T

T, t dvadeset drugo slovo nae irilice, devetnaeste nae latinice (T, t); kao skraenica: T.= Testamentu*!, tom, tribun; 1.= titula, tu, tare; t. r.= Titule pleno; t. t. = titule toto; tab. = tabula; Test. tes-tamenat; muz. t^tenor; mat. tg ili tang= tangens; fiz. T = apsolutna temperatura; t=TOHa; hen. t P=talijum,1a = tantal; Te = telur; 1Lj = terbijum; Ts=tehnecijum; Ti = gigan; 1\l=torijum; Tt = tulijum; 1vo-donkkov izotop tricijum. tabak (arap. tabaq, tur. tabak) 1. komad hartije razne veliine sa dva lista; tamparski tabak list hartije koji ispresavijan daje 16 tampanih strana razne veliine; autorski tabak tampana hartija sa ZO 000 tamparski^ slova i drugih znakova. tabak (p. tabaco, ital. tabacco, fr. tabac, nem. Tabak) 2. biljka za puenje i umr-kivanje, duvan (nazvana po pokrajini Ta-bako u St. Domingu, gde je 1496. najpre na ena; po nekima, re tabako znai, u jeziku ostrva Haiti, posudu iz koje su uroenici puili). tabakana (arap.-pers.-tur. tabakhane) koarska radionica, mesto gde se ini sirova koa. tabakera (fr. tabac duvan, tabatiere) kutija za duvan, cigarete ili burmut (kona, drvena ili metalna). tabakoza (nlat. tabacosis) med. bolest radnika u fabrikama duvana koja dolazi od udisanja duvanske praine. taban (tur. taban ravan) donja strana stopala. tabardiljo (p. tabardillo) arlahna groznica u Junoj Americi. tabela (lat. tabella) ploica, tablica, pre-gledna tablica, skrialjka, pregledno sre en spisak (grafiki ili u brojkama), npr. genealoke, istorijske, hronoloke tablice. tabelaran (nlat. tabellarius) tabliast, u obliku tablice; tablini, prikazan na tablici ili pomo u tablica; pregledan, prikazan ili sre en po rubrikama. tabelirati (lat. tabella) farm. pomou eerne materije izraditi u obliku plo ica, npr. okoladu. tabernakl (lat. tabernaculum) ator, paviljon, senica s kov egom kod starih Jevreja; kod katolika: kov eg, povea kutija u obliku kuice u kojoj se uva monstran-ca sa posveenom hostijom (up. kivot); zatitni krov za kipove, oltare, grobove i DRtabes (lat. tabere ileti, kopneti, sahnuti, raspadati se, tabes ilenje, kopnjenje, sahnjenje, raspadanje) med. suenje, kopnjenje tela; tabes abdominalis (lat. tabes abdominalis) tuberkuloze trbuha; tabes dorsa-lis (lat. tabes dorsalis) suenje le ne modine praeno poremeajima stabilno-sti i sigurnosti hoda, posledica sifili-sa; tabes pulmonalis (lat. tabes pulmona-lis) tuberkuloza plu a. tabescencija (nlat. tabescentia) med. suenje, mravljenje, kopnjenje, iljenje. tabetian (lat. tabes) med. bolestan od tabesa, tabesni, koji se ti e tabesa. tabetiar (lat. tabes) med. onaj koji je bolestan od tabesa, sifilisa, sifiliti ar. tabian (lat. tabes) med. v. tabetian. tabla (lat. tabula) ploa; plo a za pisanje, crtanje itd.; up. tabula. tabl d'ot (fr. table d'hote) gostionika trpeza, ru ak u gostionici sa istim brojem i vrstama jela i sa istom cenom za sve goste, za razliku od ru ka a la kart (fr. a 1a carte), gde gost bira i plaa jela po jelov-niku. tableta (fr. tablette) 1. ploa, tablica za pisanje; 2. posluavnik za kafu, aj i dr.; 3. farm. ukalupljena, zbijena (ili: presova-na) lekovita masa u obliku etvrtastih ili okruglih plo ica (pastkla). tabletirati (fr. tablette ploa) farm. od lekovite mase (smese) praviti okrugle ili etvrtaste plo ice (tablete, pastile). table (fr. tableau, lat. tabula) slika; pregledno sre eno prikazivanje; spisak, lista; u pozorinom komadu: slika (izme u ina i pojave); fig, veliko iznenaenje, zaprepa enje. tablonet (fr. tableau) omiljena drutvena igra karata u kojoj u estvuju dva ili etiri igra a sa 52 karte. tabl-rond (fr. Table-ronde) lit. drutvo okruglog stola kralja Artusa", sto za ko-

tabor

891

taksativan

jim sedi kralj Artus sa svojim vitezovima (iz kruga pri a o kralju Artusu u staroj francuskoj i nema koj knjievnosti); taflrunde. tabor (slov.) kod eha i Ma ara: utvr eni vis, artiljerijski park; naro ito: brdska tvrava, ratni logor husita koji je 1420. god. podigao Jan ika, po kome su husite nazivali taboritima; kod Turaka: odeljenje vojnika u ja ini oko jednog bataljona. taboriti pl. v. pod tabor.
tabori ani v. husiti,

tabu svetost i neprikosnovenost bogovima \ posve enih stvari, mesta ili osoba, jer ako se dodirnu, oni, toboe, donose veliku nesreu, bolesti i smrt (u religiji ostr-vljana Junog mora), jedan od najniih kultova demona i prirodnih predmeta; tabuizam.
tabuizam v. tabu.

tabula (lat. tabula) daska, plo a, tabla (naro ito za pisanje); pl. spisi, povelje, pismena, dokumenta, ra uni, ra unske knjige. tabula votiva (lat. tabula votiva) spomen-plo a. tabula raza (lat. tabula gaza ploa ili tabla iji je vosak poravnjan, na kojoj dakle, nita nije napisano, jer se ranije pisalo stilom po takvim tablicama) istrugana, glatko izbrisana, neispisana tabla; otuda: glatka, prazna bakrena ili kamena plo a, neispisan list; ovaj izraz naj e e se upotrebljava da se ozna i kako ljudska dua nema nikakvih uro enih ideja, predstava (poreklo mu je u jednom mestu Aristotelova dela O dui", , 4); napraviti tabulu razu neto potpuno ukloniti ili odstrani, potpuno rai-stiti; ft. potpuno neznanje. tabulator (nlat. tabulator) na pisaoj maini: izra iva redaka i rubrika (za pravljenje tabela). tabulatura (nlat. tabulatura) najtaniji red i pravilnost; muz. na nekim instrumentima: oznaavanje tonova slovima i brojkama mesto notama. tabulet (nlat. tabuleta) lak drveni sanduk sa pregradama koji nose na leima putuju i trgovci. tabun 1. (rus. tabun) velika ergela konja u stenama Rusije. tabun 2. (eng. tabun) dugotrajni bojni otrov iz grupe trilona; ima izgled crvenomrke tenosti, iji miris podsea na miris kruaka; prona en 1944, ali nije upotrebljen u ratu. taburet (fr. tabouret, p. taborete) stolica bez naslona; klupica za noge (pri sedenju); floretna tkanina sa arenim cvetovima. tavelirati (fr. taveler) slik. iarati pegama, poprskati. tavoleta (ital. tavoletta) slik. daica na kojoj slikar, pri radu, dri boje; up. paleta.

tavoloca (ital. tavolozza) v. tavoleta. Tagalci pl. malajski narod na Filipinima koji govori tagalskim jezikom malajskog jezi kog stabla, potomci malajskih doseljenika. taze (pere. taze, tur. taze) novo, svee, mlado, tek spravljeno (jelo), tek ubrano (vo e). tazimetar (gr. tasis zatezanje, napon; irenje, metron merilo, mera) sprava za me-renje irenja nekog tela usled pridavanja toplote itd. tain (arap. ta'yin odrediti, tur. tayin obrok, sledovanje) obrok; vojniki hleb, sledovanje. tajga (rus. tanga) ogromna sibirska prauma, 1.0002.500 km iroka, neprohodna i bogata ivotinjama (lisicama, kurjacima, mrkim medvedima, samurima, vidrama, se-vernim jelenima i dr.). tajlorizam (Taylor) po amerikom inenjeru Frederiku Vinslovu Tajloru (18561915) nazvani sistem nau ne organizacije rada koji se sastoji u tome to se, tanim aparatima i metodima, mere pojedini pokreti radnika pri radu, pa se, izbegavaju i premaranje i rasipanje snage, utvruje formula najcelishodnijeg vrenja potrebnih pokreta pri radu; ovim se meto-dom postie velika uteda u vremenu i poveava proizvodnja.
Tajlorov sistem v. tajlorizam.

tajmkiper (eng. time-keeper) sp. sat za tano merenje vremena. tajfun (kin. tai-fung) v. tifon. tak (fr. taquet ko i ) bilijarski tap. takelaa (nem., hol. Takel) sve to slui kretanju la e pomo u jedara i to dri katarke (jarboli, ueta, krstovi i jedra na brodu). taklidi-seif (tur. taklid seyif) ceremonija kad sultan pripasuje sablju (to je za-menjivalo krunisanje). takrir (arap. taqrir, tur. takrir) slubeni akt, naro ito akt o ubatinjenju. taksa (lat. taxare proceniti, nlat. taxa, fr. taxe) 1. zvanino propisana cena (hleba, mesa, vonje autom itd.); 2. vrsta posrednog tarifskog poreza: dabina, pristojba, zakonom utvrena suma novca koju je potrebno poloiti u taksenim markama ili novcu da bi se neka stvar, npr. molba, mogla uzeti u postupak, ili da bi neto moglo stupiti na snagu (prenosna taksa, nasledna taksa itd.); taksa stole (nlat. taxa stolae) utvr ena nagrada katoli kom sveteniku za pojedine svetenike radnje. taksametar v. taksimetar. taksativan (nlat. taxativus) koji se moe taksirati, koji se moe ta no odrediti ili utvrditi; taksativno nabrajanje prav. poimenino nabrajanje, npr. u nekom zakonu, svih slu ajeva na koje se izvesna zakonska odredba moe primeni

taksator

892

talentovan

taksator (nlat. taxator) procenilac, odrei-va cene. taksacija (lat. taxatio) odreivanje vrednosti, utvrivanje cene; procenjivanje, pro-cena; polaganje propisane takse; stavljanje taksene marke na neku ispravu itd. taksi (fr. taxi) putniki automobil sa taksimetrom. taksi-automobil v. taksi. taksiderma (gr. taxis ureenje, derma koa) ispunjena ivotinja taksidermija (gr. taxis, derma) vetina punjenja ivotinja; uputstvo o punjenju ivotinja i o njihovom odravanju. taksidermist (gr. taxis, derma) ispunjava ivotinja. taksija (gr. taxis) biol. v. tropizam. taksimetar (fr. taxi, gr . metron mera, merilo) na automobilima: sprava koja sama, automatski, belei pre eni put u kilometrima (radi odre ivanja cene vonje). taksin hem. otrov koji se dobija iz lia, izdanaka i semena tise. taksiologija (gr. taxis ureenje; red, poredak, logia nauka) nauka o redu, o raspore-ivanju, o sistematisanju. taksionomija (gr. taxis, nomos zakon) v. taksiologija. taksirati (lat. taxare) odrediti cenu; utvrditi cenu; proceniti, procenjivati; poloiti (ili: platiti) propisanu taksu; prilepiti taksenu marku (na molbu). taksis (gr. taxis red, raspored) ubojni red, raspored bitke; med. nametanje (kile i DR-)taksonomija (gr. taxis, nomos zakon) lingv. pore enje slinih pojava u jednom ili u raznim jezicima koje slui kao osnova za klasifikovanje (razvrstavanje) jezi kih pojava i samih jezika. taksofon (nlat. taxa, gr. phone glas, zvuk) telefon-automat. takt (nlat. tangere dodirnuti, dirati, taknuti, tactus) 1. dodir, dodirivanje, pipanje, sposobnost dodirivanja, opil; fig. smisao za fino, fino a i sigurnost ponaanja u opho enju s drugima, oseanje za ono to prilii; 2. muz. grupa tonova dobivena ravnomernom podelom jednog niza tonova; 3. ravnomerna podela vremena, ravnomerno kretanje, npr. u plesu. taktizirati (gr. taktike) raditi, postupati po taktici; postupati pri radu i opho enju oprezno i smiljeno. taktika (gr. taktike od tasso postavim, postrojim) voj. naukd o upotrebi trupa pre, za vreme i posle borbe, vetina vo enja trupa; grana ratne vetine koja se bavi reavanjem takti kih zadataka na kartama i terenu; fig. celishodno i odmereno postupanje pri radu ili opho enju, umetnost. taktilan (lat. tactilis) koji se ti e ula pipanja, opipljiv, dodirljiv.

