SAVREMENE METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

WBS (radna struktura projekta) je tehnoloko, hijerarhijsko ustrojstvo proizvoda i usluga koje nastaju tokom realizacije projekta.

To je nain da se projekat podeli na smislene i logine celine.

Sam projekat predstavlja najvii nivo WBS a, dok su pojedinane aktivnosti, potrebne da bi se kreirao proizvod ili usluga, najnii nivo.
2

WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

Svaki sloen sistem (projekat) se sastoji iz vie podsistema. Unutar podsistema (odreenih nivoa WBS a) javlja se niz aktivnosti koje sadre resurse i trokove i koje su meusobno funkcionalno i tehnoloki povezane.

Podsistemi (podprojekti) su takoe funkcionalno i tehnoloki povezani i mogu biti sastavljeni od velikog broja podsistema (nivoi WBS a)
3

WBS (Work Breakdown Structure) TEHNIKA

OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA

OBS (organizaciona struktura projekta) je organizaciono ustrojstvo projekta, odnosno globalna hijerarhija, koja predstavlja odgovorne menadere projekata i delova projekata u preduzeu. Cilj formiranja OBS a je determinisanje odgovornosti, ovlaenja i obaveza svih uesnika u projektu i njihovih odnosa tokom realizacije projekta.
5

OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA

OBS daje potpuno jasan odgovor na pitanje ko ta radi u projektu ili delovima projekta, odnosno pojedinim fazama projekta.

Svrha OBS a je da se utvrdi:

Ko je ovlaeno lice koje e obaviti posao Koje odgovornosti i ovlaenja ima to lice Kakav je odnos njegovih odgovornosti i ovlaenja prema drugima u organizaciji i prema rukovodstvu.

OBS (Organization Breakdown Structure) TEHNIKA

Pre poetka definisanja OBS a potrebno je imati WBS i spisak pojedinaca ili organizacionih jedinica koje mogu izvriti zadatke prikazane WBS om. Nakon formiranja OBS a poznate su sve faze projekta, tehnoloka struktura, svi uesnici u projektu, konkretne odgovornosti i ovlaenja
7

RBS (Resource Breakdown Structure ) TEHNIKA

RBS (redursna struktura projekta) je spisak resursa (radnih) grupisanih po funkcijama i ureenih po hijerarhijskoj strukturi. Sistem koji identifikuje ko radi posao. Tim koji upravlja projektom koristi RBS da odredi koje su uloge potrebne u izvrenju projektom odreenih WBS elemenata

RBS (Resource Breakdown Structure ) TEHNIKA

U najoptijem sluaju resursi su:

Radni (ljudi i maine) Materijalni (materijali) Novac

Fiksni

trokovi (Cost/Use) koji se pokreu svaki put kada resurs dodelimo aktivnosti Trokovi (Cost) (dodeljuju se aktivnosti jednokratno, nezavisno od vremena)
9

METODA KLJUNIH DOGAAJA

Nakon formiranja WBS a i OBS a, potrebno je pristupiti utvrivanju kljunih dogaaja na projektu (milestone aktivnosti) i izradi plana kljunih dogaaja. Kljuni dogaaji predstavljaju najvanije aktivnosti na projektu ili na pojedinim fazama projekta i njihova trajanja su najee fiktivna.

10

METODA KLJUNIH DOGAAJA

Plan kljunih dogaaja, po pravilu koristi vrhunski menadment firme i njime se upravlja projektom na stratekom nivou.

Vai pravilo da ukoliko se u toku realizacije projekta kljuni dogaaji odigravaju u planiranim granicama, moe se oekivati da e se ceo projekat realizovati u planiranom i ugovorenom roku.

11

TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA

Po zavretku izrade statikih planova potreba u radnoj snazi, materijalu i mehanizaciji prelazi se na izradu dinamikih planova. Dinamiki planovi sadre brojane pokazatelje o trajanju radova i vremenskom usklaenju izvrenja svih aktivnosti na izradi objekta, kao i pregled korienja pojedinih resursa tokom izvoenja radova.

