081b sin,2= b/21r = 0,7062 A = 0,751b (2.72)
Na slian nain, prema prethodnim izrazima, mogu da se odrede i koeficijenti & i K kao
i presene sile:
&= -0,1698 K=0,0425b
3
(2.73)
N = 0,346N
t
M
1
= 0,109N
t
1b M
2
= -0,057 N
t
1b (2.74)
Maksimalan normalni napon u preseku 1-1 u unutranjem vlaknu je:

,
_
+ 51 , 2 51 , 2
375 , 0 708 , 0
708 , 0
0425 , 0
375 , 0 109 , 0
75 0
346 0
=
1
b
N
b
N
,
,
t t
u
(2.75)
dok se u preseku 2-2 maksimalan napon javlja u spoljanjem vlaknu i iznosi:

,
_
+ 79 , 0 79 , 0
375 , 0 708 , 0
708 , 0
0425 , 0
375 , 0 057 , 0
75 0
346 0
=
2
b
N
b
N
,
,
t t
o
(2.76)
Iz primera se vidi da je naprezanje u preseku 1-1 u unutranjem vlaknu merodavno za
dimenzionisanje. Taj napon je 2,51 puta vei od prosenog napona u tapu (2.71). Pritisak
po omotau rupe je za 27,3% vei od prosenog, proraunskog pritiska po omotau rupe i
iznosi:
0 0
0
273 , 1
4
d
N
d
N
p
t t

. (2.77)
U naim propisima proraun okastih tapova je obraen u standardu JUS U.H2.110
"eline konstrukcije za noenje antena". Prema ovom standardu kontrola napona u
okastom tapu se sprovodi na sledei nain:
dop
t
net
t
t c
N
A
N

2
max
(2.78)
gde su:
net
A neto povrina poprenog preseka okastog tapa,
c irina glave okastog tapa na mestu neto preseka 2-2 (slika 2.74),
dop
doputeni napon za okaste tapove, koji se odreuje na sledei nain:
) / 1 ( 0 , 43 c a
dop
+ $MPa% za 0361, 0362 i 0363, (2.79)
) / 1 ( 0 , 65 c a
dop
+ $MPa% za 0561, 0562 i 0563. (2.80)
Najee kod okastih tapova irina prstenaste glave nije konstantna, kako je prikazano
na slici 2.71. Zbog spreavanja cepanja okastog tapa usled smicanja i gnjeenja omotaa
rupe potrebno je vee rastojanje od ivice okastog tapa do poetka rupe u pravcu delovanja
sile (a). Stoga se najee glava okastog tapa oblikuje u vidu prstena promenljive irine
(slika 2.74), pri emu je njegova irina najmanja na mestu neto preseka 1-1 (c). Odnos
dimenzija okastog tapa a i c (slika 2.74), koji figurie u prethodnim izrazima, treba da se
nalazi u okviru sledeih granica:
0 , 2 / 25 , 1 c a . (2.81)
Izuzetno se moe dozvoliti 25 , 1 / 00 , 1 c a , ali u tom sluaju, pri proraunu normal-
nog napona (2.78) umesto irine a treba da se usvoji 0,8a, tako da ostane zadovoljen us-
lov: c a / 25 , 1 . Moe se uoiti da se koncentracija napona u okastom tapu uzima u obzir
smanjenjem doputenih napona, dok se proraunski normalni napon sraunava u neto pre-
seku, kao kod zategnutih tapova.
7.4 DIMENZIONISANJE EPOVA
epovi su cilindrini elini elementi preko kojih se ostvaruje veza dva okasta tapa.
Veza dva okasta tapa se izvodi iskljuivo sa jednim epom, ime se omoguava slobodna
rotacija veze. Prilikom postavljanja epova potrebno je da se sprei mogunost njihovog
ispadanja to se uglavnom ini pomou osiguraa u vidu klinastih graninika, ili navrtke u
kom sluaju kada se primenjuje ep u vidu zavrtnja, sa glavom i navojem. Telo epa je
istovremeno izloeno dejstvu smicanja i savijanja, pa se u njemu javljaju normalni i
smiui naponi. Naprezanje epova je kompleksno, a stvarni oblici dijagrama normalnih i
smiuih napona su prikazani na slici 2.72d.
Prema pojednostavljenom proraunskom modelu, a u skladu sa oznakama prikazanim
na slici 2.72, moment savijanja u epu moe da se odredi na osnovu izraza:
8
4 2
1
max
+ +

t t
N M
t
. (2.82)
Kako je ep kratak elemenat izloen dejstvu jakih smiuih sila i momenta savijanja,
naprezanja u njemu treba da se odrede na osnovu teorije povrinskih nosaa optereenih u
svojoj ravni. Takvu analizu je sproveo Blajh i predloio sledee izraze za maksimalne
vrednosti normalnih i smiuih napona:
180
42 , 0 arctg 847 , 0
max ,

,
_
+
d
a
d t
N
W
M
t
x
(2.83)
A
N
d
c
c
d
t
zx
1
1
]
1
,
_
,
_
+
2 180
arctg 25 , 0 02 , 0 10 , 1
2
max ,

(2.84)
gde su:
32 /
3
d W otporni moment i
4 /
2
d A povrina poprenog preseka epa.
Slika 2.72 - Analiza naprezanja u epu
Osim normalnog napona usled savijanja epa
max , x
, u epu se, na mestu kontakta sa
okastim tapom, javlja i normalni napon
max , z
, koji je jednak pritisku po omotau rupe
okastog tapa
0 max ,
p
z
(2.77). Ovi naponi lee u dve meusobno upravne ravni: napon
max , z
je upravan na osu epa, dok napon
max , x
deluje u pravcu ose epa. Stoga je
neophodno da se izvri i kontrola uporednog napona i to na sledei nain:
dop x x u
p p
max , 0
2
max ,
2
0
- + . (2.85)
Na standard JUS U.H2.110 "eline konstrukcije za noenje antena" daje izraze za
prorain okastih tapova i epova identine ovima koje je predloio Blajh. Osim kontrole
napona u epu, potrebno je da se izvri kontrola pritiska po omotau rupe prema JUS
U.E7.131 "Leita i zglobovi noseih elinih konstrukcija", koji daje izraz za kontrolu
napona pritiska po omotau rupe za ep poluprenika r sa naleuom duinom ! :
dop
t
r
N

!
06 , 1 (2.86)
gde je
dop
doputeni linijski napon ije vrednosti su date u tabeli 2.26. Ukoliko su epovi
u sastavu dinamiki optereene konstrukcije, tada ove doputene napone treba smanjiti za
30%. Pri odreivanju neluue povrine moe se smatrati da je: t min ! .
Tabela 2.26 - Doputeni naponi za epove i okaste tapove
Dozvoljeni napon $MPa%
Osnovni materijal
Sluaj
optereenja
Pritisak po omotau
rupe (
dop
)
Istezanje okastog tapa
I 200
0361-3
II 230
110
I 310
0561-3
II 350
165
7.5 KONSTRUISANJE OKASTIH TAPOVA
Oblik okastog tapa je evoluirao od pravougaonog do tapa sa polukrunim zavret-
kom. Na slici 2.73 su prikazani oblici i dimenzije okastih tapova prema preporukama raz-
liitih autora, koje su primenjene na mnogim izvedenim objektima. Danas se najee ko-
riste okasti tapovi sa odnosima dimenzija koje je predloio Vinkler:
d/b = 0,75 a = b/2 + 21d/3 c =b/2+d/3 (2.87)
A - Elizabetin most u Budimpeti; B - po Vinkleru, C- po Hesleru, D - po Gerberu,
E - u Penkojdovim objektima i F- u izvedenim objektima Baltimor-Brid firme.
Slika 2.73 - Uporedne dimenzije glave okastog tapa
U konstrukterskoj praksi se najee susreu oblici okastih tapova prikazanih na slici
2.74.
Slika 2.74 - Najee primenjivani oblici okastih tapova
Okasti tapovi mogu da budu konstruisani kao jednodelni, dvodelni i viedelni elemen-
ti (slika 2.75). Prednost viedelnih tapova u odnosu na dvodelne sastoji se u upotrebi epa
sa manjim prenikom, jer se dobija manji napon usled savijanja.
Slika 2.75 - Konstruisanje veza sa epom
Napon u epu i napon savijanja u okastom tapu zavise od debljine lima okastog tapa.
Poveanje debljine lima moe da se izvede na dva naina:
glava okastog tapa se izvodi od debljeg lima, a njena veza sa tanjim limom od ko-
jeg je izraen preostali deo okastog tapa se izvodi zavarivanjem, sueonim avom
S-kvaliteta (slika 2.76a);
okasti tap se na mestu veze ojaava sa obostranim obraznim limovima, koji se za-
varuju za osnovni element krunim ugaonim avovima. Buenje rupe se izvodi na-
kon zavarivanja (slika 2.76b).
Slika 2.76 - Ojaanja okastog tapa
Spreavanje ispadanja epa iz veze moe da se obezbedi na dva naina:
buenjem i urezivanjem rupe na oba kraja epa, za zavrtanj sa irokom glavom, pri
emu dubina rupe ne sme da bude vea od debljine prvog lima;
na krajevima epa se bue rupe upravno na pravac ose epa i postavljaju klinasti
osigurai ili rascepke.
Veza okastog tapa sa elementima od upljih profila moe da se ostvari na dva naina,
kao to je prikazano na slici 2.77.
Slika 2.77 - Veza okastog tapa i upljeg profila
8 ZAVARIVANJE
8.1 UVOD
Zavarivanje je tehnoloki postupak za spajanje istih ili slinih metala. Spajanje elemenata
se ostvaruje uz pomo visoke temperature koja izaziva topljenje dodatnog i osnovnog mate-
rijala na mestu spoja. Rastopi osnovnog i dodatnog materijala (elektrode ili ice za zavariva-
nje) se meusobno meaju i dolazi do njihovog fizikog i hemijskog sjedinjavanja. Nakon
hlaenja dolazi do ovravanja, ime se stvara av, kao fiziki kontinuitet materijala. Na
ovaj nain se ostvaruje kontinualan spoj elemenata koji se zavaruju.
Radi lakeg praenja daljeg teksta neophodno je da se definiu neki osnovni pojmovi
koji su karakteristini za zavarivanje (slika 2.78).
Osnovni materijal je materijal od koga su izraeni elementi (delovi) koji se spajaju
zavarivanjem.
Dodatni materijal je materijal (najee ica za zavarivanje ili elektroda) koji se pri za-
varivanju topi i, meanjem sa rastopljenim metalom osnovnog materijala u zoni ava, ob-
razuje rastop koji, nakon hlaenja i ovravanja, formira av. Dodatni materijal mora da
se izabere na adekvatan nain kako bi se omoguilo to bolje i bre popunjavanje ljeba i
dobro sjedinjavanje sa osnovnim materijalom. Pored toga, on mora da poseduje i elemente
za legiranje rastopa ija je funkcija da stvori uslove za zatitu ava od gasova iz atmosfere
i da omogui postepeno hlaenje rastopljenog metala.
Spoj odreuje meusobni poloaj delova koji se spajaju.
av je materijalizovano mesto spajanja, odnosno materijal izmeu delova koji se spa-
jaju dobijen topljenjem dodatnog i osnovnog materijala na mestu spoja.
Zona uticaja toplote (ZUT) je zona u osnovnom materijalu neposredno uz av u kojoj
je, usled visokih temperatura (preko 600 C) koje nastaju u rastopu prilikom zavarivanja,
dolo do strukturnih promena.
ljeb je prostor predvien za deponovanje dodatnog materijala prilikom zavarivanja.
Njegov oblik zavisi od vrste spoja i debljine elemenata koji se spajaju. Osnovna funkcija
ljeba je da se omogui pravilno rastapanje po debljini osnovnog materijala i dobro ispu-
njavanje spoja rastopom. Kod sueonih avova ljeb se formira obaranjem ivica elemenata
koji se spajaju, dok kod ugaonih avova nisu potrebni nikakvi pripremni radovi, ve ljeb
formiraju ivice elemenata koji se spajaju.
Slika 2.78 - Osnovni pojmovi
Zavar je deo ava dobijen topljenjem dodatnog materijala u jednom prolazu. Kod
sueonih spojeva tankih elemenata, debljine 3-4 mm, kao i kod ugaonih avova manjih
dimenzija (a=3-4 mm) av moe da se izvede samo jednim zavarom (slika 2.79a). U
sluaju sueonih spojeva debljih elemenata i ugaonih avova veih dimenzija, avovi se
izvode iz vie zavara. Zavar koji se prvo izvodi naziva se koreni zavar. Ostali zavari mogu
da se izvode paralelno sa osom ljeba, (slika 2.79b) ili upravno na nju (slika 2.79c).
Slika 2.79 - Postupak izrade avova: a) iz jednog zavara; b) iz vie zavara paralelnih sa osom
ljeba; c) iz vie zavara upravnih na osu ljeba
Zavarljivost je sposobnost materijala da moe da se zavari. Razlikuju se:
operativna zavarljivost, kao mogunost da se ostvari materijalni kontinuitet izmeu
elemenata koji se spajaju bez pojave greaka,
metalurka zavarljivost, kao uslov dobijanja ava zahtevanog kvaliteta i
konstruktivna zavarljivost, kao sposobnost formiranog ava da se pod optereenjem
ponaa kao i osnovni materijal.
Prvi pokuaji topljenja metala u plamenu gasa, za spajanje dva elementa, ostvareni su u
XVIII i XIX veku, na spajanju eleznikih ina. I ako su Dejvi 1881. i Petrov 1882. godine ot-
krili elektrini luk, tek su 1881. u Francuskoj i 1882. godine u Rusiji, ostvareni prvi uspeani
pokuaji elektrolunog zavarivanja netopljivom, grafitnom elektrodom. Primena ovog postup-
ka je bila ograniena, jer se dobijao tvrd i krt av, usled prisustva ugljenika iz elektrode i uticaja
gasova iz atmosfere. Prvi problem je delimino otklonjen 1889. godine kada je Rus Slavljanov
uspeno primenio topljivu elektrodu u luku jednosmerne struje. Drugi problem je otklonjen
1908. godine kada je veanin Kjelberg otkrio obloenu elektrodu. Sledeih dvadesetak godi-
na taj postupak se razvija i postaje osnovni postupak zavarivanja.
U cilju to bolje zatite rastopa od gasova iz atmosfere i poveanja uinka zavarivanja
debelih limova, kod izrade brodova i kotlova, 1929. godine Rus Duljevski patentira pos-
tupak zavarivanja pod zatitnim prahom. On je u Americi poznat kao Unionmett, a u Evro-
pi kao Ellira postupak.
Godine 1926. se u Americi razvija postupak zavarivanja pod zatitnim gasom. U poet-
ku su to bili inertni gasovi, helijum i argon, a ica je topljena u luku sa volframskom elek-
trodom. Kasnije se razvijaju i postupci sa topljivom icom. Zavarivanje pod zatitom ak-
tivnog gasa (CO
2
) je razvijeno 1953. godine.
Slika 2.80 - Primeri primene zavarivanja u metalnim konstrukcijama: a) veza grede sa stubom;
b) vor reetkastog nosaa; c) ortotropna ploa
U Jugoslaviji se prva oprema za gasno zavarivanje pojavila 1909. godine. Prvo elektro-
luno zavarivanje je izvedeno 1926. godine, na zavarivanju eleznikih ina. Nedostatak
strunih kadrova i domae opreme su usporili razvoj zavarivanja. Tek pred Drugi svetski
rat zapoinje bri razvoj. Nakon zavretka rata, Jugoslavija se brzo ukljuuje u transfer
znanja i tehnologije iz oblasti zavarivanja. Do danas je i kod nas izveden veliki broj zna-
ajnih metalnih konstrukcija u zavarenoj izradi. Primena zavarivanja je potpuno odoma-
ena i gotovo da se i ne moe zamisliti radionica za izradu metalnih konstrukcija koja ne
raspolae sa savremenim ureajima za zavarivanje. Nekoliko karakteristinih primera za-
varivanja u metalnim konstrukcijama prikazano je na slici 2.80.
Moe se slobodno rei da je sa primenom zavarivanja u graevinskim konstrukcijama,
otpoela nova era metalnih konstrukcija. Otvorene su mnogobrojne mogunosti za kons-
truisanje i izradu metalnih konstrukcija, proireno je polje njihove primene, a takoe su
primenjena i nova konstrukcijska reenja (npr. ortotropne ploe). Danas je izrada metalnih
konstrukcija gotovo nezamisliva bez primene zavarivanja, koje se primenjuje pri izradi
elemenata konstrukcije (profila) i njihovih veza. Osnovne prednosti koje nudi zavarivanje
u odnosu na mehanika spojna sredstva su:
materijalni kontinuitet kojim se omoguava pravilan, kontinualan tok sila iz jednog
u drugi element veze ili nastavka,
ostvarivanje krutih, odnosno slabo deformabilnih veza, to je posebno vano kod
dinamiki optereenih konstrukcija,
redukcija ukupne teine konstrukcije, koja se pre svega manifestuje kroz smanjenje
teine veza i nastavaka,
mogunost variranja debljine elemenata, ime se postiu utede u teini kons-
trukcije,
smanjenje vremena neophodnog za pripremu komada koji se spajaju (otpada
potreba za buenjem rupa za spojna sredstva),
izbegavanje slabljenja elemenata rupama za spojna sredstva,
velike mogunosti konstrukcijskog oblikovanja veza izmeu elemenata razliitih
oblika i dimenzija,
mogunost ostvarivanja nepropusnih spojeva i
poboljanje izgleda konstrukcije.
Za razliku od spojeva izvedenih pomou zavrtnjeva ili zakivaka, kod kojih se sila sa
jednog elementa predaje na drugi diskontinualno, zavareni spojevi omoguavaju kontinua-
lan tok sila du linija avova, koji je logina posledica ostvarenog materijalnog kontinui-
teta. Kod sueonih avova taj tok je neporemeen i ravnomeran, dok je kod veza ostvare-
nih pomou ugaonih avova, zbog skretnih sila, tok sila malo poremeen.
Zavarivanje se primenjuje za izradu osnovnih elemenata metalnih konstrukcija, irokog
asortimana, kao to su I, U, sanduasti, kruni i drugi profili. Elementi se spajaju direkno,
bez dodatnih elemenata kao to su pojasni ugaonici kod zakovanih nosaa i tapova, ime
se znatno tedi na osnovnom materijalu. Osim toga, nema slabljenja elemenata usled rupa
za zakivke, pa je njihova nosivost vea. Lakim variranjem irine i debljine elemenata du
raspona nosaa u zavisnosti od promene statikih uticaja, nosivost nosaa se usklauje sa
njegovim naprezanjima. Na taj nain se ostvaruje pravilan balans materijala, odnosno nje-
gova raspodela srazmerno stvarnim statikim potrebama, to moe znatno da utie na sma-
njenje teine, a samim tim i cene konstrukcije. Posebno treba istai primenu zavarivanja
pri izradi zakrivljenih elemenata i elemenata sloene geometrije.
Takoe, zavarivanje se primenjuje za izradu veza izmeu manjih ili veih sklopova me-
talnih konstrukcija. Ovakve veze se izvode brzo, kvalitetne su i ekonomine. Njima se omo-
guava dobro iskorienje nosivosti osnovnog materijala, a dodatni elementi u vidu podvezi-
ca najee nisu potrebni. Veze elemenata pod uglom razliitim od 903 koje su predstavljale
poseban problem kod veza sa zakivcima, efikasno se izvode u zavarenoj izradi.
Zavarivanje moe da se primenjuje i za izradu montanih nastavaka. Nastavci u zavare-
noj izradi mogu da budu ekonomini, ali je u uslovima koji vladaju na gradilitu, teko
obezbediti neophodan kvalitet avova. Stoga se montani nastavci najee izvode pomo-
u zavrtnjeva. Kod izuzetno napregnutih, odgovornih konstrukcija, kao to su na primer
mostovi, zavarivanje se primenjuje i za izradu montanih nastavaka (npr. kod ortotropnih
ploa). Veze izvedene zavarivanjem nisu montano-demontanog karaktera, kao to je slu-
aj sa vezama izvedenim pomou zavrtnjeva. Veza u zavarenoj izradi moe da se demonti-
ra (razdvoji) samo rezanjem ava ili osnovnog materijala. To je jo jedan od razloga zbog
kojih se zavarivanje primenjuje uglavnom za izradu elemenata i radionikih sklopova, a
ree i za izvoenje montanih nastavaka.
Ukoliko je potrebno da se izvri ojaanje konstrukcije ili njenog dela, kao i u sluaju
dodavanja novih elemenata, to moe jednostavno da se izvede zavarivanjem. Pri tome
treba voditi rauna da se prilikom intervencije na postojeoj konstrukciji omogui njeno
rastereenje (podupiranje), jer pri zavarivanju usled zagrevanja postojee konstrukcije
dolazi do privremenog, drastinog pada mehanikih karakteristika, koji moe da prouzro-
kuje lom konstrukcije.
Nepropusnost zavarenih spojeva je neuporedivo bolja nego kod spojeva ostvarenih za-
vrtnjevima i zakivcima. Zavareni spoj je vodonepropustljiv, to prua velike mogunosti
za primenu metalnih konstrukcija za izradu rezervoara, silosa i bunkera, hidrotehnikih
objekata (npr. zatvaraa brana) itd.
Kao najvaniji nedostaci zavarivanja mogu se navesti:
potreba za kvalifikovanom radom snagom,
neophodan proces kontrole kvaliteta u radionici i na gradilitu,
posebni zahtevi u pogledu klimatskih uslova prilikom zavarivanja na gradilitu,
poveana osetljivost na dejstvo poara.
Zavarivanje je sloen tehnoloki postupak. Za njegovo izvoenje je potrebna kvali-
tetna i pouzdana oprema, odgovarajui dodatni materijal, odreeni pripremni radovi,
kvalifikovana radna snaga i odgovarajui uslovi u prostoru gde se izvode zavarivaki ra-
dovi. Svi ovi uticaji, pojedinano ili zajedno, utiu na kvalitet dobijenih avova. Vrsta i
mogunosti opreme, kao i strunost radne snage (zavarivaa, odnosno operatera) su naj-
vaniji faktori koji utiu na kvalitet zavarivanja. Pri tome posebnu panju treba posvetiti
izboru postupka zavarivanja, jer razliitim metalima i debljinama elemenata, kao i polo-
ajima i brzinama izvoenja zavarivanja pogoduju razliiti postupci zavarivanja.
Kvalifikovana radna snaga je preduslov da e izabrani tehnoloki postupak zavarivanja
i mere koje se tom prilikom preduzimaju dati odgovarajue rezultate. Kvalifikovani zava-
riva treba da zna kako i na koji nain pravilno da upotrebi opremu, da pravilno popuni
ljeb ava, da onemogui stvaranje greaka u avu i da ih, ako nastanu, otkloni. Stoga se za
izvoenje zavarivakih radova zahteva prethodno atestiranje zavarivaa. Kod automatskih
i poluautomatskih postupaka, zahteva se jo vii nivo strunosti radnika. Izbor tehnolokog
postupka sa osnovnim parametrima, izbor dodatnog materijala i redosled zavarivanja pro-
pisuje inenjer tehnolog, u vidu plana tehnologije zavarivanja.
U avovima i materijalu uz av u toku zavarivanja mogu da se jave greke i nepravil-
nosti. One znatno utiu na smanjenje nosivosti zavarenih spojeva, a esto mogu da budu i
uzrok ruenja konstrukcije. Na mestima greaka, usled diskontinuiteta, dolazi do koncen-
tracija napona koje, posebno kod zategnutih elemenata dinamiki optereenih konstrukci-
ja, mogu da prouzrokuju pojavu i irenje prslina i tako ugroze nosivost spoja i itave kons-
trukcije. U sluaju statikog optereenja dolazi do plastifikacije ovih zona i preraspodele
naprezanja. Kod dinamikih naprezanja takva preraspodela naprezanja ne moe da se us-
postavi. U nekim sluajevima dolazi do posebne prekristalizacije metala u zategnutim ele-
mentima napregnutim dinamikim optereenjem i pri niskim temperaturama, to izaziva
pojavu prsline u avu i dolazi do tzv. krtog loma. Izbegavanje tih pojava uslovljava
poseban izbor osnovnog materijala, tehnologije zavarivanja i kontrole i obrade izvedenih
avova.
Otkrivanje i uklanjanje greaka nastalih zavarivanjem je veoma obiman i skup
postupak. Stoga je na projektantu vaan i odgovoran zadatak da na to racionalniji nain
isprojektuje veze i nastavke, rukovodei se, pre svega, sledeim principima:
veze i nastavci moraju da budu to jednostavniji sa stanovita izvoenja, odnosno
mora da se predvidi potreban prostor za manipulaciju pri izvoenju zavarivanja
(posebno u sluaju zavarivanja na gradilitu),
poloaji veza i nastavaka, ukoliko je mogue, treba da budu izvan zona maksimal-
nih uticaja, ime se znatno umanjuje stepen opasnosti od nastanka eventualnih gre-
aka u avovima,
izbegavati teke poloaje zavarivanja (npr. iznad glave) jer je kvalitet avova slabiji,
a njihovo izvoenje sporije i skuplje,
zahtevani stepen kotrole kvaliteta, s obzirom na velike razlike u ceni, mora da odgo-
vara stvarnim potrebama, u skladu sa znaajem konstrukcije i njenih elemenata.
Klimatski uslovi koji vladaju na lokaciji na kojoj se vri zavarivanje su od velikog
znaaja za kvalitet izvoenja zavarivakih radova. Tu posebnu ulogu igraju spoljanja
temperatura, vlanost vazduha i prisustvo vetra. Pri niskim temperaturama dolazi do brzog
gubitka temperature u zoni ava i naglog hlaenja, ime se spreava pravilno ovravanje
ava. Tom prilikom ne dolazi do dobrog sjedinjavanja dodatnog i osnovnog materijala, pa
se dobijaju nepovoljne strukture metala u avu sa pojavom greaka u vidu prslina i
ukljuaka gasa i troske. Donja granica temperature za normalno zavarivanje elika
kvaliteta 0361 i 0451 iznosi 0 C, a za elik kvaliteta 0561 iznosi +5 C. Ispod ovih
temperatura zavarivanje se vri samo uz preduzimanje odgovarajuih mera predgrevanja
osnovnog materijala. Pri zavarivanju na vetru ili promaji moe da doe do nepravilnog vo-
enje luka i neravnomernog hlaenja ava, to utie na stvaranje greaka. Velika vlanost
vazduha, takoe, moe da izazove ozbiljne greke u avovima. Sve ovo ukazuje na inje-
nicu da je zavarivanje optimalno u radionikim uslovima, gde ovi parametri mogu da se
kontroliu, a ne na gradilitu u improvizovanim uslovima.
Tabela 2.27 - Mehanika svojstva metala ava
Granica razvlaenja - f
y
vrstoa na zatezanje - f
u
Izduenje - 4
5
ilavost
$N/mm
2
% $N/mm
2
% $%% $J%
na 0 C na +20 C
420-450 450-550 26-30
100 150
Spoj dobijen zavarivanjem treba da ima to ravnomernije upotrebne osobine, sline ili
bolje od osobina osnovnog materijala. Mehanika svojstva materijala ava treba da budu
slina mehanikim svojstvima osnovnog materijala. Ovo se prvenstveno odnosi na granicu
razvlaenja (f
y
), vrstou na zatezanje (f
u
) i izduenje pri lomu (4
5
). Pomenuta mehanika
svojstva materijala ava treba da budu ista ili bolja od odgovarajuih svojstava osnovnog
materijala. Uobiajene vrednosti ovih mehanika svojstva metala ava date su u tabeli
2.27.
8.2 VRSTE SPOJEVA I AVOVA
U zavisnosti od meusobnog poloaja elemenata koji se zavaruju, razlikuju se sledee
vrste spojeva:
sueoni spojevi,
ugaoni ili T - spojevi,
preklopni spojevi.
Tabela 2.28 - Pregled uobiajenih vrsta spojeva i avova
Vrsta spoja
Vrsta
avova
Sueoni spoj Ugaoni spoj Preklopni spoj
S
u
e
o
n
i

a
v
o
v
i

s
a
p
u
n
o
m

p
e
n
e
t
r
a
c
i
j
o
m
-
S
u
e
o
n
i

a
v
o
v
i

s
a
d
e
l
i
m
i
n
o
m

p
e
n
e
t
r
t
r
a
c
i
j
o
m
-
U
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
-
a
v
o
v
i

u
r
u
p
a
m
a
- -
e
p

a
v
o
v
i
-
Zbog svoje specifinosti uljebljeni avovi ne mogu podlei ovakvoj podeli (slika 2.94)
Pomenuti spojevi mogu da se ostvare pomou razliitih vrsta avova. U savremenim
metalnim konstrukcijama uglavnom se primenjuju sledee vrste avova:
sueoni avovi sa punom penetracijom,
sueoni avovi sa deliminom penetracijom,
ugaoni avovi,
avovi u rupama (krunim ili eliptinim),
ep avovi i
uljebljeni avovi.
Koji e se av primeniti zavisi od vrste spoja, vrste i veliine naprezanja, debljine ele-
menata koji se spajaju i tehnolokog postupka koji se primenjuje pri zavarivanju. Takoe
treba istai da se ne mogu koristiti svi tipovi avova za sve tri vrste spojeva. Pregledni pri-
kaz vrsta spojeva i avova dat je u okviru tabele 2.28.
Sueoni spojevi su spojevi kod kojih elementi koji se spajaju lee u istoj ravni. Ovi
spojevi mogu da se izvedu pomou sueonih avova sa punom ili deliminom penetraci-
jom. Mogu da se koriste za spajanje elemenata iste (slika 2.81a), ili razliite debljine (slika
2.81b).
Slika 2.81 - Sueoni spojevi elemenata: a) iste debljine; b) razliite debljine
Ugaoni spojevi se izvode izmeu elemenata koji meusobno zaklapaju odreeni ugao,
razliit od 1803. Najee se elementi koji se spajaju nalaze pod pravim uglom (slika
2.82a), ali taj ugao moe da bude i kos (slika 2.82b), u kom sluaju se ugaoni spojevi
nazivaju kosi ugaoni spojevi. Ugaoni spojevi mogu da se izvedu pomou sueonih avova
sa punom ili deliminom penetracijom ili pomou ugaonih avova.
Kada se jedan od elemenata koji se spajaju ne prekida na mestu spoja (slika 2.82) spoj
se naziva neprekinuti ugaoni spoj. Ukoliko se oba elementa prekidaju na mestu spoja
(slika 2.83) takvi spojevi se nazivaju prekinuti ugaoni spojevi. Prekinuti spojevi mogu da
budu otvoreni (slika 2.83a) i zatvoreni (slika 2.83b). Kod otvorenih spojeva elementi koji
se spajaju su smaknuti jedan u odnosu na drugi, tako da se njihove veze izvode pomou
ugaonih avova. Kod zatvorenih spojeva povrine elemenata su u istoj ravni tako da se
izvodi sueoni spoj.
Krstasti spojevi predstavljaju poseban vid ugaonih spojeva kod kojih elemenati koji se
spajaju obrazuju krst (slika 2.84). Spoj se ostvaruje pomou ugaonih (slika 2.84a) ili su-
eonih avova (2.84b), ili njihovom konbinacijom. Ovakvi spojevi su nepovoljni, jer zbog
nagomilavanja avova na jednom mestu dolazi do koncentracije napona. Pri zavarivanju
avova sa druge strane, dolazi do ponovnog zagrevanja ve izvedenih avova i osnovnog
materijala, to moe da izazove prekristalizaciju osnovnog materijala. Ovo je posebno
opasno kod limova male debljine. Zbog toga se krstasti spojevi izbegavaju kod limova
tanjih od 7 mm. Ukoliko je neophodno da se ovakav spoj izvede kod izuzetno optereenih
elementata, tada se pribegava posebnom konstrukcionom oblikovanju. Svi elementi se
prekidaju na mestu spoja i umee se kvadratni ili okrugli elini profil za koji se zavaruju
prekinuti delovi spoja (slika 2.84c).
Slika 2.82 - Ugaoni spojevi sa sueonim i ugaonim avovima: a) pravi; b) kosi
Slika 2.83 - Prekinuti ugaoni spojevi: a) otvoreni; b) zatvoreni
Slika 2.84 - Krstasti spojevi: a) sa ugaonim avovima; b) sa sueonim avovima;
c) sa umetnutim okruglim ili kvadratnim elinim profilom
Preklopni spojevi su spojevi izmeu preklopljenih elemenata koji lee u dve paralelne
ravni. Postoje dve vrste preklopnih spojeva:
direktni preklopni spojevi i
preklopni spojevi sa podvezicama.
Direkni preklopni spojevi se javljaju kod elementa koji su meusobno preklopljeni na
odreenoj duini. Spoj se izvodi pomou ugaonih avova. Ukoliko su elementi koji se
spajaju iste irine, tada se izvode samo eoni ugaoni avovi sa obe strane (slika 2.85a).
Ako je jedan elemenat ui od drugog, tada se izvode i boni (poduni) i eoni ugaoni
avovi (slika 2.85b).
Preklopni spojevi sa podvezicama se izvode kada se elementi koji se spajaju nalaze u
istoj ravni. Sa obe strane ovih elemenata se postavljaju podvezice, koje treba da budu ue
od osnovnih elemenata kako bi se omoguilo njihovo zavarivanje za elemente spoja
pomou ugaonih avova po itavom obimu (slika 2.85c). Primena ovakvih spojeva je, sa
stanovita naprezanja avova i samih elemenata, povoljnija, jer se izbegava ekscentrino
naprezanje. Meutim, neophodni su dodatni elementi (podvezice) za ostvarivanje veze,
ime se poveava utroak materijala.
Slika 2.85 - Preklopni spojevi: a) i b) direktni preklopni spojevi; c) preklopni spojevi sa
podvezicama
8.2.1 Sueoni avovi (sa punom penetracijom)
Kako je ve pomenuto, sueoni avovi se izvode pomou jednog ili vie zavara izmeu
elemenata (limova) iste ili razliite debljine. Primenjuju se za izradu sueonih i ugaonih
spojeva. Uvarivanje se ostvaruje po itavoj debljini elemenata koji se spajaju, pa se zbog
toga ovakvi avovi nazivaju i sueoni avovi sa punom penetracijom ili sa punim uvarom
(u daljem tekstu samo sueoni avovi). Za debljinu sueonih avova moe da se usvoji
debljina tanjeg elementa u spoju.
Kod elemenata manje debljine (do 5 mm) nije potrebna posebna obrada ivica elemena-
ta koji se spajaju. U suprotnom, sueoni avovi se izvode u prethodno pripremljenim lje-
bovima, na jednom ili oba elementa koji se spajaju. Oblik ljeba zavisi od debljine eleme-
nata koji se zavaruju. U zavisnosnosti od oblika ljeba razlikuju se sledee vrste sueonih
avova:
I-avovi (slika 2.86a) koji se izvode izmeu elemenata debljine 1-5 mm bez obrade
ivica za ljeb. Elementi koji se spajaju postavljaju se na meusobnom razmaku od
0-2 mm, kako bi moglo da se ostvari njihovo uvarivanje po itavoj debljini;
V-avovi (slika 2.86b) koji se izvode kod limova debljine 5-15 mm. Ukoliko se
ljeb ispuni samo sa jedne strane tada se dobija av sa neprovarenim korenom. Ako
se, nakon ienja, izvede i zavar sa druge strane ava tada se dobija av sa
provarenim korenom. Kod sueonih spojeva se uglavnom izvode V-avovi, dok se
kod ugaonih spojeva, zbog nemogunosti obrade ivica oba elementa spoja, najee
izvode 1/2V-avovi, koji takoe mogu da budu sa provarenim korenom (slika
2.86c), ili bez provarenog korena (slika 2.86d);
X-avovi (slika 2.86e) koji se izvode kod sueonih spojeva limova vee debljine
(12-35 mm). On predstavlja spoj dva V-ava sa suprotnih strana limova, kako bi se
smanjila veliina ljeba, a time i koliina dodatnog materijala. Izvodi se tako to se
prvo zavari jedna strana, zatim se spoj okrene i oisti, pa se zavari i druga strana
(slika 2.86e);
K-avovi (slika 2.86f) koji se izvode kod ugaonih spojeva limova debljine >10 mm
(uglavnom 15-30 mm). Oni predstavljaju kombinaciju dva 1/2 V - ava;
U-avovi (slika 2.86g) koji mogu da se primenjuju za zavarivanje limova vee
debljine (>25 mm) umesto V-avova;
J-avovi ili 1/2U-avovi (slika 2.86h) koji se primenjuju za zavarivanje limova vee
debljine (>15 mm), uglavnom kod ugaonih spojeva.
Slika 2.86 - Vrste sueonih avova
Osnovni elementi poprenog preseka sueonih avova prikazani su na slici 2.87. ljeb
ava sainjavaju ivice elemenata koje treba zavariti. Lice ava je vidljiva povrina sa gornje
strane ava. Koren (nalije) ava se nalazi sa donje strane spoja i obuhvata i deo osnovnog
materijala istopljenog pri zavarivanju. Uvar je deo osnovnog materijala istopljenog prilikom
zavarivanja. Ivica ava je definisana graninim linijama izmeu lica, odnosno nalija ava i
osnovnog materijala. Nadvienje ava je deo ava iznad ravni koja spaja ivice ava. Prelazna
zona je deo osnovnog materijala u zoni uticaja toplote. Debljina ili visina ava je jednaka
debljini tanjeg elementa u spoju, ukoliko su elementi razliite debljine.
Slika 2.87 - Osnovni elementi sueonog ava
8.2.2 Oblici ljebova sueonih avova
Izvoenje ava odreenih dimenzija i kvaliteta zavisi u velikoj meri od dimenzija
pripremljenog ljeba. Osnovne funkcije ljeba su:
da omogui pristup elektrodi po itavoj visini elemenata (limova) koji se spajaju,
da se omogui topljenje osnovnog materijala,
da se formira korito u koje se deponuje meavina rastopljenog dodatnog i osnovnog
materijala,
da se stvori odreena masa dodatnog materijala koja je potrebna za spajanje eleme-
nata.
Osnovni elementi ljeba prikazani su na slici 2.88.
Ugao otvora ljeba (,) )) ) definie irinu ljeba izmeu elemenata i njegova veliina di-
rektno utie na pomenute funkcije ljeba. Veliki ugao zahteva znatnu koliinu dodatnog
materijala i produava vreme izvoenja ava, a time i vreme zadravanja materijala na vi-
sokoj temperaturi. On, uglavnom, zavisi od poloaja i postupka zavarivanja.
Otvor korena ljeba (g) igra znaajnu ulogu pri izvoenju korena ava. Mali otvor ne
omoguava dovoljno topljenje osnovnog materijala, dok previe veliki otvor stvara proka-
pine i curenje zavara. Vrednosti otvora se kree u granicama od 0-2 mm. Ukoliko je potre-
ban vei otvor, tada se prilikom izvoenja ava postavlja potkorena ploica (letva).
Slika 2.88 - Osnovne dimenzije ljebova za sueone avove
Visina korena ljeba (s) omoguava da se istopljeni materijal zadri u ljebu. Mala
visina daje otar koren ljeba koji dovodi do topljenja tog dela osnovnog materijala i
curenja istopljenog metala. Velika visina daje tupi koren ljeba, odnosno ne omoguava
dovoljno provarivanje ava u tom delu i stvaranje korena ava. Vrednost visine korena
ljeba se kree u granicama od 0-3 mm.
Dubina ljeba (d) zavisi od debljine osnovnog materijala (d = t - s).
U tabeli 2.29 prikazana je zavisnost izmeu oblika ljebova i vrste avova.
Oblici ljebova za gasno i elektroluno zavarivanje, sa svim potrebnim dimenzijama
prikazani su u tabeli 2.30.
Tabela 2.29 - Veze izmeu vrste sueonih avova i oblika ljebova
ljeb av
Napomena Izgled Naziv Izgled
Debljine
limova
Sueoni spojevi
Bez obrade I -av 1-5 mm
ljeb oblika
1/2V
1/2V - av 5-15 mm
ljeb oblika V V - av 5-15 mm
ljeb oblika K K - av 15-30 mm
ljeb oblika X X - av 12-35 mm
ljeb oblika Y Y - av >15 mm
ljeb oblika U U - av > 25 mm
Obostrani ljeb
oblika U
Dvostruki
U- av
>30 mm
Ugaoni spojevi
ljeb oblika
1/2V
1/2V - av 5-15 mm
ljeb oblika
K
K -av > 10 mm
ljeb oblika
J
J - av >15 mm
Tabela 2.30 - Osnovne dimenzije ljebova sueonih avova
Uglovi s g r
Naziv ava
Slika
broj

1
2
$mm% $mm% $mm%
I - av 1 - - - - - 0-2 -
2a #603 - - - -
2b - - 50-553 10-153 - V - av
2c #703 - - -
0-3
obino
1,5
-
3a - - - -
3b #903 - - - X - av
3c
#603
- - 10-153
0-0,5
-
4a - - -
4b - 5-103 - U - av
4c
#203
- - -
3 6
Y - av 5a,b #603 - - - * -
J - av 6 25-353 - - - min 3 12-15
1/2V - av 7a,b 50-553 - - - 1-2 -
K - av 8 50-553 - - - 1-2
1

d
o

2
m
m

u

z
a
v
i
s
n
o
s
t
i

o
d

d
e
b
l
j
i
n
e

e
l
e
m
e
n
a
t
a
i

p
o
l
o
a
j
a

z
a
v
a
r
i
v
a
n
j
a
-
8.2.3 Sueoni avovi sa deliminom penetracijom
To su sueoni avovi ija debljina je manja od debljine osnovnog materijala. Primenjuju se
kod spajanja debljih elemenata, na primer kod pritisnutih stubova, ili kao konstruktivni avovi
kod sanduastih zavarenih profila. Po svom ponaanju su slini ugaonim avovima, ali je za
njihovo izvoenje potrebna manja koliina dodatnog materijala. Najee se izrauju kao
dvostruki V-av (slika 2.89a), dvostruki U-av (slika 2.89b), dvostruki 1/2 V-av ojaan
ugaonim avovima (slika 2.89c) i jednostruki 1/2 V-av (slika 2.89d).
Slika 2.89 - Sueoni avovi sa deliminom penetracijom
8.2.4 Ugaoni avovi
Ugaoni avovi se izvode kod ugaonih spojeva i spojeva na preklop. Za njihovu izradu
nije potrebna posebna obrada ivica elemenata koji se spajaju (ljebovi nisu neophodni),
ve se dodatni materijal deponuje u "korito" obrazovano izmeu ivica elemenata koji se
spajaju u kojem se i formira av. Osnovni elementi ugaonih avova su slini kao kod su-
eonih avova (slika 2.90a). avovi imaju priblino trougaoni oblik poprenog preseka i
nalaze se u uglovima izmeu elemenata koji se spajaju, po emu su i dobili ime. Dimenzi-
ja koja odreuje nosivost ava je debljina ava (a) koja je jednaka visini najveeg jednako-
krakog trougla koji moe da se upie u popreni presek ava (slika 2.90b). U zavisnosti od
debljine (a), av se izvodi pomou jednog ili vie zavara. Lice ava moe da bude kon-
veksno ili konkavno.
Ugaoni avovi mogu da budu kontinualni ili isprekidani. Isprekidane ugaone avove ne
treba koristiti u korozionoj sredini zbog opasnosti od formiranja korozionih taaka na mes-
tima prekida. Maksimalna duina prekida kod isprekidanih ugaonih avova (slika 2.91)
treba da se odredi na sledei nain:
'
c
t
t
25 , 0
elemente zategnute za 16
elemente pritisnute za 12
mm 200
min
min
min
max
! (2.88)
gde su:
t
min
debljina najtanjeg lima u spoju (t
min
=min5t, t
1
6, videti sliku 2.91),
c rastojanje izmeu ukruenja, ukoliko se avovi koriste za spajanje ukruenja za lim
ili drugi element izloen pritisku ili smicanju.
Slika 2.90 - Ugaoni avovi: a) osnovni elementi ugaonog ava;
b) odreivanje debljine ugaonog ava
Isprekidani avovi se postavljaju sa obe strane elementa koji se spaja i to u istom ritmu
(slika 2.91a) ili naizmenino (slika 2.91b). Pri tome treba voditi rauna da spoj uvek
poinje i zavrava se sa ugaonim avovima sa obe strane. Duina prekida se meri izmeu
krajeva najbliih (susednih) avova. Osnovni razmaci izmeu delova isprekidanih avova,
kao i dimenzije poetnih i zavrnih avova prikazani su na slici 2.91.
{ }
1 0
75 0 ; 75 , 0 min b , b ! { } mm 200 ; 16 , 16 min
1 1
t t !
{ } mm 200 ; 25 0 ; 12 , 12 min
1 2
b , t t !
Slika 2.91 - Osnovne dimenzije isprekidanih ugaonih avova
8.2.5 avovi u rupi
avovi u rupi se izvode kao ugaoni avovi po itavom obimu rupe (slika 2.92). Rupe su
najee krunog, a ree ovalnog oblika. Ovakvi avovi se koriste kod preklopnih spojeva
za prijem sila smicanja. Prenik krune rupe, odnosno irina ovalne rupe, ne treba da bude
manji od etvorostruke debljine elementa u kome je rupa. Kada se avovi izvode u
ovalnim rupama, krajevi ovalnih rupa treba da budu polukruni, izuzev u sluaju kada se
ovi krajevi proteu do ivice posmatranog dela.
Slika 2.92 - avovi u rupi: a) kruna rupa; b) ovalna rupa
8.2.6 ep avovi
Izvode se u manjim rupama i to potpunim ispunjenjem rupa rastopom (slika 2.93). Mogu,
takoe, da se izvode u krunim ili ovalnim rupama. Dimenzije rupa i njihov raspored zavise od
debljine limova koji se spajaju. Prenik krune rupe, ili irina ovalne rupe, za ep av treba da
je barem za 8 mm vea od debljine dela u kome je rupa. Krajevi izduenih rupa treba da budu
polukruni ili da bar imaju zaobljene uglove, sa prenikom zaobljenja ne manjim od debljine
dela u kome je rupa, izuzev kada se ovalna rupa protee do ivice elementa (slika 2.93b).
Debljina ep ava u limovima debljine do 16 mm treba da bude jednaka debljini lima. U
sluaju limova vee debljine (t > 16 mm) debljina ep ava treba da je vea ili jednaka od
polovine debljine lima, ali ne manja od 16 mm. Rastojanja izmeu centra ep avova (s) ne
treba da prekorai etvorostruku vrednost prenika rupe za ep av (
0
4d s ).
d
0
- prenik rupe za ep av
Slika 2.93 - ep avovi
ep avovi se koriste za meusobno spajanje limova, da bi se omoguio njihov
zajedniki rad ili za meusobno vezivanje komponenti sloenih elemenata. Ne treba ih
koristiti za prijem sila zatezanja upravnih na ravan spoja, ve samo za prenos smicanja.
8.2.7 Uljebljeni avovi
Uljebljeni avovi se koriste za spajanje dva elementa koji (jedan ili oba) imaju
zaobljene ivice, na primer kod veza pravougaonih upljih profila (slika 2.94a) ili pri
zavarivanju armaturnih ipki ili ankera punog krunog poprenog preseka (slika 2.94b).
Efektivna debljina uljebljenih avova (a) treba da se odredi eksperimentalnim putem na
osnovu probnih avova za svaki tip veze.
Slika 2.94 - Uljebljeni avovi
8.3 POLOAJI ZAVARIVANJA
Od poloaja pri zavarivanju u velikoj meri zavisi proizvodnost i kvalitet zavarivakih
radova. Osim toga on utie na izbor postupka za zavarivanje i smer zavarivanja. Poloaj
zavarivanja je definisan ugom nagiba , (slika 2.95a) i uglom zaokreta & (slika 2.95b).
Slika 2.95 - Definicija poloaja zavarivanja
Prema JUS C.T3.001 razlikuju se sledei poloaji zavarivanja:
horizontalan ili poloen (slika 2.96a),
horizontalno-vertikalan (slika 2.96b),
vertikalan (slika 2.96c),
iznad glave (slika 2.96d) i
nagnut (slika 2.96e).
Slika 2.96 - Poloaji pri zavarivanju: a) horizontalan ili poloen; b) horizontalno-vertikalan;
c) vertikalan; d) iznad glave i e) nagnut
Uglovi nagiba i zaokreta koji su karakteristini za pojedine poloaje zavarivanja
prikazani su na slici 2.97.
Slika 2.97 - Uglovi nagiba () i zaokreta () karakteristini za uobiajene poloaje zavarivanja
Najnepovoljniji poloaj za zavarivanje je iznad glave. Pri ovom poloaju dolazi do od-
vajanja kapljica rastopa iz ljeba, oteanog ispunjenja ljeba, slabog uvarivanja osnovnog
materijala i provarivanja korena ava. Stoga se u ovom poloaju ne mogu primeniti svi
postupci zavarivanja, a posebno ne poluautomatski i automatski. Takoe, dolazi do breg
zamaranja radnika, pa su neophodni dobri i izvebani zavarivai.
Sve navedene tekoe i nedostaci su otklonjeni kod horizontalnog ili poloenog poloa-
ja zavarivanja, koji je ujedno najpovoljniji poloaj koji se primenjuje kako za runo tako i
za poluautomatsko i automatsko zavarivanje.
8.4 OBELEAVANJE AVOVA U TEHNIKOJ DOKUMENTACIJI
avovi se u tehnikoj dokumentaciji (radionikim crteima) prikazuju pomou poseb-
nih oznaka. One treba da definiu vrstu i dimenzije ava, nain i poloaj izvoenja, obradu
lica ava, kao i kvalitet i zahtevanu kontrolu ava. Oznake avova su definisane u JUS-u
C.T3.011/1986. Osnovne oznake, za najee primenjivane vrste avova u graevinskim
metalnim konstrukcijama su prikazane u tabeli 2.31.
Tabela 2.31 - Osnovne oznake avova
Naziv ava Izgled Oznaka
I - av
V - av
V - av sa provarenim korenom
1/2V - av
K - av
X - av
U - av
Ugaoni av
Osim osnovnih oznaka koriste se i dopunske oznake pomou kojih se definiu dodatni
podaci koji se odnose na oblik lica avova, zahtevani postupak zavarivanja itd. Obeleava-
nje avova detaljno je objanjeno u poglavlju 9.
8.5 OSNOVE METALURGIJE ZAVARIVANJA
8.5.1 Toplotne osnove zavarivanja
Temperaturni reim prilikom zavarivanja ima veliki uticaj na kvalitet i efikasnost izvoe-
nja zavarenog spoja. Od koliine unesene toplote zavisi brzina topljenja dodatnog materijala
i obim topljenja i zagrevanja osnovnog materijala. Unesena toplota i temperatura sredine u
kojoj se izvode zavarivaki radovi utie na brzinu hlaenja zone oko ava, a time i na kvali-
tet dobijenog ava. Pored toga, kod konstrukcija u zavarenoj izradi toplotni reim igra vanu
ulogu u smislu pouzdanosti, sigurnosti i kapaciteta nosivosti. Temperaturni reim se kree od
oko 1600 C pri zavarivanju, pa do -40 C pri eksploataciji konstrukcije. Svako stanje kons-
trukcije, pri odreenoj temperaturi, treba pravilno da se analizira kako bi se izbegli neeljeni
efekti zbog kojih ponekad dolazi i do ruenja konstrukcija.
Pri dodiru elektrode ili ice za zavarivanje sa povrinom osnovnog materijala stvara se
koncentrisani izvor toplote. Toplota se iri kroz metal stvarajui na taj nain toplotno polje
koje moe da se predstavi izotermama, tj. linijama sa istom temperaturom. Kod debelih li-
mova izoterme imaju oblik polulopte sa centrom na mestu izvora toplote (slika 2.98a), dok
su kod jako tankih limova cilindrinog oblika (slika 2.98c), sa osom paralelnom sa prav-
cem kretanja izvora toplote. Limovi srednje debljine predstavljaju prelaz izmeu pomenu-
ta dva sluaja (slika 2.98b).
Slika 2.98 - Toplotna polja kod limova razliitih debljina
Izvor toplote se kree pravolinijski priblino konstantnom brzinom. Analitiko odrei-
vanje toplotnog polja izveo je Rikalin polazei od Furijeovog zakona o provoenju toplote
u funkciji toplotno-fizikih konstanti metala, debljine lima i brzine kretanja izvora toplote.
Izoterme koje nastaju pri zavarivanju za limova debljine 10 mm uz brzinu kretanja izvora
toplote (elektrode) od v=0,1 m/s prikazane su na slici 2.99a. One su razvuene i nisu kon-
centrine. Razmak izmeu izotermi u pravcu kretanja izvora toplote je manji nego iza iz-
vora toplote, zbog naglog zagrevanja ispred i postepenog hlaenja iza izvora toplote. Na
slici 2.99b prikazan je raspored temperature po poprenom preseku lima (u ravni yOz tj. za
x=const), dok je na slici 2.99c prikazan razvoj temperature u toku vremena, odnosno top-
lotni ciklus, za karakteristine take.
Slika 2.99 - a) Izoterme pri sueonom zavarivanju; b) Raspored temperature po poprenom
preseku; c) Toplotni ciklusi karakteristinih taaka
Toplotni ciklus predstavlja osnovu za procenu metalurkih promena u avu. On daje
podatke o maksimalno dostignutoj temperaturi na odreenom razmaku od izvora toplote,
brzini zagrevanja i hlaenja i vremenu koje pojedini delovi metala provedu iznad odree-
nih temperatura pri zagrevanju (t
z
) i pri hlaenju (t
h
). Struktura metala se menja u zavis-
nosti od toplotnog ciklusa zagrevanja i hlaenja. Kako se toplotni ciklus menja, dolazi i do
promene strukture metala, to prouzrokuje stvaranje heterogene strukture metala u nepos-
rednoj blizini ava. U zoni take 1 najdue je vreme zadravanja iznad take Ac
3
, pa po-
rast zrna austenita moe da bude znatan to ima uticaja na mehanika svojstva metala.
Ukoliko doe do naglog hlaenja ava moe da se desi nepotpuno razlaganje austenita sa
prelaskom u martenzitnu strukturu.
Osobine heterogene strukture metala mogu da se poboljaju primenom toplotne obrade
prethodno izraenih delova konstrukcije. Deo konstrukcije se lagano zagreva do odreene
temperature, zatim se zadrava odreeno vreme na toj temperaturi i nakon toga se postepe-
no hladi. Tom prilikom dolazi do prekristalizacije pojedinih delova metala u blizini ava.
Na slici 2.100 prikazani su toplotni ciklusi za zavarivanje i toplotnu obradu.
z
t - vreme zagrevanja iznad Ac
3
n
t - ukupno vreme zagrevanja
z
t - vreme hlaenja iznad Ac
3
v
t - vreme zadravanja iznad Ac
3
pri
z
t - vreme boravka iznad Ac
3
(
z z z
t t t + ) termikoj obradi
h
t - vreme hlaenja u oblasti 700-5003C
Slika 2.100 - a) Osnovni elementi termikog ciklusa; b) Termika obrada
Kod izvoenja avova veih debljina pomou vie zavara, sa aspekta toplotnog ciklusa,
mogu da nastupe dva sluaja:
duina ava je velika pa se sledei zavar izvodi preko prethodnog, ve ohlaenog
zavara, tako da su toplotni ciklusi za svaki zavar nezavisni,
duina ava je mala tako da se sledei zavar izvodi preko jo neohlaenog zavara,
pa toplotni ciklusi imaju meusobni uticaj.
Toplotni uticaji u ve ohlaenom zavaru pri izvoenju sledeeg zavara, ne utiu bitno
na promenu strukture u zoni ve izvedenih zavara (slika 2.101). Tako temperatura u prvom
zavaru, pri izvoenju drugog zavara, ne dostie kritinu vrednost A
C3
. Takav toplotni re-
im vlada i pri izvoenju sledeih zavara.
Kod kratkih avova je spreeno potpuno hlaenje izvedenog zavara, pa on ostaje due
vreme pod visokom temperaturom. Usled toga moe da doe do nepoeljne prekristaliza-
cije. Pravilnim toplotnim reimom mogu da se postignu i povoljni efekti.
8.5.2 Strukturne promene u zoni ava
Usled visoke temperature dolazi do topljenja dodatnog materijala i materijala na
ivicama elemenata koji se spajaju. Tom prilikom dolazi do meanja ova dva materijala pre
ovravanja. Odnos meavina zavisi od vrste zavarivanja, koliine unesene toplote, brzi-
ne hlaenja, prisustva legirajuih elemenata i drugih faktora. Ukoliko av nije zatien od
dodira sa okolnom atmosferom dolazi do rastvaranja kiseonika, azota i vodonika iz vazdu-
ha u rastopljeni deo metala.
Slika 2.101 - Toplotni ciklusi kod dugakih avova
Usled prisustva kiseonika u rastopu dolazi do sagorevanja pojedinih elemenata i obra-
zovanja oksida koji prelaze u trosku. Ukoliko doe do stvaranja ugljen monoksida on se
oslobaa iz rastopa to prouzrokuje stvaranje pora u avu. Rastvaranje kiseonika u avovi-
ma moe da se sprei zavarivanjem pod zatitnim gasom ili dodavanjem dezoksidanata
kao to su mangan, silicijum, aluminijum i titan. Dezoksidanti se dodaju preko dodatnog
materijala i imaju funkciju da veu slobodan kiseonik koji dospe u rastop. Prisustvo kiseo-
nika u rastopu utie na smanjenje vrstoe na zatezanje, tvrdoe i ilavosti elika. Prisust-
vo azota i vodonika u rastopu smanjuju ilavost, izduenje i kontrakciju, a poveavaju
osetljivost zone ava na krti lom.
Gasovi koji se oslobaaju pri hlaenju, za vreme ovravanja, prelaze u susedni neo-
hlaeni deo ava. Tako se stvara koncentracija gasova na granici ovravanja usled ega
se stvaraju mehuri u avu. Ukoliko je hlaenje brzo doi e do stvaranja gasnih ukljuaka
izmeu veih zrna.
Pored ovih hemijskih reakcija u istopljenom metalu javljaju se i strukturne promene pri
zagrevanju i naknadnom hlaenju. Na osnovu temperature koja se razvija u zoni ljeba i
dijagrama toplotnog polja mogu se odrediti karakteristine temperature za delove osnov-
nog materijala izvan ava. Na taj nain se definie zona uticaja toplote (ZUT) koja pred-
stavlja zonu u osnovnom materijalu u kojem je prilikom zavarivanja ostvarena temperatura
vea od 600 C. Najuticajni faktori koji utiu na strukturne promene u ovoj zoni su:
brzina zagrevanja,
maksimalna temperatura,
vreme zadravanja na odreenoj visokoj temperaturi,
brzina hlaenja i
prisustvo legirajuih elemenata.
Na slici 2.102 prikazan je popreni presek kroz av i osnovni materijal. Analizom
strukture materijala uoeno je sedam karakteristinih zona koje su pretrpele odreene pro-
mene usled zagrevanja i hlaenja pri zavarivanju.
Slika 2.102 - Uticaj zavarivanja na strukturu osnovnog materijala - karakteristine zone
Zona 1 je obrazovana od istopljenog dodatnog materijala u lebu izmeu elemenata os-
novnog materijala. Usled hlaenja dolazi do formiranja velikih zrna koja su orjen-
tisana ka osnovnom materijalu jer je u tom pravcu najvee odvoenje toplote;
Zona 2 je formirana od istopljenih delova ivica osnovnog materijala;
Zona 3 je deo osnovnog materijala koji je dugo bio na visokim temperaturama usled e-
ga je dolo do porasta zrna austenita. Prilikom hlaenja u ovoj oblasti moe doi
do formiranja Vidmantetehove strukture kod niskougljeninih elika;
Zona 4 je formirana od osnovnog materijala koji je dugo bio zagrejan pa su se formirala
uveana stabilna zrna austenita. Uslovi hlaenja definiu njegovu strukturu: la-
ganim hlaenjem se dobija ferito-perlitna struktura, a brzim hlaenjem marten-
zitna struktura koja je tvrda i krta;
Zona 5 je deo osnovnog materijala koji je pretrpeo rekristalizaciju, ali je, prilikom hla-
enja, struktura ostala sitnozrna;
Zona 6 je deo osnovnog materijala koji je izloen kratkotrajnom zagrevanju, pa je u njoj
zapoeto razlaganje perlita, ali ne i formiranje austenita;
Zona 7 je deo osnovnog materijala koji nije pretrpeo nikakve znaajne strukturne pro-
mene.
Primetna je velika heterogenost struktura navedenih zona. Najopasnije su zone 3 i 4. Ubla-
avanje heterogenosti moe da se postigne postupkom temike obrade, arenjem zavarenih ele-
menata. Prilikom arenja elementi spoja se zagrevaju do temperature od 800-900 C, zadrava-
ju odreeno vreme na toj temperaturi i postepeno hlade. To je, meutim, skup postupak koji
zahteva velike pei, pa se primenjuje samo za elemente specijalnih konstrukcija.
U sluaju elika iz grupacije 0361 prilikom zavarivanja i naknadnog hlaenja ne do-
lazi do znatnih promena u strukturi materijala oko ava. U sluaju dugog zadravanja iz-
nad take A
C3
ili brzog hlaenja stvaraju se uslovi za pojavu nepoeljnih efekata. Kod eli-
ka iz grupacije 0561 dolazi do porasta zrna austenita usled pregrevanja i do kaljenja
usled brzog hlaenja.
Smanjenje heterogenosti u ZUT-u moe da se postigne pomou odgovarajuih legiraju-
ih elemenata. Najvaniju ulogu igra koliina ugljenika. Njegov sadraj se kod konstruk-
cionih elika ograniava na 0,2-0,4%. Prisustvo mangana (Mn) i nikla (Ni) usporava trans-
formaciju austenita u perlit, pri hlaenju, pa im se sadraj ograniava. Stoga je uvedeno
ogranienje ukupne zastupljenosti svih elemenata u vidu ekvivalenta ugljenika (CE). Pre-
ma Meunarodnom institutu za zavarivanje ekvivalent ugljenika se odreuje na osnovu
sledeeg izraza:
15
Cu Ni
+
5
V Mo Cr
+
6
Mn
+ C CE
+ + +
$%% (2.89)
Ukoliko ekvivalent ugljenika ne prelazi granicu 0,45-0,50% tada se smatra da je elik
povoljan za zavarivanje, odnosno zavarljiv. elici iz grupacije 0361 su dobro zavarljivi,
jer je njihov ekvivalent ugljenika 0,25. Za elike iz grupacije 0561 ekvivalent ugljenika
je 0,45 to je na granici zavarljivosti.
Pored ekvivalenta ugljenika na kvalitet izvedenog zavarenog spoja utiu i mnogi drugi
faktori. Debljina elemenata koji se zavaruju utie na brzinu zagrevanja i hlaenja. Kod
debljih komada odvoenje toplote je bre, pa mogu da se jave efekti kaljenja. Pravilan iz-
bor postupka zavarivanja igra, takoe, vanu ulogu na kvalitet ava, jer on definie kolii-
nu unesene toplote, brzinu zavarivanja kao i nain odravanja izvedenog ava pri hlaenju.
Vrsta dodatnog materijala definie prisustvo legirajuih elemenata, pa izbor elektrode ima
znaajan uticaj na kvalitet avova. Vlanost elektrode nepovoljno utie na kvalitet ava.
Strunost radnika i kvalitet opreme su od presudnog znaaja za pouzdanost i kvalitet izve-
denog zavarenog spoja.
8.6 POSTUPCI ZAVARIVANJA
8.6.1 Opte
Prilikom zavarivanja toplota igra jednu od najznaajnijih uloga. Koliina unesene
toplote utie na koliinu istopljenog dodatnog i osnovnog materijala kao i na razvoj
temperature u osnovnom materijalu. Takoe, od unesene koliine toplote zavisi vreme
zadravanja materijala u avu i oko ava iznad odreenih kritinih temperatura (npr. Ac
3
),
kao i brzina hlaenja. Ovi parametri su dominantni u pogledu strukturnih promena koje se
odvijaju u materijalu i od kojih zavisi kvalitet izvedenog spoja.
Kako izvori toplote mogu da budu razliiti, to postupci zavarivanja, najprirodnije, mo-
gu da se podele prema izvorima toplotne energije. Za postupke zavarivanja koji se prime-
njuju u graevinskim konstrukcijama pri zavarivanju elinih i aluminijumskih konstruk-
cija koriste se:
1. elektrotermiki izvori toplote,
2. termohemijski izvori toplote,
3. mehaniki izvori toplote i
4. ostali (razliiti) izvori toplote.
ematski prikaz razliitih postupaka zavarivanja koji su karakteristini za metalne
konstrukcije u graevinarstvu dat je na slici 2.103 u vidu blok dijagrama. Najvaniji
postupci zavarivanja su uokvireni debljim linijama i bie posebno opisani u daljem tekstu.
Slika 2.103 - ematski prikaz razliitih postupaka zavarivanja
Primena odreenog postupka zavarivanja zavisi od vrste konstrukcije i materijala koji
se zavaruje, debljine elemenata, veliine i vrste naprezanja, zahtevanog kvaliteta spoja,
obima zavarivakih radova, duine avova, mesta izvoenja zavarivakih radova (u radio-
nici ili na gradilitu), poloaja zavarivanja i, naravno, od ekonomskih pokazatelja.
8.6.2 Postupci zavarivanja sa eletktrotermikim izvorima toplote
Pri zavarivanju metalnih konstrukcija u graevinarstvu najee se primenjuju postupci
koji se zasnivaju na elektrotermikim izvorima toplote. Kao izvori elektrine energije naj-
ee se koriste: elektrini luk, elektrini otpor i drugi razliiti elektrotermiki izvori. Pos-
tupci zavarivanja na bazi elektrinog luka (elektroluno zavarivanje) imaju najveu prime-
nu u graevinarstvu i srodnim granama. Prikaz najvanijih elektrolunih postupaka zavari-
vanja, sa njihovim osnovnim karakteristikama dat je u okviru tabele 2.32.
Pored postupaka navedenih u tabeli 2.32 elektroluno zavarivanje se uspeno
primenjuje i za zavarivanje epova (8.6.2.6). Od postupaka zavarivanja koji se zasnivaju
na elektrinom otporu (elektrootpono zavarivanje) treba istai zavarivanje varnienjem
(8.6.2.7) i takasto zavarivanje (8.6.2.8).
Tabela 2.32 - Pregled uobiajenih postupaka elektrolunog zavarivanja
Polje primene
Naziv postupka zavarivanja Skraeno Oznaka
t $mm% Materijali
Elektroluno zavarivanje sa
obloenom elektrodom
(8.6.2.1)
E 111 3-50
nelegirani, niskolegirani i
finozrni visokovredni
elici
Elektroluno zavarivanje
pod zatitnim prahom
(8.6.2.2)
EPP 12 4-80
nelegirani i niskolegirani
elici
elektrodnom icom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.3)
MIG 131 4-24
nelegirani (<0,22%C) i
niskolegirani (0,35%C)
elici i Al- legure
elektrodnom icom pod
zatitom aktivnog gasa
(8.6.2.4)
MAG 135 <30
nelegirani i niskolegirani
elici
netopljivom elektrodom pod
zatitom inertnog gasa
(8.6.2.5)
TIG 141 <12
visokolegirani elici i
Al-legure
8.6.2.1 Elektroluno zavarivanje sa obloenom elektrodom
Visoka temperatura, potrebna za topljenje dodatnog i osnovnog materijala, postie se
uspostavljanjem elektrinog luka izmeu topljive elektrode i osnovnog materijala (slika
2.104). Katoda (-) se vezuje za elektrodu, a anoda (+) za osnovni materijal. Pribliavanjem
elektrode osnovnom materijalu na odreeno, blisko rastojanje uspostavlja se elektrini luk
u kome se razvija temperatura od 3000 C - 4000 C usled koje se topi elektroda i rastapa
deo osnovnog materijala. Istopljeno jezgro elektrode ispunjava ljeb u osnovnom materija-
lu, a istopljena obloga elektrode obrazuje zatitni sloj u vidu troske.
Obloga elekrode ima viestruku ulogu pri zavarivanju:
da dovede u elektrini luk gasove koji pomau jonizaciju i stabilizuju elektrini luk,
da oslobaanjem gasova zatiti elektrini luk od atmosferskih uticaja, odnosno od gasova
iz vazduha i na taj nain smanji oksidaciju i sprei prodor azota i kiseonika u rastop.
da rastop prekrije troskom koja zadrava toplotu i usporava ovravanje rastopa,
da u rastop uvede legirajue elemente.
1 - Prikljuak na mreu el. energije
2 - Izvor struje
3 i 3a - Zavarivaki kablovi
4 - Dra elektrode
5 - Obloena elektroda
6 - Elektrini luk
7 - Komad koji se zavaruje
8 - Uzemljenje
Slika 2.104 - ema runog elektrolunog zavarivanja
a) Zavesa za ogradu radnog mesta,
b) Kaciga,
c) tit za lice i ruke sa zatitnim naoarima,
d) Prikljuni kabl do trasformatora,
e) Kleta za dranje elektrode,
f) Elektroda,
g) Deo koji se zavaruje,
h) elini sto za zavarivanje,
i) Rukavice
j) Prikljuna stega,
k) eki za skidanje troske,
l) elina etka,
m) Kleta za dranje.
Slika 2.105 - Oprema za runo elektroluno zavarivanje
Elektroluno zavarivanje (E) je nalo iroku primenu u svim onim sluajevima gde nije
ekonomski i tehniki opravdano da se primene automatski i poluautomatski postupci. Prime-
njuje se za sve poloaje zavarivanja, a najbolji rezultati se postiu pri horizontalnom po-
loaju. Debljine limova koji mogu da se zavaruju ovim postupkom se kreu od 3-50 mm.
Otvori ljebova se svode na najmanju meru kako bi se smanjila koliina dodatnog materi-
jala i koliina unesene toplote.
Kvalitet avova izvedenih ovim postupkom zavisi od:
vrste elektrode,
kvalifikovanosti i sposobnosti radnika koji izvodi zavarivake radove,
poloaja zavarivanja,
tehnikih karakteristika opreme,
uslova pri izvoenju zavarivakih radova.
Prilikom zavarivanja razvija se visoka temperatura, uz zraenje elektrinog luka. Oslo-
baaju se gasovi i nastaju jaki ultraljubiasti zraci opasni za ljudsko zdravlje. Zbog toga je
za zavarivanje neophodna posebna zatitna oprema (slika 2.105).
Runo elektroluno zavarivanje ima nekoliko bitnih nedostataka, kao to su:
mali uinak zavarivanja kod dugakih i debelih avova,
slab propust gustine struje (A/mm
2
) kroz icu elektrode zbog njenog usijavanja,
usled ega moe doi do otpadanja obloge elektrode.
8.6.2.2 Elektroluno zavarivanje pod zatitnim prahom (EPP)
Nedostaci koji se javljaju kod elektrolunog zavarivanja sa obloenom elektrodom ot-
klonjeni su primenom EPP-postupka (slika 2.106). Izvor struje (2) je prikljuen na mreu
(1) i kablovima (3) je vezan za osnovni materijal (12) i auru kroz koju prolazi ica za za-
varivanje (7). ica za zavarivanje (5) prenika 0,5-10 mm je neobloena (gola) i odmotava
se sa kotura (4). Elektrina energija prolazi kroz icu samo na delu ispod aure (7), gde se
i uspostavlja elektrini luk. Napon u spoju iznosi 30-70 V, a jaina struje od 100 A do
4500 A. ljeb ispred luka se, iz posebnog rezervoara (9), zasipa zrnastim prahom (8) koji
se, zajedno sa icom topi u elektrinom luku. U istopljenoj masi se odvijaju sve meta-
lurke reakcije. Iz rastopa se stvara av (10) i troska (11).
1 - El. mrea
2 - Izvor struje
3 - Kablovi
4 - Kotur
5 - ica za zavarivanje
6 - Ureaj za dovod ice
7 - aura
8 - Zrnasti prah
9 - Rezervoar
10 - av
11 - Troska
12 - Osnovni materijal
Slika 2.106 - ema EPP - postupaka zavarivanja
Neistopljeni deo praha se skuplja usisavanjem i moe ponovo da se koristi. Ohlaena
troska se lako uklanja udarcima ekia. Na taj nain se dobija av sa glatkim licem, ali sa
malim neistoama. Ureaj za EPP zavarivanje se kree po posebno postavljenim voica-
ma, a brzina zavarivanja se kree od 0,15-4,0 m/min. Za razliku od runog elektrolunog
zavarivanja sa obloenom elektrodom, ovde je dodatni materijal u vidu ice ijim top-
ljenjem se formira av, a zatitni prah preuzima ulogu obloge elektrode. Zavarivanje je
mogue samo u radionikim uslovima i to u horizontalnom poloaju. Zbog toga se sloeni
elementi (npr. nosai) postavljaju u ureaje za okretanje, tako da se svi avovi mogu izves-
ti u horizontalnom (poloenom) poloaju.
Ovaj postupak zavarivanja je poluautomatski. Doturanje ice je automatsko, a brzina
kretanja mehanizma i parametri elektrine energije (V i A) se meusobno usklauju od
strane operatera. Na taj nain se dobija vrlo produktivan postupak ija primena je racio-
nalna u sledeim sluajevima:
pri izradi pravih i dugih avova, na primer kod limenih nosaa ili ortotropnih ploa;
pri zavarivanju debelih limova (do 80 mm) kod kojih je neophodno da se deponuje
velika koliina dodatnog materijala. Jednim prelazom moe da se izvede zavar
debljine 30-40 mm;
pri izradi I-avova kod debelih limova (do 40 mm) ime se postie uteda, jer otpa-
da potreba za obradom ivica elementa koji se spajaju (nije potreban ljeb);
kada se zahteva velika brzina zavarivanja, na primer u serijskoj proizvodnji zavare-
nih profila ili drugih elemenata konstrukcije.
Slika 2.107 - Postrojenje za EPP - postupak zavarivanja
8.6.2.3 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi
inertnog gasa (MIG)
Ovaj postupak zavarivanja je razvijen iz slinih istih razloga kao i EPP-postupak i sa
njim ima sutinske slinosti. Razlika se ogleda u nainu zatite ava od okolnog vazduha i
postizanju metalurkih efekata u rastopu. ematski prikaz ovog postupka dat je na slici
2.108. Izvor jednosmerne struje (1) je kablovima (2) vezan za osnovni materijal i auru
kroz koju prolazi ica za zavarivanje (6). ica (5) je neobloena i odmotava se sa kotura
(7). Elektrina energija prolazi kroz icu samo na delu ispod aure (6) gde ona prolazi kroz
specijalni pitolj (4). Na izlazu iz pitolja, a u kontaktu sa osnovnim materijalom uspostav-
lja se elektrini luk (13). Pre uspostavljanja elektrinog luka kroz pitolj se proputa inert-
ni gas koji dolazi iz boce (8) kroz dovodne cevi (12). Spreavanje velikog zagrevanja pi-
tolja se postie hlaenjem vodom. Dovod (14) i odvod (15) vode se obino vri preko vo-
dovodne mree.
Napon u spoju iznosi 15-40 V, a jaina struje do 700 A. Ukoliko se vri zavarivanje
Al-legura tada se anoda (+) vezuje za icu za zavarivanje, a katoda (-) za osnovni materijal.
Kod zavarivanja elinih elemenata mogue su obe kombinacije polova, u zavisnosti od
zahtevanog uvara. Usled velike gustine struje, do 250 A/mm
2
, na vrhu ice se javljaju fine
kapljice istopljenog metala koje padaju i ispunjavaju ljeb. Kako se radi o neobloenoj
(goloj) elektrodi, odnosno ici ona u sebi mora da sadri elemente za dezoksidaciju i me-
talurka poboljanja zavara. Na taj nain se dobija av sa glatkim licem.
1 - Izvor jednosmerne struje
2 - Kablovi
3 - Komadi koji se spajaju
4 - Pitolj
5 - ica
6 - aura
7 - Kotur
8 - Boca
9 - Redukcioni ventil
10 - Greja
11 - Mera protoka gasa
12 - Dovodne cevi za inertni gas
13 - Elektrini luk
14 - Dovod vode
15 - Odvod vode
Slika 2.108 - ema MIG - postupka zavarivanja
Slika 2.109 - MIG - postupak zavarivanja
Ovaj postupak zavarivanja (MIG) moe da se izvodi runo, poluautomatski i automat-
ski. Izvoenje zavarivanja je u svim poloajima jednostavno, a sam postupak je, za razliku
od drugih postupaka zavarivanja, vrlo ist (slika 2.109). Primenjuje se, uglavnom za zava-
rivanje niskolegiranih (nerajuih) elika u brodogradnji, automobilskoj industriji, opremi
za domainstvo, cevovodima, a naroito je pogodan za zavarivanje Al-legura.
Uloga gasa je da zatiti mesto zavarivanja i elektrodnu icu i sprei kontakt rastopa i
atmosferskog vazduha. Kao gas se najee koristi ist argon, a mogua je upotreba i me-
avine argona sa CO
2
, O
2
ili N
2
u veoma malim koliinama. Izbor zavisi od vrste metala
koji se zavaruje i brzine topljenja ice za zavarivanje. ist argon se koristi za zavarivanje
Al-legura, a meavina argona sa 5%O
2
za zavarivanje uglavnom nerajuih elika. Kod
nas za sada nema meanih gasova, ve se primenjuje ist argon.
8.6.2.4 Elektroluno zavarivanje elektrodnom icom u zatitnoj atmosferi
aktivnog gasa (MAG)
Dobre karakteristike MIG-postupka, pre svega visok kapacitet topljenja, su inicirale
istraivanja za pronalaenje mogunosti primene drugih gasova za zatitnu atmosferu pri
zavarivanju. Postepeno su uvoene meavine argona sa ugljendioksidom (CO
2
) ili kiseo-
nikom da bi se konano usavrio postupak sa istim CO
2
kao aktivnim gasom. Postupak
zavarivanja i oprema su isti kao i za MIG-postupak (slika 2.108). Razlika je samo u
tome to se u boci (8) umesto inertnog gasa - argona nalazi aktivni gas CO
2
. Ovim pos-
tupkom mogu da se zavaruju samo niskougljenini i niskolegirani elici, a ne mogu le-
gure neeleznih metala, pa izvor jednosmerne struje (1) mora da bude podeen za zavari-
vanje elika.
Ukoliko se primenjuje samo gas CO
2
tada se taj postupak oznaava sa MAG-C, a uko-
liko se primenjuje meavina tada se oznaava sa MAG-M. Postupak MAG-C spada u naj-
ekonominije postupke zavarivanja, zbog dobre efikasnosti pri zavarivanju i niskoj ceni
aktivnog gasa CO
2
. Primenjuje se kako za tanke tako i za debele limove. Ispunjavanje lje-
ba je brzo i homogeno, uvarivanje dobro, a zbog velike kapljice, mogu da se premoste i
vei zazori u ljebu. Produktivnost ovog postupka je 2-3 puta vea nego kod runog elek-
trolunog postupka sa obloenom elektrodom, ali je izgled lica ava neto loiji.
8.6.2.5 Elektroluno zavarivanje netopljivom elektrodom u zatitnoj
atmosferi inertnog gasa (TIG)
ematski prikaz zavarivanja TIG-postupkom je dat na slici 2.110. Elektrini luk se
uspostavlja izmeu netopljive elektrode od tungstena ili volframa (6), prenika 1,6-5,4 mm,
i komada koji se zavaruje (4). Elektroda se nalazi u pitolju (5) u koji se dovode elektrina
energija (3), inertni gas iz boce (8) i voda za hlaenje (12 i 13). Izvor struje (2) je prik-
ljuen na mreu (1) i ukoliko se zavaruje naizmeninom strujom ima dodatni visokofrek-
ventni generator (14). Kao dodatni materijal koristi se ica za zavarivanje (7) koja se do-
vodi u elektrini luk, topi i ispunjava ljeb. Pre topljenja dodatne ice u elektrini luk se
dovodi inertni gas, najee argon ili helijum, koji ima zatitnu funkciju.
Ovaj postupak se primenjuje za zavarivanje Al-legura naizmeninom strujom i elika
jednosmernom strujom. Zbog dobre izolacije rastopa od okolne atmosfere, mogu da se za-
varuju, pored visokolegiranih (nerajuih) elika i niskougljenini (nelegirani) i niskolegi-
rajui elici. Zbog toga je ovaj postupak naao veliku primenu u hemijskoj, avio i nuklear-
noj industriji.
Dobijeni avovi su homogeni, dobrog izgleda i bez ukljuaka. Koreni zavari se dobro
izvode. Pri zavarivanju avova veih debljina preporuuje se izvoenje korenog zavara
TIG-postupkom, a ispunajavanje ljeba MAG ili MIG postupkom. Mogue je zavarivanje
i tankih limova debljine 1-4 mm.
1 - Prikljuak na el. mreu
2 - Izvor struje
3 - Vodovi elektrine energije
4 - Komad koji se zavaruje
5 - Pitolj
6 - Netopljiva elektroda
7 - Dodatna ica za zavarivanje
8 - Boca za inertni gas
9 - Redukcioni ventil
10 - Mera pritiska gasa
11 - Dovod inertnog gasa
11 - Instalacije za inertni gas
12 - Dovod vode u sistem za hlaenje
13 - Odvod vode iz sistema za hlaenje
14 - Visokofrekventni generator
Slka 2.110 - ema TIG - postupka zavarivanja
8.6.2.6 Elektroluno zavarivanje epova
epovi imaju veliku primenu u graevinarstvu posebno kod spregnutih konstrukcija u
visokogradnji i mostogradnji i za neke zanatske radove (npr. za privrivanje razliitih
vrsta izolacija i krovne i fasadne obloge). Takoe se koriste i u drugim granama industrije:
brodogradnji, mainogradnji, itd. Pri elektrolunom zavarivanju epova elektrini luk se
uspostavlja izmeu komada koji se zavaruju (slika 2.111a). Iz ispravljaa za jednosmernu
struju anoda je vezana za osnovni materijal (6), a katoda (2) preko komandne kutije (3) za
pitolj (8) u koji se stavlja ep (7) koji se zavaruje. Nakon postavljanja epa iznad kera-
mikog prstena (9) i izbora parametara za zavarivanje (4) pritiska se prekida (5) ime se
uspostavlja elektrini luk izmeu vrha epa i osnovnog materijala. Luk traje od 0,5-1,5 se-
kundi ime se istopi dovoljno materijala epa tako da on uranja u rastop. Nakon tog vre-
mena ureaj se automatski iskljuuje (10) i pitolj se odvaja od epa.
Slika 2.111 - Elektroluno zavarivanje epova
Keramiki prsten ima funkciju da sprei prskanje rastopa, da zatiti rastop od okolnog
vazduha, da oblikuje venac oko epa i da omogui postepeno hlaenje zavara (slika
2.111b). Nakon hlaenja keramiki prsten se razbija ekiem. Ispitivanje kvaliteta izvede-
nog spoja se sprovodi tako to se svaki dvadeseti ep povija za ugao 60, udarcima ekia
u glavu epa (slika 2.111c). Ovim postupkom se zavaruju epovi od elika prenika do
25 mm i epovi od Al-legura prenika do 12 mm. Pri zavarivanju epova od Al-legura
pitolj mora da ima dodatni ureaj za zatitni gas, argon.
8.6.2.7 Zavarivanje varnienjem
Zavarivanje varnienjem spada u elektootporne postupke zavarivanja i primenjuje se za
izradu sueonih spojeva tapastih proizvoda punog poprenog preseka. Ovaj postupak za-
varivanja ne zahteva dodatni materijal ve se spoj ostvaruje meanjem rastopljenih delova
elemenata koji se spajaju. Visoka temperatura u spoju se postie stvaranjem elektrinog
otpora izmeu dodirnih povrina delova koji se zavaruju (slika 2.112). Koliina stvorene
toplote zavisi, po Dulovom zakonu, od jaine struje, otpora i vremena kontakta. Naizme-
nina struja velike jaine, 20-50 kA, se dovodi iz transformatora (3) koji je preko ignitors-
kog upravljanja (2) vezan za mreu (1). Komadi koji se zavaruju (6) su vezani za nepo-
kretnu (5) i za poduno pokretnu eljust (4), do kojih dolazi naizmenina struja. Proces za-
varivanja zapoinje meusobnim pribliavanjem komada ime se uspostavlja tok struje sa-
mo na kontaktu neravnih delova. Usled velikog zagrevanja tih delova, oni se pregrevaju i
izbacuju se iz kontakta u vidu eksplozije. Postupak se ponavlja sve dok se ne uspostavi
kontakt preko cele povrine. Tada se zagreva cela povrina, a stvoreni oksidi i neistoa se
izbacuju varnienjem. U dodirnim povrinama, metal se nalazi na granici tenog stanja, ali
bez rastopa. U toj fazi vri se zbijanje delova udarom ime se jedan deo metala istiskuje iz
spoja (7). Ovaj deo se nakon zavarivanja mehaniki uklanja. Dobijeni av je debljine
0,3-1 mm i ima krupnozrnu strukturu.
1 - El. mrea
2 - Ignitorski upravlja
3 - Transformator
4 - Poduno-pokretna eljust
5 - Nepokretna eljist
6 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.112 - Zavarivanje varnienjem
Ovim postupkom mogu da se zavaruju profili od elika i Al-legura. Kako je elektrini
otpor kroz Al-legure znatno manji od otpora u elinim delovima to su popreni preseci
delova od Al-legura znatno manji od delova od elika. Postupak moe da se primenjuje i
za zavarivanje armature od glatkog i rebrastog betonskog elika, ankera, cevi, manjih pro-
fila i ina, ugaonih spojeva kod prozora i vrata.
8.6.2.8 Takasto zavarivanje
Ovaj postupak, takoe, spada u postupke sa toplotnom energijom na osnovu elekrinog
otpora. Moe da se primenjuje samo za preklopne spojeve. U sutini je veoma slian
zavarivanju varnienjem. Osnovna razlika je u tome to se u eljustima nalaze netopljive
elektrode (4 i 5) izmeu kojih se postavljaju preklopljeni limovi (3). Uspostavljanjem
kontakta i pritiskom eljusti stvara se takasti spoj izmeu limova. Ukoliko se eli
kontinualan spoj tada se umesto ipkastih elektroda upotrebljavaju kruni bakarni diskovi.
1 - Izvor el. struje
2 - El. instalacije
3 - Transformator
4 i 5 - Bakarne elektrode
6 - Komadi koji se spajaju
Slika 2.113 - ematski prikaz takastog zavarivanja
Ovaj postupak je naao primenu za spajanje tankih elinih limova i limova od Al-
legura u vagonogradnji, automobilskoj industriji, industriji aparata za iroku potronju i dr.
8.6.2.9 Elektrino zavarivanje pod troskom
Jedan od najee primenjivanih postupaka zavarivanja na bazi razliitih (ostalih)
elektrotermikih izvora toplote je zavarivanje pod troskom. Ovaj postupak je razvijen za
zavarivanje avova velike visine i debljine (>50 mm). Potreba za ovakvim avovima se
javlja u mainstvu, hemijskoj industriji, brodogradnji, nuklearnj industriji itd. Postupak
predstavlja kombinaciju EPP-postupka i postupaka zasnovanih na elektrinom otporu.
ematski prekaz zavarivanja pod troskom dat je na slici 2.114.
1 - El. mrea
2 - Transformator
3 - Kablovi
4 - aura
5 - ica za zavarivanje
6 - Tena troska
7 - Rastop
8 - Graninici od bakra
9 - Voda za hlaenje
10 - ljeb
11 - Ureaj za pomeranje ice
12 - Stubni nosa
13 i 14 - Komadi koji se zavaruju
Slika 2.114 - ematski prikaz elektrinog zavarivanja pod troskom
Struja iz mree (1) se preko transformatora i ispravljaa (2) kablovima (3) dovodi do
aure (4) kroz koju prolazi ica za zavarivanje (5) i do komada koji se zavaruju (13 i 14).
ica se postavlja u ljeb (10) zajedno sa prahom za zavarivanje. Ukljuivanjem struje stva-
ra se prikriveni elektrini luk izmeu ice i komada koji se zavaruju. Usled te tempetature
topi se prah i stvara se tena troska (6). Kada se stvori odreena masa tene troske, luk se
gasi i dalje zagrevanje nastaje usled otpora prolasku struje kroz trosku i icu. Usled te tem-
perature topi se zica koja ispunjava ljeb (10) i osnovni materijal ime se stvara uvar. Te-
na troska se pridrava graninicima od bakra (8) koji se hlade vodom iz mree (9). Nakon
ispunjenja ljeba graninici se pomeraju i na taj nain se formira av (10). U ljeb moe da
se dovede i vie ica ili traka, u zavisnosti od visine ljeba koji treba ispuniti. Troska u ras-
topu ima i funkciju metalurke kontrole rastopa.
8.6.3 Gasno zavarivanje (G)
Gasno zavarivanje spada u grupu postupaka sa termohemijskim izvorom. Izvor toplote
potreban za topljenje dodatnog materijala je plamen koji nastaje sagorevanjem meavine
gasova. Najee se kao meavina gasova koristi meavina kiseonika i acetilena, pa se
postupak zavarivanja sa ovim gasovima naziv oksiacetilensko zavarivanje. ematski pri-
kaz oksiacetilenskog postupka zavarivanja dat je na slici 2.115.
Slika 2.115 - ema gasnog zavarivanja
Acetilen (C
2
H
2
) i kiseonik (O
2
) se nalaze u posebnim elinim bocama (1 i 2). Pomou
gumenih, savitljivih cevi (3) ovi gasovi se dovode do gorionika. Podeavanjem smee po-
mou redukcionih ventila (4) dobija se meavina ovih gasova koja zapaljena sagoreva u
gorioniku (5). Meavina se pravi u proporciji C
2
H
2
:O
2
=1:1,1 koja pri sagorevanju razvija
temperaturu od 3000-3500 C. Usled tako visoke temperature topi se ica za zavarivanje
(6) koja ispunjava ljeb u osnovnom materijalu (7).
eline boce (slika 2.116a) su najee prenika 200 mm i sastoje se od tela boce deblji-
ne 5-8 mm (1), cilindrinog navoja (2), sigurnosnog ventila (3), izlaznog ventila (4), kape
(5), konusnog cevnog navoja (6) i grlia boce (7). Gorionici za zavarivanje i gasno rezanje
su prikazani na slici 2.116b. Gorionik za zavarivanje se sastoji od tela (1), prikljuaka za
acetilen (2) i kiseonik (3), redukcionih ventila (4 i 5) i plamenog kljuna (12).
a)
b)
Slika 2.116 - Oprema za gasno (oksiacetilensko) zavarivanje
Pored odgovarajueg doterivanja meavine gasova potrebno je poznavati i mesto u pla-
menu koje je pogodno za topljenje ice. Raspored temperature u plamenu je prikazan na
slici 2.117. Oblast zavarivanja treba da se nalazi neposredno posle jezgra plamena.
Slika 2.117 - Raspored temperature u plamenu
Gasno zavarivanje se koristi za zavarivanje tankih limova debljna manjih od 4 mm i
upljih profila (cevi) debljina do 6-8 mm, neeleznih metala i odlivaka. Za zavarivanje ve-
ih debljina ovaj postupak nije ekonomian. Koristi se za zavarivanje sueonih spojeva,
dok je kod ugaonih spojeva teko fiksirati zonu zavarivanja u uglu. Prilikom zavarivanja
dolazi do male oksidacije rastopa, pa se za zavarivanje Al-legura koriste razni dodaci pla-
menu. U zavisnosti od debljine elemenata koji se zavaruju, postoje dve tehnike zavariva-
nja: zavarivanje ulevo i udesno.
Zavarivanje ulevo (slika 2.118a) se primenjuje za tanje elemente. Istopljena kapljica se
pod dejstvom plamena potiskuje ispred ve formiranog zavara da ne bi dolo do nagomila-
vanja u masi zavara. ica za zavarivanje se nalazi ispred gorionika, odnosno u pravcu
napredovanja.
Zavarivanje udesno (slika 2.118b) se primenjuje za deblje elemente. Osnovni materijal
se predgreva gorionikom kako bi dolo do njegovog rastapanja i meanja sa dodatnim ma-
terijalom. Istopljena kapljica se potiskuje ka izvedenom avu, a elektrodna ica se nalazi
iza gorionika, suprotno pravcu napredovanja.
Slika 2.118 - Tehnike gasnog zavarivanja: a) u levo; b) u desno
Pored zavarivanja ista oprema moe da se koristi i za rezanje delova metala, zagrevanje
metala za obradu kovanjem i savijanjem, za ispravljanje iskrivljenih delova konstrukcije
usled zavarivanja, za ienje konstrukcije od re, boje i masnoe itd.
8.7 DODATNI MATERIJALI ZA ZAVARIVANJE
8.7.1 Opte
Dodatni materijali za zavarivanje su metalni materijali ijim topljenjem se ispunjava
ljeb ava, vri meanje sa istopljenim osnovnim metalom i ijim ovravanjem se formi-
ra odgovarajui av. Poznavanje fizikih i metalurkih osobina dodatnog materijala je
preduslov za primenu odreenog postupka zavarivanja i dobijanje ava eljenih karakteris-
tika i kvaliteta.
Ukoliko dodatni materijal osim topljenja i formiranja ava slui i za provod elektrine
energije i uspostavljanje elektrinog luka sa osnovnim metalom tada se on naziva elektro-
dom. U zavisnosti od oblika i strukture, elektrode mogu da budu: obloene, neobloene
(gole), punjene, ili u vidu pune elektrodne ice.
Ako dodatni materijal ima samo funkciju topljenja i popunjavanja ljeba pri visokim
temperaturama nastalim usled ve uspostavljenog elektrinog luka ili plamena, on se nazi-
va prema svom obliku: ica, ipka, tap, prah itd.
8.7.2 Obloene elektrode
Obloene elektrode (slika 2.119) se koriste pri runom elektrolunom zavarivanju. One
se sastoje od: metalnog jezgra (1) i obloge ili plata (2).
Jezgro elektrode je uglavnom od metalne ice. Izbor metala zavisi od kvaliteta osnov-
nog materijala, pa elektrode mogu da budu od elika, bakra itd. Prenik jezgra elektrode
(d) zavisi od debljine ava koji se izvodi i najee iznosi: 2, 2,5, 3,2, 4 ili 5 mm, a duina
elektrode ( ! ) je uglavnm 200, 300, 350 ili 450 mm.
Obloga ili plat je smea praha mineralnog i metalnog porekla koja je u obliku koncen-
trinog plata vezana za jezgro elektrode vodenim staklom (so silicijumove kiseline i natri-
juma). Ona treba da bude ravnomerna, da dobro prijanja uz jezgro i da se pri normalnom
rukovanju ne oteuje. Obloga se ne postavlja na kraju elektrode koji se povezuje u strujno
kolo (na duini
1
! =16-25 mm) kako bi se omoguio strujni kontakt. Drugi kraj elektrode
je oblikovan tako da omoguava brzo uspostavjanje elektrinog luka. Debljina obloge se
iskazuje preko odnosa prenika elektrode (D) i prenika njenog jezgra (d), odnosno pa-
rametra f=D/d. U zavisnisti od vrednosti ovog parametra razlikuju se elektrode sa tankom
(f 1,2) , srednjom (1,2 < f 1,4) i debelom (f > 1,4) oblogom.
Slika 2.119 - Obloena elektroda
Obloena elektoda treba da ispunjava sledee osnovne zahteve:
lako uspostavljanje elektrinog luka i obezbeenje njegove stabilnosti tokom toplje-
nja,
lako ponovo uspostavljanje luka pri njegovom prekidu,
ravnomerno topljenje jezgra i obloge u toku zavarivanja,
dobro ispunjenje ljeba i formiranje ava,
dobro uvarivanje osnovnog materijala i izvoenje korenog zavara,
dobijanje ava odreenog kvaliteta bez greaka ,
zavarivanje u svim poloajima,
visoka produktivnost zavarivanja,
lako odvajanje troske sa ohlaenog ava,
lako skladitenje na suvom mestu bez promene osobina,
da ne razvija gasove i isparenja koji su opasni po zdravlje zavarivaa i okoline.
Obloga elektrode ima viestruku funkciju u procesu zavarivanja (slika 2.120):
a) Vri jonizaciju gasa u stubu luka. Vazduni stub izmeu luka i osnovnog materijala je
lo provodnik, pa se luk teko uspostavlja i nestabilan je. Topljenjem obloge
elektrode, ona isparava i u vazduni stub uvodi elemente koji vre njegovu jonizaciju.
Tu funkciju obavljaju kalijum, kalcijum, litijum, barijum i dr;
b) Stvara zatitnu atmosferu oko luka i rastopa. Rastop se lako vezuje sa kiseonikom i
azotom iz vazduha, stvarajui okside i nitride gvoa. Oni su nepoeljni u avu jer
pogoravaju mehanike osobine, poveavaju krtost i sklonost ka starenju metala i
stvaraju uslove za pojavu prslina. Isparavanjem obloge stvara se gasni omota od
inertnog gasa. Pored toga vri se hemijsko vezivanje kiseonika i azota, u inertno
jedinjenje, ukoliko oni prodru u luk. U tu svrhu se najee koriste celuloza i grafit;
c) Stvara trosku iznad ljeba ispunjenog rastopom. Ona treba da sprei naglo hlaenje a-
va i omogui normalne metalurke procese u ZUT-u. Usporavanjem ovravanja ras-
topa eliminie se stvaranje mnogih greaka u avu, jer neistoe i gasovi imaju vreme-
na da izau iz rasropa. Rastop se oblae troskom i na taj nain spreava prodiranje
vazduha u njega, ime se eliminiu pomenute tetne pojave.
d) Legira rastop dodatnog i osnovnog metala. Dodaci pored legiranja rastopa vre i nje-
govu dezoksidaciju i denitrizaciju. Uglavnom se koriste mangan, titan, aluminijum, si-
licijum i dr.
Slika 2.120 - Pojave u elektrinom luku
Obloge elektroda se dele prema hemijskom sastavu troske i metalurkom karakteru.
Taj karakter se odreuje prema oksidu gvoa. Postoje sledei tipovi obloga:
Kisele - kiseli materijali su oksidi silicijuma, titana i mangana. Ove elektrode imaju pove-
anu brzinu topljenja. U nepovoljnim poloajima zavarivanja daju av osetljiv na tople prsli-
ne. Koriste se za zavarivanje elika sa poveanim sadrajem ugljenika i sumpora;
Kiselo-rutilne - pored kiselih materijala dodaje se i titan-dioksid (TiO
2
) ili rutil. Troska
je tenija pa su povoljnije od kiselih za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Rutilne - glavni dodatak je rutil. Ove elektrode daju stabilan luk, dobar izgled ava,
nisu osetljive na stvaranje prslina i pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Bazne - bazni dodaci su oksidi kalcijuma, mangana i aluminijuma, karbonati kalcijuma,
magnezijuma i kalijuma i dr. Troska je gusta i lako ispliva na povrinu rastopa. Ove elek-
trode daju av koji nije osetljiv na prsline, mogu da se izvode debeli avovi i koriste se za
zavarivanje u nepovoljnim poloajima. Obloga je higroskopna, pa, pre upotrebe, elektrode
treba osuiti;
Celulozne - one sadre velike koliine organskih materija ijim sagorevanjem se dobija
zatitni gas, a mala koliina troske. Jonizacija je dobra i dobija se luk koji omoguava du-
boko uvarivanje. Pogodne su za zavarivanje u nepovoljnim poloajima;
Oksidne - dodatak ine oksidi gvoa i mangana. Koriste se za izvoenje avova ma-
njih debljina, jer luk daje malu dubinu uvarivanja. Daju najbolji izgled ava.
Oznaavanje obloenih elektroda za runo elektroluno zavarivanje je definisano stan-
dardom JUS C.H3.011. Oznaavanje elektroda se vri prema njihovim mehanikim karak-
teristikama. Najvanije mehanike karakteristike elektroda za zavarivanje su: vrstoa na
zatezanje (f
u
), izduenje pri lomu (4
5
) i ilavost koja se definie energijom udara. U
pomenutom standardu date su oznake elektroda sa odgovarajuim vrednostima najvanijih
karakteristika (tabela 2.33).
Pored osnovnih oznaka koje su prikazane u tabeli 2.33, za preciznije definisanje karak-
teristika elektroda, primenjuju se i dodatne oznake kojima se definiu: tip obloge, sadraj
vodonika itd.
Tabela 2.33 - Osnovne oznake i najvanije mehanike karakteristike obloenih elektroda
vrstoa na zatezanje
f
u
Najmanje
izduenje 4
5
Temperatura koja odgovara
energiji udara od 28 J
Oznaka
elektrode
MPa % 3C
E 43 0 430 - 510 - -
E 43 1 430 - 510 20 +20
E 43 2 430 - 510 22 0
E 43 3 430 - 510 24 .20
E 43 4 430 - 510 24 .30
E 43 5 430 - 510 24 .40
E 51 0 510 - 610 - -
E 51 1 510 - 610 18 +20
E 51 2 510 - 610 18 0
E 51 3 510 - 610 20 .20
E 51 4 510 - 610 20 .30
E 51 5 510 - 610 20 .40
Dodatna oznaka kojom se definie tip elektrode odreuje se na sledei nain:
A za kisele obloge sa oksidom gvoa,
AR za kisele obloge sa rutilnim dodatkom,
B za bazne obloge,
C za celulozne obloge,
O za oksidne obloge,
R za rutilne obloge srednje debljine,
RR za debele rutilne obloge i
S za druge tipove obloga.
Tako na primer elektroda sa baznom oblogom ija je vrstoa na zatezanje 530 MPa, a
granino izduenje 21% i kod koje se energija udara od 28 J postie na temperaturi -24 3C,
ima oznaku E 51 3B.
8.7.3 Elektrodne ice
Elektrodne ice su kontinualne elektrode namenjene za poluautomatske i automatske
postupke zavarivanja. One mogu da budu: punjene ili pune.
Slika 2.121 - Punjene elektrodne ice
Punjene elekrodne ice (slika 2.121) su sline obloenim elektrodama. Oblogu ini me-
talni cilindar (1), a jezgro (2) je od metalnog i mineralnog praha. Prave se od hladno valja-
ne trake iji kvalitet odgovara osnovnom materijalu, koja se savija popreno i ispunjava
prahom pre zatvaranja. Uobiajeni prenii su: 1,2, 1,6, 2,4, 3,2, 4 i 5 mm.
Pune elektrodne ice se izrauju u obliku hladno vuene ili hladno valjane ice punog
poprenog preseka. Isporuuju se namotane u koturove. Najee se koriste za MIG, MAG
i EPP postupak zavarivanja. Vrstu hemijskog sastava definie vrsta osnovnog metala. ica
je presvuena tankim slojem bakra, radi zatite od korozije.
8.8 GREKE U AVOVIMA
8.8.1 Vrste greaka
Zavarivanje je postupak kojim se omoguava kontinuiranje dva ili vie elemenata u
spoju. Tom prilikom dolazi do metalurkih, hemijskih i fizikih promena u elementima.
Kako se radi o vrlo kompleksnom tehnolokom postupku, na koji utiu mnogi faktori, pri-
likom zavarivanja mogu da nastanu odreene greke. Najvaniji elementi koji utiu na po-
javu greaka u avovima su: vrsta i hemijski sastav materijala koji se zavaruje, vrsta tehno-
lokog postupka i primenjena oprema, vrsta dodatnog materijala, kvalifikovanost radnika
koji izvodi zavarivanje, uslovi pod kojim se izvodi zavarivanje i dr. Neke od tih greaka
nemaju veliki uticaj na ponaanje zavarenog spoja pod dejstvom optereenja, dok druge
imaju veoma nepovoljan uticaj. Poznavanje uzroka nastanka greaka, vrsta greaka i njiho-
vog uticaja na ponaanje konstrukcije su od presudnog znaaja za sagledavanje pouzda-
nosti zavarene konstrukcije i ekonominosti njenog izvoenja.
Greke u avovima su prikazane na slici 2.122 i mogu da se svrstaju u dve grupe:
dimenzionalne greke ili greke oblika i
strukturne greke ili greke kompaktnosti.
Slika 2.122 - Greke u avovima
U dimenzionalne greke spadaju:
1 nedovoljno ispunjavanje ljeba (slika 2.122 a,d),
2 preveliko nadvienje ava (slika 2.122 b,e),
3 neprovaren koren ava (slika 2.122 b,e),
4 prokapine na mestu korena ava (slika 2.122 c),
5 otar prelaz izmeu ava i osnovnog materijala (slika 2.122 b,d,e),
6 zarez na ivici ava (slika 2.122 c,e,g),
7 denivelacija elemenata u ljebu (slika 2.122 f),
8 krateri na poetku i kraju ava (slika 2.122 g),
9 rupiavost povrine ava (slika 2.122 g,h).
U greke kompaktnost spadaju:
10a gasne pore (slika 2.122 h),
10b rasuti mehuri (slika 2.122 g,h),
10c mehuri u lancu (slika 2.122 h),
11 nedovoljno uranjanje rastopa u osnovni materijal - nalepljivanje (slika 2.122 h,k),
12 greke provarivanja korena (slika 2.122 k),
13 ukljuci troske (slika 2.122 f,k),
14 podune i poprene prsline u unutranjosti ava (slika 2.122 c,h,k) ili na licu ava
(slika 2.122 e,h).
Usled greaka u avovima dolazi do koncentracija napona pa, u sluaju pojave zare-
za, prslina ili veih ukljuaka troske ili vazduha, naponi u ovim takama mogu ak da
budu vei od napona na granici razvlaenja. U sluaju zatezanja, zbog smanjene duktil-
nosti materijala u zoni uticaja toplote dolazi do formiranja prslina u materijalu koje se
pod dejstvom dinamikog optereenja proiruju. Ove pojave bile su uzrok ruenja neko-
liko konstrukcija. Posebno su osetljive dinamiki optereene konstrukcije i konstrukcije
koje su izloene dejstvu niskih temperatura. Stepen rizika usled greaka nastalih pri za-
varivanju metalnih konstrukcija zavisi od: vrste greke, vrste naprezanja i karaktera
optereenja.
Nisu sve greke podjednako opasne. Ukoliko se pravci greaka poklapaju sa pravcem
toka sila one su manje opasne od greaka upravnih na tok sila, kao to su na primer
podune i poprene prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava i nadvienje.
Sa stanovita vrste naprezanja najnepovoljnije je zatezanje. Koncentracije napona koje nas-
taju u zategnutim elementima usled greaka u avovima prouzrokuju stvaranje prslina ili pro-
pagaciju (proirenje ili produenje) postojeih prslina. Pored toga, greke u avovima kao to
su ukljuci troske i vazduha, prsline, neprovaren koren, nedovoljna visina ava itd. izazivaju
smanjenje njihovih dimenzija, odnosno projektovanih bruto povrina avova koje prenose op-
tereenje. Naponska stanja pritiska su mnogo povoljnija, jer kod njih ne dolazi do znaajnih
koncentracija napona. Meutim, kod greaka kao to su nedovoljna visina ava i neprovaren
koren, zbog smanjenja bruto povrine poprenog preseka ava i pojave ekcentrinog napreza-
nja u spoju, usled nepoklapanja teita povrine ava i povrine elemenata koji se spajaju, i kod
pritisnutih elemenata moe doi do znaajnog smanjenja nosivosti.
U pogledu vrste naprezanja dinamiki optereene konstrukcije su znatno podlonije ne-
gativnim uticajima usled greaka u avovima. Kod statiki napregnutih konstrukcija mno-
ge greke u avovima nisu opasne, sem onih koje direkno ugroavaju nosivost spoja. Kod
dinamiki napregnutih konstrukcija, a pogotovo kod spojeva napregnutih na zatezanje,
greke u avovima mogu da prouzrokuju koncentracije napona koje izazivaju pojave prsli-
na u avovima. Ovo proizilazi iz injenice da usled promene smera optereenja ne moe
da se izvri postepena preraspodela sila plastifikacijom pojedinih delova poprenog prese-
ka. Ta sposobnost plastifikacije je znatno smanjena u ZUT-u zbog prekristalizacije osnov-
nog materijala.
Dimenzionalne greke avova su vidljive golim okom i mogu da se otkriju jednostav-
nim prirunim pomagalima. Neke od tih greaka je mogue otkloniti (npr. nadvienje a-
va moe se skinuti bruenjem). Ovo treba da se izvede skidanjem nadvienja u pravcu
toka sila da se ne bi stvorio popreni zarez. Kod jako napregnutih sueonih spojeva oba-
vezno se zahteva bruenje ava. U tom sluaju osnovnim oznakama avova se dodaju
oznake: - kada se zahteva ravna povrina lica ava ili - kada se zahteva ravna i
glatka povrina lica ava. Dozvoljena odstupanja dimenzija avova su ograniena Propi-
sima za toleranciju mera i oblika kod noseih elinih konstrukcija. Od izvoaa zavari-
vakih radova se trai izvoenje avova sa dimenzijama datim u tehnikoj dokumentaciji
i to bez smanjenja dimezija avova. Nadvienje ava se tolerie do 10% od najmanje
debljine u spoju, kod sueonih avova, odnosno od debljine ugaonog ava, s tim da je
maksimalno nadvienje 2 mm. Ukoliko postoji zarez, tada se bruenje izvodi tako da se
stvori blagi prelaz izmeu elemenata u spoju. Pri tome osnovni materijal ne sme da se
oslabi vie od 5%. Pored dozvoljenih greaka propisuju se i dozvoljena odstupanja di-
menzija ljebova (tabela 2.34).
Meunarodni institut za zavarivanje je izvrio klasifikaciju svih greaka u avovima i
svrstao ih u est grupa. Grupe su oznaene trocifrenim celim brojevima. Osnovne oznake su:
100 prsline,
200 poroznost i druge upljine,
300 ukljuci,
400 nalepljivanje i neprovaren koren,
500 greke oblika i
600 ostale greke.
Tabela 2.34 - Dozvoljena odstupanja dimenzija avova i ljebova
Izgled spoja
Nain
zavarivanja
V
e
l
i
i
n
a
p 2 mm +2 mm; .1 mm
d +2 mm; .1 mm
. .
a
.
753
. .
Runo
elektroluno
(E)
!
. . .
75 mm 76 mm
p
1 mm 70,5 mm 70,8 mm
d 70,5 mm 70,8 mm 70,8 mm
. .
a
.
753
. .
Automatsko
pod prakom
(EPP)
!
. . .
75 mm 76 mm
Tabela 2.35 - Meunarodna klasifikacija greaka
ifra Naziv greke Opis greke Skica ava sa grekama
100 Prslina
Ravanski diskontinuitet
usled lokalnog loma
.
1001 Mikroprslina
Prslina sa mikroskopskim
dimenzijama
.
101
1011
1012
1013
1014
Poduna prslina
Prslina iji je glavni pravac
paralelan sa osom ava i
moe da bude:
- u materijalu ava
- na granici rastapanja
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
102
1021
1022
1023
Poprena prslina
Prslina iji je glavni pravac
upravan na osu ava i moe
da bude:
- u materijalu ava
- u ZUT-u
- u osnovnom materijalu
Variranjem poslednje cifre osnovne oznake dobijaju se oznake podgrupa, a dodava-
njem etvrte cifre oznaava se vrsta greke u toj podgrupi. Svi relevantni podaci, sa opi-
som greaka i odgovarajuom slikom su prikazani tabelarno. Na taj nain su na meuna-
rodnom nivou uvedene ifrovane oznake za sve greke koje se javljaju u avovima. U ta-
beli 2.35 dat je izvod iz ove klasifikacije za neke karakteristine greke iz grupe 100.
8.8.2 Uzroci nastanka greaka u avovima
Uzroci nastanka greaka u avovima mogu da budu razliiti. Izbor neodgovarajueg
tehnolokog postupka moe da izazove pojavu nadvienja ili nedovoljne visine ava, ne-
provaren koren, a veliko ili nedovoljno zagrevanje u ZUT-u, pojavu ukljuaka troske ili
vazdunih mehura. Nekompatibilnost osnovnog i dodatnog materijala utie na pojavu na-
lepljivanja i nedovoljnog sjedinjavanja materijala u rastopu, slabu dezoksidaciju i loe me-
talurke efekte. Kvalifikovanost radnika igra presudnu ulogu kod nastajanja svih greaka,
a naroito dimenzionalnih greaka. Kvalifikovani radnik je obuen da moe da primeni
propisan postupak zavarivanja, da izabere nain izvoenja ava i da uskladi odnos jaine
struje i brzine kretanja elektrode.
Nedovoljna visina ava nastaje, uglavnom, usled nestrunosti radnika koji izvodi zava-
rivanje. Pojava kratera nastaje usled neusklaenosti jaine struje ili nestabilnosti elek-
trinog luka. Neprovaren koren uglavnom nastaje zbog nie temperature usled koje se do-
voljno ne istopi osnovni materijal, ili zbog isuvie tenog rastopa koji prouzrokuje pojavu
prokapina kroz koren ava. Takoe, greke neprovarenog korena mogu da nastanu ako se
koreni zavar izvodi elektrodom veeg prenika, ili je geometrija ljeba neadekvatna. Na-
lepljivanje moe da nastane usled prisustva filma neistoe na stranicama ljeba, usled ne-
odgovarajueg dodatnog materijala ili nie temperature usled koje se dovoljno ne istopi
osnovni materijal.
Gasne upljine nastaju zbog prisustva gasova u rastopu koji nisu mogli da se hemijski
veu sa drugim elementima ili koji nisu stigli da se izdvoje iz rastopa prilikom hlaenja.
Ukoliko je njihova koncentracija velika na jednom mestu tada se formiraju unutranji ka-
nali ili velika koncentracija mehura, to ini taj presek jako opasnim. Ukljuci troske se
javljaju ukoliko se rastop nepravilno hladi, pa delovi troske ne uspevaju da isplivaju na po-
vrinu. Oni su poliedarskog oblika i uvlae se izmeu kristala metala. Prsline nastaju usled
loeg materijala na tom mestu ili usled neodgovarajueg hlaenja rastopa. Pri hlaenju ras-
topa dolazi do njegovog skupljanja. Ukoliko je deformacija skupljanja spreena, javljaju
se naponi zatezanja koje mogu izazvati pojavu prslina.
Slika 2.123 - Srueni most preko Albertovog kanala u Belgiji
Kakav efekat mogu da prouzrokuju greke u avovima najoiglednije se vidi na prime-
ru sruenog drumskog mosta preko Albertovog kanala u Haselu u Belgiji koji je prikazan
na slici 2.123. Kod ovog mosta, sistema Virendel nosa, dolo je do pojave prslina prili-
kom zavarivanja vertikala. Nakon godinu dana eksploatacije (1938.), usled dinamikog
optereenja, dolo je do propagacije prsline po itavoj visine poprenog preseka mosta i
ruenja mosta.
8.9 KONTROLA KVALITETA ZAVARENIH SPOJEVA
8.9.1 Opte o kontroli zavarenih spojeva
av ima funkciju da spoji delove konstrukcije u jedinstvenu konstruktivnu celinu kako
bi ona bila sposobna da prenese odgovarajua optereenja ili ispuni drugu poverenu joj
funkciju. Stoga je pouzdanost kvaliteta izvedenog ava od presudnog znaaja za ponaanje
spoja, kako u pogledu poverene mu funkcije, tako i u pogledu ponaanja konstrukcije kao
celine. Obim i vrsta kontrole kvaliteta avova zavisi od intenziteta i vrste naprezanja ava,
kao i od znaaja tog ava za celu konstrukciju. Zbog toga je vrlo vano poznavati funkciju
i znaaj ava u konstrukciji i proceniti neophodan i dovoljan obim i vrstu kontrole. Neeko-
nomino je i nepotrebno sve avove podvri strogoj kontroli. ak i svaka otkrivena greka
u avu ne znai da je treba otkloniti ili ublaiti. Pre pristupanja kontroli kvaliteta izvede-
nog ava neophodno je znati sledee injenice:
kojim tehnolokim postupkom je izvedeno zavarivanje i nivo strunosti radnika,
vrstu materijala, njegove karakteristike, debljinu elemenata i ponaanje pri zavari-
vanju,
tip i znaaj konstrukcije,
znaaj pojedinih avova u konstrukciji (statiki ili konstruktivni av),
nain naprezanja konstrukcije (statiko ili dinamiko),
vrstu naprezanja (zatezanje ili pritisak) i intenzitet naprezanja,
radna temperatura konstrukcije.
Meunarodni institut za zavarivanje je napravio katalog referentnih radiografija (etalo-
na) sa klasifikacijom greaka. Otkrivene greke se uporeuju sa ovim etalonima i na taj
nain se vri njihova klasifikacija. Problem ne predstavlja otkrivanje greke, ve odluka
ta raditi sa utvrenom grekom. Teko je numeriki i eksplicitno tvrditi koliki je rizik lo-
ma i ruenja konstrukcije usled otkrivene greke. Problem je vrlo kompleksan i zadire u
oblast Mehanike loma. Mnogi fenomeni, a naroito uslovi pod kojim nastaje nekontrolisa-
no irenje prsline, ni do danas nisu u potpunosti rasvetljeni.
Meu mnogobrojnim metodama kontrole kvaliteta avova, najznaajnije su sledee
metode kontrole bez razaranja:
vizuelna kontrola,
radiografska kontrola,
ultrazvuna kontrola,
magnetska ili elektromagnetska kontrola,
penetracijska kontrola.
8.9.2 Vizuelna kontrola
Vizuelna kontrola se obavlja detaljnim pregledom ava, od strane kvalifikovanog lica,
a u smislu provere kvaliteta izvoenja, potrebnih dimenzija avova, postojanja neravnina,
zareza, kratera, neprovarenog korena, povrinskih pora i naprslina.
Slika 2.124 - Ureaj za merenje dimenzija ava
Ovu kontrolu izvode iskusni i obueni strunjaci i ona predstavlja glavnu kontrolu za
sve vrste avova. Tom prilikom mogu da se koriste i odreena pomagala za utvrivanje
dimenzija ljeba i izvedenog ava:
za merenje dimenzija i oblika ljeba (slika 2.124a),
za merenje zazora izmeu elemenata (slika 2.124b),
za merenje upravnosti elemenata koji se zavaruju (slika 2.124c),
za merenje dimenzije ugaonog ava (slika 2.124d) i
za merenje nadvienja sueonog ava (slika 2.124e).
8.9.3 Radiografska kontrola
Radiografska kontrola (Re) se sastoji u snimanju ava radiografskim putem i moe da
se vri u radionici i na montai. Ureaj za snimanje (slika 2.125) je prenosiv i sastoji se
od: komandnog ormana, proizvoaa visokog napona, visokonaponskih kablova, rendgen-
ske cevi, ureaja za hlaenje i stalka .
Postupak kontrole (slika 2.126) se sastoji u postavljanju filma sa osetljivom emulzijom
(5) sa jedne strane zavarenog spoja (4). Film se nalazi u posebnoj foliji (6), najee od
olova, kako bi se pojaala ekspozicija fotoemulzije i spreilo rasipanje rendgenskih zraka.
Sa druge strane spoja postavlja se lokalizacija ava (3) kroz koju prolaze rendgenski ili ga-
ma zraci iz rendgenske cevi (1), kroz blendu (2).
Slika 2.125 - Rendgen ureaj za radiografsku kontrolu
Slika 2.126 - ematski prikaz radiografske kontrole
Postupak se zasniva na injenici da materijali, u zavisnosti od svoje gustine i debljine,
apsorbuju razliitu koliinu rendgenskih ili gama zraka koji kroz njih prolaze. Ukoliko
zrak prolazi kroz poru ili prslinu on se manje apsorbuje, pa izaziva jae eksponiranje foto-
emulzije. Na radiogramu su ta mesta tamnija od ostalih "zdravih" delova ava. Pored rend-
genskih zraka koriste se i izotopi koji emituju gama zrake. Najee se primenjuje iridijum,
a ree kobalt, i cezijum. Danas se postupci kontrole sa izotopima mnogo vie koriste za
kontrole na montai, jer ne koriste struju, a oprema je laka za manipulaciju.
Radiografska metoda je vrlo precizna i esto se koristi za kontrolu znaajnih avova.
Na dobijenom radiogramu mogu da se otkriju opasne strukturne greke kao to su ukljuci
troske, gasni mehuri i prsline. Postupak je vrlo precizan, jer se otkrivaju greke dimenzija
do 2% od debljine prozraenog materijala. Radiografija se primenjuje za debljine elemena-
ta do 50 mm, a za vee debljine primenjuju se izotopi (na primer kobalt) i ultrazvuna
kontrola. Postupak se primenjuje za kontrolu spojeva od elika i Al-legura. Za kontrolu
spojeva od Al-legura koriste se samo rendgenski zraci.
Kontrolisani av dobija radiogram kao dokument koji sadri oznaku snimka, broj filma,
oznaku mesta ava u konstrukciji i debljinu materijala. Dobijeni radiogram se uporeuje sa
etalonima iz kataloga greaka i konstatuje se vrsta i intenzitet greke. Na slici 2.127 su
prikazana tri referentna radiograma avova iz pomenutog kataloga.
a) Radiogram sueonog V-ava bez greaka
b) Radiogram sueonog V-ava sa ukljucima troske i podunim prslinama
c) Radiogram sueonog V-ava sa gasnim mehurima, ukljucima troske i nepotpunom
penetracijom korena ava
Slika. 2.127 - Referentni radiogrami iz kataloga etalona
8.9.4 Ultrazvuna kontrola
Ultrazvuna kontrola je metoda ispitivanja bez razaranja pomou koje mogu da se od-
rede vrsta, mesto i veliina greaka kompaktnosti u avovima. Za ispitivanje se koriste ul-
trazvuni talasi sa visokom frekvencijom (0,5-15 MHz). Brzina prostiranja ultrazvunih
talasa kroz odreenu sredinu zavisi od zapreminske mase materijala ((), dinamikog mo-
dula elastinosti (E
D
) i dinamikog Puasonovog koeficijenta (+
D
). Dakle, brzina prostiranja
ultrazvunih talasa je konstantna za odreene vrste materijala i iznosi: za elik v=5850 m/s, a
za aluminijum v=6300 m/s. Ovi podaci vae za kompaktne, neoteene materijale. Ukoliko
na putu ultrazvuk naie na metalni diskontinuitet, odnosno na greku u avu, on se odbija
ili produava dalje oslabljenim intenzitetom, u zavisnosti od talasne duine (8).
Generalno se razlikuju dve metode ispitivanja, odnosno kontrole avova, koje se zasni-
vaju na merenju brzine longitudinalnih ultrazvunih talasa:
metoda prozvuavanja (slika 2.128a),
eho metoda (slika 2.128b).
1 Visokofrekventni generator
2 Predajnik
3 Materijal koji se ispituje
4 Prijemnik
5 Pojaiva signala
6 Indikator vremena prolaska
7 Primopredajna glava
Slika 2.128 - ematski prikaz ultrazvunih metoda kontole kvaliteta avova:
a) metoda prozvuavanja; b) eho-metoda
Metoda prozvuavanja se zasniva na merenju intenziteta talasa poslatog preko predaj-
nika (odailjaa) i intenziteta primljenog talasa, registrovanog pomou prijemnika.
Ukoliko postoji razlika u intezitetu poslatih i primljenih ultrazvunih talasa, znai da su
oni na svom putu naili na materijalni diskontinuitet, odnosno greku.
Eho metoda se zasniva na osobini ultrazvunih talasa da se pri nailasku na povrinu
(ivicu) metala reflektuju (slino svetlosnim zracima) pod uglom koji je jednak upadnom
uglu i bez znaajnijih gubitaka intenziteta. Kod ove metode uporeuju se intenziteti posla-
tog i primljenog talasa. Odailjanje i prijem talasa vri se pomou primopredajne glave.
Kako je ve pomenuto, poloaj i veliina greke se definiu na osnovu vremena prolas-
ka ultrazvuka i njegovog intenziteta. Na slici 2.129 je prikazan primer primene eho metode
pri otkrivanju greke u sueonom V- avu. Poloaj greke definisan je rastojanjima a i t
koja se mogu oitati sa indikatora mernog instrumenta.
Slika 2.129 - Otkrivanje poloaja greke u avu pomou ultrazvune kontrole
Ultrazvuna kontrola je najbra kontrola kvaliteta avova, na osnovu koje se moe lako
uoiti slika promene impulsa ultrazvunih talasa na indikatoru (displeju). Ipak to nije do-
voljan dokument da bi se utvrdilo mesto, oblik, vrsta i veliina greke. U praksi se naje-
e ceo av pregleda ultrazvukom, a onda se registrovana slaba mesta kontroliu skupljom,
radiografskom metodom. Na taj nain se dobija pouzdan dokument o greci koji se upore-
uje sa etalonom. Danas se, meutim, koriste ultrazvuni ureaji najnovije generacije koji,
pored elektronskih displeja sa mogunostima prezentacije razliitih vrsta podataka, imaju i
mogunost grafikog zapisa rezultata ispitivanja, pa mogu precizno da se definiu lokacija,
veliina i tip greke, a grafiki zapis ostaje kao trajni dokument o izvrenoj kontroli. Jedan
takav ureej prikazan je na slici 2.130.

Slika 2.130 - Savremeni ureaj za ultrazvunu kontrolu
Ostale metode kontrole kvaliteta avova se primenjuju u specijalnim sluajevima i nisu
tako kompletne i pouzdane kao prethodne dve (radiografska i ultrazvuna).
Elektromagnetska metoda sa zasniva na promenama u megnetnom polju koje nastaju
usled greaka u avovima. Slui za otkrivanje greaka kompaktnosti (prsline, poroznost,
ukljuci troske) do dubine od 3-6 mm. Ova metoda je jednostavna, postupak kontrole je
relativno jeftin, a ureaji laki za rukovanje. Meutim, pomou elektromagnetske (mag-
netske) metode moe se utvrditi samo postojanje povrinskih i podpovrinskih greaka, ali
ne i njihov taan poloaj i dimenzije.
Penetracijska metoda je metoda koja se zasniva na sposobnosti tenosti velike povrin-
ske aktivnosti (penetranti) da se uvlai u vrlo uske prsline (npr. na povrinama u zonama
oko avova). Nakon odreenog vremena (2-30 min) ispitivano mesto se premazuje razvi-
jaem koji slui da penetrat uini vidnim (najee fluorescentnim), pa se greke mogu uo-
iti vizuelnom kontrolom pod takozvanom "crnom" svetlou. Takoe se koristi za
otkrivanje strukturnih, povrinskih greaka.
8.9.5 Kvalitet sueonih avova
Kontrola kvaliteta sueonih avova, a naroito otklanjanje otkrivenih greaka, direkno
utie na poveanje trokova izrade elinih konstrukcija. Kako svi avovi u konstrukciji
nisu od istog znaaja i nisu isto napregnuti, to ne samo da ne treba vriti kontrolu svih a-
vova, nego ne treba ni otklanjati sve registrovane greke. Prema JUS-u U.E7.150, u zavis-
nosti od kvaliteta izrade i stepena izvrene kontrole, definisana su tri stepena kvaliteta
sueonih avova:
specijalni ili S-kvalitet,
I-kvalitet i
II-kvalitet.
avovi S-kvaliteta moraju da zadovolje sledee uslove:
da su vizuelno ujednaenog kvaliteta, jedri, bez naprslina,
da nemaju greaka na poetku i kraju ava,
da su eventualna nadvienja i zarezi obrueni i to u pravcu toka sila,
da je koren ava dobro oien i ponovo zavaren,
da je radiografska kontrola izvrena na itavoj duini ava (100%).
avovi I-kvaliteta treba da zadovolje uslove kao i avovi S - kvaliteta, s tim to kod
njih nije potrebno da se obruse eventualna nadvienja, dokaz kvaliteta se ostvaruje radio-
grafskom kontrolom na 50% duine ava.
avovi II-kvaliteta treba da zadovolje uslove kvaliteta I, ali se kod njih ne zahteva pri-
mena radiografske kontrole.
8.10 PONAANJE ZAVARENIH SPOJEVA
Zavarivanjem se ostvaruje kontinuitet materijala pa je i tok sila u spoju kontinualan.
Meutim, potpuni kontinuitet moe da se ostvari samo kod sueonih avova (slika 2.131a),
dok kod ugaonih avova (slika 2.131c) i u preklopnim i u ugaonim spojevima dolazi do
skretanja linija sila. Kod sueonih avova sa obraenim licem ava tok sila je kontinualan,
a raspored napona u avu je isti kao u osnovnom materijalu. Ovakva naponska slika moe
da se ostvari samo u sueonim avovima bez greaka, jer se usled greaka remeti kontinui-
tet, to prouzrokuje poremeaj toka sila usled njihovog skretanja i zaobilaenja greke (sli-
ka 2.131b). Zbog toga u avu ili na granici ava i osnovnog materijala dolazi do koncentra-
cije napona.
Slika 2.131 - Tok linija sila kod spojeva sa sueonim i ugaonim avovima
Ovakva mesta su najkritinija mesta u konstrukciji, a izuzetno su opasna kod konstruk-
cija napregnutih dinamikim optereenjem, posebno kod elemenata optereenih normal-
nim naponom zatezanja. Usled koncentracija napona u avovima nastalih usled greaka,
kod materijala sklonih krtom lomu dolazi do nekontrolisanog propagiranja zareza ili prs-
line, to moe izazvati pojavu krtog loma. Ovo je posebno opasno kod konstrukcija koje se
nalaze u reimu niskih temperatura. Kod statiki napregnutih konstrukcija dolazi do prila-
goavanja spoja koncentraciji napona usled plastifikacije materijala i preraspodele napre-
zanja u avu. Zato kod ovako napregnutih konstrukcija neke greke u avovima ne pred-
stavljaju veliku opasnost.
Koncentracija napona moe da se izrazi pomou koeficijenta koncentracije napona ,
k
koji predstavla odnos maksimalnog stvarnog (izmerenog ili sraunatog nekom tanijom
metodom) napona u posmatranom spoju (
x,max
) i prosenog raunskog napona dobijenog
po klasinoj teoriji Otpornosti materijala (
x,cal
):
cal x
x
k
,
max ,
(2. 90)
Na slici 2.132a prikazan je raspored napona sa vrednostima koeficijenta koncentracije
za sueoni V-av sa nadvienjem lica i nalija (korena) ava, odnosno V-av bez obraenih
ivica. Oigledno je da se javljaju koncentracije napona na spoju lica ava i osnovnog
materijala. Uklanjanjem nadvienja ava bruenjem u pravcu toka sila eliminiu se
koncentracije napona. Na primeru sueonog ava sa znaajnom poprenom prslinom (slika
2.132b) moe se uoiti uticaj greaka na ponaanje spoja odnosno na koncentracije napo-
na, koje su u ovom sluaju znatno vee nego na mestima rupa kod spojeva sa mehanikim
spojnim sredstvima. Koncentracija napona je najvea na krajevima prsline, gde su linije
toka sila proguene.
Slika 2.132 - Koncentracije napona u sueonim avovima usled: a) nadvienja;
b) poprene prsline
Koncentracija napona nije posledica samo greaka u avovima. Ona se javlja i kod
ugaonih avova usled nagle promene toka sila (slika 2.133a). Najvee vrednosti koefici-
jenta koncentracije napona su u korenu ava i smanjuju se ka licu ava. Kod ugaonih spo-
jeva koncentracija napona moe da se ublai primenom sueonih avova (npr. K-avova),
kod kojih je naponska slika znatno povoljnija (slika 2.133b).
Slika 2.133 - Koncentracija napona kod ugaonih spojeva: a) sa ugaonim avovima;
b) sa sueonim K-avovima
Kod spojeva ostvarenih pomou ugaonih avova dolazi do skretanja toka ime se
naruava homogeno naponsko stanje u limu (slika 2.134a). Na delovima lima uz av dolazi
do poveanja napona, dok se napon u sredini lima smanjuje. Ova koncentracija napona na
ivicama lima je izraenija kada je duina ava vea. Neravnomerna raspodela napona je
naroito izraena du ava. Na poetku i na kraju ava javlja se najvea koncentracija na-
pona, dok na sredini duine naponi imaju najmanju vrednost (slika 2.134b). Ovakva raspo-
dela napona odgovara elastinom ponaanju spoja. Ulaskom delova spoja u oblast plasti-
nog ponaanja dolazi do preraspodele sila. Delovi koji su se plastifikovali, tj. kod kojih je
napon dostigao granicu razvlaenja, ne prihvataju prirataj optereenja, pa se optereenje
prenosi na delove koji se nisu plastifikovali, sve dok se u celom preseku ne postigne izjed-
naavanje napona, odnosno plastifikacija. Ovakvo ponaanje spoja dovodi do toga da se
lom u avu, kod konstrukcija sa statikim optereenjem, ne deava na poetku ava, ve
du ava. Kod konstrukcija sa dinamikim optereenjem ne moe da se izvri postepena
plastifikacija delova sklopa, pa lom u avu najee nastaje na poetku ili kraju ava, na
mestu koncentracije napona.
Slika 2.134 - Raspodela napona u preklopnom spoju sa ugaonim avovima
Koncentracija napona moe, donekle, da se smanji konstrukcijskim oblikovanjem spoja
(slika 2.135). Primena dve podvezice, ili podvezice sa zakoenim ivicama smanjuje naglo
skretanje linija sila, a time i koncentraciju napona u elementima spoja.
Dijagrami napona u samom ugaonom avu analizirani su na primeru preklopnog spoja
sa eonim ugaonim avom (slika 2.136). Sila iz lima prelazi u av preko ravni BC. Raspo-
red napona, u toj ravni, je nelinearan i zavisi od krutosti ugaonog ava. Najvea vrednost
napona je u korenu ava, jer av na tom mestu ima najveu krutost. Rezultanta napona u
ravni BC je ekscentrina u odnosu na ravan spoja AB, pa se u ovoj ravni javljaju smiua
sila i moment savijanja. Smiua sila izaziva napon smicanja. Njegova raspodela je neline-
arna i najvea je pri korenu ava. Moment savijanja izaziva vertikalne napone. Analizira-
njem prenosa sile iz ravni BC do ravni AB dolo se do zakljuka da se najvee naprezanje
u avu javlja u ravni pod uglom od priblino 45 u odnosu na ravan spoja. Ta ravan se
naziva merodavna ravan.
Slika 2.135 - Uticaj konstrukcijskog oblikovanja na smanjenje koncentracije napona u spoju
Slika 2.136 - Naprezanja u eonom ugaonom avu
Merodavna ravan deli ugaoni av na dva jednaka dela, koji pripadaju elementima
spoja. Poloaji merodavnih ravni, za razliite spojeve i razliita optereenja, prikazani su
na slici 2.137.
Slika 2.137 - Poloaji merodavnih ravni
8.10.1 Proraun nosivosti zavarenih spojeva
Nosivost zavarenih spojeva moe da se sprovede ili po teoriji graninih stanja ili po
teoriji doputenih napona. Veina propisa u svetu primenjuje proraun na osnovu teorije
graninih stanja, dok je u Jugoslaviji jo na snazi teorija doputenih napona. Proraun za-
varenih spojeva je obraen u JUS-u U.E7.150/1987.
8.10.1.1 Proraun sueonih avova
Pri proraunu sueonih avova polazi se od sledeih predpostavki:
lokalna koncentracija napona se zanemaruje,
sopstveni naponi se zanemaruju,
naprezanja u sueonom spoju su jednaka naprezanjima u osnovnom materijalu.
Nominalne (proraunske) dimenzije sueonih avova su jednake dimenzijama osnov-
nog materijala. Raunska debljina (visina) ava je jednaka debljini tanjeg elementa u spoju
(a=t
min
) pod uslovom da je ljeb dobro ispunjen, a koren ava pravilno izveden. Raunska
duina ava (
w
! ) je jednaka duini na kojoj je postignuta projektovana visina ava.
Najee je to irina elemenata koji se spajaju ( b
w
! ), pod uslovom da se izvoenje ava
zapoinje i zavrava polaznim, odnosno zavrnim ploicama (slika 2.138). irina ovih plo-
ica treba da bude vea od dvostruke debljine ava koji se zavaruje. Na ovim ploicama se
uspostavlja i zavrava elektrini luk i postie stabilizacija luka i formiranje normalnog za-
vara. Na taj nain se eliminiu krateri na poetku i kraju ava. Nakon zavarivanja ove plo-
ice se odstranjuju.
Slika 2.138 - Polazne i zavrne ploice
Primenom ovih ploica se znatno smanjuju zaostali naponi u spoju (slika 2.139). Uko-
liko se sueoni spoj izvodi bez ovih ploica, tada treba uzeti u obzir postojanje kratera na
poetku i na kraju ava. To se obuhvata na taj nain to se raunska duina ava dobija ka-
da se od irine spoja (b) odbiju dve debljine ava (a), na poetku i na kraju ava:
a b
w
2 ! . (2.91)
Geometrijske karakteristike poprenog preseka ava treba odrediti na osnovu njegovih
stvarnih, ostvarenih dimenzija: debljine a i raunske duine
w
! .
Slika 2.139 - Uticaji polaznih i zavrnih ploica na vrednosti sopstvenih napona
Kako je ve napomenuto, naprezanja u sueonim avovima se odreuju kao i u osnov-
nom materijalu. U zavisnosti od vrste unutranjih sila odreuju se komponentalni naponi
prema izrazima iz Otpornosti materijala:
normalni napon:

z
z
y
y
x
W
M
W
M
A
N
t t (2.92)
napon smicanja:

a I
S V
y
y
xz
(2.93)
gde su:
N aksijalna sila,
A povrina sueonih avova u posmatranom poprenom preseku,
M
y
, M
z
momenti savijanja oko y-y, odnoso z-z ose,
W
y
, W
z
odgovarajui otporni momenti sueonih avova,
V smiua sila,
I
y
moment inercije sueonih avova oko y-y ose,
S
y
statiki moment posmatranog dela poprenog preseka,
a debljina sueonog ava na rebru.
Treba napomenuti da su geometrijske karakteristike poprenog preseka sueonih avo-
va jednake geometrijskim karakteristikama poprenog preseka osnovnog materijala, ukoli-
ko je zavarivanje izvreno sa polaznim i zavrnim ploicama i ako je zavarivanjem izvren
spoj svih elementa poprenog preseka (npr. noica i rebra) po itavoj njihovoj duini, uz
ostvarenje projektovane debljine avova.
Ukoliko se u spoju javlja sloeno naponsko naprezanje (najee ravno naponsko
stanje), sa komponentama normalnog napona u dva ortogonalna pravca i sa naponima smi-
canja, tada treba odrediti uporedni napon u avovima prema hipotezi deformacionog rada
na promeni oblika, odnosno Huber-Henki-Mizesovoj (Huber-Hencky-Mises) hipotezi:
( )
2 2 2 2 2 2
3
II II II
+ + +
u
(2.94)
gde su
i
II
, odnosno
i
II
normalni i smiui naponi u dva ortogonalna pravca
(npr.
x
i
z
).
Ako su sueoni avovi S-kvaliteta (sa izbruenim svim nadvienjima i bez greaka)
doputeni naponi u njima su jednaki doputenim naponima za osnovni materijal. Meutim,
ovako strogi zahtevi su opravdani samo kod dinamiki napregnutih konstrukcija i kod
spojeva sa visokim naponima zatezanja. U veini sluajeva radi se o konstrukcijama
napregnutim statikim optereenjem i spojevima koji se ne nalaze na mestu maksimalnog
naprezanja. Tada pojava veine greaka ne utie mnogo na smanjenje nosivosti avova, pa
moe da se izostavi njihova radiografska kontrola. U tom sluaju mora da se rauna sa
nekom verovatnoom pojave greaka u avovima, to utie na smanjenje nosivosti ava.
Ta smanjena nosivost avova moe da se iskae pomou koeficijenta kvaliteta avova k, pa
se doputeni napon u sueonim avovima odreuje na sledei nain:
dop dop w b
k
, ,
(2.95)
gde su:
dop w b , ,
doputeni napon za sueone avove,
k koeficijent kvaliteta sueonih avova (k 1)
dop
doputeni napon za osnovni materijal.
Koeficijent kvaliteta ava (k) zavisi od:
kvaliteta ava,
vrste naprezanja i
kvaliteta osnovnog materijala.
Ukoliko je utvreno da je av vieg kvaliteta to se smanjuje verovatnoa pojave grea-
ka u njemu, pa je av pouzdaniji i moe mu se poveriti vee naprezanje, tj. koeficijent k je
vei: k(S) k(I) k(II).
Pojava greaka i koncentracije napona su najopasniji kod spojeva napregnutih na zate-
zanje. Stoga je u zategnutim spojevima koeficijent k najmanji. Stanje pritiska u spojevima
je manje opasno, pa je bez obzira na kvalitet avova k=1,0. U sluaju smiuih naprezanja
koeficijent k ima najmanje vrednosti, to ne znai da je smicanje najnepovoljnija vrsta
naprezanja, jer se prema izrazu (2.95) doputeni naponi u avovima, za sve vrste napre-
zanja, odreuju na osnovu doputenog normalnog napona za osnovni materijal (
dop
). Do-
puteni naponi smicanja za osnovni materijal su znatno manji
dop dop dop
6 , 0 3 / ,
pa je vrednost koeficijenta k=0,60 za smicanje praktino ekvivalentna vrednosti k=1,0 u
sluaju normalnih napona.
elici boljeg kvaliteta (0561) imaju vei procenat legirajuih elemenata, pa im je ek-
vivalent ugljenika (CE) vii, to dovodi do stvaranja nepovoljnije strukture u materijalu a-
va. U takvim spojevima su i vea naprezanja, to je nepovoljno ukoliko se pojavi neka
greka u avu. Stoga je kod ovakvih elika, generalno, koeficijent k manji.
Vrednosti koeficijenta k u zavisnosti od naina naprezanja, kvaliteta avova i osnovnog
materijala prikazane su u tabeli 2.36.
Tabela 3.36 - Vrednosti koeficijenta kvaliteta ava k
Koeficijent k
Kvalitet ava Vrsta naprezanja
0361, 0451 0561
Zatezanje ili savijanje 1,00 1,00
Pritisak 1,00 1,00 S - kvalitet
Smicanje 0,60 0,60
Pritisak 1,00 1,00 I - kvalitet
Smicanje 0,60 0,60
Pritisak 1,00 0,80 II - kvalitet
Smicanje 0,55 0,50
Dokaz nosivosti spojeva sa sueonim avovima se iskazuje uslovom da je raunski na-
pon u spoju manji ili jednak od doputenog napona u avu. U sluaju linearnog naponskog
stanja kontrola napona u avovima se svodi na sledee izraze:
w, dop b x ,
(2.96a)
w, dop b xz ,
(2.96b)
gde su
x
i
xz
normalni i smiui naponi u avu usled spoljanjeg optereenja prema iz-
razima (2.92) i (2.93), a
dop w b , ,
doputeni napon u avovima prema izrazu (2.95) i tabeli
2.36. U sluaju ravnog naponskog stanja treba dokazati da je:
dop w, dop b u
k
,
(2.97)
gde je "
u
uporedni napon prema (2.94), a vrednost koeficijenta k se odreuje prema vrsti
normalnog napona.
M
S
=W1k
S
dop
M
I
=W1k
I
dop
M
II
=W1k
II
dop
Slika 2.140 - Mogui poloaj nastavka nosaa sa sueonim avovima razliitog kvaliteta
Pravilnim konstruisanjem elemenata i odgovarajuim rasporedom nastavaka moe da
se dobije ekonomina konstrukcija. Na mestima maksimalnih normalnih napona i pri pot-
punom iskorienju napona u zoni zatezanja mora da se primeni sueoni av S-kvaliteta.
Ukoliko je mogue da se nastavak pomeri iz zone maksimalnih naprezanja, tada mogu da
se izvedu avovi nieg kvaliteta (sika 2.140).
U preseku momentnog dijagrama i linije nosivosti avova (slika 2.140) dobijaju se po-
loaji du nosaa, gde je mogue izvesti sueoni spoj odreenog kvaliteta (S, I ili II). To je
teorijski poloaj, a nastavak zategnute noice se izvodi na mestu koje je za polovinu irine
noice (b/2) pomereno u pravcu smanjenja momenta savijanja.
8.10.1.2 Proraun ugaonih avova
Osnovne dimenzije ugaonih avova koje se koriste pri proraunu su debljina ava a i
duina ava
w
! . Debljina ugaonog ava je jednaka visini najveeg trougla koji se moe
upisati u av (slika 2.141a). Ova visina se uvek meri upravno na stranu trougla uz lice a-
va. Kod ugaonih avova izvedenih EPP-postupkom dolazi do duboke penetracije dodatnog
materijala u korenu ava, pa je debljina ava jednaka visini jednakokrakog trougla izmeu
osnovnog materijala i lica ava uveanoj za 20%, a maksimalno za 2 mm (slika 2.141b).
Ugao izmeu elemenata koji se spajaju se kree u rasponu od 60-120. Ukoliko je ugao
vei od 120, ugaoni avovi se ne smatraju podobnim za prenoenje sila.
Slika 2.141 - Debljina ugaonih avova
Debljina ugaonog ava ne treba da je manja od 3,0 mm. Najvea debljina ava zavisi od
debljine najtanjeg elementa u spoju (t
min
) i iznosi najvie a = 0,7 t
min
. U izuzetnom sluaju,
kod tankih elemenata, moe da se odstupi od ovog pravila i da se usvoji a = t
min
. Takoe
postoje ogranienja u pogledu duine ugaonih avova. Prema naim propisima maksimalna
duina ugaonih avova je: a
w
100
max
! , a minimalna duina je a
w
6
min
! ili 40 mm.
Tabela 2.37 - Maksimalne i minimalne dimenzije ugaonih avova
Minimalna Maksimalna
Debljina ugaonih avova a 3 mm 0,7t
min
Duina ugaonih avova
w
!
6a ili 40 mm 100a
Kao i kod sueonih avova, iz istih razloga, i kod ugaonih avova pri proraunu treba
uzeti u obzir efektivnu, raunsku duinu avova (2.91). Postavljanje polaznih i zavrnih
ploica na dolazi u obzir kod ugaonih avova. Slian efekat se kod ugaonih avova moe
postii zaokretanjem. Naime, ugaone avove ne treba prekidati na uglovima elemenata ko-
ji se spajaju, ve ih treba kontinualno prevesti zaokretanjem oko ugla na duini jednakoj
barem dvostrukoj debljini ava, gde god je to mogue (slika 2.142). Kod eonih avova
(slika 2.142a) zaokretanjem se mogu eleminisati uticaji kratera na oba kraja, pa je efek-
tivna, raunska duina ugaonog ava jednaka celokupnoj irini elementa koji se spaja
( b
w w
! ! ). U sluaju bonih avova zaokretanje se vri samo na jednom kraju, pa ra-
unsku duinu avova treba odrediti tako to se od ukupne duine ava oduzme jedna deb-
ljina ava ( a
w w
! ! ). Ukoliko ni sa jedne strane nije mogue izvesti zaokretanje ava,
tada se raunska duine odreuje tako to se od ukupne duine ava oduzme dvostruka
debljina ava zbog kratera na poetku i kraju ( a
w w
2 ! ! ). Kod avova izvedenih oko
elementa bez prekida (avovi u krug), ne treba umanjivati duinu ava.
b
w w
! ! a
w w
! !
Slika 2.142 - Poveanje efektivne duine ugaonih avova kod: a) eonih avova;
b) bonih avova
Kod ugaonih spojeva bez ukruenja (slika 2.143), kao to su na primer veze limova za
neukruene noice I, H, U ili sanduastih preseka, efektivnu irinu avova treba redukovati
usled razlike u krutosti spojnih elemenata.
Slika 2.143- Efektivna irina kod ugaonih spojeva
Prema Evrokodu 3 efektivna irina avova (b
eff
) kod ugaonih spojeva sa elementima
bez ukruenja treba da se odredi na sledei nain:
za I ili H-profile:
7 2
f w eff
t r t b + + pri emu je (2.98a)
7 2
2
y,p
y
p
f
w eff
f
f
t
t
r t b + + (2.98b)
gde su:
f
y
granica razvlaenja I ili H-profila,
f
y,p
granica razvlaenja lima (elementa) koji se prikljuuje.
za sanduaste i U-profile:
5 2
f w eff
t t b + pri emu je (2.99a)
5 2
2
y,p
y
p
f
w eff
f
f
t
t
t b + (2.99b)
Ostale oznake su u skladu sa slikom 2.143. Ako je b
eff
manje od 70% irine spoja, treba
da se postave ukruenja.
Maksimalna naprezanja u ugaonom avu se javljaju u merodavnoj ravni. U optem
sluaju u njoj se mogu javiti sledee komponente napona (slika 2.144a):

II
normalni napon koji deluje u pravcu ose ava,

normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,

II
smiui napon koji deluje u pravcu ose ava,

smiui napon koji deluje upravno na osu ava.

Normalni napon
II
zavisi od odnosa elastinih svojstava materijala ava i osnovnog
materijala. Deluje na popreni presek ava i ne utie na uporedni napon u merodavnoj rav-
ni. Na osnovu ostalih komponenata napona moe se, na osnovu razliitih hipoteza odrediti
uporedni napon u merodavnoj ravni. Meutim, odreivanje komponentalnih napona u me-
rodavnoj ravni ABA'B' (slika 2.144b) je u nekim sluajevima vrlo komplikovano. Stoga se
pri analizi naprezanja u ugaonim avovima merodavna ravan rotira u ravan spoja, ACA'C'.
Radi jednostavnosti prorauna, a na osnovu eksperimenata, moe se pretpostaviti da se u
ravni spoja javljaju sledee komponente napona (slika 2.144b):
n normalni napon koji deluje upravno na ravan spoja u koju je merodavna ravan
ava oborena,
V
II
napon smicanja koji deluje u pravcu ava u ravni spoja u koju je merodavna
ravan ava oborena i
V
napon smicanja koji deluje upravno na av u ravni spoja u koju je merodavna ra-
van ava oborena.
Uporedni napon u ugaonom avu se odreuje kao vektorski zbir ovih konponenata na-
pona:
dop w u
V V n
,
2 2 2
+ +
II
(2.100)
Slika 2.144 - Komponente napona: a) u merodavnoj ravni; b) u ravni spoja
Doputeni napon u ugaonim avovima (
w,dop
) se odreuje u zavisnosti od vrstoe na
zatezanje osnovnog materijala (f
u
) i od koeficijenta sigurnosti (+), prema izrazu:
/ 5 , 0
, u dop w
f (2.101)
Vrednosti doputenog napona za ugaone avove date su u tabeli 2.38 u funkciji vrste
osnovnog materijala i sluaja optereenja.
Tabela 2.38 - Doputeni naponi za ugaone avove
w,dop
$ $$ $MPa% %% %
Vrsta osnovnog materijala Sluaj
optereenja 0361, 0362, 0363 0451, 0452, 0453 0561, 0562, 0563
I 120 145 170
II 135 160 190
Odreivanje naprezanja u ugaonim avovima, odnosno komponentalnih napona u
spojevima sa ugaonim avovima, bie objanjeno na nekoliko karakteristinih primera koji
se najee javaljaju u metalnim konstrukcijama. Izrazi za odreivanje komponentalnih
napona u ugaonim avovima, kao i uslovi za njihovo dimenzionisanje, odnosno kontrolu
napona, prikazani su u tabeli 2.39 za aksijalno optereene spojeve i u tabeli 2.40 za
spojeve optereene na savijanje.
Tabela 2.39 - Proraun ugaonih avova u aksijalno optereenim spojevima
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
Skica spoja Komponentalni naponi
O
b
o
s
t
r
a
n
i

b
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
a
N
V
w

2 !
II
Kontrola napona:
dop w u
V
,

II
e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
a
N
V
w

!
Kontrola napona:
dop w u
V
,

K
o
s
i

e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
a
N
V
w

2
cos
!
II
a
N
V
w

2
sin
!
Kontrola napona:
dop w u
V V
,
2 2
+
II
Tabela 2.39 - Nastavak
Ugaoni avovi u preklopnim spojevima
- ako je
1 , 2 ,
5 , 1
w w
! ! > :
a
N
V
w

2
2 ,
2 ,
!
II
; 0
1 ,

V
Kontrola napona:
dop w u
V
, 2 ,

II
- ako je
1 , 2 , 1 ,
5 , 1 5 , 0
w w w
! ! ! < :
3 /
1 , 2 , max , w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, 1 , 1 ,
!
Kontrola:
max , w
F N
B
o
n
i

i

e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
- ako je
1 , 2 ,
5 , 0
w w
! ! < :

1 , 2 , max ,
3 /
w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, 1 , 1 ,
!
Kontrola:
max , w
F N
B
o
n
i

i

e
o
n
i

u
g
a
o
n
i

a
v
o
v
i
- ako je
1 , 2 , 1 ,
5 , 1 5 , 0
w w w
! ! ! < :
1 , 2 , max ,
3 /
w w w
F F F +
dop w w w
a F
, 2 , 2 ,
2 !
dop w w w
a F
, 1 , 1 ,
!
Kontrola:
max , w
F N
Ugaoni avovi u ugaonim spojevima
O
b
o
s
t
r
a
n
i

u
g
a
o
n
i
a
v
o
v
i
a
N
n
w

2 !
Kontrola napona:
dop w u
n
,

Tabela 2.40 - Proraun ugaonih avova kod veza optereenih na savijanje
V
e
z
a

k
o
n
z
o
l
n
o
g

l
i
m
a

s
a
v
e
r
t
i
k
a
l
n
i
m

u
g
a
o
n
i
m
a
v
o
v
i
m
a
2 2
3
6
2
w w w
a
F
a
F
W
M
n
!
!
!
!

w
a
F
V
!
2
II
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
V
e
z
a

k
o
n
z
o
l
n
o
g

l
i
m
a

s
a
h
o
r
i
z
o
n
t
a
l
n
i
m

u
g
a
o
n
i
m
a
v
o
v
i
m
a
w w
a h
F
W
M
n
!
!

1
w
a
F
V
!
2
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+

- taka 1:
w y
y
W
M
n
,
Kontrola:
dop w u
n
,

- taka 2:

2 , 2 2 ,
2 , ,
2 2
w w y
w y
a
V
a I
S V
V
!
II
Kontrola:
dop w u
V
,

II
- taka 3:
3
,
z
I
M
n
w y
y
;
2 ,
3 , ,
2a I
S V
V
w y
w y
II
Kontrola:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
V
e
z
a

I

n
o
s
a
a

o
p
e
r
e
e
n
o
g

m
o
m
e
n
t
o
m

s
a
v
i
j
a
n
j
a

(
M
y
)

i
t
r
a
n
s
v
e
r
z
a
l
n
o
m

s
i
l
o
m

(
V
)

s
a

u
g
a
o
n
i
m

a
v
o
v
i
m
a
Moment inercije avova za y-y osu:
6
) (
2
2 , 2 2
3 , 1 ,
w
f w w y
a
t h a I
!
!

+
Otporni moment avova za y-y osu: ) 2 / /(
1 , ,
a h I W
w y w y
+
Statiki moment avova u taki 3: 2 / ) ( 2
1 , 1 3 , , f w w y
t h a S !
Statiki moment avova u taki 2: 4 /
2
2 , 2 3 , , 2 , , w w y w y
a S S ! +
V
e
z
a

i
z
m
e
u

n
o
i
c
e

i

r
e
b
r
a

n
o
s
a
a
a I
S V
V
y
y
2
1 , max
II
2 / ) (
1 , f f f y
t h t b S

y
I moment inercije nosaa
V
max
maksimalna transverzalna sila
Kontrola napona:
dop w u
V
,

II
V
e
z
a

i
z
m
e
u

n
o
i
c
e

i

r
e
b
r
a
k
r
a
n
s
k
o
g

n
o
s
a
a
a I
S V
V
y
y
2
1 , max
II
eff w
b a
P
n
,
2

p eff w
h b 2 50
,
+ $mm%
) dinamiki koeficijent
Kontrola napona:
dop w u
V n
,
2 2
+
II
Ponekad je ekonomski opravdano da se veza ostvaruje kombinovanom primenom su-
eonih i ugaonih avova. To se najee primenjuje kada ugaoni avovi ne mogu da prih-
vate silu zatezanja iz nosaa. U tom sluaju veza dela nosaa koji je optereen na zatezanje
(npr. zategnuta noica) moe da se izvede pomou sueonih avova, dok se preostali deo
veze odnosno pritisnuta noica i rebro povezuju pomou obostranih ugaonih avova (slika
2.145a). Ovaj problem, takoe, moe da se izbegne i na taj nain to se zategnuta noica
ne prekida u istom preseku kao rebro i pritisnuta noica nosaa (slika 2.145b). Na taj nain
se umesto ugaonih avova upravnih na tok sile zatezanja, za vezu zategnute noice prime-
njuju ugaoni avovi paralelni sa tokom sila zatezanja, to je znatno povoljnije. Osim toga,
duina ovih ugaonih avova je vea to takoe utie na poveane nosivosti veze. Krutost
sueonih avova je definisana pomou modula elastinosti E, a ugaonih pomou modula
klizanja G. Usled toga njihova krutost nije ista, pa pri sraunavanju geometrijskih karakte-
ristika avova to mora da se uzme u obzir. Kod konstrukcija napregnutih statikim optere-
enjem primenjuje se priblian postupak za odreivanje uticaja u avovima. avovi na reb-
ru prihvataju transverzalnu silu (V), a moment savijanja (M
y
) se transformie u spreg sila:
f
y
c t
t h
M
N N
(2.102)
gde je h visina nosaa, a t
f
debljina noica.
Slika 2.145 - Kombinovani spojevi sa sueonim i ugaonim avovima
Sila pritiska (N
c
) prenosi se pomou ugaonih avova na pritisnutoj noici, dok se sila
zatezanja (N
t
) prenosi ili sueonim avom (slika 2.145a), ili pomou podunih ugaonih
avova (slika 2.145b), koji, u tom sluaju, treba da se dimenzionii na sledei nain:
dop w
w
t
a
N
V
,
4

!
II
(2.103)
gde je
w
! raunska duina jednog ugaonog ava, a a njegova debljina.
8.10.1.3 Proraun sueonih avova sa deliminom penetracijom
Sueoni avovi sa deliminom penetracijom nisu predvieni jugoslovenskim
propisima, ali su zato uvedeni u mnoge svetske propise (npr. Evrokod 3). Oni su nali
primenu u zgradarstvu za izradu pritisnutih stubova, zategnutih ili pritisnutih sanduastih
tapova i za spajanje konstruktivnih elemenata i ukruenja. Kod dinamiki napregnutih
konstrukcija njihova primena nije dozvoljena. Glavni razlog za primenu ovih avova lei u
utedi dodatnog materijala (slika 2.146). Naime, kako su ovi avovi po svom radu slini
ugaonim avovima, to se njihovom primenom, tedi oko 50% dodatnog materijala. Kada
se uzme u obzir cena pripreme ljeba za ove avove dobija se da su ekonomini za deblji-
ne vee od 25-30 mm. Minimalna debljina sueonog ava sa deliminom penetracijom za-
visi od debljine tanjeg lima u spoju (t
min
) i iznosi
min
t a .
Nosivost sueonih avova sa deliminom penetracijom se odreuje kao kod ugaonih
avova, s tim to merodavna ravan lei u ravni spoja. Debljina ava zavisi od efikasnosti
izvoenja dubine penetracije u korenu ava. Debljina ava koja moe da se efektivno re-
alizuje moe da se odredi prethodnim eksperimentima. Kada se pripremaju ljebovi za su-
eoni av tipa U, V, J ili K (slika 2.147), za raunsku debljinu ava treba uzeti nominalnu
dubinu pripremljenog ljeba umanjenu za 2 mm, osim ako vea vrednost nije dokazana
prethodnim eksperimentima.
Slika 2.146 - Poreenje povrina sueonog ava sa deliminom penetracijom i ugaonog ava
Slika 2.147 - Raunske dimenzije sueonih avova sa deliminom penetracijom
8.11 SOPSTVENI NAPONI I DEFORMACIJE USLED ZAVARIVANJA
8.11.1 Nastanak sopstvenih napona i deformacija
Usled lokalnog zagrevanja materijala, pri zavarivanju dolazi do nejednakih termikih
dilatacija pojedinih delova spoja. Pri zagrevanju dolazi do izduenja elemenata koji se
spajaju, a pri hlaenju dolazi do njihovog skupljanja. Meutim, kako se zone koje su
udaljenije od ava bre hlade i doseu prvobitnu krutost, one spreavaju slobodno
skupljanje delova uz sam av, pa se zbog toga javljaju zaostali naponi. U zoni ava se
javljaju naponi zatezanja, a na krajevima naponi pritiska (slika 2.148a). Rezultanta
(integral) zaostalih napona u jednom posmatranom poprenom preseku je jednaka nuli.
Ovaj fenomen moe se objasniti na modelu kojim se "simulira" termiko ponaanje dva
lima pri spajanju sueonim avom (slika 2.148b).
0 ) (

+
dz z R
b
b
x
a) b)
Slika 2.148 - Sopstveni naponi u zavarenom spoju: a) oblik dijagrama napona; b) model ponaanja
Naime, model se sastoji od tri tapa iste duine koji su na oba kraja spojeni beskonano
krutim popreim tapovima. Srednji tap je izloen dejstvu vie temperature (T
1
=T
0
+9T)
od spoljanjih tapova (T
2
=T
0
). Pri njegovom hlaenju on tei da se skrati, ali njegovo
skraenje ne moe da se ostvari nezavisno od deformacija spoljanjih tapova koji posedu-
ju izvesnu krutost. Beskonano kruti oslonci na krajevima obezbeuju kompatibilnost de-
formacija, pa se u srednjem tapu javlja sila zatezanja, a u spoljanjim sile pritiska. Slino
se ponaaju i limovi pri zavarivanju, s tim da posebno vanu ulogu ima promena tempera-
ture po irini spoja, odnosno promena krutosti delova poprenog preseka pri temperatur-
nom ciklusu.
Slika 2.149 - Uticaj redosleda zavarivanja na vrednosti sopstvenih napona
Intenzitet, raspored i znak sopstvenih napona zavise od naina zagrevanja i hlaenja
sklopa i menjaju se u podunom i poprenom pravcu u odnosu na osu ava. Redosledom
zavarivanja moe da se utie na raspored, znak i intenzitet sopstvenih napona. Na slici
2.149 prikazano ja kako redosled zavarivanja moe uticati na smanjenje nivoa sopstvenih
napona. Strelicom je oznaen smer zavarivanja, a brojevima redosled izvoenja. Na osno-
vu ove slike se moe zakljuiti da se ravnomernijim zagrevanjem materijala, odnosno kra-
im avovima, dobijaju nie vrednosti sopstvenih napona nego u sluaju zavarivanja ita-
vog ava iz jednog prolaza (slika 2.149).
Na slici 2.150a je prikazan dijagram zaostalih napona kod nosaa I-poprenog preseka
formiranog zavarivanjem, dok je na slici 2.150b dat raspored i intenzitet izmerenih vred-
nosti sopstvenih napona kod krutog ugla jednog okvirnog nosaa u zavarenoj izradi.
Slika 2.150 - Sopstveni naponi nastali usled zavarivanja kod: a) nosaa formiranog
zavarivanjem; b) krutog ugla okvirnog nosaa
Sopstveni naponi igraju znaajnu ulogu u ukupnoj nosivost zavarenih elemenata i kons-
trukcija. Oni ne mogu da se elimiu, ali njihov intenzitet moe da se smanji pravilnim izbo-
rom tehnolokog postupka. Potpuno otklanjanje sopstvenih napona iz konstrukcije moe da
se izvri termikom obradom nakon zavarivanja. Zavareni element ili sklop se stavlja u pe i
zagreva iznad temperature od 700 C. Ovim postupkom dolazi do prekristalizacije materijala
u zoni uticaja toplote i do otputanja sopstvenih napona. Ovaj postupak je skup i zahteva ve-
like pei, pa se primenjuje samo za neke specijalne konstrukcije. Kod uobiajenih, elinih
konstrukcija u graevinarstvu ne vri se termiki tretman, ve se prisustvo sopstvenih napo-
na uzima u obzir pri definisanju nosivosti elemenata i veza.
elik ima osobinu da su dilatacije usled zagrevanja iznad 500 C manje od dilatacija us-
led hlaenja do poetne temperature. To znai da pri termikom ciklusu zagrevanja (od T
0
do
T
1
>500 C) i hlaenja od (T
1
do T
0
) dolazi do skupljanja elinih vlakana izloenih ovakvom
termikom reimu. Na slici 2.151 su prikazana dva lima, istih dimenzija koja se nalaze na
istoj, sobnoj temperaturi (T
0
=20 C). Usled zagrevanja unutranjih ivica limova do tem-
perature T
1
=800 C dolazi do njihovog izduenja i savijanja elemenata usled neravnomernog
zagrevanja (slika 2.151b). Nakon hlaenja elemenata do poetne temperature, a usled
pomenutog fenomena, skupljanje unutranjih ivica je vee od njihovog irenja pri zagreva-
nju, pa dolazi do savijanja elemenata na drugu stranu (slika 2.151c).
Slika 2.151- Odnos izduenja i skupljanja elika
Ovakav termiki ciklus se javlja i prilikom zavarivanja elemenata elinih konstrukci-
ja. U zoni ava materijal se nalazi na visokoj temeraturi, a okolni materijal na nioj. Usled
hlaenja rastopa u ljebu, dolazi do njegovog skupljanja, ukoliko deformacije nisu spree-
ne mehanikim putem. Razlikuju se tri tipa deformacija elemenata na mestu avova usled
zavarivanja:
poduno (longitudinalno) skupljanje avova
L
(slika 2.152a),
popreno (transverzalno) skupljanje avova
T
(slika 2.152b) i
promena ugla izmeu elemenata u spoju , (slika 2.152c).
Slika 2.152 - Slobodne deformacije u avovima
Usled ovih, lokalnih deformacija u elementima zavarenih konstrukcija mogu da se jave
mnogi nepoeljni efekti kao to su (slika 2.153):
skraenje elemenata usled podunog skupljanja ava ( ! ),
krivljenje noice nosaa usled skupljanja ugaonih avova ( r i ), koje je spreeno
na mestima poprenih ukruenja i
savijanje elementa kao celine oko teine ose, usled podunog skupljanja avova i
nepoklapanja njegovog teita sa teitem poprenog preseka elementa (f).
Slika 2.153 - Deformacije elementa konstrukcije usled zavarivanja
Izazvane deformacije su dvostruko tetne za konstrukciju, jer se, usled promene oblika
elemenata umanjuje njena upotrebna funkcija, a u nekim sluajevim moe da doe i do po-
jave zaostalih napona.
Na osnovu mnogih eksperimenata i merenjima na izvedenim konstrukcijama dobijeni
su empirijski izrazi za odreivanje veliina ovih deformacija. Popreno skupljanje avova
(
T
) zavisi od koliine istopljenog dodatnog materijala, tj. od povrine ava (A
w
) i
debljine elementa koji se zavaruje (t) i dato je izrazom:
t
A
w
T
1 , 0 . (2.104)
Veliina ove deformacije zavisi od:
vrste sueonog ava, jer od toga zavisi povrina ava i
od primenjenog postupka zavarivanja, jer kod postupaka zavarivanja kod kojih se
javlja veliko uvarivanje, na primer kod EPP-postupka, za povrinu ava treba uzeti
povrinu zone uticaja toplote.
Popreno skupljanje ava moe da izazove neeljene posledice, ukoliko se ne uzme u
obzir. Tako na primer, pri zavarivanju rigle za stubove (slika 2.154), razmak izmeu stu-
bova treba da bude vei od projektovanog da bi stubovi nakon poprenog skupljanja su-
eonih avova ostali vertikalni. U konkretnom sluaju, prikazanom na slici 2.154, razmak
izmeu stubova treba da se povea za po 3 mm sa obe strane.
Poduno skupljanje avova (9
L
) uglavnom iznosi 0,1-0,3 mm/m duine ava. Ono za-
visi od odnosa povrine elemenata koji se zavaruju i povrine avova (
w
A A/ ). Ukoli-
ko je taj odnos vei, skupljanje je manje, tako da za odnose vee od 150 poduno skuplja-
nje moe da se zanemari. Ovo proizilazi iz injenice da sila koja se javlja usled skupljanja
u avu, u veoj povrini elemenata izaziva manji napon i manju deformaciju.
( ) 1132 40 40 46 4 5 , 0 40 6 + +
w
A mm
2
0 , 3 83 , 2
40
1132
1 , 0
T
mm
Slika 2.154 - Deformacija zavarene veze rigle sa stubom
Rotacija avova zavisi od oblika poprenog preseka ava. Ona se ne javlja kod simet-
rinih sueonih avova (npr. X ili K), ve samo kod nesimetrinih sueonih avova (npr.
V, Y ili 1/2V) i ugaonih avova. Ova rotacija je posledica nejednakog poprenog skuplja-
nja najudaljenijih vlakana ava, to prouzrokuje promenu ugla izmeu elemenata koji se
spajaju za veliinu ,. Ona zavisi od debljine materijala koji se zavaruje i od primenjenog
postupka zavarivanja. Ne postoje empirijski izrazi za odreivanje vrednosti ugla ,. Njego-
ve vrednosti mogu da se odrede na osnovu tabela u funkciji debljine materijala i broja za-
vara (slika 2.155a). Kod ugaonih avova ova rotacija zavisi od debljine ava (slika
2.155b).
Slika 2.155 - Promena ugla izmeu elemenata koji se spajaju usled rotacije u avovima: a) kod
sueonih avova; b) kod ugaonih avova
Kod nosaa koji se obrazuju zavarivanjem limova dolazi do deformacije, obrtanja noi-
ce pri zavarivanju za rebro (slika 2.156). Vrednosti ove deformacije (9r) zavise od irine
elementa koji se zavaruje (b), njegove debljine (t) i debljine ava (a) i mogu da se odrede
na osnovu sledeeg izraza:
t
a b
r

30
(2.105)
Slika 2.156 - Ugaona deformacija noica
Savijanje nosaa nastaje usled nepoklapanja teita temperaturne dilatacije, odnosno
mesta zavarivanja, i teita poprenog preseka. Usled skupljanja ava javlja se aksijalna
sila pritiska, koja ekcentrino napada posmatrani popreni presek. Njen intenzitet je pro-
porcionalan masi, odnosno povrini ava (A
w
). Vrednost momenta ekcentrinosti moe da
se odredi na osnovu ove sile i njenog rastojanju do teita poprenog preseka, odnosno
ekscentriciteta e. Usled momenta ekcentrinosti posmatrani nosa, raspona ! dobija ugib f
na strani suprotnoj od ava (slika 2.157). Vrednost ugiba zavisi od krutosti nosaa koji se
zavaruje, odnosno od njegovog momenta inercije (I). Moment inercije nosaa se menja u
toku zavarivanja. Stoga je redosled zavarivanja, kojim se spajaju elementi u celinu sa od-
govarajuom krutou, bitan za dobijanje to manje deformacije. Ugib nosaa moe da se
odredi prema izrazu:
I
e A
f
w
2
1000
5 !
. (2.106)
Slika 2.157 - Savijanje nosaa
8.11.2 Mere za smanjenje deformacija usled zavarivanja
Deformacije elemenata usled zavarivanja smanjuju funkcionalni kvalitet konstrukcije.
Prethodna analiza nastanka i vrednosti deformacija omoguava da se one lake otklone.
Ove deformacije ne mogu da se eliminiu, pa se zato u toku zavarivanja preduzima niz
radnji u cilju stvaranja deformacija suprotnog smera (preddeformacija), ili spreavanja nji-
hovog slobodnog formiranja.
U toku projektovanja konstrukcije mogue je uticati na vrednost deformacija usled za-
varivanja:
konstrukcijskim oblikovanjem i izborom poprenih preseka,
izborom poloaja nastavaka,
izborom dimenzija i vrsta avova.
Preddeformacije se zadaju u vrednosti oekivane deformacije usled zavarivanja. Zava-
rivanjem se ove deformacije ponitavaju, tako da se dobije projektovani poloaj elemenata
(slika 2.158).
Slika 2.158 - Preddeformacije
Kod simetrinih sueonih avova, pravilnim redosledom zavara se eliminie rotacija u
avu, pa se kod takvih avova obavezno propisuje redosled zavara (slika 2.159).
Slika 2.159 - Pravilan redosled zavarivanja kod sueonog X ava
Pravilnim redosledom zavarivanja avova mogu znatno da se smanje deformacije
elementa (sklopa) usled zavarivanja. Tom prilikom treba voditi rauna o promeni krutosti
elementa pri zavarivanju. Pri formiranju zavarenih nosaa (slika 2.160) prvo se izvode
poduni avovi izmeu noice i rebra sa iste strane (1), a potom sa druge strane (2). Kod
nosaa sa razliitim debljinama noica (slika 2.160b), prvo se izvode avovi uz tanju
noicu, to izaziva savijanje nosaa. Zavarivanjem avova uz deblju noicu, avovima
veih dimenzija, postie se deformacija suprotnog smera, pa se dobija prav nosa.
Slika 2.160 - Pravilan redosled zavarivanja pri izradi nosaa
Tabela 2.41 - Otklanjanje deformacija usled zavarivanja zagrevanjem
Profil Deformacija Zagrevanje Povri zagrevanja
Neke nastale deformacije mogu da se otklone posle zavarivanja. Najee se primenju-
je postupak zagrevanja elemenata na odreenim mestima. Zagrevanje se izvodi gasnim go-
rionikom u posebnim zonama, ijim naknadnim hlaenjem i skupljanjem se ponitava pos-
tojea deformacija. U tabeli 2.41 su prikazani oblici zona zagrevanja za razliite oblike de-
formacija koje treba ponititi.
Zbog znaajnih negativnih posledica koje deformacije usled zavarivanja mogu da iza-
zovu u konstrukciji, izrauje se detaljan plan zavarivanja svake konstrukcije. On u sebi
sadri izabrani postupak zavarivanja, vrednost i oblik preddeformacije, redosled zavariva-
nja zavara i avova i dr. Prilikom njegove izrade polazi se od injenice da u zonu ava tre-
ba uneti to manju koliinu toplote, da raspored zagrevanja bude simetrian, da se to vie
omogui slobodno skupljanje avova i da se izabere odgovarajua krutost sklopa.
8.12 KONSTRUISANJE ZAVARENIH SPOJEVA
Pravilno konstruisanje zavarenih sklopova igra presudnu ulogu u ostvarivanju uslova
za pravilan rad zavarenih spojeva. Ono treba da omogui:
Lako izvoenje zavarenog spoja. Spoj mora da bude pristupaan, a poloaj zavari-
vanja to jednostavniji;
Primenu uobiajenih postupaka zavarivanja. Na izbor postupka zavarivanja utie
kvalitet materijala, debljina limova, mesto spoja, zahtevani kvalitet spoja, mesto iz-
voenja zavarivakih radova (na gradilitu ili u radionici) itd.;
Primenu zavarenih montanih nastavaka u to manjem broju;
Izvoenje avova sa to manjim dimenzijama. Na taj nain se tedi dodatni materi-
jal i izbegava veliko unoenje toplote u ZUT;
Pravilan izbor vrste i kvaliteta ava, kao i vrste spoja. Izvoenje ugaonih avova je
jeftinije od izvoenja sueonih avova. avove specijalnog i I-kvaliteta treba prime-
njivati kada za to stvarno postoji potreba, jer su znatno skuplji;
Optimalan poloaj zavarivanja. Ako je mogue treba uvek primenjivati izvoenje
ava u horizontalnom poloaju, a avove iznad glave treba izbegavati;
Ravnomerniji tok sila, ime se izbegavaju koncentracije napona;
Manje deformacije u konstrukciji usled zavarivanja;
Prihvatljive vrednost sopstvenih napona nastalih usled zavarivanja.
Pravilnom konstruisanju zavarenih elemenata mora da se posveti posebna panja u fazi
projektovanja i izrade radionike dokumentacije za elinu konstrukciju. U daljem tekstu
navedena su osnovna pravila kojih se treba pridravati prilikom konstruisanja zavarenih
konstrukcija.
Na poetku i na kraju avova javljaju se krateri, zbog naglog unoenja toplote u ele-
ment, pri formiranju elektrinog luka. Oni se kod sueonih avova izbegavaju primenom
polaznih i zavrnih ploica na poetku i na kraju ava. Kod ugaonih avova primenjuje se
zaokretanje ava iza ugla za dvostruku debljinu ava, ili izvoenje avova u krug, koje je
uslovljeno konstruisanjem elementa prema pravilima datim u tabeli 2.42. Lim koji se
zavaruje ugaonim avovima u krug treba:
Da ima zaseene uglove na mestima gde prolazi drugi ugaoni av (h). Zasecanje se,
uglavnom, izvodi u vidu trougla ili etvrtine kruga kod dinamiki napregnutih kons-
trukcija. Na taj nain se i izbegava nagomilavanje avova na jednom mestu;
Da bude odmaknut od ivice elementa za koji se zavaruje (g), ime se omoguava da
se izvede kruni av sa istom debljinom po itavom obimu;
Da se ne zavrava pod otrim uglom, ve da bude upravan na ravan spoja na delu
duine f. Ukoliko bi se lim zavrio pod otrim uglom tada bi se taj deo materijala
istopio u elektrinom luku i na tom mestu bi se formirao krater.
Kod ugaonih avova, da bi av mogao da se izvede sa projektovanom dimenzijom,
potrebno je da element koji se zavaruje bude udaljen od ivice elementa za koji se zavaruje,
odnosno da postoji odreen prepust (g). Dimenzije prepusta (g) zavise od debljine ugaonih
avova i date su u tabeli 2.43.
Ukoliko se ose avova ukrtaju, a avovi se izvode jedan iznad drugog, av koji se naknad-
no izvodi treba prekinuti iznad izvedenog ava. To se najee izvodi zasecanjem lima. Na taj
nain se eliminie stvaranje zareza u izvedenom avu i remeenje toka linija sila. Vrednosti
geometrijskih karakteristika zaseka zavise od debljina limova i prikazane su u tabeli 2.44.
Tabela 2.42 - Konstruisanje limova pri zavarivanju krunim avovima
Debljina lima t
(mm)
h f g n
4-8 >20 10 >5 >40
8-12 >25 10 >10 >50
12-16 >30 15 >10 >55
16-26 >40 20 >15 >60
26-40 >50 25 >20 >80
40-90 >60 30 >25 >100
Tabela 2.43 - Vrednosti prepusta g u funkciji debljine avova (a)
a
3 4 5 6 8 10 12 14 16 18 20
g 6 10 10 12 15 18 20 25 25 30 30
Tabela 2.44 - Vrednosti zasecanja lima na mestu ava
Debljina lima t (mm) ! i r
<10 40 20 20
10-25 50 25 20
>25 60 30 20
Kod obostranih ugaonih (krstastih) spojeva debljina osnovnog lima za koji se zavaruju
dva poprena lima treba da bude vea od 7 mm (slika 2.161a). U suprotnom, ako je deblji-
na osnovnog lima manja od 7 mm (slika 2.161b), poprene limove treba meusobno raz-
mai za dvostruku debljinu osnovnog lima. Na ovaj nain se smanjuje opasnost od pojave
lamelarnog cepanja osnovnog lima usled unoenje velike toplotne energije pri zavarivanju.
Takoe se preporuuje da debljina ugaonih avova ne bude vea od polovine debljine naj-
tanjeg lima u spoju (a<0,51t
min
).
a) b)
Slika 2.161 - Pravilno konstruisanje obostranih ugaonih spojeva (krstastih spojeva)
Boni ugaoni avovi izmeu osnovne i dodatne lamele na noici nosaa izrauju se u
obliku jednakokrakog ugaonog ava (slika 2.162). eoni ugaoni av se izvodi kao raznok-
raki ugaoni av sa hipotenuzom u blagom nagibu, najee 1:3. U sluaju dinamikog nap-
rezanja, ovaj av treba obraditi. Kontinualna izrada ava oko kraja dodatne lamele omo-
guava se odsecanjem ili zaobljenjem uglova na krajevima dodatne lamele.
Kod nastavka limova razliite debljine pomou sueonih avova, kada je razlika u
debljini t 3 mm, da bi se obezbedio ravnomeran tok unutranjih sila, deblji lim treba da
se obradi u blagom nagibu sa jedne strane (slika 2.163a). Ukoliko je razlika u debljini
t 6 mm, deblji lim treba da se obradi sa obe strane (slika 2.163b).
Prilikom zavarivanja I ili U-profila od neumirenog elika, ugaonim avovima ne treba
izvoditi avove na mestu prelaza rebra u noice, odnosno na mestima zaobljenja (slika
2.164), zbog segregacije elika, odnosno promene njegove strukture u tim zonama usled
sporijeg hlaenja.
Slika 2.162 - Zavarivanje dodatne lamele
Slika 2.163 - Obrada limova kod sueonih spojeva limova razliite debljine
Slika 2.164 - Zavarivanje valjanih profila od neumirenog elika ugaonim avovima po obimu
Noica limenog nosaa koja je direkno zavarena za rebro nosaa, ne sme da bude deb-
lja od 50 mm. Ako je potrebna noica deblja od 50 mm, ona mora da se konstruie od vie
lamela. U suprotnom mora da se vri predgrevanje mesta zavarivanja. Ako je pojas sastav-
ljen od vie lamela (slika 2.165a) one moraju da budu meusobno spojene kontinualnim
bonim avovima du ivica. U sluaju nastavaka ovakvih, sloenih lamela sueonim a-
vom u istom preseku one, pre zavarivanja, moraju da se meusobno spoje Y-avovima
(slika 2.165b). Na taj nain se omoguava izrada ljeba i zavarivanje korena ava, a elimi-
niu se i greke prouzrokovane paralelnim spojnicama u sueonom spoju. Veliina Y-ava
treba da bude takva da se ne istopi prilikom izrade sueonog spoja. Nastavke nosaa u za-
varenoj izradi, po pravilu, ne treba izvoditi u istom poprenom preseku. Poeljno je da se
nastavci noica i rebra meusobno pomere za polovinu irine noice (slika 2.165c). Na taj
nain se izbegava nagomilavanje avova i smanjuje mogunost pojave greaka.

a) b) c)
Slika 2.165 - Izrada zavarenih nastavaka kod nosaa sa noicama sa vie lamela
vorni limovi kod reetkastih konstrukcija mogu da se oblikuju na uobiajen nain, za
konstrukcije napregnute statikim optereenjem (slika 2.166a). Meutim, kod konstrukcija
napregnutih dinamikim optereenjem, vorni limovi moraju da imaju blaga zakoenja, u na-
gibu 1:3, i zaobljenja sa radijusom r 0,25 H, gde je H irina noice pojasa (slika 2.166b).
a)
b)
Slika 2.166 - Konstruisanje vornih limova
Treba izbegavati nagomilavanje i preklapanje avova na jednom mestu. Potencijalno to
je opasno mesto sa dosta greaka u avovima. To moe da se izbegne ubacivanjem koma-
da od punog elika ili od debelozidnih upljih profila (slika 2.167).
Slika 2.167 - Izbegavanje nagomilavanja avova na jednom mestu
Spojni limovi kod dvodelnih tapova mogu da budu pravougaoni, u sluaju statikog
optereenja (slika 2.168a), dok u sluaju dinamikog optereenja moraju da imaju zaoblje-
nja (slika 2.168b).
Slika 2.168 - Konstruisanje spojnih limova kod dvodelnih tapova u sluaju: a) statiki
optereenih konstrukcija; b) dinamiki optereenih konstrukcija
Kad god je mogue treba izbegavati detalje koji mogu da izazovu napone upravne da
debljinu limova, koji nastaju kao posledica zavarivanja uz spreene slobodne deformacije.
Kada su ovakvi detalji neizbeni treba primeniti odgovarajue mere kojima se verovatnoa
pojave lamelarnog cepanja svodi na minimum. Ako su naponi zatezanja usled optereenja
ili zaostalih napona upravni na povrinu dela za koji se zavaruje, kod limova debljine vee
od 15 mm, postoji opasnost od pojave lamelarnog cepanja. Da bi se ono izbeglo neophod-
no je da se primeni odgovarajui postupak zavarivanja i da materijal ima potrebnu ila-
vost. Osim toga potrebno je da se izvri ultrazvuna kontrola kako bi se dokazalo da lim
nije dvoplatan. Lamelarno cepanje moe da se izbegne pravilnim oblikovanjem spoja
(slika 2.169).
Slika 2.169 - Pravilno konstruisanje u cilju izbegavanja pojave lamelarnog cepanja
9 KOMPATIBILNOST RAZLIITIH SPOJNIH
SREDSTAVA
U nekim sluajevima neophodno je da se u istom spoju primene razliita spojna sred-
stva. Razliita spojna sredstava najee se primenjuju pri rekonstrukciji ili ojaanju pos-
tojee konstrukcije, kod posebnih konstrukcijskih sistema, kao to je na primer ortotropna
ploa (slika 2.170), kao i u svim drugim sluajevima kada je to ekonomski opravdano.
Slika 2.170 - Kombinacija spojnih sredstava kod mostovskih nosaa sistema ortotropne ploe
Da bi primena razliitih spojnih sredstava bila konstruktivno i statiki korektna, neop-
hodno je poznavati ponaanje svakog spojnog sredstva pojedinano i u kombinaciji sa dru-
gim spojnim sredstvom, kao i karakter optereenja (statiko ili dinamiko). Krutost spoj-
nih sredstava je najvaniji parametar od koga zavisi ponaanje veze pod optereenjem, pa
kod veza sa kombinovanim spojnim sredstvima posebnu panju treba obratiti na kompati-
bilnost krutosti spojnih sredstava, kako bi se obezbedio njihov pravilan zajedniki rad, od-
nosno ravnomerna raspodela optereenja. Najveu krutost imaju veze u zavarenoj izradi, a
sueoni avovi imaju neto veu krutost od ugaonih. Kod veza sa zavrtnjevima, najveu
krutost imaju veze sa prednapregnutm visokovrednim zavrtnjevima. Upasovani (obraeni)
zavrtnjevi imaju znatno veu krutost od obinih, neupasovanih (neobraenih) zavrtnjeva.
Naime, kod obinih zavrtnjeva, zbog ponitavanja zazora izmeu rupe i vrata zavrtnja, do-
lazi do deformacija koje nepovoljno utiu na krutost spoja, odnosno poveavaju njegovu
deformabilnost. Dakle, deformabilnost veza sa obinim zavrtnjevima zavisi od zazora
izmeu rupe i zavrtnjeva. to je zazor vei deformabilnost veze je vea. Zakivci su po svo-
joj krutosti negde izmeu prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva i upasovanih zavrt-
njeva, pa stoga pri zameni dotrajalih zakivaka u zakovanim konstrukcijama treba primenji-
vati upasovane ili prednapregnute visokovredne zavrtnjeve.
U istoj vezi mogu da se primene sledee kombinacije spojnih sredstava:
zakivci i upasovani zavrtnjevi, samo u smiuim spojevima,
zakivci i prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, samo u smiuim spojevima,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i injektirani zavrtnjevi,
upasovani i neupasovani prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, pri emu upasova-
ni zavrtnjevi treba da se postave u centralni deo veze, a nosivost veze se odreuje
prema slici 2.171,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi, samo u smiuim
spojevima u sluaju statikog optereenja,
zakivci i zavarivanje, samo u smiuim spojevima kod statikog optereenja;
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i upasovani zavrtnjevi u kombinaciji sa za-
varivanjem, samo kod statikog optereenja (Ukupna nosivost veze u ovom sluaju
se odreuje kao zbir nosivosti zavrtnjeva i avova).
, : , :
0,1 1,095 0,6 1,420
0,2 1,180 0,7 1,455
0,3 1,255 0,8 1,480
0,4 1,320 0,9 1,495
0,5 1,375 1,0 1,500
dop s com
F F
, .