taktirati (lat. tactus) beleiti takt, ozna- avati takt; rukom odbrojavati trajanje nota; davati takt, udarati takt. taktian (gr. taktikos) koji se tie taktike, vet u vo enju trupa; umean, koji radi po planu ili smiljeno; obazriv, paljiv, fin u opho enju. taktiar (gr. taktik6s strojni, vian postrojavanju, vet u rasporeivanju ubojnog reda) voj. onaj koji veto primenjuje taktiku; umean, obazriv, paljiv ovek (pri radu itd.). taktmeser (lat. tactus, nem. Messer) v. metronom ili hronometar. tal (nem. Teil) deo neke celine, udeo (npr. u imanju, nasledstvu i sl.). talambas (arap. tabl bubanj, pere. baz od baljten igrati, tur. davulbaz, tulumbaz) vrsta bubnja. talamus (gr. thalamos) brana postelja; bog. semeno leite cvetova; znat. deo sive supstancije mozga koja sadri nervne elije i koja se nalazi ispod modane kore na prednjem delu modanog stabla. talant (gr. talanton) v. talent 1. talar (lat. talaris) duga sveana haljina, kraljevski ogrta ; duga gornja haljina katoli kih i evangeli kih svetenika; slubeno odelo sudija. talasarhija (gr. thalassa more, agsb vladam) gospodarstvo na moru, pomorska nadmonost. talasografija (gr. thalassa, graphia opisivanje) v. oceanografija. talasokratija (gr. thalassokratia) v. talasarhija. talasometar (gr. thalassa more, metron mera, merilo) sprava za merenje plime i oseke; sprava za merenje morskih dubina. talasoterapija (gr. thalassa, therapeia leenje) med. leenje morem; nauka o lekovito-sti mora, nauka koja prou ava uticaj morske klime na ove ji organizam. talbotipija (gr. typos otisak) fotografija nazvana po jednom od pronalazaa, Engle-zu Foksu Talbot-u; up. kalotipija. galeb (arap. talib, tur. talebe) istraiva , ispitiva, naro ito na polju nauke; u enik; student; nau nik. taleman (v. tala, tap) govornik u ime selja kog stalea u vedskom parlamentu. talent (gr. talanton, lat. talentum) 1. kod starih Grka i Jevreja: odre ena teina i izvesna svota novca (talant); u novoj Grkoj: teg od 100 mina =150 kg; 2. fig. prirodan dar, darovitost koja se vebom moe razviti u sposobnost naro ito lakog, sigurnog i dobrog obavljanja poslova u nekoj oblasti, bez postojanja stvarala ke snage genija; darovit, obdaren ovek. talentovan (lat. talentum) 'darovit, od prirode sposoban, obdaren za to.

taliziJanizam

893

tambur in

talizijanizam (gr. thatysia sc. iera rtve prvenice, rtve prvih plodova) v. vegetarijanizam i talizije. talizije (gr. thalysia sc. iera) pl. rtve u slavu boginje Demetre, koje su se sastajale od prvih zemaljskih plodova. Galija (gr. Thalia, Thaleia) mit. 1. jedna od tri gracije; 2. jedna od devet muza, muza zatitnica dramskog pesnitva, naroito komedije; otuda: Talijin hram = pozorite. /galija (arap. tali', tur. talih) srea, naroito: dobra sre a; zvezda pod kojom se neko rodi; sudbina. talijum (gr. thallos mladica, izdanak, nlat. thallium) hem. osoben metal, u spektru pokazuje sjajnu zelenu liniju, otuda mu i naziv; atomska masa 204,37, redni broj 81, znak T1; slui za izradu optikih stakala koja jako lome svetlost. talik (arap.) vrsta poloenih persijskih slova, koja su docnije primili i Turci. talio (lat. talis takav, talio gen. talionis) uzvraanje, odmazda, vraanje istom merom; jus talionis (lat. jus talionis) pravo odmazde, po naelu: oko za oko, zub za zub; talion. talir veoma est i star naziv novca u mnogim zemljama i u raznim oblicima (taler, daler, dalder, dolar i dr.); naziv po Joahimstalu (Joahimovu) u dananjoj ehos lovake j, gde je kovan jo u XVI veku; kod nas ih kovala samo Dubrovaka Republika. talisman (fr., p. talisman, arap. tilsim, gr . telesma danak, porez, dabina, od teleein platiti; izvriti, ispuniti, telos izvrenje, ispunjenje) arobni magijski predmet koji, po veoma rasprostranjenom narodnom sujeverju, daje onome ko ga nosi arobnu mo, titi ga od zla i donosi mu sreu; amajlija. talit (hebr.) etvrtasto ebe kojim Jevreji, za vreme molitve u sinagogi, pokrivaju glavu i vrat; tako e: mrtvaka haljina, mrtvaka koulja. talk (arap, p. talco, nlat. talcus) min. mi-lovka, magnezijev silikat s vodom, lju-spast ili listast, boje ute ili crvenkaste, pod prstima mastan (upotrebljava se kao praak za mazanje maina, glaanje koe i dr.). talkist (arap., nlat. talcus) min. talkov kriljac. talmi-zlato uta slitina bakra, sadri samo do 1% zlata, kao ica ili lim upotrebljava se za izradu ukrasa i nakita (nazvan po pronalaza u, fr. fabrikantu Tallois i demior = Talmior. Talmud (hebr. Talmud, rab. thalmud usmena pouka) zakonik pohrianskih Jevreja, zbirka jevrejskih predanja i zakona, pri-re ena izme u P i VI veka n. e., koja sadri celokupne uenje jevrejstva, judai-zma.

talmudisti (hebr. Talmud usmena pouka) pl. Jevreji koji priznaju Talmud, zovu se jo i rabiiiti (za razliku od karaita, koji ne priznaju ni Talmud ni predanja). talov (fr., p. talon, ital. tallone, lat. talus peta, potpetica) 1. voj. ispupenje na spoljanjem zidu bastiona; 2. u kartanju: karte (za kupovanje) koje preostanu posle podele karata igraima; 3. arh. ukras na donjem delu izduben a na gornjem ispupen; 4. muz, donji deo gudala, bica; 5. kod akcija i hartija od vrednosti: tabak s kuponima, od koga se svake godine odseca po jedan kupon radi unovavanja po utvr-enoj ceni. talofite (gr. thallos mladica, izdanak, phyton biljka) pl. bot. biljke koje nemaju ni jednog pravog biljnog organa, tj. ni korena, ni stabla, ni listova (npr. okreci, liaji, gljive itd.). talpa (tur.) velika debela daska, brvno. talpara (tur.) brvnara, kua nainjena od talpi. talus (gr. thallos mladica, izdanak, phytbn biljka) 1. bog. biljno telo na kome se ne razlikuje ni koren, ni stablo, ni list; up. talofite. talus (lat. talus) 2. zool. skona kost; kocka (za igru); nagib zemljita, nagnute zemlji-te. talcijum (nlat. talcium) hen. v. magnezijum. taman (arap. taman, tur. tamam) pril. ba, upravo, potpuno. tamandu (braz. tamandua) zool. mravojedac, junoameriki bezubi sisar. tamarind (ital., p. tamarindo, nlat. Tata-rindus indica) bot. afrika i istonoindij-ska kisela urma, od koje se pravi pekmez koji se upotrebljava kao blago sredstvo za ienje. tamariska (lat. tamariscus) bot. azijske, afriko i junoevropsko zimzeleno drvo, iji se solju bogati pepeo upotrebljava za tavljenje i bo j a disanje. tambula (arap.) crnaki dobo od drveta. tambur (fr. tambour, ital. tamburo) 1. dobo; doboar; 2. zaklon nad vratima od vetra, kie, zime i sl.; 3. arh. deo graevine oblika valjka, cilindra, ili mnogougla na kome lei kube; 4. pokrivena platforme elezni kog vagona; 5. vrsta veza. tambura (arap. tanbur, tur. tanbura) muz. poznati muziki instrument sa etiri do est metalnih ica. tamburelo (ital. tamburello) v. tamburin. tamburin (ital. tamburino) mali dobo u koji se udara dlanom i koji ima praporce u obruu, daire (upotrebljava se na Istoku, u paniji i kod nas kao pratnja narodnih plesova i pesama, naroito sevdalinki); er ef za vez; iv panski i junofrancuski ples, slian gavoti, u kome igra sam sebe prati tamburinom.

tambur -maor

894
tang (jap.) 3. mera za povrinu u Japanu, u duini od 20 i irini od 15 Jgenga = 9,917 ari; tan. tavgens (lat. tangens dodiran, koji dodiruje) kom. goniometrijska funkcija: u pravouglom trouglu odnos izme u suprotne i nalegle katete (tang) za dani ugao. tangent (lat. tangere dodirivati, tangens) ekii, maljica kod muzikih instrumenata sa ilama i asovnika to sviraju. tangenta (lat. tangere dodirivati, tangens) geok. dirka, prava koja spaja dve uzastopne (konsekutivne) ta ke krive, krivulje. tangentni (lat. tangere dodirivati) dodiran, koji dodiruje; dodirni. tangentometar (lat. tangere dodirivati, tangens, gr. meiron mera, merilo) tahimetar za merenje visina trigonometrijskim putem. tangenckjalni (nlat. tangentialis) dir ni, koji je u pravcu dirke, koji dejstvuje u pravcu dirke, koji se kree u pravcu tangente; tangencijalna sila komponente sile u pravcu tangente (supr. normalna sila); tangencijalno kretanje kod centralnog kretanja kretanje jednog tela u pravcu tangente, time to centripetalna sila u ma kojoj ta ci krune putanje ne deluje, tako da se telo usled inercije, lenivosti, dalje kre e po pravoj liniji. tangina bog. madagaskarska otrovna, zimzelene, ljiva, Tanghima venenifera. tangara (lat. tangere) dirati, dodirivati, ticati, tai, taknuti, tai se, taknuti se; graniiti; pogoditi, poga ati, praviti utisak; ticati se. tango (p. tango) argentinski apaki ples uz pratnju narodnih instrumenata, koji se, prera en u Parizu, rairio po celoj Evropi i postao jedan od najomiljenijih drutvenih plesova; melodija mu ima teke i melanholi ne ritmove sa mnogo sinkopa. tandara (tur. tandir) pr varnice. tandara - mandara (tur. tandir-mandir) zbrkano, ispreturano, s brda s dola, bez reda i smisla. tandem (eng., fr. tandem) 1. lake otvorene dvokolice sa dva konja koji su upregnut jedan ispred drugog; 2. toak (ili: bicikl, velosiped) sa dva sedita jedan iza drugog; 3. teh. sistem motora sa dva cilindra jedan iza drugog. tandler (nem. Tandler, Trodler) prodavac polovne robe, starinar. tane (pere. dane, tur. tane) topovske ili pu ane zrno, metak iz vatrenog oruja. tanizirati (fr. tanin, taniser) d odavati vinu tanin. tanimi (hebr.) pl. velike morske nemani, zmajevi, zmije, krokodili. tanin (fr. tanin) hem. matecija koja se dobiva od iarki i kore hrasta, jasena, breze, ive i dr. bezbojan, beo ili u kast prah,

tambur-maor (fr. tambour-major) podoficir stareina doboara i truba a u puku. tamiz (fr. tamise) ugla ana vunena tkanina. tampon (fr. tampon) zapua, ep; ned. zapua od vate, gaze, arpije i dr. koji se stavlja u prirodne ili boleu nastale otvore na telu da bi se zaustavile krva-renje; tamponska drava mala drava koja se nalazi, kao kakav ep, izme u dve velike drave. taiponada (fr. tampon) med. zatvaranje rane tamponom, stavljanje tampona. tamponaa (fr. tampon) rud. 1. svi radovi kojima je cilj da se odvoje slojevi vode od slojeva nafte i da se sprei pristup vode u izbueno mesto; 2. kod probijanje rudnog okna: veta ke zapuavanje praznina i pukotina cementom, glinom, bitumenom itd. tamponacija v. tampona da. tamponirati (fr. tamponner) za epiti, zapuiti, zatisnut; med. staviti tampon, zaustaviti krv (vatom, gazom i sl.). tamtam (kin.) gong, kineski ili indijski ru ni dobo od slitine bakra i belog lima, u obliku okrugle plo e, u koji se udara maljicom; fig. vaarska galama, graja, buka. tan (kin.) 1. najvea kineska i japanska trg. mera = 100 kina = 60,453 do 60,479 kg (pikul); japanska mera za povrinu = 9,917 zri. tan (eng. thane) 2. visoka plemika titula u kotskoj. tanagra (gr . Tanagra) mali ivotinjski i ljudski kipovi raeni od peene zemlje, odlikuju se gracioznou (naziv po beotijskom gradu Tanagri, gde su proizvoene u GU veku pre n. e.). tanaimi (hebr.) pl. jevrejski tumai Mojsije-vih zakona od I veka n. e. tanatizam (gr. thanatos smrt) u enje i verovanje da je dua ove ja smrtna. tanatozis (gr. thandtosis usmrenje) med. umiranje jednog dela tela. tanatoide (gr . thanatos smrt, eidos vid, oblik) pl. med. bolesna stanja slina smrti, npr. obamrlost, bolest spavanja, nesvestica, tetanus i dr. tanatologija (gr. thanatos, logia nauka) nauka o prirodi i uzrocima smrti. tanatometar (gr . thanatos, metron mera, merilo) sprava za utvr ivanje smrti. tanatofobija (gr . thanatos, phobos strah) med. preteran (ili: bolesni) strah od smrti. tanad (nem. Tanz) igra, ples; igranka. tang (dan. tang, isl. thang) 1. biljna vrsta iz porodice algi, bojadijska mahovina od koje se dobiva crvena boja; up. fukus. tang (ind.) 2. vrsta istonoindijskog muse-lina.

