UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA NOVI SAD GRAFIKO INENJERSTVO I DIZAJN

Zavrna grafika obrada

- Procesi zavrne grafike obrade monografije seminarski rad

profesor: dr Dragoljub Novakovi asistent: Apro Magdolna

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

Novi Sad, 2011.

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

SADRAJ
1. ZADATAK SEMINARSKOG RADA.................................................................4
1.1 Monografija......................................................................................................... 4 1.2. Materijali za izradu monografije......................................................................... 5
1.2.1 Kunstdruk papir...................................................................................................................5 1.2.2 Konac i tul platno................................................................................................................6 1.2.3 Ukrasna traka. ....................................................................................................................7 1.2.4 Siva lepenka .......................................................................................................................8 1.2.5 Presvlani materijal.............................................................................................................9 1.2.8 Folije za plastifikaciju. .......................................................................................................10 1.2.9 Lepila................................................................................................................................10

1.3 Montani tabak. ................................................................................................ 11

1.3.1 Knjini blok........................................................................................................................11 1.3.2 Proraun formata osnovnog tabaka..................................................................................11 1.3.3 Proraun broja tabaka osnovnog formata.........................................................................11 1.3.4 Korice................................................................................................................................11

2. Operacije zavrne grafike obrade potrebne za izradu grafikog proizvoda - monografije......................................................................................... 12

2.1. Poravnavanje naslage....................................................................................... 12 2.2 Rezanje.............................................................................................................. 12
2.2.1 Pripremno rezanje.............................................................................................................13 2.2.2 Rezanje lepenke.................................................................................................................13 2.2.3 Rezanje presvlanog materijala.........................................................................................13 2.2.4 Rezanje presvlanog materijala.........................................................................................13 2.2.5 Obrezivanje (zavrno rezanje)............................................................................................14

2.3 Savijanje............................................................................................................ 14 2.4 Sakupljanje........................................................................................................ 15 2.5 ivenje .............................................................................................................. 16 2.6 Presovanje......................................................................................................... 16 2.7 Okrugljivanje povenjaka................................................................................... 17 2.8 Lepljenje . .......................................................................................................... 18
2.8.1 Lepljenje predlista . ...........................................................................................................18 2.8.2 Lepljenje ukrasne trake i tul platna....................................................................................18 2.8.3 Montaa korica. ................................................................................................................18 2.8.4 Lepljenje knjinog bloka sa koricama.................................................................................18

2.9 Plastifikacija. ..................................................................................................... 18

3. Algoritam odvijanja procesa....................................................................20 4. Potrebni alati i pribori za realizaciju zavrne grafike obrade proizvoda...22
4.1. Maina za poravnavanje naslage - POLAR RA-2. ............................................... 22 4.2 Maina za rezanje naslage - HORIZON POLAR 66X.............................................. 23 4.3 Maina za savijanje - HORIZON ACF-502. ........................................................... 24 4.4 Maina za sakupljanje - Muller Martini 1571...................................................... 25
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-2-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.5 Maina za presovanje - Muller Martini RPM/GPM............................................. 26 4.6 Maina za ivenje - Muller Martini Ventura MC.................................................. 26 4.7 Maina za okrugljivanje povenjaka - BRM 500.................................................. 28 4.8 Maine za lepljenje. ........................................................................................... 28
4.8.1 Maina za premazivanje povenjaka - Muller Martini Colibri.............................................28 4.8.2 Maina za lepljenje predlista - SIGLOCH Endpapering Machine VAM-70.............................29 4.8.3 Maina za lepljenje ukrasne trake - Mekatronics HEADBAND-IT.........................................30 4.8.4 Maina za spajanje korica - TECNOGRAF T-20 Rex..............................................................30 4.8.5 Maina za spajanje knjinog bloka sa koricama - TECNOGRAF Tower Plus. ........................31

4.9 Maina za plastifikaciju - FOLIANT Gulliver C 520A............................................. 32

5. Proraun potrebnih grafikih materijala..................................................33

5.1. Proraun papira za predlist............................................................................... 33 5.2 Proraun materijala za tvrde korice.................................................................... 34
5.2.1 Proraun lepenke. .............................................................................................................34 5.2.2 Proraun kartona. .............................................................................................................34

5.3 Proraun presvlanog materijala ....................................................................... 35 5.4 Proraun konca za ivenje.................................................................................. 35 5.5 Proraun ukrasne trake...................................................................................... 35 5.6 Proraun folije za plastifikaciju........................................................................... 36 5.7 Proraun tabaka za knjini blok.......................................................................... 36

6. Zakljuak.................................................................................................37 7. Literatura................................................................................................38

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-3-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

1. ZADATAK SEMINARSKOG RADA

Monografija: Knjini blok: format: 120 x 160 mm, obim: 304 strane, tabaci: kunstdruk 100 g/m2, spajanje: ivenje koncem kroz tul platno, dodatna obrada: okrugljivanje povenjaka i lepljenje ukrasne trake. Korice: tvrde korice sa jednodelnom presvlakom (materijali za korice: siva lepenka debljine 1,6mm, tripleks karton 350 g/m2, tampani 120 g/m2 kunstdruk papir oslojen sjajnom folijom za plastifikaciju). Tira: 7.000 kom. Za grafiki proizvod sa datim specifikacijama projektovati sledee elemente procesa: Diskutovati ulazne parametre procesa Projektovati tehnoloki postupak izrade kroz fazu zavrne grafike obrade Prikazati algoritam odvijanja procesa Za tehnoloki postupak izabrati, predstaviti (skicirati ili ilustrovati) i opisati potrebne alate i pribore za realizaciju zavrne grafike obrade proizvoda Proraun potrebnih grafikih materijala Diskutovati odabrana reenja

1.1 Monografija
Monografija je delo pisanja na jednu temu, obino od strane jednog autora. esto je nauni esej ili nauna rasprava. Monografija moe biti objavljena i u delu knjige ili asopisa u vidu lanka. Po definiciji, to je jedan dokument koji formira kompletan tekst (Wikipedia, 2011). Monografija je detaljan esej ili knjiga. Projektovana je da postoji samostalno, nije u okviru neke serije knjiga, osim monografije koja se objavljuje u nekoliko delova. U principu, monografija je veoma gusta sa informacijama i ima malo interesovanja za ljude izvan te oblasti. Da bi stekli potovanje u okviru akademske zajednice Univerziteta, akademici moraju da objave monogra- fiju tokom svog ivota. Ove naune rasprave pruaju dokaze da je akademik sprovodio istraivanja u oblasti analize i vec objavljenih informacija. Monografija obino donosi novi smisao predmetu pisanja, a moe da sadri i istraivanja o toj oblasti. Obino samo jedan autor stoji iza monografije, iako dva akademika mogu da sarauju ukoliko su sprovodili istraivanje zajedno. Monografija se objavljuje samo jednom, to je opte pravilo, osim ako nije deo nekog udbenika. Veoma retko e se za monografiju propisati malo veci tira. Zbog malog broja tiraa, u roku od nekoliko godina objavljivanja moe biti teko dobiti primerak monografije (Smith, 2011). Povezivanje monografije je proces tokom koga se one povezuju u dugotrajne korice. Koristi se vrst povez obloen tkaninom, a sa unutranje strane se stavlja predlist. Upotrebljavaju se samo materijali koji su dovoljno jaki (Yale University Library, 2010).

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-4-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

1.2. Materijali za izradu monografije

Knjini blok

1.2.1 Kunstdruk papir

Kunstdruk je obostrano premazni papir (slika 1). Premazni papiri su grupa papira, ija je povrina oplemenjena premazom s jedne ili obe strane (Wikipedia, 2011). Premaz se sastoji od pigmenata, sredstava za vezanje i drugih hemikalija, koje su potrebne za dobra svojstva premaza. Na povrinu papira premaz se moe nanositi izvan stroja za izradu papira, ili u toku procesa proizvodnje papira. Ureaji za premaz obino su ugraeni u deo za suenje. Premazni papiri mogu imati niski nanos premazne mase (3-14 g/m) i koriste se za manje zahtevne tampane proizvode (reklamne broure) ili visoki nanos premazne mase (20 -> 40 g/m na jednoj strani papira) kod visokokvalitetnih papira za tampanje ilustracionih knjiga, kalendara, broura. Koristi se za tampanje visokovrednih fotografija i viebojnih ilustracija. Premazuje se mineralnim materijalima. Mora da bude jako satiniran i da ima visok sjaj. Premazni papir je onaj koji je obloen da bi se postigle odreene karakteristike, ukljuujui teinu, povrinski sjaj, glatkou. Neke negativne strane oostrano premaznih papira su to da se tee lepe, tee se savijaju, boja se sporije upija, lake se razmazuje. Premazni papiri su: papiri za umetniku tampu, kromopapiri i kartoni, samokopirajui papiri, areni papiri, sjajni i mat papiri (Kosi, 2008). Kaolinit ili kalcijum karbonat se koriste kao premazi za dobijanje papira za tampanje visokog kvaliteta, koji se koristi u industriji ambalae i u asopisima. Sloj za premazivanje takoe moe da sadri hemijske aditive, kao to su disperzna sredstva, smole, PE: da daju osobinu otpornosti na vodu i vrstou papiru, kao i za zatitu od ultraljubiastog zraenja (Demand Media, Inc., 2011). Neki izvori navode da se ovaj papir kree u gramaturama od 80 do 130 g/m2 , a drugi da taj raspon kree od 70 g/m2. Najtipiniji premazni papir, po drugom izvoru, ima gramaturu 70 g/m2. Ta teina papira se obino koristi u asopisima. Debljina papira od 80 g/m2 je standardna. Tei papiri (100 i 120 g/m2) su idealni za razglednice, postere ili bilo koji proizvod koji treba da izdri neko habanje.

slika 1. Kunstdrik papir

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-5-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