( )
2
1 5 , 0 5 , 1
zavrtnjeva broj ukupan
zavrtnjeva upasovanih broj

Slika 2.171 - Odreivanje nosivosti kombinovanih spojeva sa upasovanim i neupasovanim
prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima
U istoj vezi ne mogu da se primene sledee kombnacije spojnih sredstva:
zakivci i obini (neupasovani) zavrtnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i prednapregnuti visokovredni zavtrnjevi,
neupasovani zavrtnjevi i zavarivanje,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i obini (neupasovani) zavrtnjevi sa zazo-
rom veim od 0,3 mm,
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi i zavarivanje kod dinamiki optereenih
konstrukcija, osim kod elemenata optereenih na savijanje (nosaa). (U ovim
sluajevima obino se pojasne lamele nastavljaju zavarivanjem pomou sueonih
avova, a rebro pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom prednaprezanja) i
sueoni i ugaoni avovi kod dinamikog optereenja.
Takoe, treba istai da se prethodna pravila odnose samo na kombinaciju spojnih sred-
stava u istoj vezi. Na jednom elementu, a u razliitim poprenim presecima mogu se proiz-
voljno kombinovati razliita spojna sredstva. Tako na primer, na jednom istom elementu
(nosau) radioniki nastavci mogu da se izvode zavarivanjem, a montani nastavci po-
mou obinih zavrtnjeva (slika 2.172).
Slika 2.172 - Kombinovanje razliitih spojnih sredstava kod jednog nosaa
Ukoliko je mogue, treba upotrebljavati istu vrstu spojnih sredstava u celoj konstrukci-
ji. Takoe, treba izbegavati primenu zakivaka, ili zavrtnjeva razliitog prenika u istom
spoju. Sa aspekta statikog ponaanja veze, primena razliitih prenika spojnih sredstava
je nepovoljna, jer zavrtnjevi razliitog prenika imaju razliitu deformabilnost, pa usled
razliitog savijanja spojnih sredstava, raspodela sila u vezi nije ravnomerna. Osim toga, iz-
voenje je oteano, jer se zahteva primena razliite opreme za ugradnju zavrtnjeva. Ovo se
odnosi samo na isti spoj (nastavak noice ili rebra) dok se u jednoj vezi mogu koristiti raz-
liiti zavrtnjevi, na primer jedni za vezu noice, a drugi za vezu rebra.
3
PRORAÛN I KONSTRUISANJE
NASTAVAKA I VEZA
1 OPTE
1.1 ZNAAJ PROJEKTOVANJA NASTAVAKA I VEZA
Potreba za nastavcima i vezama konstrukcionih elemenata javlja se kod svake metalne
konstrukcije. Metalne konstrukcije se proizvode u radionicama od standardnih proizvoda
metalne industrije (vrue valjanih ili hladno oblikovanih profila, limova itd.) odreenih,
konanih dimenzija koje, pre svega, zavise od tehnolokih mogunosti proizvoaa. Ele-
menti konstrukcije ija je duina vea od maksimalne duine standardnih valjaonikih pro-
izvoda, izrauju se od dva ili vie delova koji se meusobno spajaju - nastavljaju. Takoe,
pri seenju profila na odreenu duinu, mogu da ostanu delovi znaajne duine, koji mogu
da se nastave i iskoriste pri izradi istih, ili drugih elemenata. Na taj nain se znaajno po-
veava procenat iskorienja osnovnog materijala, to ima direktnog uticaja na ekonomi-
nost izrade metalne konstrukcije. Osim toga, mogunosti transporta i skladitenja na gradi-
litu, kao i tehnoloki postupak montae, takoe, uslovljavaju podelu konstrukcije na tran-
sportne (montane) komade (segmente) koji se meusobno povezuju na gradilitu, pre ili u
toku montae.
Izvoenjem nastavaka i veza u radionici i na gradilitu dobija se prostorno povezana
konstrukcija, projektovanog sistema konstrukcije, koja je, zajedno sa temeljima, sposobna
da prihvati projektovana optereenja uz ispunjenje uslova nosivosti i stabilnosti i sa zahte-
vanim upotrebnim osobinama.
Pod pojmom nastavak (slika 3.1a) podrazumeva se spoj dva ista, ili slina dela jednog
istog elementa konstrukcije (npr. tapa ili nosaa). Veze su spojevi razliitih elemenata
konstrukcije, na primer veza grede i stuba (slika 3.1b), veza tapova reetkastog nosaa za
vorni lim (slika 3.1c) itd.
Nastavci i veze mogu da se izvode zavarivanjem i pomou zavrtnjeva i zakivaka. Izbor
spojnog sredstva ima veliki uticaj na ekonominost konstrukcije i na njeno ponaanje pod
optereenjem. Zavarivanjem se dobija homogeniji spoj, a prenos sila je kontinualniji. Spa-
janjem zavrtnjevima ili zakivcima ostvaruje se diskontinualan, takast spoj, a neophodni
su i dodatni limovi - podvezice, to utie na ukupnu cenu konstrukcije. Meutim, zavariva-
nje je postupak za ije izvoenje su potrebni kontrolisani atmosferski uslovi, posebna
oprema i kvalifikovana radna snaga. Osim toga, pri zavarivanju dolazi do deformacija ele-
menata i do pojave zaostalih napona. Zbog toga je u praksi izvreno jasno razgranienje po
pitanju primene spojnih sredstava: zavarivanje se uglavnom primenjuje pri izradi kon-
strukcije u radionici, a zavrtnjevi za izradu nastavaka i veza na gradilitu.
Slika 3.1 - a) Nastavak tapa; b) Veza greda-stub; c) Veze tapova u voru reetkastog nosaa
Izbor spojnog sredstva za izvoenje nastavaka ima veliki uticaj na nosivost, statiko
ponaanje i ekonominost konstrukcije. Prilikom zavarivanja, usled lokalnog unoenja to-
plote i neravnomernog hlaenja, dolazi do stvaranja zaostalih napona i deformacija eleme-
nata koji se spajaju, to prouzrokuje smanjenje kapaciteta nosivosti elemenata. Izbor teh-
nolokog postupka zavarivanja, vrste primenjenog ava i vrste i obima kontrole kvaliteta
avova, takoe, direkno utiu na cenu izrade konstrukcije. Stoga je velika odgovornost na
projektantu da pravilno propie pomenute parametre.
Zavarivanjem na gradilitu se dobija veza slabijeg kvaliteta, postupak izvoenja traje
dugo, a u konstrukciju se unose znaajni sopstveni naponi. Veze izvedene zavrtnjevima se
izvode brzo, uz jednostavnu opremu, sa ujednaenim i dobrim kvalitetom, a u konstrukciju
se ne unose sopstveni naponi. Njihova primena u potpunosti odgovara savremenom
CAD/CAM postupku proizvodnje.
Izbor vrste veze i spojnih sredstava u njoj utie na kapacitet nosivosti i krutost veze.
Treba teiti da nosivost veze bude vea ili jednaka od nosivosti elementa koji se vezuje.
Krutost veze ima uticaja na statiko ponaanje veze i preraspodelu unutranjih sila u kon-
strukciji. Pored toga, veze treba da imaju i odreeni kapacitet duktilnosti, kako bi se omo-
guila preraspodela unutranjih sila.
Zbog velikog znaaja vrste nastavaka i veza na statiko ponaanje i ekonominost kon-
strukcije, pri njihovom projektovanju se treba pridravati nekih osnovnih naela:
Proraun i konstruisanje nastavaka i veza 311
veze treba da su jednostavne i lake za izvoenje,
zavarivanje treba da se izvodi sa minimalnim dimenzijama avova i po mogustvu u
horizontalnom poloaju,
kad god je mogue treba primenjivati ugaone, a ne sueone avove, jer su jeftiniji i
jednostavniji za izvoenje,
treba teiti tipizaciji istih veza i detalja u konstrukciji,
treba omoguiti primenu savremenih automatskih metoda obeleavanja i izrade,
treba predvideti lako postavljanje elementa i brzo izvoenje veza na montai.
1.2 OSNOVNE VRSTE NASTAVAKA I VEZA
Velike su mogunosti primene razliitih tipova nastavaka i veza. Svaka konkretna kon-
strukcija predstavlja poseban problem koji treba reiti. U cilju njihovog lakeg analiziranja
po razliitim parametrima, podela veza i nastavaka moe da se izvri na osnovu razliitih
kriterijuma.
U zavisnosti od toga da li se nastavak, odnosno veza izvodi u radionici ili na gradilitu
(montai), postoje: radioniki i montani nastavci .
Radioniki nastavci i veze (slika 3.2) se izvode u radionici prilikom izrade elemenata
konstrukcije. To su nastavci valjanih profila ili zavarenih elemenata, zatim nastavci limova
razliitih debljina, kao i veze razliitih elemenata jednog montanog sklopa. Oni se uglav-
nom izvode zavarivanjem pomou ugaonih ili sueonih avova.
Slika 3.2 - Radioniki nastavci i veze: a) nosa dizalice;
b) veza poprenog sa glavnim nosaem
Montani nastavci (slika 3.3) se izvode na gradilitu kada su dimenzije elemenata takve
da prelaze dozvoljene vrednosti za normalan transport. To su nastavci linijskih elemenata
(tapova ili nosaa) ija duina je vea od transportne duine (
tr
" " > =12,5 m), nastavci
delova montanih komada kod mostova itd. Osim montanih nastavaka, pomou kojih se
vri produavanje elemenata ija je duina vea od transportne, na montai se ostvaruju i
veze izmeu razliitih elemenata konstrukcije. Montani nastavci i veze se uglavnom izvo-
de pomou zavrtnjeva. Ukoliko na gradilitu postoje odgovarajui uslovi, kao to je po-
kretna radionica pri izradi mostova, moe da se primenjuje i zavarivanje.
U jednom elementu konstrukcije mogu da se pojave:
delimini ili parcijalni nastavci ukoliko se vri nastavljanje samo pojedinih delova
elemenata i
potpuni nastavci ukoliko se vri prekidanje i nastavljanje svih elemenata poprenog
preseka.
Slika 3.3 - Montani nastavci
Radioniki nastavci mogu da budu delimini ili potpuni, a montani nastavci su uvek
potpuni nastavci.
U zavisnosti od poloaja elemenata koji se spajaju, nastavci mogu da budu: sueoni,
sueoni sa podvezicama i preklopni.
Sueoni nastavci (slika 3.4a) se ostvaruju izmeu dva lima, iste ili razliite debljine, koji
lee u istoj ravni. Ovakvi nastavci mogu da se izvedu pomou sueonih avova. Na ovaj na-
in se direktno, preko sueonog ava vri prenos sile iz jednog u drugi element veze.
Sueoni nastavci sa podvezicama (slika 3.4b) se, takoe, ostvaruju izmeu dva lima
koji lee u istoj ravni, a izvode pomou dodatnih elemenata u vidu elinih limova (podve-
zica). Sile se indirektno preko spojnih sredstava i podvezica prenose sa jednog na drugi
element veze. Podvezice se postavljaju sa obe strane, kako bi se izbeglo ekscentrino na-
prezanje. Ovakvi nastavci mogu da se ostvare pomou ugaonih avova ili zavrtnjeva.
Slika 3.4 - a) Sueoni nastavci; b) Sueoni nastavci sa podvezicama; c) Preklopni nastavci
Preklopni nastavci su nastavci dva elementa koji su meusobno preklopljeni na odre-
enoj duini preko koje se vri povezivanje. Mogu biti izvedeni pomou ugaonih avova
ili zavrtnjeva, (slika 3.4c). Ovakvi nastavci se primenjuju samo za sporedne elemente koji
su optereeni malim silama.
Postoji veliki broj razliitih tipova nastavaka i veza u zavisnosti od vrste optereenja,
naina ostvarivanja veze, meusobnog poloaja elemenata koji se spajaju, kao i oblika nji-
hovih poprenih preseka. U elinim konstrukcijama se najee sreu sledei tipovi nas-
tavaka i veza:
montani nastavci tapova, stubova i nosaa,
veze nosaa sa stubovima i
veze nosaa pod uglom.
Slika 3.5 - Montani nastavci tapova
Montani nastavci tapova (slika 3.5) se, najee, izvode zavarivanjem sueonim a-
vovima, ili u vidu preklopnih nastavaka ostvarenih pomou podvezica koje mogu da budu
zavarene ili spojene zavrtnjevima.
Montani nastavci stubova (slika 3.6) mogu da se ostvare na vie razliitih naina.
Montani nastavci mogu da budu u potpunosti izvedeni pomou zavrtnjeva (slika3.6a,b),
ili zavarivanjem (slika 3.6e,f). Mane zavarivanja na licu mesta koje su ranije istaknute va-
e i u ovom sluaju. Osim toga, zavareni nastavci su nepovoljniji sa stanovita montae,
jer zahtevaju privremeno podupiranje ili povezivanje dok se zavarivanjem ne ostvari veza.
Povezivanje se najee vri pomou privremenih, montanih stolica od ugaonika i zavrt-
njeva. Osim ovakvih tipova nastavaka mogu da se primenjuju i kombinovani nastavci (sli-
ka 3.6c,d) koji predstavljaju bolja reenja u pogledu montae. Kod ovakvih nastavaka za-
varivanje stubova za eone ploe se vri u radionici, dok se na montai vri samo njihovo
povezivanje pomou zavrtnjeva. U sluaju promene dimenzija stuba na mestu nastavka,
treba voditi rauna da eona ploa, koja se u takvim sluajevima obavezno postavlja, ima
dovoljnu krutost na savijanje (odnosno debljinu), kako bi mogla da obezbedi prenos sile iz
jedne u drugu noicu. Sile se prenose pod uglom ne manjim od 45, u odnosu na horizon-
talu (slika 3.6b). Ukoliko su dimenzije stubova koji se nastavljaju drastino razliite, (slika
3.6f) na rebru donjeg, veeg stuba treba da se postave ukruenja, kako bi se obezbedilo
pravilno uvoenje sila iz noica gornjeg, ueg stuba i smanjilo savijanje eone ploe. Kada
nastavak treba da bude smeten (sakriven) u okviru debljine poda, najpovoljnije je reenje
prikazano na slici 3.6d.
Montani nastavci nosaa (slika 3.7) se najee izvode pomou zavrtnjeva, a mogu
biti i u zavarenoj izradi. Tipian primer montanog nastavka grednog nosaa I-profila iz-
veden pomou zavrtnjeva, prikazan je na slici 3.7a. Kada se nastavak izvodi zavarivanjem
sueonim avovima (slika 3.7b), treba obratiti panju na uslove zavarivanja i nastavak iz-
voditi, po mogustvu u horizontalnom poloaju.
Slika 3.6 - Razliite mogunosti za ostvarivanje montanih nastavaka stubova
Slika 3.7 - Montani nastavci nosaa: a) pomou zavrtnjeva; b) u zavarenoj izradi
Veze nosaa sa stubovima mogu da budu zglobne ili krute. Zglobne veze se dimenzio-
niu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu (V), odnosno oslonaku reakciju (R). One
se najee izvode pomou prikljunih limova ili ugaonika i zavrtnjeva (slika 3.8). Pri-
kljuni ugaonici se vezuju sa stubom pomou zavrtnjeva ili ugaonih avova, dok se pri-
kljuni limovi uvek zavaruju za stub ugaonim ili 1/2V-avovima.
Slika 3.8 - Zglobne veze nosaa sa stubom
Karakteristini tipovi krutih veza izmeu nosaa i stuba prikazane su na slici 3.9. Krute
veze mogu da se ostvare pomou eone ploe, koja se zavaruje za nosa po itavom njego-
vom obimu, a za stub se vezuje prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima. eone plo-
e mogu da budu sa prepustom (slika 3.9a) ili bez prepusta (slika 3.9b). Krute veze se mo-
gu ostvariti i zavarivanjem (slika 3.9c). Mana ovog tipa veze je to se zavarivanje vri na
gradilitu, pa je izrada veze komplikovanija i sporija, a kvalitet avova loiji. Pri izradi
ovakvih veza neophodno je da se predvide privremene montane stolice i oslonci, kako bi
se nosa privremeno fiksirao pre zavarivanja. Krute (momentne) veze mogu da se ostvare i
samo pomou zavrtnjeva. Ovakve veze zahtevaju dodatne elemente u vidu T ili L-valjanih
profila, preko kojih se, pomou zavrtnjeva, vri indirektno prenoenje presenih sila (slika
3.9d). Prednosti ovakvih veza su brza i jednostavna montaa, manji zahtevi u pogledu kva-
lifikovanosti radnika na montai, jednostavnija izrada u radionici, to bitno utie na ukup-
nu cenu veze, pa i itave konstrukcije. Kao osnovni nedostaci ovakvih veza mogu se nave-
sti neto vei utroak elika (zbog dodatnih elemenata), kao i vea deformabilnost veze.
Ovakve veze imaju posebno veliku primenu u SAD.
Slika 3.9 - Primeri krutih veza nosaa i stubova
Krute veze se dimenzioniu i konstruiu tako da mogu da prenesu transverzalnu silu V i
moment savijanja M. Moment savijanja M moe da se zameni spregom sila koji ine sila za-
tezanja N
t
i sila pritiska N
c
( h M N N
c t
/ ). Ove sile deluju u teitu pritisnute noice
grednog nosaa i u teitu zavrtnjeva u zategnutoj zoni. to je vei krak sila h to su ove sile
manje. Zbog toga su veze sa preputenom eonom ploom povoljnije, jer je kod njih krak si-
la vei u odnosu na eone ploe bez prepusta. Na ovaj nain se prenos celokupnog momenta
savijanja M poverava pritisnutoj noici i zavrtnjevima u zategnutoj zoni, pa je potrebno da se
postave ukruenja na rebru stuba, zbog lokalnog optereenja koje u njemu izazivaju sile N
t
i
N
c
. Pri tome se moe pretpostaviti da itavu transverzalnu silu prima rebro, odnosno ele-
menti i spojna sredstva (avovi i/ili zavrtnjevi) koji se na njemu nalaze. Noica stuba preko
koje se vri povezivanje sa gredom je izloena dejstvu lokalnog savijanja usled sila u noica-
ma grede, pa je na mestu veze esto neophodno da se povea njena debljina.
Veze nosaa pod uglom se veoma esto javljaju u zgradarstvu (veza sekundarnog sa
primarnim nosaem) i mostogradnji (veza podunog i poprenog nosaa). One, takoe,
mogu da budu zglobne ili krute.
Zglobne veze nosaa pod uglom (slika 3.10) obezbeuju samo prenoenje reakcije se-
kundarnog nosaa na primarni nosa. Ovakve veze se uglavnom ostvaruju samo preko re-
bara nosaa. Najee se koriste prikljuni ugaonici (slika 3.10a) ili prikljuni lim (slika
3.10b). U sluaju jednostrane veze (slika 3.10c), rotaciji sekundarnog nosaa se odupire
primarni nosa svojom torzionom krutou, pa veza poseduje izvesnu momentu nosivost
(elastino ukljetenje). Kod obostrane veze (slika 3.10d) do pojave deliminog ukljetenja
dolazi zbog kontinuiteta ostvarenog posrednim povezivanjem sekundarnih nosaa preko
rebra primarnog. Ovakve veze poseduju izvesnu rotacionu krutost, ali je ona, zbog izrae-
ne fleksibilnosti elemenata za spajanje (ugaonici i zavrtnjevi) i male torzione krutosti
I-profila veoma mala, pa se u praksi zanemaruje.
Slika 3.10 - Zglobne veze nosaa pod uglom
Krute veze nosaa pod uglom obezbeuju kontinuiranje sekundarnog (podunog) nosa-
a, tako da on, na mestu veze, moe da prihvati i transverzalnu silu i moment savijanja.
Ovakve veze mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva (slika 3.11a) ili zavarivanjem (slika
3.11b). U oba sluaja kontinuitet nosaa, odnosno prijem momenta savijanja se ostvaruje
pomou kontinuitet lamela, koje su u prvom sluaju sa noicom sekundarnog nosaa pove-
zane zavrtnjevima, a u drugom sluaju pomou ugaonih avova. Prijem transverzalne sile
kod veza sa zavrtnjevima se ostvaruje pomou obostranih prikljunih ugaonika, dok se
kod veza u zavarenoj izradi vri direktno zavarivanje rebara sekundarnih nosaa za rebro
primarnog nosaa.
Treba istai da prilikom dimenzionisanja bilo krutih bilo zglobnih veza obavezno treba
uzeti u obzir moment usled ekscentrinosti veze koji se javlja u spojnim sredstvima. Tako,
na primer, u sluaju zglobne veze ostvarene pomou prikljunih ugaonika i zavrtnjeva, za-
vrtnjevi na rebru sekundarnog nosaa, pored transverzalne sile V treba da se dimenzioniu
i za dejstvo momenta ekscentrinosti:
e V M
e
(3.1)
gde je e ekscentricitet veze (slika 3.10c).
Slika 3.11 - Krute veze nosaa pod uglom
1.3 OSNOVNE KARAKTERISTIKE VEZA
U klasinoj teoriji elinih konstrukcija, a i u postojeoj jugoslovenskoj regulativi pod
pojmom prorauna veza i nastavaka uglavnom se podrazumeva odreivanje njihove nosi-
vosti ili otpornosti. Proraun statikih uticaja prema klasinoj teoriji konstrukcija zasniva
se, izmeu ostalog, i na pretpostavci da su veze izmeu elemenata idealne: krute ili zglob-
ne. Meutim, realno ponaanje veza u konstrukcijama, to je pokazano i mnogobrojnim
eksperimentima, demantuje uvedenu pretpostavku o idealnim vezama. Naime, pokazalo se
da veliki broj krutih veza ne poseduje dovoljnu krutost, pa pri optereenju dolazi do izves-
ne relativne rotacije na mestu veze. Sa druge strane, ni zglobne veze se ne ponaaju ideal-
no, ve i one pri optereenju pokazuju odreen stepen rotacione krutosti. Veze koje po
svom ponaanju predstavljaju prelaz izmeu zglobnih i krutih veza nazivaju se polukrute
veze.
Ponaanje jedne takve, realne veze moe se opisati pomou krive koja definie zavis-
nost izmeu momenta savijanja na mestu veze (M) i relativnog obrtanja (). Ova kriva se
u literaturi naziva M- kriva ili karakteristika, a moe se odrediti eksperimentalnim pu-
tem, na osnovu poluempirijskih izraza datih za razliite tipove veza, ili na osnovu preporu-
ka datih u savremenim propisima koji tretiraju ovu problematiku (npr. Evrokod 3). Pomo-
u M- krive (slika 3.12) mogu da se odrede sve osnovne karakteristike jedne momentne
veze: momentna otpornost (M
Rd
), rotaciona krutosti veze (S
j
), koja predstavlja osnovni pa-
rametar za numeriku analizu konstrukcije sa polukrutim vezama i kapacitet rotacije veze
()
Cd
).
Analizom konstrukcija sa polukrutim vezama, uz uvoenje realnih rotacionih krutosti
veza, sraunava se realniji raspored statikih uticaja i deformacija konstrukcije u odnosu
na uticaje i deformacije u konstrukciji sa idealnim vezama. Tako, na primer, ukoliko se
kod greda okvirnih nosaa sa polukrutim vezama uzme u obzir realna krutost veze, dolazi
do smanjenja momenata na krajevima, dok se moment u sredini raspona poveava, uz po-
veanje ugiba u sredini raspona.
Slika 3.12 - Osnovne karakteristike veze (M-) kriva)
Osim toga, kako kritina sila u stubovima okvirnih nosaa zavisi i od krutosti veza u
vorovima, to se uvoenjem polukrutih veza izmeu stubova i greda dobija nova globalna
preraspodela krutosti sistema, a time i druge vrednosti kritinih sila, odnosno duina izvi-
janja stubova.
Slika 3.13 - Odreivanje uticaja na mestu veze pomou gredne linije
Pri globalnoj analizi konstrukcije, krutim se mogu smatrati i one veze ija krutost prou-
zrokuje izvesnu, malu relativnu rotaciju, pod uslovom da ona ne utie znaajno na preras-
podelu statikih uticaja u konstrukciji, odnosno da se usled relativnog obrtanja veze stati-
ki uticaji ne poveavaju za vie od 5%. Na osnovu ovog kriterijuma, definisana je i granica
pomou koje se veza sa poznatom M- karakteristikom moe svrstati kao kruta odnosno
polukruta.
Uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja moe najjednostavnije da se pri-
kae na primeru ukljetene grede sa polukrutim vezama (elastino ukljetena greda). Mo-
menti i obrtanja na mestu veze mogu da se odrede na osnovu preseka M-) krive i gredne
linije (beam line), kao to je prikazano na slici 3.13. Gredna linija se konstruie tako to se
spajaju taka na apscisi koja reprezentuje prostu gredu (M = 0 i ) = q"
3
/ 24EI) i taka na
ordinati koja predstavlja obostrano ukljetenu gredu () = 0 i M = q"
2
/ 12).
Odreivanje raunskih karakteristika moment-rotacija veza greda-stub treba da bude
zasnovano na teoriji potvrenoj eksperimentalnim rezulatatima. Generalno, realna M-)
karakteristika veze greda-stub je nelinearna (slika 3.12). Meutim, ona moe uspeno da
se aproksimira raunskom, bilinearnom (slika 3.14a) ili trilinearnom (slika 3.14b) M-) ka-
rakteristikom, pod uslovom da ona lei ispod stvarne M-) karakteristike.
Slika 3.14 - Raunske M-) karakteristike veze greda- stub: a) bilinearna; b) trilinearna
1.3.1 Podela veza prema Evrokodu
Imajui u vidu nova saznanja o realnom ponaanju veza, koja su proizila kao rezultat
dugogodinjih istraivanja u ovoj oblasti, stvorena je potreba za novom klasifikacijom ve-
za. U meunarodnom standardu Evrokod 3, koji je nastao kao posledica viegodinjeg ra-
da na sistematizaciji iskustava i propisa najrazvijenijih zamalja Evrope (Engleska, Nema-
ka, Francuska, vajcarska, Danska...) u oblasti elinih konstrukcija, detaljno su obraene
veze u elinim konstrukcijama, a data je i njihova podela. Ispostavilo se da je neophodno
izvriti podelu veza na osnovu dva razliita kriterijuma:
prema krutosti i
prema otpornosti.
Za razliku od dosadanjeg pristupa, veza je definisana sa dve glavne karakteristike, ot-
pornou i rotacionom krutou. Osim toga, ako se kao globalna analiza za proraun sta-
tikih uticaja koristi plastina analiza, potrebno je razmotriti rotacioni kapacitet veze kao
njenu treu karakteristiku.
1.3.1.1 Podela veza prema krutosti
Rotacija veze zavisi od njene rotacione krutosti i momenta koji na nju deluje. Kod ide-
alno krutih veza smatra se da je krutost na rotaciju beskonana, te da proizvoljan spoljanji
moment ne moe prouzrokovati nikakvu deformaciju obrtanja. Kao to je pomenuto, real-
ne konstrukcije ne mogu imati beskonano krute veze, ve se one u veoj ili manjoj meri
deformiu. Shodno tome, veze mogu da se svrstaju u tri kategorije:
nominalno zglobne veze,
krute veze i
polukrute veze.
Nominalno zglobne veze su veze koje ne mogu da prihvate znaajan moment savijanja.
Ovakve veze treba da su u stanju da prenesu sile koje na njih deluju (transverzalne i even-
tualno aksijalne) i da omogue slobodnu rotaciju.
Krute veze su veze ija deformacija nema znaajan uticaj na raspodelu unutranjih sila i
momenata u konstrukciji, kao ni na njenu ukupnu deformaciju. Deformacije krutih veza ne
smeju da utiu na smanjenje otpornosti konstrukcije vie od 5%. Naravno, one moraju da
budu u stanju da prenesu sile i momente koje se u njima javljaju usled spoljanjeg optere-
enja.
Polukrute veze su veze koje ne ispunjavaju uslove ni za krute ni za zglobne veze. Pona-
anje ovakvih veza zavisi od krive moment-rotacija (M- karakteristika). Popustljivost po-
lukrutih veza, odnosno njihova relativna rotacija, mora da se uzme u obzir pri globalnoj
analizi konstrukcije, bilo da se radi o plastinoj ili elastinoj analizi.
Veze se mogu klasifikovati kao krute ili zglobne samo na osnovu posebnog eksperi-
mentalnog dokaza, znaajnog iskustva u pogledu ponaanja slinih ili istih veza na pret-
hodno izvedenim adekvatnim objektima, ili na osnovu prorauna zasnovanog na eksperi-
mentima. Kriterijume prema kojima se veze na osnovu svojih M- karakteristika svrstava-
ju u zglobne, polukrute ili krute nije lako definisati generalno za sve vrste veza. U Evroko-
du 3 dati su kriterijumi za klasifikaciju veza greda-stub koje se veoma esto koriste u e-
linim konstrukcijama, a posebno u zgradarstvu.
1.3.1.2 Podela veza prema momentnoj otpornosti
Na osnovu otpornosti, veze mogu da se podele na:
nominalno zglobne,
delimino otporne i,
potpuno otporne.
Nominalno zglobne veze prenose samo sile ijem dejstvu su izloene, bez razvijanja
znaajnih momenata savijanja koji mogu da imaju nepovoljan uticaj na elemente konstruk-
cije.
Potpuno otporne veze su veze ija je raunska otpornost vea ili jednaka od one koju
ima element koji se vezuje.
Delimino otporne veze su veze kod kojih je raunska otpornost takva da mogu da pre-
nesu sile i momente koji na njih deluju, ali je manja od otpornosti elementa koji se vezuje.
Na osnovu ovih podela moe jasno da se uoi razlika izmeu krutosti i otpornosti veze,
kao dve njene razliite i nezavisne karakteristike. Tako na primer veza moe biti kruta i
delimino otporna, ili pak polukruta i potpuno otporna. Ovo ne vai za nominalno zglobne
veze koje su isto klasifikovane i po krutosti i po otpornosti.
1.4 OSNOVNI PRINCIPI PRORAUNA
1.4.1 Filozofija prorauna i njena primena
Kompleksno modeliranje ponaanja veza i montanih nastavaka, uz uzimanje u obzir
sadejstva svih komponenti veza je, sa praktinog aspekta, dugotrajan i obiman postupak.
Meutim, nove generacije propisa, u svetu, prate ovakav trend zahvaljujui primeni rau-
nara i odgovarajuih softvera. Tako, na primer, Evrokod 3 definie sloene proraunske
modele na osnovu kojih se analitikim putem mogu odrediti osnovne karakteristike veza.
Radi se o sloenom i kompleksnom postupku kojim se obuhvata doprinos svake kompo-
nente veze momentnoj otpornosti i krutosti veze. Tako se kod zavarene veze greda-stub
(slika 3.15) posmatraju tri karakteristine zone naprezanja:
zona zatezanja,
zona pritiska i
zona smicanja.
Slika 3.15 - Karakteristine zone krute veze ostvarene zavarivanjem
Raunska momentna otpornost veze treba da se odredi uzimajui u obzir sledea napre-
zanja elemenata veze:
(a) u zoni zatezanja:
plastifikacija rebra stuba,
plastifikacija rebra grede,
plastifikacija noice stuba,
lom po zavarenom avu,
(b) u zoni pritiska:
gnjeenje rebra stuba,
izboavanje rebra stuba,
(c) u zoni smicanja:
lom smicanjem panela rebra stuba.
Raznovrsnost veza i raznolikost njihovog ponaanja je, u dosadanjoj praksi, primorala
inenjere da za proraun veza primenjuju uproene metode prorauna. Ovi metodi prora-
una se zasnivaju na nizu pojednostavljenja, koja omoguavaju dovoljno taan i efikasan
proraun.
Osnovno u analizi veza je odreivanje realne raspodele sila u njoj, to jest zamenjivanje
stvarnih uticaja izazvanih spoljanjim optereenjem statiki ekvivalentnim sistemima sila.
Tako, na primer, u sluaju I nosaa napregnutog momentom savijanja i transverzalnom si-
lom moe da se se pretpostavi da noice preuzimaju znatno vei deo momenta savijanja, a
rebro prihvata ukupnu transverzalnu silu. Logina pretpostavka je da e se i montani nas-
tavci rebra i noica ponaati na isti nain.
Na raspodelu sila u vezi utiu krutosti svih komponenti veze. Stoga uticaji u svakoj
komponenti veze treba da se odrede na osnovu analize itave veze sa realnim krutostima
svih njenih komponenata. Tako u sluaju veze grede i stuba pomou eone ploe i visoko-
vrednih zavrtnjeva, ukoliko je ploa debela, a zavrtnjevi malog prenika, zavrtnjevi odre-
uju raspodelu sila u vezi. Ako su, meutim, zavrtnjevi krui od eone ploe tada e njena
krutost da bude od presudnog uticaja na raspodelu sila u vezi. Zbog toga se debljina ploe
obino usvaja u funkciji od prenika zavrtnjeva.
Najvanije je da se izvri dosledna analiza, to jest da se pri proraunu svih komponena-
ta veze primene isti principi. Zatim, na osnovu uticaja dobijenih iz proraunskog modela,
treba da se izvri kontrola svih spojnih sredstava i karakteristinih preseka. Osim toga,
vano je imati jasnu predstavu o tome kakvo ponaanje se oekuje od veze i shodno tome
treba obezbediti da veza ima dovoljnu nosivost i krutost za takav vid ponaanja.
Uproenim pristupom prorauna mogue je da se ostvari veza kod koje je postignuta
ravnotea unutranjih sila. Meutim, malo je verovatno da e i kompatibilnost deformacija
biti zadovoljena, pa je bitno da veza ima dovoljnu duktilnost, kako bi se omoguila preraspo-
dela sila, tako da pri graninom stanju one deluju na nain koji je predvien proraunom.
Ipak, u uobiajenim uslovima ne dolazi do velikih inkopatibilnosti deformacija zato to
su u mnogim vezama deformacije skoncentrisane, uglavnom, na mestima spojnih sredsta-
va. Stoga se moe pretpostaviti da e relativno pomeranje krutih, spojenih delova, nameta-
ti jednostavan model deformacije spojnim sredstvima. Takoe se moe smatrati da su sile i
pomeranja spojnih sredstava proporcionalne, odnosno, da unutranji model sila tano od-
govara jednostavnom modelu deformacija.
Treba napomenuti da je prethodno izloen uproen pristup primenjiv samo za odrei-
vanje nosivosti veze na dejstvo statikih optereenja. U sluaju znaajnih optereenja koja
se ponavljaju, treba da se izvri posebna procena nosivosti veze na zamor. Pri tome je pot-
rebno detaljno razmotriti elastini odgovor veze i izvriti procenu najvanijih faktora koji
utiu na koncentraciju napona.
1.4.2 Mesto nastavka i veze u konstrukciji
Poloaj, broj i vrsta nastavaka i veza u konstrukcijama su uslovljeni vrstom konstrukci-
je, njenom geometrijom, dimenzijama elemenata i izabranom tehnologijom izrade i monta-
e. Treba teiti da se mesto nastavka i veze poklapa sa minimalnim statikim uticajima u
nosau. Montani nastavci kod kontinualnih i okvirnih nosaa se postavljaju na mestima
minimalnih vrednosti momenata savijanja (slika 3.16). Na tim mestima naprezanja u nosa-
u su mala, tako da slabljenje nosaa usled buenja rupa za zavrtnjeve ne izaziva prekora-
enje dozvoljenih vrednosti napona. Ukoliko se veza izvodi zavarivanjem, tada u tim nas-
tavcima mogu da se primene ugaoni avovi minimalnih dimenzija, ili sueoni avovi nieg
kvaliteta.
Slika 3.16- Poeljna mesta nastavaka kod kontinualnih i okvirnih nosaa
Meutim, esto je potrebno da se nastavak ili veza nosaa konstruiu upravo na mestu
maksimalnih vrednosti statikih uticaja. Kod aksijalno napregnutih elemenata uticaji u
svim presecima su isti pa izborom poloaj nastavka, odnosno veze ne mogu da se izbegnu
maksimalni uticaji. U ovakvim sluajevima na mestima nastavaka ili veza treba da se izvr-
i ojaavanje osnovnog preseka, bilo poveanjem debljine ili irine elemenata veze, ili pak
izradom vuta kod veza greda-stub.
1.4.3 Vrste nastavaka
Prema nainu prorauna, odnosno prema statikim uticajima na osnovu kojih se dimen-
zioniu, razlikuju se dve vrste nastavaka:
nastavci prema statikim uticajima i
statiki pokriveni nastavci.
Nastavci prema statikim uticajima se proraunavaju prema stvarnim statikim uticaji-
ma koji se javljaju na mestu nastavka usled najnepovoljnije kombinacije optereenja. Kod
ovakvih nastavaka potrebno je da se izvri kontrola napona u poprenom preseku osnov-
nog elementa na mestu nastavka, odnosno na mestu slabljenja. Slabljenje preseka moe da
bude prouzrokovano ili rupama za zavrtnjeve ili, kod sueonih avova, izborom kvaliteta
sueonog ava (kod avova I ili II kvaliteta). Ukoliko su naponi prekoraeni potrebno je da
se izvri ojaanje poprenog preseka na mestu nastavka.
Statiki pokriveni nastavci se dimenzioniu tako da njihova nosivost bude vea ili jed-
naka od nosivosti elementa izvan nastavka. Prema tome, statiki pokriveni nastavci se ne
dimenzioniu prema statikim uticajima koji se u njima javljaju, ve prema maksimalnom
kapacitetu nosivosti elementa za odreenu vrstu naprezanja (npr. aksijalno zatezanje ili sa-
vijanje). Ovakvi nastavci uvek imaju veu nosivost od nastavaka prema presenim silama,
jer su stvarne sile koje se javljaju na mestu veze manje od nosivosti elemenata koji se po-
vezuju. Stoga su ovakve veze skuplje, ali imaju vei stepen sigurnosti i primenjuju se kod
nastavaka lociranih na mestima maksimalnih statikih uticaja, kod odgovornih konstrukci-
ja i kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem. Takoe se primenjuju i pri sa-
nacijama i rekonstrukcijama, ukoliko se nastavljaju postojei nosai ije naprezanje je ne-
poznato.
Kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem treba posebnu panju posvetiti
izboru vrste nastavaka i veza, jer se njihovim izborom definiu i dozvoljena naprezanja u
osnovnom materijalu. Nepravilnim izborom vrste nastavka (npr. nastavak sa ugaonim a-
vovima upravnim na tok linija zateuih sila) moe znatno da se smanji otpornost osnov-
nog elementa na zamor, to direktno utie na racionalnost itave konstrukcije.
2 PRORAUN I KONSTRUISANJE MONTANIH
NASTAVAKA AKSIJALNO OPTEREENIH TAPOVA
2.1 OPTE
Proraun montanog nastavka obuhvata odreivanje dimenzija tapa, dodatnih eleme-
nata za vezu (podvezica) kao i broja i dimenzija spojnih sredstava, pomou kojih se vri
prenoenje sile na mestu prekida tapa. Kako je kod aksijalno napregnutih tapova normal-
ni napon konstantan po itavom poprenom preseku, aksijalna sila koja deluje u posmatra-
nom poprenom preseku moe da se raspodeli na elemente (delove) poprenog preseka
(noice i rebro) srazmerno njihovim povrinama. Stoga nastavak tapa moe da se tretira
kao nastavak aksijalno optereenih lamela (limova). Kod elemenata I-poprenog preseka,
nastavak rebra se uvek izvodi sa obostranim podvezicama, dok se nastavak noica kod va-
ljanih I-profila, zbog nagiba od 14%, ostvaruje jednostranim podvezicama. U ostalim slu-
ajevima, kod zavarenih I-profila i valjanih IPE, HEA, HEB i drugih profila, kod kojih su
povrine noica paralelne, noice treba nastaviti pomou obostranih podvezica. Primena
obostranih podvezica je bolja, jer se na taj nain obezbeuje simetrino prenoenje sile i
poveava senost, a samim tim i nosivost zavrtnjeva kod nastavaka izvedenih pomou za-
vrtnjeva. Nastavci tapova mogu da se ostvare pomou zavrtnjeva ili zavarivanjem pomo-
u ugaonih ili sueonih avova (slika. 3.17).
Slika 3.17 - Montani nastavci aksijalno napregnutih elemenata - tapova
AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa moe da se sprovede na dva
naina:
prema zadatoj sili zatezanja (N
t
) i
prema povrini poprenog preseka tapa, kao statiki pokriven nastavak.
Statiki pokriveni nastavci se ee izvode, jer se na taj nain dobija ista sigurnost na
mestu nastavka i u tapu izvan nastavka. Na mestu nastavka, zbog rupa za spojna sredstva,
dolazi do smanjenja povrine poprenog preseka. Ukoliko pretpostavljen popreni presek
ne zadovoljava naponske uslove, to jest ako je napon u neto preseku vei od doputenog,
potrebno je da se izvri ojaanje poprenog preseka u zoni nastavka. Treba napomenuti da
se valjani profili obino ne ojaavaju, mada i njihovo ojaanje moe da se ostvari prime-
nom dodatnih lamela. Meutim, uobiajeno je da se, ukoliko su kod valjanih profila napo-
ni u zoni nastavka prekoraeni, usvaja profil sa veom povrinom poprenog preseka.
Zbog toga pri dimenzionisanju aksijalno zategnutih tapova od valjanih profila, obavezno
treba predvideti rezervu nosivosti od 25-30% (
dop t pot
N A / 30 , 1 25 , 1 ) ukoliko se
zahteva nastavljanje ili vezivanje tapa pomou mehanikih spojnih sredstava (zavrtnjeva
ili zakivaka).
Postupak prorauna montanog nastavka aksijalno zategnutog tapa ostvarenog zavrt-
njevima, bie detaljnije opisan na primeru nosaa I poprenog preseka.
2.2.1 Proraun prema aksijalnoj sili zatezanja
Prilikom prorauna montanih nastavaka aksijalno zategnutih tapova prema zadatoj
sili potrebno je da se sprovedu sledea tri koraka:
kontrola napona u oslabljenom tapu i, ukoliko je potrebno, ojaanje tapa na mestu
nastavka,
proraun podvezica i
proraun broja zavrtnjeva.
Kako je ve pomenuto, proraun nastavka tapa I poprenog preseka, bilo da se radi o
valjanim profilima ili elementima obrazovanim zavarivanjem, mora da se sprovede poseb-
no za noice i rebro poprenog preseka. S obzirom na konstantan dijagram normalnih na-
pona, raspodela aksijalne sile na noice i rebro se vri srazmerno njihovim povrinama
(slika 3.18), pa je:
- sila u noici
A
A
N N
f
t f t

,
(3.2)
- sila u rebru
f t t
w
t w t
N N
A
A
N N
, ,
2 (3.3)
gde su:
A
f
povrina jedne noice i
A
w
povrina rebra.
Sa ovako sraunatim vrednostima sila zatezanja proraun nastavka tapa se svodi na
proraun nastavaka noice i rebra, odnosno nastavaka limova. Postupak prorauna nastav-
ka noice i rebra je veoma slian, uz minimalne razlike koje, uglavnom, proistiu iz razli-
itog konstruisanja.
Slika 3.18 - Raspodela sile zatezanja prema povrini
2.2.1.1 Proraun nastavka noice
Pri proraunu montanog nastavka noice prvo treba da se odredi prenik spojnog
sredstva, koji moe da se usvoji na osnovu iskustva projektanta, ili prema empirijskim iz-
razima, u funkciji minimalne debljine spoljanjeg elementa, odnosno lima (videti izraz
(2.42) i sliku 2.55 iz poglavlja 2). Debljina najtanjeg spoljanjeg elementa u vezi (t
s,min
) je
u stvari jednaka debljini podvezica. Kako na poetku prorauna debljina podvezica nije
poznata, pri odreivanju prenika spojnog sredstva je dovoljno tano da se ona pretpostavi
na sledei nain:
podvezica obostranih aju slu u 6 0

podvezica ih jednostran aju slu u
min ,
f
f
s
t ,
t
t (3.4)
Potom zavrtnjevi treba da se rasporede u okviru poprenog preseka noice, shodno linijama
zavrtnjeva (tabela 2.22) za valjane profile, odnosno minimalnim meusobnim i ivinim
rastojanjima (tabela 2.23) kod profila formiranih zavarivanjem. Kod standardnih valjanih pro-
fila po irini noice najee mogu da se smeste dva (kod I i IPE-profila), odnosno etiri
zavrtnja (kod HEA, HEB i HEM-profila), dok kod zavarenih tapova broj zavrtnjeva koji m-
ogu da se smeste u jednom redu po irini noice zavisi od usvojene irine noice.
Kada je odreen prenik zavrtnja i usvojen njihov raspored i broj u okviru jednog
poprenog preseka moe da se srauna slabljenje poprenog preseka noice (
f
A ) i njena
neto povrina:
f f f f f f f f f f f net f
t d n b t d n t b A A A ) (
, 0 1 , , 0 1 , ,
(3.5)
gde su:
net f
A
,
neto povrina noice na mestu merodavnog poprenog preseka,
n
f,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na noici.
d
0,f
prenik rupe za zavrtanj na noici.
Pri proraunu napona u oslabljenom preseku noice merodavan je popreni presek na
mestu prvog, ili eventualno drugog reda zavrtnjeva (videti sliku 2.30 iz poglavlja 2). Kon-
trola napona u oslabljenom preseku vri se na sledei nain:
dop
net f
f t
x
A
N

,
,
. (3.6)
Ukoliko prethodni uslov (3.6) nije zadovoljen potrebno je da se izvri ojaanje noice
na mestu nastavka. Ojaanje noice se vri samo kod profila obrazovanih zavarivanjem,
jer se, kako je ve pomenuto, valjani profili u principu ne ojaavaju. Generalno, ojaanje
noice moe da se ostvari na dva naina: poveanjem debljine lima, ili poveanjem njego-
ve irine. Iz uslova:
dop
f t
net f
N
A
,
,
(3.7)
mogu da se odrede potrebna debljina noice na mestu nastavka, ukoliko se ojaanje vri
poveanjem debljine noice:
dop f f f
f t
f
d n b
N
t

) (
, 0 1 ,
, *
(3.8)
odnosno irina noice na mestu nastavka, kada se ojaanje vri proirenjem noice:
f f
dop f
f t
f
d n
t
N
b
, 0 1 ,
, *
+
. (3.9)
Slika 3.19 - Ojaanje noice: a) poveanjem debljine noice; b) poveanjem irine noice
Dimenzionisanje podvezica se vri na osnovu normalnog napona u merodavnom neto
poprenom preseku. Kod podvezica je uvek merodavan presek na mestu poslednjeg reda
zavrtnjeva, neposredno pred prekid materijala. Iz naponskog uslova:
dop
net p f
f t
x
A
N

, ,
,
(3.10)
gde je A
f,p,net
neto povrina podvezica na noici, na mestu merodavnog poprenog preseka.
Kod nastavaka sa obostranim podvezicama na noicama (slika 3.20a) irina spoljanje
povezice (b
p,1
) je uglavnom jednaka irini noice (b
p,1
=b
f
), dok se irina unutranjih pod-
vezica (b
p,2
) odreuje na osnovu konstruktivnih zahteva, u zavisnosti od prenika zavrtnja
i raspoloive ravne povrine, to jest rastojanja od ivice noice do poetka zakrivljenja kod
valjanih profila, odnosno do avova za vezu noice i rebra kod tapova formiranih zavari-
vanjem. Kod nastavaka sa jednostranim podvezicama (slika 3.20b) irina podvezica (b
p
) je
jednaka, ili neto vea od irine noice.
f p
b b
1 ,

f p
d b
, 0 2 ,
3 > [ ] mm 5 2 +
f p
b b
p f f f p p net p f
t d n b b A
, , 0 1 , 2 , 1 , , ,
) 2 2 ( +
p f f f p net p f
t d n b A
, , 0 1 , , ,
) (
p w w w p net p w
t d n h A
, , 0 1 , , ,
) ( 2
p w w w p net p w
t d n h A
, , 0 1 , , ,
) ( 2
Slika 3.20 - Montani nastavak tapa sa: a) obostranim podvezicama na noicama;
b) jednostranim podvezicama na noicama
Debljina podvezica na noicama (t
f,p
) se odreuje iz uslova zadovoljenja normalnih na-
pona (3.10), na sledei nain:
podvezice e jednostran za
) (
podvezice obostrane za
) 2 2 (
, 0 1 ,
,
, 0 1 , 2 , 1 ,
,
,
dop f f p
f t
dop f f p p
f t
p f
d n b
N
d n b b
N
t
(3.11)
Kada se nastavci ostvaruju pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva, treba da
se uzme u obzir smanjenje sile zatezanja usled trenja. To moe da se izvri pomou redu-
kovane sile zatezanja u noici N
t,f,red
koja se odreuje prema izrazima (2.35), odnosno
(2.36) iz poglavlja 2. Prema tome, kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima u prethodnim izrazima (3.6) do (3.11) silu u noici N
t,f
treba zameniti redu-
kovanom silom u noici N
t,f,red
.
Potreban broj zavrtnjeva na noici se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea ili
jednaka od aksijalne sile koja se javlja u noici:
dop f
f t
uk f
F
N
n
,
,
,
(3.12)
gde je F
f,dop
nosivost jednog zavrtnja na noici, koja se odreuje na sledei nain (videti
poglavlje 2):
(2.34) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg upasovane za

(2.33) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg za
(2.10) pritezanja sile bez zavrtnjeve dne visokovre i ne obi za
,
,
,
,
dop vs
dop s
dop v
dop f
F
F
F
F (3.13)
Kod obinih i visokovrednih zavrtnjeva bez sile pritezanja pri odreivanju nosivosti
zavrtnja na pritisak po omotau rupe F
b,dop
(2.12), min t treba da se odredi na osnovu
debljina limova na mestu nastavka, odnosno na osnovu usvojenih debljina podvezica i
ojaane debljine noice.
Da bi se izbegli nesimetrini nastavci, na noicama I-profila se uvek usvaja paran broj
zavrtnjeva, odnosno isti broj sa svake strane rebra.
2.2.1.2 Proraun nastavka rebra
Za proraun nastavka rebra vae isti principi kao i pri proraunu nastavka noice.
Rebro se uvek nastavlja simetrinim, obostranim podvezicama, koje se postavljaju po
itavoj raspoloivoj visini (slika 3.20). Kao i kod nostavka noice prvo se odreuje
prenik zavrtnja i njihov raspored po visini rebra. Prenik zavrtnja na rebru je uglavnom
manji od prenika zavrtnja na noici (za jedan ili dva kalibra). Kontrola napona u rebru na
mestu nastavka vri se na sledei nain:
dop
net w
w t
x
A
N

,
,
. (3.14)
Ako prethodni uslov (3.14) nije zadovoljen onda se vri ojaanje rebra, tako to se
poveava njegova debljina na mestu nastavka. Potrebna debljina rebra moe da se odredi
na sledei nain:
dop w w
w t
w
d n d
N
t

) (
, 0 1 ,
, *
(3.15)
gde su:
n
w,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku na rebru,
d
0,w
prenik rupe za zavrtanj na rebru,
d visina rebra (slika 3.20).
Na slian nain moe da se odredi i potrebna debljina podvezica na rebru (t
w,p
), ako se
prethodno, na osnovu raspoloive ravne povrine rebra, odredi njihova visina (h
p
). Iz
uslova:
dop
net p w
w t
x
A
N

, ,
,
(3.16)
i oznaka prikazanih na slici 3.20 dobija se:
dop w w p
w t
p w
d n h
N
t

) ( 2
, 0 1 ,
,
,
. (3.17)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na sledei nain:
dop w
w t
uk w
F
N
n
,
,
,
(3.18)
gde je F
w,dop
nosivost jednog zavrtnja na rebru. Broj zavrtnjeva na rebru ne mora da bude
paran s obzirom na vie razliitih mogunosti za njihovo rasporeivanje po visini rebra
(3+3+3, 3+4+4, 5+6 itd.)
2.2.1.3 Kontrola preseka itavog tapa
Osim pojedinanih prorauna nastavaka noice i rebra neophodno je da se izvri i
ukupna kontrola napona u podvezicama i poprenom preseku tapa ne mestu nastavka.
Kontrola napona u ojaanom tapu sprovodi se na osnovu poznatog izraza:
dop
net
t
x
A
N
(3.19)
gde je A
net
ukupna neto povrina poprenog preseka tapa na mestu merodavnog
poprenog preseka (slika 3.21).
net w net f net
A A A
, ,
2 +
Slika 3.21 - Popreni presek tapa: a) izvan nastavka; b) na mestu nastavka (ojaan presek)
Na isti nain se vri i provera napona u podvezicama:
dop
net p
t
x
A
N

,
(3.20)
gde je A
p,net
ukupna neto povrina podvezica na noicama i rebru na mestu merodavnog
poprenog preseka (A
p,net
=2A
f,p,net
+A
w,p,net
).
Osim toga treba pokazati i da je ukupna nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru vea
ili jednaka od aksijalne sile zatezanja koja deluje na tap, to jest da je:
t dop w uk w dop f uk f
N F n F n +
, , , ,
. (3.21)
2.2.2 Proraun prema povrini poprenog preseka - statiki pokriven
nastavak tapa
Proraun nastavka tapa prema povrini karakteriu sledea tri koraka:
ojaanje tapa u zoni nastavka,
proraun podvezica i
Nastavci zategnutih tapova prema povrini poprenog preseka se dimenzioniu tako
da nosivost svih elemenata veze (osnovnog preseka na mestu veze, podvezica i zavrtnjeva)
bude vea ili jednaka od nosivosti tapa izvan nastavka. Doputena, odnosno maksimalna
aksijalna sila zatezanja koju tap moe da prenese izvan nastavka moe da se odredi na os-
novu poznatog izraza:
dop dop t
A N
,
(3.22)
gde je A bruto povrina tapa izvan nastavka. Na osnovu ovako odreene maksimalne sile
zatezanja, statiki pokriven nastavak tapa moe da se dimenzionie kao nastavak prema
sili N
t,dop
. Meutim, postupak prorauna je neto jednostavniji ukoliko se vri direktno po-
reenje povrine tapa izvan nastavaka, sa neto povrinom ojaanog tapa u zoni nastavka,
odnosno sa neto povrinom podvezica.
S obzirom da se tapovi izraeni od valjanih profila, po pravilu, ne ojaavaju, u pogle-
du kompenzacije slabljenja tapa na mestu nastavka ('A), razlikuju se dve vrste statiki
pokrivenih nastavaka tapova:
statiki pokriveni nastavci sa kompenzacijom povrine 'A koji se primenjuju kod
nastavaka tapova izraenih od profila formiranih zavarivanjem i
statiki pokriveni nastavci bez kompenzacije povrine 'A koji se primenjuju kod
valjanih profila.
Kod nastavaka bez kompenzacije povrine, koji su karakteristini za valjane profile,
maksimalna sila koju tap moe da prenese je ona koja odgovara njegovom neto popre-
nom preseku:
dop net dop t
A N
,
(3.23)
pa je za dimenzionisanje podvezica i spojnih sredstava merodavna neto, a ne bruto po-
vrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
2.2.2.1 Ojaanje tapa u zoni nastavka
Sila zatezanja koju moe da prenese ojaani presek treba da bude vea ili jednaka od
sile N
t,dop
koju moe da prenese bruto popreni presek tapa izvana nastavka. Prema tome,
s obzirom da je kvalitet osnovnog materijala, odnosno vrednost doputenog napona (V
dop
)
ista na mestu nastavka i izvan njega, dimenzije ojaanog poprenog preseka tapa u zoni
nastavka se odreuju iz uslova da je neto povrina poprenog preseka tapa na mestu nas-
tavka vea ili jednaka od bruto povrine preseka tapa izvan nastavka (slika 3.22), i to
pojedinano, za noice i rebro i ukupno za itav popreni presek:
f net f
A A
*
,
(3.24)
w net w
A A
*
,
(3.25)
A A
net

*
(3.26)
gde su:
*
,net f
A neto povrina ojaane noice na mestu nastavka,
*
,net w
A neto povrina ojaanog rebra na mestu nastavka,
*
net
A ukupna neto povrina poprenog preseka ojaanog tapa na mestu nastavka,
f
A bruto povrina noice izvan nastavka,
w
A bruto povrina rebra izvan nastavka,
A ukupna bruto povrina poprenog preseka tapa izvan nastavka.
f f f
t b A
*
, 0 1 ,
*
,
) (
f f f f net f
t d n b A
f
f f f
f
f
t
d n b
b
t

, 0 1 ,
*
w w
t d A
*
, 0 1 ,
*
,
) (
w w w net w
t d n d A
w
w w
w
t
d n d
d
t

, 0 1 ,
*
Slika 3.22 - Ojaanje poprenog preseka kod statiki pokrivenog nastavka tapa
Naravno, kako u sluaju valjanih profila nema ojaanja, pri proraunu nastavaka aksi-
jalno zategnutih tapova izraenih od valjanih profila ovaj korak moe da se izostavi.
U sluaju nastavaka koji se izvode pomou prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva,
pri odreivanju ojaanja poprenog preseka treba da se uzme u obzir redukcija sile zateza-
nja usled trenja izmeu kontaktnih (tarnih) povrina. Izraz za redukovanu silu (2.35) iz po-
glavlja 2 moe da se transformie na sledei nain:
t red
uk
t
t
dop s
t dop s t
I
red t
N k
n
n
N
N
F m
n N F m n N N
(
(
,
\
,
,
(
j

(
(
,
\
,
,
(
j

1
,
1 , 1 ,
4 , 0 1 4 , 0 1 4 , 0 (3.27)
gde je n
1
broj zavrtnjeva u prvom poprenom preseku (slika 2.52), a n
uk
ukupan potreban
broj zavrtnjeva (n
uk
=N
t
/ (mF
s,dop
)). Na slian nain moe da se modifikuje i izraz (2.36)
za odreivanje sile u neto preseku na mestu drugog reda zavrtnjeva (presek II-II, slika
2.52):
t red
uk uk
t
uk uk
t
II
red t
N k
n
n n
n
n
N
n
n
n
n
N
N
(
(
,
\
,
,
(
j +

(
(
,
\
,
,
(
j

2 , 0 1
4 , 0 1
max
2 1 1
2 1
,
(3.28)
Dakle, zbog prenoenja dela sile trenjem pre neto preseka dolazi do smanjenja sile za-
tezanja na mestu neto preseka, srazmerno sa faktorom redukcije (k
red
<1,0) koji, na osnovu
prethodnih izraza (3.27) i (3.28), moe da se napie u sledeem obliku:
II - II presek za 2 , 0 1
I - I presek za 4 , 0 1
2 1 1
1
uk uk
uk
red
n
n n
n
n
n
n
k (3.29)
Kod nastavaka sa prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima, shodno prethodno
reenom, u izrazima (3.24) do (3.26) desna strana treba da se pomnoi sa redukcionim
koe-ficijentom k
red
, koji se odreuje prema izrazu (3.29) za merodavan popreni presek (I-
I ili II-II). Drugim reima, povoljan uticaj prednaprezanja zavrtnjeva na optereenje os-
novnog materijala (noica i rebra) i podvezica uzima se u obzir tako to se ukupna bruto -
povrina poprenog preseka, odnosno povrine noica i rebra izvan nastavka umanjuju
mnoenjem sa koeficijentom k
red
.
2.2.2.2 Proraun podvezica
Dimenzije podvezica mogu da se odrede iz uslova da je sila koju mogu da prenesu pod-
vezice na mestu merodavnog neto preseka vea ili jednaka od maksimalne sile koju moe
da prenese tap izvan nastavka. Kao i pri proraunu ojaanja tapa proraun se vri poje-
dinano za noice i rebro i ukupno za ceo popreni presek i to na osnovu sledeih uslova:
za statiki pokrivene nastavke sa kompenzacijom A:

f net p f
A A
, ,
(3.30)

w net p w
A A
, ,
(3.31)
A A
net p

,
(3.32)
za statiki pokrivene nastavke bez kompenzacije A:

net f net p f
A A
, , ,
(3.33)

net w net p w
A A
, , ,
(3.34)

net net p
A A
,
(3.35)
gde su:
net p f
A
, ,
neto povrina podvezica na noici,
net p w
A
, ,
neto povrina podvezica na rebru,
net p
A
,
ukupna neto povrina podvezica,
net f
A
,
neto povrina noice na mestu nastavka,
net w
A
,
neto povrina rebra na mestu nastavka,
net
A ukupna neto povrina tapa na mestu nastavka.
Kada se nastavak ostvaruje pomou visokovrednih zavrtnjeva sa punom silom predna-
prezanja, kao i pri proraunu ojaanja tapa i pri dimenzionisanju podvezica potrebno je
da se uzme u obzir redukcija povrine, mnoenjem faktorom redukcije k
red
. U sluaju pod-
vezica ovaj faktor treba da se odredi za neto presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva,
neposredno pre prekida materijala (presek J-J, slika 2.52).
2.2.2.3 Proraun broja zavrtnjeva
Broj zavrtnjeva se odreuje iz uslova da njihova nosivost bude vea od nosivosti tapa.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka sa kompenzacijom povrine potreban broj zavrt-
njeva odreuje se na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese tap izvan nastavka
(3.22), to jest na osnovu sledeih uslova:
na noici
dop f
dop f
f
F
A
n
,

(3.36)
na rebru
dop w
dop w
w
F
A
n
,

(3.37)
ukupno
dop dop w w dop f f
A F n F n +
, ,
(3.38)
gde su n
f
i n
w
potreban broj zavrtnjeva, a F
f,dop
i F
w,dop
nosivost jednog zavrtnja na noici
odnosno rebru, respektivno.
U sluaju statiki pokrivenih nastavaka bez kompenzacije povrine u zoni nastavka,
potreban broj zavrtnjeva se odreuje na osnovu maksimalne sile koju moe da prenese me-
rodavan neto popreni presek na mestu nastavka (3.23), pa prethodni izrazi (3.36) do
(3.38) treba da se transformiu na sledei nain:
dop f
dop net f
f
F
A
n
,
,

(3.39)
dop w
dop net w
w
F
A
n
,
,

(3.40)
dop net dop w w dop f f
A F n F n +
, ,
. (3.41)
AKSIJALNO PRITISNUTIH TAPOVA, OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA
Proraun montanog nastavka aksijalno pritisnutog tapa znatno je jednostavniji od
prorauna nastavka izloenog dejstvu sile zatezanja. To je posledica usvojene pretpostavke
da kod elemenata izloenih pritisku, rupe za spojna sredstva ne izazivaju smanjenje njiho-
ve nosivosti, pa se normalni naponi odreuju na osnovu bruto poprenih preseka. Zbog to-
ga i nema potrebe za ojaavanjem pritisnutog tapa u zoni nastavka, a dimenzije podvezica
kao i broj spojnih sredstava se odreuje iz uslova da je njihova nosivost vea od aksijalne
sile pritiska koja deluje na tap. Kontrola napona u podvezicama treba da se sprovede na
osnovu bruto poprenog preseka.
Zbog izvijanja (videti poglavlje 4) kod pritisnutih elemenata popreni presek, uglav-
nom, izuzev kod jako kratkih tapova, nije potpuno iskorien, pa se veoma retko projek-
tuju statiki pokriveni nastavci pritisnutih elemenata. Na primeru tapa izraenog od I pro-
fila (valjanog ili zavarenog) bie istaknuti najvaniji detalji prorauna nastavka prema sili
pritiska (N
c
).
Kako se proraun napona kod pritisnutih elementa zaniva na bruto poprenom preseku,
otpada potreba za kontrolom napona na mestu slabljenja i ojaanjem tapa na mestu na-
stavka. Proraun sadri samo dva koraka:
proraun podvezica i
Kao i kod zategnutih elemenata, proraun nastavka se vri posebno za noice i rebro.
Dimenzije podvezica mogu da se odrede na osnovu sledeih uslova:
za podvezice na noicama:

dop
f c
p f dop
p f
f c
x
N
A
A
N

,
,
,
,
(3.42)
za podvezice na rebru:

dop
w c
p w dop
p w
w c
x
N
A
A
N

,
,
,
,
(3.43)
ukupno:

dop
c
p dop
p
c
x
N
A
A
N
(3.44)
gde su:
A
f,p
bruto povrina podvezica na noici,
A
f,w
bruto povrina podvezica na rebru,
A
p
ukupna bruto povrina podvezica,
N
c,f
sila pritiska u noici,
N
c,w
sila pritiska u rebru,
N
c
ukupna sila pritiska koja deluje na tap.
Treba napomenuti da raspodela sile na noice i rebro moe da se izvri kao i u sluaju
sile zatezanja proporcijalno povrini, prema izrazima (3.2) i (3.3).
Potreban broj zavrtnjeva na noicama i na rebru moe da se odredi prema od-
govarajuoj sili pritiska, na isti nain kao kod zategnutih tapova.
2.4 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA UGAONIKA
Nastavci tapova izraenih od jednog ili 2 ugaonika (L-profila) imaju svoje specifinosti,
koje proistiu, pre svega, iz njihovog oblika. Proraun nastavaka ugaonika je u svim svojim
koracima analogan sa proraunom valjanih I-profila. Jedina razlika je u raspodeli sile. Kod
jednakokrakih ugaonika svaki krak prima po polovinu ukupne sile (N/2), dok se kod raz-
nokrakih ugaonika ukupna sila (N) deli proporcionalno sa povrinom krakova.
Nastavci L-profila se, uglavnom, ostvaruju pomou podvezica, koje mogu da budu ta-
koe od ugaonika (ugaone podvezice), ili od lima za svaki krak posebno.
Ugaone podvezice se postavljaju sa spoljanje, unutranje ili sa obe strane ugaonika
koji se nastavlja. Zbog zaobljenja unutranjeg ugla ugaonika potrebno je da se obradi (rav-
nim ili krunim seenjem) spoljanji ugao podvezice kada se ona postavlja sa unutranje
strane ugaonika (slika 3.23a), odnosno spoljanji ugao ugaonika, kada se podvezica pos-
tavlja sa spoljanje strane (slika 3.23b). Na ovaj nain se obezbeuje pravilno naleganje
ugaonih podvezica i ugaonika koji se nastavlja. Ugaona podvezica je obino ista, ili za je-
dan korak manja od ugaonika koji se nastavlja, ali je u tom sluaju vee debljine. Ponekad
je, iz estetskih razloga ili da bi se obezbedilo lake odvoenje vode, potrebno da se skrate
kraci ugaone podvezice (slika 3.23c). Pri dimenzionisanju podvezica treba obezbediti da je
njihova neto povrina vea ili jednaka od neto povrine ugaonika koji se nastavlja.
Slika 3.23 - Razliite mogunosti za konstruisanje nastavaka ugaonika
Postoje razliite mogunosti za postavljanje podvezica od limova: obe spolja (slika
3.23d), obe iznutra (slika 3.23e), ili jedna spolja a druga iznutra (slika 3.23f). I u ovom slu-
aju, kada se podvezice postavljaju sa unutranje strane, one moraju da se obrade radi bo-
ljeg naleganja. Podvezice od limova mogu da se postave i sa obe strane ugaonika (slika
3.23g). U sluaju obostranih podvezica mogu da se kombinuju podvezice od limova i
ugaonika (slika 3.23h). Ovo je posebno est sluaj kod nastavaka tapova izraenih od dva
L profila (slika 3.23j). Na taj nain se obezbeuje pravilniji rad veze, smanjuje se debljina
limova podvezica i poveava nosivost zavrtnjeva, koji su u ovom sluaju dvoseni.
2.5 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA TAPOVA
SANDUASTOG POPRENOG PRESEKA
Konstruisanje montanih nastavaka sanduastih tapova formiranih zavarivanjem zbog
zatvorenog oblika poprenog preseka, takoe ima svojih specifinosti. Ovakvi tapovi jav-
ljaju se, na primer, kod mostovskih reetkastih nosaa i vrlo je vano poznavati pravila za
konstruisanje njihovih nastavaka.
Slika 3.24 - Razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova
sanduastog poprenog preseka
Osnovni problem kod ovakvih nastavaka je postavljanje (ugradnja) zavrtnjeva. Postoje
dve razliite mogunosti za ostvarivanje nastavaka tapova zatvorenog, sanduastog pop-
renog preseka. Prva je da se u zoni nastavka tap sanduastog poprenog preseka trans-
formie u tap I-poprenog preseka sa dvostrukim rebrom (slika 3.24a), a montani nasta-
vak formira na uobiajeni nain. Pretvaranje sanduastog poprenog preseka u I-presek se
ostvaruje savijanjem rebara i njihovim spajanjem na mestu nastavka u jedinstveno rebro
dvostruke debljine. Da bi se obezbedilo ouvanje geometrije rebara na mestu nastavka, na
sredini visine rebara se postavljaju ukruenja koja prihvataju skretne sile. Proraun ovak-
vih nastavaka sprovodi se isto kao i kod I-profila. Ovakve nastavke treba izbegavati kod
pritisnutih tapova, jer se na mestu nastavaka znatno smanjuje krutost na savijanje oko ose
paralelne sa rebrima tapa, to negativno utie na otpornost tapa na izvijanje oko pomenu-
te ose. Eventualno, ovakvi nastavci mogu da se primenjuju u zonama bliskim osloncima
(krajevima) tapa.
Druga mogunost je da se na donjoj noici na mestu nastavka napravi otvor kojim se
obezbeuje pristup u unutranjost sanduastog nosaa, neophodan za postavljanje zavrt-
njeva (slika 3.24b). Dimenzija otvora mora da bude dovoljna da radnik kroz njega moe
nesmetano da provue ruku sa alatom. Pri tome treba voditi rauna da se otvor uvek pos-
tavlja sa donje strane tapa (na donjoj noici) kako ne bi dolo do prodora vode kroz otvor
u unutranjost tapa. Kod ovakvih nastavaka podvezice se i na rebru i na noicama postav-
ljaju samo sa jedne, spoljanje strane. Prilikom odreivanja neto poprenih preseka donje
noice i podvezice na njoj, pored rupa za zavrtnjeve, potrebno je uzeti u obzir i veliinu
(irinu) otvora na donjoj noici. Prema tome, proraun donje i gornje noice i odgovaraju-
ih podvezica se razlikuje. Zbog otvora, podvezica na donjoj noici je znatno deblja od
podvezice na gornjoj noici.
2.6 PRORAUN NASTAVKA AKSIJALNO OPTEREENIH
TAPOVA OSTVARENIH ZAVARIVANJEM
S obzirom da se kod nastavaka u zavarenoj izradi ne vri slabljenje poprenog preseka
rupama za spojna sredstva, proraun se vri na osnovu bruto poprenog preseka. Zbog
toga je proraun isti i za pritisnute i za zategnute elemente, izuzev razlike u vrednostima
doputenih normalnih napona u avovima za zatezanje, odnosno pritisak.
Nastavci tapova u zavarenoj izradi mogu da se ostvare pomou sueonih ili ugaonih a-
vova. Prednost sueonih avova (slika 3.25a) je to obezbeuju kontinuitet osnovnog materi-
jala, pa ne dolazi do promene toka sila i to kod ovakvih spojeva otpada potreba za dodatnim
elementima, odnosno podvezicama. Debljina sueonog ava je, po pravilu, jednaka debljini
osnovnog materijala (a=t), dok je njegova duina jednaka irini elementa koji se nastavlja
(l=b). Osnovni nedostatak nastavaka izvedenih pomou sueonih avova je to, izuzev u
sluaju sueonih avova S kvaliteta koji su znatno skuplji, imaju manju nosivost od nosivosti
osnovnog materijala, odnosno elemenata koji se nastavljaju (
dop dop w b
<
, ,
). Kontrola na-
pona u sueonom avu na mestu nastavka se vri na sledei nain:
dop w b
t t
w
t
b t
N
a
N
A
N
, ,
min

"
(3.45)
gde su:
t
min
debljina tanjeg elementa (slika 3.25a),
b irina elementa,
dop w b , ,
doputeni normalni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Slika 3.25 - Nastavci aksijalno optereenih elemenata u zavarenoj izradi
Pomou ugaonih avova moe da se ostvari nastavak elemenata sa preklopom (slika
3.25b) ili nastavak pomou podvezica (slika 3.25c). Preklopni nastavak je u statikom i
konstruktivnom pogledu manje povoljan, jer je tok sila, usled ekscentrinog nastavljanja,
poremeen, a nosivost ugaonih avova je manja zbog lokalnog savijanja. Kod nastavaka sa
podvezicama, tok sila je povoljniji, a raspodela sila na bone i eone avove se vri na uo-
biajen nain u zavisnosti od odnosa duina tih avova. Postupak prorauna nastavaka ost-
varenih ugaonim avovima detaljno je opisan u poglavlju 2.
U zavarenim nastavcima valjanih profila, u zoni zatezanja, zbog segregacije treba uzeti
u obzir smanjenje napona u avu, i to za 15% kod profila izraenih od umirenog elika,
odnosno 50% kod profila izraenih od neumirenog elika.
3 PRORAUN I KONSTRUISANJE NASTAVAKA NOSAA
3.1 OPTE
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazi-
vaju se nosai. Njihovi nastavci ili veze sa drugim elementima, takoe treba da budu spo-
sobni da prihvate uticaje koji se javljaju u nosaima, a to su: moment savijanja (M) i trans-
verzalna (smiua) sila (V). Nastavak, meutim, moe da bude optereen momentom savi-
janja i kod centrino optereenih tapova ako je raspored zavrtnjeva nesimetrian, ako su
nesimetrine podvezice, ili kada su, kod nastavaka u zavarenoj izradi ugaoni avovi nejed-
nake duine i/ili debljine.
U nekim sluajevima, pored momenta savijanja i transverzalne sile, nastavci ili veze
moraju da prime i aksijalnu silu. U pogledu naprezanja nastavka odnosno veze, razlikuju
se etiri sluaja:
nastavci optereeni samo momentom savijanja (M),
nastavci optereeni momentom savijanja i transverzalnom silom (M+V),
nastavci optereeni momentom savijanja i aksijalnom silom (M+N),
nastavci optereeni momentom savijanja, transverzalnom i aksijalnom silom (M+V+N).
Raspodela normalnih napona u poprenom preseku nosaa optereenog momentom savi-
janja je linearna. Zbog toga se i u podvezicama i u zavrtnjevima javlja linearna raspodela
naprezanja pri emu su naprezanja najvea u krajnjim vlaknima, a jednaka nuli na mestu
neutralne ose. I smiui naponi izazvani transverzalnom silom su neravnomerno raspodeljeni
po poprenom preseku nosaa. Najvei deo transverzalne sile prima rebro, dok pojasevi pri-
maju samo njen mali deo, pa se pri proraunu nastavaka pretpostavlja da celokupnu tran-
sverzalnu silu prenose samo podvezice i zavrtnjevi na rebru. Takoe se pretpostavlja da je
raspodela ove sile na pojedine zavrtnjeve ravnomerna. Rezultujua sila u zavrtnjevima, od
kombinovanog dejstva razliitih uticaja, dobija se kao vektorski zbir pojedinih komponenata.
Kao i u sluaju montanog nastavka aksijalno optereenog tapa proraun moe da se
sprovede na dva naina:
prema zadatim presenim silama i
kao statiki pokriven nastavak.
S obzirom da kod nosaa u delu preseka sa jedne strane neutralne ose vladaju naponi
pritiska, a u delu sa druge strane naponi zatezanja, slabljenje preseka usled postojanja rupa
za zavrtnjeve u zoni nastavka treba da se uzme u obzir samo u zategnutoj noici nosaa.
Gubitak povrine poprenog preseka u zategnutom delu rebra na mestu rupa za zavrtnjeve
moe da se zanemari.
3.2 EKSCENTRINO OPTEREENI ELEMENTI
NASTAVAKA I VEZA
Ekscentrino optereeni elementi nastavaka i veza su oni kod kojih linija delovanja sile
ne prolazi kroz teite grupe spojnih sredstava (zavrtnjeva ili avova). S obzirom na pret-
postavku da su limovi kruti u svojoj ravni, rezultat ovakvog, ekscentrinog delovanja spo-
ljanje sile nije ista translacija, ve translacija kombinovana sa rotacijom oko teita spoj-
nih sredstava. To praktino znai da je sistem sila koji deluje na spojna sredstva i koji je u
ravnotei sa spoljanjim silama, sistem neparalelnih sila. Delovanje ekscentrine sile P
moe da se zameni ekvivalentnim sistemom koji ine smiua sila V=P koja prolazi kroz
teite spojnih sredstava i moment ekscentriciteta M
e
=Pe, gde je e ekscentricitet spolja-
nje sile u odnosu na teite grupe zavrtnjeva (slika 3.26a). Uticaji usled sile P i momenta
ekscentriciteta M
e
se odreuju odvojeno, a ukupni uticaji izazvani njihovim istovremenim
dejstvom se dobijaju superpozicijom.
Slika 3.26 - Efekat ekscentrinog optereenja veze: a) rezultujue sile u zavrtnjevima (F
R
);
b) sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta (F
i,M
)
Uticaj smiue sile V=P koja deluje kroz teite spojnih sredstava razmatra se na isti
nain kao kod aksijalno optereenog tapa. Svaki zavrtanj prihvata istu silu, pa je:
. / const n V F
V
(3.46)
gde su:
F
V
sila koja se javlja u jednom (svakom) zavrtnju usled smiue sile V,
n broj zavrtnjeva.
Usled momenta ekscentriciteta u zavrtnjevima se javljaju razliite sile u zavisnosti od
njihovih rastojanja do teita grupe zavrtnjeva, odnosno od vektora poloaja r
i
. Sile koje se
usled momenta ekscentriciteta javljaju u zavrtnjevima su upravne na vektor poloaja, a in-
tenzitet im raste linearno sa rastojanjem od teita zavrtnjeva. Najoptereeniji su najudalje-
niji zavrtnjevi. Vrednost sile u jednom, i-tom zavrtnju
M i
F
,
, pod pretpostavkom o linear-
noj raspodeli, moe da se izrazi u funkciji maksimalne sile
M
F
max
koja se javlja u najuda-
ljenijem zavrtnju, na sledei nain:
max
max ,
r
r
F F
i
M M i
(3.47)
gde su:
r
i
vektor poloaja posmatranog i-tog zavrtnja,
r
max
vektor poloaja najudaljenijeg zavrtnja (slika 3.26b).
Uslovi ravnotee horizontalnih i vertikalnih sila i momenata savijanja na mestu veze
(slika 3.26b) mogu da se napiu u sledeem obliku:
0 0
,

i
i
M i
r
x
F H (3.48)
0 0
,

i
i
M i
r
z
F V (3.49)
e P M r F M
e i M i

,
0 (3.50)
Ako se u uslovu ravnotee momenata (3.50) sila u i-tom zavrtnju (F
i,M
) zameni izrazom
(3.47) dobija se sila u najoptereenijem zavrtnju:

2
max
max
max
2
max

i
e M e
i
M
r
r
M F M
r
r
F . (3.51)
Sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na slian nain, srazmerno njegovom rastojanju
od teita zavrtnjeva:
2
,
i
i
e M i
r
r
M F . (3.52)
Rezultujue sile u zavrtnjevima se odreuju kao vektorski zbir komponenata F
V
i F
i,M
.
S obzirom da se zavrtnjevi dimenzioniu na osnovu maksimalne sile, za praktinu primenu
interesantna je samo maksimalna rezultujua sila
max , R
F , koja se javlja u najudaljenijem
zavrtnju i moe da se odredi na sledei nain:
M V R
F F F
& & &
max max ,
+ . (3.53)
Prethodna razmatranja vezana za ekscentrino optereene veze ostvarene pomou za-
vrtnjeva, mogu, uz isvesne izmene, da se primene i na nastavke i veze u zavarenoj izradi
(slika 3.27). Izmene prvenstveno potiu od razliite prirode spojnih sredstava (zavrtnjeva i
zavarivanja), kojima se ostvaruje nastavak.
Za razliku od veza ostvarenih zavrtnjevima, kod kojih se uticaji prenose skokovito (ta-
kasto), veze u zavarenoj izradi omoguavaju kontinualan prenos sila. I kod ovakvih nastava-
ka se pretpostavlja da su elementi koji se spajaju kruti, a da je ponaanje avova linearno
elastino. Ekscentrina sila P i u ovom sluaju moe da se zameni ekvivalentnim sistemom
sila koje deluju u teitu avova. Prema tome, redukcijom sile P na teite avova se dobijaju
smiua sila V=P i moment ekscentriciteta M
e
=Pe (slika 3.27). Tana raspodela sila u po-
jedinim avovima moe da se odredi iz uslova ravnotee (3.48) do (3.50). Meutim, moe se
pretpostaviti da smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avovi, odnosno avovi ija je osa
paralelna sa pravcem delovanja sile V i eventualno kosi avovi kod kojih je vertikalna
projekcija sile u avu vea od horizontalne. Moment ekscentriciteta M
e
prihvataju svi avovi
srazmerno rastojanju od teita avova. Kao i kod zavrtnjeva, maksimalna sila u naj-
udaljenijem avu moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
Slika 3.27 - Ekscentrino optereene veze u zavarenoj izradi
2
max
max
i
e M
r
r
M F (3.54)
s tim da r
i
i r
max
predstavljaju minimalna rastojanja pojedinih avova do teita avova, od-
nosno mogu da se odrede kao duine dui koje prolaze kroz teite avova i upravne su na
posmatrane avove (slika 3.27). Ukupni naponi u avovima se odreuju kao zbir napona
usled dejstva sile smicanja i momenta savijanja. Na primer, u sluaju veze prikazane na
slici 3.27, ako se pretpostavi da celokupnu smiuu silu V prihvataju samo vertikalni avo-
vi (
2 2
" a ), ukupan napon u ovom avu se odreuje na sledei nain:
2 2
2
3
2
2
2
1 2
2 2
, 2 , 2
) /(
" "
+ + +
a
r r r r M V
a
F F
V
e
M V
II
. (3.55)
3.3 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA OSTVARENIH
ZAVRTNJEVIMA PREMA PRESENIM SILAMA
U optem sluaju nastavci nosaa (slika 3.28) mogu da budu optereeni momentom sa-
vijanja (M) , aksijalnom (N) i transverzalnom silom (V). Kao prvi korak pri proraunu nas-
tavka treba da se odredi koliki deo svake od pomenutih statikih veliina prenose pojedini
delovi nosaa u njegovom sastavu (noice i rebro).
Momenat savijanja koji deluje na mestu veze deli se na moment u noicama M
f
i mo-
ment na rebru M
w
srazmerno njihovim momentima inercije, prema sledeim izrazima:
I
I
M M
f
f
(3.56)
I
I
M M
w
w
(3.57)
gde su:
M
f
moment savijanja koji prenose noice,
M
w
moment savijanja koji prenosi rebro,
I
f
moment inercije obe noice,
I
w
moment inercije rebra i
I moment inercije itavog poprenog preseka.
Slika 3.28 - Odreivanje uticaja na mestu nastavka nosaa sistema proste grede
S obzirom na strukturu izraza za smiue napone, transverzalna sila se deli na pojedine
delove poprenog preseka srazmerno odnosu statikog momenta i momenta inercije, za
posmatrani deo i za itav popreni presek:
S I
S I
V V
f f
f
/
/
(3.58)
S I
S I
V V
w w
w
/
/
(3.59)
gde su:
V transverzalna sila na mestu nastavka,
V
f
deo transverzalne sile koju primaju noice,
V
w
deo transverzalne sile koju prima rebro,
S statiki moment polovine poprenog preseka,
S
f
statiki moment noice,
S
w
statiki moment polovine rebra.
Za rebro nosaa odnos statikog momenta i momenta inercije moe da se odredi na os-
novu sledeeg izraza:
h ,
h t
h t
t h
t h
S
I
w
w
666 0
12
8
8 /
12 /
2
3
2
3
(3.60)
gde je h visina nosaa. Prosean odnos I/S za ceo popreni presek iznosi:
HEM) i HEB (HEA, profile - H za valjane 875 , 0

IPE) i (I profile - I za valjane 860 , 0
profile - I zavarene za 835 , 0
/
h
h
h
S I (3.61)
Prema tome, kod nosaa izraenih od I-profila obrazovanih zavarivanjem deo transver-
zalne sile koji prihvata rebro iznosi:
V
h
h
V
S I
S I
V V
w w
w
79 , 0
835 , 0
666 , 0
/
/
(3.62)
to znai da rebro prihvata oko 79% ukupne smiue sile V. Zbog toga moe da se usvoji
da celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro nosaa, to olakava postupak prorauna.
Poto se raspodela smiuih napona po visini nosaa vri po blagoj paraboli, prosena
vrednost smiueg napona (
w sr
A V / ) se ne razlikuje mnogo od njegove maksimalne
vrednosti:
w
t I
S V
max
(3.63)
pa moe da se usvoji ravnomerna raspodela transverzalne sile na sve zavrtnjeve na rebru.
Raspodela aksijalne sile na pojedine delove preseka vri se kao kod nastavaka aksijalno
optereenih tapova, prema njihovoj povrini, odnosno prema izrazu (3.2) za silu u noici
N
f
, odnosno (3.3) za silu u rebru nosaa N
w
.
Za proraun nastavka nosaa karakteristina su sledea tri koraka:
kontrola napona u nosau na mestu nastavka,
proraun broja zavrtnjeva i,
proraun podvezica.
3.3.1 Kontrola napona u nosau na mestu nastavka
Kontrola normalnog napona na mestu nastavka vri se na osnovu neto poprenog pre-
seka nosaa, pri emu se uzima u obzir samo slabljenje zategnute noice (slika 3.29). Po-
vrina slabljenja 'A moe da se odredi, kao i u sluaju nastavaka tapova, na osnovu sle-
deeg izraza:
f f f
t d n A
, 0 1 ,
(3.64)
gde su:
n
f,1
broj spojnih sredstava u jednom redu na noici (na mestu merodavnog poprenog
preseka),
d
0,f
prenik rupe za spojna sredstva na noici i
t
f
debljina noice.
Slika 3.29 - Kontrola napona u oslabljenom nosau
Prilikom odreivanja momenta inercije oslabljenog (neto) preseka nosaa (slika 3.29)
mogu da se zanemare pomeranje neutralne ose usled nesimetrinog slabljenja nosaa i
sopstveni moment inercije povrine 'A, bez veeg uticaja na tanost prorauna. Na osno-
vu ovakvih pretpostavki moment inercije neto preseka moe da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
4
) (
2 2
2
2
f f
net
t h
A I
t
h
A I I I I

(
(
,
\
,
,
(
j
. (3.65)
Konano, kontrola napona u oslabljenom poprenom preseku nosaa moe da se odredi
na osnovu poznatog izraza:
dop
net
W
M
(3.66)
gde je W
net
otporni moment neto poprenog preseka, koji u sluaju simetrinih I-nosaa
moe da se odredi na osnovu izraza:
2 / h
I
W
net
net
(3.67)
Ako je napon prekoraen, odnosno ako uslov (3.66) nije zadovoljen treba da se izvri
ojaanje zategnute noice poprenog preseka. To se najee ostvaruje poveanjem deblji-
ne noice u zoni nastavka. U sluaju kombinovanog dejstva momenta savijanja i aksijalne
sile, normalni napon u neto preseku se dobija superpozicijom ovih uticaja. Ako je nastavak
izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima treba da se uzme u obzir redukcija
sile zatezanja na mestu neto preseka. Nosai izraeni od valjanih profila se ne ojaavaju,
pa je stoga pri njihovom dimenzionisanju potrebno predvideti rezervu nosivosti na mestu
nastavka, kojom se kompenzuje slabljenje nosaa u zoni zatezanja. Meutim, najee je
mogue da se montani nastavak nosaa predvidi u zoni sa manjim uticajima (slika 3.16),
pa ojaanje nije potrebno. Ako je ipak neophodno da se montani nastavak postavi na
mestu maksimalnih uticaja, pri dimenzionisanju nosaa treba usvojiti vei popreni
presek:
dop
pot
M
W
20 , 1 . (3.68)
3.3.2 Proraun broja zavrtnjeva
Kod montanih nastavaka nosaa (slika 3.30a) postupak prorauna broja zavrtnjeva na
noicama i rebru se znatno razlikuje. Potreban broj zavrtnjeva na noicama se odreuje ta-
ko to se momenat savijanja koji prenose noice M
f
(3.57) zamenjuje ekvivalentnim spr-
egom sila (slika 3.30b). Sile pritiska i zatezanja koje ine ovaj spreg mogu da se odrede na
h M N N
f f c f t
/
, ,
(3.69)
gde su:
f c
N
,
sila u pritisnutoj noici,
f t
N
,
sila u zategnutoj noici,
h krak sila (slika 3.30).
Krak sila predstavlja rastojanje izmeu teita nastavaka pritisnute i zategnute noice, od-
nosno teita smiuih ravni zavrtnjeva na noicama, i moe da se odredi na sledei nain:

icama no na podvezice obostrane za
icama n na podvezice e jednostran za
f
t h
h
h (3.70)
Zavrtnjevi na noicama su, dakle, izloeni dejstvu aksijalnih sila zatezanja N
t,f
ili pritis-
ka N
c,f
, pa njihov broj moe da se odredi kao kod nastavaka tapova, uz pretpostavku o
podjednakom ueu svakog zavrtnja u prijemu sile. Potreban broj zavrtnjeva na noicama
se izraunava iz uslova da je njihova nosivost vea od odgovarajue vrednosti sile koja de-
luje u njima:
dop f
f c
dop f
f t
uk f
F
N
F
N
n
,
,
,
,
,
(3.71)
gde je:
uk f
n
,
potreban broj zavrtnjeva na noicama, sa jedne strane nastavka,
dop f
F
,
nosivost zavrtnjeva na noicama.
Ako osim momenta savijanja na nosa deluje i aksijalna sila, broj zavrtnjeva na noica-
ma se odreuje na osnovu sile u noicama, koja se odreuje na sledei nain:
N f M f f
N N N
, ,
(3.72)
gde su:
N
f,M
sila u noicama usled momenta savijanja M
f
, koja se odreuje prema izrazu (3.69),
N
f,N
sila u noicama usled aksijalne sile zatezanja ili pritiska koja je proporcijalna povr-
ini noice.
Slika 3.30 - Raspodela uticaja kod nastavaka nosaa
Rebro nosaa prihvata celokupnu transverzalnu silu V i deo momenta savijanja M
w
srazmerno svojoj krutosti (3.57). Meutim, kako se mesto prekida nosaa i teite zavrt-
njeva ne poklapaju, usled transverzalne sile V u zavrtnjevima se javlja i moment ekscentri-
citeta M
e
=Ve (slika 3.30c). Prema tome, ukupan moment savijanja koji deluje na zavrt-
njeve na rebru nosaa je:
e V
I
I
M M M M
w
e w w
+ + . (3.73)
Potreban broj zavrtnjeva na rebru izraunava se iz uslova da je njihova nosivost vea
od sile u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje kao rezultanta komponenata sila u
zavrtnju usled smiue sile (F
V
)

i momenta savijanja (
max
F
M
). Ako na nosa deluje i aksi-
jalna sila, potrebno je da se uzme u obzir i komponenta u zavrtnju usled aksijalne sile (F
N
).
Proraun sila u zavrtnjevima zavisi od odnosa visine i irine veze. Kao visina veze us-
vaja se vertikalno rastojanja izmeu prvog i poslednjeg zavrtnja u redu (h
max
=h
n
), dok je
irina veze b
m
jednaka horizontalnom rastojanju izmeu prvog i poslednjeg reda zavrtnjeva
sa jedne strane veze (slika 3.30a). Ukoliko je h
n
/b
m
2 proraun sila u zavrtnjevima na
rebru nosaa se vri prema polarnom momentu inercije zavrtnjeva, a takvi nastavci se na-
zivaju iroki nastavci. U suprotnom, ako je h
n
/b
m
>2, moe da se sprovede uproen prora-
un prema ekvatorijalnom momentu inercije, a ovakvi nastavci se nazivaju visoki nastavci.
U oba sluaja, dimenzionisanje zavrtnjeva na rebru, odnosno kontrola njihove nosivosti, se
vri za najoptereeniji zavrtanj prema sledeem uslovu:
dop w R
F F
, max ,
(3.74)
gde su:
F
w,dop
nosivost zavrtnja na rebru,
F
R,max
rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju, koja se odreuje prema 3.2.2.1 u slua-
ju prorauna prema polarnom momentu inercije, odnosno prema 3.2.2.2 u sluaju
prorauna prema ekvatorijalnom momentu inercije.
3.3.2.1 Proraun prema polarnom momentu inercije
Kod irokih nastavaka, proraun sila u zavrtnjevima na rebru se vri prema polarnom
momentu inercije. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da sile u zavrtnjevima deluju
upravno na pravac njihovog vektora poloaja i detaljno je opisan u delu 3.1 ovog poglav-
lja. Maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru usled dejstva momenta savijanja
w
M (3.73) moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

m n
i
w M
r
r
M F
1
2
max
max
(3.75)
gde je m broj redova zavrtnjeva sa po n zavrtnjeva u redu (slika 3.31a).
Slika 3.31 - Uticaji u zavrtnjevima na rebru nosaa kod irokih nastavaka
Ako se rezultujua maksimalna sila u zavrtnju podeli odgovarajuom povrinom pop-
renog preseka zavrtnja, koja je izloena smicanju (A
v
) ili pritisku po omotau rupe (A
b
),
dobijaju se maksimalni napon smicanja, odnosno maksimalni napon pritiska po omotau
rupe:
p v
w
n m
i
i v
w
I
r
M
r A
r
M
,
max
1
2
max
max

(3.76)
p b
w
n m
i
i b
w b
I
r
M
r A
r
M
,
max
1
2
max
max ,

(3.77)
gde su:

n m
i
i v p v
r A I
1
2
,
polarni moment inercije zavrtnjeva za smicanje,
n m
i
i b p b
r A I
1
2
,
polarni moment inercije zavrtnjeva za pritisak po omotau rupe,
4 /
2
d m A
v
povrina smicanja (m je senost zavrtnja) i
t d A
b
min povrina gnjeenja omotaa rupe.
Ako se ima u vidu da kolinici polarnih momenata inercije i maksimalnog rastojanja
zavrtnjeva
max
r predstavljaju odgovarajue otporne momente zavrtnjeva s obzirom na
smicanje i pritisak po omotau rupe:

n m
i
i
v
p v
p v
r
r
A
r
I
W
1
2
max max
,
,
(3.78)

n m
i
i
b
p b
p b
r
r
A
r
I
W
1
2
max max
,
,
(3.79)
naponi u zavrtnjevima mogu da se napiu u poznatom obliku:
p v
w
W
M
,
max

(3.80)
p b
w
b
W
M
,
max ,

. (3.81)
Na ovaj nain se izrazi za odreivanje napona u zavrtnjevima, kod nastavaka opteree-
nih momentom savijanja, svode na slian oblik kao i za odreivanje napona u elementu
optereenom momentom savijanja.
Ukoliko je nastavak izloen dejstvu momenta savijanja M i smiue sile V maksimalna
rezultujua sila u zavrtnjevima na rebru, koja se javlja u najudaljenijim zavrtnjevima, mo-
e da se odredi na sledei nain:
M V R
F F F
& & &
max max ,
+ (3.82)
gde je
max
F
M
maksimalna sila u zavrtnjevima usled dejstva momenta na rebru
w
M , a F
V
sila u zavrtnjevima usled smiue sile V:
m n
V
F
V
. (3.83)
Ako pored pomenutih uticaja na mestu nastavka deluje i aksijalna sila pritiska ili zate-
zanja (N) u zavrtnjevima na rebru nosaa se javlja i komponenta sile usled dela aksijalne
sile N
w
:
m n
N
F
w
N
(3.84)
pa rezultujua sila treba da se odredi na sledei nain:
M V N R
F F F F
& & & &
max max ,
+ + . (3.85)
Ako se sile u najoptereenijem zavrtnju usled dejstva momenta savijanja razloe u
pravcima pravouglog koordinatnog sistema x-z postavljenog u teite veze, dobijaju se sle-
dee komponente:

n m
i
i
w x M
r
z
M F
1
2
max
, max
(3.86)

n m
i
i
w z M
r
x
M F
1
2
max
, max
(3.87)
Kako se pravci delovanja ovih komponenata poklapaju sa pravcima delovanja kompo-
nenata usled smiue, odnosno aksijalne sile, rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
moe da se odredi i na osnovu izraza:
2
, max
2
, max max ,
) ( ) (
z M V x M N R
F F F F F + + + . (3.88)
3.3.2.2 Proraun prema ekvatorijalnom momentu inercije
Kod visokih nastavaka, koji su karakteristini za pune limene nosae, vertikalna kom-
ponenta sile usled momenta savijanja u najopteenijim zavrtnjevima
max
F
M,z
je mnogo ma-
nja od horizontalne
max
F
M,x
, jer je, s obzirom na geometriju veze, horizontalno rastojanje
zavrtnja do teita x
i
znatno manje od vertikalnog z
i
(slika 3.32a). Kako u izrazima za od-
reivanje sile u zavrtnjevima usled dejstva momenta savijanja figurie kvadrat vektora po-
loaja (
2 2 2
i i i
z x r + ), a veliina
2
i
x je mnogo manja od
2
i
z , moe se usvojiti da je
2 2
i i
z r
i da postoji samo horizontalna komponenta sile u zavrtnju
max
F
M,x
. Vertikalna komponenta
sile
max
F
M,z
se, prema tome, zanemaruje, a maksimalna sila u najoptereenijem zavrtnju

n m
i
i
w x M M
z
z
M F F
1
2
max
, max max
. (3.89)
U sluaju kada je razmak zavrtnjeva po visini e konstantan i veza simetrina, to je u
praksi skoro uvek sluaj, ova jednaina moe da se pojednostavi. Na osnovu Bernulijeve
hipoteze o ravnim presecima i Navijeove hipoteze o linearnoj raspodeli napona po visini
poprenog preseka, pretpostvalja se da je i raspodela sila u zavrtnjevima linearna (slika
3.32b), pa sila u i-tom zavrtnju moe da se odredi na osnovu izraza:
M
i
i M
F
h
h
F
max
max
,
(3.90)
gde su:
h
max
maksimalno vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva h
max
=h
n
(slika
3.32b),
h
i
vertikalno rastojanje izmeu posmatranog i-tog zavrtnja i njemu simetrinog zavrt-
nja u odnosu na teite zavrtnjeva (slika 3.32b).
Slika 3.32 - Raspodela sila u zavrtnjevima na rebru kod visokih nastavaka
Iz uslova ravnotee momenata savijanja u teitu zavrtnjeva na rebru dobija se:

n
i
i
M
w
h
h
F
m M
1
2
max
max
(3.91)
gde je m broj redova zavrtnjeva, pa vrednost sile u najoptereenjem zavrtnju moe da se
napie u sledeem obliku:

n
i
i
w M
h m
h
M F
1
2
max
max
. (3.92)
Kako su rastojanja izmeu zavrtnjeva jednaka (e=const.), to je:
h
max
=e(n-1) (3.93)
n
i
i
e n n
h
1
2 2
2
6
) 1 (
(3.94)
Kada se u izraz za odreivanje maksimalne sile (3.92) uvrste prethodni izrazi (3.93) i
(3.94), on moe da se napie u sledeem obliku:
m
w w
n
i
i
w M
h
M
n n m
n
h
M
h m
h
M F
max max
1
2
max
max
) 1 (
) 1 ( 6

(3.95)
gde je
m
koeficijent pomou kojeg se obuhvata broj i raspored zavrtnjeva na rebru. Vred-
nosti koeficijenta
m
date su u tabeli 3.1 u funkciji od broja zavrtnjeva u redu n, broja re-
dova m i rasporeda zavrtnjeva na rebru.
Kao u sluaju prorauna prema polarnom momentu inercije, deljenjem sile
max
F
M
sa
odgovarajuom povrinom zavrtnja koja je izloena smicanju (A
v
) ili pritisku po omotau
rupe (A
b
), dobijaju se maksimalni naponi smicanja i pritiska po omotau rupe:
e v
w
m
v
w
n
i
i v
w
W
M
h A
M
h A m
h
M
, max
1
2
max
max

(3.96)
e b
w
m
b
w
n
i
i b
w b
W
M
h A
M
h A m
h
M
, max
1
2
max
max ,

(3.97)
gde su:
e v
W
,
ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na smicanje,
e b
W
,
ekvatorijalni otporni moment zavrtnjeva s obzirom na pritisak po omotau rupe.
Odgovarajue vrednosti ekvatorijalnih momenata inercije zavrtnjeva mogu da se odre-
de na sledei nain:

n
i m
v
i v e v
h A
h A m I
1
2
max 2
,
2
(3.98)

n
i m
b
i b e b
h A
h A m I
1
2
max 2
,
2
(3.99)
Tabela 3.1 -Vrednosti koeficijenta
m
Raspored zavrtnjeva
Uporedan Naizmenian
m=1 m=2 m=3 m=4 m=2 m=3 m=4
2
3
4
5
1,0000
1,0000
0,9000
0,8000
0,5000
0,5000
0,4500
0,4000
0,3333
0,3333
0,3000
0,2667
0,2500
0,2500
0,2250
0,2000
1,0000
0,8000
0,6429
0,5333
0,5000
0,4444
0,3750
0,3200
0,5000
0,4000
0,3214
0,2667
6
7
8
9
10
0,7143
0,6429
0,5833
0,5333
0,4909
0,3571
0,3214
0,2917
0,2667
0,2455
0,2381
0,2148
0,1944
0,1778
0,1636
0,1786
0,1607
0,1458
0,1333
0,1227
0,4542
0,3956
0,3500
0,3137
0,2842
0,2784
0,2449
0,2188
0,1975
0,1800
0,2271
0,1978
0,1750
0,1569
0,1421
11
12
13
14
15
0,4545
0,4231
0,3956
0,3630
0,3500
0,2273
0,2115
0,1978
0,1815
0,1750
0,1515
0,1410
0,1319
0,1210
0,1167
0,1136
0,1058
0,09890
0,09074
0,08750
0,2597
0,2391
0,2215
0,2064
0,1931
0,1653
0,1528
0,1420
0,1327
0,1244
0,1299
0,1196
0,1108
0,1032
0,09655
16
17
18
19
20
0,3309
0,3137
0,2982
0,2841
0,2714
0,1654
0,1569
0,1491
0,1421
0,1357
0,1103
0,1046
0,09941
0,09474
0,09048
0,08272
0,07843
0,07456
0,07105
0,06786
0,1815
0,1711
0,1619
0,1536
0,1462
0,1172
0,1107
0,1049
0,09972
0,09500
0,09072
0,08556
0,08095
0,07681
0,07307
21
22
23
24
25
0,2597
0,2490
0,2391
0,2300
0,2262
0,1299
0,1245
0,1196
0,1150
0,1131
0,08658
0,08300
0,07971
0,07667
0,07539
0,06496
0,06225
0,05978
0,05750
0,05654
0,1394
0,1332
0,1275
0,1223
0,1176
0,09070
0,08678
0,08318
0,07986
0,07680
0,06968
0,06659
0,06377
0,06117
0,05877
26
27
28
29
30
0,2137
0,2064
0,1995
0,1931
0,1871
0,1068
0,1032
0,09975
0,09655
0,09355
0,07123
0,06878
0,06650
0,06437
0,06237
0,05342
0,05159
0,04988
0,04828
0,04677
0,1131
0,1090
0,1052
0,1016
0,09831
0,07397
0,07133
0,06888
0,06659
0,06444
0,05656
0,05451
0,05260
0,05081
0,04915
Ukoliko u nastavku na rebru deluju aksijalna sila N
w
, transverzalna sila V i moment sa-
vijanja
w
M , rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju na rebru moe da se odredi na
2
max
2
max ,
) (
M N V R
F F F F + + (3.100)
gde su F
V
i F
N
komponente sile u najoptereenijem zavrtnju usled smiue odnosno
aksijalne sile, koje se odreuju prema izrazima (3.83) i (3.84), respektivno. Komponenta
sile usled momenta savijanja
max
F
M
treba da se odredi na osnovu izraza (3.92) ili (3.95).
Pre kontrole nosivosti zavrtnjeva na rebru, koja se vri prema izrazu (3.74), potrebno je
da se pretpostavi njihov broj i raspored. Kod visokih nastavaka potreban broj zavrtnjeva
moe da se odredi na osnovu izraza:
2
2
,
,
6 1
(
,
\
,
(
j

+ +
"
w
w
dop w
uk w
M
N V
F
n m n (3.101)
gde je:
h
n
n
h
1
1
max
" . (3.102)
S obzirom na prethodno opisanu raspodelu sila, samo su ivini zavrtnjevi potpuno
iskorieni, jer se dimenzionisanje vri prema maksimalnoj sili koja se javlja u
najudaljenijim zavrtnjevima. Kako udeo zavrtnjeva koji se nalaze u blizini neutralne ose u
ukupnoj nosivosti zavrtnjeva na rebru nije velika, kod visokih vertikalnih limova (rebara)
neki od njih mogu da se izostave (slika 3.33). Na taj nain, smanjenjem broja redova
zavrtnjeva dobijaju se ekonominije veze (manji broj zavrtnjeva i lake podvezice).
Nedostaci ovakvih tipova nastavaka su komplikovanije obeleavanje i seenje podvezica i
neophodno zavarivanje podvezica koje se formiraju iz dva dela.
Slika 3.33 - Raspored zavrtnjeva na rebru kod visokih nastavaka
3.3.3 Proraun podvezica
Potrebna povrina podvezica na noicama se odreuje iz uslova da normalni napon u
podvezicama ne prekorai doputenu vrednost za odgovarajui sluaj optereenja i upotreb-
ljeni elini materijal. Kao i pri proveri napona u osnovnom materijalu na mestu nastavka, i
pri dimenzionisanju podvezica se uzima u obzir samo njihovo slabljenje na zategnutoj
noici. Dimenzije podvezica na pritisnutoj noici i na rebru se odreuju na osnovu bruto, a
na zategnutoj noici na osnovu neto povrine poprenog preseka (slika 3.34).
Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa ostvarenih zavrtnjevima prema
zadatim presenim silama (M i V) prikazan je u tabeli 3.2 sa oznakama u skladu sa slikom 3.34.
Tabela 3.2 - Proraun podvezica na noicama kod nastavaka nosaa
Proraun podvezica na zategnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a) Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
dop f f p p
f t
t p f
d n b b
N
t
+
) 2 2 (
. 0 1 , 2 , 1 ,
,
, ,
dop f f p
f t
t p f
d n b
N
t

) (
. 0 1 ,
,
, ,
Proraun podvezica na pritisnutoj noici
Obostrane podvezice (slika 3.34a) Jednostrane podvezice (slika 3.34b)
dop p p
f c
c p f
b b
N
t
+
) 2 (
2 , 1 ,
,
, ,
dop p
f c
c p f
b
N
t

,
, ,
A
f,p,t,net
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
A
f,p,c
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
t
f,p,t
potrebna debljina podvezica na zategnutoj noici,
t
f,p,c
potrebna debljina podvezica na pritisnutoj noici,
b
p,1
i b
p,2
irine podvezica u sluaju obostranih podvezica na noici (slika 3.34a),
b
p
irina jednostrane podvezice na noici (slika 3.34b),
n
f,1
broj zavrtnjeva na noici u merodavnom poprenom preseku,
d
0,f
prenik rupe za zavrtanj na noici,
V
dop
doputen napon za osnovni materijal.
NAPOMENE:
(1) Sile zatezanja N
t,f
i pritiska N
c,f
koje se javljaju u noicama nosaa usled momenta
savijanja, treba da se odrede prema izrazu (3.69).
(2)Ako na mestu nastavka deluje i aksijalna sila N, i ona mora da se uzme u obzir pri
proraunu podvezica. Raspodela aksijalne N sile se vri prema povrini, kao i kod
nastavaka tapova. Ukupni uticaji u noicama odreuju se superpozicijom aksijalnih sila
usled momenta savijanja i aksijalne sile. Pri tome treba voditi rauna o znaku aksijalne sile.
U sluaju aksijalne sile zatezanja N
t
sile u noicama nosaa se odreuju na sledei nain:
- za zategnutu noicu
A
A
N h M N
f
t f f t
+ /
,
- za pritisnutu noicu
A
A
N h M N
f
t f f c
+ /
,
gde su M
f
moment u noicama definisan izrazom (3.56), A
f
povrina jedne noice i h
krak sila, prema izrazu (3.70).
(3) Kada je nastavak nosaa izveden prednapregnutim visokovrednim zavrtnjevima sila u
zategnutoj noici moe da se redukuje prema izrazima (3.27) i (3.28).
a) b)
Slika 3.34 - Podvezice kod nastavka nosaa
Na mestu prekida nosaa sve statike uticaje preuzimaju podvezice na noicama i na
rebru. Maksimalna vrednost napona u njima ne sme da prekorai doputenu vrednost. Ge-
ometrijske karakteristike poprenog preseka, sastavljenog samo od podvezica, se srauna-
vaju sa neto presekom zategnutih podvezica i bruto presekom pritisnutih podvezica i pod-
vezica na rebru. Prema tome, potrebne dimenzije podvezica na rebru mogu da se odrede iz
uslova:
dop
net p
M
W
,
(3.103)
dop
p w
V
A
,
(3.104)
gde su:
M moment savijanja koji deluje na mestu nastavka,
V transverzalna sila koja deluje na mestu nastavka,
W
p,net
otporni moment neto poprenog preseka podvezica na noicama i rebru,
A
w,p
bruto povrina podvezica na rebru.
Visina podvezica na rebru (h
p
) se, uglavnom, usvaja prema raspoloivoj visini rebra, a
debljina podvezica (t
w,p
)

moe da se odredi na osnovu prethodna dva uslova. Meutim,
debljina podvezica na rebru moe i da se pretpostavi, pa da se dokae da su prethodna dva
uslova zadovoljena.
Otporni moment neto poprenog preseka podvezica moe da se odredi na osnovu iz-
raza:
t p f
net p
net p
t h
I
W
, ,
,
,
2 / +
(3.105)
gde su:
I
p,net
moment inercije neto poprenog preseka podvezica,
h visina nosaa,
t
f,p,t
debljina podvezica na zategnutoj noici.
Moment inercije neto poprenog preseka podvezica na nosau I
p,net
odreuje se na os-
novu bruto poprenog preseka rebra i pritisnute noice i neto preseka zategnute noice,
prema izrazu:
I
p,net
= I
w,p
+I
f,p,net
(3.106)
gde su:
I
w,p
moment inercije podvezica na rebru i
I
f,p,net
moment inercije podvezica na noicama.
Kako se podvezice uvek postavljaju sa obe strane rebra, njihov moment inercije moe
da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
6 / 12 / 2
3
,
3
, , p p w p p w p w
h t h t I (3.107)
gde su h
p
i t
w,p
visina i debljina podvezica na rebru, respektivno.
Moment inercije podvezica na noicama moe da se odredi na osnovu sledeih izraza:
- u sluaju obostranih podvezica na noicama (slika 3.34a):
[ ]
2
, , , 0 1 , 2 , 1 , , , 2 , 1 , , ,
2
) 2 2 ( ) 2 (
(
(
,
\
,
,
(
j

+ + +
f
t p f f f p p c p f p p net p f
t h
t d n b b t b b I (3.108)
- u sluaju jednostranih podvezica na noicama (slika 3.34b):
[ ]
2
, ,
, , , 0 1 , , , , ,
2
) (
(
(
,
\
,
,
(
j
+
+
t p f
t p f f f p c p f p net p f
t h
t d n b t b I . (3.109)
Na osnovu prethodnih izraza, uz usvojenu visinu h
p
podvezica u skladu sa mogunosti-
ma konstruisanja nastavka, i prethodno odreene dimenzije podvezica na noicama (videti
tabelu 3.2), mogue je da se eksplicitno odredi potrebna debljina podvezica na rebru.
3.4 PRORAUN STATIKI POKRIVENIH NASTAVAKA NOSAA
OSTVARENIH ZAVRTNJEVIMA
Ukoliko je potrebno da stepen sigurnosti nastavka nosaa bude isti ili vei od stepena
sigurnosti samog nosaa, nastavak se projektuje kao statiki pokriven, tako da moe da
prihvati iste ili vee statike uticaje od nosaa. Kod statiki pokrivenih nastavaka nosaa
moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Neto povrina poprenog preseka podvezica mora da bude vea ili jednaka od neto
povrine poprenog preseka nosaa i to pojedinano za svaki deo poprenog prese-
ka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
2. Nosivost zavrtnjeva mora da bude vea ili jednaka od nosivosti nosaa sa neto povr-
inom poprenog preseka na zatezanje, i to pojedinano za delove poprenog prese-
ka nosaa i ukupno za ceo popreni presek;
3. Moment nosivosti podvezica i moment nosivosti zavrtnjeva moraju da budu vei ili
jednaki od momenta nosivosti nosaa.
Prvi uslov u matematikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
net f net t p f
A A
, , , ,
(3.110)
f c p f
A A
, ,
(3.111)
w p w
A A
,
(3.112)
w f net f w p c p f net t p f net net p
A A A A A A A A + + + +
, , , , , , , ,
(3.113)
gde su:
net t p f
A
, , ,
neto povrina podvezica na zategnutoj noici,
c p f
A
, ,
bruto povrina podvezica na pritisnutoj noici,
p w
A
,
bruto povrina podvezica na rebru,
net f
A
,
neto povrina zategnute noice,
f
A bruto povrina pritisnute noice,
w
A bruto povrina rebra.
Drugi uslov moe da se napie na sledei nain:
dop net f dop f uk f
A F n
, , ,
(3.114)
dop w dop w uk w
A F n
, ,
(3.115)
dop f uk f
F n
, ,
2 +
dop w uk w
F n
, ,
( )
dop w f net f dop net
A A A A + +
,
(3.116)
gde su:
n
f,uk
ukupan broj zavrtnjeva na noici sa jedne strane nastavka,
n
w,uk
ukupan broj zavrtnjeva na rebru sa jedne strane nastavka,
F
f,dop
nosivost zavrtnja na noici na smicanje,
F
w,dop
nosivost zavrtnja na rebru na smicanje.
Trei uslov, zapravo predstavlja dva uslova, jedan koji se odnosi na podvezice i jedan
koji se odnosi na zavrtnjeve:
dop net nos p
W M M (3.117)
dop net nos b
W M M (3.118)
gde su:
p
M moment nosivosti podvezica,
b
M moment nosivosti zavrtnja,
nos
M moment nosivosti nosaa,
W
net
neto otporni moment nosaa.
Kako je moment nosivosti podvezica direktno proporcionalan njihovom otpornom mo-
mentu, nosivost podvezica moe da se proveri pomou otpornog momenta. Dakle, treba
pokazati da je neto otporni moment podvezica vei ili jednak od neto otpornog momenta
nosaa, i to kako pojedinano za noice i rebro, tako i ukupno za itav nosa:
net f net p f
W W
, , ,
(3.119)
w p w
W W
,
(3.120)
w net f net w p net p f net p
W W W W W W + +
, , , , ,
(3.121)
gde su:
net p f
W
, ,
neto otporni moment podvezica na noicama (slabljenje se uzima u obzir samo
kod podvezica na zategnutoj noici),
net f
W
,
neto otporni moment noica (slabljenje se uzima u obzir samo na zategnutoj
noici),
p w
W
,
bruto otporni moment podvezica na rebru,
w
W bruto otporni moment rebra,
net p
W
,
ukupni neto otporni moment podvezica na noicama i rebru,
net
W neto otporni moment nosaa.
Uslov koji se odnosi na moment nosivosti zavrtnjeva (3.118) moe da se razdvoji na
posebna dva uslova koja se odnose na nosivost zavrtnjeva na noicama i rebru:
f f b
M M
,
(3.122)
w w b
M M
,
(3.123)
gde su:
M
b,f
moment nosivosti zavrtnjeva na noicama,
M
b,w
moment nosivosti zavrtnjeva na rebru,
M
f
moment nosivosti noica,
M
w
moment nosivosti rebra.
Ispunjenjem uslova (3.114) istovremeno se zadovoljava i uslov u pogledu momenta no-
sivosti zavrtnjeva na noicama (3.122). to se tie momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru
nosaa, ukoliko je zadovoljen uslov (3.115) ne znai da je istovremeno ostvaren zahtev u
pogledu momenta nosivosti zavrtnjeva na rebru (3.123). Kod dokaza nosivosti zavrtnjeva
na rebru nosaa postoje dva razliita postupka prorauna, jedan koji se primenjuje za obi-
ne zavrtnjeve i visokovredne zavrtnjeve bez sile prednaprezanja i drugi koji se primenjuje
u sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva. Razlika u proraunu potie od razlii-
tog ponaanja prednapregnutih i neprednapregnutih zavrtnjeva.
Kod obinih i neprednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva potrebno je da se proveri
nosivost zavrtnjeva na smicanje i pritisak po omotau rupe. Ako se ima u vidu linearna
raspodela normalnog napona izazvanog dejstvom momenta savijanja, izraz (3.123) moe
da se transformie na sledei nain:
dop w dop
n
v
h
d
W
h
h
W
2 /
2 /
2 /
2 /
(3.124a)
dop w dop b
n
b
h
d
W
h
h
W
2 /
2 /
2 /
2 /
,
(3.124b)
gde su:
W
v
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
W
b
otporni moment zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
W
dop
doputeni smiui napon za zavrtnjeve,
V
dop
doputeni normalni napon za osnovni materijal,
V
b,dop
doputeni napon pritiska po omotau rupe za osnovni materijal,
h visina nosaa,
d visina rebra,
h
n
vertikalno rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva na rebru h
n
=h
max
(slika
3.32b).
Ako se u prethodnim izrazima (3.124) otporni momenti zavrtnjeva na rebru i otporni
moment rebra izraze u funkciji odgovarajuih momenata inercije dobija se:
dop
w
dop
n
n
v
h
d
d
I
h
h
h
I

2 /
2 /
2 / 2 /
2 /
2 /
(3.125a)
dop
w
dop b
n
n
b
h
d
d
I
h
h
h
I

2 /
2 /
2 / 2 /
2 /
2 /
,
(3.125b)
odnosno, nakon elementarnih matematikih transformacija:
dop
dop
w v
I I
(3.126a)
dop b
dop
w b
I I
,
(3.126b)
gde su I
v
i I
b
momenti inercije zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje i pritisak po
omotau rupe, respektivno. Treba napomenuti da se kod irokih nastavaka koriste polarni,
a kod visokih, ekvatorijalni momenti inercije (3.98) i (3.99). Kod irokih nastavaka se ug-
lavnom pretpostavi broj i raspored zavrtnjeva na rebru, pa se proveri njihova nosivost pre-
ma izrazima (3.126). Kod visokih nastavaka, moe da se usvoji broj zavrtnjeva u jednom
redu (n), u skladu sa minimalnim rastojanjima, a potreban broj redova (m) moe da se od-
redi raunski na osnovu uslova nosivosti zavrtnjeva na rebru. Kako je kod visokih nastava-
ka doprinos svakog reda zavrtnjeva njihovoj ukupnoj nosivosti podjednak, prethodni uslo-
vi mogu da se napiu na sledei nain:
dop
dop
w v v
I I m

1 ,
(3.127a)
dop b
dop
w b b
I I m
,
1 ,
(3.127b)
gde su:
m
v
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na smicanje,
I
v,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na smica-
nje,
m
b
potreban broj redova zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak po omotau rupe,
I
b,1
ekvatorijalni moment inercije jednog reda zavrtnjeva na rebru s obzirom na pritisak
po omotau rupe.
Konano, potreban broj redova zavrtnjeva na rebru moe da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
dop b
dop
b
w
b
dop
dop
v
w
v
I
I
m
I
I
m
m
, 1 ,
1 ,
max
. (3.128)
U sluaju prednapregnutih visokovrednih zavrtnjeva moment nosivosti zavrtnjeva na
rebru treba da se odredi na sledei nain:
za iroke nastavke (prema polarnom momentu inercije):

max
1
2
, ,
r
r
F M
m n
i
i
dop s w b
(3.129)
za visoke nastavke (prema ekvatorijalnom momentu inercije):

max
1
2
, ,
h
h
F m M
n
i
i
dop s w b
(3.130)
gde su:
m broj redova zavrtnjeva na rebru,
F
s,dop
nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na proklizavanje.
Ovako sraunat moment nosivosti zavrtnjeva na rebru mora da bude vei od momenta
nosivosti rebra koji treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
h
d
W
h
d
W M
dop w dop w w

2 /
2 /
. (3.131)
3.5 PRORAUN NASTAVAKA NOSAA U ZAVARENOJ IZRADI
Nastavci nosaa u zavarenoj izradi se najee izvode na jedan od sledeih naina:
pomou sueonih avova (slika 3.35a),
pomou ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b),
kombinacijom prethodna dva naina nastavaka (slika 3.35c),
pomou eone ploe za koju su zavareni delovi nosaa pomou ugaonih ili sueonih
avova (slika 3.35d).
Slika 3.35 - Nastavci nosaa u zavarenoj izradi
Statiki najpovoljnije reenje je izvoenje nastavka pomou sueonih avova (slika
3.35a). Tok linija sila je neporemeen pa ne postoji koncentracija napona. Pravilnim izbo-
rom postupka zavarivanja, oblika, dimenzija i kvaliteta ava mogue je postii statiki
pokriven nastavak. Pri tom svi zahtevi u pogledu vrste i kvaliteta avova moraju da budu
jasno naznaeni u tehnikoj dokumentaciji (crteima). Treba izbegavati nastavljanje svih
delova poprenog preseka (noica i rebra) u istom popreom preseku. Sa stanovita sigur-
nosti, znatno je povoljnije ako su nastavci noica i rebra meusobno smaknuti, kako je pri-
kazano na slici 3.35a. Uobiajeno je da su mesta nastavaka meusobno pomerena za rasto-
janje koje se kree u granicama od b/2 do b, gde je b irina noice.
Kod valjanih profila priprema ljeba i zavarivanje delova profila na mestu prelaska
rebra u noice su znatno oteani. Pored toga, u tim zonama profila ako je elik neumiren
javlja se segregacija i mogunost stvaranja greaka u avovima. Zbog toga se nastavci no-
saa izraenih od valjanih profila izvedeni sueonim avovima ne preporuuju.
Proraun napona u sueonim avovima vri se kao za osnovni materijal, pa pri kontroli
sueonih avova treba pokazati da je normalni napon u avu manji od doputenog:
dop dop w b
w
w
k
W
M

, ,
(3.132)
gde su:
M moment savijanja,
W
w
otporni moment sueonih avova, koji je jednak otpornom momentu poprenog
preseka (W
w
=W),
k koeficijent koji zavisi od kvaliteta sueonih avova ( 1 k ),
V
b,w,dop
doputeni napon za sueone avove (videti poglavlje 2).
Pri izradi ovakvih nastavaka na noicama treba primeniti polazne i zavrne ploice za
zavarivanje. Prelaz sa jedne debljine noice na drugu treba da bude blag i obraen, kako bi
se izbegle neeljene koncentracije napona.
Raspodela presenih sila na pojedine delove poprenog preseka, kod nastavka pomou
ugaonih avova i podvezica (slika 3.35b), vri se na isti nain kao i kod nastavka ostvare-
nog zavrtnjevima: moment savijanja se deli srazmerno momentima inercije, normalna sila
srazmerno povrini, a celokupnu transverzalnu silu prihvata rebro. Usled promene toka si-
la dolazi do koncentracije napona u presecima 1-1 i 2-2. Ovakvi nastavci su neracionalni
jer zahtevaju dodatni materijal (podvezice), a mogu da se primenjuju samo kod konstruk-
cija napregnutih statikim optereenjem, jer kod dinamiki napregnutih konstrukcija, usled
zavarivanja poprenim ugaonim avovima koji su upravni na tok sila zatezanja dolazi do
znatnog smanjenja otpornosti nosaa na zamor.
Na slici 3.35c je prikazan nastavak dobijen kombinacijom prethodna dva sluaja. Kako
ugaoni avovi imaju manju krutost od sueonih, to moe da doe do koncentracije napona
u sueonom avu na zategnutoj noici. Ovakva reenja se primenjuju samo kod konstruk-
cija napregnutih statikim optereenjem. Kod dinamiki optereenih konstrukcija ovakvim
detaljima konstruisanja se znatno umanjuje otpornost na zamor.
Kod nastavka sa eonom ploom i ugaonim avovima (slika 3.35d), prenoenje sila sa
jednog na drugi deo nosaa se vri indirektno preko eone ploe. Debljina eone ploe za-
visi od debljine ava (d
pl
t1,5a
w
). Zbog lamelarnog cepanja treba izbegavati debele eone
ploe. Normalni napon u ugaonim avovima se odreuje na osnovu otpornog momenta
svih ugaonih avova, koji se po pravilu postavljaju du itavog obima nosaa:
dop w
w
w
W
M
,
(3.133)
gde je W
w
otporni moment ugaonih avova, a
dop w,
doputeni napon za ugaone avove
(videti poglavlje 2).
4 PRORAUN I KONSTRUISANJE VEZA POD UGLOM
4.1 UVOD
eline konstrukcije po svojoj prirodi nisu monolitne, ve se sastoje od meusobno po-
vezanih elemenata. Nosei sistemi su uglavnom skeletnog tipa, dakle formirani su od linij-
skih elemenata. Povezivanje ovih elemenata u konstruktivnu celinu ostvaruje se vezama.
Raznovrsnost i specifinost objekta diktiraju razliite poloaje elemenata pri njihovom
meusobnom povezivanju. Mnogobrojni su primeri iz prakse gde se elementi spajaju pod
uglom. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju izmeu podvlaka i sekundarnih nosaa i iz-
meu ovih nosaa i stubova (slika 3.36a), u mostogradnji izmeu poprenih i podunih no-
saa i izmeu poprenih i glavnih nosaa (slika 3.36b). Veze pod uglom su, takoe, neiz-
bene kod noseih sistema rotiljnog tipa. Najee je ugao pod kojim se vezuju elementi
prav, ali su mogue i kose veze koje su skuplje i u pogledu utroka materijala i u pogledu
vremena potrebnog za izradu, pa ih treba izbegavati.
Slika 3.36 - Primeri veza pod uglom: a) u zgradarstvu; b) u mostogradnji
Nain konstruktivnog oblikovanja veze dva nosaa pod uglom zavisi od raspoloive
konstruktivne visine konstrukcije. Ako raspoloiva visina nije ograniena, veza se ostvaru-
je ukrtanjem nosaa, odnosno direktnim oslanjanjem jednog nosaa na drugi, to je i naj-
jednostavnije reenje (slika 3.37a). Meutim, ukoliko je konstruktivna visina ograniena,
to je ei sluaj, vezivanje se vri tako da gornje noice nosaa lee u istoj ravni (slika
3.37b). Kod izrazito malih konstruktivnih visina moe se izvriti uputanje nosaa (slika
3.37c), koliko to dozvoljavaju funkcionalni uslovi (na primer postavljanje kolovozne table
ili ina kod mostova).
Slika 3.37 - Meusobni poloaj nosaa kod veza pod uglom
Optereenje se kod sistema nosaa vezanih pod uglom prenosi sa nosaa nieg na nosa-
e vieg reda. Kod mostovskih konstrukcija (slika 3.36b), poduni nosai predstavljaju no-
sae najnieg reda koji svoje reakcije predaju poprenim nosaima (nosai vieg reda), a
ovi pak optereuju glavne nosae koji su nosai najvieg reda. Tok prorauna je analogan
nainu prenoenja optereenja: prvo se raunaju poduni nosai, a na kraju glavni nosai.
Za sisteme nosaa sa rotiljnim dejstvom ne moe se unapred znati koji su nosai vieg re-
da, a koji nieg reda. Uticaji u ovakvim sistemima zavise od odnosa krutosti pojedinih ele-
menata i mogu da se odrede pomou poznatih postupaka Teorije konstrukcija, uz analizu
sistema sastavljenog od svih nosaa.
Sa statikog aspekta veze pod uglom mogu da budu krute (prenose moment savijanja i
transverzalnu silu), ili zglobne (prenose samo transverzalnu silu). U praksi se, meutim, iz
razloga jednostavnijeg konstruktivnog oblikovanja ne javljaju idealno zglobne veze, ve
su one optereene i momentom usled ekscentrinog vezivanja, pa se moe rei da pose-
duju izvesan, mali stepen ukljetenja (elastino ukljetenje). Ni krute veze ne mogu uvek
da budu idealne, jer je mogue malo obrtanje preseka na mestu veze.
Kao i sve ostale veze u elinim konstrukcijama i veze pod uglom se ostvaruju pomou
svih konvencionalnih spojnih sredstava, dakle pomou zavrtnjeva i zavarivanjem.
4.2 ZGLOBNE VEZE
Primena nosaa tipa proste grede je veoma esta u elinim konstrukcijama. Stoga su
konstruktivno razraeni mnogi sistemi zglobnih veza. Nain konstruisanja ovakvih veza
zavisi od inteziteta oslonakih reakcija, ponaanja pri deformaciji i odnosa gabarita nosaa
koji se vezuju. Optimalno reenje je ono koje zahteva minimalne trokove izrade i jednos-
tavno je za montau. U savremenim elinim konstrukcijama se najee primenjuju:
veze sa prikljunim limom (4.2.1),
veze sa prikljunim ugaonicima (4.2.2),
veze sa eonom ploom (4.2.3),
veze pomou stolice (4.2.4).
4.2.1 Veze sa prikljunim limom
Tipian primer zglobne veze pomou prikljunog lima prikazan je na slici 3.38. Ova-
kav nain vezivanja je vrlo jednostavan za izradu, jer se vri samo odsecanje nosaa na
projektovanu duinu i bue odgovarajue rupe. Montaa je, takoe, jednostavna jer je veza
pristupana, a ugradnja zavrtnjeva laka.
Nedostatak ovakvog reenja je to je veza osetljiva na bono pomeranje jer nema veliki
stepen torzionog ukljetenja. Zbog toga se ne preporuuje primena ovakvih veza za prijem
reakcija velikih inteziteta. Primena ovakvih veza je opravdana kod nosaa ija je bona
stabilnost gornjeg pojasa u potpunosti obezbeena (na primer pomou krute armiranobe-
tonske ploe, ili horizontalnog sprega).
Kod ovakvih veza javlja se moment ekscentriciteta (M
e
=Ve), iji intenzitet zavisi od
ekscentriciteta veze e i oslonake reakcije nosaa V. Ako konstruktivni ili funkcionalni
razlozi diktiraju postavljanje gornjih noica nosaa u istoj ravni, zbog velikog ekscentrici-
teta moment ekscentriciteta moe da ima znaajnu vrednost (slika 3.38). Smanjenje eks-
centriciteta moe da se postigne na dva naina:
zasecanjem jedne ili obe noice, zavisno od odnosa gabarita nosaa koji se vezuju
(slika 3.39a),
uputanjem nosaa koji se vezuje (slika 3.39b).
Slika 3.38 - Zglobna veza sa prikljunim limom
Slika 3.39 - Smanjenje momenta ekscentrinosti: a) jednostranim zasecanjem noice nosaa;
b) uputanjem nosaa
Kada se vri zasecanje noice nosaa, mora da se kontrolie naprezanje nosaa u oslab-
ljenom preseku na najudaljenijem mestu od oslonca (presek 1-1, slika 3.40).
U oba sluaja, zaseeni presek 1-1 napregnut je momentom savijanja M
e
=Ve i trans-
verzalnom silom V. Geometrijske karakteristike jednostrano i obostrano zaseenih nosaa
mogu da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 3.3.
Kontrola normalnih napona u oslabljenom preseku 1-1 se vri na osnovu sledeeg iz-
raza:
dop
y y
e
W
e V
W
M

min , min ,
. (3.134)
Slika 3.40 - Nain zasecanja i dijagrami napona kod jednostrano i obostrano oslabljenih
poprenih preseka nosaa
Tabela 3.3 - Geometrijske karakteristike poprenih preseka zaseenih nosaa
Jednostrano zaseeni nosai Obostrano zaseeni nosai
Povrina poprenog preseka - A
( )
f f f w
t b t h t A +
1 w
t h A
1
Rastojanje od teita do pritisnute ivice nosaa - h
c
( )
2 2
1
1
1
f f w
c
t
A
t h t
h
h h

2
1
h
h
c

Moment inercije poprenog preseka - I
y
2
1
1
3
1
2
) (
12
) (
(
,
\
,
(
j
h
A
t h t t b t h t
I
f w f f f w
y
12
3
1
h t
I
w
y

Otporni moment poprenog preseka - W

y
c
y
y
h
I
W
min ,
6
2
1
h t
h
I
W
w
c
y
y

Statiki moment poprenog preseka - S
y
2
2
c w
y
h t
S

4
2
1
h t
S
w
y

NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40

Proraun smiuih napona se vri uz pretpostavku da itavu transverzalnu silu prima
rebro nosaa, a proseni smiui naponi se odreuju na osnovu sledeih izraza:
) (
1 f w
t h t
V

za jednostrano zaseen nosa (3.135)
1
h t
V
w

za obostrano zaseen nosa (3.136)
Kako se u istom preseku (1-1) javljaju znaajna transverzalna sila i moment savijanja,
potrebno je da se izvri i kontrola uporednih napona prema poznatom izrazu:
dop u
+
2 2
3 . (3.137)
Osim dva prethodno navedena naina vezivanja nosaa pod uglom, sa relativno veli-
kim ekscentricitetom (slika 3.38) i sa zasecanjem noica (slika 3.39a), veze pod uglom
mogu da se ostvare sa znatno manjim ekscentricitetom i bez zasecanja noica, ako se
nosa upusti (slika 3.39b), ili ako se vezuje za stub (slika 3.41).
Slika 3.41 - Veza nosaa sa stubom - mali ekscentricitet
Princip prorauna ovakvih veza zasniva se na proveri svih elemenata veze koji su ne-
ophodni za prenoenje sile sa jednog na drugi nosa. Dakle, mora da se proveri veza prik-
ljunog lima i prikljune povrine (rebro oslonakog nasaa ili noica stuba), zatim stanje
napona u samom prikljunom limu i veza prikljunog lima sa rebrom nosaa.
Slika 3.42 - Naprezanja elemenata veze sa prikljunim limom
Usled smaknutog poloaja prikljunog lima u odnosu na osovinu rebra nosaa javlja se
moment torzije (M
T
), koji optereuje kako prikljuni lim tako i njegovu vezu sa priklju-
nom povrinom. Osim toga, usled neizbenog ekscentriciteta, javlja se i moment savijanja
(M
e
). Dakle, uticaji koji deluju na prikljuni lim su M
T
, M
e
i V (slika 3.42).
4.2.1.1 Veza prikljunog lima
Veza prikljunog lima u ravni spoja je optereena transverzalnom silom V i momenti-
ma torzije i savijanja koji su dati sledeim izrazima:
2 / ) (
w p T
t t V M + (3.138)
e V M
e
(3.139)
gde su
w p
t t i debljine prikljunog lima i rebra nosaa (slika 3.42).
Veza prikljunog lima se ostvaruje najee krunim ugaonim avom koji obrazuje zat-
voreni popreni presek oko prikljunog lima. Geometrijske karakteristike i naprezanja
krunog ugaonog ava usled V, M
T
i M
e
su prikazane na slici 3.43.
Slika 3.43- Proraunski model i naprezanja ava za vezu prikljunog lima
Kako su horizontalni avovi veoma kratki njihov uticaj na nosivost avova na savijanje
moe da se zanemari. Maksimalan normalni napon usled momenta ekscentriciteta se javlja
u taki 1 i moe da se odredi na osnovu izraza:
w
e
W
M
n (4.140)
gde je W
w
otporni moment vertikalnih ugaonih avova ( 3 /
2
p w
h a W ).
Smiui naponi su dvojake prirode. Oni potiu od transverzalne sile i momenta torzije.
Pretpostavlja se da ukupnu transverzalnu silu prihvataju vertikalni avovi i da su smiui
naponi konstantni du visine prikljunog lima, pa je:
v w
V
A
V
V
,
,

II
(4.141)
gde je A
w,v
=2h
p
a smiua povrina ava.
S obzirom na torziju, avovi rade kao zatvoren tankozidni presek, pa je smiui napon
usled torzionog momenta:
T w
T
T
W
M
V
,
,

II
(4.142)
gde je
T w
W
,
torzioni otporni moment ava ( a h a t a W
p p T w
+ + ) ( ) ( 2
,
).
Kontrolu uporednog napona u ugaonom avu, u taki 1, treba sprovesti na sledei na-
in:
dop w T V u
V V n
,
2
, ,
2
) ( + +
II II
. (3.143)
Uticaji smiuih napona usled momenta torzije su mali, pa, uglavnom, mogu da se za-
nemare.
4.2.1.2 Kontrola napona u prikljunom limu
Najvei uticaji u prikljunom limu se javljaju neposredno pre zavarene veze sa prik-
ljunom povrinom i jednaki su uticajima u avovima. Prema tome, u najoptereenijem
preseku prikljunog lima se javljaju smiua sila V, moment savijanja M
e
i moment torzije
M
T
.
Maksimalni normalni napon, izazvan momentom ekscentriciteta je:
6 /
2
max
p p p
e
h t
e V
W
M
. (3.144)
Pretpostavlja se da su smiui naponi, usled transverzalne sile, konstantni du visine
prikljunog lima (slika 3.44):
p p
V
h t
V
. (3.145)
Torzioni moment takoe izaziva smiue napone koji, po teoriji torzije uskog pravou-
gaonog preseka, imaju sledeu vrednost:
3 /
2 / ) (
2
p p
w p
T
T
T
t h
t t V
W
M
+
(3.146)
gde je W
T
torzioni otporni moment uskog pravougaonog preseka (h
p
>10t
p
).
Na osnovu ovih komponenata moe da se izvri kontrola uporednog napona:
dop T V u
+ +
2 2
) ( 3 (3.147)
Kao i u sluaju avova, smiui naponi usled momenta torzije su mali pa mogu da se
zanemare.
Slika 3.44 - Proraunski dijagrami napona u prikljunom limu
4.2.1.3 Veza prikljunog lima za rebro nosaa
Veza nosaa sa prikljunim limom se ostvaruje zavrtnjevima. Uglavnom se primenjuju
neobraeni zavrtnjevi razliitih klasa vrstoe, u zavisnosti od intenziteta oslonake reak-
cije. Zavrtnjevi su optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta M
e
. Pot-
reban broj zavrtnjeva se odreuje prema izrazu:
2 2
2
6
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

+
h
e
F
V
h
M
V
F
n
dop
e
dop
(3.148)
gde su:
h visina prikljunog nosaa,
F
dop
nosivost zavrtnja u smiuem spoju (F
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)).
Za pretpostavljeni raspored i broj zavrtnjeva treba da se sprovede kontrola nosivosti
najoptereenijeg zavrtnja prema sledeim izrazima:
dop M V R
F F F F +
2
max
2
max ,
(3.149)
n
V
F
V
(3.150)
m
n
e
n
i
n e
M
h
M
h
h M
F
r

1
2
max
. (3.151)
Veze sa prikljunim limom mogu da se konstruiu i sa dve podvezice, kao to je
prikazano na slici 3.45. Ovakva veza je statiki povoljnija sa stanovita naprezanja zavrt-
njeva i torzije, ali zahteva dodatne podvezice i vei broj zavrtnjeva, a i ekscentricitet se
poveava.
Slika 3.45 - Dvosene veze sa prikljunim limom
Kod ovakvih veza usled centrinog postavljanja podvezica, izbegnut je moment torzije.
Proraun je analogan prethodnom, s tim da su smiui naponi izazvani iskljuivo transver-
zalnim silama. Osim toga, pri proraunu zavrtnjeva treba uzeti u obzir da su oni u ovakvim
vezama dvoseni. Pri proraunu ovakvih veza, osim ve pomenutih kontrola, neophodno
je izvriti proveru nosivosti podvezica koje su optereene transverzalnom silom V i mo-
mentom ekscentriciteta M
e
=Ve. Veza prikljunog lima moe da se prorauna uz pretpos-
tavku da vertikalni avovi prenose transverzalnu silu, a horizontalni avovi prenose sile
koje se dobijaju kao spreg sila od momenta ekscentriciteta. U tom sluaju naponi u avovi-
ma treba da se odrede na sledei nain:
1 1
2 "
a
V
V
II
za vertikalne avove (3.152)
2 2
2
) 2 /(
"

a
t h e V
V
f
II
za horizontalne avove (3.153)
gde je h visina a t
f
debljina noica nosaa, dok su a
1
i
1
" , odnosno a
2
i
2
" dimenzije verti-
kalnih i horizontalnih ugaonih avova (slika 3.45).
4.2.2 Veze sa prikljunim ugaonicima
Ovakve veze su sline vezama sa prikljunim limom, s tim to ulogu prikljunog lima
preuzimaju dva prikljuna ugaonika (slika 3.46a). Vezivanje ugaonika za prikljunu povr-
inu ostvaruje se, uglavnom, zavrtnjevima, mada ima i reenja u zavarenoj izradi. Kod ve-
za za prijem sila veeg inteziteta neophodno je da se postave dva ili, eventualno, tri reda
zavrtnjeva na rebru prikljunog nosaa (slika 3.46b).
Obrtanje oslonakog preseka zglobno oslonjenog nosaa sistema proste grede izaziva i
obrtanje veze. To se vri na raun deformacije gornjeg dela ugaonika (slika 3.46c), vrata
zavrtnjeva izloenih upanju i prikljune povrine, ukoliko ona nije kruta.
Razlikuju se dve serije zavrtnjeva (slika 3.46a). Zavrtnjevi za vezu rebra nosaa sa
prikljunim ugaonikom nazivaju se zavrtnjevi serije 1, a zavrtnjevi kojima se ostvaruje ve-
za ugaonika sa prikljunom povrinom, zavrtnjevi serije 2. Proraun veze mora da obuhva-
ti kontrolu svih elemenata pomou kojih se vri prenoenje sila u vezi.
Slika 3.46 - Veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.2.1 Veza rebra nosaa sa prikljunim ugaonicima
Zavrtnjevi serije 1 optereeni su transverzalnom silom V (reakcija nosaa) i momentom
ekscentriciteta M
e
=Ve. Kako se veza ostvaruje sa dva ugaonika, to su zavrtnjevi serije 1
dvoseni. Kod irokih veza, komponente sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 (slika
3.47a) mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
m n
V
F
V
(3.154)
n m
i
i
e
x M
r
z M
F
1
2
max
, max
(3.155)
n m
i
i
e
z M
r
x M
F
1
2
max
, max
(3.156)
gde su m i n broj redova zavrtnjeva serije 1 i broj zavrtnjeva u jednom redu, respektivno.
Rezultujua sila u maksimalno optereenom zavrtnju serije 1 dobija se kao vektorski zbir
ovih komponenata, prema sledeem izrazu:
( )
2
, max
2
, max max , x M V z M R
F F F F + + (3.157)
i mora da bude manja ili jednaka od nosivosti zavrtnja serije 1 u smiuem spoju F
dop
.
Slika 3.47 - Sile u najoptereenijem zavrtnju serije 1 kod: a) irokih veza, b) visokih veza
Ako je veza visoka to je najei sluaj (za prijem transverzalne sile najee je dovo-
ljan samo jedan red zavrtnjeva serije 1) moe da se zanemari vertikalna komponenta u za-
vrtnju usled momenta ekscentriciteta. Tada rezultujua sila u najoptereenijem zavrtnju
treba da zadovolji sledei uslov:
dop M V R
F F F F +
2
max
2
max ,
(3.159)
gde je:

n
i
i
e
x M M
z m
z M
F F
1
2
max
, max max
(3.160)
dok se F
V
odreuje kao i kod irokih veza, prema izrazu (3.154), a m je broj redova zavrt-
njeva.
4.2.2.2 Kontrola napona u prikljunom ugaoniku
Kao i zavrtnjevi serije 1 i prikljuni ugaonici su optereeni transverzalnom silom V i
momentom ekscentriciteta M
e
=Ve. Kritian presek je na mestu zavrtnjeva serije 1, gde je
ugaonik u zategnutoj zoni oslabljen rupama za zavrtnjeve (slika 3.48). Kontrola napona
treba da se sprovede na sledei nain:
dop
net net
e
W
e V
W
M

(3.161)
dop
net
A
V
(3.162)
dop u
+
2 2
3 (3.163)
gde su:
A
net
neto povrina poprenog preseka prikljunih ugaonika na mestu zavrtnjeva serije 1,
W
net
neto otporni momenat poprenog preseka ugaonika,
Slika 3.48 - Geometrijske karakteristike i naprezanja prikljunih ugaonika
U tabeli 3.4 prikazani su tipini prikljuni ugaonici koji se najee koriste u praksi, sa
standardnim zavrtnjevima i uobiajenim poloajima rupa. Primenom ovih ugaonika sa od-
govarajuim zavrtnjevima i poloajem rupa, najee su ispunjeni naponski uslovi defini-
sani izrazima (3.161) do (3.163).
Tabela 3.4 - Uobiajeni prikljuni ugaonici
Ugaonik Zavrtanj Poloaj rupa
c
1
c
2
c
3
L90x90x9 M16 50 - -
L100x100x10(12) M20 60 - -
L120x120x12 M24 70 - -
L150x75x9 M16 50 60 50
L180x90x10(12) M20 60 70 60
L200x100x12 M24 70 80 60
4.2.2.3 Veza ugaonika za prikljunu povrinu
Nain prenoenja sile sa ugaonika na prikljunu povrinu je prilino sloen. Naime,
osim transverzalne sile javljaju se i dva momenta ekscentriciteta (slika 3.49), jedan lei u
ravni rebra nosaa (M
e,1
), a drugi u ravni veze ugaonika sa prikljunom povrinom (M
e,2
):
1 1 ,
2
e
V
M
e
(3.164)
2 2 ,
2
e
V
M
e
. (3.165)
Uticaj momenta
1 , e
M na upanje zavrtnjeva serije 2 (slika 3.49b), moe da se zanema-
ri, jer su ugaonici vrlo deformabilni.
Slika 3.49 - Ponaanje veze ugaonika sa prikljunom povrinom
Usled momenta
2 , e
M dolazi do obrtanja veze u ravni prikljune povrine, usled ega
se javlja horizontalna komponenta smiue sile u zavrtnjevima serije 2 (slika 3.49c). Ovaj
moment se uravnoteava silom pritiska N
c
, koja deluje u teitu kontaktne povrine
izmeu ugaonika (A
C
) i rebra nosaa, i smiuim horizontalnim silama u zavrtnjevima
(slika 3.49d). Kontaktna povrina je pravougaonik visine h
C
i irine b
C
(slika 3.49). Sila N
c
deluje u teitu ovog pravougaonika, ali njen poloaj nije unapred poznat, jer h
C
mora da
se pretpostavi. irina kontaktne povri b
C
moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza
(slika 3.50):
" + r t b
C
423 , 0 58 , 1 (3.166)
gde je t debljina prikljunog ugaonika, r poluprenik zaobljenja, a " zazor koji treba da
bude manji ili jednak od 10 mm.
Sila u i-tom zavrtnju usled dejstva momenta
2
M moe da se odredi pomou sledeeg
izraza:
2
2
i
i
H
Mi
z
z
M F (3.167)
gde je z
i
rastojanje od mesta dejstva sile N
c
do mesta i-tog zavrtnja (slika 3.49c).
Slika 3.50 - Geometrijske karakteristike kontaktne povrine
Kako je vrednost h
C
pretpostavljena, na osnovu geometrije veze mogu da se odrede
rastojanja zavrtnjeva do centra pritiska z
i
. Iz uslova ravnotee horizontalnih sila dobija se:

n
i
i
n
i
i
e
n
i
x M i c
z
z
M F N H
1
2
1
2 ,
1
, ,
0 . (3.168)
Na osnovu uslova ravnotee momenta, moe da se proveri da li pretpostavljena visina
kontaktne povrine h
C
odgovara stvarnom rasporedu unutranjih sila, odnosno da li je ui-
njena pretpostavka valjana. Iz uslova ravnotee momenata oko take u kojoj deluje rezul-
tanta sila u zavrtnjevima serije 2 moe da se odredi krak unutranjih sila K:
c
e
e c
N
M
M N M
2 ,
2 ,
0
(3.169)
Visina h
C
kontaktne povrine moe da se odredi na osnovu izraza:
2
3
2
h
h
C
(3.170)
odnosno,
c
e
C
N
M
h h
2 ,
3 2 (3.171)
gde je h visina prikljunog ugaonika, a krak unutranjih sila (slika 3.49d). Ukoliko do-
bijena vrednost visine kontaktne povrine h
C
ne odgovara pretpostavljenoj, treba ponoviti
iteraciju. Kada se, konano, odredi vrednost visine h
C
, mogu da se odrede i kontaktna sila
pritiska N
c
i sila u najoptereenijem zavrtnju. Kontaktni napon pritiska izazvan silom pri-
tiska N
c
mora da zadovolji sledei uslov:
dop
C C
c
C
c
b h
N
A
N

. (3.172)
Uticaji u zavrtnjevima, izazvani dejstvom momenta
2 , e
M su neznatni u odnosu na one
izazvane transverzalnom silom, pa uglavnom mogu da se zanemare. Dakle, veza priklju-
nog ugaonika za prikljunu povr, odnosno zavrtnjevi serije 2, se dimenzioniu samo na
uticaj transverzalne sile V:
dop V
F
n
V
F
2
(3.173)
gde je n broj zavrtnjeva serije 2 na jednom ugaoniku. Obino je broj zavrtnjeva serije dva
dva puta vei od broja zavrtnjeva serije 1.
Ukoliko se veza nosaa ostvaruje samo sa jedne strane (slika 3.51a), zavrtnjevi serije 2
su jednoseni. Meutim, u sluaju obostranih veza (slika 3.51b), zavrtnjevi serije 2 su dvo-
seni i prihvataju transverzalne sile, odnosno reakcije dva susedna nosaa. Kod ovakvih
veza, u sluaju neprednapregnutih zavrtnjeva, pri proraunu zavrtnjeva serije 2 treba
izvriti sledee kontrole:
Slika 3.51 - Veza nosaa pod uglom: a) sa jedne strane; b) sa obe strane
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno:

v V
F
n
V
F
2
1
1 ,
(3.174a)

v V
F
n
V
F
2
2
2 ,
(3.174b)
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije:

b V
F
n
V V
F
+
2
2 1
(3.175)
gde su:
V
1
i V
2
reakcije odgovarajuih nosaa,
F
v
nosivost zavrtnja serije 2 na smicanje po jednoj ravni smicanja (m=1),
F
b
nosivost zavrtnja serije 2 na pritisak po omotau rupe.
U zgradarstvu se esto za prijem reakcija manjeg inteziteta primenjuju veze sa priklju-
nim ugaonikom koji je zavaren za rebro nosaa (slika 3.52). Prethodna razmatranja vae i
za ovakve veze, s tim da postoji izvesna razlika u proraunu spoja ugaonika sa rebrom no-
saa, koja je proistekla iz razliitog naina vezivanja. Pretpostavlja se da ukupnu transver-
zalnu silu prihvata vertikalni av, dok momenat ekscentriciteta prenose horizontalni avo-
vi. Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na sledei nain:
dop w
a
V
V
,
1 1

"
II
za vertikalni av (3.176)
dop w u
a
R
,
2 2

"
za horizontalne avove (3.177)
gde su
1 1
" a i
2 2
" a debljina i duina vertikalnih, odnosno horizontalnih ugaonih avova,
a R rezultujua sila koja se javlja u horizontalnim avovima usled momenata ekscentricite-
ta (M
e,1
i M
e,2
), koja moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
2
2
2
1
2
2
2
1
e e
h
V
h
e V
h
e V
R +
(
,
\
,
(
j

+
(
,
\
,
(
j

(3.178)
gde je h krak sila odnosno visina ugaonika, a e
1
i e
2
su odgovarajui ekscentriciteti (slika
3.52).
Slika 3.52 - Veza sa zavarenim ugaonikom
Na slici 3.53 prikazane su jo neke mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugao-
nicima.
Slika 3.53 - Razliite mogunosti ostvarivanja veze sa prikljunim ugaonicima
4.2.3 Veze sa eonom ploom
Ovakve veze se izvode pomou eone ploe koja se zavaruje za rebro nosaa i spaja sa
prikljunom povrinom pomou zavrtnjeva (slika 3.54). Prenoenje transverzalne sile po-
mou eone ploe ostvaruje se praktino bez ekscentriciteta, pa se izbegavaju sekundarni
uticaji momenta ekscentrinosti, to predstavlja znatnu prednost u odnosu na prethodne ti-
pove veza.
Slika 3.54 - Primer zglobne veze sa eonom ploom
Mehanizam prenoenja transverzalne sile je sledei: reakcija se iz rebra nosaa unosi u
eonu plou pomou obostranih ugaonih avova, a zatim se iz eone ploe pomou zavrt-
njeva prenosi na prikljunu povrinu. Proraun ovakvih veza vri se shodno nainu preno-
enja sile. Broj zavrtnjeva, neophodan za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom (no-
ica stuba, rebro nosaa ili stuba) moe da se odredi na osnovu izraza:
dop
F
V
n (3.179)
gde je F
dop
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)).
Na osnovu usvojenog broja zavrtnjeva, uz potovanje njihovog minimalnog meusob-
nog rastojanja, moe da se odredi potrebna visina eone ploe
p
h (slika 3.54b):
0 1 1 0 0
) 3 1 ( ) 1 ( 3 4 d n n d d h
p
+ + (3.180)
gde su:
d
0
prenik rupe za zavrtanj,
n
1
broj zavrtnjeva u jednom redu (najee je n
1
=n/2).
Osim toga, visina eone ploe mora da bude dovoljna kako bi se obezbedilo unoenje
transverzalne sile u rebro nosaa, odnosno mora da zadovolji i sledei uslov:
w dop
p
t
V
h
(3.181)
gde je t
w
debljina rebra nosaa, a W
dop
doputeni smiui napon za osnovni materijal od ko-
jeg je izraen nosa. Za visinu eone ploe se usvaja vea od ove dve vrednosti.
Kontrola napona u ugaonim avovima vri se na osnovu sledeeg izraza:
dop w
p
a h
V
V
,
2

II
(3.182)
gde je a debljina ugaonih avova , a V
w,dop
doputeni napon za ugaone avove. Mogue je,
meutim, postaviti i inverzni problem, odnosno odrediti potrebnu debljinu ava a:
dop w p
h
V
a
,
2
. (3.183)
Ukoliko je ovako sraunata debljina ugaonih avova vea od maksimalne, odnosno ako
uslov (3.181) nije zadovoljen, mora da se povea visina ploe. Potrebna visina eone plo-
e, s obzirom na nosivost ugaonih avova, moe da se odredi na osnovu uslova:
dop w
p
a
V
h
,
2
(3.184)
gde je a usvojena, konstruktivno ostvarljiva debljina ugaonog ava.
Dejstvo zgloba kod ovakvih veza se ostvaruje deformacijom eone ploe (slika 3.55),
koja omoguava obrtanje veze za ugao T. Zbog toga je poeljno da eona ploa bude to
kraa i ne suvie debela, kako bi se ostvarilo obrtanje veze uz to manje sekundarne efek-
te, kao to su momenti ukljetenja koji izazivaju sile zatezanja u zavrtnjevima.
Slika 3.55 - Deformacija eone ploe usled obrtanja oslonakog preseka
Ukoliko je nosa zaseen, kontrola napona na ovom delu nosaa (presek 1-1) treba da
se sprovede kao kod veza sa prikljunim limom.
Neka od moguih reenja zglobnih veza sa eonom ploom su prikazana na slici 3.56.
Uobiajene dimenzije eonih ploa prikazane su u okviru tabele 3.5.
Tabela 3.5 - Uobiajene dimenzije eonih ploa > >> >mm@ @@ @
Zavrtanj M16 M20 M24
w
60 80 100 120 80 100 120 150 100 120 150 200
n
1
=1
120 140 160 - 160 180 - - 200 - - -
n
1
=2
120 140 160 180 160 180 200 - 200 220 250 300
n
1
=3
120 140 160 180 160 180 200 230 200 220 250 300
n
1
=4
- - - - 160 180 200 230 200 220 250 300
b
p
n
1
=5
- - - - - - - - 200 220 250 300
t
p
10 10 10
b
p
irina eone ploe; t
p
debljina eone ploe; w razmak zavrtnjeva
Ako se pri montai nosa bono ubacuje izmeu postojeih podvlaka ili stubova, tada
je potrebno da nosa bude krai od svetlog otvora
0
" za:
mm 2
2
0
2
+
"
"
p
b
(3.185)
gde je b
p
irina eone ploe.
Nakon ubacivanja nosaa, da bi se kompenzirao zazor, neophodno je da se postavi pod-
meta u vidu ploe (slika 3.57). Ukoliko je " <6 mm podmeta se postavlja samo sa jed-
ne strane, dok se u suprotnom postavljaju podmetai debljine 2 / " sa obe strane.
Slika 3.56 - Razliite mogunosti oblikovanja zglobnih veza sa eonom ploom
Pomou eonih ploa mogu vrlo efikasno da se ostvare i kose veze pod uglom (slika
3.58a). Pri konstruisanju ovakvih veza neophodno je voditi rauna o poloaju zavrtnjeva
na otrougaonoj strani veze, kako bi se obezbedila njihova ugradnja. Minimalno rastojanje
zavrtnjeva od veze rebra x zavisi od ugla D pod kojim se vezuju nosai i duine zavrtnja "
(slika 3.58b):
mm ) 20 10 ( + ctg l x . (3.186)
Slika 3.57 - Veze sa eonom ploom i podmetaem
Slika 3.58 - Kosa veza sa eonom ploom
4.2.4 Veze pomou stolice
Jo jedno od efikasnih reenja za ostvarivanje zglobnih veza pod uglom, je veza pomo-
u stolica. Ovo reenje je posebno pogodno za laku montau nosaa. Kao stolica se naje-
e koristi ugaonik (slika 3.59a), ili lim (slika 3.59b) preko kojeg se direktnim kontaktom
prenosi reakcija nosaa. Veza rebra sa prikljunim limom ima za cilj samo da sprei skliz-
nue ili bono preturanje nosaa. Kako reakcija nosaa deluje negde na kraku ugaonika,
javlja se ekscentricitet, pa dolazi do pojave torzionog momenta u podvlaci. Stoga, podvla-
ka mora da bude oblikovana kao torziono kruta da bi prihvatila moment torzije, ili se pak
predviaju druge konstruktivne mere da bi se spreilo njeno uvijanje. Na primer, krak
ugaonika se povija za 2 do 3 mm (slika 3.59a), ime se omoguava nesmetano obrtanje
nosaa, a time se bitno smanjuje moment ekscentriciteta, jer se mesto delovanja reakcije V
pomera ka rebru podvlake.
Slika 3.59 - Veze nosaa pomou stolice
Proraun veza sa stolicom u vidu ugaonika zahteva proveru napona u ugaoniku i
kontrolu njegove veze za prikljunu povrinu. Veza ugaonika sa prikljunom povrinom
moe biti ostvarena zavrtnjevima ili zavarivanjem pomou ugaonih avova. Ako se nosa
vezuje za stub ili podvlaku sanduastog preseka onda u obzir dolazi samo veza
zavarivanjem, jer se zbog nepristupanog preseka zavrtnjevi ne mogu postaviti.
Mehanizam naprezanja veze pomou stolica u vidu ugaonika prikazan je na slici 3.60.
Pretpostavlja se da reakcija V deluje na samoj ivici ugaonika, to nije sasvim korektno, ali
je na strani sigurnosti. Usled ove sile dolazi do savijanja ugaonika uz maksimalan moment
M
e
=Ve. Ovaj moment se uravnoteuje pomou sprega sila N
c
i N
t
. Silu zatezanja
prihvataju zavrtnjevi (naprezanje u pravcu ose zavrtnjeva - upanje), a sila pritiska se
prenosi kontaktom. Moe se smatrati da rezultanta sile pritiska deluje na etvrtini visine
ugaonika. Kontrola napona u ugaoniku treba da se izvri na osnovu sledeeg izraza:
dop
net net
e
A
V
W
M
+
max
(3.187)
gde su
net net
W A i geometrijske karakteristike neto preseka kraka ugaonika:
t d A
net
) 2 (
0
" (3.188)
6
) 2 (
2
0
t d
W
net

"
. (3.189)
Slika 3.60 - Naprezanja veze ostvarene pomou stolice
Sila zatezanja u zavrtnjevima moe da se odredi prema izrazu:
e
t
M
N (3.190)
gde je K krak sprega sila (slika 3.60). Pri proraunu zavrtnjeva treba voditi rauna o tome
da su oni napregnuti na smicanje i na zatezanje. U jednom zavrtnju deluju sledee sile:
n
V
F
v
(3.191)
n
N
F
t
t
. (3.192)
Proraun veza kod kojih se, umesto zavrtnjevima, ugaonik vezuje za prikljunu povri-
nu zavarivanjem pomou ugaonih avova, razlikuje se u sledeem:
pri kontroli napona u ugaoniku rauna se sa bruto presekom, ije geometrijske
karakteristike mogu da se odrede na sledei nain:

6
2
t
W

"
; t A " (3.193)
pri kontroli veze ugaonika za prikljunu povrinu (slika 3.61) moe se pretpostaviti
da vertikalni avovi prenose itavu smiuu silu V, a da se moment ekscentriciteta
prenosi pomou horizontalnih avova, pa treba pokazati da je:

dop w
h a
V
V
,
2

II
u vertikalnim avovima (3.194)

dop w
e
a
h M
n
,
2
/

"
u horizontalnim avovima. (3.195)
Slika 3.61 - Naprezanja u avovima za vezu stolice
Ako se raspolae dovoljnom visinom, na primer kod veza nosaa sa stubom, veze mo-
gu da se izvedu pomou stolice u vidu pljoteg elinog lima (slika 3.62). Povoljnost
ovakvih veza je to se precizno moe definisati poloaj rezultante V. I kod ovakvih veza
neophodno je da se izvri vezivanje rebra nosaa za prikljunu povrinu, u cilju spreava-
nja skliznua ili bonog preturanja nosaa. Ovo moe da se ostvari pomou prikljunog li-
ma ili eone ploe.
Pri proraunu ovakvih veza treba voditi rauna o unoenju sile u rebro nosaa. Ukoliko
rebro nije sposobno da prihvati reakciju, potrebno je predvideti ukruenja (slika 3.62a) ili
ojaati oslonaku noicu (slika 3.62b).
Kada se dimenzionie ovakva veza potrebno je da se obezbedi pravilno unoenje sile u
rebro nosaa i da se proveri veza stolice sa prikljunom povrinom. Unoenje sile u rebro
nosaa ostvaruje se na razliite naine, u zavisnosti od toga da li je postavljeno ukruenje
ili ne. Ovde e biti razmotrena oba sluaja, dakle za nosa sa i bez ukruenja.
Slika 3.62 - Veza pomou stolice u vidu pljoteg elika
Na slici 3.63 je prikazan tok sila pri unoenju reakcije u rebro nosaa bez ukruenja.
Pretpostavlja se da je pritisak na kontaktnoj povrini ravnomerno rasporeen, odnosno
const
D
. Dimenzije kontaktne povrine se odreuju na sledei nain:
) ( 25 , 1 r t a
f x
+ (3.196)
f w y
t r t a + + 46 , 3 46 , 1 (3.197)
gde su:
a
x
duina dodira nosaa i stolice u pravcu ose nosaa.
a
y
duina krutog oslanjanja, odnosno aktivna irina oslonca,
t
w
debljina rebra nosaa,
t
f
debljina noice nosaa i
r poluprenik zaobljenja (slika 3.63).
Dakle, mora biti zadovoljen sledei uslov:
dop c
A
V
(3.198)
gde je A kontaktna povrina:
y x
a a A . (3.199)
Tok sila pri njihovom prelasku sa kontaktne povrine u rebro nosaa je linearan (slika
3.63). Minimalna irina rebra
T
" na kojoj se vri unoenje sile iznosi:
( ) ( ) r t r t a
f f x T
+ + + 75 , 3 5 , 2 " (3.200)
Slika 3.63 - Unoenje sila u rebro bez ukruenja
Pri odreivanju minimalne irine ne uzima se u obzir deo rebra ija je debljina, usled
valjanja, vea od debljine rebra t
w
, ve se smatra da je kritian presek na zavretku krivine
r gde je debljina najmanja. Maksimalni normalan napon u rebru je:
dop i
w T
t
V
,

"
. (3.201)
Doputeni napon izvijanja
dop i,
dobija se na osnovu duine izvijanja d
i
75 , 0 " ,
gde je d visina rebra, i poluprenika inercije i = 0,289t
w
, prema krivoj izvijanja C.
Kod reakcija veeg intenziteta neophodno je da se postave ukruenja za prijem oslo-
nake reakcije i njeno ravnomerno unoenje u rebro nosaa (slika 3.64).
Kontaktna povrina je u ovom sluaju znatno vea (slika 3.64), jer nema ogranienja u
pogledu irine i duine krutog oslanjanja. irina oslonca a
x
je jednaka duini dodira stolice
i nosaa (bez ogranienja), dok je duina krutog oslonca a
y
jednaka irini noice nosaa
(b
f
), ako je irina stolice vea od irine noice nosaa (slika 3.64b), odnosno b
f
2u, ako je
noica preputena (slika 3.64c).
Kao u prethodnom sluaju, u pogledu kontaktnog napona mora da bude zadovoljen us-
lov (3.198). Granina sila koja se moe uneti u rebro kod ovakve veze je znatno vea u od-
nosu na vezu bez ukruenja, jer u njenom unoenju, osim rebra nosaa, uestvuju i ukrue-
nja, pa je:
dop i
eff
A
V
,
(3.202)
gde je A
eff
povrina aktivnog preseka (slika 3.65b):
w T s s eff
t c b t A + " ) ( 2 (3.203)
a t
s
i b
s
su debljina i irina ukruenja. Dozvoljeni napon izvijanja u ovom sluaju, dobija se
na isti nain kao i u prethodnom, s tim da se poluprenik inercije odreuje na osnovu geo-
metrijskih karakteristika aktivnog dela preseka (ukruenja + sadejstvujua irina rebra):
eff
eff
e
A
I
i . (3.204)
Slika 3.64 - Unoenje sile u rebro sa ukruenjem
Veza lima za ukruenje sa rebrom i noicom nosaa ostvaruje se ugaonim avovima,
koji su napregnuti kao to je prikazano na slici 3.64c. Prema DIN-u, vrednosti sila
2 1
F i F
mogu se odrediti na osnovu sledeih izraza:
( )
( )
s s
s
t b
c b V
F
+
2
1
(3.205)
( )
( ) c h
c b
F F
s
s
+
+
2 2
3
1 2
. (3.206)
Dakle, naprezanje se javlja u pravcu ava i upravno na njega, a kontrola avova treba
da se izvri na osnovu poznatih pravila za njihovo dimenzionisanje.
Primena veza pod uglom pomou stolice je dosta esta u elinim konstrukcijama. Pri-
kazano je samo par osnovnih tipova veze sa stolicama, na osnovu kojih je objanjen nain
funkcionisanja i proraun ovakvih veza. U praksi se, meutim, javlja niz modifikacija
ovakvih veza, kako bi se odgovorilo konkretnim uslovima i zahtevima. Kod visokih nosa-
a (slika 3.66) stolica moe da se smesti unutar visine nosaa, uz malo zasecanja rebra.
Slika 3.65 - Unoenje sila i naprezanje ukruenja i avova
Slika 3.66 - Veza sa stolicom koja je postavljena u okviru visine nosaa
Prednost ovakve veze je u tome to stolica, koja je unutar gabarita nosaa, ne smeta
prilikom oblaganja stubova. irina podvlake na slici 3.66 je vea od irine stuba, to ostav-
lja nepovoljan estetski utisak, pogotovo ako nosai nisu skriveni, pa se preporuuje druga-
ije konstruktivno oblikovanje.
Veze pomou stolica su praktino nezamenjive na mestima dilatacionih razdelnica
objekata (slika 3.67). Naime, nosa se oslanja na konzolnu stolicu i preko nje prenosi
vertikalnu reakciju, dok se horizontalna pomerljivost ostvaruje pomou ovalnih rupa na
prikljunom ugaoniku. Na primeru prikazanom na slici 3.67, bono pomeranje nosaa na
mestu veze sa stubom je spreeno pomou pljoteg lima koji je zavaren za gornju noicu i
ubaen izmeu noica stuba, pa predstavlja svojevrstan distancer.
Pri dimenzionisanju veze stolice sa stubom, a i samog stuba, treba voditi rauna o
ekscentricitetu. Treba, naime, razmatrati najnepovoljniji sluaj, odnosno sluaj kada se
reakcija nosaa prenosi na stolicu na najudaljenijem moguem poloaju od rebra stuba, jer
je tada ekscentricitet najvei.
Slika 3.67 - Veza sa stolicom na mestu dilatacione razdelnice
Na slici 3.68 je prikazano jo nekoliko mogunosti za ostvarivanje veze pod uglom
pomou stolica. Proraun ovakvih i slinih veza je analogan opisanom, uz uvaavanje
nekih specifinosti koja zavise od oblikovanja konkretne veze.
Slika 3.68 - Neki primeri veza pod uglom pomou slolice
4.3 KRUTE VEZE
Kao i zglobne, i krute veze imaju znaajnu primenu u metalnim konstrukcijama, kako u
mostogradnji tako i u zgradarstvu. Uglavnom se koriste kod veza nosaa pod uglom kod
jakih grednih rotilja, kao i kod veza greda sa stubovima okvirnih nosaa. Prednost krutih
veza u odnosu na zglobne je to se u konstrukciji javljaju znatno manje deformacije i to
se dobija povoljnija preraspodela unutranjih sila u konstrukciji. Sve ove prednosti krutih
veza moraju da se kompenzuju dodatnim elementima i spojnim sredstvima u vezi. I pored
toga, krute veze su nezamenljive, posebno kod okvirnih konstrukcija u zgradarstvu i kod
dinamiki optereenih konstrukcija kao to su mostovi, gde se veze podunih i poprenih
mostovskih nosaa uvek izvode kao krute.
4.3.1 Krute veze nosaa sa kontinuitet lamelom
Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelama (slika 3.69) se koriste u mostogradnji,
kao najei vid ostvarivanja veze podunih i poprenih nosaa klasinih mostovskih
konstrukcija. U zgradarstvu se ovakve veze javljaju kod jakih rotiljnih sistema. Za manja
optereenja koriste se delimino modifikovane veze, bez donje pritisnute kontinuitet lame-
le. Osnovna karakteristika ovakvih veza je da se oslonaki moment prihvata pomou do-
datnih lamela, ime se obezbeuje kontinuiranje nosaa. Pri dimenzionisanju krutih veza
pod uglom sa kontinuitet lamelom, treba sprovesti:
kotrolu napona u oslabljenom preseku nosaa na mestu veze,
proraun kontinuitet lamele za prijem momenta savijanja M,
proraun veze rebra nosaa za prijem smiue sile V i momenta ekscentriciteta
M
e
=Ve.
Slika 3.69 - Kruta veza podunog nosaa sa kontinuitet lamelama
Kontrola napona u oslabljenom nosau na mestu nastavka treba da se sprovede na sle-
dei nain:
dop
net
W
M
(3.207)
dop
w w
A
V
t I
S V

(3.208)
gde su:
W
net
otporni moment neto poprenog preseka nosaa,
S statiki moment poprenog preseka nosaa,
I moment inercije poprenog preseka nosaa,
t
w
debljina rebra nosaa i
A
w
povrina rebra nosaa.
Moment savijanja koji deluje na mesu krute veze M moe da se razloi na spreg sila
koji ine sila zatezanja N
t
i sila pritiska N
c
(slika 3.69). Kako je moment savijanja na mestu
veze uglavnom negativan (oslonaki moment kontinualnog nosaa sa elastinim oslonci-
ma), sila zatezanja deluje u gornjoj, a sila pritiska u donjoj noici podunog nosaa. Nji-
hov intezitet moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
h
M
N N
c t
(3.209)
gde je h visina poprenog preseka podunog nosaa. Potreban broj zavrtnjeva na noici
nosaa (usvaja se isti broj na pritisnutoj i zategnutoj noici) odreuje se na osnovu izraza:
dop f
t
f
F
N
n
,
(3.210)
gde je F
f,dop
v,dop
(2.10) ili F
s,dop
(2.33) ili F
vs,dop
(2.34)). Kako se kontinuitet lamela uglavnom postavlja samo sa jedne (spoljanje) strane
noice nosaa, ovi zavrtnjevi su jednoseni.
Sila zatezanja N
t
se pomou zavrtnjeva prenosi iz noice podunog nosaa u kontinui-
tet lamelu. Proraun zategnute kontinuitet lamele se vri na osnovu neto povrine popre-
nog preseka. Za dimenzionisanje kontinuitet lamele, kao i kod podvezica kod montanog
nastavka nosaa, merodavan je popreni presek na mestu poslednjeg reda zavrtnjeva. Kon-
trola napona se vri prema sledeem izrazu:
dop
net
t
A
N
(3.211)
gde je A
net
neto povrina kontinuitet lamele. Kontinuitet lamela se uglavnom konstruie u
vidu ravnog lima pravougaonog poprenog preseka (bt). Ako se usvoji da je irina konti-
nuitet lamele jednaka irini noice nosaa (b=b
f
), onda iz uslova (3.211) moe da se odredi
njena potrebna debljina t:
) (
, 0 1 , f f dop
t
d n b
N
t

(3.212)
gde su:
n
f,1
broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku,
d
0,f
prenik rupe za zavrtnjeve na kontinuitet lameli.
Ako se za spojna sredstva koriste visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja,
debljina kontinuitet lamele treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
) (
, 0 1 ,
,
f f dop
red t
d n b
N
t

(3.213)
gde je
dop s f t red t
F n N N
, 1 , ,
4 , 0 (videti poglavlje 2).
Sila pritiska N
c
se prenosi na istovetan nain. Pri proraunu pritisnute kontinuitet lamele
ne uzima se u obzir slabljenje preseka, ve se rauna sa bruto poprenim presekom. Prijem
sile pritiska moe se ostvariti i direktnim kontaktom. Meutim, u mostogradnji se zbog
dinamikih uticaja i mogue pojave oslonakog momenta alternativnog znaka izbegava
prenoenje sile pritiska kontaktom, ve se, kao to je pokazano, vri kontinuiranje i donjeg i
gornjeg pojasa. Da bi se postavila donja, pritisnuta kontinuitet lamela, kada je popreni
nosa vee visine od podunog, potrebno je da se na rebru poprenog nosaa predvidi otvor
(slika 3.69), koji omoguava njeno postavljanje. Kada su poduni i popreni nosai iste
visine izbegava se ovaj problem, a veza se ostvaruje kao to je prikazano na slici 3.70.
Slika 3.70 - Veza podunih i poprenih nosaa iste visine
Reakcije podunih nosaa prenose se na popreni pomou prikljunih ugaonika i zavrt-
njeva serije 1 i 2. Nain rada ovakve veze je istovetan sa radom zglobne veze sa priklju-
nim ugaonicima (videti 4.2.2). Potreban broj zavrtnjeva serije 1, kao i sila u najoptereeni-
jem zavrtnju ove serije moe da se odredi u potpunosti prema delu 4.2.2.1 ovog poglavlja,
jer su ovi zavrtnjevi optereeni transverzalnom silom V i momentom ekscentriciteta
M
e
=Ve, kao i u sluaju zglobne veze. Dakle, potreban broj zavrtnjeva serije 1 moe da se
odredi prema izrazu:
2
2
,
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e V
V
F
n
dop w
(3.214)
gde je F
w,dop
nosivost zavrtnja serije 1 u smiuem spoju. Kada se usvoji potreban broj za-
vrtnjeva, neophodno je da se izvri kontrola nosivosti najoptereenijeg zavrtnja prema
izrazu (3.157) za iroke veze, odnosnu (3.158) za visoke veze.
Ukoliko su reakcije susednih podunih nosaa jednake (V
1
=V
2
=V), potreban broj zavrt-
njeva serije 2, uz sva uproenja objanjena u okviru dela 4.2.2.3, moe da se odredi na os-
novu izraza:
dop w
F
V
n
,
2
2
(3.215)
gde je F
w,dop
nosivost zavrtnja serije 2 u smiuem spoju (uobiajeno je da su zavrtnjevi
serije 1 i serije 2 istog prenika). Meutim, ukoliko se ove reakcije razlikuju (V
1
zV
2
)
potrebno je da se sprovedu sledee kontrole nosivosti (videti 4.2.2.3):
- kontrola nosivosti zavrtnjeva na smicanje za svaki nosa posebno i
- kontrola pritiska po omotau rupe prikljune povrine, koja prihvata obe reakcije.
Kao to je ve reeno, u mostogradnji je neophodno da se adekvatnim konstruktivnim
sredstvima obezbedi prijem sile pritiska iz donje noice. Osim pomou kontinuitet lamele,
prijem sile pritiska moe se ostvariti i pomou stolice (slika 3.71).
Slika 3.71- Veza pomou stolice
U okviru raspoloive visine rebra podunog nosaa postavlja se maksimalan broj zavrt-
njeva n
w
. Oni su sposobni da prenesu samo deo ukupne reakcije V
w
. Preostali deo reakcije
V
c
prenosi se pomou stolice:
dop w w w c
F n V V V V
,
. (3. 216)
Zavrtnjevi za vezu stolice sa poprenim nosaem n
c
osim preostalog dela reakcije V
c
prihvataju i moment savijanja:
z N c V M
c c c
(3.217)
gde su:
c rastojanje od teita zavrtnjeva na donjoj noici, odnosno mesta delovanja sile V
c
do li-
nije zavrtnjeva serije 1 (slika 3.71),
z rastojanje od donje ivice podunog nosaa, odnosno mesta unoenja sile pritiska N
c
do
teita zavrtnjeva n
c
(slika 3.71).
U zgradarstvu, gde su optereenja preteno mirna, prijem sile pritiska N
c
moe da se
ostvari kontaktom, tako to se u prostor izmeu pritisnute noice podunog i rebra popre-
nog nosaa upasuje ploica (slika 3.72a). Ova ploica nakon montae mora da se fiksira
zavarivanjem, ili ree pomou zavrtnjeva, kako bi se spreilo njeno eventualno ispadanje.
Dimenzije kontakt ploice b
c
i h
c
se odreuju iz uslova da je kontaktni napon usled delova-
nja sile pritiska N
c
manji od doputenog:
dop
c c
c
h b
N

. (3.218)
Slika 3.72 - Krute veze pod uglom sa kontinuitet lamelom i: a) upasovanom ploicom;
b) eonom ploom
Ukoliko se u podunim nosaima ne javlja alternativni moment savijanja, tada veza
moe da se rei i pomou kontinuitet lamele na zategnutoj noici i eone ploe na rebru
(slika 3.72b). Deo eone ploe uz pritisnutu noicu prihvata silu pritiska kontaktom, a za-
vrtnjevi prihvataju transverzalnu silu. Zarvtnjevi na rebru su optereeni samo na smicanje
usled transverzalne sile, jer nema ekscentriciteta (e|0). Prednosti ovakve veze su manji
broj zavrtnjeva i dodatnog materijala, a glavni nedostaci su oteana montaa i stroiji zah-
tevi u pogledu preciznosti izrade.
Veza gornje, zategnute, kontinuitet lamele moe da se izvede i zavarivanjem za noice
podunih nosaa (slika 3.73). Da bi se ubrzao proces zavarivanja, a samim tim i skratilo
vreme potrebno za montau jedne ovakve veze, kontinuitet lamela se izvodi iz dva dela
koja su spojena sa noicama podunim i eonim ugaonim avovima, izraenim u radionici.
Na montai se vri samo povezivanje delova kontinuitet lamele pomou sueonih avova
(slika 3.73a). Da bi se smanjili naponi u sueonom avu uobiajeno je da se, kod ovakvih
reenja, povea irina kontinuitet lamele. Ukoliko se kontinuitet lamela izvodi u jednom
komadu, potrebno je da njena irina bude manja od irine gornje noice podunog nosaa,
kako bi se obezbedilo izvoenje obostranih podunih ugaonih avova u najpovoljnijem po-
loaju za zavarivanje (slika 3.73b).
Zajedniko za sve pomenute veze u zgradarstvu je da se pritisak prenosi kontaktom, a
zatezanje kontinuitet lamelom. Prijem reakcije podunih nosaa moe da se izvri na razli-
ite naine:
pomou eone ploe (slika 3.72b),
pomou prikljunih ugaonika (slike 3.69, 3.70, 3.71, 3.72a),
pomou stolice (slike 3.73a, 3.74).
Gornja kontinuitet lamela i glave zavrtnjeva koji su postavljeni na njoj izlaze izvan ga-
barita podunog nosaa, to moe da izazove smetnje pri postavljanju prefabrikovanih
podnih ploa ili krovnih panela. Da bi se ovaj problem izbegao veza moe da se oblikuje
kao to je prikazano na slici 3.74. Zategnuta kontinuitet lamela je dvodelna i zavaruje se sa
donje strane za noice podunih nosaa, pomou montanih ugaonih avova. Reakcije po-
dunih nosaa se prenose preko eone ploe na stolicu koja je zavarena za rebro popre-
nog nosaa.
Slika 3.73 - Veza kontinuitet lamele zavarivanjem
Slika 3.74 - Veza sa dvodelnom kontinuitet lamelom
Ako su dva susedna poduna nosaa razliite visine potrebno je da se predvide dodatni
elementi kojima se obezbeuje unoenje kontaktnog pritiska u rebro podunog nosaa na
istoj visini, kako bi se izbegle lokalne deformacije rebra primarnog nosaa (slika 3.75).
Da bi se izbeglo krivljenje rebra primarnog (poprenog) nosaa u sluaju sekundarnih
(podunih) nosaa razliite visine (slika 3.75a) potrebno je da se obezbedi da sile pritiska
lee na istoj liniji dejstva. Ovo moe da se ostvari na nekoliko razliitih naina. Ako je vi-
sinska razlika podunih nosaa manja od 50 mm, ona moe da se kompenzuje zavariva-
njem umetka na donju noicu nieg nosaa (slika 3.75b). Kod veih visinskih razlika obi-
no se za donju noicu nieg nosaa zavaruje deo valjanog profila (slika 3.76a), ili se zava-
rivanjem klinastog dela obrazuje vuta (slika 3.76b). Treba voditi rauna da se u ovom slu-
aju javlja skretna sila na poetku vute.
Slika 3.75 - Krivljenje rebra poprenog nosaa usled ekscentrinog unoenja
kontaktnog pritiska
Zavarivanjem dodatnih elemenata za noicu podunog nosaa (slika 3.76) poveava se
njegova visina na mestu veze, pa su samim tim i unutranje sile N
t
i N
c
manje. Meutim,
ovo poveanje visine nosaa moe da prouzrokuje konstruktivne i funkcionalne probleme.
Ako je potrebno da se izbegnu ovakvi problemi visina nieg nosaa moe da ostane nepro-
menjena, ali je neophodno da se na susednom, viem nosau predvidi ukruenje koje je
sposobno da prihvati lokalnu silu pritiska iz noice nieg nosaa (slika 3.77).
U zgradarstvu, gde su optereenja umerena i mirna (statika), mogu da se primenjuju
veze bez kontinuitet lamele (slika 3.78). Kod ovakvih veza prijem sile zatezanja ostvaruje
se direktnim zavarivanjem noica sekundarnih nosaa za noicu primarnog nosaa (podv-
lake). Kao to se vidi sa slike 3.78 kompletna veza je u zavarenoj izradi. Pri projektovanju
ovakvih veza neophodno je da se predvide montane stolice, najee u vidu ugaonika, ka-
ko bi se nosa na njih oslonio prilikom zavarivanja na montai.
Osim veza pod uglom izmeu poprenih i podunih nosaa, u mostogradnji se esto javlja i
veza konzole sa poprenim nosaem, na mestu prelaska sa mosta na trup koloseka. Konzola je,
u tom sluaju, optereena koncentrisanom silom P, koja potie od pritiska toka voza (slika
3.79). Na mestu veze konzole sa poprenim nosaem javlja se i moment savijanja M
e
=Pe
(slika 3.79). Da bi se spreilo uvijanje poprenog nosaa usled torzionog momenta) (M
T
= M
e
=
Pe) vri se kontinuiranje konzole i susednog podunog nosaa. Kontinuitet lamela se dimenzi-
onie prema sili zatezanja, koja treba da se odredi na sledei nain:
h
e P
N
t
(3.219)
gde je h krak sila koji je jednak rastojanju od gornje ivice zategnute noice konzolnog
nosaa do najnieg zavrtnja serije 1 (slika 3.79a).
Slika 3.76 -Veza podunih nosaa razliite visine
Odreivanje broja zavrtnjeva za vezu kontinuitet lamele i kontrola napona u njoj vri se
na identian nain kao i kod veze podunih nosaa sa poprenim, s tim da se sila N
t
odre-
uje prema prethodnom izrazu (3.219).
Za prijem reakcije krajnjeg podunog nosaa
1
V i sile P sa konzole koriste se ugaonici
sa zavrtnjevima serije 1 i 2. Potreban broj zavrtnjeva odreuje se na sledei nain:
- zavrtnjevi serije 1 (veza podunog sa poprenim nosaem):

2
1 1 2
1
, 1
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e V
V
F
n
dop w
(3.220)
Slika 3.77 - Veza sa ukruenjem na rebru vieg nosaa
- zavrtnjevi serije 1 (veza konzole sa poprenim nosaem):

2
1
2
, 1
1
6 1
(
,
\
,
(
j

+
h
e P
P
F
n
dop w
(3.221)
- zavrtnjevi serije 2 (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
podunog nosaa):

dop w
F
V
n
, 2
1
2
(3.222)
- zavrtnjevi serije 2' (veza prikljunog ugaonika za rebro poprenog nosaa, sa strane
konzole):

dop w
F
P
n
, 2
2
(3.223)
gde su F
w1,dop
i F
w2,dop
nosivost zavrtnjeva serije 1 i 1c, odnosno 2 i 2c u smiuem spoju.
Zavrtnjevi serije 1 i 1 rade kao dvoseni, a zavrtnjeva serije 2 i 2 se pri ovakvom
proraunu tretiraju kao jednoseni. Kao to moe da se zakljui sa slike 3.79, jedan broj
zavrtnjeva istovremeno radi i u sklopu serije 2 i u sklopu serije 2. U tim zavrtnjevima se
javlja maksimalna smiua sila:
2
1
2
max ,
n
V
n
P
F
V
+
(3.224)
gde su
2
n i
2
n usvojen broj zavrtnjeva serija 2 i 2 (
2 2
n n i
2 2
n n ). Meutim, zavrtnjevi
koji istovremeno rade u sastavu serije 2 i 2 su dvoseni, pa je njihova nosivost vea.
Slika 3.78 - Veza u zavarenoj izradi bez kontinuitet lamele
Slika 3.79 - Veza konzole pod uglom
Veza poprenog mostovskog nosaa za glavni nosa takoe predstavlja vezu pod ug-
lom (Slika 3.80). Da bi se umanjilo torziono uvijanje glavnog nosaa usled oslonakog
momenta poprenog nosaa, predvia se ugaoni lim (krilce). Zavrtnjevi serije a koji su
smeteni na rebru poprenog nosaa i krilcu prenose reakciju poprenog nosaa V i mo-
ment ekscentriciteta M
e
=Ve, gde je e rastojanje od linije zavrtnjeva serije a do rebra glav-
nog nosaa. Zavrtnjevi serije b i c (slika 3.80b) su napregnuti rezultantom sila u zavrtnje-
vima serije a koji su smeteni na krilcu (
4 , 3 , 2 , 1 ,
i , ,
a a a a
F F F F ), kao to je prikazano na slici
3.80b. Kako u optem sluaju ova sila ne deluje u teitu zavrtnjeva serije b, odnosno c,
ovi zavrtnjevi su napregnuti i momentom ekscentriciteta:
b b
e R M (3.225)
c c
e R M (3.226)
gde je R rezultanta sila u zavrtnjevima serije a koji se nalaze na krilcu, a e
b
i e
c
odgova-
rajui ekscentriciteti (slika 3.80b).
Slika 3.80 - Veza podunog sa glavnim nosaem
Kao to se vidi sa slike 3.81 zavrtnjevi serije b su napregnuti sa dve smiue kompo-
nente: horizontalnom ( cos R H
b
) i vertikalnom ( sin R V
b
) i momentom savija-
nja (
b b
e R M ). Sila u najoptereenijem zavrtnju je:
( )
2
, ,
2
, max , b M b V b H R
F F F F + + (3.227)
gde su:
b
b H
n
R
F
cos
,

(3.228)
b
b V
n
R
F
sin
,

(3.229)
2
,
i
n b
b M
h
h e R
F (3.230)
a
b
n je broj zavrtnjeva serije b. Maksimalna sila odreena prema izrazu (3.227) u zavrt-
njevima serije b, treba da bude manja od nosivosti zavrtnja u smiuem spoju F
dop
.
Zavrtnjevi serije c su napregnuti na smicanje i zatezanje u pravcu vrata (upanje). Smi-
canje izaziva horizontalna komponenta
b c
H H , a zatezanje vertikalna komponenta
b c
V V i moment ekscentriciteta
c c
e R M . Najvea sila zatezanja je u krajnjem zavrt-
nju (slika 3.81) i iznosi:
2
1 sin
max ,

+
h
e R
n
R
F
c
c
t

(3.231)
gde su:
n
c
broj zavrtnjeva serije c,
h
c
rastojanje izmeu najudaljenijih zavrtnjeva serije c (slika 3.81).
Najoptereeniji zavrtanj serije c treba kontolisati na kombinovano naprezanje usled
dejstva sile zatezanja (3.231) i smicanja (
c c V
n H F / )
Slika 3.81 - Naprezanje zavrtnjeva serije b i c
Potrebno je napomenuti i to da su zavrtnjevi serije b dvoseni za razliku od zavrtnjeva
serije c koji su jednoseni, ali su postavljeni sa obe strane noice popreog nosaa, pa ih
ima vie.
Osim ovakvih veza, koje su u potpunosti ostvarene pomou zavrtnjeva, veza poprenog
sa glavnim nosaem moe da se izvede i zavarivanjem (slika 3.82). Zavarivanje se vri u
radionici kako bi se ostvarili avovi to boljeg kvaliteta, a zbog ogranienog kapaciteta
transporta treba predvideti montane nastavke, neposredno uz glavni nosa, kako bi napre-
zanja na savijanje bila to manja (M
e
=Ve). Glavni nosa se, dakle, transportuje sa prik-
ljunim delom poprenog nosaa koji je zavaren u radionici, pa se na montai povezuje sa
poprenim nosaima pomou klasinih montanih nastavaka sa podvezicama.
Proraun radionikog nastavka u zavarenoj izradi sastoji se u sledeem:
dop w
w
A
V
V
,