895
gorka ukusa i kupi usta, upotrebljava se u industrijske svrhe, naro ito za ta-vljenje koa; up. scitogen. tank (eng. tank) voj. v. tenk. tanker (eng. tanker) v. tenker. tanpon (fr. tampon) v. tagapon. Tantal (gr. Tantalos) mit. sin Zevsov, otac Pelopa i Niobe, kralj u Frigiji; zbog toga to je odavao tajne bogova, s kojima je bio u prijateljstvu, i to je, da bi iskuao njihovo sveznalitvo, izneo pred njih na trpezu ro enog sina (Pelopa) kao jelo, baen je po kazni u donji svet, gde je morao edan da stoji u vodi do vrata, koja bi mu se ispred usta izmakla im bi posegao da se napije, i gladan da gleda u divno voe vie same svoje glave, koje bi mu se odmah izmaklo im bi posegao da ga ubere; otuda: trpeti Tantalove muke = uzaludno eznuti za neim to je oveku tako rei pred samim nosom. tantal (nlat. tantalum) hen. element, metal, atomska masa 180,95, redni broj 73, znak Ta; tegljiv (duktilan), sjajnobeo, upotrebljava se za izradu tantal-sijalica, opruga (federa) za asovnike, hirurkih instrumenata koji ne r aju itd. (nazvan po tome to se njegov oksid, tj. kiselina, ne rastvara u kiselinama koje ga okruuju, te se, dakle, ne moe zasititi; up. Tantal); kolumbijum. tantalit (nlat. tantalum, gr. Ifthos kamen) min. redak, kao gvo e crnosiv i veoma sjajan mineral; sadri, pored gvo a i mangana, tantal, niobijum i titan. tantal-sijalica elektrina sijalica ije su ice od tantala. tantijema (fr. tantieme) odre eni udeo u emu; dobitni deo koji pripada predsednicima, lanovima upravnog i nadzornog odbora, slubenicima i saradnicima u nekom deonikom (akcionarskom) drutvu, privrednom preduzeu (banci); naroito: postotni (procentualni) deo koji pripada dramskim pesnicima i kompozi-torima od prihoda sa predstava njihovih dela. tantuz (p., tanto, pl. tantos) novac za obraunavanje, obino od lima, kartona i sl., naro ito u kafanama. ganc (nem. Tanz) igra, ples. tancati (nem. tanzen) igrati, plesati. tancmajstor (nem. Tanzmeister) u itelj igranja (ili: plesa). tancul (nem. Tanzschule) kola igranja. tanul (nem. Tanzschule) v. tancul. tanjir (arap. tannur) plitica, pladanj. tanjur (arap.) v. tanjir. tao (kin.) kod kineskog filozofa Lao-cea: apsolutno bie, nevidljivo, neujno, nepipljivo, neodre eno, pa ipak savreno; ono miruje, pa ipak je stalno u pokretu; samo sebe n e menja, a ipak je uzrok svih menjanja; ono je veno jedno, svuda prisutno, ve ito; ono je koren svega, majka svih

tarabit

stvari, u svemu je i sve je u njemu; ono je poreklo i svrha saznanja; to ono sazna, to je mudro, to je sveti ovek" (re tao se prevodi sa: bog, put, razum, re, smisao, lotos). taoizam (kin.) uenje Lao-cea o tao; docnije se izrodilo u zadrtu mistiku i puku praznovericu; up. tao. Tao-teh-king (kin.) Knjiga o tao i teh", tj. o logosu i vrlini, osnovna knjiga taoizma i najzna ajnije delo kineske filozofije, pripisuje se Lao-ceu. taner (fr. tapeur) pijanist ili klavirist koji svira za platu, na veernjim igrankama. tapet (gr . tapes prostirka, ilim, lat. tapetum) stoni prekriva , otuda: izneti na tapet u initi to predmetom razgovora, izneti na reavanje; biti na tapetu biti na dnevnom redu, na reavanju. tapeta (gr. tapes, lat. tapetum, ital. tappe-to) prvobitno: ilim za pokrivanje zidova, zidni tepih; sada: naro ita materija (od hartije, koe ili tekstila) u arama, mustrama, za oblaganje zidova. tapetar (lat. tapetum) v. tapecirer. tapecirati (nem. tapezieren, fr. tapisser) sobne zidove obloiti (ili: oblagati, ukrasiti) ilimima, naro ito bojadisa-nom hartijom, koom ili tekstilnom materijom. tapecirer (nem. Tapezierer) 1. ureiva ili ukraavalac soba tapetama; 2. majstor koji vri presvla enje nametaja (tek-stilom, koom, skajem). tapija (tur. tapu) zvanino pismeno o svojini kakvog nepokretnog imanja. tapioka (braz. tapioca) zrnato skrobno brano koje se dobiva od krtolastog podzemnog stabla biljke manihot (Manihot utilissima). tapir (braz. tapy'ra) zool. ivotinja slina svinjetu, sivi oko reka i bara prauma Ju. Amerike i june Azije. tapiserija (fr. tapisserie) ilimarstvo; vez na retkom platnu, slian ilimskom vezu; tkanina ili hartija za oblaganje zidova; tapetarska radnja. tapsel grub istonoindijski katun sa prugama, obi no plave boje. tapati (ma. taps pljesak) pljeskati rukama, aplaudirati. tara (ital., p. tara, fr. tare, arap. tarh) trg. dara, odbitak teine zavoja od ukupne teine merene robe; teina sanduka, bureta, daka i dr.; sopra tara (ital. sopra tara) odbitak koji se odobrava preko uobiajene tare; tara-raun raun o odbitku tare. taraba (pere., tur. tahta daska, perde pregrada, zaklon) plot, ograda od dasaka. tarabit (p. taravita) panski i junoame-riki vise i mostovi (na lancima ili elinim konopcima).

tarabolos

896 tarlatan (fr. tarlatane) fini i laki pamu ni muselin za sveane haljine. tarnkapa (nem. Tarnkappe) kit. arobni ogrta koji je onoga koji ga nosi inio nevidljivim i davao mu neobi nu snagu (kod starih Germana). taro (ind.) skrobom bogat gomoljasti koren jedne isto noindijske biljke, glavna hrana stanovnika Sandvi kih ostrva. tarok (ital. tarocco, nem. Tarock) igra karata, poreklom iz Egipta, u kojoj u estvuju tri igra a sa 78 karata, od kojih su 22 taroka (aduti). tarpan (rus. iz tatar.) zool. mali divlji konj ruskih stepa. Tarpejska stena (lat. saxum Tarpeium) stena u Rimu sa koje su na smrt osuene survava-li u Tibar (nazvana po Tarpeji, k eri rimskog zapovednika tvr ave Tarpejusa, koja je, za vreme rata sa Sabinjanima, izdala prolaz u tvr avu, zbog ega su je sami Sabinjani ubili). tartan (eng. tartan) kotska vunena ili svilena tkanina iarana kockama; kotski ogrta =pled. Tartar (gr. Tartaros) kit. dubok i mraan ponor ispod podzemnog sveta, sa eleznim vratima i elinim pragovima, u koji je Zevs bacio titane kad su se bili protiv njega pobunili i gde borave grenici i zlo inci; fig. ponor, bezdan, pakao. tartar (nlat. tartarus) hem. vinski kamen, stre. tartarati (lat. tartarus) hem. soli vinske kiseline. tartarizacija (nlat. tartarisatio) ienje vinskim kamenom; stvaranje vinskog kamena; up. tartar. tartarizirati (nlat. tartarisare) istiti vinskim kamenom; stvarati vinski kamen (tartar). Tartinijev ton ak. v. kombinacioni ton (nazvan po ital. virtuozu na violini i muzi kom teoretiaru uzepe Tartiniju, 16921770). Tartif (fr. Tartuf) ime glavnog junaka u istoimenoj Molijerovoj komediji; fig. pretvoran ovek, licemer, farisej. tartrati (nlat. tartarus vinski kamen) pl. hem. soli vinske kiseline. tas (arap. tas, nem. Tasse) 1. plitak ove i tanjir od drveta ili metala, npr. za skupljanje priloga u crkvi itd.; 2. okrugla metalna plo a na kantaru; 3. okrugla mesingana plo a na bubnju. tasa (nem. Tasse, fr. tasse, ital. tazza, p. taza, arap. tas) olja, oljica, naro ito za topla pi a (kafu, aj). ' taseta (fr. tasSfette) deo oklopa koji pokriva donji deo butine, nabutnica. taslaisati (tur. taslamak) ponositi se, oholo se drati, praviti se vaan. taslak (tur. taslak) panj; neobraeno drvo od kojeg se pravi oru e; ekipa, forma.

tarabolos (tur.) svileni pojas ukraen resama i arama. tarai pl, nezdrave, vegetacijom i zverinjem veoma bogate barovite ravnice na junom podnoju Himalaja. taraksakum (gr. tardsso uznemirujem, nlat. Leontodon taraxacum) vot. maslaak, veoma lekovita biljka (nazvana po tome to izaziva uznemirenosti u trbuhu i proliv ako se uzme u veoj koliini); up. taraksis. taraksis (gr. tiraxis uznemirenje) med. poremeenost (ili: uznemirenost) u trbuhu, proliv; tako e: lako zapaljenje o iju. tarana (pere. terjiane, tur. tarhana) izdrobljeno testo na mrvice u obliku zrnaca, i osuene, od ega se pravi istoimena orba. tarantas (rus. tarantas) vrsta nekadanjih ruskih putni kih kola s arnjevima. taraitela (ital. tarantola) 1. vrsta otrovnog pauka u Italiji, naro ito kod grada Ta-ranto (Tarento) i u tropskoj Aziji i Americi. taraitela (ital. tarantella) 2. ivahan narodni ples u 6/8 takta i muzi ka pratnja, naro ito na Siciliji i u Kalabriji (nazvan po gradu Taraito). tarantizam (ital. tarantola) med. ujed taran-tele i bolest igranja koja dolazi od toga ujeda. tarapana (arap.-pers., tur. darbhane) 1. kovnica novca; 2. guva, gomila, gurnjava. tarator (arap.) salata od zelenih krastavaca, belog luka, kiselog mleka, ulja i soli. taraca (ital. tarrazza) v. terasa. tardando (ital. tardando) muz. oklevajui, zateu i, usporavaju i. tardato (ital. tardato) muz. v. tardando. tardo (ital. tardo) muz. lagano, sporo. tarzalgija (gr. tarsos stopalo, algos bol) med. bol stopala, stopaonog korena. tarzija (ital. tarsia) v. intarzija. tarzitis (gr. tarsos rub kapka i trepavica) med. zapaljenje hrskavice o nih kapaka. tarzofima (gr. tarsos stopalo; rub kapka i trepavica, phyma izrataj) med. izrataj na stopaonom korenu; izrataj na hrska-vici o nog kapka. tarzus (gr. tarsos, lat. tarsus) znat. stopaoni koren; hrskavica o nih kapaka. tarik (arap. tariq, tariqa put) derviki red. tarirati (ital., p. tara) trg. odrediti istu teinu neke robe pre pakovanja i izra unati taru. tarifa (arap. ta'rifa, fr. tarif) utvr ena cena za obavljanje raznih poslova, npr. tarifa grafi kih radnika, automobilska, nosa ka itd. tarifa; cenovnik za prevoz putnika i robe (elezni ka tarifa); spisak sa cenama robe; utvr eni stavovi po kojima se naplauje carina na razne uvozne i dr. artikle. tarifirati (fr. tarifer) odrediti (ili: odreivati, utvrivali, utvrditi) cenu, carinski stav itd.; up. tarifa.

tasta

897

taft

tasta (nem. Taste, ital. tasto) uz. dirka (na klaviru, orguljama). tastatura (ital. tastatura) sve gornje i donje dirke na jednom instrumentu (npr. na klaviru, gsaoj maini itd.). taster (nem. Taster) dirka, tipkalo, sprava na kojoj se, pritiskivanjem i otputan>em naro itog dugmeta, otkucava telegram. tastijera (ital. tastiera) uz. v. klavijatura; sula tastijera (ital. sulla tastiera) kod gudakih instrumenata: napomena da treba prevlaiti gudalom po ilama to dalje od kobilice. tasto solo (ital. tasto solo) muz. udaranje prostih bas-tonova, bez pratnje. Tatari (pere. Tatar, tur. Tatar) pl. prvobitno: ime jednog mongolskog plemena; docnije, u sred. veku: opte ime razliitih ratni-kih plemena mongolskih, tunguskih i turskih u Srednjoj Aziji; danas: Turcima srodne pleme koje ivi u krajevima na severnom delu Crnog mora (Krim, Kavkaz, Ural i dr.); nekada u Turskoj bili uveni kao skorotee; otuda: tatarin = skorote- a, glasnik, ulak. Tatarin (pers.-tur.) v. Tatari. tatarski (pers.-tur.) koji se ti e Tatara, koji pripada Tatarima; tatarska vest ne-pouzdana vest, vest kojoj se ne sme pokloniti vera (po tome to je jedan Tatarin, za vreme krimskog rata 1854. bio doneo ne-ta nu vest o padu Sevastopolja). tat aham asmi (sskr. tat aham asmi) fil. v. tat tvam asi. tatersal (eng. tattersall) ustanova za gajenje i prodaju konja trka a, obraunavanje opklada i sl., konjska berza; trkalite za konje sa seditima za gledaoce (naziv po R. Tatersalu, koji je 1777. osnovao prvu ovakvu ustanovu u Londonu; danas postoje i U Drugim velikim gradovima). tatli (tur. tatli) slatko, ukusno, blago. tatovirati (eng. tattoo) v. tetovirati. tatonirati (fr. tatonner) traiti pipanjem; slik. raditi nesigurnom rukom, plaljivo; lutati u radu. tat tvam asi (sskr. tat twam asi) to si ti!", tat aham asmi to sam ja!", izraz u ind. filozofiji kojim se izraava identitet subjekta i objekta, izmeu Ja i spoljanjeg sveta; celokupne prividna mnoina osni-va se na jednom identinom biu, atmanu. tatu (braz., port. tatu) zool. junoameriki oklopnik; armadilj. tatuirati (fr. tatouer) v. tetovirati. taumatologija (gr. thauma ten. thaumatos udo, logia nauka) nauka o udima. taumatomah (gr. thauma ten. thaumatos udo, macheomai borim se) protivnik verovanja U uda. taumatomahija (gr. thauma ten. thaumatos udo, mache borba) borba protiv verovanja u mogu nost uda. taumatrop (gr. thauma udo, tropos obrt) ont. v. zootrop.
57 Leksikon