Dinamiki planovi su:

Mreni Planovi Gantogrami Ortogonalni planovi Ciklogrami
12

ISTORIJAT

Razvijena 1957. godine za potrebe NASA. Nazvana CPM (Critical Path Mehtod) Metoda kritinog puta i predstavlja deterministiko planiranje. Primenjena je prvi put na projektu "Polaris" 1958. i smatra se da je skratila realizaciju projekta za 2 godine

13

ISTORIJAT
Danas se najee upotrebljavaju "Precedence" tehnika i CPM metoda, posebno zbog pogodnosti vezanih za pripremu podataka radi izrade mrenih planova (i ostalih planova) korienjem savremenih softverskih paketa.

14

TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA

Metoda mrenog planiranja sastoji se u grafikom prikazu tehnolokog procesa (pomou mrenih dijagrama) to daje dobru preglednost toka odvijanja radova.

15

Formiranje mrenog plana

Na osnovu dijagrama toka tehnolokog procesa treba utvrditi logian raspored (veze) aktivnosti:

odrediti koje aktivnosti se moraju prethodno zavriti da bi otpoela posmatrana aktivnost odrediti koje aktivnosti mogu da se odvijaju uporedo sa posmatranom aktivnosti odrediti koje aktivnosti mogu otpoeti neposredno posle posmatrane aktivnosti da li se neka aktivost moe podeliti na vie pojedinanih aktivnosti radi paralelizacije
16

Formiranje mrenog plana

Mora postojati jedna poetna i jedna krajnja aktivnost u mrenom planu. Mrena struktura treba da se postepeno iri i postepeno skuplja. Sve aktivnosti osim prve moraju imati prethodnu (prethodne) aktivnost. Sve aktivnosti osim poslednje moraju imati narednu (naredne) aktivnost

17

TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA

Tehnika mrenog planiranja obuhvata tri faze:
1) Analiza strukture:

Spisak aktivnosti (ralanjenje celokupnog tehnolokog procesa na manje organizacione celine) Odreivanje veza izmeu aktivnost (u skladu sa usvojenom tehnologijom proizvodnje) Odreivanje trajanja aktivnosti (na bazi uraenih statikih planova) Odreivanje potrebnih resursa (radne snage, mehanizacije, materijala i trokova) Izrada strukture plana - mree, koja prikazuje meuzavisnost odvijanja aktivnosti i ematski se prikazuje krugovima.
18

TEHNIKA MRENOG PLANIRANJA

2) Analiza vremena:

odreivanje poetka i zavretka aktivnosti odreivanje dinamike angaovanja resursa

3) Optimizacije mrenog plana:

Pored konvencionalnog tipa veze kraj - poetak (FS, finish to start) sa odgovarajuim tehnolokim zastojima gde je to neophodno, trebalo bi primeniti su i veze: poetak - poetak (SS, start to start) i kraj - kraj (FF, finish to finish) ime se omoguava realno prikazivanje tehnologije i dinamike graenja.

19

VEZE IZMEU AKTIVNOSTI

1. Kraj Poetak (Finish to Start, FS) bez vremenskog zaostajanja RZi+1 = RZi + ti+1 KZi = KZi+1 - ti+1 2. Kraj Poetak (Finish to Start, FS) sa vremenskim zaostajanjem tz RZi+1 = RZi + tz + ti+1 KZi = KZi+1 - (tz + ti+1) 3. Poetak Poetak (Start to Start, SS) RZi+1 = RZi - t i + (tz + ti+1) KZi = KZi+1 - (ti+1 + tz) + ti 4. Kraj Kraj (Finish to Finish, FF) RZi+1 = RZi + tz KZi+1 = KZi+1 - tz i prethodna aktivnost i+1 naredna aktivnost

20

VREMENSKE REZERVE
1. Ukupna vremenska rezerva Tu Tu = KZi RZi Tu = KPi RPi Ukupna vremenska rezerva predstavlja period maksimalno mogueg odlaganja poetka izvrenja aktivnosti.
Ukoliko se poetak aktivnosti pomera u okviru intervala (ti + Tu), nee se ugroziti ugovoreno vreme zavretka projekta u celini.