II
(3.232)
gde je
w
A povrina ugaonih avova ( " 2a A
w
).
Montani nastavak se rauna i izvodi kao nastavak nosaa sa transverzalnom silom V i
momentom savijanja M
e
=Ve. Pri tom treba istai da gornja, pritisnuta podvezica mora da
se zasee kako bi mogla da se postavi preko ukruenja. Za dimenzionisanje podvezice je
merodavan neto presek II-II (slika 3.82b), pa potrebna debljina podvezice treba da se odre-
di na osnovu sledeeg izraza:
) (
/

b
h M
t
dop
e
p
(3.233)
gde je ' irina zasecanja (slika 3.82b), koja zavisi od debljine ukruenja i uglavnom iznosi
20 mm.
Slika 3.82 - Veza poprenog sa glavnim nosaem u zavarenoj izradi
4.3.2 Krute veze sa eonim ploama i prednapregnutim visokovrednim
zavrtnjevima
Pojavom visokovrednih zavrtnjeva i njihovom sve veom upotrebom, koja je zasnova-
na na teorijskim i eksperimentalnim istraivanjima, otvorene su mogunosti za primenu
novih tipova veza. Jedna od veza koja se zasniva na pogodnostima koje pruaju prednap-
regnuti visokovredni zavrtnjevi je i kruta veza sa eonom ploom. Prednosti ove veze su u
jednostavnoj izradi i montai. Neki od primera primene veze sa eonom ploom su prika-
zani na slici 3.83.
Kao to se vidi sa slike 3.83 veze sa eonom ploom se koriste za veze nosaa sa stu-
bom (slika 3.83a,b), za konstruisanje montanih nastavaka nosaa (slika 3.84c) i za veze
nosaa pod uglom (slika 3.83d). Meutim, primena veza sa eonom ploom nije neograni-
ena. Na osnovu rezultata ispitivanja ovih veza stvoren je svojevrstan katalog sa propisa-
nim nainom njihovog izvoenja i uputstvima za proraun. U tom smislu propisuju se sle-
dei zahtevi koji predstavljaju ograniavajui faktor za njihovu primenu:
a) optereenja su preteno mirna,
b) nosa i eona ploa su izraeni od elika sa
2
kN/cm 0 , 24
y
f ,
c) nosa je I poprenog preseka sa odnosom 15 , 0 / I I
w
(
w
I je moment inercije reb-
ra; I je moment inercije celog preseka),
d) zavrtnjevi su klase vrstoe 10.9 i pritegnuti su punom silom prednaprezanja.
Slika 3.83 - Krute veze sa eonom ploom
Konstrukcije u zgradarstvu uglavnom zadovoljavaju sve postavljene zahteve, pa su u
okviru njih veze sa eonom ploom nale svoju najeu primenu. Pri proraunu ovakvih
veza moraju se kontrolisati svi elementi i spojevi neophodni za prenos sila, dakle:
a) noica stuba kao prikljuna povrina,
b) zavrtnjevi za vezu eone ploe sa prikljunom povrinom,
c) eona ploa,
d) zavarena, radionika veza eone ploe sa nosaem.
4.3.2.1 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje noice stuba
(prikljune povrine)
Moment savijanja koji deluje na mestu veze moe da se razloi na spreg sila. Sila zate-
zanja N
t
prenosi se pomou zavrtnjeva smetenih uz zategnutu noicu, a sila pritiska N
c
di-
rektnim kontaktom (slika 3.84).
Noica stuba je, osim globalnih uticaja (sila pritiska i moment savijanja u stubu), opte-
reena i lokalnim uticajima savijanja. Na slici 3.85 su prikazane deformacija noice stuba
na mestu veze za sluaj neukruenog (a) i ukruenog rebra (b). Ispitivanja nosivosti ovak-
vih veza pokazala su, meutim, da dodatno lokalno naprezanje koje proistie od spoja sa
nosaem ne utie osetno na graninu nosivost noice. Takoe je zakljueno da tanje noice
stuba prouzrokuju poveanje deformabilnosti veze. Debljina noice stuba na mestu veze
zavisi od prenika zavrtnjeva i tipa veze i usvaja se na osnovu tabele 3.6.
Kada je jedna noica stuba manja od propisane u tabeli 3.6 moraju se preduzeti sledee
konstruktivne mere:
a) ako je rebro stuba neukrueno, u oblasti noice nosaa zavaruju se ukruenja ime
se smanjuje potrebna debljina noice (tabela 3.6 i slika 3.85b);
b) ako je rebro stuba ukrueno, postavljaju se kontra ploice (slika 3.86), ukoliko nisu
zadovoljeni naponski uslovi. Poeljno je da njihove dimenzije budu to vee, s tim
da se vodi rauna o mogunosti postavljanja ugaonog ava na ukruenju a
f
i mogu-
nostima izvoenja ugaonih avova
1
a za njihovu vezu sa noicom stuba. Minimal-
na debljina kontra ploice t
s
ne bi trebalo da bude manja od debljine eone ploe.
Slika 3.84 - Sile na mestu veze sa eonom ploom
Slika 3.85 - Deformacija noice u zoni veze
I pored ovih mera debljina noice stuba ne sme da bude manja od polovine debljine
eone ploe ( 2 /
p
t t ).
Ukoliko rebro stuba nije ojaano ukruenjima, mora da se dokae nosivost i stabilnost
smiueg polja rebra stuba. Jugoslovenski propisi ne predviaju ovakve veze, bez ukrue-
nja u pravcu noica grede. Evrokod 3 detaljno analizira ponaanje ovakvih veza i daje ana-
litike izraze za njihov proraun. Ukoliko nisu zadovoljeni naponski uslovi vri se ojaa-
nje rebra stuba. Meutim, treba biti vrlo obazriv pri primeni reenja bez ukruenja stuba i
primenjivati ih samo kada za to postoje opravdani razlozi.
Tabela 3.6 - Minimalne debljine noice stuba
Tip veze Debljina noice t
A1 0,80d
A2 1,00d
B1 1,00d
B2 1,25d
A1 1,10d
A2 1,40d
B1 1,00d
B2 1,30d
Slika 3.86 - Dimenzije kontra ploica
4.3.2.2 Proraun zavrtnjeva za vezu eone ploe
Proraun visokovrednih zavrtnjeva za vezu eone ploe zavisi od tipa eone ploe. Ju-
goslovenski standard (JUS U.E7.140/1985) definie etiri tipa eonih ploa koje su svrsta-
ne u dve grupe:
1) grupa A - eone ploe sa prepustom (slika 3.87a):
A1 sa dva reda zavrtnjeva,
A2 sa etiri reda zavrtnjeva.
2) grupa B - eone ploe bez prepusta (slika 3.87b):
B1 sa dva reda zavrtnjeva,
B2 sa etiri reda zavrtnjeva.
Slika 3.87 - Karakteristini tipovi eonih ploa
U tabeli 3.7 prikazane su najvanije geometrijske karakteristike za sva etiri tipa eo-
nih ploa.
Tabela 3.7 - Geometrijske karakteristike eonih ploa
u a
1
e
1
e
2
w
1
w
2
w
3
mm mm mm mm mm mm mm
M16 30 25 70 (80) 40 25
M20 40 30 90 (100) 45 30
M24 50 35 110 (120) 55 35
M27 60 40 130 (140) 65 40
M30
10 za h<200mm
20 za 200<h<400
30 za h>400mm
60 45
2a
1
+t
f
1+'
0<'<4mm
130 (140) 70 45
NAPOMENE:
(1) Vrednosti u zagradama se odnose na nosae sa debljinom rebra veom od 10 mm.
(2) ' je dodatak za zaokruivanje na 5 mm.
Prednosti veza sa preputenim eonim ploama se ogledaju u veoj nosivosti i manjoj
deformabilnosti veze. One, ako su pravilno konstruisane i ukruene, pri punom momentu
nosivosti dostiu skoro istu krutost kao i sam nosa. Veze sa eonim ploama bez prepusta
imaju manju nosivost i krutost. Kao to se vidi sa slike 3.87, jedna veza sa preputenom
eonom ploom moe, u sluaju da se javljaju momenti savijanja alternativnog znaka, da
se ponaa kao eona ploa bez prepusta.
Evrokod 3 u svom aneksu J detaljno obrauje proraun nosivosti veza greda-stub sa
eonim ploama. Pored analize nosivosti, dati su izrazi za odreivanje krutosti ovakvih ve-
za. Takoe su dati i kriterijumi na osnovu kojih se veze sa eonim ploama u zavisnosti od
svoje krutosti, svrstvaju u krute ili polukrute. U sluaju polukrutih veza proraunskim mo-
delom treba uzeti u obzir uticaj krutosti veze na preraspodelu statikih uticaja.
Moment savijanja M koji se usled spoljanjeg optereenja javlja na mestu veze moe
da se razloi na spreg sila. Sila zatezanja N
t
koja napree visokovredne zavrtnjeve uz za-
tegnutu noicu, data je izrazom:
h
M
N
t
(3.234)
gde je h krak unutranjih sila, koji moe da se odredi na sledei nain:

B. grupu za 2 /
A grupu za
2 f
f
t a h
t h
h (3.235)
Sila F
t
koja deluje na jedan zavrtanj dobija se u zavisnosti od tipa veze prema izrazima
datim u tabeli 3.8.
Tabela 3.8 - Sile zatezanja u zavrtnjevima
Grupa Tip 1 Tip 2
A
h
M N
F
t
t

4 4 ( ) h
M N N
F
t t
t

+
2 , 7 2 , 7 4 8 , 0 4
B
h
M N
F
t
t

2 2 ( ) h
M N N
F
t t
t

+
6 , 3 6 , 3 2 8 , 0 2
Iz izraza datih u tabeli 3.8 moe da se uoi da se kod veza tipa A1 i B1 pretpostavlja
ravnomerna raspodela sila na sve zavrtnjeve smetene uz zategnutu noicu. Meutim, kod
veze tipa A2 i B2 ovakva pretpostavka ne vai, ve se, zbog vee deformabilnosti spolja-
njeg dela eone ploe, redukuje nosivost spoljanjih zavrtnjeva na 80%. Sila zatezanja u
pravcu ose zavrtnja, sraunata prema izrazima iz tabele 3.8 mora da zadovolji sledei
uslov:
p dop t t
F F F
3 ,
(3.236)
gde je F
t,dop
nosivost prednapregnutog visokovrednog zavrtnja na zatezanje (videti poglav-
lje 2, izraz (2.39) i tabelu 2.20).
Sila pritiska N
c
se prenosi direktnim kontaktom u zoni pritisnute noice. Zavrtnjevi
smeteni u pritisnutoj zoni ne uestvuju u prijemu momenta savijanja ve im se poverava
samo transverzalna sila V, pa treba da bude zadovoljen sledei uslov:
dop s
c
v
F
n
V
F
,
(3.237)
gde je F
s,dop
nosivost zavrtnja na proklizavanje (videti poglavlje 2, izraz (2.33)), a
c
n broj
zavrtnjeva uz pritisnutu noicu (
c
n =2 za veze tipa A1 i B1, odnosno
c
n =4 za veze tipa
A2 i B2).
Ukoliko se u toku eksploatacije na mestu veze javlja momenat savijanja suprotnog zna-
ka ( ) M , zavrtnjevi u donjoj zoni moraju da budu sposobni da prihvate silu zatazanja N
t
,
koja se odreuje kao kod eonih ploa grupe B, pa moraju da se dimenzioniu i na zate-
zanje.
4.3.2.3 Dimenzionisanje eonih ploa
Kao to je ve pomenuto postoje dve vrste eonih ploa (grupa A i grupa B). One se
meusobno razlikuju, ne samo po geometrijskom obliku, ve i po ponaanju pod dejstvom
optereenja.
Proraun eonih ploa sa prepustom
Na osnovu deformacija preputene eone ploe pri graninom optereenju (slika
3.88a), definisan je i proraunski model (slika 3.88b). Sila zatezanja se iz noice preko
ugaonih avova prenosi na eonu plou. Ukupna sila N
t
se, dakle, deli na dve podjednake
sile N
t
/ 2 koje deluju u teitu ugaonih avova. Kako je elastina linija eone ploe pribli-
no horizontalna na mestu unoenja sile, pretpostavlja se da je tu ostvareno ukljetenje (sli-
ka 3.88b). Na osnovu deformisanog oblika eone ploe vidi se da se na gornjoj ivici eone
ploe, na mestu dodira sa prikljunom povrinom, usled efekta poluge, javlja sila Q.
Na osnovu ovakvog proraunskog modela (slika 3.88b) mogu da se napiu uslovi rav-
notee:
0 H 0 0,5 +
t t
F n N Q (3.238)
0
II II

M 0
II 3
M c Q (3.239)
0
I I

M 0 0,5 -
II I 1
+ + M M c N
t
(3.240)
gde su:
) (
4
1
3
2
1 1 p u f
t D a a c + (3.241)
1 3
e c (3.242)
II
M M i
I
momenati savijanja u presecima I-I i II-II,
n broj zavrtnjeva u jednom horizontalnom redu,
f
a raunska debljina ugaonog ava,
D
u
prenik podlone ploice,
p
t debljina eone ploe.
Granina nosivost na savijanje preseka I-I i II-II, pri punoj plastifikaciji poprenog pre-
seka, definisana je sledeim izrazima:
y
p p
pl
f
t b
M

4
1 , 1
2
I ,
(3.243)
y
p p
pl
f
t d n b
M

4
) (
1 , 1
2
0
II ,
(3.244)
gde su
p p
b t i irina i debljina eone ploe , a
0
d prenik rupe za zavrtnjeve.
Slika 3.88 - Deformacije i proraunski model eone ploe sa prepustom
Uveanje momenta nosivosti faktorom 1,1 tumai se kao posledica oslonakog uticaja
spreenih bonih deformacija. Treba napomenuti da se prema naim propisima ne uzima u
obzir interaktivno dejstvo savijanja i smicanja. Prema nekim inostranim propisima (npr.
SIA 161) uticaj smicanja na smanjenje granine nosivosti eone ploe na savijanje uzima
se preko redukovane granice razvlaenja:
2 2
,
3
y red y
f f (3.245)
gde je W smiui napon u eonoj ploi na mestu posmatranog preseka. Granini momenti
plastinosti dobijaju se na osnovu izraza (3.243) i (3.244) u kojima se f
y
zamenjuje sa re-
dukovanom vrednou f
y,red
.
Kada se u treu jednainu uslova ravnotee (3.240) umesto
II I
i M M uvrste
II , I ,
i
pl pl
M M podeljeni koeficijentom sigurnosti ( = 1,5 za osnovno, odnosno = 1,33
za osnovno + dopunsko optereenje):
II , I ,
II I
pl pl
M M
M M
+
+ (3.246)
dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini eone ploe t
p
:
0
2
+ + C t B t A
p p
(3.247)
gde su:
( )
y p
f d n b A
0
2
4
1 , 1
(3.248)
8
t
N
B (3.249)
(
(
,
\
,
,
(
j

4 3
2
2
1
u
f
t
D
a a
N
C . (3.250)
Kada se odredi debljina ploe t
p
, onda iz druge jednaine uslova ravnotee (3.239) mo-
e da se odredi kontaktna sila Q:
3
II ,
c
M
Q
pl
(3.251)
koja ne sme da bude vea od granine nosivosti eone ploe na smicanje:
3
y
p p pl
f
b t V Q (3.252)
Konano, iz prve jednaine uslova ravnotee (3.238), uz poznatu vrednost kontaktne
sile Q, moe se odrediti sila u zavrtnjevima:
F
t
=(Q+0,5N
t
)/n (3.253)
Proraun eonih ploa bez prepusta
Proraunski model eone ploe bez prepusta i njena deformacija u zoni zategnute noi-
ce prikazani su na slici 3.89. Deformacije eone ploe na mestu prikljuka zategnute noi-
ce su znatno vee nego kod preputene eone ploe (slika 3.85b). Smatra se da na mestu
veze eone ploe sa zategnutom noicom grede obostrani ugaoni avovi obezbeuju kru-
tost, dovoljnu za formiranje krutog ugla, pa se za statiki model moe uzeti konzolni nosa
u obliku irilinog slova (slika 3.89). Ukljetenje se nalazi na zategnutoj noici grednog
nosaa neposredno iza ugaonih avova (presek I-I). Kao i kod preputenih eonih ploa
javlja se kontaktna sila Q. Uslovi ravnotee u ovom sluaju mogu da se napiu u sledeem
obliku:
0 H 0 + Q F n N
t t
(3.254)
0
gore
II II

M ( ) 0
II I 1
+ M M c N
t
(3.255)
0
dole
II II

M 0
II 3
M c Q (3.256)
gde su:
2 4
2 1
p
u
f
t
D
t a c (3.257)
p
u
t
D
c +
2
3
(3.258)
t
f
debljina zategnute noice grednog nosaa,
2
a rastojanje od gornje ivice zategnute noice do teita zavrtnjeva.
Slika 3.89 - Proraunski model i geometrija eone ploe bez prepusta
Granina nosivost preseka II-II na savijanje moe da se odredi, kao i kod preputene
eone ploe, na osnovu izraza (3.244), dok je nosivost preseka I-I redukovana usled
dejstva aksijalne sile zatezanja N
t
, koja se javlja u noici i moe da se odredi na osnovu
sledeeg izraza:
y
y f f
t
f f
pl
f
f t b
N
t b
M
]
]
]
]
,
,
,
(
(
,
\
,
,
(
j

2
2
I ,
1
4
1 , 1 (3.259)
gde su
f
b i t
f
irina, odnosno debljina zategnute noice nosaa.
Zamenom vrednosti /
I , pl
M i /
II , pl
M u drugu jednainu uslova ravnotee (3.255),
umesto
I
M i
II
M dobija se kvadratna jednaina po nepoznatoj debljini ploe t
p
:
0
2
+ + C t B t A
p p
(3.260)
gde su:
( )
y p
f d n b A

0
4
1 , 1
(3.261)
2
t
N
B (3.262)
I ,
2
4
pl
u
f t
M
D
t a N C
(
,
\
,
(
j
(3.263)
Reavanjem jednaine (3.260) dobija se potrebna debljina eone ploe t
p
. Kao i u slu-
aju preputene ploe, kada se usvoji vrednost za debljinu eone ploe, mogu se na osnovu
tree i prve jednaine ravnotee odrediti kontaktna sila Q i sila zatezanja u zavrtnju N
t
, ko-
je moraju zadovoljiti propisane uslove (kao kod preputene eone ploe).
Optimalni odnos izmeu debljine eone ploe i prenika zavrtnjeva je kada eona plo-
a i zavrtnjevi imaju priblino istu graninu nosivost, odnosno kada pri graninom optere-
enju dolazi do istovremenog loma eone ploe i zavrtnjeva.
Na osnovu ispitivanja granine nosivosti ovakvih veza dolo se do odnosa koji omogu-
ava optimalnu iskorienost veze. Vrednosti debljine eone ploe u funkciji prenika za-
vrtnja i tipa veze date su u tabeli 3.9.
Tabela 3.9 - Debljine eonih ploa u funkciji prenika zavrtnja
Tip veze Debljina eone ploe
d
p
A1 1,00d
A2 1,25d
B1 1,50d
B2 1,70d
NAPOMENE:
(1) Debljinu eone ploe d
p
zaokruiti na parne milimetre.
(2) Kod eonih ploa tipa A1 i A2, ukoliko su zavarene K avom, debljinu ploe
poveati za 10 mm.
(3) Sa d je oznaen prenik zavrtnja.
4.3.2.4 Proraun avova za vezu nosaa sa eonom ploom
Veza eone ploe sa nosaem ostvaruje se pomou ugaonih avova (slika 3.90). Pret-
postavlja se da se celokupna transverzalna sila prenosi pomou ugaonih avova na rebru
nosaa, a unutranje sile zatezanja odnosno pritiska N
t
i N
c
, nastale razlaganjem spolja-
njeg momenta M, preko ugaonih avova na noicama nosaa. Pokazalo se da obostrani
ugaoni avovi za vezu zategnute noice sa eonom ploom izazivaju povoljniji tok sila od
sueonih K avova, jer se sila zatezanja N
t
prenosi preko vee povrine. Na osnovu ispiti-
vanja veza valjanih profila sa eonom ploom dolo se do zakljuka da ugaoni avovi ija
je debljina
f f
t a 5 , 0 imaju istu graninu nosivost kao i zategnuta noica, pa nije potre-
ban njihov poseban proraun. Ovo se isto moe oekivati i kod zavarenih profila ije su di-
menzije sline valjanim.
Slika 3.90 - Veze zategnute noice sa eonom ploom
Proraun ugaonih avova na rebru nosaa moe se izvesti na osnovu sledeeg izraza:
dop w
w w
a
V
V
,
2

"
II
(3.264)
I za ugaone avove na rebru nosaa nije potreban poseban proraun, ako je 2 /
w w
t a ,
jer je njihova nosivost jednaka nosivosti rebra.
4
NOSE]IH ELEMENATA ÊLI^NIH
KONSTRUKCIJA
ZATEGNUTIH TAPOVA
1.1 OPTE
Zategnuti tapovi su konstruktivni elementi ije su poprene dimenzije male u odnosu
na duinu i koji su preteno napregnuti aksijalnim (podunim) silama zatezanja. Oni su
uglavnom vitki, sa malom povrinom poprenog preseka u odnosu na znaajno robusnije
pritisnute tapove, iji popreni presek mora biti vei kako bi se suprotstavio pojavi izvija-
nja. Iz ovog razloga zategnuti tapovi su najefikasniji konstruktivni elementi, jer izuzetno
pogoduju eliku, kao osnovnom materijalu za nosee konstrukcije.
Mogunosti primene zategnutih tapova u graevinskim konstrukcijama su izuzetno
velike, a neke od njih prikazane su na slici 4.1. Aksijalni tapovi se javljaju kao:
pojasni tapovi i tapovi ispune reetkastih nosaa u zgradarstvu i mostogradnji (sli-
ka 4.1a,e),
tapovi horizontalnih i vertikalnih spregova u zgradarstvu i mostogradnji (slika 4.1b,c),
vealjke i zatege kod spratnih zgrada oveenog tipa (slika 4.1d),
nosei kablovi i vealjke kod viseih mostova (slika 4.1f),
zatege kod jarbola (slika 4.1g) itd.
U metalnim konstrukcijama, aksijalno zategnuti tapovi se mogu, u zavisnosti od svoje
primene, oblikovati na razliite naine (slika 4.2). Prema obliku poprenog preseka razli-
kuje se nekoliko osnovnih tipova:
a) Otvoreni ili zatvoreni jednodelni valjani profili (toplo ili hladno oblikovani) kao to su
L, T, I i U-profili i uplji profili. Ovi elementi se uglavnom upotrebljavaju za zategnute
tapove lakih reetkastih nosaa i spregova u zgradarstvu;
Slika 4.1 - Neke mogunosti primene aksijalno zategnutih tapova u elinim konstrukcijama
b) Viedelni popreni preseci formirani od dva ili etiri ugaonika ili dva U-profila. Prime-
njuju se na istim mestima kao i jednodelni preseci ali za prijem optereenja veeg in-
tenziteta;
c) Teki toplo valjani I-profili (HEA, HEB i HEM) ili I i sanduasti profili dobijeni zava-
rivanjem limova. Upotrebljavaju se kod tekih reetkastih nosaa, uglavnom kod mo-
stova i industrijskih objekata;
d) Okrugli elik i ravni limovi. Primenjuje se za dijagonalne tapove spregova i lakih re-
etkastih ronjaa u zgradarstvu. Zbog svoje velike vitkosti ne mogu se primenjivati za
elemente koji su optereeni aksijalnim silama alternativnog znaka;
e) Kablovi i uad koji se mogu formirati na razliite naine od visokovrednog elika.
Osnovna primena im je kod viseih mostova i mostova sa kosim kablovima, kao i kod
ostalih konstrukcija kod kojih se u konstruktivnom sistemu javljaju zatege velike dui-
ne, koje moraju da prenesu sile zatezanja velikog intenziteta.
Pri projektovanju aksijalno zategnutih tapova posebno treba obratiti panju na izbor
poprenog preseka. Treba teiti da:
presek bude osno simetrian zbog lakeg centrisanja tapa,
presek bude koncentrisan oko teine ose i u ravni nosaa, jer se tako postie ravno-
mernija raspodela napona, kao i jednostavnije vezivanje tapa u voru,
ukoliko su tapovi viedelnog poprenog preseka, oni nemaju oblike sa nedostup-
nim, uskim meuprostorima koji onemoguavaju kvalitetnu antikorozionu zatitu,
Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 419
preseci nemaju oblik koji omoguava zadravanje vode,
profili koji se upotrebljavaju imaju propisom ograniene minimalne dimenzije, ka-
ko ne bi bili podloni oteenjima pri manipulaciji, transportu i montai.
Slika 4.2 - Razliite mogunosti oblikovanja poprenih preseka aksijalno zategnutih tapova
Sloeni viedelni preseci mogu se formirati na vie naina, a neki od njih su prikazani
na slici 4.3. Samostalni delovi viedelnog aksijalno zategnutog tapa moraju biti meusob-
no spojeni da bi se obezbedilo jedinstvo preseka, spreilo razmicanje elemenata i olakao
transport. Takve veze moraju se ostvariti zakivcima, zavrtnjevima ili zavarivanjem uz ko-
rienje veznih limova. Minimalan razmak ovakvih veza je 1,5 do 2,0 m.
Na slici 4.3a prikazane su dve mogunosti za izradu veza samostalnih delova tapa (sa
podmetaima okruglog oblika i jednim zavrtnjem i sa veznim limom i dva zavrtnja). U
drugoj varijanti neophodno je postavljanje dva zavrtnja kako bi se spreilo eventuelno
okretanje veznog lima. Konstrukcija viedelnog tapa od dva ukrtena ugaonika sa veznim
limom koji povezuju samostalne delove naizmenino u obe ravni prikazana je na slici
4.3b. Broj zavrtnjeva za vezu veznih limova je jedan ili dva sa jedne strane. Na slici 4.3c
prikazan je viedelni aksijalno zategnut tap od dva naspramno postavljena ugaonika sa
veznim limom u zavarenoj izradi. Za vezne limove su date dve razliite mogunosti, kada
je vezni lim uputen izmeu ugaonika i kada je preputen gore i dole. Na slici 4.3d prika-
zan je viedelni tap od dva ukrtena ugaonika meusobno povezana veznim elementima
od okruglog elika. Veza je izvedena zavarivanjem. Ovakvi viedelni tapovi mogu se la-
ko zatiti od dejstva korozije, a ujedno je i teina veznih elemenata svedena na minimum.
Ovakav oblik tapa ee se upotrebljava kod aksijalno pritisnutih tapova.
Veze na krajevima zategnutih tapova, u zavisnosti od toga na koji su nain izvedene,
mogu izazvati gubitak ranije istaknute efikasnosti zategnutog tapa. Kao dobar primer za
to moe se uzeti veza dijagonale sprega od L-profila sa vornim limom. U sluaju veze iz-
vedene zavrtnjevima (slika 4.4a, b) nosivost tapa je smanjena iz vie razloga: postoje rupe
za zavrtnjeve, nevezana noica nije u potpunosti efikasna, a javlja se i moment ekscentri-
nosti u vezi (teina osa zavrtnjeva se ne poklapa sa teinom osom tapa). Kod zavarene
veze (slika 4.4c) takoe se javlja problem ekscentrinosti veze (teina osa avova se ne
poklapa sa teinom osom tapa).
Slika 4.3 - Konstrukcije viedelnih aksijalno zategnutih tapova
Slika 4.4 - Veza zategnute dijagonale sprega sa vornim limom
Veze sa punom efikasnou mogu se ostvariti zavarivanjem. To je naroito pogodno
kod reetkastih nosaa konstruisanih od upljih profila, gde se direktnim zavarivanjem ta-
pova ispune za pojasne tapove postie puno iskorienje nosivosti tapa (slika 4.5c). Ipak,
veza ostvarena direktnim zavarivanjem nije uvek prihvatljiva zbog praktinih i ekonom-
skih razloga. To je sluaj kod veze dijagonale sprega, formirane od L-profila, sa stubom
preko vornog lima (slika 4.5b).
Sline konstatacije vae i kod montanih nastavaka zategnutih tapova, koji takoe
mogu biti ostvareni zavrtnjevima ili zavarivanjem (slika 4.5d).
Slika 4.5 - Karakteristine veze i montani nastavci zategnutih tapova
Slika 4.6 - Razliiti sluajevi optereenja zategnutih tapova
Kao to je prethodno reeno, aksijalno zategnuti tapovi su elementi ije su poprene
dimenzuje male u odnosu na njihovu duinu i koji su preteno napregnuti aksijalnom si-
lom zatezanja u pravcu teine ose tapova. U zavisnosti od toga da li se napadna osa sile
zatezanja poklapa sa teinom osom tapa ili ne, razlikuju se dva sluaja:
a) Aksijalno zategnuti tapovi kod kojih se napadna osa sile zatezanja poklapa sa tei-
nom osom (slika 4.6a);
b) Ekscentrino zategnuti tapovi koji su optereeni pored aksijalne sile zatezanja i mo-
mentom savijanja. Moment savijanja se moe javiti kao posledica ekscentrine veze
tapa na krajevima (slika 4.6b), zakrivljenosti tapa (slika 4.6c), dejstva poprenog op-
tereenja (slika 4.6d), ili koncentrisanog momenta (slika 4.6e).
1.2 DIMENZIONISANJE AKSIJALNO ZATEGNUTIH TAPOVA
Ponaanje tapova izloenih aksijalnom zatezanju istovetno je ponaanju uzorka pri is-
pitivanju na zatezanje. tap se ponaa elastino do granice elastinosti, kada ulazi u pla-
stinu oblast gde sa porastom deformacije napon ostaje isti. Nakon potpune plastifikacuje
preseka, dolazi do loma pri dostizanju vrstoe na zatezanje materijala. Ovakvo ponaanje,
karakteristino za konstrukcioni elik, prikazano je dijagramom i detaljnije obja-
njeno u poglavlju 1.
Pojava koncentracije napona vezana je za mesta naglih promena poprenog preseka,
kakvu predstavlja i izbuena rupa za spojno sredstvo. Rupa u ravnom tapu lokalno pove-
ava napon 2-3 puta (slika 4.7a), u zavisnosti od odnosa prenika rupe i irine poprenog
preseka. To poveanje se predstavlja koeficijentom koncentracije napona k, to je prikaza-
no na dijagramu (slika 4.7b).
Slika 4.7 - Uticaj rupe za spojno sredstvo na koncentraciju napona
Kada se granica razvlaenja dostigne u vlaknima na ivicama rupa, susedna vlakna jo
uvek nisu potpuno iskoriena, odnosno plastifikovana. Daljim poveanjem sile dolazi do
progresivnog irenja plastine zone od mesta koncentracije odnosno diskontinuiteta ka pe-
riferiji. Tek kada se u celom preseku dostigne granica razvlaenja, ostvaruje se puna pla-
stifikacija preseka i pri tome se moe pretpostavit ravnomerna raspodela napona pri prora-
unu.
U sluaju dinamikog optereenja, pojava koncentracije napona na mestima rupa za
spojna sredstva moe izazvati lom usled zamora. Eksperimentalno je utvreno da je
otpornost tapova na zamor za oko 40% manja od statike nosivosti buenih tapova, to je
posledica nemogunosti ostvarenja prethodno opisanog poravnanja napona u preseku tapa
optereenog dinamikim optereenjem. Zbog toga se za dinamiko optereenje uvodi koe-
ficijent zamora kojim se uzima u obzir opisana pojava koncentracije napona.
Prema tome, osnova za naponsku analizu zategnutih tapova je pretpostavka o ravno-
mernoj raspodeli napona u neto preseku tapa, koja se dostie tek nakon lokalne plastifika-
cije preseka. Za dobijanje vrednosti doputenih napona koriste se razliiti koeficijenti si-
gurnosti u odnosu na granicu razvlaenja, za statiko i dinamiko optereenje, to je defi-
nisano propisima.
Da bi se proverio dati presek, raunski napon zatezanja treba uporediti sa vrednou
doputenog napona. Napon po neto povrini poprenog preseka treba da je manji ili jednak
od vrednosti doputenog napona za upotrebljeni elini materijal i odgovarajui sluaj op-
tereenja, odnosno:
dop
net
t
A
N
(4.1)
gde su:
N
t
aksijalna sila zatezanja,

net
A neto povrina poprenog preseka ( A A A
net
),
A bruto povrina poprenog preseka,
A gubitak povrine poprenog preseka u zavisnosti od povrine rupa,
dop
doputeni napon za elini materijal.
Neto povrina poprenog preseka je minimalna povrina poprenog preseka koja se ja-
vlja du tapa. Kod tapova koji su vezani za vorni lim zavarivanjem, neto povrina po-
prenog preseka je jednaka bruto povrini poprenog preseka (slika 4.8a), to jest:
A A
net
. (4.2)
Slika 4.8 - Veze tapova u voru
Kod tapova koji su za vorni lim vezani pomou zavrtnjeva ili zakivaka, razlikujemo
dva tipa poprenog preseka:
a) Presek I-I, izvan veze tapa, kod koga je neto povrina poprenog preseka jednaka
bruto povrini poprenog preseka ( A A
net
),
b) Presek II-II, u spoju, koji je oslabljen sa n rupa za spojna sredstva (u sluaju na slici sa
dve rupe). Povrina poprenog preseka koja uestvuje u prenosu sile zatezanja jeste bruto
povrina poprenog preseka umanjena za povrinu rupa za spojna sredstva, to jest:
) (
0 0
d n b t d t n A A
net
. (4.3)
U sluaju sloenih preseka, tj. tapova sastavljenih iz vie delova, neto povrina pred-
stavlja zbir neto povrina pojedinih delova. To je posledica injenice da se sila deli propor-
cionalno povrini elemenata u sastavu tapa, pa se svaki deo kida po svom merodavnom
preseku.
Za ugaonike spojene samo preko jednog kraka, uticaj momenta savijanja usled ekscen-
trinosti veze moe da se uzme u obzir smanjenjem efektivne povrine nevezanog kraka,
preko efektivne povrine preseka koja se odreuje na sledei nain:
2 ,
2 , 1 ,
1 ,
1 ,
3
3
net
net net
net
net eff
A
A A
A
A A
,
_
+
+ (4.4)
gde su:
1 , net
A neto povrina vezanog kraka,
A
net ,2
neto povrina nevezanog kraka.
Ugaonik vezan samo preko jednog kraka dimenzionie se kao aksijalno zategnut tap
sa ovako sraunatom efektivnom povrinom.
Zategnuti tap izloen statikom optereenju ne zahteva dokaz stabilnosti. Meutim,
uobiajeno je da se pri proraunu aksijalno zategnutih tapova pored kontrole napona iz-
vri i kontrola vitkosti sa graninom vrednou od 300.
Ukoliko je aksijalno zategnuti tap optereen dinamikim optereenjem, ili poprenim
optereenjem od sopstvene teine ili od dejstva vetra, usled njegove velike vitkosti moe
da doe do pojave poprenih vibracija. Glavni problem koji se javlja pri ovoj pojavi je, po-
red buke prouzrokovane vibracijama, i zamor koji moe rezultirati lomom veza na krajevi-
ma. Ovaj fenomen se u strunoj literaturi naziva "galopiranje" (galloping) i esto se javlja
kod kablova viseih mostova.
ZATEGNUTIH TAPOVA
Ukoliko su tapovi, pored aksijalne sile zatezanja N
t
, napregnuti i momentom savijanja
M oko jedne ili obe glavne ose inercije y-y i z-z, u njima se javlja sloeno naponsko stanje,
tj. ekscentrino zatezanje. Ekscentrinost se javlja (slika 4.6) usled:
nepoklapanja teine ose tapa sa pravcem delovanja sile,
zakrivljenosti ose tapa,
savijanja tapa pod dejstvom poprenog optereenja,
momenata ukljetenja na krajevima tapa,
ekscentrinosti veze.
Ako tap ima dovoljnu krutost, pa su deformacije tapa usled poprenog optereenja
male, tada se uticaj deformacije moe zanemariti, a dimenzionisanje se vri prema slede-
em izrazu:
dop
z
z
y
y
t
W
M
W
M
A
N
t t . (4.5)
Direktno dimenzionisanje u ovom sluaju je teko sprovesti, pa se uglavnom vri is-
pitivanje ivinih napona za ve unapred usvojeni presek. U gornjem izrazu
y
M i
z
M
predstavljaju momente savijanja u posmatranom preseku za glavne ose inercije, y-y i z-z
respektivno, a
y
W i
z
W su odgovarajui otporni momenti poprenog preseka tapa.
Kod tapova koji imaju malu krutost na savijanje uticaj poprenih deformacija se ne
sme zanemariti pri odreivanju tanih vrednosti momenata savijanja. Ovaj sluaj se u in-
enjerskoj praksi javlja uglavnom kod tapova spregova ili poprenih ukruenja. Moment
savijanja u tapu
y
M sastoji se u ovom sluaju od momenta proste grede od poprenog
optereenja
oy
M i momenta od aksijalne sile u deformisanom tapu z N , tako da ukupan
moment savijanja iznosi:
z N M M
oy y
t . (4.6)
Aksijalna sila zatezanja (
t
N ) smanjuje moment savijanja
oy
M (slika 4.9a), dok ga sila
pritiska (
c
N ) poveava (slika 4.9b).
Slika 4.9 - Ekscentrino optereeni tapovi
Kada je tap ekscentrino vezan, momenti na krajevima tapa su vei od momenta u
sredini (N > N f
e
) ako je tap aksijalno zategnut (slika 4.9a). Suprotno, ako je tap pri-
tisnut, moment savijanja u sredini tapa je vei od momenata na krajevima, to jest
N f
e
> N (slika 4.9b).
Poto usled sopstvene teine dolazi do savijanja tapa, to po mogustvu njega treba ta-
ko vezati da sopstvena teina tapa smanjuje moment ekscentrinosti veze. Ispravno vezan
aksijalno zategnuti tap, prikazan je na slici 4.9a, a aksijalno pritisnut na slici 4.9b. Suprot-
no koncipirana veza bi bila nepovoljna za odgovarajue sluajeve naprezanja.
Dakle, naprezanje tapa male krutosti na savijanje moe se sraunati prema izrazu:
,
_
t
t
y
oy
W
z N M
A
N
. (4.7)
PRITISNUTIH TAPOVA
3.1 OPTE
Veliki broj elemenata u noseim elinim konstrukcijama ili njihovih delova izloen je
potpunom ili deliminom pritisku. Stubovi, pritisnuti tapovi reetkastih nosaa (pojasni i
tapovi ispune) kao i luni nosai izloeni su naponu pritiska po celoj povrini poprenog
preseka, dok su gredni nosai, rigle i stubovi okvira kao i ostali elementi optereeni na
savijanje samo delimino pritisnuti (popreni preseci izloeni pritisku i zatezanju). Za raz-
liku od aksijalno zategnutih tapova, pri razmatranju elemenata iji su makar i pojedini
delovi poprenog preseka pritisnuti, mora se voditi rauna o njihovoj stabilnosti. Moe se,
dakle, rei da napon pritiska izaziva pojave nestabilnosti elinih konstrukcija.
Polje primene pritisnutih tapova u graevinskim konstrukcijama je izuzetno veliko, a
neke mogunosti primene prikazane su na slici 4.10. Aksijalno pritisnuti tapovi se javljaju
kao:
pojasni tapovi i neki tapovi ispune reetkastih nosaa u zgradarstvu i mostograd-
nji (slika 4.10a,b),
neki tapovi horizontalnih i vertikalnih spregova u zgradarstvu (slika 4.10c) i mos-
togradnji,
stubovi kod industrijskih i spratnih zgrada (slika 4.10a,c).
Kod najveeg broja pritisnutih elemenata granina nosivost nije uslovljena kriteriju-
mom nosivosti, ve kriterijumom stabilnosti. Pojam stabilnosti moe se, najjednostavnije,
definisati kao problem "prevremenog" loma konstrukcije. Naime, usled nestabilnosti priti-
snutih elemenata, dolazi do iscrpljenja nosivosti poprenog preseka pre dostizanja
doputenih napona.
Kako je elik materijal sa visokim mehanikim karakteristikama, ali i relativno skup,
elini elementi se izvode kao tankozidni (otvoreni ili zatvoreni) elementi, pa se javljaju i
svi problemi vezani za stabilnost tankozidnih nosaa, kao to su bono izvijanje i izboa-
vanje. Ovi problemi su detaljno obraeni u delu 5.2 ovog poglavlja, dok e se u okviru ove
glave tretirati samo problematika stabilnosti centrino pritisnutih tapova.
Slika 4.10 - Neke mogunosti primene aksijalno pritisnutih tapova u elinim konstrukcijama
Slika 4.11 - Popreni preseci aksijalno pritisnutih tapova
Popreni preseci aksijalno pritisnutih tapova mogu se izvoditi od jednog ili vie me-
usobno povezanih delova. Prema tome moe se izvriti podela na jednodelne ili viedelne
poprene preseke. Ova podela nije samo sistematska ve i sutinska, jer se nain prorauna
aksijalno pritisnutih tapova jednodelnog i viedelnog preseka bitno razlikuje. Kao jed-
nodelni popreni preseci koriste se valjani ili zavareni profili otvorenog poprenog preseka
prikazani na slici 4.11a. Zbog ujednaenih geometrijskih karakteristika za obe glavne ose
inercije, izuzetno su racionalni uplji profili, prvenstveno cevi, mada se veoma esto upo-
trebljavaju i sanduasti profili dobijeni zavarivanjem od valjanih profila ili limova (slika
4.11b). iroku primenu imaju i razliiti oblici viedelnih poprenih preseka, koji se esto
koriste, kako u mostogradnji tako i u zgradarstvu (slika 4.11c).
3.2 LINEARNA TEORIJA ELASTINOG IZVIJANJA
Problem izvijanja aksijalno pritisnutog tapa u elastinoj oblasti prvi je obradio Ojler
(Euler) jo 1744. godine. On je razmatrao izvijanje idealnog aksijalno pritisnutog tapa.
Osnovne pretpostavke na kojima se zasniva Ojlerova teorija elastinog izvijanja su:
tap je idealno prav (nema geometrijskih imperfekcija),
tap je zglobno oslonjen na oba kraja,
popreni presek je konstantan i jednodelan,
spreene su torzione deformacije i
materijal je homogen, izotropan i linearno elastian.
Osim ovih pretpostavki, smatra se da je kriva N-f (normalna sila - ugib) bilinearna, kao
to je prikazano na slici 4.12. Naime, za sve sile
cr
N N < , nema bonih pomeranja f, to
znai da nema ni izvijanja sve dok se ne dostigne
cr
N N . Ovako formulisan problem na-
ziva se problem bifurkacione stabilnosti.
Slika 4.12 - Izvijanje aksijalno pritisnutog tapa
Da bi se odredila vrednost kritinog optereenja mora se posmatrati deformisano stanje
tapa. Uslovi ravnotee deformisanog tapa daju osnovnu diferencijalnu jednainu ovog
problema. Moment savijanja usled normalne sile u proizvoljnom preseku je:
) (x v N M
c
. (4.8)
Ako se u diferencijalnu jednainu savijanja tapa:
EI M x v / ) ( (4.9)
uvrsti moment u funkciji pomeranja v, dobija se sledea diferencijalna jednaina:
0 ) ( ) (
2
+ x v k x v (4.10)
gde je:
EI N k
c
/
2
. (4.11)
Jednaina (4.10) je diferencijalna jednaina izvijanja aksijalno pritisnitog tapa. To je
diferencijalna jednaina drugog reda sa konstantnim koaficijentima (N
c
i EI su konstante)
ije se opte reenje moe pretpostaviti u sledeem obliku:
kx B kx A x v cos sin ) ( + . (4.12)
Uvoenjem graninih uslova:
0 ) 0 ( v i 0 ) ( ! v (4.13)
iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se:
2
2
!
EI
N N
E cr
(4.14)
gde su:
E modul elastinosti,
I moment inercije poprenog preseka u ravni izvijanja,
! duina tapa.
Izvijanje obostrano zglobno oslonjenog tapa osnovni je sluaj izvijanja. Mogue je,
meutim, odrediti kritinu silu i za tapove sa drugaijim uslovima oslanjanja uvoenjem
pojma duina izvijanja
i
! . Ako se u izrazu (4.14) duina tapa zameni duinom izvijanja
dobija se relacija koja vai i za druge sluajeve oslanjanja. Na slici 4.13 prikazane su dui-
ne izvijanja tapova sa razliitim uslovima oslanjanja.
Kritini napon izvijanja moe se lako odrediti kada je poznata kritina sila:
2
2
2
2
i i
cr
cr
E
A
EI
A
N

!
(4.15)
gde su:
A povrina poprenog preseka,
A I i / poluprenik elipse inercije,
i
vitkost tapa.
Na osnovu prethodne jednaine (4.15) moe se zakljuiti da kritini napon izvijanja
zavisi samo od vitkosti elemenata jer je u linearno elastinoj oblasti modul elastinosti
E=const. Kritini napon se menja u funkciji vitkosti
i
po zakonu hiperbole (Ojlerove hi-
perbole).
elik je, meutim, kao veina ostalih realnih materijala elasto-plastian. Naime, on po-
seduje elastine osobine samo do odreenog nivoa naprezanja ) (
p
f < , a pri viim napo-
nima dolazi do plastifikacije. U plastinoj oblasti vie ne vai pretpostavka o linearno ela-
stinoj vezi napona i deformacije, pa je oblast primene Ojlerove hiperbole ograniena.
Slika 4.13 - Duina izvijanja tapova u funkciji uslova oslanjanja
3.3 IZVIJANJE U PLASTINOJ OBLASTI
Kako je domen primene Ojlerove linearne teorije elastinog izvijanja ogranien samo
na napone manje od granice proporcionalnosti (
y p
f f < 8 , 0 ), javlja se potreba za de-
finisanjem zakona promene kritinog napona izvijanja
cr
u oblasti nelinearnog ponaa-
nja materijala. Prve eksperimente u ovoj oblasti vrio je Bauinger (Baushinger), dok je
prve izraze za vezu napona i vitkosti u plastinoj oblasti dao Tetmajer (Tetmayer). Tetma-
jer je predloio linearnu vezu izmeu kritinog napona i vitkosti u plastinoj oblasti:
y cr
f za 0 < < 60

2 1
C C
cr
za 60 < < !
p
gde je
p p
f E / vitkost na granici proporcijalnosti.
Engeser (Engesser) je u svojim istraivanjima obuhvatio promenu modula elastinosti
u plastinoj oblasti uvodei tangentni modul elastinosti (
d
d
E
T
) u ve poznate Ojlero-
ve izraze za kritinu silu i napon. Kasnije su se mnogi naunici bavili ovom problemati-
kom uglavnom oslanjajui se na Engeserova istraivanja. Tako su Karman (Karman) i
enli (Shanley) izvrili modifikaciju Engeserove krive. Na slici 4.15 prikazane su neke od
najznaajnijih krivih izvijanja u plastinoj oblasti.
Slika 4.14 - Grafika prezentacija Tetmajerovih izraza za
cr
Slika 4.15. - Krive izvijanja u plastinoj oblasti
Dosadanja razmatranja zasnovana su na pretpostavkama o idealno pravom tapu, cen-
trinom optereenju i idealno homogenom materijalu. Meutim, ose realnih tapova ne
mogu nikada biti apsolutno prave niti optereenje moe biti idealno centrino uneseno.
Ove imperfekcije prouzrokuju dodatne uticaje savijanja izazvane ekscentrinim silama N.
Mehanizam izvijanja definisan je realnom krivom N-f (slika 4.16.). Jasno se vidi da je
stvarna kritina sila
u
N manja od teorijske (
cr
N ) usled nesavrenosti realnih tapova.
Slika 4.16 - Smanjenje nosivosti realnih tapova - stvarna kriva N-f
3.4 NESAVRENOSTI REALNIH TAPOVA
3.4.1 Sopstveni naponi
Sopstveni naponi koji su u ravnotei u okviru poprenog preseka mogu biti termike
(valjanje, zavarivanje) i mehanike prirode (ispravljanje). Uticaj sopstvenih napona na no-
sivost pritisnutih tapova moe se objasniti na sledei nain. Neka vlakna poprenog pre-
seka se plastificiraju pre nego to sredini napon dostigne granicu razvlaenja f
y
. Tako pla-
stifikovane zone izazivaju smanjenje krutosti preseka. Na slici 4.17. prikazan je razvoj pla-
stinih zona u poprenom preseku aksijalno pritisnutog tapa. Moe se uoiti da je krutost
preseka konstantna sve dok optereenje ne dostigne vrednost N
lim
. Sila N
lim
predstavlja,
naime, maksimalnu spoljanu silu koju presek moe da prenese bez pojave plastinih zona.
3.4.2 Poetne (inicijalne) deformacije
Kao to je ve pomenuto, realni tapovi, kako valjani tako i obrazovani zavarivanjem,
izraeni su sa izvesnim geometrijskim imperfekcijama. Ose tapova ne samo to nisu ide-
alno prave, ve obrazuju prostorne krive. Ove nasavrenosti predstavljaju poetne defor-
macije pri izvijanju tapa i izazivaju sekundarne uticaje koji imaju za posledicu smanjenje
granine nosivosti. One, naravno, moraju biti manje od dozvoljenih vrednosti koje su pro-
pisane odgovarajuim standardom.
Ako se posmatra obostrano zglobno oslonjen, aksijalno pritisnut tap (slika 4.18a), po-
etna deformacija moe da se pretpostavi u obliku sinusnog polutalasa:
x f x v
!
sin ) (
0 0
. (4.16)
Slika 4.17 - Uticaj sopstvenih napona na plastifikaciju poprenog preseka
Slika 4.18 - a) Poetne deformacije; b) Eksperimentalni dijagrami N-f
Pod uticajem aksijalne sile pritiska N
c
, a usled ekscentriciteta, na tap deluje i moment
savijanja :
0
v N M
c
. (4.17)
Ovaj moment izaziva odgovarajue deformacije, koje utiu na dalje poveanje momen-
ta (teorija drugog reda). Ako se u diferencijalnu jednainu izvijanja uvedu i poetne defor-
macije moe se napisati:
0 )) ( ) ( (
) (
0
2
2
+ + x v x v
EI
N
dx
x v d
c
x
EI
f N
x v
EI
N
dx
x v d
c c
!
sin ) (
) (
0
2
2
+ (4.18)
Integracijom se dobija izraz za pomeranje v(x):
x
EI N
f
x v
c
!
!
sin
1
/
) (
2
2
0
. (4.19)
Maksimalni dodatni ugib f se javlja u sredini tapa ( 2 / ! x ):
1 /
) 2 / (
0

c cr
N N
f
f v ! , (4.20)
pa je ukupni maksimalni ugib:
cr c
tot
N N
f f f f
/ 1
1
0 0
+ (4.21)
gde je
cr
N kritina sila elastinog izvijanja idealno pravog tapa.
Presek u sredini tapa je, dakle, napregnut normalnom silom N
c
i momentom savijanja
tot c
f N M . Na slici 4.18b prikazan je uticaj poetne deformacije na graninu nosivost
aksijalno pritisnutih tapova za dve razliite vitkosti. Moe se zakljuiti da je kod tapova
sa malom vitkou ( = 40) nosivost kvazi linearna sve do loma. Suprotno, kod jako vitkih
tapova ( = 120) ugibi su mnogo vei, a krive nisu linearne. Osim toga smanjenje grani-
ne sile je znatno vee i u velikoj meri zavisi od veliine poetne deformacije.
Osim pomenutih imperfekcija, koje najvie utiu na nosivost aksijalno pritisnutih ta-
pova, postoje i druge, manje znaajne. To su pre svega:
promena granice razvlaenja po poprenom preseku,
promena modula elastinosti i
ekscentrinost optereenja.
3.5 KRIVE IZVIJANJA
Realna kriva izvijanja treba da predstavlja modifikaciju teorijske krive izvijanja (Ojler
- Engeser), odnosno njeno prilagoavanje stvarnim uslovima, vodei rauna o svim, pome-
nutim, imperfekcijama. Istraivanja, meutim, govore da je nemogue proveru nosivosti
svih pritisnutih elemenata izvriti pomou jedne, jedinstvene krive izvijanja. Naime, neop-
hodno je uzeti u obzir mnoge parametre kao to su: veliina poetne deformacije, nivo
sopstvenih napona, oblik poprenog preseka, nain izrade i debljina delova elementa (no-
ica i rebra). Da bi se obuhvatili svi ovi aspekti definisana je serija krivih izvijanja. Za sva-
ki pojedinani sluaj moe se odrediti merodavna kriva izvijanja i na osnovu nje izvriti
provera nosivosti. Evropske krive izvijanja, koje danas imaju najiru primenu, nastale su
kao rezultat dugogodinjih, kako eksperimentalnih tako i teorijskih istraivanja, koja su
sprovoena u razvijenim zemljama Evrope. One, preko bezdimenzionalnog koeficijenta ",
definiu optornost elementa na izvijanje u funkciji relativne vitkosti ( ) i imperfekcija
tapa. Imperfekcije se uzimaju u obzir pomou ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija
(
0
w ) koje obuhvataju:
poetne deformacije i to u iznosu ! /1000 i
sopstvene napone.
Anlitikoj formulaciji evropskih krivih izvijanja najvie su doprineli istraivai Ajrton
(Ayrton) i Peri (Perry), kao i Makua (Maquoi) i Rondal (Rondal) sa Univerziteta u Lijeu.
Evropske krive izvijanja su nale primenu u standardima gotovo svih evropskih zemalja i
Evrokodu 3. One, takoe, predstavljaju osnov JUS-a za centrino pritisnute tapove.
3.6 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH
TAPOVA JEDNODELNOG POPRENOG PRESEKA PREMA
JUS U.E7.081/1986
Jugoslovenski propisi za proraun centrino pritisnutih jednodelnih tapova iz 1986.
godine zasnivani su na vlastitim iskustvima i uslovima, ali i na preporukama razvijenih ze-
malja Evrope. Ovim standardom obuhvaen je proraun nosivosti realnih tapova, dakle
uveden je u proraun uticaj imperfekcija.
Napominje se da je ovim standardom, takoe, obuhvaen i proraun viedelnih centrino
pritisnutih tapova, pod uslovom da su samostalni elementi meusobno povezani na rastoja-
nju ne veem od
min
15 i , gde je
min
i minimalni poluprenik inercije samostalnog elementa.
Provera nosivosti centrino pritisnutih tapova moe se obaviti na dva naina, prema
sledeim izrazima:

y
dop dop i
c
N
f
A
N

,
ili u bezdimenzionalnom obliku (4.22a)
1
1

pl
c
N
N
N
(4.22b)
gde su:
N
c
normalna sila pritiska,
N
normalni napon usled aksijalne sile pritiska,
dop
doputen normalni napon,
dop i,
doputen normalni napon izvijanja,
y
f granica razvlaenja elika,
A f N
y pl
plastina otpornost poprenog preseka,
y i cr
f /
,
bezdimenzionalni koeficijent izvijanja,
i cr,
kritini napon izvijanja,
# koeficijent sigurnosti,
$ faktor sigurnosti,
=
I
= 1,50 za osnovno optereenje,
=
II
= 1,33za osnovno + dopunsko optereenje,
=
III
= 1,20 za osnovno + izuzetno optereenje.
U prethodnom delu bilo je rei o vezi izmeu kritinog napona izvijanja
i cr,
i vitkosti
tapa. Ta zavisnost moe se napisati i u bezdimenzionalnom obliku uvoenjem koeficijen-
ta izvijanja i relativne vitkosti . Koeficijent dobija se kada se kritini napon podeli
sa naponom na granici razvlaenja. Da bi se ouvala zakonitost vitkost treba podeliti sa
odgovarajuom vitkou na granici razvlaenja
v
. Sada izmeu bezdimenzionalnih koefi-
cijenata i postoji ista veza kao izmeu kritinog napona i vitkosti. Vitkost na granici
razvlaenja moe se dobiti iz poznatog Ojlerovog izraza za kritini napon:
y
y
f
E E
f
1
2
1
2
. (4.23)
Iz prethodnog izraza vidi se da
1
zavisi samo od f
y
odnosno od vrste elika
(E = const.). Meutim, mora se voditi rauna da je kod debelozidnih nosaa (t > 40 mm)
smanjen napon na granici razvlaenja, pa se za ovakve preseke uvodi redukovana granica
razvlaenja
y R y
f f 9 , 0
,
. U tabeli 4.1 date su vrednosti vitkosti na granici razvlaenja za
elike 0361 i 0561.
Tabela 4.1 - Vrednosti vitkosti !
1
za razliite vrste elika i debljine lima
t 40 mm
t > 40mm
Kvalitet elika
y
f %kN/cm
2
&
1
y
f %kN/cm
2
&
1
0361 24 92,9 21,6 98,0

0561 36 75,9 32,4 80,0
Kada je definisana vitkost na granici razvlaenja
1
, a uz poznatu vitkost tapa
( i
i
/ ! ) moe se izraunati i relativna vitkost ( ):
cr pl
N N / . (4.24)
Meutim, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja ne zavisi samo od relativne vitkosti
. Ovim koeficijentom su, naime, obuhvaene i imperfekcije. U zavisnosti od oblika po-
prenog preseka i stepena ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija, a u funkciji parametra
, bezdimenzionalni koeficijent izvijanja se odreuje na osnovu odgovarajue krive iz-
vijanja. JUS predvia pet krivih izvijanja A
o
, A, B, C i D od kojih su tri osnovne (A, B i
C). Kriva A obuhvata preseke u ijim se ivinim vlaknima javljaju zaostali naponi zateza-
nja, dok krivoj C pripadaju preseci sa zaostalim naponima pritiska. Kriva B je izmeu ova
dva krajnja sluaja. Ako se radi o elementima izraenim od elika boljeg kvaliteta sa
f
y
43,0 kN/cm
2
primenjuju se krive Ao, A i B umesto krivih A, B i C. Za preseke kod ko-
jih je debljina t > 40 mm primenjuje se kriva D. Klasifikacija pojedinih vrsta poprenog
preseka prema pripadajuim krivama izvijanja prikazana je u tabeli 4.3. Vrednost koefici-
jenta izvijanja u zavisnosti od krive izvijanja i relativne vitkosti tapa mogu se oitati sa
dijagrama (slika 4.19), ili se mogu dobiti analitiki na osnovu matematike interpretacije
krivih izvijanja, i to na sledei nain:

2 , 0 za
4
2
2 , 0 za 1
2 2
'
>
+
(4.25)
gde je:
2
) 2 , 0 ( 1 + + (4.26)
a ' prestavlja stepen ekvivalentnih geometrijskih imperfekcija i ima vrednosti u zavisnosti
od krive izvijanja. U tabeli 4.2 date su vrednosti u funkciji krive izvijanja.
Tabela 4.2 - Vrednosti koeficijenta geometrijske nesavrenosti ' '' ' za razliite krive izvijanja
Kriva izvijanja Ao A B C D
0,125 0,206 0,339 0,489 0,756

Slika 4.19 - Krive izvijanja
Tabela 4.3 - Izbor krive izvijanja za razliite oblike poprenih preseka i ose izvijanja
Tip poprenog preseka
1)
Izvijanje
upravno na
osu
Kriva
2) 3)
izvijanja
y-y
z-z
A
Konstrukcioni avovi
Debeli avovi
(puni provar)
y-y
z-z
y-y
z-z
B
C
h/b > 1,2
t < 40 mm
h/b 1,2
t 40 mm
t > 40 mm
y-y
z-z
y-y
z-z
y-y
z-z
A(A
0
)
B(A)
B(A)
C(B)
D
t 40 mm
t > 40 mm
y-y
z-z
y-y
z-z
B
C
C
D
y-y
z-z
C
1)
Preseci koji nisu zastupljeni u ovoj tabeli klasifikuju se prema t.2.4 i 2.5. U sluaju nedoumice za
preseke sa t < 40 mm primeniti krivu izvijanja C.
2)
Krive izvijanja date u zagradama primenjuju se za elike sa f
y
> 430 MPa i t < 40 mm.
3)
Na bazi eksperimentalno i numeriki verifikovanih podataka za pojedine tipove poprenih preseka
mogu se alternativno primeniti za druge krive izvijanja.
Tabela 4.4 daje brojane vrednosti koeficijenta izvijanja u funkciji relativne vitkosti
i krive izvijanja. Za meuvrednosti parametra vrednosti koeficijenta odreuju se
linearnom interpolacijom.
Tabela 4.4 - Vrednosti bezdimenzionalnog koeficijenta " "" "
K r i v a
!
A
o
A B C D
0 1,0000 1,0000 1,0000 1,0000 1,0000
0,1
0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0000
1,0000
0,9859
0,9701
0,9513
0,9276
0,8961
0,8539
0,7961
1,0000
1,0000
0,9775
0,9528
0,9243
0,8900
0,8477
0,7957
0,7339
1,0000
1,0000
0,9641
0,9621
0,8842
0,8371
0,7837
0,7245
0,6612
1,0000
1,0000
0,9491
0,8973
0,8430
0,7854
0,7247
0,662
0,5998
1,0000
1,0000
0,9235
0,8504
0,7793
0,7100
0,6431
0,5797
0,5288
1,0 0,7253 0,6656 0,5978 0,5399 0,4671
1,1
1,2
1,3
1,4
1,5
1,6
1,7
1,8
1,9
0,6482
0,7732
0,5053
0,4461
0,3953
0,3520
0,3150
0,2853
0,2559
0,5960
0,5300
0,5703
0,4179
0,3724
0,3332
0,3994
02702
0,2449
0,5352
0,4781
0,4269
0,3817
0,3422
0,3079
0,2781
0,2521
0,2294
0,4842
0,4338
0,3808
0,3492
0,3145
0,2842
0,2577
0,2345
0,2141
0,4189
0,3762
0,3385
0,3055
0,2766
0,2512
0,2289
0,2093
0,1920
2,0 0,2323 0,2229 0,2095 0,1962 0,1766
2,1
2,2
2,3
2,4
2,5
2,6
2,7
2,8
2,9
0,2117
0,1937
0,1779
0,1639
0,1515
0,1404
0,1305
0,1216
0,1136
0,2039
0,1867
0,1717
0,1585
0,1467
0,1362
0,1267
0,1182
0,1105
0,1920
0,1765
0,1628
0,1506
0,1397
0,1299
0,1211
0,1132
0,1060
0,1803
0,1662
0,1537
0,1425
0,1325
0,1234
0,1153
0,1097
0,1012
0,1630
0,1488
0,1399
0,1302
0,1214
0,1134
0,1062
0,0997
0,0937
3,0 0,1063 0,1036 0,0994 0,0951 0,0882
Sve napred reeno odnosi se na preseke kod kojih je zadovoljena lokalna stabilnost,
odnosno spreeno izboavanje pojedinanih delova preseka, rebra ili noica. Uslov koji
mora biti zadovoljen da bi bilo spreeno lokalno izboavanje je:
7 , 0
,

D cr
y
f
(4.27)
de je
D cr,
kritini napon linearnog izboavanja definisan sledeim izrazom:
1
]
1
,
_
,
_

2
2 2
2
2
,

100
898 , 1
) 1 ( 12 cm
kN
b
t
k
b
t E
k k
E D cr
(4.28)
b merodavna irina elementa,
k
koeficijent izboavanja,
E
Ojlerov kritini napon izboavanja.
Kada se u jednainu (4.27) uvrsti kritini napon prema izrazu (4.28) uz
E = 21000 kN/cm
2
i = 0,3 uslov (4.27) dobija sledei oblik:
y
f
E
k t b

665 , 0 / (4.29)
gde je t b / vitkost posmatranog dela poprenog preseka tapa. Iz prethodne jednakosti
moe se zakljuiti da granina vitkost zavisi od vrste elika (

f
y
) i koeficijenta izboavanja
k . Koeficijent izboavanja
k zavisi od naina naprezanja i uslova oslanjanja. U tabeli

4.5 date su granine vrednosti vitkosti u funkciji od naina oslanjanja i vrste elika. Vred-
nosti koeficijenta
k date su za konzolne i obostrano oslonjene pritisnute elemente.

Tabela 4.5 - Granine vrednosti vitkosti elemenata poprenog preseka
max
) / ( t b
max
) / ( t b Uslovi
oslanjanja
k
(
Granina vitkost
0361 0561
Karakteristini primeri
0,426
y
f
E
t
b
434 , 0
13 11
4,00
y
f
E
t
b
33 , 1
39 32
Ukoliko nije zadovoljen uslov stabilnosti (4.27) u izrazima (4.22a) i (4.22b) granica
razvlaenja f
y
zamenjuje se graninim naponom izboavanja
ux
, koji je definisan prema
standardu za izboavanje JUS U.E7.121. Lokalna nestabilnost pritisnutih elemenata iza-
zvana izboavanjem delova preseka moe se, meutim, uvesti u proraun i pomou reduk-
cije delova poprenog preseka. Uvodi se, naime pojam efektivne irine:
b b
D eff
(4.30)
1
13 , 0
6 , 0
2

D
D
(4.31)
D cr
y
D
f
,
. (4.32)
Za
D
0,7 koeficijent
D
=1,0 dakle b b
eff
odnosno aktivna je cela irina elemen-
ta poprenog preseka. Meutim, za
D
> 0,7 je
D
<1,0, pa se redukuje irina elemenata
poprenog preseka ( b b
eff
< ).
Provera nosivosti preseka kod kojih nisu ispunjeni uslovi lokalne stabilnosti pomou
koncepta efektivne irine, analogna je sa proverom nosivosti kod preseka kod kojih je
ispunjen uslov lokalne stabilnosti (u jednainama (4.22a) i (4.22b) i dalje figurie f
y
),
sa tim da se umesto povrine preseka A pri proraunu koristi efektivna povrina
(
i
n
i
i eff eff
t b A
1
,
).
Svi pojmovi vezani za problem izboavanja (

k ,
E
,
ux
,
D
,
D
) detaljno su ob-
janjeni u delu 5.2.9 ovog poglavlja, dok je ovde dat samo kratak izvod iz teorije linearnog
izboavanja, neophodan za razmatranje problema stabilnosti delova preseka aksijalno pri-
tisnutih tapova.
PRIMER 1
Odrediti nosivost aksijalno pritisnutog, obostrano zglobno oslonjenog tapa duine
! = 5,0 m. Popreni presek i statiki sistem prikazani su na slici 4.20. Osnovni materijal je
0561 - II sluaj optereenja.
Slika 4.20 - Popreni presek tapa i duine izvijanja
Provera vitkosti delova preseka:
noica:
max
) / ( 11 12 , 14 12 / 170 / t b t b >
rebro:
max
) / ( 32 0 , 40 10 / 400 / t b t b >
Odreivanje efektivne irine delova preseka:
noica:

k =0,426
2
2
,
kN/cm 29 , 40
170
12 100
898 , 1 426 , 0
,
_

D cr
95 , 0
29 , 40
36

D
68 , 0
13 , 0 95 , 0
6 , 0
2

mm 241 10 170 68 , 0 2
,
+
f eff
b
rebro:

k = 4,0
2
2
,
kN/cm 245 , 47
400
10 100
898 , 1 0 , 4
,
_

D cr
87 , 0
45 , 47
36

D
75 , 0
13 , 0 87 , 0
6 , 0
2

mm 300 400 75 , 0
,

w eff
b
Geometrijske karakteristike efektivnog preseka:
2
cm 84 , 87 0 , 1 0 , 30 2 2 , 1 1 , 24 +
eff
A
( )
4 2 3 3
,
cm 48239 6 , 25 84 , 57 0 , 1 10 50
12
1
+
eff y
I
4 3
,
cm 2799 2 , 1 1 , 24
12
2

eff z
I
cm 44 , 23
84 , 87
48239
,

eff y
i cm 65 , 5
84 , 87
2799
,

eff z
i
Duina izvijanja i vitkost:
cm 500 m 0 , 5
,
! !
y i
33 . 21
44 , 23
500

y
281 , 0
9 , 75
33 . 21

y
cm 125 m 25 , 1 4 /
,
! !
z i
12 , 22
65 , 5
125

z
291 , 0
9 , 75
12 , 22

z
Koeficijent izvijanja :
281 , 0
y
; kriva izvijanja B '=0,339
106 , 1 281 , 0 ) 2 , 0 281 , 0 ( 339 , 0 1
2
+ +
y

971 , 0
281 , 0 4 106 , 1 106 , 1
2
2 2

+
291 , 0
z
; kriva izvijanja C '=0,489
129 , 1 91 , 0 ) 2 , 0 291 , 0 ( 489 , 0 1
2
+ +
z
954 , 0
291 , 0 4 129 , 1 129 , 1
2
2 2

+
Nosivost tapa:
eff
II
v
eff dop c
A A N

min . min max ,
{ } 954 , 0 , min
min

z y

kN 2268 84 , 87
33 , 1
0 , 36
954 , 0
max ,

y c
N N
Nosivost tapa je kN 2268
max ,

c
N i odreena je izvijanjem oko z-z ose.
3.7 DUINE IZVIJANJA
Na poetku ovog poglavlja javio se pojam duina izvijanja. Do sada se duina izvijanja
vezivala iskljuivo za uslove oslanjanja tapa, a sva razmatranja zasnivana su na pretpo-
stavci o konstantnoj normalnoj sili N i konstantnom momentu inercije. U praksi se, meu-
tim, vrlo esto javljaju tapovi promenjivog poprenog preseka koji su optereeni takoe
promenljivom normalnom silom. Osim toga, uslovi oslanjanja mogu biti znatno kompliko-
vaniji (elastino ukljetenje, elastino bono oslanjanje, bono pomerljiv sistem,...). Sve
ovo moe se obuhvatiti proraunom po teoriji II reda, uzimajui u obzir poetne geometrij-
ske i strukturne imperfekcije. Meutim, proraun se moe sprovesti i jednostavnije, pomo-
u odgovarajue duine izvijanja. Prema tome moe se zakljuiti da duina izvijanja ne za-
visi samo od uslova oslanjanja ve i od rasporeda normalnih sila i promene momenta iner-
cije du tapa.
ta je duina izvijanja? Fiziki gledano, moe se rei da je duina izvijanja duina za-
menjujueg obostrano zglobno oslonjenog tapa konstantnog preseka, optereenog kon-
stantnom normalnom silom, ija je kritina sila
2 2
/
i cr
EI N ! jednaka kritinoj sili
posmatranog tapa proizvoljnih karakteristika. Sa matematikog aspekta, duina izvijanja
je rastojanje izmeu susednih realnih ili fiktivnih prevojnih taaka izvijenog tapa. Odrei-
vanje duine izvijanja vri se pomou koeficijenta duine izvijanja i duine tapa:
! !
i
(4.33)
JUS standardom obuhvaeno je odreivanje duina izvijanja za niz sluajeva koji se
najee javljaju u praksi. Za sve specifine sluajeve, koji nisu obuhvaeni propisima,
provera stabilnosti vri se pomou teorije II reda.
3.8 ODREIVANJE DUINE IZVIJANJA PREMA JUS U.E7.086/1986
3.8.1 Predmet standarda
Predmet ovog standarda je odreivanje duine izvijanja tapova konstantnog i promen-
ljivog poprenog preseka, optereenih proizvoljno rasporeenom normalnom silom, a u
funkciji razliitih uslova oslanjanja. Obraene su etiri karakteristine grupe elemenata:
tapovi (stubovi),
tapovi reetkastih nosaa,
ugaoni tapovi reetkastih stubova i
monosimetrini tankozidni tapovi otvorenog poprenog preseka.
3.8.2 Odreivanje duine izvijanja tapova (stubova)
3.8.2.1 tapovi sa konstantnim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom
Kod ovakvih elemenata duina izvijanja prvenstveno zavisi od uslova oslanjanja. Vred-
nosti koeficijenta duine izvijanja u funkciji uslova oslanjanja prikazane su u tabeli 4.6.
Tabela 4.6 - Koeficijenti duine izvijanja za razliite uslove oslanjanja
a b c d
= 2 = 1 = 0,7 = 0,5
e f g h
2< <
= 2 1< <2 = 1
U gornjem delu tabele 4.6 (a-d) prikazani su, ve poznati, osnovni - Ojlerovi sluajevi
izvijanja. Na ovakav nain mogu se odrediti duine izvijanja za samostalne - izolovane
tapove, odnosno stubove. Duina izvijanja stubova koji su u sklopu okvirnih nosaa, osim
od uslova oslanjanja, zavisi i od odnosa krutosti greda ( ! /
b
EI ) i stubova ( h EI
c
/ ). Kada
je krutost grede mnogo vea od krutosti stuba (slika 4.21a), moe se smatrati da nema obr-
tanja na mestu njihove veze, pa se duina izvijanja stuba moe odrediti jednostavno na
osnovu tabele 6 (sluajevi f ili h). U suprotnom (sluajevi e ili g), kada je greda elastina
(slika 4.21b), obrtanje vora () utie na duinu izvijanja stuba, pa se ona mora odrediti
preciznijom analizom. Duine izvijanja stubova okvirnih nosaa sa pomerljivim ili nepo-
merljivim vorovima moe se odrediti prema JUS U.E7.111/1986. Za sloenije probleme,
koji nisu obraeni pomenutom regulativom, duinu izvijanja treba odrediti pomou teorije
drugog reda.
Slika 4.21 - Duina izvijanja okvirnih nosaa
3.8.2.2 tapovi konstantnog poprenog preseka sa kontinualno
promenljivom normalnom silom
Promena normalne sile pritiska du tapa u realnim konstrukcijama, ukoliko nije sko-
kovita, najee je linearna, a ree parabolina. Standardom su obuhvaeni i jedan i drugi
sluaj, odnosno i linearna i parabolina promena. Normalna sila menja se od
0 , c
N do
max , 1 , c c
N N , a proraun se sprovodi sa
max , c
N uz odgovarajui koeficijent duine izvija-
nja ), prema tabeli 4.7.
Treba napomenuti da postoji ograniena primena izraza za odreivanje koeficijenta ).
Izrazi, dakle, vae samo za:
1 / 2 , 0
1 , 0 ,

c c
N N . (4.34)
Normalno, za 1 /
1 , 0 ,

c c
N N vrednosti koeficijenta ) izraunate pomou formula iz ta-
bele 4.7 poklapaju se sa vrednostima iz tabele 4.6 za tap sa konstantnom normalnom si-
lom.
Tabela 4.7 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod tapova sa kontinualno
Dijagram normalnih sila Uslovi oslanjanja i optereenje
tapa
Koeficijent duine izvijanja
18 , 3
/ 18 , 2 1
1 0
N N +

72 , 7
/ 93 , 0 1
1 0
N N +

09 , 2
/ 09 , 1 1
1 0
N N +

40 , 5
/ 35 , 0 1
1 0
N N +

88 , 1
/ 88 , 0 1
1 0
N N +

72 , 7
/ 93 , 0 1
1 0
N N +

09 , 3
/ 51 , 0 1
1 0
N N +

42 , 5
/ 65 , 1 1
1 0
N N +

PRIMER 2
Odrediti duinu izvijanja obostrano oslonjenog stuba visine h = 5,0 m optereenog aksijal-
nom silom pritiska prema slici 4.22a.
300
0 ,

c
N kN 20
n
q kN/m
400 20 5 300
1 ,
+
c
N kN [ ] 1 ; 2 , 0 75 , 0 400 / 300 /
1 , 0 ,

c c
N N
94 , 0
88 , 1
75 , 0 88 , 0 1
+

70 , 4 0 , 5 94 , 0
i
! m
Slika 4.22 - a) Statiki sistem i optereenje tapa i b) Proraunski model sa
redukovanom duinom tapa
Dokaz stabilnosti sprovodi se sa konstantnom silom N
c
= N
c,1
= 400 kN i duinom izvi-
janja m 70 , 4
i
! prema standardu za aksijalno pritisnute tapove jednodelnog preseka
(JUS U.E7.081). Na osnovu primera moe se uoiti da je duina izvijanja prikazanog tapa
manja od duine izvijanja istog takvog tapa (sa istim uslovima oslanjanja) optereenog
koncentrisanim silama na krajevima ( 0 , 1 94 , 0 < ). Time se obuhvata umanjenje aksi-
jalne sile N
c
du tapa. Naime, proraun se sprovodi kao da je tap optereen silom
1 , c
N
na krajevima, a stvarna normalna sila samo u jednom, najoptereenijem preseku dostie
vrednost
1 , c
N , dok je u svim ostalim manja (
1 , 0 , c c c
N N N ). Ova povoljnost uzima se u
obzir smanjenjem koeficijenta duine izvijanja ).
3.8.2.3 tapovi konstantnog poprenog preseka sa skokovito
esto se u praksi javlja skokovita promena normalne sile du stubova. Reakcije eleme-
nata koje prihvata stub su koncentrisane sile i to u pravcu ose stuba (vertikalne), pa izazi-
vaju skokovitu promenu normalne sile u tapu. Proraun ovako optereenih tapova izvodi
se pomou redukovane normalne sile:
i
n
i
i c red c
N N

1
, ,
(4.35)
i c
N
,
spoljana normalna sila pritiska koja deluje u taki i,
i
faktor redukcije koji zavisi od uslova oslanjanja i odnosa ! /
i
h (tabela 4.8),
h
i
rastojanje izmeu mesta delovanja sile i nepokretnog oslonca (slika 4.23),
! duina tapa.
Tabela 4.8 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod tapova sa skokovito
Uslovi oslanjanja i
optereenja
Linija Dijagram '
i
a
b
c
d
Vrednosti koeficijenta
i
mogu se oitati sa dijagrama datog u okviru tabele 4.8 u za-
visnosti od uslova oslanjanja tapa i odnosa ! /
i
h .
Sa ovako odreenom silom
red c
N
,
dokaz stabilnosti se sprovodi uz pretpostavku da je
normalna sila konstantna du tapa i da ima vrednost N
c
=
red c
N
,
. Duina izvijanja se od-
reuje na osnovu uslova oslanjanja prema standardu za odreivanje duina izvijanja tapo-
va konstantnog poprenog preseka sa konstantnom normalnom silom (tabela 4.6).
Pored kontrole stabilnosti, koja se sprovodi sa
red c
N
,
, potrebno je izvriti i proveru na-
pona, ali sa stvarnim vrednostima normalne sile, prema sledeem izrazu:
dop
n
i
i c
A N
/
1
,
. (4.36)
Slika 4.23 - a) tap optereen koncentrisanim silama u n taaka b) Proraunski model (sa
redukovanom normalnom silom)
PRIMER 3
Izvriti proveru stabilnosti i nosivosti tapa prikazanog na slici 4.24. tap je izraen kao
valjani profil I 400 od 0361. tap je kontinualno bono pridran, pa se izvija oko jae
y-y ose.
Slika 4.24 - Statiki sistem, optereenje i dijagram normalnih sila
Geometrijske karakteristike:
I 400 A=118
2
cm
y
i =15,7 cm
Proraun redukovane sile:
0 , 1 /
1
! h (kriva C) 00 , 1
1

77 , 0 9 / 7 /
2
! h 55 , 0
2

66 , 0 9 / 6 /
3
! h 47 , 0
3

33 , 0 9 / 3 /
4
! h 33 , 0
4

kN 1110 200 33 , 0 200 47 , 0 1000 55 , 0 400 0 , 1
,
+ + +
red c
N
Duina izvijanja i vitkost:
cm 630 900 7 , 0 ! !
i
13 , 40 7 , 15 / 630 432 , 0 9 , 92 / 13 , 40
kriva izvijanja A '=0,206
234 , 1 432 , 0 ) 2 , 0 432 , 0 ( 206 , 0 1
2
+ +
946 , 0
432 , 0 4 234 , 1 234 , 1
2
2 2

+

Provera stabilnosti:
dop i
red c
A
N
,
2 ,
kN/cm 14 , 15 16 946 , 0 41 , 9
118
1110
<
Provera napona:
dop i c
A N <
2 2
,
kN/cm 0 , 16 kN/cm 25 , 15 118 / 1800 /
3.8.2.4 tapovi sa promenljivim momentom inercije i konstantnom
normalnom silom
Proraun stabilnosti tapova, kod kojih se moment inercije menja du preseka od
0
I do
max 1
I I , optereenih koncentrisanim silama na krajevima, sprovodi se kao za tap kon-
stantnog poprenog preseka
max
I I , ali sa poveanom duinom izvijanja dobijenom po-
mou koeficijenta duine izvijanja ) iz tabele 4.9.
Vrednosti koeficijenta ) zavise od zakona promene momenta inercije, vrste poprenog
preseka i odnosa
1 0
/ I I .
Tabela 4.9 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod tapova sa promenljivim
momentom inercije i konstantnom normalnom silom
Kontura tapa Oblik preseka
A 1
B 2
C 3
D 4
Kontura tapa
A B C D
I
0
/I
1
*
- 0,0 0,2 0,4 0,6 0,8 0,2 0,4 0,6 0,8 -
)
0,01
1
2
3
4
1,11
1,25
1,38
1,46
1,30
1,89
1,97
2,14
1,18
1,44
1,64
1,78
1,08
1,22
1,35
1,43
1,02
1,07
1,11
1,14
1,00
1,01
1,01
1,02
8,03 6,04 4,06 2,09
1,61
2,40
2,86
3,16
0,1
1
2
3
4
1,09
1,14
1,16
1,18
1,23
1,36
1,41
1,44
1,14
1,22
1,25
1,27
1,07
1,11
1,12
1,13
1,02
1,03
1,04
1,04
1,00 2,69 2,02 1,48 1,07
1,45
1,66
1,75
1,78
0,2
1
2
3
4
1,07
1,09
1,10
1,11
1,18
1,24
1,26
1,27
1,10
1,14
1,16
1,17
1,05
1,07
1,07
1,08
1,02 1,00 1,88 1,53 1,24 1,03
1,35
1,44
1,48
1,49
0,4
1
2
3
4
1,05
1,06
1,06
1,06
1,12
1,14
1,15
1,15
1,07
1,08
1,09
1,09
1,04 1,01 1,00 1,39 1,22 1,08 1,01
1,21
1,24
1,25
1,26
0,6
1
2
3
4
1,03
1,07
1,08
1,08
1,08
1,04 1,02 1,01 1,00 1,19 1,10 1,03 1,00
1,13
1,13
1,14
1,14
0,8
1
2
3
4
1,01 1,03 1,02 1,01 1,01 1,00 1,07 1,03 1,01 1,00 1,06
PRIMER 4
Odrediti duinu izvijanja tapa sa promenljivim momentom inercije, prikazanog na slici
4.25 ( 4 , 0 /
0
I I ; 2 , 0 10 / 2 ).
Slika 4.25 - tap promenljivog momenta inercije
Popreni presek je I-profil pa je merodavna grupa preseka 2. Zakon promene momenta
inercije definisan je u tabeli pod B. Iz tabele se dobija:

i
! m 8 , 10 10 08 , 1
i
!
gde su:
i
! poveana duina izvijanja tapa sa promenljivim momentom inercije,
i
! duina izvijanja tapa sa konstantnim presekom (u funkciji uslova oslanjanja).
Provera stabilnosti vri se sa poveanom duinom izvijanja
i
! i maksimalnim geome-
trijskim karakteristikama preseka
1
I i
1
A .
3.8.2.5 tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom
i momentom inercije
tapovi sa stepenasto promenljivom normalnom silom i momentom inercije javljaju se
esto u praksi (stubovi hala sa kranovima). U optem sluaju ovakav, sloen tap, moe se
sastojati od vie elementarnih tapova konstantnog poprenog preseka. Ovim standardom
predvien je proraun samo dvostepenih tapova (slika 4.26.)
Slika 4.26 - Dvostepeni tap sa optereenjem
Provera stabilnosti sprovodi se posebno za svaki tap i to za tap 2 sa silom
2 , c
N i du-
inom izvijanja
2 2 2
! !
i
, a za tap 1 sa silom
2 , 1 , c c
N N + i duinom izvijanja
1 1 1
! !
i
. Koeficijenti duine izvijanja
1
i
2
zavise od odnosa
1 2
/ ! ! ,
1 2
/ I I i
uslova oslanjanja, a prikazani su u tabeli 4.10.
Tabela 4.10 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja kod tapova sa skokovito
promenljivom normalnom silom i momentom inercije
)
1
)
2
Uslovi oslanjanja tapa
0,05+!
2
/!
1
<0,1 0,1+!
2
/!
1
<0,3
1 3,0 2,5 3,0
2 2,0 2,0 3,0
3 2,0 1,6 2,5
4 1,5 1,2 2,0
Primena koeficijenta duine izvijanja
1
i
2
iz prethodne tabele dozvoljena je ako su
ispotovani sledei uslovi:
6 , 0 /
1 2
! ! 3 /
2 , 1 ,

c c
N N i 3 , 0 / 05 , 0
1 2
I I . (4.37)
Gotovo svi realni tapovi zadovoljavaju ove uslove pa se njihov proraun moe sprove-
sti preko priblinih koeficijenata
1
i
2
.
U sluaju tapova sa sloenijom geometrijom (viestepena promena momenta inercije),
tapova sa specifinim uslovima oslanjanja (elastini oslonci i ukljetenja) ili tapova koji ne
zadovoljavaju uslove ogranienja (4.37), provera stabilnosti vri se primenom teorije II reda
(npr. metodom prenosnih matrica) ili korienjem gotovih izraza iz postojee literature.
3.8.3 tapovi reetkastih nosaa
Kod reetkastih nosaa izvijanje pritisnutih tapova moe se odigrati u ravni reetke ili
van nje. Duine izvijanja tapa u ravni reetke i izvan nje ne moraju biti iste. Ovim stan-
dardom obuhvaeno je odreivanje duine izvijanja pojasnih tapova i tapova ispune re-
etkastih nosaa, kako u ravni nosaa tako i van nje.
3.8.3.1 Pojasni tapovi
Duina izvijanja pojasnih tapova u ravni reetkastog nosaa jednaka je njihovoj si-
stemnoj duini (od vora do vora), odnosno koeficijent duine izvijanja je jednak jedi-
nici.
Odreivanje duine izvijanja izvan ravni reetkastog nosaa zavisi od mogunosti po-
meranja vorova pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa.
Ukoliko je pritisnuti pojas bono pridran, odnosno ako je spreeno pomeranje pojedi-
nih taaka pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa, odgovarajua duina izvijanja
jednaka je rastojanju izmeu taaka pridravanja. Najee su take pridravanja upravo u
vorovima reetkastog nosaa, pa je duina izvijanja izvan ravni reetkastog nosaa, kao i
duina izvijanja u ravni reetkastog nosaa jednaka sistemnoj duini tapova, dakle = 1.
Meutim, nije redak sluaj da se pritisnuti pojas bono pridrava ne samo u vorovima re-
etkastog nosaa, ve i u meutakama, recimo u sredinama pojasnih tapova. Na slici
4.26. prikazan je deo mosta sa reetkastim glavnim nosaima i rombinim spregom koji
omoguava bono pridravanje sredina tapova gornjeg pojasa, pa je koeficijent duine iz-
vijanja izvan ravni nosaa = 0,5.
Slika 4.27 - Pridravanje tapova u meutakama u sluaju rombinog sprega za vetar kod
mosta sa reetkastim glavnim nosaima
Ako se vorovi pritisnutog pojasa mogu slobodno pomerati izvan ravni reetkastog no-
saa, duina izvijanja pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa odreuje se prema
standardu za tapove promenljivog momenta inercije optereene promenljivom normal-
nom silom. Naravno, ako su svi pojasni tapovi istih poprenih preseka (I=const) proraun
duine izvijanja izvan ravni reetkastog nosaa sprovodi se preko
red c
N
,
.
Pomeranja vorova pritisnutog pojasa izvan ravni reetkastog nosaa mogu biti, kao to
smo ve napomenuli, spreena i slobodna, ali ne retko se javlja i sluaj delimino spree-
nih pomeranja. Naime, vorovi pritisnutog pojasa mogu biti elastino oslonjeni (slika
4.28). Potrebno je najpre odrediti realne vrednosti krutosti opruga, pa proraun sprovesti
kao za centrino pritisnut tap na elastinim osloncima.
Slika 4.28 - Pritisnuti tap na elastinim osloncima
Koeficijent duine izvijanja ) za tapove sa elastinim osloncima odreuje se prema
JUS U.E7.106.
Duina izvijanja pojasnog tapa du ije ose deluju razliite sile
1
S i
2
S (slika 4.29), a
iji je moment inercije u odnosu na teinu osu koja lei u ravni reetkastog nosaa kon-
stantan, moe se odrediti na osnovu koeficijenta duine izvijanja prema sledeem izrazu:
( )
1 2
/ 3 25 , 0 S S + uz uslov da je 1 / 1
1 2
S S . (4.38)
Slika 4.29 - Reetkasti nosa sa promenljivim silama du tapova
3.8.3.2 tapovi ispune
Duina izvijanja tapa ispune u ravni reetkastog nosaa predstavlja rastojanje izmeu
teita veza na krajevima tapa. Koeficijent duine izvijanja ima vrednost izmeu 0,8 i
1,0. Ukoliko se tap ukrta sa nekim drugim tapom, taka ukrtanja se moe smatrati ne-
pomerljivom u ravni nosaa ako su tapovi meusobno vezani sa najmanje etvrtinom za-
vrtnjeva potrebnih za vezu pritisnutog tapa, odnosno ekvivalentnom zavarenom vezom.
Problemi izvijanja tapova ispune van ravni nosaa, zbog svoje specifinosti, obraeni
su kroz est taaka standarda.
1. Ako je spreeno pomeranje krajeva tapa, koeficijent duine izvijanja izvan ravni nosa-
a jednak je jedinici.
2. Kod tapova ija minimalna osa inercije ne lei u ravni nosaa, koeficijent duine izvi-
janja jednak je poluzbiru koeficijenta duine izvijanja u ravni nosaa i izvan nje:
( )
2 1
2
1
+ (4.39)
Slika 4.30 - Izvijanje ugaonika oko minimalne ose inercije
Ugaonici se esto upotrebljavaju kao tapovi ispune reetkastih nosaa, posebno kod
spregova. Ukoliko se ugaonik za vorni lim vezuje preko jednog kraka, to je veoma est
sluaj, minimalna osa inercije ugaonika ne lei u ravni reetkastog nosaa. Provera stabil-
nosti ovakvih tapova sprovodi se u odnosu na minimalnu osu inercije, a sa duinom izvi-
janja prema izrazu (4.39).
U tabeli 4.11 prikazana su dva tipa poprenih preseka sastavljenih od ugaonika, sa od-
govarajuim duinama izvijanja i merodavnim (minimalnim) poluprenicima inercije.
Tabela 4.11 - Izvijanje tapova od ugaonika kod kojih glavne ose inercije lee
izvan ravni reetkastog nosaa
! ! 9 , 0
i
! ! 9 , 0
i
i i
min
i i
min
i / 9 , 0 !

i / 9 , 0 !
3. Kada je tap ispune sastavni deo zatvorenog okvirnog nosaa (slika 4.31), koeficijent
duine izvijanja izvan ravni nosaa ima sledee vrednosti u zavisnosti od statikog sisi-
tema okvira:
= 0,80 za okvir A,
= 0,70 za okvir B.
Ovakav sluaj javlja se kod zatvorenih reetkastih mostova gde su vertikale ili dijago-
nale ujedno i deo poprenog ukruenja portala.
Slika 4.31 - Statiki sistemi zatvorenih okvirnih nosaa
4. Ako je tap na oba kraja nepokretno oslonjen, a u polovinama tapa deluju razliite sile
1
S i
2
S (vertikala reetkastog nosaa sa K ispunom) i ako je tap sa konstantnim mo-
mentom inercije, koeficijent duine izvijanja odreuje se kao i kod pojasnih tapova sa
promenljivom silom du ose tapa, prema izrazu (4.38).
Slika 4.32 - Izvijanje dijagonale mosta sa sekundarnom ispunom
5. Kod tapova ispune koji su na krajevima nepomerljivo, a u sredini elastino oslonjeni
pomou polurama, koeficijent duine izvijanja se odreuje na osnovu standarda o priti-
snutim tapovima sa elastinim poprenim osloncima JUS U.E7.106. Ovakav sluaj ja-
vlja se kod dijagonala zatvorenog mosta sa reetkastim glavnim nosaima sa sekundar-
nom ispunom (slika 4.32). Krutost opruge odreuje se na osnovu stepena pomerljivosti
otvorenog poprenog poluokvira koji je sainjen od poprenog nosaa i sekundarnih
vertikala
s
V .
Tabela 4.12 - Odreivanje koeficijenta duine izvijanja ) )) ) kod ukrtenih tapova
3
1
2
2
1
,
_

!
!
I
I
k
1 2
2 1
!
!
N
N
m
Nain vezivanja i Koeficijent duine izvijanja
optereenje tapova za tap 1 za tap 2
-
k
m
+

1
75 , 0 1
k
m
/ 1 1
/ 1 1
+
+

k
m
+
+
1
1
- m 75 , 0 1
-
5 , 0
5 , 0
m + 82 , 0 1
6. Kada se dva tapa ukrtaju, a pri tom su im krajevi nepomerljivi (tabela 4.12), duina
izvijanja pritisnutog tapa izvan ravni zavisi od znaka sile u drugom tapu i naina na
koji su tapovi meusobno povezani. Vrednost koeficijenta odreuje se prema izrazi-
ma datim u tabeli 4.12 uz uslov da je 0,5. Momenti inercije I
1
i I
2
odnose se na savi-
janje izvan ravni tapova.
3.8.4 Ugaoni tapovi reetkastih stubova
Duine izvijanja ugaonih tapova reetkastih stubova zavise od naina naprezanja, obli-
ka poprenih preseka tapova i sistema ispune stuba. Na slici 4.33 prikazani su razliiti ti-
povi ispune reetkastih stubova, dok su u tabeli 4.13 date vrednosti koeficijenata duine iz-
vijanja ). Vrednosti u zagradi odnose se na izvijanje u ravni
2 1
n n za stub sa tipom ispu-
ne b).
Tabela 4.13 - Koeficijeni duine izvijanja ) )) ) za ugaone tapove reetkastih stubova
Nain Presek Koeficijent )
optereenja
a) b) c), d)
0,7 0,6
Preteno
savijanje
0,85 0,8 1,0
1,0 1,0 (0,5)
*
0,8 0,7
Preteno
pritisak
0,9 0,85 1,0
1,0 1,0(0,5)
*
*Videti tabelu 4.10
Slika 4.33 - Razliiti tipovi ispune reetkastih stubova
3.8.5 Monosimetrini tankozidni tapovi otvorenog poprenog preseka
Izvijanje tapa savijanjem (fleksiono) ostvaruje se samo kada su spreene torzione de-
formacije tapa. Dakle, do gubitka stabilnosti pritisnutog elementa dolazi usled poveanja
momenata savijanja drugog reda uz deformaciju savijanja. Fleksiono izvijanje je merodav-
no kod torziono krutih tapova i tapova kod kojih se poklapaju teite i centar smicanja.
Meutim, kod torziono osetljivih monosimetrinih preseka, kod kojih se ne poklapaju tei-
na osa i centar smicanja, izvijanje moe biti prouzrokovano zajednikim delovanjem tor-
zionog momenta i momenta savijanja.
Slika 4.34 - Razliiti naini izvijanja
Na slici 4.34 prikazano je izvijanje savijanjem (fleksiono izvijanje), isto torziono izvi-
janje i sloeno izvijanje savijanjem i torzijom (fleksiono-torziono izvijanje).
Kritina sila
cr
N tapa izloenog izvijanju sa savijanjem i torzijom, jednaka je mini-
malnoj od tri sledee vrednosti:
'
,
_
izvijanje no torzio
1
ose oko izvijanje
ose oko izvijanje
min
2
2
2
,
2
,
2
,
2
,
2
,
!
!
!
EI
GI
i
N
z - z
EI
N
y - y
EI
N
N
t
R
cr
z i
z
z cr
y i
y
y cr
cr
(4.40)
gde je:
A
I I
z y i
z y
R R R
+
+ +
2 2 2
(4.41)
t
I torzioni momen inercije %m
4
&,
I sektorski moment inercije %m

6
&,
G modul smicanja %kN/m
2
&,
y
R
, z
R
projekcije rastojanja izmeu centra smicanja i teita na y-y i z-z osu poprenog
preseka.
Provera nosivosti kod ovakvih tapova sprovodi se po JUS U.E7.081, a problem sloe-
nog izvijanja se uvodi u proraun preko idealne vitkost
w
, koja se odreuje na osnovu
sledeeg izraza:
( ) [ ]
( )

'
+
+
+
+
2
2 2
2 2 2 2 2
2
2 2
1 / 039 , 0 4
1 1
2
D
D T p
D
z
w
i c
z i c
c
i c
i

!
(4.42)
gde su:
2 2 2
z y p
i i i + (4.43)
2 2 2
D p D
z i i + (4.44)
( )
1
1
]
1
,
_
t
T T z
I I
I
c
2
2
2
0039 , 0
1
!
!
!
(4.45)
z
D
rastojanje izmeu centra smicanja i teita,
! duina tapa (rastojanje oslonaca),
T
! rastojanje taaka torzionog oslanjanja,
T
, koeficijenti koji zavise od uslova oslanjanja na sledei nain:
- za zglobno oslonjen tap 0 , 1
T
i
- za kruto ukljeten tap 5 , 0
T
.
Na slici 4.35 prikazana su tri tipa razliitih poprenih preseka koji su obuhvaeni ovim
standardom.
Slika 4.35 - Razliiti tipovi poprenih preseka monosimetrinih tapova.
Proraun geometrijskih karakteristika (
t
I ,
I ,
D
z ) neophodnih za sraunavanje ideal-
ne vitkosti
w
zavisi od tipa preseka. Za preseke sa slike 4.34a i 4.34b je:
( ) [ ]
2 1
1
I e h I e
I
z
z
D
(4.46)
2 1
2
2 1
I I
h I I
I
+

(4.47)
3
3
1
3
1
i
i
i t
t b I

. (4.48)
Za presek na slici 4.34c je:
h
I
I
e z
z
D
1
+ (4.49)
y
I
I I I h
I
3 1
2
1
2
2
3
+

. (4.50)
U izrazima su sa
3 2 1
i , I I I oznaeni momenti inercije delova preseka (1, 2 i 3) u odno-
su na osu simetrije z-z. Kod tapova sa dve ose simetrije uticaj torzije na izvijanje uzima se
samo ako je c i
p
> .
Idealna vitkost se tada moe sraunati prema sledeem izrazu:
c
i
i
p
z
w

!
. (4.51)
U suprotnom, kada je c i
p
< , stabilnost se ispituje prema JUS U.E7 081 sa vitkou
z
, a uticaj torzionog uvijanja se ne uzima u obzir. Kod veine valjanih I-profila i drugih
elemenata sa velikom vitkou uticaj torzije moe se zanemariti.
PRIMER 5
Odrediti idealnu vitkost
w
tapa monosimetrinog preseka, prikazanog na slici 4.36, koji
je obostrano zglobno oslonjen.
Slika 4.36 - Statiki sisitem i popreni presek tapa.
Geometrijske karakteristike:
2
1
cm 0 , 40 6 , 1 25 A
4 3
1
cm 2083 6 , 1 25
12
1
I
2
2
cm 8 , 28 6 , 1 18 A
4 3
2
cm 777 6 , 1 18
12
1
I
2
3
cm 0 , 36 2 , 1 30 A
4
3
cm 4 I (zanemarljivo malo)
2
3
1
cm 8 , 104
A A
i
4
2
1
cm 2860
z i
I I
( ) cm 1 , 14 6 , 31 8 , 28 8 , 15 36
8 , 104
1
+ e
( ) ( )
4 3 2 2 2
cm 19576 2 , 1 30
12
1
1 , 14 8 , 15 36 1 , 14 6 , 31 8 , 28 1 , 14 40 + + +
x
I
cm 7 , 13
8 , 104
19576

y
i cm 2 , 5
8 , 104
2860

z
i
h = 30 + 2 1,6/2 = 31,6 cm
[ ] cm 5 , 5 777 ) 1 , 14 6 , 31 ( 2083 1 , 14
2860
1

D
z
2 2 2
z y p
i i i +
2 2 2
cm 7 , 214 2 , 5 7 , 13 +
2 2 2 2 2
cm 245 5 , 5 7 , 214 + +
D p D
z i i
6
2
2 1
2
2 1
cm 565091
777 2083
6 , 31 777 2083
I I
h I I
I
( )
4 3 3 3
cm 76 12 30 6 , 1 18 6 , 1 25
3
1
+ +
t
I
Proraun idealne vitkosti:
0 , 1
T
(na osnovu uslova oslanjanja)
m 0 , 6
T
! ! (rastojanje oslonaca)
( )
2 2
2
2
cm 7 , 570 76 600 1 0039 , 0
600 1
600 1
565091
2860
1
1
1
]
1
,
_
c
( ) [ ]
( )
0 , 120
245 7 , 570
5 , 5 1 1 039 , 0 7 , 214 7 , 4570
1 1
7 , 2570
245 7 , 570
2 , 5
600 1
2
2
'
+
+
+
+
Idealna vitkost posmatranog tapa je:

w
= 120,0. Moe se uoiti da je idealna vitkost
tapa monosimetrinog poprenog preseka
w
vea od njegove vitkosti za izvijanje oko
slabije ose ( 4 , 115 2 , 5 / 600
z
). Prema tome, proraun monosimetrinih tapova treba
sprovesti prema JUS U.E7.081 sa idealnom vitkou
w
.
3.9 AKSIJALNO PRITISNUTI TAPOVI KONSTANTNOG
VIEDELNOG POPRENOG PRESEKA
Potreba za konstruisanjem pritisnutih tapova, uz minimalan utroak materijala, uslovi-
la je upotrebu viedelnih tapova. Viedelni tapovi se sastoje od dva ili vie samostalnih
elemenata koji su postavljeni na odreenom rastojanju i mestimino su povezani (slika
4.37). Ovi samostalni elementi postavljeni su na izvesnom rastojanju od teita ukupnog
preseka, pa je na taj nain povean moment inercije u odnosu na jednu od glavnih osa bez
znaajnog poveanja utroka materijala. Kod viedelnih tapova karakteristina je pojava
nematerijalne ose koja je jedna od glavnih osa poprenog preseka. Nematerijalna osa ne
see ni jedan samostalni element, odnosno ne prolazi kroz puni deo poprenog preseka.
Druga glavna osa moe biti takoe nematerijalna, ali je ee materijalna. Materijalna osa,
suprotno nematerijalnoj, prolazi kroz popreni presek samostalnih elemenata. Vezni ele-
menti, kojima se samostalni elementi povezuju, postavljaju se uvek u ravnima upravnim
na nematerijalnu osu.
Slika 4.37 - Razliiti tipovi viedelnih tapova i njihovih poprenih preseka
U zavisnosti od naina povezivanja spojni elementi mogu biti u vidu veznih limova
(preki), kod tapova ramovskog tipa (slika 4.37c), ili kao reetkasta ispuna kod reetka-
stih viedelnih tapova (slika 4.37d).
Granina nosivost viedelnog tapa na izvijanje oko nematerijalne ose moe se, meu-
tim, odrediti na isti nain kao i kod jednodelnog monolitnog tapa, ako je rastojanje veznih
elemenata
1
15 i a < . U suprotnom sluaju postoji bitna razlika, koja se, pre svega, ogleda
u tome to kod jednodelnih tapova rebro, uz relativno nisko iskorienje napona, prima
transverzalne sile, pa se njihov uticaj na deformaciju nosaa moe zanemariti. Kod vie-
delnih preseka se, usled nepostojanja rebra, pri izvijanju oko nematerijalne ose mora uzeti
u obzir uee smicanja na deformaciju tapa. Dakle:
V M
v v v + (4.52)
gde su:
M
v ugib usled momenta savijanja,
V
v ugib usled transverzalnih sila.
Ako se posmatra viedelni tap ramovskog tipa sa poetnom geometrijskom imperfekc-
ijom, optereen aksijalnom silom pritiska koja raste postepeno od 0 do granine vrednosti,
moe se uoiti da od samog poetka unoenja optereenja dolazi do pojave savijanja tapa
kao celine (usled poetne imperfekcije javlja se moment savijanja
0 0
f N M
c
). Popre-
ne deformacije izazvane savijanjem utiu na poveanje momenta savijanja (raste strela pa-
rabole f N M
c
;
0
f f > ), koji izaziva ponovno poveanje deformacija. Dakle, poprene
deformacije se nelinearno poveavaju sa porastom optereenja, to ima za posledicu i neli-
nearan porast aksijalne sile u samostalnim elementima. Najvea aksijalna sila javlja se u
samostalnom elementu u sredini raspona i to u elementu sa konkavne strane viedelnog
tapa. Nasuprot tome, najvei uticaji u spojnim elementima javljaju se na krajevima tapa
gde su nagib elastine linije i transverzalna sila maksimalni.
Eksperimentalna israivanja su pokazala da je granina nosivost viedelnog tapa do-
stignuta kada se iscrpi nosivost, odnosno, stabilnost najoptereenijeg samostalnog elemen-
ta (slika 4.38) ili, kod reetkastih viedelnih tapova, najoptereenijeg tapa ispune.
Slika 4.38 - Deformacije ramovskog tapa
Diferencijalna jedna ina izvijanja vi edelnog tapa mo e se dobiti analogno Oj-
lerovoj diferencijalnoj jedna ini izvijanja jednodelnog tapa, uz uvo enje uticaja
transverzalnih sila na deformaciju. Geometrijske imperfekcije se tako e pretposta-
vljaju u obliku sinusnog polutalasa:
x f x v
!
sin ) (
0 0
(4.53)
gde je
0
f poetna strela tapa.
Moment savijanja i transverzalna sila u tapu mogu se napisati u sledeem obliku:
( )
0
v v N M
c
+ (4.54)
dx
dM
V (4.55)
Krivina tapa je jednaka zbiru krivina usled momenta i transverzalne sile:
v v v
V M V M
+ + . (4.56)
Deo krivine usled momenta iznosi:
( )
0
v v
EI
N
EI
M
v
c
M
+ (4.57)
dok se deo krivine usled smiuih sila odreuje na osnovu klizanja :
GA
V
k
G

(4.58)
gde su:
k koeficijent smicanja zavisan od oblika poprenog preseka,
G modul klizanja.
Krivina usled smicanja moe se odrediti jednostrukim diferenciranjem klizanja u
sledeem obliku:
( )
0
2
2
v v N
GA
k
dx
M d
GA
k
dx
dV
GA
k
v
c V
+ . (4.59)
Kada se u jednainu (4.56) uvrste krivine usled momenta savijanja i smicanja prema iz-
razima (4.57) i (4.59), uz uvoenje k / GA = / V = const, dobija se diferencijalna jednai-
na izvijanja viedelnog tapa oko nematerijalne ose u sledeem obliku:
x f
V
N
V
N
N
N
v
V
N
N
N
v
c
cr
cr
c
c
cr
c
! ! !
sin
1
1
1
1
0
2
2
2
2

+

+ (4.60)
Reenje se pretpostavlja u obliku:
( ) x f f x v
!
sin ) (
0
(4.61)
pa se dobija izraz za strelu u sredini raspona f. Kritina sila
V cr
N
,
dobija se iz uslova da
strela f tei beskonanosti:
V N V
N
N
N
cr
cr
cr
V cr

+
1
1
1
,
. (4.62)
Ako se uvede oznaka / V S
y
, gde
y
S predstavlja krutost viedelnog tapa na smi-
canje, dobija se sledei izraz:
y cr V cr
S N N
1 1 1
,
+ . (4.63)
Kada se u izraz (4.62) uvrsti poznati izraz za Ojlerovu kritinu silu (
2 2
/ ! EI N
cr
)
dobija se:
2
2
2
2
,
1
V
cr
V cr
EI
N
V
EI
N
!
!

,
_
(4.64)
gde je
,
_
+
cr V
N
V
1
2 2
! ! .
Razlika u odnosu na Ojlerovu silu izvijanja bez uticaja transverzalnih sila je predstav-
ljena lanom
cr
N
V

. Moe se, takoe, uoiti da je: N

cr,V
< N
cr
, jer je 0 >
cr
N
V
.
Za $/V0 (zanemarljiv uticaj smicanja) jednaina (4.64) prelazi u ve poznati izraz za
Ojlerovu silu
cr
N .
Ako su obe glavne ose poprenog preseka viedelnog tapa nematerijalne, proraun
stabilnosti sprovodi se za svaku od njih. Meutim, ako presek viedelnog tapa sadri jed-
nu materijalnu osu, stabilnost na izvijanje oko nje proverava se na osnovu propisa za cen-
trino pritisnute tapove konstantnog jednodelnog preseka (JUS U.E7.081). Osim provere
stabilnosti na izvijanje oko nematerijalne i materijalne ose, ako ova postoji, neophodno je
kontrolisati i lokalnu stabilnost samostalnih elemenata.
3.10 PRORAUN STABILNOSTI AKSIJALNO PRITISNUTIH
TAPOVA KONSTANTNOG VIEDELNOG PRESEKA PREMA
JUS U.E7. 091/1986
Predmet ovog standarda je provera globalne (izvijanje oko nematerijalne ose) i lokalne
stabilnosti viedelnih centrino pritisnutih tapova. tapovi su, prema obliku poprenog
preseka, podeljeni u etiri grupe. Ova podela prikazana je u okviru tabele 4.14.
Provera stabilnosti na izvijanje oko materijalne ose za presek tapa 1 i 2 vri se na osnovu
standarda za aksijalno pritisnute tapove jednodelnog preseka. Za preseke sastavljene od 2
ugaonika (tap 3) takoe se moe sprovesti dokaz stabilnosti prema JUS U.E7.081 pod uslo-
vom da je rastojanje veznih elemenata 70 i
min
, gde je i
min
minimalni poluprenik inercije
samostalnog elementa. Vitkost ovakvih tapova odreuje se na osnovu izraza:
y
i
y
i
!
(4.65)
gde je i
y
poluprenik inercije oko materijalne ose y-y, a !
i
duina izvijanja tapa jednaka
srednjoj vrednosti duina izvijanja tapa u ravni nosaa i izvan nje (
i
= 0,9). Odreivanje
koeficijenta izvijanja dobija se prema krivama izvijanja, a na osnovu oblika poprenog
preseka (JUS U.E7.081).
Tabela 4.14 - Podela viedelnih tapova
Tip Opis Oblik preseka
1
Viedelni tapovi koji imaju bar
jednu materijalnu osu
2
Viedelni tapovi koji imaju jednu
materijalnu osu i kod kojih je isto
rastojanje izmeu samostalnih
elemenata jednako debljini vornog
lima
3
Dvodelni tapovi od ukrtenih
ugaonika
4
Viedelni tapovi koji nemaju
materijalnu osu
Provera opte ili globalne stabilnosti pri izvijanju oko nematerijalne ose se, takoe, vri
prema standardu JUS U.E7.081, odnosno pomou izraza (4.22a) ili (4.22b). Uticaj smiu-
ih sila se uzima u obzir tako to se koeficijent izvijanja (4.25) dobija na osnovu ekviva-
lentne relativne vitkosti (
eq z,
) za izvijanje oko nematerijalne ose. Ekvivalentna relativna
vitkost moe da se odredi na osnovu kritine sile za izvijanje oko nematerijalne ose N
cr,V
(4.62) na sledei nain:
V cr pl eq z
N N
, ,
/ (4.66)
ili preko ekvivalentne vitkosti:
1
,
,
2 2
,

2

eq z
eq z f z eq z
m
+ (4.67)
gde su:
!
z eq ,
ekvivalentna relativna vitkost viedelnog tapa za nematerijalnu osu z-z,
pl
N plastina otpornost poprenog preseka ( ) A f N
y pl
,
A ukupna povrina poprenog preseka
r
i
i
A A
1
,
V cr
N
,
kritina sila izvijanja viedelnog tapa prema (4.62), (4.63) ili (4.64),
z
vitkost za osu z-z, bez uticaja transverzalnih sila ( ) A I i i
z z z z i z
/ sa /
,
! ,
z i,
! duina izvijanja tapa upravno na nematerijalnu osu z-z,
z
I moment inercije oko nematerijalne ose z-z ( )
,
_
r
i
i f i f i f z
y A I I
1
2
, , ,
,
r broj samostalnih elemenata,
i f
I
,
moment inercije samostalnog elementa oko ose 1-1,
i f
A
,
povrina poprenog preseka i-tog samostalnog elementa,
i f
y
,
rastojanje od teita samostalnog elementa i do teita viedelnog preseka,
m broj samostalnih elemenata u jednom pravcu (prema tabeli 4.14),
f
vitkost samostalnog elementa, odnosno pojasa (
f f
i a / ),
a rastojanje veznih limova ili vorova kod reetkastih viedelnih tapova (slika 4.37),
i
f
poluprenik inercije samostalnog elementa oko ose 1-1,
1
vitkost na granici razvlaenja prema izrazu (4.23) ili tabeli 4.1.
Vrednosti krutosti na smicanje
y
S koja figurie u izrazu (4.63) za kritinu silu izvija-
nja
V cr
N
,
u zavisnosti od tipa tapa i vrste ispune prikazane su u tabeli 4.15.
U tabeli su takoe prikazani i izrazi za odreivanje vitkosti samostalnih elemenata
f
.
Sa
d
A je obeleen popreni presek dijagonale, dok
r
A predstavlja raunsku povrinu na
osnovu koje se odreuje
y
S i
f
za reetkaste nosae, a u zavisnosti od tipa ispune.
Osim provere globalne stabilnosti (izvijanje oko nematerijalne i materijalne ose) neop-
hodno je izvriti i kontrolu lokalne stabilnosti samostalnih elemenata i to u sredini i na kra-
ju viedelnog tapa.
U sredini tapa, usled izvijanja, uz normalnu silu javlja se i maksimalan moment savi-
janja f N M
c
. Ovaj moment izaziva dodatno aksijalno naprezanje samostalnih eleme-
nata kao to je prikazano na primeru dvodelnog tapa sa slike 4.39. Jedan samostalni ele-
ment trpi dodatnu silu pritiska usled dejstva momenta savijanja, dok je drugi rastereen
usled sile zatezanja.
Tabela 4.15 - Vrednosti krutosti na smicanje
y
S za razliite tipove viedelnih tapova
Ramovski tap Reetkasti tap
S
y
2
2
2
a
EI
f

3
2
d
h a
EA n
y
r

!
f
f
i
a
2
3
y r
h a
d
A n
A
A
r
A
d
A
d
2A
d
0,5A
d
n - broj paralelnih ravni u kojima su postavljeni spojni limovi ili tapovi ispune
d - sistemna duina dijagonale
Slika 4.39 - a) Proraunski model; b) Raspored presenih sila
Maksimalna normalna sila u samostalnom elementu iznosi:
f
z
z c
f
A
W
M
r
N
N + ili uproeno
h
M N
N
z c
f
+
2
(za dvodelni tap) (4.68)
gde je:
2
,
,
1 1
eq z
pl
c
c
V cr
c
c
z
N
N
f N
N
N
f N
M
(4.69)
z
W otporni moment u odnosu na teinu osu najudaljenijeg elementa (
max ,
/
f z z
y I W ),
0
f poetna geometrijska imperfekcija ( 500 /
0
! f ).
Provera stabilnosti samostalnog elementa u sredini tapa vri se sa normalnom silom
f
N i vitkou
f
(na osnovu tabele 4.15), prema JUS U.E7.081.
U krajnjem polju viedelnog tapa dominantan je uticaj transverzalnih sila. Kako je mo-
ment savijanja funkcija ugiba, a ovaj je pretpostavljen u obliku sinusne funkcije, dobija se:
( ) x f N v v N M
c c
!
sin
0
+ . (4.70)
Transverzalna sila, prema tome, moe da se odredi na sledei nain:
x f N
dx
dM
V
c
! !

cos (4.71)
Maksimalna vrednost transverzalne sile je, dakle:
V cr
c
c
c
N
N
f N
f N V
,
0
max
1

! !
, (4.72)
a maksimalni moment savijanja u samostalnom elementu na kraju tapa je:
2
max
a
r
V
M
f
. (4.73)
Dokaz nosivosti samostalnog elementa u krajnjem polju vri se na osnovu sledeeg izraza:
dop
f
f
c
W
M
r
N
+
max
(4.74)
gde je W
f
otporni moment samostalnog elementa u odnosu na osu 1-1.
Pored provere globalne i lokalne stabilnosti viedelnog tapa neophodno je izvriti kon-
trolu napona u veznim elementima. Kod viedelnih tapova ramovskog tipa spojni limovi
proraunavaju se da prime uticaje smiuih sila V i momenata M. Vrednosti uticaja V i M
za pojedine tapove viedelnih preseka prikazane su u tabeli 4.16. tapovi ispune kod vie-
delnih nosaa reetkastog tipa dimenzioniu se da prime normalnu silu
y
d c
h
d
n
V
N
max
, max
(4.75)
gde je n broj paralelnih ravni u kojima je postavljena reetkasta ispuna, a d duina dijagonale.
Tabela 4.16 - Presene sile kod veznih elemenata viedelnih tapova ramovskog tipa
Opis r=2 r=3 r=4
1 Presek viedelnog
tapa
2 Uticaji u jedinin-
om polju tapa
3 Presena sila T u
spojnim limovima
y
h
a V
T

y
h
a V
T
2
y
h
a V
T

4 , 0
'
y
h
a V
T

3 , 0
''
4 Momentni
dijagram u
spojnim limovima
Takoe je potrebno proraunati veze spojnih limova odnosno tapova ispune za samo-
stalne elemente prema uticajima na osnovu kojih su vezni elementi dimenzionisani. Dakle
veze spojnih limova se dimenzioniu na osnovu M i V, a veze reetkastih tapova ispune
prema
d c
N
, max
. Pri projektovanju viedelnih tapova treba voditi rauna i o konstruktiv-
nim detaljima. Broj polja na koji je tap podeljen ne sme biti manji od tri, a njihove duine
treba da budu jednake. Kod ramovskih tapova obavezno je postavljanje spojnih limova i
na krajevima tapa. Veze spojnih limova odnosno reetkaste ispune za samostalne elemen-
te ostvaruju se zavarivanjem ili zavrtnjevima koji ne dozvoljavaju proklizavanje (upasova-
ni, prednapregnuti). Ukoliko se upotrebljavaju neupasovani zavrtnjevi dolazi do naglog
bonog pomeranja i poveanja poetnih geometrijskih imperfekcija (
0
v ), pa je neophodno
smanjiti smiuu krutost
y
S deljenjem sa faktorom 1,3, odnosno uveati vitkost samostal-
nog elementa faktorom 3 , 1 .
tapovi tipa 2, 3 i 4.1 umesto spojnih limova imaju vezice. Za tapove poprenog pre-
seka 3 i 4.1 dozvoljeno je postavljanje vezica naizmenino u dve meusobno upravne rav-
ni. Kod viedelnih tapova tipa 4.2 i 4.3 neophodno je predvideti poprena ukruenja na
mestima spojnih limova odnosno u vorovima reetkaste ispune, kako bi se ouvao nepro-
menjen oblik poprenog preseka.
PRITISNUTIH TAPOVA
4.1 UVOD
U realnim konstrukcijama vrlo esto se javljaju elementi koji su istovremeno opteree-
ni aksijalnom silom pritiska i momentom savijanja. Moment savijanja moe biti posledica
delovanja proizvoljnog poprenog optereenja, ali i koncentrisanih momenata koji deluju
na jednom ili oba kraja elementa. Stubovi okvirnih nosaa su tipian predstavnik ekscen-
trino pritisnutih elemenata (slika 4.40a), mada i pendel stubovi optereeni poprenim op-
tereenjem (npr. vetar) predstavljaju est primer ovakvih elemenata (slika 4.40b). Osim na
ova dva naina, istovremeno dejstvo aksijalne sile pritiska i momenta savijanja moe da
bude izazvano ekscentrinim vezivanjem elemenata eline konstrukcije. Na slici 4.40c
prikazan je statiki sistem karakteristian za viespratne zgrade. Naime, konstrukcija se sa-
stoji iz pendel stubova i sprega ili platna za stabilizaciju. Stubovi su neprekidni, a grede
(rigle) se zglobno prikljuuju na nivou svakog sprata prouzrokujui moment ekscentricite-
ta. Uticaj normalne sile pritiska na stabilnost ekscentrino pritisnutih elemenata mora da se
uzme u obzir pri proraunu izuzev ako je udeo normalne sile u ukupnom naprezanju veo-
ma mali. Kod greda okvirnih nosaa, uglavnom je savijanje dominantno u odnosu na aksi-
jalno naprezanje pa se ne mora proveravati njihova stabilnost, dok je kod stubova stabil-
nost merodavna za dimenzionisanje.
Popreni preseci ekscentino pritisnutih elemenata su uglavnom slini kao i kod priti-
snutih elemenata. Dakle, koriste se valjani i zavareni profili otvorenog i zatvorenog prese-
ka. Otvoreni I, U i drugi profili koriste se uglavnom kada je obezbeeno bono pridrava-
nje, pa ne postoji opasnost od gubitka stabilnosti na bono-torziono izvijanje. Sanduasti
preseci formirani zavarivanjem, kao i uplji kruni i pravougaoni valjani profili imaju
znatno veu torzionu krutost, pa su povoljniji za bono nepridrane elemente. Njihove
ujednaene geometrijske karakteristike za savijanje oko obe ose ( ,... , , ,
z y z y
W W I I ) omo-
guavaju racionalnu primenu ovakvih preseka kod elemenata kod kojih se, osim aksijalne
sile pritiska (
c
N ), javljaju i momenti savijanja oko obe glavne ose inercije (
z y
M i M ).
Slika 4.40 - Ekscentrino pritisnuti elementi u elinim konstrukcijama
Kod ekscentrino pritisnutih elemenata rezultanta unutranjih sila, dakle, ne deluje u
teitu poprenog preseka. Pri njenoj redukciji na teite dobijaju se, u optem sluaju, i
momenti savijanja
z y
M i M (slika 4.41).
Slika 4.41 - Redukcija sile na teite preseka
Provera naprezanja u najoptereenijem preseku moe se, kao i kod ekscentrino zateg-
nutih preseka, sprovesti na sledei nain:
dop
z
z
y
y
c
W
M
W
M
A
N
+ +
max
. (4.76)
Meutim, kod pritisnutih elemenata osim kontrole naprezanja najoptereenijeg vlakna
merodavnog poprenog preseka treba sprovesti i kontrolu stabilnosti elementa na zajedni-
ko - interaktivno dejstvo aksijalne sile pritiska i momenta savijanja. Prethodni izraz moe
da poslui samo kao orijentir pri pretpostavljanju poprenog preseka elementa. Naime,
provera stabilnosti ekscentrino pritisnutih elemenata vri se iterativnim postupkom - pret-
postavlja se popreni presek, pa se dokazuje njegova stabilnost.
4.2 INTERAKCIJA MOMENTA SAVIJANJA I AKSIJALNE
SILE PRITISKA
Kada se analizira stabilnost tapa konstantnog poprenog preseka optereenog kon-
stantnom aksijalnom silom pritiska
*
c
N i proizvoljnim poprenim optereenjem
*
q , prora-
un se sprovodi prema teoriji graninih stanja, pa optereenja moraju da budu pomnoena
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, tako da je:

n
i
i c i c
N N
1
,
*
i

n
i
i i
q q
1
*
. (4.77)
Geometrijske i strukturne nesavrenosti tapa uzimaju se u obzir preko ekvivalentne
gometrijske imperfekcije u vidu sinusnog polutalasa (slika 4.42).
a) f f f +
0
b) e e e +
0
Slika 4.42 - a) Uticaj normalne sile na poveanje ugiba usled poetne imperfekcije;
b) Uticaj normalne sile na poveanje ugiba usled deformacije izazvane savijanjem
Dakle, poveanje momenta savijanja javlja se jednim delom usled nesavrenosti tapa,
a drugim delom usled uticaja drugog reda. Naime, usled poprenog optereenja dolazi do
deformacije - ugiba tapa, a aksijalna sila pritiska izaziva dodatni moment savijanja na ta-
ko deformisanom tapu.
Usled poetne imperfekcije javlja se moment savijanja
0
*
0
*
0
f N M koji izaziva do-
datni ugib f . Poveanje ugiba ima, meutim, povratno dejstvo na poveanje momenta,
pa se tako moment savijanja moe napisati kao:
f N f f N M
c c f
+
*
0
* *
) ( . (4.78)
Na isti nain kao i poetne imperfekcije i deformacije nosaa usled poprenog
optereenja izazivaju, pod uticajem aksijalne sile pritiska, poveanje momenta savijanja,
pa je:
* * *
0
* *
) (
I c I c e
M e N M e e N M + + + . (4.79)
gde su:
*
I
M moment savijanja po teoriji I reda usled poprenog optereenja
*
q ,
0
e ugib usled poprenog optereenja
*
q po teoriji I reda (slika 4.42b),
e poveanje ugiba usled prirasta momenta savijanja.
Granino stanje ravnotee definisano je sledeom nejednakou:
y
e f
c
f
W
M M
A
N
+
+
* * *
(4.80)
odnosno, kada se prema izrazima (4.78) i (4.79), napie u razvijenom obliku:
y
I c c c
f
W
M
W
e N
W
f N
A
N
+
+
* * * *
(4.81)
Poetne gometrijske imperfekcije mogu se prikazati kao:
A
W
A
W
f f ) 2 , 0 (
0
(4.82)
gde je ' stepen nesavrenosti koji zavisi od krive izvijanja, a relativna vitkost tapa (vi-
deti deo 3.6 ovog poglavlja). Ako se uvedu oznake:
k f f
0 0
, / i k M M
m II I
,
* *
/ (4.83)
i uvrste u nejednakost (4.81), nakon nekoliko elementarnih matematikih transformacija
dobija se sledea relacija:
( )
y
I
m
c
f
W
M
k k f
A
N
+ +
*
0
*
1 (4.84)
odnosno:
( )
y M m N
f k k f + +
*
0
*
1 . (4.85)
Deljenjem prethodnog izraza (4.85) sa
y
f dobija se sledea interaktivna formula:
1
* *
+
M m N n
k k (4.86)
gde su:
0
1 k f k
n
+
y N N
f /
* *
i
y M M
f /
* *
. (4.87)
Prethodni izraz (4.85) moe da se transformie i prilagodi teoriji doputenih napona, ta-
ko to se njegova leva i desna strana podele koeficijentom sigurnosti za posmatrani sluaj
optereenja (#). Na taj nain se dobija:
k
n

N
+ k
m

M

dop
(4.88)
gde su:
N
= N
c
/ A i
M
=M / W. (4.89)
Treba napomenuti da u ovom sluaju presene sile N i M ne treba mnoiti koeficijen-
tom sigurnosti kao to je to sluaj kod teorije graninih stanja (4.77).
Koeficijent
0
k moe da se odredi na osnovu ve poznatog izraza za f koji je izveden u
okviru dela 3.4 ovog poglavlja:
N cr c cr c
N N
f f k
N N
f f

2
0 0 0
1
1
/ 1
1
/
/ 1
1
. (4.90)
Konano, na osnovu (4.87) i (4.90) dobija se izraz za koeficijent
n
k , koji predstavlja
uticaj poetne imperfekcije na poveanje normalnih napona, u sledeem obliku:
( )
N
n
k

+
2
1
2 , 0
1 (4.91)
gde je
dop N y N N
f / / stepen iskorienja preseka, odnosno odnos stvarne i
dozvoljene vrednosti sile pritiska koju presek moe da prenese. Ovde treba uoiti razliku
izmeu nosivosti preseka, koja je uslovljena samo naponskim kriterijumom i nosivosti ele-
menta, koja je uglavnom merodavna i uslovljena kriterijumima stabilnosti.
Izraz (4.88) ima opti karakter, pa se moe koristiti i za dimenzionisanje centrino pri-
tisnutih tapova ( 0
M
), i tada poprima sledei oblik:
dop N n
k , odnosno
n dop N
k / . (4.92)
Poreenjem prethodnog izraza (4.92) sa poznatim izrazom za proraun stabilnosti cen-
trino pritisnutih elemenata (JUS U. E7.081/1986):
dop N
(4.93)
lako se uoava da je vrednost koeficijenta
n
k , ograniena recipronom vrednou koe-
ficijenta izvijanja , to jest:
/ 1
n
k . (4.94)
Koeficijent k
m
kojim se definie uveanje momenta savijanja usled uticaja drugog re-
da moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
N
m
k k

2
0
1
. (4.95)
Dakle, ovaj koeficijent je odreen kao proizvod faktora uveanja
0
k i koeficijenta )
koji zavisi od oblika momentnog dijagrama. Prema tome, moe se zakljuiti da koeficijent
uveanja momenata usled uticaja drugog reda
m
k zavisi od relativne vitkosti tapa, oblika
momentnog dijagrama i stepena iskorienja poprenog preseka.
4.3 PRORAUN EKSCENTRINO PRITISNUTIH TAPOVA
PREMA JUS U.E7.096/1986
4.3.1 Opte
Predmet ovog standarda je proraun ekscentrino pritisnutih tapova konstantnog po-
prenog preseka sa nepomerljivim osloncima. Pravila za proraun su data za opti sluaj
kada se pored aksijalne sile pritiska javljaju i momenti savijanja oko obe glavne ose inerci-
je. Pored toga razmatra se i sluaj bono nepridranih, torziono osetljivih tapova.
Provera stabilnosti sprovodi se na osnovu sledeih izraza:
dop Mz mz My my N n
k k k + + ili, u bezdimenzionalnom obliku (4.96a)
1 + +
Mz mz My my N n
k k k (4.96b)
gde je koeficijent kojim se uzima u obzir uticaj bono-torzionog izvijanja na ukupnu sta-
bilnost elementa, a moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
1 /
D y
f . (4.97)
U prethodnom izrazu
D
je granini napon pri bono-torzionom izvijanju. Fenomen
bono-torzionog izvijanja detaljno je opisan u delu 5.2.8 ovog poglavlja, gde je dat i po-
stupak prorauna graninog napona
D
.
Koeficijenti koji figuriu u izrazima (4.96a) i (4.96b) odreuju se na sledei nain:
( )
y N y
y y
ny
k

1
1
2 , 0
1 1
2

+ (4.98a)
( )
z N z
z z
nz
k

1
1
2 , 0
1 1
2

+ (4.98b)
{ }
nz ny n
k k k , max (4.98c)
N y
y
my
k

2
1

N z
z
mz
k

2
1
. (4.98c)
Koeficijenti
y
i
z
zavise od oblika dijagrama momenata savijanja za posmatranu osu
inercije. Njihove vrednosti za nekoliko karakteristinih oblika momentnog dijagrama pri-
kazane su u tabeli 4.17.
Tabela 4.17 - Vrednosti koeficijenta ) )) ) za razliite oblike dijagrama momenata
Oblik momentnog dijagrama
)
1,1
1,0
1,0
0,66
0,44
44 , 0 44 , 0 66 , 0 +
4.3.2 Specijalni sluajevi
Opti sluaj ekscentrinog pritiska sa savijanjem oko obe glavne ose inercije nije ba
est sluaj u inenjerskoj praksi. Daleko ee se javljaju tapovi kod kojih se osim aksi-
jalne sile pritiska javlja samo momenat savijanja oko jae ose inercije (y-y). Tada se pro-
vera stabilnosti moe izvriti na osnovu izraza:
dop My my N n
k k + ili u bezdimenzionalnom obliku (4.99a)
1 +
My my N n
k k (4.99b)
Ako je uz to tap bono pridran ili torziono neosetljiv (npr. sanduastog preseka), mo-
e se zanemariti i uticaj bono-torzionog izvijanja ( 1 ), pa prethodni uslovi sada glase:
dop My my N n
k k + (4.100a)
1 +
My my N n
k k (4.100b)
Za izvijanje u ravni savijanja kada je oblik momentnog dijagrama takav da se moe
smatrati da je 1 , mogu se koristiti sledei, uproeni izrazi:
dop My N
k + (4.101a)
1 +
My N
k (4.101b)
gde su:
{ }
z y
k k k , max (4.102)
( )
N y y y y y
r k + +
2 2
2 , 0 1 (4.103a)
( )
N z z z z z
r k + +
2 2
2 , 0 1 . (4.103b)
PRIMER 6
Proveriti stabilnost stuba okvirnog nosaa (IPE300) prikazanog na slici 4.34. Osnovni ma-
terijal 0361 - I sluaj optereenja. Stub je kontinualno bono pridran pa nema opasnosti
od bonog torzionog izvijanja.
Slika 4.43 - Okvirni nosa - geometrija i statiki uticaji
Duina izvijanja: cm 400
i
! (smatra se da je rigla beskonano kruta u odnosu na stub)
32 5 , 12 / 400 345 , 0 9 , 92 / 32
2
kN/cm 72 , 3 8 , 53 / 200
N
232 , 0 16 / 72 , 3
N
2
kN/cm 98 , 7 557 / 4444
M
44 , 0 ) 44 , 44 / 22 , 22 ( 44 , 0 66 , 0 +
( )
31 , 1
232 , 0 345 , 0 1
2 , 0 345 , 0 206 , 0
1
2

+
ny
k 1 1 452 , 0
232 , 0 345 , 0 1
44 , 0
2
<

my my
k k
2 2
kN/cm 0 , 16 kN/cm 85 , 12 98 , 7 1 72 , 3 31 , 1 + +
dop My my N n
k k
5 NOSAI
5.1 UVOD
Elementi konstrukcije kod kojih savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja nazi-
vaju se nosai. Ovi elementi pod dejstvom spoljanjeg optereenja podleu deformaciji sa-
vijanja. Sa stanovita otpornosti materijala, savijanje nosaa moe biti posledica sledeih
sluajeva naprezanja: istog pravog savijanja, savijanja silama, kosog savijanja, kosog sa-
vijanja silama i ekscentrinog pritiska ili zatezanja. to se tie ekscentrinog pritiska od-
nosno zatezanja, treba napomenuti da se kod nosaa javljaju naprezanja u oblasti velikih
ekscentriciteta, to jest takva naprezanja kod kojih su uticaji savijanja znatno vei od onih
izazvanih aksijalnim naprezanjem, bilo da je re o zatezanju ili pritisku. Rigle okvirnih no-
saa predstavljaju karakteristian primer nosaa sa naprezanjem u zoni velikih ekscentrici-
teta. Elementi kod kojih se javljaju ekscentrini pritisak ili zatezanje u zoni malih ekscen-
triciteta ne spadaju u nosae, jer je kod njih dominantan uticaj aksijalnih sila.
Slika 4.44 - Puni i reetkasti nosai - naprezanje
Prema nainu izrade nosai se mogu podeliti na pune i reetkaste. Kod punih nosaa
pojasevi su spojeni punim zidom - rebrom, dok je kod reetkastih nosaa povezivanje gor-
njeg i donjeg pojasa ostvareno tapovima ispune - veritkalama i dijagonalama. Iako imaju
istu funkciju i suprotstavljaju se slinom ili ak istom optereenju, puni i reetkasti nosai
se bitno razlikuju, kako po nainu naprezanja, tako i po konstrukcijskom oblikovanju. Dok
se prijem momenta savijanja i kod reetkastih i kod punih nosaa ostvaruje na slian nain,
pomou pojasnih tapova odnosno lamela, postoje znaajne razlike u prijemu transverzal-
nih (smiuih) sila. Kod reetkastih nosaa prijem smiuih sila ostvaruje se aksijalnim
naprezanjem tapova ispune, dok se kod punih nosaa transverzalne sile prenose preko re-
bra izazivajui u njemu smiue napone. Meutim, ipak se mogu uoiti slinosti izmeu
trajektorija glavnih napona pritiska i zatezanja u rebru nosaa i naprezanja tapova ispune
reetkastog nosaa (slika 4.44).
Ova slinost se posebno moe uoiti kod punih nosaa sa vitkim rebrima pri graninom
stanju nosivosti na izboavanje smicanjem. Naime, u fazi postkritinog ponaanja dolazi
do formiranja zategnutog polja koje je ekvivalent, zategnutoj dijagonali reetkastog nosa-
a, pa se pun nosa transformie u reetkast, sainjen od pojasnih lamela (pojasni tapovi),
zategnutih polja (dijagonale) i ukruenja (vertikale).
Reetkasti nosai se sastoje od meusobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune
koji ine trougaonu strukturu. Svi elementi - tapovi su aksijalno napregnuti pa se prorau-
navaju i konstruiu prema pravilima koja vae za aksijalno zategnute odnosno pritisnute
tapove. I dok je kod tapova reetkastih nosaa dijagram normalnih napona konstantan po
svim tapovima, kod punih nosaa se, shodno Bernulijevoj hipotezi o ravnim presecima,
javlja linearna promena napona po visini nosaa (slika 4.45). Kako se normalni naponi
usled momenta savijanja javljaju po itavoj visini preseka, pa samim tim i u rebru, u nje-
mu se javlja sloeno naponsko stanje koje potie jednim delom od napona smicanja, a dru-
gim od normalnih napona.
Slika 4.45 - Puni i reetkasti nosai - dijagrami normalnih napona
Linearna raspodela napona po visini poprenog preseka punih nosaa ne dozvoljava
maksimalno iskorienje celokupnog preseka. U elastinom podruju ponaanja maksi-
malni normalni naponi javljaju se samo u krajnjim vlaknima. Kod reetkastih nosaa, koji
su napregnuti iskljuivo aksijalnim silama, konstantan raspored napona po presecima
omoguava bolje iskorienje materijala, a samim tim i lake nosae, odnosno manji utro-
ak elika.
I puni i reetkasti nosai imaju svoje prednosti i mane, pa izbor jednog od ova dva tipa
nosaa zavisi od niza inilaca, kao to su: raspon nosaa, intenzitet optereenja, cena rada i
materijala, predviena koroziona zatita itd. Generalno, puni nosai su tei od reetkastih,
ali su znatno jednostavniji za izradu, montau i odravanje, pa u zavisnosti od odnosa cene
rada i elika esto mogu da budu ekonominiji. Jednostavne, ravne povrine i manji obim
po jedinici duine prouzrokuju jeftiniju antikorozionu zatitu punih nosaa. Zbog lake iz-
rade puni nosai mogu biti jeftiniji od reetkastih i kada je njihova teina vea za 10 do
20%. Takoe, puni nosai imaju izvesnu rezervu nosivosti, koja se kree izmeu 10 i 15%,
a posledica je plastifikacije poprenog preseka, pa se moe rei da imaju vei stepen sigur-
nosti od reetkastih nosaa. Meutim, za vee raspone i vea optereenja puni nosai po-
staju teki i neekonomini, pa se u takvim sluajevima preporuuje primena reetkastih
nosaa. U pogledu raspona, granica ekonominosti izmeu punih i reetkastih nosaa kre-
e se u opsegu od 20 do 30 m, zavisno od intenziteta korisnog optereenja i statikog siste-
ma. Za raspone preko 30 m svakako su ekonominiji reetkasti nosai.
Slika 4.46 - Evolucija oblika nosaa u tenji za smanjenjem njihove teine:
a) puni nosa - valjani I-profil; b) puni limeni nosa;
c) olakani I-profil; d) saasti nosa; e) reetkasti nosa
Oupljeni (olakani) i saasti nosai (slika 4.46c,d) predstavljaju prelaz izmeu punih i
reetkastih nosaa. Nastali su kao posledica nastojanja da se dobiju to laki nosai, uz mi-
nimalan utroak rada. Dobijaju se relativno jednostavnim operacijama rezanja i zavariva-
nja od valjanih ili zavarenih I-profila. Laki su od punih nosaa i koriste se uglavnom u
zgradarstvu za nosae srednjih raspona (10-15 m). Pri proraunu saastih nosaa ne mogu
se praviti proste analogije sa proraunom punih nosaa, ve se oni moraju raunati kao
"Virendel" - okvirni nosai, uz uzimanje u obzir svih specifinosti koje se kod njih javljaju
(videti deo 5.3 ovog poglavlja).
5.2 PUNI NOSAI
5.2.1 Osnovni oblici i statiki sistemi
Kao puni nosai uglavnom se koriste standardni valjani profili (slika 4.47a) i profili
obrazovani spajanjem ravnih elinih limova pomou prikljunih ugaonika i zakivaka (sli-
ka 4.47b) ili direktnim zavarivanjem (slika 4.47c). U zavisnosti od naina na koji se spaja-
ju limovi i ostvaruje njihov zajedniki rad, nosai se dele na zakovane nosae i nosae u
zavarenoj izradi. Zajedniki naziv za ova dva tipa nosaa je: puni limeni nosai. Pre nego
to je zavarivanje uzelo maha kao veoma racionalan i efikasan tehnoloki nain spajanja
elinih elemenata, puni limeni nosai izvoeni su iskljuivo u zakovanoj izradi. Na ovaj
nain izveden je veliki broj objekata, naroito u oblasti mostogradnje. Danas se puni lime-
ni nosai izvode iskljuivo u zavarenoj izradi, ali je zbog sanacija i rekonstrukcija mnogo-
brojnih postojeih objekata, uglavnom mostova, neophodno poznavanje osnovnih pravila
za proraun i konstruisanje punih limenih nosaa u zakovanoj izradi.
Slika 4.47 - Razliiti oblici poprenih preseka punih nosaa: a) valjani I-profil;
b) puni limeni nosa u zakovanoj izradi; c) puni limeni nosa u zavarenoj izradi
to se tie statikog sistema najee se primenjuju gredni nosai (proste grede, konti-
nualni nosai i ree Gerberovi nosai), mada se, takoe, ne retko primenjuju i okvirni i
luni nosai. Na slici 4.48 prikazani su karakteristini statiki sistemi punih nosaa.
Slika 4.48 - Statiki sistemi punih nosaa
5.2.2 Puni nosai izraeni od valjanih profila
Puni nosai izraeni od valjanih profila imaju veliku primenu u zgradarstvu gde su raspo-
ni relativno mali, a optereenja mirna i umerenog intenziteta. Prednost valjanih u odnosu na
pune limene nosae ogleda se, pre svega, u minimalizaciji radionikih zahvata, pa samim tim
i trokova. Meutim, valjani profili imaju veu teinu od ekvivalentnih limenih nosaa, ije
se dimenzije mogu uskladiti uz optimalno iskorienje napona. Njihova vea jedinina teina
je posledica nedovoljno usavrene tehnologije valjanja. Naime, tehnologija proizvodnje, to
jest valjanja, uslovljava minimalne debljine rebra valjnih profila, koje bi sa stanovita ekono-
minosti, odnosno optimalnog iskorienja preseka, trebale da budu znaajno manje. Na taj
nain, smanjenjem debljine rebra smanjuje se i teina nosaa uz neznatno smanjenje njegove
nosivosti, jer, kao to je poznato, debljina rebra veoma malo utie na vrednost otponog mo-
menta i momenta inercije poprenog preseka, pa samim tim i na njegovu nosivost i krutost.
Ovaj nedostatak na neki nain se kompenzuje manjom jedininom cenom valjanih profila.
Od iroke palete valjanih profila najee se kao nosai koriste I-profili sa uskim (slika
4.49a) ili irokim noicama (slika 4.49b) i ree U-profili (slika 4.49c).
Slika 4.49 - Razliiti tipovi valjanih profila koji se koriste kao nosai: a) I-profili sa uskim
noicama (I i IPE); b) I-profili sa irokim noicama (HEA, HEB i HEM); c) U-profili
Upotreba valjanih I-profila sa uskim noicama je racionalna kada je nosa izloen sa-
mo savijanju oko jae ose inercije, ili ako je savijanje oko slabije ose inercije veoma malo.
Prednost ovakvih nosaa u odnosu na ostale valjane profile je u manjoj teini, a nedostatak
je velika konstruktivna visina i relativno mala otpornost na savijanje oko slabije ose inerci-
je, pa samim tim i na bono-torziono izvijanje. Normalan valjani I-profil, koji je sve do pe-
desetih godina ovog veka imao ogromnu primenu, potisnut je od strane IPE-profila.
Prednosti IPE-profila, na osnovu kojih je gotovo u potpunosti zamenio klasini I-profil,
su sledee:
paralelne strane noica ne zahtevaju kose podlone ploice, a podvezice se mogu
postaviti sa obe strane,
odnos otpornog momenta i povrine (W
y
/A) koji odslikava racionalnost poprenog
preseka, vei je nego kod klasinog I-profila (slika 4.50a),
noice su ire, pa je poveana nosivost oko slabije ose, a s tim i stabilnost na bono-
torziono izvijanje,
debljina rebra je manja nego kod klasinog I-profila (slika 4.50b).
Primena valjanih profila sa irokim noicama (HEA, HEB i HEM) preporuuje se kada
je nosa izloen kosom savijanju, zatim, kada nosa nije bono pridran i kada je ograni-
ena graevinska visina. Poeljno je koristiti HEA i HEB profile, dok HEM-profile treba
izbegavati zbog njihove velike teine. U poreenju sa I-profilima sa uskim noicama ovi
profili zahtevaju manju konstruktivnu visinu, ali su znatno tei. Opredeljenje za jedan od
pomenutih tipova I-profila zavisi od toga koji od navedenih uslova je stroiji, odnosno ko-
je reenje je ekonominije. Naime, primenom profila sa irokim noicama poveava se te-
ina, a samim tim i cena eline konstrukcije, ali se smanjuje graevinska visina, pa se kod
viespratnih zgrada mogu ostvariti znatne utede na fasadi. Osim toga valjani I-profili sa
irokim noicama imaju veu nosivost od profila sa uskim noicama, pa se primenjuju i u
sluajevima kada raspon i optereenje nosaa diktiraju nosivost veu od one koju poseduju
I ili IPE-profili.
Slika 4.50 - Poreenje karakteristika I i IPE-profila
Mogunosti primene razliitih tipova valjanih profila, kao i njihove prednosti i nedo-
statci mogu se uoiti na primeru proste grede raspona 8,0 m, optereene jednako podelje-
nim optereenjem q = 20 kN/m. U tabeli 4.18 su dati valjani profili koji zadovoljavaju na-
ponski i deformacijski uslov, uz prikaz njihovih najvanijih karakteristika.
Tabela 4.18 - Primer komparativne analize efikasnosti razliitih tipova valjanih profila
g h
(
f
PROFIL
kg/m mm MPa mm
1 IPE 400 66,3 400 137,9 22,0
2 HEA 320 97,6 310 108,1 22,1
3 HEB 280 103,0 280 115,9 26,4
4 HEM 240 157,0 270 88,8 20,9
dop
160 MPa
dop
f ! /300 =26,6 mm M=160 kNm
. pot
W =1000 cm
3
. pot
I 19094 cm
4
Moe se uoiti da sa smanjenjem visine nosaa raste njegova teina, te da IPE-profil ima
najmanju teinu, a najveu visinu. Na ovom primeru se, takoe, moe sagledati, ve pome-
nuta, neracionalnost primene HEM-profila. Naime, ovi profili imaju suvie veliku teinu (za
52% veu od ekvivalentnog HEB-profila), dok je smanjenje visine (40 mm) relativno malo.
Za sekundarne elemente manjih raspona, izloene dejstvu optereenja umerenog inten-
ziteta, mogu se upotrebiti i valjani U-profili. Nedostatak ovih profila je to im se teite i
centar smicanja ne poklapaju, pa se pri delovanju poprenog optereenja du teine ose
javlja moment torzije (slika 4.51a) kao sekundaran, ali ne i zanemarljiv uticaj. Nosai izra-
eni od U-profila stoga se retko koriste kao samostalni nosai, ve se koriste kao elementi
sloenog preseka u kombinaciji sa valjanim I-profilima (slika 4.51b).
Slika 4.51 - Nosai od valjanih U-profila: a) statiki uticaji;
b) upotreba U-profila kod sloenih preseka
Svi valjani profili proizvode se u standardnim serijama i njihove geometrijske karakte-
ristike, a samim tim i nosivost, su ograniene. U sluaju nosaa veih raspona, ili opteree-
nja veeg intenziteta, zahteva se vea nosivost od one koju poseduju standardni valjani
profili. Ovaj problem moe se prevazii na dva naina: usvajanjem dva ili vie meusobno
spojenih valjanih profila (slika 4.52) ili ojaanjem valjanog profila (slika 4.53).
Slika 4.52 - Puni nosai obrazovani od dva ili vie valjanih profila
Slika 4.53 - Poveanje nosivosti valjanih profila: a) dodavanjem pojasnih lamela;
b) rasecanjem rebra i umetanjem zavarenog vertikalnog lima
Primena dva ili vie meusobno spojenih profila opravdana je samo u sluaju izuzetno
male graeviske visine, ili ako se radi o ojaanju, odnosno rekonstrukciji ili sanaciji posto-
jeeg objekta. Nosai moraju biti povezani meusobno na rastojanju od 0,8 do 1,5 m kako
bi se obezbedio njihov zajedniki rad. Veze se ostvaruju preko U ili I-profila pomou za-
vrtnjeva ili zakivaka (slika 4.52a), ili zavarivanjem (slika 4.52b).
Poveanje nosivosti valjanih profila moe se ostvariti na dva naina: dodavanjem poja-
snih lamela (slika 4.53a), kao i podunim rasecanjem rebra i njegovim spajanjem zavariva-
njem sa umetnutim vertikalnim limom iste ili manje debljine (slika 4.53b). U oba sluaja
poveavaju se geometrijske karakteristike preseka (moment inercije i otporni moment), a
samim tim i njegova nosivost. Prednost ojaanja rasecanjem rebra je, pre svega, u manjem
utroku materijala, jer je teina umetnutog vertikalnog lima svakako manja od teine dve
dodatne pojasne lamele. Meutim, ojaanje dodavanjem pojasnih lamela zahteva manji
rad, a ovakvi nosai imaju veu otpornost na bono-torziono izvijanje i manju graevinsku
visinu. Dodatne lamele se mogu postaviti sa spoljanje strane noica, kao to je prikazano
na slikama 4.53a i 4.54a, ili sa unutranje strane (slika 4.54b). Popreni presek prikazan na
slici 4.54a je blago nesimetrian, to je nepovoljno sa statikog aspekta, ali se avovi na
donjoj dodatnoj lameli mogu mnogo lake i kvalitetnije ostvariti. Ukoliko se ojaanje vri
u radionici, gde se u ureaju za okretanje nosa moe dovesti u takav poloaj da se avovi
za vezu donje lamele zavaruju u povoljom, horizontalnom poloaju, bolje je primenjivati
simetrino ojaanje profila (slika 4.53a).
Slika 4.54 - Ojaanje valjanih profila dodatnim lamelama
Ojaanja sa unutranje strane (slika 4.54b) su znatno komplikovanija to se same izrade
tie, zahtevaju dvostruko vie zavarivanja, pa se preporuuju samo kada se vri naknadno
ojaanje - sanacija, uz uslov da se zadri ista visina nosaa. Naravno, ova varijanta je
ostvarljiva samo kod I-profila sa irokim noicama, kod kojih su unutranje strane noica
horizontalne i imaju dovoljnu irinu da omogue smetanje dodatnih lamela.
Da bi se boni ugaoni avovi korektno izveli potrebno je predvideti prepust ija mini-
malna duina treba da je:
5 4 , 2 + a u [mm] ili a u 3 , (4.104)
gde je a debljina podunih ugaonih avova za vezu dodatne lamele sa valjanim profilom.
Poveanje nosivosti standardnih valjanih profila, bez obzira o kojoj je varijanti re,
svakako ima granice racionalne primene. Naime, uz korektno konstrukcijsko oblikovanje
moe se poveati nosivost valjanih profila za 70-80%. Za nosae vee nosivosti daleko je
racionalnija primena punih limenih nosaa.
5.2.3 Puni limeni nosai
Kao to je ve pomenuto, puni limeni nosai se koriste kada su rasponi i optereenja
toliko veliki da je iscrpljena nosivost ojaanih valjanih profila, ali i u svim drugim sluaje-
vima kada njihova primena ima ekonomsku opravdanost. Oni imaju niz prednosti u odno-
su na valjane profile, a to su pre svega:
manja teina,
sloboda u izboru oblika i dimenzija poprenog preseka,
savlaivanje velikih raspona i optereenja,
mogunost izrade nosaa promenljive visine,
mogunost pokrivanja dijagrama momenta,
mogunost optimizacije poprenog preseka itd.
Puni limeni nosai imaju neto veu jedininu cenu od valjanih, to je posledica veeg
obima radova neophodnih za njihovu izradu. Naime, povezivanje elinih limova u celinu
i formiranje jedinstvenog poprenog preseka zahteva dodatne radionike operacije
(seenje i zavarivanje ili zakivanje), pa samim tim i trokove. Meutim, imajui u vidu go-
re navedene prednosti, a posebno manji utroak elika, puni limeni nosai u velikom broju
sluajeva predstavljaju najekonominije reenje, pa stoga i imaju veoma veliku primenu u
zgradarstvu, a naroito u mostogradnji.
Oblici poprenih preseka punih limenih nosaa koji se najee primenjuju prikazani
su na slici 4.55. Puni limeni nosai uglavnom imaju jedno (jednozidni nosai) ili dva rebra
(dvozidni nosai). U mostogradnji se za glavne nosae koriste i viezidni puni limeni nosa-
i sa vie od dva rebra (slika 4.57).
Slika 4.55 - Popreni preseci punih limenih nosaa: a) u zavarenoj izradi;
b) u zakovanoj izradi
Kod zavarenih nosaa pojasne lamele se direktno zavaruju za rebro, dok se kod zako-
vanih njihova veza ostvaruje pomou pojasnih ugaonika i zakivaka. Pojasni ugaonici osim
to omoguavaju povezivanje meusobno upravnih limova, uestvuju i u radu poprenog
preseka, pa se pri proraunu uzimaju u obzir pri odreivanju geometrijskih karakteristika
sloenog preseka. Puni limeni nosai u zavarenoj izradi imaju niz prednosti u odnosu na
zakovane, a najvanije su:
manja teina,
bra i jednstavnija izrada,
manja jedinina cena,
jednostavnije nastavljanje i bra montaa,
lake odravanje,
jeftinija antikoroziona zatita itd.
Zbog svih ovih prednosti puni limeni nosai u zavarenoj izradi u potpunosti su potisnu-
li zakovane nosae, pa se danas puni limeni nosai izvode skoro iskljuivo u zavarenoj iz-
radi.
Primena dvozidnih ili sanduastih nosaa opravdana je kada nema mogunosti za bo-
no pridravanje nosaa, pa stabilnost na bono-torziono izvijanje ima kljuni uticaj na di-
menzionisanje. Takoe se primenjuju kada je ograniena graevinska visina, kada je nosa
izloen dejstvu znaajnog bonog savijanja, i u sluajevima velikih raspona i optereenja,
kao na primer za kranske staze sa tekim reimom rada. Sanduasti nosai imaju veliku
torzionu krutost, stabilnost na bono-torziono izvijanje je takoe poveana, kao i krutost
na savijanje oko slabije ose inercije. Meutim, sanduasti nosai iziskuju vei utroak eli-
ka. Kod ovakvih, sanduastih nosaa, neophodno je predvideti poprena ukruenja, koja
obezbeuju eljenu geometriju i torzionu krutost, kao i sadejstvo svih elemenata popre-
nog preseka. U suprotnom, popreni presek bi izgubio svoj oblik usled torzione
deformacije. Poprena ukruenja mogu da se izvedu u vidu sprega (slika 4.56a), okvira
(slika 4.56b) ili punog zida - dijafragme (slika 4.56c). U sluaju kada su popreni preseci
prohodni, to jest kada su unutranje dimenzije nosaa (irina/visina) vee od 650/900 mm,
neophodno je predvideti otvore na dijafragmama kako bi se obezbedio prolaz za osoblje za
odravanje. Kada su sanduasti nosai neprohodni nije potrebna antikoroziona zatita unu-
tranjeg dela sanduka. Neprohodni delovi se hermetiki zatvaraju, pa je antikoroziona za-
tita unutranjih povrina nepotrebna.
Slika 4.56 - Oblici poprenih ukruenja kod sanduastih nosaa:
a) glavni nosa hale - spreg kao ukruenje; b) portalni kran - ramovsko ukruenje;
c) elezniki most - ukruenje u vidu dijafragme
Poprena ukruenja takoe imaju funkciju ukruenja rebra protiv izboavanja, a na
osloncima i mestima delovanja koncentrisanih sila obezbeuju pravilno unoenje sila.
a) b)
c)
d)
Slika 4.57 - Popreni preseci punih limenih nosaa u mostogradnji: a) i b) elezniki;
c) i d) drumski
U mostogradnji se iskljuivo koriste puni limeni nosai, to je posledica velikih raspo-
na i optereenja, koja se sa industrijskim razvojem drutva iz godine u godinu poveavaju.
Oblici poprenih preseka savremenih mostovskih nosaa su raznovrsni i zavise od raspona
mosta, statikog sistema, irine kolovoza, vrste kolovozne table, aerodinaminosti i zahte-
vane torzione krutosti. Neki karakteristini primeri poprenih preseka punih limenih nosa-
a koji se primenjuju u mostogradnji prikazani su na slici 4.57.
5.2.3.1 Oblikovanje poprenih preseka punih limenih nosaa
Rebra
Puni limeni nosai obrazuju se od jednog ili vie rebara i pojasnih lamela - noica. Po-
loaj rebra je uglavnom vertikalan sem u nekim sluajevima kod sanduastih ili viezidnih
mostovskih nosaa, kod kojih se zbog poboljanja aerodinaminosti i smanjenja raspona
konzolnog dela gornjeg pojasa, rebro postavlja koso (slika 4.57). Visina rebra punih lime-
nih nosaa varira u relativno irokom opsegu od 10 / ! do 35 / ! , gde je ! raspon nosaa.
U visokogradnji se visina kree od 20 / ! do 35 / ! , kod drumskih mostova od 15 / ! do
25 / ! , a kod eleznikih mostova od 10 / ! do 15 / ! . Visina nosaa osim od raspona, sva-
kako, zavisi i od od intenziteta optereenja i statikog sistema nosaa. Za proste grede pre-
poruuju se vee, a za kontinualne nosae manje visine u okviru navedenih opsega. Ako su
deformacijski uslovi strogi (npr. dozvoljen ugib 1000 / ! ) nosai moraju da poseduju veli-
ku krutost na savijanje, to se najjednostavnije postie poveanjem njihove visine (do 8 / !
kod tekih kranskih staza ili eleznikih mostova). Osim ovih, postoje i druge empirijske
preporuke za odreivanje potrebne visine rebra punih limenih nosaa. Optimalna visina re-
bra (d) u funkciji maksimalnog momenta savijanja moe da se odredi na sledei nain:
3
max
dop
w opt
M
k d
(4.105)
gde je k
w
parametar koji zavisi od naina pokrivanja dijagrama momenata i ima sledee
vrednosti:
w
k = 4,3 za dobro pokrivanje,
w
k = 4,7 za umereno pokrivanje i
w
k = 5,3 za nosae nepromenljivog poprenog preseka.
Jedna od prednosti punih limenih nosaa u odnosu na valjane je i to to se kod njih mo-
gu varirati dimenzije elemenata poprenog preseka (rebara i noica) kako bi se dobio pre-
sek koji omoguava istovremeno zadovoljenje naponskog i deformacijskog uslova. Dakle,
visina rebra punog limenog nosaa moe biti odreena iz uslova da normalni napon i ugib
istovremeno dostiu doputene vrednosti. Ovaj uslov za nosa optereen jednakopodelje-
nim optereenjem q moe da se napie na sledei nain:
dop
W
q k
W
M

2
1 max
!
(4.106)
m f
EI
q
k f
dop
/ l
4
2

!
. (4.107)
Kod simetrinih poprenih preseka moment inercije I moe da se izrazi u funkciji ot-
pornog momenta W na sledei nain:
2 2
2
1
h q k h
W I
dop

!
(4.108)
gde je h visina nosaa, koja je priblino jednaka visini njegovog rebra ( d h ). Kada se
moment inercije dat prethodnim izrazom (4.108) uvrsti u jednainu (4.107), dobija se:
! !
E
m K
E
m
k
k
d
dop dop

1
2
2 . (4.109)
Na ovaj nain odreena je visina nosaa uz istovremeno iskorienje doputenog napo-
na i ugiba. Parametri
1
k i
2
k zavise od statikog sistema nosaa. Za sluaj proste grede iz-
nose:
1
k =1/8 i
2
k =5/384, pa je K = 80/384. U tabeli 4.19 date su vrednosti za visine rebra
prema jednaini (4.109) za razliite vrste elika i doputene ugibe.
Tabela 4.19 - Visina nosaa pri istovremenom iskorienju normalnog napona i ugiba
Doputeni ugib ( m f
dop
/ ! )
300 / ! 500 / !
Vrsta elika 0361 0561 0361 0561
d h 21 / ! 14 / ! 6 , 12 / ! 4 , 8 / !
to se debljine rebra tie, sa ekonomskog aspekta ona treba da bude to je mogue ma-
nja, jer se njenim poveanjem ne dobija bitan porast nosivosti nosaa na savijanje, a bitno
se poveava ukupna teina. Meutim, od povrine rebra direkto zavisi otpornost nosaa na
smicanje, jer rebro prihvata gotovo celokupnu smiuu silu. Dakle, debljina rebra treba da
bude minimalna, ali ipak dovoljna da sa zadovoljavajuim faktorom sigurnosti prihvati
smiue sile, odnosno napone. Osim toga, debljina rebra dominantno utie i na otpornost
rebra na izboavanje usled smiuih i normalnih napona (videti 5.2.9). Nosivost avova,
odnosno zakivaka za vezu rebra sa pojasnim lamelama, kao i uvoenje koncentrisanih sila
velikih intenziteta preko noice direktno u rebro (npr. kod kranskih nosaa), takoe mogu
uticati na izbor debljine rebra.
Na osnovu dugogodinjeg iskustva u projektovanju elinih konstrukcija, a imajui u
vidu sve pomenute inioce koji utiu na izbor debljine rebra, izvedene su empirijske for-
mule pomou kojih se jednostavno moe odrediti orijentaciona debljina rebra t
w
. Prema
nemakim proporukama za debljinu rebra treba da se usvoji najvea od sledeih vrednosti:
'
0561) ...( 100 /

) 0361 ( .. . 120 /
d
d
t
w
(4.110)
3
025 , 0 d V t
w
(4.111)
'
0561) ...( / 10 , 0
0361) ...( / 15 , 0
d V
d V
t
w
(4.112)
gde je V transverzalna sila u kN, a d i t
w
visina i debljina rebra u cm. Osim ovih postoje i
druge smernice za izbor debljine rebra, koje su jednostavnije za upotrebu ali i neto nepre-
ciznije, jer ne uzimaju direktno u obzir vrednost smiue sile. U domaoj praksi esto se
koriste sledee preporuke:
[ ]
[ ]
[ ]
'
+
+
enja optere za vea m 5 2 9

enja optere manja za m 2 8
mm
d
d
t
w
,
(4.113)
Treba napomenuti da izloeni empirijski kriterijumi za odreivanje visine i debljine re-
bra predstavljaju samo polaznu taku, a da e pravilnost izbora dimenzija rebra biti potvr-
ena tek nakon kontole nosivosti i stabilnosti nosaa. Debljina rebra, zbog korozione i po-
arne otpornosti, ne bi trebalo da bude manja od 6 mm za eline konstrukcije u zgradar-
stvu, odnosno 8 mm u mostogradnji. Ovo ne vai za metalne konstrukcije od hladno obli-
kovanih profila (videti poglavlje 6).
Na osloncima i mestima unoenja koncentrisanih sila veeg intenziteta na rebru se po-
stavljaju vertikalna ukruenja u vidu elinih limova ili valjanih T ili L-profila. Ova ukru-
enja omoguavaju pravilno i ravnomerno unoenje sile i istovremeno poveavaju otpor-
nost rebra na izboavanje. Kod jednozidnih I-nosaa u zgradarstvu ukruenja se zavaruju
za rebro i obe noice, a oblikuju se tako da omogue nesmetan prolaz podunih avova za
vezu rebra sa noicama (slika 4.58a). Ovakav pristup nije opravdan kod dinamiki optere-
enih nosaa (mostovi, kranske staze,...), jer zavarivanje upravno na tok sila zatezanja
znatno smanjuje otpornost nosaa na zamor. Naime, moe doi do pojave zareza, koji se
usled dinamikog optereenja tokom ekspoloatacije konstrukcije progresivno iri i dovodi
do pojave prslina, ime se bitno ugroava trajnost konstrukcije. Dakle, na zategnutim noi-
cama treba izbegavati poprene avove. Ovo se moe postii tako to se na kontaktu izme-
u ukruenja i zategnute noice postavlja podlona ploica (slika 4.58b). Nakon upasiva-
nja ona se zavaruje za ukruenje, ali ne i za zategnutu noicu. Ukoliko se ne predviaju
podlone ploice mora se ostaviti zazor od min 2 mm izmeu ukruenja i zategnute lamele
(slika 4.58c). Takoe se mogu koristiti posebno oblikovana ukruenja (slika 4.58d), kod
kojih usled redukcije ukruenja u zoni zatezanja otpada potreba za zavarivanjem. Kod
kontinualnih nosaa izloenih dejstvu pokretnog optereenja javljaju se momenti savijanja
alternativnog znaka, pa stoga i gornja i donja noica mogu biti zategnute u zavisnosti od
poloaja optereenja. U ovakvim sluajevima neophodno je postavljanje podlonih ploica
i uz gornju i uz donju noicu (slika 4.58e).
Slika 4.58 - Poprena - vertikalna ukruenja rebra
Najee se kao ukruenja koriste ravni elini limovi. Meutim, na oslonakim prese-
cima je, zbog veoma velikog optereenja usled oslonake reakcije, ponekad potrebno
usvojiti ukruenja u obliku valjanog L, T ili 1/2I-profila. Kod zakovanih nosaa uglavnom
su, kao poprena ukruenja, korieni L-profili u kombinaciji sa elinim limovima. Na
slici 4.59 prikazani su razliiti oblici poprenih ukruenja.
Slika 4.59 - Oblici poprenih ukruenja kod: a) zavarenih nosaa; b) zakovanih nosaa
Kod zakovanih nosaa se veza ukruenja za rebro nosaa ostvaruje zakivcima. Kako se
ukruenje protee itavom visinom rebra, potrebno je predvideti nain njegovog oblikova-
nja i vezivanja za rebro na mestu pojasnih ugaonika. Ovo se moe postii umetanjem pod-
metaa izmeu gornjih i donjih pojasnih ugaonika du itavog ukruenja (slika 4.60a), po-
stavljanjem klinastih podmetaa neposredno uz prelaz sa rebra na pojasni ugaonik (slika
4.60b), ili pak savijanjem ukruenja (slika 4.60c). Za manje visine preporuuje se primena
reenja sa slike 4.60a, dok je kod nosaa veih visina zbog manjeg utroka elika racional-
nija primena reenja bez podmetaa (slika 4.60b,c)
Slika 4.60 - Veza poprenih ukruenja u zakovanoj izradi
Visina rebra kod mostovskih nosaa velikih raspona moe da bude i do 10 metara, pa
je, zbog nemogunosti transporta tako velikih komada, neophodno predvideti poduni
montani nastavak rebra (slika 4.61). Montani nastavci se ostvaruju ili zakivanjem, kod
zakovanih nosaa, ili pomou zavrtnjeva, kod punih limenih nosaa u zavarenoj izradi.
Nastavak mora da bude sposoban da prihvati smiuu silu koja se javlja na mestu prekida.
Linijski smiui napon koji deluje na mestu horizontalnog nastavka rebra je:
y
y
I
S V
(4.114)
gde su:
V smiua (transverzalna) sila,
y
S statiki moment dela preseka do montanog nastavka,
y
I moment inercije posmatranog poprenog preseka.
Poto se transverzalna sila menja du nosaa, a i geometrijske karakteristike (S
y
i I
y
) mo-
gu da variraju du ose nosaa, liniski smiui napon nije konstantan du ose nosaa ve
se menja od preseka do preseka u funkciji poloajne koordinate x. Ukupna horizontalna sila
koja deluje na jedan zavrtanj ili zakivak moe se odrediti na osnovu sledeeg izraza:
dx
x I
x S x V
H
e
o y
y
) (
) ( ) (
1
(4.115)
gde je e rastojanje izmeu susednih zavrtnjeva, odnosno zakivaka. Rastojanje izmeu sused-
nih zavrtnjeva je veoma malo u poreenju sa rasponom nosaa, pa se s pravom moe zane-
mariti promena transverzalne sile i karakteristika poprenog preseka na tako bliskom rastoja-
nju. Prethodni izraz, pod ovakvim pretpostavkama, dobija znatno jednostavniji oblik:
e
I
S V
H
y
y
1
. (4.116)
Slika 4.61 - Poduni montani nastavak rebra
Dakle, nosivost zavrtnja (F
dop
) ili zakivka mora da zadovolji sledei uslov:
1
H F
dop
(4.117)
pa se, za poznatu nosivost spojnog sredstva, moe dobiti maksimalna vrednost rastojanja e:
y
dop y
S V
F I
e
max
. (4.118)
Ako prethodni izraz (4.118) daje male vrednosti (
0 max
3 d e ) neophodno je predvideti
po dva reda zavrtnjeva sa svake strane nastavka, pa je tada maksimalno rastojanje dvostru-
ko vee:
y
dop y
S V
F I
e
2
max
. (4.119)
Rastojanje spojnih sredstava, bez obzira na vrednosti dobijene na osnovu izraza (4.118)
ili (4.119) ne sme da bude vee od maksimalnog rastojanja spojnih sredstava (
1
8 d odnos-
no
min
15 t ).
Pojasne lamele
Prijem transverzalnih sila kod punih limenih nosaa dominantno se poverava rebru,
dok se najvei deo momenta savijanja prihvata pomou pojasnih lamela - noica. Stoga se
pojasevi oblikuju tako da imaju to veu povrinu, kako bi se postigla to vea nosivost
preseka na savijanje. irina pojasnih lamela zavisi od tipa nosaa (jednozidni, dvozodni ili
viezidni), intenziteta optereenja, mogunosti bonog pridravanja, namene nosaa itd.
Kod dvozidnih i viezidnih nosaa, irina pojaseva je znatno vea nego kod jednozidnih
nosaa. Ovo posebno vai za mostovske nosae sa ortotropnom ploom kod kojih je irina
gornjeg pojasa priblino jednaka irini mosta. Stoga se kod ovakvih nosaa velika povri-
na pojasnih lamela moe postii sa relativno malom debljinom lima. Minimalna debljina li-
ma kolovozne table kod mostovskih nosaa sa ortotropnom ploom uglavnom iznosi 12 mm,
a u zavisnosti od intenziteta optereenja ona moe biti i preko 20 mm.
Slika 4.62 - irina pojasnih lamela kod: a) jednozidnih nosaa;
b) sanduastog nosaa teke kranske staze; c) sanduastog nosaa drumskog mosta
Pri proraunu sanduastih nosaa sa irokim pojasevima obavezno treba odrediti efek-
tivnu irinu pojasa s obzirom na neravnomernu raspodelu normalnih napona usled uticaja
smicanja poznatog kao shear lag efekat (slika 4.63). Ovo je posebno izraano kod iroko-
pojasnih nosaa manjih raspona. Kod pritisnutih pojasnih lamela treba proveriti i lokalnu
stabilnost lima na izboavanje (videti 5.2.9), pa se efektivna irina odreuje na osnovu in-
terakcije izboavanja i shear lag efekta. Problem izboavanja uglavnom se reava posta-
vljanjem podunih i poprenih ukruenja, ime se obezbeuje da, sa stanovita izboava-
nja, itava pojasna lamela bude aktivna.
Slika 4.63 - Efektivna irina pojasnih lamela
Kod jednozidnih punih limenih nosaa koji se najee izvode kao simetrini ili mono-
simetrini I-preseci, irina pojasnih lamela je ograniena zbog fenomena lokalnog izboa-
vanja konzolnog prepusta, pa se potrebna povrina pojasa postie poveanjem debljine li-
ma. Meutim, tehnologija zavarivanja ne dozvoljava primenu pojasnih lamela neogranie-
ne debljine. Naime, prilikom zavarivanja pojasnih lamela velike debljine, zbog prisustva
velike mase metala, bre se odvodi toplota pri zavarivanju lamele za rebro, pa se samim
tim poveava i brzina hlaenja ava. To moe da prouzrokuje pojavu vieosnog naponskog
stanja sa lamelarnim cepanjem pojaseva. Na ovaj nain se znaajno smanjuje otpornost di-
namiki optereenih konstrukcija na zamor i krti lom. Debljina pojasnih lamela je, iz ovih
razloga, ograniena na 50 mm za 0361, odnosno 30 mm za 0561. Osim toga, pri zavari-
vanju limova debljina veih od 30 mm treba obavezno predvideti predgrevanje, kako bi se
obezbedio projektovan kvalitet avova i izbegle pomenute neeljene posledice. Potrebna
povrina pojasa moe se postii i postavljanjem vie tanjih pojasnih lamela koje se meu-
sobno povezuju zavarivanjem obrazujui jedinstveni pojasni paket. Debljina jedne lamele
obino se kree od 10 do 20 mm, a ree i do 30 mm (npr. u mostogradnji). Pri tome treba
voditi rauna da, zbog lokalnog izboavanja, vitkost pritisnutih lamela
max
) / ( t b ne treba
da bude vea od graninih, koje su date u tabeli 4.5. Ne preporuuje se primena vie od tri
pojasne lamele. Primenom paketa pojasnih lamela izbegavaju se problemi skopani sa teh-
nologijom zavarivanja (nije potrebno predgrevanje) i istovremeno smanjuje opasnost od
pojave krtog loma. Meutim, oblikovanje pojasnih lamela na ovakav nain zahteva vie
radova pri zavarivanju (vei broj avova).
Konstrukcijsko oblikovanje pojasnih lamela moe se ostvariti na vie naina. Neki od
njih prikazani su na slici 4.64. Reenje sa slike 4.64a je povoljno to se tie same tehnike za-
varivanja. Poduni i eoni ugaoni avovi mogu da se izvedu u jednom potezu oko itave po-
jasne lamele. U odnosu na ovo reenje, reenje dato na slici 4.64b je statiki povoljnije, jer se
sa istom povrinom pojasnih lamela dobija vei moment inercije, pa je samim tim i nosivost
takvog preseka vea. Meutim, poduni i eoni avovi ne lee u istoj ravni, pa je prelaz sa
jednog na drugi komplikovan za izvoenje i predstavlja potencijalno mesto zareza. Estetski
najprihvatljivije je reenje sa slike 4.64c, ali ono iziskuje posebnu obradu ivica pojasnih la-
mela, ime se poveavaju trokovi izrade. Primena pojasnih lamela prikazanih na slici 4.64d
predstavlja najloije reenje, jer je mogunost zavarivanja loa, bojenje oteano, a ljeb omo-
guava skupljanje praine i prljavtine ime se smanjuje koroziona otpornost.
Slika 4.64 - Oblikovanje pojasnih lamela kod zavarenih nosaa
Generalno, primena vie tankih pojasnih lamela je povoljnija sa stanovita otpornosti
konstrukcija na zamor i krti lom, dok primena debljih lamela zahteva manje trokove izra-
de, pa pri opredeljivanju za jedno od pomenutih reenja treba pronai kompromis izmeu
ova dva uslova.
Za osnovnu lamelu koja je neposredno povezana sa rebrom mogu se umesto irokog eli-
nog lima upotrebiti i specijalni "nos" profili (slika 4.65b) ili prepolovljeni I-profili (slika 4.65c).
Ovim se av za vezu rebra sa pojasnom lamelom udaljava od velike eline mase pojasa, pa se
ne hladi tako brzo, to bitno utie na poboljanje njegovog kvaliteta. Osim toga, on je izmaknut
od najoptereenije ivine zone, pa je samim tim izloen manjim naprezanjima.
Ukoliko je promena visine nosaa nepoeljna, dodatne lamele se mogu postaviti i sa
unutraje strane, ali se pri tome mora obezbediti dovoljan prostor (min 50 mm), da bi po-
duni avovi mogli korektno da se izvedu (slika 4.65d). Postavljanje kosih lamela (slika
4.65e) ima smisla samo ako je nosa manjeg raspona, te se ne mora nastavljati, jer prisu-
stvo kose lamele znatno oteava izradu montanog nastavka.
Kada su izraeni problemi bono-torzionog izvijanja potrebno je poveati moment
inercije oko slabije, vertikalne ose. Ovo se postie usvajanjem pritisnute pojasne lamele u
vidu U (slika 4.65f) ili I-profila. Stabilnost na bono-torziono izvijanje moe se, takoe
poboljati formiranjem zatvorenog pojasa (slika 4.65g,h,i), ime se osim krutosti na bono
savijanje poveava i torziona krutost nosaa. Nedostaci ovakvih reenja su, pre svega, veo-
ma komplikovani montani nastavci, zatim nemogunost kontrole avova za vezu rebra sa
pojasnim lamelama po zavretku izrade nosaa i relativno komplikovana i skupa izrada
(znaajni radovi pri zavarivanju).
Slika 4.65 - Razliiti popreni preseci pojaseva zavarenih nosaa
Za kranske nosae u elianama sa izuzetno tekim reimom rada, mogu da se koriste
pojasevi izraeni od elinih limova u kombinaciji sa specijalno izraenim profilom na ko-
ji nalee ina (slika 4.66). Primenom ovakog profila obezbeuje se stabilnost rebra nepo-
sredno optereenog koncentrisanim silama velikog intenziteta uz poveanje povrine poja-
sa, a takoe se avovi za vezu sa rebrom udaljavaju od najnapregnutije zone. Poduni a-
vovi za vezu ovog profila sa pojasnim lamelama rastereeni su uticaja od pritiska tokova
krana, jer se ina direktno oslanja na profil i preko njega unosu u rebro. Glavni nedostaci
su skupa izrada i komplikovano zavarivanje specijalnog profila (zbog velike debljine neo-
phodno je predgrevanje).
Slika 4.66 - Pojas nosaa kranskih staza po Maas-u
Na slici 4.67 prikazane su neke od mogunosti za oblikovanje pojasnih lamela kod
zakovanih nosaa.
Slika 4.67 - Oblikovanje pojasnih lamela kod zakovanih nosaa
Odreivanje potrebne povrine pojasnih lamela, koja e posluiti kao polazna pretpo-
stavka pri proraunu jednog punog limenog nosaa, zasniva se na poznatom izrazu iz Ot-
pornosti materijala:
dop
pot y
M
W
,
. (4.120)
Ako su prethodno, na osnovu izloenih preporuka, definisane visina i debljina rebra (d
i t
w
) moe se, uz izvesne pretpostavke, odrediti povrina pojasa. Radi dobijanja to jedno-
stavnijih izraza, prikladnih za brzu upotrebu, pretpostavlja se da je visina nosaa h, kao i
rastojanje teita pojaseva, jednako visini rebra d. Poto je kod punih limenih nosaa visi-
na rebra mnogostruko vea od debljine pojasa, ovom pretpostavkom se ne ugroava ta-
nost, a dobijaju se bitno jednostavniji izrazi.
Slika 4.68 - ematski prikaz poprenog preseka sa oznakama
Moment inercije i otporni moment poprenog preseka, uz navedene pretpostavke, a u
skladu sa oznakama datim na slici 4.68, mogu da se odrede na sledei nain:
2
3
2
2
12
1
,
_
+
d
A t d I
f w y
(4.121)
d A t d
d
I
W
f w y
+
2
6
1
2 /
. (4.122)
Kada se u nejednainu (4.120) uvrsti W
y
prema izrazu (4.122), dobija se potrebna
povrina pojasa (
f
A ) u sledeem obliku:
w
dop
f
t d
d M
A
6
1 /
. (4.123)
U literaturi se, takoe mogu sresti i drugi, slini izrazi za odreivanje potrebne
povrina pojasa, kao na primer:
w
dop
f
t d
h M
A 15 , 0
/
(4.124)
ili, ako prethodno nisu definisane dimezije rebra:
dop
f
h M
A
/
9 , 0 . (4.125)
Navedeni izrazi izvedeni su za pune limene nosae u zavarenoj izradi, pa za zakovane
nosae potrebnu povrinu pojasnih lamela treba poveati za 10-15% zbog slabljenja rupa-
ma za zakivke. Svi ovi izrazi predstavljaju samo preporuke na osnovu kojih se dolazi do
orijentacionih, polaznih dimenzija poprenog preseka. Tek nakon kontrole napona i defor-
macija, dokaza stabilnosti i, kod dinamiki optereenih konstrukcija, dokaza zamora, moe
se konano potvrditi ispravnost pretpostavljenog preseka.
Veza rebra sa pojasnim lamelama
Kod punih limenih nosaa u zavarenoj izradi, veza rebra sa pojasevima se ostvaruje po-
mou podunih avova. Najee se primenjuju obostrani ugaoni avovi. Njihovo napreza-
nje je, u optem sluaju, sloeno. Naime, ovi avovi su napregnuti dvojako: smiuim na-
ponima, koji deluju paralelno sa osom avova (V
II
) i eventualno, normalnim naponima (n),
nastalim direktnim unoenjem koncentrisanog optereenja P preko gornjeg pojasa nosaa.
Vrednosti ovih napona mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
w
max
2 a I
S V
V
y
o
y

II
(4.126)
w w
2 a
P
n

!
. (4.127)
U izrazu (4.125) S
y
o
je statiki moment pojasne lamele u odnosu na osu y-y i moe da
se odredi na osnovu izraza:
f f
o
y
h A S (4.128)
gde je A
f
povrina pojasa, a h
f
rastojanje od teita pojasa do teita poprenog preseka. U
sluaju dinamikog optereenja, izraz za odreivanje normalnih napona (4.127), treba ko-
rigovati tako to se sila P mnoi dinamikim koeficijentom . Duina na kojoj se raspro-
stire optereenje (
w
! ) odreuje se uz pretpostavku da se optereenje unosi pod uglom od
45 (slika 4.69). Ona, naravno, zavisi od irine na kojoj optereenje deluje (b
p
) i visinskog
rastojanja od mesta delovanja sile do teita avova (h
p
). Ukoliko se sila unosi direktno
preko noice tada je: h
p
= t
f
. Meutim, kod kranskih nosaa, kod kojih se optereeje preno-
si posredno preko ine h
p
= h
+ t
f
, gde je h
visina ine.
Pri dimenzionisanju avova vektorski zbir smiuih i normalnih napona (uporedni
napon) treba da bude manji od doputenog napona za avove, to se moe napisati na
sledei nain:
dop w u
n V
,
2 2
+
II
. (4.129)
Treba napomenuti da je smiue naprezanje avova posledica spreenog translatornog
pomeranja - proklizavanja samostalnih elemenata poprenog preseka, to jest noica i re-
bra. Dakle, kao rezultat zajednikog rada celokupnog poprenog preseka javljaju se podu-
ni smiui naponi na mestima veze pojedinanih elemenata i oni se odreuju na osnovu
teoreme o konjugovanosti smiuih napona. Maksimalni smiui naponi javljaju se upravo
na mestu maksimalne smiue sile, a to su, kao po pravilu, oslonake zone, bilo da je re o
prostoj gredi ili kontinualnom nosau.
Slika 4.69 - Naprezanja ugaonih avova za vezu rebra sa gornjim pojasom
Ukoliko postoji pokretno optereenje, kao na primer kod kranskih nosaa, maksimalna
transverzalna sila treba da se odredi na osnovu uticajne linije. Takoe treba voditi rauna
da se maksimalna transverzalna sila od pokretnog optereenja javlja upravo kada se kon-
centrisana sila nalazi nad oslonakim presecima, pa se u posmatranom preseku, pri maksi-
malnoj transverzalnoj sili istovremeno javlja i lokalni pritisak toka koji izaziva normalne
napone u avovima.
avovi za vezu donje noice i rebra uglavnom su napregnuti samo smiuim naponima
(V
II
), osim u sluaju kada je optereenje, kao kod monorej staza, oveeno za donju noicu,
pa se javlja i uticaj lokalnog naprezanja. Dakle, ukoliko nema lokalnog naprezanja podu-
nih avova, bilo da je re o avovima za vezu rebra sa gornjom ili donjom noicom, po-
stoje samo smiui naponi, a provera napona u avovima se svodi na:
dop w
V
,

II
. (4.130)
esto, kada je lokalno optereenje velikog intenziteta, ugaoni avovi ne mogu da zado-
volje naponski uslov (4.129). Tada se primenjuju K ili eventualno, za rebra manje deblji-
ne, 1/2V-avovi. Naprezanja u avovima se odreuju kao za osnovni materijal na mestu
veze, odnosno:
w y
o
y
t I
S V
max
II
, (4.131)
w
t
P

w
!
. (4.132)
Kontrola uporednog napona u sueonim avovima moe da se sprovede takoe prema
izrazu (4.129), ali uz korekciju doputenog napona za avove, i to na sledei nain:
dop dop w b
y
o
y
w w
u
k
I
S V
P
t

,
_
,
_
+
2
, ,
2
max
2
3
1
3
!
2
. (4.133)
Kod punih limenih nosaa u zakovanoj izradi veza rebra sa pojasevima se ostvaruje po-
mou pojasnih ugaonika i horizontalnih i vertikalnih zakivaka (slika 4.70). Zakivci imaju
istu funkciju kao i poduni avovi kod zavarenih nosaa, pa je stoga i njihovo naprezanje
slino. Usled transverzalne sile javlja se poduna (horizontalna) smiua sila u zakivcima,
koja je posledica zajednikog rada elemenata preseka. Ako uz to postoji i koncentrisano
optereenje, koje se unosi direktno preko pojasa nosaa, javlja se i poprena (vertikalna)
smiua sila u zakivcima, koja je lokalnog karaktera jer se javlja samo u zoni neposredno
ispod koncentrisane sile. Dakle, postoji vrlo jasno izraena analogija izmeu naprezanja
avova i zakivaka za vezu rebra sa noicama kod punih limenih nosaa. Horizontalna smi-
ua sila u zakivcima (H
1
) je ekvivalent smiuem naponu (
II
), a vertikalna smiua sila
(V
1
) odgovara normalnim naponima (
) kod zavarenih nosaa.