taumaturg (gr. thaumaturgbs udotvorac, opsenar) udotvorac. taumaturtja (gr . thauma udo, thaurmaturgia opsenarstvo) udotvorstvo; arolije Indijanaca. taurat (hebr.) Stari zavet (kod Jevreja). taurokola (gr. tauros bik, kolla lepak) lepak spravljen od bi jih koa. tauromahija (gr. tafiros, mache borba) borba s bikovima. taurofag (gr. tauros, phagelh derati) onaj koji jede bikove, bikoder. taurofon (gr . tauros, phonetio ubijem, ubijam) onaj koji ubija bikove. tautacizam (gr. tautdn, t6 auto isto) ret. pogrena jednakozvu nost bliskih slogova; nagomilavanje mesta koja jednako ili slino glase. tautogram (gr. t6 auto, gramma) poet. pesma iji redovi po inju istim slovima. tautologija (gr. tautologfa ponavljanje, reenoga) ponavljanje jedne misli istim ili razli nim re ima, npr.: Oboavati idole i kumire; Uzmimo na primer, sledei primer. tautoloki (gr . tautologfa) koji iskazuje (ili znai) isto. tautomerija (gr. taut6n isto, meros deo) hei. svojstvo nekih jedinjenja da reaguju na osnovu dveju svojih izomernih formula. tautometrija (gr. tauton, metron mera) razmer, srazmera, skladnost. tautosilabi ki (gr . tauton, syllabe slog) liv. koji pripada istom slogu; npr. dif-tong ai u gr koj rei tauto pripada prvom slogu (tauto) i za njega se kae da je u tautosilabikom poloaju; supr. hetero-silabiki. tautofonija (gr. taut6n, phone zvuk) stalno ponavljanje istog zvuka, neprestano ponavljanje istog tona. tautohrona (gr. tauttin, chronos vreme) gega*. istovremenica, kriva koju teka ta ka t opisuje u padu sa po etnom brzinom nula iz po etnoga poloaja A do krajnjeg poloaja V pri emu vreme pada T ostaje isto ma gde da se uzme po etni poloaj A na krivoj, cikloida; up. izohrona. tautohronian (gr. tauton, sgbpov) koji jednako traje, ravnotrajan; taugohronina krivulja geoh. v. tautohrona. tauirati (nem. tauschieren) plemeniti metal, obino zlato, srebro ili platinu, umetati radi ukrasa u metalnu podlogu (od gvo a, bakra, bronze i dr.); tauirano srebro = tudasrebro. tafefobija (gr. taphe pogreb, grob, phobeo bojim se) strah od groba, strah onoga koji se boji da ne bude na sahranjen. taflrunde (nem. Tafelrunde) v. tabl-rond. taft (nem. Taft, fr. taffetas, pere. tafte) laka i glatka svilena tkanina, slina platnu, izrauje se od kuvane svile; slui pogla-vito za izradu postava.

taftija

898

tevtoian

taftija (pere. sahtyan, tur. sahtiyan) uinjena koa. tahiblastija (gr. tachys brz, blastano kli-jam, niem) vot. brzo klijanje, brzo razvijanje. tahigeneza (gr . tachys, genesis postanak) biol. ubrzan razvitak jednog organizma, ili slu aj kad neka faza u razvitku izostane te se razvitak usled toga ubrza. tahigraf (gr . tachys, grapho piem) vetak u brzom pisanju; up. stenograf. tahigrafija (gr. tachys, grapho) vetina brzog pisanja, brzopis, starogrka steno-grafija. tahidrit (gr. tachys, hydor voda) hem. lako rastvorljivo prirodno jedinjenje hlorkalcijuma, hlormagnezijuma i vode. taikardija (gr. tachys, kardia srce) med. ubrzano kucanje bila (pulsa) do 200 i vie otkucaje u minuti, usled naprezanja, tranja, psihikih uzbu enja, nervoze, trovanja nikotinom itd. tahilit (gr. tachys, Ifthos kamen) min. povrinska eruptivna stena; po hem. sastavu odgovara bazaltu. tahimetar (f. tachys, metron mera, merile) 1 brzinomer; 2. sprava za brzo merenje rastojanja, brzo snimanje zemljita. tahimetrija (gr. tachys, metria merenje) brzo merenje; brzo pravljenje snimaka. tahograf (gr. tachys brzina, grapho bele-im) tahometar koji pored merenja brzine obrtanja, u isto vreme i belei, vri registrovanje. tahometar (gr. tachys brzina, metron mera) tek. mera brzine, sprava na mainama, motornim kolima i dr. koja meri brzinu obrtanja tokova, naroito kod elektrodinami nih maina. tacet (lat. tacet) muz. on (ona, ono) uti. tacite (lat. tacite) prid. utom, utke, preutno; kriom, neopaeno. tacitovski (lat. Tacitus) kratak, zbijen, saet, teak za razumevanje (kao stil ili nain pisanja rimskog istoriara Tacita, 55117. n. e.). tacitus kovsenzus (lat. tacitus consensus) preutan pristanak. taclije (nem. Tazeln) narukvice, manetne. tacna (ital. tazza) plitak tanjiri za olju, plitica. tadici (pere.) pl. sa stranom krvlju pomeani potomci starih Persijanaca, Me ana i Baktrijaca u Aziji (za razliku od vlada-ju ih tatarskih plemena). ta (tur. ta) kamen. taizam (fr. tache mrlja) elt. nain slikanja pomo u mrlja, tj. bacanje boje na platno bez upotrebe etkice; prvi put primenjen sredinom ovog veka u Francuskoj. tairati (nem. taschieren) kipove od drveta i platna prevla iti gipsom. talih (hebr. schalach) jevrejski praznik i enja, prvog dana Nove godine.

tana (nem. Tasche, ital. tasca) torbica, naro ito kona (enska i muka). taner (nem. Taschner) izra iva torbica; trgovac robom izra enom od koe i dr. tanpiler (nem. Taschenspieler) onaj koji iz jedne toboe prazne torbice vadi kao od ale razne stvari, opsenar, ma ioni- ar. tvid (eng. tweed) fino keplovana vunena ili poluvunena tkanina za izradu odela i ogrtaa. tvil (eng. twill) gusta i fino tkana pamu ne tkanina. tvist (eng. twist) 1. engleski mainski raen pamu ni konac; 2. pi e od rakije, piva i jaja; 3. vrsta igre (plesa); 4. ot udarac lopte tako da se ova u letu obr e. teagog (gr. theds bog, dgo dovodim, prizivam) doziva, priziva bogova (duhova). teagogija (gr. the6s, ago) dozivanje (ili: prizivanje) bogova (duhova). teatar (gr. theatron) pozornica; pozorite, kazalite (zgrada); mesto, poprite neke radnje, nekog doga aja; pozorine predstava. teatika (gr. theaomai gledam; posmatram) nauka o gledanju, nauka o vidu. teatralan (lat. theatralis) pozorini, kaza-lini; fig. slian onome kako se radi na pozornici, sra unat na efekat, nepriro-dan, udeen, izveta en, afektiran. teatrolog (gr. theatron pozorip!te, 16gos re , govor) stru njak za pozorinu umetnost. teatromanija (gr . theatron pozorite, ta-nfa pomama, strast, ludilo) strast za pose ivanjem pozorita. teatrum (lat. theatrmn) pozorite; teatrum anatoliosum (nlat. theatrum anatomicum) anatomska dvornice; teatrum mundi (lat. theatrum mundi) pozorite svete, melo pozorite u kome se prikazuju predeli, gradovi i dr. sa pokretnim figurama. tebaizam med. trovanje opijumom; up. tebain. tebain hem. otrovan alkaloid opijuma, bez boje i mirisa, rastvera se u alkoholu i etru; i u najmanjim koli inama izaziva greve (nazven po starom egipatskom gradu Teba). tebet (hebr. tebeth) etvrti mesec gra anske a deseti crkvene godine kod Jevreja, odgovara naem decembru. tebecin med. fabriko ime za preparat koji se spravlja od arsenificiranih kultura bacila tuberkuloze; slui kao lek protiv tuberkuloze. tebib (arap.) lekar. tevabija (arap. tawabi', tur. tevabi) pratnja; pristalice, istomiljenici; fig. sena i deca, lanovi porodice (blii). tevtoman (lat. Teutones, Teutoni ime jednog starog germanskog naroda, Nemci, gr . ta-nfa pomama, strast, ludilo) oboavalac svega to je nema ke.

tevtomaniJa

899

tekstolopca

tevtomanija (lat. Teutoni, Teutones, gr. manfa) oboavanje svega to je nema ko. tevtonizam (lat. Teutoni, Teutones) oduevljenost svim onim to je nema ko. tevtonski (lat. Teutonicus germanski) koji se ti e Tevtonaca, staronema ki. Tevtonci (lat. Teutoni, Teutones) germanske pleme na Balti kom moru, poznato po svojim borbama s Rimljanima 103. god. pre n. e., zdruilo se sa Cimbrima, 102. godine potpuno ih porazio rimski vojskovo a Marije. teget tamnoplava boja tkanine (po Wilhelm--u Tegetthof-y, austrijskom admiralu, koji je 1866. komandovao u bici kod Visa). tegla (lat. tegula crep) posuda, obino staklena, za dranje slatkog, turije i drugih namirnice. tegument (lat. tegumentum) pokriva , zastor; zool. koa; bat. ljuskasti omota pu-poljia. Tedeum (lat. Te deum laudamus Tebe boga hvalimo) sveano blagodarenje (u katolikoj crkvi). teza (gr. thesis stavljanje, postavljanje; postavka) postavka, tvrdnja, tvrenje; fil. prvi stav u dijalektikojlgetodisamokre-tanja pojmova (up. aititeza, sinteza); stav, naro ito stav koji treba dokazati, sporan stav; pismena radnja kao uslov za polaganje doktorskog ispita (doktorska diser-tacija); etr,, kuz. sputan>e glasa, nenagla-eni deo takta (supr. arza). tezauracija (gr.) v. tesaurizacija. tezaurizacija (nlat. thesaurisatio, gr. thesauros blago, riznica) v. tesaurizacija. tezaurirati (gr. thesaurfzo sauvam, nagomilam) v. tesaurirati. tezaurus (gr. thesaurds blago; riznica) v. tesaurus. tezga (pere. destgah, tur. tezgah) trgovaki, du anski sto ili klupa; zanatlijske klupa. Tezej (gr. Theseiis) nit. jedan od najveih junaka starogrke mitologije, sin Egejev, atinski kralj; poto je, pomo u Arijadne, ubio na Kritu Minotaura i pobegao iz lavirinta, vratio se u Atinu i ujedinio atike oppggine u jednu dravu sa presto-nicom Atinom; sem toga, Tezej je pobedilac amazonki, uesnik u pohodu argonauta, u kalidonskom lovu, u borbi protiv kentaura i dr. teizam (gr. theos bog) vera u boga uopte (za razliku od ateizma); vera u postojanje jednog boga (za razliku od panteizma). tein he, osobena materija koju sadri aj (Thea chinensis) = kafeni. teist (gr. the6s bog) onaj koji veruje u boga; pristalica teizma. teihoskopija (gr. teichoskopfa gledanje sa bedema gradskoga zida) posmatranje sa zida", sredstvo koje se esto primenjuje u tehnici drame pri prikazivanju doga aja, bitaka i sl., koji bi se na po zornici
57

veoma teko mogli izvesti ili se nikako ne bi mogli izvesti: na pozornici se nalazi bedem, kula, breuljak i sl. gde stoji posmatra i prikazuje onima na pozornici doga aj koji toboe posmatra (npr. u ekspirovom Juliju Cezaru", V, Z, u Geteovom Gecu", , u tragediji J. Sterije Popovi a Milo Obili ", V itd.). tej (fr. the, nem. Tee, ital. te, p. te, eng. tea, rus. ai, kin. tscha) sasuene lie poznate kineske i japanske biljke Thea chine-sis ili sinesis i toplo pie od toga lia, aj. tejlorizam sistem naune organizacije rada i pla anja najamnine, nazvan po ameri kom inenjeru V. F. Tejloru (Taylor, 18561915). teka (gr. theke priuva, sandue, koveg, od tithemi me em, lat. theca) kutija, sanduk, ormar; sveska, belenica ( a ka). tek-drvo v. tik-drvo. tekija (arap. takya, tur. tekle) muslimanski (derviki) manastir u Turskoj; turska kape la. tekila (p. tequila) vrsta estokog alkohol-nog pia u Meksiku, dobiva se destilaci-jom nekoliko vrsta agava. teksis (gr. teksis topljenje) med. suenje, kopnjenje, supca. tekst (lat. texere tkati, plesti, textus tkanje, pletivo; prikazivanje, sadraj) 1. re i, sadrina nekog dela, napisa i sl. (za razliku od slika, napomena i dr. u njemu); 2. odlomak, reenica iz Biblije (kao osnova propovedi); 3. nuz. rei pesme, opere i dr. za razliku od muzike (npr. tekst opere i dr.); 4. tip. vrsta tamparskih slova u veli ini od 20 topografskih ta aka. tekstil (lat. textile sc. opus) tkanina, tkivo, tkanje, sukno, platno. tekstilac (lat. textile sc. opus tkanina, tkivo, sukno, platno) radnik u tekstilnoj industriji, tkaninac. tekstilije (lat. textilia sc. orega tkane stvari, tkanine) pl. opti naziv za sve pre-divne sirovine, poluprera evine i gotove proizvode, tekstilni materijal. tekstilni (lat. textilis tkan, pleten, tkanin-ski, tkivni, sukneni, platneni, pletivni) koji se ti e tkanja, koji se moe tkati, tkaki; tekstilna industrija opti naziv za razli ite grane predanja, tkanja, pletenja, vezenja, bojenja, apreture itd. kojima je svrha izrada materija za ode-vanje; tekstilna hemija hemija vlaknatih materija, naroito bojarstva; tekstilne biljke biljke od kojih se dobivaju prediv-na vlakna (konoplja, lan, pamuk, itd.). tekstologija (lat. textus tkivo; sadrina, gr. logia nauka) grana filologije koja se bavi istorijom i kritikom tekstova i njihovim nau nim objavljivanjem.