1.2.2 Konac i tul platno

Konac za ivenje knjiga (slika 2) moe da bude napravljen od pamuka, najlona. Dostupan je u rasponu debljina. Da li je nit jedne kontinuirane duine ili se sastoji od vie pojedinanih niti, to odreuje sam izgled knjige. Kada se uzme u obzir pritisak koji se vri nad knjigom za vreme njenog korienja, pogotovo za veliki obim knjiga, oigledno je da se mora koristiti konac za ivenje koji e biti i jak i izdrljiv. Konac se bira imajui u vidu debljinu (i mekocu) papira, kao i broj delova koji se iju. Konac, koji je suvie tanak, nece dati dovoljnu potporu knjinom bloku, dok e konac, koji je suvie debeo, uiniti da knjiga nabrekne u povezu, to dovodi do tekoca u okrugljivanju povenjaka i javlja se tendencija da doe do nabora u unutranjoj margini. Pamuni konac se kontinuirano proizvodii pletenjem dve ili vie niti vrstim obrtima i glatkim zavretkom. Pravi se u razliitim debljinama za razne vrste ivenja. Iako je obino beljeni, izbeljivanje je tetno za trajnost konca. Unazad 100 godina ovaj konac je najece korien za ivenje knjiga, posebno u izdanjima biblioteka. Veoma teko se kida. Jedan od nedostataka konca od svile je njegova tendencija ka raspadanju i mrenju tokom ivenja. To se moe reiti potapanjem konca u polivinil acetat (razblaen oko tri puta sa vodom), a zatim suenje na vazduhu pod normalnim uslovima. Ovo osigurava da se napetost podjednako deli izmeu svih niti. Upotreba PVA ne pokazuje negativne efekte u koncu, iako prirodno smanjuje mekocu i njegovu fleksibilnost do nekog stepena. U vecini sluajeva, ovi konci se koriste samo u mainama za ivenje (Conservation OnLine, 2010).

slika 2. Konac za ivenje knjiga

Konac od lana se proizvodi od lanene slame. Obino je nebeljen i superiorniji je od pamunog konca u pogledu snage i izvdrljivosti. Debljine koje se koriste variraju. Relativno gusti konci su vrlo dobri i pogodni za vecinu knjiga. Danas je lan u veini sluajeva zamenjen pamukom i sintetikom (prvenstveno najlonom) i kombinacijama pamuka i sintetikih konaca. Konac od najlona je gladak, ne formira se vor lako i jai je i od konca od pamuka ili lana. Ima prednost u niskoj ceni i mogunosti proizvodnje u finijim oblicima, tako da uivene knjige bivaju lake zaobljene. Glavna mana ovog konca je ta da moe da presee papir, ako mu je prenik veoma mali i ima tendenciju da deluje na oslobaanje od napetosti (kada se vie knjiga uivenih ovim koncem preseku pored njega, konac ima tendenciju da olabavi krajeve spoja) (Conservation OnLine, 2010). Na izbor konca za ivenje utie: tehnika ivenja -runo ili mainski, broj logova/tabaka u knjinom bloku, broj listova u jednom logu/tabaku. Premazni papiri za umetniku tampu i drugi premazni papiri zahtevaju kombinovane konce za ivenje, zbog kvalitetnijeg poveza.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-6-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

Preporuke za broj boda u zavisnosti od visine knjinog bloka: do 120 cm maksimalno 2 boda, do 190 cm najvie 4, preko 190 cm najvie 6 boda. Poveavanjem broj boda poveava se jaina poveza, ali ne linearno. Za duinu boda postoji preporuka da ona treba da se nalazi izmeu 7 i 20 mm (najee je 12 do 13 mm). Manje ili vee vrednosti za duinu boda jednako smanjuju jainu poveza. Tul platno (slika 3) je sainjeno od ispreplitanih tankih niti, ne ba velike gustine. Tul platno se lepi na lea knjige ili proizvoda koji se izrauje, a za funkciju ima da sjedini knjini blok na leima, da ne dolazi do njegovog razilaenja. On ima i funkciju i da ojaa vezu izmeu knjinog bloka i korica (City University, London).

slika 3. Tul platno

1.2.3 Ukrasna traka

Ukrasna traka (slika 4) je deo knjige koji se postavlja na lea knjinog bloka. Danas se koriste dve vrste ukrasnih traka u evropskoj proizvodnji knjiga. Jedna vrsta traka su one koje se postavljaju runo, a druga vrsta traka su mainski lepljene trake. Pravilno uivena/zalepljena traka treba da bude i dekorativna i funkcionalna. Dekorativna je jer se obino ije kontrastno obojenim koncem, a funkcionalna, jer treba da ima dovoljnu jainu, naroito u sluajevima kada se knjige sa polica povuku upravo za nju da bi se izvukle (Norman, 2010).

slika 4. Ukrasne trake studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-7-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

Pravilno postavljanje ove trake se radi na razmacima od nekoliko milimetara u glavi i nogama knjige. Postoji velik izbor boja poliesterskih konaca koji su dostupni, a moe se i svileni konac koristiti za ivenje ukrasne trake. Kada se izabere boja i vrsta konca za ukrasnu traku, vri se seenje na odreenu duinu. Konac se obavija oko materijala za presvlaenje naizmenino, pratei oblik knjinog bloka. Sam materijal za presvlaenje moe biti od razliitih materijala (pamuni materijal, koa, papir) (Acornmoon, 2009). Postoje i metalne ukrasne trake (primer na slici 5). Postavljaju se na ista mesta kao i obine tekstilne trake. Sastoje se od zlatnih metalnih niti i neke druge boje (Talas).

slika 5. Katalog ukrasnih traka

Korice Osnova za izradu korica za tvrdi uvez je vieslojna lepenka ili karton koji mogu biti razliitih gramatura. Sastavni deo korica koji dolazi izmeu prednje i zadnje korice je tul platno. Korice i tul platno spaja presvaka. Zavisno od vrste materijala iz koje se izrauje presvlaka odreuje se i vrsta korica. Viebojno odtampana papirna presvlaka se tampa ofset tehnikom, obino na papiru od 80 do 120 g/m2 i lepi se za korice. U sluaju da je presvlaka od nekog drugog materijala (koa, skaj, platno...) ne dolazi u obzir viebojna tampa, ve samo jednobojna reprodukcija sa veim slovnim znakovima i crteima. Te reprodukcije se tampaju u tehnici visoke tampe. Obino su to reljefne forme to znai da je povrina presvlake i lepenke deformirana (Kosi, 2008).

1.2.4 Siva lepenka

Siva lepenka (slika 6) debljine 1,6 mm se izrauje od starog papira sa primesama usitnjenog tekstila. Dobija se spojem 2 kartona i teak je materijal. Glatka je sa obe strane (Vectorealism, 2010). Glavne odlike sive lepenke su: visoka otpornost, neznatna lomljivost, obostrana glatkost. Upotrebljava se za izradu nesloivih i nekairanih kutija (prilikom kairanja dolazi do krivljenja to je njen najvaniji nedostatak). Tanka siva lepenka je slabijeg kvaliteta. Bezbedna je za okolinu, biorazgradiva je i ne naruava ivotnu sredinu (Europapier Srbija d.o.o., 2011).

slika 6. Siva lepenka studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-8-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

1.2.5 Presvlani materijal

Za presvlaenje proizvoda grafike dorade se koristi veliki broj razliitih materijala, koje moemo podeliti na (Geri): platna, polusintetiki i sintetiki oslojene materijale, specijalne papire za presvlaenje, kou i pergament, plastine folije, papir (primeri na slici 7). Grafiki proizvodi se presvlae razliitim materijalima radi lepeg estetskog izgleda, zatite samog proizvoda. To poveava njegovu cenu, ali su ti proizvodi uglavnom kvalitetniji, namenjeni za due korienje i dui ivotni vek. (Geri).

slika 7. Presvlani materijali

Korice mogu biti izraene sa presvlakom od jednog materijala (jednodelne presvlake) i sa presvlakom od dva materijala (dvodelne presvlake). U grafikoj industriji koriste se razliiti materijali za presvlaenje. Najplemenitiji su tradicionalni materijali ivotinjska koa i pergament. Oni se jo uvek upotrebljavaju za manje tirae luksuznih i specijalnih izdanja. Danas se, pored knjigovezakih platna (od pamuka, lana i sintetikih vlakna), koriste i polusintetiki i sintetiki materijali, specijalni papiri kao i plastine i metalne folije. Ove materijale je mogue meusobno kombinovati, npr. platno ili plastine mase kairati sa papirom, odnosno platna sa plastinim folijama (Novakovi, 2004).

1.2.7 Tripleks karton (debljina: 350 g/m2)

Tripleks karton (slika 8) je sastavljen od razliitih slojeva recikliranih vlakana. Gornji i donji sloj je sastavljen od recikliranih vlakana, a srednji iskljuivo od starog papira. Ovi kartoni se najee upotrebljavaju u prehrambenoj industriji, farmaceutskoj i duvanskoj industriji (Europapier Srbija d.o.o., 2011).

slika 8. Tripleks karton

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

-9-

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

1.2.8 Folije za plastifikaciju

Plastificiranje je povrinska zatita materijala. Folije za plastifikaciju (slika 9) namenjene su za zatitu metalnih delova od korozije, habanja, temperature, vlage, UV zraenja kao i za postizanje estetskog izgleda. Postojanost prevlaka od boja zavisi od: pripreme materijala, uslova eksploatacije otpornosti na spoljna mehanicka ili pak hemijska agresivna sredstva prijanjanja (athezije) prevlake na osnovu, broja pokrivnih slojeva, kvaliteta praha, temperiranja prevlake koja se odredjuje u zavisnosti od osobina materijala, oblika i debljine, kao i od tehnikog procesa nanoenja prevlake (SRD TEHNIK-SERBIA-EUROPA, 2010). Karakteristike folija za plastifikaciju: stabilnost u vlanim uslovima i toploti, dobra otpornost na rastezanje, antistatike karakteristike, otpornost na pritisak i trganje, visok stepen prozirosti, otpornost na ogrebotine, dobro prijanjanje kod toplotne obrade (topla plastifikacija), ne sadre otrovne materije, gotovom plastificiranom proizvodu daje lep izgled, dobra UV zatita.

Folije se dele na: folije za toplu plastifikaciju i hladnu plastifikaciju.

slika 9. Folija za plastifikaciju

Folije za plastifikaciju mogu biti razliite debljine. Debljina folije koja e se koristiti zavisi od maina za plastifikaciju, od njihovog opsega, kao i od namene proizvoda koji se plastificira, njegove debljine i dr. Debljina folija za plastifikaciju se kree od 30 do 250 m. Ove folije mogu biti mat i sjajne, to opet zavisi od namene proizvoda.