Slika 4.70 - Veza rebra sa pojasom u zakovanoj izradi
Poduna smiua sila koja deluje na jedan horizontalan zakivak (H
1
), moe da se odre-
di na isti nain kao i kod horizontalnog montanog nastavka rebra (4.116), s tim da se sta-
tiki momenat
o
y
S odredi za deo preseka iznad ose horizontalnog zakivka (0-0). Koncen-
trisana sila (P) ravnomerno se rasporeuje na sve zakivke koji se nalaze u zoni lokalnog
naprezanja (slika 4.71), pa svaki zakivak u ovoj zoni prima n-ti deo sile ( n P V /
1
). Silu
P, u sluaju dinamikog opterenja, treba pomnoiti dinamikim koeficijentom .
Maksimalna rezultujua sila koja deluje na jedan horizontalan zakivak mora da bude
manja od nosivosti zakivka na smicanje:
dop
y
o
y
R
F
n
P
e
I
S V
V H F
,
_
,
_
+
2
2
2
1
2
1
. (4.134)
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen treba poveati broj zakivaka, odnosno smanjiti
njihovo rastojanje (e). Na ovaj nain smanjuju se obe komponente naprezanja, horizontal-
na koja je, oigledno, direktno proporcionalna sa rastojanjem zakivaka (e) i vertikalna in-
direktno kroz poveanje broja zakivaka (n) koji uestvuju u prijemu koncentrisane sile.
Meutim, rastojanje izmeu zakivaka ne moe se smanjivati neogranieno, ve ono ne
sme biti manje od minimalnog rastojanja (
0
3 d e ).
Slika 4.71 - Naprezanje horizontalnih zakivaka
Uslov dat izrazom (4.134), u tom sluaju, moe se ispotovati poveanjem nosivosti
zakivaka i to na dva naina: usvajanjem zakivaka veeg prenika ili umetanjem para obra-
znih limova u zoni veze. esto je nosivost zakivaka, zbog relativno male debljine rebra,
uslovljena doputenim naponom pritiska po

omotau rupe, pa je svrsishodno dodavanje
para obraznih limova (slika 4.72). Na ovaj nain se poveava nosivost zakivaka na pritisak
po omotau rupe:
'
dop b w
dop b L
b
d t t
d t
F
, 0 1
, 0
) 2 (
2
min
. (4.135)
Slika 4.72 - Poveanje nosivosti zakivaka dodavanjem obraznih limova
Horizontalna smiua sila je manja kod vertikalnih zavrtnjeva, jer je ravan smicanja
(kontak izmeu pojasnih ugaonika i pojasa) iznad ravni smicanja horizontalnih zakivaka, to
daje manji statiki moment dela preseka S
y
o
u odnosu na ravan smicanja. Osim toga, verti-
kalni zakivci ne prenose vertikalne sile usled lokalnog pritiska, pa se moe rei da su slabije
napregnuti od horizontalnih. Meutim, iz praktinih razloga razmak vertikalnih zakivaka se,
po pravilu, usvaja kao i kod horizontalnih ( e e
h
, ), jer je drugaije postavljanje konstruk-
tivno nepovoljno, ili ak neizvodljivo. Horizontalni i vertikalni zakivci postavljaju se dakle
na istom rastojanju, ali u smaknutom rasporedu, kao to je prikazano na slici 4.70.
Pojasni ugaonici kojima se obezbeuje povezivanje meusobno upravnih elemenata,
istovremeno uestvuju i u radu poprenog preseka. Njihove orijentacione dimenzije mogu
da se odrede na osnovu empirijskih izraza:
'
+
+
enje optere e ja za mm 100 40 / 75

enje optere slabije za mm 80 40 / 60
d
d
b . (4.136)
Debljina pojasnih ugaonika je obino vea ili jednaka od debljine rebra punog limenog
nosaa. Najee se primenjuju jednakokraki ugaonici, a ree raznokraki.
5.2.3.2 Optimizacija poprenog preseka
Jedna od vanih prednosti punih limenih nosaa u odnosu na valjane profile je mogu-
nost slobodnog oblikovanja poprenog preseka, ime se mogu postii znaajne utede u
materijalu. Osnovni cilj projektanta pri oblikovanju poprenog preseka je da dobije nosa
zahtevane nosivosti, uz minimalan utroak elika. Kako je nosivost nosaa upravo propor-
cionalna otpornom momentu poprenog preseka W, a teina njegovoj povrini A, odnos
W/A treba da bude maksimalan. Racionalno oblikovani puni limeni nosai imaju znatno
vei odnos W/A od standardnih valjanih profila, jer debela rebra valjanih profila znatno po-
veavaju teinu, bez velikog efekta na poveanje nosivosti. Puni limeni nosai projektuju
se sa vitkim rebrima minimalne debljine i robusnim pojasevima, ime se postie eljena
efikasnost preseka. Najvei odnos W/A imaju I-preseci, pa stoga predstavljaju najracional-
nije reenje sa stanovita oblikovanja poprenog preseka. Na slici 4.73 prikazana su tri po-
prena preseka sa geometrijskim karakteristikama, na osnovu kojih se moe uoiti nepri-
kosnovena efikasnost I-preseka u odnosu na kvadratni i pravougaoni.
Popreni
presek
A %cm
2
& 100 100 100
W %cm
3
& 166 333 1450
W/A %cm& 1,66 3,33 14,50
Slika 4.73 - Analiza efikasnosti poprenih preseka
Osim I-preseka, i sanduasti preseci imaju povoljne odnose W/A, pa i oni predstavljaju
jedno od ekonominih reenja. Najvei uticaj na vrednost odnosa W/A imaju dimenzije rebra
(visina i debljina), pa se njihovim variranjem mogu postii izuzetno ekonomini preseci.
Treba istai da je osim racionalnog oblikovanja poprenog preseka, kod punih limenih
nosaa, takoe mogua njegova promena du nosaa, ime se nosivost nosaa prilagoava
stvarnim naprezanjima, uz znatnu utedu materijala.
5.2.4 Kontrola napona
Puni limeni nosai najee su izloeni dejstvu spoljanjih sila koje prouzrokuju savija-
nje silama, pa se u poprenim presecima osim momenta savijanja javljaju i transverzalne
sile. Raspored napona u okviru poprenog preseka, u domenu elastinog naprezanja, prika-
zan je na slici 4.74.
Slika 4.74 - Dijagrami napona kod I-nosaa optereenog momentom (M)
i transverzalnom silom (V)
Normalni napon izazvan dejstvom momenta savijanja linearno se menja po visini po-
prenog preseka, dok je du pravaca paralelnih sa neutralnom osom konstantan i moe da
se odredi prema izrazu poznatom iz Otpornosti materijala:
z
I
M
y
y
x
. (4.137)
Dakle, normalni naponi se linearno menjaju po visini preseka, od nule na mestu neu-
tralne ose (z = 0), do maksimalne vrednosti u najudaljenijem vlaknu (
max
z z ).
Vrednosti smiueg napona mogu se, takoe, shodno Otpornosti materijala, odrediti na
) (
) (
) (
z b I
z S V
z
y
y
xz
. (4.138)
Kako su u okviru poprenog preseka moment inercije I
y
i transverzalna sila V konstant-
ni, oblik naponskog dijagrama zavisi od statikog momenta S
y
(z) i irine preseka b(z). Pro-
mena statikog momenta kod I-preseka podlee kvadratnom zakonu promene sa maksi-
malnom vrednou u teitu preseka. irina preseka se po visini menja skokovito. U zoni
pojaseva jednaka je njihovoj irini, a du rebra jednaka je debljini rebra (b = t
w
). Smiui
naponi mogu se, sa zadovoljavajuom tanou, odrediti i prema uproenom proraun-
skom modelu, koji podrazumeva konstantnu raspodelu smiuih napona du rebra, na sle-
dei nain:
w
xz
A
V
(4.139)
gde je A
w
povrina rebra. Dakle, moe se smatrati da celokupnu transverzanu silu prima re-
bro, te da njegova povrina predstavlja povrinu smicanja.
Maksimalne vrednosti normalnih i smiuih napona moraju biti manje od doputenih
za dati sluaj optereenja, pa se kontrola napona sprovodi na osnovu sledeih uslova:
dop
y
y
x
z
I
M

max max
(4.140)
dop
w w y
y
xz
A
T
t I
S V

max
. (4.141)
Kod nosaa sa poprenim presecima sa dve ose simetrije (bisimetrini preseci), koji se
i najee koriste u elinim konstrukcijama, uobiajena je upotreba pojednostavljenog iz-
raza za kontrolu normalnih napona:
dop
y
y
x
W
M

max
(4.142)
gde je W
y
otporni moment poprenog preseka za posmatranu osu savijanja. Uslov dat izra-
zom (4.140), uglavnom se koristi kod monosimetrinih preseka.
Kontrola napona treba da se izvri u svim karakteristinim presecima. Kod nosaa ti-
pa proste grede kontrolu normalnih napona treba, obavezno, sprovesti na mestu maksi-
malnog momenta savijanja, ali i na svim ostalim mestima gde dolazi do promene geo-
metrijskih karakteristika poprenog preseka. Ukoliko se vri pokrivanje dijagrama mo-
menata variranjem povrine pojaseva du nosaa, normalne napone treba kontrolisati na
mestima veze dva razliita tipa pojasnih lamela i to na strani slabije lamele. Slino treba
postupiti i kod nosaa kod kojih se prilagoavanje momentnom dijagramu postie sko-
kovitom promenom visine rebra. Kod nosaa sa linearnom ili parabolinom promenom
geometrijskih karakteristika (najee se visina rebra menja po ovim zakonima), mero-
davan presek nije na mestu maksimalnog momenta, pa odreivanje karakteristinog pre-
seka zahteva sloeniju analizu (videti deo ovog poglavlja 5.2.5.1). Kontrolu smiuih
napona treba sprovesti u presecima u kojim transverzalna sila ima maksimalne vredno-
sti, a to je, po pravilu, na osloncima.
U ukljetenju konzolnih nosaa, kao i u presecima na unutranjim osloncima kontinual-
nih nosaa i moment i transverzalna sila u istom preseku dostiu maksimalne vrednosti, pa
je, sem pojedinane kontrole smiuih i normalnih napona, neophodna i kontrola upored-
nih napona, koji su posledica zajednikog - interaktivnog delovanja normalnih i smiuih
napona. Kontrola uporednih napona je neophodna i kod nosaa koji su optereeni pokret-
nim optereenjem, pa se u merodavnim presecima javljaju sledee kombinacije statikih
uticaja koje treba analizirati:
maksimalan moment (
max
M) i odgovarajua transverzalna sila (
odg
V);
maksimalna transverzalna sila (
max
V) i odgovarajui moment savijanja (
odg
M).
Kontrola uporednih napona moe da se izvri na osnovu Mizesovog uslova plastifikaci-
je, prema sledeem izrazu:
dop xz x u
+
2
1 ,
2
1 ,
3 (4.143)
gde su
1 , x
i
1 , xz
normalni i smiui naponi u rebru neposredno ispod noice (slika 4.75),
koji se odreuju na sledei nain:
1 1 ,
z
I
M
y
y
x
(4.144)
w y
y
xz
t I
S V
1 ,
1 ,
. (4.145)
Slika 4.75 - Interakcija normalnih i smiuih napona - uporedni napon
Kod kranskih nosaa lokalno naprezanje rebra usled pritiska toka krana takoe treba
da se obuhvati pri proraunu uporednih napona. U rebru se, neposredno uz noicu, kao po-
sledica lokalnog pritiska, javlja i normalni napon
z
. Stvarni raspored
z
napona je neli-
nearan (slika 4.76), ali se pri proraunu moe zameniti konstantnim naponskim dijagra-
mom na efektivnoj duini
eff
b . Ova duina odreuje se iz uslova jednakosti rezultanti unu-
tranjih sila:

! !
o
z eff z eff
dx x b dx x b ) (
1
) (
0 max
max

. (4.146)
Zakon promene stvarnog dijagrama napona ) (x
z
u zoni rebra nije jednostavno odre-
diti. Na osnovu eksperimentalnih rezultata dobijeni su empirijski izrazi za odreivanje
efektivne duine b
eff
. Prema vajcarskim propisima (SIA) efektivna duina se odreuje na
3
2 , 3
w
y
eff
t
I
b (4.147)
gde je I
y
moment inercije gornjeg pojasa, koji se, ukoliko je ina zavarena za noicu, odre-
uje kao moment inercije zajednikog preseka obrazovanog od noice i ine oko teine
horizontalne ose, a u suprotnom, kada ina nije zavarena, kao zbir pojedinanih sostvenih
momenata inercije ine i noice oko horizontalnih osa y-y.
Slika 4.76 - Lokalni pritisak rebra usled koncentrisane sile
Vrednost lokalnog normalnog napona
z
moe se, shodno pretpostavci o njegovoj
konstantnoj raspodeli, odrediti prema izrazu:
w eff
z
t b
P

(4.148)
gde je dinamiki koeficijent. Odgovarajui napon smicanja, koji potie od lokalnog
pritiska, odreuje se u funkciji normalnog napona
z
kao:
z zx
2 , 0 . (4.149)
Uporedni napon u rebru nosaa u optem sluaju, kada se istovremeno javljaju moment
savijanja (M), transverzalna sila (V) i lokalni pritisak (P), treba da zadovolji sledei uslov:
dop zx xz z x z x u
+ + +
2
1 , 1 ,
2 2
1 ,
) ( 3 . (4.150)
Pretpostavljene dimenzije poprenog preseka punog limenog nosaa (visina i debljina
rebra i irina i debljina noica), tek nakon kontrole napona mogu se smatrati zadovoljava-
juim. Osim kontrole napona, pri dimenzionisanju nosaa obavezno treba proveriti njego-
ve deformacije, stabilnost nosaa na bono-torziono izvijanje, stabilnost elemenata po-
prenog preseka na izboavanje (lokalni gubitak stabilnosti) i, kod dinamiki optereenih
konstrukcija, otpornost na zamor.
5.2.5 Oblici nosaa i pokrivanje dijagrama momenata
Pri projektovanju punih limenih nosaa pruaju se velike mogunosti za njihovo obli-
kovanje, pa se geometrijske karakteristike, a samim tim i nosivost nosaa, mogu uskladiti
sa promenom statikih uticaja (pre svega momenta savijanja) du nosaa. Na ovaj nain se
elini materijal du nosaa rasporeuje shodno stvarnim potrebama, uz znaajno smanje-
nje ukupne teine nosaa.
Promena geometrijskih karakteristika nosaa (W
y
i I
y
) du nosaa, moe da se ostvari
na dva naina:
promenom visine rebra,
promenom povrine pojasnih lamela.
Slika 4.77 - Oblici grednih nosaa
Svakako treba napomenuti da promena poprenog preseka du nosaa ima svrhe samo
kod nosaa znaajnih raspona. Ovo se posebno odnosi na promenu visine rebra. Kod nosa-
a manjih raspona ovakvi zahvati nisu racionalni.
Puni limeni nosai, kao to je napomenuto, najee se projektuju kao gredni nosai ti-
pa proste grede ili kontinualnog nosaa. Oblik nosaa pre svega zavisi od oblika rebra, od-
nosno od promene njegove visine du nosaa. Prema tome se nosai mogu podeliti na no-
sae sa rebrom konstantne i promenljive visine. Na slici 4.77 prikazani su razliiti oblici
grednih nosaa koji se najee primenjuju u elinim konstrukcijama.
Nosai statikog sistema proste grede najee se izrauju sa konstantnom visinom re-
bra, jer je takav oblik rebra najjednostavniji za izradu. Kod ovakvih nosaa promena nosi-
vosti postie se variranjem povrine pojasnih lamela du nosaa. Promena povrine pojasa
moe da se ostvari na tri naina:
promenom irine pojasne lamele (slika 4.78a),
promenom debljine pojasne lamela (slika 4.78b) i
dodavanjem jedne ili vie dodatnih pojasnih lamela (slika 4.78c).
Slika 4.78 - Razliite mogunosti poveanja povrine pojasnih lamela
Dakle, bez obzira na koji nain se ostvaruje promena povrine pojasa, razlikuju se pre-
sek koji ima minimalnu nosivost (tzv. osnovni presek) i jedan ili vie ojaanih preseka u
zavisnosti od stepena iskorienja nosaa. Poloaj poetka i zavretka ojaanja zavisi od
anvelope momenata savijanja i nosivosti osnovnog i ojaanog preseka. Odreivanje teorij-
skog poetka ojaanja se naziva pokrivanje dijagrama momenata savijanja i moe da se
izvri grafikim ili numerikim putem.
Grafiko odreivanje teorijskog poetka ojaanja vri se tako to se na jednom crteu u
istoj razmeri nanesu anvelopa momenata savijanja i horizontalne linije koje predstavljaju
nosivost osnovnog i ojaanih preseka (
dop i i nos
W M
,
). Preseci ovih linija sa anvelopom
momenata predstavljaju teorijske poetke i zavretke ojaanja pojasnih lamela (slika 4.79).
Numeriko odreivanje teorijskog poetka ojaanja zasniva se na poznavanju analiti-
kog izraza za anvelopu momenata. Anvelopa momenata je funkcija koja zavisi od jedne
promenljive, to jest od podune koordinate x. Iz uslova:
i nos
M x M
,
) ( (4.151)
gde je
i nos
M
,
nosivost i-tog preseka, a ) (x M funkcija anvelope momenata, moe da se od-
redi teorijski poetak ojaanja, odnosno poetak naredne lamele (i+1).
Za prostu gredu optereenu jednako podeljenim optereenjem (slika 4.80), moe se re-
lativno jednostavno odrediti teorijski poetak ojaanja. U ovom sluaju anvelopa momena-
ta je poznata kvadratna funkcija, pa se uslov (4.151) transformie na sledei nain:
0 ,
2
2 2
) (
nos
M x
q
x
q
x M
!
. (4.152)
Slika 4.79 - Grafiko odreivanje teorijskog poetka ojaanja
Slika 4.80 - Odreivanje teorijskog poetka kod nosaa
optereenih jednako podeljenim optereenjem
Kvadratna jednaina (4.152), u optem sluaju, ima dva realna reenja (korena), koja
predstavljaju teorijski poetak i zavretak ojaanja, a dobijaju se u sledeem obliku:
,
_
t
M
M
x
nos
max
0 ,
2 , 1
1 1
2
!
. (4.153)
Izraz (4.153), u neto izmenjenom obliku, moe da se koristi i za odreivanje teorij-
skog poetka kod nosaa sistema proste grede sa proizvoljnim poprenim optereenjem.
Tada je:
,
_
t
M
M
x
nos
max
0 ,
2 , 1
1 1 44 , 0 ! . (4.154)
Pri pokrivanju dijagrama momenata, momenti nosivosti poprenih preseka mogu se,
umesto na osnovu doputenih napona, odrediti na osnovu maksimalnih normalnih napona
koji se javljaju u nosau:
max ,

i i nos
W M . (4.155)
Na taj nain se dobija neto vea duina ojaanja, to je na strani sigurnosti. Ovakav
postupak je uobiajen kod punih limenih nosaa kod kojih je merodavan uticaj deformaci-
ja, pa je razlika izmeu doputenih i maksimalnih napona vea od uobiajene (normlani
naponi nisu iskorieni).
Pri odreivanju teorijskog poetka ojaanja pojasnih lamela kod kranskih nosaa na
koje, pored jednako podeljenog optereenja (q), deluje i par pokretnih koncentrisanih sila
(
1
P i
2
P ) potrebno je najpre izvesti analitiki izraz za anvelopu momenata. Anvelopa mo-
menata se odreuje kao zbir momenata savijanja usled jednako podeljenog (q) i pokretnog
optereenja, uz uvoenje koeficijenta izravnanja i dinamikog koeficijenta :
) ( ) ( ) ( x M x M x M
P q
+ . (4.156)
Moment savijanja usled jednako podeljenog optereenja M
q
(x) definisan je sledeim
izrazom:
2
2 2
) ( x
q
x
q
x M
q

!
. (4.157)
Usled para pokretnih koncentrisanih sila, moment savijanja moe da se odredi kao pro-
izvod sila i odgovarajuih vrednosti ordinata uticajne linije (slika 4.81) na sledei nain:
) ( ) ( ) (
2 2 1 1
x P x P x M
P
+ . (4.158)
Ordinate uticajne linije mogu se, shodno slici 4.81, napisati u sledeem obliku:
) ( ) (
1
x
x
x !
!
, (4.159)
) ( ) (
2
x L
x
x !
!
. (4.160)
Konano, izraz za moment savijanja usled para pokretnih koncentrisanih sila moe da
se dobije kao:
2
2 1 2 1
) (
1
1 ) ( x P P x
L
P P x M
P
+
1
]
1
,
_
+
! !
. (4.161)
Kada se izrazi (4.157) i (4.161) uvrste u (4.156) dobija se anvelopa momenata savijanja
u sledeem obliku:
( )
2
2 1 2 1
2
1
2
) ( x P P
q
x
L
P P
q
x M
1
]
1
+ +
'
1
]
1
,
_
+ +

! !
!
. (4.162)
Slika 4.81 - Odreivanje teorijskog poetka ojaanja kod kranskih nosaa
Moe se uoiti da je anvelopa momenata i u ovom sluaju kvadratna funkcija, koja
moe da se napie u skraenom obliku:
2
) ( x A x B x M . (4.163)
Teorijski poetak ojaanja moe da se odredi na osnovu poznatog uslova (4.151), koji
u ovom sluaju glasi:
0 ,
2
nos
M x A x B , to jest 0
0 ,
2
+
nos
M x B x A . (4.164)
Reavanjem kvadratne jednaine dobija se teorijski poetak ojaanja pojasne lamele
kod kranskih nosaa.
Mesto stvarnog poetka ojaanja lamela ne poklapa se sa teorijskim poetkom. Naime,
radi obezbeenja pravilnog aktiviranja ojaanog preseka potrebno je da se stvarni poetak
pomeri neto ispred teorijskog (slika 4.82a). Tok unutranjih sila uslovljava postepeno ak-
tiviranje ojaane noice (slika 4.82b), pa je, da bi ceo ojaani presek na mestu teorijskog
poetka bio aktivan i mogao da prihvati predviene uticaje, neophodno da stvarni poetak
bude lociran ispred teorijskog.
Kod punih limenih nosaa u zavarenoj izradi stvarni poetak se pomera za polovinu i-
rine pojasa ( 2 / b x ), a kod zakovanih nosaa za dva reda zakivaka (
1
5 d x ), kao
to je prikazano na slici 4.83.
Konstrukcijskom oblikovanju poetka ojaanja kod zavarenih nosaa treba posvetiti
posebnu panju, jer je to vrlo osetljivo mesto, pogotovu kod dinamiki optereenih kon-
strukcija. Nepravilnim reenjem moe se znaajno umanjiti jaina nosaa na zamor.
irina dodatne lamele treba da bude manja od osnovne kako bi se izbegle potekoe pri
zavarivanju. Naime, kada su dodatne lamele ire od osnovnih (slika 4.84a), poduni i eo-
ni avovi ne lee u istoj ravni, pa prelazak sa podunih na eone avove komplikuje postu-
pak zavarivanja i predstavlja mesto potencijalne prsline. Stoga treba izbegavati ovakva re-
enja posebno kod dinamiki optereenih konstrukcija. irinu dodatne lamele treba odredi-
ti tako da se omogui njeno pravilno spajanje zavarivanjem za osnovnu lamelu (slika
4.84b). Da bi se postigla zadovoljavajua jaina nosaa na zamor neophodno je da se zavr-
etak podunih avova, odnosno njihov prelaz u eone oblikuje prema slici 4.84b.
Slika 4.82 - Stvarni poetak ojaanja pojasne lamele
Slika 4.83 - Poloaj stvarnog poetka kod: a) zakovanog nosaa; b) zavarenih nosaa
Dodatne lamele se uglavnom postavljaju sa spoljanje strane, meutim, ukoliko postoje
posebni funkcionalni uslovi, koji zahtevaju ravne spoljanje ivice nosaa itavom njego-
vom duinom, dodatne lamele se mogu postaviti i sa unutranje strane osnovnih lamela.
Jedno takvo reenje prikazano je na slici 4.84c. U ovom sluaju potrebno je predvideti
otvor u rebru kojim se obezbeuje nesmetano zavarivanje eonih avova.
Slika 4.84 - Oblikovanje veze dodatnih pojasnih lamela
Kada se ojaanje pojasa postie poveanjem debljine lamele, veza lamela se ostvaruje
sueonim avovima. Tip sueonih avova zavisi od debljine lamela koje se zavaruju. Uko-
liko je razlika debljina susednih lamela koje se zavaruju vea od 3 mm potrebna je poseb-
na obrada deblje lamele, kako bi se ostvario blag prelaz (slika 4.85a). Pri spajanju pojasnih
lamela razliite debljine uobiajeno je da se ravnaju unutranje ivice, kako bi visina rebra
bila konstantna du itavog nosaa. Ako se ravnaju spoljanje ivice, neophodno je predvi-
deti promenu visine rebra du nosaa, to poskupljuje njegovu izradu. U ovom sluaju
obavezno treba predvideti kruni otvor na rebru (slika 4.85b), kojim se izbegava nagomila-
vanje avova, odnosno izvoenje ava preko ava.
Slika 4.85 - Veza pojasnih lamela razliite debljine
5.2.5.1 Trapezasti nosai
Promena nosivosti nosaa moe da se ostvari, kao to je ve pomenuto, i promenom vi-
sine rebra. Najee se koriste nosai sa linearnom promenom visine - trapezasti nosai.
Ovakvi nosai se izvode kao zavareni nosai sa rebrom trapezastog oblika, ali se ee do-
bijaju podunim seenjem i ponovnim spajanjem valjanih profila, kao to je prikazano na
slici 4.86.
Slika 4.86 - Trapezasti nosai dobijeni seenjem valjanih profila
Kod trapezastih nosaa optereenih jednakopodeljenim optereenjem, zbog promenlji-
ve visine rebra, merodavan presek ne mora da bude u sredini raspona, to jest na mestu
maksimalnog momenta. Kritian presek moe da se odredi iz uslova da kritina visina no-
saa tangira liniju zahtevane visine. Na osnovu pojednostavljenog izraza za odreivanje
otpornog momenta preseka (4.122) moe da se odredi visina preseka u funkciji ostalih ge-
ometrijskih karakteristika preseka:
w
f
w
y
w
f
t
A
t
W
t
A
d h

,
_

3 6 3
2
. (4.165)
Linija zahtevane visine dobija se, kada se u prethodni izraz (4.165) uvrsti:
dop y y
x M W / ) ( (4.166)
u sledeem obliku:
w
f
dop w
y
w
f
t
A
t
x M
t
A
x d

,
_
3 ) ( 6 3
) (
2
. (4.167)
U sluaju jednako podeljenog optereenja, prethodni izraz se transformie na sledei
nain:
( )
w
f
dop w w
f
t
A
x x
t
q
t
A
x d

,
_
3
3
3
) (
2
!
. (4.168)
Optimalan poloaj kritinog preseka je u etvritini raspona nosaa (slika 4.87), jer se u
tom sluaju dobija rebro minimalne teine (videti tabelu 4.20).
Kritina visina se dobija iz prethodnog izraza (4.168), zamenom 4 / ! x :
w
f
dop w w
f
cr
t
A
t
q
t
A
d

,
_
3
16
9
3
2
2
!
. (4.169)
Tabela 4.20 - Optimalni poloaj kritinog poprenog preseka
Poloaj kritinog preseka Relativna teina rebra u %
! 50 , 0
! 40 , 0
! 30 , 0
! 25 , 0
! 20 , 0
100
85,5
79,8
78,6
80,0
Slika 4.87 - Geometrija trapezastog nosaa optereenog jednako podeljenim optereenjem
Diferenciranjem izraza za zahtevanu visinu (4.168) po x i zamenom 4 / ! x dobija se
potreban nagib rebra nosaa:
( )
f cr w dop
A d t
q
+

3 4
3
!
. (4.170)
Kada su definisani kritina visina i nagib nosaa lako se mogu odrediti njegova mini-
malna i maksimalna visina:
tg d d
cr
+
4
max
!
(4.171)
tg d d
cr

4
min
!
. (4.172)
Treba istai da ovako odreena minimalna visina trapezastog nosaa, moe da bude nedo-
voljna za prijem smiuih napona, koji upravo na osloncu imaju maksimalne vrednosti. Stoga
se, nikako, ne sme zaboraviti kontrola smiuih napona u oslonakom preseku.
Svi prethodni izrazi vae samo za trapezaste nosae sistema proste grede optereene
jednako podeljenim optereenjem. U tabeli 4.21 su dati izrazi za odreivanje kritinog pre-
seka, kritine visine, nagiba i maksimalne i minimalne visine trapezastih nosaa opteree-
nih sistemom nepokretnih koncentrisanih sila.
Tabela 4.21 - Osnovni izrazi za proraun trapezastih preseka
Optereenje
Poloaj kritinog preseka
2 / ! 3 / ! 5 / !
Kritina visina (
cr
d )
w
f
dop w w
f
t
A
t
P
t
A
,
_
3
2
3
3
2
!
w
f
dop w w
f
t
A
t
P
t
A
,
_
3
2
3
2
!
w
f
dop w w
f
t
A
t
P
t
A
,
_
3
5
12
3
2
!
Nagib ()
( )
f cr w dop
A d t
P
+
3 2
3
( )
f cr w dop
A d t
P
+
3
3
( )
f cr w dop
A d t
P
+
3
3
Maksimalna visina (
max
h )
cr
d
tg d
cr
+
6
!
tg d
cr

10
3 !
Minimalna visina (
min
h )
tg d
cr

2
!
tg d
cr

3
!
tg d
cr

10
2 !
Iako na prvi pogled trapezasti nosai deluju veoma racionalno, utede u teini kod ova-
kvih nosaa nisu velike, jer da bi se obezbedila potrebna visina na mestu kritinog preseka,
visina nosaa u sredini mora biti vea nego to je neophodno.
5.2.5.2 Kontinualni nosai
Kao i puni limeni nosai sistema proste grede i kontinualni nosai mogu da budu kon-
stantne ili promenljive visine. Visina se kree od 12 / ! do 30 / ! u zavisnosti od dozvolje-
nog ugiba, intenziteta i karaktera optereenja. Promena visine nije racionalna kod nosaa
manjih raspona, pa se u zgradarstvu uglavnom primenjuju kontinualni nosai konstantne
visine rebra, dok se pokrivanje dijagrama momenata ostvaruje promenom povrine poja-
snih lamela du nosaa. Odreivanje teorijskog poetka ojaanja vri se kao i kod nosaa
sistema proste grede: grafiki i analitiki. Kako su kontinualni nosai statiki neodreeni,
analitiki izraz za anvelopu momenata ne moe se za sve tipove optereenja, a posebno za
pokretna, odrediti jednostavno, pa se preporuuje primena grafike metode za odreivanje
teorijskog poetka.
Na slici 4.88 je prikazana anvelopa momenata za kontinualan nosa na dva polja opte-
reen korisnim jednako podeljenim optereenjem p.
Slika 4.88 - Kontinualni nosa na dva polja - anvelopa momenata
Pri pokrivanju anvelope momenata picevi koji se javljaju na oslonakim presecima
mogu se redukovati (slika 4.89b). Naime, zbog konane irine oslonca (b), oslonaka reak-
cija nije, kako se pri proraunu pretpostavlja, koncentrisana sila ve jednako podeljeno op-
tereenje (p) na irini oslonca (b). Stoga se moment savijanja nad osloncem moe umanjiti
za vrednost:
8 8 8 4 2
2 2
b
R
b
b
R b
p
b b
p M (4.173)
gde su:
R oslonaka reakcija,
b irina oslonca.
Ova redukcija je opravdana samo u sluajevima kada je oslanjanje zaista takvo da se
omoguava pretpostavljena ravnomerna raspodela sila du oslonaca (slika 4.89c). Na slici
4.89a prikazano je pokrivanje dijagrama momenata i transverzalnih sila kod kontinualnog
nosaa optereenog stalnim (g) i korisnim optereenjem (p) koji su u odnosu: p/g = 2,9.
Kontinualni nosai se uglavnom projektuju kao nosai sa vie od dva polja, a duine
polja ne moraju, kao to je to sluaj na slici 4.88, da budu jednake. U takvim sluajevi-
ma, pogotovo ako je optereenje pokretno (sistem koncentrisanih sila), iznalaenje anali-
tikog izraza za anvelopu momenata nije nimalo jednostavno. Tada anvelopu momenata
treba odrediti spajanjem ekstremnih vrednosti momenata savijanja dobijenih pomou
uticajnih linija. Naime, nosa treba podeliti na deset do dvadeset taaka, zavisno od veli-
ine raspona i potrebne tanosti prorauna, pa za tako izabrane take konstruisati uticaj-
!
!
!
!

x
x p x M c
x p x p x M b
x p x p x M a
0
16
1
2
1
16
7
2
1
8
3
2
2

) ( : ) (
) ( : ) (
) ( : ) (
ne linije i sraunati ekstremne vrednosti momenata savijanja ( M
max
i M
min
) usled za-
datog optereenja. Kako je, ovako izabrana, mrea taaka dovoljno gusta, na osnovu do-
bijenih ekstremnih vrednosti momenata savijanja moe se, njihovim spajanjem, dobiti
anvelopa momenata.
Slika 4.89 - a) Pokrivanje dijagrama momenata i transverzalnih sila;
b) Redukcija pica momenata savijanja; c) irina oslonaca
Ovakav postupak je uobiajen u mostogradnji gde su optereenja po pravilu pokretna,
ali se primenjuje i pri proraunu kranskih nosaa koji su, takoe, optereeni sistemom po-
kretnih koncentrisanih sila. U mostogradnji, posebno za mostove veih raspona, primenju-
ju se kontinualni nosai promenljive visine. U tom sluaju geometrijske karakteristike no-
saa variraju du nosaa, to bitno utie na preraspodelu statikih uticaja. Pri odreivanju
uticajnih linija kod ovakvih nosaa, geometrijske karakteristike se osrednjavaju i smatraju
konstantnim du jednog segmenta izmeu dva susedna vora (take).
Na slici 4.90 prikazana je anvelopa momenata savijanja za jedan drumski most raspona
85+134+85 m.
Kontinualni mostovski nosai se veoma esto izvode na tri polja od kojih su dva spo-
ljanja jednakih raspona (
0
! ). Odnos raspona
0 1
/ ! ! kree se u sledeem opsegu:
3 / 1
0 1
! ! , a kod mostova velikih raspona ( ! = 250-300 m) i preko 3,5. Drumski most
u produetku Brankove ulice u Beogradu spada u red najveih mostova ovog tipa. Njegov
raspon je 75+261+75 m, a odnos srednjeg, velikog raspona u odnosu na spoljanje je ak:
0 1
/ ! ! =3,48.
Napominje se da pri odreivanju anvelope momenata savijanja kod mostovskih nosaa
treba obavezno imati u vidu nain montae, jer naprezanja u toku montae imaju veoma
znaajan uticaj.
Slika 4.90 - Anvelopa momenata savijanja jednog drumskog mosta
5.2.6 Kontrola deformacija
Da bi nosai mogli uspeno da odgovore svim projektnim zahtevima, to jest da obezbe-
de nesmetanu eksploataciju objekta, to je njihov osnovni cilj, potrebno je da deformacije
budu manje od doputenih.
Dakle, pri proraunu nosaa, neophodno je da se pored provere napona sprovede i kon-
trola deformacija. Kako su nosai optereeni na savijanje, ugibi predstavljaju dominantan
vid deformacija i obavezno ih treba kontrolisati. Vrednosti doputenih ugiba najee su
date u sledeem obliku:
m
dop
/ ! (4.174)
gde je ! raspon nosaa, a m parametar kojim se definie strogost kriterijuma i koji obino
ima sledee vrednosti: 200, 250, 300, 350, 500, 750 i 1000. Tip konstrukcije, mesto nosaa
u konstrukciji, kao i njegova namena i eventualno tehniko-tehnoloki uslovi koje je neop-
hodno obezbediti radi nesmetanog funkcionisanja maina ili ureaja smetenih unutar
objekta, uslovljavaju vrednosti doputenih ugiba. Osim ovih uslova koji utiu na veliinu
doputenih ugiba, postoji i grupa kriterijuma koji nisu striktno tehnike prirode, a utiu na
ogranienje ugiba. Ponekad je, iz estetskih ili psiholokih razloga, potrebno propisati stro-
ije ogranienje za ugibe. Ovo je posebno vano kada nosai nisu zaklonjeni (skriveni) pa
njihova deformacija moe da izazove oseaj nesigurnosti kod korisnika objekta.
Prema jugoslovenskom Pravilniku o tehnikim normativima za nosee eline kon-
strukcije doputeni ugibi imaju sledee vrednosti:
za ronjae, nosae u zidovima i nosae u podestima 200 / !
za nosae u zgradarstvu (generalno) 300 / !
za nosae meuspratnih konstrukcija 500 / !
Ovi uslovi mogu biti stroiji u sluaju nosaa koji nose krte pregradne zidove ili stakle-
ne fasade (slika 4.91a). Na ovaj nain izbegavaju se nepoeljne prsline koje mogu nastati
u sekundarnim elementima usled njihove prekomerne deformacije. Ovo je posebno vano
kod nosaa staklenih fasada kod kojih ugib ne sme da bude vei od 500 / ! .
Slika 4.91 - a) Prsline u sekundarnom zidu usled prekomerne deformacije;
b) Uticaj obrtanja oslonakih preseka na funkcionalnost kranskih nosaa
Kod kranskih nosaa deformacijski uslovi su jo stroiji. Da bi se obezbedilo nesmeta-
no kretanje krana, deformacije, odnosno ugibi kranskih nosaa moraju da budu veoma ma-
le, pa je kod ovakvih nosaa deformacijski uslov esto stroiji od naponskog. Doputeni
ugibi se kreu, u zavisnosti od tipa krana i reima rada, od 500 / ! do 750 / ! , a kod izuzet-
no tekih kranova, na primer u elianama, i do 1000 / ! .
Kod kranskih nosaa koji se sastoje od niza prostih greda (slika 4.91b), osim provere
ugiba treba kontrolisati i obrtanja oslonakih preseka. Velika obrtanja oslonakih preseka
mogu da ugroze kretanje krana ime on gubi svoju funkciju. Provera obrtanja oslonakih
preseka neophodna je i kod glavnih nosaa mostova veih raspona. Kako su mostovski no-
sai uglavnom velike visine, usled obrtanja oslonakog preseka javljaju se znatna horizon-
talna pomeranja vrha nosaa. Kod drumskih mostova saobraaj je uglavnom na gornjem
pojasu, pa ova horizontalna pomeranja ne smeju da budu vea od hoda dilatacione sprave
koja se nalazi na prelasku sa mosta na trup nasipa. Dakle, kod mostovskih nosaa obave-
zno treba kontrolisati obrtanja oslonakih preseka na prelasku sa mosta na trup nasipa, a
ako je statiki sistem niz prostih greda, to je ree sluaj, i na mestima svih unutranjih
oslonaca.
Deformacijski uslovi mogu da se napiu na sledei nain:
m
dop
/
max
! (4.175)
dop

max
. (4.176)
Kod nosaa veih raspona deformacijski uslovi su uglavnim stroiji od naponskih, pa
se dobijaju nosai kod kojih nisu iskorieni naponi. Da bi se ovo izbeglo, odnosno da bi
se postiglo to bolje iskorienje doputenih napona, a uz to i ispotovali deformacijski
uslovi, kod ovakvih nosaa se predvia preddeformacija, to jest nadvienje (slika 4.92).
Obino se nadvienje daje po paraboli, sa strelom koja se dobija kao ugib nosaa od stal-
nog i polovine korisnog optereenja.
Ukupna deformacija nosaa sa nadvienjem odreuje se na sledei nain:
) 2 / ( ) (
0 max
p g p g + + , (4.177)
gde je
0
nadvienje nosaa. Deformacijski uslov moe se u ovom sluaju napisati na
sledei nain:
dop
p ) 2 / (
max max
. (4.178)
Slika 4.92 - Nadvienje punog grednog nosaa
Na ovaj nain smanjuju se deformacije nosaa u odnosu na zamiljenu pravu liniju koja
prolazi kroz njegove oslonce to ima veoma povoljan estetski uticaj. Smatra se da vidljiva
deformacija, sa estetskog stanovita, ne treba da bude vea od 250 / ! .
Meutim, treba napomenuti da kod nosaa sekundarnih krtih zidova ili staklenih fasada
korisno optereenje izaziva deformacije koje prouzrokuju prsline, pa deformacijski uslov
glasi:
500 / ) (
max
!
dop
p . (4.179)
Dakle, kod ovakvih nosaa preddeformacija nema velikog znaaja, jer se nadvienjem
ne smanjuje deformacija usled korisnog optereenja, ve se samo smanjuje deformacija
nosaa u odnosu na njegovu zamiljenu pravu liniju. Stoga u ovom sluaju nadvienje ima
smisla samo za stalno optereenje.
Numerike vrednosti deformacija (ugiba i obrtanja) punih nosaa mogu da se odrede
primenom jedne od sledeih metoda:
direktnom integracijom diferencijalne jednaine savijanja,
Mor-Maksvelovom (Mohr-Maxwell) analogijom (fiktivni nosai),
metodom virtualnih sila,
korienjem softverskih paketa i gotovih tabela.
Svi navedeni postupci su ravnopravni i sline su ili iste tanosti, a izbor jednog od njih
zavisi od vrste problema i mogunosti i afiniteta projektanta.
5.2.6.1 Direktna integracija diferencijalne jednaine savijanja
Primena ove metode ima smisla samo u sluaju nosaa preko jednog polja, kao to su
konzola, prosta greda, jednostrano i obostrano ukljetena greda. Na osnovu diferencijalne
jednaine savijanja grednog nosaa moe da se odredi njegova elastina linija, a samim
tim i maksimalan ugib i nagib nosaa. Diferencijalna jednaina savijanja grednog nosaa
ima sledei oblik:
) (
) (
) (
) (
2
2
x I E
x M
x v
dx
x v d
(4.180)
Moment savijanja M(x) zavisi od oblika spoljanjeg optereenja q(x), koje deluje na
posmatrani nosa. Kada je definisana funkcija optereenja q(x), uz poznat zakon promene
momenta inercije I(x), dvostrukom integracijom diferencijalne jednaine (4.180) dobija se
izraz za elastinu liniju nosaa. Iz graninih uslova po pomeranjima dobijaju se dve kon-
stante koje figuriu u reenju diferencijalne jednaine nakon dvostruke integracije. Na
osnovu ovako odreene elastine linije mogu da se odrede nagib nosaa i maksimalan
ugib. Diferenciranjem funkcije elastine linije po x dobija se izraz za nagib, na osnovu ko-
jeg se odreuje mesto maksimalnog ugiba.
Granini uslovi zavise od statikog sistema nosaa, odnosno od uslova oslanjanja (slika
4.93). Na slici 4.93 prikazani su prosta greda i konzola sa graninim uslovima i ostalim
karakteristikama neophodnim za proraun.
Slika 4.93 - Granini uslovi: a) prosta greda; b) konzola
U tabeli 4.22 dati su izrazi za odreivanje maksimalog ugiba i nagiba za nosae sistema
proste grede i konzolne nosae konstantnog poprenog preseka i to za nekoliko najeih
sluajeva optereenja.
Tabela 4.22 - Izrazi za odreivanje ugiba i obrtanja usled uobiajenih optereenja
P R O S T A G R E D A K O N Z O L A
Optereenje

max

max
Optereenje

max

max
EI
P
48
3
!
EI
P
16
2
!
EI
P
3
3
!
EI
P
2
2
!
EI
q

384
5
4
!
EI
q
24
3
!
EI
q
8
4
!
EI
q
6
3
!
EI
q
3 , 153
4
"
!
EI
q
45
3
!
EI
q
30
4
!
EI
q
24
3
!
EI
M
57 , 15
2
!
EI
M
3
!
EI
M
2
2
!
EI
M !
5.2.6.2 Mor-Maksvelova analogija
Mor-Maksvelov postupak za odreivanje deformacija nosaa zasniva se na analogiji
sledeih diferencijalnih jednaina:
,
_

h
t
x I E
x M
x v
dx
x v d
t
) (
) (
) (
) (
2
2
(4.181)
) (
) (
2
2
x p
dx
x M d
. (4.182)
Prva diferencijalna jednaina predstavlja proiren oblik klasine diferencijalne jednai-
ne savijanja (4.180) (uveden je i uticaj temperature), dok druga daje poznatu vezu izmeu
momenta savijanja i spoljanjeg poprenog optereenja. Uvoenjem fiktivnog optereenja:
h
t
x I E
x M
x p
t

+

) (
) (
) ( (4.183)
problem odreivanja deformacija nosaa (4.181) moe da se svede na reavanje poznatog
problema:
) (
) (
2
2
x p
dx
x M d
. (4.184)
Ako se posmatraju prethodni izrazi moe se zakljuiti da je moment savijanja ) (x M
usled fiktivnog optereenja ) (x p jednak ugibu nosaa v(x) usled stvarnog optereenja. Na
osnovu poznatih veza izmeu momenta savijanja i transverzalne sile, odnosno ugiba i na-
giba (obrtanja preseka), sledi da je V , to jest da je transverzalna sila fiktivnog nosaa
ekvivalentna sa obrtanjem preseka stvarnog nosaa. Prelazak sa jedne na drugu diferenci-
jalnu jednainu zahteva takoe i promenu graninih uslova, odnosno uslova oslanjanja. Na
slici 4.94 su prikazani ekvivalentni uslovi oslanjanja stvarnog i fiktivnog nosaa.
Slika 4.94 - Uslovi oslanjanja stvarnih i odgovarajuih fiktivnih nosaa
Primenom Mor-Maksvelovog postupka izbegava se reavanje diferencijalne jednaine,
koja moe da bude komplikovana, posebno kod nosaa sa promenljivom krutou. Na ovaj
nain, problem odreivanja deformacija se svodi na odreivanje presenih sila usled zada-
tog optereenja. Prednosti ove metode prorauna deformacija u odnosu na integraciju dife-
rencijalne jednaine naroito dolaze do izraaja kod nosaa sa promenljivim momentom
inercije. ematski prikaz primene Mor-Maksvelove analogije kod nosaa promenljive kru-
tosti dat je na slici 4.95.
Slika 4.95 - Odreivanje deformacije kod nosaa promenljive krutosti
Na osnovu stava o uzajamnosti pomeranja mogu se, primenom Mor-Maksvelove analo-
gije, odrediti i uticajne linije za deformacijske veliine. Uticajna linija za pomeranje (ugib
ili obrtanje) posmatranog preseka ekvivalentna je sa dijagramom pomeranja nosaa, ili de-
la nosaa po kojem se optereenje kree, usled generalisane jedinine sile koja deluje u
posmatranom preseku. Dakle, uticajna linija za ugib odreuje se kao dijagram pomeranja
nosaa usled jedinine koncentrisane sile. Odreivanje uticajnih linija je neophodno pri
analizi deformacija nosaa optereenih pokretnim optereenjem (npr. mostovski i kranski
nosai).
Na slici 4.96 je ematski prikazan postupak odreivanja uticajne linije za ugib u sredini
nosaa sa skokovito promenljivom krutou. Ovaj sluaj je tipian za kranske nosae.
Slika 4.96 - Odreivanje uticajne linije kod nosaa promenljive krutosti
5.2.6.3 Metoda virtualnih sila
Princip virtualnih sila predstavlja jo jedan klasian nain za odreivanje deformacija
nosaa. Zasniva se na jednakosti radova spoljanjih i unutranjih sila. Generalisano
pomeranje (pomeranje ili obrtanje) moe da se odredi na osnovu sledeeg, opteg izraza:
ds N t ds M
h
t
ds
GA
V V
k
EA
N N
EI
M M
s
o
t
s s
t
+
,
_

(4.185)
gde su M, N i V presene sile usled spoljanjeg optereenja, a V N M i , usled odgovara-
jue jedinine sile koja deluje na mestu i u pravcu traenog pomeranja. Uticaj aksijalnih
sila na deformaciju po pravilu se zanemaruje, sem u sluaju lunih nosaa kod kojih se ja-
vlja jak uticaj aksijalnih sila, pa bi ovo zanemarenje ugrozilo tanost reenja. Osim toga,
gredni nosai su veoma retko optereeni aksijalnim silama, a ako ih ima njihov udeo u
ukupnom naprezanju je neznatan. Transverzalne sile se, meutim, redovno javljaju, ali je
njihovo uee u ukupnoj deformaciji savijanja veoma malo, pa se i one mogu zanemariti
pri proraunu deformacija najveeg broja nosaa. Treba meutim napomenuti da kod kon-
zolnih nosaa malih raspona uticaj transverzalne sile na deformaciju nije zanemarljiv i mo-
e ak i da premai uticaj momenata savijanja (slika 4.97).
Slika 4.97 - Analiza deformacija konzolnog nosaa
Na primeru konzolnog nosaa optereenog koncentrisanom silom (P = 100 kN) na kra-
ju, analizirani su uticaj deformacije usled savijanja (M) i smicanja (V). Sa slike 4.97 se
uoava da se smiua deformacija menja po linearnom zakonu i da je vea od one prou-
zrokovane momentom savijanja sve do raspona od 100 cm. Izraz za odrevanje ugiba kon-
zolnog nosaa usled smiuih sila moe se direktno izvesti iz osnovne jednaine principa
virtualnih pomeranja (4.183):
!
GA
P
k ds
GA
V V
k V
s
) ( (4.186)
gde je k koeficijent kojim se definie povr smicanja ( k A A
v
/ ), a moe da se odredi na
osnovu sledeeg izraza, poznatog iz Teorije konstrukcija:

A
dA
b
S
I
A
k
2
2
2
. (4.187)
( ) 73 , 4 35 1 35 25 40 25
1 37798 8
135
10 34 , 4 ) (
10 2 , 4
3
) (
2 2 2
4
3 8 3
+

k
GA
P
k T
EI
P
M
! !
! !

Za pravougaone preseke k = 1,2, dok se za I-preseke, koji se najee koriste kao nosa-
i u elinim konstrukcijama, vrednost ovog parametra moe odrediti na osnovu sledee
formule, izvedene iz prethodnog izraza (4.187):
( )
2 2 2
8
d t d b h b
t I
A
k
w
w y
+

(4.188)
gde su:
h ukupna visina nosaa,
b irina noice,
d visina rebra,
t
w
debljina rebra.
Uticaj transverzalnih sila na ukupnu deformaciju treba uzeti u obzir i kod mostovskih
nosaa velikih raspona koji se montiraju postupkom konzolne gradnje. Iako je ugib usled
smiuih sila neuporedivo manji od ugiba usled momenata savijanja, on, zbog veoma veli-
kih raspona i optereenja pri montai, moe da dostigne vrednosti od 10 cm pa i vie, to
bitno naruava izgled nivelete mosta. Stoga se pri analizi deformacija tokom montae mo-
sta mora obuhvatiti i uticaj transverzalnih sila, kako bi se predvidelo adekvatno nadvienje
i izbegao diskontinuitet nivelete mosta na mestu sueljavanja.
Princip virtualnih sila prua mogunost za obuhvatanje uticaja smiuih sila na ukupnu
deformaciju. Primena ove metode poeljna je kada se odreuje pomeranje samo jedne, ka-
rakteristine take nosaa. U suprotnom, kada se trai dijagram pomeranja itavog pojasa,
ili pak uticajna linija za pomeranje, svrsishodnije je korienje Mor-Maksvelove analogije.
5.2.6.4 Korienje softverskih paketa i gotovih tabela
Zahvaljujui brzom razvoju raunarske opreme primena numerikih metoda za prora-
un unutranjih sila i deformacija je gotovo u potpunosti potisnula klasine metode prora-
una. Najveu primenu nala je metoda konanih elemenata, na osnovu koje su razvijeni
razliiti softversti paketi, kao to su STRESS, ADINA, STAAD, SAP itd., ijom prime-
nom se znatno ubrzava proraun statikih, a posebno deformacijskih veliina.
Pri proraunu nosaa jednostavnih statikih sistema (npr. proste grede), esto se koriste
gotove tabele. Ovim se znatno ubrzava proraun u odnosu na klasine metode. Primena ra-
unara u ovim sluajevima takoe je izlina, jer samo uitavanje podataka zahteva vie
vremena. Na osnovu tabele 4.23 moe veoma efikasno da se odredi ugib proste grede izlo-
ene dejstvu optereenja prikazanog u okviru iste tabele.
Tabela 4.23 - Odreivanje ugiba nosaa sistema proste grede
a) za jednakopodeljeno optereenje du celog raspona: ! q R
1
b) za jednakopodeljeno optereenje na delu raspona: ! q R
l
q
r
q
) (
2

c) za koncentrisanu silu: P R
P

3
d) za momente savijanja na krajevima nosaa: ! / 8 , 4
4
M R
q
I R
i
/ 62 , 0
3
!

Dimenzije:
[ ] cm [ ]
4
cm I [ ] m ! [ ] kN R
Napomena: U sluaju b) vrednosti koeficijenata
r
q
i
l
q
se odreuju na osnovu poloaja
poetka ( ! /
r r
x ) i zavretka ( ! /
l l
x ) optereenja.
Vrednosti koeficijenta ' u funkciji poloaja optereenja - ( ! / x )
Koncentrisana sila P [ ] kN Jednakopodeljeno optereenje q [ ] kN/m
-
'
P
- -
'
P
- -
'
q
-
'
q -
'
q
-
'
q
0,01 0,048 0,99 0,26 1,136 0,74 0,01 0,0002 0,26 0,1549 0,51 0,5190 0,76 0,8671
0,02 0,096 0,98 0,27 1,170 0,73 0,02 0,0010 0,27 0,1565 0,52 0,5320 0,77 0,8775
0,03 0,142 0,97 0,28 1,204 0,72 0,03 0,0022 0,28 0,1783 0,53 0,5479 0,78 0,8876
0,04 0,192 0,95 0,29 1,236 0,71 0,04 0,0038 0,29 0,1905 0,54 0,5638 0,79 0,8973
0,05 0,239 0,95 0,30 1,267 0,70 0,05 0,0060 0,30 0,2030 0,55 0,5796 0,80 0,9066
0,06 0,287 0,94 0,31 1,297 0,69 0,06 0,0086 0,31 0,2159 0,56 0,5953 0,81 0,9154
0,07 0,334 0,93 0,32 1,326 0,68 0,07 0,0117 0,32 0,2290 0,57 0,6109 0,82 0,9239
0,08 0,381 0,92 0,33 1,354 0,67 0,08 0,0152 0,33 0,2424 0,58 0,6264 0,83 0,9320
0,09 0,427 0,91 0,34 1,380 0,66 0,09 0,0193 0,34 0,2561 0,59 0,6418 0,84 0,9396
0,10 0,474 0,90 0,35 1,405 0,65 0,10 0,0238 0,35 0,2700 0,60 0,6570 0,85 0,9468
0,11 0,519 0,89 0,36 1,429 0,64 0,11 0,0288 0,36 0,2842 0,61 0,6720 0,86 0,9556
0,12 0,565 0,88 0,37 1,452 0,63 0,12 0,0342 0,37 0,2986 0,62 0,6868 0,87 0,9599
0,13 0,610 0,87 0,38 1,473 0,62 0,13 0,0401 0,38 0,3132 0,63 0,7014 0,88 0,9658
0,14 0,654 0,86 0,39 1,492 0,61 0,14 0,0464 0,39 0,3280 0,64 0,7158 0,89 0,9712
0,15 0,698 0,85 0,40 1,510 0,60 0,15 0,0532 0,40 0,3430 0,65 0,7300 0,90 0,9762
0,16 0,742 0,84 0,41 1,527 0,59 0,16 0,0604 0,41 0,3584 0,66 0,7439 0,91 0,9807
0,17 0,785 0,83 0,42 1,542 0,58 0,17 0,0680 0,42 0,3736 0,67 0,7576 0,92 0,9847
0,18 0,827 0,82 0,43 1,555 0,57 0,18 0,0761 0,43 0,3891 0,68 0,7710 0,93 0,9883
0,19 0,858 0,81 0,44 1,567 0,56 0,19 0,0846 0,44 0,4047 0,69 0,7841 0,94 0,9914
0,20 0,909 0,80 0,45 1,577 0,55 0,20 0,0934 0,45 0,4204 0,70 0,7970 0,95 0,9940
0,21 0,949 0,79 0,46 1,585 0,54 0,21 0,1027 0,46 0,4362 0,71 0,8095 0,96 0,9962
0,22 0,988 0,78 0,47 1,592 0,53 0,22 0,1124 0,47 0,4521 0,72 0,8217 0,97 0,9978
0,23 1,026 0,77 0,48 1,596 0,52 0,23 0,1225 0,48 0,4680 0,73 0,8335 0,98 0,9996
0,24 1,064 0,76 0,49 1,599 0,51 0,24 0,1329 0,49 0,4840 0,74 0,8461 0,99 0,9998
0,25 1,100 0,75 0,50 1,600 0,50 0,25 0,1438 0,50 0,5000 0,75 0,8563 1,00 1,0000
5.2.7 Dinamiki efekti
Sa stanovita funkcionalnosti, odnosno upotrebljivosti, osim kontrole deformacija po-
nekad je neophodna i kontrola sopstvenih frekvencija nosaa. Kod peakih mostova, da bi
se obezbedilo udobno kretanje, sopstvene frekvencije glavnih nosaa ne smeju da se nala-
ze u opsegu od 0,8 -5,5 Hz.
Dinamiki efekti su takoe prisutni i u zgradarstvu. Za nosae meuspratnih konstruk-
cija po kojima se hoda, sopstvena frekvencija treba da je vea od 3 Hz, to se postie kada
je ukupan ugib od stalnog i korisnog optereenja manji od 28 mm. Za podne nosae u rit-
mikim ili plesnim dvoranama ovaj uslov je jo stroiji. U tom sluaju minimalna dozvo-
ljena frekvencija je 5 Hz, to rezultuje ogranienjem maksimalnog ugiba na svega 10 mm.
Tabela 4.24 - Kriterijumi upotrebljivosti i odreivanje sopstvene frekvencije grednih nosaa
Tip nosaa
Najnia dozvoljena
frekvencija (Hz)
Maksimalan ukupan ugib
(mm)
Nosai uobiajenih meuspratnih
konstrukcija
3 28
Nosai meuspratnih konstrukcija
predvienih za skakanje ili igranje
5 10
m
EI
f
2
1
2

!
f sopstvena frekvencija [Hz], ! raspon nosaa [m],
E modul elastinosti [kN/m
2
], m masa po jedinici duine [kg/m],
I moment inercije [m
4
], ' koeficijent koji zavisi od tipa nosaa [].
'=3,516
'=9,869
'=15,418
'=22,37
U okviru tabele 4.24 prikazan je postupak provere dinamikih efekata kod nosaa me-
uspratnih konstrukcija u zgradarstvu.
5.2.8 Bono torziono izvijanje
Puni limeni nosai su najee izloeni dejstvu spoljanjih sila koje izazivaju savijanje
oko jae ose inercije. Savijanje oko slabije ose je uglavnom manjeg intenziteta, ili ga uop-
te nema. Zbog toga se kao puni limeni nosai, kao to je ve pomenuto, uglavnom koriste
I preseci, kod kojih je krutost na savijanje oko jae ose (I
y
) znatno vea od krutosti na savi-
jenje oko slabije ose (I
z
). Geometrijske karakteristike nosaa I preseka prilagoene su, da-
kle, spoljanjim uticajima. Osim toga, nosai I preseka spadaju u tankozidne nosae otvo-
renog poprenog preseka, pa je njihova torziona krutost veoma mala. Poto je torziona
krutost, kao i krutost na savijanje oko slabije ose inercije jako mala, ovakvi nosai su veo-
ma osetljivi na bona pomeranja i rotaciju oko centra smicanja.
Ako se posmatra konzolni nosa optereen na savijanje oko jae ose inercije (slika
4.98a), moe se uoiti da usled optereenja malog intenziteta dolazi do pomeranja nosaa
samo u ravni optereenja. Meutim, pri daljem poveanju optereenja, kada ono dostigne
kritinu vrednost, dolazi do bonog pomeranja pritisnutog dela nosaa, praenog torzio-
nom rotacijom (uvijanjem nosaa). Na ovaj nain nosa gubi svoju funkciju, odnosno do-
ivljava lom, pre dostizanja svoje pune nosivosti definisane plastifikacijom poprenog pre-
seka (slika 4.98b).
Slika 4.98 - Bono torziono izvijanje konzolnog nosaa
Ovaj fenomen gubitka stabilnosti nosaa naziva se bono torziono izvijanje. Problem
bono torzionog izvijanja, moe se, na neki nain, poistovetiti sa izvijanjem pritisnutog
dela nosaa upravno na ravan nosaa. Kako je kod elemenata optereenih na isto savi-
janje naponski dijagram, shodno Bernulijevoj hipotezi, linearan, to je samo polovina no-
saa optereena na pritisak. Meutim, poto su nosai monolitni, pritisnuta polovina no-
saa ne moe samostalno da se izvije upravno na slabiju osu inercije. Preostala, zategnu-
ta polovina preseka spreava njegovo slobodno izvijanje, pa dolazi i do rotacije popre-
nog preseka (slika 4.98c). Prema tome, problem bono torzionog izvijanja ne moe se
tretirati kao prosto izvijanje pritisnutog dela nosaa, ve se mora uzeti u obzir i uticaj
torzije na njegovu stabilnost.
5.2.8.1 Linearno elastina teorija bono torzionog izvijanja
Problem bono torzionog izvijanja prvi je obradio Timoenko, koji je ujedno i uspo-
stavio teoriju linearno elastinog bono torzionog izvijanja. On je razmatrao problem
bono torzionog izvijanja kod nosaa sistema proste grede optereenog na isto savija-
nje (slika 4.99).
Slika 4.99 - Bono torziono izvijanje proste grede
Pri proraunu kritinog optereenja, usled kojeg dolazi do bono torzionog izvijanja,
uvode se sledee pretpostavke:
materijal je idealno elastian,
nosa je idealno prav (nema poetnih geometrijskih imperfekcija),
spreena je torziona rotacija oslonaca (viljukasti oslonci),
popreni presek zadrava svoj oblik nakon deformacije,
popreni presek je obostrano simetrian i konstantan du itavog nosaa,
moment inercije
z
I je znatno manji od
y
I ,
deformacije su male ( sin i 1 cos ).
Ako se uvedu lokalne kordinatne ose i , koje predstavljaju glavne ose inercije
poprenog preseka u deformisanom poloaju (slika 4.99), moment savijanja M
y
moe da
se razloi na momente koji deluju oko ovih lokalnih osa savijanja:
y y
M M M
cos (4.189)

y y
M M M sin . (4.190)
Dakle, isto pravo savijanje nosaa u nedeformisanom poloaju, pri njegovoj deforma-
ciji prelazi u koso savijanje. Problem savijanja oko glavnih osa inercije u deformisnom po-
loaju ( i ) moe da se posmatra nezavisno:
2
2
) (
dx
x w d
EI M M
y y

(4.191)
2
2
) (
dx
x v d
EI M M
z y

. (4.192)
Diferencijalna jednaina (4.191) predstavlja klasian problem savijanja i ona moe da
se rei samostalno. Meutim, kako u diferencijalnoj jednaini (4.192) figurie torziona ro-
tacija preseka , ona se ne moe nezavisno reavati. Problem savijaja oko slabije ose iner-
cije (bono savijanje), spregnut je dakle sa torzionim naprezanjem nosaa, pa se reava-
njem ovog, sloenog problema dobija vrednost kritinog momenta bono torzionog izvija-
nja M
cr
.
Ako se posmatra deformisan poloaj nosaa (slika 4.99), moe da se uoi da torzija
nosaa potie od promene poloaja ravni poprenog preseka. Naime, vektor momenta
savijanja M
y
, koji deluje na krajevima nosaa u ravni poprenog preseka, u proizvoljnom
poprenom preseku zadrava svoj poloaj (ostaje paralelan sa y-y osom). Usled rotacije
nosaa ravan posmatranog poprenog preseka nije vie pralelna sa ravni u kojoj lei na-
padni moment M
y
, pa se vektor momenta savijanja razlae na dve komponente, jednu
koja lei u ravni poprenog preseka deformisanog nosaa, i drugu koja je upravna na ra-
van poprenog preseka. Ova druga komponenta u stvari predstavlja moment torzije
(M
T
). Vrednost torzionog momenta moe da se odredi na osnovu rotacije podune ose
na mestu posmatranog poprenog preseka, uz petpostavku o malim deformacijama, na
sledei nain:
dx
dv
M M M
y T

. (4.193)
Problem torzije nosaa, moe da se opie sledeom diferencijalnom jednainom:
3
3
dx
d
EI
dx
d
GI
dx
dv
M M
t y T

(4.194)
gde su:
t
I torzioni moment inercije poprenog preseka,
I sektorski moment inercije poprenog preseka,

E modul elastinosti i
G modul klizanja.
Prethodna diferencijalna jednaina (4.194) definie problem sloene torzije. Prvi lan
sa desne strane jednaine opisuje obinu, Sen Venanovu torziju, a drugi opisuje problem
spreene (ograniene) tozije.
Dakle, problem bono torzionog izvijanja moe da se prikae pomou tri diferencijalne
jednaine, od kojih je jedna (4.191) nezavisna, a druge dve (4.192) i (4.194) spregnute.
Ako se jednaina (4.194) diferencira po x dobija se:
0
2
2
2
2
4
4
+
dx
v d
M
dx
d
GI
dx
d
EI
y t

. (4.195)
Nepoznato pomeranje v moe da se eliminie, ako se, na osnovu diferencijalne jednai-
ne (4.192), izrazi u funkciji obrtanja . Tada se dobija diferencijalna jednaina sa jednom
promenljivom (), koja definie problem bono torzionog izvijanja u sledeem obliku:
0
2
2
2
4
4

z
y
t
EI
M
dx
d
GI
dx
d
EI . (4.196)
Ako se imaju u vidu polazne pretpostavke lako se uoava da je ovo homogena
diferencijalna jednaina sa konstantnim koeficijentima, pa je njena karakteristina
jednaina:
0
1 1
4
2
2
4
r
b
r
a
r (4.197)
gde su a u b konstante koje imaju sledee vrednosti:
t
GI EI a /
2
(4.198)
2 4
/
y z
M EI EI b

(4.199)
Reenje diferencijalne jednaine pretpostavlja se u sledeem obliku:
) ( ) ( ) cos( ) sin( ) ( x n ch D x n sh C x m B x m A x + + + (4.200)
gde su m i n parametri dobijeni na osnovu reenja karakteristine jednaine i imaju sledei
oblik:
2 4 4
2
1 1
4
1
a b a
m

2 4 4
2
1 1
4
1
a b a
n
+ +
. (4.201)
Kako je na oslonakim presecima usled viljukastih oslonaca spreena rotacija preseka
oko podune ose (uvijanje), granini uslovi po pomeranjima mogu da se napiu na sledei
nain:
0 ) 0 ( 0 ) 0 (
) 0 (
2
2

dx
d
0 ) ( ! 0 ) (
) (
2
2
!
!
dx
d
. (4.202)
Na osnovu prva dva uslova (za 0 x ), dobija se da su dve nepoznate konstante B i C
jednake nuli. Preostala dva uslova (za ! x ) daju homogen sistem jednaina, sa nepozna-
tim konstantama A i D. Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja dobija se da je D tako-
e jednako nuli, pa reenje ima oblik:
) sin( ) ( x m A x . (4.203)
Preostala konstanta A mora biti razliita od nule, kako bi postojalo netrivijalno reenje,
pa se iz uslova da je sin(m !) = 0 dobija:
! / m . (4.204)
Konano, kada se u prethodnu jednainu uvrste m, a i b prema izrazima (4.201),
(4.198) i (4.199), dobija se izraz za kritian moment savijanja pri kojem dolazi do gubitka
stabilnosti nosaa usled bono torzionog izvijanja:
z
t
z
z cr
EI
GI
I
I
EI M +
2
2
2
2

!
!
. (4.205)
Ovaj izraz odnosi se samo na nosae sa optereenjem i uslovima oslanjanja prikazanim
na slici 4.100a.
Slika 4.100 - Optereenje i uslovi oslanjanja: a) osnovni sluaj; b) opti sluaj
U praksi se, meutim, ovakvi sluajevi optereenja, a posebno oslanjanja gotovo i ne
pojavljuju. Nosai su uglavnom izloeni dejstvu poprenog optereenja, koje izaziva pro-
menljiv momentni dijagram. Uslovi oslanjanja, takoe mogu da budu veoma razliiti. Na
slici 4.91b prikazan je opti sluaj elastino oslonjenog nosaa, koji je du svoje ose opte-
reen proizvoljnim silama. Problemom bono torzionog izvijanja ovakvih nosaa, bavili su
se mnogi istraivai. Klark (Clark), Hil (Hill) i alali (Djalaly) su doli do opteg izraza
za kritian moment bono torzionog izvijanja.
( )
( )
( ) ( )
1
1
]
1
,
_

j g j g
z
t
z
z
cr
z C z C z C z C
EI
GI k
I
I
k
k
k
EI
C M
3 2
2
3 2
2
2
2
2
1

!
!
(4.206)
gde su:
3 2 1
, C i C C koeficijenti koji zavise od oblika optereenja (tabela 4.25),
k i
k koeficijenti duine izvijanja koji se odnose na obrtanje i krivljenje krajnjeg

preseka, respektivno,
s a g
z z z
a
z koordinata take u kojoj se nanosi popreno optereenje (slika 4.101),
s
z koordinata centra smicanja (slika 4.102),

A y
g j
dA z z y
I
z z ) (
2
1
2 2
.
Ovim izrazom, osim razliitih uslova oslanjanja obuhvaeni su i monosimetrini
popreni preseci, kao i uticaj poloaja optereenja u okviru poprenog preseka.
Slika 4.101 - Geometrija monosimetrinog preseka
Koeficijenti duine izvijanja k i k
zavise od uslova oslanjanja nosaa s obzirom na

obrtanje i krivljenje (uvijanje) oslonakih preseka. Vrednost koeficijenta k
je jednaka je-
dinici za sve sluajeve kada krivljenje oslonakih preseka nije spreeno posebnim mera-
ma. Za prosto oslonjene nosae koeficijent k je takoe jednak jedinici, to znai da je slo-
bodna duina bono torzionog izvijanja jednaka sistemnoj duini nosaa. Meutim, kada
je nosa obostrano ukljeten s obzirom na bono pomeranje, koeficijent k ima vrednost
0,5, odnosno duina bonog izvijanja je jednaka polovini njegove stvarne duine. Kod jed-
nostrano ukljetenih nosaa treba uzeti da je k = 0,7. Naglaava se, da se u prethodnim slu-
ajevima radi o uslovima bonog oslanjanja nosaa (upravno na ravan optereenja), te da
oni u optem sluaju ne moraju biti isti sa uslovima vertikalnog oslanjanja.
U tabeli 4.25 su date vrednosti koeficijenata
3 2 1
, C i C C za razliite sluajeve opteree-
nja i uslove oslanjanja.
Tabela 4.25 - Vrednosti koeficijenata C C i C
1 2 3
,
O P T E R E E N J E k C
1
C
2
C
3
1

1,0
0,5
1,000
1,000
-
-
1,000
1,144
2

1,0
0,5
1,323
1,514
-
-
0,992
2,271
3
1,0
0,5
1,879
2,150
-
-
0,939
2,150
4

1,0
0,5
2,704
3,093
-
-
0,676
1,546
5
1,0
0,5
2,752
3,149
-
-
0,000
0,000
6

1,0
0,5
1,132
0,972
0,459
0,304
0,525
0,980
7

1,0
0,5
1,285
0,712
1,562
0,652
0,753
1,070
8

1,0
0,5
1,365
1,010
0,553
0,432
1,730
3,050
9

1,0
0,5
1,565
0,938
1,267
0,715
2,640
4,800
10

1,0
0,5
1,046
1,010
0,430
0,410
1,120
1,890
11

2,0
1,28/
0,43 -
12
2,0 2,05 0,83 -
Izrazi za odreivanje geometrijskih karakteristika kod obostrano simetrinih i mo-
nosimetrinih preseka, neophodni za proraun kritinog momenta (
cr
M ), prikazani su u
okviru tabele 4.26. Oznake su u skladu sa slikom 4.101.
Kod nosaa izloenih dejstvu poprenog optereenja, mesto njegovog delovanja u
okviru poprenog preseka bitno utie na vrednost kritinog momenta bono torzionog iz-
vijanja. Naime, ukoliko poprene sile deluju izvan centra smicanja, one na deformisanom
nosau prouzrokuju dodatne torzione uticaje, koji u zavisnosti od poloaja sile mogu biti
stabilizujui ili destabilizujui (slika 4.102). Kada sila deluje iznad centra smicanja ona
ima destabilizujui uticaj, pa se smanjuje vrednost kritinog momenta. Suprotno tome,
vrednost kritinog momenta se poveava kada sila deluje ispod centra smicanja. Naravno,
ova razmatranja se odnose samo na nosae optereene vertikalnim, gravitacionim silama,
kod kojih je gornja noica pritisnuta. Meutim, u realnim konstrukcijama optereenje se, u
najveem broju sluajeva, unosi preko gornjeg pojasa, pa vrednost kritinog momenta tre-
ba odrediti za najnepovoljniji sluaj.
Tabela 4.26 - Izrazi za odreivanje geometrijskih karakteristika
Veliina Obostrano simetrini nosai Monosimetrini nosai
Rastojanje izmeu
teita preseka i
centra smicanja
0
s
z
2
3
2 1
3
1
2 2
3
2 1 1
3
1
t b t b
h t b h t b
z
s
+

Sektorski moment
inercije
4 /
2
s z
h I I
2
) 1 (
s z
h I I
) ( 12
2
3
2 1
3
1
2
3
2 1
3
1
t b t b
t b t b
I
+

Torzioni moment
inercije
( )
3 3
2
3
1
w t
t d t b I + ( )
3 3
2 2
3
1 1
3
1
w t
t d t b t b I + +
Parametar
j
z 0
j
z
> 5 , 0
2
) 1 2 ( 4 , 0
s j
h z
5 , 0
2
) 1 2 ( 5 , 0
s j
h z
ft fc
fc
I I
I
+

fc
I moment inercije pritisnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
ft
I moment inercije zategnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
s
h rastojanje izmeu centara smicanja pritisnutog i zategnutog pojasa,
NAPOMENA:
(1) Kod obostrano simetrinih preseka irine i debljine pojasnih lamela su jednake, pa je:
b b b
2 1
, odnosno t t t
2 1
.
(2) Kada su pojasevi izraeni od ravnih limova
s
h je jednako rastojanju izmeu teita
pojasnih lamela.
(3) Rastojanje izmeu teita i centra smicanja (
s
z ) je pozitivno kada se centar smicanja
nalazi izmeu teita i pritisnute noice.
Na primeru proste grede raspona 6,0 m izraene od valjanog profila IPE 300, opteree-
ne jednako podeljenim optereenjem (q), mogu da se uporede vrednosti kritinog mometa
za karakteristine poloaje optereenja. Primenom opte formule za odreivanje kritinog
momenta (4.206), koja obuhvata uticaj poloaja optereenja, dobijaju se sledee vrednosti
kritinog momenta:
za optereenje na donjem pojasu
cr
M 129,7 kNm 82 , 28
cr
q kN/m,
za optereenje u teitu
cr
M 102,5 kNm 78 , 22
cr
q kN/m,
za optereenje na gornjem pojasu
cr
M 75,0 kNm 67 , 16
cr
q kN/m.
Slika 4.102 - Uticaj poloaja poprenog optereenja
Razlika izmeu kritinih momenata, za optereenja na donjoj, odnosno gornjoj noici,
iznosi ak 42,2%, to jasno ukazuje da poloaj optereenja ima znaajan uticaj na vrednost
kritinog momenta bono torzionog izvijanja.
5.2.8.2 Otpornost nosaa na bono torziono izvijanje
Linearno elastina teorija bono torzionog izvijanja zasniva se na pretpostavkama o
idealnom nosau, bez strukturnih i geometrijskih imperfekcija. Tretira se, dakle, kao i u li-
nearno elastinoj teoriji izvijanja aksijalno pritisnutog tapa, problem bifurkacione stabil-
nosti. Naime, smatra se da su pri optereenjima manjim od kritinog, torziona rotacija (),
kao i bono pomeranje (v) jednaka nuli, a da pomenute deformacijske veliine, kada opte-
reenje dostigne kritinu vrednost, tee beskonanosti.
Meutim, kod realnih nosaa prisutne su i geometrijske i strukturne imperfekcije u vi-
du poetnih deformacija i zaostalih napona. Stoga je otpornost realnih nosaa na bono
torziono izvijanje (
u
M ) manja od vrednosti kritinog momenta (
cr
M ) prema bifurkacio-
nom modelu stabilnosti (slika 4.103). Dakle, pri dimenzionisanju nosaa na bono torzio-
no izvijanje treba proveriti njihovu stvarnu otpornost uzimajui u obzir sve navedene nesa-
vrenosti.
Problem odreivanja otpornosti nosaa na bono torziono izvijanje, po teoriji dopute-
nih napona, reava se na naponskom nivou. Stoga je, pre svega neophodno odrediti vred-
nost kritinog napona bono torzionog izvijanja (
cr
). Kada je poznata vrednost kritinog
momenta (
cr
M ) kritian napon bonog tozionog izvijanja moe jednostavno da se odredi:
y
cr
cr
W
M
. (4.207)
Slika 4.103 - Modeli bono torzionog izvijanja realnog nosaa
Transformacijom izraza za kritian moment (4.205) i njegovim deljenjem sa otpornim
momentom za savijanje oko jae ose inercije, dobija se izraz za kritian napon u pogod-
nom obliku:
2 2
2
2
2
2
Dw Dv
y
z
y
t z
y
cr
cr
W
I I
E
W
GI EI
W
M

,
_
,
_

! !
. (4.208)
Kao to se vidi iz prethodnog izraza (4.208), kritian napon moe da se raslani na dve
komponente, jednu koja potie od Sen Venanove (Sent Venant) torzije (
Dv
) i drugu koja
nastaje usled ograniene torzije (
Dw
). Udeo ove dve komponente u ukupnom naprezanju,
najveim delom zavisi od oblika poprenog preseka. U nekim sluajevima jedna od ovih
komponenata je dominantna pa se druga moe zanemariti (slika 4.104).
Slika 4.104 - Kritian napon kod razliitih poprenih preseka
Kako je izraz za kritian napon (4.208) dobijen na osnovu kritinog momenta za
osnovni sluaj bono torzionog izvijanja (4.205), stoga mora da se izvriti korekcija kriti-
nih napona ( (
Dv
) za razliite tipove optereenja i uslove oslanjanja. Kritian napon usled
Sen Venanove torzije moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:

10 41 , 0
5
t z
y t
t t z
y t
t Dv
I I
W
GI EI
W

! !

[ ]
2
kN/cm (4.209)
gde su:
t
faktor kojim se uvodi u proraun vrsta optereenja, a koji ima vrednosti priblino iste
sa koeficijentom
1
C iz opteg izraza za kritian moment (4.206),
t
! rastojanje izmeu taaka torzionog oslanjanja.
Na osnovu potkorene veliine u izrazu za kritian napon (4.208), moe da se odredi i
druga komponenta kritinog napona (
Dw
), koja potie od spreene (ograniene) torzije:
I I
W
E
z
y z
Dw

2
2
!
. (4.210)
Kada se u prethodnu jednainu (4.210) uvrsti sektorski moment inercije, prema izrazu
datom u tabeli 4.26 za obostrano simetrine preseke, dobija se:
2 /
2
2
h I
W
E
z
y z
Dw

!
. (4.211)
Preostale geometrijske karakteristike poprenog preseka (
y
W i
z
I ), koje figuriu u
izrazima (4.210) odnosno (4.211), mogu da se izraze u funkciji povrine pojasne lamele
(
f
A ) i rebra (
w
A ) na sledei nain:
6 /
2
b A I
f z
(4.212)
( ) 6 / 6 /
2
w f w f y
A A h t h h A W + + . (4.213)
gde su:
b irina pritisnutog pojasa (noice),
h visina nosaa.
Kada se gometriske karakteristike, odreene na osnovu izraza (4.212) i (4.213) uvrste u
jednainu (4.211) dobija se kritian napon u sledeem obliku:
( )
2
2
2
2 2
2
2
/
6 / 12
kz kz z
w f
f
z
Dw
E
i
E
A A
A
b E
! !
. (4.214)
Cilj prethodnih modifikacija je, da se izraz za odreivanje komponente kritinog napona
usled ograniene torzije (
Dw
) svede na oblik poznatog izraza za Ojlerov kritian napon izvi-
janja. Naime, proraun komponente kritinog napona
Dw
moe da se svede na problem od-
reivanja Ojlerovog napona za izvijanje dela pritisnutog preseka nosaa upravno na njegovu
ravan. Zamenjujua vitkost
ky
odreuje se kao kolinik slobodne duine bonog izvijanja
nosaa (
z
! ) i zamenjujueg poluprenika inercije koji se dobija na sledei nain:
6 /
12
w f
f
kz
A A
A
b
i
+
. (4.215)
Moe se uoiti da zamenjujui poluprenik inercije, definisan prethodnim izrazom
(4.215), predstavlja poluprenik inercije poprenog preseka sastavljenog od pritisnutog po-
jasa i estine rebra nosaa (slika 4.105).
6 /
12
6 /
12 /
6 /
12 /
2
3
w f
f
w f
f
w f
kz
A A
A
b
A A
b A
A A
t b
A
I
i
+

+

Slika 4.105 - Proraunski model za zamenjujui poluprenik inercije
Pri proraunu otpornosti nosaa na bono torziono izvijanje uvodi se, kao i pri
poraunu stabilnosti pritisnutih tapova na izvijanje, relativna (bezdimenzionalna) vitkost
preseka, koja se u ovom sluaju odreuje na osnovu sledeeg izraza:
cr
pl
D
M
M
(4.216)
gde je
pl
M moment plastinosti poprenog preseka (
y pl y pl
f W M
,
).
Na naponskom nivou prethodni izraz (4.216) moe da se iskae u obliku:
cr
y p
D
f

, (4.217)
gde je
p
koeficijent oblika poprenog preseka, koji definie odnos plastinog i elastinog
otpornog momenta poprenog preseka.
Granina nosivost, odnosno otpornost nosaa na bono torziono izvijanje odreuje se po-
mou bezdimenzionalnog koeficijenta bono torzionog izvijanja
D
, koji zavisi od relativne
vitkosti
D
i tipa nosaa (valjani ili zavareni). U mnogim standardima date su razliite pre-
poruke za odreivanje otpornosti nosaa na bono torziono izvijanje. Razlike se uglavnom
odnose na odreivanje bezdimenzionalnog koeficijenta
D
, dok su kriterijumi za proveru
stabilnosti na bono torziono izvijanje isti ili slini i najee imaju sledee oblike:
po teoriji doputenih napona
dop D p dop D

, max
,
po teoriji graninih stanja
pl D u
M M M
max
.
5.2.8.3 Proraun stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje
prema JUS U.E7.101/1996
U domaoj tehnikoj regulativi proraun stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje
definisan je standardom JUS U.E7.101 iz 1996. godine. Ovim standardom obraen je pro-
raun stabilnosti simetrinih I nosaa na bono torziono izvijanje, uz uzimanje u obzir ge-
ometrijskih i strukturnih imperfekcija kao i poloaja optereenja u okviru poprenog pre-
seka. Kako su JUS propisi zasnovani na koncepciji doputenih napona, to se i u ovom
standardu provera stabilnosti vri na naponskom nivou. Vrednost kritinog napona odreu-
je se na osnovu sledeeg izraza:
2 2
, Dw Dv D cd
+ (4.218)
gde se preko koeficijenta uvodi uticaj poloaja optereenja. Ovaj koeficijent odreuje
se na sledei nain:
'
+
+
+
+ +
pojasu gornjem na enje optere za

tu i te u enje optere za 1
pojasu donjem na enje optere za
2
2
2
2
K
K
K
K
(4.219)
gde je parametar na osnovu kojeg se uzima u obzir oblik momentnog dijagrama (tabela
4.27), a K ima sledei oblik:
z
t z
I
I
h
K
2
156 , 0 1

,
_
+
!
. (4.220)
U tabeli 4.27 su pored koeficijenta , date i vrednosti korekcionih vaktora
t
i
z
pomou kojih se uzima u obzir nain optereenja, odnosno oblik momentnog dijagrama.
Vrednosti komponenata kritinog napona
Dv
i
Dw
odreuju se, kao to je ve prikaza-
no, na osnovu izraza (4.209) i (4.214). Napominje se da vrednosti komponenata kritinog
napona (
Dv
i ) treba da se odrede uz primenu korekcionih faktora datih u tabeli 4.27. Ka-
ko, za razliku od izraza za napon
Dv
, u izrazu za napon
Dw
ne figurie korekcioni fak-
tor (
z
), uticaj oblika momentnog dijagrama se uvodi preko zamenjujue vitkosti
kz
, ko-
ja se odreuje prema sledeem izrazu:
z kz
z
kz
i
!
. (4.221)
Tabela 4.27 - Vrednosti koeficijenata
t
,
z
i
Oblik momentnog dijagrama
t
i
z

1,12 0,46
1,35 0,55
1,00 0,00
1,30 0,00
1,77 0,00
2,35 0,00
Relativna vitkost se sraunava na osnovu izraza (4.217). Koeficijent oblika poprenog
preseka, koji figurie u izrazu za relativnu vitkost, definisan je na sledei nain:
y el
y pl
p
W
W
,
,
(4.222)
gde su
y el
W
,
i
y pl
W
,
elastini i plastini otporni moment poprenog preseka, respektivno.
Ovaj koeficijent predstavlja plastinu rezervu nosivosti poprenog preseka. Kod simetri-
nih preseka, kod kojih se poklapaju poloaji plastine i elastine neutralne ose, koeficijent
oblika preseka moe da se odredi na sledei nain:
y el
y
p
W
S
,
2
. (4.223)
gde je S
y
statiki moment polovine poprenog preseka. Vrednosti ovog koeficijenta za
standardne valjane profile i I-profile formirane zavarivanjem kreu se od 1,12 do 1,17.
Meutim, treba napomenuti da kod poprenih preseka kod kojih lokalna stablnost na izbo-
avanje predstavlja potencijalan nain loma, ne moe da se ostvari potpuna plastifikacija
poprenog preseka. Umesto plastinog otpornog momenta
y pl
W
,
, kod ovakvih preseka,
treba da se uzeme elastini moment efektivnog preseka (
y eff
W
,
), pa je koeficijent oblika u
tom sluaju manji od jedinice.
Bezdimenzionalni koeficijent bono torzionog izvijanja "
D
odreuje se, u funkciji
relativne vitkosti
D
na sledei nain:
'
>
,
_
4 , 0 za
1
1

4 , 0 za 1
/ 1
2
D
n
n
D
D
D
, (4.224)
gde je n parametar koji zavisi od tipa nosaa i ima sledee vrednosti:
n = 1,5 za zavarene nosae,
n = 2,0 za valjane nosae.
Konano, granini napon bono torzionog izvijanja dobija se na osnovu sledeeg
izraza:
y y D p D
f f . (4.225)
Provera stabilnosti nosaa na bono torziono izvijanje svodi se na sledei uslov:
dop D p
y
D p
D
f

max
. (4.226)
Problem bono torzionog izvijanja, ne reava se, sem u sluaju nosaa manjih raspona,
poveanjem poprenog preseka. Kod punih nosaa veih raspona, stabilnost na bono tor-
ziono izvijanje se ostvaruje smanjenjem slobodne duine bono torzionog izvijanja. Nai-
me, postavljaju se dodatni konstrukcioni elementi (spregovi) koji obezbeuju bono osla-
njanje nosaa, ime se smanjuje njegova slobodna duina bonog izvijanja. Bono oslanja-
nje se, uglavnom, predvia u polovini, treinama, petinama ili desetinama raspona nosaa,
zavisno od njegovog raspona. Kod ronjaa, iji rasponi se kreu od 6 do 9 metara, posta-
vljaju se zatege na sredini ili u treinama raspona. Kranski nosai raspona veeg od 6 me-
tara, takoe zahtevaju bono oslanjanje koje, u zavisnosti od raspona moe biti u petinama
ili desetinama raspona. Stabilnost na bono torziono izvijanje kod nosaa raspona manjih
od 6 metara postie se poveanjem momenta inercije pritisnutog pojasa upravno na slabiju
osu inercije z-z. To se najee postie usvajanjem gornjeg, pritisnutog pojasa, u obliku
valjanog ili zavarenog U-profila.
Ukruenja kojima se spreava bono pomeranje pritisnutog pojasa mogu da budu reet-
kasta ili puna, a postavljaju se u ravni pritisnutog pojasa nosaa (slika 4.106). Oni se di-
menzioniu da prihvate jednako podeljeno optereenje:
n
h
M
q
y
! 30
(4.227)
gde su:
y
M maksimalan moment savijanja koji izaziva bono torziono izvijanje,
n broj nosaa koji se stabilizuju pomou posmatranog sprega,
h visina nosaa i
! raspon nosaa.
Slika 4.106 - Spreavanje bonog pomeranja pomou sprega
Kod kranskih nosaa ovi spregovi esto imaju i funkciju sprega za bone udare pa se
pri njihovom dimenzionisanju, osim pomenutog optereenja datog izrazom (4.227), uzi-
maju u obzir i sile bonih udara.
Bono torziono izvijanje ne predstavlja mogui vid loma kod nosaa kod kojih je obez-
beeno bono pridravanje pritisnutog pojasa itavom njegovom duinom, zatim kod san-
duastih preseka kod kojih je odnos visine i irine manji od 10 (h/b<10) i svih nosaa koji
su optereeni na savijanje oko slabije ose inercije (npr. iroki sanduasti mostovski nosa-
i). Kontrola stabilnosti na bono torziono izvijanje nije potrebna ni kod nosaa kod kojih
je razmak taaka bonog pridravanja (
z
! ) dovoljno mali, pa je ispunjen ledei uslov:
y y
y
z
z
z
f M
M
i
235
40 60
max

,
_

!
za 5 , 0 1
max

y
y
M
M
(4.228)
y z
z
z
f i
235
40
!
za 5 , 0
max
>
y
y
M
M
(4.229)
gde su:
z
i poluprenik inercije pritisnutog pojasa oko slabije ose inercije z-z,
y
f napon na granici razvlaenja u MPa.
y
M maksimalan moment savijanja u nosau, usled kojeg dolazi do bono torzionog
izvijanja,
y
M
max
apsolutno maksimalan moment koji deluje na nosau.
Slika 4.107 - Znaenje momenata
y
M i
y
M
max
Znaenje momenata savijanja
y
M i
y
M
max
moe najjednostavnije da se uoi na pri-
meru obostrano ukljetene grede optereene jednako podeljenim optereenjem. Apsolutno
maksimalna vrednost momenta savijanja javlja se na osloncima (u ukljetenju), ali taj mo-
menat nije merodavan za bono torziono izvijanje, jer je duina donjeg, pritisnutog pojasa
u oslonakim zonama mala ( ! 16 , 0 ). Moment u sredini polja izaziva pritisak u gornjoj
noici na znatno veoj duini ( ! 67 , 0 ), pa je, iako dvostruko manji od momenta u uk-
ljetenju, merodavan sa stanovita stabilnosti na bono torziono izvijanje. U ovom sluaju
je 5 , 0 /
max

y y
M M , pa vai prvi kriterijum (4.228). Kod nosaa statikog sistema proste
grede ovaj odnos je jednak jedinici, pa se koristi uslov (4.229), koji se za nosae izraene
od elika 0361, svodi na:
40
z
z
z
i
!
. (4.230)
Dakle, stabilnost nosaa tipa proste grede na bono torziono izvijanje je zadovoljena
kada je vitkost pritisnutog pojasa za izvijanje upravno na ravan nosaa manja od 40.
5.2.9 Izboavanje
Izboavanje je fenomen lokalne nestabilnosti tankih ploa optereenih u svojoj ravni.
Kako se puni limeni nosai formiraju spajanjem elinih limova - ploa, samostalni ele-
menti (pojasne lamele i rebro) predstavljaju povrinske nosae optereene u svojoj ravni.
Problem stabilnosti na izboavanje posebno je izraen kod rebara punih limenih nosaa,
ija je vitkost (odnos visina/debljina), po pravilu, velika.
Ako se posmatra pravougaona ploa zglobno oslonjena na sve etiri strane, koja je op-
tereena normalnim naponom pritiska (
x
) du dve paralelne ivice (slika 4.108), moe se
uoiti da pri jako malim naprezanjima nema deformacija upravno na ravan ploe. Pri neto
veim naponima ploa se deformie upravno na svoju ravan, a nastale deformacije su ela-
stine prirode, jer se nakon uklanjanja optereenja ploa vraa u prvobitan poloaj. Ako se
optereenje i dalje poveava, u jednom trenutku (
cr x x ,
) dolazi do trajne deformacije
(izboavanja) koja se zadrava i nakon uklanjanja optereenja. Ploa, naime prelazi u dru-
go, indiferentno ravnoteno stanje, a napon pri kojem dolazi do izboavanja naziva se kri-
tian napon elastinog izboavanja (
cr x,
).
Slika 4.108 - Izboavanje pravougaone ploe
Za razliku od izvijanja tapa, elastinim izboavanjem ploe ne iscrpljuje se njena nosi-
vost. Naime, ve izboena ploa moe da prenese izvesno dodatno optereenje, pre samog
loma. Dakle, izboavanje predstavlja gubitak lokalne stabilnosti povrinskih elemenata i
ne mora uvek da prouzrokuje nestabilnost nosaa kao celine.
Problem izboavanja moe da se objasni na osnovu uproenog linijskog modela u vi-
du rotilja obrazovanog od podunih i poprenih srednjih vlakana (slika 4.108c). Poduna
vlakna su pritisnuta ali ne mogu slobodno da se izviju, jer ih spreavaju poprena zategnu-
ta vlakna. Poprena, zategnuta vlakna, na neki nain, predstavljaju elastian oslonac podu-
nim, pritisnutim vlaknima. Ukoliko nije obezbeeno oslanjanje podunih ivica ploe, pa-
ralelnih sa pravcem delovanja sile, poprena vlakna gube stabilizujuu ulogu, pa se pro-
blem izboavanja ploe svodi na izvijanje povrinskog elementa upravno na svoju ravan.
Naravno, nosivost jedne iste ploe na izvijanje je manja od nosivosti na izboavanje, pa se
stoga namee zakljuak da je kod povrinskih elemenata neophodno obezbediti oslanjanje
du, bar jedne, ivice paralelne sa pravcem delovanja sile pritiska.
Ojlerov kritian napon izvijanja za traku jedinine irine, koja je iseena iz ploe (slika
4.109), moe da se odredi na sledei nain:
( )
2
2
2
2
2
2
12
) 12 /(

,
_

b
t E
t b
E E
E

. (4.231)
Meutim, kako ovakva traka nije izolovana od ostalog dela ploe, ona ne moe da se
deformie samostalno, bez uticaja susednih vlakana. Uticaj poprenih deformacija (uprav-
nih na pravac delovanja sile) na vrednost kritinog napona se obuhvata tako to se umesto
modula elastinosti E u izraz (4.231) uvodi ) 1 /(
2
E . Izraz za Ojlerov kritian napon sa-
da dobija sledei oblik:
( )
2
2
2
1 12

,
_
b
t E
E
. (4.232)
Slika 4.109 - Ojlerov napon izboavanja
Imajui u vidu vrednost Puasonovog (Poisson) koeficijenta za elik ( # = 0,3) moe se
pokazati da je Ojlerov kritian napon izboavanja ploe (4.232) za 9,9% vei od kritinog
napona za izvijanje trake (4.231).
U optem sluaju, kod tankih ploa optereenih u svojoj ravni javljaju se normalni na-
poni
x
i
y
i smiui napon
xy
. Do izboavanja moe da doe usled:
normalnog napona pritiska
x
,
smiueg napona
xy
i
kombinovanog dejstva (
x
+
xy
).
5.2.9.1 Linearno elastina teorija izboavanja
Odreivanje kritinog napona, kod pravougaonih ploa optereenih u svojoj ravni, pre-
ma linearno elastinoj teoriji izboavanja, zasniva se na sledeim pretpostavkama:
materijal je idealno elastian,
nema poetnih geometrijskih i strukturnih imperfekcija,
spoljanje optereenje deluje iskljuivo u srednjoj ravni ploe,
deformacije ploe upravno na srednju ravan (w) su male.
Izboavanje pravougaone ploe zglobno oslonjene na sve etiri strane, optereene kon-
stantnim naponom pritiska (
x
) du dve suprotne ivice (slika 4.108a), predstavlja osnovni
sluaj izboavanja. Polazei od opte diferencijalne jednaine savijanja ploe po teoriji
drugog reda:
D
q
y
w
y x
w
x
w
D
t
y
w
y x
w
x
w
z
y xy x

,
_
+ + + + +
2
2 2
2
2
4
4
2 2
4
4
4
2 2
, (4.233)
uzimajui u obzir da nema poprenog spoljanjeg optereenja (
z
q =0) i da je za
posmatranu dispoziciju optereenja 0
x
, 0
xy y
, dobija se diferencijalna
jednaina za osnovni sluaj izboavanja u sledeem obliku:
2
2
4
4
2 2
4
4
4
2
x
w
D
t
y
w
y x
w
x
w
x
+ + , (4.234)
gde su sa w oznaene deformacije ploe upravne na srednju ravan, dok D predstavlja
krutost ploe na savijanje, koja je definisana sledeim izrazom, poznatim iz Teorije
savijanja ploa:
) 1 ( 12
2
3
v
t E
D

. (4.235)
Reenje ove diferencijalne jednaine (4.234) moe da se pretpostavi u obliku dvostru-
kog Furijeovog reda:

1 1
sin sin ) , (
m n
mn
y
b
n
x
a
m
A y x w

. (4.236)
Diferenciranjem ovako pretpostavljenog reenja i njegovim uvoenjem u diferencijalnu
jednainu (4.234), dobija se:
0
2
2
2
2 2
4
'
,
_

1
1
]
1
,
_
,
_
D
t
a
m
b
n
a
m
A
x mn
. (4.237)
Iz uslova o egzistenciji netrivijalnog reenja ( 0
mn
A ), moe da se odredi izraz za
normalni napon:
t
D
m
a
b
n
a
m
x

,
_

1
1
]
1
,
_
,
_
2
2
2
2 2
(4.238)
Prethodnim izrazom (4.238) odreen je napon
x
, pri kojem dolazi do izboavanja, u
funkciji parametara m i n, koji imaju jasno fiziko znaenje i predstavljaju broj polutalasa
izboavanja u pravcu x, odnosno y ose, respektivno (slika 4.110). Ako se sa oznai od-
nos duine i irine ploe ( b a / ) i krutost ploe na savijanje D zameni izrazom (4.235)
dobija se:
2
2
2
2
2
) 1 ( 12

,
_
,
_
+
b
t
v
E
m
n
m
x

. (4.239)
Slika 4.110 - Razliiti oblici izboavanja
Moe se zapaziti da u prethodnom izrazu (4.239) drugi lan predstavlja Ojlerov kriti-
an napon (4.232) i ne zavisi od celobrojnih parametara m i n. Prema tome, moe da se
napie:

,
_
k
m
n
m
x
2
2
(4.240)
Uoava se da je zavisnost normalnog napona
x
od celobrojnih parametara m i n
obuhvaena preko koeficijenta k koji, shodno jednaini (4.240), moe da se izrazi na
sledei nain:
2
2
,
_
+
m
n
m
k

. (4.241)
Kritian napon elastinog izboavanja predstavlja minimum naponske funkcije date iz-
razom (4.240). Kako je Ojlerov napon, za zadatu geometriju ploe, konstantan, vrednost
kritinog napona elastinog izboavanja dobija se kada koeficijent k ima minimalnu vred-
nost. Lako se uoava da koeficijent k ima minimalne vrednosti za n =1 , to jest kada se po
irini ploe javlja samo jedan polutalas, odnosno izboina. U tom sluaju izraz za koefici-
jent k ima sledei oblik:
2
,
_
+
m
m
k

(4.242)
Imajui u vidu fiziko znaenje parametra m, on moe da ima samo celobrojne
vrednosti od 1 do j gde je j broj polutalasa po duini ploe. Na taj nain dobija se familija
krivih za m=1, 2, 3, ... , j.
Slika 4.111 - Izboavanje ploe: a) u jednom polutalasu b) u dva polutalasa
Svaka pojedinana kriva je jednoparametarska funkcija ( ) k k . Minimumi ovih
funkcija odreuju se iz uslova:
( )
0
d
dk
. (4.243)
Tako na primer, za m=1 funkcija ima sledei oblik:
2
1
,
_
k , (4.244)
a koeficijent k ima minimalnu vrednost 0 , 4
min
k za = 1,0. Na slian nain moe da se
pokae da, kada je m = 2, koeficijent k ima istu minimalnu vrednost ( 0 , 4
min
k ) za
0 , 2 (slika 4.111). Daljom analizom moe da se utvrdi da sve krive imaju iste mini-
malne vrednosti ( 0 , 4
min
k ) i da je poloaj minimuma odreen brojem polutalasa izboa-
vanja ( m
m
). Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih prikazana je na slici
4.112.
Slika 4.112 - Obvojnica minimalnih vrednosti familije krivih k=k()
Kako minimalna vrednost koeficijenta k ni za jednu od krivih nije manja od 4,0, moe
se usvojiti da za sve vrednosti odnosa vai k
min
= 4,0. Ovim se znatno pojednostavljuje
proraun kritinog napona elastinog izboavanja, a tanost reenja, za odnose 1 , nije
bitno ugroena.
Dakle, kritian napon elastinog izboavanja za pravougaonu plou zglobno oslonjenu
du sve etiri ivice i optereenu normalnim naponom pritiska
x
(slika 4.108a), moe da
se odredi na osnovu sledeeg izraza:
E E cr x
k
b
t E
k
,
_
4
) 1 ( 12
min
2
2
2
min ,
. (4.245)
Na osnovu prethodnih razmatranja uoava se da kritian napon elastinog izboavanja
zavisi od:
uslova oslanjanja i
naina naprezanja ploe.
Kako je Ojlerov napon (
E
) konstantan za zadatu geometriju ploe, jasno je da se uti-
caj vrste naprezanja i uslova oslanjanja na vrednost kritinog napona uvodi pomou koefi-
cijenta
min
k . U literaturi je uobiajeno da se ovaj koeficijent oznaava sa
k kada se od-
nosi na normalne napone, a sa
k kada se odnosi na smiue napone.

U klasinoj teoriji savijanja ploa razlikuju se tri vida oslanjanja. Ivica ploe moe da
bude ukljetena, zglobno oslonjena ili slobodna (slika 4.113a). Kod ploa ije su ivice
ukljetene vrednost kritinog napona vea je nego kod zglobno oslonjenih. Uticaj ukljete-
nja na poveanje kritinog napona moe da se uoi na primeru datom na slici 4.104b.
Kod valjanih nosaa monolitna veza rebra sa noicama poseduje izvesnu krutost na ro-
taciju, pa se moe smatrati da je rebro elastino ukljeteno. Meutim, uticaj elastinog
ukljetenja moe da se zanemari, pa se pri proraunu stabilosti rebra koristi model ploe sa
zglobnim osloncima na sve etiri strane, to je na strani sigurnosti. Slina situacija je i kod
pravougaonih i kvadratnih cevi.
Slika 4.113 - Uticaj uslova oslanjanja na vrednost koeficijenata k
Nain naprezanja znatno utie na vrednost kritinog napona elastinog izboavanja. to

se tie normalnih napona, ve je reeno da kod ploa optereenih normalnim naponom zate-
zanja, nema opasnosti od pojave lokalne nestabilnosti - izboavanja. Meutim, ako je bar
deo ploe optereen normalnim naponom pritiska, postoji realna opasnost od pojave izboa-
vanja. Kako zona pritiska raste, opada vrednost kritinog napona, a raste opasnost od pojave
izboavanja. Prema tome, ploa koja je po itavoj visini optereena konstantnim naponom
pritiska ( . const
x
) predstavlja najnepovoljniji sluaj sa stanovita izboavanja.
Problem izboavanja javlja se i kod ploa optereenih istim smicanjem. Do izboava-
nja ploa smicanjem dolazi usled dejstva glavnog napona pritiska, koji deluje u dijagonal-
nom pravcu. Kritian napon, slino kao kod ploe optereene normalnim naponom priti-
ska, moe da se odredi na sledei nain:
E cr xy
k

,
. (4.246)
Na slici 4.114a uporedno su prikazane obvojnice minimalnih vrednosti koeficijenta k
za tri karakteristina sluaja naprezanja: isto savijanje, isto smicanje i ist pritisak. Pro-
mena normalnog napona moe da se definie pomou parametra koji predstavlja odnos
ivinih napona:
1
2
x
x
(4.247)
gde je
1 x
maksimalan napon pritiska.
Zavisnost koeficijenta
k od oblika dijagrama normalnog napona, ija promena moe

da se izrazi preko parametra , prikazana je na slici 4.114b. Uoava se da, koeficijent
k , a samim tim i kritian napon, raste sa smanjenjem parametra . Treba istai da ovaj
parametar ima negativne vrednosti kada je drugi ivini napon (
2 x
) napon zatezanja.
Slika 4.114 - Uticaj naina naprezanja na vrednost koeficijenta k
U tabeli 4.28 su date vrednosti koeficijenata
k i
k za nekoliko karakteristinih
sluajeva naprezanja i oslanjanja.
Rebra punih limenih nosaa, zbog svoje velike vitkosti posebno su osetljiva na izboava-
nje. Uslovi oslanjanja rebra su takvi da se, sa zadovoljavajuom tanou, kao proraunski
model moe koristiti ploa zglobno oslonjena na sve etiri strane. Kako su nosai optereeni
na savijanje, normalan napon
x
se linearno menja po visini rebra. Za sluajeve koji nisu
obuhvaeni tabelom 4.28, koeficijent
k moe da se odredi u funkciji parametra :

( )
( )
'
< <
< < +
< < +
1 2 za 1 98 , 5
0 1 za 78 , 9 29 , 6 81 , 7
1 0 za 05 , 1 / 2 , 8
2

k . (4.248)
Pritisnuta pojasna lamela kod I nosaa moe da se tretira kao ploa koja je sa tri strane
zglobno oslonjena, dok je etvrta ivica, paralelna sa pravcem naprezanja, slobodna. Izuzev
u sluaju kosog savijanja, koje se retko javlja kod punih limenih nosaa, moe se smatrati
da je normalan napon pritiska u srednjoj ravni pojasne lamele konstantan. Zbog male de-
bljine lamele u odnosu na visinu nosaa, linearna promena napona po debljini lamele moe
da se zanemari. Za ovakve uslove oslanjanja i dijagram napona, kao to se vidi iz tabele
4.28, 426 , 0
k , to je gotovo deset puta manje od vrednosti ovog koeficijenta za plou

zglobno oslonjenu sa sve etiri strane ( 0 , 4
k ). Meutim, kako je irina konzolnog pre-

pusta pojasne lamele ( 2 / b b ) mnogo manja od visine rebra, Ojlerov kritian napon je
znatno vei, pa se na taj nain kompenzuje veoma niska vrednost koeficijenta
k .
Tabela 4.28 - Koeficijenti k
(
i k
.
za razliite uslove oslanjanja i naine naprezanja
Normalni naponi (k
)
= 1 = 0,5 = 0 = 0,5 = 1
Smiui naponi (k
)
Uslovi
oslanjanja
4,00 5,32 7,81 13,40 23,90
2
+

4
34 , 5 : 1 k
2
+ <

34 , 5
4 : 1 k

6,97 9,27 13,54 24,50 39,52
2
+

3 , 3
9 : 1 k
2
+ <

3 , 5
7 : 1 k

5,41 - 11,73 - 23,94
2
+

4
5 , 7 : 1 k
2
+ <

5
5 , 6 : 1 k

5,41 - 9,54 - -

1,28 - 5,91 - 2,134 -

1,28 - 1,608 - -

0,426 - 1,702 - 0,851 -

0,426 - 0,567 - -
Rebra punih limenih nosaa, su najee izloena istovremenom dejstvu normalnih i smi-
uih napona. Zbog toga treba proveriti stabilnost rebra na izboavanje usled zajednikog
dejstva normalnih i smiui napona. Ovo je posebno vano kod konzolnih i kontinualnih no-
saa, kod kojih u istim presecima i normalni i smiui naponi dostiu maksimalne vrednosti.
Na osnovu Mizesovog kriterijuma plastifikacije moe da se izvede izraz za uporedni kritini
napon kojim se obuhvata istovremeno dejstvo normalnih i smiuih napona:
2
,
2
, ,
2 2
,
4
3
4
1
3
,
_
,
_

+
+
cr xy
xy
cr x
x
cr x
x
xy x
cr u

(4.249)
gde su:
x
normalan napon u ploi,
xy
odgovarajui smiui napon,
x,cr
kritian napon za samostalno dejstvo normalnog napona,
xy,cr
kritian napon za samostalno dejstvo smiueg napona.
5.2.9.2 Ukruenja i njihova funkcija
Vrednost kritinog napona, kod ploa zadate geometrije moe da se povea na dva naina:
poveanjem debljine ploe,
postavljanjem ukruenja.
Ojlerov napon zavisi od kvadrata debljine ploe, pa poveanjem njene debljine raste i kri-
tian napon. Meutim, na ovaj nain se znatno poveava utroak materijala. Isti efekat moe
da se postigne postavljanjem ukruenja i to uz mnogo manji utroak materijala. Ako se po-
duno ukruenje postavi u sredinu pritisnute ploe (slika 4.115) ono predstavlja dodatni
oslonac i deli plou na dva dela jednake irine (b
1
=b
2
=b/2). Na ovaj nain problem stabilno-
sti na izboavanje itave ploe svodi se na problem stabilnosti pojedinanih ploa. Kako je
Ojlerov napon obrnuto proporcionalan kvadratu irine ploe (4.232), jasno je da se smanje-
njem irine ploe poveava Ojlerov, a samim tim i kritian napon izboavanja. Koliko je ra-
cionalnije postavljanje ukruenja od poveanja debljine ploe moe se uoiti na sledeem
primeru. Dvostrukim poveanjem debljine ploe postie se isti efekat sa stanovita stabilno-
sti pritisnute ploe, kao i postavljanjem jednog ukruenja u sredini ploe.
Slika 4.115 - Kruta i elastina ukruenja
Da bi se obezbedilo adekvatno oslanjanje ploe du ukruenja, potrebno je da ukrue-
nja imaju dovoljnu krutost na savijanje. "Meka" ukruenja ne mogu u potpunosti da spree
pomeranja ploe, pa predstavljaju pomerljiv - elastian oslonac (slika 4.115). Treba istai
da se, samo pod uslovom da ukruenja poseduju dovoljnu krutost na savijanje, problem
stabilnosti ukruene ploe na izboavanje moe razloiti na pojedinane probleme izboa-
vanja njenih delova. Dakle, moe se smatrati da je ploa nepomerljivo zglobno oslonjena
du podunog ukruenja samo ukoliko ono poseduje odgovarajuu krutost.
Minimalna krutost ukruenja, koja je potrebna da bi se obezbedilo nepomerljivo osla-
njanje ploe moe da se odredi na osnovu modifikovane diferencijalne jednaine izboa-
vanja (4.234). Pretpostavlja se da su ukruenja postavljena simetrino u odnosu na srednju
ravan ploe i da su izloena dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja nastalog
usled deformacije ploe. Modifikovana diferencijalna jednaina ima sledei oblik:
4
4
2
2
,
2
2
4
4
2 2
4
4
4
2
x
w
EI
x
w
A
x
w
D
t
y
w
y x
w
x
w
s s x s x
+ + + (4.250)
gde su:
s
A povrina ukruenja,
s x,
normalni napon pritiska na mestu ukruenja,
s
I moment inercije ukruenja u odnosu na srednju ravan ploe.
Uticaj ukruenja uvodi se u diferencijalnu jednainu izboavanja ploe preko dva nova
lana:

2
2
,
x
w
A
s x s
kojim se definie aksijalno naprezanje ukruenja i

4
4
x
w
EI
s
kojim se obuhvata savijanje ukruenja.

Neophodna (minimalna) krutost ukruenja dobija se integracijom prethodne diferenci-
jalne jednaine (4.250) uz uslov da je ugib du ukruenja jednak nuli, ime se obezbeuje
zglobno oslanjanje ploe.
Da bi se dobila jednostavnija reenja uvode se sledee bezdimenzionalne veliine:
relativna krutost ukruenja
3
92 , 10
e plo krutost
enja ukru krutost
t b
I
b D
EI
s s
s

relativna povrina ploe
t b
A
s
s

e plo ina povr
enja ukru ina povr
.
Reenje problema se, takoe, dobija u bezdimenzionalnom obliku kao minimalna rela-
tivna krutost ukruenja na savijanje
*
s
. Dakle, da bi ukruenje predstavljalo nepokretan
oslonac za posmatranu plou, njegova relativna krutost mora da bude vea ili jednaka od
minimalne relativne krutosti (
*
s
), dobijene na osnovu prethodne diferencijalne jednaine
(
*
s s
). Na slici 4.116 je simboliki prikazan uticaj relativne krutosti ukruenja na vred-
nost kritinog napona elastinog izboavanja. Kruta ukruenja (
*
s s
), obezbeuju ne-
pomerljiv oslonac, pa kritian napon ima maksimalnu vrednost. "Meka" (elastina) ukru-
enja nemaju dovoljnu krutost (1) da u potpunosti spree pomeranje ploe du svoje ose,
pa stoga predstavljaju elastian oslonac. Vrednost kritinog napona za ploe sa elastinim
ukruenjem nalazi se izmeu kritinog napona za ukruenu i neukruenu plou.
Slika 4.116 - Promena kritinog napona u funkciji krutosti ukruenja
Vrednosti minimalne krutosti ukruenja zavise od naina naprezanja, uslova oslanjanja
i poloaja ukruenja. Poduna ukruenja se po pravilu postavljaju u pritisnutu zonu ploe
ukoliko je ona izloena dejstvu normalnih napona. Kod ploa optereenih istim smica-
njem efikasnije je postavljanje poprenih ukruenja. Optimalan poloaj ukruenja za razli-
ita naprezanja prikazan je na slici 4.117.
Slika 4.117 - Optimalan poloaj ukruenja
Vrednosti minimalne relativne krutosti ukruenja
*
s
za nekoliko karakteristinih slu-
ajeva date su u tabeli 4.29. Treba napomenuti da se ove vrednosti odnose na jedno ukru-
enje koje se postavlja simetrino u odnosu na srednju ravan ploe.
Tabela 4.29 - Minimalna krutost ukruenja
*
s
Naprezanje y
b a /
$
s
*
1 ) 2 1 ( 8 +
s

[ ]
2
1
1 ) 2 1 ( 8
2
2
4
+ + + +
s s

2
b
1 ) 2 1 ( 8 + >
s

[ ]
2
1
1 ) 2 1 ( 8
2
1
2
+ + +
s s

1 ) 3 1 ( 18 +
s

[ ]
3
1
1 ) 3 1 ( 18
3
2
3
2
4
+ + + +
s s

Pritisak
3
2
i
2
b b
1 ) 3 1 ( 18 + >
s

[ ]
3
1
1 ) 3 1 ( 18
3
1
2
+ + +
s s

s
4 , 17 06 , 3 5 , 0 + 1 ) 42 41 , 7 ( 21 , 1
2 4
+ + +
s
4
b
s
4 , 17 06 , 3 + >
2
370 130 3 , 12
s s
+ +
s
2 , 25 14 , 5 5 , 0 + 55 , 3 ) 6 , 77 82 , 15 ( 54 , 1
2 4
+ + +
s
Savijanje
5
b
s
2 , 15 14 , 5 + >
2
1080 381 3 , 44
s s
+ +
1 , 1 7 , 0
5 , 7 ) 4 , 0 ( 210
4
+
2
b
5 , 3 1 , 1 <
220 ) 1 , 2 ( 108 ) 1 , 2 )( 1 , 4 ( 18
3
+ +
0 , 1 5 , 0 <
10 50
3
+
2 , 2 0 , 1 < 3 / ) 370 550 (
Smicanje
3
2
i
2
b b
5 , 3 2 , 2
3
) 5 , 3 ( 41 370
Za sluajeve koji nisu obuhvaeni tabelom 4.29, neophodna relativna krutost ukruenja
*
s
, moe da se odredi prema izrazima datim u literaturi (Klpell).
5.2.9.3 Otpornost pritisnute ploe na izboavanje - koncept efektivne irine
Odreivanje kritinog napona prema linearno elastinoj teoriji izboavanja zasnovano
je na pretpostavkama o idealno elastinoj i idealno ravnoj ploi, koja je optereena u sred-
njoj ravni. Meutim, ove pretpostavke ne mogu da se primene kod realnih elinih kon-
strukcija. Naime, elik je materijal sa izrazito elasto-plastinim osobinama, pa je idealno
elastino ponaanje ogranieno na napone manje od granice razvlaenja ( < f
y
). Osim to-
ga, zaostali naponi izazvani valjanjem, zavarivanjem ili rezanjem mogu da dovedu do kon-
centracije napona i delimine plastifikacije i pri manjim nivoima naprezanja. Takoe treba
imati u vidu da je u realnim uslovima fabrike proizvodnje gotovo nemogue da se izvede
besprekorno ravna ploa. Odstupanje od ravnog poloaja (poetno izboenje) kree se od
t 2 , 0 do t 0 , 1 , u zavisnosti od dimenzija ploe. Ni pretpostavka o optereenju koje delu-
je u srednjoj ravni ploe nije uvek u saglasnosti sa stvarnim uslovima.
Sva pomenuta odstupanja utiu na smanjenje kritinog napona izboavanja realnih e-
linih ploa. Meutim, izboavanjem ploe ne iscrpljuje se njena nosivost. Posmatrenjem
graninog stanja nosivosti mogu de se uoe dve razliite faze ponaanja. U prvoj, elasti-
noj fazi, naprezanja su manja od kritinog, a raspored napona po visini preseka ravnome-
ran. Druga postkritina faza obuhvata ponaanje ploe nakon elastinog izboavanja. U
ovoj fazi dijagram normalnih napona nije vie konstantan (slika 4.118). Naime, kako je
poduna deformacija ploe konstantna po itavoj irini ( . const ! ! ), a duina vla-
kana ploe nakon izboavanja varira (ivina vlakna su znatno manje deformisana od sred-
njih izboenih vlakana), jasno je da se dilatacije, a samim tim i naponi menjaju po irini
preseka. Najvei naponi javljaju se u ivinim vlaknima, dok u srednjem izboenom delu
ploe normalni napon ima minimalnu vrednost.
Slika 4.118 - Efektivna irina pritisnute ploe
Koncept efektivne irine pri analizi ponaanja ploe u postkritinoj oblasti prvi je pred-
loio Karman. Prema ovom konceptu ponaanje ploe u postkritinoj fazi moe da se opi-
e proraunskim modelom koji podrazumeva konstantan raspored napona na efektivnoj i-
rini b
eff
. Efektivna irina je irina ploe koja ostaje aktivna i nakon elastinog izboavanja.
Ona moe da se odredi iz uslova da je kritian napon elastinog izboavanja za plou efek-
tivne irine (b
eff
) jednak naponu na granici razvlaenja. Prema tome, moe se napisati:
2
2
2
,
) 1 ( 12
) (

,
_

eff
eff cr x y
b
t E
k b f

. (4.251)
Prethodni izraz moe da se tramsformie na sledei nain:
2
,
2
2
2
2
,
) 1 ( 12
) (

,
_
,
_
,
_

eff
cr x
eff
eff cr x y
b
b
b
b
b
t E
k b f

(4.252)
pa izraz za efektivnu irinu dobija sledei oblik:
y
cr x
eff
f
b b
,
(4.253)
gde je
x,cr
kritian napon elastinog izboavanja za plou irine b. Ako se, slino kao kod
izvijanja tapa i bono torzionog izvijanja nosaa, uvede relativna vitkost ploe (
P
) koja
je definisana sledeim izrazom:
cr x
y
P
f
,
, (4.254)
efektivna irina ploe moe da se napie na sledei nain:
P
eff
b
b
. (4.255)
Ovim izrazom (4.255) definisana je Karmanova kriva (hiperbola) koja daje zavisnost
izmeu relativne vitkosti ploe i efektivne irine. Kako se relativna vitkost zasniva na kri-
tinom naponu elastinog izboavanja, Karmanova kriva ne obuhvata uticaj strukturnih i
geometrijskih imperfekcija, koje su, kako je ve reeno, neminovne kod realnih ploa.
Mnogi autori su dali razliite preporuke za odreivanje efektivne irine realnih ploa. Ove
preporuke se, uglavnom, baziraju na modifikaciji Karmanove krive i potkrepljene su rezul-
tatima eksperimentalnih ispitivanja.
Veina poluempirijskih izraza za odreivanje efektivne irine ima sledei oblik:
b b
eff
(4.256)
gde je redukcioni koeficijent koji se razlikuje od autora do autora. Proraun efektivne
irine prema Evrokodu 3 zasniva se na Vinterovoj (Winter) krivoj. Redukcioni koeficijent
se, prema Vinteru, odreuje pomou sledeeg izraza:
'
>
673 , 0
1
22 , 0
1

673 , 0 1
2
P
P P
P
za
za
(4.257)
Slian izraz daje i Folkner (Faulkner):
'
>
,
_
525 , 0
1 263 , 0
1 052 , 1
525 , 0 1
P
P P
P
za
za
. (4.258)
Prema vajcarskim propisima SIA-161 iz 1979. godine vrednost redukcionog koefici-
jenta moe da se odredi veoma jednostavno na osnovu sledeeg izraza:
'
>
9 , 0
9 , 0

9 , 0 1
P
P
P
za
za
. (4.259)
Jugoslovenski standard JUS U.E7.121 /1986 za proraun stabilnosti limova na izboa-
vanje prua mogunost prorauna efektivne irine preko redukcionog koeficijenta koji se
odreuje prema sledeem izrazu:
'
>
7 , 0
13 , 0
6 , 0

7 , 0 1
2
p
P
p
za
za
. (4.260)
Izrazima (4.257) do (4.260) definisane su razliite krive koje daju zavisnost redukcio-
nog koeficijenta od relativne vitkosti ploe. Njihova grafika interpretacija data je na
slici 4.119.
Treba napomenuti da se ove vrednosti odnose samo na neukruene ploe. Poduna
ukruenja dovode do ortotropnog ponaanja ploe, to utie na vrednost efektivne irine.
Takoe treba istai da kod irokih ploa, kao to su ortotropne kolovozne ploe drumskih i
eleznikih mostova, "shear lag" efekat takoe utie na smanjenje efektivne irine. Odrei-
vanje efektivne irine kod pritisnutih, irokih, ortotropnih ploa predstavlja kompleksan
problem, jer se mora obuhvatiti interakcija izboavanja, "sher lag" efekta i ortotropnog po-
naanja ploe.
Slika 4.119 - Krive zavisnosti i
Kod ploa koje su optereene konstantnim naponom pritiska (slika 4.118), efektivna i-
rina se deli na dva dela podjednakih irina ( 2 /
2 , 1 , eff eff eff
b b b ). Meutim, kod ploa
koje su optereene linearno promenljivim normalnim naponom, (npr. rebra punih limenih
nosaa) to nije sluaj. Raspored efektivnih zona zavisi od naina naprezanja i uslova osla-
njanja ploe. One su locirane izvan zone izboavanja, koja nakon dostizanja kritinog na-
pona izboavanja, nije sposobna da prenese dodatno optereenje, pa se moe smatrati ne-
aktivnom u postkritinoj fazi.
U veini savremenih propisa proraun stabilnosti limova na izboavanje je zasnovan na
konceptu efektivne irine. Izrazi kojima se odreuje raspodela efektivnih zona se razlikuju
od propisa do propisa, ali su poloaji i irine efektivnih zona uglavnom slini ili ak isti. I
standard JUS U.E7.121/1986 prua mogunost prorauna stabilnosti limova na izboava-
nje prema konceptu efektivne irine. U okviru ovog standarda dati su izrazi za odreivanje
poloaja efektivnih zona za nekoliko karakteristinih sluajeva naprezanja i uslova osla-
njanja (videti tabelu 4.34).
Efektivan popreni presek nosaa odreuje se tako to se posebno odrede efektivne i-
rine i poloaji efektivnih zona za rebro i pritisnutu noicu. Skup svih zategnutih zona i
efektivnih zona pojedanih pritisnutih delova preseka predstavlja efektivan popreni pre-
sek nosaa. Na slici 4.120 je prikazan efektivni presek punog limenog nosaa optereenog
momentom savijanja. Njega sainjavaju: zategnuta noica, zategnuti deo rebra i efektivne
zone pritisnute noice pritisnutog dela rebra.
Slika 4.120 - Efektivan popreni presek nosaa - stvarni i raunski dijagram napona
Geometrijske karakteristike efektivnog poprenog preseka (moment inercije otporni
moment i povrina) su manje od odgovarajuih karakteristika bruto preseka. Kako je kod
nosaa slabljenje preseka usled izboavanja nesimetrino u odnosu na teinu osu, dolazi
do pomeranja teita ka zategnutoj noici (slika 4.121). Samim tim se remeti pretpostavlje-
na raspodela napona po visini rebra (menja se vrednost koeficijenta ). Dakle, odreiva-
nje efektivnog preseka kod nosaa predstavlja iterativan postupak.
Slika 4.121 - Iterativan postupak za odreivanje efektivnog preseka
Treba napomenuti da kod pritisnute pojasne lamele nema potrebe za iterativnim po-
stupkom, jer je napon na mestu noice konstantan i za bruto i za efektivan presek. Meu-
tim, kod rebra, zbog ekscentriciteta teita efektivnog u odnosu na teite bruto preseka
(
z
e ), dolazi do promene dijagrama napona, to postupku prorauna daje iterativan karak-
ter. Iterativan proraun efektivne irine rebra ima sledei tok:
1. Na osnovu dijagrama napona dobijenih za bruto presek odreuje se koeficijent
( 1 za simetrine preseke optereene samo momentom savijanja);
2. Sa ovako odreenim koeficijentom odreuju se, kritian napon
cr x,
, relativna
vitkost
P
i koeficijent redukcije ;
3. Odreuje se efektivna irina rebra i poloaj efektivnih zona;
4. Odreuje se ekscentricitet teita itavog efektivnog preseka u odnosu na teite
bruto preseka:

eff
i i
z
A
z A
e

gde su:

eff
A ukupna povrina efektivnog preseka,

i
A povrina i-tog neefektivnog dela preseka,

i
z rastojanje teita i-tog neefektivnog dela preseka do teita bruto preseka.
5. Sada, poto je u potpunosti definisana geometrija efektivnog preseka moe da se
odredi nova vrednost koeficijenta :
1
2
z
z
ili za simetrine nosae
z
z
e h
e h
+

2
2
gde je h ukupna visina nosaa;

6. Sa ovako odreenom novom vrednou koeficijenta ponavlja se itav postupak.
Problem veoma brzo konvergira, pa se ve u drugom koraku (slika 4.121) dobijaju za-
dovoljavajua reenja.
Imajui u vidu prethodna razmatranja u vezi koncepta efektivne irine namee se pita-
nje kako postii da itav popreni presek bude efektivan, ili drugim reima, kako obliko-
vati popreni presek da njegovi delovi (noice i rebro) ne budu podloni izboavanju.
Iz uslova de je redukcioni koeficijent jednak jedinici moe da se odredi minimalna
relativna vitkost pri kojoj je efektivna irina jednaka stvarnoj irini elementa. Prema stan-
dardu JUS U.E7.121/1986 ovaj uslov glasi:
7 , 0
P
. (4.261)
Iz prethodnog uslova, ako se relativna vitkost izrazi prema (4.254), a kritian napon
prema (4.245) dobija se minimalna vitkost ( t b / ) u sledeem obliku:
y
f
E
k
t
b

665 , 0 (4.262)
gde su:
b odgovarajua irina dela poprenog preseka (rebra ili noice),
t debljina posmatranog dela poprenog preseka i
k koeficijent izboavanja za posmatrani deo poprenog preseka.

Kada se uzmu u obzir vrednosti napona na granici razvlaenja i modula elastinosti, i
odgovarajui koeficijenti izboavanja za posmatrani sluaj, prethodni izraz daje sledee
vrednosti minimalnih vitkosti:
za noice punih nosaa I-preseka ( 426 , 0
k )

'
0561 za 11
0361 za 13
t
b
(4.263)
za rebra punih nosaa I-preseka kod kojih je 1 ( 9 , 23
k )

'
0561 za 78
0361 za 96
t
b
(4.264)
U tabeli 4.30 prikazano je kako se odreuju irine pritisnute noice i rebra ( b ) kod
valjanih i punih limenih nosaa I-poprenog preseka.
Tabela 4.30 - Odreivanje irine pritisnutog elementa b
N O I C A
Valjani nosai Zavareni nosai
( )
1
2 / r t b b
w f

( ) 2 2 /
w w f
a t b b
R E B R O
Valjani nosai Zavareni nosai
) ( 2
1
r t h b
f
+
2 2
w
a d b
5.2.9.4 Otpornost rebra na izboavanje smicanjem
Prijem transverzalnih sila kod punih nosaa ostvaruje se gotovo iskljuivo pomou re-
bra. Uslovi racionalnog iskorienja materijala diktiraju veoma male debljine rebra, pa je
njihova vitkost, po pravilu, velika. Meutim, kod ovakvih, vitkih rebara ne moe da doe
do pune plastifikacije rebra usled smiuih napona. Naime, granina nosivost vitkih rebara
nije uslovljena njihovom plastifikacijom, ve gubitkom stabilnosti usled smicanja.
Kao i kod ploa optereenih normalnim naponom pritiska i u sluaju izboavanja smi-
canjem postoji postkritina rezerva nosivosti. Ukupna nosivot rebra na smicanje predsta-
vlja zbir elastine i post-kritine nosivosti, to se moe izraziti na sledei nain:
V V V
cr u
+ (4.265)
gde su:
u
V granina smiua sila,
cr
V sila pri kojoj dolazi do elastinog izboavanja,
V post-kritina rezerva nosivosti.

Fenomen post-kritinog ponaanja rebara izloenih istom smicanju prvi je uoio Vag-
ner (Wagner) 1929. godine kod nosaa koji se koriste u avioindustriji. Naime, nakon dosti-
zanja kritinog napona elastinog izboavanja, u pravcu glavnog napona zatezanja formira
se dijagonalno zategnuta traka koja je sposobna da prenese dodatno optereenje (slika
4.122). Prema tome, otpornost rebra na izboavanje nije definisana pojavom elastinog iz-
boavanja usled glavnog napona pritiska, ve plastifikacijom zategnute trake, odnosno po-
lja. U post-kritinoj fazi, zategnuta polja i poprena ukruenja punih limenih nosaa se
ponaaju kao dijagonale i vertikale reetkastog nosaa. Dakle, ponaanje punog nosaa u
ovoj fazi odgovara, na neki nain, ponaanju reetkastog nosaa koga sainjavaju pojasne
lamele, zategnuta polja i vertikalna poprena ukruenja.
Slika 4.122 - Post-kritino ponaanje rebra nosaa
Postoje razliiti proraunski modeli kojima se opisuje post-kritino ponaanje rebra izlo-
enog smiuim silama. Veina od njih se zasniva na konceptu zategnutog polja. Najpozna-
tiji su: Basler-Tirlimanov (Basler-Thrlimann) i Rokijev (Rockey) model. Oba su zasnovana
na metodi zategnutog polja, a osnovna razlika je to se kod Basler-Tirlimanovog modela za-
nemaruje uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanja. U jugoslovenskom standardu proraun
otpornosti na izboavanje smicanjem bazira se na Basler-Tirlimanovom modelu.
Basler-Tirlimanov model
Prema ovoj metodi, post-kritina nosivost rebra izloenog smiuim silama moe da se
odredi zanemarujui uticaj krutosti pojasnih lamela na savijanje, dok se granina nosivost
rebra dostie plastifikacijom zategnutog polja.
U elastinom podruju ponaanja (
cr
) smiue sile se uravnoteuju naponima smi-
canja koji su ravnomerno raspodeljeni po visini rebra. Kada smiui napon dostigne kri-
tinu vrednost, usled dejstva glavnog napona pritiska
2
(slika 4.123) dolazi do izboava-
nja rebra. Maksimalna smiua sila, pri kojoj dolazi do elastinog izboavanja moe da se
odredi na osnovu sledeeg izraza:
cr w cr w cr
A t d V (4.266)
gde je
cr
kritian napon elastinog izboavanja (videti (4.246) i tabelu 4.28), a A
w
povrina rebra.
Kada se rebro izboi, pri daljem poveanju optereenja ( >
cr
) nema vie prirataja
glavnog napona pritiska
2
. Dodatno optereenje se prenosi pomou zategnutog polja sve
do njegove pune plastifikacije, kada se iscrpljuje otpornost rebra na izboavanje smica-
njem. Proraunski model kojim se obuhvata post-kritina nosivost prikazan je na slici
4.124. Na osnovu geometrije smiueg panela moe da se odredi irina zategnutog polja:
sin cos a d g (4.267)
gde je a rastojanje susednih poprenih ukruenja, a nagib zategnutog polja. Sila koju
moe da prihvati zategnuto polje je:
g t N
w bb t
. (4.268)
Slika 4.123 - Izboavanje rebra smicanjem
Slika 4.124 - Basler-Tirlimanov model
Ova sila deluje paralelno sa nagibom zategnutog polja . Njena vertikalna komponenta
predstavlja dodatnu, post-kritinu silu smicanja (V
) koju rebro moe da prenese. Prema

tome, dodatna smiua sila moe da se srauna na sledei nain:

sin g t V
w bb
(4.269)
ili, ako se u prethodnoj jednaini (4.269) irina zategnutog polja g zameni izrazom (4.267):
( )
sin sin cos a d t V

w bb
. (4.270)
Nagib zategnutog polja moe da se odredi iz uslova da smiua sila
V dostie
graninu, odnosno maksimalnu vrednost:
( ) [ ]
0
sin sin cos
0

d
a d d
d
dV
. (4.271)
Iz ovog uslova dobija se:
2 2
a
d
tg , (4.272)
gde je nagib smiueg panela (slika 4.124a). Iz uslova ravnotee iseenog dela nosaa
(slika 4.124b) moe da se odredi dodatna post-kritina sila smicanja.
Iz uslova da je suma horizontalnih sila koje deluju na posmatranom elementu jednaka
nuli dobija se prirataj sile u pojasnoj lameli (F
f
):
cos sin 0
a t F H
w bb f
. (4.273)
Korienjem poznatih trigonometrijskih transformacija moe se pokazati da je:

2 tan 1
2 tan
2
1
2 sin
2
1
cos sin
2
+
. (4.274)
Kako je 2 , a ugao predstavlja nagib dijagonale polja ( a d / tan ) prethodni
izraz moe da se napie u sledeem obliku:
2
1 2
1
cos sin

+
(4.275)
gde , kao to je uobiajeno, predstavlja odnos duine i visine polja ( d a / ). Kada se
u uslovu ravnotee (4.273) trigonometrijske funkcije zamene izrazom (4.275) dobija se:
2 2
1 2 1 2
1
+

+

w bb w bb f
A a t F . (4.276)
gde je
w
A povrina rebra.
Dodatna post-kritina sila smicanja moe da se odredi iz uslova ravnotee momenata,
na sledei nain:
2
1 2
1
0
+

w bb f
A
a
d
F V M . (4.277)
Na osnovu uslova ravnotee vertikalnih sila dobija se sila u ukruenju:

2
sin 0
a t F V
w bb S
(4.278)
Nakon elementarnih trigonometrijskih transformacija prethodni izraz moe da se svede
na sledei oblik:
,
_
+

2
1
1
2

w bb S
A F . (4.279)
Moe se uoiti da u prethodna tri uslova ravnotee figuriu etiri nepoznate veliine:
prirataj sile u pojasnoj lameli F
f
,
post-kritina sila smicanja V
,
sila u ukruenju F
S
i
napon u zategnutom polju
bb
.
Kako prve tri veliine zavise od napona u zategnutom polju, neophodno je da se odredi
maksimalna vrednost ovog napona, na osnovu koje se, potom, mogu dobiti granina post-
kritina sila smicanja i sila u ukruenju. Kako je zategnuto polje izloeno istovremenom
dejstvu smiuih ( =
cr
) i normalnih napona (
bb
) do njegove plastifikacije, shodno Mi-
zesovom uslovu teenja, dolazi pri normalnom naponu:
cr y bb
f 3 . (4.280)
Post-kritina smiua sila i sila u ukruenju, sada se mogu napisati u sledeem obliku:
( )
2
1 2
1
3
+

w cr pl
A V (4.281)
( )
,
_
+

2
1
1
2
3

w cr pl S
A F , (4.282)
gde je
pl
granica razvlaenja za smicanje ( 3 /
y pl
f ). Otpornost rebra na izboavanje
smicanjem odreuje se kao zbir elastine i post-kritine nosivosti, pa imajui u vidu izraze
(4.266) i (4.281) moe da se napie:
( )
u w
cr pl
cr w u
A A V
,
_
+

+
2
1 2
3
(4.283)
gde je
u
granina vrednost smiueg napona.
Kod rebra male vitkosti do loma smicanjem dolazi u oblasti ojaanja materijala. Ova
nelinearnost utie na redukciju kritinog napona ukoliko on prekorauje granicu proporci-
onalnosti (
pl cr
> 8 , 0 ). U tom sluaju, za odreivanje redukovanog kritinog napona
(
cr
) moe da se koristi sledea formula:
pl cr pl cr
8 , 0 . (4.284)
Dakle, ukoliko je
pl cr
> 8 , 0 u izrazu (4.283)
cr
treba da se zameni sa
cr
. Kod
valjanih profila i punih limenih nosaa sa rebrima male vitkosti vrednost redukovanog
kritinog napona moe da bude velika. Ukoliko je
pl cr
> to je ekvivalentno sa
pl cr
> 25 , 1 , gubi se uticaj zategnutog polja, pa se otpornost rebra na izboavanje
smicanjem odreuje prema sledeem izrazu:
w y w cr u
A f A V
3
2
. (4.285)
Primena Basler-Tirlimanove metode ograniena je na pune limene nosae koji imaju
poprena ukruenja na rastojanju:
d a d 0 , 3 5 , 0 . (4.286)
Kod nosaa koji, sem eventualno oslonakih ukruenja, nemaju drugih poprenih ukru-
enja, prethodni uslov nije ispunjen, pa proraun otpornosti rebra na izboavanje smica-
njem treba da se sprovede prema prostoj post-kritinoj metodi, koja se zasniva na uveanju
kritinog napona izboavanja.
Rokijev model
Grupa autora na elu sa Rokijem je 1974. godine prikazala analitiko reenje problema
smiueg izboavanja rebra, koje je nalo primenu, najpre u Britanskim propisima
BS 5400 iz 1982. godine, a potom i u Evrokodu 3. Ova metoda prorauna zasniva se na
modifikaciji Basler-Tirlimanovog modela. Modifikacija se ogleda u tome to se uvodi uti-
caj krutosti pojasnih lamela na otpornost rebra na izboavanje. Prema Rokijevom modelu,
mehanizam loma rebra izloenog smiuim silama nastaje plastifikacijom zategnutog po-
lja i formiranjem plastinih zglobova na pojasnim lamelama (slika 4.125).
Slika 4.125 - Rokijev model
Za razliku od Basler-Tirlimanovog modela gde se zategnuto polje ankeruje iskljuivo
preko poprenih ukruenja, prema Rokijevom modelu i noice uestvuju u prijemu nor-
malnog napona koji deluje u zategnutom polju (
bb
). Duina zone ankerovanja na noica-
ma (
C
s ), odnosno poloaj plastinog zgloba, odreuje se na osnovu uslova ravnotee (sli-
ka 4.126).
Slika 4.126 - Naprezanje noice - uslovi ravnotee
Nagib zategnutog polja ( ) kree se od 2 / do , a njegova optimalna vrednost, pri
kojoj otpornost rebra na izboavanje dostie svoj maksimum, moe da se odredi iterativ-
nim postupkom. Pri proraunu se moe uzeti da je 5 , 1 / ime se izbegavaju iteracije,
dok je otpornost rebra na izboavanje neznatno manja od maksimalno mogue.
Prema Rokijevom modelu otpornost rebra na izboavanje smicanjem moe da se
odredi na osnovu sledeeg izraza:
sin +
w bb w cr u
t g A V , (4.287)
gde su:
cr
kritian smiui napon,
bb
granina vrednost normalnog napona u zategnutom polju,
g irina zategnutog polja (slika 4.125).
Na osnovu geometrije smiueg panela, sa oznakama prikazanim na slici 4.125, irina
zategnutog polja (g) moe da se odredi iz izraza:
sin ) ( cos
T C
s s a d g . (4.288)
Granina vrednost normalnog napona (
bb
) moe se, na osnovu Mizesovog uslova
plastifikacije, dobiti u sledeem obliku:
2 sin 5 , 1 ] ) 2 sin 5 , 1 ( 3 [
2 2 2

cr cr y bb
f . (4.289)
Primena Rokijeve metode, koja se u literaturi naziva i metoda zategnutog polja, ograni-
ena je na pune nosae kod kojih rastojanje poprenih ukruenja (a) zadovoljava uslov:
d a d 3 .
5.2.9.5 Poprena ukruenja
Ostvarenje post-kritine nosivosti rebra na izboavanje smicanjem mogue je samo
ako nosa ima poprena ukruenja, koja su postavljena na rastojanju d a 3 . Pri veim
rastojanjima ukruenja onemogueno je formiranje zategnutih polja, pa samim tim ne mo-
e da se ostvari dodatna, post-kritina nosivost reba.
Poprena ukruenja, po svojem poloaju i funkciji mogu da se podele na:
oslonaka ukruenja, koja se nalaze neposredno iznad oslonaca i
unutranja ukruenja, koja se postavljaju izmeu oslonakih ukruenja.
Razlika izmeu oslonakih i unutranjih ukruenja nije samo formalna i ne ogleda se
samo u njihovom razliitom poloaju, ve je ona sutinska, jer se razlikuju naini napreza-
nja, a samim tim i dimenzionisanja.
Unutranja ukruenja
Ova ukruenja imaju dvostruku ulogu:
Prihvataju silu pritiska (
S
F ) koja se javlja u post-kritinoj fazi;
Obezbeuju geometriju rebra nosaa i predstavljaju oslonce za poduna ukruenja
ukoliko ih ima.
Unutranja ukruenja prema tome treba dimenzionisati kao pritisnute elemente optere-
ene silom pritiska
S
F , koja, prema Basler-Tirlimanovom modelu moe da se odredi iz
uslova ravnotee vertikalnih sila na posmatranom delu nosaa (slika 4.124). Provera sta-
bilnosti ukruenja na izvijanje upravno na ravan nosaa treba da se izvri na sledei nain:
s y
S
S
f
A
F
,
*
(4.290)
gde su:
F
S
granina vrednost sile pritiska u ukruenju, koja se odreuje prema izrazu (4.282),
s y
f
,
granica razvlaenja elinog materijala od kojeg je napravljeno ukruenje,
*
S
A povrina efektivnog preseka ukruenja, koga sainjavaju ukruenje i sadejstvujua
irina rebra (slika 4.127):
w S w S S
t t t A A + + ) 15 2 (
*
. (4.291)
Slika 4.127 - Efektivan popreni presek ukruenja
Bezdimenzionalni koeficijent izvijanja treba da se odredi na osnovu krive C , sa du-
inom izvijanja d
i
75 , 0 ! . Ukoliko ukruenja nisu postavljena simetrino u odnosu na
srednju ravan rebra uticaj ekscentrinosti efektivnog preseka mora da se uzme u obzir, pa
se ukruenja proveravaju na zajedniko dejstvo sile pritiska
S
F i momenta savijanja
e F M
S
.
Alternativno, potrebna efektivna povrina ukruenja moe da se odredi prema slede-
em, univerzalnom izrazu, kojim se obuhvataju i simetrina i nesimetrina ukruenja:
s y
S
S
f
F
A
,
*
. (4.292)
Uticaj ekscentriciteta se uvodi pomou faktora ekscentrinosti koji zavisi od oblika i
poloaja ukruenja. U tabeli 4.31 su date vrednosti faktora za nekoliko karakteristinih
sluajeva.
Potrebna efektivna povrina ukruenja moe da se redukuje ukoliko se uzme u ubzir
stepen iskorienja smiuih napona. U tom sluaju je:
u s y
S
S
V
V
f
F
A
,
*
(4.293)
gde je koeficijent sigurnosti za posmatrani sluaj optereenja, a V odgovarajua trans-
verzalna sila.
Tabela 4.31 - Vrednosti faktora ekscentrinosti
Simetrina Nesimetrina
Oblik
ukruenja
/
1,0 1,8 2,4 5,0 ili vie
1)
1) U zavisnosti od tipa poprenog preseka
Na osnovu druge funkcije unutranjih ukruenja, proizilazi da ona moraju da imaju do-
voljnu krutost na savijanje upravno na srednju ravan rebra, kako bi ouvala projektovanu
geometriju nosaa i istovremeno obezbedila kruto oslanjanje eventualnih podunih ukru-
enja. Moe se smatrati da ukruenje poseduje potrebnu krutost ukoliko moment inercije
efektivnog preseka zadovoljava uslov:
2 / 3
,
4
*
50

,
_
,
_
s y
y
S
f
f
d
I . (4.294)
Osim toga, poetne geometrijske imperfekcije ukruenja moraju biti ograniene. Mak-
simalna dozvoljena zakrivljenost definie se preko strele parabole (
0
f ), koja mora da za-
dovolji sledee uslove:
'
mm 10
300 /
300 /
0
a
d
f . (4.295)
Unutranja ukruenja najee se izrauju u vidu pljotih limova koji se zavaruju
upravno na ravan rebra. Valjani L, T i eventualno U-profili, takoe se koriste, ali uglav-
nom kod visokih nosaa. Njihova primena je znatno vea kod punih limenih nosaa u za-
kovanoj izradi. Bez obzira na tip unutranjeg poprenog ukruenja povoljnije je da se ona
postavljaju simetrino u odnosu na srednju ravan rebra. Razliiti oblici unutranjih ukrue-
nja prikazani su na slici 4.59.
Oslonaka ukruenja
Osnovna funkcija oslonakih ukruenja je da obezbede pravilno unoenje oslonake re-
akcije u rebro nosaa. Stoga ova ukruenja moraju da poseduju dovoljnu krutost kako ne
bi dolo do njihovog izvijanja upravno na srednju ravan rebra. Poto su oslonake reakcije
uglavnom velikog intenziteta, ukruenja na mestima oslonaca moraju da budu znatno ro-
busnija od unutranjih. Osim toga, oslonaka ukuenja kod nosaa statikog sistema proste
grede, kao i krajnja oslonaka ukruenja kod kontinualnih nosaa, moraju da obezbede an-
kerovanje poslednjeg zategnutog polja. Naime, usled horizontalne komponente sile u za-
tegnutom polju (H
) dolazi do savijanja oslonakog ukruenja. Na slici 4.128 je prikazano

naprezanje oslonakog ukruenja u post-kritinoj fazi. Uoava se da je ukruenje izloeno
kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja. Aksijalna sila pritiska
jednaka je oslonakoj reakciji, a horizontalna komponenta sile
H , koja izaziva savijanje

ukruenja, moe da se odredi, prema Basler-Tirlimanovom modelu:

cos g t ctg V H
w bb
. (4.296)
Slika 4.128 - Naprezanje oslonakog ukruenja - proraunski model
Transformacijom prethodnog izraza uz uvoenje g prema (4.267) i
bb
prema (4.280)
dobija se:
( )
2
3
cr pl
w
A H

. (4.297)
Granina vrednost smiueg napona
u
, prema Basler-Tirlimanovom modelu, moe da
se odredi na osnovu izraza (4.283):
( )
2
1 2
3

+

+
cr pl
cr u
. (4.298)
Transformacijom prethodnog izraza dobija se:
( )
2
3
1 ) (
2 cr pl
cr u

+ (4.299)
pa se izraz za horizontalnu komponentu, koja deluje na oslonako ukruenje, moe
napisati u sledeem obliku:
( )
2
1
+
cr u w
A H . (4.300)
Kada se uzme u obzir redukcija kritinog smiueg napona usled ojaanja materijala
(
cr pl cr pl cr
9 , 0 8 , 0 ), dobija se definitivan izraz za horizontalnu
komponentu sile u zategnutom polju:
( )
2
1 9 , 0
+
cr pl u w
A H . (4.301)
Imajui u vidu statiki model prikazan na slici 4.128, maksimalna vrednost momenta
savijanja u ukruenju je:
H d M
16
3
max
. (4.302)
Dakle, oslonako ukruenje treba da se dimenzionie kao ekscentrino pritisnut
element. Aksijalna sila jednaka je oslonakoj reakciji, dok za duinu izvijanja treba uzeti
da je jednaka tri etvrtine visine rebra, kao to je prikazano na slici 4.128. Moment
savijanja koji potie od ankerovanja zategnutog polja (4.302) savija ukruenje oko ose y-y
koja je upravna na ravan nosaa. Kod mekih oslonakih ukruenja (slika 4.129a) krutost
na savijanje oko ose y-y je relativno mala, pa se ovakva ukruenja koriste kod slabije
optereenih nosaa. Kruta ukruenja (slika 4.129b) imaju znatno vei otporni moment za
savijanje oko ose y-y, pa se mogu koristiti i kod jae optereenih nosaa. Sa stanovita
ankerovanja zategnutog polja najpovoljnije je korienje udvojenih ukruenja (slika
4.129c), koja u stvari predstavljaju krutu vertikalu sposobnu da prihvati uticaje savijanja
od horizontalne sile
H . Moment savijanja se, u tom sluaju, razlae na krak sila:

e M F
S
/
max 1
, (4.303)
gde je e rastojanje izmeu teita ukruenja, kao to je prikazano na slikama 4.128 i
4.129c.
Prema tome, ukruenje koje se nalazi direktno iznad oslonca treba da se dimenzionie
prema rezultujuoj sili, koja se dobija superpozicijom oslonake reakcije R i sile
1 S
F :
1 2 S S
F R F . (4.304)
Slika 4.129 - Oslonaka ukruenja: a) meka; b) kruta; c) udvojena
Drugo, spoljanje ukruenje optereeno je samo silom pritiska
1 S
F , koja potie od mo-
menta savijanja. Oba ukruenja se dimenzioniu kao centrino pritisnuti elementi prema
JUS U.E7.081.
5.2.9.6 Poduna ukruenja
Poduna ukruenja se postavljaju u pritisnutom delu rebra u zonama maksimalnih mo-
menata savijanja. Njihovim postavljanjem se smanjuje vitkost rebra i, samim tim, povea-
va otpornost rebra na izboavanje.
Kako jo uvek ne postoje egzaktna analitika reenja, pri proraunu stabilnosti podu-
nih ukruenja koriste se empirijske ili polu-empirijske metode. Na velikom broju ispitiva-
nja pokazano je da se poduna ukruenja, koja poseduju neophodnu krutost odreenu pre-
ma linearno elastinoj teoriji izboavanja (
*
s
), ipak deformiu u post-kritinoj fazi. Prema
tome, pretpostavka o nepomerljivom oslanjanju rebra du ukruenja nije verodostojna. Po-
trebno je, naime, da poduna ukruenja imaju nekoliko puta veu krutost od teorijske
(
*
s
), da bi ostala nedeformisana i u post-kritinoj fazi. Razlike izmeu teorijskih i ekspe-
rimentalnih vrednosti su posledica geometrijskih i strukturnih imperfekcija realnih limova,
koje nisu predviene u linearno elastinoj teoriji izboavanja.
Postoje dva razliita koncepta za dimenzionisanje podunih ukruenja. Prvi se zasniva
na modifikovanim vrednostima minimalne krutosti
*
s
. Naime, krutost ukruenja treba da
bude vea od minimalne potrebne koja se odreuje na sledei nain:
'
enja ukru kruta za 5 , 2

enja ukru meka za 0 , 5
*
*
*
,
s
s
R S
. (4.305)
Dakle, relativna krutost ukruenja treba da zadovolji sledei uslov:
*
, R S s
. (4.306)
Prema drugom konceptu, poduna ukruenja mogu da se raunaju kao centrino priti-
snuti elementi, ija je duina izvijanja jednaka rastojanju poprenih ukruenja (a). Prove-
rava se stabilnost za izvijanje oko ose y-y, a popreni presek pored samog ukruenja sai-
njava i deo rebra sadejstvujue irine. Napon u ukruenju (
s
) odreuje se na osnovu po-
loaja ukruenja (slika 4.130). Stabilnost ukruenja je obezbeena kada je:
dop i s ,
(4.307)
gde je
dop i,
doputeni napon izvijanja.
Slika 4.130 - Proraun podunog ukruenja
Poduna ukruenja mogu da budu torziono kruta i meka. Na slici 4.131 je prikazano
nekoliko karakteristinih tipova podunih ukruenja. Osim toga, sa slike se uoava i da
torziono kruta ukruenja, osim pomeranja, spreavaju i rotaciju rebra, pa se moe smatrati
da je ono ukljeteno du ukruenja.
Poto torziono kruta ukruenja obezbeuju ukljetenje rebra, poveava se kritian na-
pon, a samim tim i otpornost rebra na izboavanje. Meutim, ova ukruenja imaju veu te-
inu i zahtevaju dvostruko vie avova pri zavarivanju.
Posebno se naglaava da, ukoliko poduno ukruenje prolazi kroz polje nosaa na ko-
jem je smeten montani nastavak, i ukruenje treba da se nastavi na adekvatan nain. Nai-
me, ukoliko postoji prekid ukruenja, ono vie ne predstavlja nepomerljiv oslonac, pa se,
samim tim, menjaju granini uslovi oslanjanja rebra i drastino smanjuje njegova otpor-
nost na izboavanje.
Slika 4.131 - Oblici podunih ukruenja
Montani nastavci torziono mekih ukruenja mogu da se izvedu veoma jednostavno,
to nije sluaj kod torziono krutih, pa se ovo moe smatrati jednom od znaajnih prednosti
torziono mekih u odnosu na torziono kruta ukruenja. Na slici 4.132 su prikazana dva ka-
rakteristina reenja montanih nastavaka podunog ukruenja.
Slika 4.132 - Montani nastavci podunih ukruenja
5.2.9.7 Dispozicija ukruenja
Pod ovim pojmom podrazumeva se raspored podunih i poprenih ukruenja du nosa-
a. Dispozicija ukruenja pre svega zavisi od statikog sistema nosaa i optereenja. Na
slici 4.133 dat je ematski prikaz ukruenja za prostu gredu i kontinualne nosae konstant-
ne i promenljive visine.
Poprena ukruenja postavljaju se uglavnom na jednakim rastojanjima i to najee u
osminama ili desetinama raspona. Na ovaj nain, rebro nosaa se deli na pojedinana polja,
koja su priblino kvadratnog oblika ( 1 ). Postavljanjem poprenih ukruenja znaajno se
poveava otpornost rebra na izboavanje smicanjem. U oslonakim zonama, gde smiui na-
poni dostiu maksimalne vrednosti, ponekad je neophodno da se proguste poprena ukrue-
nja ( 1 < ). Na taj nain se poveava vrednost kritinog napona elastinog izboavanja, a
samim tim i otpornost rebra na izboavanje smicanjem. Da bi se u post-kritinoj fazi formi-
ralo zategnuto polje, rastojanje poprenih ukruenja mora biti manje ili jednako od trostruke
visine rebra ( 3 ). Osim toga, na mestima delovanja nepokretnih koncentrisanih sila veli-
kog intenziteta obavezno treba predvideti poprena ukruenja, kako bi se spreilo izboava-
nje usled lokalnog pritiska i obezbedilo pravilno unoenje sile u rebro.
Slika 4.133 - Dispozicija ukruenja
Na mestima maksimalnih momenata savijanja, postavljaju se poduna ukruenja i to u
pritisnutoj zoni rebra. Optimalan poloaj podunih ukruenja je u etvrtini ili petini visine
rebra. Broj polja preko kojih se proteu poduna ukruenja zavisi od oblika momentnog
dijagrama. Naime, ova ukruenja se ukidaju tek kada se dokae da posmatrano polje i bez
podunih ukruenja poseduje dovoljnu otpornost na izboavanje smicanjem.
Kod kontinualnih nosaa, na srednjim osloncima se istovremeno javljaju maksimalni
momenti i smiue sile, pa su ove zone, zbog interakcije normalnih i smiuih napona, po-
sebno osetljive na izboavanje. U ovim zonama je stoga neophodno postavljanje vie po-
dunih i poprenih ukruenja (slika 4.133). Meutim, esto se ni postavljanjem gustog "ro-
tilja" podunih i poprenih ukruenja ne moe zadovoljiti otpornost rebra na izboavanje
smicanjem, pa se u tom sluaju pribegava poveanju debljine rebra.
5.2.9.8 Proraun stabilnosti lima na izboavanje prema JUS U.E7. 121/1986
Ovim standardom je obuhvaen proraun otpornosti limova na izboavanje usled poje-
dinanog i interaktivnog dejstva normalnih i smiuih napona. Zasnovan je na linearnoj te-
oriji izboavanja, uz korekcije koje se odnose na post-kritinu rezervu nosivosti i struktur-
ne i geometrijske imperfekcije. Post-kritina rezerva, koja je karakteristina za granino
stanje nosivosti lima na izboavanje, ne moe da se ostvari u domenu doputenih napona,
pa se proraun otpornosti limova na izboavanje, vri prema teoriji graninih stanja. Stoga,
pri proveri stabilnosti lima na izboavanje, napone treba pomnoiti sa koeficijentom sigur-
nosti za posmatrani sluaj optereenja. Na primer, za prvi sluaj optereenja raunski (rad-
ni) normalni napon je:

i x x ,
5 , 1 , gde se sumiraju naponu usled svih osnovnih opte-
reenja (stalno, korisno, sneg...). Na isti nain se odreuju i smiui naponi , kao i nor-
malni naponi
z
, ukoliko postoje. Ovako sraunati radni naponi treba da budu manji od
odgovarajuih graninih napona.
U optem sluaju rebro punog limenog nosaa moe da bude izloeno normalnim i
smiuim naponima, kao to je prikazano na slici 4.134. Usled dejstva momenta savijanja i
aksijalne sile, javlja se poduni normalni napon
x
, dok je popreni normalni napon
z
uglavnom posledica direktnog unoenja spoljanjeg optereenja u rebro nosaa. Napon

z
je najee lokalnog karaktera i uglavnom potie od koncentrisanih sila velikog intenziteta

(npr. pritisak toka kranskog nosaa, vozila ili voza). Kako je kod pokretnih koncentrisa-
nih sila njihov poloaj na nosau promenljiv, pravilno unoenje sila ne moe da se ostvari
postavljanjem poprenih ukruenja direktno ispod mesta njihovog delovanja. U tom slua-
ju rebro nosaa treba da se proveri i na izboavanje usled lokalnog napona pritiska
z
. U
zgradarstvu su, meutim, optereenja takvog karaktera da se najee javljaju samo podu-
ni normalni napon
x
i smiui napon , dok se normalni napon usled lokalnog pritiska
z
javlja uglavnom u mostogradnji i kod kranskih nosaa.
Slika 4.134 - Dispozicija optereenja lima
Smatra se da je otpornost na izboavanje lima, optereenog normalnim i smiuim
naponima prema slici 4.134 zadovoljena, ako su ispunjeni sledei naponski uslovi:
ux x
(4.308)
uz z
(4.309)
u
(4.310)
gde su:
x
,
z
i radni naponi u limu,
ux
,
uz
i
u
granini naponi izboavanja, koji ne mogu da budu vei od napona na
granici razvlaanja
y
f , odnosno
pl
za napon smicanja ( 3 /
y pl
f ).
Prethodni uslovi vae samo za pojedinano delovanje jednog od tri napona. U sluaju
istovremenog dejstva sva tri komponentalna napona, pored pomenutih uslova, potrebno je
zadovoljiti i sledei interaktivni kriterijum:
1
2 2 2
,
_
,
_
,
_
u uz ux
z x
uz
z
ux
x
. (4.311)
Preko graninih napona izboavanja uvodi se u proraun post-kritina rezerva koja po-
voljno utie na otpornost lima na izboavanje, ali i nepovoljan uticaj strukturnih i geomet-
rijskih imperfekcija. Vrednosti graninih napona dobijaju se na osnovu sledeih izraza:
y ux ux
f c

(4.312)
y uz uz
f c

(4.313)
3 /
y u u
f c

(4.314)
gde su:
c i
c korekcioni faktori kojima se obuhvata post-kritina nosivost lima,

ux
i
uz
relativne granine nosivosti lima na izboavanje usled dejstva normalnih
napona pritiska,
u
relativna granina nosivost lima na izboavanje smicanjem.
U zavisnosti od oblika naponskog dijagrama, korekcioni faktor koji se odnosi na
normalne napone
c , odreuje se na sledei nain:

25 , 1 25 , 0 25 , 1
c . (4.315)
Uticaj rasporeda normalnog napona pritiska uvodi se preko parametra koji se u pret-
hodni izraz (4.315) unosi sa sve znakom (+ ili -). Korekcioni faktor za smiua naprezanja
ima konstantnu vrednost: 25 , 1
c . Kako je lokalni napon pritiska

z
konstantan
( 1 ), korekcioni faktor i u ovom sluaju ima konstantnu vrednost 1
c .
Na osnovu velikog broja ispitivanja utvreno je da se granina nosivost ploe nalazi
negde izmeu donje granice, koja je definisana jednodimenzionalnim problemom istog
izvijanja i gornje granice, kada je omogueno dvodimenzionalno deformisanje ploe - is-
to izboavanje. Kod kratkih ploa ( 1 < ) dominantan je uticaj izvijanja, pa se one, pri do-
stizanju graninog stanja, ponaaju slino kao pritisnuti tapovi. Dvodimenzionalni prob-
lem biva sve izraeniji sa porastom duine ploe, pa je kod dugih ploa dominantan. Inter-
polacija izmeu istog izvijanja i istog izboavanja ploe moe da se izvri pomou ko-
rekcionog faktora f, definisanog na sledei nain:
c
cr
f
2 (4.316)
gde su:
cr
kritian napon elastinog izboavanja ploe (
E cr
k

),
c
kritian napon elastinog izvijanja ploe.
Imajui u vidu da je duina izvijanja jednaka duini posmatranog polja ( a
i
! ) i da je
moment inercije ploe za izvijanje izvan srednje ravni:
) 1 ( 12
2
3

t b
I (4.317)
izraz za kritian napon elastinog izvijanja moe da se modifikuje na sledei nain:
2
2 2
2
2
2
2
) 1 ( 12
E
c
a
b
b
t E E
,
_
,
_
. (4.318)
Konano, imajui u vidu modifikovan izraz za kritian napon elastinog izvijanja
(4.318) i izraz za kritian napon elastinog izboavanja, korekcioni faktor f moe da se
odredi, kako sledi:
avanje izbo isto
izvijanje isto

2 za 0 , 0
2 1 za 2
1 za 0 , 1
2
2 2
2
'

< <

k
k k
k
f (4.319)
Relativna granina nosivost ploe na izboavanje usled dejstva normalnih napona
pritiska, moe da se odredi prema sledeem izrazu:
( )
c p ux
f f +
2 2
1 (4.320)
gde su:
p
bezdimenzionalni koeficijent izboavanja ploe,
c
bezdimenzionalni koeficijent izvijanja za krivu izvijanja B.
Bezdimenzionalni koeficijent izboavanja zavisi od relativne vitkosti ploe
P
(videti
izraz (4.254)) na sledei nain:
'
>
7 , 0
13 , 0
6 , 0

7 , 0 1
2
P
p
P
p
. (4.321)
to se tie bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja
c
, on se odreuje prema krivoj
izvijanja B, datoj u standardu JUS U.E7.081/1986 u zavisnosti od relativne vitkosti
c
,
koja moe da se odredi iz sledeeg izraza:
E
y
c
y
c
f f
. (4.322)
Dakle, relativna granina nosivost ploe predstavlja bezdimenzionu veliinu koja zavi-
si od relativne vitkosti, a nalazi se izme krive izvijanja B i krive izboavanja definisane
izrazom (4.321), kako je prikazano na slici 4.135. Korekcionim faktorom f odreuje se po-
loaj relativne granine nosivosi unutar ove oblasti, koja je rafirana na slici.
Slika 4.135 - Oblast relativne granine nosivosti ploe
Kritian napon izboavanja
cr x,
odreuje se na osnovu linearno elastine teorije izbo-
avanja, kao proizvod koeficijenta
k i Ojlerovog napona
E
. Prema ovom standardu
vrednosti koeficjenta
k , za dva razliita tipa oslanjanja (A i B) i nekoliko karakteristinih

sluajeva optereenja, odreuju se na osnovu izraza datih u tabeli 4.32.
Za sluajeve koji nisu obuhvaeni ovom tabelom, mogu da se koriste koeficijenti
k
prema tabeli 4.28.
Relativna granina nosivost rebra optereenog lokalnim normalnim naponom pritiska
z
, odreuje se na potpuno analogan nain kao i u sluaju podunog normalnog napona
x
:
( )
c p uz
f f +
2 2
1 . (4.323)
U ovom sluaju bezdimenzionalni koeficijent izboavanja
p
treba da se odredi na
osnovu kritinog napona izboavanja
cr z,
. Najee ploa nije optereena naponom priti-
ska
z
du itave ivice, ve samo na odreenoj duini c (c < a), kao to je prikazano na
slici 4.136a.
Kritino optereenje
cr
p u takvim sluajevima moe da se odredi na osnovu aproksi-
mativnih izraza datih u okviru tabele 4.33. Grafika interpretacija ovih izraza prikazana je
na slici 4.136b, odakle se moe uoiti da se vrednosti kritinog optereenja
cr
p , dobijene
na osnovu tabele 4.33, veoma malo razlikuju od teorijskog reenja.
Tabela 4.32 - Koeficijenti izboavanja
k
Koeficijenti izboavanja k
(
Nain osla-
njanja
Dijagram
napona
'
= 1 1 0 < < = 0 0 1 < < = 1
>1 4
1 , 1
4 , 8
+
7,64
2
10 26 , 6 64 , 7 +
23,9
<1 -
1 , 1
1 , 2 1
2
+
,
_
+

- - -
34 , 0
578 , 0
+
1,70
2
10 26 , 6 64 , 7 + 23,8
>1 0,43
2
07 , 0 21 , 0 57 , 0 + 0,57
2
07 , 0 21 , 0 57 , 0 + 0,85
Slika 4.136 - Lokalni pritisak: a) dispozicija optereenja; b) grafika interpretacija reenja
Na osnovu ovako sraunatog kritinog optereenja, moe jednostavno da se odredi i
kritian napon:
t b
D
k
t
p
p
w
cr
cr z

2
,

, (4.324)
gde je D krutost ploe na savijanje, b njena irina, a t njena debljina.
Tabela 4.33 - Odreivanje kritinog optereenja
cr
p
b
D
k p
p cr

2
8 , 1 5 , 0
( ) ( )
( ) 7 , 5 7 , 2 1
1 , 8 4 , 1 6 7 8 , 2 8 , 5
2 2
+
+ +

p
k
0 , 4 8 , 1 <
( ) ( )
1 1 2
2 , 2 / 8 , 1 k k k k
p
+
gde su:
9 , 4 3 , 9
6 , 21 3 , 5 5
2
1
k ( ) 1 , 2 6 11
2
2
+ k
0 , 4 > i 1 m
12 / 1
3 / 1
3
3
3
k
k
k k
p
+
+

gde je: ( ) 1 , 2 5 , 1 11
16
2
3
+ m
m
k
b a / a c / ( 1 0 ) b c m /
Relativna vitkost ploe za izboavanje usled lokalnog pritiska zavisi od kritinog napo-
na
cr z,
i moe da se odredi prema izrazu:
cr z
y
p
f
,
. (4.325)
Bezdimenzionalni koeficijent izboavanja
p
se odreuje na osnovu izraza (4.321) u
zavisnosti od relativne vitkosti, koja je definisana prethodnim izrazom (4.325). to se tie
bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja
c
, postupak je identian kao i u sluaju podu-
nog napona
x
, s tim da je u ovom sluaju duina izvijanja jednaka visini rebra
(b = d), a ne duini polja (a).
Relativna granina nosivost ploe na izboavanje smicanjem
u
jednaka je bezdimen-
zionalnom koeficijentu izboavanja
p
(4.321) za relativnu vitkost ploe koja je odreena
na sledei nain:
3
cr
y
p
f
. (4.326)
Kao i u sluaju normalnih napona, i u sluaju smiuih napona kritian napon se odre-
uje na osnovu linearno elastine teorije izboavanja, odnosno prema izrazu (4.246). Pri
proraunu kritinog smiueg napona
cr
, mogu da se koriste koeficijenti k
, iz tabele
4.28 ili iz odgovarajue tabele date u standardu.
Jugoslovenski standard za proraun limova na izboavanje JUS U.E7.121/1986 tretira i
problematiku stabilnosti ukruenih ploa. Naime, u ovom standardu su date smernice za
proraun ploa koje su snabdevene podunim i poprenim ukruenjima (slika 4.137). U
elinim konstrukcijama se ukruene ploe najee javljaju kao rebra punih limenih nosa-
a i ortotropne kolovozne ploe mostovskih nosaa.
Slika 4.137 - Geometrija ukruene ploe
Kao to je prikazano na slici 4.137 kod ukruenih ploa se razlikuju:
ukupno polje izboavanja b a ,
delimino polje izboavanja b a
i
,
pojedinano polje izboavanja
i i
b a .
Kako svako od navedenih polja moe nezavisno da se izvije, neophodno je dokazati
stabilnost svakog od njih. Pojedinana polja se raunaju kao neukruene ploe dimenzija
i i
b a , dok se pri odreivanju granine nosivosti deliminih i pojedinanih polja mora uze-
ti u obzir ortotropno ponaanje ukruene ploe. Naime, kod ukruene ploe krutost na sa-
vijanje se razlikuje za dva meusobno ortogonalna pravca. Ova razlika se javlja zbog pri-
sustva ukruenja, koja imaju znatno veu krutost na savijanje od same ploe. Kod delimi-
nog polja izboavanja, usled prisustva podunih ukruenja znatno se poveava krutost na
savijanje u podunom pravcu. Ukupna krutost deliminog polja moe da se odredi kao zbir
krutosti podunih ukruenja i efektivnog dela ploe. Moment inercije za ovaj pravac savi-
janja moe da se odredi na sledei nain:
( )

+

s s
t b t b t b
I

1
) 1 ( 12 ) 1 ( 12 ) 1 ( 12
2
3
2
3
2
3
(4.327)
gde je
s
relativna krutost ukruenja, a sumiranje se odnosi na sva poduna ukruenja,
ukoliko ih ima vie. Na slian nain moe da se odredi i povrina polja:
( )
+
s
t b A 1 , (4.328)
gde je
s
relativna povrina ukruenja. Imajui u vidu prethodna dva izraza, poluprenik
inercije na osnovu kojeg se odreuje vitkost ploe, moe da se napie u sledeem obliku:
+
+
s
s
t
i
1
1
) 1 ( 12
2
2
2
. (4.329)
Kako je vitkost jednaka koliniku duine izvijanja i poluprenika inercije (u ovom slu-
aju i a / ), kritian napon elastinog izvijanja moe da se odredi na sledei nain:
( )

+
+

s
s E
c
i a
E
1
1
/
2 2
2
. (4.330)
Na ovaj nain je odreen uticaj podunih ukruenja na izvijanje, pa korekcioni faktor f
za ukruenu plou moe da se odredi modifikacijom izraza (4.316), uz uvoenje uticaja
ortotropije, prema (4.330):
+
+

s
s
c
cr
k f
1
1
2 2
2
. (4.331)
Uoava se da je prethodni izraz opteg karaktera i da obuhvata i ukruene (ortotropne)
i neukruene ploe (kod neukruenih ploa je:
0
s
i
0
s
). Kritian napon izbo-
avanja ukruene ploe dobija se pomou koeficijenta
k , koji moe da se odredi na

osnovu Klepelovih (Klpell) nomograma, u zavisnosti od poloaja ukruenja, naina na-
prezanja i relativne krutosti i povrine ukruenja. Prema tome, ortotropno ponaanje ukru-
enih ploa, uvodi se u proraun preko korekcionog faktora f. Kada se odredi korekcioni
faktor f, prema izrazu (4.331), dalji proraun graninog napona ukruene ploe je identi-
an kao i za neukruenu plou.
Treba istai i to da pri proraunu relativne krutosti
s
i relativne povrine ukruenja
s
treba uzeti u obzir i deo ploe sadejstvujue irine (slika 4.138).
Slika 4.138 - Efektivna povrina ukruenja
Sadejstvujua irina treba da se odredi na sledei nain:
2 2
665 , 0
1
1 1 ,
b
f
E
k
t
b
y
eff

(4.332)
2 2
665 , 0
2
2 2 ,
b
f
E
k
t
b
y
eff

(4.333)
gde su
1
k i
2
k odgovarajui koeficijenti izboavanja za susedna pojedinana polja iz-
meu kojih se nalazi posmatrano poduno ukruenje, a
1
b i
2
b irine ovih pojedinanih
polja.
Osim prikazanog naina prorauna, koji se zasniva na metodi graninih napona, stan-
dard prua i alternativnu mogunost prorauna otpornosti limova na izboavanje prema
konceptu efektivne irine, za pritisnute limove, odnosno prema metodi zategnutog polja,
za limove koji su preteno optereeni smiuim naponima.
Otpornost pritisnutih limova na izboavanje, kao to je ve pomenuto, moe da se od-
redi prema konceptu efektivne irine. Redukcioni koeficijent je jednak bezdimenzional-
nom koeficijentu izboavanja ploe
p
, dok se raspored efektivnih zona, za dva razmatra-
na sluaja oslanjanja (A i B) odreuje na osnovu tabele 4.34.
Tabela 4.34 - Raspored efektivnih zona
Tip oslanjanja A
(videti tabelu 4.32)
Tip oslanjanja B
(videti tabelu 4.32)
Dijagram napona Dijagram napona
1 1 1 1 1 1
Alternativni proraun otpornosti na izboavanje smicanjem zasnovan je na Basler-Tir-
limanovom modelu zategnutog polja, pa stoga vae sva razmatranja data u okviru opisa
ovog proraunskog modela.
5.3 SAASTI NOSAI
5.3.1 Uvod
Poveanje nosivosti valjanih profila moe da se ostvari tako to se rebro nosaa rasee
du cik-cak linije, pa potom zavari na specifian nain, kao to je prikazano na slici 4.139.
Na ovaj nain poveava sa visina nosaa, a samim tim i njegova krutost i nosivost. Na re-
bru se javljaju estougaoni otvori koji podseaju na sae, pa je stoga u naoj strunoj jav-
nosti za ovakve nosae odomaen termin - saasti nosai. Najee se saasti nosai proiz-
vode od valjanih I-profila, jer oni imaju znatno niu jedininu cenu od slinih I-nosaa for-
miranih zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u zgradarstvu kao nosai u meuspratnim
konstrukcijama (podni nosai i podvlake) i krovni nosai, iskljuivo statikog sistema pro-
ste grede. Zbog specifinog ponaanja saastih nosaa, koje proistue usled otvora u rebru,
nije poeljno da se u istom preseku javljaju znaajni uticaji savijanja i smicanja, pa prosta
greda predstavlja idealan statiki sistem za ovakve nosae.
Slika 4.139 - Razliiti oblici saastih nosaa: a) pravougaoni; b) trapezasti;
c) sa promenljivim saem
U zavisnosti od naina seenja, odnosno oblika cik-cak linije, mogu da se dobiju saa-
sti nosai pravougaonog (slika 4.139a) ili trapezastog oblika (slika 4.139b). Saasti nosai
trapezastog oblika, dobijaju se seenjem du cik-cak linije koja je u blagom nagibu - padu
od sredine ka krajevima nosaa, i koriste se za krovne nosae kod krovova na dve vode sa
relativno malim nagibom krovnih ravni. Posebnim nainom krojenja rebra, mogu da se do-
biju saasti nosai sa promenljivom veliinom otvora - saa (slika 4.139c). Manja saa se
nalaze u oslonakim zonama gde je najvei uticaj smiuih sila, a vea u sredini raspona
gde je dominantan uticaj momenta savijanja.
Jedna od osnovnih prednosti saastih nosaa je to se relativno jednostavnim operacija-
ma seenja i zavarivanja, od standardnih valjanih profila dobijaju nosai znatno vee nosi-
vosti i krutosti. U zavisnosti od naina krojenja, odnosno geometrije cik-cak linije, moe
da se ostvari poveanje otpornog momenta saastog nosaa (W) i za 50%, a momenta iner-
cije (I) preko 100% u odnosu na valjni I-profil od koga je dobijen. Meutim, usled dodat-
nih uticaja koji potiu zbog otvora u rebru, poveanje nosivosti je neto manje, ali ipak
znaajno, pa su saasti nosai laki od odgovarajuih nosaa izraenih od standardnih va-
ljanih profila.
Otvori u rebru saastih nosaa su veoma pogodi za voenje instalacija, pa se i pored
poveanja visine nosaa ostvaruje uteda u visini etae, a otpada potreba za sekundarnom
konstrukcijom za "veanje" instalacija (slika 4.140). Na posredan nain, usled manje tei-
ne, kraih stubova i, najzad, manje ukupna visina objekta, saasti nosai imaju povoljan
uticaj i na ostale elemente konstrukcije. Zbog manje teine meuspratne konstrukcije i ma-
nje visine etae, smanjuje se optereenje, ali i duina izvijanje stubova, pa se i kod stubova
moe ostvariti znaajna uteda. Smanjenjem visine etae moe se znaajno smanjiti povr-
ina fasade kod viespratnih zgrada, a samim tim i cena itavog objekta.
Slika 4.140 - Smanjenje visine etae primenom saastih nosaa
Uz automatizovan proces proizvodnje, koji se danas primenjuje u gotovo svakoj ozbilj-
noj radonici za izradu elinih konstrukcija, proizvodnja saastih nosaa ne predstavlja
problem. Automatizovana proizvodnja garantuje preciznost neophodnu za uklapanje delo-
va saastih nosaa. Kako su debljine rebra valjanih profila od kojih se dobijaju saasti no-
sai uglavno male (od 5 do 14 mm) sueoni av na rebru moe da se ostvari sa po jednim
prelazom sa obe strane bez posebne obrade krajeva rebra koji se spajaju (nije potrebno
obaranje-ljebljenje ivica). Sueoni avovi na noicama se, ukoliko su potrebni (slika
4.139b,c), predviaju na pritisnutim noicama tako da nije potreban "S" kvalitet i radio-
grafska kontrola.
Obim i kompleksnost radova na izradi saastih nosaa znatno su manji od prednosti ko-
je ovakvi nosai pruaju, pa primena saastih nosaa esto moe biti racionalnija i od opti-
mizovanih zavarenih nosaa, posebno u sluaju podnih nosaa.
5.3.2 Geometrija saastih nosaa
Odreivanje geometrije saastog nosaa predstavlja prvi korak pri njegovom projekto-
vanju. Pri tome treba da se usaglase geometrija otvora - saa i nosaa u celini. Visina nosa-
a i veliine otvora odreuju se na osnovu linije seenja. U literaturi postoje teblice sa ve-
likim brojem linija seenja, ali one ne mogu da zadovolje sve projektne situacije, pa e ov-
de biti izloen postupak odreivanja linije seenja za opti sluaj. U okviru tabele 4.35 pri-
kazana je linija seenja sa svim oznakama neophodnim za proraun i izrazima koji prika-
zuju vezu izmeu pojedinih geometrijskih veliina.
Tabela 4.35 - Geometrija saastih nosaa
Linija seenja Saasti nosa
s
h h h +
0
2 / ) (
0 s T
h h h tg /
s
h b ( ) e b s + 2
Uoava se da se linija seenja (cik-cak linija) moe definisati pomou tri nezavisna pa-
rametra: visine (
s
h ), irine (e) i ugla seenja ( ). Ostale geometrijske veliine, kao to su
visina nosaa (h), visina T-elementa (
T
h ) i korak cik-cak linije (s), mogu da se odrede na
osnovu izraza datih u tabeli 4.35. Vrednosti ugla se kreu od 45 do 70, a najee se
primenjuje ugao od 60. Preostale dve veliine e i
s
h se odreuju iz uslova lokalnog na-
prezanja saastih nosaa, o emu e biti rei u delu koji se odnosi na proraun saastih no-
saa. Vrednost irine e varira izmeu maksimalne vrednosti uslovljene lokalnim savija-
njem usled smiuih sila i minimalne vrednosti koja je neophodna za prijem smiuih sila
na mestu podunih avova za vezu rebra. U prvoj fazi, kada se odreuje geometrija saa-
stog nosaa, vrednosti ovih parametara se pretpostavljaju, a njihove dimenzije se usvajaju
tek po zavretku kompletnog prorauna.
Veliina koraka (s) treba da se usaglasi sa stvarnom duinom nosaa ( ) ! i drugim zah-
tevima kao to su: mali otpad, paran ili neparan broj saa, puno rebro na krajevima itd. Po-
sebno je vano da na krajevima nosaa, gde su najvee transverzalne sile, rebro bude pu-
no, kako bi moglo da prihvati smiue napone. Ovo moe da se postigne upasivanjem i za-
varivanjem limova na mestima krajnjih otvora (slika 4.141a), zavarivanjem obraznih limo-
va (slika 4.141b), ili pravilnim izborom linije seenja i geometrije nosaa, tako da na oba
kraja, na irini e ostane puno rebro.
Pri odreivanju geometrije saastog nosaa kao celine, prvo se, na osnovu postojeih
tablica ili linog iskustva odredi broj saa (n), pa se nakon toga prema potrebnoj duini no-
saa ( ) ! iz uslova:
e s n + ! (4.334)
odredi veliina koraka (s). Potrebna duina profila
0
! od koga se pravi saasti nosa moe
da se odredi, kada je poznat korak (s), na osnovu sledeeg izraza:
( ) ( ) b s n h s n
s
+ + + + 1 tg / 1
0
! . (4.335)
Slika 4.141 - Oblikovanje rebra na krajevima saastih nosaa
Kada se geometrija nosaa odredi na ovakav nain, otpad je veoma mali (slika 4.139a),
a na krajevima je obezbeeno puno rebro na irini e, ime otpada potreba za dodatnim ra-
dovima na ojaanju rebra u ovoj zoni. Serijska proizvodnja saastih nosaa prua mogu-
nosti za jo racionalnije iskorienje materijala uz maksimalnu redukciju otpada.
5.3.3 Proraun saastih nosaa
Kao i kod punih nosaa i kod saastih nosaa najvei deo napona od momenta savija-
nja primaju noice, pa gubitak rebra na mestima otvora, sa stanovita momenta savijanja,
nije od velikog znaaja. Meutim, smanjenje povrine rebra bitno utie na smiue napo-
ne, jer se, kao to je poznato, transverzalna sila najveim delom prenosi upravo pomou
rebra. Osim toga, saasti nosai se, zbog otvora u rebru nosaa, pod dejstvom spoljanjeg
optereenja ponaaju kao zatvoreni, vieelijski, okvirni nosai, koji su poznati u literaturi
kao Virendel (Vierendeel) nosai (slika 4.142). Noice I-profila sa preostalim delom rebra
(T-elementi) predstavljaju horizontalne tapove, odnosno rigle okvirnog nosaa, a rebro iz-
meu otvora, stubove. Radi jednostavnijeg statikog prorauna, kako bi se izbegla unutra-
nja statika neodreenost ovakvog noseeg sistema, moe se pretpostaviti da se u sredina-
ma svakog pojedinanog polja i svakog stuba nalaze zglobovi, ime se znatno uproava
proraun, bez veih odstupanja od tanog reenja. Naime, dijagram momenata savijanja na
T-elementu usled smiuih sila je linearan (slika 4.143), dok se prevojna taka, odnosno
nulta taka momenta savijanja nalazi priblino u sredini otvora (na rastojanju e/2), pa se
ova mesta, uslovno, mogu smatrati zglobovima.
Slika 4.142 - Proraunski model za saaste nosae - Virendel nosa sa zglobovima
Usled lokalnog momenta savijanja, koji potie od smiuih sila javljaju se sekundarni
normalni naponi u T-elementu (slika 4.143), koje treba superponirati sa odgovarajuim na-
ponima usled glavnog - globalnog momenta savijanja. U oslonakim zonama, gde su mak-
simalne transverzalne sile, ovi sekundarni naponi mogu da budu znaajnog intenziteta.
Meutim, kod nosaa sistema proste grede u ovim zonama naponi od glavnog momenta
savijanja imaju relativno male vrednosti. U sredini raspona situacije je obrnuta. Dominan-
tan uticaj imaju normalni naponi usled glavnog momenta savijanja, dok su sekundarni na-
poni, kao i transverzalne sile, mali.
Slika 4.143 - Lokalno savijanje T-elementa usled smiuih sila
Iz ovoga se jasno uoava da je prosta greda idealan statiki sistem za saaste nosae, a
da su konzolni i kontinualni nosai neracionalni, jer se kod njih u istom preseku javljaju
maksimalne vrednosti momenta savijanja i transverzalne sile.
Pri dimenzionisanju saastih nosaa, zbog njihove specifinosti potrebno je da se spro-
vedu:
kontrola normalnih napona u T-elementu,
kontrola vertikalnih smiuih napona u rebru,
kontrola horizontalnih smiuih napona u avovima na rebru,
kontrola ugiba,
kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa (T-elementa),
kontrola stabilnosti nosaa na bono-torziono izvijanje,
kontrola rebra na izboavanje.
5.3.3.1 Kontrola normalnih napona
Pri kontroli normalnih napona obavezno treba uzeti u obzir i sekundarne napone u
T-elementima, koji se javljaju na mestima otvora usled dejstva smiuih sila. Kako je ot-
porni moment na mestu oslabljenog preseka znatno manji od otpornog momenta u zonama
van otvora, a osim toga na neoslabljenom delu nema sekundarnih uticaja savijanja, otpada
potreba za kontrolom normalnih napona u neoslabljenim delovima nosaa.
Dijagrami normalnih napona kod jednog saastog nosaa prikazani su na slici 4.144.
Na ovoj slici su posebno prikazani naponi od glavnog (primarnog) i sekundarnog momenta
savijanja, a dati su i dijagrami rezultujueg - totalnog napona u karakteristinim takama.
Slika 4.144 - Dijagrami normalnih napona u saastom nosau
Ako su T-elementi gornjeg i donjeg pojasa simetrini, to je uglavnom sluaj, moe se
smatrati da se ukupna smiua sila (V) deli na jednake delove, odnosno da su oba T-ele-
menta optereena sa po polovinom ove sile (V/2). Sekundarni momenat savijanja, koji de-
luje na jedan T-element (slika 4.143), prema tome, moe da se odredi na osnovu sledeeg
izraza:
e V
e V
M
V

4
1
2 2
. (4.336)
gde je V transverzalna sila u posmatranom preseku.
Normalan napon u T-elementu usled ovog, sekundarnog momenta savijanja dobija se
na sledei nain:
o
T
o
T
V
o
V
W
e V
W
M

4
na spoljanjoj ivici noice, (4.337)
u
T
u
T
V
u
V
W
e V
W
M

4
na rebru, neposredno uz otvor, (4.338)
gde su:
o
T
W maksimalan otporni moment T-elementa (za spoljanje vlakno na noici),
u
T
W minimalan otporni moment T-elementa (za krajnje, unutranje vlakno na rebru).
Normalan napon usled glavnog momenta savijanja u takama 1a i 1b (slika 4.144) u
kojima se vri superpozicija napona, moe da se odredi prema sledeim izrazima:
s
a a
M
h
I
M

0
1 1
(4.339)
2
0
1 1
h
I
M
b b
M
(4.340)
gde je
0
I moment inercije saastog nosaa na mestu otvora, a
a
M
1
i
b
M
1
momenti
savijanja nosaa u posmatranim takama.
U taki 1 na sredini T-elementa nema sekundarnih uticaja, jer je to prevojna taka, a
rezultujui naponi u karakteristinim takama (1a i 1b) dobijaju se superpozicijom
sekundarnih napona i napona usled glavnog momenta savijanja u ovim takama:
u
T
s
a
a
R
W
e V
h
I
M
+
4
0
1
1
(4.341)
o
T
b
b
R
W
e V h
I
M
+
4 2
0
1
1
. (4.342)
Ovako sraunate vrednosti normalnih napona treba da budu manje od doputenog na-
pona za osnovni materijal od kojeg je izraen saasti nosa. Moe se uoiti da su prethodni
izrazi izvedeni na osnovu hipoteze o linearnoj raspodeli normalnog napona po visini pop-
renog preseka. Meutim, eksperimentalni rezultati ukazuju da dijagram sekundarnih nor-
malnih napona znatno odstupa od linearne proraunske raspodele (slika 4.145).
Slika 4.145 - Stvarna i raunska raspodela normalnih napona u T-elementu
Proraun normalnih napona u T-elementu saastog nosaa moe da se sprovede i pri-
blinim postupkom koji je na strani sigurnosti i koji na izvesan nain obuhvata koncentra-
ciju napona na ivici rebra. Ovaj postupak se zasniva na pretpostavci da je normalan napon
od glavnog momenta savijanja konstantan po itavoj visini T-elementa. Osim toga smatra
se da je promena momenta savijanja izmau taaka 1a i 1b zanemarljiva s obzirom da je
raspon nosaa viestruko vei od rastojanja izmeu ovih taaka (e). Prema tome, provera
napona se sprovodi sa momentom savijanja koji deluje u taki 1 na sredini otvora (
1
M ) i
sekudarnim momentom savijanja (
V
M ), koji se dobija na osnovu transverzalne sile iz
istog preseka (
1
V ), prema izrazu (4.336). Maksimalan napon se javlja na ivici rebra uz
otvor i moe da se odredi prema izrazu:
u
T T G
u
T T
R
W
e V
A h
M
W
e V
A
N
+
4 4
1 1 1 1
1
(4.343)
gde su:
T
A povrina poprenog preseka T-elementa,
1
N aksijalna sila pritiska ili zatezanja u T-elementu, koja nastaje usled glavnog mo-
menta savijanja (
1
M ):
G
h M N /
1 1
. (4.344)
Veliina
G
h koja figurie u prethodnom izrazu, predstavlja krak sila i jednaka je rasto-
janju izmeu teita gornjeg i donjeg T-elementa (slika 4.144).
Bez obzira da li se radi o tanom ili uproenom postupku, kontrolu normalnih napona
treba sprovesti za preseke kod oslonca, u sredini i etvrtini raspona. Na ovo ukazuju dija-
grami rezultujuih napona du nosaa (slika 4.146). Ovi dijagrami uraeni su na osnovu
izraza (4.343) za razliite raspone nosaa i optereenja, uz uslov da je rezultujui napon u
sredini raspona konstantan za sve sluajeve. Sa slike se vidi da se maksimalan rezultujui
napon nalazi izmeu oslonca i sredine raspona i da je dovoljno tano da se proveri i napon
u etvrtini raspona.
Slika 4.146 - Promena rezultujueg normalnog napona u T-elementu
du raspona saastog nosaa
5.3.3.2 Kontrola smiuih napona
Vetrikalni smiui naponi u rebru
I kod saastih nosaa prijem vertikalnih smiuih sila ostvaruje se pomou rebra. Ove
napone treba proveriti u oslonakim zonama, gde su najvei uticaji smicanja i to na osla-
bljenom delu rebra. Kontrola vertikalnih smiuih napona u oslabljenom rebru, zasniva se
na ravnomernoj raspodeli napona du preostalog dela rebra (slika 4.147) i treba da se spro-
vede prema sledeem izrazu:
dop
w T
t h
V

2 /
max
(4.345)
gde je
w
t debljina rebra saastog nosaa.
Slika 4.147 - Proraun vertikalnih smiuih napona
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen treba da se povea visina T-elementa (
T
h ),
to se postie pliom cik-cak linijom, odnosno manjom visinom seenja (
s
h ). Izuzetno,
ako, zbog provoenja instalacija, ne moe da se smanji gabarit otvora, treba usvojiti profil
sa veom visinom ili debljinom rebra. Kako se u T-elementu istovremeno javljaju i smiu-
i i normalni naponi, potrebno je proveriti njihovo interakciono dejstvo pomou upored-
nog napona:
dop u
+
2 2
3 . (4.346)
Meutim, ovaj uslov nije naroito strog jer smiui napon pada od oslonca ka sredini
nosaa, tako da ve u etvrtini raspona ima relativno male vrednosti.
Horizontalni smiui naponi
Du neutralne ose, na mestu podunih avova javljaju se horizontalni smiui naponi.
Ovi naponi su znatno vei od smiuih napona kod nosaa koji imaju puno rebro itavom
svojom duinom. Vrednosti horizontalnih smiuih napona mogu da se odrede modifikaci-
jom klasinog izraza za smiue napone, kako bi se obuhvatilo slabljenje rebra du neu-
tralne ose. Poznati izraz iz Otpornosti materijala, u ovom sluaju ima sledei oblik:
( )
e
s
t I
z A z A V
e
s
t I
S V
w y
w w f f
w y
y
h

(4.347)
gde je
y
S statiki moment poprenog preseka u odnosu na neutralnu osu (slika 4.148a).
Slika 4.148 - Proraun horizontalnih smiuih napona: a) klasinim postupkom;
b) na osnovu uslova ravnotee samostalnog elementa
Horizontalna smiua sila i odgovarajui smiui naponi mogu da se odrede i na osno-
vu uslova ravnotee karakteristinog samostalnog elementa, izolovanog iz Virendel nosaa
(slika 148b). Iz uslova ravnotee momenta oko take C koja lei na teinoj osi T-elemen-
ta dobija se horizontalna smiua sila:
G G
h
s
V
h
s V V
H
+
2
2 1
(4.348)
gde su
1
V i
2
V transverzalne sile na levom, odnosno desnom kraju samostalnog elementa,
a V njihova srednja vrednost, koja je priblino jednaka transverzalnoj sili u srednini ele-
menta. Kada je odreena horizontalna smiua sila, smiui napon moe jednostavno da se
izrauna na osnovu izraza:
G w w
h
h
s
t e
V
t e
H
. (4.349)
Horizontalni smiui naponi, bilo da su sraunati prema izrazu (4.347) ili (4.349) mo-
raju da budu manji od doputenih napona za sueone avove:
dop dop w b h
k
. ,
. (4.350)
Uz prethodnih izraza moe da se zakljui da na vrednost horizontalnih smiuih na-
pona, od svih geometrijskih karakteristika vezanih za krojenje saastih nosaa jedino
utie irina e. Stoga se, ukoliko nije zadovoljen naponski uslov (4.350) preporuuje po-
veanje irine e. Naravno, ovo poveanje mora da se uskladi sa ostalim geometrijskim
karakteristikama, kao to je, pre svega, korak s, kako se ne bi poremetila geometrija no-
saa kao celine.
5.3.3.3 Kontrola ugiba
Moment inercije saastih nosaa moe da bude, kao to je pomenuto, i preko 100% ve-
i od momenta inercije I-profila od koga je napravljen. Meutim, proraun deformacija sa-
astih nosaa ne moe da se vri primenom obrazaca koji vae za pune nosaa, ve mora
da se uzme u obzir uticaj normalnih i smiuih sila na deformaciju. Naime, kada se prime-
ne izrazi iz klasine teorije savijanja grednih nosaa, sa momentom inercije oslabljenog
saastog nosaa (na mestu otvora), u zavisnosti od odnosa raspona i optereenja, dobijaju
se za 10 do 70% manje vrednosti ugiba, to je znatno na strani nesigurnosti. Ovo je posle-
dica injenice da se kod punih nosaa uticaji smiuih i aksijalnih sila na deformaciju no-
saa mogu zanemariti, bez veeg uticaja na tanost. Zbog otvora u rebru, kod saastih no-
saa je uticaj smiuih i aksijanih sila znatno vei, pa se ne moe zanemariti. Prema tome
ugib saastih nosaa treba da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
,
_
s
ds
GA
V V
k
EA
N N
EI
M M
f
0
. (4.351)
Koeficijent k je, za T-elemente jednak odnosu ukupne povrine i povrine rebra:
w T
T
t h
A
k
(4.352)
dok je za stubove Virendel nosaa jednak jedinici. Uticaj aksijanih sila uzima se samo kod
T-elemenata, a kod stubova moe da se zanemari. Na slici 4.149 je prikazan proraunski
model samostalnog elementa, kao i statiki uticaji koji se u njemu javljaju. Na osnovu ova-
kvog modela, primenom metode virtualnih sila (4.351) dobijaju se realne vrednosti ugiba
saastih nosaa. Odreivanje deformacija saastih nosaa moe znatno bre i jednostavnije
da se sprovede primenom raunara uz obavezno obuhvatanje uticaja aksijalnih i smiuih
sila.
Slika 4.149 - Proraunski model za proraun deformacija saastog nosaa
5.3.3.4 Kontrola stabilnosti pritisnutog pojasa
Pritisnuti T-elementi gornjeg pojasa saastog nosaa izloeni su kombinovanom dejs-
tvu aksijalne sile pritiska (
1
N ) i momenta savijanja (
V
M ). Prema tome, ove elemente tre-
ba proveriti na izvijanje u ravni nosaa, prema standardu za proraun ekscentrino pritis-
nutih elemenata (JUS U.E7.096). Duina izvijanja T-elementa jednaka je njegovoj duini
(e), a izvijanje se vri oko y-y ose (slika 4.150).
Kao to je uobiajeno kod pritisnutih elemenata poprenog preseka, vitkosti pritisnute
noice i dela rebra treba da budu manje od graninih, kako ne bi dolo do lokalnog izboa-
vanja pritisnutih delova T-preseka. Ako je vitkost dela rebra vea od granine, treba da se
postavi ukruenje u vidu dodatne lamele, koja se postavlja po obodu otvora. U tabeli 4.36
su date granine vrednosti vitkosti za pritisnutu noicu i deo rebra sa i bez dodatne lamele.
Slika 4.150 - Provera stabilnosti pritisnutog T-elementa na ekscentrini pritisak
Tabela 4.36 - Granine vitkosti pritisnutog T-elementa
max
V I T K O S T
max
V I T K O S T
0361 0561