tekstuelan

900

telekomanda

tekstuelan (lat. textus, fr. textuel) koji se dri tano teksta, veran tekstu, doslovan, bukvalan, od rei do rei. tekstura (lat. textura) tkanje, tkanina; sklop, sastav, spoj. tektian (gr. tektikos) topan, rastopan, koji topi, koji rastapa. tektologija (gr. tekton drvodelja, tesa, te-sar, gradilac, radnik, izraiva, logla) nauka o podizanju ega, npr. jednog organizma. tekton (gr. tekton) vetaki graevni materijal, slian betonu. tektonika (gr. tektonik6s drvodeljski, te-saki, tesarski, neimarski, tektonike sc. techne vetina obrade drveta) 1. vetina crtanja i graenja alata, orua, sudova, nametaja itd. koja udruuje korisno i umetniko; 2. vetina spajanja, izvoenje i rasporeivanja materijalnih i umetnikih elemenata u umetnikom delu; 3. geol. deo geologije koji prouava sastav Zemljine kore i procese koji se u njoj zbivaju = geotektonika. tektonofizika (gr. tekton radnik, gradi-telj, umetnik, fizika) grana geofizike koja prouava oblike stena nastale delo-vanjem prirodnih sila. tektonski (gr. tektonik6s neimarski) koji je u vezi sa sastavom Zemljine kore; tektonski zemljotres zemljotres izazvan pore-meajima i pomeranjima Zemljine kore. tektura (nlat. tectura) pokrov, zavoj; isto par e hartije koje se lepi preko onoga dela u rukopisu koji se eli ispraviti, drukije stilizovati i sl. tela (lat. tela) tkanje, tkivo. telazis (gr. thelazo dojim; sisam) med. v. telazmus. telazmus (gr . thelasmos, thelazo sisam, dojim) sisanje; dojenje. telal (arap. dallal, tur. tellal) javni vika, glasnik; trgovac starim stvarima, stari-nar. telalnica (arap.-tur.) starinarnica. telamon (gr. telamon) koni kai za ma ili no; med. pojas za potpasivanje; tela-moni pl. arh. stubovi u ovejem obliku koji dre opivnicu (sime), atlanti. telautogram (gr. tele daleko, u daljini, na daljinu, autogram, v.) vest (ili poruka) poslata i zabeleena telautografom. telautograf (gr. tele daleko, na daljinu, u daljini, autograf, v.) instrument koji reprodukuje pisani tekst ili sliku, crte;, mapu itd. na daljinu. Tel Biljem (nem. Tell Wilhelm) legendarni junak vajcarske slobode u XIV veku, koji je, po predanju, ubio austrijskog namesni-ka Geslera i time poeo narodnooslobodi-laku borbu; poznat i po tome to je ustrelio jabuku na glavi svog sina; predmet vie umetnikih, knjievnih (F. iler) i muzikih dela (Rosini).

tele- (gr. tele) predmetak u sloenicama sa znaenjem: daleko, u daljinu, na daljinu, u daljini. televizija (gr. tele na daljinu, lat. visio vienje, gledanje) gledanje u daljinu"; fiz. prenoenje (transmisija) i dostavljanje slika na daljinu pomou elektromagnet-skih talasa. televizor (gr. tele, lat. visor posmatra) fiz. televizijski prijemnik, aparat sa ekranom na kojem se prikazuju preneseno slike, odnosno na kojem se prikazuje televizijski program. telegonija (gr. tele, gone raanje; potomak) uticaj prve muke jedinke na sve docnije roene jedinke (nauio nedokazan). telegram (gr. tele, gramma pisano, pismo) saoptenje putem telegrafa, brzojav, depea. telegraf (gr. tele, grapho piem, beleim) 1. svaka optika, akustika ili elektromagnetska naprava za brzo dostavljanje vesti na velika odstojanja; 2. ustanova koja alje i prima brzojave. telegrafija (gr. tele, grapho) brzo dostavljanje vesti na daljinu pomou telegrafskih aparata, brzo javljanje. telegrafika (gr. tele, grapho) v. telegrafija. telegrafira (gr. tele, grapho) v. telegra-fisati. telegrafisati (gr. tele na daljinu, u daljini, grapho piem) javljati telegrafom, javiti telegrafski, brzojaviti, depei-rati. telegrafist (gr. tele, grapho) slubenik koji alje i prima brzojave. telegrafska (gr. tele, grapho, phone zvuk) spoj prijemnog aparata sa fotografom, iji votani valjak automatski belei govor, tako da se moe ponoviti. teledirigiranje (gr. tele, lat. dirigere upravljati) v. teledirigovanje. teledirigovanje (gr. tele, lat. dirigere) da-ljinsko upravljanje, upravljanje iz daljine (npr. nekom mainom, procesom, saobraajem, svemirskom letelicom) elektro-mehanikim ili elektromagnetskim putem. teleikonografija (gr. tele na daljinu, daleko, eikon slika, grapho piem, crtam, slikam) vetina slikanja veoma udaljenih predmeta. telekamera (gr. tele, lat. camera) aparat za televizijske snimanje. telekiveza (gr. tele, kinesis kretanje) sposobnost izvesnih medijuma koji mogu, po tvrenju okultizma, neki udaljen predmet da pokreu i ne dodiruju i ga, samom snagom duha". telekino (gr. tele, kino, v.) kinematograf-ska vrpca emitovana na televiziji. telekomanda (gr. tele, ital. comando) avaj. ureaj pomou koga se, sa zemlje upravlja avionom u letu posredstvom radio-talasa.

telekomunikaci)a

901

telefonika

telekomunikacija (gr. tele, lat. comunicatio saoptavanje; optenje) prenoenje na daljinu vesti, izvetaja, slika itd. icom (putem elektriciteta) ili beino (putem radio-talasa). telelal (gr. tele, 1a166 brbljam, govorim) sprava za dovikivanje na daljinu. telelalija (gr. tele, lalia govorenje, razgovor) govor na daljinu. telelog (gr. tele, logos govor) voj. vrsta poljskog telegrafa koji se upotrebljava pri vebama u artiljerijske! ga anju; prona en 1877. godine. telematizam (gr. thelema volja) fg. v. voluntarizam. telematologija (gr. thelema, logia nauka) nauka o volji (deo psihologije). Telemah (gr. Telemachos) mit. sin Odisejev i Penelopin, nazvan (koji se bori u daljini") po tome to se rodio kad mu je otac polazio u trojanski rat. telemetar (gr. tele na daljinu, u daljini, daleko, metron mera, merilo) daljinomer, daljnomer, sprava za merenje odstojanja neke ta ke od posmatraa (naro ito kod artiljerije). telemetrija (gr. tele, metria merenje) vetina upotrebe telemetra, merenje odstojanja izme u posmatra a i predmeta posmatranja. telemehanika (gr. tele, mechanao vetaki radim, pronalazim) upravljanje meHanizmima (ureajima, postrojenjima) na daljinu; merenje na daljinu. telemikroskop (gr. tele, mikros mali, sko-reb posmatram) sprava za uveavanje slika udaljenih predmeta. teleobjektiv (gr. tele, nlat. objectivum) ont. v. pod telefotografija. teleozis (gr. tel^o vodim k cilju) fil. usavravanje, razvijanje u pravcu jednog savrenijeg stanja, organsko usavravanje (Hekl). teleologija (gr . telos kraj, ishod; svrha, cilj, logia uenje) fil. uenje o celishodno-sti ili o svrhovnosti; u enje po kome se sve to se zbiva u svetu, u prirodi, u ivotu ove anstva upravlja nekom svrhom, nekim ciljem; posmatranje stvari i pojava sa gledita svrhovitosti, celis-hodnosti. teleoloki (gr. telos, logfa) koji se tie uenja o svrhovnosti, celishodnosti, koji se posmatra sa gledita svrhovnosti, celishodnosti; up. teleologija. teleosaur (gr. teleos potpun, sauros guter) krokodilu slian prepotopni gmizavac iz donje jure, sa dugom njukom i trbunim oklopom. telepat (gr . tele na daljinu, u daljini, pathos oseanje; zbivanje, doga aj) ovek sposoban da vidi i oseti udaljene stvari i doga aje, vidovit ovek, vidovnjak. telepatija (gr . tele, pathos) van ulno opaanje i ose anje na daljinu, vidovi-

tost, sposobnost da se jako udaljene stvari i veoma udaljeni doga aji koji se zbivaju na tim udaljenim mestima osete i vide istoga trenutka kada se odigravaju, tako kao da se nalaze i zbivaju u neposrednoj blizini (ova sposobnost nije opte priznata). teleprinter (gr. tele, eng. printer tampar) maina koja tampa na daljinu"; pisaa maina koja prenosi tampane tekstove preko ica na velika rastojanja (moe preneti 6575 rei u minutu); start--stop-maina. telesitometar (gr. tele, metron mera, merilo, lat. citus brz) voj. v. telecitometar. teleskop (gr. tele, skop^o posmatram) ont. (veliki) astronomski durbin (dogled) sa ogledalom izdubenim kao objektivom, a okular mu je lupa (up. refraktor, reflektor); slui za davanje jasnih likova udaljenih predmeta. teleskopija (gr . tele, skopeo) deo optike koji se bavi durbinima, dogledima, njihovim sastavom i njihovom upotrebom. teleskopiran (gr. tele, skopeo) uvuljiv, uvlaljiv (jedan u drugi); izvla ljiv (jedan iz drugog). teleskopski (gr. tele, skop^o) koji se tie teleskopa; koji se moe videti samo pomo u teleskopa. telestereoskop (gr. tele) opt. Helmholcov veliki stereoskop za posmatranje udaljenih predmeta, predela i dr. telestih (gr . telos kraj, stiehos red, stih) re ili izreka sastavljena od poslednjih slova stihova ili strofa neke pesme (obino zajedno sa akrostihom u zagonet-kama). teletajp (gr. tele na daljinu, daleko, typos otisak, pismo, eng. teletype) aparat u obliku velike pisa e maine koji otkucava slova i pomo u koga se moe tekst prenositi na daljinu, pri emu se primanje teksta vri mehani ki. teletipseter (eng. teletypesetter) slagaka maina; vrsta linotipa za daljinski prenos otkucanog teksta iz redakcije na li-va ku mainu (u tampariji). telefijum (gr. Telephos) med. vrsta opasnog, neizleljivog prita (po Telefosu, Heraklovom sinu, koji nije mogao da izle i ranu koju mu je zadao Ahil). telefian (gr. Telephos) teko izleljiv, neisceljiv; up. telefijum. telefon (gr . tele na daljinu, u daljini, daleko, phone zvuk) sprava za prenoenje izgovorenih rei i drugih glasova na neku udaljenu stanicu pomou elektrine struje; radio je beini telefon gde se zvuci prenose elektromagnetskim talasima; pr. telefonski. telefonima (gr. tele, phone) prenoenje tonova na daljinu pomo u elektrine struje. telefonika (gr. tele, phone) v. telefonlja.

telefonirati

902

temperament

telefonirati (gr. tele, phoneo zvu im, zovem) telefonom govoriti (ili: javiti, javljati, saoptiti, saoptavati) govoriti, javljati preko telefona. telefonist slubenik na telefonu koji daje veze. telefoniskinje slubenica na telefonu koja daje veze. telefovogram (gr. tele, na daljinu, rbpe glas, zvuk, gramma slovo) vest, saoptenje, tekst i dr. koji se dostavljaju putem telefona. telefoto (gr. tele u daljini, daleko, phos gen. photds svetlost) fotografija prenesena fototelegrafijom. telefotograf (gr. tele na daljinu, phos gen. photos svetlost, grapho crtam, slikam) sprava kojom se, pomou elektriciteta, prenose i dostavljaju slike, rukopisi, crtei i dr. na udaljena mesta. telefotografija fotografija udaljenih predmeta uveana pomou naroitih ob-jektiva (teleobjektiva). telefrazija (f. tele, phrasis govorenje) vetina govorenje na daljinu. telefuvken (gr. tele, nem. Funke varnica, iskra) pl. elektrine varnice koje se upotrebljavaju za beinu telegrafiju. telecitometar (gr. tele, metron mera, meri-lo, lat. citus brz) voj. aparat za odreivanje pravca, brzine i visine leta aviona (kod nas odomaeno po fr.: telesitometar). telizam (gr. thelo hou) fil. v. voluntari-zam. telin (nord. telyn) harfi slian instrumenat staroindijskih skalda. telitis (gr. thele bradavica, dojka, sisa) med. zapaljenje prsnih bradavica, dojki. telodinamian (gr. tele na daljinu, daleko, dynamis sila) koji dejstvuje na velika odstojanja (kablovi, transmisiona postrojenja itd.). telonkus (gr. thele dojka, 6nkos masa) med. otok (ili: oticanje) dojki. telorizam v. tajlorizam. Telorov sistem v. Tajlorov sistem. telofaza (gr. telos kraj, phasis faza) biol. krajnji stupanj u deobi elija. telstar (gr. tele daleko, eng. star zvezda) Zemljin komunikacioni vetaki sate-lit; izbaen je u Zemljinu orbitu 10. jula 1962. god. iz lansirne baze u Kejp Kanave-ralu u SAD. telur (nlat. tellurium) hen. selenu slian, redak elemenat, u prirodi se obino javlja sa zlatom, srebrom, olovom i bizmutom, atomska masa 127,60, redni broj 52, znak Te. telureti (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura sa elektropozitivnim metalima. teluridi (nlat. tellurium) pl. hen. jedinjenja telura sa elektronegativnim metalima. telurizam (lat. tellus gen. telluris Zemlja sutina, gra a Zemlje) prirodna snaga