1.2.9 Lepila
Povezivanjem uz pomo lepka je danas dominirajui postupak kod industrijske izrade knjiga i broura. Prilikom povezivanja lepkom sam nain povezivanja zavici od tipa lepka (Henkel Srbija d.o.o., 2011). Lepak moemo podeliti u tri osnovna tipa koji se zatim dodatno modifikuju: - disperziona lepila od kojih se najvie koristi disperzija polivinilacetata (PVAC). PVAC je polimer vinilacetata dobijen polimerizacijom u vodi. Tipovi lepila se razlikuju u zavisnosti od koliine omekivaa i ostalih sastojaka. - termolepila (Hotmelt) su trokomponentni sistemi koji se sastoje iz baznog polimera najee je to kopolimer etilenvinilacetata (50 %), smola za poboljanje adhezije (30 %) i omekivaa (20 %). - poliuretanska lepila (PUR) se po osobinama nalaze izmeu disperzionih i termolepila. Mogu se upotrebljavati samo u specijalnim mainama. Naroitu primenu nalaze kod lepljenja premaznih papira (Henkel Srbija d.o.o., 2011).
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 10 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

1.3 Montani tabak

1.3.1 Knjini blok

slika 10. Montani tabak za monografiju

1.3.2 Proraun formata osnovnog tabaka

Na osnovu dimenzija knjinog bloka, sastavljen je knjigovezaki tabak. Na dimenzije strana dodato je po 3 mm sa sve 4 strane radi naputanja, dodate su dimenzije potrebne za hvataljke, kao i kontrolnu mernu traku. Kada se sve to sabere, dobije se format 354 x 504 mm (slika 10). U obzir je uzet format B3 (353 x 500 mm), ali tu bi falilo par milimetara. Tako da je razmotren proiren B3 format, dimenzija 364 x 515 mm. I on je odabran kao konaan osnovni format za tampanje monografije.

1.3.3 Proraun broja tabaka osnovnog formata

Na osnovni knjigovezaki tabak staje 8 listova, na 2 strane. To je ukupno 16 strana na jednom tabaku. Ova monografija sadri 304 strane. Kada se podeli 304 sa 16 dobije se da za jednu monografiju treba 19 tabaka.

1.3.4 Korice

slika 11. Montaa korica za monografiju studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 11 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

2. Operacije zavrne grafike obrade potrebne za izradu grafikog proizvoda - monografije

poravnavanje naslage, rezanje (pripremno, zavrno, rezanje lepenke, predlista, ukrasne trake, materijala za presvlaenje), savijanje, sakupljanje, ivenje (koncem kroz tul platno), presovanje (knjinog bloka, korica, knjinog bloka i korica zajedno), okrugljivanje povenjaka, lepljenje (lepenke, predlista, ukrasne trake), plastifikacija korica.

2.1. Poravnavanje naslage

Da bi pojedine operacije (rezanje, savijanje, sakupljanje) bile kvalitetno odraene i da ne bi dolo do greaka, do krivljenja tabaka, njihovog guvanja ili nekih slinih problema, neophodno je pre vrenja tih operacija pristupiti operaciji poravnavanja tabaka.

2.2 Rezanje
Rezanjem se materijal dovodi u format pogodan za dalju obradu. Rezanje mora da bude precizno, jer je to jedan od preduslova za dobro savijanje, koje sledi. Ova operacija predstavlja mehaniko razdvajanje materijala pomou ravnih ili krunih noeva. Rezanjem se osnovni grafiki materijali (papir, karton, lepenka, materijali za presvlaenje), meuproizvodi i proizvodi grafike industrije dovode na odgovarajuu veliinu. Postoji pripremno i zavrno rezanje (Noivakovi, 2004). Postoji tri principa rezanja materijala u zavrnoj grafikoj obradi (slika 12): princip reza noem, princip reza makazama, princip reza pucanjem.

slika 12. Principi rezanja (no, makaze, pucanje)

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 12 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

Postoji nekoliko osnovnih tipova reza (slika 13): odrez, kod koga dobijamo jednu korisnu povrinu, prerez , tu dobijamo dve korisne povrine, ugaoni rez, kojim dobijamo tehniki ugao, razrez, gde dobijmo 3 ili vie korisnih povrina, obrez, kod koga se vri obrez sa 3 ili 4 strane (Novakovi, 2004).
odrez prerez ugaoni rez

razrez

obrez

slika 13. Tipovi rezanja

Kod izrade Monografije rezanje se primenjuje za sledee operacije: pripremno rezanje, rezanje lepenke, rezanje presvlanog materijala, rezanje predlista, tul platna i ukrasne trake, obrezivanje (zavrno rezanje).

2.2.1 Pripremno rezanje

To je operacija pripreme materijala za proces tampanja, oplemenjivanja povrine ili za neke operacije zavrne grafike obrade, najee se izvodi sa 2-4 reza (Novakovi, 2004).

2.2.2 Rezanje lepenke

Formati korica se reu na odgovarajue formate iz lepenke koja se isporuuje u tablama, tj. tabacima. Pravac kretanja korica mora da bude paralelan visini bloka. Tabaci lepenke se najee seku pomou krunih makaza. Savremene maine za rezanje imaju automatski ulaga, dve grupe krunih noeva postavljenih pod uglom i jedan automatski ulaga (Novakovi, 2004).

2.2.3 Rezanje presvlanog materijala

Presvlani materijali, npr. iz tkanine ili plastike, se isporuuju u rolnama, a papir uglavnom u tabacima. Ispravan smer kretanja rezanja je poeljan, ali visoka cena materijala esto utie na izostavljanje tog uslova. Materijali se reu na nain da se maksimalno iskoriste njihove veliine i utedi na materiju. U okviru jednog tiraa, tabaci se obrauju i u poprenom i u uzdunom smeru (Novakovi, 2004).

2.2.4 Rezanje presvlanog materijala

Pre rezanja ovih materijala je neophodno odrediti dimenzije na koje se oni reu, kako bi se kasnije pravilno spojili svi elementi. Zatim se pristupa postupku rezanja. Ove vrste rezanja se obavljaju u mainama koje su namenjene upravo za ovu svrhu.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 13 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

2.2.5 Obrezivanje (zavrno rezanje)

Obrezivanje (slika 14) je operacija koja se izvodi na maini za rezanje naslage ili na trorezau, gde se obrezuju knjini blokovi sa tri strane. To su maine na principu reza noem, koje slue za obrezivanje blokova za tvrdi povez i broura od vie tabaka ili logova. Postoje 3 naina obrezivanja (Kiphan, 2001): stavljanje knjiga neposredno u ureaj za obrezivanje, stavljanje knjiga sa stola za ulaganje u predpresu, pa zatim u ureaj za obrezivanje i stavljanje knjiga sa stola za ulaganje u predpresu, koje automatski idu u ureaj za obrezivanje. Knjini blok se obrezuje sa 3 strane (Novakovi, 2004): u glavi, u nogama i sa prednje strane (suprotno od poveza).

slika 14. Obrezivanje

2.3 Savijanje
Savijanje je operacija previjanja materijala, papirnih traka ili tabaka, du prave linije prema utvrenim merama i emama. Same ivice savijenog tabaka moraju biti otre. Savijanje moemo predstaviti i kao tehnoloku operaciju kojom se predhodno obrezani knjini blok savija na maini za savijanje kako bi nastao knjini slog. Savijanje moe biti (slika 15): paralelno savijanje - isto paralelno savijanje - cik-cak savijanje - namotno savijanje - fenster savijanje unakrsno savijanje - osmina tabaka - etvrtina tabaka - polovina tabaka - tri etvrtine tabaka - ceo tabak - tabak i polovina - dupli tabak kombinovano savijanje.
slika 15. Tipovi savijanja

Prema polaznom materijalu koji se obrauje imamo savijanje tabaka i savijanje traka, a prema poloaju linije prevoja na povrini tabaka, imamo simetrino i asimetrino savijanja. Maine za savijanje moemo podeliti prema principu rada, to su (Znaor, 2011): princip savijanja noem, princip savijanja tanom (slika 16).
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 14 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

slika 16. Principi savijanja (noem i sa tanom)

Kod principa savijanja noem tabak se transportuje izmeu noa i valjaka i u odreenoj poziciji, aktiviranjem senzora no se sputa na tabak, zatim ga pritiska izmeu para valjaka po liniji za falcovanje i prolaskom izmeu valjaka dolazi do savijanja. Kod principa savijanja tanom tabak se transportuje preko gornjeg i donjeg valjka za savijanje u dep za savijanje. Tabak udara u graninik i pri emu se stvara nabor izmeu valjaka, koji valjci povlae i savijaju papir. Princip savijanja noem je starija i sporija metoda, ali ovaj nain omoguava savijanje papira svih gramatura. Princip savijanja tanom je mnogo bri, ali ne mogu se savijati papiri izmeu 30 g/m2 i 130 g/m2. Dananje maine mogu imati kombinaciju oba principa savijanja (Novakovi, 2004).

2.4 Sakupljanje
Sakupljanje je kompletiranje knjinog bloka odreenim redosledom od pojedinih savijenih tabaka, logova ili listova, odnosno traka. Sakupljanje se moe vriti runo ili mainski. Listovi se sakupljaju kako bi se izvrila izrada proizvoda gde se blokovi sastoje od slobodnih listova. Postoje dva naina sakupljanja: tabak u tabak, tabak na tabak (slika 17). tabak na tabak tabak 1 tabak 2 tabak 3 tabak 1 tabak 2 tabak 3
slika 17. Principi sakupljanja

tabak u tabak

Takoe sakupljanje moemo podeliti i prema obliku materijala: sakuplanje listova, plano tabaka sakupljanje savijenih tabaka sakupljanje traka (Znaor, 2011). Kada se vri operacija sakupljanja, bitno je da se vodi rauna o tanosti i redosledu tabaka, i to se postie uz pomo paginacije, primarne signature i registra (Novakovi, 2004).

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 15 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

2.5 ivenje
Proces ivenja koncem (slika 18) najskuplji nain povezivanja, ali je i najtrajniji. da se koristi za bilo koju debljinu knjiga, ali se najee primenjuje kod knjiga debljine od 1/4 (1,61 cm) do 3 (7,62 cm). Odtampani tabak, koji sadri 16 ili 32 strane, se isee, savije i sakupi u pravilan redosled stranica (Warson Printing LTD, 2011). Broj koraka neophodan za ivenje knjige je velik, pa je taj proces veoma automatizovan, ali postoji i runo ivenje knjiga. Kod mainskog ivenja, na maini za ivenje se obavljaju operacije ulaganja sakupljenih blokova u mainu, razdvajanja i otvaranja falcovanih tabaka sastavljenog bloka, povezivanje samog razdvojenog tabaka i povezivanje sa prethodnim tabakom, prekidanje konaca izmeu bloka i izlaganje povezanog bloka. tabaci se pomou ureaja za ulaganje izdvajaju, otvaraju u sredini i postavljaju na podlogu. Taj tabak se ije zajedno sa preostalim tabacima koji ine grafiki proizvod. Posle se knjiga obrezuje sa tri strane. Rikna knjige (lea) se zaobljava u maini kako bi se omoguilo pravilno funkcionisanje i rukovanje knjigom. Tul platno se postavlja, tj. lepi po duini rikne knjige. Korice koje se koriste za ovakve proizvode su najee tvrde i sastavljene od vise materijala, ukljuujui lepenku, materijal za presvlaenje i predlist, kako bi se slika 18. Postupak ivenja spreilo uvijanje korica i dobio lep izgled samih korica. Knjiga se sa koricama spaja u maini pomou predlista, koji se lepi i koji vri sastavljanje knjinog bloka sa koricama. Poslednji korak je ubacivanje knjige u hidraulinu presu da bi se obezbedilo pravilno suenje i izbegle deformacije knjige (Warson Printing LTD, 2011).