0361 0561
noica
f
t
c

13 11 noica
f
t
c

13 11
rebro
w
T
t
h

13 11 rebro
w
T
t
h

39 32
5.3.3.5 Kontrola stabilnosti nosaa na bono-torziono izvijanje
Stabilnost saastih nosaa na bono-torziono izvijanje proverava se analogno kao i kod
punih nosaa, ali se ona uglavnom ostvaruje bonim pridravanjem pritisnutog pojasa.
Kod podnih nosaa, betonska meuspratna ploa obezbeuje kontinualno bono pridrava-
nje, dok kod krovnih nosaa ronjae predstavljaju takaste oslonce koji su postavljeni do-
voljno gusto, tako da uglavnom nema opasnosti od bonog-torzionog izvijanja. U ostalim,
specifinim sluajevima, kada nije omogueno bono pridravanje, proveru stabilnosti na
bono izvijanje treba sprovesti prema JUS U. E7.101/1991.
5.3.3.6 Kontrola rebra na izboavanje
Izboavanje rebra saastog nosaa moe da nastupi kao posledica dva razliita vida na-
prezanja, odnosno:
usled vertikalne aksijalne sile pritiska i
usled horizontalne smiue sile.
Vertikalna sila pritiska u rebru nastaje usled prenoenja polovine spoljanjeg opteree-
nja sa pripadajue irine jednog samostalnog elementa u donji T-element (slika 4.151).
Kao to se vidi sa slike aksijalna sila pritiska jednaka je polovini pripadajueg optereenja:
2 / 2 / s q F N (4.353)
odnosno polurazlici transverzalnih sila u dva susedna karakteristina preseka, to se moe
napisati na sledei nain:
2
2 /
2 1
V V
F N
+
. (4.354)
Slika 4.151 - Izboavanje rebra usled sile pritiska
Mnogobrojni eksperimenti pokazuju da problem prorauna stabilnosti rebra na izboa-
vanje usled dejstva vertikalne sile pritiska, koja je odreena prema izrazu (4.353) ili
(4.354), moe da se svede na izvijanje pritisnutog tapa poprenog preseka (
w c
t e A ).
Vitkost ovakvog zamenjujueg tapa moe da se odredi na osnovu duine izvijanja, koja je
jednaka visini otvora (
s i
h 2 ! ), i poluprenika inercije za pravougaoni popreni preseka
( 12 /
w
t i ):
w
s
t
h
577 , 0 . (4.355)
Prema standardu za centrino pritisnute tapove (JUS U.E7.081), na osnovu ovako sra-
unate vitkosti, moe da se odredi doputeni napon izvijanja (
dop i,
), pa se provera stabil-
nosti rebra na izboavanje usled sile pritiska svodi na sledei uslov:
dop i
w
t e
F
,
2 /

. (4.356)
Stabilnost rebra na izboavanje usled dejstva vertikalne sile pritiska uglavnom nije
ugroena. Meutim, ako se u saasti nosa unose koncentrisane sile veeg intenziteta,
moe da doe do prekoraenja doputenog napona izvijanja, pa se u tom sluaju kao
to je uobiajeno i kod punih nosaa, na mestima unoenja sile postavljaju vertikalna
ukruenja. Napominje se da je unoenje koncentrisanih sila nije doputeno na mestima
otvora.
Rebro je, meutim, znatno osetljivije na izboavanje usled savijanja izazvanog hori-
zontalnom smiuom silom H. Ova sila deluje du neutralne ose i moe da se odredi pre-
ma izrazu (4.348). Kao posledica savijanja rebra, na jednoj polovini rebra javlja se radijal-
ni normalni napon pritiska, koji dostie maksimalne vrednosti na slobodnim ivicama klina-
stog dela rebra (slika 4.152b). Da bi se odredila vrednost ovog napona pritiska, horizontal-
na smiua sila se redukuje na centar O, koji se nalazi u preseku produenih ivica klina-
stog dela rebra (slika 4.152a). Usled redukcije u centru O se, pored horizontalne sile H, ja-
vlja i moment savijanja
O
M . Redukcija horizontalne sile na centar O omoguava prelazak
na polarne koordinate i (slika 4.152a), koje su daleko pogodnije za odreivanje radi-
jalnog normalnog napona.
Slika 4.152 - Proraun radijalnog napona pritiska u rebru: a) oznake i geometrija rebra;
b) dijagrami napona
Moment savijanja u proizvoljnom preseku na klinastom delu rebra, moe da se odredi,
saglasno oznakama datim na slici 4.152a, na sledei nain:
( ) f H f H H M H M
O
) ( . (4.357)
Ovom momentu odupire se pravougaoni presek ija je visina jednaka duini luka (a),
dok je irina jednaka debljini rebra (
w
t ). irina luka zavisi od poloaja posmatranog
preseka i moe da se izrazi preko polarnih koordinata:

2
2
2
2 a . (4.358)
Otporni moment ovakvog pravougaonog preseka, u skladu sa izrazom (4.358) moe da
se napie u sledeem obilku:
( )
2 2
2
3
2
6

w
w
r
t
t a
W . (4.359)
Radijalni normalni napon, sada moe da se odredi na sledei nain:
( )
( )
( )
( )
2 2
2
3

w r
r
t
f H
W
M
. (4.360)
Uoava se da su i moment savijanja i otporni moment, a samim tim i radijalni napon u
funkciji poluprenika . Moe se pokazati da radijalni napon dostie svoju maksimalnu
vrednost kada je:

sin 2 cos cos

+
+
e m f m
. (4.361)
Rastojanje m (slika 4.152a), koje definie poloaj merodavnog preseka za odreivanje
maksimalnog radijalnog napona moe da se odredi na osnovu izraza:
( )
s
h
e
m 5 , 0 cos
tg

. (4.362)
Kao to se vidi iz prethodnog izraza (4.362), ovo rastojanje (m) mora da bude manje od
visine klinastog dela rebra h
s
. Ovaj uslov je ispunjen kada je:
s
h e 83 , 4 za
o
45 (4.363)
s
h e 58 , 1 za
o
30 (4.364)
Konano, maksimalna vrednost radijalnog napona pritiska u ivinom vlaknu moe da
se ordedi na osnovu sledee formule:
2
max ,
tg
4
3

e t
H
w
r
. (4.365)
Kao i u sluaju izboavanja usled sile pritiska i u ovom sluaju se problem svodi na iz-
vijanje zamenjujueg tapa. Naime, maksimalan napon pritiska sraunat prema (4.365),
mora da bude manji od doputenog napona
dop i,
za tap pravougaonog poprenog prese-
ka (
w c
t e A ), ija je duina izvijanja jednaka duini slobodne ivice rebra:
cos /
s i
h ! . (4.366)
Posmatranjem izraza (4.349) i (4.365) moe se uoiti da maksimalna vrednost radijal-
nog napona zavisi samo od horizontalnog smiueg napona
h
i ugla :
2
max ,
tan
4
3

h r
. (4.367)
Prema tome, na osnovu zakonitosti definisane prethodnim izrazom, mogue je odrediti
doputeni smiui napon za izboavanje rebra:
dop i dop i ,
2
,
tg 3
4
(4.368)
pa se kontrola rebra na izboavanje usled smiue sile svodi na sledei uslov:
w
h
t e
H
dop i dop i ,
2
,
tg 3
4
(4.369)
Treba istai da doputeni smiui napon za izboavanje rebra ne moe da bude vei od
doputenog smiueg napona za osnovni materijal (
dop dop i

,
). Na ovaj nain, indirekt-
no je obuhvaena provera stabilnosti rebra na izboavanje usled dejstva radijalnog normal-
nog napona pritiska. Ako stabilnost rebra na izboavanje nije zadovoljena (
dop i h ,
> ),
moe se poveati irina e, ili zavariti dodatna lamela du obima otvora, ime se znatno po-
veava otpornost rebra na izboavanje.
5.4 REETKASTI NOSAI
5.4.1 Uvod
Kao rezultat elje da se dobiju nosai uz minimalan utroak materijala, nastali su reet-
kasti nosai. Sa stanovita utroka materijala, reetkasti nosai su povoljniji od saastih i
punih nosaa. Sastoje se od meusobno povezanih pojasnih tapova i tapova ispune (dija-
gonale i vertikale) koji formiraju trougaonu strukturu. Kako su tapovi reetkastih nosaa
aksijalno napregnuti dijagram normalnih napona je konstantan, pa se moe ostvariti bolje
iskorienje napona nego kod punih nosaa, kod kojih se, u oblasti elastinog ponaanja,
normalni naponi linearno menjaju po visini poprenog preseka. Otuda proistie manji utro-
ak materijala kod reetkastih u odnosu na ekvivalentne pune nosae. Osim toga, reetkasti
nosai proputaju vie svetlosti i omoguavaju nesmetano provoenje instalacija. Meu-
tim, izrada reetkastih nosaa zahteva vei broj radnih operacija, pa je jedinina cena re-
etkastih nosaa via od cene punih nosaa.
Prijem momenta savijanja kod reetkastih nosaa ostvaruje se pomou pojasnih tapo-
va, a tapovi ispune prihvataju samo smiue sile. Uglavnom se primenjuju za prijem te-
kih optereenja i premoavanje veih raspona, jer su u tim sluajevima puni nosai teki
i neracionalni.
U metalnim konstrukcijama reetkasti nosai se veoma esto koriste i to kako u zgra-
darstvu tako i u mostogradnji. Brojni su primeri primene reetkastih nosaa. U zgradarstvu
se koriste kao: ronjae, krovni nosai, podvlake, podni nosai, kranski nosai u industrij-
skim halama, spregovi itd.
Krovni nosai u reetkastoj izradi primenjuju se u gotovo svim tipovima objekata, od
industrijskih hala, preko objekata visokogradnje do sportskih i kongresnih dvorana i izlo-
benih paviljona. Izborom oblika reetkaste strukture i poprenih preseka tapova mogu se
dobiti reetkasti nosai veoma atraktivnog izgleda, tako da elina konstrukcija postaje sa-
stavni deo enterijera, a da ni na koji nain ne naruava arhitektonsku celinu.
Reetkasti podni nosai se primenjuju kada potreban slobodan prostor bez stubova dik-
tira nosae veih raspona. Posebno su pogodni jer omoguavaju provoenje instalacionih
cevi izmeu tapova ispune, pa se na taj nain izbegava poveanje visine meuspratne
konstrukcije.
U mostogradnji se reetkasti nosai koriste kao glavni nosai kod drumskih, elezni-
kih i transportnih mostova u industrijskim objektima. Osim toga, kao i u zgradarstvu i u
mostogradnji je veoma esta primena spregova za stabilizaciju, kojima se obezbeuje
prijem horizontalnih sila (vetar, seizmika,...) i prostorna stabilnost konstrukcije.
Na slici 4.153 prikazano je nekoliko karakteristinih reetkastih nosaa koji se pri-
menjuju u zgradarstvu i mostogradnji. Jedna industrijska hale sa reetkastim krovnim
nosaima i stubovima prikazana je na slici 4.153a. Krovni nosa karakteristian za
objekte visokogradnje dat je na slici 4.153b. Primer meuspratne konstrukcije koju sai-
njavaju reetkasti podni nosai i podvlake prikazan je na slici 4.153c. Na slici 4.153d
prikazana je konstrukcija eleznikog mosta sa reetkastim glavnim nosaima. Osim
glavnih nosaa, reetkaste konstrukcije su i spregovi za prijem vetra i spreg za bone
udare. Na slici 4.153e prikazan je hangar sa reetkastim krovnim nosaima koji se osla-
njaju na podvlaku sistema reetkastog nosaa. Primer vertikalnog sprega za ukruenje
jedne visoke zgrade prikazan je na slici 4.153f.
Na osnovu prikazanih primera moe da se uoi raznolikost dimenzija, oblika i prostor-
nog poloaja reetkastih nosaa. Imajui u vidu ove, ali i druge razlike koje se, pre svega,
odnose na konstrukcijsko oblikovanje, izvrena je podela reetkastih nosaa kako bi se
omoguila izvesna sistematizacija. Podela reetkastih nosaa moe da se izvri na osnovu
vie kriterijuma:
prema broju pojaseva,
prema prostornom poloaju,
prema intenzitetu naprezanja,
prema nainu oblikovanja vorova.
Prema broju pojaseva reetkasti nosai se mogu podeliti na: dvopojasne i viepojasne.
Dvopojasni reetkasti nosai (slika 4.154a) se sastoje, kao to sam naziv kae, od dva
pojasa (gornjeg i donjeg) koji su meusobno povezani tapovima ispune.
Viepojasni reetkasti nosai imaju vie od dva pojasa. Najee se primenjuju reetka-
sti nosai sa tri (tropojasni reetkasti nosai) ili etiri pojasa (etvoropojasni reetkasti no-
sai), mada ima primera i sa vie od etiri pojasa (npr. est). Tropojasni reetkasti nosai
imaju trougaoni popreni presek, to zapravo znai da je gornji ili donji pojas udvojen (sli-
ka 4.154b). tapovi ispune se nalaze u dve kose ravni, a u ravni udvojenih pojasnih tapo-
va obavezno se nalazi poduni spreg koji obezbeuje prostornu stabilnost. etvoropojasni
reetkasti nosai su uglavnom kvadratnog, rombinog ili trapezastog poprenog preseka
(slika 4.154c). U zavisnosti od oblika poprenog preseka tapovi ispune lee u dve ravni
(kod kvadratnih i trapezastih preseka), odnosno etiri ravni (kod rombinih preseka).
S obzirom na prostorni poloaj reetkasti nosai se mogu podeliti na: ravanske i pro-
storne.
Ravanski reetkasti nosai (slika 4.155a) su nosai kod kojih sistemne linije svih tapo-
va lee u jednoj ravni. Prema tome, ravanski reetkasti nosai imaju dva pojasa, pa se ta-
koe mogu svrstati u dvopojasne nosae.
a)
b)
c)
d)
e)
f)
Slika 4.153 - Primeri primene reetkastih nosaa
Prostorni reetkasti nosai su nosai kod kojih sistemne linije tapova ne lee u jednoj
ravni ve formiraju prostornu strukturu. Sa statikog stanovita prostorni reetkasti nosai
se mogu podeliti na linijske i povrinske nosae. Linijski prostorni reetkasti nosai (slika
4.155b) imaju jasno izraen pravac pruanja, odnosno jednu dimenziju (duinu) koja je
dominantna u odnosu na druge dve (irinu i visinu poprenog preseka).
Slika 4.154 - Podela reetkastih nosaa prema broju pojaseva
Povrinski prostorni reetkasti nosai (slika 4.155c) predstavljaju diskretizaciju ploa,
odnosno ljuski i u globalnom smislu ponaaju se slino povrinskim nosaima. Kao i kod
"punih" povrinskih nosaa i kod reetkastih povrinskih nosaa dve dimenzije su domi-
nantne u odnosu na treu - visinu reetkastog nosaa. Momenti savijanja, koji se kod ploa
javljaju u dva pravca, prihvataju se mreom aksijalno napregnutih pojasnih tapova, dok se
smiue sile i kod ovakvih nosaa prihvataju tapovima ispune. Osnovne "elije" mree
prostornih reetkastih nosaa uglavnom su tetraedar i oktaedar, ijim se viestrukim pona-
vljanjem obrazuje prostorna struktura.
Prema intenzitetu optereenja reetkasti nosai se dele na: lake, srednje teke i teke.
Slika 4.155 - Podela reetkastih nosaa prema prostornom poloaju
Laki reetkasti nosai (slika 4.156a) se koriste uglavnom u zgradarstvu, kada su optere-
enja mirna i umerenog intenziteta. Izrauju se najee od valjanih L, T, U i eventualno I
profila ili hladno oblikovanih profila otvorenog i zatvorenog poprenog preseka.
Srednje teki reetkasti nosai (slika 4.156b) se primenjuju za vee raspone i opteree-
nja znaajnog intenziteta, i to uglavnom kao krovni i podni nosai, ili kao kranski nosai u
industrijskim objektima. Kao tapovi ovakvih reetkastih nosaa koriste se preteno teki
valjani profili (U, I, IPE, HEA, HEB...) jednodelnog ili viedelnog preseka.
Slika 4.156 - Podela reetkastih nosaa prema intenzitetu naprezanja
Teki reetkasti nosai (slika 4.156c) se po pravilu primenjuju kod izuzetno velikih ra-
spona i optereenja. Najee je to sluaj sa glavnim mostovskim nosaima, koji se izvode
kao reetkasti nosai za raspone od 30 do 100 m. Takoe se primenjuju i kao krovni nosai
izuzetno velikih raspona, kakvi se esto sreu kod sportskih i kongresnih dvorana, izlobe-
nih hala, stadiona itd. tapovi tekih reetkastih nosaa se uglavnom izvode u zavarenoj
izradi i to sanduastih, eirastih ili I poprenih preseka.
Prema nainu oblikovanja vorova, odnosno prema ostvarivanju veze izmeu pojasnih
tapova i tapova ispune, reetkasti nosai se dele na: reetkaste nosae bez vornog lima i
reetkaste nosae sa vornim limom.
Reetkasti nosai bez vornog lima su nosai kod kojih se veza u voru ostvaruje di-
rektnim vezivanjem tapova ispune za pojasne tapove, bilo zavrtnjevima ili zavarivanjem.
Bez vornog lima se najee izrauju laki reetkasti nosai, ali se takoe mogu konstrui-
sati i srednje teki nosai od hladno oblikovanih profila zatvorenog (krunog ili kvadrat-
nog) poprenog preseka (slika 4.157a).
Reetkasti nosai sa vornim limom su nosai kod kojih se tapovi ispune za pojasne
tapove prikljuuju pomou posebnih, dodatnih limova, koji se nazivaju vorni limovi.
Reetkasti nosai kod kojih se za prikljuak koristi jedan vorni lim nazivaju se jednozidni
reetkasti nosai i primenjuju se za lake i srednje teke nosae u zgradarstvu (slika
4.157b). Kada se veza ostvaruje preko dva vorna lima koji lee u dve paralelne ravni, ta-
kvi reetkasti nosai se nazivaju dvozidni reetkasti nosai (slika 4.157c).
Slika 4.157 - Podela reetkastih nosaa prema nainu oblikovanja vornog lima
5.4.2 Osnovna pravila za konstruisanje reetkastih nosaa
Pri projektovanju reetkastih nosaa, odnosno prilikom definisanja mree tapova re-
etkaste strukture, treba potovati sledea pravila:
1. Spoljanje optereenje treba da se unosi u reetkasti nosa po pravilu u vorovima.
Na taj nain se izbegava lokalno savijanje pojasnih tapova, pa su svi tapovi izloeni sa-
mo dejstvu aksijalnih sila. Meutim, kod nekih tipova reetkastih nosaa, kao to su na
primer ronjae, podni i kranski nosai, ovo pravilo ne moe da se ispotuje. Optereenje
se kod ovih nosaa ne unosi posredno, preko vorova, ve direktno savijanjem pojasnih
tapova, pa su usled ovog lokalnog savijanja pojasni tapovi uzloeni istovremenom dej-
stvu aksijalne sile i momenta savijanja. Stoga, u ovakvim sluajevima, pojasne tapove
preko kojih se direktno unosi optereenje treba dimenzionisati prema pravilima za ekscen-
trino pritisnute, odnosno zategnute elemente, zavisno od znaka aksijalne sile.
2. Duina pritisnutih tapova treba da bude to manja. Na ovaj nain se poveava ot-
pornost pritisnutih tapova na izvijanje, jer je, kao to je poznato, kritina sila elastinog
izvijanja obrnuto proporcionalna kvadratu duine. Smanjenje duine pritisnutog pojasa
moe da se ostvari proguavanjem mree reetkastog nosaa, odnosno umetanjem verti-
kala i obrazovanjem novih vorova.
3. Uglovi pod kojima se sustiu tapovi reetkastih nosaa treba da budu vei od 30.
U suprotnom, da bi se ostvarile veze, bilo u zavarenoj izradi ili pomou zavrtnjeva, neop-
hodni su dugaki i nepravilni vorni limovi, a same veze su teko pristupane i dugake.
Kod reetkastih nosaa sa prostom dijagonalnom ispunom najpovoljnije je da dijagonale
sa pojasnim tapovima zaklapaju ugao od 60. U sluaju reetkastih nosaa sa vertikalama
i dijagonalama, ugao od 45 predstavlja optimalno reenje.
4. tapovi reetkastih nosaa treba da budu pravi izmeu vorova. Krive ili kolenaste
tapove treba izbegavati jer se kod njih, zbog odstupanja od zamiljene prave linije koja
spaja susedne vorove, javljaju lokalni momenti savijanja.
5. Montane nastavke pojasnih tapova treba predvideti neposredno uz vorove, sa
strane manje napregnutog tapa. Na ovaj nain montani nastavci su osloboeni eventual-
nih sekundarnih uticaja od izvijanja tapova i optereeni su manjim silama, pa se postie
uteda na spojnim sredstvima. Postavljanje montanog nastavka tano na mestu preseka si-
stemnih linija tapova znatno komplikuje i poskupljuje njegovu izradu.
6. Pojasni tapovi treba da budu pravi u okviru jednog montanog komada. Na ovaj
nain se izbegavaju relativno skupi radioniki nastavci. Ukoliko je pak neophodna prome-
na pravca u okviru jednog montanog segmenta, ona treba da se ostvari u voru kako bi
tapovi ispune prihvatili skretne sile.
5.4.3 Oblici i dimenzije reetkastih nosaa
Za reetkaste nosae se, uglavnom, koriste isti statiki sistemi kao i kod punih nosaa.
Dakle, najee se primenjuju proste grede, kontinualni nosai, konzole i luni nosai, a
ree Gerberovi nosai, ija je znaajnija upotreba vezana za poetnu fazu razvoja elinih
konstrukcija. U zavisnosti od statikog sistema, funkcije nosaa, tipa konstrukcije i inten-
ziteta optereenja, reetkasti nosai imaju razliite oblike i dimenzije. Njihov oblik defini-
san je geometrijom pojasnih tapova, odnosno spoljanjom konturom nosaa.
Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima mogu da budu pravougaonog (slika
4.158a) ili trapezasetog oblika (slika 4.158b), ukoliko su izostavljene oslonake vertikale.
U visokogradnji se najee primenjuju kao ronjae, podni nosai, podvlake, spregovi i
kranski nosai, a u mostogradnji kao glavni nosai i spregovi. Racionalna visina reetka-
stih nosaa sa paralelnim pojasevima kree se u opsegu od 10 / ! do 15 / ! za lake nosae
kao to su ronjae, odnosno od 7 / ! do 9 / ! za teke nosae (npr. glavni mostovski nosa-
i), gde je ! raspon nosaa. Navedene vrednosti odnose se na reetkaste nosae statikog
sistema proste grede, dok se za kontinualne nosae mogu usvojiti neto manje visine, pa se
tako na primer kod mostovskih nosaa visina kree od 9 / ! do 12 / ! . Rasponi reetkastih
nosaa sa paralelnim pojasevima variraju od minimalnih, koji se kreu od 10 do 18 m za
ronjae i podne nosae, do maksimalnih, koji u pojedinim sluajevima premauju 100 m
(npr. mostovski nosai).
Dispozicija tapova ispune zavisi od niza faktora kao to su: raspon nosaa, visina no-
saa, poloaj i karakter optereenja itd. Kada spoljanje optereenje ne menja smer delova-
nja, kao to je sluaj sa vertikalnim gravitacionim optereenjem, odnosno ako nema alter-
nativnog naprezanja, dijagonale reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima treba da pa-
daju prema sredini, simetrino sa obe strane (slika 4.158a). Na taj nain su sve dijagonale
zategnute to je veoma racionalno sa stanovita utroka materijala, jer pritisnuti tapovi
zbog izvijanja zahtevaju znatno robusnije poprene preseke. Meutim, najracionalnija je
primena proste reetkaste ispune, koja je sastavljena iskljuivo od dijagonala (slika
4.158c). Iako je u ovom sluaju svaka druga dijagonala pritisnuta ukupna teina reetka-
stog nosaa je manja jer su izostavljane vertikale. Reetkastim nosaima sa prostom trou-
gaonom ispunom esto se dodaju vertikale (slika 4.158d), kako bi se smanjila duina izvi-
janja pritisnutog pojasa u ravni reetkastog nosaa i omoguilo uvoenje optereenja pre-
ko gue mree vorova.
Slika 4.158 - Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima
Reetkasta ukruenja - spregovi se gotovo iskljuivo izvode kao nosai sa paralelnim poja-
sevima. Najee se kao spregovi koriste reetkasti nosai sa rombinom ispunom, K-ispunom
ili sa ukrtenim dijagonalama. Rombina ispuna (slika 4.159a) se najee primenjuje za spre-
gove za prijem vetra kod mostovskih nosaa. Ovakav oblik ispune je posebno povoljan, jer
obezbeuje pridravanje pritisnutih tapova u sredinama raspona, pa je na taj nain duina izvi-
janja pritisnutog pojasa jednaka polovini duine tapa. Kod spregova sa rombinom ispunom
mogu da se izostave vertikale, izuzev jedne, obino srednje, koja obezbeuje stabilnu trougao-
nu strukturu (slika 4.159b). Spregovi sa K-ispunom (slika 4.159c) imaju kratke tapove ispune,
to je veoma bitno sa stanovita otpornosti na izvijanje, jer omoguava primenu relativno malih
poprenih preseka sastavljenih od jednog ili dva L-profila. Primenjuju se podjednako efikasno i
u zgradarstvu i u mostogradji. Spregovi sa ukrtenim dijagonalama (slika 4.159d) se primenju-
ju kod preteno mirnog optereenja. Dijagonale se kod ovakvih spregova dimenzioniu kao za-
tegnuti tapovi, jer se smatra da se izuzetno vitke pritisnute dijagonale izvijaju pri vrlo malim
silama i ne mogu uestvovati u daljem prenoenju optereenja. Primena ukrtenih dijagonala je
pogodna kada je spreg izloen alternativnom optereenju, pa se ovakvi spregovi nazivaju i al-
ternativni spregovi.
Slika 4.159 - Oblici ispune kod reetkastih ukruenja - spregova
Kod mostovskih nosaa izuzetno velikih raspona primenjuju se reetkasti nosai sa
sekundarnom ispunom (slika 4.160).
Slika 4.160 - Reetkasti nosai sa paralelnim pojasevima i sekundarnom ispunom
Reetkasti nosai sa gornjim pojasom u nagibu primenjuju se iskljuivo u zgradarstvu
kao krovni nosai. Po obliku se mogu podeliti na trougaone i poligonalne.
Trougaoni reetkasti nosai (slika 4.161) se primenjuju kod strmih krovova sa nagibom
od 20-45%. Visine trougaonih reetkastih nosaa su neto vee i kreu se od etvrtine do
estine raspona ( 4 / 6 / ! ! h ). Ovako velika visina u sredini nosaa je neophodna kako
bi se izbegli otri uglovi (manji od 30) izmeu tapova. Za razliku od nosaa sa paralel-
nim pojasevima, kod trougaonih reetkastih nosaa dijagonale su zategnute kada padaju od
sredina nosaa ka krajevima (slika 4.161b). Maksimalan raspon trougaonih reetkastih no-
saa (slika 4.161a,b) uslovljen je transportom. Imajui u vidu da je maksimalna visina ga-
barita za normalan elezniki transport 2,9 m, lako se moe uoiti da je primena trougao-
nih reetkastih nosaa ograniena na raspone do 15 m.
Meutim, trougaoni reetkasti nosai mogu da se koriste i za vee raspone (do 36 m),
ako se tapovi ispune oblikuju tako da se nosa moe podeliti na montane sekcije koje se
uklapaju u pomenute transportne gabarite (slika 4.161c,d).
Nesimetrini trougaoni reetkasti nosai koriste se kao krovni nosai kod krovova na
jednu vodu, (slika 4.161e), zatim kod "ed"-krovova u industrijskim objektima (slika
4.161g), ali i kao nadstrenice konzolnog statikog sistema (slika 4.161f).
Poligonalni reetkasti nosai (slika 4.162) se, za razliku od trougaonih, uglavnom pri-
menjuju kod krovnih nosaa sa blagim nagibom (2-12%). Najee se koriste kao krovni
nosai veih raspona (od 18 do 36 m), i to kako u industrijskim objektima tako i u objekti-
ma visokogradnje. Visina ovakvih nosaa kree se u granicama od 10 / ! do 14 / ! , zavi-
sno od intenziteta optereenja.
Izostavljanjem oslonakih vertikala i podizanjem oslanaca do nivoa gornjeg pojasa (slika
4.162b), obezbeuje se stabilnost nosaa na preturanje. Naime, teite reetkastog nosaa se
u tom sluaju nalazi ispod zamiljene linije koja spaja oslonce, pa se ona nalazi u stanju sta-
bilne ravnotee. Zbog toga se ovakvi reetkasti nosai nazivaju autostabilni nosai. Prime-
nom autostabilnih reetkastih nosaa se znatno pojednostavljuje postupak montae i izbega-
va postavljanje vertikalnih krovnih spregova. Ovi spregovi su neophodni kod reetkastih no-
saa koji nisu autostabilni (slika 4.162a), jer obezbeuju stabilnost nosaa na preturanje.
Kao i kod reetkastih nosaa sa paralelnim pojasevima dijagonale su zategnute ako su
nagnute ka sredini (slika 4.162a). Zbog izostavljanja vertikala kod reetkastih nosaa sa
prostom dijagonalnom ispunom (slika 4.162c) smanjuje se ukupna teina tapova, ali se
poveava duina pojasnih tapova to rezultuje robusnijim poprenim presecima pritisnu-
tih tapova. Osim toga, zbog velikog rastojanja izmeu vorova, ovakvi nosai se ne pre-
poruuju kada se optereenje unosi direktno du itavog pojasa.
Slika 4.161 - Trougaoni reetkasti nosai
Slika 4.162 - Poligonalni reetkasti nosai
Kod lakih krovnih pokrivaa, usled "siueg" dejstva vetra, moe da doe do alterna-
tivnog naprezanja, koje prouzrokuje pritisak u tapovima donjeg pojasa. U tom sluaju
neophodno je mestimino bono pridravanje donjeg pojasa. Bono pridravanje donjeg
pojasa krovnih nosaa esto se obezbeuje primenom ronjaa sa kosnicima. U tom slua-
ju, da bi se omoguilo vezivanje kosnika, vertikale reetkastih krovnih nosaa treba da le-
e u istoj ravni kao i ronjae, odnosno da sa tapovima gornjeg pojasa zaklapaju ugao od
90, jer su ronjae uglavnom upravne na krovnu ravan. Osim toga pri oblikovanju krov-
nih nosaa preko kojih se postavljaju ronjae sa kosnicima, poeljno je da i donji pojas
bude u nagibu (slika 4.162d), kako bi svi kosnici imali istu duinu.
Jedan od naina za obezbeenje prirodnog osvetljenja u halama je primena svetlarnika.
Svetlarnik moe da bude izveden kao zasebna konstrukcija, koja lei na glavnom krovnom
nosau i omoguava postavljanje svetlih povrina. Meutim, posebnim oblikovanjem re-
etkastih krovnih nosaa moe se postii da oni istovremeno predstavljaju i noseu kon-
strukciju svetlarnika. Na slici 4.163 je prikazano nekoliko karakteristinih primera krovnih
nosaa kod krovova sa svetlarnicima.
Slika 4.163 - Reetkasti nosai kod krovova sa svetlarnikom
Za krovne nosae veih raspona koriste se poligonalni reetkasti nosai sa sekundar-
nom ispunom. Sekundarna ispuna postavlja se kako bi se obezbedila gua mrea vorova
na gornjem pritisnutom pojasu. Neki primeri reetkastih nosaa sa sekundarnom ispunom
prikazani su na slici 4.164.
Parabolini reetkasti nosai (slika 4.165) su nosai kod kojih vorovi bar jednog pojasa
obrazuju parabolu. Pojasevi parabolinih nosaa su uglavnom poligonalni, jer primena krivih
tapova prouzrokuje sekundarne uticaje savijanja. Najee je samo jedan pojas parabolian
(slika 4.165a,b,d,e), ali ima reenja i sa oba parabolina pojasa (slika 4.165c). Ovakvi reet-
kasti nosai su pogodni, jer njihov oblik moe da se prilagodi dijagramu momenata savija-
nja. Primenjuju se u mostogradnji kao glavni mostovski nosai sa saobraajem na gornjem
(slika 4.165b,d) i donjem pojasu (slika 4.165a,e) i kao krovni nosai kod parabolinih (lu-
nih) krovova. to se tie statikih sistema, najee se izvode kao proste grede (slika 4.165a-
c), kontinualni nosai (slika 4.165e), ukljetene grede (slika 4.165d) i luni nosai.
Slika 4.164 - Krovni nosai sa sekundarnom ispunom
Luni nosai su po pravilu parabolinog oblika, dok ree njihovi vorovi lee na delu
krunog luka.
Slika 4.165 - Parabolini reetkasti nosai
5.4.4 Oblici poprenih preseka reetkastih nosaa
Kao tapovi reetkastih nosaa koriste se svi standardni valjani profili, kako otvorenog
tako i zatvorenog poprenog preseka kao i popreni preseci obrazovani zavarivanjem. Iz-
bor poprenog preseka zavisi od intenziteta naprezanja, naina konstrukcijskog oblikova-
nja veza u vorovima, poloaja tapa u konstrukciji (pojasni ili tap ispune) i predviene
funkcije reetkastog nosaa. Valjani profili se primenjuju kao samostalni, jednodelni ta-
povi ili kao sastavni elementi viedelnih poprenih preseka. Oblici poprenih preseka koji
se najee primenjuju prikazani su u okviru tabele 4.37.
Tabela 4.37 - Oblici poprenih preseka tapova reetkastih nosaa
Pojasni tapovi tapovi ispune
R
e
e
t
k
a
s
t
i

n
o
s
a
i

b
e
z
v
o
r
n
o
g

l
i
m
a
a) b)
J
e
d
n
o
z
i
d
n
i

r
e
e
t
k
a
s
t
i

n
o
s
a
i
c) d)
D
v
o
z
i
d
n
i

r
e
e
t
k
a
s
t
i

n
o
s
a
i
e) f)
Kao pojasni tapovi kod reetkastih nosaa bez vornog lima (tabela 4.37a) se prime-
njuju valjani L, U i I (I, IPE, HEA, HEB i HEM) profili, uplji profili krunog, kvadratnog
i pravougaonog poprenog preseka i I-profili obrazovani zavarivanjem. Takoe se koriste i
1/2I-profili dobijeni seenjem standardnih I-profila. Kod ovakvih poprenih preseka tapo-
vi ispune se vezuju preko rebra koje ima ulogu vornog lima.
tapovi ispune kod reetkastih nosaa bez vornog lima (tabela 4.37b) se direktno, za-
varivanjem, vezuju za pojasne tapove. Primena mehanikih spojnih stredstava je mogua
samo kada pojasni tapovi imaju oblik T-preseka ije rebro ima dovoljnu visinu za pravil-
no postavljanje zavrtnjeva. Osim standardnih valjanih proizvoda i I-poprenog preseka
obrazovanih zavarivanjem, kod lakih reetkastih nosaa se za tapove ispune mogu koristi-
ti i pljoti i okrugli elik (npr. kod "R" - ronjaa).
Izbor oblika poprenih preseka pojasnih tapova i tapova ispune ne moe da se vri
nezavisno. Prilikom izbora preseka tapova, kod reetkastih nosaa bez vornog lima, tre-
ba izbegavati kombinacije pojasnih tapova i tapova ispune ije je direktno vezivanje
konstrukcijski nepovoljno ili nemogue.
Posebno su atraktivni reetkasti nosai kod kojih su i pojasni tapovi i tapovi ispune
izraeni od upljih profila povezanih direktnim zavarivanjem. Primenjuju se uglavnom u
zgradarstvu kao krovni nosai, i to u vidu dvopojasnih, ili ee, tropojasnih i etvoropoja-
snih reetkastih nosaa.
Kod jednozidnih reetkastih nosaa veza tapova ispune za pojasne tapove se ostvaru-
je indirektno, preko vornog lima. Kao pojasni tapovi (tabela 4.37c) koriste se standardni
valjani proizvodi, jednodelnog ili viedelnog poprenog preseka i profili obrazovani zava-
rivanjem. vorni lim se za pojasne tapove vezuje zavarivanem ili, ree, zavrtnjevima.
tapovi ispune (tabela 4.37d) su, uglavnom, valjani L i U-profili i uplji preseci krunog i
kvadratnog poprenog preseka. Dvodelni tapovi se najee izrauju od L i U-profila. Za
zategnute tapove se primenjuju "leima" okrenuti L ili U-profili, dok su za pritisnute ta-
pove, zbog vee otpornosti na izvijanje, povoljniji unakrsno postavljeni L-profili. Zbog iz-
jednaene otpornosti na izvijanje oko obe glavne ose inercije, sanduasti preseci dobijeni
zavarivanjem dva L ili U-profila, su posebno povoljni za pritisnute tapove. Veze tapova
ispune za vorni lim se ostvaruju zavarivanjem ili pomou zavrtnjeva.
vorni limovi se, kod dvozidnih reetkastih nosaa, postavljaju u dve paralelne ravni,
to omoguava postavljanje veeg broja avova, odnosno zavrtnjeva za vezu tapova ispu-
ne. Na ovaj nain mogu da se prenesu znaajne aksijalne sile, koje se javljaju kod tapova
ispune tekih reetkastih nosaa. Kod ovakvih nosaa se veza vornog lima sa pojasnim
tapovima, po pravilu, ostvaruje zavarivanjem.
Pojasni tapovi dvozidnih reetkastih nosaa (tabela 4.37e) se izrauju od valjanih U, I
i L-profila jednodelnog i dvodelnog poprenog preseka i sanduastih, eirastih i I-profila
obrazovanih zavarivanjem. Kod mostovskih reetkastih nosaa se, po pravilu, primenjuju
zavareni sanduasti i eirasti popreni preseci i dvodelni popreni preseci obrazovani od
dva U-profila sa ili bez ojaanja. U zgradarstvu, zbog manjih naprezanja, pojasni tapovi
se izrauju od upljih kvadratnih i pravougaonih poprenih preseka, kao i valjanih U i
I- profila. Zategnuti pojasni tapovi mogu da se formiraju i od dva raznokraka L-profila.
Popreni preseci tapova ispune dvozidnih reetkastih nosaa (tabela 4.37f) se oblikuju
tako da imaju dve paralelne ravni preko kojih se ostvaruje veza sa vornim limovima.
Osim toga, njihova ukupna visina treba da odgovara unutranjem rastojanju izmeu vor-
nih limova. Kao zategnuti tapovi ispune najee se primenjuju U-profili, valjani ili zava-
reni I profili i preseci formirani od dva jednakokraka ili raznokraka L-profila. Za pritisnute
tapove koriste se sanduasti preseci u zavarenoj izradi i viedelni popreni preseci obra-
zovani od U ili L-profila.
Kod viedelnih poprenih preseka, bez obzira da li se radi o pritisnutim ili zategnutim ta-
povima, potrebno je mestimino povezivanje samostalnih elemenata. Dok je kod zategnutih
tapova povezivanje samostalnih elemenata konstruktivne prirode, pre svega radi ouvanja ge-
ometrije i spreavanja oteenja pri transportu, kod pritisnutih elemenata rastojanje taaka mes-
timinog pridravanja utie na ponaanje tapa, a samim tim i na postupak prorauna.
Viedelni pritisnuti tapovi mogu se pri proraunu tretirati kao tapovi jednodelnog
preseka, samo ako je rastojanje spojnih limova manje od
min
15 i , gde je
min
i minimalni
poluprenik inercije samostalnog elementa. U sluaju tapova izraenih od unakrsno po-
stavljenih ugaonika, prema standardu za centino pritisnute tapove viedelnog poprenog
preseka, dozvoljeno je znatno vee rastojanje izmeu vezica (
min
70 i ). Stoga je upotreba
dva unakrsno postavljena ugaonika znatno povoljnija od dva "leima" okrenuta ugaonika,
jer imaju veu otpornost na izvijanje i zahtevaju znatno manji broj vezica.
Iako su viedelni popreni preseci uglavnom laki od ekvivalentnih jednodelnih, izrada
jednodelnih poprenih preseka je jeftinija, jer otpadaju operacije neophodne za poveziva-
nje izmeu vorova. Osim toga, povoljniji su i sa stanovita odravanja, jer su pristupani
sa svih strana, a imaju i manju povrinu za bojenje.
Slika 4.166 - Konstruktivne mere kod viedelnih poprenih preseka u koroziono
agresivnom okruenju
Kod viedelnih tapova u sklopu reetkastih nosaa koji se nalaze na otvorenom pro-
storu (npr. mostovski nosai) ili u drugim okruenjima sa poveanom korozionom aktiv-
nou, meuprostor izmeu viedelnih tapova mora da bude dovoljno irok, kako bi se
omoguilo nanoenje antikorozionih premaza pri odravanju konstrukcije. U suprotnom
ovaj meuprostor treba ispuniti podmetaem (slika 4.166b). Ovaj problem je posebno ak-
tuelan kod viedelnih preseka kod kojih se samostalni elementi nalaze na bliskom rastoja-
nju. Stoga se propisuje minimalno rastojanje izmeu samostalnih elemenata (slika 4.166):
'
ji mostogradn u mm 15 ili 6 /
u zgradarstv u mm 10 ili 6 /
h
h
a . (4.370)
5.4.5 Proraun tapova reetkastih nosaa
Pri odreivanju sila u tapovima reetkastih nosaa koristi se proraunski model koji je
zasnovan na sledeim pretpostavkama:
1. tapovi su idealno zglobno oslonjeni,
2. optereenje deluje u vorovima (sopstvena teina tapova se moe zanemariti ili se
pak koncentrie u vorovima),
3. ose tapova su prave i centrisane.
Primenom ovakvog proraunskog modela znatno se pojednostavljuje postupak prora-
una, jer su tapovi izloeni samo dejstvu aksijalnih sila. Imajuu u vidu navedene pretpo-
stavke, u poetnim fazama razvoja elinih konstrukcija veze, u vorovima su obrazovane
pomou epova i obraznih limova (slika 4.167a), kako bi se omoguila nesmetana rotacija
tapova u voru. Meutim, ovakve veze su jako komplikovane, teke i estetski nepovoljne,
a trenje izmeu obraznih limova ipak ograniava slobodno obrtanje. Zbog evidentnih ne-
dostataka, poslednjih decenija se odustalo od primene idealno zglobnih veza sa epovima,
ve se primenjuju veze koje su znatno jednostavnije za izradu i estetski povoljnije, bez ob-
zira na krutost koju nesumnjivo poseduju. Osim toga, u pojedinim sluajevima se doputa
i ekscentrino vezivanje tapova (slika 4.167b).
Slika 4.167 - Razliiti koncepti oblikovanja vorova reetkastih nosaa: a) tradicionalni (stari)
koncept; b) savremeni koncept
Ovakva odstupanja od idealizovanog proraunskog modela, bilo da je re o krutim veza-
ma u vorovima ili ekscentrinom vezivanju, dovode do pojave sekundarnih uticaja. Naime,
u tapovima reetkastih nosaa se kao dominantna, odnosno primarna naprezanja javljaju
normalni naponi izazvani dejstvom aksijalnih sila (
N
), dok se uticaji nastali usled mome-
nata savijanja (
M
) smatraju sekundarnim. Meutim, moe se pokazati da uticaji usled mo-
menata savijanja u krutim uglovima mogu da se zanemare. Kao potvrda ove injenice moe
da poslui primer prikazan na slici 4.168, na kojem se uoava da su normalni naponi usled
aksijalnih sila (
N
) i preko 10 puta vei od sekundarnih napona izazvanih savijanjem
(
M
). Momenti savijanja u vorovima reetkastog nosaa odreeni su uz pretpostavku o
idealno krutim vezama. Kod veine veza izvedenih pomou zavrtnjeva dolazi do izvesne re-
lativne rotacije, usled ponitavanja zazora izmeu vrata zavrtnja i rupe i zbog deformacije
prikljunih elemenata (npr. vornih limova), pa su usled polukrutog ponaanja ovakvih veza
momenti savijanja, a samim tim i sekundarni naponi, jo manji i mogu da se zanemare.
Slika 4.168 - Sekundarni uticaji usled krutih veza u vorovima
Ukoliko se optereenje unosi izvan vorova reetkastog nosaa, kao na primer kod reet-
kastih ronjaa i kranskih nosaa, ono izaziva lokalno savijanje pojasa du kojeg deluje. Mo-
menti savijanja koji su posledica ovakvog savijanja izmeu vorova ne mogu se zanemariti,
ve treba da se tretiraju kao primarni uticaji. Prema tome, pojasne tapove treba dimenzioni-
sati na kombinovano dejstvo aksijalne sile (pritiska ili zatezanja) i momenta savijanja. Zbog
toga su, po pravilu, pojasni tapovi znatno krui od tapova ispune, pa se pri proraunu sta-
tikih uticaja, lokalni momenti savijanja mogu odrediti primenom pojednostavljenog modela
(slika 4.169). Zbog svoje relativno male krutosti, tapovi ispune su osloboeni uticaja mo-
menata savijanja, ve samo obezbeuju oslanjanje kontinualnog pojasa.
Sile u tapovima se odreuju primenom poznatih metoda Statike konstrukcija. Dimen-
zionisanjem svakog pojedinanog tapa prema silama koje na njega deluju dobijaju se re-
etkasti nosai minimalne teine. Meutim, kod pojasnih tapova trokovi izrade radioni-
kih nastavaka uglavnom prevazilaze utede na teini, pa je samo kod nosaa veih raspona
opravdana promena poprenog preseka du nosaa. Ova promena se najee ne vri za
svaki tap pojedinano, ve se isti preseci usvajaju za grupe susednih tapova optereenih
slinim silama, ime se umanjuje broj radionikih nastavaka. Kod nosaa manjih raspona
ekonominija je primena konstantnog pojasa du itavog raspona.
Slika 4.169 - Lokalno savijanje pojasnih tapova - proraunski model
Da bi se izbegli sekundarni uticaji koji potiu usled momenata ekscentrinosti potrebno
je da se izvri centrisanje tapova. Pre svega treba voditi rauna da popreni preseci tapo-
va imaju barem jednu osu simetrije, koja treba da lei u ravni reetkastog nosaa, kako bi
se obezbedilo da teine linije svih tapova budu u istoj ravni. Osim toga, treba teiti da se
teine linije pojasnih tapova i tapova ispune seku u vorovima nosaa. Na ovaj nain se
izbegavaju sekundarni uticaju. Meutim, iz konstruktivnih razloga nekad nije mogue is-
potovati ovo osnovno pravilo za konstruisanje reetkastih nosaa. Usled promene popre-
nog preseka pojasnih tapova du nosaa iji pojasni tapovi imaju oblik T-preseka (valja-
ni T i 1/2I-profili i viedelni preseci od dva "leima" okrenuta ugaonika), ili usled nesime-
trinog ojaanja preseka, dolazi do pomeranja teita. U ovakvim sluajevima se ne vri
centrisanje svih pojasnih tapova prema teinim linijama, jer to dovodi do skokovite spo-
ljanje ivice reetkastog nosaa to je konstrukciono i estetski nedopustivo. Kod reetka-
stih nosaa sa viestruko promenljivim poprenim presecima pojasnih tapova poloaj si-
stemne linije odreuje se kao aritmetika sredina ivinih rastojanja (slika 4.170a):

n
i
i sr
a
n
a
1
1
(4.371)
gde je n broj pojasnih tapova razliitog poprenog preseka.
Na ovaj nain se sekundarni uticaji svode na minimalnu meru, pa se mogu zanemariti.
Problem centisanja pojasnih tapova promenljivog preseka moe da se prevazie ekscen-
trinim vezivanjem tapova ispune (slika 4.170b). Rastojanje za koje je potrebno ekscen-
trisati tapove ispune treba da se odredi iz uslova ravnotee vora:
n n
n
n
n
O O
e O
R
e O
u
+1
. (4.371)
Prilikom vezivanja tapova ispune uvek treba teiti da se teite tapa poklapa sa tei-
tem spojnih sredstava, kao bi se izbegli sekudarni uticaji. Meutim, kod L-profila koji se
veoma esto koriste kao tapovi ispune ne poklapaju se teina osa i linija zavrtnjeva, pa je
ekscentricitet neizbean. U ovom sluaju postoje dve mogunosti za centrisanje:
prema liniji zavrtnjeva (slika 4.171a) ili
prema teinoj liniji (slika 4.171b).
Slika 4.170 - Centrisanje pojaseva promenljivog preseka
U prvom sluaju u zavrtnjevima se javlja naprezanje samo usled aksijalne sile, dok se u
tapu pored aksijalne sile, usled ekscentriciteta, javlja i moment savijanja. U suprotnom,
ako se tapovi ispune centriu prema teitu preseka, u zavrtnjevima se, osim komponente
sile koja je paralelna sa pravcem sile zatezanja ( n N F
t
/
1
), javljaju i dodatne sile (
2
F )
od momenta ekscentriciteta ( z N M
t e
), koje su upravne na pravac zetezanja. U tapu
se, samo u zoni veze, javlja moment ekscentriciteta i to znatno manjeg intenziteta, pa se
moe zanemariti. Maksimalna dodatna sila (
2 max
F ) javlja se u krajnjim, najudaljenijim,
zavrtnjevima (slika 4.171b) i moe da se odredi na sledei nain:
2
max
2 max
i
t
r
r z N
F . (4.373)
Prema tome, maksimalna rezultujua sila se, takoe, javlja u najudaljenijim
zavrtnjevima i moe da se odredi na sledei nain:
2
2
2
1 max
F F F
R
+ . (4.374)
Kako ova sila bez problema moe da se prenese sa tri ili eventualno etiri zavrtnja,
zbog manjeg naprezanja tapa, koji je u ovom sluaju aksijalno napregnut, povoljnije je
primenjivati centrisanje veze prema teitu tapa nego prema liniji zavrtneva.
Slika 4.171 - Centrisanje tapova ispune
Kako su reetkasti nosai dominantno optereeni aksijalnim silama, kod statiki
odreenih reetkastih nosaa nosivost itavog sistema je uslovljena nosivou najslabijeg
tapa. Kod statiki neodreenih nosaa, bilo da je re o spoljanjoj ili unutranjoj
neodreenosti, postoji izvesna rezerva nosivosti zbog plastine preraspodele sila.
Dimenzionisanje tapova reetkastih nosaa treba da se sprovodi prema pravilima za
proraun aksijalno zategnutih, odnosno pritisnutih elemenata, u zavisnosti od znaka
aksijalne sile.
Kod zategnutih tapova za dimenzionisanje je merodavna samo neto povrina
poprenog preseka, ali na dimenzije i oblik poprenih preseka tapova zategnutog pojasa
mogu da utiu i neki konstruktivni aspekti, kao na primer nain ostvarivanja veza. Zateg-
nuti tapovi koji su oslabljeni rupama za mehanika spojna sredstava, ili im je iz bilo kog
drugog razloga redukovana povrina poprenog preseka (npr. zbog otvora za postavljanje
zavrtnjeva kod sanduastih preseka), treba da se kontrolie napon u neto preseku.
Slika 4.172 - Duine izvijanja pritisnutih tapova reetkastog nosaa
Pritisnuti tapovi se dimenzioniu prema standadu za centino pritisnute tapove jedno-
delnog (JUS U. E7.081), odnosno viedelnog preseka (JUS U. E7.091). Duine izvijanja
tapova reetkastih nosaa (slika 4.172) za izvijanje u ravni i izvan ravni nosaa, treba da
se odrede prema standardu JUS U. E7 086. Na slici 4.172 su ematski prikazane duine iz-
vijanja pritisnutog pojasa i dijagonale, kod jednog dvopojasnog reetkastog nosaa. Usled
krutosti veze, moe se smatrati da su krajevi tapova ispune elastino ukljeteni, pa je du-
ina izvijanja u ravni nosaa manja od sistemne duine ( ! ! 8 , 0
i
). Duina izvijanja di-
jagonale izvan ravni jednaka je sistemnoj duini. Izvijanje pritisnutog pojasa izvan ravni
reetkastog nosaa zavisi od rastojanja taaka bonog pridravanja, pa je, ako je obezbee-
no pridravanje u svakom voru, duina izvijanja za izvijanje izvan ravni, kao i za izvija-
nje u ravni, jednaka sistemnoj duini. Meutim, ako pritisnuti pojas nije bono pridran,
duina izvijanja je jednaka duini celog pritisnutog pojasa. Zbog ovako velike duine izvi-
janja, tapovi pritisnutog pojasa treba da imaju znatno veu krutost na savijanje izvan rav-
ni, to zahteva neracionalno masivne preseke. Stoga uvek treba teiti da se duina izvijanja
pritisnutog pojasa izvan ravni nosaa, primenom razliitih konstrukcionih mera (npr. spre-
gova), smanji na razumnu meru.
Ukoliko je raspon nosaa vei od transportne duine, potrebno je predvideti montane
nastavke. Oni se po pravilu izvode pomou zavrtnjeva, a lociraju se blizu vora na strani
slabije napregnutog tapa (slika 4.173). Najee se primenjuje klasini montani nastavci
sa podvezicama (slika 4.173a), mada je kod reetkastih nosaa od upljih profila veoma
esta upotreba nastavaka sa eonom ploom (slika 4.173b). Ako se tapovi ispune priklju-
uju zavarivanjem, u istom polju reetkastog nosaa u kojem se izvode montani nastavci
pojasnih tapova treba predvideti i montani natavak dijagonale (slika 4.173b), kako bi no-
sa mogao da se razdvoji u montane sekcije.
Slika 4.173 - Montani nastavci pojasnih tapova: a) sa podvezicama; b) sa eonom ploom
Slika 4.174 - Radioniki nastavci pojasnih tapova
Osim montanih nastavaka, kod reetkastih nosaa sa promenljivim poprenim prese-
kom pojasa javljaju se i radioniki nastavci. Oni se izvode u zavarenoj izradi. uplji profili
krunog i pravougaonog poprenog preseka pruaju mnogo vie mogunosti za oblikova-
nje radionikih nastavaka (videti 5.4.7) u odnosu na profile otvorenog poprenog preseka,
kod kojih se radioniki nastavci izrauju ili direktnim zavarivanjem susednih tapova su-
eonim avovima (slika 4.174a), ili indirektno preko eone ploe (slika 4.174b). Kao i
montani nastavci i radioniki se izvode izvan vorova na strani manje napregnutog tapa,
jer njihovo postavljanje na teorijskom mestu vora znatno komplikuje vezu (slika 4.175).
Slika 4.175 - Radioniki nastavak na mestu vora
Osim u sluaju promene poprenog preseka pojasnih tapova, radioniki nastavci se ja-
vljaju i na mestima promene pravca sistemne linije pojasnih tapova, kao na primer u sle-
menu krovnih nosaa.
5.4.6 Proraun i konstrukcijsko oblikovanje vorova reetkastih nosaa
Sa stanovita konstrukcijskog oblikovanja vorovi reetkastih nosaa predstavljaju ve-
oma osetljive detalje. Veza tapova ispune sa pojasnim tapovima moe da se ostvari di-
rektno ili preko vornog lima. Direktni prikljuci se po pravilu izvode u zavarenoj izradi,
mada je kod pojasnih tapova T-preseka mogua primena zavrtnjeva za vezu tapova ispu-
ne od ugaonika sa rebrom T-preseka. Meutim, u veini sluajeva je nephodno predvideti
vorne limove, koji omoguavaju indirektno uvoenje sila u vorove reetkastih nosaa.
5.4.6.1 Reetkasti nosai sa vornim limom
Pri konstruisanju vornih limova, treba teiti da oni imaju:
minimalne dimenzije i
jednostavan oblik.
to su vee dimenzije vornog lima, vea je i krutost vora, pa se zbog toga poveava-
ju sekundarni uticaji usled momenata savijanja u krutim uglovima. Dimenzije vornog li-
ma bitno zavise od uglova izmeu tapova. Isuvie otri uglovi (manji od 30) prouzrokuju
znatno vee dimenzije vornih limova, pa ih treba izbegavati.
Prilikom oblikovanja vornih limova treba teiti da bar dve ivice budu paralelne kako
bi itava serija vornih limova mogla da se izree iz jedne eline trake uz minimalan
otpad (slika 4.176). Izrada ovakvih vornih limova je znatno jednostavnija i jeftinija.
Slika 4.176 - Dobijanje vornih limova jednostavnih dimenzija rezanjem jedne eline trake
Dok su dimenzije i oblik vornog lima uslovljeni poloajem i dimenzijama tapova is-
pune, kao i konstruktivnim reenjem njihovog prikljuka za vorni lim, to jest duinom
veze, debljina vornog lima zavisi od nivoa naprezanja. vorni lim ima dvojaku funkciju:
da omogui uvoenje sila iz tapova ispune u vor reetkastog nosaa i da obezbedi ravno-
teu vora. Zbog toga se u njemu javlja sloeno - dvoosno naponsko stanje, koje se ne mo-
e jednostavno analitiki definisati. Dijagrami napona u vornom limu mogu da se odrede
eksperimentalnim postupcima (npr. naponsko-optikom analizom modela), numerikim
metodama (npr. metoda konanih elemenata), i direktnim merenjem pri ispitivanju kon-
strukcije. Meutim, uprkos ovako sloenom naprezanju vornog lima, pri njegovom di-
menzionisanju mogu da se primene pribline metode zasnovane na stvarnoj raspodeli na-
pona. S obzirom na dvojaku funkciju vornog lima, njegova debljina treba da se odredi na
osnovu dva kriterijuma: uvoenja sila u vor i ravnotee vora. Drugim reima, granino
stanje loma vornog lima moe da nastupi usled parcijalnog loma u zoni prikljuka tapo-
va ispune, ili potpunim lomom na mestu teorijskog vora.
Realan raspored normalnih napona u zoni uvoenja sile u vorni lim (slika 4.177a), od-
reen na osnovu neke preciznije analize (numerike ili eksperimentalne), dozvoljava pri-
menu uproenog proraunskog modela, koji podrazumeva linearno prostiranje napona
pod uglom od 30. Prema ovom modelu dijagram normalnih napona je konstantan na efek-
tivnoj irini
eff
b (slika 4.177b,c). Kontrolu napona treba sprovesti u merodavnom preseku
u kojem se javlja maksimalna sila. Kod veza sa mehanikim spojnim sredstvima to je pre-
sek kroz poslednji red zavrtnjeva (slika 4.177b), odnosno zakivaka, dok se kod veza u za-
varenoj izrazi ovaj presek poklapa sa zavretkom avova (slika 4.177c). Prema tome, kon-
trola napona u vornom limu treba da se sprovede na sledei nain:
za veze sa zavrtnjevima:

( )
dop
eff neto
d n b t
F
A
F

0
(4.375)
gde je n broj zavrtnjeva u merodavnom poprenom preseku.
za veze u zavarenoj izradi:

dop
eff
b t
F
A
F

(4.376)
U oba sluaja efektiva irina vornog lima na mestu merodavnog preseka
eff
b moe da
se odredi na isti nain:
v v eff
tg b b ! + 30 2 (4.377)
gde su
v
b i
v
! irina i duina veze (slika 4.177b,c).
Slika 4.177 - Uvoenje sile u vorni lim
Kod irokih zategnutih tapova ispune, koji su za vorni lim vezani sa nekoliko linija
zavrtnjeva (slika 4.177d), lom vornog lima moe da nastupi po izlomljenim neto preseci-
ma a-b-c-d, ili, kod kratkih veza, e-b-c-f. Kontrola napona u naznaenim presecima treba
da se sprovede sa punom silom zatezanja i neto povrinom preseka, dobijenom na osnovu
geometrije izlomljenog preseka i broja rupa za zavrtnjeve kroz koje prolazi posmatrani
presek.
Sa stanovita prorauna potpunog loma vornog lima na mestu teorijskog vora, razli-
kuju se dva sluaja:
kada je vorni lim sastavni deo pojasnih tapova (slika 4.178a) i
kada vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova (slika 4.178b).
U prvom sluaju, najoptereeniji presek A-A, koji sainjavaju pojasni tap i vorni lim,
je izloen dejstvu aksijalne sile N, smiue sile V i momenta ekscentriciteta M. Za vor re-
etkastog nosaa koji je prikazan na slici 4.178a, ove presene sile mogu da se odrede na
sledei nain:
1
cos +
n n
D U N (4.378)
1
sin
n
D V (4.379)
e N M (4.380)
gde je e rastojanje izmeu teita pojasnih tapova i teita preseka A-A (slika 4.178a). U
nekim sluajevima debljina vornog lima moe da se odredi na osnovu empirijskih -
preporuka. Tako na primer kod tekih, dvozidnih reetkastih nosaa (npr. mostovski n-
osai), kod kojih vorni limovi ujedno predstavljaju rebra pojasnih tapova, zbog sloenog
naprezanja, debljina vornog lima treba da bude 20-30% vea od maksimalne debljine
rebra susednih pojasnih tapova, s tim da njegova debljina bude barem za 2-4 mm vea.
Slika 4.178 - Presene sile u vornom limu: a) kada je vorni lim sastavni deo pojasnih
tapova; b) kada vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova
Kada vorni lim nije sastavni deo pojasnih tapova, ve je sa pojasnim tapovima po-
vezan zavarivanjem ili zavrtnjevima, na njega deluje rezultanta unutranjih sila R
#
(slika
4.178b), koja moe da se odredi iz uslova ravnotee sila sa jedne strane vora. U sluaju
vora reetkastog nosaa prikazanog na slici 4.178b, rezultanta koja deluje u preseku B-B
moe da se odredi kao vektorski zbir sila:
2 / U D R
n
# # #
+ , (4.381)
gde je U razlika sila u pojasnim tapovima (
n n
U U U
+1
), a
n
D sila u zategnutoj
dijagonali. Presene sile koje napreu vorni lim (N, V i M) mogu da se odrede kada se iz-
vri redukcija rezultante unutranjih sila ( R
#
) na teite poprenog preseka vornog lima
(B-B):
sin R N (4.382)
cos R V (4.383)
e N M . (4.384)
Kada se veza vertikale sa vornim limom ostvaruje zavrtnjevima, proveru napona u
preseku B-B usled ovako sraunatih sila treba izvriti za neto presek. Meutim, ako je ve-
za ostvarena sa malim brojem zavrtnjeva (npr. 2 ili 3), uticaj rupa moe da se zanemari.
S obzirom na dimenzije vornog lima, naponi koji se u njemu javljaju usled presenih
sila (N, V i M), dobijenih priblinim postupkom koji je izloen u prethodnom delu, uglav-
nom nisu znaajni, pa su za dimenzionisanje vornog lima najee merodavni normalni
naponi usled uvoenja sila u vor.
Veza vornog lima sa pojasnim tapovima se uglavnom izvodi zavarivanjem ili, pomo-
u mehanikih spojnih sredstava. Pri proraunu ove veze, bilo da je ona ostvarena zavari-
vanjem ili mehanikim spojnim sredstvima, postoje dva sutinski razliita sluaja:
kada se pojasni tapovi prekidaju u voru (slika 4.179a) i
kada se pojasni tapovi ne prekidaju u voru (slika 4.179b).
Slika 4.179 - Veza vornog lima sa pojasnim tapovima
Prvi sluaj je nepovoljniji sa stanovita naprezanja vornog lima i njegove veze sa po-
jasnim tapovima. Naime, kada se pojasni tapovi prekidaju u voru, vezu svakog tapa
treba dimenzionisati prema sili koja se u njemu javlja (
n
O odnosno
1 n
O ). Stoga treba iz-
begavati prekid pojasnih tapova u voru, jer je u tom sluaju veza znatno manje napreg-
nuta, pa samim tim i jeftinija. Kod neprekinutih pojasnih tapova, zbog materijalnog konti-
nuiteta, veza vornog lima sa pojasnim tapovima treba da prenese samo maksimalnu re-
zultantu koja se javlja u tapovima ispune
max
R . Za vor prikazan na slici 4.179b, ova re-
zultanta je jednaka razlici sila u pojasnim tapovima (
1 max

n n
O O R ).
Slika 4.180 - Uticajna linija za razliku sila u pojasnim tapovima
Kod reetkastih nosaa koji su izloeni dejstvu pokretnog optereenja, kao to su mo-
stovski ili kranski nosai, rezultantu treba odrediti na osnovu uticajne linije za razliku sila
(slika 4.180). Vrednost maksimalne rezultante moe da se odredi i priblino prema slede-
em izrazu:
( )
n n
O O R
max 1 max max
5 , 1 2 , 1
+
, (4.385)
gde su
n n
O i O
max 1 max

+
maksimalne vrednosti sila u susednim pojasnim tapovima.
Ukoliko u voru deluje i spoljanje optereenje u vidu koncentrisane sile, vezu vornog
lima sa pojasnim tapovima treba dimenzionisati i za dejstvo ove sile. Na slici 4.181 su
prikazana dva karakteristina vora u kojima deluje i spoljanja koncentrisana sila F. Sila
R prema kojoj se dimenzionie veza vornog lima moe da se odredi na osnovu plana sila,
kao vektorski zbir rezultante tapova ispune i spoljanje sile F (slika 4.181). Treba napo-
menuti da ova sila (R) deluje u voru i da, ukoliko se teite pojasnih tapova ne poklapa
sa teitem veze, dolazi do ekscentriciteta, koji treba uzeti u obzir pri proraunu spojnih
sredstava. Ovaj ekscentricitet prouzrokuje moment savijanja u vezi.
Za ostvarivanje veze vornog lima sa pojasnim tapovima uglavnom se koristi zavari-
vanje. Prednosti veza u zavarenoj izradi u odnosu na veze mehanikim spojnim sredstvima
su, pre svega, bra, jednostavnija i jeftinija izrada. Osim toga, izbegava se slabljenje
poprenog preseka pojasnih tapova i samog vornog lima rupama za spojna sredstva.
Slika 4.181 - Naprezanje veze vornog lima sa pojasnim tapovima
Proraun veze vornog lima u zavarenoj izradi ilustrovan je na primeru vora reetka-
stog nosaa prikazanog na slici 4.182.
Slika 4.182 - vor reetkastog nosaa u zavarenoj izradi
Da bi se odredila stvarna duina ava ( ! ) za vezu vornog lima sa pojasom, neophodno
je da se najpre sraunaju veze tapova ispune od ijih duina zavise oblik i dimenzije vor-
nog lima. Bez obzira to je potrebna duina avova za vezu vornog lima sa pojasom, koja
proistie iz iskorienja napona, uglavnom, manja od duine vornog lima, zavarivanje
obavezno treba izvesti po itavoj duini.
Veza pritisnute dijagonale (
1 + n
D ), koja je izraena od dva L-profila koja obrazuju san-
duast presek (slika 4.182), ostvaruje se sa etiri poduna ugaona ava (
2 2
x ! a ). Teite
tapa se poklapa sa teitem avova, pa se u njima javlja samo komponenta napona koja je
paralelna sa osom avova. Kontrola napona svodi se na:
dop w
n
w
n
a
D
A
D
V
,
2 2
1
2 ,
1
4

+ +
!
II
. (4.386)
Kod svih tapova ispune zatvorenog poprenog preseka (npr. uplji hladno oblikovani
profili krunog i pravougaonog poprenog preseka, dva U-profila itd.), veza se ostvaruje
na isti nain, pa je i postupak prorauna analogan. Obavezno treba predvideti zatvaranje
upljih profila na njegovim krajevima kako bi se unutranjost zatitila od korozije. Zatva-
ranje se ostvaruje pomou elinih limova koji se zavaruju za vorni lim i tap ispune (sli-
ka 4.182).
Veze zategnutih tapova izraenih od jednog ugaonika (
n
D ) obavezno se izvode zava-
rivanjem. Da bi se izbeglo ekscentrino naprezanje ugaonika, on se postavlja tako da mu
teite i glavna osa inecije lee u srednjoj ravni vornog lima (slika 4.182), pa se ve-
za mehanikim spojnim sredstvima ne moe ostvariti. Da bi se ostvarili ugaoni avovi,
neophodna je prethodna obrada (rasecanje) krajeva ugaonika, kako bi se obezbedilo njego-
vo naleganje na vorni lim. Zbog nepoklapanja teita tapa i veze dolazi do ekscentrinog
naprezanja avova, pa se osim smiue komponente (
II
V ), u njima javlja i normalna kom-
ponenta napona (n). Kontrola napona ogleda se u sledeem:
dop w
n
w
n
a
D
A
D
V
,
1 1 1 ,
2

!
II
(4.387)
dop w
n
w
n
a
e D
W
e D
n
,
2
1 1 1 ,
6 / 2

!
(4.388)
( )
dop w u w
e V V n
,
2
1
2 2
,
/ 36 1 + + !
II II
. (4.389)
Dakle, osim pojedinane kontrole obe komponente napona, potrebno je proveriti i upo-
redni napon
u w,
. Primena tapova ispune od jednog ugaonika koji je "leima" oslonjen
na vorni lim se, uprkos jednostavnoj vezi, ne preporuuje, jer teite tapa ne lei u ravni
reetkastog nosaa, pa se javlja ekscentrino naprezanje i tapa i veze.
Kada su odreene duine avova (
1
! i
2
! ) za vezu tapova ispune sa vornim limom, uz
potovanje minimalnog rastojanja izmeu kraja tapova ispune i pojasnih tapova (>50mm),
mogu da se odrede i dimenzije vornog lima. U sluaju vora prikazanog na slici 4.182 veza
vornog lima sa pojasnim tapovima moe da se ostvari na dva naina (varijante A i B sa sli-
ke 4.182). Kada se vorni lim vezuje samo sa donje strane pojasa (varijanta A) teite avova
se ne poklapa sa teitem tapa, pa se u avovima javlja moment ekscentriciteta:
2 / ) (
1
h O e O O M
f n n

+
(4.390)
gde je e
f
rastojanje izmeu teita pojasa i avova, koje je kod dvoosno simetrinih pre-
seka jednako polovini visine pojasnog tapa (h/2). Prema tome, usled sile O u avovima
se javljaju sledee komponente napona:
!
a
O
A
O
V
w
2
II
(4.391)
6 / 2
2 /
2
!

a
h O
W
M
n
w
M
. (4.392)
Usled koncentrisane sile F koja deluje u voru javlja se dodatni normalni napon u
avovima:
eff
F
a
F
n
!
2
(4.393)
gde je !
eff
efektivna irina avova koja se dobija uz pretpostavku da se naponi usled sile F line-
arno ire pod uglom od 45 (slika 4.182). Provera uporednih napona vri se na sledei nain:
( )
dop w F M u w
V n n
,
2 2
,
+ +
II
. (4.394)
U drugoj varijanti (slika 4.182b) teite avova se poklapa sa teitem pojasa, pa otpa-
da komponenta normalnog napona (n
M
) usled momenta ekscentriciteta (4.392). Izvoenje
ovakve veze zahteva posebnu obradu pojasnih tapova i dva puta veu duinu avova.
Osim toga, javlja se ispupenje na gornjoj povrini pojasa, koje znatno komplikuje osla-
njanje nosaa preko kojeg se unosi optereenje (npr. ronjae, ili podni nosai). Stoga se
preporuuje primena prve varijante (A) koja je znatno jednostavnija i jeftinija. Zbog velike
duine avova naponi u njima, i pored ekscentrinog naprezanja, nisu iskorieni, pa se
uglavnom mogu primeniti ugaoni avovi minimalne debljine (a=3 mm).
Ako su pojasni tapovi masivni, to je uglavnom sluaj kod reetkastih nosaa iji je
pojas izloen lokalnom savijanju (npr. kranski nosai), centrina veza tapova ispune pro-
uzrokuje veoma dugake vorne limove koji su neracionalni i estetski neprihvatljivi (slika
4.183a), pa se u ovakvim sluajevima pribegava ekscentrinom prikljuku tapova ispune
(slika 4.183b). Na taj nain se znatno smanjuju dimenzije vornog lima, kruti pojasni tap
se dodatno optereuje momentom ekscentriciteta ( 2 / h R M ), koji se javlja kao posle-
dica ovakvog prikljuka, a avovi su osloboeni dejstva momenta ekscentriciteta.
Slika 4.183 - Prikljuak tapova ispune
Uobiajeno je da se tapovi ispune u ovakvim sluajevima centriu na donju ivicu poja-
snog tapa (slika 4.183b). Ekscentrino vezivanje se moe primeniti i kod vertikalnih spre-
gova u zgradama skeletnog tipa (slika 4.184). Pri obrazovanju proraunskih modela oba-
vezno treba uzeti u obzir ekscentricitet veza. Ovo se najjednostavnije postie uvoenjem
kratkih tapova beskonane krutosti (slika 4.184).
Slika 4.184 - Ekscentrino vezivanje tapova ispune vertikalnog sprega
Prilikom oblikovanja oslonakih vorova, treba teiti da osa oslonca prolazi kroz vor
reetkastog nosaa. Ispunjenje ovog zahteva, kod tapova reetkastih nosaa koji se u oslo-
nakom voru sustiu pod veoma otrim uglom, dovodi do veoma dugakih vornih limo-
va (slika 4.185a). Uvoenje oslonake reakcije (R) u tapove reetkastog nosaa ostvaruje
se savijanjem vornog lima, pa popreni presek A-A treba proveriti na dejstvo momenta
savijanja e R M . Stoga je uglavnom neophodno da se vorni lim ojaa, na primer zava-
rivanjem jedne pojasne lamele sa donje strane vornog lima (slika 4.185a). Oslanjanje re-
etkastog nosaa moe biti i ekscentrino (slika 4.185b), ako se na taj nain (manje rasto-
janje e) smanjuje savijanje vornog lima.
Slika 4.185 - Oslonaki vorovi reetkastih nosaa: a) centrino oslanjanje;
b) ekscentrino oslanjanje
Dvozidni reetkasti nosai se, uglavnom, primenjuju kao glavni nosai eleznikih i
drumskih mostova. Oblikovanje vorova ovakvih, tekih reetkastih nosaa je veoma spe-
cifino. Na slici 4.186 je prikazan vor jednog mostovskog nosaa. Zbog izrazito dinami-
kog optereenja, pri oblikovanju vornog lima treba izbegavati otre prelaze, a polupre-
nik zaobljenja treba da bude vei od 100 mm. vorni limovi su ujedno i rebra sanduastog
preseka pojasnih tapova. Njihova veza sa rebrima pojasnih tapova ostvaruje se sueonim
avovima "S" kvaliteta. Ova veza se obavezno pomera za vie od 100 mm od kraja zao-
bljenja, kako bi se izbegla koncentracija napona u avovima. Poto je debljina vornog li-
ma, zbog sloenog naprezanja, vea od debljine rebra, ivicu vornog lima na mestu sueo-
nog ava treba obraditi, tako da njegova debljina bude jednaka debljini rebra pojasnog ta-
pa. Blag prelaz sa jedne na drugu debljinu obezbeuje se nagibom, ne manjim od 1:5.
Montani nastavak je lociran neposredno uz vor na strani manje napregnutog tapa. Pri-
menjuju se visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja ili zakivci. Kod sanduastih
preseka potrebno je predvideti otvor na donjoj noici, kojim se omoguava postavljanje
spojnih sredstava. Slabljenje donje noice ovim otvorom nadoknauje se poveanjem nje-
ne debljine. Sanduasti presek se hermetiki zatvara pomou limova za ukruenje, koji se
obavezno postavljaju sa obe strane montanog nastavka. Osim toga, da bi se ouvala geo-
metrija sanduastog preseka i obezbedila izvesna torziona krutost, ovakva ukruenja se,
sem na mestima montanih nastavaka, postavljaju i u treinama pojasnih tapova. Zbog
velike visine nosaa, koja je uglavnom vea od uobiajenog transportnog gabarita (2900
mm), veza tapova ispune za vorni lim ostvaruje se mehanikim spojnim sredstvima. Vi-
sina tapova ispune mora biti jednaka unutranjem rastojanju vornih limova. Pritisnute di-
jagonale su uglavnom sanduastog preseka. Na mestu veze sa vornim limom, rebra san-
duastog preseka se blago povijaju i spajaju, tako da dijagonala u zoni nastavka ima I-pre-
sek. Da bi se prihvatile skretne sile, koje se javljaju u povijenim rebrima pritisnute dijago-
nale, na sredini visine rebara, postavlja se horizontalno, poduno ukruenje.
Slika 4.186 - Karakteristian vor mostovskog nosaa
Osim u mostogradnji dvozidni reetkasti nosai se primenjuju i u zgradarstvu, kod jae
napregnutih nosaa. Neki karakteristini primeri vorova dvozidnih reetkastih nosaa u
zgradarstvu dati su na slici 4.187. vorni limovi se zavaruju za pojasne tapove u dve pa-
ralelne ravni. Najee se kao pojasni tapovi koriste valjani U ili I-profili, koji su poloe-
ni tako da njihove noice lee u dve paralelne vertikalne ravni. vorni limovi se zavaruju
za noice pojasnih tapova sueonim avovima, dok se tapovi ispune sa vornim limovi-
ma spajaju zavarivanjem (slika 4.187a) ili zavrtnjevima (slika 4.187b). Ukoliko su pojasni
tapovi uski, izvoenje ugaonih avova sa unutranje strane vornog lima moe biti znatno
oteano, pa se u ovom sluaju preporuuju zavrtnjevi. Da bi se ostvarila veza tapova ispu-
ne sa vornim limovima, ovi tapovi moraju imati dve paralelne spoljanje stranice, ije je
rastojanje jednako unutranjem rastojanju vornih limova. Stoga se kao tapovi ispune kod
ovakvih reetkastih nosaa koriste uglavnom U i I-valjani profili i viedelni preseci formi-
rani od dva ugaonika ili U-profila.
Slika 4.187 - vorovi dvozidnih reetkastih nosaa u zgradarstvu
5.4.6.2 Reetkasti nosai bez vornog lima
Pojava zavarivanja kao tehnolokog procesa spajanja metala i njegova upotreba u eli-
nim noseim konstrukcijma omoguila je veu primenu reetkastih nosaa bez vornih li-
mova. Kod ovakvih nosaa veza tapova ispune se ostvaruje direktnim zavarivanjem ta-
pova ispune za pojaseve reetkastog nosaa. Kod pojasnih tapova u obliku T-preseka ve-
za tapova ispune se ostvaruje preko rebra, koje na neki nain predstavlja vorni lim, pa se
osim zavarivanja mogu primeniti i mehanika spojna sredstva (slika 4.188b). Kao tapovi
ispune mogu da se koriste kakoe T-profili (slika 4.188a), koji imaju veu krutost od uga-
onika, ali zahtevaju posebnu obradu krajeva, to poskupljuje vezu.
Slika 4.188 - vorovi reetkastih nosaa bez vornog lima kod pojasa T-preseka
Reetkasti nosai sa pojasnim tapovima T-preseka predstavljaju svojevrsan prelaz iz-
meu klasinih reetkastih nosaa sa vornim limom i reetkastih nosaa bez vornog li-
ma. Ovakvi vorovi mogu da se primenjuju samo kada je visina rebra dovoljna za realiza-
ciju veze tapova ispune. U suprotnom, na rebro se zavaruje vorni lim, pa se takvi voro-
vi ne mogu svrstati u ovu grupu reetkastih nosaa.
Kada se pojasni tapovi obrazuju od valjanih ili zavarenih I-profila (slika 4.189) veza
tapova ispune se ostvaruje direktnim zavarivanjem za unutranju noicu. Kao tapovi is-
pune mogu da se koriste valjani I-profili (slika 4.189a) i uplji profili krunog (slika
4.189b) i pravougaonog (slika 4.189c) poprenog preseka.
Na mestima veze dijagonalnih tapova javljaju se horizontalne i vertikalne komponente
sila. Vertikalne komponente
1 V
D i
2 V
D (slika 4.189a) deluju upravno na pojas, i samo u
sluaju manjih sila mogu da se prihvate pomou noice I-profila. Kada su sile u dijaogona-
lama veeg intenziteta, da bi se spreila prekomerna deformacija noice koja utie na sma-
njenje nosivosti veze, potrebno je predvideti ukruenja. Ova ukruenja se zavaruju za no-
ice i rebro I-profila, pa spreavaju deformaciju noice i ujedno obezbeuju pravilno uvo-
enje sile u rebro pojasnog tapa. Ukruenja mogu da budu izvedena u vidu valjanih
T-profila zavarenih sa obe strane rebra na mestima unoenja sila (slika 4.189a). Poto je
rebro pojasnog tapa na delu izmeu prikljuaka tapova ispune izloeno smicanju usled
sprega sila (
1 V
D i
2 V
D ), ukruenja u obliku U-profila (slika 4.189c) i elinih limova (sli-
ka 4.189b) su jo efikasnija, jer, osim to spreavaju deformaciju noice i obezbeuju pra-
vilno uvoenje vertikalnih sila, poveavaju i otpornost rebra pojasnog tapa na smicanje.
Slika 4.189 - Direktno zavarivanje tapova ispune za noice I-profila
Kao pojasni tapovi mogu da se koriste i poloeni U-profili (slika 4.190a). Veza
tapova ispune ostvaruje se direktnim zavarivanjem za rebro U-profila. Poto rebro ima
veoma malu krutost na savijanje ono ne moe da primi vertikalne komponente
1 V
D i
2 V
D
koje deluju upravno na njega. Meusobnim zavarivanjem tapova ispune, pre veze sa
rebrom pojasnog tapa, uravnoteuju se vertikalne komponente suprotnog smera, pa se
izbegava savijanje rebra. U horizontalnim avovima za vezu tapova ispune sa pojasom
javlja se samo poduni napon usled sume horizontalnih komponenata sila u dijagonalama
1 H
D i
2 H
D .
Primena pojasnih tapova od jednog ugaonika, koji u sluaju pritisnutog pojasa moe
biti ojaan lamelom (slika 4.190b) je mogua, ali u kombinaciji sa tapovima ispune koji
su takoe u vidu jednog ugaonika okrenutog tako da mu teite i jaa osa inercije
lee u ravni reetkastog nosaa.
Reetkasti nosai od upljih profila se, veoma esto, oblikuju bez vornog lima, tako
to se tapovi ispune direktnim zavarivanjem vezuju za pojasne tapove. Zbog veoma veli-
ke primene i specifinog ponaanja, reetkastim nosama od upljih krunih i pravougao-
nih profila posveen je poseban deo ovog poglavlja.
Slika 4.190 - Direktno zavarivanje pojasnih tapova kod pojasnih tapova u vidu:
a) U-profila; b) ojaanog ugaonika
5.4.7 Reetkasti nosai od upljih profila
U poslednje vreme reetkasti nosai izraeni od upljih profila imaju izuzetno veliku
primenu, pogotovu u zgradarstvu. Koriste se uplji profili krunog, kvadratnog i pravouga-
onog poprenog preseka. Kao kruni profili koriste se beavne cevi, dobijene istiskiva-
njem, i avne cevi, koje se proizvode hladnim ili toplim oblikovanjem i zavarivanjem. Pra-
vougaoni i kvadratni uplji profili dobijaju se postupkom hladnog ili toplog oblikovanja od
krunih cevi. Zbog toga se kod ovakvih profila javljaju znaajni sopstveni naponi, pa se ne
preporuuju kod dinamiki optereenih konstrukcija. Osnovne prednosti upljih profila,
koje su omoguile njihovu veliku primenu, su:
manja teina - zbog rasporeda mase elika na periferiji preseka uplji profili su ja-
ko povoljni, posebno za elemente optereene na pritisak, pa se njihovom prime-
nom ostvaruje uteda u materijalu, koja se kree oko 25% u zavisnosti od tipa
konstrukcije;
jeftinija antikoroziona zatita - obim poprenog preseka je manji nego kod klasi-
nih valjnih profila otvorenog poprenog preseka, pa je samim tim manja i povri-
na izloena uticajima korozije (30-40%), to znatno smanjuje trokove antikorozi-
one zatite;
mali aerodinamiki koeficijent - kod reetkastih konstrukcija na otvorenom prostoru
znaajno se smanjuje uticaj vetra na konstrukciju u poreenju sa reetkastim
konstrukcijama od valjanih profila otvorenog poprenog preseka;
velike mogunosti konstruktivnog i arhitektonskog oblikovanja - uplji profili prua-
ju mogunosti oblikovanja reetkastih nosaa raznovrsne geometrije koji su sa
estetskog stanovita prihvatljiviji od klasinih reetkastih nosaa izraenih od valja-
nih ili zavarenih profila otvorenog poprenog preseka.
uplji valjani profili izrauju se od zavarljivih konstrukcionih elika razliitih mehani-
kih karakteristika i hemijskog sastava. Debljina upljih profila kree se u opsegu od 1,5 mm
do 30 mm za 0361, odnosno 25 mm za 0561. U sluaju primene upljih profila sa veom
debljinom zidova zahteva se poseban dokaz njihove otpornosti na krti lom.
5.4.7.1 Reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka
Zbog svog atraktivnog izgleda i velike mogunosti oblikovanja, reetkasti nosai od
krunih upljih profila se esto primenjuju kao krovni nosai u sportskim salama, kongre-
snim dvoranama, izlobenim paviljonima i slinim objektima u kojima izgled krovnih no-
saa bitno utie na arhitekturu objekta, bilo da se radi o enterijeru ili eksterijeru. Osim to-
ga, reetkasti nosai od upljih profila krunog poprenog preseka imaju primenu i u indu-
strijskim objektima, kao i u svim drugim sluajevima kada ekonomska analiza opravdava
njihovu upotrebu.
Slika 4.191 - Obrada krajeva upljih profila krunog poprenog preseka kod tapova ispune
Veza tapova ispune sa pojasnim tapovima uglavnom se ostvaruje direktnim zavariva-
njem, pa je stoga, u najveem broju sluajeva, neophodna posebna obrada krajeva (slika
4.191a), to poskupljuje izradu ovakvih nosaa. Meutim, savremene radionice za izradu eli-
nih konstrukcija poseduju automatske ureaje koji ujedno seku i obrauju krajeve profila pre-
ma krivoj definisanoj presekom dva kruna cilindra razliitog prenika. Potreba za posebnom
obradom krajeva profila otpada kada je razmak (a) izmeu profila koji se spajaju, izazvan kri-
vinom cevi, manji od 3 mm (slika 4.191b). Ovaj uslov se, kod tapova ispune veeg prenika
moe ostvariti nabiranjem kraja profila - deliminim spljotavanjem (slika 4.191c). Ovakvo na-
biranje je mogue samo kod krunih upljih profila iji je prenik manji od 60,3 mm. Kod ve-
ih prenika moe se primeniti nabiranje upravno na podunu osu pojasnog tapa (slika
4.191d). U ovom sluaju nephodna je posebna obrada (polukruno rezanje) kraja profila, ali je
presek jednostavniji, pa se moe ostvariti kvalitetno zavarivanje. Umesto prilino komplikova-
nog i skupog rezanja krajeva profila prema krivoj prodora tapa ispune kroz pojasni profil (sli-
ka 4.191a), mogu se koristiti dva ravna reza koja dobro aproksimiraju ovu krivu (slika 4.191e).
piceve koji se nalaze na vrhovima treba obrusiti, jer odstupaju od linije prodora.
Kod komplikovanijih vorova, zbog smetanja veeg broja tapova u vor, ili u sluaju
promene poprenog preseka pojasnih tapova, javlja se potreba za redukcijom - suenjem
kraja upljeg profila. Ovo se moe ostvariti na dva naina: kosom (slika 4.192a) ili stepe-
nastom (slika 4.192b) redukcijom. Kosa redukcija se ostvaruje kovanjem, a nagib kosine
treba da bude manji od 1:7. Stepenasta redukcija se izvodi pomou za to predvienog
alata, a smanjenje ne bi tebalo da bude vee od 25 mm ( 25 mm).
Ukoliko se sueono zavaruju dva uplja profila istog spoljanjeg prenika, a razliite
debljne zidova (slika 4.192c), da bi se obezbedilo potpuno provarivanje korena sueonih
avova, potrebno je proiriti kraj profila sa veom debljonom zida. Ova operacija se vri
pomou presa.
Slika 4.192 - Obrada krajeva upljih profila krunog poprenog preseka
Potpuno spoljoteni krajevi upljih profila krunog poprenog preseka (slika 4.192d),
mogu se ostvariti vruim kovanjem ili hladnim oblikovanjem na presama, s tim da je ko-
vanje u vruem stanju povoljnije, jer se smanjuje opasnost od pojave prslina. Prilikom
hladnog spljotavanja mogu se javiti prsline koje treba zavariti, pa se u tim zonama javlja-
ju znatni zaostali naponi. Primena upljih krunih profila sa potpuno spljotenim krajevi-
ma uobiajena je kod reetkastih spregova, jer se na taj nain omoguava veza sa zavrtnje-
vima, koja je povoljnija sa stanovita obezbeenja eljne geometrije konstrukcije. U ova-
kvim slujevima treba voditi rauna o veliini prenika cevi, kako bi spljoteni deo imao
dovoljnu irinu za smetanje zavrtnjeva.
Krajevi upljih profila mogu se, kovanjem pri crvenom usijanju potpuno zatvoriti (slika
4.192e). Ovakva obrada krajeva upljih krunih profila je karakteristina za tapove ispune
kod reetkastih nosaa sa vornim limovima.
Prilikom oblikovanja vorova kod reetkastih nosaa od upljih krunih profila najpo-
voljnije je direktno zavarivanje pojasnih tapova. Primena vornog lima (slika 4.193a) je
nepovoljna, zbog lokalnog savijanja pojasnog tapa izazvanog uvoenjem optereenja pre-
ko otre ivice vornog lima. Neto povoljnija situacija je kada vorni lim proseca pojasni
tap (slika 4.193b), ali se u tom sluaju poveavaju trokovi izrade i slabi pojasni tap.
Osim toga, rasecanje prouzrokuje koncentraciju napona i, u sluaju loe obrade, dovodi do
poveane opasnost od krtog loma, pa ovakvo oblikovanje ne treba primenjivati kod dina-
miki optereenih konstrukcija.
Slika 4.193 - Oblikovanje vorova sa vornim limom kod reetkastih nosaa od upljih profila
krunog poprenog preseka
Prilikom direktnog zavarivanja tapova ispune za pojasne tapove, ukoliko se u voru
vezuje bar dva tapa ispune, to je najee sluaj, razlikuju se dva tipa vorova:
vorovi sa razmakom (slika 4.194a) i
vorovi sa preklopom (slika 4.194b).
Minimalan razmak izmeu dva tapa ispune na mestu veze proistie iz potrebe za
ostvarivanjem kvalitetnih avova i ne treba da je manji od zbira debljina zidova tapova is-
pune, odnosno 10 mm:
{ } mm 10 ; max
2 1
t t g + . (4.395)
Preklop se izraava u procentima:
[ ] % 100
p
q
ov
, (4.396)
i treba da bude vei od 25%.
Slika 4.194 - Definicija: a) razmaka i b) preklopa
Kod vorova sa razmakom (slika 4.195a) vertikalne komponenta sila u dijagonalama
izazivaju lokalno savijanje poprenog preseka pojasnog tapa. to je odnos prenika tapa
ispune (
i
d ) i prenika pojasnog tapa za koji se prikljuuje (
0
d ) manji to je vei uticaj
ovog savijanja. Stoga u nekim savremenim propisima postoje preporuke za minimalne
vrednosti ovih odnosa. Prema DIN-u ovaj odnos (
0
/ d d
i
) treba da je vei ili jednak od
0,25, odnosno 0,40 kod znaajnijih konstrukcija. Evrokod 3 daje neto blai uslov:
0 , 1 / 2 , 0
0
d d
i
. (4.397)
Slika 4.195 - Oblikovanje vorova bez vornog lima kod reetkastih nosaa od upljih profila
krunog poprenog preseka
Lokalno savijanje moe da se izbegne ako se vertikalne komponente sila u
dijagonalama uravnotee pomou dodatnog lima (slika 4.195b). Meutim, ovakvi vorovi
zahtevaju dodatne radove koji poskupljuju njihovu izradu, a i estetski su nepovoljniji.
Najvanija prednost vorova sa preklopom u odnosu na vorove sa razmakom je to se
kod njih uravnoteuju vertikalne komponente iz tapova ispune, pa se znatno smanjuje lo-
kalno savijanje pojasnih tapova. Osnovno pravilo pri oblikovanju vorova sa preklopom
je da se zategnuti tap ispune (dijagonala) direktno zavari za pojasni tap, a da se pritisnuti
tap posebno obradi i zavari preko pojasnog i delimino preko zategnutog tapa ispune
(slika 4.195c). Ako su tapovi ispune izraeni od elika razliitog kvaliteta, element sa ni-
om granicom razvlaenja treba da preklopi element sa viom granicom razvlaenja. Kada
se zbog nagiba tapova ispune i veliine njihovih prenika ne moe ostvariti minimalan
preklop, preporuuje se primena vertikalnog poprenog ukruenja, koje se zavaruje za po-
jasni tap i tapove ispune (slika 4.195d). Ovakvo ukruenje posebno je pogodno ako su
tapovi ispune razliitog prenika. Njegovom primenom pojasni tap se rastereuje od se-
kundarnih uticaja lokalnog savijanja. Delimino spljoteni tapovi ispune (slika 4.195e)
omoguavaju dovoljnu duinu avova, a poto su i tapovi ispune meusobno spojeni za-
varivanjem dolazi do izjednaavanja vertikalnih komponenata sila u dijagonalama. Kod
potpuno spljotenih tapova ispune (slika 4.195f) obezbeena je dovoljna duina za njiho-
vo spajanje sa pojasem, koji je u ovom sluaju izloen lokalnom savijanju, dodue neto
manjeg intenziteta, jer se vertikalne komponente sila unose preko veeg dela obima kru-
nog profila. Poslednja dva reenja (slika 4.195e,f) zahtevaju vei rad na obradi krajeva
tapova ispune, a uz to su i estetski nepovoljnija.
Teine ose tapova ispune i pojasa treba da se seku u jednoj taki. Ukoliko to nije mo-
gue ispuniti, ili se na taj nain eli ostvariti potreban razmak odnosno preklop, dozvoljava
se izvesan ekscentricitet (slika 4.196). Prema Evrokodu ekscentricitet se moe zanemariti
ukoliko se nalazi u sledeim granicama:
0 0
25 , 0 55 , 0 d e d . (4.398)
Prema definiciji datoj u Evrokodu ekscentricitet je pozitivan kada se sistemne linije
tapova ispune seku ispod teine ose pojasnog tapa (slika 4.196a), a u suprotnom, kada
se sistemne linije tapova ispune seku iznad teine ose pojasnog tapa ekscentricitet je ne-
gativan (slika 4.196b).
Slika 4.196 - Ekscentrina veza u voru
Primenom ekscentrinih veza u veini sluajeva mogu da se ree problemi skopani sa
minimalnim vrednostima razmaka i preklopa, i to bez dodatnih trokova za obradu krajeva
tapova ispune.
Za vezu tapova ispune sa pojasnim tapovima uglavnom se primenjuje direktno zava-
rivanje i to pomou ugaonih avova, ijom primenom se ostvaruju ekonomine veze odgo-
varajue nosivosti. U nekim sluajevima mogu da se koriste i kombinovani, ugaono-sue-
oni avovi (slika 4.197f). Na slici 4.197 je prikazan nain obrade ivica profila, odnosno
formiranje ljebova za ugaone ili ugaono-sueone avove.
JUS propisi ne obuhvataju proraun nosivosti vorova reetkastih nosaa od upljih
profila iji su tapovi ispune prikljueni za pojas direktnim zavarivanjem. Stoga pri pro-
jektovanju ovakvih reetkastih nosaa treba primenjivati strane, nacionalne ili internacio-
nalne propise koji tretiraju ovu problematiku. Pre svega se misli na Evrokod 3, odnosno
njegov aneks K i nemaki DIN 18808, koji obrauju proraun nosivosti veza u vorovima
reetkastih nosaa od upljih profila krunog i pravougaonog poprenog preseka. Aneks K
Evrokoda 3 se u velikoj meri oslanja na DIN 18808 koji je tradicionalno prihvaen u naoj
inenjerskoj praksi, ali i na teorijska i eksperimentalna istraivanja ostalih zemalja lanica
Evropske zajednice, pa se s pravom moe smatrati da je to najsavremeniji i najpotpuniji
dokument koji se bavi problematikom reetkastih nosaa od upljih profila.
t g b

Prema slici
mm mm mm

a, b, g 3-6,3 1,6 0
<60
c, d, e >4,8 1,6-3,2 0,8-2,4 60-90
f >4,8 L>2t
45-60
Slika 4.197 - Oblici i dimenzije ljebova za ugaone i ugaono-sueone avove
Meutim, na osnovu dugogodinjeg iskustva u projektovanju reetkastih nosaa od u-
pljih profila krunog poprenog preseka, pokazalo se da veze izvedene ugaonim avovima,
ija je debljina priblino jednaka debljini zidova profila, uglavnom poseduju zahtevanu
nosivost, naravno ukoliko su ispotovana osnovna pravila za konstruisanje vorova, koja
se tiu razmaka (4.395), preklopa (4.396) i odnosa prenika tapova ispune i pojasnih ta-
pova (4.397).
Kod pritisnutih tapova, treba voditi rauna da zbog lokalnog izboavanja odnos spo-
ljanjeg prenika (d) i debljine zida profila (t) mora biti u odreenim granicama, koje pre-
ma DIN 18808 imaju sledee vrednosti:
'
0561 za 67
0361 za 100
/ t d . (4.399)
Prema Evrokodu 3, ovaj uslov je neto stroiji, a odreuje se na osnovu granine
vitkosti za krune uplje profile klase 3:
'
0561 za 59
0361 za 90
/ t d . (4.400)
Detaljnija uputstva za proraun nosivosti veza u vorovima reetkastih nosaa od
upljih profila mogu se nai u aneksu K Evrokoda 3.
5.4.7.2 Reetkasti nosai od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog poprenog preseka
Pravougaoni uplji profili pruaju jo vee mogunosti konstrukcijskog oblikovanja uz
znatno jednostavniju i jeftiniju izradu. Ovi profili ne zahtevaju posebnu obradu krajeva,
povrine rezova su ravne, a vorovi znatno jednostavniji nego kod krunih profila. Zbog
ovih evidentnih prednosti pravougaoni, odnosno kvadratni profili su u znatnoj meri poti-
snuli krune. Kao osnovni nedostatak pravougaonih upljih profila moe se navesti sma-
njena ilavost i zavarljivost, a poveana opasnost od krtog loma elika u ugaonim zonama,
kao posledica hladne deformacije. Stoga se danas uglavnom primenjuju toplo oblikovani
normalizovani profili.
vorovi se, po pravilu, oblikuju bez vornog lima, da bi se izbegli sekundarni uticaji
usled lokalnog savijanja poprenog preseka. Uvoenje sila iz tapova ispune u pojasni tap
preko otre ivice vornog lima dovodi do znatno veih lokalnih deformacija, jer su pravou-
gaoni, odnosno kvadratni popreni preseci znatno osetljiviji na dejstvo poprenih sila od
krunih poprenih preseka. Stoga se veze u vorovima najee ostvaruju direktnim zava-
rivanjem. Kao i kod krunih profila veze mogu biti sa razmakom (slika 4.198a) ili preklo-
pom (slika 4.198b), s tim da vae iste minimalne vrednosti razmaka (g) i preklopa (
ov
)
kao i za krune profile.
Slika 4.198 - Oblikovanje vorova kod reetkastih nosaa od upljih profila kvadratnog ili
pravougaonog poprenog preseka
Postavljanjem vertikalnog ukruenja (slika 4.198c), slino kao i kod krunih profila,
ostvaruje se solidna veza izmeu tapova, a vertikalne komponente sila u tapovima ispune
se uravnoteuju, pa se pojasni profil rastereuje od lokalnog savijanja. Ojaanje vora moe
se postii pomou dodatne lamele (slika 4.198d), koja se moe kombinovati i sa vertikalnim
ukruenjem (slika 4.198e). Debljina ove lamele (t
f
) treba da bude vea ili jednaka od dvo-
struke debljine zida pojasnog profila. Isto vai i za ukruenje. Pri izboru materijala za ukru-
enje i dodatnu lemelu treba voditi rauna o pojavi dvoplatnosti, koja moe znaajno da
umanji nosivost veze, posebno kod konstrukcija izloenih dejstvu dinamikog optereenja.
Dozvoljeno je ekscentrino vezivanje tapova ispune kada je to neophodno iz konstruktivnih
razloga (slika 4.198c,d,e), na primer da bi se ostvario minimalni zahtevani preklop. Ovaj
ekscentricitet se ne uzima u obzir pri proraunu, ako je zadovoljen sledei uslov:
0 0
25 , 0 55 , 0 h e h (4.401)
gde je h
0
visina pojasnog tapa (slika 4.199), a konvencija o znaku ekscentriciteta je kao i
kod krunih profila (slika 4.196). Da bi se izbegao uticaj lokalnog savijanja potrebno je da
bude ispunjen sledei uslov:
4 , 0 /
0
b b
i
(4.402)
gde je
i
b irina tapa ispune, a
0
b irina pojasnog tapa (slika 4.199).
Slika 4.199 - Oznake dimenzija pojasnih tapova i tapova ispune
Stoga se preporuuje primena tapova ispune vee irine sa manjom debljinom zidova,
dok se za pojasne tapove preporuuju profili sa veom debljinom zidova i sa manjom iri-
nom. Da bi se ovo postiglo, kod pojasnih tapova treba da bude zadovoljen sledei uslov:
'
0561 za 25
0361 za 33
/
0 0
t b . (4.403)
Na ovaj nain se tei da odnos
0
/ b b
i
bude to blii jedinici.
Kada estetski razlog nije primaran mogu da se primene i vorovi sa obraznim vornim
limovima (slika 4.200). Ovakvo oblikovanje vorova dolazi u obzir samo ako je irina ta-
pova ispune jednaka irini pojasa. Na mestima montanih nastavaka reetkastih nosaa,
prikljuak montanog tapa ispune (dijagonale) moe veoma jednostavno da se izvede po-
mou zavrtnjeva, slino kao kod mostovskih dvozidnih reetkastih nosaa (slika 4.200b).
U poslednje vreme, zbog velike primene reetkastih nosaa od upljih profila pravou-
gaonog ili kvadratnog preseka, posebna panja se obraa na proraun veza u vorovima iz-
vedenim direktnim zavarivanjem. Brojna eksperimentana ispitivanja sprovedena su u raz-
vijenim evropskim zemljama i SAD, kako bi se utvrdilo ponaanje ovakvih vorova pod
dejstvom optereenja i uspostavile teorijske osnove za njihov proraun.
Slika 4.200 - Oblikovanje vorova sa obraznim limovima
Ustanovljeno je da do iscrpljenja nosivosti ovakvih veza, moe da doe usled:
plastifikacije spojne strane pojasnog profila (slika 4.201a),
pojave prsline koja dovodi do odvajanja tapa ispune smicanjem (slika 4.201b),
pojave prsline u avovima ili tapovima ispune usled koncentracije napona, koja se
moe obuhvatiti konceptom efektivne irine (slika 4.201c),
lokalnog izboavanja ili ulubljenja bonih zidova pojasa ispod pritisnutog tapa is-
pune (slika 4.201d),
lokalnog izboavanja pritisnutih zona tapova ispune (slika 4.201e),
smicanja pojasa (slika 4.201f).
Slika 4.201 - Mogui vidovi loma vorova od pravougaonih upljih profila
U nedostatku domae tehnike regulative, kao i kod krunih profila, mogu da se koriste
preporuke date u aneksu K Evrokoda 3.
5.4.7.3 Nastavci kod reetkastih nosaa od upljih profila
Radioniki nastavci se uglavnom ostvaruju zavarivanjem, a lociraju se izvan vora na
strani slabije napregnutog tapa. Postoje tri razliite mogunosti za ostvarivanje nastvaka u
zavarenoj izradi:
pomou umetnute ploe (slika 4.202a),
pomou "mufa" (slika 4.202b) i
direktnim zavarivanjem sueonim avovima (slika 4.202c).
Slika 4.202 - Nastavci u zavarenoj izradi
Nastavci sa umetnutom ploom (slika 4.202a) se primenjuju kada se nastavljaju uplji
profili razliitih dimenzija (prenika ili visine, odnosno irine). Veza se ostvaruje obostranim
ugaonim avovima po itavom obimu profila. Kod profila se veom debljinom zidova mogu
da se primene i sueoni avovi za vezu profila sa umetnutom ploom. Debljina eone ploe
(
pl
t ) mora biti bar dva puta vea od maksimalne debljine zida profila koji se spajaju:
{ }
2 1
, max 2 t t t
pl
. (4.404)
Osnovni nedostaci ovakvog reenja su indirektno prenoenje sile i zatezanje upravno
na pravac ava. Osim toga treba obratiti panju na dvoplatnost materijala od kojeg se izra-
uje umetnuta ploa, koja moe da dovede do prevremenog loma, posebno kod dinamiki
optereenih konstrukcija.
Primena "mufa" je mogua samo kod profila sa istim spoljanjim dimenzijama. Preno-
enje sile se i u ovom suaju vri indirektno, preko "mufa", a veza se ostvaruje ugaonim
avovima. Poto "muf", na izvesan nain, predstavlja podvezicu, njegova povrina treba da
bude vea ili jednaka od minimalne povrine tapova koji se vezuju. Kod pritisnutih tapo-
va i tapova koji su izloeni dejstvu lokalnog savjanja, duina "mufa" treba da bude:
d 5 , 3 ! (4.405)
gde je d prenik upljeg profila krunog preseka. Kod pravougaonih profila umesto preni-
ka d treba uzeti visinu profila h. Muf moe da bude dvodelan, s tim da se gornja i donja
polovina spoje podunim V-avovima. Ovakvo reenje se esto primenjuje u kombinaci-
ji sa sueonim avovima, kod tapova optereenih i lokalnim savijanjem. U tom sluaju
sueoni avovi moraju da budu obraeni kako bi se obezbedilo potpuno naleganje "mufa"
na profile koji se spajaju.
U ugaonim avovima kod nastavka sa umetnutom ploom ili mufom se javlja samo
komponenta napona upravna na avove, pa se kontrola napona svodi na:
dop w
w w
a O
N
A
N
n
,

, (4.406)
gde je N maksimalna aksijalna sila na mestu nastavka, O obim upljeg profila odnosno
duina avova, a
w
a nominalna debljina ugaonih avova. Kod tapova kod kojih je is-
korien doputen napon, to je gotovo redovan sluaj sa zategnutim tapovima, pret-
hodni uslov je teko zadovoljiti i sa avovima maksimalne debljine ( t a
w
), jer su do-
puteni naponi za ugaone avove manji od doputenih napona za osnovni materijal
(20% do 30%).
Prethodna dva reenja su estetski nepovoljnija u odnosu na nastavak pomou sueonih
avova. Osim toga, primenom sueonih avova se izbegavaju dodatni elementi (umetnuta
ploa ili muf) i omoguava direktno prenoenje sile sa jednog na drugi profil. Moe se
smatrati da je nosivost korektno izvedenog nastavka sa sueonim avovima sa provarenim
korenom vea ili jednaka od nosivosti slabijeg profila u vezi.
Sueonim avovima moe da se ostvari veza tapova istih ili pribliho istih dimenzija
poprenog preseka. Ako se dimenzije tapova znaajno razlikuju, primenjuju se konusni
umetci (slika 4.202c), ili se vri redukcija kraja ireg profila (slika 4.192a,b).
Uglavnom se koriste I i V-avovi. Upotreba I-avova je povoljnija, jer se u tom sluaju
izbegava posebna obrada krajeva profila za formiranje ljeba, ali je njihova primena ogra-
niena na profile sa debljinom zida manjom od 6 mm. Primena potkorenih ploica je oba-
vezna kod debljina zidova veih od 3 mm, ali se preporuuje i za manje debljine. Ako je
debljine zida upljeg profila vea od 6 mm primenjuju se sueoni V-avovi. Oni se prime-
njuju za debljine zidova do 20 mm. Za vee debljine se preporuuju U-avovi, ali uz oba-
veznu probu zavarivanja, kako bi se primenila adekvatna tehnologija zavarivanja. U tabeli
4.38 prikazani su domeni primene pojedinih sueonih avova, sa i bez potkorene ploice i
karakteristine dimenzije ljebova za odgovarajue avove.
Kada se nastavljaju profili sa razliitom debljinom zidova, razlikuju se dva sluaja: ka-
da su profili istog unutranjeg prenika i kada su profili istog spoljanjeg prenika. U pr-
vom sluaju, kada razlika debljina zidova nije vea od 3 mm ( mm 3
1 2
t t ), izuzev for-
miranja ljeba kod zidova vee debljine, nije potrebna posebna obrada krajeva profila (sli-
ka 4.203a). Meutim, ako je ova razlika vea od 3 mm, zid debljeg profila treba da se ob-
radi sa spoljanje strane tako da se obezbedi blag nagib manji od 1:4 (slika 4.203b). Prime-
na potkorene ploice obavezna je i u jednom i u drugom sluaju.
Tabela 4.38 - Oblast primene i oblik sueonih avova kod upljih profila
g r s
tip ava detalj ava
t
min max min max min max
mm mm mm mm mm mm mm
I-av bez
potkorene
ploice
<3 0 3 - - - -
I-av sa
potkorenom
ploicom
3
5
6
3
5
6
5
6
8
- -
3
3
3
3
5
6
V-av bez
potkorene
ploice
<20 2 3 1 2,5 - -
V-av sa
potkorenom
ploicom
<20 5 8 1 2,5 3 6
Kada su u pitanji profili istog spoljanjeg prenika i razliite debljine zidova, posebna ob-
rada nije potrebana ako je, kao i u prethodnom sluaju, razlika debljina profila manja od 3
mm ( mm 3
1 2
t t ). Ukoliko je razlika debljina manja od 1,5 mm ljeb se formira zavari-
vanjem potkorene ploice za deblji zid profila (slika 4.203d), a kada je mm 3 5 , 1
1 2
t t ,
ljeb se obrazuje savijanjem potkorene ploice zavarene za tanji zid profila (slika 4.203c).
Kada ova razlika prelazi 3 mm unutranja strana debljeg profila treba da se obradi tako da se
obezbedi potpuno naleganje potkorene ploice (slika 4.203e).
Slika 4.203 - Obrada krajeva profila na mestu sueonih avova
Potkorene ploice su vema vane za kvalitet sueonih avova, jer omoguavaju potpu-
no provarivanje ava. Izrauju se od istog materijala kao i tapovi koji se spajaju, a u slu-
aju primene druge vrste elika, treba voditi raina o njegovoj zavarljivosti. Potkorene plo-
ice za uplje profile krunog poprenog preseka izrauju se od traka irine 20-25 mm i
debljine 3-6 mm, iji su krajevi ukoso zaseeni, kako bi se omoguila mala promena pre-
nika i njihovo zavlaanje u unutranjost profila (slika 4.204a).
Slika 4.204 - Potkorene ploice
Kod pravougaonih ili kvadratnih upljih profila potkorene ploice se izvode od elinih
traka istih dimenzija, ali iz dva komada savijena pod pravim uglom, kao to je prikazano
na slici 4.204b.
Slika 4.205 - Poloaj montanih nastavaka
Kako su rasponi reetkastih nosaa uglavnom vei od dozvoljene duine transportnog
gabarita, treba predvideti montane nastavke. Oni se lociraju tako da dele reetkasti nosa
na dve ili vie celina, koje se mogu samostalno transportovati (slika 4.205). Za razliku od
tapova ispune ija veza na montai u nekim sluajevima moe da se izbegne povoljnim
izborom preseka (slika 4.205b), pojasni tapovi obavezno moraju da se prekinu i to, po
pravilu, u istom polju reetkastog nosaa. tapovi ispune se u sluajevima kada je rasta-
vljanje reetkastog nosaa nemogue bez njihovog prekidanja, prikljuuju za vorove no-
saa u vidu montanog tapa (najee dijagonale), kako je prikazano na slici 4.205a.
Montani nastavci se uglavnom izvode pomou zavrtnjeva. Prikljuci tapova ispune
manjih dimenzija (do 100 mm) mogu da se izvedu kao to je prikazano na slici 4.206. Pri
tome treba voditi rauna da kod pritisnutih tapova, veza, osim potrebne povrine, mora da
poseduje i odgovarajuu krutost (slika 4.206b).
Slika 4.206 - Prikljuci: a) zategnutih tapova; b pritisnutih tapova
Montani nastavci zategnutih pojasnih tapova mogu da se izvode pomou podvezica,
na razliite naine (slika 4.207), a najee se primenjuju nastavci sa podvezicama i krilci-
ma (slika 4.207c), koji imaju i krutost na savijanje. Montani nastavci pritisnutih pojasnih
tapova mogu da se izvedu prema slici 4.207c ili pomou eonih ploa (slika 4.208a).
Slika 4.207 - Montani nastavci sa podvezicama
U poslednje vreme najvie se primenjuju montani nastavci upljih profila, bilo kru-
nog ili pravougaonog poprenog preseka, sa eonom ploom. Na ovaj nain mogu da se
nastavljaju tapovi razliitih oblika i dimenzija. Neki karakteristini primeri montanih na-
stavaka upljih profila prikazani su na slici 4.208a.
eone ploe mogu da budu pune (slika 4.208b) ili prstenaste (slika 4.208c), koje se pri-
menjuju samo kod upljih profila krunog poprenog preseka.
Slika 4.208 - Montani nastavci sa eonom ploom: a) oblici; b) puna eona ploa;
c) prstenasta eona ploa
Kod pritisnutih tapova sila se prenosi kontaktom, pa nije potreban poseban proraun
eone ploe, ije se dimenzije usvajaju konstruktivno. Meutim, kod montanih nastavaka
zategnutih tapova eona ploa je izloena jakom savijanju, pa njene dimenzije treba da se
odrede na osnovu naprezanja.
Slika 4.209 - Proraunski model za eonu plou kod krunih upljih profila
U sluaju krunih profila kao proraunski model za eonu plou moe da poslui kru-
na ili prstenasta ploa takasto oslonjena na mestima zavrtnjeva, a optereena linijskim,
jednako podeljenim optereenjem ( ) 2 /( b N p
t
), koje deluje po obimu krunog profi-
la (slika 4.209). Maksimalna vrednost radijalnog momenta savijanja moe da se odredi na
( ) [ ] ( ) [ ]
log 5 , 1 1 175 , 0
2
log 5 , 1 1 175 , 0
2 2

t
r
N
b p M (4.407)
gde je
t
N maksimalna sila zatezanja koja se javlja u posmatranom preseku, a bezdi-
menzionalni koeficijent ( 1 / < a b ). Minimalna debljina eone ploe (
pl
t ) moe da se
odredi iz uslova iskorienja normalnog napona.
Meutim, kada se primenjuju visokovredni zavrtnjevi sa punom silom pritezanja, to je
gotovo redovno sluaj kod zategnutih tapova, sila prednaprezanja sa skretnom silom koja
se javlja du slobodne ivice eone ploe formira spreg sila. Ovaj spreg sila prouzrokuje
elastino ukljetena eone ploe po obimu kruga na kojem lee zavrtnjevi. Debljina eone
ploe na osnovu ovakvog, realnog modela moe da se odredi prema izrazu:
y
t
pl
f
N
k t (4.408)
gde je k bezdimenzionalni koeficijent ije su vrednosti za punu i prstenastu eonu plou
date na slici 4.210, u zavisnosti od odnosa D/d. Treba teiti da prenik kruga D po kojem -
su, rotaciono simetrino, postavljeni zavrtnjevi bude to je mogue manji, jer se na taj -
nain smanjuju dimenzije eone ploe.
Slika 4.210 - Odreivanje bezdimenzionalnog koeficijenta k
eone ploe mogu da se ukrute podunim ukruenjima - "krilcima", koja znatno sma-
njuju savijanje eone ploe, pa se moe smanjiti njena debljina. Ukruenja obavezno treba
postaviti kada se nastavljaju dva uplja profila razliitih dimenzija. Osim toga, ukruenja
su neophodna i kada ugaoni avovi za vezu profila sa eonom ploom ne mogu da prenesu
silu zatezanja:
dop w w w t
A N N
,
> . (4.409)
U tom sluaju razlika sile
w t
N N N se prenosi indirektno, pomou ukruenja.
Svako ukruenje prenosi podjednak deo sile:
n N N
s
/ (4.410)
gde je sa n obeleen broj podunih ukruenja (npr. na slici 4.211 je n=4). U podunim a-
vovima za vezu ukruenja sa upljim profilom (presek 2-2) se, zbog ekscentrinosti sile
s
N koja deluje u teitu avova za vezu ukruenja sa eonom ploom (slika 4.211), javlja
poduna (
II
V ) i normalna (n) komponenta napona. U avovima za vezu ukruenja sa eo-
nom ploom (presek 1-1) postoji samo komponenta napona upravna na tok sile zatezanja.
Slika 4.211 - Montani nastavak sa eonom ploom i ukruenjima
Zbog preterane deformacije eone ploe njena debljina ne treba da bude manja od
10 mm. Treba izbegavati eone ploe ija je debljina vea od 30 mm, jer se u tom sluaju
zahteva predgrevanje, a poveana je mogunost cepanja ploe upravno na pravac sile zate-
zanja (dvoplatnost).
Kod pravougaonih ili kvadratnih upljih profila ukruenja se postavljaju u uglovima i
to u dijagonalnom pravcu. U takvim sluajevima, zbog zavarivanja u uglovima pravougao-
nih profila oni moraju da budu normalizovani.
5.4.8 Izrada radionike dokumentacije
Zbog sloene strukture reetkastih nosaa izradi radionike dokumentacije treba obrati-
ti posebnu panju. Najpre treba sraunati sistemne duine svih tapova i nacrtati sistemne
linije reetkastog nosaa u razmeri 1:10, ili eventualno, kod jako velikih reetkastih nosa-
a, u razmeri 1:15 ili 1:20. Potom se ucrtavaju tapovi reetkastog nosaa tako da im se te-
ine linije poklapaju sa sistemnim linijama reetkastog nosaa. Izuzetno, kod lakih nosaa
kod kojih se veze ostvaruju zakivcima ili zavrtnjevima, tapovi ispune mogu da se posta-
vljaju tako da se linije zavrtnjeva (zakivaka) poklapaju sa sistemnim linijama.
Veliki i sloeni vorni limovi se konstruiu u razmeri 1:1 na vrstom papiru (kartonu) i
kasnije mogu da se koriste u radionici kao abloni za obeleavanje vornih limova. Na osno-
vu prirodne veliine vornog lima mogu tano da se odrede (izmere) sve dimenzije vornog
lima, kao i duine izmeu teorijskog vora, odnosno preseka sistemnih linija i krajeva tapo-
va. Na taj nain se odreuju stvarne duine tapova, koje po mogustvu treba zaokruiti na
5 mm. Nakon toga se vorni limovi ucrtavaju, u odgovarajuoj razmeri, na radioniki crte.
Sledei korak je ucrtavanje preostalih detalja, kao to su montani nastavci, veze sa ostalim
elementima konstrukcije (ronjae, spregovi, popreni nosai itd.) i oslonci.
Najzad se pristupa detaljnom kotiranju i oznaavanju profila. Svaki radioniki crte
treba da sadri i skicu itavog nosaa u manjoj razmeri, sa naznakom dela nosaa na koji
se odnosi. Sistemne duine treba da budu naznaene sa preciznou na milimitar. Kod re-
etkastih nosaa veih raspona (>20m) treba predvideti nadvienje. Nadvienje se uglav-
nom predvia za stalno i polovinu korisnog (g+p/2) optereenja. U tom sluaju sistemne
duine tapova treba korigovati u saglasnosti sa novoformiranom geometrijom reetkastog
nosaa (slika 4.212).
Slika 4.212 - Sistemne duine tapova kod reetkastog nosaa sa nadvienjem
Najee se preddeformacija - nadvienje izvodi po paraboli:
) - ( 4
2
x x
f
y !
!
(4.411)
gde su:
! raspon nosaa,
x poduna koordinata,
f strela parabole, odnosno maksimalan ugib usled stalnog i dela korisnog optereenja.
5.4.9 Prostorni reetkasti nosai
Poznato je da je u savremenim konstrukcijama osnovna tendencija smanjenje sopstve-
ne teine konstrukcije. Prostorne reetkaste konstrukcije, koje predstavljaju svojevrsnu
diskretizaciju punih, masivnih povrinskih nosaa (ploe, ljuske itd), imaju prilino malu
sopstvenu teinu, pa se sa pravom svrstavaju u lake metalne konstrukcije. Stoga se moe
rei da prostorni povrinski reetkasti nosai, slino kao to ravanski reetkasti nosai
predstavljaju dopunu punih linijskih nosaa, predstavljaju prirodnu dopunu masivnih povr-
inskih nosaa.
Kao i mnoge druge ideje i ideja o prostornim reetkastim nosaima preuzeta je iz prirode,
odnosno biljnog i ivotinjskog sveta. Naime, paukova mrea i pelinje sae predstavljaju pri-
mere prostornih konstrukcija koje sadre sve elemente jedne moderne konstrukcije: sigurnost,
jednostavnost, brzu gradnju i malu teinu. Razvoju povrinskih prostornih reetkastih nosaa
mnogo je doprinela stereometrija - nauka o geometrijskim telima. Prve teorijske osnove posta-
vio je nemaki inenjer August Fepl (August Fppl) jo 1892. godine. On je izveo sledee za-
kljuke koji su posluili kao osnova za formiranje prostornih reetkastih nosaa:
Najmanje geometrijsko telo, koje moe da se koristi kao osnovni element, odnosno
modul za formiranje prostorne reetkaste konstrukcije, moe da se formira od 4 tro-
ugaone povrine, sa 4 vora i 6 ivica (apova);
Svaki osnovni element sa 4 povrine je statiki stabilan;
Najpovoljnije je formiranje prostornih reetkastih nosaa od etvoropovrinskih ele-
menata.
Najprostija prostorna reetka je tronoac - tri tapa koja ne lee u istoj ravni i formiraju
piramidu (slika 4.213a). Ako tronoac odvojimo od njegove krute podloge stabilnost
strukture moe se ouvati ako se dodaju tri nova tapa koja spajaju oslonake vorove. Na
ovaj nain dobija se kruto geometrijsko telo - tetraedar (slika 4.213b), koji se moe proiri-
ti dodavanjem po tri nova tapa koja se spajaju u novom voru (slika 4.213c). Tako se,
sukcesivnim dodavanjem vorova i tapova, moe obrazovati prostorna reetkasta struktu-
ra, iji je osnovni element - modul, tetraedar.
Slika 4.213 - Osnovni moduli prostornih reetkastih konstrukcija
Kao osnovni stereometrijski elementi za komponovanje prostornih reetkastih nosaa
najee se koriste:
tetraedar - kinematiki stabilan i statiki odreen,
kocka (kubus) - moe se stabilizovati dodavanjem dijagonala,
oktaedar - kinematiki stabilan,
pentagon-dodekaedar - ima dvanaest stranica u vidu petougaonika, a stabilizuje se
dodavanjam po dve dijagonale svakom petougaoniku, odnosno njegovom podelom
na tri ili pet trouglova.
I druge stereometrijske figure mogu da poslue za obrazovanje prostornih reetkastih
nosaa (tabela 4.39).
U zavisnosti od broja paralelnih ravni, odnosno povri u kojima lee pojasni tapovi
prostorne reetkaste konstrukcije, moe se izvriti podela ovakvih nosaa na: jednoslojne,
dvoslojne i vieslojne.
Jednoslojne prostorne reetkaste konstrukcije se uglavnom koriste za formiranje sfer-
nih ili konusnih kupola (slika 4.214a). Kod ovakvih konstrukcija, pri definisanju geometri-
je vorova i tapova treba posebno voditi rauna da uglovi izmeu tapova ne budu bliski
180, kako bi se pri deformaciji tapova izbegla kritina konfiguracija. Pri kritinoj konfi-
guraciji (
o
180 ) dolazi do formiranja deliminog mehanizma koji dovodi do "probija-
nja" vora (slika 4.214b). Meutim, ovo ne mora da prouzrokuje ruenje itave konstrukci-
je, jer se uspostavlja novo, stabilno ravnoteno stanje uz preraspodelu sila u tapovima.
Tabela 4.39 - Uobiajene stereometrijske figure
Oblik Oznaka Statiki Posebnosti
Tetraedar Krut
Varijanta razdvajanja
pritiska od zatezanja
Heksaedar (kocka)
Pogodan za slaganje
Dalja stabilna varijanta
Oktaedar Krut Varijanta
Pentagon - odekaedar
Ikosaedar Krut
Pogodan polazni oblik za
konstrukciju kupola
Kubni oktaedar
Pogodan polazni oblik za
konstrukciju kupola
Romb - dodektaedar
Prua mogunost za zbijanje u
loptu. Vano telo za razumevanje
rotilja od tapova
Zarubljeni oktaedron Pogodan za slaganje
Romb - kuboktaedar
Prua pogodan raspored vorova
za rotilje od tapova
Lopta Krut
Dvoslojni prostorni reetkasti nosai (slika 4.214c) sastoje se od dve paralelne ravni u ko-
jima se nalaze mree pojasnih tapova. Pojasni tapovi su povezani mreom tapova ispune.
Prijem momenata savijanja ostvaruje se preko mree pojasnih tapova, dok se smiua sila
poverava tapovima ispune, dijagonalama i eventualno vertikalama, ukoliko postoje.
Vieslojne reetkaste konstrukcije se primenjuju u sluaju izuzetno velikih raspona, ali
i iz funkcionalnih ili estetskih razloga. Primenom vieslojnih reetkastih nosaa pri premo-
ivanju velikih raspona, postie se potrebna visina nosaa uz zadravanje relativno krat-
kih tapova, to rezultira manjom ukupnom teinom konstrukcije od odgovarajueg dvo-
pojasnog nosaa.
Prema obliku osnovnog elementa, odnosno modula i pravca prenoenja optereenja,
prostorni reetkasti nosai se mogu podeliti na: dvosmerne, trosmerne i etvorosmerne.
Slika 4.214 - Podela prostornih reetkastih konstrukcija: a) Jednoslojni prostorni reetkasti
nosai; b) "Probijanje" vora kod jedno-slojnih reetkastih nosaa u kritinoj konfiguraciji;
c) Dvoslojni prostorni reetkasti nosai
Dvosmerni sistemi, kao to se moe zakljuiti iz njihovog naziva, nose u dva ortogo-
nalna pravca i koriste se za nosee konstrukcije sa pravougaonom osnovom. Najee se
primenjuju sledei tipovi dvosmernih reetkastih noseih sistema:
pravougaoni (ortogonalni) dvosmerni sistem (slika 4.215a); osnovni modul sainja-
vaju polu-oktaedar i tetraedar (1/2O+T). Kvadratne mree gornjeg i donjeg pojasa
su smaknute za polovinu duine stranice (a). Pri visini 2 / 2 a h svi tapovi
imaju istu duinu;
kosi (dijagonalni) dvosmerni sistem (slika 4.215b); osnovni modul je, takoe u vidu
polu-oktaedra i tetraedra (1/2O+T), a ortogonalne mree pojasnih tapova gornjeg i
donjeg pojasa se postavljaju dijagonalno, pod uglom od 45 u odnosu na konturu;
ukrteni dvosmerni sistem (slika 4.215c); kao osnovni modul javlja se polu-oktaedar
i polu-kocka oktaedar (1/2O+1/2CO). Ovo reenje predstavlja prelaz izmeu pret-
hodna dva. Mree pojasnih tapova su meusobno zakrenute za 45, tako da su ta-
povi mree gornjeg pojasa paralelni sa ivicama konture, dok su tapovi mree do-
njeg pojasa postavljani dijagonalno. Duina tapova donjeg pojasa je vea od dui-
ne tapova gornjeg pojasa (
g d
a a 2 ), ali poto je donji pojas po pravilu zateg-
nut to ne utie na poveanje dimenzija tapova;
direktni dvosmerni sistem (slika 4.215d); sainjen je od ortogonalnog rotilja ravan-
skih reetkastih nosaa. Kao osnovni element se javlja kocka (C+C).
Trosmerni sistemi se uglavnom koriste za konstrukcije trougaone osnove. Razlikuju se
dva osnovna tipa:
inverzni trosmerni sistemi (slika 4.216a) kod kojih osnovni modul sainjavaju okta-
edar i tetraedar (O+T). Ovaj sistem moe da se primenjuje i za estougaone osnove;
direktni trosmerni sistemi (slika 4.216b) koji su sastavljeni od rotilja reetkastih
nosaa postavljanih u tri glavna pravca. Gornji i donji pojas imaju istu geometriju.
Slika 4.215 - Dvosmerni sistemi prostornih reetkastih nosaa
etvorosmerni sistemi su, slino kao direktni trosmerni sistemi, obrazovani od rotilja
vertikalnih reetkastih nosaa postavljenih u etiri glavna pravca. Obino su po dva pravca
meusobno ortogonalna. Velika "gustina" pojasnih tapova i visina reetke rezultuju rela-
tivno malim silama u tapovima. Meutim, sueljavanja izuzetno velikog broja tapova u
jednom voru prouzrokuje dosta komplikovane veze, a s obzirom na veliki broj tapova i
trokovi montae se poveavaju.
Osnovne prednosti prostornih reetkastih nosaa su:
velika iskorienost poprenog preseka, pa s tim u vezi i mala teina konstrukcije,
mala visina konstrukcije u odnosu na raspon ( 15 / ! h do 25 / ! ), ime se dobija
manja zapremina za grejanje i provetravanje,
Slika 4.216 - Trosmerni sistemi prostornih reetkastih nosaa
velika krutost, pa s tim i mala deformacija za velike raspone bez meuoslonaca,
mogunost iskljuivanja pojedinih elemenata bez ruenja itave konstrukcije, kao
posledica prostorne raspodele sila,
mogunost serijske i industrijske proizvodnje unificiranih elemenata, koji se mogu
primenjivati u razliitim tipovima reetkastih konstrukcija,
velike mogunosti oblikovanja konstrukcije, koja moe da odgovori gotovo svim
arhitektonskim zahtevima, od estetike do akustike,
vea otpornost na dejstvo poara u odnosu na klasine reetkaste nosae (pri otee-
nju dela reetkaste konstrukcije zbog lokalnog dejstva poara, dolazi do preraspode-
le sila, pa ne dolazi do ruenja reetkaste konstrukcije, koja se u tom sluaju ponaa
kao reetkasta ploa sa otvorom),
laka i brza montaa,
jednostavno voenje instalacija.
U poslednjih tridesetak godina otklonjeni su mnogi problemi vezani za projektovanje i
izvoenje prostornih reetkastih nosaa. Pre svega misli se na komplikovan statiki prora-
un, koji se primenom raunara drastino pojednostavljuje i ubrzava u odnosu na proraun
klasinim metodama. Osim toga, problem spajanja velikog broja tapova u jednom voru
je prevazien razvijanjem i patentiranjem veeg broja razliitih sistema, ime se obezbe-
uje efikasno vezivanje velikog broja tapova u jednom voru. Meutim, i danas kao
osnovni nedostatak prostornih reetkastih nosaa figurie relativno visoka jedinina cena,
koja, pre svega, potie od visokog stepena mainske obrade neophodne za izradu vorova
ovakvih nosaa.
Primena prostornih reetkastih nosaa je najracionalnija u sluaju velikih optereenja i
raspona. Racionalni su rasponi bez meuoslonaca u opsegu od 20-25 metara, pa sve do
100 i vie metara. Najee se primenjuju dvoslojni prostorni reetkasti nosai i to kao
krovni nosai u industrijskim objektima, skladitima, sportskim halama, kongresnim dvo-
ranama i slinim objektima. Primenjuju se za pokrivanje pravougaonih, krunih i poligo-
nalnih osnova. Pri tome treba imati u vidu da je primena prostornih reetkastih nosaa ra-
cionalna samo kod pravougaonih osnova sa odnosom strana a/b<2, dok je kod izduenijih
pravougaonih osnova znatno povoljnija primena linijskih nosaa upravnih na krae strane.
5.4.9.1 vorovi prostornih reetkastih nosaa
Oblikovanje vorova reetkastih nosaa, s obzirom na vezu velikog broja tapova sa
razliitim prostornim poloajima, predstavlja kljuni detalj svakog sistema prostornih re-
etkastih nosaa. Veze u vorovima treba da obezbede prikljuak velikog broja tapova na
relativno malom prostoru. One, takoe, treba da budu univerzalne i da kao takve omogua-
vaju to veu slobodu u izboru oblika i geometrije prostornih reetkastih nosaa. Upravo
na reenjima ovih detalja zasnivaju se razliiti patentirani sistemi prostornih reetkastih
nosaa koji se ve dugi niz godina razvijaju i primenjuju u razvijenim zemljama (tabela
4.40).
Tabela 4.40 - Razliiti tipovi prostornih reetkastih nosaa
Naziv sistema
(zemlja)
Godina
nastanka
Popreni preseci
tapova
Opis sistema
1
MERO
(Nemaka)
1940.
Krajevi tapova sa konusnim ili pira-
midalnim zavretkom vezuju se po-
mou osnog zavrtnja za specijalno ob-
likovanu kuglu.
2
SPACE DECK
(V. Britanija)
1950.
Piramide okrenute vrhom nadole spa-
jaju se meusobno zavrtjevima, a nji-
hovi vrhovi se spajaju sa rotiljam za-
tega donjeg pojasa.
3
UNISTRUT
(USA)
1950.
tapovi otvorenog poprenog preseka
se u vorovima vezuju zavrtnjevima
za presovani prostorni vorni lim.
4
TRIODETIC
(Kanada)
1950.
Spljoteni krajevi tapova se umeu u
proreze na cilindrinom voru koji se
potom deformie i obezbeuje vrstu
vezu tapova.
5
OKTAPLATTE
(Nemaka)
1960.
tapovi od upljih krunih profila za-
varuju se za vorove koji su oblikova-
ni u vidu uplje eline lopte.
6
NODUS
(V. Britanija)
1970.
Pojasni tapovi sa narezanim krajevi-
ma umeu se izmeu dve polukoljke,
dok se okasti tapovi ispune vezuju
pomou epova.
7
ORONA
(panija)
1980.
Krajevi tapova sa konusnim ili pira-
midalnim zavretkom vezuju se po-
mou osnog zavrtnja za specijalno ob-
likovanu kuglu.
Karakteristini detalji veza u vorovima za nekoliko sistema prostornih reetkastih
konstrukcija prikazani su na slici 4.217.
a) b)
c)

d) e)
Slika 4.217 - vorovi kod prostornih reetkastih konstrukcija razliitih sistema: a) MERO;
b) OKTAPLATTE; c) TRIODETIC; d) UNISTRUT; e) NODUS
5.4.9.2 Prostorne reetkaste konstrukcije sistema "MERO"
Na naim prostorima najveu primenu nale su prostorne reetkaste konstrukcije siste-
ma "MERO". Ovaj sistem je uspeno primenjen na nakoliko znaajnih objekata na teritori-
ji sadanje i bive Jugoslavije (stadion "Poljud" u Splitu, SPC "Cibona" i plivalite "Mla-
dost" u Zagrebu, sportska hala u Tuzli, hotel "Interkontinental" u Beogradu, hotel u Bei-
ima, peronska konstrukcija u Mostaru itd.)
Prvi put se ovaj sistem pojavljuje jo daleke 1942. godine, kao rezultat studioznog du-
gogodinjeg rada tima inenjera na elu sa dr Maksom Mengeringhausenom. Osnovne ele-
mente ovog sistema ine tapovi i kugle (slika 4.218). tapovi se uglavnom izrauju od
krunih avnih ili beavnih upljih profila, sa zavarenim konusnim zavrecima. Kao pri-
kljuni elementi, pomou kojih se tapovi vezuju za kugle, koriste se estougaone, poseb-
no obraene navrtke bez navoja, zavrtnjevi klase vrstoe 5.6, 8.8 i 10.9 i klinovi.
Ubacivanje tapova izmeu fiksnih kugli omogueno je prorezom na navrtki. Naime,
prvo se zavrtnjevi ubacuju u cev kroz montane otvore. Kada se kompletan tap ubaci iz-
meu kugli i dovede u pravac rupa, klinom se ostvari veza zavrtnja i navrtke, pa se zavr-
tanj obrtanjem navrtke uvodi u kuglu. Kugle su od kovanog elika i sadre otvore sa navo-
jima za odgovarajue zavrtnjeve. Jedan vor omoguava vezivanje ak 18 tapova i to 8 u
jednoj ravni, pa se moe rei da je sistem MERO maksimalno fleksibilan u pogledu mo-
gunosti oblikovanja prostornih reetkastih nosaa.
1 - uplji profil; 2 - konusni zavretak; 3 - zavrtanj; 4 - navrtka; 5 - klin; 6 - kugla; 7 - otvor
Slika 4.218 - Osnovni elementi prostornog reetkastog sistema "MERO":
U tabeli 4.41 date su uobiajene vrednosti visina i rastera mree prostornih reetkastih
nosaa u zavisnosti od raspona.
Tabela 4.41 - Uobiajene visine prostornih reetkastih nosaa sistema "MERO"
Raspon Raster Visina reetke
(m) (m) (m)
15,0
15,0-27,5
27,5-36,0
36,0-50,0
50,0-100,0
2,0-3,0
2,4-3,0
2,4-3,6
3,6-4,8
4,8-6,0
1,5
1,5-2,1
2,1-2,5
2,5-4,0
3,6-4,8
Slika 4.219 - Uticaj duine tapova na cenu konstrukcije sistema "MERO"
Tabela 4.42 - Karakteristike tapova prostornih reetkastih nosaa sistema "MERO"
Dozvoljena sila (N
dop
)[kN[
Oznaka
tapa
Dimenzije
(prenik/debljina)
pritisak
(za =1 )
zatezanje
B 1 42,4/1,6 18,1 20,7
B 3 B 42,4/2.6 25,1 28,7
C 1 A 48,3/2,9 35,0 35,5
D 1 A 60,3/1,6 28,7 32,8
D 3 B 60,3/2,9 50,1 35,5
C 1 48,3/2,9 27,3 31,2
D 1 60,3/1,6 24,3 27,8
D 3 60,3/2,9 42,1 43,4
F 3 76,1/2,9 59,7 68,2
G 3 88,9/3,2 81,8 92,5
0
3
6
1
G 5 88,9/4,5 110,5 120,5
H 3 108,0/3,6 177,8 92,5
H 3 A 108,0/3,6 146,0 166,9
K 3 127,0/3,6 222,7 92,5
K 3 A 127,0/3,6 164,8 217,5
M 3 139,7/4,0 230,5 92,5
M 3 A 139,7/4,0 297,7 92,5
M 3 B 139,7/4,0 164,8 217,5
N 1 159,0/4,5 230,5 92,5
N 1 A 159,0/4,5 314,5 92,5
N 1 B 159,0/4,5 370,3 92,5
N 1 C 159,0/4,5 175,0 343,5
N 3 159,0/5,6 230,5 92,5
N 3 A 159,0/5,6 314,5 92,5
N 3 B 159,0/5,6 389,8 92,5
N 3 C 159,0/5,6 456,3 92,5
N 5 159,0/8,0 250,3 217,5
N 5 A 159,0/8,0 325,6 217,5
N 5 B 159,0/8,0 541,5 217,5
N 5 C 159,0/8,0 326,5 541,8
P 1 219,1/7,1 325,8 217,5
P 1 A 219,1/7,1 541,5 217,5
P 1 B 219,1/7,1 786,0 217,5
P 1 F 219,1/7,1 215,8 735,0
P 3 219,1/10,0 466,3 343,5
P 3 A 219,1/10,0 721,5 343,5
P 3 B 219,1/10,0 1042,6 343,5
0
5
6
1
P 3 H 219,1/10,0 301,5 952,5
Pri projektovanju prostornih reetkastih konstrukcija sistema "MERO" treba imati u vi-
du da duina elemenata bitno utie na ukupnu cenu konstrukcije. Ekonomska analiza je
pokazala da su zbog veih trokova izrade vorova povoljniji neto vei rasteri, odnosno
duine tapova, ime se smanjuje broj vorova, pa samim tim i kugli (slika 4.219).
Najbitnije faze pri proizvodnji reetkastih konstrukcija sistema "MERO" su:
seenje krunih upljih profila ravnim rezovima na potrebne duine.
istovremeno zavarivanje konusnih zavretaka sa obe strane upljeg krunog profila
u automatima za kruno zavarivanje (centrisanje se ostvaruje pomou otvora na ko-
nusnim zavretcima i valjaka na koje se oslanja profil),
buenje kugli tako to se najpre izbui jedna rupa kroz itavu kuglu, koja kasnije
slui kao mesto za privrivanje kugle pri buenju ostalih rupa.
Zavrtnjevi, navrtke i klinovi proizvode se industrijski. Svi elementi sistema su standar-
dizovani i tipizirani. Postoji preko 40 tipova tapova od 6 , 1 / 4 , 42 do 5 , 17 / 0 , 318 , koji
su, u sklopu sa zavrtnjevima M12 do M80, sposobni da prenesu aksijalne sile pritiska ili
zatezanja od 25 kN do 2500 kN. vorovi se proizvode u 15 veliina sa prenikom kugle
od 50 do 500 mm. U tabeli 4.42 je dat izvod iz tipskog asortimana upljih profila sa najva-
nijim performansama.
Ovako irok asortiman proizvoda omoguava veliku fleksibilnost i zadovoljavanje veo-
ma irokog spektra konstruktivnih i statikih zahteva, zadravajui pri tom princip serijske
proizvodnje i gradnje tipinim elementima uz moguu optimizaciju svih delova konstruk-
cije. Prostorna reetkasta konstrukcija slinog tipa razvijena je i u naoj zemlji pod nazi-
vom "Brus +", a u okviru "14. oktobra" iz Kruevca.
U naoj zemlji se u poslednje vreme uspeno primenjuje prostorna reetkasta konstruk-
cija sistema "Siting". Kao tapovi se koriste hladno oblikovani U i C-profili spoljanjih di-
menzija 40x40 mm, ija se debljina kree od 2 do 6 mm. Veze u vorovima se ostvaruju
pomou posebno oblikovanih vornih limova debljine 4-6 mm (slika 4.220).
Slika 4.220 - Karakteristian oslonaki vor prostorne reetkaste konstrukcije sistema "Siting"
U ovom sistemu je izvedeno niz objekata, kao to su benzinske stanice u Beogradu,
aku i Gornjem Milanovcu, autobuska stanica u Poegi i aerodrom u Tivtu.
Prostorni reetkasti sistemi su veoma pogodni za primenu savremenih CAD-CAM me-
toda za automatsko dimenzionisanje i proizvodnju. Na ovaj nain postie se potpuna auto-
matizacija od formiranja mree konstrukcije, prorauna sila u tapovima, izbora tapova i
kugli iz kataloga proizvoaa na osnovu statikih uticaja, pa sve do izrade tapova i voro-
va u kompjuterski voenim postrojenjima. Montaa ovakvih sistema je izuzetno jednos-
tavna, to je prikazano na slici 4.221.
Slika 4.221 - Montaa nadstrenice sistema "Siting"
5.5 OKVIRNI NOSAI
U elinim konstrukcijama se okvirni nosai primenjuju kao glavni nosei sistemi vie-
spratnih zgrada (slika 4.222a), industrijskih hala (slika 4.222b) i mostova (slika 4.222c). U
zavisnosti od tipa konstrukcije, raspona i uslova fundiranja primenjuju se raznovrsni stati-
ki sistemi okvirnih nosaa.
Slika 4.222 - Primena okvirnih nosaa razliitih statikih sistema
Osnovna osobina okvirnih nosaa je da se usled vertikalnog optereenja javljaju hori-
zontalne reakcije. Ukoliko je zemljite loeg kvaliteta i nije u stanju da prihvati horizontal-
ne reakcije, njihovo uravnoteenje obezbeuje se pomou zatega, koje se najee posta-
vljaju u podu (slika 4.223a), ili u plafonu (slika 4.223b), to je nepovoljnije.
Jedna od najvanijih karakteristika okvirnih nosaa je njihova sposobnost da se svojom
krutou suprotstave bonim (horizontalnim) pomeranjima otklonima. Bona pomerlji-
vost je, nesumnjivo, nepovoljna osobina i sa stanovita upotrebljivosti, a posebno sa stano-
vita globalne stabilnosti konstrukcije. Prema krutosti na bona pomeranja okvirni nosai
se dele na:
bono pomerljive i
bono nepomerljive.
Bono nepomerljivim se smatraju okvirni nosai iji je odgovor na horizontalna optere-
enja u svojoj ravni dovoljno krut, pa se sa prihvatljivom tanou mogu zanemariti dodat-
ne unutranje sile, koje nastaju usled horizontalnog pomeranja njegovih vorova. Drugim
reima, dodatna naprezanja usled uticaja drugog reda nisu znaajna (<10%), pa se pri pro-
raunu mogu zanemariti.
Slika 4.223 - Okvirni nosai sa zategama
Naravno, u ovu grupu spadaju i okvirni nosai sa stabilnom (bono nepomerljivom) re-
etkom sistema (slika 4.224a), kao i nosai ije je bono pomeranje spreeno spregovima
ili drugim sistemima za ukruenje (slika 4.224b).
Slika 4.224 - Bono nepomerljivi okvirni nosai: a) sa stabilnom reetkom sistema;
b) sa ukruenjima u vidu vertikalnog sprega
Na osnovu dugogodinjih teorijskih i eksperimentalnih istraivanja ustanovljen je i
eksplicitni kriterijum za klasifikaciju okvirnih nosaa na bono pomerljive, odnosno nepo-
merljive. Prema ovom, optem kriterijumu, okvirni nosa se moe smatrati bono nepo-
merljivim za posmatrani sluaj optereenja, ako je ispunjen sledei uslov:
10
Sd
cr
cr
V
V
(4.412)
gde su:
cr
V kritina vrednost ukupnog vertikalnog optereenja, to jest suma kritinih sila po
svim stubovima okvirnog nosaa za nesimetrian vid izvijanja,
Sd
V raunska vrednost ukupnog vertikalnog optereenja koje deluje na posmatrani ok-
virni nosa, odnosno suma vertikalnog optereenja pomnoena sa koeficijentom si-
gurnosti.
Kod okvirnih nosaa u visokogradnji kod kojih su u svakom nivou grede vezane sa
svim stubovima, opti kriterijum (4.412) moe da se pojednostavi. Naime, da bi se okvirni
nosa smatrao bono nepomerljivim, horizontalna pomeranja u nivou svakog sprata, srau-
nata po teoriji prvog reda, usled raunskih optereenja, kako horizontalnih tako i vertikal-
nih, treba da zadovolje sledei kriterijum:
1 , 0
H
V
h
(4.413)
gde su:
h visina sprata,
relativno horizontalno pomeranje vrha sprata sraunato po teoriji prvog reda,
V suma vertikalnih reakcija u podnoju posmatranog sprata (slika 4.225),
H suma horizontalnih reakcija u podnoju posmatranog sprata (slika 4.225).
Slika 4.225 - Klasifikacija okvirnih nosaa prema bonoj pomerljivosti
Kao to je pomenuto, bona pomeranja okvirnih nosaa mogu da se spree ili redukuju
pomou sistema za ukruenje u vidu spregova, betonskih platana ili drugih bono nepo-
merljivih okvirnih nosaa. Ako je odgovor sistema za ukruenje na horizontalna pomera-
nja dovoljno krut, moe se smatrati da on prenosi sva horizontalna optereenja, a da je
okvirni nosa osloboen ovih uticaja, odnosno bono nepomerljiv.
elini okvirni nosai se smatraju ukruenim, ako sistem za ukruenje redukuje njiho-
va bona pomeranja za barem 80%, to se moe napisati u sledeem obliku:
5 /
u b
(4.414)
gde su:
b
horizontalno pomeranje okvirnog nosaa sa sistemom za ukruenje (slika 4.226a),
u
horizontalno pomeranje okvirnog nosaa bez sistema za ukruenje (slika 4.226b).
Slika 4.226 - Bona pomeranja okvirnog naosaa: a) sa ukruenjem; b) bez ukruenja
Imajui u vidu dva razliita kriterijuma na osnovu kojih se vri podela okirnih nosaa,
oni se mogu svrstati u etiri grupe (tabela 4.43):
1. ukrueni bono nepomerljivi,
2. ukrueni bono pomerljivi,
3. neukrueni bono nepomerljivi i
4. neukrueni bono pomerljivi.
Tabela 4.43 - Podela okvirnih nosaa
Ukrueni okvirni nosai Neukrueni okvirni nosai
Bono
pomerljivi
okvirni nosai
Bono
nepomerljivi
okvirni nosai
5.5.1 Metode prorauna okvirnih nosaa
Za proraun statikih uticaja kod okvirnih nosaa mogu da se koriste razliite metode
Teorije konstrukcija:
1. elastina analiza prvog reda - linearno elastina veza napon-deformacija bez obzira na
nivo naprezanja, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva a - Slika 4.227c),
2. elastina analiza drugog reda - linearno elastina veza napon-deformacija bez obzira na
nivo naprezanja, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva b - Slika 4.227c),
3. kruto-plastina analiza prvog reda - bilinearna kruto-plastina veza napon-deformaci-
ja, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva c - Slika 4.227c),
4. elasto-plastina analiza prvog reda - bilinearna elasto-plastina veza napon-deforma-
cija, uslovi ravnotee na nedeformisanom elementu (kriva d - Slika 4.227c),
5. kruto-plastina analiza drugog reda - bilinearna kruto-plastina veza napon-deforma-
cija, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva e - Slika 4.227c),
6. elasto-plastina analiza drugog reda - bilinearna elasto-plastina veza napon-defor-
macija, uslovi ravnotee na deformisanom elementu (kriva f - Slika 4.227c).
Ilustracija pomenutih postupaka prorauna data je na primeru jednobrodnog okvirnog
nosaa (slika 4.227a). Na slici 4.227c date su krive koje prikazuju zavisnost horizontalnog
pomeranja ( ) od nivoa naprezanja, koje je u sluaju posmatranog jedno-parametarskog
optereenja, reprezentovano silom F.
Slika 4.227 - Proraun okvirnog nosaa primenom razliitih metoda
Savremene tendencije prorauna okvirnih nosaa su da se proraunskim modelom to
je mogue tanije opie njihovo ponaanje pod dejstvom spoljanjeg optereenja. Stoga se
pri proraunu uzimaju u obzir i imperfekcije, odnosno odstupanja geometrije okvirnog no-
saa od projektovane geometrije (slika 4.228). Ove imperfekcije su posledica nesavreno-
sti u procesu proizvodnje i montae elinih konstrukcija, a moraju se kretati u okviru pro-
pisanih tolerancija za izvoenje i montau.
Slika 4.228 - a) Proraunski model okvirnog nosaa; b) Realan okvirni nosa sa
imperfekcijama
Imperfekcije mogu biti globalne, koje se odnose na itavu konstrukciju (zakoenje stubova
) i lokalne, koje se tiu pojedinanih elemenata - tapova (zakrivljenost tapova e
0
). Zakoenje
stubova, to jest njihovo odstupanje od vertikalnog poloaja, nepovoljno utie na globalnu sta-
bilnost okvirnih nosaa, jer prouzrokuje poveanje uticaja drugog reda kod bono pomerljivih
okvirnih nosaa. Uticaj ove poetne geometrijske imperfekcije moe da se obuhvati preko
ekvivalentnih horizontalnih sila (F), koje prouzrokuju poetno zakoenje (nagib) stuba koje od-
govara njegovoj imperfekciji (slika 4.229). Na ovaj nain primenom statikog modela sa ideal-
nom geometrijom dobijaju se rezultati koji odgovaraju realnom okvirnom nosau.
Slika 4.229 - Ekvivalentne horizontalne sile F
Zakrivljenost tapova je takoe nepovoljna, ali sa stanovita lokalne stabilnosti centri-
no i ekscentrino pritisnutih elemenata. Meutim, kako se pri proraunu stabilnosti ova-
kvih elemenata prema JUS U.E7.081, odnosno JUS U.E7.096 uzima u obzir poetna geo-
metrijska imperfekcija sa strelom 500 / ! e , ona moe da se zanemari pri odreivanju
statikih uticaja u itavom sistemu, odnosno pri globalnoj analizi nosaa.
Na vrednost i preraspodelu statikih uticaja kod okvirnih nosaa utiu i krutosti veza iz-
meu greda i stubova. Klasian postupak prorauna okvirnih nosaa zasniva se na pretpo-
stavci o zglobnim ili krutim vezama. Meutim, realno ponaanje veza u elinim konstrukci-
jama opovrgava pretpostavku o idealnim vezama. Pokazano je da veina krutih veza ne po-
seduje beskonanu krutost, te da usled optereenja, odnosno savijanja veza dolazi do izvesne
relativne rotacije na mestu veze. Osim toga, ni zglobne veze se ne ponaaju idealno, ve i
one poseduju izvesnu rotacionu krutost. Veze koje po svom ponaanju predstavljaju prelaz
izmeu zglobnih i krutih nazivaju se polukrute veze. Njihovo ponaanje definisano je krivom
koja prikazuje zavisnost izmeu momenta savijanja na mestu veze (M) i relativne rotacije
veze ( ). Ova kriva esto se u literaturi naziva i M karakteristika (slika 4.230).
Slika 4.230 - Krive M za karakteristine tipove veza
Idealno krute veze su u M prostoru predstavljene vertikalnom pravom koja prola-
zi kroz koordinatni poetak, jer po definiciji, kod ovakvih veza nema relativnog obrtanja
veze bez obzira na nivo naprezanja. Meutim, krutim se mogu smatrati i one veze kod ko-
jih je relativno obrtanje veze malo, pa ne prouzrokuje bitnu promenu statikih uticaja. Po-
mou M krive mogu da se odrede tri kljune karakteristike jedne veze:
rotaciona krutost,
moment nosivosti i
rotacioni kapacitet.
Rotaciona krutost veze (S
j
) definisana je nagibom M krive (S
j
= tg) i predstavlja
osnovni parametar za numeriku analizu okvirnih nosaa sa polukrutim vezama. Ona moe
da se odredi pomou poluempirijskih izraza izvedenih za pojedine karakteristine tipove ve-
za, na osnovu preporuka sadranih u savremenim propisima (npr. Evrokod 3) ili pak iz ban-
ke podataka formirane na osnovu velikog broja eksperimentalnih ispitivanja. Kao ilustracija
uticaja krutosti veza na preraspodelu momenata savijanja moe da poslui primer dvosprat-
nog okvirnog nosaa optereenog jednako podeljenim vertikalnim optereenjem (slika
4.231). Veze greda sa stubovima ostvarene su pomou eone ploe sa prepustom i zavrtnje-
va, a krutost veze je odreena na osnovu preporuka datih u aneksu J Evrokoda 3.
Iako se veza sa preputenom ploom tradicionalno smatra krutom, ona ipak omoguava
izvesno relativno obrtanje, pa se u konkretnom primeru (slika 4.231) pri proraunu okvir-
nog nosaa, uzimajui u obzir uticaj polukrutih veza dobijaju momenti savijanja koji se u
odnosu na proraun okvirnog nosaa sa idealno krutim vezama razlikuju za 11-17%.
Izbor globalne analize zavisi od niza faktora kao to su: bona pomerljivost okvirnog
nosaa, veliine raspona, deformacijski uslovi, nivo globalne analize (izrada projektne do-
kumentacije ili nauno istraivaki rad) itd.
Slika 4.231 - Dijagrami momenata savijanja okvirnog nosaa sa: a) polukrutim vezama;
b) idealno krutim vezama
5.5.1.1 Proraun bono nepomerljivih okvirnih nosaa
Kod bono nepomerljivih okvirnih nosaa uticaji drugog reda su zanemarljivi, pa se
bez veih uticaja na tanost moe koristiti globalna analiza po teoriji prvog reda. Uglav-
nom se primenjuje elastina analiza prvog reda, dok se kod viespratnih viebrodnih okvir-
nih nosaa sa relativno malim rasponima mogu koristiti i plastine metode prorauna (kru-
to-plastina ili elasto-plastina). Primenom plastine globalne analize uz plastinu prera-
spodelu uticaja mogu da se ostvare utede materijala, ali samo u sluaju kada za dimenzio-
nisanje nisu merodavni stabilitetni ili deformacijski kriterijumi.
Pri proraunu okvirnih nosaa moe se izvriti njihova dekompozicija na stubove i gre-
de, koji se potom posebno dimenzioniu prema uticajima dobijenim globalnom analizom.
Raspodela momenata savijanja, pri elastinoj analizi prvog reda, koja se gotovo redovno
primenjuje kod bono nepomerljivih okvirnih nosaa, u mnogome zavisi od odnosa kruto-
sti greda i stubova (slika 4.232). Razlikuju se dva ekstremna sluaja:
1. greda je beskonano kruta u odnosu na stubove - pri dekompoziciji okvirnog nosa-
a moe se smatrati da je greda na oba kraja zglobno oslonjena, a da su stubovi
ukljeteni na mestu veze sa gredom (slika 4.232b);
2. stubovi su beskonano kruti u odnosu na gredu - u ovom sluaju moe se smatrati
da je greda obostrano ukljetena u stubove, a da su oni, zbog male krutosti grede,
zglobno oslonjeni na mestu veze sa gredom (slika 4.232c).
U svim ostalim sluajevima kada su odnosi krutosti grede i stubova samerljivi, prera-
spodela uticaja zavisi od odnosa ovih krutosti, a dekompozicija sistema moe da se izvri
kao to je prikazno na slici 4.232a. Rotacione krutosti elastinih opruga koje reprezentuju
elastino ukljetenje na mestu veze grede i stuba, ne mogu se jednostavno proceniti, pa se
statiki uticaji koji deluju na pojedinane elemente okvirnog nosaa moraju odrediti na
osnovu globalne (elastine) analize.
Slika 4.232 - Dekompozicija okvirnog nosaa
Sem u ekstremnom sluaju, kada je greda beskonano kruta, stubovi okvirnih nosaa
su izloeni istovremenom dejstu aksijalne sile pritiska i momenta savijanja, pa ih treba di-
menzionisati u skladu sa standardom za proraun ekscentrino pritisnutih elemenata (JUS.
U.E7.096). Duina izvijanja stubova odreuje se primenom prorauna duine izvijanja,
kojim se uzima u obzir krutost grede, a koji je prikazan u okviru standarda JUS
U.E7.111/1986 - "Stabilnost okvirnih nosaa".
Kod greda okvirnih nosaa savijanje predstavlja dominantan vid naprezanja dok su ak-
sijalne sile po pravilu slabog intenziteta, pa se moe zanemariti njihov uticaj na stabilnost.
Prema tome grede okvirnih nosaa se dimenzioniu shodno pravilima za elemente optere-
ene na savijanje. Problem bone stabilnosti se uglavnom reava primenom konstruktivnih
mera za obezbeenje bonog pridravanja, jer se u suprotnom dobijaju neracionalni nosa-
i, posebno kod okvirnih nosaa veih raspona.
5.5.1.2 Proraun bono pomerljivih okvirnih nosaa
U sluaju bono pomerljivih okvirnih nosaa uticaji drugog reda ne mogu da se zane-
mare. Stoga pri proraunu ovakvih nosaa treba primenjivati metode kojima se obuhvataju
uticaji drugog reda. Pri elastinoj globalnoj analizi, uticaji drugog reda mogu da se obu-
hvate:
primenom elastine analize drugog reda, ili
primenom elastine analize prvog reda sa duinama izvijanja stubova za sistem sa
pomerljivim vorovima.
U praksi se najee primenjuje elastina analiza prvog reda sa duinama izvijanja stu-
bova za sistem sa pomerljivim vorovima prema JUS. U.E7.111. Na ovaj nain se indi-
rektno, preko duine izvijanja stubova uvode uticaji drugog reda. Primena elastine anali-
ze drugog reda zahteva znatno sloeniji proraun, koji je za iole sloenije okvirne sisteme
gotovo nezamislivo sprovesti bez ozbiljnijeg softverskog paketa.
5.5.2 Odreivanje duine izvijanja okvirnih nosaa prema JUS U.E7.111
U ovom standardu obraen je proraun duine izvijanja stubova okvirnih nosaa sa po-
merljivim vorovima (bono pomerljivi okvirni nosai) i nepomerljivim vorovima, (bo-
no nepomerljivi okvirni nosai). Postupak prorauna obuhvata viespratne, viebrodne
okvirne nosae. Duine izvijanja stubova odreuju se na osnovu sledeeg izraza:
S i
h ! (4.415)
gde su:
i
! duina izvijanja stuba,
koeficijent duine izvijanja i
S
h sistemna visina stuba.
Izraz (4.415) je opteg karaktera i moe da se primeni za bono pomerljive i
nepomerljive okvire. Specifinost prorauna duine izvijanja kod ova dva razliita tipa
okvirnih nosaa obuhvata se pomou koeficijenta duine izvijanja . S obzirom da je
visina stuba poznata i nepromenljiva (konstantna) veliina za razmatrani okvirni nosa,
duina izvijanja je direktno proporcionalna bezdimenzionalnom koeficijentu .
5.5.2.1 Bono nepomerljivi okvirni nosai
Koeficijent duine izvijanja se nalazi u opsegu od 0,5 do 1,0 to zapravo znai da se
duina izvijanja stubova okvirnih nosaa sa nepomerljivim vorovima kree izmeu dui-
ne izvijanja obostrano ukljetene (
S i
h 5 , 0 ! ) i proste grede (
S i
h ! ). Stepen ukljetenja
stubova u grede okvirnog nosaa na dnu i vrhu stuba zavisi upravo od odnosa krutosti gre-
da i stubova. Ako se posmatra stub A-B koji predstavlja deo jednog viebrodnog, vie-
spratnog okvirnog nosaa (slika 4.233a), koeficijenti raspodele krutosti /
A
i /
B
mogu da
se odrede na sledei nain:
+ +
+
A G A S S
A S S
A
K K K
K K
, ,
,
(4.416)
+ +
+
B G B S S
B S S
B
K K K
K K
, ,
,
(4.417)
gde su:
S
K krutost stuba A-B (K
S
=I
S
/

h
S
),
A S
K
,
krutost donjeg stuba, koji je sa stubom A-B vezan u voru A (K
S,A
=I
S,A
/

h
S,A
),
B S
K
,
krutost gornjeg stuba, koji je sa stubom A-B vezan u voru B (K
S,A
=I
S,A
/

h
S,A
),
A G
K
,
suma krutosti greda koje su kruto vezane sa stubom u voru A,
B G
K
,
suma krutosti greda koje su kruto vezane sa stubom u voru B.
Napominje se da se momenti inercije koji figuriu u izrazima za odreivanje krutosti
stubova i greda odnose na savijanje u ravni okvirnog nosaa. Sume krutosti greda treba da
se odrede na sledei nain:
GD A GD D GL A GL L A G
I I K ! ! / /
, , ,
+
(4.418)
GD B GD D GL B GL L B G
I I K ! ! / /
, , ,
+
(4.419)
gde su sa I i ! obeleeni odgovarajui momenti inercije i duine greda (slika 4.233a), a
parametar ima sledee vrednosti: 2 / 3 kada je kraj grede suprotan posmatranom
voru stuba zglobno oslonjen, odnosno 2 kada je suprotan kraj ukljeten. Indeksi L i
D odnose se na grede levo i desno u odnosu na posmatrani vor stuba (slika 4.233a). Ako
je greda zglobno vezana za posmatrani stub u taki A ili B njena krutost se ne uzima u ob-
zir pri proraunu koeficijenata raspodele krutosti
A
i
B
, to jest u tom sluaju je
0
G
K .
Ako je posmatrani stub zglobno oslonjen u voru, ili ako je suma krutosti greda veza-
nih sa stubom u posmatranom vori zanemarljiva u odnosu na krutost stubova, koeficijent
raspodele krutosti je jednak jedinici ( ) 1 . U suprotnom sluaju, ako je stub ukljeten,
odnosno ako je suma krutosti greda kruto vezanih sa stubom u posmatranom voru besko-
nano velika u odnosu na krutost stuba, moe se usvojiti da je koeficijent raspodele jednak
nuli ( ) 0 .
Koeficijent duine izvijanja moe da se odredi na osnovu koeficijenata raspodele kru-
tosti, korienjem nomograma prikazanog na slici 4.233b ili sledeeg analitikog izraza:
( )
( )
B A B A
B A B A

+ + +
+ + +
7 , 0 8 , 1 2 , 3
1 , 2 9 , 1 6 , 1
. (4.420)
Slika 4.233 - Duine izvijanja stubova bono nepomerljivih okvirnih nosaa:
a) oznake; b) nomogram
5.5.2.2 Bono pomerljivi okvirni nosai
Keoficijent duine izvijanja , kod bono pomerljivih okvirnih nosaa odreuje se
prema sledeem izrazu:
0 2 1
(4.421)
gde su:
1
koeficijent kojim se obuhvata nain prikljuivanja stubova u posmatranom spratu,
2
koeficijent kojim se obuhvataju razlike u optereenjima i karakteristikama
poprenih preseka stubova posmatranog sprata,
0
osnovni koeficijent duine izvijanja.
Osnovni koeficijent duine izvijanja odreuje se na sledei nain:
( )
( )
B A B A
B A B A

+ +
+ +
1 , 1 3 , 1 5 , 1
22 , 0 7 , 0 5 , 1
0
. (4.422)
gde su
A
i
B
koeficijenti raspodele krutosti, koji se dobijaju prema izrazima (4.416) i
(4.417). Pri proraunu ovih koeficijenata raspodele jedina razlika u odnosu na sluaj bono
nepomerljivih okvirnih nosaa je u parametru , koji u ovom sluaju ima sledee vredno-
sti: 2 / 1 kada je kraj grede suprotan posmatranom voru stuba zglobno oslonjen, odno-
sno 3 / 2 kada je suprotan kraj ukljeten.
Slika 4.234 - Nomogram za odreivanje osnovnog koeficijenta duine izvijanja kod bono
pomerljivih okvirnih nosaa
Parametar
1
preko kojeg se uvodi uticaj naina prikljuivanja stubova u posmatranom
spratu moe da se odredi prema sledeem izrazu:
k
m + 1
1
, (4.423)
gde je:
k
j
j
k n
i
i
k
N
N
m
1
1
(4.424)
n ukupan broj stubova u posmatranom spratu,
k broj stubova u posmatranom spratu koji su kruto vezani sa gredama,
N
i
aksijalna sila u i-tom stubu.
Kada su svi stubovi posmatranog sprata kruto vezani (n=k), tada je 0
k
m , pa je para-
metar
1
jednak jedinici.
Parametar
2
kojim se uvodi uticaj razliitog optereenja i krutosti stubova posmatra-
nog sprata dobija se na sledei nain:
k
i
i
i
k
i
i
S S
S
I
h N
h N
I
1
2
1
2
2
. (4.425)
Prethodni izraz (4.421) moe da se pojednostavi kad je visina svih stubova u okviru
posmatranog sprata ista. Tada je:

k
i
i
k
i
i
S
S
I
N
N
I
1
1
2
(4.426)
Kada su svi stubovi u posmatranom spratu iste duine, optereeni istim aksijalnim silama i
imaju istu krutost na savijanje u ravni nosaa, parametri
1
i
2
su jednaki jedinici (
1
=
2
=1),
pa je koeficijent duine izvijanja jednak osnovnom koeficijentu duine izvijanja
0
.
Treba napomenuti da ovaj standard, takoe sadri i preporuke za odreivanje globalnih
imperfekcija i ekvivalentnih horizontalnih sila kojima se ove imperfekcije uvode u prora-
un, odnosno globalnu analizu okvirnih nosaa.
Na primeru dvospratnog okvirnog nosaa, prikazanog na slici 4.235 objanjen je postu-
pak prorauna koeficijenata raspodele (
A
i
B
) i koeficijenta duine izvijanja ( ) za
stubove okvirnih nosaa sa pomerljivim vorovima. Kako su u posmatranom primeru svi
stubovi okvirnog nosaa istog poprenog preseka ( . const I
S
) i visine, a optereeni su
istom aksijalnom silom (N), parametri
1
i
2
su jednaki jedinici, pa je
0
. Radi jed-
nostavnijeg prorauna, krutost greda izraena je u funkciji krutosti stubova, pa je:
za donju gredu:
S
S
S
S
S
A GD
K
h
I
h
I
K
933 , 0 9333 , 0
25 , 1
75 , 1
3 / 2
,
; 0
,

A GL
K ,
za gornju gredu:
S
S
S
S
S
B GD
K
h
I
h
I
K
8 , 0 8 , 0
25 , 1
5 , 1
3 / 2
,
; 0
,

B GL
K .
Slika 4.235 - Duine izvijanja stubova dvospratnog okvirnog nosaa
Koeficijenti raspodele imaju sledee vrednosti:
za stub 1:
682 , 0
933 , 0 2
2
0
, ,
,
+ + +
+
S S
S
A GD A S S
A S S
A
K K
K
K K K
K K
556 , 0
8 , 0 0 0
0
,

+
+ + +
+
S S
S
B GD S
S
B
K K
K
K K
K
za stub 2:
0
A
(ukljetenje) 682 , 0
B
(kao
A
za stub 1)
Sa ovako odreenim vrednostima koeficijenata raspodele, koeficijenti duine izvijanja
za stubove 1 i 2 mogu da se dobiju na osnovu nomograma (slika 4.234) ili izraza (4.422) i
imaju sledee vrednosti:
za stub 1 53 , 1
1
,
za stub 2 29 , 1
2
.
5.6 OSLONCI I LEITA
5.6.1 Uvod
Vertikalne i horizontalne reakcije nosaa prenose se preko oslonaca, ili, u sluaju veli-
kih reakcija, preko leita. Prema tome, osnovni zadatak oslonaca i leita je da sa dovolj-
nom sigurnou prenesu oslonake reakcije i istovremeno obezbede pomeranja i obrtanja
oslonakog preseka u skladu sa predvienim graninim uslovima.
Najednostavniji nain oslanjanja nosaa je direktno oslanjanje, odnosno polaganje nosa-
a direktno na grede (podvlake) ili stubove. Ovakav nain oslanjanja primenjujue se uglav-
nom u zgradarstvu, gde su optereenja mirna i umerenog intenziteta. Pri direktnom oslanja-
nju nosaa na podvlake, u oslonakim zonama, radi pravilnog uvoenja sile u rebro i njego-
ve stabilizacije, treba predvideti ukruenja na rebrima nosaa i podvlake (slika 4.236a).
Oslonaka ukruenja mogu, eventualno da se izostave kod nosaa izraenih od standardnih
valjanih profila (slika 4.236b,c,d), koji su optereeni mirnim optereenjem, jer su, zbog teh-
nologije proizvodnje, rebra valjanih profila neto deblja, pa im je i vitkost manja. Osim toga,
zaobljenja koja se kod valjanih profila nalaze na prelazu sa noica na rebro, takoe povoljno
utiu na stabilnost, jer se pomou njih poveava zona rasprostiranja napona.
U sluaju uvoenja oslonake reakcije bez ukruenja rebra, dokaz napona treba da se
sprovede na osnovu pretpostavke o ravnomernoj raspodeli napona na sadejstvujuoj duini.
Na osnovu ispitivanja utvreno je da se optereenje rasprostire pod uglom od 30, ali tako da
pravac prostiranja tangira zaobljenja na rebru vanjanog profila (slika 4.236b,c). Imajui u vi-
du ovakvo prostiranje napona, duina krutog oslanjanja
s
s predstavlja sadejstvujuu duinu
na kontaktu izmeu dva nosaa i moe da se odredi na osnovu sledeeg izraza:
r t t s
f w s
+ + 464 , 1 464 , 3 (4.427)
gde su:
t
w
debljina rebra,
t
f
debljina noice i
r poluprenik zaobljenja.
Slika 4.236 - Direktno oslanjanje nosaa na podvlaku
Takoe je, na osnovu eksperimenata, utvreno da se dalja propagacija napona sa dui-
ne krutog oslanjanja
s
s kroz rebra nosaa vri u nagibu 1:2,5 (slika 4.236c,d). Prema to-
me, sadejstvujua duina rebra u merodavnom preseku, odnosno na mestu zavretka zao-
bljenja moe da se odredi na sledei nain:
na mestu ukrtanja kod kontinualno poloenih nosaa:
- za gornji nosa (slika 4.236c):
o u s o eff
c s + 5
, ,
! (4.428)
- za donji nosa (slika 4.236d):
u o s u eff
c s + 5
, ,
! (4.429)
za krajnje oslonce (slika 4.236b), ako je
o
c u 5 , 2 :
o e eff
c u + 5 , 2
,
! (4.430)
gde su:
u rastojanje od ose oslonca do kraja prepusta gornjeg nosaa (slika 4.236b),
o s
s
,
i
u s
s
,
duine krutog oslanjanja gornjeg, odnosno donjeg nosaa, prema izrazu
(4.427),
o
c i
u
c rastojanje od kontaktne povrine do zavretka zaobljenja gornjeg, odnosno
donjeg nosaa (slika 4.236c,d).
Sa ovako odreenim sadejstvujuim duinama, kontrola napona u rebru na mestu
oslonca svodi se na:
dop
w eff
V
t
R

!
(4.431)
gde je
V
R vertikalna reakcija nosaa. Napominje se da kontrolu napona treba sprovesti
kako za gornji tako i za donji nosa, odnosno podvlaku.
Prijem horizontalnih reakcija u pravcu i eventualno upravno na pravac nosaa i sprea-
vanje preturanja nosaa, kao i prijem negativnih vertikalnih reakcija, ostvaruje se pomou
zavrtnjeva (slika 4.237a), ako je irina noice dovoljna za smetanje zavrtnjeva minimal-
nog prenika (M16 mm 17
0
d ). U suprotnom, prijem horizontalnih sila se ostvaruje
pomou savijenih "klema-ploica" (slika 4.237a), zavarivanjem pomou kratkih ugaonih
avova (slika 4.237b), ili bonim oslanjanjem preko rebra (slika 4.237c). Ovakve veze su
karakteristine za ronjae i podne nosae u zgradarstvu.
Slika 4.237 - Razliite mogunosti ostvarivanja veza izmeu nosaa pri direktnom oslanjanju
nosaa na podvlake
Direktno oslanjanje nosaa na stubove, najjednostavnije se izvodi pomou eone ploe
koja se zavaruje na vrh stuba i zavrtnjeva (slika 4.238). Kod nosaa koji kontinualno prela-
ze preko stubova, ukruenja se postavljaju na rebru u produetku noica stuba (slika
4.238b), jer se, usled obrtanja preseka levo i desno od oslonca, ba u tim zonama javljaju
koncentracije napona. Stoga je u ovom sluaju neracionalno postavljanje jednog ukruenja
u pravcu ose stuba. Meutim, ovako direktno oslanjanje, sa ili bez ukruenja rebra (slika
4.238a,b), nije poeljno kada se obrtanja preseka levo i desno od oslonca znaajno razliku-
ju. U tom sluaju dolazi do neravnomerne raspodele napona pritiska u kontaktnoj zoni, pa
rezultanta ne deluje u teitu stuba (slika 4.238c).
Da bi se izbeglo ekscentrino naprezanje stubova, ispod grede se postavlja centrir ploa
(slika 4.238d) koja omoguava slobodno obrtanje kontinualnog nosaa i uvoenje vertikalne
oslonake reakcije tano u teite stuba. U ovom sluaju ukruenja treba postaviti na rebrima
nosaa i stuba iznad i ispod centrir ploe. Kod krajnjih oslonaca kontinualnih nosaa i oslo-
naca prostih greda, takoe treba teiti da se sile unose centrino, to se, sem centrir ploama
(slika 4.238e), moe postii i primenom podmetaa od tvrde gume (slika 4.238f).
Slika 4.238 - Direktno oslanjanje nosaa na stubove
Kod oslonaca sa centrir ploom, linijski napon pritiska ( ), koji se javlja na kontaktu
noice sa centrir ploom, treba da se odredi na osnovu Hercovih (Heinrich Hertz) izraza za
kontakt valjka (gornja povrina centrir ploe je zaobljena) i ploe (videti 5.6.1.1).
U sluaju kada se nosai oslanjaju na betonske elemente (grede ili stubove), izmeu
donje noice nosaa i betonske konstrukcije treba predvideti sloj maltera (eksmal) debljine
od 20-30 mm, kojim se obezbeuje ravnomerna raspodela napona (slika 4.239).
Slika 4.239- Direktno oslanjanje nosaa na betonsku konstrukciju
Pored kontrole napona u rebru nosaa, u ovom sluaju teba proveriti i napon pritiska u
betonu. Preporuuje se duina krutog oslonca:
[ ] mm 100 3 / + h s
s
(4.432)
gde je h visina nosaa u milimetrima (slika 4.239). Kontrola napona u betonu sprovodi se
na sledei nain:
d bet
V
b a
R
,

(4.433)
gde su
a duina krutog oslonca,
b irina noice,
V
R vertikalna reakcija i
d bet ,
doputeni napon pritiska po betonu.
Prijem horizontalnih sila ostvaruje se pomou ankera, koji se prethodno postavljaju u
betonski element, ili u sluaju manjih sila, pomou posebnih tiplova za beton.
5.6.2 Leita
U sluaju oslonakih reakcija velikog intenziteta, ne moe se primeniti direktno osla-
njanje nosaa, ve se moraju postaviti leita, koja svojom konstrukcijom omoguavaju
pravilno prenoenje oslonakih reakcija, kao i pomeranja i obrtanja oslonakog preseka u
skladu sa projektnim zahtevima. Leita se, uglavnom, primenjuju u mostogradnji, ali i u
zgradarstvu, u sluaju reakcija velikog intenziteta.
Prema mogunostima pomeranja, leita se mogu podeliti na:
nepokretna, koja u potpunosti spreavaju horizontlna pomeranja, pa osim vertikal-
nih prenose i horizontalne reakcije u svim pravcima (ovo se najee odnosi na dva
ortogonalna pravca, poduni i popreni),
pokretna u jednom pravcu, koja prenose vertikalne reakcije i horizontalne reakcije
upravno na pravac pomeranja (najee se pravac pomeranja poklapa sa podunom
osom nosaa) i
pokretna u svim pravcima, koja prenose samo vertikalne reakcije i omoguavaju ne-
smetano pomeranje u svim pravcima.
Pokretna leita, bez obzira da li su pokretna u jednom ili svim pravcima, s obzirom na
nain funkcionisanja mogu da se podele na:
kotrljajua leita, kod kojih je pomeranje omogueno kotrljanjem elinih valjaka i
klizna leita, kod kojih se pomeranje ostvaruje klizanjem preko materijala sa izu-
zetno malim koeficijentom trenja (npr. teflon).
Osim pomeranja (dilatiranja) oslonakih preseka, veoma je vano da se omogui i nji-
hovo obrtanje, kako bi se nosa ponaao u skladu sa predvienim statikim sistemom. Sa
stanovita obrtanja oslonakog preseka razlikuju se:
linijsko prekretno leite, koje omuguava obrtanje oslonakog preseka u jednoj
ravni (obrtanje oko linije) i
takasto prekretno leite, koje omoguava obrtanje u svim pravcima (obrtanje oko
take).
Na razvoj leita su, sa jedne strane, uticali sve brojniji konstrukterski zahtevi, a sa dru-
ge, razvoj i primena novih materijala. Osim osnovnih, konstrukterskih zahteva, kao to su
prijem velikih oslonakih reakcija i omoguavanje pomeranja i obrtanja, pri konstruisanju
leita treba voditi rauna i o drugim, ne manje bitnim parametrima, od kojih su najvaniji:
trajnost, pouzdanost i trokovi izrade i odravanja. Do sredine ovog veka koriena su is-
kljuivo elina leita, a od ezdesetih godina poinje ira primena leita na bazi prirod-
ne i vetake gume i fluorkarbonskih polimera.
5.6.2.1 elina leita
Pod elinim leitima se podrazumevaju leita iji su svi delovi izraeni od elika.
Naime, danas se veina leita na bazi elastomera konstruie u kombinaciji sa elinim
elementima, pa se stoga elinim leitima smatraju samo ona koja su u potpunosti izrae-
na od elika. Kao osnovni materijal za izradu elinih leita primenjuju se 0371, 0363,
0471, 0473, 1430, L0500, a po potrebi mogu da se koriste i elici boljih kvaliteta u
skladu sa vaeim standardima. esto se delovi jednog elinog leita izvode od elika
razliitog kvaliteta. elina leita mogu biti konstruisana livenjem ili zavarivanjem, a do-
zvoljena je i kombinovana izrada. elina leita se uglavnom primenjuju u mostogradnji i
postavljaju se na kvadere betonskih meustubova i oporaca. Takoe, mogu da se koriste i
kod betonskih mostova. Klasina elina leita se izrauju kao nepokretna i pokretna.
Nepokretna elina leita se izvode kao prekretna po liniji (slika 4.240) i prekretna u
taki (slika 4.241). Konstrukcija nepokretnog linijski prekretnog elinog leita za manje
reakcije ( kN 5000
max

V
R ) prikazana je na slici 4.240a.
Slika 4.240 - Nepokretna linijski prekretna leita: a) za male reakcije; b) za velike reakcije
Leite se sastoji od gornje prekretne leine ploe i donje, fiksne leine ploe. Veza
gornje leine ploe sa elinim nosaem i prijem horizontalnih sila ostvaruje se preko e-
linog cilindra (C) koji se polae u otvor na donjoj noici nosaa. Zavrtnjevi samo privr-
uju gornju leinu plou i ne uestvuju u prenosu horizontalnih reakcija. Horizontalna
reakcija u pravcu nosaa prenosi se sa gornje na donju leinu plou preko ispusta (A) koji
su sastavni deo gornje, prekretne ploe. Bono pomeranje spreeno je pomou graninika
(B), koji prihvataju poprene horizontalne sile. Prenoenje horizontalnih reakcija sa donje
leine ploe na beton ostvaruje se trenjem, ili, u sluaju veih sila, epovima ili ispustima
sa donje strane leine ploe. Vertikalna sila pritiska prenosi se kontaktom izmeu gornje
leine ploe i zaobljenog (radijus R) isturenog dela donje leine ploe. Prenoenje verti-
kalnih reakcija kontaktom izmeu gornje i donje leine ploe, odnosno izmeu donje le-
ine ploe i betonske podkonstrukcije, mogue je u sluaju pozitivnih vertikalnih reakcija
- reakcija pritiska. Ako se pri bilo kojoj kombinaciji optereenja javlja negativna, zateua
reakcija, potrebno je da se predvide posebni, dodatni elementi za njeno ankerisanje.
Kada su vertikalne reakcije velikog intenziteta, zbog velikog pritiska po betonu, javlja se
potreba za veom povrinom donje oslonake ploe, pa se primenjuju nepokretna leita sa
rebrastom stolicom (slika 4.240b). Dimenzije donje leine ploe, pa i itavog leita u naj-
veoj meri zavise od kvaliteta podloge (betona) na koju se ono postavlja. I dok je konstrukci-
ja gornje leine ploe gotovo identina kao u prethodnom sluaju, donja ploa se bitno raz-
likuje. Da bi se angaovala itava povrina donje leine ploe poveava se visina stolice, a
sama ploa se ojaava rebrima (ukruenjima), koja poveavaju njenu otpornost na savijanje.
Donja leina ploa sa stolicom i rebrima izvodi se uglavnom livenjem. Zbog tehnologije li-
venja najmanja debljina svakog pojedinanog dela mora da bude 30 mm.
Nepokretna takasto prekretna leita (slika 4.241) omoguavaju svestrano obrtanje
oslonca. Takasto oslanjanje omoguava se posebnom obradom kontaktnih povrina gor-
nje i donje leine ploe. Umesto valjkasto obraene povrine, koja se primenjuje kod li-
nijski prekretnih leita, kontaktne povrine kod takasto prekretnih leita se izvode kao
sferne povrine. Poluprenik zaobljenja gornje ploe, po pravilu je vei od poluprenika
donje kalote (
1 2
R R > ), jer se na taj nain postie poveanje nosivosti takastog leita (vi-
deti Hercove izraze 5.6.1.2).
Slika 4.241 - Nepokretna takasto prekretna leita: a) u livenoj izradi; b) u zavarenoj izradi
Pokretna elina leita se najee izvode kao: leita sa valjcima i pendel leita. Leita
sa valjcima su linijski prekretna, dok pendel leita mogu da budu i linijski i takasto prekretna.
elina leita sa valjcima spadaju u grupu pokretnih leita kod kojih se pomeranje
ostvaruje kotrljanjem valjaka i izrauju se u vie varijantni: sa jednim valjkom, sa dva valjka
i sa vie valjaka. Najjednostavnija su elina leita sa jednim valjkom. Ona se sastoje od
gornje i donje leine ploe i jednog elinog valjka koji se nalazi izmeu njih (slika 4.242a).
Obe leine ploe imaju u sredini, ili kod duih leita u treinama duine odgovarajue vo-
ice. Ove voice ulaze u ljeb koji je urezan na valjku i koji slui za odravanje pravca po-
meranja i prijem bonih horizontalnih sila. Nedostatak leita sa jednim valjkom je to pri
obrtanju preseka dolazi do promene pravca vertikalne reakcije, to moe da dovede do iska-
kanja leita. Zbog toga se danas uglavnom primenjuju leita sa dva valjka (slika 4.242b).
Za razliku od leita sa jednim valjkom, radi ravnomernog prenoenja sila, kod leita sa dva
valjka javlja se i srednja - sedlasta ploa. Gornja i sedlasta ploa konstruiu se slino kao kod
nepokretnih linijski prekretnih leita za manje reakcije. Klasina elina leita sa dva valj-
ka primenjuju se za vertikalne reakcije od 1000 do 5000 kN.
Slika 4.242 - Pokretna elina leita sa: a) jednim valjkom; b) dva valjka; c) etiri valjka;
d) sa etiri zaseena valjka
Kod izuzetno velikih reakcija koriste se leita sa etiri i vie valjaka. Radi ravnomer-
nijeg prenoenja optereenja, kod leita sa etiri valjka ugrauje se balanser u vidu jo
jedne sedlaste ploe (slika 4.242c). Radi utede u materijalu i prostoru, kod izuzetno veli-
kih reakcija, koje zahtevaju valjke velikih prenika, primenjuju se leita sa zaseenim
valjcima (slika 4.242d).
Leita sa valjcima prikazana na slici 4.242 su pokretna u jednom pravcu. Da bi se
ostvarilo svestrano pomeranje potrebno je postaviti dva pokretna leita jedno iznad dru-
gog, okrenuta za 90 u odnosu na pravac pomeranja (slika 4.243).
Slika 4.243 - Dvostrano pokretna elina leita: a) sa punim valjcima;
b) sa zaseenim valjcima
Kod mostovskih nosaa srednjih raspona primenjuju se pendel leita (klatna). Ova le-
ita zahtevaju veu visinu, da bi se ostvarilo eljeno pomeranje, jer se kod njih pomeranje
konstrukcije na mestu leita ostvaruje okretanjem leita oko fiksne take ili ose. Pendel
leita mogu da budu pomerljiva u jednom pravcu i linijski prekretna (slika 4.244a), ili
svestrano pomerljiva i takasto prekretna (slika 4.244b).
Slika 4.244 - elina pokretna pendel leita: a) pomerljiva u jednom pravcu - linijski
prekretna; b) dvostrano pomerljiva - takasto prekretna
Pri proraunu elinih leita treba kontrolisati:
napon pritisaka na beton u leinoj spojnici,
napon u gornjoj leinoj ploi optereenoj na savijanje,
napon u donjoj leinoj ploi optereenoj na savijanje i
napon pritiska na kontaktu izmeu delova leita (Hercov napon),
Naponi u leinim ploama koji nastaju njihovim savijanjem usled reaktivnog optere-
enja mogu da se odrede prema pravilima za elemente optereene na savijanje. Jedina spe-
cifinost prorauna elinih leita je u odreivanju kontaktnog pritiska izmeu delova le-
ita. Proraun napona na kontaktu izmeu delova elinih leita sprovodi se pomou
Hercovih obrazaca. Osnovna pretpostavka za primenu Hercovih obrazaca je da su kontakt-
ne (dodirne) povrine male u odnosu na radijus zakrivljenosti povri. Naime u neopteree-
nom stanju kontakt izmeu ploe i kugle (sfere) je taka, a izmeu ploe i valjka (krunog
cilindra) linija. Meutim, pri nanoenju optereenja dolazi do deformacija, pa taka prelazi
u krug, a linija u pravougaonu traku. Kontaktni napon deluje upravno na dodirnu povrinu
i menja se, po eliptinom zakonu, od nule po obimu kruga, odnosno du ivica trake, do
maksimalne vrednosti u centru kruga ili du srednje linije pravougaone trake. Hercov pro-
raunski model za opti sluaj, odnosno kontakt dve sferne povrine radijusa
1
R i
2
R
(
1 2
R R > ), prikazan je na slici 4.245.
Slika 4.245 - Hercov proraunski model
Teorija, zasnovana na prikazanom modelu, na osnovu koje je Herc izveo obrasce koji-
ma se uspostavlja odnos izmeu napona, deformacija i spoljanjeg optereenja je veoma
kompleksna, pa nee biti izlagana. Uprkos tome, obrasci su prilino jednostavni i pokriva-
ju gotovo sve sluajeve koji se javljaju u praksi.
Pri dodiru dve sferne povrine prenik kontaktnog kruga ( d
"
) i maksimalan napon
pritiska u taki (
" ) mogu da se odrede na osnovu sledeih Hercovih izraza:
3
2 1
/ 1 / 1
1
219 , 2

,
_

R R E
P
d
"
(4.434)
3
2
2 1
2
1 1
388 , 0

,
_

R R
E P
" . (4.435)
gde je P sila na kontaktu, a E modul elastinosti. U konkretnom sluaju, pri proraunu le-
ita, kontaktna sila jednaka je maksimalnoj vertikalnoj reakciji oslonca (
V
R P
max
). Ako
je jedna od povrina ravna, odnosno za kontakt kugle i ploe (
2
R ), prethodni izrazi
imaju sledei oblik:
3
1
219 , 2
E
R P
d