Zemlje, sistem opteg ureenje Zemlje; takoe: zemaljski magnetizam. telurijum (nlat. tellurium) sprava za predoavanje kretanja Meseca oko Zemlje (lunarijum) i ove sa njim oko Sunca. telurski (lat. tellus) zemaljski, zemni, zemaljskog porekla, koji pripada zemlji, koji je vezan za zemlju, kome zemlja daje snagu ili delatnost; telurska fizika v. geofizika. Telus (lat. Tellus) Zemlja (nebesko telo); mit. rimska boginja Zemlje i plodnosti (kod Grka: Gea). telferip (eng. telpherage) elektrina ina eleznica. tema (gr. eta stavljeno, postavljeno, tit-hemi stavim, postavim) 1. predmet, osnovna misao, glavna misao (govora, spisa itd.); 2. pismeni zadatak, predmet koji treba pismeno obraditi; 3. muz. osnovna misao (ili: glavna misao) jednog muzikog dela, motiv koji slui kao osnova za varijacije; 4. naziv za vojnoadministra-tivne oblasti, na koje je bilo podeljeno Vizantijske carstvo od poetka UP veka. temat (gr. eta) v. tema. tsmatika (gr. eta stavljeno, postavljeno) skup svih aktuelnih problema neke drutvene, naune ili umetnike oblasti; up. problematika. tembr (fr. timbre, gr . tympanon) 1. zvono bez brenceta (klatna), u koje se udara spolja ekiem; boja zvuka, boja tona, boja glasa; 2. ig; marka; 3. lem na titu grba. tembromanija (fr. timbre marka, gr. mania pomama, strast, ludilo) strast za skupljanjem potanskih maraka. tembrofil (fr. timbre marka, gr. phllos prijatelj, ljubitelj) skuplja potanskih maraka; up. filatelist. temena (arap. tamanni eleti, tur. temenna, temennah) pl. turski nain pozdravljanja, pri emu se ruka, uz mali naklon, stavi na srce pa onda na elo. temenati (arap.) praviti pred kim temena, tj. ponizno se klanjati, ropski se ponaati pred kim; metanisati. tempera (ital. tempera) slih. 1. slikanje mineralnim bojama, gde se boje vezuju umancetom, smokvinim mlekom, medom ili lepkom; bilo u upotrebi do pronalaska masnih (uljanih) boja, naroito u srednjem veku; tempera al seko (ital. tempera al secco) slikanje na suvim zidovima; 2. slika izra ena ovakvim bojama. temperament (lat. temperamentum pravi odnos pomeanih stvari, valjana meavina; prava mera, umerenje) psih. narav, ud, skup sklonosti nekog oveka, oblik stanja svesti, naroito uvstvenosti ili oseajnosti, koji u nekom oveku preovlauje; po Loceu: formalne i stepenske razlike u uzbudljivosti prema spoljnim utiscima, u veoj i manjoj obimnosti s kojom izazvane

temperamentan

903

teider

predstave izazivaju druge, u brzini kojom se predstave menjaju, u jaini kojom se za te predstave vezuju oseanja radosti ili turobnosti, najzad u lako i s kojom se za ta unutranja stanja vezuju i spoljnje radnje" (up. koleri an, melanholi an, san-gvinian, flegmatian); fig. bujnost, pla-hovitost, ulnost, strastvenost. temperamentan (lat. temperamentum) pr. koji ima temperamenta; fig. bujan, plah, ulan, strastven. temperans (lat. temperans umeravan, ublaavam, koji umerava, ublaava) med. sredstvo za rashla ivanje, za ublaavanje. temperancija (lat. temperantia) uzdrljivost, umerenost, trezvenost. temperatura (lat. temperatura) ublaavanje, umeravanje; fiz. stepen zagrejanosti, stupanj zagrejanosti; stanje toplote: srednja ili prosena kinetika energija ili iva sila svih molekula jednog tela; muz. izjednaenje intervala lestvice (skale) meu sobom; v. temperirati 4. temperirati (lat. temperare) 1. ublaiti, ublaavati, umeriti, umeravati; 2 u topioniarstvu: u initi metale otporni-jim, oduzeti im krtost, napraviti ih kov-nim; 3. umereno zagrejati; temperiranvazduh umereno zagrejan vazduh; 4. muz izjed-naiti intervale lestvica, skale; kad je interval dva susedna tona '^2~= 1,0595, onda je to ravnomerno temperirana ili tem-perovana lestvica, ili lestvica sa ravnomernom temperaturom. tempesta (ital. tempesta) nevreme, bura, meava; slih. slika koja prikazuje nevreme, buru, me avu i sl. tempestozo (ital. tempestozo) uz. neobuzdano, burno. tempirati (ital. tempo vreme) odrediti vreme; voj. pomou naroitog kljua (tempi-ra a) udesiti upalja topovskog zrna (rapnela, tempirne granate, bombe) tako da u tano odre enom trenutku izazove eksploziju zrna. tempira (ital. tempo) voj. v. pod tempirati. tempirnik (ital. tempo) voj. sprava koja automatski regulie visinu i daljinu take rasprsnu e topovskog zrna (granate, rapnela). templ (lat. templum hram) prvobitno: svaki posveen ogranien prostor ili mesto; zatim: zgrada, dom posveen nekom boanstvu, hram. templeri (lat. templum, nlat. templarii) pl. hramovnici, viteki red osnovan za vreme krstakih ratova (1118) u cilju zatite hadija koji putuju u Palestinu, borbe protiv nevernika i uvanja svetog groba; ukinut 1312. godine. templinsko ulje (nlat. oleum templinum) hen. eterino ulje od semena iarica jele; upotrebljava se kao terpentinsko ulje i parfem.

tempo (ital. tempo, lat. tempus vreme; pravo vreme) muz. brzina kretanja tonova, stepen brzine kojom se jedno muzike delo izvodi (largo, adao, andante, alegro, presto, viva e); u igri, plesu: brzina kretanja; a tempo (ital. a tempo) na vreme, za vremena; trg. za izvesno vreme; a tempo-udarac udarac izveden istovremeno sa udarcem protivnikovim (u maevanju); al tempo ili a l rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) uz. strogo po taktu; templ pasati! (ital. tempi passati) prola vremena tj. prolo je! bilo pa nije! tempora (lat. tempus vreme, tempora vremena) vremena) pl. v. tempus. temporalan (lat. temporalis) 1. gram vremenski, za vreme (pridev, prilog); zemaljski, svetovni, prolazan; temporalna ili vremenska re enica zavisna re enica koja kazuje vreme kad se dogaa radnja u glavnoj reenici, npr.: Javiu ti kad budem stigao. temporalan (lat. temporalis) 2. alat. slepoo-ni, koji pripada slepoo nicama. temporalije (lat. temporalia) svetovna prava i prihodi katolikih svetenika; supr. spiritualije. temporeran (lat. temporarius) vremenski, privremen, prolazak, udeen prema vremenu i prilikama. tempus klauzum (lat. tempus clausum) kod katolika: zatvoreno vreme, tj. vreme-posta (u koje se ne mogu obavljati svadbe i sl.). tempus ferijatum (lat. tempus feriatum) v. tempus klauzum. ten (fr. teint, lat. tingere bojiti, obojiti) boja; boja lica, boja i kakvo a koe. tenakl (lat. tenaculum) 1. tip. dra, napra-va za pridravanje rukopisa (kod slaga- a); 2. med. hirurka sprava, naroito za pridravanje otoka koji treba rascepiti. tenalja (fr. tenaille, ital. tanaglia, lat. tenaculum klepgga) voj. kleta, malo spoljanje utvr enje koje slui za zatitu ravelina kod stalnih utvr enja; tenaljna trasa trasa u vidu kleta, sa ispadnim i upadnim uglovima (kod stalnih utvrenja). tenaljon (fr. tenaillon) voj. utvrenje u obliku kleta. tenapitet (lat. tenacitas) upornost, izdrljivost; privrenost; krtost; ila-vost, ja ina metala. tenda (ital. tenda) platneni krov za zatitu od sunca i kie. tendencija (nlat. tendentia) tenja, teenje (u odreenom pravcu, za izvesnim ciljem); sklonost; smer; stremljenje; namera, cilj (npr. knjige); na berzi: sklonost cena (skakanju ili padanju). tendenciozan (nlat. tendentiosus) upravljen u naroitom omeru, uperen naroitom cilju, nameran, sa (naroitom) tenjom, koji ima (skrivenu) tenju. tender (eng. tender) 1. deo lokomotive u kome su ugalj i voda; 2. manji brod kao pratilac

tendirati

904

teodiceja

velikog bojnog broda (za prenoenje zapovesti i izvetaja). tendirati (lat. tendere) razapeti, pruiti, ispruiti; teiti; ii za im, naginjati emu, nastojati. tendo (lat. tendo) aiat. ila. tendovapitis (lat. tendo ila, vagina) med. zapaljenje ilnice. tenezmus (gr. tenesm6s) med. naponi, napinjanje; veoma teak i mu an gr u miiima steza ima drevnog kanala i mokra nog mehura koji oteava ispranjavanje izmeta i mokra e. teneramente (ital. teneramente) muz. neno, s nenou. tenero (ital. tenero) muz. v. teneramente. taneta (fr. tenette) med. kletice za vaenje kamena iz mehura. tenzija (lat. tendere ispruiti, upraviti, tensio) napregnutost, zategnutost; usilje-nost, neprirodnost; fiz. napon. tenziometar (lat. tensio zategnutost, gr. metron metar) avij. vrsta dinamometra koji, u vazduhoplovstvu, slui za merenje zategnutosti ica i zatega. tenzor (lat. tensor) 1. aiat. mii oprua; 2. mat. uopten pojam vektora, ili upra-vljene veliine, za iji je opis potrebno vie od tri komponente, veliina kojom se izraava odnos u kojem se duina vektora pove ava. tekija (lat. taenia), vrpca, traka oko glave ili pojas; arh. ukras u obliku ravne trake sa geometrijskim ornamentima; zool. tra-kul>a, ojaenica. tenijaza (lat. taenia) med. infekcija ovejeg ili ivotinjskog tela pantlji arom. tenis (eng. tennis) sp. vrsta igre raketom i loptama (poreklom iz Engleske); v. lan-te-nis. teniser (eng. tennis) ot. igra tenisa. tenk (eng. tank) 1. voj. borna kola, motorna, elikom sklopljene, mitraljezima i (malim) topovima naoruana kola koja se, mesto na to kovima, kreu pomo u tzv. beskrajnog platna" (gusenica"); 2. veliki rezervoar za tenosti (vodu, ulje, benzin i dr.); tank. tenker (eng. tanker) brod-cisterna za prevoz nafte i dr. te nosti; tanker. tenkist (eng. tank) lan posade tenka. teno (jap. tenno) gospodar neba (zvanina titula japanskog cara). tenontagra (gr . tenon gei. tenontos ila, agra plen) med. giht sila ili mii a. tenontografija (gr. t^non k t^nontos ila, graphla opis) aiat. opis ila, opisivanje ila. tenontologija (gr. tenon ila, logla) znat. nauka o ilama. tenontomija (gr. tenon ila, tome seenje, rezanje) med. prerez ile. tenor (lat. tenere drati, tenor) 1. neprekidan tok, neprekidno trajanje; uno tenore (lat. ipo tenore) neprestano, neprekidno;