2.6 Presovanje
Radi korektnog spajanja knjige i njenog kasnijeg korienja, pristupa se postupku presovanja. Ovim postupkom se istiskuje vazduh koji se stvorio u tabacima prilikom savijanja (slika 19). Dobro presovani tabaci se lake, lepe i bre iju. Presvanje je preduslov za dobijanje knjiga iste debljine na kraju. Ta operacija se radi najee 3 puta u toku procesa proizvodnje odreenog (sloenijeg) grafikog proizvoda - presovanje knjinog bloka, presovanje korica i presovanje knjinig bloka i korica zajedno. To se vri da se povez koncem, u ovom sluaju, ne bi odvojio, tj. da ne bi bio labav. Ako se presovanje ne bi izvrilo, nakon povezivanja knjinog bloka koncem dolo bi do veeg razmaka izmeu listova knjinog bloka i do breg raspadanja same knjige. Presovanje, ustvari, vri stabilizaciju postupka ivenja ili lepljenja. Presovanje moe da se vri runo ili u mainama za presovanje (hidraulinim ili automatskim). U mainama se presovanje sastoji od tri koraka (Kiphan, 2001): podeavanje pritiska ulaganje materijala u presu presovanje.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 16 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

slika 19. Presovanje

2.7 Okrugljivanje povenjaka

To je formiranje blokova knjiga, tako da lea knjige imaju konveksan oblik, a prednji deo konkavan oblik, u pravcu debljine knjinog bloka (slika 20). Okrugljivanje povenjaka se uglavnom radi na knjinim blokovima debljine od 15 mm (Kiphan, 2001). Efekti okrugljivanja: poboljanje stabilnosti bloka (naprezanja nastala preoblikovanjem vuku lea knjinog bloka u dati oblik nakon korienja knjige), povecanje vrstoe poveza, poboljanje osobina otvaranja knjige. Presovane ivice se stavljaju u korice knjige, ime se dobija dodatna stabilnost. Visina presovane ivice treba da odgovara debljini korica knjige. Princip pomou valjka za okrugljivanje je opte prihvacen za procese mainskog okrugljivanja. U ovoj operaciji dva rotirajuca tokica pritisnu zajedno blok i prelaze istovremeno preko njega na gore. U stanici za presovanje za vreme dok je blok pritisnut steznim eljustima sa strane, oscilujui alat za oblikovanje savija povenjak (Kiphan, 2001).

slika 20. Vrste okrugljivanja povenjaka

Razlike izmeu zaobljenog i ravnog povenjaka tvrdo povezanih korica su te da se ravne korice koriste kod tanjih knjiga (do 20 mm), a za sve deblje knjige se bira operacija zaobljavanja (Novakovi, 2004). Prednosti zaobljavanja (Grafiki fakultet Sveuilita u Zagrebu, 2011): uravnoteava naprezanje prilikom otvaranja knjige, omoguuje raspored naprezanja po celom knjinom bloku, tanije odreuje odnos izmeu korica i knjinog bloka, sile naprezanja su na mestu otvaranja i dodira knjinog bloka i korica smanjene, jednostavnija je mainuplacija knjigom prilikom otvaranja i zatvaranja, knjiga se lake dri u ruci.
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 17 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

2.8 Lepljenje
Operacije lepljenja, kod pravljena pomenute monografije se vri u sledeim situacijama: lepljenje predlista lepljenje ukrasne trake i tul platna montaa korica lepljenje knjinog bloka sa koricama

2.8.1 Lepljenje predlista

Ova operacija se vri na maini za lepljenje predlista. Predlist se najee lepi 1mm od prevoja. Ukoliko se predlist ne zalepi na odgovarajue mesto moe doi do greaka prilikom ivenja, kao i do cepanja predlista prilikom otvaranja knjige (Novakovi, 2004).

2.8.2 Lepljenje ukrasne trake i tul platna

Dodavanje tanke trake od pamuka ili svile na vrh knjinog bloka je proces lepljenja ukrasne trake. Urasna traka se lepi za knjini blok sa gornje strane. Obojene trake materijala imaju na jednoj ivici irinu oko 1cm. Kod mainske obrade je teko tano smestiti ukrasnu traku na lea knjinog bloka. Zbog toga se lepljenje ukrasne trake radi zajedno sa lepljenjem tul platna, ime se i poveava stabilnost povenjaka. Ukrasna traka se lepi na tul platno koje ide iz rolne visine knjinog bloka. Rolna se dovodi popreno na blok i see se u trake koje se lepe na lea knjinog bloka (Novakovi, 2004).

2.8.3 Montaa korica

Montaa korica podrazumeva spajanje lepenke i kartona na materijal za presvlaenje. Ovu operaciju obavljaju posebne maine, koje su namenjene za montau korica. One moraju da budu veoma precizne i da kvalitetno odrade posao.

2.8.4 Lepljenje knjinog bloka sa koricama

Lepljenje knjinog bloka sa koricama takoe obavljaju maine koju su diyajnirane za tu namenu. Ovde se vri spajanje formiranog knjinog bloka sa predlistom sa montiranim koricama. Spajanje se obavlja upravo preko predlista.

2.9 Plastifikacija
Plastifikacija (slika 21) je proces pribliavanja dva ili vie materijala zajedno i vezivanje istih (CRCdj LLC, 2008). Papir se plastificira iz nekoliko razloga, a najbitniji razlog je zatita papira od raznih uticaja. Plastificiran papir je daleko otporniji na vlagu i uticaje Sunca i naravno plastifikacijom rok upotrebe postaje izuzetno dug. Plastifikacijom papir dobija potrebna svojstva za dalje grafike obrade kao sto su bigovanje i kairanje (DraMil PLAST, 2011). Plastificiranje moe podeliti na: hladno plastificiranje i toplo plastificiranje. Hladno plastificiranje predstavlja proces u kojem se folija lepi na papir uz pomo lepka i odreenog pritiska. Princip rada maine za hladno plastificiranje je sledei: postoje dva glavna valjka od kojih je jedan gumeni, a drugi prohromski. Oba valjka su na svojim krajevima zatvorena epovima, u prostor izmeu valjaka se sipa lepak, a izmedju njih ide folija.Poto je folija uvek priljubljena uz gumeni valjak lepak ostaje samo na jednoj strani folije i ne dolazi u kontakt sa drugim valjkom. Folija na kojoj se nalazi lepak se susree sa papirom izmeu naredna dva valjka i tu dolazi do njihovog spajanja. Folija i papir, koji su sada slepljeni, namotavaju se na valjak za namotavanje. Gumeni valjak i valjak za namotavanje su pogonski valjci.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 18 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

Princip tople plastifikacije je slian hladnoj, ali razlika je u folijama koje se koriste i u tome to je potrebno njihovo zagrevanje. Folija za toplu plastifikaciju je oslojena termo nestabilnim lepkom. Plastifikacija se odvija tako to se folija zagreva do te mere da doe do otopljavanja lepka, a zatim zagrejana folija prolazi izmeu valjaka i uz pomo pritiska prijanja se uz povrinu vezuje za materijal na kom se vri plastificiranje. Topla plastifikacija se upotrebljiva pri izradi ID kartica, bedeva, lanskih karti, menija u restoranima/kafiima, cenovnika, kataloga, uputstava, fotografija, reklamnih natpisa, mapa, diploma, propusnica, vizit kartica... takoe, koristi se i za presvlaenje svih onih papirnih dokumenata kojima je potrebna trajna zatita ili poveana krutost. Plastifikacija prua kristalno providnu, vodootpornu zatitu od prljanja i oteenja, stvara prestian izgled, znatno produava trajnost papirnog originala. Za razliku od UV i drugih vidova zatite, topla plastifikacija titi i od ogrebotina, razmrljavanja, ojaavajui papir i maksimalno ga uvrujui, uz ouvanje maksimalne otrine teksta i isticanje kolorita. Laminacija titi papir od raznih spoljnih uticaja i hemijski tetnih supstanci (potpuna otpornst na npr. alkohol, aceton), pruajui apsolutno prijanjanje uz tampani materijal. Original koji se plastificira mora biti apsolutno termostabilan i potpuno ravan, bez metalnih nitni, municije za heftanje ili bilo ega slinog (Copy Centar, 2011). Prednosti plastifikacije (Copy Centar, 2011): produava trajnost odtampanih dokumenata, dokumenti zatieni plastifikacijom (npr. meniji u restoranima) mogu se koristiti vie stotina puta, mogu se oprati ako se zaprljaju, drastino produenje trajnosti ink-jet otisaka, kao i popravljanje dubine i osvetljenosti boja, drastino produenje trajnosti kolora (tampani otisak izloen konstantnom sunevom svetlu ne bledi UV otpornost), pojaava kontrast, poboljava izgled fotografija, grafikona, poveava obim i krutost odtampamnog materijala, ako se ostavlja margina oko dokumenta, prua apsolutnu vodootpornost, zatita od guvanja, cepanja, razmrljavanja i prljanja.

slika 21. Plastifikacija

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 19 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