"
, (4.436)
3
2
1
388 , 0

,
_

R
E
P
" . (4.437)
U sluaju dodira dva kruna cilindra (valjka), Hercovi obrasci imaju sledei oblik:
2 1
/ 1 / 1
1
045 , 3
R R E
P
d

!
(4.438)
,
_

2 1
1 1
418 , 0
R R
E P
!
, (4.439)
gde je ! duina valjka, a d i su irina trake i maksimalan linijski napon pritiska. Kada
je jedna od povri ravna (
2
R ), to jest, pri kontaktu valjka i ploe, to je i najei slu-
aj kod klasinih elinih leita, ali i kod leita sa centrir ploom, prethodni izrazi mogu
da se napiu u sledeem obliku:
E
R P
d

!
1
045 , 3 (4.440)
1
418 , 0
R
E P

!
. (4.441)
Naponi pritiska (
" i ) dobijeni Hercovim obrazcima daleko su iznad granice razvla-
enja, ali su oni skopani sa tvrdoom materijala. Jo daleke 1924. godine Francuz Dima
(Dumas) je postavio vezu izmeu doputenog linijskog napona i tvrdoe elika po Brinelu
(HB). Prema tome, vrednosti doputenih napona za dodir po liniji ili u taki su znatno vee
od onih na granici razvlaenja materijala. U okviru standarda JUS U.E7.131/1980 "Leita
i zglobovi noseih elinih konstrukcija", dati su doputeni naponi za dodir u taki ili po
liniji (tabela 4.44).
Osnovni nedostaci elinih leita su velika visina i teina, zatim skupa izrada i odra-
vanje, pogotovu ako se ima u vidu da su ovakva leita, zbog izuzetno velikih naprezanja,
podlona dejstvu naponske korozije.
Tabela 4.44 - Doputeni kontaktni naponi
Doputeni kontaktni napon %MPa&
Vrsta elika Sluaj optereenja
po liniji (
dop
) u taki (
dop
"
)
0371
0363
I
II
720
815
815
910
0471
0473
I
II
1080
1185
1185
1390
0500
I
II
800
900
900
1000
1430
I
II
900
1000
1000
1100
5.6.2.2 Leita na bazi elastomera
Pod leitima na bazi elastomera podrazumevaju se leita koja svoje osnovne funkcije
ostvaruju preko elastomera, to jest prirodne ili vetake (sintetike) gume. Primena veta-
ke gume datira jo od 1930. godine, kada je prvi put proizvedena u SAD, a poznatija je
pod trgovakim nazivom "neopren", po imenu firme koja ju je lansirala na trite. Danas
leita na bazi elastomera (neoprenska leita) imaju iroku primenu, kako u mostogradnji,
tako i u zgradarstvu.
Elastomeri su izuzetno deformabilni materijali, koji se po prestanku dejstva koje je iza-
zvalo deformaciju, vraaju u prvobitni poloaj bez zaostalih, plastinih deformacija. Naj-
vanija osobina elastomera je izuzetno mali modul klizanja (G=1,0 MPa) koji omoguava
klizanje, a samim tim i pomeranje i obrtanje leita uz gotovo zanemarnjiv otpor. Meu-
tim, modul klizanja zavisi od temperature, pa se primena leita ne preporuuje u sluaju
temperatura manjih od -30 C. Na izuzetno niskim temperaturama, izmeu -30 C i
-60 C, dolazi do naglog poveanja modula klizanja, pa neopren gubi elastine osobine i
postaje krt i lomljiv kao staklo. Neto povoljnija je prirodna guma, koja se moe primenji-
vati do -40 C.
Elastomeri imaju sasvim zadovoljavajue mehanike karakteristike. vrstoa na ki-
danje se kree oko 200 MPa (u odnosu na stanjen presek), a na pritisak oko 160 MPa.
Tvrdoa elastomera ispituje se u durometru, i kree se od 50 do 70 steponi po orovoj
(Shore) skali.
Kao i veina sintetikih materijala i neopren je podloan starenju. Na vazduhu, usled
kiseonika (
2
O ), a posebno usled ozona (
3
O ) i ultravioletnog sunevog zraenja gubi svoje
osobine.
Najjednostavnija neoprenska leita izvode se u vidu pravougaonih (od 100x100 do
300x400 mm) ili krunih (do 300 mm) ploa razliite debljine (d). Primenjuju se za
oslonake reakcije od 100 do 1800 kN. Ovakva leita se pri dejstvu vertikalnog optere-
enja deformiu, pa dolazi do smanjenja njihove debljine ( d ), uz istovremenu pojavu
bonih deformacija (slika 4.246a). Preterane bone deformacije dovode do pojave prsli-
na po obimnim zidovima leita, to bitno utie na smanjenje njegove trajnosti. Stoga se
ove deformacije moraju ograniiti, pa je propisano maksimalno smanjenje debljine lei-
ta od 15% ( d d 15 , 0 ). Horizontalno pomeranje neoprenskih leita ogranieno je
maksimalnim uglom klizanja ( 7 , 0 tg ), pa vea horizontalna pomeranja zahtevaju le-
ita vee visine.
Znaajno smanjenje deformabilnosti neoprenskog leita postie se umetanjem perforira-
nih elinih limova debljine 2-5 mm (slika 4.246b), koji spreavaju pojavu bonih deforma-
cija, bez uticaja na pomeranja i obrtanja leita. Ovakva leita nazivaju se armirana neo-
prenska leita i imaju mnogo veu primenu. Pri vertikalnom pritisku, neoprenski meuslo-
jevi debljine 5-8 mm se nezavisno deformiu, pa su, s obzirom na njihovu malu debljinu, de-
formacije zanemarljive. Izrauju se sa kvadratnom (od 100x100 do 900x900 mm) i krunom
osnovom (od 200 do 900 mm) i mogu da se primene za vertikalne reakcije od 100 do
12000 kN.
Slika 4.246 - Neoprenska leita: a) nearmirano leite; b) armirano leite;
c) ema funkcionisanja neoprenskih leita
Povrina neoprenskog leita zavisi od doputenog napona pritiska po betonu na koji se
postavlja (
d bet ,
=10-25 MPa), jer neopren, nesumljivo ima bolje mehanike karakteristi-
ke. Meutim, kada se neoprensko leite postavlja na elinu povrinu, to nije redak slu-
aj u zgradarstvu (npr. na glavu stuba ili noicu podvlake), za odreivanje povrine leita
merodavan je pritisak po neoprenu. Na visinu, odnosno debljinu neoprenskog leita di-
rektno utie zahtevano horizontalno pomeranje. S obzirom da je maksimalno doputeno
klizanje 7 , 0 tg , za vea pomeranja potrebna su leita velike visine.
Dimenzije armiranih neoprenskih leita, kao i ostali neophodni podaci za njihov
proraun (maksimalne vrednosti sile pritiska i horizontalnih pomeranja) nalaze se u ka-
talozima proizvoaa. Proizvode se kao nepokretna i pokretna u jednom ili u svim prav-
cima. U tabeli 4.45 prikazana je konstrukcija i osnovne karakteristike armiranih neo-
prenskih leita.
Tabela 4.45 - Armirana neoprenska leita
Oznaka
Skica Opis i primena leita
N A L
(neankerovan)
- pokretno u svim
pravcima,
- primena: mostovi,
zgrade i industrijski
objekti
N A L - p - 1
(ankerovan)
N A L - p - 2
(ankerovan)
N A L - p - 3
(ankerovan)
- pokretno u svim
pravcima,
- ankerovano za
konstrukciju,
- primena: mostovi,
objekti
N A L - a
- pokretno u jednom
pravcu (podunom ili
poprenom),
- ankerovano za
konstrukciju,
N A L - b
- primena: mostovi,
objekti
N A L - f
- nepokretno,
- ankerovano za
konstrukciju,
- primena: mostovi,
objekti
U sluaju oslonakih reakcija izuzetno velikog intenziteta (1000-50000 kN) primenjuju
se leita na bazi neoprena sa posebnom konstrukcijom, takozvana leita u loncu (neotopf
leita). Osnovna ideja pri konstruisanju ovakvih leita bila je da se umesto armiranja
neoprena, za spreavanje bonih deformacija koristi elini prsten, koji je sastavni deo po-
sude (lonca) u koju se postavlja elastomer. Elastomer je praktino nestiljiv, a oblik menja
u skladu sa obrtanjem oslonakog preseka. Ovakva leita mogu da budu nepokretna, po-
kretna u jednom ili u svim pravcima. Konstrukcija jednog karakteristinog nepokretnog le-
ita u loncu prikazana je na slici 4.247.
A - gornja elina ploa F - nastavci za privrivanje
B - elini prsten G - zavrtnjevi za spajanje leita pri transportu
C - elastomer (neopren) H - stiljiva zaptivna traka
D - donja elina ploa J - montani zavrtnjevi za nametanje leita
E - prsten za brtvljenje
Slika 4.247 - Konstrukcija nepokretnog leita u loncu
Pokretna leita u loncu konstruiu se na slian nain kao i nepokretna. Pomeranje se
ostvaruje klizanjem preko tankog sloja teflona (PTFE - politetrafluoretilen), materijala koji
ima izuzetno nizak koeficijent trenja ( 03 , 0 01 , 0 ), a uz to je postojan i otporan na ha-
banje. Konstrukcija jednosmerno pokretnog leia u loncu prikazana je na slici 4.248.
A - gornja elina ploa F - donja elina ploa lonca
B - nastavak za privrivanje G - elini prsten
C - teflon 3-5 mm H - stiljiva zaptivna traka
D - srednja ploa za koju se lepi teflon I - elini graninik za prijem horizontalnih sila
E - neopren J - montani zavrtnjevi za nametanje leita
Slika 4.248 - Konstrukcija nepokretnog leita u loncu
Treba istai de je kod leita u loncu elastomer zatien od negativnih uticaja spolja-
nje sredine, pre svega se misli na ultravioletne zrake i ozon, pa im je vek trajanja znatno
dui. U okviru tabele 4.46 date su performanse jednog nepokretnog neotopf leita (tip N).
Tabela 4.46 - Karakteristike nepokretnog neotopf leita tipa N
Tip Nosivost Teina A C E BH Elastomer
leita kN kg cm cm cm cm D %cm& h %cm&
N 100 1000 40 32 29 34 7 23 1,6
N 150 1500 60 37 34 39 7 28 1,9
N 200 2000 70 42 39 44 8 32 2,2
N 250 2500 90 46 43 48 8 36 2,4
N 300 3000 110 50 47 52 8 39 2,6
N 350 3500 120 53 50 55 9 42 2,8
N 400 4000 150 57 54 59 9 45 3,0
N 450 4500 180 60 57 62 10 48 3,2
N 500 5000 200 64 61 66 10 51 3,4
N 550 5500 220 66 63 68 10 53 3,5
N 600 6000 230 68 65 70 10 55 3,7
N 650 6500 270 72 69 74 12 58 3,9
N 700 7000 290 74 71 76 12 60 4,0
N 750 7500 330 77 74 79 12 62 4,2
N 800 8000 360 79 76 81 12 64 4,3
N 850 8500 380 81 78 83 12 66 4,4
N 900 9000 400 83 80 85 13 68 4,6
N 950 9500 470 86 83 88 14 70 4,7
N 1000 10000 490 88 85 90 14 72 4,8
N 1100 11000 540 91 88 93 14 75 5,0
N 1200 12000 590 95 92 97 14 78 5,2
N 1300 13000 640 99 96 101 15 82 5,5
N 1400 14000 800 103 100 105 15 85 5,7
N 1500 15000 850 106 103 108 16 88 5,9
N 1600 16000 900 109 106 111 16 90 6,0
N 1700 17000 950 112 109 114 17 93 6,2
N 1800 18000 1010 115 112 117 17 96 6,4
N 1900 19000 1090 119 116 121 18 99 6,6
Tip Nosivost Teina A C E BH Elastomer
leita kN kg cm cm cm cm D %cm& h %cm&
N 2000 20000 1190 121 118 123 18 101 6,8
N 2200 22000 1390 127 124 129 18 106 7,1
N 2400 24000 1540 133 130 135 19 111 7,4
N 2600 26000 1700 137 134 139 19 115 7,7
N 2800 28000 1890 143 140 145 21 120 8,0
N 3000 30000 2150 148 145 150 21 124 8,3
N 3500 35000 2520 159 156 161 22 134 9,0
N 4000 40000 3320 170 167 172 22 143 9,6
N 4500 45000 3780 180 177 182 23 152 10,2
N 5000 50000 4200 189 186 191 24 160 10,7
Leita na bazi elastomera imaju niz prednosi u odnosu na klasina elina leita, a
najvanije od njih su: relativno jednostavna i jeftina izrada, niski trokovi ugradnje i odr-
avanja, mala visina leita i mogunost dilatiranja u svim pravcima. Osim toga, leita na
bazi elastomera pruaju mogunosti za primenu novih konstrukterskih reenja.
6
ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA OD
HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
1 OPTE
U elinim konstrukcijama koriste se uglavnom tri glavne familije konstruktivnih ele-
menata, a to su: vrue valjani profili, elementi formirani zavarivanjem od limova i hladno
oblikovani profili. Pod nazivom hladno oblikovani profili (HOP) podrazumevaju se kon-
struktivni elementi proizvedeni hladnim oblikovanjem elinih limova i traka, valjanjem
ili presovanjem. Debljine elinih limova i traka koje se koriste za proizvodnju hladno
oblikovanih proizvoda kreu se obino od 0,4 mm do 6,0 mm.
Hladno oblikovani proizvodi imaju veoma iroko polje primene u graevinarstvu, avio
i autoindustriji, brodogradnji, proizvodnji eleznikih vagona, poljoprivredi, elektroopremi
itd. Proizvodnja hladno oblikovanih proizvoda u poslednjoj deceniji ima izuzetan rast, to
se moe ilustrovati na primeru Velike Britanije gde metalo-preraivaka industrija
apsorbuje oko 300.000 t ovih proizvoda godinje. Od ove koliine 60.000 t su profilisani
nosai, 120.000 t profilisani limovi, 60.000 t elementi za paletna i regalna skladita, a
60.000 t za sve ostale vrste proizvoda. Uoeno je takoe da proizvodnja stalno raste i to po
stopi od 10% godinje. Slina situacija je i u drugim zemljama Evrope (Nemaka, ved-
ska, Francuska, eka, Holandija itd.), kao i u najrazvijenijim vanevropskim zemljama
(SAD, Kanada, Australija, Japan itd.).
Upotreba hladno oblikovanih proizvoda u zgradarstvu datira jo od 1850. godine, kada su
po prvi put primenjeni u SAD i Velikoj Britaniji, ali se ire nisu primenjivali do zavretka
drugog svetskog rata. Od 1946. godine upotreba i razvoj hladno oblikovanih profila i kon-
strukcija od njih u SAD je znatno ubrzana pojavom prvih propisa iz ove oblasti, koje je pod
naslovom "Odredbe za projektovanje hladno oblikovanih elinih konstrukcija" izdao Ame-
riki Institut za elik i gvoe (AISI), a koji su bili zasnovani na obimnom istraivakom
radu na Kornel Univerzitetu pod rukovodstvom profesora Dorda Vintera (Georg Winter).
Razlozi ovakve ekspanzije konstrukcija od hladno oblikovanih proizvoda lee pre
svega u nizu prednosti u odnosu na klasine eline konstrukcije. U poreenju sa ostalim
elinim proizvodima, kao osnovne prednosti tankozidnih hladno oblikovanih profila
mogu se izdvojiti:
mala teina, pa samim tim i manji utroak elinog materijala po m
2
objekta u
poreenju sa vrue valjanim profilima (15-40%, a za neke elemente i preko 50%),
irok dijapazon oblika i dimenzija, sa vrlo malim meuintervalima visina, irina i
debljina, to se lako omoguuje tehnologijom proizvodnje,
brza i laka montaa,
vea preciznost dimenzija u poreenju sa vrue valjanim profilima, pa pri
proraunu i montai mogu da se koriste veoma male proizvodne tolerancije,
kvalitet povrina hladno oblikovanih proizvoda je neuporedivo bolji od onih kod
vrue valjanih profila, pogotovu ako se dobijaju iz hladno valjanih limova, to do-
prinosi olakanom nanoenju i poveanju trajnosti zatite od korozije,
mehanike karakteristike osnovnog materijala (elika) kao to su granica razvlae-
nja i vrstoa na zatezanje, znaajno se poveavaju hladnim oblikovanjem, te se po-
godnim oblikovanjem preseka moe znatno poveati nosivost profila,
lako se proizvode "gnezdasti" preseci pogodni za kompaktno pakovanje, manipula-
ciju i transport,
adekvatnim izborom oblika mogu se postii znaajni estetski i konstruktivni efekti,
nosei paneli ne samo da primaju optereenje upravno na svoju ravan, ve mogu
delovati kao krute dijafragme za prijem sila u svojoj ravni ako su pouzdano spojeni
sa noseim elementima.
Kombinovanje navedenih prednosti omoguava znatnu utedu u kotanju noseih kons-
trukcija, te nije udo to u velikom broju razvijenih zemalja izgradnja konstrukcija od
hladno oblikovanih proizvoda pokazuje izuzetno brz trend razvoja.
U nedostatke hladno oblikovanih proizvoda spadaju:
via jedinina cena u odnosu na vrue valjane profile,
manja otpornost u odnosu na grube postupke pri transportu i montai,
izraenija opasnost od dejstva korozije, u smislu da isti korozioni efekat vie slabi
tankozidni presek hladno oblikovanog profila nego debelozidni presek vrue valja-
nih profila,
relativno tee spajanje.
2 MATERIJAL
Hladno oblikovani proizvodi dobijaju se obraivanjem u hladnom stanju od niskouglje-
ninih i legiranih elika, umirenih ili neumirenih, sa granicom razvlaenja od 250 do
630 N/mm
2
. Jedini uslov koji se trai od materijala je dovoljna duktilnost, da bi osnovni
materijal mogao da primi znatna poprena savijanja sa malim poluprenicima (obino
r = t) bez prslina i da omogui plastifikaciju u oblastima koncentracije napona, posebno na
mestima veza.
Izduenje merne duine od 50 mm u kombinaciji sa odnosom vrstoe na zatezanje i
granice razvlaenja (

f
u
/

f
y
) moe da se usvoji kao mera duktilnosti elika. Prema eksperi-
Proraun i konstruisanje elinih konstrukcija od hladno oblikovanih profila 47
mentalnim ispitivanjima zakljueno je da osnovni materijal poseduje dovoljnu duktilnost
ako je odnos f
u
/

f
y
vei od 1,08, a izduenje merne jedinice duine 50 mm vee od 10%.
elici koji ne ispunjavaju ovaj uslov mogu se upotrebiti za profile koji zahtevaju umereno
hladno oblikovanje i koji nemaju visokonaponske veze.
Savremene tehnologije omoguavaju proizvodnju ovih elemenata presvuenih drugim
metalima (cink, aluminijum), plastinim masama ili lakovima, ime se postie zadovolja-
vajui izgled i odlina zatita od korozije jo u toku proizvodnje. Meutim, u sluaju ovak-
vih, presvuenih limova posebno treba voditi rauna o zavarljivosti. Naime, limovi sa
plastinim prevlakama se uopte ne mogu zavarivati, dok je zavarivanje limova koji su
presvueni metalima oteano i mora se prilagoditi vrsti metala. Kada se govori o najee
primenjivanim toplo pocinkovanim limovima, oni se mogu zavarivati elektroluno, sa tim
da se elektroda mora ee istiti od naslaga cinka. Za takasto zavarivanje pocinkovanih
limova korisno je u vrh elektrode ubaciti umetak od volframa. Mora se takoe voditi
rauna da je u okolini ava cinkana prevlaka uklonjena.
Panju zasluuje i pitanje zavarivanja u uglovima hladno oblikovanih profila, odnosno
na mestu hladnog previjanja. Ako je ova oblast pod duim uticajem zagrevanja, na tempe-
raturi od 600
o
C, materijal ija je struktura usled hladnog oblikovanja naruena rekristalizi-
ra i dolazi do stvaranja krupnozrne strukture, a pri tom i do pogoranja mehanikih osobi-
na, pa ak i do mogunosti pojave prslina. Stoga, sem u sluaju manje znaajnih veza koje
su izloene umerenim statikim uticajima, treba izbegavati zavarivanje u uglovima hladno
oblikovanih profila.
to se tie proizvodnje, vrue valjani limovi i trake su jeftiniji, ali se ree koriste poto
im je povrina pokrivena kovarinom, koja haba skupe valjke na mainama za profilaciju,
ime im bitno umanjuje vek trajanja. Radi zatite od ovoga trake se iste potapanjem u ras-
tvore kiseline, elektrolitskim potapanjem ili ienjem u mlazu abraziva. Nasuprot ovome
dobra osobina im je laka mogunost oblikovanja u hladnom stanju u odnosu na hladno
valjane trake. Hladno oblikovani limovi i trake su skuplji, ali imaju kvalitetnu glatku povr-
inu i ravnomerniju debljinu od toplo valjanih. Konstantna debljina osnovnog materijala je
vana osobina, naroito za proizvodnju profila na liniji za profilisanje, gde sva neravno-
merna odstupanja negativno deluju na kontinualnost proizvodnog procesa.
Dananji trend u proizvodnji HOP je u primeni elika visoke vrstoe koji, meutim,
imaju niu duktilnost, pa je neophodno sprovesti obimna istraivanja da bi se ustanovili
priblini postupci prorauna za elemente proizvedene od ovih elika. Efikasnost upotrebe
visokovrednih elika prvensteveno zavisi od tipa loma. Ako element ima veliku vitkost ili
neukruenu noicu sa izuzetno velikim odnosom irina/debljina lom se javlja izvijanjem ili
izboavanjem, te je upotreba visokovrednih elika u ovim sluajevima neopravdana.
3 NAIN PROIZVODNJE
Hladno oblikovani elementi proizvode se postepenim oblikovanjem iz osnovnog lima
(ili trake) u hladnom postupku sve do eljenog oblika. Ovo se moe postii sledeim teh-
nolokim postupcima:
valjanjem,
presovanjem,
savijanjem.
Valjanje u hladnom stanju iroko se upotrebljava za proizvodnju profila i profilisanih
limova i pogodno je za masovnu proizvodnju, te danas predstavlja osnovni postupak za
proizvodnju hladno oblikovanih elemenata. Preseci se formiraju iz elinih traka koje su
namotane na kaleme. Ovom tehnologijom proizvodnje ne mogu se dobiti preseci koji po
duini menjaju popreni presek.
Maina koja se koristi za hladno valjanje sastavljena je od vie parova valjaka (slika 6.1)
koji kontinualno oblikuju traku u finalno zahtevani oblik. Jednostavni preseci mogu biti
proizvedeni sa do 6 parova valjaka. Meutim, sloeni preseci zahtevaju vie od 15 kompleta
valjaka. Ceo komplet valjaka za proizvodnju jednog tipa preseka moe se demontirati i
zameniti drugim za nekoliko dana. Brzina valjanja kree se u opsegu od 6-92 m/min, a
uobiajeno iznosi 23-46 m/min. Na zavretku operacije oblikovanja kompletan presek se
odseca na zahtevanu duinu automatskim seenjem, bez zaustavljanja rada maine.
Maksimalna duina seenja je uobiajeno izmeu 6 i 12 m. U savremenim fabrikama za
proizvodnju hladno oblikovanih ronjaa i fasadnih rigli, kompjuterski voene maine
omoguavaju da se elementi seku automatski na zahtevanu duinu, sa istovremenim
buenjem rupa u tano projektovanom poloaju.
Slika 6.1 - Proces oblikovanja hladnim valjanjem
Maina za hladno valjanje prikazana je na slici 6.2a, dok je dijapazon gabaritnih di-
menzija hladno oblikovanih profila, koji se mogu dobiti hladnim valjanjem u standardnim
valjaonicama, prikazan na slici 6.2b.
Presovanje kao nain oblikovanja hladno oblikovanih proizvoda upotrebljava se u
sledeim sluajevima:
kada je popreni presek jednostavne konfiguracije,
kada je potrebna manja koliina profila i
kada je zahtevani presek relativno irok.
a)
4
5
7

m
m
152 mm
1
5
2

m
m
1
5
2

m
m
1
5
2

m
m
457 mm
457 mm
b)
Slika 6.2 - a) Maina za hladno valjanje; b) Granine dimenzije hladno oblikovanih profila
dobijenih valjanjem
Profili koji menjaju popreni presek po duini mogu se proizvoditi samo na ovaj nain. Ma-
na ovog postupka proizvodnje je relativno mala duina profila, koja je ograniena duinom
prese. Postupak proizvodnje je dosta jednostavan. Presa se sastoji od pokretnog gornjeg dela
(eki) i nepokretnog donjeg dela (matrica prese) koji ima potrebni oblik hladno oblikovanog
profila (slika 6.3). Prese mogu biti hidraulike ili mehanike i obino rade sa pritiscima do
12.000 kN. Broj podizanja prese je od 2 do 50 u jednoj minuti. Profil se dobija tako to se po
fiksiranju osnovne trake ona pritiska gornjim delom prese (2) u matricu V oblika (1). Matrica
lei na centrir profilu (3) iji se poloaj regulie regulacionim zavrtnjevima. Oblik ekia,
njegova dubina ulaenja u matricu, konstrukcija matrice i kvalitet osnovnog materijala trake
lima znaajni su parametri koji odreuju mainski uslovljen tok rada.
Slika 6.3 - Postupak presovanja i izgled prese nosivosti 12.000 kN
Savijanje (slika 6.4) je postupak dobijanja hladno oblikovanih profila, koji se takoe
koristi kada se eli dobiti manja koliina profila ili unikatni elementi. Traka lima se
postavlja izmeu nepokretnog donjeg (1) i gornjeg (2) draa. Pomou alata (4) koji je
pomerljiv i ine (5) koja se nalazi na njemu lim se zaokretom savija za unapred odreeni
ugao. Oblik ine se moe menjati, a time i oblik dobijenog profila.
Slika 6.4 - Postupak savijanja
Treba naglasiti da kotanje proizvoda esto zavisi od tehnolokog procesa proizvodnje.
Pored zahteva nosivosti i dimenzija projektant treba takoe da razmotri i druge faktore od
uticaja, kao to su: oblikovnost, kotanje materijala, kapacitet i kotanje opreme za proiz-
vodnju, fleksibilnost u obradi, manipulacija materijalom itd.
4 VRSTE HLADNO OBLIKOVANIH PROIZVODA
Hladno oblikovani elini konstruktivni elementi mogu se klasifikovati u dve grupe: li-
nijski i povrinski. Na slici 6.5 prikazan je izvestan broj linijskih profila. Uobiajeni su U,
C, Z, , eirasti, uplji (okrugli, kvadratni, pravougaoni), i drugi profili. Generalno, visina
ovakvih profila kree se u opsegu od 50 do 300 mm, sa debljinom zida od 1,2 do 6,4 mm.
Primarna funkcija linijskih profila je prijem optereenja, te su pri njihovoj analizi do-
minantne osobine nosivost i krutost. Ovi profili se uglavnom koriste za ronjae, fasadne
rigle, podne nosae, podvlake, tapove reetkastih nosaa itd.
Druga grupa, tj. povrinski hladno oblikovani elementi, prikazani na slici 6.6, upotreb-
ljavaju se za krovne pokrivae, podne ploe meuspratnih konstrukcija, fasadne obloge
itd. Visine panela kreu se u oblasti 30-190 mm sa debljinom osnovnog materijala od 0,5
do 1,9 mm i mogu da premoste raspone od 1,0-5,0 m i vie. elini paneli ne samo da
imaju statiku funkciju ve obrazuju radnu platformu, zamenjuju oplatu kod meuspratnih
konstrukcija, omoguavaju provoenje instalacija itd. Ovakvi paneli, adekvatno vezani za
noseu konstrukciju, imaju znaajnu krutost u svojoj ravni, te se mogu tretirati kao krute
dijafragme. Stoga elini paneli utiu kako na poprenu krutost, tako i na smanjenje rota-
cije elemenata za koji su vezani. Ovakvo ponaanje moe se pouzdano uvesti u proraun
na osnovu koncepta "stressed skin design". Iz gore navedenog vidi se da se linijski
elementi optimiziraju tako da poseduju maksimalnu nosivost i krutost po jedinici teine, a
povrinske strukture uz statike moraju da zadovolje i razliite funkcionalne zahteve.
Slika 6.5 - Linijski hladno oblikovani elementi
Slika 6.6 - Povrinski hladno oblikovani elementi
5 OBLAST PRIMENE HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
U GRAEVINARSTVU
Mogunosti primene hladno oblikovanih proizvoda u graevinarstvu su viestruke.
Najee se primenjuju:
u visokogradnji i industrijskoj izgradnji (ronjae, fasadne rigle, podni nosai, reet-
kasti nosai, fasadne i krovne obloge, paneli, oluci, metalna stolarija itd.),
u mostogradnji i na saobraajnicama (oluasta i trapezasta ukruenja ortotropnih
ploa, ivini nosai, odbojnici, graninici itd.),
u hidrotehnikim konstrukcijama i geomehanikim radovima (ukruenja tablastih
ustava, talpe),
u skladitima (rigle i stubovi paletnih i regalnih skladita).
Primena hladno oblikovanih profila za ronjae i fasadne rigle predstavlja danas osnov-
nu oblast primene ovakvih lakih profila zbog svojih nesumnjivih prednosti. Ronjae i fa-
sadne rigle su bitan element hala i zgrada od elika u funkcionalnom, statikom, pa i u
ekonomskom pogledu, s obzirom da njihov udeo u teini nosee eline konstrukcije hala
dosee i do 30%. Uobiajeni oblici hladno oblikovanih profila otvorenog poprenog prese-
ka prikazani su na slici 6.7.
Slika 6.7 - Uobiajeni oblici poprenih preseka ronjaa
Oblici ovih profila su rezultat brojnih istraivanja i svaki predstavlja efikasni konstruk-
tivni element. Glavna tendencija u projektovanju ronjaa ogleda se u poveanju mehani-
kih karakteristika materijala i smanjenju debljine materijala, iz ega je proistekao vii od-
nos napona prema masi, ali uz neophodnost paljivog razmatranja efekata lokalne i global-
ne nestabilnosti. Najee primenjivani statiki sistemi za ronjae su prosta i kontinualna
greda, a u sluaju kada treba stabilizovati donji pojas glavnih vezaa koriste se i kosnici.
Za fasadne rigle uglavnom se koriste proste grede. Trenutno u svetu postoji veliki broj
proizvoaa koji ove elemente rade kao metalnu galanteriju, koja se moe primeniti za
bilo koji glavni nosei sistem sa razliitim materijalom glavne nosee konstrukcije. Jedna
ovakva mogunost prikazana je na slici 6.8.
U montanim spratnim zgradama esto se meuspratna konstrukcija izvodi od hladno
oblikovanih profila, kako linijskih tako i povrinskih, samostalno ili u kombinaciji. Usled
relativno male teine ovakvih sistema posebnu panju treba obratiti na akustiku i
termoizolaciju. Nosivost i krutost znatno se poveavaju pri spregnutom dejstvu elinih
elemenata sa meuspratnom ploom. Ploasti elementi mogu se raditi od metala ili
nemetala (lake betonske ploe, medijapan, panel, drvo, gips itd.). Linijski elini elementi
koji se koriste kao komponente meuspratnih konstrukcija prikazani su na slici 6.9a, a po-
vrinski na slici 6.9b. Poseban problem kod ovakvih sistema sa malom masom predstavlja
deformabilnost. Znatni ugibi, a sa tim u vezi i vibracije, imaju nepovoljan efekat ne samo
na druge nosee nemetalne elemente (podne ploe, pregradni zidovi,...), ve i na konfor
ljudi koji borave u takvoj zgradi, jer neprestano podrhtavanje meuspratne konstrukcije
izaziva neprijatno i nesigurno oseanje kod korisnika.
Ovi nepovoljni efekti mogu se u izvesnoj meri eliminisati pogodnim konstrukcijskim
oblikovanjem i znatno kompleksnijom statikom i dinamikom analizom u odnosu na kla-
sine eline konstrukcije.
Slika 6.8 - Upotreba hladno oblikovanih profila za sekundarnu noseu konstrukciju hale
a)
b)
Slika 6.9 - a) Linijski elini elementi kod lakih meuspratnih konstrukcija;
b) Povrinske eline komponente lakih meuspratnih konstrukcija
Reetkasti nosai razliite namene (za glavne vezae, ronjae, podne nosae, podvlake
itd.) mogu se takoe proizvoditi od hladno oblikovanih profila, ime se dobija izuzetno
laka i jednostavna konstrukcija. Na slici 6.10a prikazani su tipski reetkasti nosai firme
"Metsec" iz Velike Britanije, koji efektno ilustruju sve mogunosti hladno oblikovanih
profila. Pojasni tapovi su izvedeni kao eirasti, dok se dijagonalna ispuna moe uraditi
bilo od upljih profila krunog ili pravougaonog poprenog preseka ili od hladno oblikova-
nih ugaonika. Veza ispune sa pojasevima izvedena je direktnim zavarivanjem. Radi pove-
ane stabilnosti gornjeg pojasa i lake veze krovnog pokrivaa, odnosno podne ploe, u e-
irasti profil se umeu drvene gredice. Reetkasti nosai mogu biti trapezasti ili sa paralel-
nim pojasevima. Poveanje nosivosti se postie veoma jednostavno njihovim udvajanjem.
Na slici 6.10b prikazan je jo jedan tip reetkastih nosaa od hladno oblikovanih profila,
takozvani "X" nosa, izraen u zavarenoj izradi, sa pojasevima od razmaknutih U profila i
ispunom od savijenog lima ubaenog izmeu njih (samo dve vrste profila). Prilagoavanje
razliitim rasponima i optereenjima postie se uz kombinovanje sa limom za ojaanje i
dupliranjem visine, kao i uz promenu debljine materijala.
a)
b)
Slika 6.10 - Reetkasti nosai od hladno oblikovanih profila:
a) tipa "Metsec"; b) tipa "X"
Kroz razvoj industrije hladno oblikovanih profila neprekidno se provlaila ideja o kon-
ceptu prefabrikovanih hala ili zgrada, napravljenih preteno ili iskljuivo od hladno obli-
kovanih elemenata sklopljenih u fabrici sa olakanom i ukrupnjenom montaom. U pos-
lednjih nekoliko godina u ovoj oblasti su ostvareni brojni interesantni objekti. Standardizo-
vane prizemne hale imaju iroku primenu u industriji i poljoprivredi. U novije vreme siste-
mi metalnih hala upotrebljavaju se i za zadovoljenje zajednikih potreba kao to su hale za
rekreaciju, sport, kole itd. Ovakvi prefabrikovani standardizovani metalni objekti imaju
bitne prednosti kao to su:
atraktivan izgled,
brza izgradnja,
niski trokovi odravanja,
lako produenje i proirenje i
manje kotanje.
Jedno od savremenih reenja hala ovakvog tipa predstavlja "SWAGE BEAM" sistem, kod
kojeg su kompletni glavni nosai okvirnog sistema izvedeni od jednog jedinog hladno ob-
likovanog profila, koji se ujedno koristi i za ronjae i fasadne rigle. Ovaj sistem prikazan je na
slici 6.11. Primenljiv je za raspone od 9,0 do 15,0 m, sa razmacima vezaa od 4,5 m i visinom
venca hale do 6,0 m.
Slika 6.11 - SWAGE BEAM sistem hala
Industrijalizovana izgradnja montanih zgrada razliite namene predstavlja iroko polje
primene, a generalno se sprovodi u dva sistema: panelnom i modularnom. U panelnom
sistemu ploasti zidni, podni i krovni elementi se prefabrikuju u radionici, transportuju na
gradilite i montiraju na predvieno mesto, dok se kod modularnog (elijastog) sistema
trodimenzionalna jedinica proizvodi u radionici, transportuje na gradilite i tu postavlja na
svoje mesto i privruje.
U Jugoslaviji, takoe, ima vie primera projektovanja i izvoenja montanih zgrada od
hladno oblikovanih profila, mada ni jedan nije doiveo pravu afirmaciju.
U mnogim zemljama veliki broj poljoprivrednih objekata izvodi se u vidu cilindrinih
ljuski od elinog profilisanog lima, sa rasponima u opsegu od 7 do 35 m. Objekti ovog
tipa veeg raspona koriste se i za druge sadraje (npr. sport i rekreaciju). Ovakve
konstrukcije obino se izvode od visokih hladno oblikovanih profila oluastog preseka.
Zahtevana zakrivljenost postie se primenom poprenih hladno oblikovanih koruba u
nivou donjeg pojasa. Montaa se odvija meusobnim povezivanjem pojedinih limova
zavrtnjevima, a ravni kalkanski zidovi upotpunjavaju prostornu krutost objekta. Izgled
objekta sa elementom korube prikazan je na slici 6.12.
Slika 6.12 - Oluaste ljuske
U poljoprivrednim objektima hladno oblikovani elementi koriste se i za silose (slika
6.13), koji se obino izrauju kao uspravne cilindrine ljuske sa prenicima cilindra od 3
do 18 m, dok je odnos visina/prenik obino do 1,5. Poto potranja za ovakvim silosima
stalno raste kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju, to su trenutno u toku razvojno-
istraivaki projekti koji treba da ustanove pouzdane postupke analize i projektovanja
zasnovane na dobrom poznavanju ponaanja uskladitenog materijala, kao i meusobnom
zajednikom dejstvu konstrukcije i uskladitenog materijala.
Slika 6.13 - Silosi od hladno oblikovanih elemenata
Staklenici (slika 6.14) su, takoe, poljoprivredni objekti kod kojih hladno oblikovani
profili predstavljaju dominantan konstruktivni element. Efektnim nainom reenja krute
veze stuba i rigle dobijaju se izuzetno lake nosee konstrukcije. Ova veza uglavnom pred-
stavlja klju svakog od do sada razvijenih sistema.
Slika 6.14 - Staklenici od hladno oblikovanih U-profila sa vezom rigle i stuba
Stubovi dalekovoda su, po mnogo emu, specifine graevinske konstrukcije. Te kon-
strukcije se u razliitim tipovima, zavisno od uslova korienja, proizvode, po pravilu, u
velikim serijama, to ima za posledicu utroak izuzetno velikih finansijskih sredstava za
njihovu izgradnju. Zbog toga su u mnogim zemljama izvrena obimna istraivanja na temu
primene hladno oblikovanih profila u projektovanju i graenju stubova dalekovoda, kako
bi se eliminisali nedostaci klasinih reenja.
Upotrebom specifinih oblika hladno oblikovanih profila, koji omoguavaju jednostav-
ne veze i lako oblikovanje prostornih reetkastih nosaa (etvoropojasnih ili tropojasnih),
osetno se smanjuje teina stubova, to indirektno znatno olakava i pojeftinjuje transport i
montau eline konstrukcije, kao i fundiranje stubova. Prema nekim istraivanjima u
SAD i Kanadi, iz navedenih razloga ostvarena je uteda u ceni i do 50% u odnosu na kla-
sina reenja sa vrue valjanim profilima. Na slici 6.15 prikazana su dva tipa stubova dale-
kovoda od hladno oblikovanih profila, sa uobiajenim mogunostima oblikovanja profila
za njihovu izgradnju.
Slika 6.15 - Stubovi dalekovoda od hladno oblikovanih profila
sa oblicima poprenih preseka tapova
Hladno oblikovani oluasti i trapezasti profili koriste se i u mostogradnji za izradu
podunih rebara ortotropnih ploa (slika 6.16). Kod drumskih mostova ovo predstavlja
dugogodinju praksu, a trenutno su u toku i istraivanja koja e omoguiti primenu ovih
profila i kod eleznikih mostova. Na slici 6.16b prikazano je jedno takvo reenje kod
dvokolosenog eleznikog mosta u Nemakoj.
a)
b)
Slika 6.16 - Trapezasta ukruenja: a) u procesu proizvodnje; b) kod eleznikog mosta
Proirenje primene spregnutih konstrukcija (elik-beton), koje su poslednjih godina u
izuzetnoj ekspanziji, imalo je uticaj i na oblast hladno oblikovanih profila. Armiranobeton-
ske podne ploe (slika 6.17) kod kojih hladno oblikovani profilisani lim slui kao oplata
pri betoniranju i kao armatura, iroko se primenjuju, posebno u viespratnim zgradama.
Spregnuto dejstvo izmeu betonske ploe i profilisanog lima danas se uobiajeno ostvaru-
je dopunskim profilacijama (ispupenja na rebrima i noicama profilisanog lima), koje
ujedno i znatno poveavaju nosivost profilisanog lima. Ovakve ploe takoe "rade" spreg-
nuto i sa elinom podkonstrukcijom: podnim nosaima i podvlakama. Druge vrste spreg-
nutih konstrukcija, kao to su profilisani limovi vezani sa raznim vrstama drvenih ploa,
bile su predmet istraivanja u vedskoj.
Slika 6.17 - Spregnute ploe sa profilisanim limovima
Pri primeni hladno oblikovanih profila u uslovima poara mogu da se primenjuju
spregnuti stubovi (armirani ili ne), ime se znatno poveava njihova nosivost i stabilnost.
Ovim nainom konstrukcijskog oblikovanja moe se dobiti poarna otpornost i do 90 min
bez ikakve posebne zatite. Popreni preseci ovakvih stubova prikazani su na slici 6.18.
Slika 6.18 - Primena hladno oblikovanih profila kod spregnutih stubova
iroko polje primene HOP, koje direktno ne spada u graevinarstvo, ali predstavlja
izuzetan izazov za svakog konstruktera, su paletna i regalna visoka skladita. Koliko je
ovo vana oblast primene govori i to da je ECCS osnovala posebnu komisiju koja tretira
ovu problematiku, inae veoma sloenu, jer se proraun sprovodi sa torziono osetljivim
profilima i okvirima sa delimino krutim vorovima.
Za poprene preseke tapova obino se upotrebljavaju U i C-profili, mada ima reenja i
sa upljim profilima krunog i pravougaonog preseka. Ovakvi profili su obino perforira-
ni, kako bi se omoguila fleksibilnost u pogledu spojeva. U sluaju veih presenih sila
koriste se dvostruki preseci vezani rebro uz rebro. Sve veze se izvode pomou zavrtnjeva.
Nain konstruisanja ovakvih visokih regalnih skladita prikazan je na slici 6.19. Ovakva
skladita se izrauju sa visinama i od nekoliko desetina metara.
Slika 6.19 - Visokoregalna skladita
6 PONAANJE HLADNO OBLIKOVANIH PROFILA
POD DEJSTVOM STATIKOG OPTEREENJA
Neki postupci statike analize i prorauna, koji su tipini za vrue valjane profile i ele-
mente dobijene zavarivanjem od limova, mogu da se primene i pri proraunu konstrukcija
od hladno oblikovanih profila. Meutim, razlike u ponaanju pod optereenjem izmeu
ova dva tipa konstrukcija je prilino velika, pa je neophodno istai osnovne razlike u
metodama prorauna.
Raunski postupci za vrue valjane i zavarene profile razvijeni su preteno na osnovu
nekoliko oblika poprenih preseka koji su karakteristini za te vrste proizvoda. Kod hlad-
no oblikovanih profila, nasuprot tome, praktino je neograniena raznovrsnost oblika koji
se mogu proizvesti, pa iz tog razloga analiza i proraun moraju biti toliko uopteni da se
mogu primeniti na bilo koji oblik, ve proizveden, ili koji e se tek proizvesti.
Osim toga, vitkost pojedinih delova poprenog preseka (noice i rebra), koja se defini-
e odnosom b/t (irina/debljina) elementa, najee je mnogo vea kod hladno oblikovanih
profila nego kod vrue valjanih profila, pa su i stabilitetni problemi znatno izraeniji. Ka-
ko se hladno oblikovani profili otvorenog poprenog preseka esto izvode kao monosimet-
rini, usled nepoklapanja teita poprenog preseka sa centrom smicanja javljaju se dodat-
ni, sekundarni torzioni uticaji, koji negativno utiu kako na stabilnost, tako i na nosivost
hladno oblikovanih profila. Uz to, relativno mala debljina zidova odraava se na torzionu
krutost, koja je znaajno manja od one za debelozidne konstrukcije. Ovo je vano i u pog-
ledu izvijanja, izboavanja i bonog izvijanja nosaa i stubova. Prema tome, projektovanje
konstrukcija od hladno oblikovanih profila zahteva znatno sloeniju, detaljniju i precizniju
analizu, kojom se obuhvataju pomenuti stabilitetni fenomeni, uz uzimanje u obzir i post-
kritine nosivosti koja kod ovakvih tankozidnih elemenata ima poseban znaaj.
Postupci proizvodnje svojstveni izradi ova dva razliita tipa konstrukcija uzrokuju znatne
razlike u mehanikim karakteristikama samog materijala (npr. poveanje granice razvlaenja i
vrstoe na zatezanje pri hladnom oblikovanju), kao i drugaiji raspored i intenzitet zaostalih
napona, to igra znaajnu ulogu, pogotovo u dokazu lokalne i globalne stabilnosti.
Jedna od najvanijih karakteristika hladno oblikovanih profila je vitkost (odnos b/t) po-
jedinanih ravnih elemenata poprenog preseka. to je ovaj odnos vei, to je manji kritini
napon izboavanja. U zavisnosti od odnosa b/t i odnosa napona na granici razvlaenja i
kritinog napona izboavanja, hladno oblikovani profili mogu imati znaajnu nosivost i
posle izboavanja. Tankozidne konstrukcije mogu biti ekonomine samo ako se potpuno
iskoristi ova nosivost u post-kritinoj oblasti, jer je ona nekoliko puta vei od nosivosti od-
reene prema kritinom naponu izboavanja. Zbog ovoga su studije post-kritinog ponaa-
nja bile, a i sada su vana oblast istraivanja.
Pre upoznavanja drugih specifinih problema projektovanja, neophodno je upoznati se
sa nekim optim terminima koji se koriste pri projektovanju hladno oblikovanih profila,
kao to su: konzolni element, obostrano oslonjeni element i ukrueni element.
Konzolni element je ravan element koji je ukruen samo du jedne ivice koja je paralelna sa
pravcem delovanja napona. Kao to je prikazano na slici 6.20 ovakvi elementi su krak
ugaonika, noica U-profila, noica eirastog profila itd. (na slici 6.20 su obeleeni sa k);
Slika 6.20 - Definicija konzolnih, obostrano oslonjenih i ukruenih elemenata
Obostrano oslonjeni element je ravan element kod koga su obe ivice, paralelene sa
pravcem delovanja napona, kruto oslonjene pomou rebara, noica ili ivinih ukruenja
koja poseduju dovoljnu krutost (na slici 6.20 su obeleeni sa o);
Ukrueni element je ravan element sa podunim ukruenjima, koja se postavljaju
izmeu rebara (meuukruenja), du ivica konzolnih elemenata (ivina ukruenja) ili
izmeu rebra i ivinog ukruenja (meuukruenje). Jedan ukrueni element moe da ima
jedno ili vie podunih ukruenja koja su paralelna sa pravcem delovanja napona (na slici
6.20 su obeleeni sa u).
Dakle, ukruenja se prema svom poloaju mogu podeliti na ivina ukruenja i meuuk-
ruenja, i moraju posedovati dovoljnu krutost, kako bi ukrutili jednu ivicu elementa. Pos-
tavljenjem ukruenja u vidu ljebova ili prevoja znatno se poveava stabilnost pritisnutih
elemenata na izboavanje.
Izboavanje i post-kritino ponaanje dominantno zavisi od naina oslanjanja elemena-
ta u podunom pravcu i od poloaja meuukruenja. Razlika u ponaanju konzolnih i slo-
bodno oslonjenih pritisnutih elemenata ilustrovana je na slici 6.21. Pritisnuti konzolni ele-
ment hladno oblikovanog profila optereenog na savijanje (slika 6.21a) ostaje prav (ravan)
samo du ivice kojom je vezan za rebro, izboava se pri relativno niskom naponu i pri tom
pokazuje veu deformisanost (zatalasanost) od obostrano oslonjenog elemenata sa istim
odnosom b/t (slika 6.21b), jer se obostranim ukruenjem znatno poveava kritini napon
izboavanja (oko 10 puta).
Slika 6.21 - Izboavanje: a) konzolnog elementa; b) obostrano oslonjenog elementa
Obostrano oslonjeni pritisnuti elementi dobijaju mala, skoro neprimetna izboavanja
pri naponima koji su utoliko manji to je vei odnos b/t. Ovakva mala izboavanja ne sma-
njuju njihovu nosivost, to je posledica injenice da se ravnomerno rasporeen napon
pritiska preraspodeljuje po poprenom preseku i koncentrie se u manje izboenim delovi-
ma ploe, odnosno u dve zone neposredno uz ukruene ivice. Pri dodatnom poveanju op-
tereenja maksimalan napon pritiska na ivicama se poveava, za razliku od normalnog na-
pona u izboenoj zoni, pa jo vie dolazi do izraaja preraspodela napona (slika 6.22).
Da bi se odredila postkritina nosivost hladno oblikovanih elemenata izloenih dejstvu
normalnog napona pritiska () primenjuje se koncept efektivne irine, ili ree koncept re-
dukovanog raunskog napona. Koncept efektivne irine podrazumeva zamenu stvarne iri-
ne elementa (b) redukovanom, efektivnom irinom (b
eff
), koja se odreuje na osnovu
uslova jednakosti rezultante stvarnog napona na ukupnoj irini i raunskog napona na
efektivnoj irini elementa. Efektivna irina predstavlja onaj deo irine elementa na kome
se moe ostvariti maksimalan normalni napon (
max
= f
y
), a raunski dijagram normalnih
napona je konstantan po itavoj efektivnoj irini. Za razliku od raunskog, dijagram
stvarnih napona je krivolinijski (slika 6.23), pa se moe napisati sledea jednakost:
( )dx x b
b
eff

0
max
, (6.1)
gde je (x) funkcija koja predstavlja promenu stvarnog dijagrama normalnih napona po
irini poprenog preseka.
Slika 6.22 - Post-kritino ponaanje tankih limova:
a) deformacije; b) dijagrami normalnih napona
Slika 6.23 - Stvarna i proraunska raspodela napona. Efektivna irina
U SAD, kao i u nekoliko drugih zemalja, proraun efektivne irine zasniva se na rado-
vima Vintera. Meutim, danas u svetu ima vie od deset razliitih izraza za sraunavanje
efektivne irine koji se preporuuju ili su u primeni, pri emu svi daju sline rezultate.
Konzolni pritisnuti elementi, pri istoj vitkosti, izboavaju se pri mnogo manjem optere-
enju od obostrano oslonjenih elemenata. Ovakvi elementi, takoe, imaju post-kritinu
rezervnu nosivost koja se moe koristiti. Ozbirom na znatne deformacije slobodne ivice
pri prekoraenju kritinog naprezanja, ne mogu se koristiti onolike rezervne nosivosti kao
kod obostrano oslonjenih elemenata, jer upotrebljivost u odreenoj meri zavisi i od izgleda
nosaa.
Pri proraunu hladno oblikovanih profila sa relativno velikim odnosom b/t ukruenog
pritisnutog elementa, ekonominost preseka ostvaruje se dodavanjem meuukruenja
(jednog ili vie). Na primer, ako ukrueni pritisnuti element ima odnos b/t = 200
efikasnost pritisnutog elementa tj. odnos b
eff
/b je samo 27%. Meutim, ako se primeni
jedno meuukruenje u sredini (slika 6.24), efikasnost se poveava na 52%.
Dodavanjem novih meuukruenja efikasnost se moe jo vie poveati, tako da ceo
element postaje efektivan.
Slika 6.24 - Dijagram stvarnog normalnog napona kod poprenog preseka
sa jednim meuukruenjem
Kod hladno oblikovanih profila optereenih na savijanje veliku panju treba posvetiti
rebru profila koje se mora proveriti na dejstvo koncentrisanih sila velikog intenziteta, od-
nosno stabilnosti izuzetno tankih rebara na dejstvo oslonakih reakcija i koncentrisanih si-
la velikog intenziteta. Kako kod ovakvih profila nije konstruktivno jednostavno izvoenje
ukruenja rebra na mestu delovanja koncentrisanih sila ili na mestima oslonaca, neophod-
no je da se osigura dovoljna duina oslanjanja (D), ili da se povea duina delovanja kon-
centrisanog optereenja, kako ne bi dolo do gubitka stabilnosti rebra (slika 6.25). Na os-
novu brojnih ispitivanja, iji su rezultati objavljeni u brojnim radovima, prouena je zavis-
nost izmeu poprene koncentrisane sile, kvaliteta materijala, dimenzija rebra, radijusa
previjanja i duine oslanjanja. Na osnovu ovih istraivanja projektantima stoje na raspola-
ganju razliiti izrazi za maksimalnu koncentrisanu silu, za preseke sa jednostrukim ili
dvostrukim rebrom.
Jedna od osnovnih pretpostavki u tehnikoj teoriji elastinosti je nedeformabilnost po-
prenog preseka bilo pri savijanju, torziji ili izvijanju. Kako ova pretpostavka kod tanko-
zidnih hladno oblikovanih profila uglavnom nije ispunjena, to postupci prorauna zasno-
vani na ovakvim postavkama ne odgovaraju stvarnom ponaanju konstrukcija. Iz ovog raz-
loga pri proraunu hladno oblikovanih profila treba primeniti preciznije postupke prorau-
na, uz uvoenje metoda zasnovanih na eksperimentalnim istraivanjima, koje obuhvataju
uticaj deformabilnosti poprenog preseka.
Slika 6.25 - Gubitak stabilnosti rebra usled dejstva oslonake reakcije
Hladno oblikovani profili uobiajeno imaju veoma tanke zidove, a sa tim u vezi i malu
torzionu krutost. Kako je ve pomenuto, mnogi preseci proizvedeni hladnim oblikovanjem
su monosimetrini, tako da im se ne poklapaju teite i centar smicanja (slika 6.26), to
ima za posledicu da se, ukoliko ravan spoljanjeg optereenja ne prolazi kroz centar smi-
canja, u nosau osim savijanja javlja i torzija. Moe se dokazati da je deo napona od torzi-
je do 50% vei od dela normalnog napona od savijanja nosaa, pa zbog toga pri projekto-
vanju konstrukcija od hladno oblikovanih profila posebnim konstruktivnim merama treba
spreiti uticaj torzije kako bi ovi elementi imali veu nosivost.
Slika 6.26 - Uticaji torzije kod monosimetrinih profilu
M
7 NAUNO ISTRAIVAKI RAD I RAZVOJ
TEHNIKE REGULATIVE
Rani razvoj teorijskih osnova i metoda prorauna zasnovan je na pionirskom radu pro-
fesora Dorda Vintera na Kornel Univerzitetu u SAD. Iz ovih brojnih istraivanja proiste-
kao je 1946. godine standard "Odredbe za projektovanje hladno oblikovanih elinih ele-
menata konstrukcija". Ovaj propis je kasnije redovno revidovan 1956, 1960, 1962, 1968 i
1980. godine, kao rezultat tehnikog razvoja i kontinuiranih istraivanja sprovedenih na
vie univerziteta i u vie kompanija za proizvodnju hladno oblikovanih proizvoda. Ovakav
brz razvoj u SAD proistekao je uglavnom na osnovu istraivanja profesora Vintera, Peko-
za (Pekozs) i Jua (Yu). Ovaj standard je ujedno bio i osnova za donoenje propisa iz ove
oblasti i u drugim zemljama, bilo da je direktno preveden, ili uz manje korekcije (npr.
Australija, ehoslovaka). Godine 1990. u SAD je izaao potpuno novi standard koji regu-
lie ovu problematiku, koncipiran na savremen nain koji uvodi teoriju graninih stanja
umesto dotadanjeg koncepta doputenih napona.
to se tie Evrope prva istraivanja su poela 1944. godine u Velikoj Britaniji kada je i
obrazovano Udruenje za hladno oblikovanje. Ova organizacija uinila je veoma mnogo u
organizovanju i finansiranju istraivanja. I ovde je istraivanje bilo inspirisano radom Vin-
tera, pa su u ranim pedesetim godinama brojni istraivai, meu kojima su najpoznatiji
ilver (Chilver), Muar (Moir), Kenedi (Kenedi) i Harvi (Harvey), dali izuzetno vane pod-
loge za proraun hladno oblikovanih profila. Smit (Smith) je 1951. godine dao smernice za
prvi britanski standard (BS) koji je objavljen 1969. godine. Sledei BS je publikovan
1975. godine, u isto vreme kad i knjiga Vokera (A.C. Walker) u kojoj su opisana posebna
raunska i konstruktivna pravila za projektovanje konstrukcija od hladno oblikovanih pro-
fila. Godine 1987. izaao je iz tampe novi britanski standard (BS 5950: Deo 5) koji je zas-
novan na konceptu graninih stanja i koji obuhvata karakteristike materijala i preseka, ve-
ze, postupke dimenzionisanja i provere stabilnosti, kao i eksperimentalna ispitivanja.
Aktivnost na izradi tehnike regulative postoji i u nizu drugih zemalja kao to su:
vedska, Francuska, Holandija, Nemaka, Poljska itd. Usaglaavanje rezultata istraivanja
i nacionalnih standarda pomenutih zemalja izvreno je u okviru ECCS, pa su 1987. godine
publikovane "Evropske preporuke za proraun tankozidnih elinih elemenata", koje su
posluile kao osnov za izradu dela Evrokoda koji se bavi problematikom hladno
oblikovanih profila. U poetnoj fazi hladno oblikovanim profilima je bio posveen aneks
A Evrokoda, ali je zbog znaaja i obima ove materije ona obraena u okviru posebnog
dela Evrokoda. Tako je aprila 1996. godine stupio na snagu Evrokod 3 Deo 1-3: "Opta
pravila - Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove" kao
evropski predstandard sa paralelnom primenom, koji e nakon tri godine probne primene i
eventualnih korekcija i usaglaavanja sa nacionalnim propisima zemalja lanica, prerasti u
evropski standard (EN) sa obaveznom primenom i kao takav staviti van vanosti postojee
nacionalne regulative iz ove oblasti.
8 PROJEKTOVANJE KONSTRUKCIJA OD HLADNO
OBLIKOVANIH PROFILA PREMA EVROKODU 3
8.1 UVOD
Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun elinih konstrukcija od hladno oblikova-
nih tankozidnih elemenata otvorenog poprenog preseka. Metode prorauna otpornosti i
upotrebljivosti odnose se na preteno mirno, statiko optereenje, karakteristino za uobi-
ajene konstrukcije u zgradarstvu. Osim toga, metode prorauna profilisanih limova mogu
da se primenjuju i pri proraunu spregnutih meuspratnih ploa (elik-beton).
Ovaj dokument, kao i svi Evrokodovi, zasniva se na teoriji graninih stanja. On nije sa-
mostalan dokument, ve se koristi zajedno sa Evrokodom 3 Deo 1-1: "Opta pravila i pra-
vila za proraun zgrada" u kojem su date osnove za proraun elinih konstrukcija.
U cilju definisanja razliitog nivoa pouzdanosti, razlikuju se tri klase konstrukcija od
hladno oblikovanih profila:
konstrukcije klase I kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi projektuju
tako da obezbede otpornost i stabilnost itave konstrukcije,
konstrukcije klase II kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi projektuju
tako da obezbede otpornost i stabilnost pojedinanih elemenata konstrukcije,
konstrukcije klase III kod kojih se hladno oblikovani elementi i limovi koriste samo
za prenos optereenja na konstrukciju.
Metode prorauna i projektovanja potpomognutog ispitivanjem, izloene u Evrokodu 3
Deo 1-3, odnose se na sve tri klase konstrukcija.
Zbog specifinosti hladno oblikovanih proizvoda i nedovoljne baze podataka, esto se
pri odreivanju pojedinih parametara neophodnih za projektovanje elinih konstrukcija
od hladno oblikovanih proizvoda pribegava ispitivanjima. Stoga ovaj dokument prua
mogunosti za projektovanje potpomognuto ispitivanjem. Ispitivanja treba da budu u
skladu sa pravilima datim u poglavlju 9 ovog dokumenta ("Proraun potpomognut
ispitivanjem") i aneksu A ("Postupak ispitivanja").
8.2 OSOBINE MATERIJALA I GEOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE
POPRENIH PRESEKA
Svi elici koji se koriste za hladno oblikovane elemente i profilisane limove treba da
budu pogodni za hladno oblikovanje i zavarivanje, pa stoga Evrokod 3 Deo 1-3 daje tabe-
larni pregled svih standardnih elika sa oznakama, osnovnim mehanikim karakteristika-
ma i referentnim standardima, koji se mogu primenjivati za izradu hladno oblikovanih pro-
fila i limova. Ovi elici uglavnom zadovoljavaju i zahteve u pogledu duktilnosti, koji ujed-
no predstavljaju potreban preduslov za primenu plastine globalne analize.
Prosena granica razvlaenja (

f
ya
) pomou koje se uzima u obzir ojaanje materijala
usled hladnog oblikovanja moe da se odredi eksperimentalno, na osnovu serije ispitiva-
nja, ili na osnovu poluempirijskog izraza kojim se obuhvata nain oblikovanja i broj
prevoja:
2 / ) ( ali ) ( ) (
2
yb u ya yb u g yb ya
f f f f f /A t n k f f + + (6.2)
gde su:
yb
f granica razvlaenja osnovnog materijala >MPa@,
u
f vrstoa osnovnog materijala na zatezanje >MPa@,
t debljina elementa >mm@,
g
A bruto povrina poprenog preseka >mm
2
@,
n broj prevoja u okviru poprenog preseka, pod uglom od 90, sa unutranjim
prenikom manjim od 5t,
k koeficijent koji zavisi od naina oblikovanja i ima sledee vrednosti:
k = 0,7 za hladno valjanje,
k = 0,5 za druge metode hladnog oblikovanja.
Osim toga, prosena granica razvlaenja (f
ya
) ne treba da bude vea od f
u
ili 1,2 f
yb
.
Poveanje granice razvlaenja usled hladnog oblikovanja moe da se uzme u obzir
samo u sluaju aksijalno optereenih elemenata kod kojih je efektivna povrina poprenog
preseka A
eff
jednaka bruto povrini poprenog preseka A
g
, i u drugim sluajevima za koje
se moe pokazati da uticaji hladnog oblikovanja dovode do poveanja nosivosti. Prema
tome, prosena granica razvlaenja moe da se koristi pri odreivanju:
otpornosti poprenih preseka aksijalno zategnutih elemenata,
otpornosti poprenih preseka i otpornosti na izvijanje aksijalno pritisnutih elemena-
ta kod kojih je efektivna povrina jednaka bruto povrini poprenog preseka i
otpornosti poprenih preseka elemenata optereenih na savijanje, kod kojih je itava
noica efektivna.
Poveanje granice razvlaenja ne treba da se uzme u obzir kod elemenata koji su nakon
hladnog oblikovanja izloeni termikoj obradi na temperaturama viim od 520 C u trajanju
vie od jednog asa. Posebno treba imati u vidu da neke vrste termike obrade mogu da utiu
na smanjenje granice razvlaenja ispod granice razvlaenja osnovnog materijala.
to se tie debljine limova od kojih se izrauju hladno oblikovani proizvodi, preporuke sa-
drane u Evrokodu 3 Deo 1-3 odnose se samo na proizvode koji zadovoljavaju sledee uslove:
za limove mm 0 , 4 5 , 0
cor
t
za profile mm 0 , 8 0 , 1
cor
t
gde je
cor
t ista debljina lima, iskljuujui debljinu eventualnog zatitnog organskog ili
metalnog (najee Zn) premaza.
Primena tanjih ili debljih elemenata treba da bude propraena serijom odgovarajuih
eksperimenata, sprovedenih u skladu sa poglavljem 9 i aneksom A ovog Evrokoda, na
osnovu kojih se mogu dobiti pouzdani parametri neophodni za projektovanje jedne ovakve
konstrukcije.
Kod poprenih preseka sa zaobljenim uglovima nominalna irina ravnih elemenata b
p
treba da se odredi kao to je prikazano na slici 6.27. Uticaj zaobljenja na geometrijske
karakteristike poprenog preseka (povrina, moment inercije itd.) moe da se zanemari,
ako unutranji poluprenik zaobljenja r zadovoljava sledee uslove:
t r 5 i
p
b r 15 , 0 . (6.3)
U suprotnom, ako unutranji poluprenik zaobljenja ne zadovoljava pomenute kriterijume,
treba uzeti u obzir uticaj zaobljenja na geometrijske karakteristike poprenog preseka.
Slika 6.27 - Odreivanje nominalne irine ravnog elementa b
p
Svi principi i pravila data u Evrokodu 3 Deo 1-3 vae samo za poprene preseke kod
kojih je vitkost delova poprenih preseka, to jest odnos irina-debljina (b
p
/t), manja od
maksimalnih vrednosti datih u tabeli 6.1. Osim toga, da bi se obezbedila dovoljna krutost
ukruenja, njihova irina treba da bude u sledeim granicama:
6 , 0 / 2 , 0 b c (6.4)
3 , 0 / 1 , 0 b d (6.5)
gde su b, c i d irine noice, odnosno ukruenja (videti tabelu 6.1).
Popreni preseci koji ne zadovoljavaju pomenute uslove mogu da se koriste samo ako
su njihova granina nosivost i upotrebljivost verifikovani rezultatima eksperimenata koji
su izvedeni u skladu sa pravilima datim u Evrokodu 3 Deo 1-3.
Tabela 6.1 - Maksimalan odnos irina - debljina (b

/t)
Element poprenog preseka Maksimalna vrednost
50 / t b
60 / t b
90 / t b
500 / t b
sin 500 / t h
o o
90 45
8.3 IZBOAVANJE TANKOZIDNIH ELEMENATA
Lokalna stabilnost pritisnutih delova poprenog preseka predstavlja jedan od osnovnih
problema pri proraunu hladno oblikovanih elemenata, pa je zbog toga deo Evrokoda koji
tretira ovu problematiku detaljnije opisan. Prema Evrokodu 3 proraun lokalne stabilnosti na
izboavanje vri se prema konceptu efektivne irine, koji se zasniva na Vinterovoj krivoj.
8.3.1 Izboavanje neukruenih elemenata
Kako je pomenuto u uvodnom delu, proraun stabilnosti limova na lokalno izboavanje
zasniva se na konceptu efektivne irine. Kod neukruenih elemenata redukcioni koeficijent
(), na osnovu kojeg se odreuje efektivna irina (
p eff
b b ), moe da se odredi na
osnovu poznatog Vinterovog izraza. Kod hladno oblikovanih profila pri odreivanju
redukcionog faktora treba uzeti u obzir i nivo naprezanja korienjem maksimalnog
napona pritiska u posmatranom elementu (
Ed com,
). Kod elemenata kod kojih maksimalni
raunski napon pritiska dostie granicu razvlaenja (
1 ,
/
M yb Ed com
f ) redukcioni
koeficijent treba da se odredi prema sledeem izrazu:
>
673 , 0 / ) / 22 , 0 1 (
673 , 0 1
p p p
p

za
za
(6.6)
u kojem je
p
relativna vitkost:
k
t b f
p
cr
yb
p

4 , 28
/
(6.7)
gde su:
t debljina lima,
k koeficijent izboavanja koji zavisi od uslova oslanjanja i dijagrama normalnih

napona,
yb
f granica razvlaenja osnovnog materijala u MPa,
1 M
parcijalni koeficijent sigurnosti (Evrokod preporuuje sledeu vrednost:
1 M
=1,1),
H odnos
yb
f / 235 .
Kada je raunski napon pritiska manji od granice razvlaenja (
1 ,
/
M yb Ed com
f < )
treba da se izvri redukcija relativne vitkosti:
1
,
,
/
M yb
Ed com
p red p
f
, (6.8)
pa se u ovom sluaju redukcioni koeficijent () dobija na osnovu izraza (6.6), ali sa ovako
sraunatom redukovanom relativnom vitkou
red p,
.
8.3.2 Izboavanje ukruenih elemenata
Pri proraunu pritisnutih elemenata poprenog preseka sa ugaonim ili unutranjim
ukruenjima treba imati u vidu da se ukruenja ponaaju kao pritisnuti tpovi na elastinoj
podlozi (kontinualno elastino pridrani). Krutost elastinog oslonca zavisi od uslova
oslanjanja i krutosti na savijanje susednih elemenata.
Krutost elastine opruge po jedinici duine moe da se odredi na osnovu jedininog
jednako podeljenog optereenja u, koje deluje du ukruenja (slika 6.28). Shodno definici-
ji krutosti ona se dobija na sledei nain:
/ u K (6.9)
gde je pomeranje ukruenja usled jedinine sile u.
Slika 6.28 - Raunski model za proraun krutosti ukruenja
Dispozicija jednog elementa sa ivinim i jednog sa meuukruenjem, kao i odgovara-
jui proraunski modeli na osnovu kojih se odreuje krutost opruge, odnosno ukruenja,
prikazani su na slici 6.28a. Na slici 6.28b prikazani su proraunski modeli za C i Z profile
optereene na pritisak ili savijanje, na osnovu kojih se mogu odrediti pomeranja i krutosti
rotacionih opruga
C ,
1
C i
2
C .
8.3.2.1 Elementi sa ivinim ukruenjima
Pri proraunu efektivne irine kod elemenata sa ivinim ukruenjem, bilo da je re o
jednostrukom (slika 6.29a) ili dvostukom prevoju (slika 6.29b), ukruenja se uzimaju u
obzir samo ako zadovoljavaju sledee uslove:
ugao izmeu ukruenja i elementa koji ukruuje je izmeu 45 i 135 (najpovoljnije
je da ovaj ugao bude 90, kao to je prikazano na slici 6.29),
prepust ukruenja c je vei od 0,2

b
p
(videti sliku 6.29) i
odnos b
p
/

t je manji od 60 za ukruenja sa jednostrukim prevojem, odnosno 90 za
ukruenja sa dvostrukim prevojem.
Povrina poprenog preseka ukruenja sastoji se od efektivne povrine prepusta c, ili c
i d kod ukruenja sa dvostrukim prevojem, i pripadajue efektivne irine (b
e2
) susednog
ukruenog elementa (slika 6.29). Proraun efektivne povrine kod elemenata sa ivinim
ukruenjem se sprovodi u tri koraka.
Prvi korak: Dobijanje poetnog efektivnog preseka uz pretpostavku da ukruenje ima
beskonanu krutost ( ) K i da raunski napon pritiska dostie granicu razvlaenja
(
1 ,
/
M yb Ed com
f ). Prema tome, efektivne irine
1 e
b i
2 e
b treba da se odrede
podrazumevajui da je element obostrano oslonjen.
Slika 6.29 - Ivina ukruenja: a) sa jednostrukim prevojem; b) sa dvostrukim prevojem
Kod ivinih ukruenja sa jednostrukim prevojem poetna vrednost efektivne irine
eff
c
dobija se na sledei nain:
c p eff
b c
,
(6.10)
gde je
c p
b
,
nominalna irina prepusta (videti sliku 6.29a), a redukcioni koeficijent koji
se dobija prema izrazu (6.6) u funkciji relativne vitkosti
p
date izrazom (6.7), sa
vrednostima koeficijenta izboavanja (

k ) definisanim na sledei nain:
( )
6 , 0 / 35 , 0 za 35 , 0 / 83 , 0 5 , 0
35 , 0 / za 5 , 0
,
3
2
,
,
p c p p c p
p c p
b b b b
b b
k
. (6.11)
Kod ivinih ukruenja sa dvostrukim prevojem efektivna irina
eff
c se takoe odreuje
iz izraza (6.10), ali sa redukcionim koeficijentom dobijenim na osnovu koeficijenta iz-
boavanja (

k ) za obostrano oslonjene elemente. Vrednost efektivne irine
eff
d treba da
se odredi na osnovu izraza:
d p eff
b d
,
(6.12)
gde je
d p
b
,
nominalna irina prepusta (slika 6.29b), a redukcioni koeficijent koji se do-
bija na osnovu koeficijenta izboavanja ( k
V
) za konzolne elemente.
Sa ovako sraunatim efektivnim irinama
2 e
b ,
eff
c i
eff
d odreuju se geometrijske ka-
rakteristike ukruenja: povrina (
s
A ) i moment inercije (
s
I ) za savijanje oko ose a-a
(slika 6.29). U optem sluaju, kod ukruenja sa dvostrukim prevojem povrina ukruenja
moe da se odredi na sledei nain:
( )
eff eff e s
d c b t A + +
2
(6.13)
dok moment inercije treba odrediti u odnosu na horizontalnu osu a-a koja prolazi kroz
teite efektivne povrine ukruenja.
Drugi korak: U ovom koraku, na osnovu efektivnog preseka ukruenja odreenog u
prethodnom koraku, treba odrediti redukcioni faktor ( F) za fleksiono izvijanje ukruenja,
smatrajui da je ono kontinualno elastino oslonjeno. Kritini napon elastinog izboava-
nja za element na elastinoj podlozi moe da se odredi prema izrazu:
s
s
s cr
A
I E K
2
,
(6.14)
gde je K krutost opruge (6.9), a E modul elastinosti (E=210000 MPa). Relativna vitkost
ukruenja dobija se na uobiajen nain:
s cr yb
f
,
/ . (6.15)
Redukcioni faktor dobija se na osnovu ovako odreene relativne vitkosti (6.15)
korienjem krive izvijanja a
O
( 13 , 0 ). Ukoliko je 1 < efektivnu povrinu ukruenja
treba redukovati, tako to se usvaja nova redukovana debljina, odreena na sledei nain:
t t
red
. (6.16)
Ova redukovana debljina
red
t vai za sve elemente koji ulaze u sastav ukruenja, pa se
redukovana povrina ukruenja dobija u sledeem obliku:
s red s
A A
,
. (6.17)
Trei korak: Kada raunski napon pritiska u ukruenju (
M1 yb Ed com,
/ f ) nije
jednak naponu na granici razvlaenja, kako je pretpostavljeno u prvom koraku, ve je
manji ( 1 < ), u treem koraku se sprovodi iterativni postupak. Naime, vrednosti
redukcionog koeficijenta se odreuju na osnovu redukovane vitkosti:

p red p,
(6.18)
gde je F redukcioni koeficijent dobijen u prethodnom koraku. Ponavljanje drugog koraka
sa vrednostima redukovane efektivne povrine ( A
s red ,
) iz prethodne iteracije vri se sve
dok se ne dobiju priblino iste vrednosti redukcionog koeficijenta (
1
n n
), sa tim da
vrednost redukcionog koeficijenta u svakoj narednoj iteraciji ne sme da bude vea nego u
prethodnoj iteraciji (
1
n n
).
Konano, usvaja se efektivni popreni presek sa vrednostima
2 e
b ,
eff
c ,
eff
d i
red
t koje
odgovaraju redukcionom koeficijentu
n
dobijenom u poslednjoj iteraciji. Postupak odre-
ivanja efektivne povrine preseka po fazama prorauna, za ivino ukruenje sa jedno-
strukim prevojem, simboliki je prikazan u okviru tabele 6.2.
Tabela 6.2 - Odreivanje efektivne povrine elemenata sa ivinim ukruenjem sa
jednostrukim prevojem
a) Prvi korak:
Odreivanje efektivnog poprenog preseka za
K i
1 ,
/
M yb Ed com
f
b) Drugi korak:
Odreivanje elastinog kritinog napona
s cr,
za efektivnu povrinu preseka A

s
iz prvog
koraka.
c) Drugi korak:
Odreivanje redukovane vrednosti napona
1
/
M yb
f za efektivnu povrinu A
s
, sa
redukcionim faktorom odreenim na osnovu
kritinog napona
s cr,
.
d) Drugi korak:
Odreivanje redukovane debljine
red
t i povrine
red s
A
,
ukruenja.
e) Trei korak:
Ponavljanje drugog koraka sa redukovanom
povrinom ukruenja iz prethodnog koraka
( A
s red ,
) sve dok se ne dobije da je:
1
n n
,
uz uslov
1
n n
.
8.3.2.2 Elementi sa meuukruenjima
Dva karakteristina primera elemenata sa meuukruenjima prikazana su na slici 6.30,
na kojoj su takoe date i sve oznake neophodne za proraun. Povrina elementa sa
unutranjim ukruenjem treba da se odredi kao zbir povrine ukruenja i povrina ravnih
elemenata duine b
p,1
i b
p,2
. Kao i kod elemenata sa ivinim ukruenjem i u sluaju
unutranjeg ukruenja proraun se sprovodi u tri koraka, gotovo na identian nain. Jedina
razlika potie od drugaijeg poloaja ukruenja, pa se poetne vrednosti efektivnih irina
koje pripadaju ukruenju b
1,e2
i b
2,e1
(slika 6.30) odreuju za obostrano oslonjen element
duine b
p,1
, odnosno b
p,2
.
Slika 6.30 Meuukruenja
Efektivna povrina ukruenja, imajui u vidu dispoziciju i oznake sa slike 6.30, treba
da se odredi prema sledeem izrazu:
( )
s e e s
b b b t A + +
1 , 2 2 , 1
(6.19)
gde je b
s
duina ukruenja (slika 6.30). Uz ove specifinosti, postupak prorauna treba
sprovesti po postupku opisanom kod elemenata sa ivinim ukruenjima.
8.4 OTPORNOST POPRENIH PRESEKA
Otpornost poprenih preseka obraena je za sledee sluajeve naprezanja:
aksijalno zatezanje,
aksijalni pritisak,
savijanje,
kombinovano savijanje i aksijalno zatezanje,
kombinovano savijanje i aksijalni pritisak,
torzija,
smicanje,
dejstvo lokalne poprene sile,
kombinovano savijanje i smicanje i
kombinovano savijanje i dejstvo lokalne poprene sile.
Za veinu naprezanja postupak prorauna je slian ili ak identian kao u Evrokodu 3
Deo 1-1 (videti poglavlje 13). Problem torzionog naprezanja, meutim, nije tretiran u Ev-
rokodu 3 Deo 1-1 (uskoro e biti objavljen Aneks G koji obuhvata ovu problematiku), pa
treba istai neka osnovna pravila data u EC3 Deo 1-3, koja se odnose na torziju. Naime,
kod hladno oblikovanih profila otvorenog poprenog preseka, teite preseka i centar smi-
canja se, po pravilu, ne poklapaju, pa se usled gravitacionog optereenja javljaju i torzioni
uticaji. U tom sluaju, osim pojedinane kontrole ukupnih normalnih i smiuih napona,
treba da se sprovede i kontrola uporednih napona, prema Huber-Henki-Mizesovom uslovu
plastinosti:
M y Ed tot
f /
,
(6.20)
M y Ed tot
f / ) 3 / (
,
(6.21)
M y Ed tot Ed tot
f / 1 , 1 3
2
,
2
,
+ (6.22)
gde su:
tot,Ed
ukupan normalni napon odreen na osnovu efektivnog poprenog preseka,
tot,Ed
ukupan smiui napon odreen na osnovu bruto preseka.
Ukupni naponi, u optem sluaju, mogu da se odrede na osnovu sledeih izraza:
Ed w Ed Mz Ed My Ed N Ed tot , , , , ,
+ + + (6.23)
Ed w Ed t Ed Vz Ed Vy Ed tot , , , , ,
+ + + (6.24)
gde su:
N,Ed
normalni napon usled aksijalne sile N
Sd
,
My,Ed
normalni napon usled momenta savijanja M
y,Sd
,
Mz,Ed
normalni napon usled momenta savijanja M
z,Sd
,
w,Ed
normalni napon usled ograniene torzije,
Vy,Ed
smiui napon usled sile V
y,Sd
,
Vz,Ed
smiui napon usled sile V
z,Sd
,
t,Ed
smiui napon usled Sen Venanove (St. Venant) torzije i
w,Ed
smiui napon usled ograniene torzije.
Zbog specifinosti tankozidnih hladno oblikovanih profila i limova, proraun otporno-
sti na dejstvo lokalnih poprenih sila (koncentrisane sile i oslonake reakcije) se poprilino
razlikuje od onog datog u poglavlju 5.7 Evrokoda 3 Deo 1-1. Evrokod 3 Deo 1-3 daje pra-
vila za proraun otpornosti na dejstvo lokalnih poprenih sila (R
w,Rd
) za:
a) neukruena rebra
kod poprenih preseka sa jednostrukim rebrom (slika 6.31a),
kod ostalih poprenih preseka, sa dva i vie rebara (slika 6.31b),
Slika 6.31 - Primeri poprenih preseka sa: a) jednostrukim rebrom; b) dva ili vie rebara
U zavisnosti od pomenute kategorizacije i naina uvoenja sila (sa jedne strane ili
blisko sa obe strane rebra) data je itava serija poluempirijskih izraza na osnovu kojih se
moe odrediti raunska vrednost otpornosti rebra na dejstvo lokalnih poprenih sila.
8.5 OTPORNOST NA IZVIJANJE
Obraena je problematika izvijanja usled aksijalne sile pritiska i bono-torzionog izvi-
janja usled momenta savijanja. Osim toga, data su i pravila za odreivanje otpornosti na
zajedniko, kombinovano dejstvo momenta savijanja i aksijalne sile pritiska.
Kod centralno simetrinih otvorenih tankozidnih profila otpornost na torziono izvijanje, a
kod monosimetrinih profila otpornost na torziono-fleksiono izvijanje, moe da bude manja od
otpornosti na fleksiono izvijanje. Stoga, kod ovakvih poprenih preseka treba proveriti otpor-
nost za oba relevantna vida izvijanja i kao merodavnu usvojiti manju vrednost.
Evrokod 3 Deo 1-3 daje pravila za proraun kritinog napona torzionog izvijanja i tor-
ziono-fleksionog izvijanja, na osnovu kojih se moe odrediti relativna vitkost centralno si-
metrinih, odnosno monosimetrinih profila. Elastian kritini napon za torziono izvijanje
se odreuje pomou izraza:
(
(
,
\
,
,
(
j
+
2
2
2
,
1
T
w
t
o g
T cr
EI
GI
i A A
(6.25)
2 2 2 2
o z y o
y i i i + + (6.26)
gde su:
G modul klizanja,
I
t
torzioni moment inercije bruto poprenog preseka,
I
w
sektorski moment inercije bruto poprenog preseka,
i
y
poluprenik inercije bruto poprenog preseka oko y-y ose,
i
z
poluprenik inercije bruto poprenog preseka oko z-z ose,
T
A duina izvijanja tapa za torziono izvijanje,
y
0
rastojanje od centra smicanja do teita bruto preseka.
Kod monosimetrinih poprenih preseka koji su simetrini oko y-y ose (slika 6.32),
elastini kritini napon za torziono-fleksiono izvijanje
cr,TF
dobija se pomou jednaine:
( ) ( )
]
]
]
,
,
+ +
T cr y cr T cr y cr T cr y cr TF cr , ,
2
, , , , ,
4
2
1

(6.27)
sa:
( )
2
2
,
/
y y
y cr
i
E
A
(6.28)
( )
2
/ 1
o o
i y (6.29)
gde je
y
A duina izvijanja za fleksiono izvijanje oko y-y ose.
Slika 6.32 - Oblici monosimetrinih poprenih preseka koji su karakteristini
za hladno oblikovane profile
Sa ovako odreenom vitkou proraun otpornosti na izvijanje se sprovodi na identian
nain kao i za sluaj fleksionog izvijanja, obraenog u EC3 Deo 1-1. Izbor odgovarajue
krive izvijanja, slino kao i u EC3 Deo 1-1, vri se na osnovu oblika poprenog preseka.
8.6 SPOJEVI I VEZE
Kao osnovnu posebnost ovog poglavlja treba pomenuti proraun mehanikih spojnih
sredstava kao to su "pop" nitne (slika 6.33a), samonarezujui zavrtnjevi (slika 6.33b) i
ekseri sa eksplozivnim upucavanjem (slika 6.33c), koja su specifina za tankozidne
eline elemente.
Slika 6.33 - Specijalna mehanika spojna sredstva koja se koriste kod tankih limova: a) "pop"
nitne; b) samonarezujui zavrtnjevi; c) ekseri sa eksplozivnim upucavanjem
U okviru etiri tabele, date su preporuke za proraun nosivosti pomenutih mehanikih
spojnih sredstava i klasinih zavrtnjeva i to na smicanje, na pritisak po omotau rupe, na
zatezanje, upanje, izvlaenje, kao i otpornost neto preseka. Izrazi su uglavnom empirijske
ili poluempirijske prirode, a u velikom broju sluajeva za odreivanje otpornosti preporu-
uje se ispitivanje.
Proraun veza u zavarenoj izradi kod elemenata tanjih od 4 mm, pomou ugaonih (slika
6.34a) i takastih avova (slika 6.34b), kod spojeva na preklop, takoe je obraen u ovom
poglavlju. Elektroluni takasti avovi primenjuju se samo u smiuim spojevima, za elemente
debljine manje od 4 mm. Ako je debljina tanjeg elementa u spoju manja od 0,7 mm, treba
koristiti podloku (slika 6.34b). Prenik takastog ava ne treba da bude manji od 10 mm.
Duinu ugaonih i prenik takasti avova treba odrediti tako da otpornost avova bude vea od
otpornosti tanjeg elementa u spoju.
Slika 6.34 - Veze na preklop sa: a) ugaonim avovima; b) takastim avovima
8.7 PRORAUN POTPOMOGNUT ISPITIVANJEM
Ovo poglavlje Evrokoda 3 Deo 1-3 primenjuje se u skladu sa principima datim u EC3
Deo 1-1, kako bi se obuhvatile specifinosti ispitivanja tankozidnih hladno oblikovanih
profila i limova. Ispitivanja se preduzimaju kada su nepoznate osobine elika, kada je po-
eljno uzeti u obzir stvarne osobine profila ili lima, kada nije raspoloiva odgovarajua
analitika metoda prorauna, kada je potrebno proveriti tehnike osobine postojee kons-
trukcije ili njenog dela, kada se primenjuje serija slinih konstrukcija ili komponenata na
bazi prototipa, kada se eli odrediti interakcija sa drugim elementima konstrukcije, kada se
eli proveriti domen i tanost analitikog postupka prorauna, itd.
Osim ovog poglavlja dragocene informacije vezane za pripremu eksperimenata za ka-
rakteristine sluajeve naprezanja (zatezanje, savijanje, torzija, izvijanje...), nain uvoe-
nja i dispoziciju optereenja, obradu i interpretaciju rezultata i odreivanje karakteristinih
i proraunskih vrednosti, date su u okviru informativnog aneksa A. U ovom aneksu su ob-
raena ispitivanja hladno oblikovanih tankozidnih profila i profilisanih limova.
8.8 POSEBNE PRIMENE
U poglavlju 10 Evrokoda 3 Deo 1-3 data su pravila za proraun hladno oblikovanih
profila i limova u posebnim sluajevima. U ove, posebne, sluajeve spadaju: proraun no-
saa bono pridranih profilisanim limom, proraun prema "stressed skin" konceptu i pro-
raun perforiranih limova.
Kod ronjaa, podnih i slinih nosaa U, Z ili C-preseka, kod kojih je jedna noica
kontinualno bono pridrana trapezastim, ili drugim profilisanim limom koji ima dovoljnu
krutost, moe da se uzme u obzir uticaj profilisanog lima na otpornost nosaa na bono-
torziono izvijanje.
Slika 6.35 - Proraunski model ronjae bono pridrane profilisanim limom
Rotaciona (torziona) krutost profilisanog lima, koja poveava otpornost hladno obliko-
vanog profila na bono-torziono izvijanje, modelira se, pri proraunu, elastinim opruga-
ma odgovarajue krutosti (K), koje deluju u nivou donje, slobodne noice (slika 6.35).
Ekvivalentno horizontalno optereenje (q
h,Fd
) odreuje se na osnovu oblika poprenog
preseka i naina vezivanja ronjae sa profilisanim limom.
Slika 6.36 - Primer "stressed skin" koncepta kod hale sa ravnim krovom
Pri projektovanju elinih konstrukcija kod kojih su meuspratna konstrukcija, ili krov-
ni pokriva izraeni u vidu panela od profilisanog lima, moe da se pretpostavi zajedni-
ko, interaktivno dejstvo konstruktivnih elemenata i panela u cilju prihvatanja horizontalnih
optereenja usled dejstva vetra ili seizmike. Ovakav nain projektovanja elinih konst-
rukcija poznat je u svetu kao "stressed-skin" koncept. Krovovi ili meuspratne konstrukci-
je mogu da se tretiraju kao iroki puni nosai iji su pojasevi ivini nosai, a rebra profili-
sani limovi (slika 6.36). Prema tome, dijafragme u vidu profilisanih limova treba dimen-
zionisati tako da mogu da prenesu smiue sile.
7
SPREGNUTE KONSTRUKCIJE
1 UVOD
1.1 ISTORIJAT I OBLAST PRIMENE SPREGNUTIH
KONSTRUKCIJA
U irem smislu, sprezanje predstavlja konstruktivno objedinjavanje dva razliita mate-
rijala u jedinstveni - spregnuti presek. U oblasti graevinskih konstrukcija primenu nalaze
sprezanje elika i betona, betona razliitih kvaliteta i starosti, betona i drveta, elika i drve-
ta i dr. Meutim, pod pojmom spregnutih konstrukcija najee se podrazumevaju spreg-
nuti elementi od elika i betona, s obzirom da ovaj vid sprezanja ima najiru primenu.
Poetak primene spregnutih konstrukcija vezan je za mostove, kod kojih se, u periodu
od 1910. do 1920. godine, za kolovozne table formirane od koritastih limova ili "zores"
profila, umesto ispune od nevezanog kamenog materijala upotrebljavao beton. Takve kon-
strukcije kolovoza bile su veoma teke, pa je i raspon mostova bio ogranien. Iz tog razlo-
ga, umesto ispune od nearmiranog betona, od 1920. godine poinje primena relativno tan-
kih armiranbetonskih ploa. Ispitivanja takvih konstrukcija su pokazala da postoje znaaj-
ne razlike izmeu prorauna i njihovog realnog ponaanja, iz ega je izveden zakljuak da
postoji saradnja betonskog i elinog dela preseka u prenoenju korisnog optereenja.
Istraivanja u oblasti spregnutih konstrukcija intenzivirana su nakon 1930. godine u
SAD, Kanadi, Engleskoj i vajcarskoj. Prvi radovi vezani za ovu problematiku objavljeni
su 1932. godine na kongresu Meunarodnog drutva za mostove i konstrukcije, kada je i
uveden pojam modanika kao sredstva za sprezanje dva razliita materijala. Rezultati ovih
obimnih istraivanja predstavljali su osnov za donoenje prvih propisa iz ove oblasti, naj-
pre u SAD, a zatim u Nemakoj, vajcarskoj i Velikoj Britaniji. U naoj zemlji prvi propi-
si iz ove oblasti usvojeni su 1970. godine u vidu Pravilnika o tehnikim merama i uslovi-
ma za spregnute konstrukcije.
Drumski i peaki mostovi danas predstavljaju oblast iroke primene spregnutih kon-
strukcija od elika i betona. One takoe nalaze primenu i kod eleznikih mostova, ali je
ona u izvesnoj meri ograniena u odnosu na drumske mostove, s obzirom na vee korisno
optereenje, vee dinamike uticaje i vei rizik u sluaju otkaza konstrukcije.
Primena razliitih spregnutih sistema, kao to su spregnuti nosai, spregnuti stubovi i
spregnute meuspratne konstrukcije na profilisanim limovima, u velikoj meri je vezana i
za oblast spratnih zgrada.
a) b)
Slika 7.1 - Primeri primene spregnutih konstrukcija u: a) zgradarstvu; b) mostogradnji
iroku primenu spregnute konstrukcije nalaze u oblasti administrativnih zgrada sa uobi-
ajenim rasterima od 6 do 9 m. Optimalna konstrukcija za takve objekte je najee jedno-
stavna, sa spregnutim meuspratnim ploama, nosaima od valjanih ili zavarenih I-profila i
jednostavnim vezama. Svoju primenu spregnute konstrukcije nalaze i kod drugih vieetanih
javnih zgrada, javnih garaa, industrijskih objekata, sportskih, sajamskih i drugih dvorana
srednjih raspona.
Kod savremenih administrativnih zgrada javljaju se sve izraeniji zahtevi za veim ra-
sponima, kao posledica potrebe za veim otvorenim prostorima i za obezbeenjem vee
fleksibilnosti rasporeda kancelarijskog prostora. Takvim zahtevima mogu odgovoriti i
konvencionalne konstrukcije, ali savremene strukturne forme spregnutih konstrukcija mo-
gu ponuditi ekonominost i druge vane prednosti.
Prednosti primene spregnutih konstrukcija posledica su mnogobrojnih povoljnih karak-
teristika njihovih elemenata. U sluaju spregnute tavanice sa elinim profilisanim limom,
profilisani lim u isto vreme slui kao oplata betonskoj ploi, kao radna platforma, kao ar-
matura i, u fazi montae, kao kruta dijafragma. Takoe, on moe sluiti i za kaenje insta-
lacija i sputenih plafona. Kod spregnutih stubova moe se postii znatna vitkost ak i pri
velikim silama pritiska, to obezbeuje povoljan odnos konstrukcione povrine (povrine
poprenih preseka stubova) prema korisnoj povrini, a mogue je postii i iste dimenzije
stubova kroz vei broj spratova.
Primena spregnutih viespratnih okvirnih konstrukcija ima niz prednosti, kako u odnosu
na armiranobetonske, tako i u odnosu na odgovarajue eline konstrukcije. Jednu od njih
predstavlja jednostavno i pouzdano reenje prijema smiuih sila, koje se ostvaruje preko
modanika za sprezanje, zavarenih za gornju noicu elinog nosaa. Manje konstruktivne
visine, povoljniji odnos nosivosti i teine, kao i vei unutranji rasponi, takoe predstavljaju
znaajne prednosti spregnutih konstrukcija u odnosu na eline okvirne nosae.
Uz poveanu nosivost, upotreba razliitih spregnutih sistema obezbeuje i znaajnu po-
arnu otpornost, bez drugih dodatnih mera, to je sa stanovita ekonominosti znaajna i-
Spregnute konstrukcije 85
njenica. Poarna otpornost spregnutih meuspratnih konstrukcija uobiajeno iznosi 30 min
pri punom i 60 min pri manjem stepenu iskorienja, s tim da se ona moe poveati uvoe-
njem dodatne armature. Primena spregnutih stubova, takoe, znatno poveava poarnu ot-
pornost konstrukcije, s obzirom da spregnuti stubovi bez dodatne zatite mogu da postignu
poarnu otpornost od 60 min, pa ak i do 90 min.
S obzirom na osobinu betona da izuzetno dobro prima napone pritiska, od svih stati-
kih sistema spregnutih nosaa, najpovoljniji je sistem proste grede. Kontinualni nosai i
kruti okviri, kod kojih se javljaju naponi zatezanja iznad oslonaca i krutih uglova okvira,
ree se primenjuju u zgradarstvu. U sluaju primene sprezanja kod ovakvih sistema, pro-
blem se reava dodavanjem armature u zonama zatezanja, prednaprezanjem betona, ili is-
kljuivanjem betonskog dela preseka u prijemu naprezanja u tim zonama.
Neospornim povoljnostima primene spregnutih konstrukcija od elika i betona suprot-
stavljaju se i izvesne nepovoljnosti u odnosu na isto eline konstrukcije. Jedna od njih je
i injenica da se spregnuti materijali (beton i elik) razlikuju po svojim fiziko-mehani-
kim karakteristikama, to rezultuje razliitim ponaanjem ova dva materijala u toku perio-
da eksploatacije. Sa jedne strane, elik predstavlja elasto-plastian materijal sa vremenski
nezavisnim karakteristikama materijala, dok je beton visko-elasto-plastian materijal sa
svojstvima koja zavise od vremena. Naroit uticaj na ponaanje, a samim tim i na proraun
i oblikovanje spregnutih konstrukcija imaju deformacije betona usled skupljanja i teenja,
koje su u funkciji vremena. Spregnute konstrukcije se stoga razlikuju u odnosu na homo-
gene konstrukcije, i za njih mora biti reen niz problema kao to su: ostvarivanje zajedni-
kog rada elika i betona, proraun sredstava za sprezanje, analiza naponsko-deformacij-
skog stanja tokom vremena (t
0
!t
"
), izvoenje, nain montae, izrada betonske ploe itd.
Kao i armiranobetonske, spregnute konstrukcije sa livenim betonom na licu mesta se
ubrajaju u nedemontane konstrukcije. Njihovu razgradnju mogue je ostvariti samo nasil-
nim putem, to otvara probleme kao to su uklanjanje graevinskog otpadnog materijala i,
u optem sluaju, nemogunost ponovne primene ubetoniranog elika.
Problem koji poseban znaaj ima u mostogradnji predstavlja podlonost betona pro-
cesu karbonizacije usled dejstva kiselih kia, soli i karbonske kiseline iz vazduha, koji
vremenom sve dublje prodire u beton i moe izazvati koroziju armature. Ovom procesu
se moe delotvorno suprotstaviti zaptivanjem betona, veim zatitnim slojem i drugim
merama.
Generalno, oblast primene spregnutih konstrukcija od elika i betona je praktino neo-
graniena. Veliki broj povoljnosti vezanih za primenu spregnutih konstrukcija od elika i
betona je oigledan. Stoga je vano poznavati i postupke prorauna i konstruisanja ova-
kvih sistema.
U naoj zemlji, proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona regulisan je stan-
dardom JUS U.Z1.010/1990. U oblasti savremene evropske tehnike regulative, proraun
spregnutih konstrukcija od elika i betona je predstavljen u Evrokodu 4 (EC4). Ovaj
evropski standard se u velikoj meri zasniva na postupcima prorauna i poziva na odredbe
date u Evrokodu za proraun elinih konstrukcija (EC3), koji je u ovoj knjizi prikazan u
poglavlju 13, i Evrokodu za proraun armirano betonskih konstrukcija (EC2). S obzirom
da Evrokodovi predstavljaju najsavremenije standarde iz oblasti projektovanja konstrukci-
ja i na injenicu da je na JUS U.Z1.010/1990 u velikoj meri nedoreen i zahteva inovira-
nje, u ovom poglavlju e biti predstavljen proraun i konstruisanje spregnutih konstrukcija
prema Evrokodu 4.
1.2 DEFINICIJA I VRSTE SPREZANJA
Pod pojmom sprezanja podrazumeva se osiguranje zajednikog rada betonskih i eli-
nih elemenata izloenih dejstvu momenta savijanja, aksijalne i transferzalne sile. Pri tome
se elik i beton primenjuju u skladu sa odgovarajuim karakteristikama materijala: kod e-
lika se iskoriava velika nosivost na zatezanje, a kod betona visoka vrstoa na pritisak.
Generalno, razlikuju se tri vrste sprezanja elika i betona:
Kruto sprezanje, kod koga je spoj izmeu elika i betona nepopustljiv (ili zanemar-
ljivo popustljiv) tako da nema uticaja na raspored napona u spregnutom preseku,
Elastino sprezanje, kod koga je omogueno elastino pomeranje izmeu spregnu-
tih elemenata,
Diskontinualno sprezanje, kod koga su na delovima nosaa sa maksimalnim mo-
mentima savijanja izostavljena sredstva za sprezanje, pri emu je ploa izvedena
bez prekida.
Osim toga, po obimu sprezanja, razlikuju se potpuno i delimino sprezanje.
Potpuno sprezanje osigurava sprezanje pri delovanju svih vrsta optereenja i uticaja,
ukljuujui i sopstvenu teinu elinih elemenata. Ono se moe ostvariti samo ako je eli-
ni nosa itavom duinom poduprt u toku radova na betoniranju i ovravanju betona.
Delimino sprezanje se moe ostvariti samo za korisno optereenje, ili za korisno i deo
stalnog optereenja. U prvom sluaju, elini nosa se dimenzionie tako da preuzima
kompletnu sopstvenu teinu, teinu oplate, radnika i betona, a spregnuti presek prima sa-
mo korisno optereenje, pa nema potrebe za bilo kakvim podupiranjem elinog nosaa u
toku betoniranja. U drugom sluaju, spregnuti presek osim korisnog optereenja prima i
teinu svih delova konstrukcije koja nije vezana za realizaciju armiranobetonske ploe. Ni
prilikom ovakvog sprezanja nije potrebno podupirati elini nosa prilikom betoniranja.
Iskorienje spregnutog preseka moe se jo vie poveati ukoliko se elini nosa u toku
radova na betoniranju i ovravanju betona osloni u diskretnom broju taaka na jarmove,
ime se sprezanje ostvaruje ne samo za korisno i dodatno stalno optereenje, ve i za deo
sopstvene teine, teine betona i opreme za betoniranje.
Sprezanje se uglavnom vri pomou sredstava za sprezanje - modanika. Pored toga,
sprezanje je mogue ostvariti i bez modanika, na taj nain to se prenos smicanja izmeu
elika i betona ostvaruje trenjem ili posebnim sidrenjem. Prirodno prijanjanje izmeu be-
tona i elika moe se koristiti samo kod spregnutih stubova i kod spregnutih ploa sa po-
sebnim oblikom profilisanog lima.
2 SPREGNUTE MEUSPRATNE KONSTRUKCIJE
2.1 OPTE
Spregnuti sistemi meuspratnih konstrukcija sastoje se iz tri osnovna elementa: meu-
spratne ploe, elinog nosaa i sredstava za sprezanje. Pravilno konstruisanje i proraun
ovakvih sistema podrazumeva dobro poznavanje svih elemenata u njegovom sastavu.
2.1.1 Meuspratne ploe
Spregnute meuspratne konstrukcije mogu se podeliti prema tipu meuspratnih ploa,
koje mogu biti:
armiranobetonske ploe livene na licu mesta,
montane armiranobetonske ploe,
spregnute ploe sa profilisanim limovima.
Prvi tip spregnutih meuspratnih konstrukcija, prikazan na slici 7.2, primenjuje se za
vee raspone ploa i vea optereenja. Sprezanjem elinog nosaa sa armiranobetonskom
ploom dobijaju se manje dimenzije elinog nosaa, a samim tim i smanjenje graevin-
ske visine meuspratne konstrukcije. Manu ovakvih sistema predstavljaju visoki trokovi
oplate potrebne za betoniranje armiranobetonske ploe. Iz tog razloga, ovaj tip spregnute
meuspratne konstrukcije nalazi reu primenu u visokogradnji, a primenjuje se uglavnom
kod manjih objekata ili povrina nepravilnog oblika.
Slika 7.2 - Spregnute meuspratne konstrukcije sa armiranobetonskim ploama
livenim na licu mesta
Kod drugog tipa spregnutih meuspratnih konstrukcija, prefabrikovane armiranobeton-
ske ploe postavljaju se na montirane eline nosae, obino preko sloja maltera. Na me-
stima modanika za sprezanje zavarenih za eline nosae ostavljaju se otvori u ploama.
Ovi otvori se nakon montae ploa, zajedno sa spojnicama izmeu ploa, zalivaju beto-
nom koji bi trebalo da bude to manje podloan skupljanju. Armatura iz ploe se jednim
delom vodi kroz otvor i obino obavija oko modanika. Ovakav nain sprezanja prikazan
je na slici 7.3.
Sprezanje elinog nosaa sa prefabrikovanim armiranobetonskim ploama moe se
ostvariti i putem trenja, odnosno, pritezanjem pomou visokovrednih zavrnjeva (slika 7.4).
Ovakav sistem omoguava sprezanje u suvom postupku. Primenu nalazi naroito kod pri-
vremenih objekata ili objekata sa unapred predvienim promenama, s obzirom na mogu-
nost demontae betonskih ploa bez oteenja i njihove ponovne upotrebe.
Prelaz izmeu klasinog sistema spregnutih meuspratnih konstrukcija sa ploom live-
nom na licu mesta i prefabrikovanim armiranobetonskim ploama predstavlja sistem sa
prefabrikovanim betonskim elementima kao oplatom i betoniranjem na licu mesta, prika-
zan na slici 7.5. Prefabrikovani elementi, koji sadre donju armaturu cele ploe, postavlja-
ju se na elini nosa i slue kao oplata delu betonske ploe koji se betonira na licu mesta.
Slika 7.3 - Spregnute meuspratne konstrukcije sa prefabrikovanim
armiranobetonskim ploama
Slika 7.4 - Sprezanje prefabrikovane armiranobetonske ploe pomou visokovrednih zavrtnjeva
Slika 7.5 - Sistem sa prefabrikovanim elementima kao oplatom i livenjem na licu mesta
Savremeni sistem spregnute meuspratne ploe sa profilisanim limovima, predstavlja
ekonomino reenje koje svoju najiru primenu nalazi u visokogradnji, kod konstrukcija
izloenih preteno mirnom optereenju.
Primenu ovakavog sistema, ija je realizacija prikazana na slici 7.6, karakterie niz po-
voljnosti:
profilisani lim slui kao oplata i radna platforma,
profilisani lim delom preuzima funkciju armature u betonskoj ploi,
u fazi montae, profilisani lim se ponaa kao horizontalna dijafragma, to iskljuuje
potrebu za horizontalnim spregovima,
izvoenje je brzo i ne ometa obavljanje drugih radova,
omoguava dobro voenje instalacija,
omoguava kaenje sputenog plafona,
u nekim sluajevima, s obzirom na dobre estetske karakteristike profilisanog lima,
iskljuuje potrebu za sputenim plafonom,
Slika 7.6 - Spregnute meuspratne ploe sa profilisanim limovima
Kod ovakvog tipa meuspratne konstrukcije sprezanje se moe sprovesti u dva sistema:
izmeu betonske ploe i profilisanog lima i izmeu betonske ploe i elinog nosaa me-
uspratne konstrukcije.
2.1.2 Spregnuti nosai meuspratnih konstrukcija
elini nosai meuspratnih konstrukcija mogu biti puni ili reetkasti. Neka od mogu-
ih reenja prikazana su na slici 7.7.
Za pune nosae koriste se najee valjani i zavareni profili. Najekonominije reenje
sa stanovita konstrukcije predstavlja standardni nosa I-profila sa odvojenom zonom za
provoenje instalacija (slika 7.7a). Ovo reenje, meutim, zahteva veu spratnu visinu pa
je sa stanovita celog objekta esto neekonomino.
Uteda u spratnoj visini moe se postii primenom punih nosaa sa otvorima u rebrima
za provoenje instalacija (slika 7.7b). Pri tome treba voditi rauna da otvori ne budu u
srednjem delu raspona zbog smanjenja otpornog momenta spregnutog preseka. Mana ova-
kvog tipa nosaa predstavlja nefleksibilnost u smislu eventualnih buduih promena na in-
stalacijama i poveanje trokova usled potrebe dodatnih ukruenja u sluaju veih otvora.
Limeni nosa promenljive visine (slika 7.7c) predstavlja reenje koje obezbeuje manji
utroak elika i utedu u spratnoj visini. Ovo reenje, takoe, daje mogunost smetanja
instalacionih vodova u krajnjim zonama.
Spregnuti reetkasti nosa (slika 7.7d) predstavlja reenje koje obezbeuje manji utro-
ak elika i utedu u spratnoj visini, s obzirom da obezbeuje veliki prostor za provoenje
instalacija. Meutim, za ovakav tip nosaa vezani su vei trokovi proizvodnje i protivpo-
arne zatite. Kao kod reetkastih, veliki prostor za provoenje instalacija u okviru visine
nosaa moe se obezbediti i kod saastih nosaa.
Slika 7.7 - Razliiti tipovi spregnutih nosaa meuspratnih konstrukcija
Kod reetkastih nosaa betonska ploa se moe oslanjati samo u vorovima (slika 7.8a)
ili kontinualno du pojasa nosaa (slika 7.8b). U drugom sluaju potrebno je postaviti
sredstva za sprezanje du celog pojasa, s obzirom da su tapovi pojasa reetkastih nosaa
napregnuti pored aksijalne sile i momentom savijanja. Kod reetkastih nosaa malih raspo-
na (7-12 m) mogue je izostavljanje gornjeg (pritisnutog) pojasa i postavljanje elinih
ploa u vorovima za smetaj modanika za sprezanje (slika 7.9). Ulogu pritisnutog pojasa
u ovom sluaju u potpunosti preuzima beton.
Slika 7.8 - Reetkasti spregnuti nosai
Spregnute meuspratne konstrukcije mogu biti i sa ubetoniranim elinim nosaima, me-
utim, ovakav sistem nalazi sve reu primenu. Nekoliko takvih primera ilustrovano je sli-
kom 7.10.
Slika 7.9 - Betonska ploa kao pritisnuti pojas reetkastog nosaa
Slika 7.10 - Spregnuti nosai sa ubetoniranim elinim profilom
Mogua je i primena prefabrikovanih elinih spregnutih nosaa, ije su neke od vari-
janti prikazane na slici 7.11. U sluajevima na slici 7.11a,b prikazan je nosa koji se kata-
loki moe naruiti sa zavrenim lamelama za ojaanje i modanicima za sprezanje, a moe
biti neubetoniran ili ubetoniran. U sluaju na slici 7.11c, nosa ima ubetoniran iroki donji
pojas, pogodan za oslanjanje poprenih nosaa. Dvostruko spregnuti - "Preflex" nosa, pri-
kazan na slici 7.11d, isporuuje se sa donjim pojasem obloenim betonom i jakom armatu-
rom za prihvatanje zatezanja u donjem pojasu. Postupkom prethodnog savijanja, elini
nosa se prednapree, a i betonski donji pojas se dodatno prednapree armaturom, tako da
sadejstvuje pri korisnom optereenju.
Slika 7.11 - Prefabrikovani spregnuti nosai
2.1.3 Sredstva za sprezanje
Sredstva za sprezanje (modanici) preuzimaju smiue sile koje nastaju u kontaktu dva
razliita konstrukciona materijala, betona i elika, i time obezbeuju njihov zajedniki rad
u jedinstvenom spregnutom preseku. Znaaj pravilnog konstruisanja i prorauna sredstava
za sprezanje je veliki, s obzirom da ona obezbeuju ostvarenje Bernulijeve hipoteze o rav-
nim presecima na kojima se zasniva analiza napona i deformacija. Razliiti tipovi sredsta-
va za sprezanje prikazani su na slici 7.12.
Sredstva za sprezanje - modanici dele se na krute i elastine (vitke, fleksibilne). Kruti
modanici (slika 7.12a) prihvataju smiue sile posredstvom ela i do dostizanja granine
nosivosti doivljavaju samo neznatne plastine deformacije. Elastini modanici (slika
7.12b) preuzimaju smiue sile savijanjem, zatezanjem i smicanjem, i u oblasti napona bli-
skoj graninoj nosivosti trpe velike plastine deformacije.
Slika 7.12 - Modanici za sprezanje: a) kruti; b) elastini
Za sprezanje armiranobetonske ploe i elinog nosaa koriste se i kruti i elastini mo-
danici, kao i njihova kombinacija. Kod spregnutih ploa sa profilisanim limovima za
sprezanje se prevashodno koristi trenje u kontaktu betona i elinog lima, ali i elastini
modanici (kao to su valjkasti modanici sa glavom - epovi), zavarene armaturne mree,
takasto zavarivanje i drugo.
2.2 PRORAUN PUNIH SPREGNUTIH NOSAA MEUSPRATNIH
KONSTRUKCIJA
2.2.1 Opte
Spregnuti nosai predstavljaju elemente konstrukcije koji su dominantno optereeni na
savijanje. Analizu ponaanja spregnutih nosaa treba izvriti za granino stanje nosivosti i
granino stanje upotrebljivosti.
Pravila za proraun spregnutih nosaa prema graninim stanjima nosivosti, definisana
Evrokodom 4, predstavljena su u glavi 4 ovog standarda, pri emu nisu razmatrani spreg-
nuti nosai sa nesimetrinim elinim profilom u odnosu na osu sa minimalnim momen-
tom inercije i nosai sa potpuno ubetoniranim elinim profilom. Proraun za granina sta-
nja upotrebljivosti podrazumeva kontrolu ugiba i kontrolu prslina ukoliko je beton u zoni
zatezanja, i definisan je u glavi 5 Evrokoda 4.
Za granina stanja nosivostu, spregnute nosae treba proveriti u pogledu:
otpornosti kritinih poprenih preseka,
otpornosti na bono-torziono izvijanje,
otpornost na izboavanje smicanjem i otpornosti rebra na poprene sile,
otpornosti na poduno smicanje.
Pri tome se pod kritinim presecima podrazumevaju preseci sa maksimalnim momen-
tom savijanja, preseci kod oslonaca i preseci u kojima deluju koncentrisane sile velikog in-
tenziteta, kao i mesta na kojima se javlja nagla promena poprenog preseka.
Za analizu ponaanja spregnutih nosaa definie se efektivni presek, u koji je, na sadej-
stvujuoj irini spregnute ploe b
eff
, pored povrine betona iznad rebra, uzeta u obzir i
efektivna povrina betona unutar rebra (A
re
), prema slici 7.13. Profilisani elini lim treba
ukljuiti u efektivni presek samo ako su rebra postavljena paralelno sa nosaem, a detalj-
nim proraunom je obezbeen kontinuitet vrstoe du spojeva i odgovarajua otpornost
na poduno smicanje. Ukoliko se primenjuje plastina analiza preseka, u efektivni presek
treba ukljuiti samo armaturu visoke duktilnosti (prema EC2).
Ukupnu sadejstvujuu irinu betonske ploe b
eff
treba odrediti prema slici 7.14, kao
zbir sadejstvujuih irina b
e1
i b
e2
delova betonske ploe sa obe strane elinog nosaa (sli-
ka 7.14a). Ekvivalentni rasponi !
0
za izraunavanje sadejstvujue irine betonske ploe
predstavljaju priblino rastojanje izmeu nultih taaka dijagrama momenata savijanja (sli-
ka 7.14b). Za slobodno oslonjene nosae (proste grede) !
0
odgovara rasponu nosaa.
U sluaju primene elastine analize, geometrijske karakteristike poprenog preseka tre-
ba odrediti preko vrednosti idealizovanog (ekvivalentnog) preseka, u kome se povrina be-
tonskog dela preseka A
c
zamenjuje ekvivalentnom povrinom elika A
c
/n, prema slici 7.15.
Koeficijent n predstavlja nominalni odnos modula elastinosti elika E
a
i betona E
c
(n=E
a
/E
c
) i promenljiv je kroz vreme, jer se modul elastinosti betona E
c
menja usled sku-
pljanja i teenja.
Slika 7.13 - Efektivni presek rebra spregnute ploe
Slika 7.14 - Ekvivalentni rasponi !
0
za izraunavanje sadejstvujue irine betonske ploe
Proraun spregnutih nosaa zavisi i od klasifikacije elinog dela preseka, koja je defi-
nisana prema EC3 (videti poglavlje 13). Definisane su etiri klase, u zavisnosti od kapaci-
teta rotacije preseka i lokalnog izboavanja, a presek se klasifikuje prema najnepovoljnijoj
klasi pritisnutih zidova elinog profila (noice ili rebra). Granine vrednosti odnosa irine
i debljine pritisnutih konzolnih delova noica spregnutih nosaa, za klase 1, 2 i 3, date su u
tabeli 7.1. Vrednosti koje se odnose na rebra i unutranje zidove noica spregnutih nosaa
identine su odgovarajuim vrednostima koje se odnose na isto eline nosae, koje su
predstavljene u poglavlju 13.
c a i
A
n
A A +
1
,
c
a
E
E
n
z
A n
A
z
i
c
a

, z
A
A
z
i
a
c

z
A n
A A
z
n
A
S
i
c a
c
c
i

a c i c a i
z z A I
n
I I + +
1
c
T - teite betonskog dela preseka
a
T - teite elinog dela preseka
i
T - teite idealizovanog preseka
Slika 7.15 - Idealizovani presek spregnutog nosaa
Tabela 7.1 - Maksimalni odnosi irina/debljina pritisnutih konzolnih delova noica
Valjani Zavareni Zavareni
Klasa Tip Neubetonirano rebro Ubetonirano rebro
Raspodela napona
(pritisak ima znak +)
Valjani
10 /
f
t c 10 /
f
t c
1
Zavareni
9 /
f
t c 9 /
f
t c
Valjani
11 /
f
t c 15 /
f
t c
2
Zavareni
10 /
f
t c 14 /
f
t c
Valjani
15 /
f
t c 21 /
f
t c
3
Zavareni
14 /
f
t c 20 /
f
t c
y
f / 235
f
y
#N/mm
2
$ 235 275 355
% 1,00 0,92 0,81
U odnosu na nosae od elika, specifinost spregnutih nosaa se ogleda u mogunosti
da se pritisnuti elini element moe svrstati u viu klasu, ukoliko se obezbedi njegovo
ukruenje, odnosno vezivanje za armiranobetonski element. U skladu sa tim, moe se pret-
postaviti da pritisnuta noica elinog profila, ije je izboavanje spreeno vezivanjem za
betonsku plou pomou modanika, pripada klasi 1. Takoe, u odreenim sluajevima,
mogue je elini pritisnuti element predstaviti pomou efektivnog elementa u vioj klasi,
kao u primeru prikazanom na slici 7.16.
Slika 7.16 - Zamena rebra klase 3 efektivnim rebrom klase 2 za sluaj negativnog momenta
U zavisnosti od klase poprenog preseka, pri proraunu otpornosti preseka raspored na-
pona u poprenom preseku se definie ili po teoriji elastinosti ili po teoriji plastinosti.
Teorija plastinosti se moe primeniti samo za preseke klasa 1 i 2. Za preseke klase 3 i 4
primenjuje se teorija elastinosti. Pri tome se za preseke klase 3 uvodi pretpostavka dosti-
zanja granice razvlaenja u krajnjem pritisnutom vlaknu elinog dela preseka, a za prese-
ke klase 4 redukcija otpornosti usled lokalnog izboavanja (na primer primenom koncepta
efektivne irine).
Pri proraunu napona i deformacija za granina stanja upotrebljivosti treba primeniti
elastinu analizu, bez obzira na klasu poprenog preseka.
2.2.2 Proraun otpornosti poprenih preseka
Detaljna pravila prorauna otpornosti poprenog preseka spregnutog nosaa definisana
su u EC4 i to za spregnute preseke simetrine u odnosu na ravan savijanja, koja lei u rav-
ni rebra elinog profila. Generalno, proraun za granina stanja nosivosti podrazumeva
odreivanje otpornosti spregnutog preseka na savijanje (M
Rd
) i smicanje (V
Rd
), koje moraju
biti manje od odgovarajuih uticaja od dejstava:
Rd Sd
M M (7.1)
Rd Sd
V V (7.2)
gde je:
M
Rd
proraunska vrednost otpornosti na savijanje spregnutog preseka,
V
Rd
proraunska vrednost otpornosti na smicanje spregnutog preseka,
M
Sd
proraunska vrednost momenta savijanja,
V
Sd
proraunska vrednost smiue sile.
Ukoliko u istom preseku deluju moment savijanja i smiua sila veeg intenziteta,
neophodno je uzeti u obzir njen uticaj na smanjenje otpornosti na savijanje.
2.2.2.1 Otpornost na savijanje
Osnovne pretpostavke za proraun otpornosti poprenih preseka na savijanje su:
vrstoa betona na zatezanje se zanemaruje i
popreni preseci delova od konstrukcionog elika i armirano betonski delovi spreg-
nutog elementa ostaju ravni nakon deformacije.
Otpornost na savijanje poprenog preseka moe se odrediti prema prema teoriji elasti-
nosti i prema teoriji plastinosti, za puni smiui spoj ili parcijalni smiui spoj.
Moment pune plastinosti preseka sa punim smiuim spojem
Puni smiui spoj podrazumeva spoj kod koga sredstva za sprezanje omoguavaju da
se u kritinom preseku ostvari moment pune plastinosti, pa dalje poveanje broja moda-
nika ne poveava raunsku otpornost elementa na savijanje.
Pri proraunu momenta pune plastinosti spregnutog preseka M
pl,Rd
, uvode se sledee
pretpostavke:
postoji potpuna interakcija izmeu konstrukcionog elika, armature i betona,
efektivna povrina dela preseka od konstrukcionog elika je napregnuta na pritisak
ili zatezanje do raunske vrednosti granice razvlaenja
a y yd
f f / .
efektivna povrina zategnute ili pritisnute podune armature je napregnuta do svoje
raunske vrednosti granice razvlaenja
s sk sd
f f / , pri emu se armatura u priti-
snutoj ploi moe zanemariti,
pritisnuti profilisani elini lim se moe zanemariti,
efektivna povrina pritisnutog betona prima napon od 0,85&f
cd
, (
c ck cd
f f / ) koji
je konstantan po celoj visini preseka izmeu neutralne plastine ose i najudaljenijeg
vlakna betona.
Pri tome f
y
predstavlja nominalnu vrednost granice razvlaenja konstrukcionog elika,
f
sk
je karakteristina vrednost granice razvlaenja armature, a f
ck
karakteristina vrednost
vrstoe betona na pritisak, koja je definisana u glavi 3 EC4.
Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za svojstva materijala '
a
, '
c
i '
s
, za granina
stanja nosivosti, u zavisnosti od razmatrane kombinacije dejstava, date su u tabeli 7.2.
Tabela 7.2 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala
Kombinacija
Konstrukcioni
elik ('
a
)
Beton
('
c
)
Armatura
('
s
)
Profilisani
elini lim ('
ap
)
Osnovna 1,1 1,5 1,15 1,10
Izuzetna (izuzev 1,0 1,3 1,0 1,0
zemljotresa)
Vrednost M
pl,Rd
zavisi od poloaja neutralne plastine ose z
pl
, koji se odreuje iz uslo-
va ravnotee unutranjih plastinih sila u eliku i betonu.
Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovarajuim vrednostima unu-
tranjih sila i momenta pune plastinosti, za razliite poloaje neutralne ose u sluaju po-
zitivnog momenta savijanja, prikazana je u tabelama 7.3, 7.4 i 7.5, pri emu je:
A
a
povrina elinog profila,
N
cd
plastina sila u pritisnutom betonu,
N
pla,Rd
plastina sila u elinom profilu,
N
f
, N
w
sile koja se uvode iz praktinih razloga u model naponskog stanja, da bi se zadr-
ala upotreba N
pla,Rd
,
z
pl
poloaj plastine neutralne ose u odnosu na ivicu betonske ploe,
M
pl,Rd
moment pune plastinosti.
U sluaju kada je moment savijanja negativan, odnosno kada se betonska ploa nalazi
u zategnutoj zoni, napone zatezanja prenosi samo deo elinog profila u toj zoni i armatura
u betonskoj ploi. Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovarajuim
vrednostima unutranjih sila i momenta pune plastinosti, u sluaju negativnog momenta
savijanja, prikazana je u tabeli 7.6, pri emu su:
N
s1
, N
s2
plastine sile zatezanja u armaturi,
A
s1
, A
s2
povrine armature,
z
s1
, z
s2
poloaj armature u odnosu na ivicu betonske ploe.
Ostale oznake su iste kao u sluaju pozitivnog momenta savijanja, a sile N
f
i N
w
su
istog intenziteta ali suprotnog znaka.
Tabela 7.3 - Odreivanje z
pl
i M
pl,Rd
kada je plastina neutralna osa u betonu
pl eff cd cd
z b f N 85 , 0
yd a Rd pla
f A N
,
Iz uslova ravnotee unutranjih sila:
cd Rd pla
N N
,
( ) 85 , 0 /(
, eff cd Rd pla pl
b f N z
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na gornju ivicu betonske ploe jednaka nuli:
) 2 / (
, , pl a Rd pla Rd pl
z z N M
pl
i M
pl,Rd
kada je plastina neutralna osa u gornjoj noici
elinog profila
) ( 85 , 0
p c eff cd cd
h h b f N
yd a Rd pla
f A N
,
) ( 2
c pl f yd f
h z b f N
f cd Rd pla
N N N +
,
( ) 2 /( ) (
,
b f N N h z
yd cd Rd pla c pl
+
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na teite pritisnutog dela betona jednaka nuli:
2 / ) ( ) 2 / ) ( (
, , p pl f p c a Rd pla Rd pl
h z N h h z N M +
pl
i M
pl,Rd
kada je plastina neutralna osa u rebru elinog profila
) ( 85 , 0
p c eff cd cd
h h b f N
yd a Rd pla
f A N
,
f f yd f
t b f N 2 ) ( 2
f c pl w yd w
t h z t f N
w f cd Rd pla
N N N N + +
,
( ) 2 /( ) (
,
b f N N N t h z
yd f cd Rd pla f c pl
+ +
2 / ) ( 2 / ) ( ) 2 / ) ( (
, , p f pl w p c f f p c a Rd pla Rd pl
h t z N h h t N h h z N M + + + +
pl
i M
pl,Rd
kada je betonska ploa u zategnutoj zoni
yd a Rd pla
f A N
,
f yd f
t b f N 2 ) ( 2
f c pl w yd w
t h z t f N
w f s s Rd pla
N N N N N + + +
2 1 ,
( ) 2 /( ) (
2 1 , w yd f s s Rd pla f c pl
t f N N N N t h z + +
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na gornju ivicu betonske ploe jednaka nuli:
2 / ) ( ) 2 / (
2
1
, , c f pl w f c f
i
si si a Rd pla Rd pl
h t z N t h N z N z N M + +

Plastini moment otpornosti preseka sa parcijalnim smiuim spojem

Parcijalan smiui spoj je takav spoj kod koga broj modanika nije dovoljan da obez-
bedi ostvarenje momenta pune plastinosti u kritinom preseku. Ovakav spoj se ostvaruje
u sledeim sluajevima:
kada nije mogue postaviti dovoljan broj modanika za ostvarenje punog smiueg
spoja, kao to je sluaj kod sprezanja nosaa i spregnute ploe sa profilisanim li-
mom, kod koje je prostor unutar rebra profilisanog lima koji je raspoloiv za sme-
tanje modanika ogranien,
kada se iz nekog razloga ne koristi puna otpornost preseka, na primer kod preseka
usvojenog iz konstruktivnih razloga ili dimenzionisanog na osnovu uslova ograni-
enih deformacija, kod koga je moment pune plastinosti znatno vei od momenta
izazvanog spoljanjim optereenjem.
U tom sluaju, u betonskom delu kritinog preseka se moe ostvariti manja sila pritiska
F
c
koja je potrebna da se prihvati moment savijanja M
sd
, pa je i plastini moment otporno-
sti manji od momenta pune plastinosti spregnutog preseka. Sila pritiska u betonu F
c
=N
c
ograniena je ukupnom nosivou modanika
Rd
P .
Proraunski model za odreivanje otpornosti na savijanje parcijalnog smiueg spoja
po teoriji plastinosti (plastinog momenta otpornosti) prikazan je u tabeli 7.7, pri emu je:
z
pl,1
plastina neutralna osa u betonskoj ploi (fiktivna),
z
pl,2
plastina neutralna osa u elinom profilu, koju treba koristiti za klasifikaciju rebra
elinog profila.
Ostale oznake iste su kao u sluaju punog smiueg spoja.
pl
i M
pl,Rd
za presek sa parcijalnim smiuim spojem
Rd c
P N ( ) 85 , 0 /(
1 , eff cd c pl
b f N z
yd a Rd pla
f A N
, f yd f
t b f N 2 ) ( 2
f c pl w yd w
t h z t f N
w f c Rd pla
N N N N + +
,
( ) 2 /( ) (
, 2 ,
b f N N N t h z
yd f c Rd pla f c pl
+ +
2 / ) ( 2 / ) ( ( ) 2 / (
1 , 2 , 1 , 1 , , , pl c f pl w pl f c f pl a Rd pla Rd pl
z h t z N z t h N z z N M + + +
Elastini moment otpornosti
Osnovne pretpostavke prorauna prema teoriji elastinosti su pretpostavka o linearnoj
raspodeli napona u poprenom preseku (Hukov zakon) i Bernulijeva hipoteza o ravnim
presecima, to u sluaju spregnutih nosaa podrazumeva pretpostavku krutog sprezanja.
Proraun elastinog momenta otpornosti M
el,Rd
zasniva se na geometrijskim karakteristika-
ma idealizovanog efektivnog preseka. U proraunskom modelu usvajaju se granine vred-
nosti napona pri savijanju, date u tabeli 7.8.
Tabela 7.8 - Granine vrednosti napona u proraunu M
el,Rd
Sluaj Granina vrednost napona pri savijanju
Beton izloen pritisku
c ck
f / 85 , 0
Konstrukcioni elik izloen zatezanju ili
pritisku u poprenom preseku klase 1,2 ili 3
a y
f /
Konstrukcioni elik izloen pritisku u
efektivnom preseku klase 4 ( 1 , 1
Rd
)
Rd y
f /
Zategnuta ili pritisnuta armatura
(alternativno, pritisnuta se moe zanemariti)
s sk
f /
U sluaju preseka klase 4 proraun se sprovodi sa karakteristikama efektivnog popre-
nog preseka sa redukovanim irinama pritisnutih elemenata elinog profila, ime se obu-
hvata uticaj lokalnog izboavanja. Na slici 7.17 prikazan je primer odreivanja efektivnog
preseka za sluaj negativnog momenta savijanja. Za odreivanje vrednosti koeficijenta re-
dukcije ) moe se primeniti priblian postupak koji je definisan u EC3.
Slika 7.17 - Efektivni popreni presek klase 4
2.2.2.2 Otpornost preseka na smicanje, interakcija savijanja i smicanja
Proraun definisan u EC4 primenjuje se samo za spregnute nosae izraene od zavarenih
ili valjanih elinih profila sa punim rebrom, bez podunih ukruenja. U proraunu otporno-
sti preseka na smicanje se pretpostavlja da smiue sile prenosi samo elini profil, iako je-
dan deo tih sila moe da prihvati i betonska ploa. U skladu sa EC3, otpornost na smicanje
Rd pl
V
,
odreuje se prema teoriji plastinosti, i treba da zadovolji sledei kriterijum:
a
y
V Rd pl Sd
f
A V V

3
,
(7.3)
gde je:
A
V
povrina smicanja koju sainjavaju najveim delom zidovi elinog profila paralelni
sa pravcem delovanja smiue sile.
Pojava interakcije savijanja i vertikalnog smicanja karakteristina je za veliki broj pre-
seka nosaa, gde se, usled prisustva smiue sile, mora uzeti u obzir njen uticaj na vred-
nost momenta otpornosti. Kriterijum koji treba da bude zadovoljen moe da se napie u
sledeem obliku:
) ) 1 / 2 ( 1 ( ) (
2
, , , ,
+
Rd pl Sd Rd f Rd Rd f Rd V Sd
V V M M M M M (7.4)
gde je:
M
V,Rd
moment otpornosti preseka pri interakciji savijanja i smicanja,
M
Rd
moment otpornosti preseka na savijanje (M
pl,Rd
ili M
el,Rd
),
M
f,Rd
plastini moment otpornosti poprenog preseka obrazovanog samo od noica, sa
efektivnim presecima koji se koriste pri proraunu M
Rd
.
Ukoliko je smiua sila V
Sd
mala, odnosno ukoliko ne prelazi polovinu vrednosti
plastine otpornosti na smicanje V
pl,Rd
(V
Sd
< 0,5& V
pl,Rd
), umanjenje momenta otpornosti je
toliko malo da se kompenzuje ojaanjem materijala, pa se moe zanemariti.
2.2.3 Otpornost na bono torziono izvijanje
Proraun otpornosti na bono torziono izvijanje spregnutih nosaa uglavnom se zasni-
va na odgovarajuem postupku za nosae od elika predstavljenom u EC3.
Do pojave gubitka stabilnosti usled bono torzionog izvijanja moe doi pre dostizanja
momenta pune plastinosti preseka. Iz tog razloga neophodno je izvriti proveru pritisnu-
tog pojasa elinog profila, osim u sluaju kada je on privren (pridran) pomou smiu-
eg spoja za betonsku ili spregnutu plou ija ukupna irina nije manja od visine elinog
profila. Potreba za proverom bone stabilnosti pritisnutog pojasa javlja se uglavnom kod
kontinualnih nosaa u zoni negativnih momenata, odnosno iznad meuoslonaca. Ukoliko
je spregnuti nosa izveden bez podupiranja, za proveru bone stabilnosti moment savijanja
treba odrediti kao zbir momenta koji prima spregnuti presek kao celina i momenta savija-
nja koji prima sam elini presek.
Moment otpornosti na bono izvijanje M
b,Rd
spregnutog nosaa odreuje se, u zavisno-
sti od klase poprenog preseka, na osnovu odgovarajueg momenta otpornosti poprenog
preseka M
Rd
, prema izrazima datim u tabeli 7.9.
Tabela 7.9 - Moment otpornosti na bono torziono izvijanje
Klasa preseka
Moment otpornosti na bono torziono
izvijanje
1 ili 2
('
Rd
=1,1)
) / (
, , Rd a Rd pl LT Rd b
M M
3
('
Rd
=1,1)
) / (
, , Rd a Rd el LT Rd b
M M
4
Rd el LT Rd b
M M
, ,

Redukcioni koeficijent bono torzionog izvijanja *
LT
odreuje se na isti nain kao i kod
elinih nosaa (videti poglavlje 13), u zavisnosti od bezdimenzionalne vitkosti
LT
.
Vrednosti
LT
su u funkciji kritinog momenta elastinosti za bono torziono izvijanje M
cr
,
prema izrazima datim u tabeli 7.10, u zavisnosti od klase poprenog preseka. Vrednost
momenta M
cr
odreuje se prema postupku definisanom u Aneksu B EC4.
Tabela 7.10 - Bezdimenzionalna vitkost
LT
Klasa preseka
Moment otpornosti
poprenog preseka
Bezdimenzionalna vitkost
1 ili 2
Rd pl pl
M M
,
za '
a
='
c
='
s
=1,0
cr pl LT
M M /
3 ili 4
Rd el el
M M
,
za '
a
='
c
='
s
=1,0
cr el LT
M M /
Provera bono torzionog izvijanja nije potrebna kod spregnutih nosaa kod kojih
je
LT
+0,4.
2.2.4 Otpornost na izboavanje smicanjem
Postupak provere otpornosti na izboavanje smicanjem zasniva se na odgovarajuem
postupku za eline nosae datom u EC3.
Kod spregnutih preseka usvaja se pretpostavka da smiue sile skoro u potpunosti pri-
hvata rebro elinog profila. Usled dejstva smiuih sila moe doi do izboavanja rebra,
to zavisi od dimenzija rebra, odnosno njegove vitkosti, kvaliteta elika i naina oslanjanja
(ukruenja).
Otpornost na izboavanje smicanjem se kao i u sluaju elinih nosaa moe odrediti
primenom proste postkritine metode i metode zategnutog polja (videti poglavlje 13). Ovu
otpornost treba dokazati kada odnos visine rebra d i debljine rebra t
w
prekorauje vrednosti
date u tabeli 7.11.
Tabela 7.11 - Uslovi za kontrolu otpornosti na izboavanje smicanjem
Neukrueno neubetonirano rebro
69 / >
w
t d
Neukrueno ubetonirano rebro
124 / >
w
t d
Ukrueno neubetonirano rebro
k t d
w
> 69 /
Ukrueno ubetonirano rebro
>
w
t d / od dve prethodne granice
y
f / 235 (f
y
je u #N/mm
2
$),
k
,
- koeficijent izboavanja smicanjem definisan prema EC3
Za sva neubetonirana rebra koja imaju odnos 69 / >
w
t d i sva ubetonirana rebra sa
124 / >
w
t d moraju da se obezbede poprena ukruenja kod oslonaca.
2.2.5 Otpornost na poduno smicanje
Podune sile, koje se javljaju kod spregnutih nosaa na kontaktu izmeu betonske plo-
e i elinog profila, prenose se preko spojnih sredstava - modanika, ime se obezbeuje
spregnuto ponaanje preseka. Izmeu betona i elika postoji i prirodno prijanjanje, ali se
ono, s obzirom na mali doprinos, pri proraunu zanemaruje.
U Evrokodu 4 koriste se razliite klasifikacije i termini vezani za sprezanje, smiui
spoj i modanike, i oni su predstavljeni u tabeli 7.12.
Otpornost na poduno smicanje obezbeuje se usvajanjem odgovarajueg broja moda-
nika za sprezanje koji je potreban da prenese podunu smiuu silu koja se javlja na kon-
taktu izmeu elika i betona izmeu karakteristinih preseka. Ova sila odreuje se u zavi-
snosti od karakteristika nosaa, naina prorauna i vrste modanika.
Tabela 7.12 - Klasifikacija sprezanja, smiuih spojeva i modanika
Kriterijum Klasifikacija
Potpuno sprezanje sa krutim modanicima
Prema krutosti spoja
Nepotpuno sprezanje sa fleksibilnim modanicima
Puni smiui spoj
Prema nosivosti spoja
Parcijalni smiui spoj
Duktilni modanici
Prema kapacitetu deformacije
modanika
Kruti modanici
Proraun modanika za sprezanje vri se prema graninim stanjima nosivosti i treba da
obezbedi spregnuto delovanje preseka po itavoj duini nosaa. Potreban broj modanika
N odreuje se na sledei nain:
Rd
P
V
N
!
(7.5)
gde je:
V
!
poduna smiua sila,
P
Rd
otpornost modanika za sprezanje.
Raspored modanika generalno treba da prati raspored podune smiue sile. Meutim,
u sluaju duktilnih modanika, mogue je postaviti ih i na jednakim rastojanjima, s obzi-
rom da njihova primena omoguava preraspodelu optereenja sa modanika koji su dosti-
gli graninu nosivost na manje optereene modanike. To predstavlja prednost u prakti-
nom smislu jer omoguava jednostavnije i sigurnije izvoenje konstrukcije. Sa druge stra-
ne, upotreba duktilnih modanika dovodi do relativnog pomeranja na kontaku izmeu eli-
ka i betona, to utie na raspodelu napona u preseku u elastinoj oblasti.
2.2.5.1 Proraun podune smiue sile
Proraun podune smiue sile se razlikuje u zavisnosti od toga da li se u proraunu ot-
pornosti poprenih preseka primenjuje teorija plastinosti ili teorija elastinosti.
Kada se pri proraunu otpornosti poprenog preseka primenjuje teorija plastinosti, po-
duna smiua sila V
!
odreuje se iz uslova ravnotee podunih sila koje se javljaju izme-
u karakteristinih preseka (tabela 7.13).
U sluaju punog smiueg spoja, kada se razmatra deo nosaa izmeu preseka sa mak-
simalnim momentom savijanja i krajnjeg oslonca, smiua sila V
!
treba da je jednaka aksi-
jalnoj sili F
cf
u betonskom ili elinom delu preseka u kome je ostvaren moment pune pla-
stinosti.
Kada se u punom smiuem spoju razmatra deo nosaa izmeu preseka sa maksimal-
nim pozitivnim momentom savijanja i preseka nad meuosloncem ili kod krajnjeg uklje-
tenja (sa maksimalnim negativnim momentom savijanja), smiua sila V
!
treba da je jed-
naka zbiru aksijalne sile F
cf
(definisane za prethodni sluaj) i aksijalne sile koju prenosi
betonski deo preseka sa negativnim momentom, pri emu se uzima u obzir samo zategnuta
armatura i profilisani lim, a udeo zategnutog betona se zanemaruje.
Tabela 7.13 - Proraun podune smiue sile V
! !! !
u sluaju primene teorije plastinosti pri
proraunu nosivosti poprenog preseka
Puni smiui spoj
Izmeu preseka sa maksimalnim
momentom savijanja i krajnjeg oslonca
cf
F V
!
'
s
sk se
c
ck c
a
y a
cf
f A f A
f A
F

85 , 0
min
momentom savijanja i meuoslonca ili
krajnjeg ukljetenja
ap
yp ap
s
sk s
cf
f A
f A
F V

+
!
Parcijalni smiui spoj
momentom savijanja i krajnjeg oslonca
c
F V
!
momentom savijanja i meuoslonca ili
krajnjeg ukljetenja
ap
yp ap
s
sk s
c
f A
f A
F V

+
!
a
A povrina konstrukcionog elika,
c
A efektivna povrina betona,
se
A povrina podune pritisnute armature, koja je ukljuena u proraun otpornosti na
savijanje,
s
A efektivna povrina podune armature ploe,
ap
A efektivna povrina profilisanog elinog lima, ukoliko je on ukljuen u efektivni
presek.
U sluaju parcijalnog smiueg spoja, kada se razmatra deo nosaa izmeu preseka sa
maksimalnim momentom savijanja i krajnjeg oslonca, za smiuu silu V
!
se moe smatrati
da je jednaka aksijalnoj sili u betonskom delu preseka F
c
koja je potrebna da se prihvati
moment savijanja M
Sd
koji je manji ili jednak od momenta pune plastinosti
(
Rd pl Sd
M M
,
).
Kada se u parcijalnom smiuem spoju razmatra deo nosaa izmeu preseka sa maksi-
malnim momentom savijanja i meuoslonca ili krajnjeg ukljetenja, pri proraunu smiue
sile V
!
treba uzeti u obzir jo i aksijalnu silu koju prenosi betonski deo preseka sa negativ-
nim momentom, na isti nain kao i kod punog smiueg spoja.
U sluaju primene teorije elastinosti pri proraunu otpornosti poprenog preseka, po-
duna smiua sila V
!
odreuje se po teoriji elastinosti iz transverzalnih sila koje se ja-
vljaju usled optereenja koje deluje na spregnuti presek. Pri proraunu treba koristiti ela-
stina svojstva preseka koje se koriste i pri proraunu napona (na primer karakteristike
idealizovanog preseka).
2.2.5.2 Proraun valjkastih modanika sa glavom
Pod duktilnim modanicima smatraju se oni modanici iji je kapacitet deformacije do-
voljan da omogui ponaanje koje odgovara pretpostavci o idealno plastinom ponaanju
smiueg spoja u razmatranoj konstrukciji. Veina valjkastih modanika sa glavom (slika
7.18) koji se koriste u spregnutim konstrukcijama zadovoljava ovaj kriterijum.
Slika 7.18 - Valjkasti modanik sa glavom
U sluaju sprezanja sa punom betonskom ploom, za modanike sa prenikom d 22 mm,
njihova otpornost na smicanje definisana je kao:
'
betona enje gnje je merodavno

1
29 , 0
danika mo lom je merodavan
1
4
8 , 0
min
2
2
v
cm ck
v
u
Rd
E f d
d
f
P
(7.6)
gde je:
f
u
granica razvlaenja materijala valjkastog modanika, ali ne vea od 500 N/mm
2
,
f
ck
karakteristina vrstoa na pritisak betonskog cilindra odreene starosti,
E
cm
srednja vrednost modula elastinosti betona,
- koeficijent koji zavisi od odnosa visine i prenika modanika:
[ ] 1 ) / ( 2 , 0 + d h za 4 / 3 d h
1 za 4 / > d h
v
parcijalni koeficijent sigurnosti za sredstva za sprezanje, 25 , 1
v
.
Ukoliko se valjkasti modanici sa glavom primenjuju za sprezanje sa spregnutom plo-
om sa profilisanim limovima, otpornost na smicanje odreenu prema (7.6) treba pomno-
iti odgovarajuim koeficijentom redukcije, definisanim u tabeli 7.14.
7.14 - Koeficijent redukcije otpornosti valjkastih modanika sa glavom kod sprezanja
sa spregnutom ploom sa profilisanim limovima
Pravac pruanja rebara profilisanih limova Koeficijent redukcije
Rebra profilisanih limova paralelna sa nosaem
0 , 1 1 6 , 0
,
_

p p
o
h
h
h
b
k
!
b
o
irina vute, koja je za kontinualan profilisani lim jednaka irini rebra b
b
, a za prekinuti
profilisani lim jednaka je srednjoj irini rebra (videti sliku 7.23)
h ukupna visina valjkastog modanika ali ne vea od mm 75 +
p
h
Rebra profilisanih limova upravna na nosa

,
_
1
7 , 0
p p
o
r
t
h
h
h
b
N
k
- N
r
je broj valjkastih modanika u jednom rebru na mestu njegovog preseka sa nosaem,
koji ne treba da pree 2 u proraunima,
- u proraunu P
Rd
ne treba uzeti da je f
u
vee od 450 N/mm
2
,
- ogranienja primene koeficijenta redukcije k
t
( u ostalim sluajevima treba primeniti
ispitivanje) su: mm 20 d , ) mm, 85 (
o p
b h ,
p o
h b ,
- za modanike zavarene kroz profilisani lim treba uzeti da je 0 , 1
t
k za 1
r
N , odnosno
8 , 0
t
k za 2
r
N .
U sluaju modanika predvienih da ostvare i sprezanje ploe sa nosaem i sprezanje
betonske ploe sa profilisanim limom (biaksijalno optereeni modanici), kombinacija sila
koje deluju na valjkasti modanik treba da zadovolji sledei uslov:
0 , 1
2
,
2
,

,
_
,
_
Rd t
t
Rd
P
F
P
F
!
!
(7.7)
gde je:
F
!
poduna sila usled sprezanja ploe sa nosaem,
F
t
poprena sila usled sprezanja ploe sa profilisanim limom.
2.3 SPREGNUTE MEUSPRATNE PLOE SA PROFILISANIM
LIMOVIMA
2.3.1 Opte karakteristike i konstrukcijsko oblikovanje
Ove meuspratne ploe sastoje se od profilisanih limova preko kojih se izliva beton. U
oblasti spregnutih konstrukcija ovaj tip meuspratne konstrukcije zauzima posebno mesto,
s obzirom na niz ve pomenutih prednosti koje obezbeuju ekonominost primene, jedno-
stavnost i brzinu izgradnje.
S obzirom da profilisani lim slui kao oplata, trokovi betoniranja se drastino smanju-
ju. Osim toga, on preuzima i ulogu radne platforme prilikom postavljanja armature i izli-
vanja betona, s obzirom da se, nakon postavljanja i privrivanja lima, po njemu moe
hodati. Pri tome je obezbeena i zatita od pada radnika i predmeta, kao i neometano oba-
vljanje drugih radova.
Podupiranje lima nije potrebno osim u sluaju velikih napona, kada nosivost lima nije
dovoljna za prihvatanje sveeg betona. Profilisani lim se proizvodi i u veim duinama (do
18 m) to omoguava da se premosti i vie polja, ime se ubrzava izgradnja. Postavljanje
tabli lima je brzo i jednostavno s obzirom na njihovu malu teinu, i mogu ga obavljati sve-
ga dva radnika.
U oblasti pozitivnih momenata, nakon vezivanja betona, profilisani lim preuzima ulogu
armature meuspratne ploe za prenoenje napona zatezanja. Osim toga, postoji potreba i
za armaturom za ogranienje prslina, sa poprenom armaturom (posebno u sluaju delova-
nja koncentrisanog optereenja) i za statikom armaturom u zonama negativnih momenata
iznad oslonaca kontinualnih ploa.
Prilikom montae eline konstrukcije, u sluaju primene meuspratnih AB ploa, e-
sto je neophodno postavljanje montanih horizontalnih spregova. Ovi spregovi imaju
funkciju horizontalne dijafragme u fazi kada AB ploa, koja inae obavlja tu funkciju u
fazi eksploatacije, nije jo oformljena. Oni vre ukruenje zgrade za horizontalna dejstva
vetra i seizmikih sila i prenose ih do vertikalnih spregova ili krutih jezgara zgrade. U slu-
aju meuspratnih ploa sa profilisanim limovima primena ovih spregova nije potrebna jer
funkciju horizontalne dijafragme, do ovravanja betona, preuzima profilisani lim.
Profilisani lim je pocinkovan ili sa jedne strane plastificiran. Time je sa donje strane
obezbeena dovoljna koroziona otpornost, kao i zadovoljenje odreenih estetskih kriteriju-
ma. Ukoliko se ipak zahteva postavljanje sputenih plafona, ono se na jednostavan nain
moe obezbediti kaenjem za lim. Na slian nain, kaenjem za lim i voenjem kroz udu-
bljenja izmeu rebara lima, moe se postii veoma dobro provoenje instalacija.
Sprezanje izmeu elinog lima i betona u osnovi se postie trenjem koje nastaje izme-
u ova dva materijala. Sama athezija, meutim, moe biti naruena vremenskim deforma-
cijama (skupljanje i teenje betona), naponima usled temperaturnih promena, kao i dej-
stvom dinamikog optereenja, pa ne moe u svim sluajevima obezbediti potpuno spreza-
nje. Da bi sprezanje bilo efikasnije poeljna je primena lima koji pored uzdune poseduje i
poprenu profilaciju na rebrima, ili primenu drugih dodatnih mera sprezanja. Nekoliko
razliitih vrsta profilisanih limova prikazano je na slici 7.19.
U sluaju prikazanom na slici 7.19a, profilisani lim sadri ispupenja, tzv. "bradavice"
koje deluju kao modanici. Mogua je primena ispupenja koja su postavljena popreko ili
koso u odnosu na pravac valjanja (slika 7.19b), razliitih profilacija lima (slika 7.19c), per-
foracija na rebru lima (slika 7.19d), ili zavarene armaturne mree (slika 7.19e). U sluaju
na slici 7.19f, na limu su ubuene rupe kroz koje prilikom betoniranja upada sve beton u
prostor formiran pomou dodatnog lima. Efikasan nain sprezanja postie se primenom li-
mova sa specijalnom geometrijom, kojom je onemogueno odvajanje od betona (slika
7.19g,h). Ovakva geometrija lima omoguava i jednostavno kaenje instalacija i sputenih
plafona.
Spregnuto delovanje kod svih tipova limova moe se obezbediti eonim ankerovanjem,
odnosno, postavljanjem ankera u obliku vitkih modanika-epova (slika 7.20a), ivinih
ugaonika ili modanika nastalih deformacijom lima (slika 7.20b). Ankerovanje se izvodi
iznad krajnjih i srednjih oslonaca, a ukoliko se primene posebno profilisani limovi, samo
iznad krajnjih oslonaca.
Slika 7.19 - Razliiti tipovi profilisanih limova
Slika 7.20 - Ankerovanje
Ovakav tip ankerovanja vri se za silu Z koja u profilisanom limu prouzrokuje napone
na granici razvlaenja materijala, odnosno plastifikaciju lima:
p yp
A f Z (7.8)
gde je:
yp
f granica razvlaenja elinog profilisanog lima,
p
A povrina celokupnog preseka lima.
Ukoliko se kao sredstvo za sidrenje na krajnjim osloncima koriste ankeri u vidu epova
(slika 7.20a), treba superponirati sile od njihove uloge kao modanika za sprezanje sa e-
linim nosaem.
Osim sprezanja izmeu elinog lima i betona mogue je, sprezanjem pomou moda-
nika, betonsku plou ukljuiti kao pritisnuti pojas elinog nosaa meuspratne konstruk-
cije. Opte preporuke koje se odnose na konstrukcijsko oblikovanje vezano za sprezanje
elinog nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima date su na slici 7.21.
Slika 7.21 - Opte preporuke za konstrukcijsko oblikovanje smiueg spoja
Zavarivanje modanika za elini nosa vri se elektrolunim putem i moe se sprovesti
na gradilitu kroz poloeni lim (slika 7.22a), pri emu dolazi do progorevanja lima, ili u radi-
onici, kada se na limovima ostavljaju otvori (slika 7.22b) ili se lim na tom mestu prekida.
Slika 7.22 - Zavarivanje modanika za elini nosa
Svojstva primenjenih materijala (lima, betona i armature) moraju zadovoljiti odreene
zahteve. Tako se, po pravilu, primenjuje elini lim minimalne granice razvlaenja
f
yp
= 24,0 kN/cm
2
, debljine od 0,75 do 2,00 mm. irina korita b
O
ne sme biti manja od
50 mm. Ukupna debljina spregnute ploe h ne sme biti manja od 80 mm, a debljina betona
iznad rebara profilisanog lima h
c
od 40 mm. Ukoliko je ploa spregnuta sa nosaem ili se
koristi kao dijafragma, ukupna debljina spregnute ploe h ne sme biti manja od od 90 mm,
a debljina betona iznad rebara profilisanog lima h
c
od 50 mm. Sve pomenute dimenzije
prikazane su na slici 7.23.
Slika 7.23 - Dimezije lima i ploe
Primenjeni beton i armatura moraju odgovarati propisima za beton i armirani beton,
odnosno moraju da budu u skladu sa Evrokodom 2.
Takoe je potrebno da budu zadovoljeni odreeni zahtevi u pogledu oslanjanja spreg-
nutih ploa sa profilisanim limovima (slika 7.24).
Slika 7.24 - Minimalne irine oslanjanja
2.3.2 Proraun spregnutih ploa sa profilisanim limovima
Proraun ploa sa profilisanim limovima zavisi od stepena sprezanja . kojim se osigu-
rava prenos smiuih sila izmeu profilisanog lima i betona:
p pl
N
H
,
(7.9)
gde je:
H ukupna horizontalna sila izmeu betona i profilisanog lima od oslonca do raz-

matranog preseka,
p pl
N
,
granina horizontalna sila koju moe da prim profilisani lim pri plastifikaciji ce-
log preseka.
U sluaju ploe bez sprezanja, kada nije obezbeen prenos smiuih sila
( 0 0
H ), moment nosivosti ploe jednak je momentu nosivosti samog profilisa-

nog lima. U sluaju potpunog sprezanja (.=1), kada je obezbeen prenos pune granine si-
le sa lima na beton (
yp p p pl
f A N H
,
), moment nosivosti spregnute ploe je i do 2-
3 puta vei od momenta nosivosti samog profilisanog lima, to daje oiglednu prednost
primeni ovakvog tipa ploa.
U skladu sa prethodnim razlikuju se:
proraun spregnutih ploa sa punim iskorienjem (.=1) kapaciteta nosivosti u me-
rodavnom preseku ploe pri savijanju,
proraun delimino spregnutih ploa (0.<1), zasnovan na utvrivanju nosivosti
spoja profilisanog lima i betona na horizontalne sile, pri emu nisu dostignuti mak-
simalni momenti savijanja ploe.
Da bi se obezbedio odgovarajui stepen sigurnosti i upotrebljivosti, pri proraunu je
potrebno razmatrati sve relevantne proraunske situacije za granina stanja. Prema Evro-
kodu 4, razmatraju se:
profilisani lim u fazi montae i
spregnuta ploa.
2.3.2.1 Profilisani lim u fazi montae
Do ovravanja betonske ploe tj. do aktiviranja spregnutog preseka, profilisani limovi
slue kao oplata i radna platforma, a mogu preuzeti i funkciju elemenata za stabilizaciju kon-
strukcije (kao horizontalni spregovi ili elementi za osiguranje od bonog izvijanja elinih
nosaa). Usled toga, u fazi montae, pored optereenja od sopstvene teine i teine betonske
mase, oni primaju i optereenje od radne snage i opreme za betoniranje, ukljuujui lokalna
nagomilavanja betona i optereenja od uskladitenog materijala (ukoliko postoje), kao i
udarne i vibracijske sile koje se mogu javiti za vreme graenja. Dispozicija optereenja za
proraun profilisanog lima kao oplate, definisana prema EC4, prikazana je na slici 7.25.
Ovako definisane vrednosti optereenja ne ukljuuju dovoljno prekomerne uticaje od
udara, ureaja za betoniranje ili nagomilavanja betona. Ako je potrebno, u proraunu treba
uzeti u obzir dodatna optereanja. Za sam lim bez betona treba da se dokae da moe da
nosi karakteristino optereenja od 1 kN na kvadratnoj povrini stranice 300 mm, posta-
vljeno u najnepovoljniji poloaj, na bilo kom mestu osim na rebru uz slobodnu ivicu lima.
Takoe je, ukoliko je ugib na sredini lima / usled sopstvene teine lima i sveeg beto-
na, u graninom stanju upotrebljivosti, vei od !/250 ili 20 mm, potrebno uzeti u obzir po-
veanje teine betona usled ugiba lima, na primer tako to e se nominalna debljina betona
poveati za 0,7/ po celom rasponu.
Proraun profilisanog lima kao oplate i radne platforme vri se primenom elastine
analize, pri emu treba uzeti u obzir eventualno postojanje montanih potpora koje podu-
piru limove do ovravanja betona. Usled lokalnog izboavanja vitkih pritisnutih delova
lima raspodela napona u njima nije ravnomerna. Uticaj ovog fenomena se u proraun uvo-
di primenom koncepta sadejstvujue - efektivne irine, definisanog prema EC3.
Slika 7.25 - Optereenja koja deluju na profilisani lim
Proraun za granino stanje nosivosti zasniva se na zahtevu da proraunski momenti
savijanja M
Sd
ne preu otpornost na savijanje profilisanog lima M
p,el,Rd
, definisanu kao:
ap yp eff el Rd el p
f W M /
, , ,
(7.10)
gde je:
W
el,eff
elastini otporni moment efektivnog preseka,
yp
f granica razvlaenja profilisanog lima,
ap
parcijalni koeficijent sigurnosti za svojstva materijala profilisanog lima, dat u
tabeli 7.2.
Ugib lima usled sopstvene teine i teine sveeg betona (bez dodatnog optereenja pri
gradnji) ograniava se na !/180 ili 20 mm, gde je ! raspon izmeu oslonaca u fazi montae.
Nosivost profilisanog lima kao horizontalne dijafragme zavisi od razliitih faktora, kao
to su:
nosivost veze lima i elinog nosaa,
nosivost spojeva izmeu nosaa,
nosivost spojeva izmeu susednih profilisanih limova,
oblika i debljine profilisanog lima.
Proraun profilisanog lima optereenog raspodeljenim pritiskujuim optereenjem u
ravni lima vri se prema odgovarajuim postupcima definisanim u EC3.
2.3.2.2 Proraun spregnute ploe
Granina nosivost spregnutih ploa sa profilisanim limovima (nakon to je nastupilo
sprezanje i nakon to su uklonjeni eventualni pomoni oslonci za fazu montae) odreuje
se za tri razliita kritina preseka (slika 7.26):
Lom usled savijanja, odnosno prekoraenja momenta otpornosti M
p,Rd
u preseku I-I.
Ovaj presek moe biti merodavan u sluaju potpunog smiueg spoja (.=1);
Lom usled smicanja izmeu profilisanog lima i betona u preseku II-II moe se javi-
ti kao posledica deliminog smiueg spoja (0.<1). Granino optereenje odree-
no je otpornou na poduno smicanje V
!,Rd
;
Lom usled prekoraenja otpornosti na vertikalno smicanje V
v,Rd
u preseku III-III -
moe biti merodavan samo u specijalnim sluajevima, na primer kod debelih ploa
malih raspona sa relativno velikim optereenjem.
Slika 7.26 - Mogui kritini preseci
U sluaju delovanja koncentrisanog optereenja, potrebno je razmatrati i otpornost na
smicanje od probijanja ploe V
p,Rd
.
Otpornost na savijanje
Proraun otpornosti na savijanje M
p,Rd
poprenog preseka spregnute ploe odreuje se
prema teoriji plastinosti. Pri proraunu se usvajaju iste pretpostavke kao kod prorauna
otpornosti na savijanje preseka spregnutih nosaa (videti deo 2.2.2.1 ovog poglavlja), pri
emu se pretpostavlja da je profilisani lim napregnut do svoje proraunske granice
razvlaenja f
yp
/
ap
.
Kod negativnog momenta savijanja, doprinos elinog lima se uzima u obzir samo on-
da kada je lim kontinualan.
U sluaju pozitivnog momenta savijanja, pri proraunu otpornosti na savijanje, odno-
sno, momenta pune plastinosti spregnute ploe M
p,Rd
, u zavisnosti od poloaja neutralne
ose, razlikuju se dva sluaja:
neutralna plastina osa lei u betonskoj ploi,
neutralna plastina osa lei u podruju profilisanog lima.
Raspodela napona pri punoj plastifikaciji preseka, sa odgovarajuim vrednostima unu-
tranjih sila i momenta otpornosti, kada plastina neutralna osa lei u betonskoj ploi, u
sluaju pozitivnog momenta savijanja, prikazana je u tabeli 7.15, pri emu je:
N
cf
plastina sila u pritisnutom betonu,
N
p,Rd
plastina sila u elinom profilisanom limu,
A
p
efektivna povrina poprenog preseka profilisanog elinog lima optereenog na za-
tezanje, pri ijem odreivanju treba zanemariti irinu udubljenja i ispupenja lima,
d
p
rastojanje od gornje ivice ploe do teita efektivne povrine poprenog preseka
profilisanog elinog lima,
b irina razmatranog poprenog preseka,
x poloaj plastine neutralne ose u odnosu na ivicu betona.
Tabela 7.15 - Odreivanje x i
Rd p
M
,
kada je plastina neutralna osa u betonu
c ck cf
f x b N / 85 , 0
ap yp p Rd p
f A N /
,

cf Rd p
N N
,
( ) / 85 , 0 /(
, c ck Rd p
f b N x
Iz uslova da je suma momenata u odnosu na teite pritisnutog betona jednaka nuli:
) 2 / (
, ,
x d N M
p Rd p Rd p

Kada neutralna plastina osa lei u podruju profilisanog elinog lima, otpornost na
savijanje spregnute ploe moe da se odredi prema slici 7.27, ili jednostavnije, sa zanema-
rivanjem betona u rebrima, na sledei nain:
pr cf Rd p
M z N M +
,
(7.11)
gde je:
ap yp p
cf
p p c t
f A
N
e e e h h z
/
) ( 5 , 0
+ (7.12)
pr
M redukovani moment pune plastinosti profilisanog lima, dat kao:
pa
ap yp p
cf
pa pr
M
f A
N
M M
,
_

/
1 25 , 1 (7.13)
) / 85 , 0 (
c ck c cf
f b h N (7.14)
M
pa
proraunski moment pune plastinosti za efektivni popreni presek profilisanog
elinog lima,
h
t
ukupna debljina ploe,
e rastojanje od teita efektivne povrine profilisanog lima do donje ivice,
e
p
rastojanje plastine neutralne ose efektivne povrine profilisanog elinog lima do
donje ivice.
Slika 7.27 - Raspodela napona za pozitivan moment savijanja kada neutralna osa lei
u oblasti profilisanog lima
Otpornost na poduno smicanje
Pri razmatranju otpornosti na poduno smicanje razlikuju se sledea dva sluaja:
ploe koje nisu ankerovane na krajevima, odnosno spregnute ploe sa mehanikim
sprezanjem ili sprezanjem trenjem (slika 7.19) i
ploe koje su ankerovane na krajevima (slika 7.20).
U sluaju ploa koje nisu ankerovane na krajevima, otpornost na smicanje V
!,Rd
za iri-
nu ploe b odreuje se empirijskom "m-k" metodom, na sledei nain:
vs s
p
p Rd
k
L b
A m
d b V
1
,

,
_

!
(7.15)
gde su:
m, k empirijski koeficijenti koji se odreuju ispitivanjem u saglasnosti sa EC4,
L
s
duina smicanja definisana u zavisnosti od dispozicije optereenja prema
tabeli 7.16,
'
vs
=1,25.
Veliine b, d
p
i L
s
su u #mm$, a A
p
u #mm
2
$.
U sluaju kontinualnih spregnutih ploa mogu se razmatrati ekvivalentne prosto oslo-
njene ploe sa jednim poljem, iji raspon odgovara za unutranja polja rastojanju nultih ta-
aka dijagrama momenata, a za krajnja polja celoj duini polja.
Alternativno, za proraun otpornosti na smicanje ploa koje nisu ankerovane na kraje-
vima primenjuje se metoda parcijalnog smiueg spoja, koja je data u Aneksu E EC4.
Ovom metodom moe da se odredi i otpornost na poduno smicanje kod ploa koje su
ankerovane na krajevima. Ukoliko se za ankerovanje na kraju koristi valjkasti modanik sa
glavom zavaren za profilisani lim, za njegovu proraunsku nosivost treba uzeti manju od
sledeih vrednosti:
P
Rd
otpornost na smicanje, definisana u 2.2.5.2, za sluaj kada su rebra profilisanih
limova paralelna sa nosaem,
P
pb,Rd
otpornost na pritisak po omotau rupe profilisanog lima, definisana kao:
ap
yp do Rd pb
f t d k P
1
,
(7.16)
gde je:
k
0
0 , 4 / 1 +
do
d a ,
d
do
prenik prstenastog ava kojim je modanik zavaren kroz lim (11,1&d),
a rastojanje od ose modanika do kraja lima, ne manje od 2&d
do
,
t debljina profilisanog lima.
Tabela 7.16 - Duina smicanja L
s
Dispozicija optereenja L
s
!/4
a
Napomena:
Za ostale dispozicije optereenja treba izvriti procenjivanje na osnovu rezultata ispitiva-
nja, ili aproksimativan proraun (na primer izjednaavanjem povrina dijagrama smiue
sile usled razmatranog optereenja i usled sistema dve simetrine koncentrisane sile, gde
oba optereenja imaju iste rezultante)
Otpornost na vertikalno smicanje i smicanje od probijanja
Otpornost na vertikalno smicanje V
v,Rd
spregnute ploe na irini jednakoj osnom
rastojanju rebara, odreuje se na sledei nain:
) 40 2 , 1 (
,
+
v Rd p O Rd v
k d b V (7.17)
gde je:
b
O
srednja irina betonskih rebara (slika 7.23),
,
Rd
vrstoa na smicanje u iznosu od
c ctk
f / 25 , 0 ,
f
ctk
(= f
ctk0,05
) karakteristina vrstoa betona na zatezanje data u poglavlju 3 EC4,
) 02 , 0 ) /( <
p O p
d b A ,
A
p
efektivna povrina poprenog preseka elinog lima koji je optereen na zatezanje,
definisana kao za proraun otpornosti na savijanje, unutar irine b
O
,
k
v
1 6 , 1
p
d , gde je d
p
u #m$.
Otpornost na smicanje od probijanja V
p,Rd
spregnute ploe optereene koncentrisanom
silom, se odreuje na sledei nain:
) 40 2 , 1 (
,
+
v Rd c p Rd p
k h C V (7.18)
gde je:
C
p
kritini obim odreen prema slici 7.28.
Slika 7.28 - Kritini obim za smicanje od probijanja
2.3.2.3 Sadejstvujua irina za koncentrisana i linijska optereenja
Ukoliko je ploa optereena koncentrisanim ili linijskim optereenjem paralelnim sa
rasponom ploe, proraun spregnute ploe sprovodi se sa sadejstvujuom irinom b
m
, defi-
nisanom kao to je prikazano na slici 7.29, na sledei nain:
) ( 2
f c p m
h h b b + + (7.19)
gde je:
b
p
irina na kojoj deluje koncentrisano optereenje, upravno na raspon ploe,
h
c
debljina ploe iznad rebara profilisanog lima,
h
f
debljina sloja zavrne obrade, ako postoji.
Slika 7.29 - Raspodela koncentrisanog i linijskog optereenja
U sluaju linijskih optereenja upravnih na raspon ploe, za b
p
treba uzeti duinu na
kojoj deluje linijsko optereenje.
Sadejstvujua irina ploe ne treba da prekorai sledee vrednosti:
za savijanje i poduno smicanje:
- za ploe sa jednim poljem i za krajnja polja kontinualne ploe:
[ ] e plo irine od ) / ( 1 2 + ! ! !
p p p em
b b (7.20a)
- za unutranja polja kontinualnih ploa:
[ ] e plo irine od ) / ( 1 33 , 1 + ! ! !
p p p em
b b (7.20b)
za vertikalno smicanje:
[ ] e plo irine od ) / ( 1 + ! ! !
p p p ev
b b (7.20c)
gde je:
!
p
rastojanje od teita optereenja do najblieg oslonca,
! raspon.
Ukoliko je koncentrisano ili linijsko optereenje merodavno za proraun, osiguranje
dobre raspodele optereenja treba obezbediti postavljanjem poprene armature preko limo-
va na irini najmanje jednakoj b
em
, sa minimalnim procentom armiranja u odnosu na povr-
inu preseka betona iznad rebara limova od 0,2%.
3 SPREGNUTI STUBOVI
3.1 OPTE
Spregnuti stubovi ve decenijama imaju iroku primenu, prvenstveno kod visokih zgra-
da, i u trusnim regionima. S obzirom na injenicu da se sprezanjem povezuju betonski i
elini materijal na nain kojim se iskoriavaju pozitivne osobine oba materijala, spreg-
nuti stubovi se mogu smatrati optimalnim reenjem. Generalno, postoji niz prednosti
spregnutih u odnosu na eline i betonske stubove koje ih ine atraktivnim za primenu.
U odnosu na isto eline ili armiranobetonske stubove istih dimenzija, spregnuti stu-
bovi raspolau znatno veom nosivou. Stoga im se moe dati prednost u sluaju velikih
normalnih sila ili ogranienih dimenzija preseka.
Jedna od posebnih prednosti spregnutih stubova primenjenih u zgradama visoke sprat-
nosti je mogunost da se spoljne dimenzije stuba zadre konstantnim po celoj visini objek-
ta. Potreba za veom nosivou na niim spratovima moe se ostvariti poveanjem deblji-
ne elinog profila, procenta armiranja ili kvaliteta primenjenih materijala.
Neki od karakteristinih poprenih preseka spregnutih stubova su prikazani na slici
7.30. Uopteno, spregnuti stubovi se mogu podeliti u tri grupe:
spregnuti stubovi sa ubetoniranim elinim profilima (slika 7.30a),
spregnuti stubovi sa delimino ubetoniranim elinim profilima (slika 7.30b,c),
spregnuti stubovi od uplih elinih profila ispunjenih betonom (slika 7.30d,e,f).
Slika 7.30 - Karakteristini tipovi spregnutih stubova
Kod spregnutih stubova tipa ubetoniranog valjanog profila moe se postii velika nosi-
vost uz istovremeno veliku vitkost. Osim toga, oni imaju i relativno veliku nosivost na sa-
vijanje oko jae ose ubetoniranog I-profila. Armiraju se relativno malom armaturom koja
esto ima samo konstrukcijsku funkciju. Zbog poveanog kritinog napona izboavanja,
nije potrebno vriti kontrolu na izboavanje tankozidnih delova. Kod potpuno ubetonira-
nog profila nije potrebno vriti ni posebnu antikorozionu zatitu. Zahvaljujui betonskom
omotau poveana je poarna otpornost kao i otpornost na udar. Sa gledita tehnologije
graenja ovaj tip stubova je manje povoljan jer zahteva izradu oplate i armature kao i za
armiranobetonske stubove.
Spregnuti stubovi sa delimino ubetoniranim otvorenim elinim profilima odlikuju se
relativno velikom nosivou na aksijalne sile i vrlo velikom nosivou na savijanje. U
ovom sluaju, za sprezanje su najpodesniji elini profili sa irokim pojasevima, jer daju
vee povrine betonskog dela preseka i bolju zatitu rebra od dejstva poara. Ako se armi-
raju podunom armaturom vri se zavarivanje uzengija za rebro elinog profila. Prednost
ovakvih stubova, izmeu ostalog, predstavlja i mogunost primene uobiajenih elinih
veza u montanoj gradnji. Betoniranje ovih stubova zahteva oplatu na bonim stranama
prostora izmeu noica elinog nosaa.
Stubovi od upljih profila izrauju se od okruglih, kvadratnih ili pravougaonih beav-
nih ili poduno, odnosno spiralno zavarenih upljih profila. U sluaju okruglih upljih
profila, usled troosnog stanja napona u betonu, poveana je nosivost, odnosno vrstoa na
pritisak. Kod stubova od upljih profila nije potrebna posebna oplata, a esto ni dodatna
poduna armatura. Betonska ispuna takoe poveava i nosivost obimne cevi na izboava-
nje, pa moe doi samo do plastinog izboavanja na spolja. Naroitu prednost stubovi
ovog tipa imaju u sluaju centrinog pritiska, tj. kod objekata sa jezgrom za stabilizaciju,
mostnih stubova itd. Jedan od bitnih povoljnih uticaja betonske ispune je i poveana po-
arna otpornost.
3.2 OPTI PRINCIPI PRORAUNA SPREGNUTIH STUBOVA
Spregnuti stubovi su elementi koji su uglavnom izloeni pritisku i savijanju. Njihov pro-
raun se zasniva na sledeim pretpostavkama, ija je tanost dovoljna za praktinu primenu:
izmeu elinog i betonskog dela preseka postoji potpuno sadejstvo po itavoj dui-
ni stuba, odnosno potpuno spregnuto dejstvo sve do loma,
preseci nakon deformacije ostaju ravni.
Dimenzionisanje spregnutih stubova zasniva se na konceptu graninih stanja nosivosti
elementa. Granino stanje nosivosti je dokazano ako presene sile u najnepovoljnijoj kom-
binaciji, uzimajui u obzir pri tome i uticaje po teoriji II reda ukljuujui imperfekcije, ni
na jednom delu stuba nisu vei od otpornosti poprenog preseka, pri emu je ceo sistem u
stabilnoj ravnotei. Uticaje skupljanja i teenja treba uzeti u obzir ako postoji verovatnoa
da e znatno smanjiti konstrukcionu stabilnost. Dokaz za granino stanje upotrebljivosti
kod stubova nije potreban.
Nosivost spregnutih stubova, kao i nosivost stubova od jednorodnog materijala, zavisi
od karakteristika preseka, imperfekcija, uslova oslanjanja i duine izvijanja. Najveu nosi-
vost imaju stubovi od elinih okruglih cevi ispunjenih betonom.
Proraun spregnutih stubova definisan prema Evrokodu 4 odnosi se na izdvojene stu-
bove sa nepomerljivim vorovima, odnosno:
pritisnute elemente koji su sastavni deo okvira sa nepomerljivim vorovima, ali se
za potrebe prorauna mogu smatrati izdvojenim, ili
izdvojene pritisnute elemente koji se mogu klasifikovati kao "nepomerljivi" prema
kriterijumima datim u EC3.
Spregnuti stub proizvoljnog poprenog preseka optereen normalnom silom i momen-
tom savijanja treba proveriti u pogledu:
otpornosti poprenog preseka,
otpornosti elementa,
otpornosti na lokalno izboavanje,
unoenja optereenja,
otpornosti na smicanje (poduno i popreno).
Pri proraunu spregnutih subova neophodno je uzeti u obzir uticaj lokalnog izboavanja
na njihovu otpornost. Ovi uticaji mogu da se zanemare kod potpuno ubetoniranih elinih
profila, ali i kod drugih tipova spregnutih stubova u sluaju malih dimenzija u odnosu na de-
bljinu zidova elinog prifila, kada elini profili zadovoljavaju uslove date tabeli 7.17.
Oblast unoenja sile u spregnuti stub je od velikog znaaja. Veoma je vano osigurati
pravilnu preraspodelu na utvrenoj duini unoenja optereenja, tj. obezbediti optereivanje
pojedinih komponenti prema njihovom kapacitetu. Pravilan unos optereenja se ostvaruje
bez prevelikog klizanja na kontaktu elika i betona. Na slici 7.31 prikazane su tri razliite
mogunosti unoenja sile. U sluaju (a) unoenje sile se vri preko krute ploe oslonjene i na
elini i na betonski deo stuba. U sluaju (b) celokupna sila se predaje elinom profilu, a
deo sile prenosi se na beton preko sredstava za vezu, dok je u sluaju (c) obrnuto.
Tabela 7.17 - Uslovi za zanemarenje uticaja lokalnog izboavanja
Tip spregnutog stuba
Granini uslov
(
y
f / 235 )
Delimino ubetoniran I-profil (slika 7.30b)
44 /
f
t d
Pravougaoni uplji profil ispunjen betonom (slika 7.30d) 52 / t h
Kruni uplji profil ispunjen betonom (slika 7.30e)
2
90 / t D
Usled pojave teenja betona javljaju se smiue sile na kontaktu izmeu elika i beto-
na, koje se proraunavaju iz razlike plastinih presenih sila u elementima poprenog pre-
seka. U sluaju (b) te sile vremenom opadaju, a u sluaju (c) rastu. Na unutranjim strana-
ma noica I-profila javljaju se i dodatne sile trenja usled sila cepanja nastalih kod moda-
nika za prenos sile (d).
Otpornost na smicanje moe se obezbediti putem trenja i athezionih sila na graninoj
povrini elika i betona, kao i mehanikim spojnim sredstvima, tako da ne doe do pojave
znatnog klizanja. Ove mere su potrebne radi pribliavanju modelu homogenog stuba sa
potpunim sadejstvom betona i elika, kakav se koristi u proraunu.
Slika 7.31 - Unoenje optereenja u spregnuti stub
Za proraun nosivosti stuba na raspolaganju su dve metode:
Opta metoda, koja ukljuuje stubove nesimetrinog ili promenjivog poprenog
preseka po visini stuba. Ova metoda uzima u obzir uticaje drugog reda ukljuujui i
imperfekcije i nelinearno ponaanje materijala;
Uproena metoda, data kao alternativna metoda. Njeno polje primene je ogranie-
no jer se zasniva na izvesnim pretpostavkama i usvajanju evropskih krivih izvijanja,
prvobitno ustanovljenih za eline stubove, kao osnove za proraun spregnutih stu-
bova.
3.3 UPROENA METODA PRORAUNA SPREGNUTIH STUBOVA
Primena opteg postupka prorauna veoma je komplikovana i zahteva primenu odgovara-
juih kompjuterskih programa. Uproena metoda se zasniva na optoj metodi, ali se njome
indirektno uzimaju u obzir imperfekcije po duini stuba, te ih nije potrebno posebno razma-
trati. Uproeni postupak je pogodan za proraun spregnutih stubova koji se primenjuje u
svakodnevnoj praksi. Za njegovu primenu je neophodno ispunjenje sledeih uslova:
a) Popreni presek stuba je simetrian i konstantan po itavoj duini, to podrazumeva
da se teita elinog i betonskog dela preseka bez prslina poklapaju;
b) Koeficijent doprinosa elika / koji se definie kao:

Rd pl
a y a
N
f A
,
/

(7.21)
gde je
Rd pl
N
,
sraunato za
a Ma
, treba da zadovoljava sledei uslov:
. 9 , 0 2 , 0
Ukoliko je:
2 , 0 < vri se proraun za armirano betonske stubove prema EC2,
9 , 0 > vri se proraun elinih stubove prema EC3.
c) Bezdimenzionalna vitkost , definisana prema (7.25), treba da zadovolji sledei
uslov:
0 , 2
d) Maksimalna povrina poprenog preseka podune armature koja moe da se koristi
u proraunima ne treba da pree 4% povrine betona;
e) Granine debljine zatitnog betonskog sloja c
y
i c
z
(videti sliku 7.30), koje se mogu
koristiti u proraunima za potpuno ubetonirane eline preseke, iznose:
b c
y
4 , 0 mm 40
h c
z
4 , 0 mm 40 .
3.3.1 Otpornost poprenih preseka na aksijalni pritisak
Otpornost na pritisak N
pl,Rd
potpuno plastifikovanog spregnutog poprenog preseka
odreuje se kao zbir odgovarajuih otpornosti pojedinih komponenti preseka:
s
sk s
c
ck c
Ma
y a
Rd pl
f A f A
f A
N

+

+
85 , 0
,
(7.22)
gde su:
A
a
, A
c
, A
s
povrine poprenog preseka konstrukcionog elika, betona i armature,
f
a
, f
c
, f
s
njihove karakteristine vrstoe u skladu sa EC3 i EC2,
'
Ma
, '
c
, '
s
parcijalni koeficijenti sigurnosti pri graninim stanjima nosivosti.
U sluaju upljih profila ispunjenih betonom, pri proraunu N
pl,Rd
se u jednaini (7.22)
vrednost 0,85f
ck
moe zameniti sa f
ck.
.
Kod krunih upljih profila ispunjenih betonom, ija je relativna vitkost 5 , 0 i kod
kojih najvei proraunski moment savijanja I reda M
max,Sd
ne prelazi vrednost 10 / D N
Sd
,
moe se uzeti u obzir poveanje vrstoe betona usled utezanja, na sledei nain:
s
sk s
ck
y
c
ck c
Ma
y a
Rd pl
f A
f
f
D
t f A
f A
N

+
1
]
1

1 2 ,
1 (7.23)
gde su t i D debljina zida i prenik upljeg profila, a .
1
i .
2
koeficijenti dati u tabeli 7.18 u
zavisnosti od relativne vitkosti .
Tabela 7.18 - Koeficijenti . .. .
1
i . .. .
2
0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5

1
4,90 3,22 1,88 0,88 0,22 0,00

2
0,75 0,80 0,85 0,90 0,95 1,00

Ovi triaksijalni efekti se smanjuju sa porastom ekscentrinosti optereenja e i relativne
vitkosti , pa u sluaju da je e>d/10 ili >0,5, uzima se 0
1
i 0 , 1
2
.
3.3.2 Otpornost elemenata na aksijalni pritisak
Dokaz otpornosti elemenata na aksijalni pritisak se, kao i u sluaju elemenata od eli-
ka, svodi na zadovoljenje sledeeg uslova:
Rd pl Sd
N N
,
(7.24)
gde je:
N
Sd
proraunska vrednost aksijalne sile koja deluje na stub,
N
pl,Rd
otpornost poprenog preseka prema (7.22) ili (7.23),
* redukcioni koeficijent za odgovarajui oblik izvijanja dat u EC3 u funkciji odgova-
rajue bezdimenzionalne vitkosti , a za odgovarajuu krivu izvijanja.
Na osnovu mnogobrojnih teorijskih i eksperimentalnih ispitivanja pokazano je da se
krive izvijanja koje odgovaraju elementima od elika (videti poglavlje 13) mogu koristiti i
za aksijalno optereene spregnute stubove, i to:
kriva a, za uplje profile ispunjene betonom,
kriva b, za potpuno ili delimino ubetonirane I-profile, za izvijanje oko jae ose e-
linog profila,
kriva c, za potpuno ili delimino ubetonirane I-profile, za izvijanje oko slabije ose
elinog profila.
Bezdimenzionalna vitkost se, u sluaju spregnutih stubova, definie kao:
cr
R pl
N
N
,
(7.25)
U ovom izrazu
R pl
N
,
predstavlja otpornost poprenog preseka prema (7.22) ili (7.23),
sraunatu sa vrednou 1,0 za sve parcijalne koeficijente sigurnosti ( 0 , 1
s c Ma
).
Kritina elastina (Ojlerova) sila
cr
N , definisana je kao:
!
e
cr
EI
N
) (
2

(7.26)
gde je:
! duina izvijanja,
e
EI ) ( efektivna elastina krutost preseka.
Za duinu izvijanja ! izdvojenog spregnutog stuba sa nepomerljivim vorovima moe
se usvojiti, na strani sigurnosti, da je jednaka njegovoj sistemnoj duini. Alternativno, du-
ina izvijanja se moe odrediti primenom Aneksa E iz EC3 i pravila datih u EC4.
Za kratkotrajno optereenje, efektivnu elastinu krutost preseka
e
EI ) ( treba odrediti na
sledei nain:
s s
c
c cm
a a e
I E
I E
I E EI + +
8 , 0 ) ( (7.27)
gde su:
I
a
, I
c
, I
s
momenti inercije za posmatranu ravan savijanja konstrukcionog elika, betona
(bez prslina) i armature,
E
a
, E
s
moduli elastinosti konstrukcionog elika i armature,
E
cm
sekantni modul elastinosti betona,
'
c
koeficijent sigurnosti za krutost ('
c
=1,25).
3.3.3 Otpornost poprenih preseka na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Kada na element pored aksijalne sile deluje i moment savijanja, otpornost na aksijalni
pritisak N
pl,Rd
, dobijena na prethodno opisani nain, mora biti redukovana. Ponaanje eks-
centrino optereenog stuba moe se opisati pomou interakcionog dijagrama (slika 7.32),
koji prikazuje redukciju otpornosti na aksijalni pritisak sa porastom momenta savijanja,
odnosno vezu izmeu otpornosti na aksijalni pritisak N
pl,Rd
i otpornosti na savijanje M
pl,Rd
.
Stubovi izloeni dejstvu aksijalne sile N
Sd
i momenta savijanja M
Sd
imae zadovoljavajuu
otpornost ukoliko se taka (N
Sd
, M
Sd
) nalazi unutar oblasti ograniene ovom interakcio-
nom krivom.
Veliki broj interakcionih krivih za razliite tipove spregnutih stubova i razliite vrednosti
koeficijenta doprinosa elika / izraen je na osnovu rezultata obimnih kompjuterskih analiza
i na raspolaganju je u literaturi. Opti oblik takvih dijagrama prikazan je na slici 7.32.
Take A, B, C i D na inetrakcionom dijagramu mogu se odrediti ako se pretpostavi da
je raspodela normalnih napona pravougaona, kao to je prikazano na slici 7.33. Za popre-
nu silu V
Sd
se moe pretpostaviti da je prihvata samo elini profil, a njen uticaj na otpor-
nost na savijanje treba uzeti u obzir prema jednaini (7.3).
Slika 7.32 - Interakciona kriva za pritisak i jednoaksijalno savijanje
Slika 7.33 - Raspodele napona koje odgovaraju interakcionoj krivoj sa slike 7.32
Na slici 7.33 prikazane su raspodele napona koje odgovaraju takama A do D interak-
cionog dijagrama (slika 7.32), za uobiajeni ubetonirani I-profil izloen savijanju oko jae
ose elinog profila. Za sluaj upljih profila ispunjenih betonom, otpornost potpuno pla-
stifikovanog poprenog preseka se moe izraunati sa poveanom vrstoom betona, od-
nosno zamenom 0,85f
ck
sa f
ck
.
Kao uproenje, interakciona kriva se moe zameniti poligonalnom linijom (AECDB
na slici 7.32). Postupak prorauna taaka A do D dat je u Aneksu C EC4. Dodatnu taku E
treba odrediti priblino na sredini izmeu taaka A i C, ukoliko je otpornost stuba na aksi-
jalni pritisak (*&N
pl,Rd
) vea od otpornosti potpuno plastifikovanog betonskog preseka
(N
pm,Rd
).
3.3.4 Otpornost elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Postupak odreivanja otpornosti elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje zasni-
va se na primeni interakcionog dijagrama, na nain prikazan na slici 7.34.
Slika 7.34 - Postupak prorauna otpornosti elemenata na pritisak i jednoaksijalno savijanje
Na osnovu ve izloenog postupka, za sluaj centrinog pritiska se moe odrediti koe-
ficijent *. S obzirom da se ovim koeficijentom uzima u obzir uticaj imperfekcija i vitkosti
stuba, odgovarajua otpornost na savijanje odgovara momentu imperfekcije
Rd pl k
M
,
.
To znai da u sluaju kada je aksijalna sila koja deluje na stub jednaka njegovoj otpornosti
na aksijalni pritisak (
Rd pl Sd
N N
,
), stub ne poseduje dodatnu otpornost na savijanje.
Sa smanjenjem sile pritiska ispod ovog nivoa (
Rd pl Sd
N N
,
< ), uticaj momenta imper-
fekcije linearno se smanjuje do vrednosti *
n
(tabela 7.19), a za dodatnu otpornost na savija-
nje na raspolaganju je samo rafirani deo dijagrama.
Tabela 7.19 - Vrednosti * ** *
n
za karakteristine sluajeve dijagrama momenata
Dijagram napona
4 1 / ) r (
n
,
d n

r=1 ( 0
n
r=0 ( 25 0,
n

r=-1 ( 5 0,
n

Za vrednost proraunske aksijalne sile N
Sd
, na osnovu odgovarajueg koeficijenta
Rd pl Sd d
N N
,
/ , sa interakcionog dijagrama se moe oitati vrednost faktora momenta
2. Ovaj faktor reprezentuje dodatnu otpornost na savijanje spregnutog stuba optereenog
silom N
Sd
i moe se odrediti prema sledeem izrazu:
) /( ) (
n n d k d
(7.28)
Vrednosti 2>1,0 mogu se uzeti samo ukoliko je moment savijanja M
Sd
nastao usled
ekscentrinog delovanja sile N
Sd
, na primer kod izdvojenog stuba koji nije optereen po-
prenim optereenjem izmeu krajeva.
Na osnovu tako odreene vrednosti faktora 32 moe se izvriti kontrola otpornosti ele-
menta:
Rd pl Sd
M M
,
9 , 0 (7.29)
gde je:
M
Sd
maksimalni proraunski moment koji se javlja u stubu,
M
pl,Rd
moment savijanja izraunat za raspodelu napona prema slici 7.33
Uvoenjem faktora 0,9 obuhvaen je uticaj odreenih pretpostavki uvedenih prilikom
odreivanja interakcionog dijagrama (primena uproenog dijagrama napon-dilatacija za
beton i pretpostavka o potpunom sadejstvu pri odreivanju (EI)
e
bez uzimanja u obzir pr-
slina u betonu), kojima je otpornost na savijanje precenjena.
Generalno, stubove treba proveriti na uticaje II reda, odnosno, moment savijanja M
Sd
treba odrediti uzimajui u obzir uticaje II reda, koristei krutost na savijanje
e
EI ) ( prema
(7.27). U sluaju izdvojenih stubova sa nepomerljivim vorovima, uticaji drugog reda mo-
gu da se zanemare ukoliko je:
1 , 0 /
cr Sd
N N
za stubove sa momentima na krajevima:
) 2 ( 2 , 0 r
gde je r odnos momenata na krajevima (u sluaju delovanja bilo kakvog poprenog
optereenja treba uzeti r=1,0).
3.3.5 Otpornost elemenata na pritisak i dvoaksijalno savijanje
Vrednost faktora za dve ose savijanja
y
i
z
odreuju se na nain opisan za sluaj
jednoosnog savijanja. Imperfekcije se razmatraju samo u ravni u kojoj se oekuje gubitak
stabilnosti i to tako to se pri odreivanju faktora za drugu ravan savijanja pretpostavlja
da je
k
= 0. Na slici 7.35 prikazan je sluaj kada se lom javlja u ravni savijanja oko slabije
ose z. Na osnovu tako odreenih vrednosti
y
i
z
treba pokazati da je:
Rd y pl y Sd y
M M
, , ,
9 , 0 (7.30a)
Rd z pl z Sd z
M M
, , ,
9 , 0 (7.30b)
gde su
Rd y pl
M
, ,
i
Rd z pl
M
, ,
momenti pune plastinosti za odgovarajuu ravan savijanja.
Slika 7.35 - Proraun za pritisak i dvoaksijalno savijanje
Takoe je potrebno izvriti kontrolu vektorskog zbira momenata iz obe ravni, to je ilu-
strovano slikom 7.36. Otpornost na biaksijalno savijanje bie zadovoljena ukoliko taka
(M
y,Sd
, M
z,Sd
) pada unutar oblasti ograniene prikazanom linijom.
Slika 7.36 - Kontrola vektorskog zbira momenata
8
PRETHODNO NAPREGNUTE METALNE
KONSTRUKCIJE
1 OPTE
Prednaprezanje je poznato ljudima jo od davnina u vidu steenog iskustva na izradi
tokova, buradi i brodova. Kod konstrukcija u graevinarstvu se javlja pri izradi kamenih
mostova i vijadukata, a kasnije i pri izgradnji crkava. Ono postie pun zamah ezdesetih
godina XX veka zahvaljujui napretku tehnologije proizvodnje visokovrednih elika.
Prethodno napregnute metalne konstrukcije predstavljaju posebnu vrstu hibridnih kon-
strukcija koje se sastoje od:
osnovne metalne konstrukcije, najee, u vidu punih grednih ili reetkastih nosaa
od obinog konstrukcionog elika i
zatega u vidu uadi, kablova ili punog preseka od visokovrednog elika.
Ovi delovi predstavljaju jedinstvenu celinu, kod koje se pomou zatege unosi sila priti-
ska u osnovnu konstrukciju za vreme izvoenja, montae ili eksploatacije. Uticaji koje u
osnovnoj konstrukciji izaziva sila iz zatege, najee normalna sila i momenat, suprotnog
su znaka od uticaja koje izazivaju oekivana spoljanja optereenja. Na taj nain se nosi-
vost, a ponekad i krutost i stabilnost konstrukcije, kao celine, poveavaju, uz smanjenje
utroka materijala. Ovakve konstrukcije zahtevaju vei utroak rada, zbog izrade zatega,
kotvi i anker blokova. Meutim, i pored toga, postoje konstrukcije kod kojih postoje
opravdani razlozi za primenu prednaprezanja. Ovo se, pre svega, odnosi na:
konstrukcije veeg raspona sa znatnim stalnim optereenjem,
konstrukcije kod kojih je gabarit ogranien na minimalnu meru i
sanacije i ojaanja postojeih konstrukcija.
Prednaprezanje, odnosno unoenje sile zatezanja u zategu i sile pritiska u konstrukciju
izmeu anker blokova, moe da se ostvari na celoj konstrukciji, na delu konstrukcije ili sa-
mo na pojedinim elementima. Kako se u konstrukciju unosi sila pritiska, prednaprezanje se
vri samo u elementima koji su zategnuti usled dejstva spoljanjeg optereenja.
Ako se prednaprezanjem unosi sila pritiska u konstrukciju pre nanoenja spoljanjeg
optereenja, elementi te konstrukcije, koji su usled spoljanjeg optereenja zategnuti, su
pritisnuti sve dok se spoljanje optereenje ne nanese. U toj prelaznoj fazi moe da doe
do naruavanja stabilnosti cele konstrukcije, ili njenih pojedinih delova. U nekim sluaje-
vima stabilnost tih pritisnutih delova je poveana zbog postojanja zatege, koja na mestima
dodira sa osnovnom konstrukcijom, ima ulogu elastinih oslonaca.
Sutina prethodno napregnute konstrukcije je u stvaranju napona u kritinim delovima
konstrukcije, koji su suprotnog znaka od napona izazvanih spoljanjim optereenjem.
Slika 8.1 - Ponaanje konstrukcije i radni dijagrami N- !!
Ovo moe da se uoi na primeru zategnutog tapa (slika 8.1a). Maksimalna sila zateza-
nja (
t
N ) koju moe da prenese zategnut tap povrine A moe da se odredi na osnovu sle-
deeg izraza:
dop t
A N = . (8.1)
Ukoliko se pre nanoenja spoljanjeg optereenja na krajeve tapa pomou zatege apli-
cira sila pritiska (P), ona u njemu izaziva napon pritiska (
c
), koji mora da bude manji od
dozvoljenog napona za pritisnuti tap (
dop i c ,
), pa maksimalna sila pritiska kojom mo-
e da se prednapregne tap iznosi:
dop i
A P
,
= (8.2)
U prednapregnutom tapu, pri postepenom nanoenju spoljanjeg optereenja, odnosno
sile zatezanja, u prvoj fazi dolazi do smanjenja napona pritiska (
c
) i ponitavanja sile
prednaprezanja (P), a potom, u drugoj fazi, do prelaska tapa u oblast zatezanja, sve do na-
pona
dop
. Kako se deo spoljanje sile troi na ponitavanje sile prednaprezanja, ukupna,
maksimalna sila koju tap moe da prihvati je vea za vrednost sile prednaprezanja i moe
da se odredi na osnovu izraza:
Prethodno napregnute metalne konstrukcije 135
) (
,dop i dop t u
A P N N + = + = . (8.3)
Oigledno je da se na ovaj nain poveava nosivost tapa i proiruje oblast elastinog
ponaanja materijala, od napona
dop i,
do napona
dop
.
U toku prednaprezanja u zatezi se javlja normalni napon
t
. Prilikom nanoenja opte-
reenja, nakon savladavanja napona pritiska u tapu (
c
), u zatezi se javlja dodatna sila
zatezanja. Optimalan sluaj je kada se istovremeno dostiu doputeni naponi u tapu
(
dop
) i zatezi (
dop t ,
), kao to je prikazano na slici 8.1b.
Usled oba optereenja, u tapu se javljaju elastine deformacije (slika 8.1c). Sila pred-
naprezanja (P) izaziva skraenje tapa
p
! , a spoljanje optereenje (N
t
) izaziva njegovo
izduenje (
t
! ). Usled maksimalne spoljanje sile koju tap prima (N
u
) dolazi do ukupnog
izduenja tapa (
u
! ), odnosno do ponitavanja skraenja tapa usled prednaprezanja
(
p
! ) i do izduenja tapa (
t
! ). Na ovaj nain se poveava krutost prednapregnutog ta-
pa, jer se usled znatno vee sile (
t u
N N > ) javlja ista deformacija (
t
! ) koju kod nepred-
napregnutog tapa izaziva sila
t
N .
Druga prednost prednapregnutih konstrukcija se ogleda u smanjenju deformacija i po-
veanju krutosti konstrukcije. Ovo moe najjednostavnije da se uoi na primeru reetka-
stog nosaa sa ukrtenim dijagonalama (slika 8.2a). Usled dejstva spoljanje sile (F) dve
dijagonale su zategnute, a druge dve pritisnute. Kod reetkastih nosaa sa ukrtenim dija-
gonalama, dijagonale imaju malu krutost. Stoga, pritisnute dijagonale, koje su jako vitke,
mogu da prime izuzetno malu silu pritiska, pa silu F prihvataju samo zategnute dijagonala.
U njima se javljaju sile zatezanja koje su jednake:
) cos 2 /(
1 ,
= F N
t
. (8.4)
Slika 8.2 - Ponaanje reetkastog nosaa sa ukrtenim dijagonalama
Ukoliko se pre nanoenja sile F izvri prednaprezanje pritisnutih dijagonala, tako da se
u njima izazove sila zatezanja koja je vea od sile pritiska koju e u njima izazvati spolja-
nje optereenje, i ove dijagonale e biti sposobne da uestvuju u prijemu optereenja, jer
e pritisak usled sile F samo da ih rastereti. Na taj nain se u dijagonalama dobija dvostru-
ko manja sila:
2 / ) cos 4 /(
1 , 2 , t t
N F N = = . (8.5)
Kako ugib nosaa direkno zavisi od sila u tapovima, smanjenjem sila u dijagonalama
smanjuje se i ugib nosaa, pa se sa pravom moe zakljuiti da se prednaprezanjem povea-
va krutost nosaa.
Poveanje otpornosti pritisnutih elemenata na izvijanje predstavlja treu prednost pret-
hodno napregnutih konstrukcija. Ova osobina prednapregnutih elemenata moe da se obja-
sni na primeru tapa (slika 8.3) prednapregnutog zategom koja je ankerovana na njegovim
krajevima. U sredini raspona pomou dijafragme je obezbeen kontakt zatege i tapa, tako
da zatega moe da se pomera u podunom pravcu, ali u pravcu upravnom na osu tapa di-
jafragma obezbeuje kompatibilnost pomeranja zatege i tapa. Usled sile zatezanja koja
vlada u zatezi, ona tei da se vrati u prav poloaj.
Slika 8.3 - Izvijanje prednapregnutog tapa
Na mestu dijafragme, u taki kontakta zatege sa tapom (O), skretna sila, koja se javlja
u zatezi zbog skokovite promene pravca zatege, odnosno trase kablova, tei da izvijeni
tap vrati u prvobitan poloaj, pa se moe smatrati da tap na ovom mestu ima elastian
oslonac. Reakcija ovog, elastinog, oslonca (R) moe da se odredi iz uslova ravnotee mo-
menata u taki O:
!
o
y P
R