Kada je Tu = 0, aktivnost je na kritinom putu

21

VREMENSKE REZERVE
2. Slobodna vremenska rezerva Ts Ts = RRP(NA) - RZi RRP(NA) najraniji od ranih poetaka naredne aktivnosti RZi rani zavretak aktivnosti

Odlaganje planiranog zavretka RZi posmatrane aktivnosti za vreme koliko iznosi Ts nee nimalo uticati na poetke izvrenja ostalih aktivnosti i na njihove vremenske rezerve
Slobodna vremenska rezerva moe biti manja ili jednaka ukupnoj vremenskoj rezervi Ako je Tu = 0 => Ts = 0
22

MRENI PLAN
Mreni plan poinje jednom (prvom) aktivnou i zavrava se takoe jednom (poslednjom) aktivnou Ako ovaj zahtev nije ispunjen po tehnolokom procesu treba obavezno dodati prvu i poslednju aktivnost ispred i iza stvarnih poetnih i krajnjih aktivnosti po tehnolokom procesu

23

MRENI PLAN
Kvalitet mrenog plana ogleda se u to veem broju paralelnih aktivnosti. Ako se mrea iz paralelnog toka suava na jednu aktivnost pa potom opet iri ta aktivnost pretstavlja usko grlo i treba, ako je mogue, izbegavati takve situacije ili obezbediti dovoljno resursa da ne doe do kanjenja te aktivnosti

24

MRENI PLAN
Najee greke pri formiranju mrenog plana koje proraun ine nemoguim su: Cirkularne veze aktivnosti (nemogua kombinacija prethodnih i narednih aktivnosti)

25

GANTOGRAM

Konstruie se na osnovu mrenog plana Nepreglednost mrenog plana u dinamici eliminie se gantogramom Aktivnosti se prikazuju linijama ija duina zavisi od trajanja aktivnosti

26

GANTOGRAM

27

MRENI DIJAGRAM

28

MRENI DIJAGRAM

29

MRENI DIJAGRAM

30

ORTOGONALNI PLANOVI

Grafiki prikazi izvrenja aktivnosti na objektima koji imaju izraenu jednu dimenziju i mogu se podeliti na deonice ili delove. U ovakve objekte spadaju putevi, pruge, mostovi, vijadukti, tuneli, kanali i sl.

31

ORTOGONALNI PLANOVI
Konstruiu se u cilju povezivanja prostora i vremena i radi boljeg uoavanja postignute paralelizacije radova U koordinatnom sistemu X osa (deonice ili delovi objekt); Y osa (vreme) Realizacija pojedinih aktivnosti se prikazuje pomou linija Svakoj taki neke linije odgovara tano odreeno mesto na objektu na kojem se izvodi posmatrana aktivnost i vreme kada se ta aktivnost izvodi Ako je nagib linije strmiji u jedinici vremena se izvrava manji rad Ako je nagib linije blai intenzitet radova je vei Svako ukrtanje linija je greka, jer to znai da na istom mestu u isto vreme treba izvravati razliite aktivnosti
32

OPTIMIZACIJE ORTOGONALNIH PLANOVA

Analizom prve varijante ortogonalnog plana uoavaju se propusti i definiu mogue izmene u cilju poboljanja tehnolokog procesa i usklaivanja rada angaovanih resursa
Planirane promene se unose u raunar i dobija se nova varijanta mrenog plana na osnovu kojeg se definie poboljana varijanta ortogonalnog plana Broj iteracija do konane (optimalne) varijante zavisi od prvih koraka u planiranju
33

PRIMER ORTOGONALNOG PLANA

34