3. Algoritam odvijanja procesa

- Knjini blok Tehnoloki postupak pravljenja monografije (slika 22) poinje fazom poravnavanja tabaka radi pravilnog rezanja. Zatim sledi pripremno rezanje gde se papir osnovnog formata dovodi na format tabaka za tampu. Ovde se jo obezbeuje i pravilan tehniki ugao. Nakon ove faze sledi proces tampanja. On nee biti detaljnije obraen. Nakon tampe, odtampani tabaci dolaze u odeljenje zavrne grafike obrade, gde dobijaju svoj finalni oblik i upotrebnu vrednost. Odtampani tabaci podleu ulaznoj kontroli, gde se proveravaju odreeni parametri bitni za dalju obradu. Proces zavrne grafike obrade knjinog bloka poinje savijanjem odtampanih tabaka na format proizvoda. Savijeni tabaci se sakupljaju principom tabak na tabak. I nakon savijanja i nakon sakupljanja se vri kontrola tih operacija. Pre operacije ivenja pristupa se operaciji presovanja da bi se istisnuo vazduh izmeu tabaka kako bi samo ivenje bilo trajno i kvalitetno. ivenje se vri kroz tul platno, gde se kroz lea knjinog bloka tabaci spajaju koncem. Tul platno slui da ojaa sam povez koncem. ivenje se takoe kontrolie. Nakon ovih operacija sledi lepljenje predlista, kao i premazivanje povenjaka lepilom. Neophodno je osuiti to lepilo da bi se knjini blok uvrstio. To suenje moe biti na sobnoj temperaturi na kojoj se knjini blokovi ostavljaju odreeno vreme ili se moe koristiti maina za suenje. Naredna operacije je obrezivanje knjinog bloka. Ova operacija se takoe kontrolie. Pretposlednja operacija u formiranju knjinog bloka je okrugljivanje povenjaka kako bi on dobio odgovarajui zaobljen oblik, koji slui lakoj manipulaciji knjigom, njenom otvaranju u korienju. Sledei, odnosno poslednji proces je lepljenje ukrasne trake, na maini koja je konstruisana za to. - Korice Pre zavrne grafike obrade korica, one se prvo tampaju, tj. tampa se kunstdruk papir koji e se kasnije plastificirati. Zavrna grafika obrada korica poinje upravo plastifikacijom tog papira koji e sluiti kao presvlani materijal. Zatim sledi kontrola plastifikacije. Obrada se nastavlja procesom rezanja svih potrebnih materijala na odgovarajue dimenzije. Reze se lepenka, tripleks karton i materijal za presvlaenje (plastificirani kunstruk papir). Kontrola rezanja je takoe neophodna operacija. Pole svih ovih faza sledi montaa korica, tj. spajanje lepenke i tripleks kartona za materijal za presvlaenje., a zatim ide presovanje korica, da bi se one izjednaile po celoj povrini u pogledu debljine..

Zavrni deo proizvodnje monografije je spajanje knjinog bloka i korica, lepljenjem preko predlista, za ta se koriste odgovarajue maine. Lepljenje je potrebno kontrolisati. Nakon lepljenja, monografija se presuje i sui kako bi se dobio stabilan konanan proizvod.Na kraju sledi zavrna kontrola gde se kontrolie grafiki proizvod kao celina. Poslednja operacija je pakovanje proizvoda i isporuka.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 20 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

ulazni materijal za knjini blok

PORAVNAVANjE NASLAGE

kunstdruk papir

materijal za presvlaenje, siva lepenka, tripleks karton, folije za plastifikaciju

ulazni materijal za korice TAMPA PLASTIFIKACIJA

PRIPREMNO REZANjE TAMPA

- otiranje boje sa tabaka - poravnavanje tabaka - dovoljan broj tabaka - odvojenost ispravnih tabaka od makulature - oznaen tehniki ugao

OTPAD
ULAZNA KONTROLA

pojava vazdunih mehuria zbog ulaska vazduha; odvajanje folije za plastifikaciju

KONTROLA

REZANjE SAVIJANjE KARTONA OTPAD LEPENKE

MATERIJALA ZA PRESVLAENjE

neispravan redosled nakon savijanja uzorkovan pogrenim ulaganjem

KONTROLA

neispravno savijanje zbog neispravnih dimenzija prilikom programiranja

odstupanje od dimenzija manje dimenzije od zahtevanih

KONTROLA

odstupanje od dimenzija vee dimenzije od zahtevanih

SAKUPLjANjE
neispravan redosled stranica, obrnuta strana, viak/manjak strana

MONTAA KORICA KONTROLA PRESOVANjE

PRESOVANjE IVENjE
neodgovarajua debljina knjinog bloka

KONTROLA

LEPLjENjE PREDLISTA
PREMAZIVANjE POVENjAKA

SUENjE OBREZIVANjE
odstupanje od dimenzija vee dimenzije od zahtevanih odstupanje od dimenzija manje dimenzije od zahtevanih

KONTROLA

OKRUGLjIVANjE POVENjAKA

LEPLjENjE UKRASNE TRAKE

POVEZIVANjE KNjINOG BLOKA I KORICA LEPLjENjEM

curenje lepila, premalo/previe lepila

KONTROLA

korice koje su iskoriene

OTPAD

PRESOVANjE SUENjE
- pregled knjige bez otvaranja - provera spajanja knjinog bloka sa koricama - provera proporcija ivica korica i paralelnost sa knjinim blokom - provera otvaranja knjige - provera knjinog bloka

ZAVRNA KONTROLA

PAKOVANjE
slika 22. Algoritam tehnolokog procesa izrade grafikog proizvoda - monografije studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 21 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4. Potrebni alati i pribori za realizaciju zavrne grafike obrade proizvoda

4.1. Maina za poravnavanje naslage - POLAR RA-2
Ova maina za poravnavanje naslage (slika 23) predstavlja standardni model za pripremu, odnosno poravnavanje naslage materijala izvan maine za rezanje sa automatskim izbacivanjem vazduha izmeu tabaka. Prednosti maine: precizno i kvalitetno poravnanje rezanih tabaka omogucava kontrolu kvaliteta poravnavanja povecava efikasnost maine za seenje do 40 % , jer seenje moe da se odvija dok se priprema novi materijal za poravnavanje Automatska maina za poravnavanje naslage POLAR RA-2 poseduje veoma dobre tehnike karakteristike (tabela 1). Ona se preteno upotrebljava za formate 500 x 700 mm. Materijal moe da se pripremi van maine za rezanje naslage. Ovo omoguava da se rezanje odvija paralelno sa poravnavanjem naslage, ime se poveava efikasnost maine, kao i brzina rada. Postie se precizno poravnanje izreaznog materijala. Tanost maine postavlja temelje jedinstvenog i visoko kvalitetnog finalnog proizvoda. Automatsko izbacivanje vazduha izmeu tabaka je funkcija koja poboljava tanost poravnavanja i priprema tabake za dalju obradu (POLAR-Mohr, 2011).
Tabela 1. Tehnike karakteristike maine za poravnavanje naslage POLAR RA-2 Tehnike karakteristike Veliina stola Minimalna visina nagiba Maksimalna visina nagiba Visina stola 720 870 mm 30 mm 165 mm 860 - 950 mm

slika 23. Maina za poravnavanje naslage - POLAR RA-2 studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 22 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.2 Maina za rezanje naslage - HORIZON POLAR 66X

Hidraulina maina za rezanje naslage (slika 24) sa mogunou integracije u digitalni radni tok poseduje monitor u boji veliine 10,4 i predstavlja viskoko produktivnu mainu za rezanje sa povoljnim karakteristikama (Tabela 2). Prednosti za korisnika: mogucnosti programiranja sa kapacitetom od 198 programa 10,4 monitor u boji za lako i udobno koricenje buka samo prilikom seenja zbog noa na hidraulini pogon koji ne zahteva ventilator mala teina omogucava instalaciju u gotovo svakom okruenju jednostavna promena noa sa automatskim prekidom finim podeavanjem sa prednje strane sistem za direktno pozicioniranje za najviu tanost pozicioniranja prilikom seenja sa elektronskom rukom toka. Maina za rezanje naslage POLAR 66X se uglavnom koristi za formate 35 50 | 20. Formatima dijagonale od 670 mm | 26 3/8 ina se moe lako rukovati i okretati ispod noa. Za seenje materijala sa vecim formatima moe biti ukljuen i prednji sto. Maina moe da pamti sekvence seenja i da ih ponovi automatski. Memorisani podaci mogu da se isprave i dodaju u bilo kom trenutku. Maina za seenje moe biti integrisana u digitalni radni tok preko P-Net-a i povezana na P-Net usluge Compucut i CutManager (POLAR-Mohr, 2011).
Tabela 2. Tehnike karakteristike maine za rezanje naslage HORIZON POLAR 66X

Tehnike karakteristike
irina seenja Dubina ulaganja Visina materijala Poluga za pritisak Poluga za protosak Brzina povratka materijala nakon seenja (0-...) Brzina noa Najmanji rez, automatski, bez lane ploe Najmanji rez, automatski, sa lanom ploom Duina prednjeg stola Visina stola Debljina noa 670 mm 670 mm maks 80 mm min 200 daN maks 1500 daN 70mm/sek 20 ciklusa/min 15 mm 50 mm 670 mm 900 mm 9,70 mm

Dijagonala tabaka za tampu monografije je 630 mm, tako da ova maina u potpunosti odgovara tim potrebama.

slika 24. Maina za rezanje HORIZONPLAR66X studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 23 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.3 Maina za savijanje - HORIZON ACF-502

Sva podeavanaja na maini za savijanje Horizon ACF-502 (slika 26) se mogu obaviti dok je maina zaustavljena. Promene u programu rada ne zatevaju posebne vetine i obuke, veoma su jednostavna za svakog operatera.Od jednostavnog savijanja, preko savijanja sa tabakom od 16 strana do perforacija su mogunosti ove maine. koja prua fleksibilnost, superioran kvalitet savijanja i konstantnu produktivnost. Karakteristike maine (Tabela 3) kao i usisne glave kod sistema za ulaganje omoguavaju savijanje velikog broja razliitih papira po gramaturi i veliini sa lakoom i efikasnou. Model AFC-502 je maina za savijanje formata 500 x 648mm (19 x 25). Sadri 2 tane za paralelno savijanje i jedan no za unakrsno savijanje. Maksimalna brzina savijanja je 12000 tabak/h, kada se format A2 savija samo sa jednim prevojem. Roleri za savijanje su napravljeni od elika i gume omoguavajui visok kvalitet transporta tabaka izbegavajui bilo kakva oteenja nesavijenih i savijenih tabaka. Razmak izmeu valjaka za savijanje se podeava pomou odreenog umetnutog sistema. Takoe postoji i mikro podeavanje razmaka izmeu valjaka za precizan rad. Graninik u tani se moe lako podesiti prema formatu tabaka za savijanje. Monitor daje sve potrebne i vane informacije o procesu savijanja od poetka do samog kraja. Pokazuj konaan i trenutni broj tabaka za savojanje, kao i brzinu savijanja. Takoe, posebni senzri prijavljuju greke prilikom savijanja i ilustrovano ih prikazuju na monitoru. Sto za ulaganje podrava visinu naslage do 590mm (Horizon, 2005).
Tabela 3. Tehnike karakteristike maine za savijanje HORIZON ACF-502 Tehnike karakteristike irina tabaka (min - max) Duina tabaka (min - max) Gramatura tabaka Maksimalna visina naslage slika 25. Savijanje knjigovezakog tabaka na maini za savijanje HORIZON ACF-502 Mehanizam ulaganja Paralelno savijanje: 105 - 500mm (4,1 - 19,6) Unakrsno savijanje: 182 - 500mm (7,2 - 19,6) 174 - 648mm (6,8 - 25,5) 35 - 160g/m2 590mm Rotaciono ulaganje sa usisnom glavom Mogunost podeavanja razmaka izmeu tabaka i vremena izmeu ulaganja A2 unakrsno: 12000 tabaka/h A2 paralelno: 12000 tabak/h A3 paralelno: 12000 tabaka/h 667kg