= 4 (8.6)
Reavanjem diferencijalnih jednaina izvijanja za levu i desnu polovinu tapa, dobija
se vrednost kritine sile:
( )
2
2
2 / !
I E
N
cr

=

. (8.7)
Iz prethodnog izraza (8.7) moe se zakljuiti da dijafragma u sredini raspona tapa
smanjuje njegovu duinu izvijanja sa ! na ! /2, odnosno, da je krutost elastinog oslonca
na mestu kontakta zatege i tapa dovoljno velika, tako da je spreeno bono pomeranje
ove take prilikom izvijanja tapa. U optem sluaju, za tap sa n dijafragmi kojima se
obezbeuje kontakt sa zategom, duina izvijanja prednapregnutog tapa jednaka je rastoja-
nju izmeu dijafragmi.
Analogan zakljuak moe da se izvede i za obezbeenje stabilnosti pritisnutog pojasa
punog nosaa, kada je zatega postavljena uz pritisnuti pojas i sa njim povezana pomou di-
jafragmi.
Pri prednaprezanju dolazi do gubitaka sile prednaprezanja u zatezi. Ovi gubici nastaju
usled:
trenja,
trajnih lokalnih deformacija i
relaksacije elika za prednaprezanje.
Kod krivolinijskih trasa zatega, stvaraju se velike sile trenja izmeu zatege i skretnih
oslonaca, pa na tim mestima dolazi do gubitka sile u zatezi u zavisnosti od trenja i geome-
trije oslonaca.
Prilikom unoenja sile prednaprezanja dolazi do uvlaenja kotve za 1-9 mm, u zavisno-
sti od naina kotvljenja. Ove trajne deformacije prouzrokuju pad sile u zatezi.
Tokom vremena, usled relaksacije elika za prednaprezanje (zatege ili kablova), u zate-
zi, koja je izloena dejstvu konstantnog napona zatezanja visokog intenziteta, dolazi do pa-
da napona, to takoe uslovljava pad sile prednaprezanja za 3-10% od poetne vrednosti.
Zbog toga, pri projektovanju prednapregnutih konstrukcija obavezno treba predvideti
ove gubitke, tako to se sila prednaprezanja poveava za vrednost ovih gubitaka, kako bi
ostvarena sila prednaprezanja odgovarala statikim zahtevima.
Postoje i druge metode za ostvarivanje prednaprezanja u konstrukciji, od kojih su naj-
poznatije:
prednaprezanje pomeranjem oslonaca, koje se uglavnom primenjuje kod spregnutih
konstrukcija,
prednaprezanje koje se ostvaruje deformisanjem elemenata i naknadnim spajanjem,
tako da se u njima dobijaju "zarobljeni" naponi odreenog znaka,
prednaprezanje pomou ureaja koji su direkno postavljeni u konstrukciju,
prednaprezanje privremenim optereivanjem konstrukcije itd.
Prednapregnute konstrukcije su nale primenu kod skoro svih vrsta elinih konstrukci-
ja. Najee se koriste kod:
punih nosaa,
reetkastih nosaa,
jarbola, tornjeva, antenskih stubova,
mostova,
mostnih dizalica i
pri ojaanju postojeih konstrukcija.
2 ELEMENTI PREDNAPREGNUTE KONSTRUKCIJE
Osnovna metalna konstrukcija se izrauje od konstrukcionog elika standardnih osobi-
na, po principima konstruisanja klasinih elinih konstrukcija.
Kljuni element kod prednapregnutih konstrukcija je zatega sa elementima za fiksira-
nje. Ona je stalno napregnuta visokim naponima zatezanja. Kako je povrina njenog po-
prenog preseka znatno manja od povrine poprenog preseka osnovne konstrukcije, zate-
ga se izrauje od elika visokog kvaliteta ija je vrstoa na zatezanje (f
u
) ujednaena du
zatege, a kree se od 1000 do 2000 N/mm
2
. Najee se za izradu zatega koriste visoko-
vredni elici u obliku:
uadi,
kablova ili
ipki punog poprenog preseka.
2.1 ELINA UAD
Za izradu uadi koriste se eline, okrugle, Z ili trapezno profilisane ice (slika 8.4).
One se dobijaju postupkom hladnog izvlaenja uz poboljanje kvaliteta termikom obra-
dom. Okrugle ice su prenika 0,4-3,0 mm, a najee 1,5-3,0 mm. vrstoa na zatezanje
elika od kojeg se izrauju je
u
f =1500-2000 N/mm
2
. ice se grupiu u strukove, koji po
konstrukciji mogu da budu otvoreni ili zatvoreni.
Otvoreni spiralni struk se dobija upredanjem ica oko jezgra, u jednom ili vie slojeva
(slika 8.4a). Broj ica varira u zavisnosti od broja slojeva, na primer 1+6=7 ili 1+6+12=19.
Zatvoreni spiralni struk se dobija kada se oko otvorenog struka uprede jedan ili vie slo-
jeva Z profilisanih ica (slika 8.4b). Na taj nain se dobija bolje ispunjenje struka materija-
lom, vei modul elastinosti i bolja zatita od dejstva korozije nego kod otvorenog struka.
Slika 8.4 - Otvoreni i zatvoreni spiralni struk
Jedan ili vie strukova, koncentrino namotanih oko jezgra, ine ue (slika 8.5). Stru-
kovi su u uetu najee upredeni na dva naina: obino ili paralelno.
Obino upredena uad su ona kod kojih ice imaju isti smer upredanja, a slojevi imaju
razliite korake upredanja. Strukovi se u slojevima meusobno dodiruju u takama.
Paralelno upredena uad su uad kod kojih su ice u svim slojevima paralelne i imaju
isti korak i smer. Strukovi se meusobno dodiruju po linijama.
Slika 8.5 - Uad od otvorenih i zatvorenih strukova
Pored nosivosti ueta, njegova veoma vana karakteristika je i izduenje pri dejstvu si-
le zatezanja, odnosno modul elastinosti (E). Izduenje ueta je nelinearno i sastoji se od
trajnog - plastinog i povratnog - elastinog dela. Modul elastinosti uadi je manji od mo-
dula elastinosti elika od kojeg su izraena, jer pri zatezanju ueta dolazi do upredanja i-
ca i strukova to prouzrokuje dodatne podune deformacije. Zbog toga se stvarni modul
elastinosti ueta obavezno odreuje na osnovu opita prethodnog istezanja. Ovaj opit se
sastoji od viestrukog optereenja i rastereenja ueta u granicama normalog napona od
(0,10,8)
u
f . Na ovaj nain dolazi do boljeg kontakta ica i do izjednaavanja napona u
njima, to prouzrokuje stabilizaciju modula elastinosti na ustaljenu vrednost. Konvencio-
nalni modul elastinosti se odreuje kao nagib krive - (slika 8.6) pri poslednjem rastere-
enju (
p
E tg = ). On zavisi od vrste izrade ueta, broja i vrste strukova, kao i od njegove
prethodne pripreme i iznosi:
E = 140.000180.000 N/mm
2
za otvoreno i zatvoreno spiralno ue sa jednim stru-
kom,
E = 100.000140.000 N/mm
2
za spiralno ue sa vie strukova.
Pre samog prednaprezanja konstrukcije, uobiajeno je da se uad opterete silom koja je
za 15-20% vea od projektovane, to, takoe, utie na poveanje modula elastinosti.
Slika 8.6 - Odreivanje konvencionalnog modula elastinosti
Sile prednaprezanja se unose u konstrukciju na mestima anker blokova. Uad se, preko
kotvi koje se nalaze na njihovim krajevima, oslanjaju na anker blokove predviene na
osnovnoj konstrukciji. U zavisnosti od veliine i vrste ueta postoji vie patentiranih siste-
ma kotvi.
Na slici 8.7 je prikazan najei tip kotvi za uad. One se sastoje od elinog cilindri-
nog tela (1) koje sa unutranje strane ima konusni otvor. U taj otvor se postavlja kraj ueta
(3) ije su ice raspredene u obliku "metle", oiene i odmaene. Zatim se taj otvor zali-
va legurom kalaja, cinka, bakra ili olova. Za vreme zalivanja vri se zagrevanje aure kako
bi se otvor to bolje popunio legurom. Danas se ispuna sve vie izvodi od hladne meavine
elinih kuglica i smole na bazi epoksida. Nakon ovravanja ispune, vri se testitanje
kotvi na izvlaenje ueta, za optereenje koje je 20% vee od projektovanog. Na kotvi se
nalazi i pokretna navrtka (2) koja slui da se preko nje kotva osloni na anker blok, nakon
utezanja.
a) b)
Slika 8.7 - Kotva ueta sa zalivanjem otvora
Kotva sistema IMS se sastoji od elinog cilindrinog tela sa konusnim otvorom na
unutranjoj strani, kroz koji se provlai ue (slika 8.8). Ue se fiksira za kotvu pomou tri
klina tako to se izaziva sila trenja na kontaktu ueta, tela kotve i klina. Iza tela kotve nala-
zi se pravougaona podlona ploica za oslanjanje na anker blok.
Slika 8.8 - IMS kotva za ue
2.2 ELINI KABLOVI
Kablovi se konstruiu od paralelno postavljenih ica, izraenih od visokovrednih elika,
koje se dobijaju hladnim izvlaenjem. Kvalitet elika, odnosno vrstoa na zatezanje (f
u
) za-
visi od prenika ice i nalazi se u opsegu od 1500-2200 N/mm
2
. Modul elastinosti (E) ne
zavisi od istorije optereenja i konstrukcije kabla, kao to je sluaj kod uadi. On je jednak
modulu elastinosti elika od kojeg su izraene ice i iznosi: E = 190.000"210.000 N/mm
2
.
Za prijem velikih sila zatezanja kod mostova primenjuju se kablovi dobijeni grupisanjem
uadi.
Slika 8.9 - IMS kotva za kablove
Za kotvljenje kablova razraeno je mnogo sistema, koji se primenjuju i kod predna-
pregnutih armirano-betonskih konstrukcija. U Jugoslaviji se najvie primenjuju IMS kotve
(slika 8.9). Kotva se sastoji od elinog cilindrinog tela sa konusnim otvorom na unutra-
njoj strani, kroz koji se provlae ice za prednaprezanje. One se fiksiraju za telo kotve po-
mou jednodelnog konusnog klina koji se postavlja izmeu ica i pomou koga se izaziva
sila trenja na kontaktu ica, tela kotve i klina. Iza tela kotve nalazi se pravougaona podlo-
na ploica za oslanjanje na anker blok.
2.3 ELINE IPKE
eline ipke, okruglog poprenog preseka, se izvode od visokovrednog elika ija je
vrstoa na zatezanje
u
f =900"1200 N/mm
2
. One su vrlo pouzdane, lako se ugrauju i nisu
osetljive na dejstvo naponske korozije. Modul elastinosti je isti kao za osnovni materijal.
Slika 8.10 - Kotvljenje eline ipke: a) bez ojaanja; b) sa ojaanjem
Fiksiranje zatege na krajevima se izvodi pomou navrtki i navoja na zatezi (slika 8.10).
Ukoliko se zatega zatee preko navrtke, tada se postavlja i druga navrtka za fiksiranje
oslonca (slika 8.10a). Ukoliko se presa za prednaprezanje zatege fiksira preko navoja, tada
je dovoljna samo jedan navrtka za fiksiranje oslonca (slika 8.10b). Pri proraunu treba
imati u vidu da navoj na zatezi smanjuje povrinu poprenog preseka zatege, pa nosivost
zatege treba da se odredi na osnovu povrine ispitnog preseka (A
s
). Da bi se izbeglo ovo
lokalno slabljenje poprenog preseka zatege, kod elika koji su zavarljivi moe da se izvri
ojaanje zatege, zavarivanjem ipke veeg prenika (slika 8.10b).
3 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH TAPOVA
IZLOENIH DEJSTVU SILE ZATEZANJA
Osnovni elementi prednapregnutog tapa su (slika 8.11a):
kruti tap (1),
zatega (2) sa kotvama (5),
dijafragme (3) i
eone ploe (4).
Kruti tap se izvodi od uobiajenih konstrukcionih elika. Kako se u tapu javlja velika
sila pritiska, to popreni presek tapa treba oblikovati tako da bude simetrian i da ima to
vee poluprenike inercije za obe glavne ose. Otvoreni popreni preseci se konstruiu od
U ili L-profila, na odreenom rastojanju, koji se meusobno povezuju spojnim limovima
tako da obrazuju viedelni tap (slika 8.11b i c). Zatvoreni popreni preseci se konstruiu
od krunih ili kvadratnih upljih profila (slika 8.11d i e).
Slika 8.11 - Elementi prednapregnutog tapa
Zatege se izvode u obliku ueta, kabla ili ipke.
Dijafragme predstavljaju veze tapa i zatege kojima se obezbeuje stabilnost tapa.
One se izrauju od limova sa otvorima za prolaz zatege. Prenik otvora je za 1 mm vei od
prenika zatege, kako bi se omoguilo slobodno poduno pomeranje zatege, ali i spreilo
nezavisno bono pomeranje tapa u toj taki.
eone ploe slue za oslanjanje zatega pomou kotvi.
Analitiku osnovu nosivosti elinih prednapregnutih elemenata postavio je Belgijanac
G. Mangel, ezdesetih godina dvadesetog veka. On je analizirao tri mogua sluaja nano-
enja optereenja:
optereenje se nanosi na tap nakon izvrenog prednaprezanja,
pre prednaprezanja na tap se nanosi sila N
t,P
, a nakon prednaprezanja sila N
t,Q
i
za vreme prednaprezanja na tap se nanosi sila N
t,P
, a nakon prednaprezanja sila N
t,Q
.
U svakom od navedenih sluajeva, maksimalna sila koju moe da primi tap se ostva-
ruje kada se istovremeno dostignu nosivost krutog tapa i zatege. Ako je tap prethodno
bio optereen silom N
t,P
, tada sila u zatezi N
t
treba da savlada ovu silu i da izazove pritisak
u krutom tapu:
c c P t t t t
A N A P N + = = =
,
(8.8)
gde su:
A
t
povrina zatege,
A
c
povrina krutog tapa,
t
napon u zatezi,
c
napon u krutom tapu (
dop i c ,
).
Dodatno optereenje koje tap moe da primi nakon prednaprezanja je jednako zbiru
sile prednaprezanja, nosivosti tapa i prirataja sile u zatezi N
t
i iznosi:
( ) ( ) ( )
t c dop c t t dop t c dop c Q t
N A A A N + + = + + =
, ,
(8.9)
gde su:
dop
doputeni napon za osnovni materijal od kojeg je napravljen kruti tap,
dop t ,
doputeni napon za elik od kojeg je izraena zatega.
Ukupna sila koju tap moe da primi jednaka je zbiru nosivosti krutog tapa i zatege:
dop t t dop c Q t P t
A A N N
, , ,
+ = + . (8.10)
Prirataj sile u zatezi se odreuje iz uslova da su izduenja zatege i krutog tapa, duine
! , usled dodatnog optereenja jednaka. Ova izduenja zavise od sila u tim elementima i
od modula elastinosti zatege (E
t
) i krutog tapa (E
c
)
( ) ( )
! ! !
=
+
=
t
t dop t
c
dop c
E E

,
(8.11)
Reavanjem prethodnih jednaina dobija se prirataj sile u zatezi:
c t
t
Q t t
A A
A
N N
+
,
(8.12)
gde je
c t
E E / = .
Na radnom dijagramu N
t
- (slika 8.12) isprekidanim linijama je prikazano ponaanje
tapa. Kada se optereenje nanosi posle prednaprezanja (isprekidana linija), nosivost tapa
je jednaka zbiru nosivosti krutog tapa, sile prednaprezanja i dodatne sile u zatezi.
U sluaju da se optereenje nanosi za vreme prednaprezanja (linija crta-taka), maksi-
malna vrednost sile iznosi:
( )
dop t c P t
A A N + =
'
,
. (8.13)
U tom sluaju zatega prihvata veu silu, pa treba poboljati kvalitet elika za zategu, ili
poveati njenu povrinu.
Iz prethodnih jednaina dobijaju se izrazi za povrine krutog tapa i zatege u zavisnosti
od optereenja, dozvoljenih napona, napona prednaprezanja i modula elastinosti, u odno-
su na ukupno optereenje:
( )
( ) ( )

1 /
1 / -

, , dop dop c
dop c
Q t P t
c
N N
A

+
+
=
+
(8.14)
( ) ( )
dop dop c
dop c
Q t P t
t
N N
A

+
=
+ 1 /
/

, ,
(8.15)
gde je
dop t,dop
/ = .
Slika 8.12 - Prednapregnuti tap izloen zatezanju
Povrine poprenih preseka mogu da se izraunaju ako su poznata optereenja pre i po-
sle prednaprezanja, moduli elastinosti materijala i napon prednaprezanja. Napon predna-
prezanja zavisi od stabilnosti tapa i elemenata poprenog preseka, od eljene deformacije
u tapu i od uslova izvoenja. On se usvaja kao deo doputenog napona u tapu, to jest u
vidu odnosa
dop c
/ .
Vrednosti povrina krutog tapa i zatege mogu da se odrede u zavisnosti od parametara
materijala ( i ) i naina prednaprezanja koji se uvodi preko koeficijenta = N
t,P
/ N
t,Q
.
Na slian nain, na osnovu izraza (8.14) i (8.15) moe da se analizira primena razliitih
kvaliteta materijala zatege i drugi efekti. Na slici 8.13 su prikazani dijagrami zavisnosti
povrina tapa (A
c
) i zatege (A
t
) od intenziteta prednaprezanja i parametara materijala, za
tap napravljen od elika kvaliteta 0361, (
dop
=160 N/mm
2
). Funkcija povrine krutog
tapa je prikazana punim, a funkcija povrine zatege isprekidanim linijama. Sa dijagrama
se vidi da poveavanjem napona prednaprezanja i smanjenjem koeficijenata , dolazi do
smanjenja povrine krutog tapa, a poveanja povrine zatege.
Slika 8.13 - Zavisnost povrina tapa i zatege od parametara materijala
4 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH PUNIH
GREDNIH NOSAA
Prednaprezanje se kod punih nosaa ostvaruje tako to se du zona napregnutih na za-
tezanje postavljaju zatege kojima se u ovim zonama nosaa izazivaju naponi pritiska.
Gredni nosai statikog sistema proste i kontinualne grede su najpogodniji za iskorenje
punog efekta prednaprezanja. Od poloaja zatege zavisi statiko ponaanje nosaa i njego-
va ekonominost. Najei poloaji zatege su prikazani na slici 8.14.
Zatega se postavlja du celog raspona grede (slika 8.14a). Ovakav poloaj zatege je
jednostavan za izvoenje, ali je statiki neopravdan jer se momenti savijanja usled spolja-
njeg optereenja znatno smanjuju u oslonakim zonama, tako da i neprednapregnut nosa
moe da ih preuzme. Kod konstrukcija napregnutih dinamikim optereenjem (npr. most-
ne dizalice) postoji opravdanost ovakvog reenja.
Zatega se postavlja na srednjem delu raspona nosaa (slika 8.14b). Prednaprezanje se
vri du raspona nosaa gde su najvei uticaji na kojem sam nosa nije sposoban da izdri
spoljanje optereenje.
Zatega se postavlja krivolinijski (slika 8.14c). Dijagram momenata od prednaprezanja
je slian dijagramu momenta od spoljanjeg jednakopodeljenog optereenja. Iznad oslona-
ca moment od prednaprezanja menja znak i zatee donju noicu. Ovo ne predstavlja pose-
ban problem jer su u toj noici uticaji od spoljanjeg optereenja mali.
Zatega se postavlja poligonalno (slika 8.14d). Kod nosaa sa poligonalnom trasom ka-
blova dijagram momenata usled prednaprezanja je, takoe, poligonalan. to je vie prelo-
ma trase dijagram momenata se sve vie pribliava dijagramu usled jednako podeljenog
optereenja.
Zatega se postavlja van gabarita preseka (slika 8.14e). Ovo reenje je ekonomino i
primenjuje se u sluajevima kada gabarit nosaa nije ogranien.
Zatege se postavljaju naizmenino od odreenog dela raspona pa do oslonaca (slika
8.14f). Ovo je poboljanje reenja sa slike 8.14a, jer se na mestu najveih momenata savi-
janja postavljaju dve zatege.
Zatege mogu da se postave tako to se kombinuju neka od pomenutih reenja kao to je
prikazano na slici 8.14g. Ovo reenje predstavlja kombinaciju sluajeva prikazanih na sli-
kama 8.14a i b.
Slika 8.14 - Poloaji zatega kod punih grednih nosaa
Kod nosaa sa skokovito promenljivom visinom rebra (slika 8.14h) uobiajeno je kot-
vljenje zatega na donjem pojasu na mestu promene visine rebra. Na ovaj nain se obezbe-
uje dovoljan slobodan prostor za lake manipulisanje presama pri unoenju sile predna-
prezanja.
Slika 8.15 - Poloaj zatega kod kontinualnih nosaa
Kod kontinualnih nosaa zatege se postavljaju na delovima nosaa sa znaajnim mo-
mentima savijanja, u zoni zategnute noice (slika 8.15). Mogue je i povezivanje ovih seg-
menata zatega u jedinstvenu zategu.
Poloaj zatege u poprenom preseku nosaa zavisi od izabranog oblika zatege i naina
unoenja sile u zategu. Neka karakteristina reenja su data na slici 8.16:
Slika 8.16 - Poloaj zatege u okviru poprenog preseka nosaa
a) zatega je postavljena ispod donje noice nosaa (primenjuje se samo za pravolinij-
ske zatege),
b) zatega je postavljena iznad donje noice, uz rebro nosaa (primenjuje se i za pravo-
linijske i za krivolinijske oblike zatege),
c) zatega je postavljena sa strane donje noice nosaa (primenjuje se kod pravolinij-
skih zatega, a kod krivolinijskih izaziva velike uticaje u anker blokovima usled
skretnih sila),
d) zatega je postavljena u unutranjost donjeg pojasa koji je konstruisan od upljih
profila (primenjuje se kod pravolinijskih zatega, kada se zahteva dobra zatita zate-
ge od dejstva korozije i poara).
Slika 8.17 - Ankerovanje zatega na nosau
Veza zatege sa grednim nosaem se ostvaruje preko anker blokova (slika 8.17). Pravo-
linijske zatege koje se proteu du itavog raspona grede, oslanjaju se preko svojih kotvi
na jake eone ploe koje se nalaze na krajevima grede (slika 8.17a). Ukoliko se ove zatege
ne vode do kraje grede, one se oslanjaju na anker blokove (slika 8.17b). Na mestu oslanja-
nja unosi se velika koncentrisana sila, pa tu zonu nosaa treba dobro ukrutiti pomou do-
datnuh ukruenja. Na odreenom rastojanju du raspona nosaa postavljaju se klizni
oslonci za zatege u vidu dijafragmi. Na tim mestima zatega moe poduno da se pomera,
ali ne i upravno na osu nosaa. Njihova funkcija je da obezbede stabilnost donjeg pojasa
na izvijanje, za sluaj dejstva sile prednaprezanja bez spoljanjeg optereenja. Kod krivoli-
nijskih zatega (slika 8.17c) ankerisanje se izvodi na krajevima, na eonim ploama. Za
odravanje krivolinijske geometrije zatege du raspona nosaa, na odreenom rastojanju
se postavljaju pomoni oslonci u vidu "sedla". Na njima zatega nije fiksirana i moe da se
pomera u podunom pravcu usled istezanja. Zbog skretnih sila na tim osloncima se javlja
veliki pritisak u kontaktu zatege i sedla. To izaziva znatna trenja zatege o sedlo i znaajne
gubitke u sili prednaprezanja, to treba uzeti u obzir pri projektovanju nosaa.
Slika 8.18 - Odreivanje statiki nepoznate veliine ( P )
Prethodno napregnuti nosai su jedanput unutranje statiki neodreeni nosai. Statiki
uticaji se najlake mogu odrediti primenom metode sila, ako se kao statiki nepoznata veli-
ina usvoji dodatna sila u zatezi ( P ), koja se javlja usled dejstva spoljanjeg optereenja
nakon prednaprezanja (slika 8.18). Ona moe da su odredi iz uslova kompatibilnosti po-
meranja na osnovu sledeeg izraza:
+ +
=
t
t
EA A E
dx
EI
M
dx
EI
M M
P
t
t t
t
y
y
y
Q y y
!
!
! !
0
2
1 ,
0
, 1 ,
(8.16)
gde su:
M
y,1
dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled jedinine sile u zatezi
(slika 8.18),
M
y,Q
dijagram momenata savijanja u osnovnom sistemu usled spoljanjeg opteree-
nja,
E i A modul elastinosti i povrina nosaa,
E
t
i A
t
modul elastinosti i povrina zatege.
!
t
duina zatege.
Statiki uticaji koji se javljaju u osnovnom sistemu nosaa usled sila prednaprezanja
najjednostavnije mogu da se odrede pomou ekvivalentnog optereenja. Ekvivalentno op-
tereenje predstavlja skup spoljanjih sila i momenata, ije dejstvo u nosau izaziva iste
uticaje kao i sila prednaprezanja. Na slici 8.18 su prikazana dva karakteristina gredna no-
saa sa razliitim trasama kablova i ekvivalentnim optereenjima. U oslonakim preseci-
ma se, zbog nagiba trase kablova (#
1
) i ekscentriciteta (e), javljaju sledei uticaji:
1
cos = P N (8.17)
1
sin = P V (8.18)
1
cos = = e P e N M . (8.19)
Slika 8.19 - Ekvivalentno optereenje
Usled skretnih sila, u sluaju poligonalne trase kablova (slika 8.19a), na mestu preloma
trase kablova na nosa deluje sila:
2 / sin 2
2
= P F (8.20)
gde je #
2
prelomni ugao. I u sluaju paraboline trase kablova (slika 8.19b) javljaju se
skretne sile, ali u ovom sluaju du itavog nosaa. One, u sluaju plitke parabole, mogu
da se predstave jednakopodeljenim optereenjem, koje se odreuje na sledei nain:
2
8 !
=
f P
p . (8.21)
Na primeru prednapregnutog nosaa sistema proste grede, raspona 15,0 m, optereenog
koncentrisanim silama F=300 kN u etvrtinama raspona i jednako podeljenim opteree-
njem g=1,7 kN/m, analiziran je uticaj oblika trase kablova na dijagrame momenata savija-
nja. U tabeli 8.1 su prikazani dijagrami momenata savijanja u osnovnom sistemu usled sile
prednaprezanja i ukupni dijagrami momenata koji se javljaju u nosau po nanoenju spo-
ljanjeg optereenja. Takoe su date i vrednosti sila prednaprezanja (P) i dodatnih sila koje
se javljaju u kablovima (!P).
Tabela 8.1 - Dijagrami momenata za razliite oblike i poloaje trasa kablova
Oblik trase kablova P $kN% !P $kN% Dijagrami momenata $kNm%
1636,1 153,9
1647,0 143,0
1661,0 129,0
1676,0 114,0
Kao to se vidi iz tabele, vrednosti ovih dodatnih sila ( P ) ne prelaze 10% od ukupne
sile prednaprezanja (P).
Analizom napona kod prethodno napregnutih nosaa treba da se obuhvate sve faze nje-
govog rada. Uglavnom se javljaju samo dve faze (slika 8.20).
Slika 8.20 - Analiza normalnog napona u punom grednom nosau
U prvoj fazi na nosa deluju sopstvena teina (g) i sila prednaprezanja (P). Sila P izazi-
va u nosau normalnu silu pritiska i momenat savijanja ( e P M
P y
=
,
), a sopstvena teina
momenat savijanja suprotnog znaka (
G y
M
,
). Ovi uticaji izazivaju u nosau napone:
A
P
I
N x
=
,
(8.22)
z
I
M M
y
y,P G y I
M x

-
=
,
,
(8.23)
U drugoj fazi na nosa deluje i projektovano optereenje koje izaziva momenat
Q y
M
,
.
Usled njega, nakon savlaivanja sile prednaprezanja, javlja se dodatna sila u zatezi P.
Ona u nosau izaziva normalnu silu pritiska i momenat savijanja
P y
M
,
. Ovi uticaji izazi-
vaju u nosau napone:
A
P
II
N x

=
,
(8.24)
z
I
M
y
y,Q II
M x
=
1 ,
(8.25)
z
I
e P
z
I
M
y y
P y, II
M x

=
=
2 ,
(8.26)
Na osnovu ovih komponentalnih napona odreuju se ukupni naponi u pojedinim delo-
vima nosaa i zatege, koji moraju da budu manji ili jednaki od doputenih:
u gornjoj noici se javlja napon pritiska:

1
, ,
1
, ,
1
z
I
M M
z
I
+M M
A
P P
y
P y P y
y
Q y G y
x,

+
+
+
= (8.27)
u donjoj noici se javlja napon zatezanja:

2
, ,
2
, ,
2
z
I
M M
z
I
+M M
A
P P
y
P y P y
y
Q y G y
x,

+
+
+
= (8.28)
napon u zatezi je jednak zbiru napona usled sile prednaprezanja (P) i dodatne sile
P :

t
t x
A
P P +
=
,
. (8.29)
U toku prednaprezanja treba proveriti stabilnost donje noice u kojoj se javlja normalni
napon pritiska:
2 2 ,
z
I
M
z
I
M
+
A
P
y
y,P
y
y,G
P x
= . (8.30)
U pritisnutim delovima nosaa mogu da nastupe kritina stanja stabilnosti. Stoga se za sta-
bilizaciju tih delova postavljaju horizontalni spregovi u njihovoj ravni. Ako se postavi dovoljan
broj dijafragmi donji pojas je, kod pravolinijskih zatega, stabilizovan pomou zatege. Osim to-
ga, treba proveriti i stabilnost pritisnutih delova rebra i mesta oslanjanja zatega.
Osim kontrole nosivosti i stabilnosti kod prethodno napregnutih nosaa treba kontroli-
sati i ugib, jer ovakvi nosai, zbog manjih dimenzija i manjeg momenta inercije, imaju
manju krutost u odnosu na klasine (neprednapregnute) nosae. Ukupan ugib u nosau tre-
ba da se odredi uzimajui u obzir sve uticaje:
P P Q G
+ = . (8.31)
5 PROJEKTOVANJE PREDNAPREGNUTIH
REETKASTIH NOSAA
Reetkasti nosai pruaju velike pogodnosti za primenu prednaprezanja. Kako se oni
primenjuju za vee raspone, u tapovima se javljaju velike aksijalne sile, koje znatno vari-
raju du raspona. Osnovna karakteristika reetkastih nosaa je da su tapovi aksijalno na-
pregnuti. Iz ove osobine proistie i nain prednaprezanja reetkastih nosaa (slika 8.21).
Postavljanje zatega samo od vora do vora tapova optereenih silama zatezanja naj-
veeg intenziteta (slika 8.21a) omoguava izbor optimalnih dimenzija zatega i tapa. Zate-
ga moe da se postavi i prednapregne i u radionici. Meutim, u tom sluaju je konstruisa-
nje vorova oteano, jer se na istom mestu ankeruju dve zatege. Ovakav nain prednapre-
zanja je pogodan za sanaciju postojeih nosaa.
esto se zatega postavlja du itavog zategnutog pojasa (slika 8.21b). Ovo reenje je
jednostavnije sa stanovita konstruisanja samog reetkastog nosaa, jer je potreban znatno
manji broj mesta za anerovanje kablova u odnosu na prethodni sluaj. Kako su oslonake
dijagonale znatno manje napregnute od pojasnih tapova, one, u veini sluajeva, ne mora-
ju da se prednapreu. Ukoliko je neophodno i njihovo prednaprezanje, to se ostvaruje po-
sebnim zategama, jer bi se, zbog otrog prelomnog ugla, u sluaju jedinstvene poligonalne
trase kablova javili znatni gubici sile prednaprezaja usled trenja.
Prednaprezanje moe da se ostvari i sa dve zatege koje se postavljaju naizmenino na
delovima raspona nosaa (slika 8.21c), slino kao kod punih nosaa (slika 8.14f). One se
na sredini nosaa meusobno preklapaju. Na taj nain se ostvaruje bolje balansiranje sila u
tapovima sa silama u zatezi.
Slika 8.21 - Prednaprezanje reetkastih nosaa
Kada je oblik nosaa takav da se vorovi nalaze na kvadratnoj paraboli (slika 8.21d),
zatega se postavlja pravolinijski du itavog donjeg pojasa, pa su sile u pojasu, usled spo-
ljanjeg optereenja i usled prednaprezanja, priblino jednake.
Kod kontinualnih nosaa (slika 8.21e), zatege se postavljaju u pojasnim tapovima u
zonama velikih sila zatezanja.
U zavisnosti od oblika trase kabla i veliine uticaja u tapovima vri se izbor poprenih
preseka tapova. Primenjuju sa raznovrsni oblici, a treba voditi rauna da se teite zatege
poklapa sa teitem poprenog preseka tapa. Stoga se ona ili postavlja u teite poprenog
preseka ili je konstruisana od vie razmaknutih zatega ije se teite poklapa sa teitem
tapa. Neki od karakteristinih poprenih preseka za reetkaste nosae manjih raspona su
prikazani na slici 8.22a, a za vee raspone na slici 8.22b. Da bi se obezbedila stabilnost
tapova oni se spajaju sa zategama pomou dijafragmi.
Slika 8.22 - Popreni preseci tapova i polaaji zatega kod reetkastih nosaa:
a) manjih raspona; b) veih raspona
Ankerovanje zatega se izvodi pomou debelih eonih ploa na koje se oslanjaju njiho-
ve kotve (slika 8.23).
Slika 8.23 - Ankerovanje zatega kod reetkastih nosaa
Proraun tapova koji su individualno prednapregnuti je prikazan u delu 3 ovog pog-
lavlja. Proraun reetkastih nosaa, kod kojih zatega prednapree nekoliko tapova, svodi
se na proraun statiki neodreenih nosaa. Odreivanje sile u zatezi i u tapovima se vri
iterativno. Sila u zatezi (N
t
) se odreuje iz uslova iskorenja nosivost najoptereenijeg
tapa j:
t j c Qj t dop c
N N N A =
, 1 ,
(8.32)
gde je N
c1,j
sila u tapu j za dejstvo jedinine sile u zatezi, a N
t,Qj
sila zatezanja koja deluje
na posmatrani tap usled spoljanjeg optereenja.
Iz gornje jednaine se dobija sila u zatezi i povrina zatege:
j c
dop c Qj t
t
N
A N
N
, 1
,

= (8.33)
dop t
t
N
A
,
t
= (8.34)
Sila u svakom tapu reetke i se odreuje kao zbir uticaja od spoljanjeg optereenja
i Q t
N
, ,
i od dejstva zatege:
t i c i Q t i u
N N N N =
, 1 , , ,
(8.35)
gde je
i c
N
, 1
sila u tapu i za dejstvo jedinine sile u zatezi.
Prirataj sile u zatezi od spoljanjeg optereenja iznosi:
=
t t
t
i c i c
i i c
i
i i
i Q t i c
t
A E A E
N
A E
N N
N
!
!
!
, ,
2
, 1
, , , 1
(8.36)
pa je sila prednaprezanja jednaka:
P= N
t
N
t
. (8.37)
Na kraju treba istai da prethodno napregnuti nosai predstavljaju atraktivno reenje,
jer zahtevaju manji utroak elika od ekvivalentnih klasinih elinih nosaa. Naime, vari-
ranjem krutosti nosaa, oblika trase kablova i vrednosti sila prednaprezanja dobijaju se
znatno laki nosai. Meutim, s obzirom na visoku cenu kablova i vei utroak rada pri iz-
voenju, ovakve konstrukcije imaju veu jedininu cenu. Stoga, pri projektovanju predna-
pregnutih nosaa treba izvriti analizu opravdanosti njihove primene.
Osim toga, prednapregnuti nosai su posebno osetljivi na dejstvo poara. Zatege, koje
se u veini sluajeva nalaze slobodno u prostoru (eksterno prednaprezanje) su prilikom po-
ara direktno izloene dejstvu visokih temperatura. Pri njihovom zagrevanju brzo dolazi
do otputanja sile prednaprezanja, to prouzrokuje direktan lom konstrukcije. Ovaj pro-
blem je neto manje izraen kod prethodno napregnutih nosaa kod kojih su kablovi posta-
vljeni unutar konstrukcije (u otvorima ipljih profila). Takoe, treba imati u vidu da su ka-
blovi za prednaprezanje podloni dejstvu naponske korozije, pa treba voditi rauna i o sre-
dini u kojoj e se nosa nalaziti. U agresivnim sredinama i u okruenjima sa veim rizi-
kom pojave poara, generalno, ne treba primenjivati prednapregnute nosae. Sve ove as-
pekte treba detaljno razmotriti, da bi primena prethodno napregnutih konstrukcija bila ra-
cionalna i svrsishodna.
9
IZRADA GRAFI^KE DOKUMENTACIJE
1 IZRADA CRTEA
1.1 OPTE
Crtei elinih konstrukcija i njihovih elemenata predstavljaju njihov grafiki prikaz sa
svim potrebnim podacima o obliku i dimenzijama svakog elementa, poloaju elemenata u
konstrukciji, kao i nainu njihovog vezivanja sa drugim elementima. Za izradu crtea, od-
nosno nain obeleavanja pojedinih komponenti crtea, usvojene su odreene konvencije,
regulisane odgovarajuim standardima. Cilj usvajanja konvencija je potreba da crtei pred-
stavljaju jasna i nedvosmislena uputstva za izradu prikazanih elemenata, to je i jedan od
uslova za uspenu i jednostavnu izradu u radionici.
Generalno, crtei se mogu podeliti na projektne i radionike crtee. Projektnim crtei-
ma prikazuje se (obino u sitnijoj razmeri) generalni koncept i glavni detalji. Na njima su
uglavnom prikazane osnovne dimenzije elemenata, njihov raspored i konstrukcija u celini.
Oni predstavljaju osnov za proraun i procenu cene konstrukcije (predraun).
Na radionikim crteima prikazuju se (u krupnoj razmeri) pojedini elementi sa svim
detaljima potrebnim za njihovu izradu u radionici. U ovom poglavlju bie govora o osnov-
nim principima izrade radionike dokumentacije elemenata elinih konstrukcija.
Neophodno je da crtei elinih konstrukcija budu precizno izraeni i kotirani u do-
voljnoj meri. Na crteu treba prikazati dovoljan broj preseka i projekcija, tako da svaki de-
talj bude jasan i razumljiv, ili na crteu dati napomenu kojom se ukazuje na drugi crte ko-
jim je neki element bolje predstavljen. Ukoliko neki od podataka nije mogue prikazati cr-
teom, moe se uneti napomena, kao i pisano objanjenje.
Na svakom crteu u levom gornjem uglu treba prikazati optu dispoziciju cele kon-
strukcije ili njenog segmenta u sitnoj razmeri, sa osnovnim dimenzijama sistema i oznaka-
ma vorova. Sistem se prikazuje tankim linijama, a debelim linijama se oznaavaju oni de-
lovi konstrukcije koji su detaljno predstavljeni na tom listu.
Dispozicioni crtei se izrauju u razmeri 1:50, 1:100, 1:200 i 1:500, u zavisnosti od ve-
liine objekta koji se prikazuje. Detaljni radioniki crtei se izrauju najee u razmeri
1:10, a ree u razmeri 1:5. Uobiajeno je da se sistemne duine i detalji preseka i izgleda
crtaju u istoj razmeri. Meutim, za veoma velike elemente, mogue je za sistemne duine
usvojiti razmeru 1:20, a detalje konstrukcije prikazati u razmeri 1:10.
1.2 DIMENZIJE, SADRAJ I KONCEPCIJA CRTEA
Dimenzije crtea su standardizovane u sledee formate, ije su dimenzije prikazane u
tabeli 9.1:
Tabela 9.1 - Formati crtea
Format Dimenzije >mm@
A0 841 x 1189
A1 594 x 841
A2 420 x 594
A3 297 x 420
A4 210 x 297
U sluaju formata veih od A4 potrebno je izvriti presavijanje crtea do veliine for-
mata A4. Pri tome treba ostaviti slobodnu povrinu uz levu ivicu, irine 20 mm, za korie-
nje crtea, i povrinu u donjem desnom uglu dimenzije 190 x 297 mm za ucrtavanje pea-
ta, upisivanje naziva crtea i raznih napomena, kao i za prikaz eme poloaja predmetnog
elementa u konstrukciji (tabela 9.2).
Iz praktinih razloga, u sluaju kada se korii vei broj crtea zajedno, za preporuku je
crtee presavijati na 18,5 cm umesto na 19 cm. U sluaju potrebe za crteima veih dui-
na, dozvoljena je upotreba i tzv. produenih A0 i A1 formata za n18,5 cm.
U peatu se obino daju sledei podaci: naziv firme koja je uradila projekat, naziv in-
vestitora, ime odgovornog projektanta i saradnika, datum kada je crte izraen, naziv i red-
ni broj crtea, razmera, naziv objekta i mesta, itd. U praznom prostoru iznad peata mogu
da se upiu razliite napomene od znaaja za konstrukciju, kao to su: kvalitet osnovnog
materijala i spojnih sredstava, oznake spojnih sredstava, itd.
Uobiajeno je da se elementi na crteu prikau u tri projekcije u ortogonalnom sistemu.
Aksonometrijski prikaz daje se samo izuzetno u sluaju komplikovanih sklopova elemenata.
Linije koje se odnose na konstrukciju prikazuju se punim linijama veih debljina.
Za kotne linije treba primeniti pune tanke linije koje se ucrtavaju neposredno uz detalj.
Ukoliko postoji vie kotnih linija, treba ih postaviti na takvom razmaku koji omoguava da
se brojevi jasno i nesmetano upiu. Uobiajeno je da se prva kotna linija postavi na 15 mm
od prve prepreke na crteu, a ostale na meusobnom rastojanju od po 8 mm. Broj kotnih
linija zavisi od sloenosti detalja koji se prikazuje na crteu. Generalno, postoje kotne lini-
je za oznaavanje dimenzija elementa, za oznaavanje rasporeda zavrtnjeva i kotna linija
za oznaavanje rasporeda ukruenja i drugih prikljuaka. Na jednoj kotnoj liniji obavezno
treba prikazati i udaljenost krajeva elementa od sistemnih taaka ili osa.
Izrada grafike dokumentacije 159
Tabela 9.2 - Formati crtea
Format ema i nain presavijanja crtea
A0
841 x 1189
A1
594 x 841
A2
420 x 594
A3
297 x 420
Ako postoji vie paralelnih kotnih linija treba ih rasporediti tako da prva bude kotna linija
za detaljne kote (na primer za spojna sredstava), zatim kotna linija za sekundarne elemente, a
na kraju zbirna kotna linija, tako da vertikalne podeone linije ne presecaju kotne linije.
Kotni brojevi upisuju se neposredno iznad kotne linije, i po pravilu paralelno dimenziji koju
oznaavaju, blizu njene sredine. Ako nema dovoljno mesta da se svi brojevi upiu sa jedne
strane linije, mogue je upisati ih naizmenino iznad i ispod kotne linije. Ne treba primenjivati
kotne brojeve veih dimenzija od 5 mm, ni manjih od 3 mm. Brojeve treba upisivati tako da se
mogu itati sa donje ili desne strane crtea. Dimenzije svih elemenata elinih konstrukcija da-
ju se u milimetrima i zaokruuju se na najbliu celu vrednost milimetra.
Slika 9.1 - Oznaavanje pozicije elementa
Kotiranjem svaki element konstrukcije dobija svoje obeleje kojim se oznaavaju njegov
oblik i dimenzije, kao i redni broj za specifikaciju materijala - pozicija (slika 9.1). Broj pozicije
se upisuje ispred ili iza oznake dimenzija. Svi elementi istih dimenzija i iste obrade dobijaju isti
broj pozicije. Obino se ispred broja pozicije upisuje skraenica Pos.
Sve linije koje karakteriu presek elementa treba ucrtati punom linijom, ukoliko se u
odgovarajuoj projekciji vide, a isprekidanom linijom ukoliko se ne vide, ak i ako ne lee
u jednoj ravni (slika 9.2).
Slika 9.2 - Prikazivanje projekcija elemenata
Elementi koji ne lee u ravni crtea, a ne pripadaju delu konstrukcije iji se detalji
predstavljaju, ne ucrtavaju se na tom crteu.
Popreni presek treba postaviti tako da su preseeni samo oni elementi koji se pruaju
po celoj duini elementa koji se eli prikazati u preseku. Ostale elemente ne treba preseca-
ti, jer se na taj nain postie vea jasnoa crtea (slika 9.3).
Slika 9.3 - Odreivanje mesta preseka
Osne linije oznaavaju se crta-taka linijom. Takvom linijom oznaava se i prekid ele-
menta konstrukcije upravno na osu profila, ali tako da prelazi granicu profila, da bi se na-
pravila razlika u odnosu na granicu kraja elementa, koja se oznaava punom linijom u
okviru irine profila (slika 9.4).
Slika 9.4 - Oznaavanje ose, prekida i kraja elementa
Popreni presek elementa uvek treba odvojiti od crtea u projekciji. Presek elementa
oznaava se za crtee u razmeri 1:10 zatamnjeno, sa belim linijama sa gornje i leve strane
(slika 9.5a). U razmeri 1:5 do 1:1 preseeni elementi konstrukcije se rafiraju (slika 9.5b).
Pri crtanju na raunaru uobiajeno je da se svi preseci rafiraju bez obzira na razmeru, jer
to predstavlja reenje prikladnije ovom nainu izrade crtea.
Slika 9.5 - Oznaavanje preseka elementa konstrukcije
Elementi koji slue za popunjavanje praznina (podmetai), radi lakeg uoavanja, rafi-
raju se u svakoj projekciji (slika 9.6a). Vee povrine podmetaa rafiraju se samo po obo-
du (slika 9.6b).
Slika 9.6 - Oznaavanje podmetaa
Kod nastavaka elemenata, eone povrine elemenata koji se nastavljaju su obraene, ali
se ne dodiruju. Razmak izmeu delova elementa iznosi 2-5 mm. Na crteu se to predsta-
vlja dvema isprekidanim linijama na malom razmaku (slika 9.7).
Slika 9.7 - Oznaavanje nastavka elementa
Delovi koje treba glatko obraditi oznaavaju se sa (slika 9.8).
Slika 9.8 - Oznaka glatke obrade povrine
Potrebno je voditi rauna i o kompoziciji crtea radi njegove preglednosti. Pravilan
princip kompozicije crtea prikazan je na slici 9.9. U centralnom delu crtea treba prikaza-
ti izgled elementa, sa svojom najveom dimenzijom. Sa gornje strane daje se izgled odoz-
go C, sa donje presek B-B, a sa leve i desne strane presek A-A i izgled D. Vertikalne i ho-
rizontalne preseke treba crtati tako da se gledaju sa donje, odnosno sa desne strane crtea.
Slika 9.9 - Kompozicija crtea
Svaki crte treba da sadri i sistemnu skicu konstrukcije sa istaknutim elementom ili
grupom elemenata koji su predstavljeni na tom crteu (slika 9.10). Na sistemnoj skici sa-
stavni elementi se prikazuju ematski punim debelim linijama koje predstavljaju teine li-
nije. Na ovoj skici upisuju se samo sistemne duine elemenata i to uz sam tap, bez kotira-
nja. Ukoliko se predvia nadvienje, duine sistemnih linija se odreuju na osnovu geome-
trije preddeformisanog nosaa. Na crteu se, takoe, naznaavaju vrednosti nadvienja u
karakteristinim takama.
Slika 9.10 - Sistemna skica konstrukcije
1.3 OZNAAVANJE PROFILA I LIMOVA
Osnovna oznaka profila i limova (A B x C D) sadri etiri komponente:
oznaku vrste profila ili lima,
numeriku oznaku koja definie geometrijske karakteristike preseka,
ukupnu duinu profila ili lima,
broj pozicije profila ili lima.
Svakom elementu treba u izgledu istai njegovu osnovnu oznaku. Osnovne oznake pro-
fila i limova prikazane su u tabeli 9.3.
Kod znaajnih objekata (npr. kod dinamiki optereenih konstrukcija) potrebno je da
se glavni pravac napona poklapa sa pravcem valjanja lima. U tom sluaju, poslednji broj u
osnovnoj oznaci lima treba da oznaava dimenziju u pravcu glavnog napona.
Tabela 9.3 - Osnovne oznake profila i limova
Oblik poprenog Oznaka
Proizvod
Preseka Opta Primer
Pljosnati elik
iroki
pljosnati elik
tapovi
ipkasti elik
Toplo
oblikovani
nosai
Otvoreni
profili Hladno
oblikovani
profili
uplji profili
Toplo i ili hladno
oblikovani sa ili bez ava
Ravni
Limovi
Talasasti
Profilisani
1.4 OZNAAVANJE I KOTIRANJE ZAVRTNJEVA
I ZAKIVAKA U VEZAMA
Zavrtnjevi se na crteima prikazuju simbolinim oznakama prikazanim u tabeli 9.4. U
sluaju crtea u razmeri 1:10 (ili manjoj) zavrtnjevi se predstavljaju pomou kruga iji je
prenik jednak preniku glave zavrtnja, a u sluaju razmere 1:5 (ili krupnije) crta se pre-
nik rupe za zavrtanj. Oznaavanje zakivaka definisano je u poglavlju dva, a poto su za-
kivci danas skoro u potpunosti izvan upotrebe, ovde se nee posebno prikazivati.
Na radionikim crteima obavezno treba dati legendu sa primenjenim oznakama zavrt-
njeva (tabela 9.4) i naznakom klase vrstoe. U sluaju zavrtnjeva poviene tanosti, po-
trebno je u legendi pored oznake zavrtnja upisti cifrom prenik rupe u mm.
Tabela 9.4 - Oznaavanje zavrtnjeva
Nazivna mera zavrtnja M12 M16 M20 M22 M24 M27 M30
Neobraeni zavrtnjevi i zavrtnjevi sa tanim naleganjem
Oznaka zavrtnja
28 31
Zavrtnjevi sa tanim
naleganjem
28 31
Montani zavrtanj
28 31
Montani rupa i zavrtanj
28 31
Visokovredni zavrtnjevi
Zavrtanj bez tanog
naleganja
31
Zavrtanj sa tanim
naleganjem
31
Tabela 9.5 - Oznaavanje rupa
Oznaka rupe
Rupa Bez
uputanja
Uputena samo sa
jedne strane
Uputena sa obe
strane
Izbuena u
radionici
Izbuena na
montai
Tabela 9.6 - Oznaavanje zavrtnjeva
Zavrtnjevi ili
Oznaka za montirane zavrtnjeve
ili zakivke
Oznaka za
zakivke
Oznaka za
zavrtnjeve sa
zakivci Bez uputanja Uputeni sa
gornje strane
uputene sa obe
strane
odreenim po-
loajem navrtke
Montirani u radionici
Montirani na montai
Montirani na montai
i rupa izbuena
takoe na montai
Kod visokovrednih zavrtnjeva, ukoliko je predvieno ugraivanje zavrtnjeva prednapreg-
nutih silom pritezanja
p
F koja je manja od vrednosti F
p
propisane standardom JUS U.E7.140
(
p p
F F < ), to je neophodno posebno naznaiti u legendi crtea (na primer
p p
F F 5 , 0 = ).
Za izradu montanih i radionikih crtea metalnih konstrukcija od ploa i limova, pro-
fila i sloenih elemenata propisan je standard JUS U.A0.025, kojim su utvreni opti prin-
cipi prikazivanja na crteima i kotiranja.
Prema ovom standardu, za oznaavanje rupa ili zavrtnjeva u ravni projekcije paralelnoj
njihovim osama upotrebljava se tanka puna crta kroz celu vezu, sa odgovarajuim oznaka-
ma na krajevima (tabele 9.5 i 9.6).
Kotiranje poloaja rupa, odnosno zavrtnjeva vri se u izgledu (slika 9.11).
Slika 9.11 - Kotiranje poloaja zavrtnjeva
Uvek je potrebno iskotirati meusobno rastojanje svih zavrtnjeva kao i rastojanje kraj-
neg zavrtnja do ivice svakog elementa koji se spaja tim zavrtnjem. U sluaju jednakog me-
usobnog rastojanja vie zavrtnjeva moe se navesti samo broj ponavljanja i dimenzija tog
rastojanja. Ukoliko je u grupi vie identinih zavrtnjeva mogu se oznaiti samo krajnji, ali
oznaku tada treba dopuniti brojem zavrtnjeva u grupi (slika 9.12).
Slika 9.12 - Kotiranje ponavljanja rastojanja izmeu zavrtnjeva
U sluaju elemenata u krivini kotiranje se vri na nain prikazan na slici 9.13.
Slika 9.13 - Kotiranje elemenata u krivini
vorovi reetkastih nosaa formirani spajanjem tapova pomou vornog lima i zavrt-
njeva kotiraju se na nain prikazan na slici 9.14. Na istoj kotnoj liniji upisuje se udaljenost
kraja tapa ispune od centra vora (take preseka teinih linija) i poloaj rupa na tapu.
Slika 9.14 - Crte vora reetkastog nosaa
Osnovne linije za kotiranje vornih limova su teine linije tapova koji se vezuju pre-
ko tog vornog lima. Oznaavanje rastojanja se vri na kotnim linijama paralelnim tei-
nim linijama, ucrtanim ispod teinih. Na njima je potrebno oznaiti meusobno rastojanje
rupa, najmanje rastojanje do ivice vornog lima, kao i rastojanje do centra vora, odnosno,
potrebno je oznaiti sve dimenzije koje u potpunosti definiu poloaj zavrtnjeva na vor-
nom limu, kako bi se odgovarajue rupe mogle izbuiti na predvienom mestu. Takoe je
potrebno oznaiti i nagibe konstrukcionih tapova, to se vri malim pravouglim trouglovi-
ma, ucrtanim u uglovima crtea, u koje se upisuju stvarne duine u odnosu na centre vo-
rova. to se dimenzija samog vornog lima tie, potrebno je iskotirati eventualna zakoe-
nja, kako bi oblik vornog lima u potpunosti bio definisan. Jedan primer vornog lima sa
oznakama i kotama prikazan je na slici 9.15.
Slika 9.15 - Kotiranje vornog lima
Kod veih objekata, sa velikim brojem vornih limova sa odsecanjima, za preporuku je
u oznaci definisati stvarnu povrinu vornog lima, jer dimenzije odseenih delova mogu
znaajno da utiu na ukupnu masu.
1.5 OZNAAVANJE AVOVA
Oznake avova i principi njihovog prikazivanja na crteima, definisani su standardom
JUS C.T3.011. avovi se na radionikim crteima prikazuju pomou simbolikih oznaka,
od kojih su osnovne, za najee primenjivane avove, prikazane u tabeli 9.7.
Tabela 9.7 - Oznake avova
Naziv Popreni presek Oznaka
Jednostrani I av
Jednostrani V av
Jednostrani V av sa jednom
zakoenom stranicom (1/2 V)
Podkoreni zavar, odnosno av
Ugaoni av
U nekim sluajevima potrebno je precizno prikazati oblik ava. Tada se primenjuju do-
punske oznake koje karakteriu oblik povrine ava, date u tabeli 9.8. Primeri njihove pri-
mene prikazani su u tabeli 9.9.
Tabela 9.8 - Oznaavanje oblika povrine ava
Oblik povrine ava Oznaka
a) ravna (obino obraena)
b) konveksna
c) konkavna
Osnovni nain prikazivanja ava na crteu prikazan je na slici 9.16. Strelica ukazuje na
mesto spoja i, u odnosu na spoj, poloaj strelice moe biti na strani spoja ili na suprotnoj
strani (slika 9.17). Pokazna linija predstavlja se pravom linijom koja je paralelna sa do-
njom ivicom crtea ili, ako je to nemogue, upravna. Isprekidana linija, koja moe biti iz-
nad ili ispod neprekidne linije, odreuje poloaj lica ava u odnosu na strelicu.
Tabela 9.9 - Primeri dopunskih oznaka za oblik povrine ava
Naziv Popreni presek Oznaka
Jednostrani V ravni av
Dvostrani V ispupeni av
Jednostrani V av sa potkorenim ravnim
zavarom, odnosno avom
Ugaoni konkavni av
Slika 9.16 - Prikazivanje avova na crteima
Slika 9.17 - Poloaj strelice u odnosu na spoj
Kod sueonih avova poloaj strelice u odnosu na av, generalno, nije od znaaja. Me-
utim, kod spoja sa 1/2 V avom strelica treba da je usmerena prema strani koja je zakoe-
na (slika 9.18).
Slika 9.18 - Poloaj strelice kod sueonih avova: a) generalno; b) kod 1/2 V ava
Oznaka ava moe biti postavljena iznad ili ispod pokazne linije. Ukoliko je oznaka
postavljena na strani neprekidne pokazne linije, lice ava je na strani strelice. U suprot-
nom, lice ava je na suprotnoj strani (slika 9.19).
Slika 9.19 - Poloaj oznake ava: a) kod simetrinih avova; b) lice ava je na strani strelice;
c) lice ava je na suprotnoj strani
Svaka oznaka za av mora da sadri i brojne vrednosti mera. Glavna mera, koja defini-
e dimenziju poprenog preseka ava, upisuje se sa leve strane oznake i obeleava se sa
"s" kod sueonog, a sa "a" ili "z" kod ugaonog ava. Mera "s" oznaava najmanje rastoja-
nje od povrine komada do dna provara i ne moe biti manja od debljine najtanjeg komada
u spoju. Ukoliko se ne naznai, sueoni av je u potpunosti provaren. Uobiajeni nain oz-
naavanja ugaonog ava je pomou mere "a", koja predstavlja visinu jednakokrakog pra-
vouglog trougla upisanog u av. Ugaoni av se moe oznaiti i pomou mere "z", koja
predstavlja katetu istog trougla. Ukoliko se ova oznaka mere ne upie podrazumeva se "a".
Duina ava kao i broj i rastojanje segmenata kod isprekidanih avova upisuju se sa desne
strane oznake. Nain upisivanja mera za sueoni i ugaoni av prikazan je na slici 9.20. Pri-
meri primene razliitih oznaka avova ilustrovani su u tabeli 9.10.
Slika 9.20 - Oznake mera: a) sueonog ava; b)ugaonog ava
Tabela 9.10 - Definicija i oznaavanje glavnih mera avova
Vrsta Definicija Oznaka
Sueoni av
Jednostrani neprekidan
ugaoni av
Obostrani neprekidan
ugaoni av
Isprekidan jednostrani
ugaoni av
Naizmenian isprekidani
ugaoni av
U nekim sluajevima, da bi se istakle neke druge karakteristike ava, moe biti potreb-
no i dodatno oznaavanje ava. Na primer, av izveden po itavom obimu komada oznaa-
va se krugom, montani av zastavicom, a ugaoni av zavaren po celoj duini precrtanim
trouglom (slika 9.21 a, b i c). Postupak zavarivanja takoe se oznaava posebnom ozna-
kom i brojem - ifrom postupka, kao na slici 9.21d (npr. elektroluno zavarivanje sa oblo-
enom elektrodom oznaava se ifrom 111).
Slika 9.21 - Dopunske oznake za: a) av po obimu; b) montani av; c) av po celoj duini;
d) postupak zavarivanja
Kod nastavljanja konstrukcija veih duina sueonim zavarivanjem potrebno je na crte-
u istai dimenziju tzv. "razguravanja", odnosno, dimenziju razmicanja delova koji se spa-
jaju pre zavarivanja. Naime, eksperimentalno je utvreno da kod sueonih spojeva dolazi
do poprenog skupljanja ava. Ukoliko se ovaj fenomen zanemari, kod duih konstrukcija
kod kojih obino postoji vie nastavaka, moe doi do znaajnog zbirnog skraenja. Iz tog
razloga potrebno je naznaiti i redosled zavarivanja.
2 PRIMERI RADIONIKIH CRTEA
Izrada radionikih crtea elinih konstrukcija na tradicionalan nain (runo) predsta-
vlja relativno sloen postupak. Na slici 9.22 dat je primer jednog radionikog crtea izra-
enog na ovaj nain.
Danas se sve vie prelazi na izradu crtea pomou raunara primenom takozvanog
CAD postupka. Poslednjih godina razvijeni su programski paketi koji koriste prethodno
napravljene datoteke razliitih tipskih detalja, sa razliitim vrstama veza. U tom sluaju cr-
tei se izrauju direktnim pozivanjem odreenih tipskih detalja i njihovim povezivanjem u
celinu. Crte izraen na ovakav nain prikazan je na slici 9.23.
Slika 9.22 - Radioniki crte izraen runo
Slika 9.23 - Crte izraen na raunaru
3 SPECIFIKACIJA MATERIJALA
Obavezan deo dokumentacije za elinu konstrukciju je i specifikacija materijala. Ona
se izrauje na posebnim listovima i sastavni je deo crtea. Specifikacija materijala se izra-
uje za svaki crte i predstavlja tabelarni pregled svih pozicija na crteu i njihovih karakte-
ristika, kao to su:
broj pozicije,
naziv pozicije,
kvalitet materijala pozicije,
ukupan broj komada elemenata te pozicije prikazanih crteom,
dimenzije pozicije,
jedininu teinu (kg/m),
teinu jednog komada (proizvod jedinine teine i duine),
ukupnu teinu svih komada iste pozicije (proizvod teine komada i ukupnog broja).
Prilikom odreivanja teine elemenata usvaja se specifina teina elika: J=7850 kg/m
3
za valjane profile i J = 8000 kg/m
3
za limove.
Na osnovu navedenih podataka za svaku poziciju izraunava se ukupna teina svih ele-
menata prikazanih na crteu. Teina celog objekta dobija se kao zbir teina sa svih crtea.
Specifikaciju treba izvriti i za spojna sredstva, gde treba navesti:
veliinu i duinu zavrtnja,
klasu vrstoe zavrtnja,
ukupan broj komada,
naziv JUS-a kojim je definisan zavrtanj,
vrstu navrtke i podloke, njihov broj, klasu vrstoe i JUS kojim su definisani.
Teina zavrtnjeva, kao ni teina avova se ne izraunava i ne ulazi direktno u teinu
konstrukcije. Njihov doprinos ukupnoj teini izraava se kao procentualno uveanje i izno-
si najee 1,5-3% ukupne sraunate teine konstrukcije, u zavisnosti od tipa konstrukcije.
Izgled zaglavlja jednog lista specifikacije materijala prikazan je tabelom 9.11.
Tabela 9.11 - Zaglavlje lista specifikacije materijala
Naziv objekta: Strana: 1
Dimenzije Masa
POS Naziv elementa Materijal
K
o
m
a
d
a
i
r
i
n
a

(
m
m
)
D
e
b
l
j
i
n
a

(
m
m
)
D
u
i
n
a

(
m
m
)
g

(
k
g
)
P
o

k
o
m
a
d
u

(
k
g
)
U
k
u
p
n
o

(
k
g
)
11
ZA[TITA ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
OD KOROZIJE
1 OPTE
1.1 OSNOVNI POJMOVI O KOROZIJI
Korozija elika predstavlja elektrohemijski proces iji je mehanizam u osnovi isti kao
kod obine baterije kod koje dva metala, anoda i katoda, u provodljivoj sredini (elektroli-
tu) reaguju tako da se anoda razlae i generie se elektrina struja. Pri koroziji elika jedan
deo njegove povrine ponaa se kao anoda, a drugi kao katoda. Delovi povrine elika koji
su prekriveni esticama neistoe ponaaju se kao anoda, dok se delovi koji su izloeniji
kiseoniku (istije povrine) ponaaju kao katoda. Sa razvojem procesa korozije dolazi do
pomeranja i promena ovih povrina, jer povrine prekrivene rom postaju anodine.
U hemijskoj reakciji na anodi dolazi do razlaganja gvoa Fe na pozitivno naelektrisa-
ne jone gvoa Fe
++
, pri emu se oslobaaju elektroni. U hemijskoj reakciji na katodi do-
lazi do vezivanja kiseonika O
2
i vode H
2
O sa osloboenim elektronima, to prouzrokuje
stvaranje negativno naelektrisanih jona hidroksida (OH)
. Konano, u kombinovanoj reak-

ciji, spajanjem pozitivnih jona gvoa Fe
++
i negativnih jona hidroksida (OH)
, dobija se
hidroksid gvoa Fe(OH)
2
, koji potom oksiduje u hidratisani oksid gvoa (Fe
2
O
3
xH
2
O),
poznatiji kao ra. Ovaj proces ematski je prikazan na slici 11.1.
Kao to se moe videti, da bi dolo do pojave korozije, neophodno je prisustvo kako ki-
seonika tako i vlage. U odsustvu bilo kog od ovih inilaca do korozije nee doi, kao to je
sluaj u suvim sredinama (odsustvo vlage), ili kod hermetiki zatvorenih upljih profila
(odsustvo kiseonika). U sluaju podvodnih i podzemnih konstrukcija, presudan faktor
predstavlja dovod kiseonika. Sa druge strane, u atmosferi, gde je kiseonik slobodan, klju-
an faktor je prisustvo vlage, pa stepen korozije zavisi od duine trajanja prisustva vlage.
Slika 11.1 - ematski prikaz elektrohemijskog procesa korozije
Korozija se manifestuje smanjenjem debljine elinog elementa, to posle dueg perio-
da moe da narui nosivost i stabilnost eline konstrukcije. Taj gubitak zavisi od sredine
u kojoj se konstrukcija nalazi. Priblini godinji gubitak u debljini elinog materijala iz-
nosi:
do 0,004 mm u pustinji,
0,03 - 0,05 mm u otvorenoj nezagaenoj sredini,
0,04 - 0,16 mm u industrijskoj sredini,
0,06 - 0,16 mm u primorju.
1.2 VRSTE KOROZIJE
Zavisno od sredine u kojoj se nalaze eline konstrukcije, korozija moe biti:
atmosferska korozija (u slobodnom ili zatvorenom prostoru),
korozija u vodi,
korozija u zemlji,
kontaktna korozija (nastaje u dodiru sa drugim materijalima),
naponska korozija.
Stepen ugroenosti od atmosferske korozije je relativno nizak u nezagaenim seoskim
sredinama, s obzirom na injenicu da ista voda predstavlja slab elektrolit. Meutim, u in-
dustrijski zagaenim sredinama, gde postoji prisustvo kiselina, ili u primorju, gde je pove-
ana koncentracija soli u vazduhu, voda postaje dobar elektrolit i stepen ugroenosti od
korozije je znatno vei. Stoga je pri odreivanju sistema zatite od atmosferske korozije
neophodno voditi rauna da li se radi o normalnoj, industrijskoj, ekstremno agresivnoj, ili
primorskoj atmosferi.
U sluaju prisustva samo jednog metala, delovi povrine izloene koroziji se ponaaju
kao anoda, i generisana struja je izuzetno mala. U sluaju kontakta dva metala, u prisustvu
vlage, ona moe biti znatno vea, tako da se celokupna povrina jednog metala ponaa kao
anoda, a celokupna povrina drugog kao katoda. Tada se korozija anode ubrzava, a korozi-
ja katode biva spreena. Ovaj fenomen je poznat kao kontaktna korozija. Zbog toga je veo-
ma bitno spreiti kontakt elika i drugih metala, kao to su nerajui elik, bakar i alumi-
nijum. Sa druge strane, ova pojava omoguava zatitu elinih konstrukcija upravo obla-
ganjem anodnim metalima, kao to su cink i aluminijum.
Zatita elinih konstrukcija od korozije 207
Kod kablova i uadi koji, generalno, predstavljaju izuzetno napregnute elemente, efekti
korozije su znatno izraeniji. Ovaj fenomen se naziva naponska korozija.
Iz svega izloenog, moe se zakljuiti da osetljivost prema koroziji, za razliku od mno-
gih drugih povoljnih upotrebnih osobina, predstavlja nepovoljnu karakteristiku elika kao
materijala za graevinske konstrukcije.
1.3 DIREKTNE I INDIREKTNE TETE
Neki od osnovnih razloga to korozija elika danas predstavlja veliki tehniki i privred-
ni problem su: intenzivna industrijalizacija praena zagaenjem atmosfere, porast cene za-
tite od korozije (i do 10-20% kotanja cele konstrukcije), stalno poveanje proizvodnje
elika i njegove primene za izradu konstrukcija, kao i usavravanje metoda prorauna i
konstrukcijskog oblikovanja koje rezultuju veim iskorienjem mehanikih osobina eli-
nog materijala, ali time i poveanom osetljivou na koroziju.
tetno dejstvo korozije ogleda se kroz dva razliita aspekta: direktne i indirektne tete.
U direktne tete od korozije spada gubitak teine, odnosno umanjenje debljine elinog
elementa, ali i negativna promena bitnih mehanikih i tehnolokih svojstava elika, kao to
su granica razvlaenja, vrstoa na zatezanje, izduenje, otpornost na krti lom. Nakon du-
eg perioda, to za posledicu moe imati i naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivo-
sti eline konstrukcije. Promene granice razvlaenja f
y
i vrstoe na zatezanje f
u
obinog
konstrukcionog elika 0361, tokom tri godine izloenosti industrijskoj atmosferi, ilustro-
vane su na slici 11.2.
Slika 11.2 - Promena granice razvlaenja f
y
u
u toku tri godine (0361)
Naroito nepovoljno dejstvo korozija ima kod savremenih elinih konstrukcija koje se
sve vie primenjuju, kao to su prostorne konstrukcije, lake konstrukcije, ortotropne ploe,
tanki limeni elementi kod kojih postoji visok stepen iskorienja, ali time i mala rezerva no-
sivosti. Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka, za razliite deblji-
ne materijala, prikazano je u tabeli 11.1. Jasno moe da se uoi drastina razlika iz koje se
moe izvesti zakljuak o znatno veoj ugroenosti od korozije u sluaju tanjih elemenata, pri
istoj vrednosti smanjenja debljine. Podatak da godinji gubitak koji iznosi 1,5-2% ukupne te-
ine ugraenog elika predstavlja dobar pokazatelj obima direktnih teta od korozije, a sa-
mim tim i ozbiljnosti ovog problema.
Tabela 11.1 - Uporeenje procentualnog smanjenja povrine poprenog preseka
Debljina materijala t >mm@ 1 5 10 15
Smanjenje debljine 't >mm@ 2x0,1=0,2 0,2 0,2 0,2
Gubitak povrine
poprenog preseka
t
t
100 >%@ 20 4 2 1,33
Mogue indirektne tete, kao to su prekid proizvodnje, trokovi popravki, ugroena si-
gurnost ljudi i objekata, predstavljaju faktor koji takoe treba imati u vidu pri razmatranju
ovog problema, jer mogu viestruko premaiti direktne tete.
1.4 FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR SISTEMA ZATITE
Pri izboru sistema zatite od korozije treba uzeti u obzir: vrstu elika, stanje povrine
konstrukcije, vrstu i nain oblikovanja, vrstu optereenja, poloaj i stepen izloenosti kon-
strukcije spoljnim uticajima, spoljnu sredinu i klimatske uslove (temperaturne promene,
stepen vlanosti, vetrove i dr.). Takoe treba voditi rauna i o opasnosti od skupljanja pra-
ine i neistoa, kao i pristupanosti i mogunosti pregleda i obnove primenjenog sistema
zatite.
S obzirom na veliki broj faktora od uticaja kao i na njihovu razliitost u pojedinim slu-
ajevima, ne moe se govoriti o postojanju univerzalne i optimalne zatite od korozije.
Svaki konkretan sluaj predstavlja poseban problem sa stanovita antikorozione zatite i za
svaku konkretnu situaciju treba obezbediti korozionu otpornost koja u tehnikom i eko-
nomskom smislu optimalno odgovara uslovima eksploatacije.
Prema Pravilniku o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije (Sl. list SFRJ 32/70), u cilju utvrivanja merila za izbor sistema zatite od korozi-
je, eline konstrukcije se razvrstavaju u tri klase, i to:,
I klasa - znaajne eline konstrukcije na otvorenom prostoru (mostovi i druge kon-
strukcije koje slue javnom saobraaju, tornjevi i jarboli za transmisiju),
II klasa - ostale eline konstrukcije na otvorenom prostoru (zgrade, ureaji, stubo-
vi, cevovodi, rezervoari i sl.),
III klasa - eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne konstrukcije, nosee
konstrukcije zgrada i sl.).
Kod zgrada, elina konstrukcija se, u veini sluajeva, nalazi u unutranjosti i veoma
kratkotrajno je izloena dejstvu vlage, pa je i mogunost pojave korozije neznatna. U slu-
aju administrativnih zgrada, kola, bolnica i ostalih zgrada za javnu upotrebu, gde je unu-
tranja klima prilagoena boravku ljudi (obezbeeno prirodno ili vetako provetravanje
ili klimatizacija), nema potrebe za globalnom zatitom od korozije. Generalno, nulti stepen
ugroenosti od korozije imaju delovi eline konstrukcije zgrada kojima se putem prove-
travanja ili klimatizacije odravaju projektovani uslovi temperature i vlanosti, delovi kon-
strukcije na kojima se ne kondenzuje voda, kao i obloeni, neprovetravani delovi sa mo-
gunou kratkotrajne visoke vlanosti koja se otklanja preko obloge.
Ukoliko je elina konstrukcija vidljiva, obino postoji potreba za bojenjem iz dekora-
tivnih razloga. U tom sluaju mogu se primeniti jednostavni i jeftini sistemi koji samo tre-
ba da zadovolje odreene estetske kriterijume.
Laka antikoroziona zatita (na primer 1 osnovni + 1 prekrivni premaz) primenjuje se u slu-
aju niskog stepena ugroenosti. To je sluaj kod delova elinih konstrukcija kod kojih se ja-
vlja kratkotrajno dostizanje take rose usled nepovoljnih temperaturnih okolnosti, kao to su
stubovi i nosai u oblasti spoljnih zidova koji su sa jedne strane izloeni temperaturi u unutra-
njosti zgrade, a sa druge strane spoljanjoj temperaturi koja se moe znatno razlikovati. U ka-
tegoriju niskog stepena ugroenosti spadaju i delovi konstrukcija u prostorijama sa poveanom
vlanou bez zadovoljavajue parne brane, kao i delovi u neprovetrenim prostorijama i pro-
storijama izloenim temperaturnim promenama.
Potreba za lokalnom primenom jaih sistema zatite od korozije javlja se samo u manjem
broju sluajeva, kod delova konstrukcije u unutranjoj sredini sa visokom relativnom vlano-
u, kondenzatima, vodenom parom ili hemijskim agensima (kuhinje, bazeni i sl.).
2 ZATITA OD KOROZIJE
Postoje dva oblika zatite elinih konstrukcija od korozije: aktivna i pasivna zatita.
Pod aktivnom zatitom podrazumevaju se mere koje utiu na smanjenje agresivnosti okol-
ne sredine, kao i izbor elinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sa stano-
vita korozione otpornosti. Pasivna zatita zasniva se na izolovanju elinih povrina od
sredine sa korozionim agensima. ematski prikaz generalne klasifikacije mera za zatitu
od korozije prikazan je na slici 11.3.
2.1 MERE AKTIVNE ZATITE OD KOROZIJE
2.1.1 Mere prema korozionoj sredini
Mere aktivne zatite od korozije koje treba preduzeti jo u fazi izbora lokacije objekta i
izrade idejnog projekta usmerene su ka korozionoj sredini, odnosno ka nepovoljnim uslo-
vima korienja koje sa stanovita korozije treba izbegavati. Osnovno o emu treba voditi
rauna u okviru ove grupe mera aktivne zatite je sledee:
Tehnoloke procese i postrojenja u samom objektu u kojima dolazi do stvaranja ko-
rozionih agenasa, kao to su dimni gasovi, pare kiselina, sumpor dioksid, praina,
visoka relativna vlanost i dr. treba projektovati tako da se ovi tetni agensi u to
veoj meri odstrane od eline konstrukcije;
Ako su izvori tetnih agenasa u blizini razmatranog objekta treba, ukoliko je to mo-
gue, locirati objekat van glavnih pravaca vetrova u toj zoni;
Treba obezbediti prirodnu cirkulaciju vazduha, a time i smanjenje tetnog dejstva age-
nasa iz atmosfere, postavljanjem objekata na dovoljnoj meusobnoj udaljenosti. Na-
roito treba voditi rauna o rastojanju eline konstrukcije od dimnjaka sa koroziono
agresivnim gasovima, hemijskih postrojenja i drugih izvora agresivnih agenasa.
Slika 11.3 - ematski prikaz mera za zatitu od korozije
2.1.2 Katodna zatita
Jo jedan vid aktivne zatite od korozije predstavlja i katodna zatita, koja se zasniva
na katodnoj polarizaciji elinih konstrukcija u prisustvu elektrolita. Katodna polarizacija
se ostvaruje pomou spoljnog izvora jednosmerne struje ili vezivanjem eline konstrukci-
je za metal (anodu), iji je elektrohemijski potencijal negativniji od potencijala eline
konstrukcije koja se zatiuje. Ovakav vid zatite takoe utie na smanjenje agresivnog
delovanja okolne sredine.
2.1.3 Izbor materijala
Razliiti delovi konstrukcije esto su izloeni razliitim korozionim uslovima ili nisu
podjednako pristupani, pa im je i mogunost obnove zatite nejednaka. U cilju postizanja
priblino iste korozione otpornosti cele konstrukcije, kao alternativa primeni razliitih si-
stema zatite, a kao poseban vid aktivne zatite, treba izvriti prikladan izbor razliitih ma-
terijala i kombinovati ih na odgovarajui nain. Ovo posebno treba imati u vidu kod ele-
menata koji su nepristupani i ne mogu se naknadno tititi i odravati. Osim toga, naroitu
panju treba posvetiti opasnosti od kontaktne korozije i, gde je to potrebno, primeniti mere
za njeno spreavanje.
2.1.4 Niskolegirani elici sa poveanom otpornou na koroziju
Sloj re koji se formira kod ugljeninog elika je porozan, proputa vodu i na taj nain
omoguava irenje procesa korozije na donje slojeve. Jedna od mera za spreavanje takvog
procesa je primena niskolegiranih elika sa poveanom otpornou prema koroziji (weathering
steel), ija je otpornost na koroziju ak 4-6 puta vea u odnosu na ugljenine elike.
Slika 11.4 - a) Uticaj sredine na brzinu korozije elika sa poveanom korozionom otpornou;
b) Uporeenje sa obinim elikom
Naime, dodavanjem manjih koliina (do 3%) elemenata kao to su bakar (Cu), nikl (Ni) i
hrom (Cr) eliku, dobija se gui povrinski sloj re finije sitnozrne strukture, koji hemijski re-
aguje sa atmosferskim sumporom. Kao rezultat, stvaraju se nerastvorljive bazine sulfatne soli
koje spreavaju stvaranje pora u formiranom sloju re. Na taj nain, dobijeni atherentni, slabo-
propustljivi, tanak sloj re, praktino u potpunosti spreava dalju koroziju i time iskljuuje po-
trebu za primenom nekog od dodatnih sistema pasivne zatite.
Debljinu ovog sloja, odnosno umanjenje debljine elementa, koje iznosi do 0,25 mm nakon
perioda od 4-5 godina, treba uzeti u obzir pri dimenzionisanju. Treba istai da ovakvi elici po-
seduju iste mehanike i tehnoloke osobine kao i standardni konstrukcioni elici, a neznatno su
skuplji. Korozione osobine i uporeenje sa obinim elikom prikazani su na slici 11.4.
Ipak, ni ovakavim nainom postizanja korozione otpornosti ne moe se u svim sluajevima
postii potpuna efikasnost. Do formiranja sloja re slabe propustljivosti moe doi samo u
uslovima cikline promene vlane i suve sredine, pa se, na primer, u sluaju konstantne vlano-
sti ovakav sloj ne moe formirati. Takoe, puni efekat se ne moe postii ni u sluaju poveane
koncentracije soli u vazduhu.
2.1.5 Oblikovanje elinih konstrukcija
Jo jedan vid aktivne zatite elinih konstrukcija od korozije, koji treba posebno istai
i o kome svaki projektant treba da vodi rauna, predstavlja oblikovanje elinih konstruk-
cija i njihovih elemenata na nain koji je celishodan sa aspekta zatite od korozije. Uz
ostale mere aktivne zatite, primenom ovakvog pristupa konstrukcijskom oblikovanju, ko-
rozija eline konstrukcije, a samim tim i potreba za primenom razliitih sistema pasivne
zatite, moe se svesti na najmanji obim. Time se moe postii ne samo smanjenje troko-
va pasivne zatite, ve i ekonominost zbog niskih trokova obnove takve zatite u periodu
eksploatacije objekta.
Generalno, potrebno je projektovati konstrukcije tako da se u to veoj meri sprei nago-
milavanje raznih neistoa i vlage. Odgovarajuim nagibima krovnih povrina, postavlja-
njem otvora i odvodnih cevi, ugraivanjem parnih brana, obezbeenjem prirodnog, a ukoliko
je to potrebno i vetakog provetravanja, potrebno je efikasno evakuisati atmosferske pada-
vine i kondenzat. Takoe je vano i obezbediti pristupanost svim delovima konstrukcije,
kako bi bilo mogue obavljati periodine preglede i obnavljanje zatite od korozije.
U narednom tekstu istaknuti su osnovni principi kojih se treba pridravati prilikom ob-
likovanja konstrukcijskih elemenata i njihovih veza i spojeva.
2.1.5.1 Nosai
Sa stanovita korozione zatite, puni limeni nosai predstavljaju povoljnije reenje u
odnosu na reetkaste nosae. Njihove velike ravne povrine pogodne su za obavljanje po-
stupaka ienja i nanoenja sistema zatite, pa i za sprovoenje kontrole, to rezultira bo-
ljim kvalitetom. Veu korozionu otpornost imaju sanduasti limeni nosai u odnosu na
jednozidne limene nosae.
Pri ojaanju ovakvih nosaa povoljnije je usvojiti pojasne lamele promenljivih dimen-
zija zavarene sueonim avovima nego dodatne lamele zavarene ugaonim avovima (slika
11.5). Ukruenja limenih nosaa treba oblikovati na nain prikazan na slici 11.6, ili ih iz-
bei, ukoliko je to mogue sa stanovita njihove statike funkcije.
Slika 11.5 - Oblikovanje punih nosaa
Slika 11.6 - Oblikovanje poprenih ukruenja punih nosaa
Reetkasti nosai, zbog svoje razuene konstrukcije, brojnih otrih ivica, vornih limo-
va i zazora, koji predstavljaju mesta pogodna za zapoinjanje korozije (tzv. "korozione
take"), nepovoljniji su sa korozionog aspekta. Prilikom oblikovanja ovakvih nosaa po-
trebno je, stoga, teiti izbegavanju takvih mesta. Najpovoljniji su reetkasti nosai bez
vornih limova, formirani direktnim zavarivanjem okruglih, zatim etvorougaonih upljih
profila, pa najzad otroivinih profila (slika 11.7).
Slika 11.7 - Oblikovanje reetkastih nosaa
2.1.5.2 Popreni preseci
to se oblika poprenih preseka tie, poeljno je primenjivati preseke sa manjim odno-
som povrine predviene za zatitu od korozije i teine (O/G >m
2
/t@), jer se tako postie
ekonominost predvienog sistema antikorozione zatite.
Slika 11.8 - Oblikovanje viedelnih tapova
Mogunost pojave i brzina irenja korozije zavise od oblika poprenih preseka. Sa tog
aspekta, najveu korozionu otpornost imaju okrugli, zatim etvorougaoni uplji profili, pa
otroivini profili. U sluaju viedelnih i otvorenih preseka (slika 11.8), u cilju nesmeta-
nog nanoenja, ili obnove zatite, propisane su minimalne vrednosti razmaka d
1
i d
2
, u za-
visnosti od visine preseka h (tabela 11.2).
Tabela 11.2 - Minimalne vrednosti razmaka kod viedelnih profila
Razmak Visina preseka Nanoenje zatite
d
1
t h/2 h Prskanjem
d
1
t h h Premazivanjem etkama
d
2
t 120 mm h d 300 mm
d
2
t 120+0,767(h300) 300 < h < 600
d
2
t 350 mm h t 600 mm
Elemente elinih konstrukcija zatvorenog neprohodnog poprenog preseka, radi spre-
avanja unutranje korozije, potrebno je hermetiki zatvarati poklopcima koji se zavaruju
na njihovim krajevima. Takvi elementi zatiuju se samo sa spoljne strane. Izuzetno, ele-
menti elinih konstrukcija III klase ne moraju se hermetiki zatvarati zavarivanjem, ako
su njihove unutranje povrine zatiene od korozije i ukoliko im je obezbeeno dobro
provetravanje i odvodnjavanje. Panju treba usmeriti i ka orijentaciji poprenih preseka,
naime, treba teiti da popreni preseci budu postavljeni tako da ne zadravaju vodu (slika
11.9).
Slika 11.9 - Poloaj otvorenih preseka u konstrukciji
2.1.5.3 Spojna sredstva
Spojevi i spojna sredstva, takoe, predstavljaju kritina mesta sa stanovita korozije. U
odnosu na mehanika spojna sredstva zavarivanje ima prednost u smislu prevazilaenja
problema korozije. Ipak, treba izbegavati isprekidane avove, jednostrane ugaone i nepot-
puno provarene sueone avove, jer zazori koji u tim sluajevima figuriu predstavljaju
"korozione take" (slika 11.10). Takoe je potrebno otkloniti sve neravnine, ispupenja i
zareze na povrini avova, jer oni onemoguavaju stvaranje ravnomernog sloja zatite i ti-
me naruavaju njegov kvalitet.
Slika 11.10 - Oblik zavarenih avova
2.1.5.4 Meuspratne konstrukcije
U ovom sluaju, vaan faktor predstavljaju temperaturni uslovi iznad i ispod meu-
spratne konstrukcije. Ukoliko je prostor zagrejan sa obe strane betonske ploe, dovoljno je
primeniti posebnu zatitu ili potpuno zaptivanje podunih zazora u spoju nosaa ili vatro-
otporne obloge sa betonskom ploom. U sluaju primene prefabrikovanih betonskih ploa,
alternativa zaptivanju podunih zazora je nanoenje poboljane zatite od korozije na do-
dirnu povrinu nosaa meuspratne konstrukcije i betonske ploe (slika 11.11).
Ukoliko postoji razlika u zagrejanosti prostora sa razliitih strana betonske ploe, ili u
sluaju ivinih nosaa uz fasadnu oblogu, potrebno je postaviti parnu branu po celom obi-
mu vatrootporne obloge i izvriti dobro zaptivanje u spoju sa betonskom ploom i fasad-
nom oblogom (slika 11.12a). Ukoliko je primenjen vatrootporni sloj, ili u odsustvu bilo
kakve zatite od poara, neophodno je izvriti poboljanu zatitu od korozije po celom obi-
mu nosaa (slika 11.12b).
U sluaju betonskih ploa sa profilisanim limovima, kritina mesta za pojavu konden-
zata, a time i za pojavu korozije, predstavljaju uplji prostori izmeu gornjeg pojasa nosa-
a meuspratne konstrukcije i trapezastog lima, te je potrebno sprovesti njihovu pobolja-
nu zatitu (slika 11.13a). Ukoliko je elini nosa obloen vatrootpornom oblogom, vri se
utiskivanje vatrootpornih umetaka u upljine izmeu profilisanog lima i nosaa, a po obi-
mu vatrootporne obloge postavlja se parna brana (slika 11.13b).
Slika 11.11 - Mere zatite u sluaju iste temperature iznad i ispod betonske ploe
Slika 11.12 - Mere zatite u sluaju: a) ivinih nosaa; b) razlike temperature
iznad i ispod betonske ploe
Slika 11.13 - Mere zatite u spoju nosaa i betonske ploe sa profilisanim limovima
2.1.5.5 Stubovi u obimnim zidovima i stope stubova
Kada ispuna obimnih zidova i stubovi lee u istoj ravni, pri emu je materijal ispune
beton bez prslina, nije potrebno primeniti zatitu od korozije dodirnih povrina. U sluaju
primene zidane ispune, odgovarajua zatita se mora predvideti (slika 11.14).
Slika 11.14 - Mere zatite u spoju elinog stuba i zidne ispune
U cilju zatite od korozije stopa elinih stubova, potrebno je izdii betonski temelj
najmanje 20 cm iznad terena, a oblik temelja prilagoditii brzom oticanju vode sa mesta
kontakta elika i betona (slika 11.15).
Slika 11.15 - Oblikovanje stope stubova
2.2 MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE
Pasivna zatita elinih konstrukcija od korozije ostvaruje se:
premaznim sredstvima,
metalnim prevlakama koje se mogu ostvariti postupcima toplog cinkovanja ili meta-
lizacije,
kombinovanjem zatitnih premaza i metalnih prevlaka, tzv. Dupleks-sistemima.
2.2.1 Priprema povrina elinih konstrukcija za zatitu od korozije
Da bi se izvela kvalitetna zatita od korozije, neophodno je prethodno pripremiti povr-
inu eline konstrukcije. Priprema obuhvata uklanjanje masnoa, neistoa, kovarina od
valjanja i arenja, re i stranih materija (kao to su oteeni delovi postojeih premaza ili
prevlaka i sl.) sa elinih povrina. Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu
elinih konstrukcija od korozije definisana su tri stepena ienja elinih povrina, ija
primena zavisi od vrste eline konstrukcije, stanja elinih povrina, uslova sredine i
predvienog sistema zatite od korozije:
I stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine,
re i stranih materija,
II stepen - potpuno uklanjanje neistoa i uklanjanje slabo vezanih delova kovarine,
re i stranih materija do te mere da na elinoj povrini smeju ostati samo tamne
pore, odnosno tragovi premaza,
III stepen - potpuno uklanjanje neistoa, kovarine, re i stranih materije - sve do
istog metala.
Kod nas ipak najeu primenu nalazi gradacija stepena istoe elinih povrina defi-
nisana svetski poznatom i priznatom vedskom normom SIS 055900. Kategorizacija ste-
pena istoe povrina definisana ovim standardom, sa opisom odgovarajuih bitnih obe-
leja pripreme povrina, prikazana je tabelom 11.3, a poreenje sa klasifikacijama usvoje-
nim u Nemakoj, Velikoj Britaniji i SAD dato je u tabeli 11.4.
Tabela 11.3 - Kategorizacija stepena istoe povrina prema SIS 055900
Stepen
istoe
Bitna obeleja pripreme elinih povrina
Sa 1 Odstranjeni su samo slabo vezani slojevi bui, re i drugih naslaga
(videti sliku 11.16d).
Sa 2 Skoro u potpunosti su odstranjeni bu, ra i ostale naslage tako da na povrini
smeju ostati samo veoma vrsto vezani ostaci ovih slojeva
(kao kod uzorka na slici 11.16e).
Sa 2 Bu, ra i ostale naslage su odstranjene u toj meri da njihovi ostaci ostaju
uoljivi na povrini samo kao blage senke pora
(videti uzorak na slici 11.16f).
Sa 3 Bu, ra i ostale naslage su u potpunosti odstranjene
(kada se povrina posmatra bez uveanja)
Tabela 11.4 - Poredbena klasifikacija stepena istoe povrina nekih zemalja
vedska
SIS 055900
Nemaka
DIN 55928-Deo 4
Velika Britanija
BS 4232
SAD
SSPC-Vis
Sa 1 Sa 1 - SP 7
Sa 2 Sa 2 Trei kvalitet SP 6
Sa 2 Sa 2 Drugi kvalitet SP 10
Sa 3 Sa 3 Prvi kvalitete SP 5
Do kog stepena istoe treba otkloniti naslage sa povrine elika, zavisi od zahteva od-
govarajueg sistema za zatitu od korozije koji e se primeniti. Za uobiajene sisteme za-
titnih slojeva, zadovoljava stepen istoe Sa 2, a za unutranje povrine zatvorenih
zgrada ve i stepen istoe Sa 2. Naime, pokazalo se da ranije uobiajeno postavljani zah-
tev za postizanjem stepena istoe Sa 3, povezan sa znatno viim trokovima, najee ne-
ma opravdanja, s obzirom da u mnogim sluajevima ne obezbeuje proporcionalno pobolj-
anje delotvornosti primenjenog sistema zatite.
Pored klasifikacije stepena istoe povrina pripremljenih za nanoenje sistema zatite
od korozije, nemaki DIN 55928-Deo 4 definie i sledea stanja nepripremljenih povrina
(klase zaralosti povrina):
A - povrina elika zahvaena slojem bui, uglavnom bez re,
B - povrina elika sa zapoetim ljuspanjem bui i zapoetim procesom ranja,
C - povrina elika kod koje je bu ili odstranjena ili zahvaena rom, ali postoje sa-
mo malobrojne za oko vidljive brazgotine od re,
D - povrina elika kod koje je bu zahvaena rom i postoje mnogobrojne za oko vi-
dljive brazgotine od re.
Radi boljeg sagledavanja navedenih klasifikacija, na slici 11.16 prikazani su primeri
uzoraka za poreenje stanja povrina i stepena istoe pripremljenih povrina.
a) "A" b) "B" c) "C"
d) Sa 1 e) Sa 2 f) Sa 2
Slika 11.16 - Primeri za poreenje: stanja nepripremljenih povrina (a, b, c); stanja pripre-
mljenih povrina (d, e, f)
U okviru pripreme elinih povrina sprovode se tehnoloke operacije odmaivanja,
ienja, otpraivanja i prethodne zatite.
Odmaivanje se vri brisanjem istim krpama ili etkama natopljenim rastvaraima
masnoe, kao i u posebnim ureajima za odmaivanje. Nakon odmaivanja sve eline
povrine moraju se obrisati suvim, istim krpama.
Za ienje elinih povrina primenjuju se sledei postupci:
ienje mlazom abraziva (peskarenje) je najee primenjivani postupak, koristi se
za dostizanje drugog i treeg stepena ienja i pri najveem stepenu zaralosti po-
vrine. Zasniva se na usmeravnju mlaza abraziva (elinih zrnaca ili kvarcnog pe-
ska) pod pritiskom, pod odreenim uglom, na elinu konstrukciju. Za ovaj postu-
pak mogu se koristiti rune ili automatske protone peskare;
ienje plamenom je postupak ienja eline povrine oksiacetilenskim plamenom
i pogodnim gorionikom, uz zagrevanje do 150 C. Ovim postupkom moe se ostvariti
drugi stepen ienja. Ne sme se primenjivati za materijale debljine do 6 mm;
ienje hemijskim sredstvima vri se potapanjem elinih povrina u rastvore neo-
rganskih ili organskih kiselina. Primenjuje se za one delove elinih konstrukcija
koje se, s obzirom na oblik i mere, mogu istiti ovim putem. Mora se primeniti u
sluaju zatite od korozije toplim cinkovanjem;
Mainsko ienje je postupak koji se obavlja uz pomo specijalnog mainskog ala-
ta i ureaja (specijalnih ekia, rotacionih elinih etki, brusilica i dr.). Moe se
primeniti u sluaju jake re ili vrste kovarine;
Runo ienje obavlja se pomou ekia, strugalice, lopatice ili eline etke. Po-
godno je za ienje manje pristupanih delova koji se ne mogu istiti mainskim
putem. Za runo ienje ne sme se upotrebljavati dleto.
Nakon ienja elinih povrina, mora se izvriti njihovo otpraivanje i to usisava-
njem, ili oduvavanjem praine mlazom komprimovanog vazduha.
Prethodna zatita elinih konstrukcija izvodi se pomou vo-prajmera (wash-primer),
i-prajmera (etch-primer), ili sredstva za ispiranje povrina, a predstavlja privremenu za-
titu oiene povrine do nanoenja osnovnog premaza ili drugog sredstva zatite od ko-
rozije.
2.2.2 Premazna sredstva
Primena zatitnih premaza najee je primenjivani nain zatite elinih konstrukcija
od korozije. Premazna sredstva predstavljaju materije koje posle suenja na vazduhu osta-
vljaju suvi film kao zatitnu prevlaku. Nanose se runim postupkom (etkom, pitoljem ili
valjkom), mainskim postupkom, ili automatskim postupkom, zavisno od oblika eline
konstrukcije i njenih delova koje treba zatititi.
Zatitni premaz moe biti osnovni i pokrivni. Osnovni premaz se nanosi u jednom ili
dva sloja, a pokrivni u dva ili tri sloja. Prvi osnovni premaz na bazi uljanog minijuma na-
nosi se, po pravilu, etkama neposredno nakon pripreme eline povrine u radionici i nje-
gova trajnost iznosi oko 6 meseci. Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavr-
ene montae eline konstrukcije.
Premazna sredstva sadre tri osnovne komponente: pigment, vezivno sredstvo i rastva-
ra. Pigment se sastoji od finih vrstih estica koje daju boju i tvrdou premaznom sred-
stvu. Vezivno sredstvo na bazi ulja ili smole vezuje estice pigmenta i tako stvara tvrd i at-
hezivan film. Rastvara smanjuje viskozitet vezivnog sredstva. Savremena premazna sred-
stva kao rastvara koriste vodu.
Danas postoji irok spektar zatitnih premaza na bazi uljanih boja, alkidnih i epoksid-
nih smola, vinila, poliestera, poliuretana, bitumena, hlor-kauuka, neorganskih silikata itd.
Svi zatitni premazi, do odreene mere, proputaju vlagu i kiseonik i osetljivi su na UV
zrake i dejstvo hemikalija, to ograniava njihovu trajnost, pa treba predvideti periodino
obnavljanje premaza. Generalno govorei, trajnost zatitnih premaza raste sa poveanjem
ukupne debljine, koja zavisi od agresivnosti sredine i iznosi oko 100-300 . Ona moe iz-
nositi i 5 do 10 godina, ukoliko se sprovede propisana tehnologija i izvri pravilan izbor si-
stema premaza.
2.2.3 Metalne prevlake
Zatita od korozije moe se ostvariti i oblaganjem povrine elika drugim metalom. Za
zatitu elinih konstrukcija najvie se koriste cink i aluminijum, a postupci za njihovo na-
noenje su toplo cinkovanje i metalizacija. Dobijena zatita ima po pravilu veu trajnost
nego zatitni premazi, i efikasna je u sluaju sredine sa jaim korozionim agensima, kao i
kod konstrukcija sa oteanim uslovima za obnovu zatite. Trajnost prevlake od cinka ilu-
strovana je na slici 11.17.
Slika 11.17 - Trajnost prevlake od cinka
2.2.3.1 Toplo cinkovanje
Postupak toplog cinkovanja je naao primenu kod svih vrsta elinih konstrukcija u
graevinarstvu, mainstvu, rudarstvu, poljoprivredi, industriji, kao i kod velikog broja pro-
izvoda za domainstvo i kod drugih proizvoda kod kojih se koriste elementi od tankog li-
ma. Ovaj postupak se primenjuje i kod betonskih konstrukcija u jako agresivnim sredina-
ma kod kojih se vri toplo cinkovanje armature.
Postupak toplog cinkovanja (slika 11.18) sastoji se od sledeih operacija:
Mehaniko uklanjanje neistoa, kao to su kovarina, troska od zavarivanja, pesak
od peskarenja i dr;
Hemijsko ienje eline konstrukcije od masnih mrlja, boje, ulja i drugih neisto-
a potapanjem konstrukcije u razblaeni rastvor hlorovodonine kiseline, ime se
povrina nagriza i omoguava bolje nanoenje prevlake od cinka (slika 11.18a);
Ispiranje u kadi sa vodom (slika 11.18b);
Potapanje eline konstrukcije u kadu sa rastopom ili rastvorom topitelja (flusa),
tzv. flusovanje (slika 11.18c);
Suenje konstrukcije zagrejanim vazduhom u pei (slika 11.18d);
Potapanja eline konstrukcije u kadu sa rastopljenim cinkom (slika 11.18e), pri e-
mu se elik zagreva do temperature od 450 qC, uz zadravanje od oko 1,5-5 minuta.
Na povrini elika formiraju se razliiti slojevi legura gvoa i cinka, preko koje se
nakon izvlaenja iz kade za cinkovanje stvara ist sloj cinka.
Hlaenje konstrukcije u kadi sa vodom (slika 11.18f).
Slika 11.18 - Postupak toplog cinkovanja
S obzirom na osobenosti ovog naina zatite, potrebno je, ve prilikom projektovanja i
konstruisanja eline konstrukcije, obratiti panju na odgovarajue karakteristike elemena-
ta konstrukcije predvienih za toplo cinkovanje.
Veliina delova koji mogu da se cinkuju uslovljena je veliinom kada koje su na raspo-
laganju. Najee se, ukoliko su dimenzije elemenata usaglaene sa dimenzijama kade, e-
lini elementi celi potapaju u kadu. Duina kade kree se od 5-20 m, irina do 2,0 m i du-
bina do 2,2 m. Ukoliko su dimenzije elemenata vee od dimenzija kade, element se potapa
u cink iz dva puta (slika 11.19a). Elementi od upljih profila velikog prenika se cinkuju
okretanjem iznad kade (slika 11.19b). U ovim sluajevima dolazi do neravnomernog za-
grevanja delova konstrukcije, to moe da izazove znatne deformacije.
Slika 11.19 - Toplo cinkovanje velikih elemenata
U osnovi su sve vrste graevinskog elika pogodne za toplo cinkovanje, ali se u sluaju
elika sa poveanim sadrajem silicijuma (iznad 0,3%) moe dogoditi da legirajui sloj
gvoe-cink bude deblji od uobiajenog. To poveava stepen zatite, ali moe uticati na
smanjenje prionljivosti prevlake. Ukoliko se elini materijal pre toplog cinkovanja hladno
oblikuje, moe se preporuiti primena elika postojanih na promenu sastava.
S obzirom na visoku temperaturu od 450 qC, potrebno je na upljim elementima pred-
videti otvore za provetravanje. Naime, prilikom ovakvog zagrevanja moe doi do ispara-
vanja zarobljene vlage i stvaranja pritiska veeg od 200 atm. a time i do eksplozije.
Postupak toplog cinkovanja naroito pogoduje zatiti od korozije lakih konstrukcija i
konstrukcija sa velikim stepenom izloenosti povrina, s obzirom na male trokove pripre-
me i mogunost ravnomernog nanoenja gustog sloja manje debljine. Prosene i minimal-
ne vrednosti mase prevlake i odgovarajue debljine, za razliite debljine materijala, u sre-
dinama sa normalnim atmosferskim uslovima, prikazane su u tabeli 11.5
Tabela 11.5 - Minimalne vrednosti mase cinkane prevlake sa odgovarajuim debljinama
Prosena masa
prevlake iz svih
ugovorenih
uzoraka
(najmanje)
Odgovarajua
debljina prevlake
(oko)
Najmanja masa
prevlake na
svakom
pojedinanom
ugovorenom
uzorku
Odgovarajua
debljina
prevlake
(oko)
Elementi
konstrukcije
g/m
2
Pm g/m
2
Pm
Elementi od elika
debljine
t>5 mm
500 71 450 64
Elementi od e-
lika debljine
5mmttt1mm
Regulie se ugovorom izmeu naruioca i isporuioca
Elementi od elika
debljine
t<1 mm
350 50 300 43
Zavrtnjevi i epo-
vi sa navojnicom
prenika
I>9 mm
375 54 300 43
Elementi od
livenog elika i
livenog gvoa
500 71 450 64
2.2.3.2 Metalizacija
Pod metalizacijom se podrazumeva vrsta zatite eline konstrukcije od korozije ostva-
rena prskanjem rastopljenog metala (cinka, aluminijuma ili olova) pitoljem. Athezija na-
netog sloja postie se mehanikim prijanjanjem za povrinu. Klasifikacija prevlaka dobije-
nih ovim postupkom, prema najmanjoj debljini, data je u tabeli 11.6.
Za eline povrine predviene za metalizaciju zahteva se ienje do treeg stepena
mlazom abraziva. S obzirom na stroge zahteve pripreme povrine trokovi izrade su vei,
ali se mogu smanjiti u sluaju veih serija istovetnih elemenata konstrukcije. Prednost
ovog postupka je mogunost zatite elemenata proizvoljnih dimenzija.
Tabela 11.6 - Klasifikacija metalnih prevlaka
Metal koji se nanosi Oznaka Najmanja debljina >P@
Cink
Zn M 40
Zn M 80
Zn M 120
Zn M 200
40
80
120
200
Aluminijum
Al M 120
Al M 200
Al M 300
120
200
300
Olovo
Pb M 300
Pb M 500
Pb M 1000
300
500
1000
Metalne prevlake dobijene postupkom metalizacije mogu se popunjavati ili zatititi
premazima.
2.2.3.3 Kombinovane prevlake
Kada je potrebno obezbediti dugotrajnu zatitu od korozije, na primer u sluaju agre-
sivne industrijske ili primorske sredine, ili kod konstrukcija na kojima je zbog nepristupa-
nosti oteano obnavljanje zatite, kao to su stubovi dalekovoda, televizijski, radio i re-
flektorski stubovi i jarboli, krovni i fasadni elementi, lake eline konstrukcije, ograde i
peake staze mostova, svoju primenu sve vie nalaze kombinovane prevlake.
Ovakve prevlake, poznatije kao "Dupleks sistemi", formiraju se nanoenjem zatitnih
premaza preko metalnih prevlaka, i uz redovnu kontrolu i obavljanje pravovremenih po-
pravki i obnove premaza, mogu imati praktino neogranieni vek trajanja.
2.3 SISTEMI ZATITE OD KOROZIJE
Sistemi zatite od korozije predstavljaju kombinacije premaza ili prevlaka odredenih
propisanih debljina. Prema uslovima kojima se izlau eline konstrukcije, razlikuju se si-
stemi zatite za:
sredine sa normalnim atmosferskim uslovima - podruja udaljena od gradova, indu-
strijskih objekata i morske obale,
sredine sa industrijskim atmosferskim uslovima - podruja u neposrednoj blizini e-
lezara, termoelektrana, pilana i sl.
sredine sa primorskim atmosferskim uslovima - podruja priobalnog pojasa i konti-
nentalnog dela izloenog uticaju primorske klime,
sredine sa ekstremno agresivnim atmosferskim uslovima - sredine sa visokim sadr-
ajem korozionih agenasa odnosno sa izuzetno agresivnim korozionim agensima, u
blizini fabrika hemijskih sredstava, koksara, fabrika koe, hartije, celuloze i sl.
konstrukcije koje lee u vodi,
konstrukcije koje lee u zemlji,
konstrukcije i delovi od elika koji su u dodiru sa drugim graevinskim materija-
lom.
Na izbor vrste i sistema zatite od korozije utiu sledei faktori:
znaaj, veliina i poloaj objekta,
korozioni uslovi sredine,
uslovi eksploatacije objekta,
konstrukcijske karakteristike objekta (primenjeni materijal, konstrukcijsko obliko-
vanje elemenata i spojeva),
mogunost pregleda i odravanja eline konstrukcije,
tehnike i finansijske mogunosti za izgradnju objekta,
estetski kriterijum.
Znaajan faktor predstavlja i trajnost predviene zatite od korozije. Prema ovom krite-
rijumu, organske premaze treba primenjivati za krau i srednju trajnost zatite, premazi ve-
ih debljina i metalne prevlake obezbeuju duu trajnost, a u sluaju potrebe za izuzetno
dugakom trajnou svoju primenu nalaze kombinovane prevlake.
Pravilnikom o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozi-
je, zatitna sredstva razvrstana su u vie grupa i dat je tabelaran pregled ovih sredstava sa
navedenom klasom konstrukcija za koje se mogu primeniti, potrebnim brojem i minimal-
nom debljinom slojeva koje treba naneti, za razliite uslove sredine.
2.4 KONTROLA KVALITETA I ODRAVANJE ZATITE
OD KOROZIJE
Na trajnost i ekonominost zatite od korozije, pored odgovarajueg izbora sistema za-
tite, svakako utiu i kvalitet izabranog zatitnog sredstva, kao i tehnologija izvoenja za-
tite i priprema povrina. Stoga je neophodno, u toku izvoenja radova na zatiti od koro-
zije, vriti kontrolu svake radne operacije, i upotrebljavati iskljuivo materijale sa atestom
(potvrdom o kvalitetu) izdatim od strane za to ovlaene organizacije.
Pre nanoenja zatitnih sredstava mora se kontrolisati podobnost pripremljene eline
povrine. U sluaju premaznih sredstava treba kontrolisati i stanje prethodnog sloja prema-
za, odnosno utvrditi da li je premaz potpuno suv i bez nedostataka kao to su oteenja iza-
zvana kiom, poroznost, mrekanje, pojava pokoice i sl. Debljina premaza ili prevlake,
kao i celog sistema zatite kontrolie se prema standardu JUS C.A1.558.
Trajnost zatite od korozije zavisi i od njegovog odravanja u ispravnom stanju. U tom
cilju neophodno je povremenim pregledima utvrditi stanje zatite, kao i obim i prirodu
eventualnih nedostataka, kao to su naprsline, mehurii, ra, odvajanje premaza od podlo-
ge, raspadanja premaza i prevlake i sl. Utvrene nedostatke sistema zatite od korozije tre-
ba otkloniti u najkraem roku, deliminim popravkama, obnavljanjem premaza, ili izvoe-
njem novog kompletnog sistema zatite, u zavisnosti od stanja postojeeg sistema zatite.
12
PROJEKTOVANJE ÊLI^NIH
KONSTRUKCIJA ZA DEJSTVO PO@ARA
1 GENERALNI KONCEPT ZATITE OD POARA
Pod pojmom poar se podrazumeva nekontrolisano gorenje ijom se vatrom ugroava-
ju materijalne vrednosti i ljudski ivoti. Dejstvo poara je stihijsko i zavisi od velikog bro-
ja parametara.
Potreba za istraivanjem ponaanja konstrukcija u poaru i iznalaenjem najbolje zati-
te od poara je velika, na ta ukazuje stalno uveanje broja i tetnih posledica od poara u
inostranstvu, a posebno u naoj zemlji. Prema zvaninim podacima u svetu u poarima go-
dinje strada 2-6% stambenih zgrada, 40-50 hiljada ljudi izgubi ivot i nastanu ogromne
materijalne tete. Na slici 12.1 prikazani su primeri posledica poara na jednom industrij-
skom objektu (slika 12.1a) i na jednom hotelskom objektu (slika 12.1b).
Dugi niz godina se smatralo da je primena noseih konstrukcija od elika sa stanovita
dejstva poara mnogo nepovoljnija u odnosu armiranobetonske konstrukcije. Savremeni
pristup projektovanju konstrukcija izloenih dejstvu poara, zasnovan na obimnim ekspe-
rimentalnim istraivanjima sprovedenim u okviru mnogobrojnih nacionalnih i meunarod-
nih organizacija, meutim, podrazumeva uvoenje jedinstvenog kriterijuma sigurnosti pro-
tiv poara za sve graevinske materijale noseih konstrukcija. Primenom savremenih me-
toda i u oblasti elinih konstrukcija mogu se postii vrlo strogi zahtevi u pogledu poarne
otpornosti, uz smanjenje uea zatite od poara u ukupnoj ceni objekta.
Osnovni ciljevi zatite od poara graevinskih konstrukcija su:
poveanje bezbednosti korisnika objekta od poara,
smanjenje ivotnog rizika ljudi ukljuenih u gaenje poara,
pojednostavljenje operacije gaenja poara,
ogranienje irenje poara na susedne prostorije i objekte,
smanjenje koliine zapaljivih materijala koji e verovatno biti zahvaeni poarom,
odgovarajua podela objekta na poarne sektore i
smanjenje teta nastalih pri poaru.
Slika 12.1 - Primeri posledica poara
Generalno, pravilan pristup zatiti od poara podrazumeva projektovanje objekata na
nain koji obezbeuje da u sluaju pojave poara ne doe do njegovog irenja koje bi
ugrozilo ljude u poetnim stadijumima ili izazvalo ruenje konstrukcije, ime se omogua-
va bezbedna evakuacija korisnika objekta.
Osnovni cilj bezbednosti od poara je smanjenje rizika od gubitka ljudskih ivota i ma-
terijalnih dobara, naravno sa najveom panjom usmerenoj ka sigurnosti ljudi. Dobar i pri-
kladan koncept sigurnosti od poara podrazumeva primenu kako sistema aktivne zatite
(npr. rano otkrivanje poara, gaenje poara i sl.), tako i sistema pasivne zatite (npr. obez-
beenje zahtevane poarne otpornosti konstrukcije, pregraivanje objekta na posebne po-
arne sektore itd.). Izbor sistema poarne sigurnosti zavisi od verovatnoe pojave poara i
od rizika po linu sigurnost korisnika objekta.
Pri razmatranju verovatnoe pojave poara treba voditi rauna o sledeem:
delatnosti koja se obavlja u objektu i sadrini zapaljivih materijala,
vrsti objekta (npr. vee dimenzije poarnih sektora poveavaju rizik),
aktivnoj prevenciji poara (npr. postojanje detektora dima i sistema automatskih
rasprivaa vode smanjuje verovatnou pojave poara).
Pri razmatranju rizika po linu sigurnost treba imati u vidu broj ljudi u objektu, njihovu
starost, zdravstveno stanje, spratnost objekta i potrebno vreme za evakuaciju, kao i mogu-
nost irenja dima i vatre na udaljene delove objekta ili susedne objekte.
Pored ovih faktora, na izbor stepena i oblika zatite od poara utiu i materijalni tro-
kovi usled oteenja objekta, gubici opreme i dobara sadranih u objektu, potencijalni
prekidi proizvodnje, oteenja susednih objekata i okoline, kao i razni drugi faktori.
Na izbor vrste i obima mera zatite od poara utie veliki broj parametara, a rezultat
tog izbora ne treba da bude maksimalna mogua zatita, ve zatita prema potrebama u
svakom konkretnom sluaju. U skladu sa tim, savremen pristup podrazumeva maksimalno
iskorienje efekata primarne zatite od poara, koja je prvenstveno usmerena ka optoj si-
gurnosti i zatiti ljudi. Sa druge strane, upotreba sekundarne zatite od poara (primena
izolacionih materijala ili sistema hlaenja vodom), usmerene prevashodno samom objektu
i materijalnim dobrima, smanjuje se na najmanju moguu meru.
Projektovanje elinih konstrukcija za dejstvo poara 229
U mere primarne zatite spadaju:
povoljno oblikovanje prostora objekta sa stanovita poarne otpornosti,
upotreba materijala sa manje izraenim poarnim osobinama,
primena elemenata nosee konstrukcije sa poveanom poarnom otpornou (me-
uspratne konstrukcije od profilisanih limova sa ispunom od betona, elini stubovi
sa betonskom ispunom ili oblogom, upotreba spoljnih stubova i dr.),
podela objekta na posebne poarne sektore primenom poarnih zidova,
obezbeenje bezbednih puteva za evakuaciju,
postavljanje otvora za odvod gasova i toplote,
instaliranje ureaja za otkrivanje i gaenje poara (sprinkler sistemi).
Ovakav pristup omoguava znatno smanjenje kotanja zatite od poara, koja uzima
uea u ukupnoj ceni konstrukcija od elika i do 30%, bez ugroavanja opte sigurnosti.
2 DEJSTVO POARA NA KONSTRUKCIJE
2.1 POARNA OTPORNOST, KLASE POARNE OTPORNOSTI
Poarna otpornost graevinske konstrukcije, ili dela konstrukcije, definie se kao vre-
menski period tokom koga ona ispunjava postavljene funkcionalne zahteve. Ti zahtevi mo-
gu se postaviti u pogledu:
funkcije nosivost (element nosi optereenje),
funkcije celovitosti (element ne dozvoljava prolaz poaru) i
funkcije izolacije (element usporava irenje toplote provoenjem).
Dostizanje graninog stanja pri dejstvu poara zapravo predstavlja trenutak kada kon-
strukcija ili njen element vie ne zadovoljava jednu od nevedene tri funkcije, to je posle-
dica pada mehanikih svojstava materijala ugraenih u elemente konstrukcije. Pri tome se
funkcija nosivosti zahteva za nosee elemente kao to su stubovi i gredni nosai, funkcije
celovitosti i izolacije za pregradne elemente i nenosee zidove, a sve tri funkcije moraju
zadovoljiti nosei zidovi ili tavanice.
U veini zemalja, poarna otpornost konstrukcija se definie preko otpornosti pojedinih
elemenata. Dokazivanje otpornosti konstrukcije, odnosno elementa konstrukcije pri dej-
stvu poara moe se predstaviti kroz zadovoljenje sledeeg uslova:
u z
t t (12.1)
gde je:
t
z
zahtevano vreme poarne otpornosti (klasa poarne otpornosti),
t
u
utvreno vreme poarne otpornosti, koje moe biti odreeno eksperimentalnim putem,
primenom analitikih metoda ili primenom tabela, dijagrama ili empirijskih formula.
Zahtevana poarna otpornost za nosee konstrukcijske elemente definisana u propisima
veine zemalja predstavljena je u jedinicama vremena (1/2,...,3h i vie) i predstavlja propi-
sano minimalno vreme u kome konstrukcija ili njen element ne sme dostii granino sta-
nje, u uslovima standardnog poara. Prema veliini zahtevane poarne otpornosti, kon-
strukcije, odnosno elementi konstrukcija, svrstavaju se u odgovarajue klase poarne ot-
pornosti (F30,...,F240).
Zahtevana poarna otpornost, odnosno, klasa poarne otpornosti konstrukcija i kon-
strukcijskih elemenata utvruju se na osnovu vaee nacionalne ili internacionalne tehni-
ke regulative. Ova veliina se propisuje za razliite vrste konstrukcija, a prilikom njenog
odreivanja potrebno je voditi rauna o svim parametrima od uticaja kao to su:
namena i uslovi korienja objekta,
gabaritne mere objekta,
lokacija i uticaj sredine,
vrsta i intenzitet mogueg poara,
mogunost elemenata da zadre stabilnost konstrukcije u uslovima poara,
postojanje ureaja za detekciju i gaenje poara,
raspoloive vatrogasne snage i uslovi snabdevanja vodom.
Klasifikacija objekata i njihovih delova u razliite klase poarne otpornosti prikazana
je u tabeli 12.1.
Tabela 12.1 - Klase poarne otpornosti
Klasa poarne otpo-
rnosti
Trajanje otpornosti prema
poaru (min)
Oznaka
F 30 30 Zadrava poar
F 60 60
F 90 90
Otporan na poar
F 120 120
F 180 180
Visokootporan na poar
U nacionalnim tehnikim regulativama mnogih zemalja vrednosti zahtevanih poarnih
otpornosti precizno su definisane, kako za razliite tipove elemenata konstrukcije, tako i u
zavisnosti od spratnosti i namene objekta, povrine i visine poarnih sektora objekta i sl. U
naoj tehnikoj regulativi, ova problematika tretirana je u vrlo ogranienom obimu. Izvre-
na je samo podela tipova graevinskih konstrukcija prema njihovoj poarnoj otpornosti,
koja je definisana standardom JUS U.J1.240 i prikazana u tabeli 12.2. Prema istom
standardu, stepen otpornosti protiv poara zgrade definisan je kao vrednost koju ima poje-
dini deo konstrukcije sa najmanjom poarnom otpornou.
Tabela 12.2 - Tipovi konstrukcija prema unutranjoj otpornosti prema poaru
Stepen otpornosti prema poaru [h]
za standardne tipove konstrukcije
I II III IV V
Vrsta
graevinske
konstrukcije
Jugoslovenski
standard za
ispitivanje
otpornosti
prema poaru
Poloaj
bez
otpornosti
mala
otpornost
srednja
otpornost
vea
otpornost
velika
otpornost
Nosivi zidovi
Nosivi stubovi
Nosive grede
U.J1.090
U.J1.100
U.J1.114
- 1/2 1,0 2,0 3,0
Meuspratne
konstrukcije
U.J1.114
-
1/4 1/2 1,0 2,0
Krovni
pokriva
U.J1.140
-
1/4 1/2 3/4 1,0
Nenosivi
pregradni i
fasadni zidovi
U.J1.090 - 1/4 1/4 1/4 1/4
Konstrukcija
evakuacionog
puta
Unutar
poarnog
sektora
1/4 1/2 1,0 2,0 3,0
Zidovi U.J1.090 1,0 1,0 1,5 2,0 3,0
Meuspratne
konstrukcije
U.J1.110 1/2 1/2 1,0 1,5 2,0
Otvori U.J1.160
Granica
poarnog
sektora
1/2 1/2 1,0 1,0 1,5
2.2 STANDARDNA IZLOENOST POARU
Poar predstavlja nekontrolisanu pojavu, zavisnu od velikog broja parametara. Stoga i
standardizacija modeliranja dejstva poara nije ni najmanje jednostavan poduhvat. Uslovi
ispitivanja elemenata u ispitnoj pei u cilju odreivanja njihove otpornosti u uslovima dej-
stva poara precizno su propisani meunarodnim standardom ISO 834, kome odgovara
JUS U.J1.070/1984, a koji je 1994. godine usvojen kao JUS ISO 834 i u naoj zemlji. Pro-
pisano je standardno zagrevanje, nain merenja, optereenja uzorka i sl. Zavisnost tempe-
rature vazduha u poarnom prostoru od vremena trajanja standardnog poara, definisana
je standardnom krivom:
) 1 8 ( log 345
10 0
+ = t T T (12.2)
gde je:
t vreme [min],
T temperatura pei u trenutku t [C],
T
0
temperatura pei u trenutku t = 0 [C],
Kriva definisana prethodnim izrazom prikazana je na slici 12.2.
Slika 12.2 - Standardna poarna kriva
Evrokodom 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije - Deo 1-2: Dejstva na kon-
strukcije izloene poaru, definisane su Nominalne poarne krive, tri razliite konvencio-
nalne krive zagrevanja u poarnim uslovima, koje su usvojene za klasifikaciju i verifikaci-
ju poarne otpornosti primenom analitikih postupaka prorauna.
Standardna poarna kriva, koja odgovara standardu ISO-834, data je kao:
20 ) 1 8 ( log 345
10
+ + = t
g
(12.3)
gde je:
g
temperatura vazduha u poarnom sektoru [C],
t vreme [min].
Ova kriva predviena je za predstavljanje poara sa preteno celuloznim tipom
poarnog optereenja (goriva).
Eksterna poarna kriva, data je kao:
20 ) 313 , 0 687 , 0 1 ( 660
8 , 3 32 , 0
+ =
t t
g
e e (12.4)
gde je
g
temperatura vazduha u okruenju elementa [C].
Ova kriva predviena je za predstavljanje uslova poara kome su izloeni spoljni ele-
menti konstrukcije postavljeni van spoljnih zidova objekta.
Hidrokarbonska (ugljovodonina) kriva, data je kao:
20 ) 675 , 0 325 , 0 1 ( 1080
5 , 2 167
+ =
t t
g
e e (12.5)
gde je
g
temperatura vazduha u poarnom sektoru [C].
Ova kriva predviena je za predstavljanje poara sa hidrokarbonskim tipom poarnog
optereenja (goriva).
Evrokod 1 Deo 2-2 definie projektni, raunski poar (Design fire), kao odreeni raz-
voj poara definisan za raunske svrhe i primenu analitikih postupaka prorauna poarne
otpornosti. Prikazane poarne krive predstavljaju jedan od naina predstavljanja raunskog
poara.
2.3 REALNI POAR
Savremene metode projektovanja, zasnovane na analizi ponaanja konstrukcija u uslo-
vima realnog poara, doivljavaju progresivan razvoj poslednjih godina. Ove metode pod-
razumevaju paljivo razmatranje:
namene objekta,
verovatnoe pojave poara,
adekvatne formulacije faktora sigurnosti.
U nacionalnim i meunarodnim tehnikim regulativama irom sveta, preovlaujuu pri-
menu imaju metode zasnovane na standardnoj izloenosti dejstvu poara. Krive koje opisuju
ovakav model, meutim, ne predstavljaju prirodni poar na potpuno adekvatan nain.
U realnom (stvarnom, prirodnom) poaru moemo izdvojiti tri glavne faze, ilustrovane
na slici 12.3.
Slika 12.3 - Prikaz razvoja stvarnog poara
U prvoj fazi, zapaljivi materijal poinje da gori. Temperatura je neravnomerna u razli-
itim delovima poarnog prostora i javlja se postepeno irenje vatre.
U drugoj fazi, prosena temperatura u prostoru raste. Kada dostigne vrednost oko 500 C,
dolazi do iznenadnog prelaza u stanje u kome celokupna povrina svih gorivih materija biva
zahvaena poarom, pojave poznate kao fle-over (flashover) i poar se u potpunosti razvija.
Nakon toga, temperatura vazduha rapidno raste do maksimalne vrednosti, esto preko
1000 C, i praktino postaje ravnomerna po itavom poarnom prostoru.
Nakon ove faze, koliina gorivog materijala poinje da se smanjuje i temperatura va-
zduha opada.
Na intenzitet i duinu trajanja pojedinih faza realnog poara utiu sledei faktori:
uslovi ventilacije,
koliina i raspored zapaljivih materijala (poarno optereenje),
brzina sagorevanja ovih materijala,
geometrija poarnog sektora,
termike karakteristike obimnih zidova.
U narednom tekstu bie prikazan uticaj navedenih faktora na razvoj poara, odnosno
nain njihovog uvoenja u proraun prema Evrokodu 1 Deo 2-2.
2.3.1 Poarno optereenje
Poarno optereenje Q definie se kao ukupna koliina energije osloboena sagoreva-
njem svih zapaljivih materija u poarnom prostoru. To podrazumeva kako sadraje objek-
ta, tako i elemente konstrukcije.
Specifino poarno optereenje q predstavlja poarno optereenje po jedinici povrine.
U zavisnosti od karakteristine referentne povrine razlikujemo:
q
f,k
specifino poarno optereenje u odnosu na povrinu osnove poarnog sek-
tora A
f
,
q
t,k
specifino poarno optereenje u odnosu na obimnu povrinu poarnog sek-
tora A
t
, koja ukljuuje povrinu svih otvora.
Alternativna primena obimne povrine A
t
proizilazi iz injenice da njena veliina pred-
stavlja jedan od osnovnih parametara od uticaja na toplotnu ravnoteu u poarom zahvae-
nom poarnom sektoru.
Osnov za analitike postupke prorauna poarne otpornosti predstavljaju karakteristi-
ne vrednosti poarnog optereenja i specifinog poarnog optereenja.
Karakteristina vrednost poarnog optereenja Q
fi,k
definisana je kao:

= =
i k fi i i ui i k k fi
Q m H M Q
, , , ,
[MJ] (12.6)
gde je:
M
k,i
koliina zapaljivog materijala [kg ],
H
ui
neto kalorina vrednost (toplotna mo) zapaljivog materijala [MJ/kg],
m
i
faktor koji opisuje osobinu sagorevanja, za preteno celulozne materijale moe se
usvojiti konzervativna vrednost 1,0 i
!
i
faktor procene zatienih poarnih optereenja, uzima vrednosti od 0,0 do 1,0.
Uticaj vlanosti materijala na toplotnu mo moe se uzeti u obzir na sledei nain:
u u H H
uo u
= 025 , 0 ) 01 , 0 1 ( (12.7)
gde je:
u procentualni sadraj vlage i
H
uo
kalorina vrednost suvog materijala.
Karakteristina vrednost specifinog poarnog optereenja q
k
definisana je kao:
A Q q
k fi k
/
,
= [MJ/m
2
] (12.8)
gde je:
A povrina osnove A
f
poarnog sektora, ili ukupna unutranja obimna povrina poar-
nog sektora A
t
, koje daju respektivno q
f,k
i q
t,k
.
Niz statistikih istraivanja sprovedeno je u vedskoj, Nemakoj, vajcarskoj i SAD u
oblasti poarnog optereenja stambenih i administrativnih zgrada, kola, bolnica i drugih
javnih objekata. Neki od rezultata za karakteristine vrednosti specifinog poarnog
optereenja q
k
na osnovu fraktila od 80%, datih u preporukama ECCS-a (European Con-
vention for Constructional Steelwork), prikazani su u tabeli 12.3.
Tabela 12.3 - Karakteristine vrednosti specifinog poarnog optereenja prema ECCS-u
Tip poarnog sektora Specifino poarno optereenje q
f,k
"MJ/m
2
#
STANOVI: Spavae sobe
Dnevne sobe
630
510
KANCELARIJE:Tehnike
Administrativne
720
640
KOLE: Osnovne
Srednje
370
400
HOTELI: Sobe 80
BOLNICE: Sobe 420
Evrokod 1 Deo 2-2 daje mogunost odreivanja vrednosti specifinog poarnog opte-
reenja u zavisnosti od namene objekta, prema tabeli 12.4. klasifikacija objekata u grupe I,
II, ..., V, preputena je nadlenosti nacionalnih standardizacija.
Tabela 12.4 - klasifikacija prema poarnom optereenju
Klasa q
f,k
"MJ/m
2
#
I 250
II 500
III 1000
IV 1500
V 2000
Na osnovu karakteristine vrednosti specifinog poarnog optereenja q
k
moe se odre-
diti proraunska vrednost specifinog poarnog optereenja q
d
, koja predstavlja ulazni po-
datak za analitike postupke za proraun poarne otpornosti, data kao:
q
d
= $
q
$
n
q
k
(12.9)
gde je:
$
q
koeficijent sigurnosti koji zavisi od posledica loma i uestalosti poara, definisan odgo-
varajuim nacionalnim standardom i
$
n
koeficijent sigurnosti kojim se uzimaju u obzir primenjene mere aktivne zatite, takoe
definisan odgovarajuim nacionalnim standardom.
2.3.2 Uslovi ventilacije
Za vreme trajanja poara, brzina porasta temperature zavisi od koliine kiseonika rapo-
loive za sagorevanje i od rasipanja energije kroz zidove i otvore. Uticaj ovih faktora (us-
lova ventilacije) uzima se u obzir preko faktora otvora O, definisanog kao:

t
v
A
h A
O

= [m
1/2
] (12.10)
gde je:
O faktor otvora, sa ogranienjem 2 , 0 02 , 0 O [m
1/2
],
A
v
ukupna povrina vertikalnih otvora [m
2
],
A
t
ukupna unutranja obimna povrina poarnog sektora [m
2
], ukljuujui sve otvore,
h srednja visina vertikalnih otvora [m].
Na osnovu vrednosti ovog faktora, za poarne sektore manje povrine osnove
(A
f
<

100 m
2
), bez otvora u krovu, moe se odrediti faktor ventilacije w
f
, na sledei nain:
O A
A
w
t
f
f
= [] (12.11)
Za sve ostale sluajeve, u obzir se uzima uticaj kako vertikalnih, tako i horizontalnih
otvora, a faktor ventilacije se dobija na osnovu sledeeg izraza:
[ ] 5 , 0 ) 1 /( ) 4 , 0 ( 90 62 , 0 ) / 0 , 6 (
4 3 , 0
+ + =
h v v f
b H w [] (12.12)
gde je:
%
v
= A
v
/ A
f
odnos povrine vertikalnih otvora u obimnim zidovima i povrine osnove
poarnog sektora, u granicama 25 , 0 025 , 0
v
,
%
h
= A
h
/ A
f
odnos povrine horizontalnih otvora u krovu i povrine osnove poarnog
sektora,
b
v
0 , 10 ) 10 1 ( 5 , 12
2
+ =
v v
i
H visina poarnog sektora [m].
2.3.3 Termike karakteristike materijala
Jo jedan od faktora od kojih zavisi razvoj poara predstavljaju i termika svojstva ma-
terijala ugraenog u obimne povrine poarnog sektora. Osnovna veliina kojom se opisu-
ju i kombinuju ova svojstva je veliina toplotne inercije b, definisana kao:
c b = [J/m
2
s
1/2
K] (12.13)
gde je:
& toplotna provodljivost [W/mK],
'c toplotni kapacitet u [J/m
3
K], gde je gustina u [kg/m
3
] a c specifina toplota mate-
rijala u [J/kgK].
U sluaju kada se materijal ugraen u obimne povrine sastoji iz vie razliitih slojeva,
toplotna inercija definie se izrazom:

=
) / (
2
i i i i
i i i
b c s
c s
b
(12.14)
gde je:
s
i
debljina sloja i, a
c
i
, &
i
, b
i
termalna svojstva sloja i.
Ukoliko su materijali ugraeni u zidove, pod i plafon poarnog sektora razliiti, uvodi
se modifikacija toplotne inercije prema povrinama A
tj
(ukljuujui povrinu otvora) sa od-
govarajuom vrednou toplotne inercije b
j
:

=
tj
tj j
A
A b
b . (12.15)
2.4 PARAMETARSKI MODEL IZLOENOSTI POARU
Jo jedan nain za modeliranje izloenosti dejstvu poara osim preko nominalnih poar-
nih krivih, definisan u Evrokodu 1 Deo 2-2, predstavlja parametarski model, kod kog se za-
visnost temperature i vremena predstavlja pomou parametarskih poarnih krivih. Ovakvim
modelom uzimaju se u obzir specifini fiziki parametri koji karakteriu uslove u poarnom
sektoru, odnosno, obuhvata se uticaj uslova ventilacije, specifinog poarnog optereenja i
termalnih karakteristika materijala ugraenog u obimne povrine poarnog prostora.
Parametarske poarne krive, s obzirom na prirodu realnog poara, definiu se na razli-
it nain za fazu porasta temperature (fazu zagrevanja) i fazu pada temperature (fazu hla-
enja).
Parmetarska kriva za fazu zagrevanja definie se kao:
) 472 , 0 204 , 0 324 , 0 1 ( 1325
* * *
19 7 , 1 2 , 0 t t t
g
e e e

= , = t t
*
(12.16)
gde je:
(
g
temperatura u poarnom prostoru [C],
t vreme [h],
) ( )
2 2
) 1160 / 04 , 0 /( / b O = [],
O faktor otvora definisan u 2.3.2, u granicama 2000 1000 b [m
1/2
],
b toplotna inercija definisana u 2.3.3, u granicama 2000 1000 b [J/m
2
s
1/2
K].
Parametarska kriva za fazu hlaenja definie se kao:
) ( 625
* *
max d g
t t = za 5 , 0
*
d
t
) )( 3 ( 250
* * *
max d d g
t t t = za 2 5 , 0
*
< <
d
t (12.17)
) ( 250
* *
max d g
t t = za 2
*
d
t
gde je:
(
max
maksimalna temperatura u fazi zagrevanja za
* *
d
t t = [C],
*
d
t O q
d t
/ ) 10 13 , 0 (
,
3
=

[h] i
q
t,d
raunska vrednost specifinog poarnog optereenja definisana u 2.3.1, pri emu je:
[ ]
2
, , ,
MJ/m 1000 50 / =
d t t f d f d t
q i A A q q .
2.5 EKVIVALENTNO VREME TRAJANJA POARA
Razliiti naini modeliranja poara na raspolaganju ostavljaju dva pristupa. Prvi, koji
ukljuuje zadovoljavanje zahtevane poarne otpornostii od 30 do 240 min na nain defini-
san standardom tj. u uslovima standardnog poara i drugi, koji ukljuuje stvarne krive za-
grevanja. Kao prirodna posledica javila se potreba za uvoenjem univerzalnog i fleksibil-
nog reenja, koje omoguava uzimanje u obzir intenziteta stvarnog poara uz korienje
rezultata standardnog poarnog testa. Upravo takav pristup je primenjen i predstavljen
konceptom ekvivalentnog vremena trajanja poara.
Ekvivalentno vreme trajanje poara t
e
je period vremena tokom koga se isti efekti po-
ara indikovani zagrevanjem, deformisanjem ili lomom, ostvare u strukturnoj komponenti
pri uslovima standardnog i stvarnog poara. Ovakva definicija ilustrovana je slikom 12.4.
U praksi se za ekvivalentno vreme trajanje poara moe koristiti proraunska vrednost:
t b d t
f b d f d e
w k q
w k q t
=
=
,
, ,

[min] (12.18)
gde je:
q
d
proraunska vrednost specifinog poarnog optereenja definisana u 2.3.1 [MJ/m
2
],
w faktor ventilacije definisan u 2.3.2, pri emu je
f t f t
A A w w / = i
k
b
faktor konverzije [minm
2
/MJ].
Faktorom konverzije uzimaju se u obzir termike karakteristike materijala koji okruu-
je konstruktivne elemente. U sluaju kada se ne zahteva tanija procena termikih svojsta-
va materijala u okruenju, moe se usvojiti vrednost k
b
=0,07. U suprotnom, fakor konver-
zije zavisi od toplotne inercije, prema tabeli 12.5.
Slika 12.4 - Odreivanje ekvivalentnog vremena trajanja poara
Tabela 12.5 - Faktor konverzije
b
[ ]
J m s K /
/ 2 1 2
k
b
[ ]
min / m MJ
2
b > 2500 0,04
720 b 2500 0,055
b < 720 0,07
3 PONAANJE ELIKA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
U cilju predvianja ponaanja elinih konstrukcija, odnosno odreivanja otpornosti
elemenata elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara, neophodno je poznavati svojstva
elika na povienim temperaturama.
Problem procene poarne otpornosti elinih konstrukcija sastoji se iz termikog pro-
blema sa jedne i mehanikog problema sa druge strane. Poznavanje termikih i naponsko-
deformacijskih karakteristika elika i njihove promene sa porastom temperature, predsta-
vlja, stoga, osnov za analizu ponaanja elinih konstrukcija pri dejstvu poara.
Elementi konstrukcije u poarnom prostoru okrueni su zagrejanim vazduhom sa koga
se toplota prenosi putem konvekcije i zraenja, dok se kroz elemente toplota dalje prenosi
provoenjem. Pojava provoenja toplote opisuje se Furijeovom (Furier) diferencijalnom
jednainom u kojoj, kao parametri, figuriu termike karakteristike materijala: toplotna
provodljivost & i specifina toplota c, veliine zavisne od temperature elika.
Promena temperature znaajno utie na mehanika svojstva materijala, i to tako to sa
porastom temperature dolazi do njihovog pogoranja. Od posebnog znaaja je razmatranje
sledeih svojstava: napona i deformacije (*-+ dijagrama, granice razvlaenja, modula ela-
stinosti), kao i termikog izduenja.
Kao jednu od naroito povoljnih osobina elika, treba istai mogunost ponovnog kori-
enja elika koji je pretrpeo poar. Naime, obini, neojaani elici imaju sposobnost pot-
punog vraanja u prvobitno stanje nakon hlaenja. elici kod kojih je primenjen neki od
postupaka za poboljanje nemaju ovu osobinu, s obzirom da prilikom zagrevanja dolazi do
naruavanja kristalne strukture formirane tehnologijom poboljanja.
Zakoni promene termikih i naponsko-deformacijskih karakteristika elika na visokim
temperaturama zavise od velikog broja parametara, pa se do njih moe doi samo eksperi-
mentalnim putem. U cilju utvrivanja ovih zakona promene u svetu je izvren veliki broj
eksperimentalnih istraivanja. S obzirom na injenicu da su uslovi vrenja eksperimenata
od velikog uticaja na dobijene rezultate, rezultati se kreu u irokom opsegu. Ispitivani
uzorci mogu se razlikovati po obliku, dimenzijama, hemijskom sastavu. Osobenosti se ja-
vljaju u pogledu opreme za ispitivanje kao i tumaenju dobijenih rezultata. Razlika se mo-
e javiti u tipu goriva koje se koristi prilikom ispitivanja u ispitnoj pei, vrsti vatrostalnog
materijala ugraenog u zidove pei za ispitivanje, to vodi ka razliitim uslovima konvek-
cije i zraenja i na taj nain utie na protok toplote. Kao posledica ovih razliitosti javlja
se prirodna potreba za sistematizacijom dobijenih rezultata, odnosno za utvrivanjem je-
dinstvenih zakona promene navedenih svojstava materijala predstavljenih u vidu jednai-
na, dijagrama ili tabelarnih prikaza, pogodnih za primenu u iroj praksi.
3.1 MEHANIKA SVOJSTVA ELIKA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
U toku razvoja poara javljaju se visoke temperature vazduha (i preko 1000 C) usled
kojih dolazi do zagrevanja elemenata nosee konstrukcije. Sa porastom temperature dolazi
do osetne promene mehanikih svojstava elinog materijala, pa time i kapaciteta nosivo-
sti, kao to se moe videti sa slike 12.5.
Slika 12.5 - Dijagrami *-+ za razliite vrednosti temperature elika:
a) za elik S 235; b) za elik S 355
Od posebnog znaaja za analizu ponaanja elinih konstrukcija na povienim tempe-
raturama je poznavanje promene granice razvlaenja (

f
y,
(
) i modula elastinosti (E
t,
(
) u
funkciji temperature. U sluaju primene elementarne teorije plastinosti pri analizi ponaa-
nja, poznavanje celokupnog naponsko-deformacijskog dijagrama nije potrebno, ve samo
poznavanje promene odnosa granice razvlaenja na razliitim temperaturama (

f
y,
(
) i grani-
ce razvlaenja na sobnoj temperaturi (

f
y,20
). Dijagrami koji ilustruju promenu ovih para-
metara sa porastom temperature prikazani su na slici 12.6.
Slika 12.6 - Promena granice razvlaenja i modula elastinosti sa porastom temperature
Za praktinu primenu analitikih postupaka prorauna poarne otpornosti, Evrokodom 3
Deo 1-2 definisani su radni dijagrami za elik pri razliitim visokim temperaturama, kao
krive zadate matematikim modelom prikazanim na slici 12.7 i definisanim u tabeli 12.6.
Tabela 12.6 - Matematiki model - dijagrama elika na povienim temperaturama
Oblast dilatacije Napon * Tangentni modul elastinosti
+,+
p,(
+

E
a,(
E
a,(
+
p,(
<+<+
y,(
[ ]
5 . 0 2
,
2
,
) ( ) / ( +
y p
a a b c f
[ ]
5 , 0 2
,
2
,
) (
) (

y
y
a a
b
+
y,(
,+,+
t,(
f
y,(
0
+
t,(
<+<+
u,(
[ ] ) /( ) ( 1
, , , ,

t u t y
f
-
+=+
u,(
0 -
Parametri

=
, , ,
/
a p p
E f 02 , 0
,
=
y
15 , 0
,
=
t
20 , 0
,
=
u
Funkcije
) / )( (
, , , , ,
2

+ =
a p y p y
E c a
2
, , ,
2
) ( c E c b
a p y
+ =

) ( 2 ) (
) (
, , , , ,
2
, ,

=
p y a p y
p y
f f E
f f
c

Slika 12.7 - Matematiki model - dijagrama elika na povienim temperaturama
U izrazima koji definiu pojedine delove krivih figuriu sledei parametri, iji je odnos
sa odgovarajuim vrednostima na sobnoj temperaturi prikazan je na slici 12.8:
f
y,
, f
p,
granica razvlaenja i granica proporcionalnosti za temperaturu elika
a
i
E
a,
modul elastinosti elika koji odgovara linearno-elastinoj oblasti za
temperaturu elika
a
.
Slika 12.8 - Pad mehanikih svojstava elika sa porastom temperature prema ENV 1993-1-2
Na osnovu prethodno definisane zavisnosti napona i deformacije i usvojene promene
relevantnih parametara sa porastom temperature, konstruisani su - dijagrami za razliite
vrednosti temperature, prikazani na slici 12.9. Uvoenje efekta ovravanja elika, dopu-
teno je samo za temperature manje od 400 C, i to samo ako se moe dokazati da tako
uveani naponi ne dovode do pojave lokalnog gubitka stabilnosti.
Slika 12.9 - Alternativni - dijagram sa uvoenjem efekta ojaanja
Pojava termikog irenja, u uslovima poara, moe za posledicu imati poveanje defor-
macija, ukoliko su uslovi oslanjanja takvi da se element moe slobodno iriti, ili poveanje
napona, ukoliko je takvo irenje spreeno. U realnim konstrukcijama uslovi oslanjanja ni-
su idealni, mogunost elastinog ili plastinog pomeranja u izvesnoj meri uvek postoji, to
utie na smanjenje nastalih termikih napona. Ukoliko spojevi ili susedni elementi kon-
strukcije mogu da prihvate termiko irenje razmatranog elementa, ova pojava nee imati
tetnih posledica. Meutim, ukoliko to nije mogue izduenje elementa moe dovesti do
pojave pukotina u materijalima kao to su beton ili cigla, pa ak i do kolapsa noseih zido-
va. Uticaj termikog irenja na kapacitet nosivosti same eline konstrukcije, u praktinim
sluajevima, esto se zanemaruje.
Koeficijent termike dilatacije elika zavisi od njegove temperature. Ova zavisnost, de-
finisana prema Evrokdu 3 Deo 1-2, ilustrovana je na slici 12.10.
Slika 12.10 - Promena termike dilatacije elika !/! sa porastom temperature
Za potrebe jednostavnih proraunskih modela predvienih istim predstandardom kao
aproksimacija se moe usvojiti linearna zavisnost -!/!=14'10
-5
'((
a
.20).
3.2 TERMIKE KARAKTERISTIKE ELIKA NA POVIENIM
TEMPERATURAMA
Toplotna provodljivost elika opada sa porastom temperature sve do vrednosti od oko
750 C, nakon koje zadrava praktino konstantnu vrednost. Za raunske svrhe, za sve vr-
ste i kvalitete elika, Evrokodom 3 Deo 1-2 definisana je zavisnost toplotne provodljivosti
& od temperature elika, prikazana na slici 12.11, a za potrebe uproenih postupaka prora-
una data je mogunost usvajanja aproksimativne vrednosti &=45 W/mK.
Slika 12.11 - Promena toplotne provodljivosti sa porastom temperature
Promena u kristalnoj strukturi elika, do koje dolazi na temperaturi od oko 700 C, ima
vaan uticaj na ponaanje, odnosno, nain promene specifinog toplotnog kapaciteta eli-
ka. Za raunske svrhe, za sve vrste i kvalitete elika, definisana je zavisnost specifine to-
plote c i temperature, prikazana na slici 12.12, a za potrebe uproenih postupaka prorau-
na data je mogunost usvajanja aproksimativne vrednosti c=600 J/kgK.
Slika 12.12 - Promena specifine toplote sa porastom temperature
3.3 FAKTOR PRESEKA
Brzina porasta temperature elinog elementa zavisi od njegove mase i obimne povri-
ne, pa se tako laki elementi kao to su ronjae ili reetkasti nosai mnogo bre zagrevaju
od tekih stubova.
Stopa zagrevanja datog preseka opisuje se njegovim faktorom preseka A/V, koji pred-
stavlja odnos parametra povrine A izloene zraenju i konvekciji, i mase koja direktno za-
visi od povrine poprenog preseka V. U tabeli 12.7 dat je pregled vrednosti faktora prese-
ka za najee tipove poprenih preseka.
Tabela 12.7 - Faktor preseka
V
t b h
V
A
w
2 4 2 +
=
V
b h
V
A 2 2 +
=
V
b h
V
A 2 2 +
=
V
t b h
V
A
w
2 3 2 +
=
V
b h
V
A +
=
2
V
b h
V
A +
=
2
t t b
b
V
A 1
=
=
V
t b h
V
A
w
2 4 2 +
=
V
b h
V
A +
=
2
U nekim zemljama (Severna Amerika i Australija), kao analogan pokazatelj koristi se od-
nos povrine preseka i mase. Ova dva faktora su ekvivalentna s tim to velikom faktoru pre-
seka koji je u upotrebi u Evropi odgovara mala vrednost faktora koji se koristi u Americi.
4 SISTEMI ZATITE OD POARA
Najee korieni sistemi za postizanje poarne otpornosti elinih konstrukcija obu-
hvataju upotrebu:
nezatienih (izloenih) elinih elemenata velike masivnosti ili izraene otpornosti,
elinih profila integrisanih u tavanice ili zidove objekta,
izolacije,
spregnutih elemenata od elika i betona i
sistema hlaenja vodom.
Izbor efikasnog sistema zatite od poara zavisi, pre svega, od tipa objekta i konstruk-
tivnog sistema. Kratak pregled razliitih sistema zatite i mogunosti postizanja poarne
otpornosti pojedinim sistemima, prikazan je u tabeli 12.8.
Tabela 12.8 - Sistemi zatite od poara
Sistem zatite od
poara
Mogua postignuta poarna
otpornost
Komentar
Nezatieni elik
Mogue je dostii poarnu
otpornost 30, ak i 60 min, u
zavisnosti od nivoa optereenja
i faktora preseka A/V.
Uobiajena oblast primene je kod
zgrada manje spratnosti, otvorenih
garaa, krovnih konstrukcija i
spoljnih elemenata.
Integrisani elini
elementi
Visoka poarna otpornost, sve
do 120 min.
Ovaj sistem je esto jeftiniji od
konvencionalnog sistema nano-
enja izolacionog materijala.
Izolacija
Moe se ostvariti bilo koja ISO
klasa poarne otpornosti.
Uobiajeni sistem zatite.
Spregnuti
elementi
Vei kapacitet nosivosti omo-
guava primenu vitkijih elemenata.
Hlaenje vodom
Veoma sloen sistem koji zahteva
paljiv pristup projektovanju.
4.1 NEZATIENI ELIK
Kao to je ve naglaeno, sa porastom temperature dolazi do pada mehanikih svojsta-
va elika. Za raunske svrhe, definisana je temperatura od 1200 C za koju se uzima da
odgovara efektivnoj granici razvlaenja f
y
=0. U stvarnosti, meutim, granica razvlaenja
ne pada do nule sve do temperature topljenja elika (1500 C), a takva temperatura se ni-
kada ne javlja tokom poara.
Napon konstrukcijskog elementa u poarnom proraunu obino ne prelazi 50% njego-
ve granice razvlaenja na sobnoj temperaturi. Usled toga, elementi izloeni ravnomernom
zagrevanju pri poaru, a koji nisu izloeni izvijanju, ostae stabilni sve do kritine tempe-
rature od 550 C pa i vie, to zavisi od konstrukcijskog sistema i nivoa optereenja u
uslovima poara.
Dodavanjem, na primer, hroma, molbidena ili nekih drugih legirajuih elemenata eli-
ku, moe se ublaiti pogoranje mehanikih svojstava elika. U skorije vreme, japanska
elina industrija je proizvela legirani konstrukcioni elik, takozvani vatrootporni elik, sa
garantovanom vrednou granice razvlaenja na temperaturi od 600 C od 2/3 standardne
granice razvlaenja na sobnoj temperaturi. Tehnika proizvodnje elika sa poboljanim me-
hanikim svojstvima na povienim temperaturama, prema tome, ne predstavlja problem.
Problem predstavljaju visoki trokovi proizvodnje takvog produkta.
Kao to je ve objanjeno, poarna otpornost elinog elementa zavisi od njegovog
faktora preseka. Element sa niim odnosom A/V e se zagrevati sporije od elementa sa ve-
om vrednou ovog faktora, pa e zahtevati manje izolacije za postizanje iste poarne ot-
pornosti. Teki profili imaju tako niske odnose A/V, pa stoga i tako spore stope zagrevanja,
da do loma ne dolazi u okviru 1/2 h u uslovima standardnog testa, ak i kada su nezatie-
ni. Stubovi, koji se zagrevaju na sve etiri strane i koji imaju A/V < 50 m
1
, mogu se kori-
stiti bez dodatne izolacije za klasu poarne otpornosti 1/2 h (slika 12.13). Grede, koje se
zagrevaju na tri strane, mogu se koristiti nezatiene za klasu 1/2 h kada je njihov faktor
preseka A/V< 110 m
1
(slika 12.14).
Slika 12.13 - Uticaj faktora preseka na poarnu otpornost stubova
Slika 12.14 - Uticaj faktora preseka na poarnu otpornost greda
Poarna otpornost nezatienih elinih elemenata takoe moe biti poboljana i pri-
menom metoda prorauna zasnovanih na realnim uslovima poara tj. uslovima ventilacije,
stvarnom poarnom optereenju i sl. Reenje kojem posebno treba obratiti panju u budu-
nosti je termo-mehanika analiza parcijalno zagrevanih okvirnih nosaa, koja omoguuje
odreivanje globalnog strukturnog ponaanja sa realnim graninim uslovima. Ovakav pri-
stup omoguava simulaciju lokalnih poara, uz prikaz unutranje preraspodele optereenja
usled pojave lokalnih plastinih zglobova. Tako dobijeni okviri, sa nezatienim gredama i
stubovima odgovarajue poarne otpornosti, mogli bi imati globalnu poarnu otpornost u
realnim uslovima i do 2 h.
4.2 INTEGRISANI STRUKTURNI ELEMENTI
Obino su elini elementi, na ovaj ili onaj nain, vezani za druge elemente objekta.
Oni mogu biti delimino ili totalno integrisani, na primer u zidovima ili tavanicama od be-
tona, a to se moe iskoristiti kao prednost, s obzirom na njihova izolaciona svojstva. Po-
arna otpornost dobijena na ovaj nain moe biti prilino visoka i to do 120 min. Nekoliko
primera ovakvog sistema zatite elinih elementa od poara prikazano je na slikama
12.15 i 12.16.
Slika 12.15 - Integrisane eline grede
Slika 12.16 - Integrisani elini stubovi
4.3 IZOLACIJA
Izolacija elinih elemenata je trenutno najee korieni nain njihove zatite od po-
ara. Kada konstrukcioni elini elementi treba da zadovolje stroge zahteve poarne otpor-
nosti, mogu se se zatiti slojem izolacionog materijala, tako da elik nije direktno izloen
poaru. Takav materijal mora imati visok izolacioni kapacitet, poeljno je da bude nezapa-
ljiv i da ostane neporemeen tokom normalne eksploatacije, a pre svega, tokom celog peri-
oda zagrevanja. Materijal za izolaciju od poara treba da ima sledea svojstva:
da ne proizvodi dim i toksine gasove na povienim temperaturama,
dokazane izolacione karakteristike prema ISO-834 ili relevatnom nacionalnom stan-
dardu, nisku toplotnu provodljivost i toplotni kapacitet,
otpornost na atmosferske uticaje, u sluaju spoljne primene,
odgovarajuu mehaniku otpornost kako na sobnoj, tako i na povienim temperatu-
rama, otpornost na udar i
mogunost dobrog vezivanja ili prijanjanja za elini element, kako usled porasta
temperature i deformacije elementa ne bi dolo do odvajanja ili pucanja zatitnog
materijala.
Pored ovih zahtevanih svojstava, poeljno je da takav proizvod ima i sledee kvalitete:
ekonomian materijal i nisku cenu primene, kao i atraktivnu zavrnu povrinu, ime se eli-
minie potreba za dodatnom zavrnom obradom.
Razvoj temperature elika kod zatienih elinih profila, osim od faktora preseka, za-
visi i od termike provodljivosti & i debljine e izolacionog materijala. Na slici 12.17 prika-
zana je zavisnost vremena t (potrebnog za dostizanje razliitih temperaturnih nivoa (
a
) od
ovih faktora i faktora preseka, prema standardnoj ISO proceduri.
Slika 12.17 - Zavisnost vremena t potrebnog za dostizanje temperature elika (
a
od faktora e' V /&' A
Materijali za izolaciju od poara se mogu podeliti na: izolacione table, sprej-obloge,
protivpoarne premaze, sputene plafone i zidne panele, titove od toplotnog zraenja i be-
ton, koji se moe koristiti i samo zbog ublaavanja efekata temperaturnog porasta bez
sprezanja sa elinim elementom.
4.3.1 Izolacione table
Izolacione table mogu biti od gipsa, mineralnih vlakana, lakih agregata kao to su perlit
i vermikulit i silikatnih vlakana. Izolacione table se fiksiraju za eline elemente leplje-
njem, spojnicama ili zarafljivanjem. Cena im je prilino visoka, s obzirom na potreban
rad za njihovo privrivanje. Zbog kutijastog izgleda, pogoduju primeni kod vidljivih,
slobodnostojeih stubova. Kod primene ove vrste izolacije elinih elemenata, u cilju pre-
vencije prodora toplih gasova kroz spojeve, neophodno je uzeti u obzir deformacije i sku-
pljanje panela usled suenja.
Slika 12.18 - Izolacione table
4.3.2 Sprej-obloge
Sprej-obloge (slika 12.19) predstavljaju malter na bazi gipsa, mineralnih vlakana, ili la-
kih agregata kao to su perlit i vermikulit. Njihovo nanoenje je brzo i pogodno za prekri-
vanje kompleksnih oblika i spojeva. Nanose se u vlanom stanju, to moe predstavljati
problem u zimskim uslovima. Nanoenje sloja se moe vriti direktno na povrinu elika,
ili na metalnu mreu fiksiranu za elik. Cena im je i do 50% nia u odnosu na izolacione
table. Mana im je lo izgled.
Slika 12.19 - Sprej obloge
Ukoliko relativna vlanost vazduha nije visoka, primena ovog sistema zatite od poara
eliminie potrebu za primenom posebne zatite od korozije. U uslovima stalne vlanosti,
osnovni rizik ne predstavlja opasnost od korozije, ve potencijalni gubitak zatitnih svoj-
stava zatitnog sloja.
4.3.3 Protivpoarni premazi
Protivpoarni premazi predstavljaju supstance sline bojama koje se nanose u tankom
sloju, debljine od oko 1 mm, pa su pogodni za zatitu vidljivih i istaknutih elemenata od
elika. Na niim temperaturama su inertni, ali sadre komponentu koja na temperaturama
od oko 150-300 C oslobaa gas. Ovaj gas naduvava premaz u debelu karbonsku penu, de-
bljine i do nekoliko santimetara, koja obezbeuje toplotnu izolaciju elika koji se ispod nje
nalazi (slika 12.20).
a) vreme: 0 minuta
temp. u pei: 15 C temp. elika: 10 C
b) vreme: 2 minuta
c) vreme: 10 minuta
d) vreme: 20 minuta
Slika 12.20 - Obrazovanje zatitne pene
Osnovni premaz ovog sistema zatite nanosi se preko premaza za pripremu povrine
koji obezbeuje dobru atheziju osnovnog premaza za elik. Preko osnovnog premaza na-
nosi se pokrivni premaz koji sistem titi od vlage tokom eksploatacionog veka konstrukci-
je. Prema potrebi, preko ovako uraenog sistema moe se naneti jo jedan - dekorativni
premaz.
Protivpoarni tanki premazi, debljine do 5 mm, na bazi rastvaraa ili vode, obezbeuju
poarnu otpornost od 30 min i vie, mada se najee primenjuju za vatrootpornosti do
60 min. Primena veine ovakvih premaza je ograniena na unutranje elemente, mada po-
stoje sistemi prilagoeni i za primenu na otvorenom.
Protivpoarni debeli premazi, debljina od 3 do 50 mm, na bazi epoksidnih smola, pre-
vashodno se koriste kod hidrokarbonskih poara (sa hidrokarbonskim tipom goriva), sa
mnogo otrijim reimom zagrevanja u odnosu na poar kod standardnih konstrukcija. Pri-
menu nalaze i u uslovima poveane vlanosti (npr. kod bazena), s obzirom da su vodoot-
porni. Obezbeuju poarnu otpornost do 2 h. Mana im je velika debljina i vrlo visoka ce-
na, koja se kree i do etiri puta vie od cene sprej-obloge.
Primena ovakvog sistema zatite, s obzirom da se u potpunosti moe naneti u radionici,
omoguava znatne utede u vremenu izgradnje objakata. Mogunost automatskog nanoe-
nja, visok nivo kontrole kvaliteta, mala debljina u odnosu na druge sisteme, eliminacija
problema vezanih za rad na gradilitu naroito u sluaju nepristupanih delova konstrukci-
je, predstavljaju dodatne prednosti ovakvog sistema zatite od poara.
4.3.4 Sputeni plafoni i zidni paneli
Sputeni plafoni i zidni paneli slue kao tit i izolacija za grede, tavanice i stubove od
ekstenzivnog zagrevanja (slika 12.21). Istovremeno obezbeenje sigurnosti protiv poara i
drugih funkcija, kao to su toplotna izolacija, zvuna izolacija i estetska funkcija, rezultuje
znatnim smanjenjem trokova i predstavlja prednost primene ovakvih elemenata. Za ova-
kve sisteme zatite od poara ne postoje raunske metode za proraun zagrevanja elemena-
ta od elika, ali se procena poarne otpornosti moe vriti putem interpolacije ili ekstrapo-
lacije raspoloivih rezultata eksperimentalnih ispitivanja.
Slika 12.21 - Izolacioni paneli: a) sputeni plafoni; b) zidni paneli
4.3.5 titovi od toplotnog zraenja
titovi od toplotnog zraenja mogu biti tanki elini paneli i betonski titovi koji se pri-
menjuju za zatitu spoljnih elemenata konstrukcija, postavljenih van obimnih zidova
objekta. Svoju zatitnu funkciju ostvaruju na taj nain to smanjuju izloenost ovih eleme-
nata zagrevanju iz unutranjosti objekta zahvaenog poarom. Razliiti naini ovakve za-
tite spoljnih stubova prikazani su na slici 12.22.
Slika 12.22 - Zatita spoljnih stubova titovima
4.4 SPREGNUTE KONSTRUKCIJE OD ELIKA I BETONA
Kada su zahtevi poarne otpornosti strogi, alternativa konvencionalnoj zatiti elika od
poara je primena spregnutih elino-betonskih elemenata. U tom sluaju, beton uzima
uee u noenju optereenja i u isto vreme spreava irenje toplote do sredita poprenog
preseka elinog elementa.
Poarna otpornost nezatienih spregnutih betonskih ploa sa profilisanim limovima u
velikoj meri zavisi od oblika profilisanog lima. Kree se od 30 min za ploe sa profilisa-
nim limom jednostavnog trapeznog oblika (slika 12.23a) do 90 min za ploe sa sloenijim
oblikom profilisanog lima (slika 12.23b). Poveanje poarne otpornosti se moe postii
merama kao to su vatrootporni sputeni plafoni, izolacione obloge ili dodatna elina ar-
matura (koja nema statiku funkciju u normalnim uslovima ve samo u uslovima poara).
Na taj nain moe se postii poarna otpornost i do120 min.
Slika 12.23 - Tipini popreni preseci spregnutih ploa sa profilisanim limovima
Pored nosee funkcije, meuspratne ploe imaju i pregradnu funkciju (spreavanje i-
renja poara izmeu spratova). Primena spregnutih betonskih ploa sa profilisanim limovi-
ma, to se ovog kriterijuma tie, veoma je povoljna, s obzirom da i pri pojavi pukotina u
betonu elini lim spreava prodor plamena i vrelih gasova. Osim toga, rasprskavanje (ot-
padanje) betona je spreeno, to poveava sigurnost ljudi koji uestvuju u gaenju poara.
eline grede spregnute pomou modanika sa armiranobetonskom ili spregnutom plo-
om mogu biti potpuno izloene i delimino ili potpuno integrisane u beton (slika 12.24).
Mogue postignute poarne otpornosti dosta variraju i zavise od primenjenog sistema tj.
od stepena izloenosti elika, kao i eventualne primenjene dodatne zatite izloenih delova
preseka.
Slika 12.24 - Popreni preseci spregnutih greda
Poseban znaaj za ispunjenje zahteva poarne otpornosti konstrukcije ima ponaanje
stubova pri dejstvu poara. Jedan od naina za postizanje visoke poarne otpornosti kon-
strukcije je i primena spregnutih stubova od elika i betona.
Spregnuti stubovi mogu biti formirani na vie naina i mogu se podeliti na tri osnovna
tipa: stubovi sa ubetoniranim elinim profilom (slika 12.25a), stubovi I-profila izbetonira-
ni izmeu noica (slika 12.25b) i stubovi od upljih elinih profila ispunjeni betonom (sli-
ka 12.25c). S obzirom da je termika provodljivost betona mala, toplota se kroz betonski
deo preseka iri mnogo sporije nego kroz elik. Na ovaj nain se stoga moe postii visoka
poarna otpornost spregnutih stubova.
Slika 12.25 - Osnovni tipovi spregnutih stubova
Poarna otpornost stubova sa potpuno ubetoniranim elinim profilom, koja moe biti i
preko 120 min, prvenstveno zavisi od kapaciteta nosivosti elinog profila, s obzirom da u
uslovima poara dolazi do preraspodele optereenja sa spoljanjeg betona. Ispitivanja po-
kazuju da poveanje dimenzije sloja betona oko elinog profila nije od veeg znaaja i da
preseci sa istim profilom, a razliitim spoljnim dimenzijama betona praktino imaju istu
klasu poarne otpornosti. Ni poveanje procenta armiranja nije od znaaja za poarnu ot-
pornost, s obzirom na brzo zagrevanje armature. Kod ovakvih stubova, u uslovima poara,
osnovna uloga armature je da sprei prskanje betona i da obezbedi kompaktnost preseka.
Delimino ubetonirani spregnuti stubovi, koji se u praksi esto primenjuju, mogu po-
stii poarnu otpornost od 120 min i vie. U ovom sluaju poduna armatura je zatiena
od brzog rasta temperature, pa zajedno sa rebrom elinog profila, doprinosi nosivosti i
krutosti preseka na povienim temperaturama. Radi sprezanja elika i betona potrebno je
uzengije zavariti za rebro elinog profila ili predvideti modanike za sprezanje. U cilju
postizanja vee poarne otpornosti preporuljivo je koristiti eline profile sa rebrom ve-
e debljine.
Stubovi od upljih elinih profila ispunjeni betonom predstavljaju dosta jednostavno ree-
nje postizanja poarne otpornosti. Meutim, s obzirom da je elini deo preseka direktno izlo-
en dejstvu poara, postignute poarne otpornosti se kreu do 60 min za nearmirane stubove.
Naravno, uz primenu dodatne spoljne zatite elika ili dodatne armature, poarna otpornost ko-
ja se moe postii je i u ovom sluaju znatna, preko 120 min. Ona zavisi od kvaliteta betona i
vrste i koliine armature, s obzirom da na visokim temperaturama dolazi do preraspodele opte-
reenja na unutranji armiranobetonski deo preseka.
4.5 HLAENJE VODOM
Primena nezatienih elinih konstrukcija je atraktivna kako sa arhitektonskog tako i
sa konstrukcijskog stanovita. Upotrebom sistema hlaenja vodom dobija se reenje koje
omoguava, ak i pri veoma strogim zahtevima poarne otpornosti, primenu izloene e-
line konstrukcije. Da bi se postiglo hlaenje eline konstrukcije vodom u sluaju poara
tj. uklanjanje toplote, a samim tim i odranje nosivosti, mogue je primeniti dva sistema:
uplji elini profili ispunjeni vodom i spoljni rasprivai vode.
U sluaju upljih elinih profila ispunjenih vodom efekti hlaenja vodom u uslovima
poara se sastoje od sledeih fizikih fenomena:
Apsorpcija toplote: voda sadrana u konstrukcijskim elementima poveava njihov to-
plotni kapacitet i na taj nain smanjuje temperaturu elika;
Odvoenje toplote cirkulacijom vode: usled razlike u gustini tople i hladne vode, to-
pla voda se kree navie i biva zamenjena hladnom vodom koja dalje apsorbuje toplotnu
energiju;
Isparavanje vode: na povienim temperaturama dolazi do pojave isparavanja vode to
takoe utie na smanjenje tmeperature elika, jer se meavina pare i vode, zbog svoje ma-
nje gustine u odnosu na istu vodu, kree navie kroz sistem, a zatim se hladi i kondenzu-
je, npr. u vodenim cisternama na vrhu objekta.
U veini sluajeva, kombinuju se sva tri navedena efekta i mogue je svoenje maksi-
malne srednje temperature elika do oko 200 C (slika 12.26). Konstrukcijski elementi
mogu biti ispunjeni vodom trajno ili samo u sluaju izbijanja poara. U prvom sluaju tre-
ba voditi rauna o zamrzavanju vode i korozionim aspektima. Kod sistema kod koga se
konstantno vri cirkulacija vode, poarna otpornost je praktino neograniena.
Spoljni rasprivai vode se mogu koristi bilo za hlaenje noseih elementa bilo za hla-
enje neizloene strane sektora u kome je dolo do pojave poara, radi spreavanja njego-
vog daljeg irenja.
Slika 12.26 - Razvoj temperature upljih elinih profila ispunjenih vodom
5 METODE ODREIVANJA POARNE OTPORNOSTI
Osnovni koncept na kome se zasnivaju sve metode za predvianje strukturne stabilno-
sti u uslovima poara je injenica da konstrukcijskim materijalima postepeno opadaju me-
hanika svojstva na povienim temperaturama. Generalno, odreivanje poarne otpornosti
podrazumeva dokaz da konstrukcija ili njen element, optereena definisanim optereenjem
i izloena odreenom toplotnom reimu, zadovoljava odreene funkcionalne zahteve, izra-
ene preko graninih stanja s obzirom na nosivost, izolaciju i celovitost, i obuhvata dve
osnovne komponente (tabela 12.9):
model irenja toplote H, za odreivanje porasta temperature sa vremenom i
model ponaanja konstrukcije S, koji moe biti eksperimentalan ili analitiki, za od-
reivanje efekata dejstva poara na konstrukciju (razvoja temperature kroz eline
elemente i granine nosivosti konstrukcije).
Modeli irenja toplote H su:
(H
1
) Porast temperature u zavisnosti od vremena odgovara standardnoj krivoj defini-
sanoj prema ISO 834, a za trajanje rasta temperature usvojeno je zahtevano vre-
me poarne otpornosti t
fd
, definisano odgovarajuim standardom.
(H
2
) Porast temperature u zavisnosti od vremena takoe odgovara standardnoj poar-
noj krivoj, dok je za trajanje rasta temperature usvojeno ekvivalentno vreme tra-
janja poara t
e
, definisano u 2.5.
(H
3
) Porast temperature u zavisnosti od vremena dobija se na osnovu analitikog od-
reivanja krive zavisnosti temperature vazduha i vremena u uslovima prirodnog
poara.
Modeli ponaanja konstrukcije su:
(S
1
) Nosea konstrukcija je idealizovana kao serija pojedinanih elemenata sa pojed-
nostavljenim uslovima oslanjanja, odnosno, kao niz greda i stubova. Ovaj model
moe biti eksperimentalan (standarni poarni test), ili analitiki.
(S
2
) Nosea konstrukcija je idealizovana kao niz podsklopova, odnosno sistema sa-
stavljenih od stubova i greda. Iako se i ovakav model moe ispitivati eksperi-
mentalnim putem, analitiki pristup je uobiajen i prikladan.
(S
3
) Nosea konstrukcija se analizira kao celina. Ovaj model je prikladan samo za
analitiki proraun.
Tabela 12.9 - Kombinacije modela irenja toplote H i modela ponaanja konstrukcije S
Model konstrukcije
S
1
S
2
S
3
Elementi Podsklop Konstrukcija
Model izloenosti
poaru
H
1
test ili proraun
(deterministiki)
proraun
povremeno test
(deterministiki)
razlika u ematizaciji
postaje prevelika
H
2
test ili proraun
(probabilistiki)
proraun
povremeno test
proraun
(probabilistiki)
nepraktian
H
3
proraun
(probabilistiki)
povremeno
proraun
(probabilistiki)
proraun
(probabilistiki)
povremeno
i za ispitivanje
Svaka od kombinacija modela prikazana u tabeli nije prikladna za proraun, a na izbor
postupka prorauna uglavnom utie jednostavnost primene, konkretna situacija i genaralno
usvojeni pristup u odgovarajuoj nacionalnoj regulativi.
Veina nacionalnih standarda zasniva se na metodama prorauna H
1
-S
1
i H
1
-S
2
, sa eks-
perimentalnom verifikacijom poarne otpornosti, ali je poslednjih godina u porastu i pri-
mena analitike verifikacije za iste modele. Takav pristup usvojen je i Evrokodovima za
konstrukcije (Evrokodom 1 Deo 2-2 za proraun dejstava na konstrukcije izloene poaru i
Evrokodom 3 Deo 1-2 za proraun elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara). Modeli
H
2
i H
3
povremeno se primenjuju u mnogim zemljama, ali je takav pristup generalno usvo-
jen jedino u vedskoj regulativi i u navedenim evropskim predstandardima.
Savremeni trend u definisanju metoda prorauna poarne otpornosti zasnovan je na
probabilistikom pristupu. Ovaj pristup podrazumeva razmatranje svih probabilistikih
aspekata, kao to su:
nepouzdanost u odreivanju raunskih parametara i karakteristika (specifinog po-
arnog optereenja, ventilacionog faktora, termikih svojstava materijala, opteree-
nja, dimenzija i sl.),
netanost raunskih modela irenja toplote i ponaanja konstrukcije,
verovatnoa punog razvoja poara,
efikasnost akcije vatrogasaca, pouzdanost javljaa poara,
visina, zapremina i naseljenost zgrade i
posledice ruenja konstrukcije.
Za praktinu primenu, taan proraun verovatnoe loma razmatrane konstrukcije nije
mogu, ili je suvie glomazan. Stoga se razmatranje svih navedenih probabilistikih para-
metara moe ograniiti i na poluprobabilistiki nivo, gde su svi navedeni aspekti uzeti u
obzir upotrebom parcijalnih koeficijenata sigurnosti i karakteristinih vrednosti relevant-
nih parametara, kao to su specifino poarno optereenje, strukturne imperfekcije, termi-
ka i mehanika svojstva materijala i optereenje. Koncepcijski, samo metode prorauna
zasnovane na modelima izloenosti poaru H
2
i H
3
mogu zadovoljiti zahteve probabilisti-
kog pristupa.
U skladu sa prethodno izloenim, mogu se izdvojiti sledee metode za odreivanje
(procenjivanje) poarne otpornosti:
standardni poarni test,
empirijski izrazi, tabele i dijagrami i
analitiki postupci prorauna.
5.1 STANDARDNI POARNI TEST
Standardni poarni test predstavlja tradicionalni metod za predvianje strukturne stabilnosti
pri poaru. Rezultat ovog testa je vreme izraeno u minutima tokom koga element ili skup ele-
menata ostaje stabilan pri zagrevanju u pei, po standardom utvrenom reimu zagrevanja, opi-
sanom u 2.2. Na osnovu ovog testa vri se klasifikacija konstrukcija u klase poarne otpornosti
(F30 ... F180). ematski prikaz ovakvog pristupa prikazan je na slici 12.27.
Standardni poarni test obino ukljuuje ispitivanje optereenih elemenata uz zagreva-
nje prema standardom utvrenom stepenu. U tom sluaju, granino stanje je zasnovano ili
na graninoj nosivosti ili na graninoj deformaciji. Meutim, kod elinih konstrukcija se
za granini kriterijum moe usvojiti i dostizanje odgovarajue granine ili kritine tempe-
rature. Pri tome se pod pojmom kritine temperature podrazumeva manje ili vie ravno-
merna temperatura po poprenom preseku elementa, a pod pojmom granine najvea tem-
peratura u poprenom preseku sa izraenim gradijentom temperature. Kritina temperatura
se definie za elemente koji su izloeni ravnomernom zagrevanju sa sve etiri strane. Za
elemente kao to su grede, spojene sa meuspratnom betonskom ploom preko jedne noi-
ce, koje se zagrevaju samo sa tri strane, prikladnije je usvojiti linearni pad temperature od
izloene ka neizloenoj strani ovog elementa, odnosno, kao karakteristinu usvojiti kriti-
nu temperaturu.
Slika 12.27 - ema projektovanja zasnovanog na ispitivanju standardnim poarnim testom
U uslovima standardnog poarnog testa dobijene vrednosti se kreu od 450 C do
650 C za kritinu i preko 900 C za graninu temperaturu. Vrednost kritine ili granine
temperature za eline konstruktivne elemente ili skupove elemenata u mnogome zavise
od nivoa optereenja i graninih uslova. Tako e kritina temperatura konstrukcije koja je
optereena na sobnoj temperaturi do svog punog kapaciteta nosivosti biti tek neto vea od
20 C, pa je uslov za dostizanje veih vrednosti usvajanje odreenog stepena sigurnosti u
odnosu na optereenje. Pored toga, vrednosti kritine i granine temperature zavise i od
graninih uslova, kao i od tipa elementa koji se razmatra (greda ili stub).
Pored pomenutog kriterijuma nosivosti, postoje jo dva kriterijuma koje posmatrani
elementi treba da zadovolje i to su:
celovitost: vreme do pojave pukotina ili drugih otvora koji su dovoljno veliki da
omogue prodor vruih gasova ili plamena.
izolacija: vreme do trenutka kada temperatura neizoloene povrine elementa pree
doputenu graninu vrednost.
Opisana metoda eksperimentalnog odreivanja poarne otpornosti, meutim, ima niz
mana, a jedna od njih je i visoka cena ispitivanja. Takoe, iz ekonomskih i praktinih raz-
loga nije realno vriti poarne testove za svaku kombinaciju oblika i dimenzija preseka e-
linih profila, debljina obloga, nivoa optereenja, raspodela napona i raspona stubova ili
greda. Na rezultat ispitivanja utie niz parametara, kao to su toplotne karakteristike ispit-
ne pei, svojstva materijala i imperfekcije uzorka, raspodela temperature du elementa,
uslovi optereenja i granini uslovi. Kao posledica, javlja se znaajno rasipanje rezultata
kod ponovljenih opita u istoj pei, a naroito u sluaju opita izvrenih u razliitim ispitnim
peima. Osim toga, usled ogranienih dimenzija pei, idealizovanih karakteristika ureaja
za nanoenje optereenja i nemogunosti tanog definisanja uslova oslanjanja, nemogue
je modelirati realne uslove kojima je realna konstrukcija izloena. Zbog svih navedenih
nedostataka, stvarni elementi konstrukcije ne mogu se adekvatno ocenjivati samo na osno-
vu ovog kriterijuma.
Eksperimentalno odreena poarna otpornost zavisi od svojstava primenjenog izolacio-
nog materijala tj. njegove sposobnosti da odrava temperaturu elika ispod kritine vred-
nosti, kao i od njegovih mehanikih svojstava. Veliina koja opisuje mehanika svojstva
izolacionog materijala naziva se prijanjanje. Ona, zapravo, predstavlja sposobnost sistema
zatite od poara da ostane neporemeen pod uslovima napona i deformacija kojima je ele-
ment izloen tokom poarnog testa. Svaki poremeaj zatitnog materijala (pukotine i sl.)
predstavlja lom usled naruavanja prijanjanja. Ova osobina predstavlja vrlo vaan aspekt
sistema zatite od poara, s obzirom da i izuzetni izolacioni materijali sa njenim naruava-
njem postaju beskorisni. Svojstva prijanjanja treba dokazati u pravcu u kom e materijal
biti izloen deformacijama u praksi, tj. za stubove u podunom, a za grede u poprenom
pravcu. Ne postoji teoretski pristup kojim se moe predvideti prijanjanje, ve se ono moe
oceniti samo na osnovu ispitivanja. Za razliku od te osobine, svojstva izolacionog materi-
jala kao i njegova potrebna debljina, predvidljive su veliine.
5.2 EMPIRIJSKI IZRAZI, TABELE I DIJAGRAMI
Kao to je ve istaknuto, ispitivanje elemenata standardnim poarnim testom za svaku
kombinaciju ve navedenih faktora koji utiu na poarnu otpornost bilo bi nerealno. Jedan
od moguih naina za prevazilaenje takvog problema je korienje empirijskih izraza.
Oni su zasnovani na matematikim modelima koji predstavljaju empirijsku vezu izmeu
eksperimentalnih rezultata mnogobrojnih izvrenih standardnih testova, tj. krivu koja na
najbolji nain povezuje rezultate testa predstavljene dijagramom. S obzirom da se zasniva-
ju na rezultatima eksperimentalnih ispitivanja, empirijske metode automatski uzimaju u
obzir uticaj pukotina i otvora na izolaciji usled deformacije ispitivanog konstrukcijskog
elementa.
Tabele i dijagrami za proraun poarne otpornosti celika, izvedene iz empirijskih jed-
naina, najee su zasnovane na faktoru preseka A/V koji opisuje oblik i dimenzije kon-
strukcionog elementa kao i oblik zatite od poara. One predstavljaju veoma praktino
sredstvo za jednostavan i brz proraun veliina kao to su potrebna debljina izolacionog
materijala, kritina temperatura, kritina sila izvijanja. Veliku manu njihove primene pred-
stavlja ogranienost ovakvih tabela i dijagrama u odreenim okvirima koji se odnose na
dimenzije i vrstu profila, vrstu i debljine izolacionih materijala i druge karakteristike.
Postupci prorauna zasnovani na empirijskim formulama razlikuju se od zemlje do ze-
mlje. Iako svi oni najee predstavljaju odraz vrlo slinih ideja i namera, najee su re-
zultat posebnih iskustava i razliitih potreba. S obzirom da su te formule vezane za razlii-
te propise za proraun elinih konstrukcija, one se ne mogu direktno primenjivati u razli-
itim zemljama.
5.3 ANALITIKI POSTUPCI PRORAUNA
U veini zemalja za predvianje poarne otpornosti tehnikom regulativom su predvi-
ena eksperimentalna ispitivanja. Meutim, kao posledica niza pomenutih nedostataka
ovakvog naina procenjivanja trajnosti konstrukcija pri dejstvu poara, javila se potreba za
definisanjem analitikih metoda za njeno utvrivanje. Te savremene metode sadre raun-
ske modele zasnovane na rezultatima niza prethodno izvrenih eksperimenata. Njihova
primena, naravno, ne iskljuuje u potpunosti ispitivanja u ispitnim peima, ali smanjuje
njihov obim, a samim tim i trokove, na najmanju meru.
U klasinom pristupu, dejstvo poara u proraunu kapaciteta nosivosti elemenata kon-
strukcije se ignorie, odnosno u proraun se ulazi sa mehanikim svojstvima elika na sob-
noj temperaturi, a eljena poarna otpornost konstrukcije postie se njenim oblaganjem
odreenim potrebnim slojem izolacije. Primenom savremenog pristupa projektovanju kon-
strukcija za dejstvo poara, koji podrazumeva primenu analitikih postupaka za odreiva-
nje poarne otpornosti, u proraunu se uzima u obzir promena mehanikih svojstava elika
usled poveanja temperature, odnosno poar se tretira kao izuzetno dejstvo koje konstruk-
cija moe da podnese u potrebnom periodu vremena. Na taj nain, potreba za primenom
dodatnog sistema zatite moe se minimizirati, a ekonominost konstrukcije znatno pove-
ati. Ovakav koncept utemeljen je i u svremenoj evropskoj tehnikoj regulativi (Evrokod).
Proraun poarne otpornosti elinih konstrukcija se sastoji iz termikog problema sa
jedne i mehanikog problema sa druge strane. Termika analiza, koja daje krivu zavisnosti
temperature i vremena za eline elemente, povezana sa mehanikom analizom, koja daje
kritinu ili graninu temperaturu elika, kao rezultat daje poarnu otpornost posmatranog
elementa. Dobijena poarna otpornost se pri tome moe porediti kako sa zahtevanim vred-
nostima definisanim propisima tako i sa sraunatom vrednou ekvivalentnog vremena tra-
janja poara t
e
. ematski prikaz ovakvog pristupa prikazan je na slici 12.28.
Slika 12.28 - Analitiki proraun zasnovan na konceptu kritine ili granine temperature.
U sklopu termike analize, sprovodi se proraun razvoja temperature kroz vreme na ne-
zatienim ili zatienim elementima. Pri tome se uvode sledee pretpostavke koje omogu-
uju da se problem protoka toplote moe posmatrati kao jednodimenzionalan:
za temperaturu elinog elementa se pretpostavlja ili da je ravnomerna po preseku
(kritina temperatura) ili da ima odreeni gradijent (granina temperatura),
za gradijent temperature u izolacionom materijalu se pretpostavlja da je linearan, s
obzirom da izolacioni materijali poseduju zanemarljiv toplotni kapacitet,
otpornost na protok toplote izmeu unutranje povrine izolacionog materijala i e-
lika se zanemaruje.
Kritina temperatura
cr
eline konstrukcije ili njenog dela dobija se kao rezultat me-
hanike analize. Ona predsavlja temperaturu pri kojoj se oekuje nastajanje graninog sta-
nja nosivosti ili graninog stanja deformacija. Granino stanje nosivosti se dostie kada
nosivost konstrukcije opadne do nivoa optereenja za koje se smatra da deluje na kon-
strukciju u uslovima poara. Granino stanje deformacije se dostie kada maksimalni ugib
pree 1/30 deo karakteristine dimenzije razmatranog elementa konstrukcije. U veini slu-
ajeva, oba granina stanja vode do praktino iste vrednosti za kritinu temperaturu.
6 PRORAUN POARNE OTPORNOSTI PREMA
EVROKODU
Evrokod 3 - Proraun elinih konstrukcija Deo 1-2: Opta pravila - Proraun kon-
strukcija za dejstvo poara tretira oblast prorauna elinih konstrukcija izloenih dej-
stvu poara. Satoji se iz 4 dela i 4 aneksa. Prvi deo obuhvata opte definicije, simbole,
jedinice i normativne reference, drugi deo osnovne principe i pravila, treim delom defi-
nisama su mehanika i termika svojstva elika na povienim temperaturama, dok su u
etvrtom delu predstavljeni postupci prorauna konstrukcije ili njenih elemenata u uslo-
vima poara. Aneksi A i D informativnog su karaktera i njima su predstavljeni dijagrami
- na povienim temperaturama za razliite klase elika, odnosno faktor konfiguracije.
Aneksi B i C su normativnog karaktera i njima su definisani efekat ovravanja elika,
odnosno proces prenosa toplote kod spoljnih elemenata konstrukcije.
6.1 GRANINI KRITERIJUMI
U savremenoj evropskoj tehnikoj regulativi (Evrokod), proraun graevinskih kon-
strukcija uopte, pa tako i proraun elinih konstrukcija izloenih dejstvu poara zasniva
se na metodi graninih stanja. Svakako da je, s obzirom na prirodu poara, u proraunu po-
arne otpornosti jedino relevantno razmatranje graninih stanja nosivosti.
Granini kriterijum koji razmatrana konstrukcija ili njen element treba da zadovolji de-
finie se na tri naina, prikazana u tabeli 12.10.
Tabela 12.10 - Granini kriterijumi
Granini kriterijum Model izloenosti poaru
U domenu nosivosti:
t d fi d fi
R E
, , ,