smisao, sadrina nekog zakona, presude, nareenja i sl.; put i nain miljenja; kuz. glavna melodija u nekom vieglasnom muzikom komadu. tenor (ital. tenore); 2. muz. najvii muki glas; lirski tenor nean i mek tenor (za pevanje nenih i ljubavnih pesama); herojski tenor tenor za pevanje junakih melodija; tenorski klju klju na etvrtoj liniji linijskog notnog sistema, koji kazuje da se nota koja je na toj liniji zove s (ce) i da tako treba itati i ostale. tenore (ital. tenore) muz. v. tenor 2; tenore primo (ital. tenore primo) prvi, vii tenor; tenore sekondo (ital. tenore secondo) drugi, dublji tenor. tenorist (ital. tenore) muz. peva tenora. tenotom (gr . tenon ila, tome se enje, rezanje) med. no za vrenje tenontomije. tenotomija (gr. t6non ila, tome seenje, rezanje) med. v. tenontomija. tentakula (nlat. tentacula) pl. zool. ruice, lovke, pipaljke. tentamaresk (fr. tintamaresque) malo pozorite u kome igra samo lice glumca, a udovi su mu veta ki izra eni u najmanjem obliku. tentamen (lat. tentamen) predispit, meui-spit; tentamen fizikum (lat. tentamen physicum) predispit iz prirodrpisa, ana-tomije i fizike koji medicinari polau posle druge godine, a kad ga poloe postaju kandidati medicine i tek tada po inju dobivati pravo medicinsko obrazovanje. tentati (ital. tentare) kuati, probati; na-voditi na zlo, nagovarati. tenuitet (lat. tenuitas) tanko a, tananost; mravost; nenost, suvonjavost; siromatvo, malenkost. tenuta (ital. tenuta, tenere) 1. muz. ton u kome treba neko vreme izdrati; 2. poljsko imanje, sala. tenuto (ital. tenuto) muz. izdravajui, izdrano. tencona (ital. tenzone) pesma u vidu dijaloga dvojice trubadura, obino ljubavne ili aljive sadrine. teo- (gr. theos) predmetak u sloenicama sa zna enjem: bog, boanski, boji. teogamija (gr. theos bog, gamos svadba) svadba bogova; svadbena pesma u slavu bogova. teognozija (gr. theos, gnosis saznanje, poznanje) poznanje boga, saznanje boga. teogonija (gr. theogonfa) postanak (ili: stvaranje) bogova, istorija bogova; naslov jedne pesme grkog pesnika Hezioda; fil. ispitivanje o psiholokom poreklu ideje o bogu. teodiceja (gr. theos bog, dike opravdanje) teol.-fil. opravdanje boga", pokuaj teologa i nekih filozofa (stoika i Lajbnica) da opravdaju boga to ima zla u svetu, jer ako je bog stvorio svet i bog je, dakle, uzrok postojanju sveta, onda otkud zlo u posledici, u svetu, kad pojmu Boga pripa-

teodolit

905

terapiJa

da da je apsolutno dobar? (a logika zahteva causa aequat effectum uzrok i posledica su jednaki). teodolit (poreklo nepoznato) opt. sprava za merenje azimuta i visine nebeskih tela, sastoji se iz jednog astronomskog durbina i dva izdeljena kruga (horizontalnog za merenje azimuta i vertikalnog za merenje visina, tj. zenitnih odstojanja zvezda); sprava za merenje uglova. teozof (gr. theos bog, sophos mudar) pristalica teozofije. teozofija (gr. theos bog, sopMa mudrost) boanska mudrost, saznanje, toboe, boga putem neposrednog duhovnog opaanja i udubljivanja u sebe i u nat ulni svet (sistem religiozne mistike, sastavljen od prastarih praznovernih hri ansko-magijskih predstava, veruje u seobu dua i reinkarnaciju). teokratija (gr. theokratia) boja vladavina, oblik dravnog ure enja u kome bog, toboe, vlada, preko svetenstva ili nekog svetovnog poglavara kao njegovog zastupnika, npr. kod starih Izrailjaca, papska drava Vatikan itd.; pr. teokratski. teolog (gr. theologos) poznavalac u enja o bogu; onaj koji ui o bogu; bogoslov; student teologije; verou itelj, svetenik. teologija (gr. theologfa) nauka ili, tanije, u enje o bogu, o bogovima; bogoslovlje; tako e: sistem u enja hri anske crkve. teomanija (gr . theos bog, mania pomama, ludilo, strast) preteran verski zanos, versko ludilo. teomonizam (gr. theos, monos jedini) fil. monizam koji samo bogu pripisuje postojanje, a sve ostalo smatra njegovim delom (za razliku od fiziomonizma, koji smatra prirodu kao jedino to stvarno postoji). teoplegija (gr. the(5s, plege udarac) boji udar; med. kaplja koja odmah zadaje smrt. teopleksija (gr. theos, plesso udarim) med. v. teoplegija. teopornija (gr. theos, porneia kurvanje, preljuba) svepggeniki nemoral, lopovski blud. teorem (gr. theorema) pravilo, pou ak, postavka koju treba dokazati, dokaljiva istina; matematika istina u iju se tanost uveravamo pomo u dokaza; teorema. teoretizirati (gr. theorfa) praviti teorije, razmiljati o emu bez osvrtanja na stvarnost. teoretian (gr. theoretikos) osnovan, na teoriji, misaoni, isto nauni; supr. praktian i empirian. teoretiar (gr. theoretikos) posmatra, istraiva putem miljenja, poznavalac neke nauke koji se ne bavi njom i praktino; ovek od iste nauke; supr. praktiar. teorija (gr. theoria gledanje, posmatranje) u irem smislu: uopteno iskustvo, isto saznanje (supr. praksa); u uem smislu: sistematsko izlaganje neke nauke, izvo enje

jedne pojave iz zakona na kome se ona osniva (supr. empirija); uenje stvoreno od zakona i pretpostavki; isto nau io posmatranje bez obzira na stvarnost; kolska mudrost. teorija relativiteta Ajntajnova teorija savremene fizike o vremenu, prostoru, kretanjima i fizikom polju; v. relativi-tet. teorijski (gr. theoria) pr. v. teoretian. teofanmja (gr. theophaneia) javljanje boga ljudima (kod mnogoboaca i u Starom zavetu); u hrianstvu: Bogojavljenje (kod pravoslavnih), Sv. tri kralja, epifanija (kod katolika). teofobija (gr . theos bog, phobos strah) strah od boga. tepeluk (tur. tepelik) enski fes izvezen zlatom ili srebrom i ukraen niskama bisera i zlatnim i srebrnim novcem. tepih (lat. tapium, nem. Teppich) ilim, sag. tepsija (tur. tepsi) plitka i okrugla bakrena posuda, naro ito za pe enje pite. ter (nem. Teeg) katran. tera (lat. terra) zemlja. teravija (arap. tarwiha, tur. teravi) kod Muslimana: klanjanje uz ramazan. tera di Sijena (ital. terra di Siena) sijenska zemlja, jedna vrsta mrkocrvene akvarel boje. terazije (pere. terazu, tur. terazi) runa vaga, sprava za merenje koja ima dva tasa sa dve strane, koji vise. Terazije (pere. terazu, tur. terazi) ime ulice u centru Beograda i jedne mahale u Sarajevu. Za vreme turske vlasti to je bilo mesto gde se na vodovodnoj mrei nalazio rezervoar (terezija, terazije) odakle se merila, razvodile voda u raznim pravcima. tera inkognita (lat. terra incognita) nepoznata zemlja; fig. to je za njega tera inkognita on nema ni pojma o tome. teralit (lat. terra zemlja, gr. lithos kamen) grn arija (lon arska roba) sli na side-rolitu, samo polirana. terakota (ital. terra cotta) kuvana, tj. peena zemlja; negleosana glinena roba crvenkaste ili u kaste boje; od nje se grade kipovi, ukrasi na ku ama, ibuci, cevi, hladionice za vodu, plo e za podove i dr. teramicin (terramycin) jedan od antibioti-ka, uti kristalni prah bez mirisa; dobiva se od Streptomyces griseus; dejstvuje na mnogo bakterija. terapeut (gr. therapeutes) praktini lekar, onaj koji vri lekarsku praksu. terapeutika (gr. therapeutike) v. terapija. terapija (gr. therapefa opsluivanje, dvo-renje, negovanje; leenje) nauka o leenju uopte (opta) ili samo pojedinih bolesti (specijalna terapija); ona je ili kau-zalna (sa ciljem da otklanja uzroke bolesti), ili simptomatina (da odstranjuje bolove, vatru i sl.), i o ekivna (ekspekta tivna).

terari]um

906

terirati

terarijum (lat. terrarium) zagraen prostor ili staklena posuda napunjena zemljom i kamenjem u kojoj se dre i taje tropske biljke i suvozemne ivotinje. tera rosa (lat. terra rossa) kol. crvenila, nerastvorljivi ostatak u obliku crvene gline koji ostaje pri rastvaranju krenjaka u krnim (karstnim) predelima; skuplja se u dolinama i vrtaama i predstavlja gotovo jedino plodno zemljite u kru (karstu). terasa (fr. terrasse) 1. uzvienje tla u obliku irokog stupnja, basamaka (stepenice), slino vodoravno] ili priblino vodo-ravnoj platformi, zaravni; 2. arh. plat-formast, zaravanast, otkriven ili pokriven deo gra evine u visini spratova, izmeu njih ili na krovovima; ravan krov; 3. plonik, trotoar pred kafanom sa stolovima. terasirati (fr. terrasser) uzdizati, graditi u obliku terasa; fig. oboriti, udariti o zemlju, poraziti. ter-a-ter (fr. terre-a-terre) jax. galop u kratkim i veoma niskim skokovima, kod koga konj istovremeno obe prednje noge die pa sputa. teratogen (gr. t6ras gec. t^ratos nakaza) koji prouzrokuje nakaznost ploda; npr. terato-geni lekovi. teratogenija (gr. teras gen. teratos udovite, nakaza, gen- koren od gignomai postanem, nestanem, ra am se) ra anje (ili: posta j anje) nakaza. teratologija (gr. teras gen, teratos znamenje, udo; nakaza, udovite, logia) nauka o udima, prianje uda (naroito biblij-skih); med. nauka o nakazama; nauka o nepravilnim tvorevinama kod biljki i mi-nerala. teratom (gr. teras ki. teratos nakaza) med. uro en nakazni izrataj koji se sastoji od najrazliitijih tkiva. teratoskopija (gr. teras gen. teratos udo, skopeo posmatram) gledanje uda, vienje uda; tumaenje uda. teraco (ital. terrazzo) kamena masa za izradu terasa i sl. terbijum (nlat. terbium) hek. elemenat, jedna od retkih zemlji, atomska masa 158,924, redni broj 65, znak Tb. tergum (lat. tergum) lea, lena strana, poleina; in tergo (lat. in tergo) na leima, na poleini menice. terebra (lat. terebra) burgija, naroito kao hirurki instrumenat; up. trepan. terebracija (lat. terebratio) buenje, vrenje, npr. drveta radi va enja soka. terezin vrsta asfalta od katrana kamenog uglja, sumpora i krea. terela (nlat. terrella) magnet oblika lopte za predstavljanje i prikazivanje zemljinog magnetizma. terev (fr. terrain) zemljite, tle, zemlja; voj. oblik zemljita, naro ito s obzirom na

njegov utica] na poloaj i kretanje trupa; fig. poloaj, okolnosti; oblast gde se dejstvuje, radi; gubiti pere gubiti uslove uspeha; pr. terenski. terestrian (lat. terrestris) zemaljski, zemni; Zemljin, koji potie od Zemlje, koji se tie Zemlje; takoe: kopneni; tere-strini talozi kol. kopneni talozi (za razliku od morskih); terestrini durbin opt. zemaljski durbin, durbin kojim se vide uspravni predmeti, a ne izvrnuti kao kod astronomskog durbina. teretrum (gr. teretron) med. v. trepan. terzija (pere. derzi, tur. terzi) kroja narodnog, seljakog odela. terzijan (pere. tar ica, zene od zeden udarati, svirati, tur. taziyane, tarzene) pero kojim se udara u tamburu. Terzites (gr. Thersites) po dui i telu najruniji ovek u grkoj vojsci pod Trojom (razrok, hrom i grbav), na zlu glasu po svom poganom jeziku, koga je Odisej tukao, a Ahil zbog klevete, ubio; fig. klevetnik, ovek drzak i pogana jezika. terijak (gr. theriakon sc. antidoton) uveni protivotrov sastavljen od gotovo 70 raznih delova (meu ovima i meso otrovnih zmija), koji su stari upotrebljavali kao lek protiv ujeda otrovnih ivotinja, protivotrov. terijakalan (gr. theriakbn) koji sadri terijak. terijakologija (gr. theriakon, logfa) nauka o ivotinjskim otrovima; nauka o spravljanju protivotrova. terijaci (gr. theriak6n) pl. oni koji jedu opijum (na Istoku). terijer (eng. terrier, lat. terra zemlja, nlat. Terrarius canis) ptiaru bliska rasa pasa, srednje veliine, slui za lov pod zemljom, na mieve i pacove. teriodan (gr. theriodes) ivotinjski, zverski; med. ljut, estok, opasan. teriodeksis (gr. therion zver, divlja ivotinja, dexis ujed) med. ujed divljih i otrovnih ivotinja. teriodonti (gr. therion, odfis ki. odontos zub) pl. kol. okamenotinski (fosilni) ogromni gmizavci izmeu trijasa i jure, po lubanji i zubima slini mesoderima sisarima. terioliti (gr. therion, lithos kamen) pl. kol. okamenotine iz ivotinjskog sveta. teriom (gr. therioma) med. opasan razjedni ir, naro ito u plu ima. teriomorfija (gr. therion ivotinja, mor-phe oblik) stvaranje nakaza slinih ivotinji, to daje mogunost pretpostavci da takav ovek poti e od ivotinje (pojava naroito kod duhovno zaostalih ovejih rasa); teromorfija. teriotomija (gr. therion, tome seenje, reza-nje) v. zootomija. terirati (lat. terrere plaiti, zaplatiti, zastraiti) hen. uzavrelu e ernu masu