Brzina savijanja Teina maine

slika 26. Maina za savijanje HORIZON ACF-502 studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 24 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.4 Maina za sakupljanje - Muller Martini 1571

Ova maina obezbeuje kvalitetno sakupljanje tabaka u knjine blokove, koji se zatim lepe ili iju koncem. Radi na principu horizontalnog sakupljanja i poseduje veoma dobre osobine (Tabela 4). Maina za sakupljanje Muller Martini 1571 (slika 27) radi sa brzinama od 6000 ciklusa po satu, sa razliitim vrstama i kvalitetima papira i sa tabacima od malih formata do 450mm duine lea knjinog bloka. Pomou podesivog dela za ulaganje, ono moe da se obavlja sa obe strane maine. Visoka produktivnost sakupljanja je jo jedna bitna odlika ove maine. Poseduje poseban sistem za razdvajanje tabaka, kao i mogunost ubrzavanja tabak tokom prolaska kroz mainu. Sistem kontrole podrazumeva automatsku detekciju greke kod tabaka (ASIR), kao i merenje debljine tabaka (ASAC) (Muller Martini, 2009).
Tabela 4. Tehnike karakteristike maine za sakupljanje Muller Martini 1571 Tehnike karakteristike Min Mehanika brzina Broj stanica za sakupljanje Broj ulagaa po stanici Veliina proizvoda Duina lea knjinog bloka 120mm (4 3/4) irina 100mm (4) Debljina Max 6000 ciklusa/h 28 2 450mm (17 3/4) 320mm (12 5/8) 4mm (5/32)

slika 27. Maina za sakupljanje Muler Martini 1571

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 25 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.5 Maina za presovanje - Muller Martini RPM/GPM

Maina za presovanje (slika 28) sa valjkom koji vri pritisak preko cele povrine je maina koja eliminie poveanje lea knjige efikasno i trajno. Ona priprema knjine blokove na najbolji nain za dalju obradu - npr. lepljenje i daje blokove savrenog i trajnog oblika i presuje gotove knjige na kraju kompletne obrade. Njenje karakteristike su date u Tabeli 5. Ova maina se sastoji od dve stanice. Knjini blok prvo prolazi izmeu valjaka koji pritiskom ravna lea. Zatim se knjini blok prenosi do dela maine gde se cela povrina knjinog bloka ili knjige pritiska snagom od 30 tona. Sav vazduh se istiskuje iz knjinog bloka da bi se omogucio potpuno jedinstven blok ujednaene debljine. Ova hidraulina presa ima direktan uticaj na valjke za pritisak, to garantuje kvalitetno presovanje materijala. Maina za presovanje ima i mogunost suenja, koje znaajno poveava njenu produktivnost i skrauje vreme proizvodnje grafikih proizvoda. Ova maina moe da presuje dva bloka sa maksimalnim visinama od 25cm u isto vreme. Ukoliko je potrebno promeniti format maine, tp je omogueno automatski. Operater ima mogucnost da precizno podesi mainu putem upravljakog panela (Muller Martini, 2009).
Tabela 5. Tehnike karakteristike maine za presoanje Muller Martini RPM/GPM Tehnike karakteristike Min Brzina Formati Sila pritiska Potronja vazduha 3600 ciklusa/h irina knjinog bloka Duina knjinog bloka Debljina knjinog bloka Prvi deo maine Drugi deo maine 90mm 140mm 3mm 60N/mm2 (600 bara) 30t 2 Nm3/h na 6 bara 320mm 510mm 80mm Max

slika 28. Maina za presovanje Muler Martini RPM/GPM

4.6 Maina za ivenje - Muller Martini Ventura MC

Ventura MC maina za ivenje knjiga (slika 29) je pravi izbor za proizvodnju visoko kvalitetnih knjinih blokova za meki i tvrdi povez. Nudi irok opseg veliina proizvoda. Sa ovom mainom, sve vrste razliitih poslova mogu da budu obraeni uz maksimalnu brzinu i najbolji kvalitet (Tabela 6).
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 26 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

Prednosti Ventura MC maine za ivenje: irok spektar veliina proizvoda tabaci gramature od 28g/m2 otvaranje pomou usisnih glava ili noa inovativni sistem za ivenje patentirano formiranje avova (boda) pomou komprimovanog vazduha brza promena izmeu razliitih vrsta avova. Maina koristi patentiranu izradu avova pomou razduvavajueg vazduha. To znatno skrauje vreme pripreme maine i time se poveava ekonominost proizvodnje. Konac biva oduvan od ivae igle prema kukiastoj igli. av (petlja) koja se formira biva zahvaena kukiastom iglom i provuena kroz savijene tabake. Razduvai vazduha su postavljeni levo i desno od ivae igle i mogu pneumatski transportovatii konac za tip ivenja cik-cak, ivenje na levo ili desno. Sistem za optiku kontrolu iznutra nadzire otvorene tabake radi korektnog redosleda i otvaranja. Na maini Ventura se sva podeavanja koja se odnose na irinu vre preko motora za podeavanje. Time se postie skraenje vremena pripreme i visoka preciznost podeavanja. Podacima upravlja Commander i mogu se, po potrebi, pozivati iz memorije (Muller Martini, 2009).
Tabela 6. Tehnike karakteristike maine za ivenje Muller Martini Ventura MC Tehniki podaci Min Mehanika brzina Formati Broj boda 12000 tabaka/h Duina tabaka irina tabaka Debljina tabaka standard rasporeeno (kombinovano) 16,5mm 120mm 80mm 510mm 320mm 4mm 13 7 Max

Duina boda

slika 29. Maina za ivenje Muler Martini Ventura MC studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 27 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.7 Maina za okrugljivanje povenjaka - BRM 500

vrsta konstrukcija maine za okrugljivanje povenjaka (slika 30) obezbeuje brz i savren oblik okrugljivanja knjiga spojenih beavnim povezom ili ivenjem. Debljina knjinog bloka se moe jednostavno podesiti pomocu toka i skale, to ini ovu mainu najefikasnijom, ak i za mala izdanja. Neke od prednosti ove maine su i mali prostor koji ona zahteva, vrsta konstrukcija i tih rad. Njene tehnike karakteristike su date u tabeli 7 (Karl Trnklein GmbH, 2011).

Tabela 7. Tehnike karakteristike maine za okrugljivanje povenjaka BRM 500 Tehnike karakteristike Elektrina oprema, A.C. motor irina radnog stola Debljina knjinog bloka Brzina rad Standardni dodaci Zahtevani prostor Teina 400 volti, 3 ph, 50 cycles, 0,75 kW max. 540 mm 0 - 100 mm 400 - 600 knjiga/h 2 stola sa strana 120 x 100 x 120 cm 390 kg

slika 30. Maina za okrugljivanje povenjaka BRM 500

4.8 Maine za lepljenje

4.8.1 Maina za premazivanje povenjaka - Muller Martini Colibri
Maina Colibri (slika 31) omogucava uivenim knjinim blokovima da budu premazani lepkom u povenjaku i prua irok spektar formata i metoda za premazivanje lepkom - sve sa izuzetnim kvalitetom knjiga. Osobine ove maine su predstavljenje u tabeli 8. Lepka se nanosi na knjini blok veoma precizno. Postoji mogunost izbora izmeu hladnoh ili toplih lepila, kao i podeavanja razmaka izmeu trake lepila i lea knjinog bloka i duine trake lepila. Nekoliko mehanizama za nadzor ine proizvodnju visoko pouzdanom. Colibri maina za premazivanje povenjaka nudi impresivne prednosti: debljina knjinog bloka od 3 - 80mm (1/8 - 3 1/8) maksimalna duina lea knjinog bloka: 510mm (20) razliite metode lepljenja modularni dizajn.
Tabela 8. Tehnike karakteristike maine za premazivanje povenjaka Muller Martini Colibri Tehnike karakteristike Min Mehanika brzina Formati proizvoda irina knjinog bloka Duina lea knjinog bloka Debljina knjinog bloka 90mm (3 1/2) 140mm (5 1/2) 3mm (1/8) Max 4200 ciklusa/h 320mm (12 5/8) 510mm (20) 80mm (3 1/8)

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 28 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

Razliite metode lepljenja Emulziono hladno lepilo ili toplo lepilo mogu naizmenino da se koriste u ovoj maini. Nivo lepila se automatski kontrolie pomou senzora, dok viskozitet lepila odravaju pneumatske pumpe. Kod hladnog lepila vlaga primenjenog lepila se odvodi pomou infracrvenih radijatora i duvaljki sa cirkuliuim vazduhom (Muller Martini, 2009).

slika 31. Maina za premazivanje povenjaka Muler Martini Colibri

4.8.2 Maina za lepljenje predlista - SIGLOCH Endpapering Machine VAM-70

Ova maina (slika 32) slui za lepljenje savijenih tabaka ili sakupljenih knjinih blokova. Prua visoku efikasnost i produktivnost u proizvodnji (Sigloch Maschinenbau GmbH & Co. KG, 2011). Karakteristike maine: In-line ili off-line proizvodnja za ivene ili labavo sakupljene knjine blokove nema mogunost kontrolisanja duplog tabaka prikaz izvora kvara brzo podeavanje formata lepljenje hladnim lepkom (Kolbus, 2011).

slika 32. Maina za lepljenje predlista SIGLOCH Endpapering Machine VAM-70

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 29 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.8.3 Maina za lepljenje ukrasne trake - Mekatronics HEADBAND-IT