U domenu temperature:
d cr d ,

Mogu se primeniti bilo u vezi sa modelom standardne
izloenosti poaru, bilo u vezi sa nekim od modela kojim se
opisuju uslovi realnog poara, a koji su u okviru evropske
tehnike regulative definisani prema ENV 1991-2-2.
U domenu vremena:
d fi requ fi
t t
, ,

Ovaj kriterijum odgovara modelu standardne
izloenosti poaru
R
fi,d,t
proraunska vrednost granine nosivosti (otpornosti) u uslovima poara
E
fi,d
proraunska vrednost odgovarajuih uticaja od dejstava u uslovima poara
(
d
proraunska vrednost temperature konstrukcije ili njenog elementa
(
cr,d
proraunska vrednost kritine temperature konstrukcije ili njenog elementa
t
fi,d
proraunska vrednost poarne otpornosti
t
fi,requ
zahtevana vrednost poarne otpornosti propisana tehnikom regulativom, ili
sraunata prema modelu ekvivalentnog vremena trajanja poara
6.2 METODE STRUKTURNE ANALIZE
Predviena su tri mogua naina vrenja strukturne analize za uslove poara:
globalna strukturna analiza,
analiza delova konstrukcije tj. skupova konstruktivnih elemenata i
analiza pojedinih elemenata konstrukcije.
Za potrebe uproenih postupaka prorauna, moe se pretpostaviti da reakcije oslonaca
i unutranje sile i momenti na krajevima dela konstrukcije, odnosno elementa, koje deluju
u trenutku t = 0, ostaju nepromenjene tokom itavog perioda trajanja poara. One se mogu
dobiti na osnovu vrednosti koje odgovaraju globalnoj strukturnoj analizi za sobnu tempe-
raturu, uvoenjem odgovarajueg redukcionog faktora na sledei nain:
d fi d fi
E E =
,
(12.19)
gde je:
E
d
proraunska vrednost odgovarajue sile ili momenta za proraun za sobnu tempera-
turu, za osnovnu kombinaciju dejstava prema Evrokodu 3 Deo 1-1,
/
fi
redukcioni faktor za raunski nivo optereenja pri poaru, prema slici 12.29.
Pri tome G
k
i $
k
predstavljaju stalno dejstvo i odgovarajui parcijalni koeficijent sigur-
nosti, Q
k
i $
Q,1
predstavljaju osnovno promenljivo dejstvo i odgovarajui parcijalni koefici-
jent sigurnosti, $
GA
oznaava parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva za izuzetne
proraunske situacije, a !
1,1
je koeficijent kombinacije za uestale vrednosti promenljivih
dejstava. Vrednosti navedenih dejstava i koeficijenata definisane su prema Evrokodu 1
Deo 1-1 koji tretira osnove prorauna i dejstva na konstrukcije (videti poglavlje 13).
1 , 1 ,
1 , 1 , 1
k Q k G
k k GA
fi
Q G
Q G
+
+
=

Slika 12.29 - Vrednosti koeficijenta /

fi
za $
GA
=1,0, $
G
=1,35 i $
Q
=1,5
6.3 SVOJSTVA MATERIJALA
Za praktinu primenu analitikih postupaka prorauna poarne otpornosti definisani su
radni dijagrami za elik pri razliitim visokim temperaturama kao krive zadate matemati-
kim modelom (slika 12.7). Alternativno, za temperature ispod 400 C, predviena je mo-
gunost primene dijagrama sa uvedenim efektom ovravanja (slika 12.9), datih u aneksu
B, pod uslovom da je adekvatnim merama spreeno lokalno izboavanje.
Treba jo napomenuti da ovaj matematiki model - dijagrama na povienim tempe-
raturama vai za brzine zagrevanja izmeu 2 i 50 K/min i moe se primeniti za odreiva-
nje otpornosti na zatezanje, pritisak, savijanje i smicanje. Na osnovu ovog modela izraeni
su *-+ dijagrami za razliite kvalitete elika, prezentirani u aneksu A ovog predstandarda.
Na osnovu definisanog modela, mogu se odrediti i vrednosti faktora mehanikih svoj-
stava elika na povienim temperaturama k
(
, definisanih odnosom odgovarajuih vredno-
sti ovih svojstava na povienoj i sobnoj temperaturi. Njihova promena sa porastom tempe-
rature prikazana je na slici 12.8.
Vrednosti termikih svojstava, usvojenih u Evrokodu 3 Deo 1-2 prikazane su u delu 3.2
ovog poglavlja.
Treba napomenuti da ove vrednosti termikih i mehanikih svojstava treba tretirati kao
karakteristine vrednosti, na osnovu kojih se odreuju proraunske vrednosti termikih i
mehanikih svojstava materijala X
fi,d
, deljenjem ili mnoenjem sa odgovarajuim parcijal-
nim koeficijentima sigurnosti, u zavisnosti od toga da li poveanje vrednosti svojstva po-
voljno ili nepovoljno utie na sigurnost:
Termika svojstva za termiku analizu odreuju se na sledei nain:
ukoliko poveanje vrednosti svojstva povoljno utie na sigurnost

fi M k d fi
X X
, , ,
/ =

(12.20)
ukoliko poveanje vrednosti svojstva nepovoljno utie na sigurnost

fi M k d fi
X X
, , ,
=

(12.21)
Mehanika svojstva za strukturnu analizu odreuju se na sledei nain:
fi M k d fi
k X X
, ,
/ =

(12.22)
gde je:
X
k,
karakteristina vrednost svojstva materijala zavisna od temperature materijala,
X
k
karakteristina vrednost mehanikog svojstva (generalno f
k
ili E
k
), za proraun za
sobnu temperaturu prema Evrokodu 3 Deo 1-1,
k
redukcioni faktor za mehanika svojstva (X

k,
/X
k
), zavisan od temperature
materijala i
M,fi
parcijalni koeficijent sigurnosti za odgovarajue svojstvo materijala za proraun za
uslove poara (preporuena vrednost za sva svojstva iznosi 1,0).
6.4 PRORAUNSKI MODELI
Predviena su tri razliita pristupa analizi strukturnog ponaanja koji se mogu primeniti
za odreivanje poarne otpornosti elinih konstrukcija, odnosno, elemenata elinih kon-
strukcija. U tom smislu definisani su sledei modeli:
napredni proraunski modeli,
uproeni proraunski modeli,
eksperimentalno ispitivanje,
Prema definiciji datoj u Evrokodu 3 Deo 1-2, napredni proraunski modeli podrazume-
vaju primenu postupaka prorauna zasnovanih na analizi realnih konstrukcija izloenih po-
aru, odnosno, zasnovanih na fundamentalnom fizikom ponaanju relevantnih strukturnih
komponenti na nain koji obezbeuje pouzdanu aproksimaciju njihovog oekivanog pona-
anja u uslovima poara.
Napredne proraunske metode mogu se primeniti kako na individualne elemente i nji-
hove skupove tako i na konstrukcije u celini, i to uz primenu bilo koje krive zagrevanja,
naravno, uz poznavanje svojstava materijala u razmatranom opsegu temperature. Ovim
metodama mogu se obuhvatiti efekti neravnomernosti raspodele temperature, geometrij-
skih nelinearnosti, nelinearnosti svojstava materijala, povoljnog dejstva optereenja i ras-
tereenja na krutost konstrukcije, prinudnih termikih deformacija i napona usled porasta
temperature i temperaturnih razlika, kombinovanih efekata mehanikih dejstava, geome-
trijskih imperfekcija i termikih dejstava, kao i zavisnosti mehanikih svojstava materijala
od temperature.
Razmatranje termikog problema u okviru naprednih proraunskih metoda treba da je
zasnovano na priznatim i poznatim principima i pretpostavkama teorije provoenja toplo-
te, a model mehanikog ponaanja na postavkama teorije mehanike konstrukcija i pozna-
vanju promene mehanikih svojstava sa porastom temperature.
Napredni proraunski modeli zasnovani na termikoj i mehanikoj simulaciji problema
omoguuju modeliranje ponaanja konstrukcija na nain veoma priblian njihovom real-
nom ponaanju. Sa druge strane, oni podrazumevaju primenu komplikovanog matemati-
kog aparata, odnosno, primenu kompjutera i razvoj odgovarajuih kompjuterskih progra-
ma. Stoga su, za svakodnevnu praksu, razvijeni uproeni proraunski modeli zasnovani
na jednostavnim postupcima prorauna koji daju rezultate na strani sigurnosti. Oni se, za
razliku od naprednih modela, mogu primeniti samo na individualne elemente konstrukcije.
Uproeni proraunski modeli odgovaraju proraunu granine otpornosti pri poaru po-
jedinog elementa R
fi,t,d
i njenom poreenju sa odgovarajuom vrednou uticaja od dejsta-
va E
fi,d
, odnosno na ve definisanom graninom kriterijumu u domenu nosivosti, ili na pro-
raunu kritine temperature (
cr
i primeni graninog kriterijuma u domenu temperature.
Generalno, uproene proraunske metode svode se na proraun granine otpornosti za
sobnu temperaturu R
d
(definisan prema Evrokodu 3 Deo 1-1) i modifikovanje njene vred-
nosti uvoenjem odgovarajuih faktora kojima se obuhvata promena mehanikih svojstava
elika na povienim temperaturama.
6.4.1 Proraun otpornosti elemenata konstrukcije
Generalno, uz pretpostavku ravnomerne raspodele temperature, granina otpornost pri
poaru R
fi,,d
moe se odrediti na osnovu odgovarajue vrednosti R
d
sraunate za normalne
uslove (sobnu temperaturu), na sledei nain:
[ ]
d fi M M y d fi
R k R =
, 1 , , , ,
/ (12.23)
gde je:
k
y,
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za temperaturu elika
a
(slika
12.8),
M,1
,
M,fi
parcijalni koeficijenti sigurnosti za svojstva materijala za sluaj sobne tempera-
ture, odnosno, uslove poara.
Pri tome se pod graninom otpornou R
d
uopteno podrazumeva granina otpornost na
savijanje M
Rd
, aksijalnu silu zatezanja N
Rd
ili smicanje V
Rd
.
Za sluaj neravnomerne raspodele temperature, odgovarajua otpornost R
fi,t,d
moe se
dobiti primenom faktora adaptacije k
1
i k
2
na sledei naun:
) /(
2 1 , , , ,
k k R R
d fi d t fi
=

(12.24)
gde je:
k
1
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature po poprenom preseku,
za nosa izloen poaru sa sve etiri strane iznosi 1,0, a za nosa spojen sa beton-
skom ploom sa jedne strane 0,7,
k
2
faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature du nosaa, kod oslona-
ca statiki neodreenih nosaa iznosi 0,85, a u svim ostalim sluajevima 1,0.
Pri tome se u proraunu granine otpornosti R
fi,,d
usvaja da je temperatura
a
jednaka
maksimalnoj temperaturi
a,max
dostignutoj u trenutku t, odnosno, umesto redukcionog
koeficijenta k
y,
primenjuje se k
y,,max
.
Veza izmeu granine otpornosti na aksijalni pritisak pri poaru N
b,fi,t,Rd
i odgovarajue
granine otpornosti na sobnoj temperaturi N
b,Rd
za praktine svrhe moe se uspostaviti na
slian nain kao za savijanje, aksijalno zatezanje i smicanje:
[ ]
Rd b fi M M y Rd t fi b
N k N
, , 1 , max , , , , ,
/ =

(12.25)
Pri tome se u proraunu granine otpornosti N
b,Rd
uvode sledee modifikacije.
Vrednost relativne vitkosti
max ,
pri poaru odreuje se kao:
max , , max , , max ,
/

=
E y
k k (12.26)
gde je:
relativna vitkost za sobnu temperaturu,
k
y,,max
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za maksimalnu temperaturu elika
a,max
dostignutu u trenutku t,
k
E,,max
redukcioni faktor modula elastinosti elika za maksimalnu temperaturu elika
a,max
dostignutu u trenutku t.
Vrednost bezdimenzionalnog koeficijenta izvijanja 0 zasniva se na krivoj izvijanja "c",
bez obzira na tip poprenog preseka ili ravan izvijanja. Tako sraunata vrednost deli se ko-
rekcionim faktorom 1,2, ija je vrednost empirijskog karaktera, a kojim se obuhvata niz
pojava, ukljuujui i razliku deformacije pri lomu u odnosu na
y,
.
Kritina temperatura kako centrino tako i ekscentrino optereenih stubova zavisi od
nivoa optereenja i vitkosti stuba. U normalnim uslovima, kod ukruenih viespratnih
okvira, uobiajeno je vitkost stubova odreivati na osnovu duine izvijanja koja je jednaka
visini sprata, s obzirom da se elastino ukljetenje razmatranog stuba u konstrukciju iznad
i ispod moe zanemariti. Problem koji se javlja u vezi odreivanja vitkosti stubova izloe-
nih dejstvu poara lei u injenici da prilikom dejstva poara dolazi do promene duine iz-
vijanja stuba koji je poarom zahvaen.
Prilikom dejstva poara dolazi do smanjenja krutost stuba koji je zahvaen poarom.
Sa druge strane, stubovi koji se nalaze iznad i ispod razmatranog stuba zatieni su od po-
rasta temperature meuspratnim ploama, tako da njihova krutost nije ugroena. Na taj na-
in, stubovi zahvaeni poarom bivaju, u sluaju ukruenih okvira, u odreenoj meri
ukljeteni u spratove iznad i ispod njih. Naravno, u sluaju poslednjeg sprata viespratne
okvirne konstrukcije, ovaj efekat se javlja samo u donjem delu stuba.
Istraivanja pokazuju da ak i nizak stepen ukljetenja znaajno utie na kritinu tem-
peraturu. Kritina temperatura koja odgovara relativno niskom stepenu ukljetenja prakti-
no je jednaka vrednosti koja odgovara punom ukljetenju. Ova pojava povoljno utie na
kritinu temperaturu, s obzirom da se sa porastom stepena ukljetenja na krajevima stuba
odgovarajua duina izvijanja smanjuje. Stoga se moe, kao aproksimativno pravilo, usvo-
jiti da je duina izvijanja stuba ukruenog okvira izloenog dejstvu poara jednaka polovi-
ni njegove sistemne duine (!
fi,i
= 0,5!), a da u sluaju stuba na poslednjem spratu iznosi
!
fi,i
= 0,7!. Naravno, ovo pravilo se moe primeniti samo ukoliko je poarom zahvaen sa-
mo jedan sprat razmatrane viespratne konstrukcije i ako poarni sektor obuhvata samo je-
dan sprat.
Prethodno opisani postupci prorauna granine otpornosti pri poaru elemenata optere-
enih na savijanje, smicanje, zatezanje i aksijalni pritisak predstavljaju uproene postup-
ke, zasnovane na proraunu koji odgovara uslovima sobne temperature i uvoenju odree-
nih redukcionih faktora. Na analogan nain, definiu se i granina otpornost za sluaj bo-
nog torzionog izvijanja, kao i kombinovanog dejstva savijanja i aksijalnog pritiska, na na-
in prikazan u tabeli 12.11.
Napomena: definicije oznaka u tabeli date su u tekstu koji sledi
Oznake u tabeli 12.11:
N
pl,Rd
plastina otpornost bruto preseka,
N
b,Rd
otpornost na izvijanje pritisnutog elementa,
V
pl,Rd
plastina otpornost na smicanje,
M
pl,Rd
plastini moment otpornosti bruto preseka,
M
el,Rd
elastini moment otpornosti bruto preseka,
M
v,Rd
redukovani plastini moment otpornosti bruto preseka (usled uticaja smicanja),
M
b,Rd
moment otpornosti na bono torziono izvijanje,
M
y,Sd
moment savijanja oko y ose,
M
z,Sd
moment savijanja oko z ose,
N
Sd
aksijalna sila,
V
sd
smiua sila,
N
fi,,Rd
otpornost na zatezanje elementa sa ravnomernom temperaturom elika
a
,
V
fi,,Rd
otpornost na smicanje elementa sa ravnomernom temperaturom elika
a
,
M
fi,,Rd
otpornost na savijanje elementa sa ravnomernom temperaturom elika
a
,
N
b,fi,t,Rd
otpornost na aksijalni pritisak elementa u trenutku t,
V
fi,t,Rd
otpornost na smicanje elementa u trenutku t,
M
b,fi,t,Rd
otpornost na bono torziono izvijanje elementa u trenutku t,
M
y,fi,Ed
moment savijanja oko y ose, za proraun za dejstvo poara,
M
z,fi,Ed
moment savijanja oko z ose, za proraun za dejstvo poara,
N
fi,Ed
aksijalna sila pritiska, za proraun za dejstvo poara,
A povrina bruto poprenog preseka elementa,
A
v
povrina smicanja poprenog preseka elementa,
t
w
debljina rebra elementa,
A
i
povrina elementa poprenog preseka sa temperaturom
i
,
z
i
rastojanje od plastine neutralne ose do teita povrine elementa preseka A
i
,
W
pl
plastini otporni moment bruto poprenog preseka elementa,
W
el
elastini otporni moment bruto poprenog preseka elementa,
redukcioni koeficijent za izvijanje,
fi
redukcioni koeficijent za izvijanje, za proraun za dejstvo poara,
LT
redukcioni koeficijent za bono torziono izvijanje,
LT,fi
redukcioni koeficijent za bono torziono izvijanje, za proraun za dejstvo poara,
relativna vitkost za izvijanje,
LT
relativna vitkost za bono torziono izvijanje,
LT
vitkost za bono torziono izvijanje,
k
y,
a
,
k
y,,i
i
,
k
y,,max
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za maksimalnu temperaturu elika
max
, dostignutoj u trenutku t,
k
y,,com
redukcioni faktor granice razvlaenja elika za maksimalnu temperaturu u
pritisnutoj noici u
a,com
, dostignutu u trenutku t,
f
y
granica razvlaenja elika,
f
y,i
nominalna granica razvlaenja elika za elementarne povrine A
i
(pozitivna na
pritisnutoj, a kao negativna na zategnutoj strani plastine neutralne ose) ,
1
k faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature po poprenom
preseku ,
2
k faktor adaptacije za neravnomernost raspodele temperature du nosaa,
M0
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost poprenog preseka (=1,0),
M1
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost elementa na gubitak stabilnosti
(=1,1),
M,fi
parcijalni keficijent za svojstva materijala, za uslove poara (=1,0).
6.4.2 Proraun kritine temperature
Kao to je ve napomenuto, granini kriterijum moe biti definisan i u domenu
temperature, kada se, za sluaj ravnomerne raspodele temperature, definie kritina
temperatura
a,cr
na sledei nain:
482 1
9674 , 0
1
ln 19 , 39
833 , 3
,
+
=
o
cr a

0 , , ,
/
d fi d fi o
R E = (12.27)
gde je:
R
fi,d,0
otpornost razmatranog elementa R
fi,d,t
u trenutku t=0 i
E
fi,d
vrednost odgovarajuih uticaja od dejstava u uslovima poara.
U sluaju elemenata optereenih na zatezanje i nosaa kod kojih nije merodavan
gubitak stabilnosti bonim torzionim izvijanjem, konzervativna vrednost 1
o
se moe dobiti
kao:
[ ]
1 ,
/
M fi M fi o
= (12.28)
gde je /
fi
redukcioni faktor definisan prema slici 12.19.
6.4.3 Proraun razvoja temperature
Osnovne jednaine za proraun razvoja temperature predstavljaju Furijeova diferenci-
jalna jednaina provoenja toplote i jednaine prenoenja toplote konvekcijom i zrae-
njem, ije reavanje zahteva primenu neke od numerikih metoda - metode konanih ele-
menata ili metode konanih razlika. Za praktine svrhe, meutim, na bazi uvedenih pret-
postavki koje omoguuju da se problem provoenja toplote moe analizirati kao jednodi-
menzionalni problem, definisani su sledei izrazi za proraun prirasta temperature elika
a,t
u toku vremenskog intervala t:
Za nezatiene elemente:
t h
c
V A
d net
a a
m
t a

=
, ,
/
"
(12.29)
gde je:
r net
h
,
"
neto toplotni protok, definisan prema ENV 1991-2-2,
A
m
/V faktor preseka nezatienog elinog elementa, ne manji od 10 m
-1
,
A
m
povrina izloena konvekciji i zraenju po jedinici duine elementa,
V zapremina elementa po jedinici duine tj. povrina poprenog preseka,
c
a
,
a
specifini toplotni kapacitet i gustina elika i
t vremenski interval, ne vei od 5 sekundi.
Za zatiene elemente:
( )
( ) 0 1
) 3 / 1 (
/
,
10 / , ,
,

=
t g
t a t g
a a p
p p
t a
e t
c d
V A

, V A d
c
c
p p
a a
p p
/
= (12.30)
gde je:
A
p
/V faktor preseka zatienog elinog elementa,
A
p
unutranja povrina zatite po jedinici duine elementa,
c
p
, &
p
specifini toplotni kapacitet i toplotna provodljivost materijala za zatitu od
poara,
d
p
,
p
debljina i gustina zatitnog materijala i
t vremenski interval, ne vei od 30 sekundi.
U oba sluaja, pogodnim iterativnim postupkom, usvajajui interval prirasta vremena
-t, odreuje se na svakom koraku prirataj temperature elika
a
i temperatura
a
n
a
n
a
+ =
+1
. Pri tome na svakom koraku treba proraunavati i temperaturu vazduha
g
, dok se za ostale parametre moe usvojiti i konstantna vrednost.
7 JUGOSLOVENSKA TEHNIKA REGULATIVA
Stanje regulative iz oblasti graevinskih konstrukcija izloenih dejstvu poara u naoj
zemlji veoma je loe i ni priblino ne prati savremene svetske trendove. Celoviti sistem
propisa vezanih za ovu oblast ne postoji, za pojedine oblasti ili objekte odreene namene
postoje odreeni propisi, meutim, oni su ili nepotpuni ili u mnogim aspektima prevazie-
ni, a esto i meusobno funkcionalno nepovezani.
Osnovni propis u ovoj oblasti predstavlja Zakon o zatiti od poara (Sl. glasnik SR Sr-
bije br. 37/1988). Njime se regulie nain organizovanja i sprovoenja zatite od poara, a
obuhvaene su i izvesne mere koje se primenjuju pri izgradnji i korienju objekata. U
oblasti tehnikih normativa vezanih za izgradnju stambenih, industrijskih i javnih objeka-
ta, najznaajniji su:
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara
(Sl. list SFRJ br. 7/1984) i
Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija
(Sl. list SFRJ br. 24/1987).
Pored navedenih Pravilnika, kod izvoenja stambenih zgrada poarni uslovi su defini-
sani i odreenim Planovima i Odlukama za zatitu od poara optina i gradova.
Najvaniji jugoslovenski standardi iz oblasti zatite od poara koji se koriste pri izgrad-
nji objekata pripadaju grupi U.J1 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu, a
odnose se na ispitivanje otpornosti prema poaru:
JUS U.J1.010 Zatita od poara. Ispitivanje materijala i konstrukcija.
Definicije pojmova.
JUS U.J1.020 Zatita od poara. Priprema uzoraka za odreivanje kalorine moi.
JUS U.J1.030 Zatita od poara. Poarno optereenje.
JUS U.J1.040 Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu.
Ispitivanje negorivosti materijala.
JUS U.J1.060 Zatita od poara. Odreivanje brzine irenja plamena.
Ispitivanje razvoja poara kod konstrukcija u ispitnim peima.
Ispitivanje otpornosti zidova prema poaru.
Ispitivanje otpornosti stubova prema poaru.
Ispitivanje otpornosti meuspratnih konstrukcija prema poaru.
Ispitivanje otpornosti nosaa prema poaru.
Merenje temperature na neizloenoj strani konstrukcije.
JUS U.J1.240 Zatita od poara. Tipovi konstrukcija zgrada prema njihovoj
otpornosti protiv poara.
Pregledom postojee tehnike regulative moe se zakljuiti da nisu obuhvaena veoma
znaajna podruja. Tako, na primer, nedostaju normativi koji tretiraju javne objekte u koji-
ma je prisutan veliki broj ljudi (hoteli, bolnice, pozorita, bioskopi, sportske dvorane i sl.),
a nedostaju i normativi koji se odnose na industrijske objekte i garae. Veina ovih norma-
tiva doneena je pre vie godina i zahteva inoviranje.
Posebna zamerka moe se postaviti u pogledu nepovezanosti izmeu tehnikih norma-
tiva i standarda. Standard JUS U. J1.240/81 definie standardne tipove konstrukcija, odno-
sno elemente konstrukcija prema njihovoj otpornosti prema poaru, ali, sa druge strane,
samo Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara i eksplozija preci-
znije definie potreban (zahtevani) stepen otpornosti prema poaru.
Postupak odreivanja poarne otpornosti elemenata konstrukcija, u naoj tehnikoj re-
gulativi definisan je grupom prethodno navedenih standarda JUS U.J1 070-114. Usvojeni
eksperimentalni metod utvrivanja poarne otpornosti izveden je na osnovu meunarod-
nog standarda ISO 834, koji je usvojen i u mnogim drugim zemljama. Ovakav nain utvr-
ivanja poarne otpornosti, kao to je ve istaknuto, ima niz mana, pa su u svetu, u cilju
to preciznijeg predvianja realne poarne otpornosti konstrukcija, razvijeni analitiki po-
stupci prorauna konstrukcija izloenih dejstvu poara. U tom smislu mogao bi se istai
poseban nedostatak naih propisa iz ove oblasti, koji se ogleda u potpunom odsustvu bilo
kakvih uputstava ili zahteva vezanih za projektovanje i konstruisanje konstrukcija, odno-
sno, elemenata konstrukcija. U ovom poglavlju je, iz tog razloga, prikazan postupak prora-
una poarne otpornosti elinih konstrukcija koji je usvojen u savremenoj evropskoj teh-
nikoj regulativi, odnosno Delu 1-2 Evrokoda 3.
13
PRORAÛN ÊLI^NIH KONSTRUKCIJA
PREMA EVROKODU
1 UVOD
Najrazvijenije zemlje Evrope okupljene u okviru Evropske Unije i Evropskog udrue-
nja za slobodnu trgovinu (EFTA) zapoele su pre vie od dvadeset godina rad u cilju har-
monizacije i usaglaavanja nacionalnih tehnikih propisa i standarda iz oblasti graevin-
skog konstrukterstva. Pod rukovodstvom najeminentnijih strunjaka uz podrku najugled-
nijih meunarodnih udruenja, kao to su IABSE, CIB, RILEM, ECCS, CEB, FIP i
ISSMFE, nastali su Evrokodovi za konstrukcije kao do sada najkomletniji i najsavremeniji
propisi iz oblasti graevinskog konstrukterstva. Ovaj sistem novih propisa ima veoma am-
biciozan cilj, da po stupanju na snagu ukine sve nacionalne propise zemalja lanica. Zna-
aj i ozbiljnost ovog projekta potkrepljuje i injenica da e nacionalni propisi kao to su
nemaki DIN, britanski BS i vajcarski SIA, koji su decenijama bili glavni oslonac kon-
struktera, biti stavljeni van snage.
Programom Evrokodova za konstrukcije predvieno je devet delova:
- Evrokod 1 (EC1): Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije,
- Evrokod 2 (EC2): Proraun betonskih konstrukcija,
- Evrokod 3 (EC3): Proraun elinih konstrukcija,
- Evrokod 4 (EC4): Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona,
- Evrokod 5 (EC5): Proraun drvenih konstrukcija,
- Evrokod 6 (EC6): Proraun zidanih konstrukcija,
- Evrokod 7 (EC7): Proraun geotehnikih konstrukcija,
- Evrokod 8 (EC8): Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija i
- Evrokod 9 (EC9): Proraun konstrukcija od aluminijumskih legura.
Kao to se moe uoiti, podela je izvrena prema vrstama materijala, dok su dva Evro-
koda opta (EC1 i EC8) i odnose se na osnove prorauna i optereenja.
Svi Evrokodovi su koncipirani tako da sadre vie posebnih delova koji obrauju spe-
cifinu problematiku vezanu za odreeni tip konstrukcija. Evrokod 3, koji tretira proble-
matiku elinih konstrukcija, podeljen je na sledee delove:
- Deo 1-1: Opta pravila i pravila za proraun zgrada,
- Deo 1-2: Proraun konstrukcija za dejstvo poara,
- Deo 1-3: Dodatna pravila za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove,
- Deo 1-4: Nerajui elici,
- Deo 2: Mostovi i limene konstrukcije,
- Deo 3: Tornjevi, jarboli i dimnjaci,
- Deo 4: Rezervoari, silosi i cevovodi,
- Deo 5: ipovi,
- Deo 6: Konstrukcije za dizalice,
- Deo 7: Konstrukcije u moru i priobalju i
- Deo 8: Konstrukcije za poljoprivrednu namenu.
Najobimniji od svih ovih delova je Deo 1-1 koji daje opta pravila i osnovne principe
prorauna, kao i posebna pravila za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu. Ostali delovi
samo dopunjuju ili koriguju ovaj osnovni Deo 1-1, kako bi se obuhvatile specifinosti od-
reene vrste konstrukcije (npr. Deo 2, Deo 3,... Deo 8), ili materijala (Deo 1-4). Zbog spe-
cifinosti prorauna i znaajnog obima delovi 1-2 i 1-3, koji su takoe opteg karaktera,
tretirani su kao posebni dokumenti.
Za sada su, u izdanju Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN), objavljeni Deo 1-1,
Deo 1-2, Deo 1-3 i Deo 1-4, dok su ostali delovi Erokoda 3 u fazi pripreme. Pratei savreme-
ne evropske tendencije, a u sklopu projekta uvoenja Evrokodova za konstrukcije u nae
konstrukterstvo, nastavnici i saradnici Graevinskog fakulteta u Beogradu objavili su prevo-
de prva tri dela Evrokoda 3 (Deo 1-1, Deo 1-2 i Deo 1-3).
Svakako da je Deo 1-1 i po obimu i sadraju najznaajniji dokument, jer su u njemu
data osnovna pravila za proraun elinih konstrukcija, pa e u ovoj knjizi njemu biti po-
sveena posebna panja, kako bi se domaa struna javnost donekle upoznala sa osnov-
nom koncepcijom ovog standarda.
EC3 Deo 1-1 sadri devet poglavlja i devet aneksa sa sledeim naslovima:
- Poglavlje 1 Uvod,
- Poglavlje 2 Osnove prorauna,
- Poglavlje 3 Materijali,
- Poglavlje 4 Granina stanja upotrebljivosti,
- Poglavlje 5 Granina stanja nosivosti,
- Poglavlje 6 Veze pod statikim optereenjem,
- Poglavlje 7 Izrada i montaa,
- Poglavlje 8 Proraun potpomognut ispitivanjem,
- Poglavlje 9 Zamor,
- Aneks B: Referentni standardi (normativan),
- Aneks C: Proraun na krti lom (informativan),
- Aneks E: Duina izvijanja pritisnutog tapa (informativan),
- Aneks F: Bono torziono izvijanje (informativan),
Proraun elinih konstrukcija prema Evrokodu 279
- Aneks J: Veze greda-stub (normativan),
- Aneks K: Veze tapova od upljih profila u reetkastim nosaima (normativan),
- Aneks L: Stope stubova (normativan),
- Aneks M: Alternativna metoda prorauna ugaonih avova (normativan),
- Aneks Y: Uputstva za ispitivanje optereenjem (informativan).
Evrokodovi se prilagoavaju nacionalnim specifinostima, kao to su tradicionalan ni-
vo sigurnosti i stepen razvoja metalne industrije, primenom razliitih vrednosti parcijalnih
koeficijenata sigurnosti. Naime, u Evrokodovima su vrednosti parcijalnih koeficijenata,
kojima se definie stepen rizika pri projektovanju konstrukcija, date samo kao indikativne
(preporuene) vrednosti. Nacionalnim institucijama za standardizaciju je data sloboda da,
u skladu sa sopstvenim saznanjima, iskustvima i tradicijom, utvrde (propiu) vrednosti
ovih koeficijenata. Nacionalni dokument za primenu (National Aplication Document -
NAD), koji treba da izradi svaka zemlja lanica, osim vrednosti koeficijenata sigurnosti
treba da sadri i odredbe kojima bi se definisao nain primene pojedinih nacionalnih stan-
darda u prelaznom periodu, dakle dok svi Evrokodovi ne budu publikovani. Vodee evrop-
ske zemlje iz oblasti metalnih konstrukcija (Nemaka, Francuska, Engleska, vajcarska)
su ve objavile svoje Nacionalne dokumente za primenu Evrokoda 3 Deo 1-1. Kako je iz-
rada Nacionalnog dokumenta za primenu Evrokoda 3 kod nas jo uvek u toku, u ovoj knji-
zi e biti prezentovane vrednosti parcionalnih koeficijenata sigurnosti koje su preporuene
u Evrokodu.
Sledei principe jednostavnosti, sistematinosti i uniformnosti, u Evrokodovima za
konstrukcije je uveden sistem oznaavanja kojim se bitno olakava njihovo praenje i upo-
treba, kao i komunikacija izmeu razliitih Evrokodova. Koriste se sledee oznake:
Velika slova latinice
A Izuzetno dejstvo; Povrina
B Nosivost zavrtnja (na zatezanje i/ili proboj)
C Nosivost; Fiksna vrednost; Koeficijent
D Oteenje (dokaz na zamor)
E Modul elastinosti; Uticaj od dejstava
F Dejstvo; Sila
G Stalno dejstvo; Modul smicanja
H Ukupno horizontalno optereenje ili reakcija
I Moment inercije
K Koeficijent krutosti (I/L)
L Duina; Raspon; Sistemna duina
M Moment uopte; Moment savijanja
N Aksijalna sila
Q Promenljivo dejstvo
R Otpornost; Reakcija
S Unutranje sile i momenti (sa indeksom d ili k); Krutost (krutost na smicanje, na
rotaciju, ... sa indeksima v, j, ..)
T Moment torzije; Temperatura
V Smiua sila; Ukupna vertikalna sila ili reakcija
W Otporni moment
X Vrednost svojstva materijala
Velika grka slova
Razlika izmeu ... (prethodi glavnom simbolu)
Mala slova latinice
a Rastojanje; Geometrijski podaci; Debljina ugaonog ava; Odnos povrina
b irina
c Rastojanje; Konzolni zid preseka
d Prenik; Visina preseka; Duina dijagonale
e Ekscentricitet; Odstupanje od teine ose; Ivino rastojanje; Krajnje rastojanje
f vrstoa
g irina zategnutog polja
h Visina
i Poluprenik inercije; Ceo broj
k Koeficijent; Faktor
A Duina; Raspon; Duina izvijanja
n Odnos normalnih sila ili normalnih napona; Broj (neega)
p Nagib; Razmak
q Jednakopodeljeno optereenje
r Poluprenik; Poluprenik korena ava
s Korak u smaknutom rasporedu; Rastojanje
t Debljina lima
u-u Jaa glavna osa inercije (kod ugaonika)
v-v Slabija glavna osa inercije (kod ugaonika)
x-x Poduna osa
y-y Jaa osa inercije
z-z Slabija osa inercije
Mala grka slova
D Ugao; Odnos; Koeficijent; Koeficijent termike dilatacije
E Ugao; Odnos; Koeficijent
J Parcijalni koeficijent sigurnosti; Odnos
G Ugib; Deformacija
H Dilatacija; Koeficijent (
2
N/mm u ; / 235
y y
f f )
K Koeficijent za duine izvijanja
T Ugao; Nagib
O Vitkost; Odnos
P Koeficijent trenja; Koeficijent
Q Poasonov koeficijent
U Koeficijent redukcije; Zapreminska masa
V Normalni napon
W Smiui napon
M Rotacija; Nagib; Odnos
F Redukcioni koeficijent (za izvijanje i bono-torziono izvijanje)
\ Odnos napona; Koeficijent redukcije; Koeficijenti verovatnoe koji definiu
reprezentativne vrednosti promenljivih dejstava
Indeksi
A Izuzetni; Povrina
a Proseni (granica razvlaenja)
a, b Prvi, drugi..., alternativno
b Osnovni (granica razvlaenja); Dijametralni pritisak; Izvijanje; Zavrtanj; Greda
C Nosivost; Posledice
c Beton; Stub; Popreni presek
com Pritisak
cr Kritini
d Raunski; Dijagonala
dst Destabilizujui
E Uticaj od dejstava (sa d ili k); Ojlerov
eff Efektivni
e Efektivni (uz indeks)
el Elastini
ext Spoljni
f Noica; Vezni element
g Bruto
G Stalno dejstvo
h Visina; Vii; Horizontalni
i Unutranji
inf Nii; Donji
i, j, k Indeksi (numeriki simboli)
j Spoj
k Karakteristini
l Donji
LT Bono torziono izvijanje
M Materijal; Uzimajui u obzir moment savijanja
m Savijanje; Srednji
max Maksimalni
min Minimalni
N Uzimajui u obzir normalnu silu
n Normalno
net Neto
nom Nominalni
o Rupa; Poetni; Spoljni; Lokalno izboavanje; Nulta taka momentnog dijagrama
ov Preklop
p Ploa; ep; Podmeta; Prethodno optereenje; Delimini; Smicanje pri proboju
pl Plastini
Q Promenljivo dejstvo
R Otpornost
r Zakivak; Ukljeten
rep Reprezentativni
S Unutranja sila; Unutranji moment
s Napon zatezanja (povrina); Proklizavanje; Sprat; Krut; Ukruenje
ser Upotrebljivost
stb Stabilizujui
sup Gornji; Visok
t (ili ten) Zatezanje
t (ili tor) Torzija
u Jaa glavna osa inercije poprenog preseka; Granina (vrstoa na zatezanje)
ult Granino stanje nosivosti
V Uzimajui u obzir smiuu silu
v Smicanje; Vertikalni; Slabija glavna osa inercije poprenog preseka
vec Vektorski uticaji
w Rebro; Zavareni av; Krivljenje
x Poduna osa tapa; Izduenje
y Granica razvlaenja; Jaa osa poprenog preseka
z Slabija osa poprenog preseka
V Normalni napon
W Smiui napon
Upravno
II Paralelno
Kao ilustracija primene ovih oznaka, na slici 13.1 je dat primer oznaavanja osnovnih
dimenzija poprenih preseka standardnih valjanih profila, kao i konvencija za glavne ose.
Slika 13.1 - Osnovne oznake dimenzija i osa poprenog preseka
2 OSNOVE PRORAUNA
2.1 OPTE
Evrokod 3 se, kao i svi savremeni propisi iz oblasti metalnih konstrukcija, zasniva na
poluprobabilistikom konceptu prorauna, odnosno na konceptu graninih stanja. Pouzda-
nost konstrukcije se dokazuje na osnovu metode parcijalnih koeficijenata sigurnosti. Vred-
nosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti se odreuju, ili na osnovu dugogodinje uspene
tradicije projektovanja i graenja, ili na osnovu statistikog vrednovanja i probabilistike
teorije pouzdanosti iz uslova da je verovatnoa otkaza konstrukcije manja od propisane
vrednosti.
Prema tome, konstrukcija treba da bude projektovana i izvedena tako da sa prihvatljivom
verovatnoom ostane podobna za namenjenu upotrebu, uzimajui u obzir njen predvien vek
trajanja i kotanje. Ona, takoe, treba da sa odgovarajuim stepenom pouzdanosti izdri sva
dejstva i druge uticaje, ija se pojava oekuje tokom izvoenja i eksploatacije i da ima
odgovarajuu trajnost. U sluaju eksplozija, udara ili posledica greaka izazvanih ljudskim
faktorom, oteenja konstrukcije treba da budu srazmerna uzroku koji ih je izazvao.
Granina stanja, koja predstavljaju osnov za proraun svih poluprobabilistikih meto-
da, su stanja konstrukcija ijim dostizanjem ili prekoraenjem konstrukcija gubi svoja os-
novna svojstva i nije vie u stanju da odgovori proraunskim zahtevima. Drugim reima,
dostizanjem ovih stanja, konstrukcija gubi funkiciju za koju je bila namenjena. Granina
stanja se mogu podeliti na:
granina stanja nosivosti i
granina stanja upotrebljivosti.
Granina stanja nosivosti se, kao to i sam naziv kae, odnose na nosivost konstrukcije
ili njenih delova i vezana su za ruenje ili za neke druge vidove gubitka nosivosti. Dos-
tizanjem ovih graninih stanja direktno se ugroava bezbednost ljudi i izazivaju velike
materijalne tete. Po obliku gubitka nosivosti ona mogu da se svrstaju u dve sutinski raz-
liite grupe. Razlikuju se granina stanja koja su prouzrokovana:
gubitkom ravnotee konstrukcije ili nekog njenog dela, posmatranog kao kruto telo
(na primer preturanje, klizanje, itd.) i
gubitkom nosivosti usled prekomerne deformacije, loma ili gubitka stabilnosti kon-
strukcije ili nekog njenog dela, ukljuujui oslonce i temelje.
Granina stanja upotrebljivosti su stanja ijim dostizanjem ili prekoraenjem kon-
strukcija gubi neka sutinska funkcionalna svojstva. Konstrukcija gubi svoju funkciju kada
njeno ponaanje nije u skladu sa propisanim eksploatacionim kriterijumima ponaanja, a
da pri tom ni jedno granino stanje nosivosti ne mora da bude dostignuto. Zahtevi upotreb-
ljivosti odnose se na funkcionisanje graevinskih objekata ili njihovih delova, udobnost
korisnika (ljudi) i izgled. Kod uobiajenih konstrukcija u zgradarstvu, granina stanja upo-
trebljivosti mogu da nastanu usled:
deformacija ili ugiba koji nepovoljno utiu na izgled ili efikasnu eksploataciju
graevinskog objekta (ukljuujui ispravno funkcionisanje maina ili opreme), ili
izazivaju oteenja zavrnih ili nekonstruktivnih elemenata;
vibracija koje izazivaju nelagodnost kod ljudi, oteenja zgrade ili njenog sadraja,
ili ograniavaju njeno efikasno funkcinionisanje.
Pri projektovanju elinih konstukcija prema Evrokodu potrebno je dokazati da ni u
jednoj proraunskoj situaciji koja moe nastati tokom ivotnog veka konstrukcije nee
doi do prekoraenja ni jednog graninog stanja. Pod pojmom proraunske situacije podra-
zumeva se skup (dispozicija) optereenja, definisanih svojim poloajem, intenzitetom i
vrstom koji deluje na konstrukciju u odreenom periodu njenog ivotnog veka, uzimajui
u obzir i fazu montae. Razlikuju se sledee proraunske situacije:
trajne (stalne),
prolazne (privremene),
incidentne (izuzetne) i
seizmike.
Trajne ili stalne proraunske situacije se odnose na uobiajen reim eksploatacije
objekta. One obuhvataju optereenja koja nastaju pri uobiajenoj eksploataciji objekta i
koja deluju tokom najdueg perioda njegovog ivotnog veka.
Prolazne ili privremene proraunske situacije se javljaju samo tokom odreenog, rela-
tivno kratkog perioda ivotnog veka objekta. Njima odgovaraju optereenja koja se javlja-
ju pri montai konstrukcije, ili koja nastaju usled poremeenog reima korienja, na pri-
mer prilikom sanacija ili rekonstrukcija.
Incidentne ili izuzetne proraunske situacije se odnose na uslove koji mogu nastati
usled dejstva poara, eksplozija ili udara vozila. Takoe su kratkotrajne, ali sa manjom
verovatnoom pojave. Za razliku od privremenih situacija koje se gotovo izvesno javljaju
tokom ivotnog veka konstrukcije (na primer montaa), moe se desiti da konstrukcija
nikad ne bude izloena dejstvu nekog od izuzetnih optereenja.
Seizmike proraunske situacije se, takoe, odnose na izuzetne uslove koji se javljaju
pri dejstvu zemljotresa. S obzirom na njihov znaaj, verovatnou pojave i nain ponaanja
konstrukcije pod seizmikim optereenjem, seizmike situacije su izdvojene iz grupe
izuzetnih proraunskih situacija i posmatraju se zasebno.
2.2 DEJSTVA
Pojam optereenja je u Evrokodu proiren upotrebom termina dejstvo (F) kojim se
obuhvataju:
direktna dejstva, odnosno optereenja koja direktno deluju na konstrukciju (na pri-
mer gravitaciono optereenje, sneg, vetar itd.) i
indirektna dejstva, pod kojim se podrazumevaju prinudne deformacije koje nastaju,
na primer, usled temperaturnih promena ili razliitih sleganja oslonaca.
Prema promenljivosti u toku vremena dejstva se mogu podeliti na:
stalna dejstva (G), koja deluju stalno, ili tokom najveeg perioda ivotnog veka ob-
jekta (sopstvena teina konstrukcije, teina nekonstruktivnih elemenata, teina
instalacija i fiksne opreme),
promenljiva dejstva (Q), kao to su korisna optereenja, optereenja od vetra i sne-
ga, koja se povremeno, ali esto pojavljuju,
incidentna (izuzetna) dejstva (A), kao to su, na primer, poar, eksplozije i udari vo-
zila, koja se javljaju veoma retko, samo u izuzetnim sluajevima (izuzetne prora-
unske situacije) i
seizmika dejstva (A
E
) koja nastaju prilikom zemljotresa.
Dejstva se, takoe, mogu podeliti i prema promenljivosti u prostoru i to na fiksna dejst-
va, koja ne menjaju svoj poloaj i pravac delovanja (npr. sopstvena teina) i slobodna
dejstva, koja mogu da menjaju intenzitet i mesto delovanja (npr. pokretna korisna optere-
enja, optereenja od vetra, snega, vozila itd.).
Prema svojoj prirodi dejstva se dele na: statika i dinamika dejstva, koja izazivaju
ubrzanje konstrukcije ili nekih njenih elemenata.
Karakteristine vrednosti dejstava (F
k
) mogu da se odrede:
ili na osnovu Evrokoda 1, kojim se propisuju njihove vrednosti na osnovu gustine
raspodele odgovarajue sluajne promenljive i srednje vrednosti ili odgovarajuih
fraktila (5% ili 95% fraktila),
ili od strane investitora, pod uslovom da se ispotuju minimalni zahtevi koji su spe-
cificirani u odgovarajuim standardima za optereenja.
Stalna dejstva uglavnom imaju samo jednu karakteristinu vrednost (G
k
). Meutim, u
nekim sluajevima, kod stalnih dejstava sa izraenom promenom intenziteta (kao to je na
primer boni pritisak zemlje), treba koristiti dve karakteristine vrednosti, gornju (G
k,sup
) i
donju (G
k,inf
). Karakteristine vrednosti stalnih dejstava najee mogu da se odrede jed-
nostavno i sa zadovoljavajuom tanou, na osnovu geometrijskih podataka i zapremin-
ske teine materijala.
U sluaju promenljivih dejstava karakteristine vrednosti (Q
k
) mogu da se odrede na
osnovu gornje vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnou (95% fraktil) nee biti prekora-
ena, ili donje vrednosti koja uz prihvatljivu verovatnou (5% fraktil) nee biti dostignuta
u toku odreenog perioda, imajui u vidu predvieni vek trajanja konstrukcije i pretposta-
vljeno trajanje projektne situacije.
Za odreivanje uticaja promenljivih dejstava na konstrukciju, s obzirom na njihovu sto-
hastiku prirodu i promenljivost u prostoru i vremenu, nije dovoljna samo jedna karakteri-
stina vrednost, ve se, da bi se preciznije obuhvatila verovatnoa njihove pojave, trajanja
i istovremenog delovanja, uvode i takozvane reprezentativne vrednosti promenljivih dej-
stava. Pored karakteristine vrednosti (Q
k
), koja je glavna reprezentativna vrednost, repre-
zentativne vrednosti promenljivih dejstava su i:
vrednost za kombinacije \
0
Q
k
esta (uestala) vrednost \
1
Q
k
kvazistalna vrednost \
2
Q
k
Koeficijenti \
0
, \
1
i \
2
su definisani u Evrokodu 1, na osnovu teorije verovatnoe, a u
skladu sa znaenjem odgovarajue reprezentativne vrednosti. Njihove vrednosti su uvek
manje ili jednake od jedinice.
Vrednost za kombinovanje \
0
Q
k
je reprezentativna vrednost koja se koristi pri istovre-
menom delovanju vie promenljivih dejstava da bi se obuhvatila smanjena verovatnoa
pojave. Vrednosti koeficijenata \
0
se odreuju uz uslova da je verovatnoa pojave kombi-
nacije dejstava priblino jednaka verovatnoi pojave samo jednog dejstva.
esta (uestala) vrednost \
1
Q
k
se odreuje kao vrednost koja je prekoraena tokom
odreenog perioda vremena ili izvestan broj puta u toku odreenog vremena. U Evrokodu
1 su vrednosti koeficijenata \
1
odreene na osnovu verovatnoe da e uestala vrednost
promenljivog dejstva biti prekoraena 300 puta godinje, ili u toku 5% vremena.
Kvazi stalna vrednost \
2
Q
k
reprezentuje promenljiva dejstva koja deluju tokom naj-
dueg vremena. Vrednosti koeficijenta \
2
se odreuju iz uslova da je verovatnoa prekora-
enja kvazi stalnog promenljivog dejstva 50%, odnosno da je vrednost ovog dejstva preko-
raena tokom 50% vremena.
Osnovu koncepta prorauna pomou parcijalnih koeficijenata sigurnosti koji je zastup-
ljen u Evrokodu ine proraunske vrednosti. To su vrednosti koje se dobijaju mnoenjem
(u sluaju dejstava) ili deljenjem (u sluaju svojstava materijala ili otpornosti) karakteris-
tinih, odnosno reprezentativnih vrednosti odgovarajuim parcijalnim koeficijentima si-
gurnosti.
Proraunske vrednosti dejstava (F
d
), u optem obliku, mogu da se odrede na osnovu
sledeeg izraza:
rep F d
F F (13.1)
gde je F
rep
reprezentativna vrednost odgovarajueg dejstva, a J
F
parcijalni koeficijent
sigurnosti za razmatrano dejstvo. Napominje se da je za stalna dejstva karekteristina
vrednost ujedno i reprezentativna vrednost. Pomou parcijalnih koeficijenata sigurnosti za
dejstva uzimaju se u obzir:
mogua nepovoljna odstupanja vrednosti dejstava od njihovih reprezentativnih
vrednosti ,
eventualne nepreciznosti u modeliranju dejstava,
mogue nepreciznosti proraunskog modela za odreivanje uticaja od dejstava,
neizvesnosti u proceni razmatranog graninog stanja.
Tabela 13.1 - Proraunske vrednosti dejstava
Dejstva Proraunske vrednosti
Gornja Donja
U sluaju jedne
karakteristine
vrednosti
k sup G sup d
G G
, ,

k inf , G inf , d
G G
Stalna
U sluaju dve
karakteristine
vrednosti
sup k sup G sup d
G G
, , ,

inf , k inf , G inf , d
G G
Promenljiva
k Q d
Q Q ili
k Q d
Q Q
0

Incidentna
k A d
A A (ukoliko
d
A nije direktno specificirano)
G
k
karakteristina vrednost stalnog dejstva
G
k,sup
gornja karakteristina vrednost stalnog dejstava
G
k,inf
donja karakteristina vrednost stalnog dejstva
Q
k
karakteristina vrednost promenljivog dejstva
A
k
karakteristina vrednost incidentnog dejstva
J
G,sup
gornja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna dejstva
J
G,inf
donja vrednost parcijalnog koeficijenta sigurnosti za stalna dejstva
J
Q
parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljiva dejstva
J
A
parcijalni koeficijent sigurnosti za incidentna dejstva
Simboliki izrazi za odreivanje proraunskih vrednosti dejstava dati su u oviru tabele
13.1.
2.3 GRANINA STANJA
Kako je ve pomenuto, pri dimenzionisanju konstrukcija prema Evrokodu treba doka-
zati da ni jedno mogue granino stanje nije prekoraeno, uzimajui u obzir sve proraun-
ske situacije i sve mogue kombinacije dejstava. Pri tom se pod graninim stanjima podra-
zumevaju granina stanja nosivosti i granina stanja upotrebljivosti. Uobiajeno je da se
konstrukcije dimenzioniu prema graninim stanjima nosivosti, pa da se potom sprovedu
kontrole graninih stanja upotrebljivosti i, eventualno, zamora (kod dinamiki optereenih
konstrukcija).
Dokazi svih graninih stanja sprovode se na nivou proraunskih vrednosti, bilo da se
radi o graninim stanjima nosivosti ili upotrebljivosti. Pri tome se vri poreenje proraun-
skih vrednosti uticaja od dejstava (E
d
) sa odgovarajuim vrednostima otpornosti konstruk-
cije (u sluaju graninih stanja nosivosti), ili sa nekim drugim parametrima, kao to su na
primer doputeni ugibi (u sluaju graninih stanja upotrebljivosti).
Uticaji od dejstava su odgovori konstrukcije izazvani dejstvima. Pod ovim, relativno
irokim pojmom, podrazumevaju se: unutranje sile i momenti (N, V, M), naponi (V, W), di-
latacije (H) i deformacije (G). Proraunske vrednosti uticaja od dejstava (E
d
) se odreuju na
osnovu proraunskih vrednosti dejstava, svojstava materijala i geometrijskih podataka
(a
d
), kao to su dimenzije nosaa i geometrijske karakteristike poprenih preseka elemena-
ta konstrukcije.
2.3.1 Granina stanja nosivosti
Pri proraunu treba obavezno kontrolisati sva relevantna granina stanja nosivosti koja
mogu biti prouzrokovana ili gubitkom stabilnosti konstrukcije kao krutog tela, ili lomom,
odnosno prekomernom deformacijom konstrukcije ili nekog njenog dela.
Kada se razmatraju granina stanja statike ravnotee konstrukcije kao krutog tela po-
trebno je dokazati da je:
stb d dst d
E E
, ,
(13.2)
gde su:
E
d,dst
uticaj od destabilizujuih dejstava (na primer moment preturanja), a
E
d,stb
uticaj od stabilizujuih dejstava.
U sluaju graninih stanja loma ili prekomernih deformacija elemenata i njihovih veza,
dokaz se moe sprovesti na nivou unutranjih (presenih) sila, ili, ree, na nivou napona.
Dokaz graninog stanja nosivosti na nivou unutranjih sila ili momenata moe se, simbo-
liki, formulisati na sledei nain:
d d
R S (13.3)
gde su:
S
d
proraunska vrednost unutranje sile ili momenta (N
Sd
, V
Sd
, M
Sd
), a
R
d
odgovarajua proraunska otpornost (N
Rd
, V
Rd
, M
Rd
).
Proraunska otpornost (R
d
), u sluaju elinih konstrukcija, moe da se odredi direktno
preko karakteristinih vrednosti svojstava materijala (X
k
), kao to su granica razvlaenja
(f
y
) ili vrstoa na zatezanje (f
u
), i odgovarajuih geometrijskih podataka (a
k
), od kojih se
najee koriste geometrijske karakteristike poprenih preseka (povrina poprenog prese-
ka, povrina rebra, otporni moment, moment inercije itd.):
M k k d
a X R R / ,...) , ( . (13.4)
Parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost (J
M
) pokriva:
nepovoljna odstupanja karakteristinih vrednosti svojstava materijala,
nepovoljna odstupanja karakteristinih vrednosti geometrijskih podataka i
nepouzdanosti modela prorauna otpornosti.
Proraunska vrednost otpornosti R
d
moe da se odredi i na osnovu rezultata ispitivanja,
u skladu sa poglavljem 8 Evrokoda 3.
Kada se provere graninih stanja vre na nivou napona, treba dokazati da je:
d d
C E (13.5)
gde su:
E
d
proraunska vrednost posmatranog uticaja (napona),
C
d
odgovarajua proraunska nosivost, odnosno napon (na primer, proraunska vred-
nost granice razvlaenja f
yd
= f
y
/ J
M
).
Proraunske vrednosti uticaja od dejstava treba da se odrede razmatranjem svih rele-
vantnih proraunskih situacija i sluajeva optereenja, a na osnovu merodavne kombinaci-
je dejstava koja se dobija prema pravilima za kombinovanje dejstava.
Razliita dejstava treba da se kombinuju u skladu sa pravilima koja su, za razliite pro-
raunske situacije, simboliki prikazana u okviru tabele 13.2.
Tabela 13.2 - Pravila za kombinovanje proraunskih dejstava
Promenljiva dejstva
k
Q
Proraunska
situacija
Stalna
dejstva
k
G
Osnovno
promenljivo dejstvo
Ostala
promenljiva dejstva
Izuzetna
dejstva
k
A
Stalne i prolazne
k G
G
1 , 1 , k Q
Q
i k i Q i
Q
, , , 0

-
Incidentne
k GA
G
1 , 1 , 1 k
Q
i k i
Q
, , 2

k A
A
Seizmike
k
G
1 , 1 , 2 k
Q
i k i
Q
, , 2

Ed I
A
Kombinacije dejstava u proirenom obliku mogu da se prikau na sledei nain:
za stalne i prolazne proraunske situacije:

i k i
i
i Q k Q j k
j
j G
Q Q G
, , 0
1
, 1 , 1 , , ,
+ +

>
(13.6)
za incidentne proraunske situacije:

i k
i
i k d j k
j
j GA
Q Q A G
,
1
, 2 1 , 1 , 1 , ,
+ + +

>
(13.7)
za seizmike proraunske situacije:

i k
i
i Ed I
j
j k
Q A G
,
1
, 2 ,
+ +

(13.8)
gde su:
G
k,j
karakteristine vrednosti stalnih dejstava,
Q
k,1
karakteristina vrednost dominantnog promenljivog dejstva,
Q
k,i
karakteristine vrednosti ostalih promenljivih dejstava,
A
d
proraunska vrednost incidentnog dejstva,
A
Ed
proraunska vrednost seizmikog dejstva,
J
G,j
parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva G
k,j
,
J
GA,j
parcijalni koeficijent sigurnosti za stalna dejstva G
k,j
pri incidentnim proraunskim
situacijama,
J
Q,i
parcijalni koeficijent sigurnosti za promenljiva dejstva Q
k,i
,
J
I
koeficijent znaaja, kojim se obuhvata kategorija znaaja objekta, a koji je definisan
u Evrokodu 8.
Treba istai da u prethodnim izrazima znak "+" ne znai bukvalno sabiranje, ve kom-
binovanje proraunskih vrednosti uticaja izazvanih razliitim dejstvima.
Numerike vrednosti najvanijih parcijalnih koeficijenata sigurnosti za dejstva, koje su
preporuene u Evrokodu 1 za uobiajene konstrukcije u zgradarstvu, prikazane su u tabeli
13.3.
Tabela 13.3 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za dejstva - granina stanja nosivosti
Proraunske situacije Granino stanje
nosivosti
Dejstva Oznake
Stalne i prolazne Incidentne
Nepovoljna J
G,sup
1,10 1,00
Stalna
Povoljna J
G,inf
0,90 1,00
Nepovoljna 1,50 1,00
Promenljiva
Povoljna
J
Q
0,00 0,00
Gubitak statike
ravnotee
konstrukcije ili
njenog dela
Incidentna J
A
- 1,00
Nepovoljna J
G,sup
1,35 1,00
Stalna
Povoljna J
G,inf
1,00 1,00
Nepovoljna 1,50 1,00
Promenljiva
Povoljna
J
Q
0,00 0,00
Gubitak
nosivosti
konstrukcije ili
njenih delova
izazvan lomom
ili prekomernim
deformacijama
Incidentna J
A
- 1,00
Vrednosti koeficijenata \
i
pomou kojih se odreuju pojedina reprezentativna dejstva,
a koji figuriu u izrazima za kombinovanje dejstava, date su u tabeli 13.4 za najvanija
optereenja kod zgrada.
Kod uobiajenih konstrukcija u zgradarstvu, pri kombinovanju uticaja nastalih pri
stalnim i prolaznim proraunskim situacijama, umesto izraza (13.6) moe da se koristi
nepovoljnija od sledee dve kombinacije
1 , 1 , , , k Q j k
j
j G
Q G +
(13.9)
i k
i
i Q j k
j
j G
Q G
,
1
, , ,
9 , 0 +

>
. (13.10)
Tabela 13.4 - Koeficijenti \ \\ \
i
za zgrade
Dejstva \
0
\
1
\
2
Kategorija A: Prostorije za boravak i stanovanje 0,7 0,5 0,3
Kategorija B: Kancelarije 0,7 0,5 0,3
Kategorija C: Prostorije za okupljanje ljudi 0,7 0,7 0,6
Kategorija D: Trgovake prostorije 0,7 0,7 0,6
K
o
r
i
s
n
a
o
p
t
e
r
e
e
n
j
a
Kategorija E: Prostorije za skladitenje 1,0 0,9 0,8
Kategorija F: Vozila teine d30 kN
0,7 0,7 0,6
Kategorija G: Vozila teine >30 kN, ali d160 kN
0,7 0,5 0,3
S
a
o
b
r
a
a
j
n
a
o
p
t
e
r
e
e
n
j
a
Kategorija H: Krovovi
0,0 0,0 0,0
Optereenja od snega 0,6 0,2 0,0
Optereenja od vetra 0,6 0,5 0,0
Opereenja usled temperaturnih promena 0,6 0,5 0,0
Karakteristini primeri primene uproenih pravila za kombinovanje dejstava prikazani
su na slici 13.2.
Slika 13.2 - Primeri primene pravila za kombinovanje dejstava
2.3.2 Granina stanja upotrebljivosti
Granina stanja upotrebljivosti se, pre svega, odnose na deformacije i vibracije kon-
strukcije koje mogu da ugroze normalno funkcionisanje objekta ili opreme koja se u njemu
nalazi. Meutim, u nekim sluajevima, i druga svojstva konstrukcije mogu da budu kriti-
na u pogledu njene upotrebljivosti. Tako na primer, kod dinamiki optereenih konstrukci-
ja koje su podlone zamoru materijala, naponi u fazi eksploatacije moraju da ostanu u ela-
stinoj oblasti, kako bi se izbegla pojava niskociklinog zamora. Kontrola graninih stanja
upotrebljivosti u simbolikom obliku moe da se formulie na sledei nain:
d d
C E (13.11)
gde su :
E
d
odgovarajui proraunski uticaj od dejstava, koji je odreen na osnovu jedne od
kombinacija dejstava za granina stanja upotrebljivosti,
C
d
nominalna (propisana) vrednost ili funkcija odreenih proraunskih svojstava mate-
rijala (na primer doputeni ugib).
Kao to se uoava, pri kontoli graninih stanja upotrebljivosti ne mogu se koristiti
kombinacije dejstava koje se primenjuju za granina stanja nosivosti. Kako se pri grani-
nim stanjima upotrebljivosti proveravaju neka svojstva konstrukcije usled servisnog (eks-
ploatacionog) optereenja, pri kombinovanju dejstava ne treba koristiti proraunske, ve
karakteristine vrednosti dejstava. Evrokod definie tri kombinacije dejstava za granina
stanja upotrebljivosti. To su:
retka kombinacija:

i k
i
i k
j
j k
Q Q G
,
1
, 0 1 , ,
+ +

>
(13.12)
esta kombinacija:

i k
i
i k
j
j k
Q Q G
,
1
, 2 1 , 1 , 1 ,
+ +

>
(13.13)
kvazi stalna kombinacija:

i k
i
i
j
j k
Q G
,
1
, 2 ,
+

. (13.14)
Slino kao i kod graninih stanja nosivosti, pri proveri graninih stanja upotrebljivosti
zgrada, radi uproenja, mogu da se koriste sledei izrazi:
1 , , k
j
j k
Q G +
(13.15)

+
1
, ,
9 , 0
i
i k
j
j k
Q G . (13.16)
Pri proveri treba uzeti maksimalne vrednosti uticaja od dejstava koji su dobijeni na
osnovu prethodna dva izraza za kombinovanje. Pri tom, prvi izraz (13.15) treba primeniti
posebno za svako promenljivo dejstvo.
2.4 MATERIJALI
U okviru Evrokoda 3 precizno je definisan nain oznaavanja vrsta i kvaliteta elika
koji se primenjuju za graevinske konstrukcije, kao i njihove najvanije mehanike i fizi-
ke karakteristike. Princip oznaavanja je veoma jednostavan. Svaki elik ima jednozanu
osnovnu oznaku kojom se definie njegova vrsta. Osnovna oznaka se sastoji iz alfanume-
rikih podataka: Fe je zajedniki simbol za sve konstrukcione elike, a za njim sledi troci-
fren broj koji odgovara nominalnoj vrstoi elika na zatezanje u MPa (videti tabelu 13.5).
Pored osnovnih oznaka postoje i dodatne, takoe alfanumerike oznake, kojima se odreu-
je kvalitet elika (stanje isporuke, udarna ilavost i otpornost na krti lom).
Pri porudbini osnovnog materijala, takoe, mogu da se koriste i oznake vrste i kvalite-
ta elika koje su propisane u Evropskoj normi EN 10027-1. Osnovna oznaka je takoe al-
fanumerika i sastoji se od slova S (steel) i trocifrenog broja koji definie granicu razvla-
enja elika u MPa. Takoe, postoje i dodatne oznake kojima se definie kvalitet elika.
Vrednosti osnovnih mehanikih karakteristika za pojedine vrste elika, u skladu sa
Evrokodom, prikazane su u tabeli 13.5 u funkciji debljine lima osnovnog materijala (t). Na
osnovu prikazanih vrednosti moe se uoiti da elik Fe360 odgovara naem 0361, Fe430
naem 0451, a Fe510 naem 0561.
Tabela 13.5 - Nominalne vrednosti granice razvlaenja f
y
u
za
konstrukcione elike > >> >MPa@ @@ @
Debljina t *)
Oznaka vrste elika
td40 mm 40 < t d 100 mm **)
Evrokod 3 EN 10027-1
f
y
f
u
f
y
f
u
Fe 360
Fe 430
Fe 510
S235
S275
S355
235
275
355
360
430
510
215
255
335
340
410
490
*) t je nominalna debljina elementa
**) 63 mm za ploe i ostale ravne proizvode od elika
Oznaavanje zavrtnjeva je isto kao i u naim standardima, kao i vrednosti njihovih
mehanikih karakteristika (tabela 13.6).
Tabela 13.6 - Nominalne vrednosti granice razvlaenja f
yb
ub
za
zavrtnjeve > >> >MPa@ @@ @
Klasa vrstoe 4.6 4.8 5.6 5.8 6.8 8.8 10.9
f
yb
240 320 300 400 480 640 900
f
ub
400 400 500 500 600 800 1000
Konstante materijala koji se koriste pri proraunu elinih konstrukcija su takoe pro-
pisane i imaju sledee vrednosti:
modul elastinosti E=210000 N/mm
2
modul klizanja G= E/ ( ) [ ] + 1 2
Puasonov koeficijent Q=0,30
koeficijent linearne termike dilatacije D=1210
-6
1/qC
zapreminska masa U=7850 kg/m
3
Posebni zahtevi u pogledu osnovnog materijala za nosee eline konstrukcije mogu da
budu postavljeni ako se uticaji odreuju primenom globalne plastine analize. Plastina
globalna analiza moe se koristiti samo ako osnovni materijal (elik) ispunjava propisane
uslove u pogledu duktilnosti. U ovakvim sluajevima se zahteva da:
odnos nazivne minimalne vrstoe na zatezanje f
u
i nazivne minimalne granice raz-
vlaenja f
y
zadovoljava uslov: f
u
/ f
y
t1,2,
izduenje pri lomu epruvete na duini izmeu repera od 5,65
o
A (gde je
o
A
poetna povrina poprenog preseka) nije manje od 15%,
dijagram napon-dilatacija pokazuje da je dilatacija pri lomu H
u
, koja odgovara
vrstoi na zatezanje f
u
, najmanje 20 puta vea od dilatacije H
y
, koja odgovara grani-
ci razvlaenja f
y
.
Moe se konstatovati da svi konstrukcioni elici navedeni u tabeli 13.5 zadovoljavaju
ove uslove, pa sa ovog stanovita praktino nema ogranienja u pogledu primene plastine
globalne analize.
3 KLASE POPRENIH PRESEKA I KONCEPT
EFEKTIVNE IRINE
3.1 OPTE
Jedna od osnovnih postavki na kojima se zasniva itava koncepcija prorauna grani-
nih stanja nosivosti elinih konstrukcija prema Evrokodu 3 je podela poprenih preseka
na klase. Pojam klase poprenog preseka predstavlja jednu od bitnih novina koje se sobom
donosi Evrokod 3. Pri proveri graninih stanja nosivosti elinih konstrukcija neophodno
je odrediti klase poprenih preseka svih elemenata konstrukcije. Osnovni kriterijum za kla-
sifikaciju poprenih preseka je njegova kompaktnost koja zavisi od odnosa duina/debljina
zidova poprenog preseka (noica i rebara), kao i od naina naprezanja i vrste elika. Zna-
aj korektnog odreivanja klase poprenog preseka moe se uvideti ako se ima u vidu da
od klase poprenog preseka zavisi:
izbor globalne analize konstrukcije (elastina ili plastina),
izbor kriterijuma za proraun otpornosti poprenog preseka i
izbor kriterijuma za proveru otpornosti elemenata kao celine.
Evrokod 3 definie etiri razliite klase poprenih preseka:
Klasa 1 kompaktni (masivni) popreni preseci koji mogu da razviju moment pune
plastine otpornosti (M
pl
) i koji poseduju znaajan kapacitet rotacije, koji je neophodan za
plastinu globalnu analizu konstrukcije;
Klasa 2 - kompaktni (masivni) popreni preseci u kojima moe biti dostignut moment
pune plastinosti (M
pl
), ali koji poseduju samo ogranien kapacitet rotacije, koji a priori ni-
je dovoljan za plastinu globalnu analizu;
Klasa 3 - popreni preseci u kojima moe biti dostignut samo elastini moment otpor-
nosti (granica razvlaenja se dostie samo u najudaljenijem vlaknu) bez rizika od pojave
lokalnog izboavanja, dok je dalja plastifikacija poprenog preseka onemoguena zbog
pojave lokalnog izboavanja;
Klasa 4 - popreni preseci sa vitkim zidovima kod kojih se usled lokalnog izboavanja
zidova poprenog preseka ne moe dostii moment elastine otpornosti, odnosno kod kojih
dolazi do lokalnog izboavanja pritisnutih zidova pre dostizanja granice razvlaenja u naju-
daljenijim vlaknima. Njihova otpornost se odreuje na osnovu koncepta efektivne irine.
Uporedni pregled najvanijih svojstava, kao to su metoda globalne analize, model no-
sivosti (M- dijagram), model nosivosti poprenog preseka i kapacitet rotacije, dat je u
okviru tabele 13.7 za sve etiri klase poprenih preseka.
Tabela 13.7 - Osnovne karakteristike razliitih klasa poprenih preseka
Klasa 1 Klasa 2 Klasa 3 Klasa 4
G
l
o
b
a
l
n
a
a
n
a
l
i
z
a
Plastina Elastina Elastina Elastina
M
o
d
e
l
n
o
s
i
v
o
s
t
i
(
k
r
i
v
a

M
-
)
)
O
t
p
o
r
n
o
s
t
p
o
p
r
e
n
o
g
p
r
e
s
e
k
a
K
a
p
a
c
i
t
e
t
r
o
t
a
c
i
j
e
Znaajan Ogranien Ne postoji Ne postoji
Pri izboru globalne analize neophodno je poznavati klase poprenih preseka. Da bi se
primenila plastina globalna analiza popreni preseci u zonama potencijalnih plastinih
zglobova moraju da budu klase 1, kako bi se obezbedila neophodna rotacija na mestima
plastiih zglobova i na taj nain omoguila preraspodela naprezanja. Popreni preseci kla-
se 2 mogu, eventualno, da se koriste, ako se preciznom analizom dokae da je rotacija for-
miranog plastinog zgloba vea od potrebne rotacije za obrazovanje narednih plastinih
zglobova. U suprotnom, za proraun unutranjih sila treba koristiti elastinu globalnu ana-
lizu. U okviru tabele 13.8 data je grafika i matematika interpretacija rotacionog kapaci-
teta, kao i zahtevani rotacioni kapaciteti za pojedine karakteristine konstrukcije.
Tabela 13.8 - Rotacioni kapacitet (R) i zahtevani kapacitet rotacije (R
s
)
Rotacioni kapacitet Statiki sistem R
s
Kontinualni nosai 3,0
Jednobrodni okvirni nosai sa
zglobnim osloncima
1,3
Jednobrodni okvirni nosai sa
ukljetenim osloncima
2,5
Dvobrodni okvirni nosai sa
ukljetenim spoljanjim stubovima i
unutranjim pendel stubom
3,0
1 /
pl rot
R
Viespratni viebrodni okvirni
nosai sa ukljetenim stubovima
2,5
3.2 ODREIVANJE KLASE POPRENOG PRESEKA
Kako je ve pomenuto, klasa poprenog preseka je uslovljena fenomenom lokalnog iz-
boavanja pritisnutih zidova poprenog preseka, pa stoga zavisi od svih inioca od kojih
zavisi i otpornost na lokalno izboavanje, a to su pre svega:
vitkost (odnos duina/debljina) noice ili rebra,
uslovi oslanjanja,
nain naprezanja i
granica razvlaenja.
Prema uslovima oslanjanja zidovi poprenog preseka mogu se podeliti na konzolne i
unutranje (obostrano oslonjene). Kao konzolni zidovi tretiraju se noice I, H ili U-profila,
kao i konzolni prepusti eirastih preseka, dok se unutranjim smatraju rebra I, H, U,
sanduastih ili upljih pravougaonih preseka, kao i noice eirastih, sanduastih i u-
pljih pravougaonih profila.
Od posebnog znaaja pri odreivanju klase poprenog preseka je i nain naprezanja,
odnosno dijagram normalnog napona u posmatranom zidu poprenog preseka (noici ili
rebru) pri dostizanju graninog stanja nosivosti. Oblik naponskog dijagrama zavisi od uti-
caja koji na presek deluju (pritisak, savijanje ili njihova kombinacija) i vrste lokalne anali-
ze. Naime, oblici naponskih dijagrama se bitno razlikuju za sluaj plastine i elastine ana-
lize preseka.
Imajui u vidu sve navedene faktore od uticaja za odreivanje klase poprenog prese-
ka, u okviru tabele 13.9 dati su konkretni uslovi u vidu maksimalnih (graninih) odnosa i-
rina/debljina, na osnovu kojih moe da se izvri klasifikacija zidova (elemenata) poprenih
preseka. Treba napomenuti da elementi ije vitkosti ne zadovoljavaju uslove za klasu 3
pripadaju klasi 4.
Tabela 13.9 - Maksimalne (granine) vitkosti za pojedine klase poprenih preseka
Dakle, potrebno je, na osnovu navedenih kriterijuma, odrediti klase za sve pritisnute ili
delimino pritisnute elemente poprenog preseka (npr. noice i rebro), pa kako one, gene-
ralno, mogu biti razliite za razliite zidove istog poprenog preseka, za klasu poprenog
preseka usvojiti najviu, odnosno najnepovoljniju. Na primer ako je noica klase 2, a rebro
klase 3, onda se smatra da je popreni presek klase 3.
Dok se, kod elemenata koji su izloeni istom pritisku ili savijanju, klasa poprenog
preseka posmatranog zida moe odrediti direktno iz tabele, za klasifikaciju elemenata po-
prenog preseka, optereenih istovremenim dejstvom aksijalne sile i momenta savijanja,
neophodno je prethodno odrediti parametar D, odnosno \ u zavisnosti da li se radi o pla-
stinoj ili elastinoj analizi preseka. Ovim parametrima se, naime, definie odnos pritisnu-
te i zategnute zone u elementu.
Kod elemenata izloenih kombinovanom dejstvu sile pritiska i momenta savijanja ob-
lik naponskog dijagrama pri punoj plastifikaciji poprenog preseka zavisi od intenziteta si-
le pritiska. Osim toga, a priori se ne moe znati da li je mogua plastina ili samo elastina
raspodela napona pri dostizanju graninog stanja nosiosti. Stoga je neophodno pretpostavi-
ti plastinu raspodelu i potom potvrditi opravdanost njene primene. Ukoliko se pokae da
je vitkost rebra vea od granice propisane za plastinu raspodelu naprezanja, to jest ako
presek ne spada u klase 1 i 2, poetna pretpostavka nije prihvatljiva, te se mora prei na
elastinu raspodelu napona i proveriti da li je rebro klase 3 ili 4.
Na osnovu svega reenog moe se zakljuiti da je odreivanje klase poprenog preseka
veoma vaan i delikatan deo prorauna, jer od klase poprenog preseka u mnogome zavisi
dalji proraun i to kako unutranjih sila tako i otpornosti preseka i elemenata. Stoga odre-
ivanju klase poprenog preseka treba obratiti posebnu panju, pogotovo ako se ima u vi-
du da koncept klase poprenog preseka predstavlja potpuno nov koncept prorauna i nije
ustaljen u naoj inenjerskoj javnosti.
Redukcije otpornosti poprenih preseka klase 4 usled uticaja lokalnog izboavanja tre-
ba da se uzmu u obzir pomou metode efektivne irine.
3.3 KONCEPT EFEKTIVNE IRINE KOD PRESEKA KLASE 4
Kod poprenih preseka klase 4, usled pojave lokalnog izboavanja pritisnutih zidova
poprenog preseka, otpornost treba da se odredi na osnovu geometrijskih karakteristika
efektivnih poprenih preseka. Efektivni presek treba da se odredi na osnovu efektivnih i-
rina svih pritisnutih elemenata poprenog preseka i ukupnih irina zategnutih delova po-
prenog preseka.
Efektivne irine ravnih pritisnutih zidova (elemenata) poprenih preseka treba da se od-
rede na osnovu izraza datih u tabelama 13.10 i 13.11, za obostrano oslonjene (unutranje),
odnosno konzolne elemente, respektivno. Na osnovu ovih izraza mogu da se odrede vred-
nosti efektivnih irina za razliite dijagrame normalnih napona, kao i njihov poloaj.
Koeficijent redukcije U se odreuje prema Vintereovoj krivoj izboavanja na sledei nain:
1 = za 673 , 0
p
(13.17a)
2
/ ) 22 , 0 ( =
p p
za 673 , 0 >
p
(13.17b)
Tabela 13.10 - Efektivne irine obostrano oslonjenih pritisnutih elemenata
Dijagram normalnog napona
(pritisak ima pozitivan znak)
Efektivna irina b
eff
= 1
b b
eff

eff e e
b b b 5 , 0
2 , 1 ,
0d <1
b b
eff

5
2
1 ,
eff
e
b
b
1 2 , e eff e
b b b
< 0

1
b
b b
c eff

1
4 , 0 4 , 0
1 ,
b
b b
eff e

1
6 , 0 6 , 0
2 ,
b
b b
eff e
U koeficijent redukcije
b
c
irina pritisnutog dela posmatranog elementa (zida)
V
1
maksimalan napon pritiska (\=V
2
/V
1
)
Bezdimenzionalna vitkost
p
posmatranog elementa (zida) poprenog preseka odreu-
je se kao:

k
t b
f
cr y p

4 , 28
/
/ (13.18)
gde su:
t debljina zida poprenog preseka,
V
cr
kritian napon izboavanja,
k
V
koeficijent izboavanja (tabela 13.12),
b odgovarajua irina posmatranog zida poprenog preseka:
b =d za rebra,
b =b za noice sanduastih preseka i druge unutranje pritisnute elemente,
b =b-3t za noice upljih profila pravougaonog poprenog preseka,
b =h-3t za rebra upljih profila pravougaonog poprenog preseka,
b =c za konzolne noice,
b =(b+h)/2 za ravnokrake ugaonike,
b =h ili (b+h)/2 za raznokrake ugaonike.
Dimenzije poprenog preseka b, h, c i t su definisane na slici 13.1.
Tabela 13.11 - Efektivne irine konzolnih pritisnutih elemenata
Dijagram normalnog napona Efektivna irina b
eff
0d <1
c b
eff

< 0
S
l
u
a
j

A

-

M
a
k
s
i
m
a
l
a
n

n
a
p
o
n

p
r
i
t
i
s
k
a

V
1
n
a

s
l
o
b
o
d
n
o
j

i
v
i
c
i

1
c
b b
c eff
0d <1
c b
eff

< 0
S
l
u
a
j

B

-

M
a
k
s
i
m
a
l
a
n

n
a
p
o
n

p
r
i
t
i
s
k
a

V
1
n
a

u
k
l
j
e
t
e
n
o
j

i
v
i
c
i

1
c
b b
c eff
Odnosi napona koji figuriu u izrazima za odreivanje efektivnih irina noica mogu
da se odrede na osnovu karakteristika bruto poprenog preseka. Pri odreivanju efektivne
irine rebra, odnos napona moe da se odredi na osnovu efektivne povrine pritisnute
noice i bruto povrina rebra i zategnute noice. Zbog pojave neefektivne zone u rebru do-
0 < 1
< 0
0 < 1
< 0
lazi do pomeranja teita, a samim tim i do vrednosti koeficijenta , pa postupak poprima
iterativan karakter (slika 13.3).
Tabela 13.12 - Koeficijenti izboavanja k
V VV V
k
V
Konzolni elementi = V
2
/V
1
Obostrano oslonjeni
(unutranji) elementi
Sluaj A
*)
Sluaj B
*)
-2< <-1
2
) 1 ( 98 , 5 -
-
-1 23,9 0,85 23,8
-1< <0
2
78 , 9 29 , 6 81 , 7 +
2
07 , 0 21 , 0 57 , 0 +
2
1 , 17 5 7 , 1 +
0 7,81 0,57 1,70
0< <1
) 05 , 1 /( 2 , 8 +
2
07 , 0 21 , 0 57 , 0 +
) 34 , 0 /( 578 , 0 +
1 4,0 0,43 0,43
*) videti tabelu 13.11
Slika 13.3 - Odreivanje efektivnog preseka kod elemenata optereenih na savijanje
U optem sluaju, teina osa efektivnog poprenog preseka moe da bude pomerena u
odnosu na teite bruto preseka, pa se javlja ekscentricitet (e) koji treba uzeti u obzir kada
je popreni presek izloen dejstvu aksijalne sile (slika 13.4). Dodatni moment savijanja
'M koji se u tom sluaju javlja usled ekscentrinosti aksijalne sile N treba da se uzme u
obzir pri proraunu otpornosti elementa:
N
e N M (13.19)
gde su:
e
N
pomeranje teine ose kada je efektivni popreni presek izloen konstantnom pritisku,
N aksijalna sila, pritisak ima pozitivan znak.
Slika 13.4 - Pomeranje teita usled pojave neefektivnih zona kod poprenih preseka klase 4
4 PRORAUN ELEMENATA NOSEIH KONSTRUKCIJA
4.1 OPTE
Dimenzionisanje elemenata noseih elinih konstrukcija vri se na osnovu odgovara-
juih graninih stanja nosivosti i upotrebljivosti. Evrokod precizno definie sve provere
koje treba sprovesti pri dimenzionisanju razliitih elemenata. Tako za skeletne konstrukci-
je treba proveriti sledea granina stanja nosivosti:
otpornost karakteristinih poprenih preseka svih elemenata,
otpornost elemenata,
otpornost veza,
globalnu stabilnost skeleta,
statiku ravnoteu.
Svi dokazi graninih stanja se vre na nivou proraunskih vrednosti uticaja od dejstava
i odgovarajuih otpornosti. Vrednosti parcijalnih koeficijenata sigurnosti za otpornost J
M
koje su preporuene u Evrokodu date su u tabeli 13.13.
Na slici 13.5 ematski su prikazane sve potrebne provere graninih stanja nosivosti za
elemente izloene razliitim optereenjima.
Tabela 13.13 - Parcijalni koeficijenti sigurnosti za otpornost J JJ J
M
Definicija Simbol Vrednost
Otpornost poprenih preseka klase 1, 2 i 3 J
M0
1,10
Otpornost poprenih preseka klase 4 J
M1
1,10
Otpornost elemenata na gubitak stabilnosti J
M1
1,10
Z
a

o
s
n
o
v
n
i
m
a
t
e
r
i
j
a
l
Otpornost neto preseka kod rupa za zavrtnjeve J
M2
1,25
Zavrtnjevi J
Mb
1,25
Zakivci J
Mr
1,25
epovi J
Mp
1,25
Z
a

v
e
z
e
avovi J
Mw
1,25
Granino stanje nosivosti J
Ms,ult
1,25
Granino stanje nosivosti
(predimenzionisane i ovalne rupe)
J
Ms,ult
1,40
Z
a

v
e
z
e

-
p
r
o
k
l
i
z
a
v
a
n
j
e
Granino stanje upotrebljivosti J
Ms,ser
1,10
Slika 13.5 - Provere graninih stanja nosivosti za razliite elemente noseih konstrukcija
4.2 AKSIJALNO OPTEREENI ELEMENTI
4.2.1 Zategnuti elementi
Aksijalno zatezanje je najjednostavniji sluaj naprezanja kod elemenata elinih konst-
rukcija, pa je kod ovako optereenih elemenata potrebno da se izvri samo provera otpor-
nosti poprenog preseka. Dakle, treba zadovoljiti sledei uslov:
Rd t Sd
N N
,
(13.20)
gde su:
N
Sd
proraunska vrednost aksijalne sile zatezanja,
N
t,Rd
proraunska otpornost poprenog preseka na zatezanje.
Proraunska otpornost poprenog preseka na zatezanje N
t,Rd
moe da se odredi na osno-
vu sledeeg izraza:
2 ,
0 ,
,
/ 9 , 0
/
min
M u net Rd u
M y Rd pl
Rd t
f A N
f A N
N
(13.21)
gde su:
N
pl,Rd
plastina proraunska otpornost (bruto) poprenog preseka,
N
u,Rd
granina proraunska otpornost neto poprenog preseka na mestu rupa za spojna
sredstva (ukoliko ih ima),
A bruto povrina poprenog preseka (slika 13.6a),
A
net
neto povrina poprenog preseka na mestu rupa za spojna sredstva (slika 13.6a),
J
M0
i J
M2
odgovarajui parcijalni koeficijenti sigurnosti (tabela 13.13).
Slika 13.6 - Provera otpornosti poprenih preseka na zatezanje: a) ravan lim;
b) ugaonik sa zavrtnjevima na jednom kraku
to se tie provere neto preseka ona je potrebna samo u sluaju kada se veze elemenata
ostvaruju pomou mehanikih spojnih sredstava. U protivnom, otpornost poprenog prese-
ka na zatezanje jednaka je njegovoj plastinoj otpornosti (N
t,Rd
=N
pl,Rd
).
Kod zategnutih tapova koji su izraeni od jednog ugaonika, a ija se veza ostvaruje
mehanikim spojnim sredstvima koja se nalaze na jednom kraku (slika 13.6b) proraunska
otpornost neto poprenog preseka se odreuje na sledei nain:
zavrtnjeva e vi i 3 za
zavrtnja 2 za
zavrtanj 1 za
) 5 , 0 ( 2
2
3
2
2
2
0 2
,
M
u net
M
u net
M
u
Rd u
f A
f A
f t d e
N
(13.22)
gde je d
0
prenik rupe za spojna sredstva, e
2
rastojanje od centra zavrtnja do ivice, upravno
na pravac dejstva sile zatezanja (slika 13.6b), a E
2
i E
3
redukcioni koeficijenti, ije su vred-
nosti date u tabeli 13.14.
Tabela 13.14 - Vrednosti redukcionih koeficijenata E EE E
2
i E EE E
3
p
1
*)
d2,5 d
0
3,75 d
0
t5,0 d
0
E
2
0,40 0,55 0,70
E
3
0,50 0,60 0,70
U ostalim sluajevima (2,5 d
0
d p
1
d

5,0 d
0
) vrednosti koeficijenata E
2
i E
3
odrediti
linearnom interpolacijom.
*) p
1
je rastojanje izmeu zavrtnjeva u pravcu delovanja sile (slika 13.6b)
4.2.2 Pritisnuti elementi
Kod pritisnutih elemenata, zbog fenomena izvijanja, osim provere otpornosti popre-
nog preseka, treba dokazati i otpornost elementa na izvijanje. Dakle, treba proveriti slede-
a dva uslova:
Rd c Sd
N N
,
(13.23a)
Rd b Sd
N N
,
(13.23b)
gde su:
N
Sd
proraunska vrednost sile pritiska,
N
c,Rd
proraunska otpornost poprenog preseka na pritisak,
N
b,Rd
proraunska otpornost pritisnutog elementa na izvijanje.
Proraunska otpornost poprenog preseka na pritisak N
c,Rd
odreuje se na sledei nain:
4 klase preseke za /
3 i 2 1, klase preseke za /
1
0
,
M y eff
M y
Rd c
f A
f A
N
(13.24)
gde je A bruto povrina poprenog preseka, a A
eff
povrina efektivnog poprenog preseka.
Proraun otpornosti pritisnutog elementa na izvijanje je slian sa proraunom prema
naem standardu JUS U.E7.086/1986, jer je proistekao iz preporuka ECCS-a i evropskih
krivih izvijanja. Prema Evrokodu, otpornost pritisnutog elementa na izvijanje N
b,Rd
treba
da se odredi na sledei nain:
1 .
/
M y A Rd b
f A N (13.25)
gde su:
F redukcioni koeficijent izvijanja za razmatrani vid izvijanja,
1
A
za poprene preseke klase 1, 2 i 3,
A A
eff A
/ za poprene preseke klase 4.
Za elemente konstantnog poprenog preseka koji su napregnuti konstantnom aksijal-
nom silom pritiska, vrednost redukcionog koeficijenta izvijanja moe da se odredi na sle-
dei nain:
2 2 2
1
+
pri emu je 0 . 1 (13.26)
( ) [ ]
2
2 . 0 1 5 , 0 + + (13.27)
( )
A cr y A
N f A
1
/ / (13.28)
9 , 93 /
1 y
f E (13.29)
gde su:
bezdimenzionalna vitkost,
D koeficijent imperfekcije,
O vitkost za relevantni vid izvijanja ( i
i
/ A ),
N
cr
elastina kritina sila za relevantni vid izvijanja,
H koeficijent koji zavisi od vrste elika ( / 235
y
f gde je f
y
u MPa).
Vrednosti koeficijenta imperfekcije D za razliite krive izvijanja date su u tabeli 13.15,
a izbor krive izvijanja zavisi od vrste i oblika poprenog preseka pritisnutog elementa, de-
bljine lima i glavne ose inercije oko koje se vri izvijanje. U ovom delu, Evrokod 3 je
kompatibilan sa naim standardom, pa se izbor odgovarajue krive izvijanja moe izvriti
na osnovu tabele iz JUS U.E7.086/1986.
Tabela 13.15 - Vrednosti koeficijenata imperfekcije D DD D
Kriva izvijanja a b c d
Koeficijent imperfekcije
0,21 0,34 0,49 0,76
4.3 ELEMENTI OPTEREENI NA SAVIJANJE - NOSAI
4.3.1 Proraun otpornosti poprenih preseka
Kod elemenata optereenih na savijanje dominantni statiki uticaji su momenti savija-
nja (M) i transverzalne (smiue) sile (V), pa stoga treba proveriti otpornost poprenih pre-
seka na dejstvo ovih uticaja. Pri tome treba dokazati da ni u jednom karakteristinom pre-
seku proraunska vrednost uticaja nije vea od odgovarajue otpornosti.
Dokaz otpornosti poprenog preseka na dejstvo smiue sile treba da se sprovede na
sledei nain:
( )
0 ,
/ 3 /
M y v Rd pl Sd
f A V V (13.30)
gde su:
V
Sd
proraunska vrednost smiue sile u posmatranom poprenom preseku,
V
pl,Rd
proraunska plastina otpornost poprenog preseka na smicanje,
A
v
povrina smicanja (tabela 13.16).
Povrina smicanja A
v
zavisi od tipa poprenog preseka i pravca delovanja smiue sile.
Uproeno se moe rei da je to je suma povrina svih delova poprenog preseka koji su pa-
ralelni sa pravcem delovanja smiue sile. Za karakteristine poprene preseka u tabeli 13.16
dati su izrazi na osnovu kojih se mogu odrediti povrine smicanja za oba pravca smicanja.
Ukoliko je rebro oslabljeno rupama za mehanika spojna sredstava, rupe ne treba
uzimati u obzir pri dokazu smicanja, ako je zadovoljen sledei uslov:
( )
v u y net v
A f f A /
,
(13.31)
gde je A
v,net
neto povrina smicanja. U suprotnom, otpornost na smicanje treba da se odredi
na osnovu redukovane povrine smicanja, koja se odreuje na osnovu sledeeg izraza:
( )
net v u y red v
A f f A
, ,
/ . (13.32)
U pogledu momenta savijanja, treba dokazati da je u svim presecima zadovoljen sle-
dei uslov:
Rd c Sd
M M
,
(13.33)
gde su:
M
Sd
proraunska vrednost momenta savijanja u posmatranom preseku,
M
c,Rd
proraunski moment otpornosti poprenog preseka.
Ako su smiue sile zanemarljive (V
Sd
d0,5V
pl,Rd
), a popreni presek nije oslabljen ru-
pama za spojna sredstva, proraunski moment otpornosti poprenog preseka moe da se
odredi na sledei nain:
4 klase preseke ne popre za /

2 i 1 klase preseke ne popre za /
1
0
0
,
M y eff
M y el
M y pl
Rd c
f W
f W
f W
M
(13.34)
gde su:
W
pl
plastini otporni moment poprenog preseka,
W
el
elastini otporni moment poprenog preseka i
W
eff
elastini otporni moment efektivnog poprenog preseka.
Tabela 13.16 - Povrine smicanja A
v
Povrina smicanja
A
v,z
A
v,y
( )
f w f
t r t t b A + + 2 2
ili uproeno
w
t h , 04 1
f
t b 2
( )
f w f
t r t t b A + + 2
f
t b 2
( ) h b / h A + ( ) h b / b A +
( )
w
t d ( )
w
t d A
A
/ A 2
A povrina poprenog preseka, t
f
debljina noice,
b irina profila, t
w
debljina rebra,
h visina profila, r poluprenik zaobljenja valjanog profila.
d visina rebra,
Kada je popreni presek oslabljen rupama za spojna sredstva, rupe na zategnutoj noici
nije potrebno uzimati u obzir, ako je zadovoljen sledei uslov:
0 2
,
9 , 0
M
y f
M
u net f
f A f A

(13.35)
Ukoliko prethodni uslov nije zadovoljen, rupe na zategnutoj noici ne mogu da se za-
nemare, pa je, kod ovakvih poprenih preseka, potrebno proveriti i sledei uslov:
2 ,
/
M u net Rd u Sd
f W M M (13.36)
gde je M
u,Rd
proraunska otpornost neto preseka na mestu rupa za spojna sredstva, a W
net
neto otporni moment posmatranog poprenog preseka koji je odreen na osnovu reduko-
vane povrine zategnute noice:
0
2
,
9 , 0
M
M
u
y
f red f
f
f
A A
(13.37)
Kod poprenih preseka kod kojih se pored momenta savijanja javlja i znaajna smiua
sila (V
Sd
>0,5V
pl,Rd
), proraunski moment plastine otpornosti poprenog preseka treba re-
dukovati usled interaktivnog dejstva savijanja i smicanja. Kod ovakvih poprenih preseka
pored pojedinanih dokaza otpornosti na dejstvo momenta savijanja (13.33) i smiue sile
(13.30) treba zadovoljiti i sledei uslov:
Rd V Sd
M M
,
(13.38)
gde je M
V,Rd
redukovani proraunski moment otpornosti pri dejstvu sile smicanja, koji za
bisimetrine poprene preseke (sa jednakim noicama), moe da se odredi na osnovu sle-
deeg izraza:
0
2
,
/
4
M y
w
v
pl Rd V
f
t
A
W M
(
(
,
\
,
,
(
j
pri emu je
Rd c Sd V
M M
, ,
(13.39)
gde je U koeficijent pomou kojeg se izraava nivo smiuih napona:
( )
2
,
1 / 2
Rd pl Sd
V V . (13.40)
U ostalim sluajevima M
V,Rd
treba da se odredi kao proraunski moment plastine
otpornosti poprenog preseka, uz primenu redukovane granice razvlaenja
( )
y red y
f f 1
,
u zoni smicanja, odnosno na delu poprenog preseka koji predstavlja
povrinu smicanja A
v
.
4.3.2 Proraun otpornosti na bono-torziono izvijanje
Kod elemenata koji nisu kontinualno bono pridrani i ija je torziona krutost, kao i
krutost na savijanje oko slabije (bone) glavne ose inercije mala, potrebno je da se sprove-
de kontrola bono-torzionog izvijanja, i to na sledei nain:
Rd b Sd
M M
,
(13.41)
gde je M
b,Rd
proraunski moment otpornosti elementa na bono-torziono izvijanje. On
1 , ,
/
M y y pl w LT Rd b
f W M (13.42)
gde je F
LT
redukcioni koeficijent za bono-torziono izvijanje, a E
w

2 i 1 klase preseke ne popre za 1
, ,
, ,
y pl y eff
y pl y el w
W W
W W (13.43)
Redukcioni koeficijent F
LT
se, u funkciji bezdimenzionalne vitkosti
LT
odreuje na
osnovu istih krivih izvijanja kao i bezdimenzionalni koeficijent izvijanja kod centrino pri-
tisnutih tapova:
>
+
4 , 0 za
1
4 , 0 za 1
2 2 2

LT LT LT
LT
(13.44)
( ) [ ]
2
2 , 0 1 5 , 0
LT LT LT LT
+ + (13.45)
Vrednosti koeficijenta imperfekcije za bono-torziono izvijanje D
LT
se odreuju:
za valjane profile na osnovu krive a (D
LT
= 0,21), a
za zavarene profile na osnovu krive c (D
LT
= 0,49).
Bezdimenzionalna vitkost elementa na bono-torziono izvijanje
LT
treba da se odredi
na sledei nain:
w
LT
cr
y y pl w
LT
M
f W
1
,
(13.46)
gde su:
M
cr
kritini moment prema linearno elastinoj teoriji bono-torzionog izvijanja,
O
1
vitkost na granici razvlaenja (13.29).
Provera bono-torzionog izvijanja nije potrebna kod nosaa koji su bono pridrani i-
tavom svojom duinom, kod nosaa kod kojih je bezdimenzionalna vitkost na bono-torzi-
ono izvijanje manja od 0,4 ( 4 , 0
LT
), kod nosaa koji su izloeni savijanju oko slabije
ose inercije i kod nosaa koji su torziono kruti, odnosno neosetljivi na bono-torziono izvi-
janje (npr. veina sanduastih nosaa).
4.3.3 Proraun otpornosti rebra na izboavanje smicanjem
Primenom koncepta prorauna sa klasama poprenih preseka na indirektan nain se po-
kriva fenomen izboavanja usled dejstva normalnih napona pritiska. Naime, kod poprenih
preseka klase 4 koji su podloni ovom fenomenu proraun se vri sa efektivnim karakteris-
tikama poprenih preseka, ime se umanjuje njegova otpornost usled pojave lokalnih ne-
stabilnosti pritisnutih delova poprenog preseka. Meutim, provera stabilnosti rebra na iz-
boavanje usled dejstva smiuih napona nije pokrivena konceptom efektivne irine, ve
se mora posebno dokazati.
Dokaz otpornosti rebra na izboavanje smicanjem mora da se sprovede kod svih nosa-
a kod kojih je:
enjima ukru nim popre njim unutra sa rebara kod

30
enja ukru nih popre njih unutra bez rebara kod 69
k
t
d
w
(13.47)
gde su:
d visina rebra,
t
w
debljina rebra,
k
W
koeficijent izboavanja smicanjem,
H koeficijent koji zavisi od vrste elika ( , / 235
y
f gde je f
y
u MPa).
Evrokod 3 daje dve ravnopravne mogunosti za proraun otpornosti na izboavanje
smicanjem, pomou:
proste postkritine metode, ili
metode zategnutog polja.
Metoda zategnutog polja primenjuje se za nosae koji, pored oslonakih, imaju i unut-
ranja poprena ukruenja na rebrima, koja su postavljena na rastojanju a veem ili jedna-
kom visini rebra d, a manjem ili jednakom od trostruke visine rebra ( d a d 3 ). Ovde e
biti prikazana prosta postkritina metoda koja je jednostavnija i ima vee polje primene,
jer se moe koristiti kod nosaa koji imaju poprena ukruenja samo iznad oslonaca.
Kod vitkih rebara, koja ispunjavaju uslov (13.47), prema prostoj postkritinoj metodi
treba dokazati da je:
1 ,
/
M ba w Rd ba Sd
t d V V (13.48)
gde su:
V
Sd
proraunska vrednost smiue sile,
V
ba,Rd
proraunska otpornost rebra na izboavanje smicanjem, prema prostoj postkritinoj
metodi,
W
ba
smiui napon pri dostizanju otpornosti na smicanje (tabela 13.17).
Smiui napon W
ba
zavisi od bezdimenzionalne vitkosti rebra na izboavanje smica-
njem, koja se odreuje na sledei nain:
k
t d
f
w
cr
yw
w

4 , 37
/
3 /
(13.49)
gde su:
f
yw
granica razvlaenja rebra,
W
cr
kritini napon smicanja, prema linearno elastinoj teoriji izboavanja,
k
W
koeficijent izboavanja smicanjem.
Tabela 13.17 - Odreivanje smiueg napona W WW W
ba
w
8 , 0
w
2 , 1 8 , 0 < <
w
2 , 1
w
W
ba
3 /
yw
f ( ) [ ] ( ) 3 / 8 , 0 625 , 0 1
yw w
f [ ] ( ) 3 / / 9 , 0
yw w
f
Vrednosti koeficijenta izboavanja smicanjem k
W
, prema linearno elastinoj teoriji iz-
boavanja ploa, mogu da se odrede u funkciji odnosa irine i visine smiueg polja
( ) / d a , odnosno poloaja poprenih ukruenja (tabela 13.18).
Tabela 13.18 - Koeficijent izboavanja smicanjem k
W WW W
D
1 / < d a 1 / d a d a /
k
2
34 , 5
4
+ k
2
4
34 , 5
+ k 34 , 5
k
4.3.4 Otpornost rebra na dejstvo poprenih sila
Evrokod 3 daje preporuke i za proraun otpornosti neukruenih rebara na dejstvo popre-
nih koncentrisanih sila. Do iscrpljenja otpornosti neukruenog rebra pri dejstvu poprene
koncentrisane sile koja deluje preko noice moe da doe usled sledeih vidova loma:
gnjeenja (plastifikacije) rebra u neposrednoj blizini noice, uz plastinu deformaci-
ju noice (crushing resistance),
ulubljenja rebra (kombinacija lokalnog izboavanja i gnjeenja) neposredno ispod
noice, uz plastinu deformaciju noice (crippling resistance) i
izboavanje rebra na najveem delu njegove visine (buckling resistance).
Pri tome se uvek unapred ne moe znati koji je od pomenutih vidova loma merodavan, pa
ih treba sve proveriti i za otpornost rebra na dejstvo poprenih sila usvojiti najmanju vrednost.
Proraunska otpornost na gnjeenje rebra R
y,Rd
, kod I, H ili U-preseka treba da se do-
kae na osnovu sledeeg izraza:
1 ,
/ ) (
M yw w y s Rd y Sd
f t s s R F + (13.50)
u kome je s
y
dato sa:
( )
2
,
/ 1 / / 2
yf Ed f yw yf w f f y
f f f t b t s (13.51)
gde su:
F
Sd
proraunska vrednost poprene sile,
s
s
irina krutog oslanjanja,
t
w
debljina rebra,
t
f
debljina noice,
f
yw
granica razvlaenja za rebro,
f
yf
granica razvlaenja za noice,
b
f
irina noice, pri emu b
f
ne treba da bude vee od 25t
f
V
f,Ed
proraunska vrednost normalnog napona u noici.
Slika 13.7 - Mogui vidovi loma rebra pri dejstvu poprene sile
irina krutog oslanjanja s
s
je duina na kojoj se moe ostvariti krut kontakt i preko koje
se sila uvodi u rebro. Ona treba da se odredi pretpostavljajui da se kroz puni elini mate-
rijal optereenje rasprostire pod uglom od 45 (slika 13.8).
Slika 13.8 - irina krutog oslanjanja
U sluaju optereenja od tokova dizalica koja se prenose preko ina poloenih na gor-
nju noicu nosaa, proraunska otpornost rebra na gnjeenje, pod uslovom da ina nije za-
varena za noicu, moe da se odredi na sledei nain:
1 ,
/
M yw w y Rd y
f t s R (13.52)
2
,
3
1
(
(
,
\
,
,
(
j

+

yf
Ed f
w
R f
R y
f t
I I
k s

(13.53)
gde su:
h
R
visina ine,
I
f
moment inercije noice u odnosu na njenu horizontalnu teinu osu,
I
R
moment inercije ine u odnosu na njenu horizontalnu teinu osu,
k
R
konstanta koja iznosi:
k
R
=3,25 kada je ina direktno postavljena na noicu,
k
R
=4,00 kada je ina postavljena preko elastinog podmetaa minimalne deblji-
ne 5 mm, koji se nalazi izmeu ine i noice.
Proraunska otpornost rebra na ulubljenje R
a,Rd
kod I, H ili U - preseka treba da se od-
redi prema sledeem izrazu:
1
2
,
/ 3 5 , 0
M
s
f
w
w
f
yw w Rd a
d
s
t
t
t
t
f E t R
(
(
,
\
,
,
(
j
+ (13.54)
pri emu odnos s
s
/d ne treba da bude vei od 0,2. Pri dokazu otpornosti rebra na ulubljenje,
pored uslova u pogledu vrednosti poprene sile, koji se moe formulisati na sledei nain:
Rd a Sd
R F
,
(13.55)
potrebno je proveriti i sledei uslov:
5 , 1
, ,
+
Rd c
Sd
Rd a
Sd
M
M
R
F
(13.56)
gde su:
F
Sd
proraunska vrednost poprene sile,
M
Sd
proraunska vrednost odgovarajueg momenta savijanja,
M
c,Rd
proraunski moment otpornosti poprenog preseka (13.34),
R
a,Rd
proraunska otpornost na ulubljenje.
Na taj nain se uzima u obir interakcija savijanja i lokalnog naprezanja usled poprene
sile.
Proraunska otpornost rebra na izboavanje R
b,Rd
odreuje se tako to se rebro posma-
tra kao zamenjujui pritisnuti tap sa duinom izvijanja koja je jednaka visini nosaa h i
karakteristikama poprenog preseka koje odgovaraju efektivnoj irini b
eff
:
w eff eff
t b A (13.57)
w
t i 289 , 0 (13.58)
Otpornost na izvijanje zamenjujueg pritisnutog elementa treba da se odrediti na osno-
vu krive c, usvajajui da je E
A
=1. Efektivna irina rebra b
eff
treba da se odredi na osnovu
izraza datih u okviru tabele 13.19, u zavisnosti od irine krutog oslonca s
s
i mesta delova-
nja poprene sile.
Tabela 13.19 - Efektivna irina b
eff
za odreivanje otpornosti rebra na izboavanje
h b
eff

2 2
s eff
s h b +
x
h
b
eff
+
2
ali h b
eff

2 2
2 2
s
s
eff
s
x
s h
b + +
+
ali
2 2
s eff
s h b +
4.3.5 Otpornost pritisnute noice na izvijanje u ravni rebra
Ukoliko je rebro nosaa veoma vitko, usled skretnih sila koje se javljaju u noicama pri
savijanju nosaa, moe da doe do izboavanja rebra (slika 13.9).
Da bi se spreila mogunost izvijanja pritisnute noice u ravni rebra, vitkost rebra
w
t d / treba da zadovolji sledei kriterijum:
c f
w
yf w
A
A
f
E
k
t
d
,
(13.59)
gde su:
A
w
povrina rebra,
A
f,c
povrina pritisnute noice,
f
yf
granica razvlaenja pritisnute noice,
E modul elastinosti,
k koeficijent koji ima sledee vrednosti:
k = 0,30 za noice klase 1
k = 0,40 za noice klase 2
k = 0,55 za noice klase 3 ili 4
Slika 13.9 - Izvijanje pritisnute noice u ravni rebra
Otpornost pritisnute noice na izvijanje u ravni rebra ne predstavlja naroito restrikti-
van uslov, jer su granine vitkosti koje se dobijaju na osnovu izraza (13.59) znatno vee
od onih koje se sreu kod uobiajanih nosaa.
4.3.6 Kontrola deformacija - granino stanje upotrebljivosti
Pored, ve pomenutih, provera graninih stanja nosivosti, kod elemenata optereenih na
savijanje je neophodno da se izvri i kontrola graninih stanja upotrebljivosti. Najee se
ova provera svodi na kontrolu deformacija, mada je u nekim sluajevima, kao to su meu-
spratne konstrukcije dvorana za igru ili ples, neophodno da se izvri i kontrola vibracija.
Kontrola deformacija se vri tako to se proraunske vrednosti deformacija (najee
ugiba) porede sa dozvoljenim, odnosno propisanim vrednostima za tu vrstu konstrukcije ili
elementa. Treba istai da se proraunske vrednosti deformacija odreuju na osnovu kom-
binacija dejstava za granina stanja upotrebljivosti, dakle dejstva se ne mnoe parcijalnim
koeficijentima sigurnosti, ve samo odgovarajuim koeficijentima \ pomou kojih se obu-
hvata verovatnoa njihove istovremene pojave, ili dugotrajnog delovanja.
U pogledu ugiba, Evrokod razlikuje tri razliita stanja (slika 13.10):
stanje 0 - neoptereen nosa,
stanje 1 - deformisan nosa usled stalnog optereenja (G) i
stanje 2 - deformisan nosa usled promenljivog optereenja (Q).
Ako se svakom stanju nosaa pripie odgovarajua deformacija, proraunska vrednost
maksimalnog ugiba G
max
0 2 1 max
+ (13.60)
gde su:
G
0
eventualno nadvienje nosaa (G
0
=0

kada nema nadvienja) - stanje 0,
G
1
ugib nosaa usled stalnog optereenja (G) - stanje 1,
G
2
ugib nosaa usled promenljivog optereenja (Q) - stanje 2.
Slika 13.10 - Deformacije nosaa
Evrokod 3 preporuuje maksimalne, granine vrednosti dozvoljenih ugiba za razliite
elemente konstrukcije, i to za maksimalan ugib G
max
i za ugib usled promenljivog opteree-
nja G
2
(tabela 13.20).
Tabela 13.20 - Preporuene granine vrednosti ugiba
Granine
vrednosti
Opis tipa konstrukcije
G
max
G
2
Krovovi, generalno
A/200 A/250
Prohodni krovovi
A/250 A/300
Meuspratne konstrukcije, generalno
A/250 A/300
Meuspratne konstrukcije i krovovi koji nose krte ili krute elemente, kao
to su pregradni zidovi, itd.
A/250 A/350
Meuspratne konstrukcije koje nose stubove (ukoliko njihova deformacija
nije ukljuena u globalnu analizu konstrukcije)
A/400 A/500
Kada ugib nepovoljno utie na izgled zgrade
A/250 -
A je raspon nosaa (kod konzolnih nosaa za A treba uzeti dvostruku duinu).
4.4 ELEMENTI IZLOENI KOMBINOVANOM DEJSTVU
AKSIJALNE SILE I MOMENTA SAVIJANJA
4.4.1 Opte
Kod elemenata kod koji se uz uticaje savijanja (M i V) istovremeno javljaju i aksijalne
sile zatezanja ili pritiska (N
t
ili N
c
), potrebno je, pored pojedinanih dokaza graninih sta-
nja za aksijalno optereene elemente (4.2) i nosae (4.3), proveriti i granina stanja nosi-
vosti za kombinovano dejstvo ovih uticaja, i to u pogledu otpornosti poprenog preseka i
otpornosti elementa (samo u sluaju aksijalne sile pritiska). U inenjerskoj praksi se ovak-
vi elementi veoma esto sreu, posebno oni koji su optereeni aksijalnom silom pritiska.
U poglednu znaka aksijalne sile treba istai da, pored pojedinanih provera, u sluaju
sile zatezanja treba proveriti samo otpornost poprenih preseka na kombinovano dejstvo
sile zatezanja i momenta savijanja, dok u sluaju sile pritiska treba izvriti i kontrolu ot-
pornosti elementa kao celine na kombinovano dejstvo uticaja.
4.4.2 Proraun otpornosti poprenih preseka na dejstvo
kombinovanih uticaja
Proraun otpornosti poprenih preseka na dejstvo kombinovanih uticaja je identian za
sluaj sile zatezanja i pritiska. Postupak prorauna zavisi od klase poprenog preseka. Kod
poprenih preseka klase 1 i 2 se primenjuje plastian, a kod preseka klase 3 i 4 elastian
proraun otpornosti.
Kada se primenjuje plastina analiza otpornosti poprenog preseka, Evrokod 3 propisu-
je uslove pod kojim se ne mora vriti provera otpornosti na kombinovano dejstvo momen-
ta savijanja i aksijalne sile. Dakle, momentna otpornost poprenih preseka klase 1 i 2 ne t-
reba da se redukuje ako su zadovoljeni sledei uslovi:
za savijanje I, H, valjanih ili zavarenih profila oko jae y-y ose inercije:

0
, ,
,
2
1
2
4
max
M
yw w Rd w pl
Rd pl
Sd
f t d N
N
N
(13.61a)
za savijanje I, H, valjanih ili zavarenih profila oko slabije z-z ose inercije

Rd w pl Sd
N N
, ,
(13.61b)
gde su:
N
pl,Rd
plastina otpornost poprenog preseka na zatezanje (13.21),
N
pl,w,Rd
plastina otpornost rebra na zatezanje.
Ako prethodni uslov (13.61) nije zadovoljen, odnosno ako aksijalna naprezanja nisu
mala, proraunska momentna otpornost poprenog preseka treba da se redukuje usled pri-
sustva aksijalnih sila, pa treba proveriti sledei uslov:
Rd N Sd
M M
,
(13.62)
gde su:
M
Sd
proraunska vrednost momenta savijanja,
M
N,Rd
proraunska vrednost redukovane momentne otpornosti (tabela 13.21)
Izrazi na osnovu kojih se moe odrediti redukovana momentna otpornost M
N,Rd
prika-
zani su u tabeli 13.21 za savijanje oko jae (y-y) i slabije (z-z) ose inercije. U ovoj tabeli je
data i interakciona formula za kontrolu otpornosti poprenih preseka izloenih savijanju
oko obe glavne ose inercije (koso savijanje).
Tabela 13.21 - Redukovana momentna otpornost poprenog preseka M
N,Rd
I i H, valjani ili zavareni profili Sanduasti i uplji pravougaoni profili
Rd , Ny Sd , y
M M
S
a
v
i
j
a
n
j
e

o
k
o

j
a
e
y
-
y

o
s
e

i
n
e
r
c
i
j
e
Rd , y , pl Rd , y , pl Rd , Ny
M
a ,
n
M M
5 0 1
1
ili uproeno za standardne valjane profile:
( )
M n M , M 1 11 1

Rd , y , pl
w
Rd , y , pl Rd , Ny
M
a ,
n
M M

5 0 1
1
- za kvadratne uplje profile
( )
M n M , M 1 26 1
- za pravougaone uplje profile
( )
M n M , M 1 33 1
Rd , Nz Sd , z
M M
S
a
v
i
j
a
n
j
e

o
k
o

s
l
a
b
i
j
e
z
-
z

o
s
e

i
n
e
r
c
i
j
e
za n>a:
]
]
]
]
,
,
,
(
,
\
,
(
j

2
1
1
a
a n
M M
Rd , z , pl Rd , Nz
za nda:
Rd , z , pl Rd , Nz
M M
- za n>0,2
( ) ( ) 6 0 1 56 1 , n n M , M
Rd , z , pl Rd , Nz
+
- za nd0,2

Rd , z , pl Rd , Nz
M M
Rd , z , pl
f
Rd , z , pl Rd , Nz
M
a ,
n
M M

5 0 1
1
- za kvadratne uplje profile
( )
Rd , z , pl Rd , z , pl Rd , Nz
M n M , M 1 26 1
- za pravougaone uplje profile
Rd , z , pl Rd , z , pl Rd , Nz
M
A / t h ,
n
M M
+
5 0
1
1
]
]
]
]
,
,
,
+
]
]
]
]
,
,
,

Rd , Nz
Sd , z
Rd , Ny
Sd , y
M
M
M
M
(moe se usvojiti na strani sigurnosti D=E=1)
K
o
s
o

s
a
v
i
j
a
n
j
e
D=2 E=5nt1
2
13 1 1
66 1
n ,
,

i 6
( ) 0,5 / 2 A t b A a
f
- za uplje profile
Rd , pl Sd
N / N n ( ) 0,5 / 2 A t b A a
w
0 M y y , pl Rd , y , pl
/ f W M ( ) 0,5 / 2 A t h A a
f
0 M y z , pl Rd , z , pl
/ f W M - za sanduaste (zavarene) profile
( ) 5 , 0 / 2 A t b A a
f f w
( ) A t h A a
w f
/ 2
Treba napomenuti da izrazi dati u tabeli 13.21 vae samo u sluaju kada je smiua sila
mala (V
Sd
d0,5V
pl,Rd
), pa se moe zanemariti njen uticaj na redukciju momenta otpornosti.
Ako to nije sluaj, neophodno je da se pri odreivanju redukovane momentne otpornosti
poprenog preseka (M
N,V,Rd
) uzmu u obzir i aksijalna i smiua sila.
Kod poprenih preseka klase 3 i 4, kod kojih se otpornost poprenih preseka odreuje
na osnovu elastine analize, potrebno je da se ispuni sledei uslov:
0 M y yd Ed , x
/ f f (13.63)
gde je V
x,Ed
proraunska vrednost maksimalnog normalnog napona koji se javlja u po-
prenom preseku, odreena na osnovu superpozicije napona usled aksijalne sile i momena-
ta savijanja, a f
yd
proraunska vrednost granice razvlaenja.
Na osnovu prethodnog izraza mogu se dobiti interaktivne formule za proveru otporno-
sti poprenih preseka klase 3 i 4 na kombinovano dejstvo momenata savijanja i aksijalne
sile:
1
,
,
,
,
yd z el
Sd z
yd y el
Sd y
yd
Sd
f W
M
f W
M
f A
N
za klasu 3 (13.64a)
1
,
,
,
,
+
+
+
+
yd z eff
Nz Sd Sd Z
yd y eff
Ny Sd Sd y
yd eff
Sd
f W
e N M
f W
e N M
f A
N
za klasu 4 (13.64b)
gde su:
A
eff
efektivna povrina poprenog preseka, kada je ovaj izloen istom pritisku,
e
N
pomeranje teine ose efektivnog poprenog preseka, odreenog na osnovu
pretpostavke da je popreni presek izloen istom pritisku,
W
el,y
, W
el,z
elastini otporni moment poprenog preseka za odgovarajuu osu inercije,
W
eff,y
, W
eff,z
elastini otporni moment efektivnog poprenog preseka, odreenog za sluaj
istog savijanja oko posmatrane ose.
U sluaju savijanja samo oko jedne ose prethodni izrazi (13.64) se takoe mogu koris-
titi, ali se izostavlja odgovarajui lan (sabirak).
4.4.3 Proraun otpornosti elemenata na kombinovana dejstva
Otpornost elemenata na kombinovana dejstva se proverava samo u sluaju delovanja
aksijalne sila pritiska. Provera graninog stanja nosivosti ovakvih elemenata se vri na os-
novu interaktivnih formula. Data je itava serija interaktivnih formula ija primena zavisi
od klase poprenog preseka i mogunosti pojave bono-torzionog izvijanja. Za poprene
preseke klase 1 i 2 koristi se plastina otpornost, za poprene preseke klase 3 elastina,
dok se za poprene preseke klase 4 koristi elastina otpornost sa karakteristikama efektiv-
nog poprenog preseka. U tabeli 13.22 date su interaktivne formule za proveru otpornosti
elemenata na kombinovano dejstvo sile pritiska i momenata savijanja oko obe glavne ose
inercije.
Tabela 13.22 - Interaktivne formule za proveru otpornosti kombinovano optereenih
elemenata
Popreni preseci klase 1 i 2
1
1 1 1

+

M y z , pl
Sd , z z
M y y , pl
Sd , y y
M y min
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Osnovni uslov 5 1 1 ,
f A
N
k
y y
Sd y
y

; 9 0 4 2 ,
W
W W
) (
y , el
y , el y , pl
y , M y y

+
5 1 1 ,
f A
N
k
y z
Sd z
z

; 9 0 4 2 ,
W
W W
) (
z , el
z , el z , pl
z , M z z

+
1
1 1 1

+

M y z , pl
Sd , z z
M y y , pl LT
Sd , y LT
M y z
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente
0 1 1 ,
f A
N
k
y z
Sd LT
LT

9 0 15 0 15 0 , , ,
LT , M z LT

k
z
i P
z
kao i u osnovnom uslovu
Popreni preseci klase 3
1
1 1 1

+

M y z , el
Sd , z z
M y y , el
Sd , y y
M y min
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Osnovni uslov
k
y
i k
z
kao kod klase 1i 2,
9 0 4 2 , ) (
My y y
9 0 4 2 , ) (
Mz z z

1
1 1 1

+

M y z , el
Sd , z z
M y y , el LT
Sd , y LT
M y z
Sd
/ f W
M k
/ f W
M k
/ f A
N
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente k
LT
i P
LT
se odreuju kao kod preseka klase 1 i 2
k
z
i P
z
se odreuju kao u osnovnom sluaju
Popreni preseci klase 4
1
1 1 1

+
+

+
+

M y z , eff
z , N Sd Sd , z z
M y y , eff
y , N Sd Sd , y y
M y eff min
Sd
/ f W
) e N M ( k
/ f W
) e N M ( k
/ f A
N
Osnovni uslov
A
eff
W
eff,y
i W
eff,z
karakteristike efektivnog poprenog preseka
k
y
, k
z
, P
y
i P
z
kao kod klase 3, ali sa karakteristikama efektivnog preseka i
uveanim momentima savijanja (M
Sd
+ N
Sd
e
N
)
1
1 1 1

+
+

+
+

M y z , eff
z , N Sd Sd , z z
M y y , eff LT
y , N Sd Sd , y LT
M y eff z
Sd
/ f W
) e N M ( k
/ f W
) e N M ( k
/ f A
N
Uslov za torziono
osetljive i bono
nepridrane
elemente
k
z
i P
z
kao u osnovnom sluaju
k
LT
i P
LT
kao kod preseka klase 1 i 2, ali sa karakteristikama efektivnog
poprenog preseka
Tabela 13.23 - Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta
Momentni dijagram Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta E
M
Momenti na krajevima

7 , 0 8 , 1
,

M
Momenti usled poprenih
optereenja u ravni
- za jednako podeljeno optereenje E
M,Q
=1,3
- za koncentrisane sile E
M,Q
=1,4
Momenti usled poprenih
optereenja i momenata na
krajevima
( )

, , , M Q M
Q
M M
M
M
+
M M
Q
max samo usled poprenog optereenja
+

znaka promenom sa
dijagram momentni za
min max
znaka promene bez
dijagram momentni za
max
M M
M
M
U sluaju kada se savijanje vri samo oko jae ose (M
z,Sd
=0), to se veoma esto javlja
u praksi, interaktivne formule treba modifikovati. Tako na primer, za poprene preseke
klase 1 i 2, pri jednoosnom savijanju oko jae y-y ose, treba izvriti sledee provere:
za bono pridrane ili torziono neosetljive elemente
1
/ /
1 ,
,
1

+

M y y pl
Sd y y
M y y
Sd
f W
M k
f A
N

(13.65a)
1
/
1

M y z
Sd
f A
N

(13.65b)
za bono nepridrane ili torziono osetljive elemente
1
/ /
1 ,
,
1

+

M y y pl LT
Sd y LT
M y z
Sd
f W
M k
f A
N

(13.66)
gde su:
F
y
i F
z
redukcioni koeficijenti za posmatranu osu izvijanja,
F
LT
redukcioni koeficijent za bono-torziono izvijanje
k
y
, k
LT
koeficijenti koji su dati u okviru tabele 13.22.
N
Sd
i M
y,Sd
proraunske vrednosti uticaja.
Na slian nain treba izvriti modifikaciju interakcionih formula datih u tabeli 13.22 za
ostale klase poprenih preseka.
Koeficijenti ekvivalentnog uniformnog momenta E
M
zavise od oblika momentnog dija-
grama i treba da se odrede na osnovu izraza datih u okviru tabele 13.23, vodei rauna o
pravcu bonog pridravanja:
za E
M,y
(savijanje oko y-y ose) take bonog pridravanja su u z-z pravcu,
za E
M,z
(savijanje oko z-z ose) take bonog pridravanja su u y-y pravcu,
za E
M,LT
(savijanje oko y-y ose) take bonog pridravanja su u y-y pravcu,
5 PRORAUN SPOJNIH SREDSTAVA
5.1 UVOD
Evrokod 3 daje pravila za proraun mehanikih spojnih stredstava (zakivaka, zavrtnje-
va i epova) i zavarenih avova, kao i precizna uputstva za odreivanje uticaja u spojnim
sredstvima za karakteristine tipove veza. U delu koji se odnosi na statiki optereene veze
dati su i kriterijumi za kategorizaciju veza u pogledu krutosti (krute, zglobne i polukrute) i
otpornosti (potpuno otporne i delimino otporne).
Ovde e samo ukratko biti izloena neka osnovna pravila za proraun zavrtnjeva i
avova.
5.2 ZAVRTNJEVI
Imajui u vidu nain naprezanja veze i ponaanje zavrtnjeva u njoj, Evrokod 3 razliku-
je pet kategorija:
Kategorija A: Veze u smiuim spojevima, kod kojih zavrtnjevi nose na smicanje i pri-
tisak po omotau rupe. U ovu kategoriju spadaju veze izvedene sa obinim zavrtnjevima
(od niskougljeninog elika) ili visokovrednim zavrtnjevima bez sile prednaprezanja;
Kategorija B: Veze u smiuim spojevima kod kojih zavrtnjevi nose na trenje, a koje
su otporne na proklizavanje pri graninom stanju upotrebljivosti. To su veze sa prednap-
regnutim visokovrednim zavrtnjevima sa kontrolisanim pritezanjem. Do proklizavanja ve-
ze ne sme da doe pri servisnom (eksploatacionom) optereenju.
Kategorija C: Veze u smiuim spojevima kod kojih zavrtnjevi nose na trenje i koje su
otporne na proklizavanje pri graninom stanju nosivosti. Kao i kod kategorije B koriste se
prednapregnuti visokovredni zavrtnjevi, ali se njihovo proklizavanje ne dozvoljava ni pri
graninom stanju nosivosti;
Kategorija D: Veze optereene na zatezanje koje su izvedene pomou neprednapreg-
nutih zavrtnjeva. Mogu da se koriste obini ili visokovredni zavrtnjeve klase vrstoe 4.6
do 10.9. Primenjuju se kod veza koje nisu izloene uestalim promenama sile zatezanja,
izuzev ako promena optereenja nastaje usled uobiajenog optereenja od vetra;
Kategorija E: Veze optereene na zatezanje ostvarene pomou prednapregnutih viso-
kovrednih zavrtnjeva. Za ovu kategoriju veza mogu da se primenjuju samo visokovredni
zavrtnjevi sa kontrolisanim pitezanjem. Koriste se za dinamiki optereene konstrukcije,
jer prednaprezanje poboljava otpornost zavrtnjeva na zamor. Treba istai da kod ovakvih
veza nije potreban poseban tretman kontaktnih povrina, izuzev kada su veze izloene
istovremenom dejstvu i smicanja i zatezanja.
Uslovi koje treba zadovoljiti pri kontroli graninih stanja zavrtnjeva u pojedinim kate-
gorijama veza dati su u okviru tabele 13.24.
Tabela 13.24 - Kriterijumi za kontrolu graninih stanja zavrtnjeva
Kategorija Uslovi Oznake
A
Rd , v Sd , v
F F
Rd , b Sd , v
F F
B
Rd , v Sd , v
F F
Rd , b Sd , v
F F
ser , Rd , s ser , Sd , v
F F
C
Rd , s Sd , v
F F
Rd , b Sd , v
F F
D
Rd , t Sd , t
B F
E
Rd , t Sd , t
B F
F
v,Sd
proraunska vrednost smiue sile u zavrtnju
za granino stanje nosivosti
F
v,Sd,ser
proraunska vrednost smiue sile u zavrtnju
za granino stanje upotrebljivosti
F
v,Rd
proraunska otpornost zavrtnja na smicanje
F
b,Sd
proraunska otpornost na pritisak po omotau
rupe
F
s,Rd,ser
proraunska otpornost zavrtnja na prokizava-
nje za granino stanje upotrebljivosti
F
s,Rd
proraunska otpornost zavrtnja na prokliza-
vanje za granino stanje nosivosti
F
t,Sd
proraunska vrednost sile zatezanja u zavrtnju
za granino stanje nosivosti
B
t,Rd
proraunska otpornost sklopa zavrtanj-lim na
zatezanje
Proraunske vrednosti uticaja u zavrtnjevima (F
v,Sd
i/ili F
t,Sd
) treba da se odrede na os-
novu odgovarajuih statikih uticaja i proraunskog modela za preraspodelu uticaja unutar
same veze koji, u skladu sa primenjenom globalnom analizom, moe da bude elastian ili
plastian.
Proraunske otpornosti zavrtnjeva za razliite vidove naprezanja, mogu da se odrede na
osnovu izraza datih u tabeli 13.25.
Tabela 13.25 - Proraunske otpornosti zavrtnjeva
Otpornost zavrtnjeva na smicanje po jednoj ravni smicanja
- kada ravan smicanja prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:
Mb s ub Rd v
A f C F /
1 ,

10.9 i 6.8 5.8, 4.8, e vrsto klase za 5 , 0

8.8 i 5.6 4.6, e vrsto klase za 6 , 0
1
C
- kada ravan smicanja ne prolazi kroz deo zavrtnja sa navojima:
Mb ub Rd v
A f F / 6 , 0
,

Otpornost na pritisak po omotau rupe
Mb u Rd b
t d f F / 5 , 2
,

1,0 ili ;
4
1
3
;
3
min
0
1
0
1
u
ub
f
f
d
p
d
e
Otpornost sklopa zavrtanj-lim na zatezanje
Mb u p m Rd p
Mb s ub Rd t
Rd t
f t d B
A f F
B

/ 6 , 0
/ 9 , 0
min
,
,
,
Otpornost zavrtnjeva na kombinovano dejstvo smicanja i zatezanja
1
4 , 1
,
,
,
,
+
Rd t
Sd t
Rd v
Sd v
F
F
F
F
A povrina bruto poprenog preseka zavrtnja
A
s
povrina ispitnog preseka zavrtnja
d prenik zavrtnja
d
0
prenik rupe za zavrtanj
t referentna debljina lima (

t min )
t
p
debljina lima ispod glave ili navrtke zavrtnja,
d
m
srednja vrednost maksimalne i minimalne poprene dimenzije glave zavrtnja ili
navrtke, uzima se manja vrednost
f
ub
i f
u
vrstoe na zatezanje zavrtnja i osnovnog materijala, respektivno
e
1
i p
1
rastojanja izmeu zavrtnjeva u pravcu delovanja sile (tabela 13.27)
F
t,Rd
proraunska otpornost zavrtnja na zatezanje
B
p,Rd
proraunska otpornost na proboj
Proraunska otpornost zavrtnjeva na proklizavanje treba da se odredi na osnovu slede-
eg izraza:
Ms
ub s
s
Ms
Cd p
s Rd s
f A
k n
F
k n F

7 , 0
,
,
(13.67)
gde su:
P koeficijent trenja koji zavisi od klase hrapavosti povrina (tabela 13.26),
n broj tarnih povri,
F
p,Cd
sila prednaprezanja,
k
s
koeficijent koji ima sledee vrednosti:
k
s
=1,00 za rupe sa standarnim tolerancijama,
k
s
=0,85 za predimenzionirane rupe,
k
s
=0,70 za ovalne rupe.
Za zavrtnjeve u rupama sa standardnim nominalnim tolerancijama i za zavrtnjeve u
ovalnim rupama kod kojih je poduna osa ovalne rupe upravna na pravac prenoenja sile,
parcijalni koeficijent sigurnosti za otpornost na proklizavanje J
Ms
je:
J
Ms,ult
=1,25 za granino stanje nosivosti,
J
Ms,ser
=1,10 za granino stanje upotrebljivosti.
Vrednosti koeficijenta trenja P zavise od klase obrade povrina i date su u tabeli 13.26.
Tabela 13.26 - Vrednosti koeficijenta trenja P PP P za razliite klase obrade povrina
Klasa obrade Opis
P
A
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska, sa
uklanjanjem sve nekompaktne re, bez zaostalih neravnina;
Povrne iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
metalizirane aluminijumom nanetim prskanjem;
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
metalizirane prevlakom na bazi cinka nanetom prskanjem, uz potvrdu
da je obezbeen koeficijent trenja ne manji od 0,5.
0,50
B
Povrine iene mlazom abraziva od elinih kuglica ili peska i
premazane alkalno-cink-silikatnim premazom debljine 50-80 m.
0,40
C
Povrine iene elinom etkom ili plamenom, sa uklanjanjem sve
nekompaktne re.
0,30
D
Neobraene povrine.
0,20
U sluaju kombinovanog naprezanja kod veza koje su otporne na proklizavanje (kate-
gorije B i C) otpornost zavrtnja na proklizavanje treba da se redukuje, usled prisustva sile
zatezanja koja tei da odvoji tarne povrine, na sledei nain:
ser Ms
ser Sd t Cd p s
ser Rd s
F F n k
F
,
, , ,
, ,
) 8 , 0 (

za kategoriju B (13.68a)
ult Ms
Sd t Cd p s
Rd s
F F n k
F
,
, ,
,
) 8 , 0 (

za kategoriju C (13.68b)
Evrokod 3 takoe daje pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima u vidu minimalnih
i maksimalnih vrednosti njihovih meusobnih (p
1
i p
2
) i ivinih (e
1
i e
2
) rastojanja u pravcu
i upravno na pravac delovanja sile. Ova pravila su data u okviru tabele 13.27 zajedno sa
preporuenim vrednostima pomenutih rastojanja.
Tabela 13.27 - Pravila za konstruisanje veza sa zavrtnjevima
mm 150 ; 12 max 2 , 1
1 0
t e d
mm 150 ; 12 max 5 , 1
2 0
t e d
mm 200 ; 14 max 2 , 2
1 0
t p d
mm 200 ; 14 max 0 , 3
2 0
t p d
Preporuene vrednosti >mm@
Zavrtanj
p
1
i p
2
e
1
e
2
M12
40 30 25
M16
55 40 30
M20
70 50 40
M24
80 60 50
M27
90 70 55
M30
100 75 60
t debljina lima
d
0
prenik rupe za zavrtanj
M36
120 90 70
5.3 ZAVARIVANJE
Evrokod 3 daje pravila za konstruisanje i proraun sueonih avova (sa potpunom i de-
liminom penetracijom), ugaonih avova, avova u rupi, ep avova i uljebljenih avova.
Svakako da najveu primenu u noseim elinim konstrukcijama imaju sueoni i ugaoni
avovi.
5.3.1 Sueoni avovi
Prema Evrokodu proraunska otpornost sueonog ava sa punom penetracijom je jed-
naka proraunskoj otpornosti slabijeg od delova koji se spajaju, pod uslovom da je av iz-
veden odgovarajuom elektrodom (ili drugim dodatnim materijalom) kojom se obezbeuje
da rezultati pri svakom opitu na zatezanje pokazuju da su minimalna granica razvlaenja i
minimalna vrstoa na zatezanje vee ili jednake od onih za osnovni materijal. Stoga se
moe rei da proraunski dokaz nosivosti za sueone avove sa punom penetracijom nije
neophodan, jer je otpornost spoja uslovljena otpornou najslabijeg elementa, a ne sueo-
nog ava.
5.3.2 Ugaoni avovi
Proraunska otpornost ugaonog ava moe se smatrati zadovoljavajuom ako je ispu-
njen sledei uslov:
A
a
f
F F
Mw w
u
Rd w Sd w

3 /
, ,
(13.69)
gde su:
a debljina ugaonog ava,
A efektivna duina ugaonog ava,
f
u
vrstoa osnovnog materijala na zatezanje,
F
w,Sd
rezultanta svih sila koje deluju na posmatrani av (slika 13.11),
F
w,Rd
proraunska otpornost ugaonog ava,
E
w
faktor korelacije ija vrednost zavisi od vrste elika (tabela 13.28).
Tabela 13.28 - Faktor korelacije E EE E
w
i otpornost ugaonih avova F
w,Rd
za razliite debljine avova
J
Mw
=1,25 F
w,Rd
>kN@
a 3 4 5 6 7 8 9 10 12
Fe360 E
w
=0,80 62,4 83,1 103,9 124,7 145,5 166,3 187,0 207,8 249,4
Fe430 E
w
=0,85 70,1 93,5 116,8 140,2 163,6 186,9 210,3 233,7 280,4
Fe510 E
w
=0,90 78,5 104,7 130,9 157,0 183,2 209,4 235,6 261,7 314,1
Vrednosti proraunskih otpornosti su odreene za efektivnu duinu A=100 mm.
Za druge duine proraunska otpornost moe da se odredi mnoenjem sa A/100.
2
,
2
,
2
, , Sd Sd Sd Sd w
V V N F
II
+ +

Slika 13.11 - Odreivanje rezultujue sile u ugaonom avu
U pogledu minimalnih i maksimalnih dimenzija ugaonih avova Evrokod 3 je veoma sli-
an sa naim standardom JUS U.E7.150. Minimalna debljina ugaonih avova je a=3 mm, a
minimalna duina 40 mm, odnosno 6a. U pogledu maksimalne duine ugaonog ava po-
stoje odreene razlike. Naime, kod preklopnih spojeva ija je duina vea od 150a treba
redukovati proraunsku otpornost avova, mnoenjem koeficijentom redukcije
Aw,1
, koji
0 , 1
150
2 , 0
2 , 1
1 ,

a
j
w
A
A
(13.70)
gde je A
j
ukupna duina preklopa u pravcu delovanja sile.
Kod ugaonih avova duih od 1,7 metra kojim se spajaju poprena ukruenja limenih
nosaa, koeficijent redukcije E
Aw,2
17
1 , 1
2 ,
w
w
A
A
pri emu je 0 , 1 6 , 0
2 ,

w A
(13.71)
gde je A
w
duina ava u metrima.
LITERATURA
1. Alexandrov M.P.: Materials Handling Equipment, Mir Publisers, Moscow 1981.
2. Alpa G., Bozzo E., Gambarotta L.: The Influence of Stiffnes Distribution on the
Stability of Frame Structures for Multi-Story Buildings, Construzioni metalliche
6/1982.
3. Aluminium Associations: Engineering Data for Aluminium Structures, 1975.
4. Aluminium Associations: Specifications for Aluminium Structures, 1976.
5. Ballio G., Mazzolani F.M.: Theory and Design of Steel Structures, Chapman and
Hall, 1983.
6. Banen in Europa, Stahlbau Stahlhochbau: Eurocode 3 Teil 1-1: DIN VENV 1993-1-1,
Beuth Verlag GmbH, Berlin, Wien, Zrich 1994.
7. Bank of China, Hong Kong, Stahlbau 57/1988.
8. Bates W.: Introduction to the Design of Industrial Buildings, Constrado 1978.
9. Bayley J.M.: Materials for Aluminium Structures, International Conference on Steel
and Aluminium Structures, Cardif, 1987.
10. BCSA Publication No 23: The Plastic Design of Columns.
1. Belena E.U.: Metallieskie konstrukcii, Mosvka Storizdat 1976.
12. Belenya E.: Prestressed Load - Bearing Metal Structures, MR Publishers, Moscow
1977.
13. Blodgett O.W.: Design of Welded Structures, The James F. Lincoln Arc Welding
Foundation, Cleveland 1966.
14. Bogavac D., Buevac D., Bojovi A.: Granina stanja nosivosti - okvirni nosai,
Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko
graevinsko konstrukterstvo", Knjiga -Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995.
Beograd, 1995.
15. Bogavac D.: Savremeni koncept analize ponaanja elinih konstrukcija izloenih
dejstvu poara, Magistarski rad, Beograd, 1997.
16. Bogucki W.: Budownictwo stalowe, Wydawnictvo Arkady, Warszawa 1977.
17. Bolocan A.G.: Der Windverband bei mehvgeschossigen Gebauden mit
Stahltragwerk, Acier-Stahl-Steel 1/1976.
18. Boi B.: Metalurgija gvoa, Beogradski izdavako-grafiki zavod, Beograd 1973.
19. Braham M., Lascrompes E.: L'Analyse lastique des ossatures au moyen de
l'Eurocode 3, Construction Mtallique n
o
4-1991.
20. Breitschaft G.: The Structural Eurocodes - Conceptual Approach, IABSE
Conferences Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
21. Brisseaux A.: Le pont de grosle en mai 1977, Revue de l'aluminium No.463, 1977.
22. Brisseaux A.: Proche de l'aroport Roissy- Charles de Gaulle- Le passarelle en
aluminium de Villepinte, Revue de l'aluminium No. 496, 1980.
23. Brisseaux A.: Structure tridimenionnelle- aventages d'une solution en aluminum,
Revue de l'aluminium No. 489, 1979.
24. Brookes A.: Cladding of buildings, Construction Press, London 1983.
25. Brozzetti J., Law M., Petterson O., Witteveen J.: Fire Protection of Steel Structures-
Examples of Applications, IABSE Proceedings P-61/83, IABSE periodica 2/1986,
Zurich, Switzerland, May 1983.
26. Brozzetti J., Law M., Petterson O., Witteveen J.: Safetu Concept and Design for
Fire Resistance of Steel Structures, IABSE Surveys S-22/83, IABSE Periodica
1/1983, Zurich, Switzerland, Feb. 1983.
27. BS CP 118: The Structural Use of Aluminium, 1969.
28. Buchenau H., Thiele A.: Stahlhochbau - Teil 1, 2, B.G. Teubner Stuttgart 1981.
29. Buevac D., Bogavac D., Markovi Z.: Proraun poarne otpornosti elinih
konstrukcija prema evropskom standardu EVROKOD 3 - Deo 1.2, Preventivni
inenjering. Vol. V:2, 1997, Beograd.
30. Buevac D., Beevi M.: Spojna sredstva kod hladno oblikovanih profila, Zbornik
radova Graevinskog fakulteta u Subotici br. 9, Subotica, 1994.
31. Buevac D., Bogavac D., Bojovi A.: Vatrootpornost elinih konstrukcija prema
Evrokodu 3, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i jugoslovensko
graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd,
1997.
32. Buevac D., Bogavac D., Markovi Z.: Savremeni koncept modeliranja dejstva
poara na graevinske konstrukcije, Preventivni inenjering. Vol. V:1, 1997,
Beograd.
33. Buevac D., Bogavac D., Mikovi M.: Proraun i konstruisanje zavarenih spojeva,
graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995.
Beograd, 1995.
34. Buevac D., uki D.: Savremeni pristup proraunu i konstruisanju spregnutih
konstrukcija u zgradarstvu, Zbornik radova Graevinskog fakulteta u Subotici br.
9, Subotica 1994.
35. Buevac D., Gligi B., Bojovi A.: Proraun i konstruisanje spojeva sa mehanikim
spojnim sredstvima, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, 14-
16 jun 1995. Beograd, 1995.
Literatura 333
36. Buevac D., Gligi B.: Bona stabilnost I-nosaa pridranih profilisanim elinim
limom, XVIII kongres JUDIMK, Knjiga 4, 14-18 oktobar 1986. Portoro. Beograd,
1986.
37. Buevac D., Gligi B.: Raseeni nosai, Izgradnja. Vol. XLI: 8, 1987.
38. Buevac D., Markovi Z., Toi D.: Odreivanje klase poprenih preseka prema
Evrokodu 3, XX kongres JUDIMK, Knjiga 2, 5-7 jun 1996. Cetinje. Beograd, 1996.
39. Buevac D., Markovi Z., Toi D.: Projektovanje elinih konstrukcija od hladno
oblikovanih profila prema Evrokodu 3, Drugo jugoslovensko savetovanje
Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna
izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd, 1997.
40. Buevac D., Markovi Z.: Proraun vatrootpornosti spregnutih stubova, Izgradnja.
Vol. L: 9, 1996.
41. Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (I),
Izgradnja. Vol. XLIV: 5, 1990.
42. Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (II),
43. Buevac D., Mikovi M.: Primena cevnih profila u elinim konstrukcijama (III),
44. Buevac D., Mikovi M.: Proraun i konstruisanje reetkastih nosaa od upljih
profila, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko
Beograd, 1995.
45. Buevac D., Nikolovski T., Bogavac D., Bojovi A., Cvetanovski P.: Analyticall
Methods for Fire Resistance of Steel Structure Determination - General Report, 7-th
International Symposium of the Macedonia Association of Structural Engineers,
Vol. 1, 2.-4. October 1977. Ohrid, Skopje, 1997.
46. Buevac D., Nikolovski T.: Eurocode 3 and Harmonization of National Codes of
Practices for Steel Structures, 7th International Symposium of the Macedonian
Association of Structural Engineers, Vol. 1, 2.-4. October 1997. Ohrid, Skopje,
1997.
47. Buevac D., Stepanovi M.: Prethodno napregnute metalne konstrukcije, XVIII
kongres JUDIMK, Knjiga 4, 14-18 oktobar 1986. Portoro. Beograd, 1986.
48. Buevac D., Toi D., Markovi Z.: Proraun i konstruisanje veze greda - stub,
Beograd, 1995.
49. Buevac D., Toi D.: Analysis of Connection Stiffness in Steel Structures, 6-th
Symposiuum of the Macedonian Association of Structural Engineers, Vol. 1, 5-7
Oktober 1995. Ohrid. Skopje, 1995.
50. Buevac D., Toi D.: Design of Thin-walled Structures According to Eurocede 3
and Other Modern Codes - uvodno izlaganje, 6-th Symposiuum of the Macedonian
Association of Structural Engineers, Vol. 1, 5-7 October 1995. Ohrid. Skopje, 1995.
51. Buevac D., Toi D.: EVROKOD 3 - Nova generacija propisa za projektovanje
elinih konstrukcija - predavanje po pozivu, Struni seminar "Savremena
graevinska praksa", 22-23 april 1996. Novi Sad, 1996.
52. Buevac D., Toi D.: Konstruktivno -tehnoloka priprema elemenata elinih
konstrukcija za toplo cinkovanje, 15. Savetovanje o koroziji i zatiti materijala, 14-
15 novembar 1995. Beograd, 1995.
53. Buevac D., Toi D.: Proraun otvorenih hladno oblikovanih profila od elika,
Izgradnja. Vol. XXXVIII: 1, 1984.
54. Buevac D., Zrili M., Brai M.: Efekti tehnologije proizvodnje hladno
oblikovanih profila na mehanike karakteristike osnovnog elinog materijala, XIX
kongres JUDIMK, Knjiga 2, 21-24 septembar 1990. Novi Sad. Beograd, 1990.
55. Buevac D.: Aktuelnosti i tendencije u metalnim konstrukcijama, deo monografije
Stanje i pravci razvoja graevinske tehnike, specijalno izdanje JUDIMK asopisa
"Materijali i konstrukcije" br. 1-2, Beograd 1993.
56. Buevac D.: eline konstrukcije u zgradarstvu, Graevinska knjiga, Beograd
1992.
57. Buevac D.: EVROKOD 3: Proraun elinih konstrukcija - uvodni referat, Drugo
jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo, Knjiga Generalna izlaganja, 1-2. april 1997. Beograd, 1997.
58. Buevac D.: Metalne konstrukcije danas No 1, G Magazin. Vol. II:5, 1997,
Beograd.
59. Buevac D.: Metalne konstrukcije danas No 2, G Magazin. Vol. II:6, 1997,
Beograd
60. Buevac D.: Statiki sistemi i konstrukcija spratnih zgrada od elika - magistarski
rad, Beograd 1985.
61. Bulson P.S.: The Safety of Aluminium Structures, International Conference on
Steel and Aluminium Structures, Cardif, 1987.
62. Bureau A., Gala Y.: Appliction de l'Eurocode 3: Classement des section
transversales en I, Construction Mtallique, n
o
1-1991.
63. Bureau A., Lequien Ph.: Application de l'Eurocode 3: Vrification des sections
transversales brutes de classe 1, 2 et 3, Construction Mtallique n
o
2-1991.
64. Bttner O., Hampe E.: Bauwerk Tragwerk Tragstruktur - Band 2, VEB Verlag fr
Bauwesen, Berlin 1984.
65. Bttner O., Stenker H.: Knny femszerkezetek, Muszaki, Knyvkiado, Budapest
1974.
66. Bttner O., Stenker H.: Stahlhallen, VEB Verlag fur Banwesen, Berlin 1986.
67. Casciati F.: Elastic-plastic Analysis of Steel Plane Frames with Movable Joints,
Construzioni metallice 1/1980.
68. Cedrie M.: Fifty Years of Aluminium in Construction, Journal of the Construction
Division, Vol: 101, sept. 1975.
69. Chailleux G.: Passarelle de visite dmontable en alliage d'aluminium pour ouvrages
d'art, Revue de l'aluminium No.511, 1981.
70. Charpentes mtalliques en aluminium, Revue de l'aluminium No.359, 1967.
Literatura 335
71. Cheng W., Mak C. K.: Computer Analysis of Steel Frame in Fire , Journal of the
Structural Division, ASCE, Vol. 101, No. ST4, Apr. 1975.
72. Cheong F.: Inelastic Sway Buckling of Multistory Frames, Journal of the Structural
Division, Januar 1976.
73. Cheong F.: Multistory Frame Design Using Story Stiffness Concept, Journal of the
Structural Division, Jun 1976.
74. Colection of Reference Radiographs of Welds, Esselte System, Sweden 1974.
75. Couctoux M.: L'exposition universelle - terre des hommes - Montreal 1967, Revue
de l'aluminium No.350, 1967.
76. Cusens A.R., Pama R.P.: Bridge Deck Analysis, John Wiley & Sons, London 1975.
77. Cvetkovi S., Mati V.: Viskovredni anker-vijci, Simpozijum JDGK, Trogir 1980.
78. Cvetkovi S., Stipani B., Buevac D.: Privredno-sportski centar Tuzla - nosea
elina konstrukcija VII kongres SDGKJ - Knjiga K, 25-28 april 1983. Cavtat.
Beograd, 1983.
79. eline konstrukcije, asopis "Izgradnja" - Posebno izlaganje, Beograd, 1972.
80. 40 godina graevinara Socijalistike republike Srbije, Izgradnja, Beograd 1987.
81. upurdija ., Baloti P.: Konstrukcija poslove zgrade JUGODRVO u Beogradu,
VIII Kongres SDGKJ, Cavtat 1987.
82. Daniell D., De Miranda F.: Strutture in acciaio per l'edilizia civile e industriale,
CISIA, Milano 1977.
83. Davison J.H., Adams P.F.: Stability of Braced and Unbraced Frames, Journal of the
Structural Division, Februar 1974.
84. Debeljkovi M.: eline konstrukcije pod povienim temperaturama sa merama
zatite od poara, Zbornik radova Simpozijuma DGKS-Graevinske konstrukcije i
poar, Aranelovac, 26. i 27. oktobar 1989.
85. Debeljkovi M.: eline konstrukcije u industrijskim objektima, Graevinska
knjiga, 1995.
86. Debeljkovi M: Aluminijum u graevinarstvu, Graevinski kalendar, 1993.
87. Dereti-Stojanovi B., Markovi N., Drakovi B., Nikodijevi-Boilov Lj.:
Granina stanja nosivosti greda, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja EC1-EC4, 1-
2. april 1997., Beograd, 1997.
88. Design Manual on the European Recommendation for the Fire Safety of Steel
Structures, ECCS-TC 3, Brussels, Belgium, 1985.
89. Dillon C.: Steel Buildings, John Wilez & Sons, Inc. 1977.
90. Dotreppe J. C.: Structural Models for Fire Analysis, IABSE Proceedings P-101/86,
IABSE periodica 3/1986, Zurich, Switzerland, Aug. 1986.
91. Dowling P.: Composite Steel-Concrete Columns", 2nd International ECCS
Symposium, 1981.
92. Dowling P.: The New Eurocode for Steel Structures, IABSE Conference Davos
"Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
93. Drakovi B., Nikodijevi-Boilov Lj., Nikoli Z., Dereti-Stojanovi B., Markovi
N.: Granina stanja nosivosti spregnutih elemenata izloenih dejstvu aksijalnih sila
pritiska i momenata savijanja, Drugo jugoslovensko savetovanje Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo, Knjiga Posebna izlaganja EC1-EC4, 1-
2. april 1997., Beograd, 1997.
94. Driscoll G.C.,Armacost J.O., Hansell W.C.: Plastic Design of Multistory Frames by
Computer, Journal of the Structural Division, Januar 1970.
95. uki Lj.: Prilog prednaprezanju elinih konstrukcija - magistarski rad, Novi Sad
1993.
96. ECCS Comittee 8, Stability: Manual of the Stability of Steel Structures,
Introductory Report to the 2nd International Coloquium on Stability, Liege, 1977.
97. ECCS-T2-Committee: European Recommendations for Aluminium Alloy
Structures, First edition, 1978.
98. Edmonds F.D., Medland I.C. Approximate Determination of Frame Critical Loads,
Journal of the Structural Division.
99. Endter H.: Fachkunde fr Schweier, Archimedes Verlag Krenzlingen, Berlin 1974.
100. Essentials of Eurocode 3 Design Manual for Steel Structures in Building, ECCS
publication N
o
65-1991.
101. Essentials of Eurocode 3: Design Manual for Steel Structures in Building, First
Edition, No 65, ECCS, Brussels, 1991.
102. European Convention for Constructional Steelwork (ECCS): Analysis and Design
of Steel Frames with Semi-Rigid Joints, 1992.
103. European Recommendations for the Fire Safety of Steel Structures - Calculation of
the Fire Resistance of load Bearing Elements and Structural Assemblies Exposed to
the Standard Fire, ECCS-TC 3, Amsterdam, Netherlands, 1983.
1. Evrokod 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 1: Osnove prorauna,
Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor A. Pakvor), Beograd, 1997.
105. Evrokod 1: Osnove prorauna i dejstva na konstrukcije, Deo 2-2: Dejstva na
konstrukcije izloene poaru, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor
A. Pakvor), Beograd, 1997.
106. Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.1: Opta pravila i pravila za
proraun zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu (editor D. Buevac),
Beograd 1995.
107. Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.2: Opta pravila. Proraun
konstrukcija za dejstvo poara, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
(editor D. Buevac), Beograd, 1997.
108. Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija, Deo 1.3: Opta pravila. Dodatna pravila
za hladno oblikovane tankozidne elemente i limove, Graevinski fakultet
Univeriteta u Beogradu (editor D. Buevac), Beograd 1997.
109. Evrokod 4: Proraun spregnutih konstrukcija od elika i betona, Deo 1.1: Opta
pravila i pravila za proraun zgrada, Graevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
(editori M. Milievi i M. Ai), Beograd 1996.
Literatura 337
110. Evrokod 8: Projektovanje seizmiki otpornih konstrukcija, Deo 1-1: Seizmika
dejstva i opti zahtevi za konstrukcije, Graevinski fakultet Univerziteta u
Beogradu (editor R. Foli), Beograd, 1997.
111. Faltus F.: Ocelove konstrukce pozemniho stavitelstvi, eskoslovenske akademie
VED, Praha 1960.
112. Faltus F.: Plnostenne Ocelove Mosty Tramove, Nakladatelstvi eskoslovenske
Akademieved, Praha 1965.
113. Fire Engineering Design for Steel Structures-State of Art, International Iron and
Steel Institut (IISI), Brussels,1993.
114. Fisher J., Strnik J.: Guide to Design Criteria for Bolted and Riveted Joints, John
Wiley & Sons, New York 1974.
115. Footbal Stadiums in Italy, IABSE Periodica 2/1990.
116. Gachon H.: Sur le flambage des plaques, modele de calcul modeles exprimentaux,
Construction Mtallique, n
o
4-1980.
117. Galea Y., Lequien Ph.: Application de l'Eurocode 3: Rsistance de sections en I de
classe 4 comprimes - flshies saus interaction avec le cisaillement, Construction
Mtallique n
o
2-1991.
118. Gatz K., Hart F.: Stahl konstruktionen im Hochbau, Verlag Georg D.W. Callwey,
Mnchen 1966.
119. Gehri E.: The Fire Resistance of Steel Structures, Fire Technology, Vol.21, No.1,
Feb. 1985.
1. Georgijevski V.: Lake metalne konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd, 1986.
121. Growda S., Hassinen P.: Development of Offshore Structures, 14th Congress
IABSE; New Delhi 1992.
122. Hamdan M., Tong S.: The Petronas Twin Towers, Malmysia, Structural
Engineering International, IABSE Volume 7, Number 3, 1997.
123. Hancock G.: Design of Cold-Formed Steel Structures, Australian Institute of Steel
Construction, Sydney 1988.
124. Hart F., Henn W., Sontag H.: Stahlbau Atlas, Verlag Architektur + Baudetail,
Munchen 1978.
125. Hayard A.C.G.: State of the art-Highway Bridges, International Symposium on
Steel Bridges, London, 1988. Steel Construction, Vol. 5, No. 4, 1989.
126. Hayward A., Weare F.: Steel Detailer's Manual, BSP Professional Books, Oxford
1989.
127. Heyman J: Beams & Framed Structure, Pergamon Press, 1974.
128. Hirt M., Rolf B.: Consstruction mtallique, Presses polytechniques et Universitaires
romandes, Laussane, 1994.
129. Honghton E.L., Carruthers N..B.: Wind Forces on Buildings and Structures, Edward
Arnold 1976.
130. Horne M.R., Majid K.I.: The Design of Sway Frames in Britain.
131. Horne M.R.: Plastic Theory of Structures, Pergamon Press, 1971.
1. Horvati D.: Inenjerske konstrukcije iz aluminijumskih legura, Primjena
aluminijuma u graevinarstvu - prirunik i katalog, Graevinski institut OOUR
Fakultet graevinskih znanosti Sveuilita u Splitu, 1988.
133. Horvati D.: Metalni mostovi, kolska knjiga, Zagreb, 1988.
134. Hosser D., Dorn T., El-Nesr O.: Experimental and Numerical Studies of Composite
Beams Exposed to Fire, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 10,
Oct. 1994.
135. Industrial Buildings, Francisco Asensio Cerver, Barcelona 1992.
136. Inovation in Steel - New Life for Old Buildings around the World, International
Iron and Steel Institute, 1997.
137. ISO/TC 167/SC 3- Steel and Aluminium Structures, Alloys of Aluminum: Material
and Design, "Aluminium Structures, Material and Design, Part 1: Ultimate Limit
State- Static Loading", Committee draft, Document No. ISO/TC 167/SC 3- N188,
April 1992.
138. Iyengar H.: High Rise System Concepts, 14th Congres IABSE, New Delhi 1992.
139. Iyengar H.: Hotel De Las Aktes tower, Barcelona, Spain-Structural Engineering
International 3/92.
140. Iyengar H.: Hotel De Las Artes Tower, Barcelona, Spain, Structural Engineering
International, IABSE Volume 2, Number 3, 1992.
141. Jefferson T.B.: Metals and How to Weld Them, Welding Engineer Publications,
Celveland 1961.
142. Jodidio P.: Sir Norman Foster, Taschen, Bonn 1997.
143. Kahlmeyer: Stahlbau, Werner-Verlag, Dusseldorf 1990.
144. Kahlmeyer: Stahlbau-trger, sttzen, verbindungen, 3 berbeitete Auflage, 1990.,
Verner-Yerlag.
145. Kam T.Y., Corotis R.B., Rossow E.E.: Reliability of Nonlinear Framed Structures,
Journal od Structural Engineering, Jul 1983.
146. Kawagoe K., Saito H.: Thermal Effects of Fires in Buildings, Center for Fire
Science and Technology, Science University of Tokyo, Japan.
147. Kawaguch M.: Sports Arena Kadoma, Japan, Structural Engineering International,
IABSE Volume 6, Number 3, 1996.
148. Khan F.R.: 100-Story John Honcock Cesnter in Chicago-A Case Study of the
Design Process, IABSE Periodica 3/1982.
149. Kirby P.A., Nethercoat D.A.: Design for Structural Stability, Granada Publishing
Limited 1979.
150. Knoll F.: La Pyramide du Grand Louvre, IABSE Periodica P-131/89, Zrich 1989.
151. Knool F.: La Pyramide du Grand Louvre, IABSE Periodica 1/1989.
152. Konstruktive Details im Stahlhochbau, Schweizerische Zentralstelle fur stahlbau,
Zurich 1973.
153. Korrosion und Korrosionsschutz metallishcer Werkstoffe in Hoch - und
Ingenieurbau, Verlag Stahleisen M.B.H., Dsseldorf 1976.
Literatura 339
154. Koser J.: Handbuch ber das Konstruieren mit Aluminium, Fachverband der
Metallindustrie sterrichs, Wien 1980.
155. Krishnamacher B.S., Sismha D.A.: Design of Steel Structures, Tata Mc Graw - Hill
Publishing Company LTD, New Delhi 1978.
156. Kruppa J.: Collapse Temperature of Steel Structures, Journal of the Structural
Division, ASCE, Vol. 105, No. ST9, Sept. 1979.
1. Kuzmanovi B., Willems N.: Steel Design for Structural Engineers, Prentice-Hall,
Inc. New Jersey 1977.
158. L'acciaio nell'edilizia moderna, Publishe Relazioni Italsider, Genova 1966.
159. L'acciaio Nell'edilizia Moderna.
160. Lie T. T.: Fire Resistance of Circular Steel Columns Filled with Bar-Reinforced
Concrete, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 5, May 1994.
161. Lin T.Y.: Arch as Architecture, Structural Engineering International, IABSE
Volume 6, Number 2, 1996.
162. Lorrain M., Tenda R.: Contribution a la recherche de methodes simplifiees de calcul
des charges de ruines d'ossatures metalliques multi-etagees planes, Annales,
Oktobar 1983.
163. Lovi M.A., Mac Gredor J.G.: Geometric Nonlinearities in Unbracesd Multistory
Frames, Journal of the Structural Division, Novembar 1983.
164. Mac Ginley T.J.: Structural Steelwork Calculations and Detailing, Butterworths,
London 1973.
165. Mack Ginley T.J.: Steel Structures, E. & F.N. SPON, Suffolk 1981.
166. Making the New Generation Familiar with Steel Construction: STEEL DESIGN
EUROCODES, Edited by J.P. Muzeau, M. Ivanyi, Budapest 1993.
1. Manojlovi B: Mainski materijali, Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd 1983.
168. Marek P.: Kovove konstrukces pozemnich stave, SNTL, Praha 1985.
169. Marek P.: Oceslove konstrukce na poddolovanem uzemi, SSI 1978.
170. Markovi Z., ori B.: Metrina analiza ravnih okvirnih nosaa sa polukrutim
vezama, Izgradnja, 8/96 Beograd.
171. Markovi Z., Stipani B.: Granino stanje nosivosti - elementi izloeni
kombinovanom dejstvu aksijalne sile pritiska i momenta, Zbornik radova
Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, Beograd, 1995.
172. Markovi Z., Zari B.: Komparativna analiza prorauna veze greda-stub u elinim
konstrukcijama, Nae graevinarstvo 11-12, 1996., Beograd.
173. Markovi Z.: Analiza ponaanja polukrutih veza u elinim konstrukcijama,
magistarska teza, Beograd, 1995.
174. Mateescu D.: Constructii metalice, Didactica si pedagogica, Bucuresti 1975.
175. Mayer-Bohe W.: Stahlhochbau, Alexander Koch GmbH, 1974.
176. Mazzolani F.M., Valtinat G.: ECCS Activity in the Field of Buckling of Aluminium
Structures, International Conference on Steel and Aluminium Structures, Cardif,
1987.
177. Mazzolani F.M.: Aluminium Alloy Structures, Pitman Advanced Publishing
Program, Boston-London-Melburne, 1985.
178. Merkblat 361: Wabentrager, Beratungsstelle fur Stahlwervendung, Dusseldorf
1976.
179. Merkblatt 115: Stahlggeschobauten Grundlagen fur Entwurf und Konstruktion,
Beratungs-stelle fur Stahlverwendung, Dsseldorf 1978.
180. Merkblatt 147: Dreigurtbinder I, Beratungsstelle fur Stahlverwendung, Dsseldorf
1985.
181. Merkblatt 148: Dreigurtbinder II, Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf,
1985.
182. Merkblatt 200: Flugzenghallen, Beratungsstelle fr Stahlverwendung, Dsseldorf
1973.
183. Merkblatt 203: Stahltrapezbleche fur Dach und Wand, Beratungsstelle fur
Stahlverwendung, Dsseldorf 1977.
184. Merkblatt 387: Rechteck - Hohlprofile fr den Stahlbau, Beratungsstelle fr
185. Merkblatt 387: Rechteck Hohlprofile fur den Stahbau, Beratugnsstelle fur
186. Merkblatt 388: Typisierte Hallen, Beratungsstelle fur Stahlerwendung, Dusseldorf
1974.
187. Merkblatt 399: Zinkberzge zum Schutz von Stahl Beratungsstelle fr
Stahlwerwendung, Dsseldorf 1983.
188. Meyer-Bohe W.: Stahlhochbau, Verlagsantalt Alexander Koch GmbH, Stuttgart
1974.
1. Mici P.: eline konstrukcije zgrada, Nauna knjiga, Beograd 1954.
190. Mici P.: Osnovi konstrukcija od elika, Prosveta 1948.
191. Milosavljevi M., Radojkovi M., Kuzmanovi B.: Osnovi elinih konstrukcija,
Graevinska knjiga, Beograd, 1980.
192. Morris L.J., Randall A.L.: Plastic Design, 1979.
193. Mortelmans F.K., De Roeck G.P., Van Gemert D.A.: Aproximate Method for
Lateral Load Analysis of High-Rise Building, Journal of the Structural Division,
Avgust 1981.
194. Mosco V.: Neue arhcitektonische und konstruktive Gestaltung bei Hochhausern,
Acier-Stahl-Steel 8/1976.
195. Mukhanov K.K.: Design of Metal Structures, Mir Publishers, Moscow 1968.
1. Muravljov M.: Graevinski materijali, Nauna knjiga, Beograd 1984.
197. Nakamura K., Shinoda K., Hirota M., Kawagoe K.: Structural Behaviour of Steel
Frame in Building Fire, building Research Institute, Ministry of Construction,
Japan.
Literatura 341
198. Narayanan R.: Beams and Beam Colums - Stability and Strength, Applied Science
Publishers, London 1983.
199. Nauer Spannweitanrekord fur Brucke in Japan, Bauingenieur 3/91.
200. Neumann A.: Schweisstechnisches Handbuch fr Konstrukteure, VEB Verlag
Technik, Belin 1954.
201. New Developments in Steel Construction, National Structural Steel Conference,
London 1984.
1. Nikoli M.: Greke u zavarenim spojevima izvedenim topljenjem, Zavod za
zavarivanje, Beograd 1990.
203. Nikolovski T., Cvetanovski P.: Jedan aspekt uticaja visokih temperatura na nosee
stubove u elinim konstrukcijama, Zbornik radova Simpozijuma DGKS-
Graevinske konstrukcije i poar, Aranelovac, 26. i 27. oktobar 1989.
204. Nilov A.A., Permkov V.A., Pricker A.J.: Stalnie konstrukcii, Budivelnik, Kiev
1986.
205. Note Technique: Elements de conception des structures en acier en zone sismique,
1981.
206. Oravsky M.: Ocel v Stavebnych Kontrukciach, Vydavatelstvo Technickeja
Ekonomickej Literatury, Bratislava 1978.
207. Oravsky M.: Ocsel v stavebnych konstrukciach, ALFA, Bratislava 1978.
208. Osterreischischer Stahlbauverband: Richtlinien fr die Bemessung von Aluminium
Konstruktionen, 2. Auflage, 1980.
209. Palffy S.: Aerodynamische Interferenz zwischen Hochhaiuser-Untersuchungen im
Windkanal, Schweizerische Bauzeitung, No 9/1978.
210. Parking Structures, IABSE Periodica C-2/77, Zrich 1977.
211. Particolari construttivi di strutture in acciaio, Vol, I, Vol.III, CISIA, Milano 1978.
212. Pavlovi Z., Buevac D.: Aluminijum kao materijal za nosee konstrukcije u
graevinarstvu, Izgradnja. Vol. XXXVIII: 3, 1984.
213. Pavlovi Z., Buevac D.: Pancevo-Smederevo Pipeline Bridge over Danube,
International Conference "Bridges on the Danube", Vol. II, 7-12 September 1992.
Vienna-Bratislava-Budapest. Bratislava, 1992.
214. Pavlovi Z., Buevac D.: Primeri primene aluminijumskih legura za nosee
konstrukcije u graevinarstvu, Izgradnja. Vol. XL: 1, 1986.
215. Pechar J., Bure J., Studnika J., afka J.: Prvky kavorych konstrukci,
Nakladatelstvi technicke literatury, Praha 1984.
216. Pekoz T., Winter G.: Cold-Formed Steel Construciton, IABSE Periodica S-12/80,
Zrich 1980.
217. Pei M., Milenkovi V.: Valjanje elinih limova i traka, Tehnika knjiga,
Beograd 1965.
218. Petersen C.: Stahlbau, Fiedr. Vieweg & Sohu Verlagsgesellschaft mbH,
Braunschweig 1990.
219. Petersen C.: Static und Stabilitat der Baukonstruktionen, Friedr. Vieweg & Sohn,
1982.
220. Petkovi Z., Ostri D.: Metalne konstrukcije u mainogradnji, Mainski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd 1996.
221. Pettersson O.: Structural Fire Behaviour-Development Trends, Lund Institute of
Science and Technology, Lund University, Sweden..
222. Planningand Environmental Criteria for Tall Buildings, American Society of Civil
Engineers, 1979.
223. Plastic Design in Steel, ASCE 1971.
224. Plastic Design of Braced Multistory Steel Frames, American Iron and Steel
Institute, New York 1968.
1. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija.
226. Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcija od
korozije.
227. Prulj M.: Spregnute konstrukcije, Graevinska knjiga, Beograd 1989.
228. Qintiere J.: Analytical Method for Firesafety Design, Fire Technology, Nov. 1988.
229. Radojkovi M.: Proraun zavarenih konstrukcija od Al-legura, Nae graevinarstvo
br. 11, 1978.
230. Radojkovi M.: Zavarivanje u graevinarstvu - I deo, Graevinski kalendar, Savez
graevinskih inenjera i tehniara Jugoslavije, Beograd 1979.
231. Raoul J., Lequien Ph.: Application de l"Eurocode 3: Guide de vrification des
lments sujets au risque de violement, Construction Mtallique, n
o
2-1991.
232. Reboul M.: Corrosion galvanique de l'aluminium, Revue de l'aluminium No.465,
1977.
233. Rickenstorf G., Berndt E.: Tragwerke fur hochbauten, BSB B.G. Teubner
Verlagsgesell-schaft, Leipzig 1982.
234. Ritchie K., Chien E.: Innovative Design in Structural Systems for Buildings,
Canada, 1978.
235. Roik, Lindner: Einfuhrung in die Berechnung nach dem Traglastverfahren,
Stahbau-Verlags-GmbH, Koln 1972.
236. Russell A.D., Choudhary K.T.: Cost Optimization of Buildings, Journal of the
Structural Division, Januar 1980.
237. Sakumoto Y., Yamagushi T., Okada T.: Fire Resistance of Fire-Resistant Steel
Columns, Journal of Structural Engineering, ASCE, Vol. 120, No. 4, Apr. 1994.
238. Saul R.: Bridges with Double Composite Action, Structural Engineering
International, IABSE Volume 6, Number 1, 1996.
239. Scwarz O., Zellner W., Saul R.: Three Bridges with the longest Spans for the New
High-Seed Railway Lines, Structural Engineering International 2/92.
1. Seanje za budunost, Saobraajni institut CIP, Bograd 1995.
241. Sedlacek G.: EC3 - A Steel Eurocode for Innovative Structural Engineers, IABSE
Conference Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
242. Sedmak A., Milosavljevi A.: Konvencionalni postupci elektrolunog zavarivanja,
Zavod za zavarivanje, Beograd 1993.
243. Selected Works of Fazlur R. Khan, IABSE Periodica 4/1982.
Literatura 343
244. Siat-May F.C., Ozer E., Lu L.W.: Strength of Steel Frames Under Gravity Loads,
Journal of the Structural Division, Jun 1977.
245. Simon G.: Les Ateliers flexibles mythe et ralits- l'escalier personnales, Revue de
l'aluminium No. 509, 1981.
246. Smiljani M.: Dodatni i pomoni materijali u zavarivanju elinih konstrukcija,
Zavod za zavarivanje, Beograd, 1988.
247. Solar Chimneys, IABSE Periodica 3/1983.
248. Stabilnost elinih konstrukcija, Jugoslovenski graevinski centar, Beograd 1985.
249. Stahlbau Handbuch 2, Stahlbau-Verlagsgesellschaft mbH, Koln 1985.
250. Stahlbau in Deutschland.
251. Stark J.W.: EC3 - A Eurocode for Economical Steel Structures, IABSE Conference
Davos "Structural Eurocodes", IABSE Reports, Zrich 1992.
252. Stipani B., Buevac D.: elini mostovi, Graevinska kniga, Beogad 1989.
253. Stipani B., Buevac D.: Novi evropski standard za eline konstrukcije (I),
Izgradnja. Vol. XLVIII: 2, 1994.
254. Stipani B., Buevac D.: Novi evropski standard za eline konstrukcije (II),
Izgradnja. Vol. XLVIII: 3, 1994.
255. Stipani B., Buevac D.: Osnove prorauna, Zbornik radova Jugoslovenskog
savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga -
Posebna izlaganja EC3, 14-16 jun 1995. Beograd, 1995.
256. Stipani B., Markovi Z.: Granino stanje nosivosti - nosai, Zbornik radova
Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i jugoslovensko graevinsko
konstrukterstvo", Knjiga - Posebna izlaganja EC3, Beograd, 1995.
257. Structural Design of Tall Steel Buildings, American Society of Civil Engineers,
1979.
258. Structures in Great Britain, IABSE Periodica C-16/81, Zrich 1981.
259. Structurs in Japan, IABSE Periodica C-36/86, Zrich 1986.
260. Stssi F.: Grundlagen des Stahlbaues, Springer - Verlag Berlin, 1971.
261. uman H.: Metalografija, Tehnoloko metalurki fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd 1981.
262. Tabak E.I., Wirght P.M.: Optimality Criteria Method for Buildign Frames, Journal
of the Structural Division, Juli 1981.
263. The Structures of New Railway Line in Japan, IABSE Periodica C-8/79, Zrich
1979.
264. Toi D., Buevac D., Markovi Z.: Obuhvatanje uticaja imperfekcija na analizu
elinih okvirnih konstrukcija, XX kongres JUDIMK, Knjiga 2, 5-7 jun 1996.
Cetinje. Beograd, 1996.
265. Toi D., Buevac D.: Granina stanja nosivosti - zategnuti i pritisnuti elementi,
Beograd, 1995.
266. Transparentes Bauen mit Stahl, Stahl-Information Zentrum, Dsseldorf 1990.
267. Van Douwen A.: Welded and Bolted Connections, 2nd International ECCS
Symposium, 1981.
268. Vandamme M., Janss J.: Buckling of Axialy Loaded Steel Columns in Fire
conditions, IABSE Proceedings P-43/81, IABSE periodica 3/1981, Zurich,
Switzerland, Aug. 1981.
1. Vasilev A.A. Metallieskie konstrukcii, Moskva Storizdat 1975.
270. Verne J.: Les tles et bandes de l'usine d'lssoire de Cgdur Pachiney- Des marches
diversifis, Revue de l'aluminium No.503, 1981.
271. Vidakovi M.: Poar i arhitektonski inenjering, Fahrenheit, Beograd, 1995.
272. Villiams C.: Some Dynamic Caracteristics of Tall Building, Proceedings, Decembar
1983.
273. Vlaji Lj.: Neke grube greke zapaene prilikom izvoenja spojeva sa
visokovrednim zavrtnjevima, Nauni skup "eline konstrukcije danas", Beograd
1983.
274. Vlaji M.: Ponaanje spojeva sa visokovrednim zavrtnjevima pri eksploatacionom i
graninom optereenju, doktorska disertacija, Graevinski fakultet Ni, 1993.
275. Vojnovi V.: Projektovanje i konstruisanje zavarenih konstrukcija, Zavod za
zavarivanje, Beograd, 1991.
276. Voriek V., Chladny E., Melcher J.: Prvky kovovych konstrukcii, Nakladatelstvi
technicke literatury, Praha 1983.
277. Vukov A.: Uvod u metalne konstrukcije, Fakultet graevinskih znanosti
Sveuilista u Splitu, Split 1988.
278. Walker H.B.: Developments and Cost Effectiveness of Steel Framed Construction,
National Structural Steel Conference, 1984.
279. Wanke J., Spal L.: Ocelove trubkove konstrukce, Nakladatelstvi technicke
literatury, Praha 1975.
280. Wei-Wen Yu: Cold-Formed Steel Design, John Wiley & Sons, New York, 1985.
281. Welding Handbook, American Welding Society, 1973.
1. Wieslawski Z.: Szstem konstrukcyjno-montaowylekkich hal stalowych
ocieplonych, Arkady, Warszawa 1977.
283. Wind Analysis-Preventive Medicine for Cladding, Structural Problems,
Engineering News Record, Mart 1980.
284. Witteveen J., Twilt L., Bijlaard F. S. K.: Experimental Analysis of Steel Structure at
Elevated Temperatures, IABSE 10th Congress, Tokyo, 1976.
285. Witteveen J., Twilt L., Bijlaard F. S. K.: The Stability of Braced and Unbraced
Frames at Elevated Temperatures, Liege, 13-15 April 1977.
286. Zari B., Buevac D., Stipani B.: Rehabilitation of the Cold Rolling Mill Building
MKS Damaged by Fire, Proceedings of the International Conference on
Rehabilitation, Renovation and Repairs of Structures, 9-11 January 1994.
Vasakhapatnam. TATA McGRAW HILL New Delhi, 1994.
287. Zari B., Buevac D., Devi M.: Ponaanje spregnutih stubova u poarnim
uslovima, Simpozijum DGKH-Specijalni inenjerski objekti, Brioni, 1988.
Literatura 345
288. Zari B., Buevac D., Devi M.: Ponaanje spregnutih stubova u poarnim
uslovima, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti", Knjiga III, 19-21
maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
289. Zari B., Buevac D., Gligi B.: Stubovi dalekovoda od hladno oblikovanih profila
otvorenog poprenog preseka, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti",
Knjiga I, 19-21 maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
290. Zari B., Buevac D., Stipani B.: eline konstrukcije u graevinarstvu,
Graevinska knjiga, Beograd 1998.
291. Zari B., Buevac D., Stipani B.: Evrokod 3: Proraun elinih konstrukcija -
uvodni referat, Zbornik radova Jugoslovenskog savetovanja "Evrokodovi i
jugoslovensko graevinsko konstrukterstvo", Knjiga - Generalna izlaganja, 14-16
jun 1995. Beograd. Beograd, 1995.
292. Zari B., Buevac D., Vlaji Z., Zari B.: Industrijska izgradnja stanova putem
elijastih sistema zgrada, INDIS, Novi Sad 1986.
293. Zari B., Buevac D., Vlaji Z.: Metode prorauna i primena spregnutih stubova u
graevinarstvu, Simpozijum DGKH "Specijalni inenjerski objekti", Knjiga II, 19-
21 maj 1988. Brijunski otoci. Zagreb, 1988.
294. Zari B., Buevac D.: Neki aspekti savremenog koncepta prorauna konstrukcija od
hladno oblikovanih profila, II kongres DGKH, Knjiga 1, 6-9 novembar 1986. Split.
Zagreb, 1986.
295. Zari B., Buevac D.: Razvoj metalnih konstrukcija u Srbiji, Nauni skup " Razvoj
nauke u oblasti graevinarstva i geodezije u Srbiji", 12-13 decembar 1996.
Beograd, 1996.
296. Zari B., Gligi B.: Proraun noseih konstrukcija od Al-legura prema graninim
stanjima, Nae graevinarstvo br. 11-12, 1990.
297. Zari B., Gligi B.: Proraun spojeva kod noseih konstrukcija od aluminijumskih
legura prema graninim stanjima, Kongres SDGKJ, Cavtat, 1991.
298. Zari B., Gligi, B.: Savremene podloge za primenu Al-legura u noseim
konstrukcijama, Prvo jugoslovensko savetovanje o problematici proizvodnje,
primene i plasmana proizvoda i konstrukcija iz aluminijuma za graevinarstvo,
Nika Banja, 1988.
299. Zari B., Stipani B.: Sadejstvo dijafragmi od profilisanih limova u elinim
konstrukcijama zgrada, Izgradnja br. 7/1985.
300. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode utvrivanja otpornosti protiv
poara elinih konstrukcija u domaoj i inostranoj tehnikoj regulativi,
Jugoslovensko savetovanje "Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta od
poara u industrijskim i javnim objektima, 20-21 novembar 1984. Beograd, 1984.
301. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode za utvrivanje otpornosti
protiv poara elinih konstrukcija u domaoj i inostranoj tehnikoj regulativi,
Zbornik radova Savetovanja - Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta
od poara u industrijskim i javnim objektima, Beograd, 1984.
302. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Analitike metode za utvrivanje otpornosti
protiv poara elinih konstrukcija, Razvojno istraivaki projekt-Spratne zgrade od
elika, IMK-Graevinski fakultet u Beogradu, Beograd, 1985.
303. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Metode prprauna vatrootpornosti zgrada od
elika, Razvojno istraivaki projekt-Spratne zgrade od elika, IMK-Graevinski
fakultet u Beogradu, Beograd, 1985.
304. Zari B., Vlaji Z., Buevac D.: Nosei sistemi spratnih zgrada od elika,
Razvojni istraivaki projekat "Spratne zgrade od elika", Beograd 1984.
305. Zari B., Vlaji Z.: Nove tendencije u konceptu sigurnosti i metodama prorauna
vatrootpornosti elinih konstrukcija, Nauni skup-Ponaanje materijala i
konstrukcija u poarima, Sarajevo, 27. i 28. maj 1987.
306. Zari B., Vlaji Z.: Nove tendencije u konceptu sigurnosti i metodama prorauna
vatrootpornosti elinih konstrukcija, asopis - Poar, eksplozija, preventiva, br.
1/87, Sarajevo, 1987.
307. Zari B., Vlaji Z.: Unapreenje zatite od poara graevinskih konstrukcija,
Simpozijum DGKS-Graevinske konstrukcije i poar, Aranelovac, 26. i 27.
oktobar 1989.
308. Zari B.: Metalne konstrukcije I, Graevinski fakultet, Beograd 1983.
309. Zari B.: Metalne konstrukcije II i tehnologija proizvodnje metalnih konstrukcija,
skripta, Beograd, 1983.
310. Zari B.: Metalne konstrukcije II, Graevinski fakultet, Beograd 1983.
311. Zari B.: Savremeni koncept zatite elinih konstrukcija od poara, Zbornik
radova Savetovanja - Savremene mogunosti za spreavanje velikih teta od poara
u industrijskim i javnim objektima, Beograd, 1984.
312. Zatita od poara u graevinarstvu, Institut za ispitivanje materijala Republike
Srbije, Beograd, januar 1993.
313. Zur Windbelastung von Hochhausern in den USA, Der Stahlbau 11/1980.
314. erbin M.M., Vladimirskii V.A.: Metallieskie konstrukcii, Kiev 1986.
315. uranski J.A.: Windeinflusse auf Baukonstruktionen, Verlagsgesellschaft Rudolf
Muller, Koln, 1978.

Metalne Konstrukcije - Budjevac

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Metalne Konstrukcije - Budjevac

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Osnove prora~una i konstruisanja

Koeficijent sigurnosti na proklizavanje

normalni napon koji deluje upravano na merodavnu ravan ava,

smiui napon koji deluje upravno na osu ava.

podvezica obostranih aju slu u 6 0

(2.34) zavrtnjeve dne visokovre nute prednapreg upasovane za

HEM) i HEB (HEA, profile - H za valjane 875 , 0

Otporni moment poprenog preseka - W

NAPOMENA: Sve oznake su u skladu sa slikom 3.40

0361 24 92,9 21,6 98,0

0,125 0,206 0,339 0,489 0,756

k zavisi od naina naprezanja i uslova oslanjanja. U tabeli

k date su za konzolne i obostrano oslonjene pritisnute elemente.

Proraun i konstruisanje noseih elemenata elinih konstrukcija 443

I sektorski moment inercije %m

Idealna vitkost posmatranog tapa je:

. Moe se, takoe, uoiti da je: N

0561) ...( 100 /

enja optere za vea m 5 2 9

) kod zavarenih nosaa.

enje optere e ja za mm 100 40 / 75

530 Metalne konstrukcije

I sektorski moment inercije poprenog preseka,

k koeficijenti duine izvijanja koji se odnose na obrtanje i krivljenje krajnjeg

zavise od uslova oslanjanja nosaa s obzirom na

pojasu gornjem na enje optere za

k kada se odnosi na smiue napone.

Nain naprezanja znatno utie na vrednost kritinog napona elastinog izboavanja. to

k od oblika dijagrama normalnog napona, ija promena moe

U tabeli 4.28 su date vrednosti koeficijenata

k moe da se odredi u funkciji parametra :

k , to je gotovo deset puta manje od vrednosti ovog koeficijenta za plou

k ). Meutim, kako je irina konzolnog pre-

kojim se definie aksijalno naprezanje ukruenja i

kojim se obuhvata savijanje ukruenja.

gde je h ukupna visina nosaa;

k koeficijent izboavanja za posmatrani deo poprenog preseka.

V post-kritina rezerva nosivosti.

) koju rebro moe da prenese. Prema

sin sin cos a d t V

) dolazi do savijanja oslonakog ukruenja. Na slici 4.128 je prikazano

H , koja izaziva savijanje

H . Moment savijanja se, u tom sluaju, razlae na krak sila:

enja ukru kruta za 5 , 2

uglavnom posledica direktnog unoenja spoljanjeg optereenja u rebro nosaa. Napon

je najee lokalnog karaktera i uglavnom potie od koncentrisanih sila velikog intenziteta

c korekcioni faktori kojima se obuhvata post-kritina nosivost lima,

c , odreuje se na sledei nain:

c . Kako je lokalni napon pritiska

k , za dva razliita tipa oslanjanja (A i B) i nekoliko karakteristinih

k , koji moe da se odredi na

sin 2 cos cos

k koeficijent izboavanja koji zavisi od uslova oslanjanja i dijagrama normalnih

za efektivnu povrinu preseka A

Plastini moment otpornosti preseka sa parcijalnim smiuim spojem

betona enje gnje je merodavno

H ukupna horizontalna sila izmeu betona i profilisanog lima od oslonca do raz-

H ), moment nosivosti ploe jednak je momentu nosivosti samog profilisa-

0,0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5

4,90 3,22 1,88 0,88 0,22 0,00

0,75 0,80 0,85 0,90 0,95 1,00

. Konano, u kombinovanoj reak-