Ovo je samopodeavajuca, poluautomatska maine za lepljenje ukrasne trake istovremeno sa obe strane lea knjinog bloka razliitih debljina i veliina bez posebnog nametanja. Programski logiki kontroler (PLC) kontrolie mainu radi jednostavnijeg reenja problema. Aplikatori za lepljenje ukrasne trake lee na radnom stolu maine. Knjini blok se leima okree prema njima. Knjini blok ulazi u mainu ravnajui se prema levom graniniku. Lea knjinog bloka se podiu, povlai se odgovarajua potrebna koliina i duina materijala ukrasne trake, koji je obloen dvostranom lepljivom trakom u veliini lea knjige. Takoe se prouzrokuje ravnjanje knjinog bloka i sa desne strane pomou desnog aplikatora za ukrasnu traku., kako bi se osiguralo to da knjini blok ue ravno u mainu i da lea knjige takoe budu ravna. Operater nastavlja da pritiska knjini blok protiv ploica koje aktiviraju seenje materijala za ukrasnu traku i ona se privruje za lea knjige. Za ponavljanje operacija, prvi knjini blok moe da poslui kao primer za podeavanje maine, kako bi se nastavio proces sa istom veliinom knjinog bloka, ime se poveava produktivnost. Ove maine za sat vremena mogu da izvre lepljenje od 300-600 ukrasnih traka. Maina je projektovana tako da je bezbedna dok operater radi na njoj. Takoe, u toku rada, maina je veoma tiha (Mekatronics Incorporated, 2002).
Tehnike karakteristike Min Visina knjinog bloka irina knjinog bloka Teina maine 100mm (4) 100mm (4) Max 406mm (16) 406mm (16)

slika 33. Maina za lepljenje ukrasne trake Mekaatronics HEADBAND-IT

Tabela 9. Tehnike karakteristike maine za lepljenje ukrasne trake Mekatronics HEADBAND-IT

100kg

4.8.4 Maina za spajanje korica - TECNOGRAF T-20 Rex

T -20 Rex (slika 34) je fleksibilna i dinamina maina za proizvodnju korica sa okruglim i etvrtastim leima knjinog bloka. Koristi se i za izradu fascikli, tabli za igranje kalendara i foto albuma. To je snana maina sa dovoljno elektronike, ali u isto vreme podrava i rad operatera bez prekidanja procesa. Maina poseduje specijalnu jedinicu za presovanje sa vakuum sistemom. Ekran osetljiv na dodir omoguava lak i jednostavan rad, podeavanje i upravljanje mainom bez posebne obuke i iskustva. Maina je opremljena i specijalnim fleksibilnim delovima koji se kae na korice. Oni su min 8mm.
slika 34. Maina za spajanje korica TECNOGRAF T-20 Rex

Njene najznaajnije karakteristike su date u tabeli 10.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 30 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

T - 20 Rex ima mogunost kontrole viskoziteta lepila. Ova maina moe da proizvodi korice sastavljene iz jednog dela (jednodelne korice), kao i korice sastavljene iz 4-5 delova (viedelne korice). Jos jedan dodatak koji moe da ima je oprema za zaobljene ivice korica (Tecnograf, 2011).
Tabela 10. Tehnike karakteristike maine za spajanje korica TECHNOGRAF T-20 Rex Tehnike karakteristike Min Veliina knjige Debljina knjige Brzina procesa Teina maine 115 x 380mm 1mm Max 170 x 680mm 4mm 3600 korica/h 6700kg

4.8.5 Maina za spajanje knjinog bloka sa koricama - TECNOGRAF Tower Plus

Tower Plus (slika 35) je kompaktna i jaka maina. Opremljena je sa automatskim delom za dopunjavanje korica, automatskim sistemom za dopunjavanje knjinih blokova i univerzalnom stanicom za spajanje zaobljenih i etvrtastih knjinih blokova sa koricama. Sistem lepljenja je konvencionalan: dva valjaka nanose lepilo (hladno)na predlist kada je knjini blok podignut. Mogue je u mainu dodati i sistem za rad sa toplim lepilom. Korice knjige su automatski postavljenje i podeen pomou registra gde dolazi do spajanja sa knjinim blokom. Kada se ova operacija zavri, 3 noa dovode knjigu do transportne linije gde e ona biti direktno prebaena u jedinicu za presovanje. Njene osobine su predstavljenje u tabeli 11. U mainu je mogue i runo ubaciti knjine blokove. Maina poseduje i sistem za automatsko formiranje lea korica. Kao dodatak se moe prikljuiti i sistem za vee knjige (450 x 350mm), zatim komplet za integrisani posao, za knjige spojenje icama i za veoma tanke knjige (Technograf, 2011).

slika 35. Maina za spajanje knjinog bloka sa koricama TECNOGRAF Tower Plus Tabela 11. Tehnike karakteristike maine za spajanje knjinog bloka sa koricama TECNOGRAF Tower Plus Tehnike karakteristike Min Veliina knjige Debljina knjige Brzina procesa Teina maine studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269 100 x 100mm 6mm Max 350 x 420mm 70mm 400 knjiga/h 4000kg slika 36. Spajanje knjinog bloka sa koricama

- 31 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

4.9 Maina za plastifikaciju - FOLIANT Gulliver C 520A

Ovo je automatska maina za plastifikaciju. FOLIANT Gulliver C 520A (slika 37) se sastoji od jedinice za laminiranje, automatskog separatora i automatskog ulagaa tabaka. Jedinica za automatsko ulaganje i automatsku separaciju radi sa maksimalnim brzinama od 15 metara u minuti. Modularni deo sa panelima sa strane se isporuuje kao standardna oprema uz mainu. Postoje i mogunosti dodavanja nekih drugih jedinica po zahtevu. Maina zahteva najmanju povrinu od 100 x 350cm. Maina prezentuje sve prednosti FOLIANT proizvonje - izvanredan dizajn, jednostavno upravljanje i rad, monofazno snabdevanje elektrinom energijom, niske operativne trokove, jednostavno menjanje formata sa kojim se radi, nezavisnost od spoljnih snabdevanje vakuumom ili komprimovanim vazduhom. Plastificirabi tabaci se ne uvijaju nakon plastifikacije i pogodni su za dalju obradu odmah posle same plastifikacije. Integrisani reza folije za plastifikaciju see folije na potrebnu irinu pre plastificiranja. Ovaj deo je ugraen kao standardni uz ovu mainu (Foliant, 2011). Njene karakteristike su date u tabeli 12.
Tabela 12. Tehnike karakteristike maine za plastifikaciju FOLIANT Gulliver C 520A Tehnike karakteristike Ulaganje Separacija Debljina papira Kapacitet jedinice za ulaganje Povrina valjka za laminiranje Pritisak glavnog valjka Format tabaka Maksimalna irina papira Kontrola brzine Maksimalna produktivnost/h Kontrola temperature Strujni zahtevi Snaga Teina maine Format tabaka Automatsko Automatska 115-350g/m2 35cm Hrom Pneumatski B2, B3 52cm 0-15 m/min 1300 B2/h 80-135O 220-240V 3500W 265kg Min: 32 x 25cm Max: 52 x 74cm

Za plastificiranje tabaka za tampu monografije, koji je formata B3 proiren (364 x 515mm) izabrana je ova maina koja moe da plastificira tabake formata B2 i B3. Prilikom plastificiranja tabaka za tampu, on e se samo okrenuti tako da ulaganje ide po duoj strani, koja odgovara irini rolne folije za plastifikaciju.

slika 37. Maina za plastifikaciju Foliant Gulliver C 520A studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 32 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

5. Proraun potrebnih grafikih materijala

5.1. Proraun papira za predlist
Neobrezan knjini blok: 123 x 166 mm

Dimenzije predlista:

46

Proraun broja predlistova na jednom tabaku:

515 mm x 364 mm 246 mm x 166 mm 2 x 2

ukupno: 4 predlista

BROJ TABAKA PAPIRA ZA PREDLIST = (tira + dodatak) x 2 / broj predlistova iz jednog tabaka (kom) BROJ TABAKA PAPIRA ZA PREDLIST = (7000 + 210) x 2 / 4 = =

3605 TABAKA PAPIRA ZA PREDLIST

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 33 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

5.2 Proraun materijala za tvrde korice

5.2.1 Proraun lepenke
Koliina kompleta iz jedne lepenke:

1010 mm x 710 mm 116,1 mm x 164 mm 8 x 4

ukupno: 32 kompleta
UKUPAN BROJ LEPENKI = (tira + dodatak) / koliina kompleta iz jedne lepenke (kom) UKUPAN BROJ LEPENKI = (7000 + 210) / 32 = =

226 TABAKA LEPENKI

5.2.2 Proraun kartona

Koliina kompleta iz jednog kartona: 515 mm x 364 mm 20,8 mm x 163,5 mm 24 x 2

ukupno: 48 kompleta
UKUPAN BROJ TABAKA KARTONA = (tira + dodatak) / koliina kompleta iz jednog kartona (kom) UKUPAN BROJ TABAKA KARTONA = (7000 + 210) / 48 = =
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

151 TABAK KARTONA

- 34 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

5.3 Proraun presvlanog materijala

Broj presvlaka iz irine trake (tabaka):

707 mm x 500 mm 298 mm x 193,2 mm 2 x 2

ukupno: 4 materijala za presvlaenje

UKUPAN BROJ TABAKA PRESVLANOG MATERIJALA = (tira + dodatak) / koliina kompleta iz jednog tabaka (kom)

UKUPAN BROJ TABAKA PRESVLANOG MATERIJALA = (7000 + 210) / 4 = =

1803 TABAKA

5.4 Proraun konca za ivenje

1,5 visina neobrezanog knjinog bloka: 249 mm POTREBNA KOLIINA KONCA = (broj tabaka u knjinom bloku + 1) x duina knjinog bloka x tira (m) POTREBNA KOLIINA KONCA = (19 + 1) x 249 x 7000 = =

34860 m KONCA ZA IVENjE

5.5 Proraun ukrasne trake

POTREBNA KOLIINA UKRASNE TRAKE = irina lenog uloka x 2 x (tira + dodatak) (m) POTREBNA KOLIINA UKRASNE TRAKE = 20,8 x 2 x (7000 + 210) = =

300 m UKRASNE TRAKE

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 35 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

5.6 Proraun folije za plastifikaciju

irina rolne: 0,5 m = 500 mm Broj korica iz irine trake:

ukupno: 2 korice iz rolne

POTREBNA KOLIINA FOLIJE ZA PLASTIFIKACIJU = (tira x irina ili duina jedne korice/broj korica iz irine trake) + dodatak (m)

POTREBNA KOLIINA FOLIJE ZA PLASTIFIKACIJU = (7000 x 193,2/2) + 210 = 676,4

298

500 mm : 298 mm = 1 500 mm : 193,2 mm = 2

m FOLIJE ZA PLASTIFIKACIJU

5.7 Proraun tabaka za knjini blok

Obim knjinog bloka: 304 strane Formata tabaka za tampu: B3 proiren (515 x 364 mm) Broj strana na tabaku:

515 mm x 364 mm 123 mm x 166 mm 4 x 2

Ukupno: 8 strana na tabaku

BROJ TABAKA OSNOVNOG FORMATA ZA KNjINI BLOK = obim knjinog bloka / broj strana na tabaku x (tira + dodatak)

BROJ TABAKA OSNOVNOG FORMATA ZA KNjINI BLOK = 304 / 16 X 7210 = 136990

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

TABAKA
- 36 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

6. Zakljuak
Proces pravljenja monografije ili bilo kog drugog grafikog proizvoda sa tvrdim koricama je posao koji zahteva dosta vremena, veliku preciznost, mnogobrojnost parametara koje je potrebno pratiti, uskladiti i kontrolisati. Za pravljenje ove monografije je bio potreban velik broj materijala, dosta operacija kojima se vri njeno spajanje i, naravno, isto toliko maina koje e obaviti sve te operacije i proizvesti monografiju kao grafiki proizvod. Svi materijali koji ulaze u sastav ovog proizvoda, bilo da su oni vezani za knjini blok ili za korice su materijali koji poseduju odgovarajui zahtevani kvalitet. Od tih materijala zavisi cena proizvoda, ali i njegova dugotrajnost pri korienju. Analizirane su mnoge osobine ovih materijala i na osnovu toga se zakljuuje da ovaj proizvod definitivno karakterie kvalitet, postojanost, stabilnost, ali i lep izgled. Neophodno je uskladiti algoriam proizvodnje, definisati sve operacije koje ulaze u algoritam, definisati kontrole u toku procesa i ta se u tim kontrolama kontrolie. Operacije potrebne za pravljenje ove monografije su brojne, to naravno zavisi od sloenosti samog proizvoda. Za to efikasniju proizvodnju, i maine koje obavljaju te operacije treba da budu na istom nivou kvaliteta i produktivnosti. Maine koje su izabrane za sprovoenje svih potrebnih operacija zavrne grafike obrade ove monografije vee nekoliko karakteristika, a to su svakako kvalitet, produktivnost i automatizacija. Sve maine su izabrane od poznatih proizvoaa opreme za zavrnu grafiku obradu. Najbitniji parametar na osnovu kojih su birane maine je veliina formata koje one podravaju. Ostali parametri su vezani za operacije koje te maine obavljaju. Maina za poravnavanje naslage je veeg formata od tabaka za tampu iz razloga to maine manjih formata za tu namenu su previe male za tabak za tampu ove monografije (B3 proiren: 515 x 364 mm), a maina priblinog formata nije pronaena. to se maine za rezanje naslage tie, ona je birana na osnovu duine dijagonale tabaka za tampu. Kriterijum za mainu za savijanje je, pored formata, bila i mogunost maine da izvri savijanje tabaka sa 2 unakrsna savijanja. Za sakupljanje je izabrana maina koja radi na principu horizontalnog sakupljanja, jer se one uglavnom koriste za sakupljanje knjinih blokova koji se potom iju. Maina za presovanje je izabrana zbog produktivnosti i kvaliteta, Maine za ivenje i okrugljivanje povenjaka su izabrane kao kvalitetne maine koje obavljaju operacije za koje su napravljene veoma dobro. Sve maine za lepljenje koje su potrebne za proizvodnju ovog grafikog proizvoda su izabrane zbog svojih veoma dobrih tehnikih karakteristika, a to su: maina za premazivanje povenjaka lepilom, maina za lepljenje predlista, maina za lepljenje ukrasne trake, maina za sastavljanje korica i maina za sastavljanje knjinog bloka sa koricama. to se tie maine za premazivanje povenjaka lepilom, pored osnovne funkcije ona ima i mogunost suenja, ime se tedi na vremenu u pogledu proizvodnje, jer se izbacuje vreme neophodno za suenje na sobnoj temperaturi nakon nanoenja lepila u toku proizvodnje. I, na kraju, poslednja maina je maina za plastifikaciju, koja poseduje odline karakteristike i odlikuje se visokim kvalitetom. Proraun materijala neophodnih za pravljenje monografije je jo jedan pokazatelj koji govori o ceni proizvoda, koja je u skladu sa njegovim sloenim tehnolokim procesom. Svakako je poznata injenica da su knjige ivene koncem najskuplje, ali i da najdue traju. Osvrt na ceo postupak pravljenja monografije kao sloenog grafikog proizvoda govori da je potrebno dosta materijala, vremena, maina koje e izvriti sve neophodne operacije na najbolji mogui nain, to kvalitetnije, jer je to najbitniji cilj.

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 37 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

7. Literatura
Acornmoon, 2009, Sewing Headbands onto books <http://acornmoon.blogspot.com/2009/01/sewingheadbands-onto-books.html> [pristupljeno 28.03.2011.] City University London <http://student.city.ac.uk/~re326/finishing.html> [pristupljeno 28.03.2011.] Conservation OnLine, 2010 <<http://www.ehow.com/about_5368935_types-glossy-paper.html> [pristupljeno 27.03.2011.] Demand Media, Inc., 2011 <http://www.ehow.com/about_5368935_types-glossy-paper.html> [pristupljeno 27.03.2011.] Europapier Srbija d.o.o., 2011 <http://www.europapier.com/rs/products/printinggraphicsindustries/ambalani-materijali/lepenka> [pristupljeno 29.03.2011.] Europapier Srbija d.o.o., 2011 <http://www.europapier.com/rs/products/printinggraphicsindustries/ambalani-materijali/gt-premaznitriplekskartoni> [pristupljeno 29.03.2011.] Foliant, 2011 <http://www.foliant.eu/index.php?option=com_content&task=view&id=37&Itemid=58> [pristupljeno 04.05.2011.] Geri K. Grafiki materijali Henkel Srbija d.o.o. <http://www.henkel.rs/cps/rde/xchg/henkel_rss/hs.xsl/brendovi-931.htm?iname=P urmelt&countryCode=rs&BU=industrial&brand=000000038H> [pristupljeno 28.03.2011.] Horizon, 2005 <http://www.horizon.se/pdf/AFC502_492_e.pdf> [pristupljeno 29.04.2011.] Karl Trnklein GmbH, 2011 <http://www.karl-traenklein.de/en/book_block_rounding_machines.html> [pristupljeno 29.04.2011.] Kolbus, 2011 <http://www.kolbus.de/content_en/pages_produkte/vam.php> [pristupljeno 02.05.2011.] Kosi T, 2008, Grafiki proizvodi 2 <http://www.studijdizajna.com/tkosic/proizvodi2.pdf> [pristupljeno 28.03.2011.] Kosi T, 2008, Osnove grafikih materijala i tiskarnih tehnika <http://www.studijdizajna.com/tkosic/papiri. pdf> [pristupljeno 27.03.2011.] Mekatronics Incorporated, 2002 <http://www.mekatronicsinc.com/machines/documents/HEADBANDFLYER_000.pdf> [02.05.2011.] Mekatronics Incorporated, 2002 <http://www.mekatronicsinc.com/machines/versamatic.html> [pristupljeno 02.05.2011.] Muller Martini, 2009 <http://www.mullermartini.com/eng/desktopdefault.aspx/tabid-153/279_read1372/> [pristupljeno 02.05.2011.] Muller Martini, 2009 <http://www.mullermartini.com/eng/desktopdefault.aspx/tabid-156/459_read1503/> [pristupljeno 05.05.2011.] Muller Martini, 2009 <http://www.mullermartini.com/us/desktopdefault.aspx/tabid-260/271_read1367/> [pristupljeno 30.04.2011.] Muller Martini, 2009 <http://www.mullermartini.com/us/desktopdefault.aspx/tabid-260/271_read1367/> [pristupljeno 30.04.2011.] Muller Martini, 2009 <http://www.mullermartini.com/us/desktopdefault.aspx/tabid-8611/8303_read9875/> [pristupljeno 29.04.2011.] Novakovi D, 2004 Zavrna grafika obrada i ambalaa
studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 38 -

seminarski rad: Zavrna grafika obrada

POLAR-Mohr, 2011 <http://www.polar-mohr.com/produkte/292/06_Productsheet_POLAR-66_ gb_03.2011.pdf> [pristupljeno 29.04.2011.s] POLAR-Mohr, 15.05.2011.] 2011 <http://www.polar-mohr.com/produkte/530/Productsheet.pdf> [pristupljeno

Richard Norman, 2008, Bookbinding - I Am The Headband Of A Well Bound Book <http://searchwarp. com/swa625790-Bookbinding-I-Am-The-Headband-Of-A-Well-Bound-Book.htm> [pristupljeno 28.03.2011.] S.E. Smith, 2011, What is a monograph? <http://www.wisegeek.com/what-is-a-monograph.htm> [pristupljeno 26.03.2011.] Sigloch Maschinenbau GmbH & Co. KG, 2011 <http://www.sigloch.de/index.php?id=78&L=1> [pristupljeno 02.05.2011.] SRD TEHNIK-SERBIA-EUROPA, 29.03.2011.] 2010 <http://www.srdtehnik.com/plastifikacija.html> [pristupljeno

Talas < http://apps.webcreate.com/ecom/catalog/product_specific.cfm?ClientID=15&ProductID=18966 > [pristupljeno 28.03.2011.] Tecnograf, 2011 <http://www.tecnografnet.com/english/product/casemaker/t_20_rex-119.html> [pristupljeno 02.05.2011.] Tecnograf, 2011 <http://www.tecnografnet.com/english/product/casing_in_line/tower_plus-88.html> [pristupljeno 02.05.2011.] Tomislav Vectorealism, 2010 <http://www.vectorealism.com/en/materials/150-cardboard-grey-coupled/> [pristupljeno 29.03.2011.] Wikipedia <http://en.wikipedia.org/wiki/Monograph> [pristupljeno 26.03.2011.] Wikipedia <http://en.wikipedia.org/wiki/Coated_paper> [pristupljeno 27.03.2011.] Yale University Library, 2010 <http://www.library.yale.edu/about/departments/preservation/drvs/monobind.html> [pristupljeno 26.03.2011.] Znaor, 2011 <http://www.znaor.com/swf/dorada2.htm> [pristupljeno 29.04.2011.]

studenti: Marijana Vlaovi f1274 Katarina mit f1269

- 39 -