terisati

907

terminus miner

iznenadnim dosipanjem hladne vode razbistriti. terisati (nem. teeren) natopiti teram, namazati terom, nakatranisati (drvo, konopac, krovnu hartiju, gvo e itd.). teritorija (lat. terra zemlja, territoriiun) zemljita, okrug, oblast; u Sjedinjenim Ameri kim Dravama: oblast koja jo nema dovoljan broj stanovnika da bi mogla biti priznata za dravu, te, prema tome, nema pravo glasa u saveznom Kongresu (eng. territory). teritorijalizam (lat. territorium zemljita) 1. u crkvenom pravu: shvatanje po kojem je crkva, kao jedan deo drave, u svemu podlona vrhovnoj dravnoj vlasti, po na elu: cujus regio, ejus religio ( ija je vlast, onoga je i vera); 2. voj. sistem odbrane ije se ure enje u svemu osniva na podeli zemlje. teritorijalitet (fr. territorialite) 1. dra-vopravno shvatanje po kome se suvereni-tet osniva na posedovanju teritorije; 2. pripadnost dravnom zemljitu. teritorijalva politika dravna politika kojoj je cilj uveavanje sopstvenog zemljita, a spre avanje uve avanja zemljita drugih drava. teritorijalne vode delovi mora koji se smatraju kao deo neke drave ili su pod kontrolom te drave. teritorijalni (lat. territorialis) koji pripada teritoriji, koji se tie teritorije, oblasni. teritorijalni princip pravio naelo po kome su sva lica koja se nalaze u jednoj dravi podlona vrhovnoj vlasti i zakonima te drave. teritorijalni sistem v. teritorijalizam. teritorijalnost (fr. territorialitej v. teritorijalitet. terluci (tur. terlik papue) pl. obua od meke koe koja uva unutarnju obu u, slino kalja ama. terma (gr. therme toplota) topao izvor; v. terme. termazma (gr. thermasma) med. topao oblog. termalan (nlat. thermalis, gr . thermos topao, vru , vreo) koji se tie toplih izvora, banjski; termalna voda topla mineral-na voda. termanteria (gr. thermanterios podesan za zagrevanje) pl. med. sredstva za zagrevanje. termantika (gr. thermantikos podesan za zagrevanje) pl. med. v. termanteria. terme (gr . th6rmai topli izvori, pl. od therme toplota, lat. thermae) pl. topli izvori, topla kupatila, (tople) banje. termesteziometar (gr. thrme toplota, aisthesis oseaj, oset, metron mera, merile) instrument za ispitivanje sposobnosti za oseanje toplote. termidor (gr. thermds topao, fr. thermidor) mesec toplote, XI mesec u franc. revolucionarnom kalendaru (od 19. ili 20. jula

do 17. ili 18. avgusta); naroito je znaajan 9. termidor P godine (27. UP 1794), kada je sruen Robespjer, iji su protivnici, zbog toga, na zvani termidoristi. termidoristi (fr. thermidor) v. pod termidor. termika (gr. therme toplota) nauka o to-ploti. termin (lat. terminus me a, granina linija, granica; kraj) 1. granina taka u vremenu, odreeno vreme u kome neto ima da se dogodi ili obavi, rok; 2. izraz koji ta no ozna ava neto iz oblasti nauke ili umetnosti, stru an izraz (terminus tehnikus); 3. log. glavni pojam u zakljuku; 4. mat. lan jednog algebarskog izraza, proporcije itd.; terminus. terminal (lat. terminus me a, granina linija, granica; kraj) 1. zavretak, kraj, konac; 2. po etak ili zavretak tran-sportne ili saobraajne linije na eleznici, u autobuskom ili avionskom saobra aju; postaja, stanica. terminata (lat. terminata) pl. prav. svrene stvari, zavrene stvari. terminizam (lat. terminus me a, granina linija, granica, me a; kraj, svretak) 1. postavljanje cilja, nauka o odre ivanju cilja; 2. teol. uenje terminista koji su smatrali da je bog svakom oveku ostavio izvestan rok (termin) radi popravke, posle koga ne treba da se nada nikakvoj milosti; 3. fil. obnovljeni nominalizam Viljema Okama (12701347), prema kome opti pojmovi nisu slike stvari, nego samo njihovi prirodni znaci (rei). Pojam se odnosi prema predmetu kao znak (terminus) prema onome to oznaava, a ne kao slika prema svom originalu; ali pojam se moe u miljenju upotrebiti kao znak za ono to ozna ava. terministi (lat. terminus) pl. teol., fil. pristalice i pobornici terminizma. terminologija (lat. terminus granica, mea, 16gos re, govor) vetaki govor, skup veta ki napravljenih (stru nih) izraza (termina) neke nau ne oblasti. termine (lat. terminus) roni, vezan za rok ogranien rokom; terminski posao trg. roni posao, posao robom koja se mora ispo-ru iti u odre eno vreme, utvr eno pri zaklju ivanju posla. termintus (gr. th6rminthos vrsta ira) med. psee boginje, modrocrni krvavi ggrite-vi, naro ito na bedrima. terminus major (lat. terminus maior ve i lan) log. pojam koji je uvek predikat zaklju ka. terminus medijus (lat. terminus medius srednji lan) log. srednji pojam, zajedni ki pojam premisa u zaklju ku. terminus minor (lat. terminus minor manji lan) log. pojam je uvek u zaklju ku subjekat.

terminus tehnikus

908

termostabilan

terminus tehnikus (lat. terminus technicus) v. pod termin. termita (fr. termites, lat. termes gen. termitis drvomorac, potkornjak) pl. zool. narodski i pogreno zvani beli mravi" u tropskim krajevima, uveni po svojim umetnikim gra evinama; u Africi ive u velikim zajednicama i grade od gline i peska, u obliku valjka, gra evine 34 t visoke; strani neprijatelji uma. termiki (gr. thermos topao, th^rme toplota) toplotni. termo- (gr. therme, thermos) predmetak u sloenicama sa znaenjem: toplota, toplotni, topao. termobarometar (gr. thermos topao, bartis teak, metron mera, merile) fiz. termometar sa lestvicom (skalom) podeljenom na veoma male delove stepena, slui za odre ivanje vazdunog pritiska i za merenje visina (osniva se na zavisnosti take klju anja vode od vazdunog pritiska); hipsotermometar. termogen (gr. therme toplota, koren gen- u znaenju proizvesti, roditi) telo koje proizvodi toplotu. termogeneza (gr. thermos topao, genesis postajanje) proizvoenje, stvaranje toplote u ivom organizmu. termo gram (gr. therm6s, gramma crte) crte koji se dobije na termografu. termograf (gr. therm6s, grapho beleim) aparat za automatsko beleenje temperature. termografija (gr. thermtfs, grapho) grafi-ko predstavljanje promena temperature, npr. temperature krvi kod grozni avih. termodinamika (gr. tnerme toplota, dyna-mis sila) fiz. nauka o odnosima toplote prema mehani kom radu, nauka koja se bavi odnosom izmeu toplotne i mehanike energije. termoelektricitet (gr. thermds topao, elek-tron) elektricitet izazvan ili proizve-den toplotom. termoelektrina baterija fiz. v. termo-stub. termoelement (gr. therm6s topao, lat. elementum) fiz. aparat za proizvoenje termoelektriciteta (za tana merenja temperature do 1600). termokauter (gr. therra6s, kauter sagoreva, saiva) med. v. termokoter. termokoter (gr. therm6s, fr. cautere) kec. od platine izra en upalj instrument za sagorevanje obolelih mesta na telu i zaustavljanje krvi. termolabilan (gr. therme toplota, lat. labi-lis nepostojan) nepostojan na toplota. termolampa (gr. thermos topao, nem. Lampe) tedna pe koja istovremeno zagreva, osvetljava i pokre e maine. termoliza (gr. thermos, lysis razluivanje, razlu enje, razlaganje) hem. razlu ivanje (ili: razlaganje) hemijskih jedinica putem zagrevanje.

termologija (gr. thermos, logia nauka) nauka o toplim mineralnim izvorima i banjama. termoluminiscencija (gr. thermos, luminiscencija, v.) fiz. luminiscencija kristala koja se javlja usled zagrevanje do temperatura koje su nie od crvenog usijanja. termomagnetizam (gr. thermos, Magnes magnet) magnetizam izazvan zagrevanjem. termometar (gr . thermos, metron mera, merilo) fiz. toplomer, naprava za odreivanje ili merenje temperature; Celzijusov ili centezimalni termometar podeljen je na 100; maksimalni termometar slui za odreivanje najvie, a minimalan termometar za odre ivanje najnie temperature; up. kalorimetar. termometrija (gr. therm6s, metria merenje) 1. fiz. deo nauke o toplota koji se bavi odreivanjem ili merenjem temperature; 2. med. upotreba termometra za merenje temperature, naroito temperature tela kod bolesti. termometrograf (gr. therm6s, metron mera, merilo, grapho beleim) termometar za merenje najviih i najniih temperatura vazduha; tako e: aparat koji na traci od hartije automatski belei sve promene u temperaturi vazduha (termograf). termometar (gr. therme toplota, lat. motor pokreta) teh. maina koja radi pomou toplote. termomultiplikator (gr. thermos topao, nlat. multiplicator umnoilac) fiz. v. termo-stub. termonuklearan (gr. thermos, nlat. nuclea-ris koji se tie jezgra, jezgreni) fiz. koji je u vezi sa razvijanjem toplote koja nastaje pri razvijanju atomskog jezgra. termopenetracija (gr. therme toplota, lat. penetratio prodiranje) med. metod leenja elektri nom strujom visoke frekvencije a niskog napona, npr. le enje pritiska krvi, reumatizma, ishijasa i dr. termoplegija (gr. thermos topao, plege udarac) ed. omarica, udar toplote. termopodijum (gr. thermos, ptis, gen. pod6s noga) sprava za parenje nogu. termoregulapija (gr. thermos, lat. regulatio) automatsko regulisanje temperature. termos (gr. thermos topao) posuda ili boca (Djuarova-Oe\uag-boca) sa dvostrukim staklenim zidovima u metalnom ili konom oblogu, usled dobrog izoliranja odrava ono to je u njoj dugo vremena (24 asa) na priblino istoj temperaturi; termos-flaa. termosifon (gr. therm6s, siphon cev) naprava za zagrevanje staklenih bata pomo u cevi u kojima te e topla voda. termoskop (gr. thermos, skopeo posmatram) fiz. instrument za pokazivanje razlika u temperaturi tela bez ta nog merenja. termostabilan (gr. thermds, lat. stabilis postojan) postojan na toplota.

termostat

909

terpentin

termostat (gr . thermos, istemi stavim, postavim) aparat za podeavanje temperature automatski. termostatika (gr. thermtis, statike) nauka o odravanju toplotne ravnotee. termo-stub (gr. thermos topao) fiz. spoj bizmutovih i antimonovih stubia u cilju proizvoenje termoelektriciteta. termosfera (gr . thermbs, sphaira lopta, kugla) sloj atmosfere na visini od oko 80 km iznad sloja najniih temperatura. termos-flaa (gr. thermos, nem. Flasche boca) v. termos. termoterapija (gr. therm6s topao, therapefa leenje) leenje toplotom (toplim kupanji-ma, toplim vazduhom i sl.). termotehnika (gr. thermos, tehnika, v.) jedna od tehnikih nauka koja se bavi gra enjem i iskoriavanjem toplotnih maina, aparata i postrojenja. termotika (gr. thermos) nauka o toplota. termotian (gr. thermdtes toplota) koji je postao usled toplote, koji je izazvan toplotom. termotropizam (gr . thermos topao, trope obrt, obrtanje, okretanje) biol. uticaj toplote na kretanje niih organizama; svojstvo protoplazme da reaguje na toplotu. termofagija (gr. thermds, phago jedem) jedenje toplih ili vrelih jela. termofeugoskop (gr. thermos, phetigo beim, skopeo posmatram) med. sprava koja pokazuje gubitak toplote koe. termofobija (gr. thermos, phobos strah) med. strah od pokrivanja pri spavanju i od odevanja u tople haljine, kao tobonjih uzroka nekih bolesti. termofon (gr. thermds, phone zvuk) instrument na kome se proizvode tonski zra enjem toplote. termofonija (gr. thermos, phone) v. radiofonija. termofor (gr. therm6s, phero nosim, donosim) toplonoa", aparat za trajno zagrevanje nekog dela tela, grejalica (obino kesa od gume koja se puni toplom vodom ili se metal zagreva elektri nom strujom). termohemija (gr. thermos, chemela) nauka o odnosima izme u toplote i hemijskih pojava, tj. o toplotnim pojavama koje nastaju pri hemijskim zbivanjima. termohigroskop (gr. thermos, hygrds vla-an, skopeo posmatram) fiz. aparat koji pokazuje apsolutnu koliinu vlage u vazduhu. termohipsometar (gr. thermos, hypsos visina, metron mera, merile) fiz. v. termobaro-metar. termohroza (gr. thermds, chroma boja) fiz. svojstvo izvesnih boja da proputaju samo neke vrste toplotnih zrakova. termohroiav (gr. thermos, chroia boja) koji proputa samo neke vrste toplotnih zrakova, samo delimino dijaterman.

ternaran (lat. ternarius) od tri, trojni; tro-gub; up. binaran; ternarni period geol. tree i najmla e doba u razvitku Zemljine kore. ter-nev (fr. Terre Neuve Nova Zemlja) v. njufaundler. terno (ital. terno, fr. terne) u tomboli: tri broja (numere) izvu ene u istom redu, trei dobitak. terno-vuna (fr. ternaux) vrsta fine vune (naziv po imenu jednog francuskog odgajiva a ovaca). teromorfan (gr. ther gen. theros ivotinja) 1. slian ivotinji, oblika ivotinje (teromorfni su, npr. bogovi starih Egip-ana); 2. ivotinjskim tvorevinama i osobinama slian u ljudi, npr. iljaste uvo, oblik njuke i dr.; up. antropomorfan. teromorfija (gr. ther gen. theros ivotinja, morphe oblik) v. teriomorfija. teropode (gr. ther gen. ther6s divlja ivo-tinja, zver, piis gen. pod6s noga) pl. geol. okamenotinski (fosilni) veliki gmizavci iz grupe dinosaura, slini guterima i kengurima. teror (lat. terror) uas, strah, strah i trepet; vladavina zastraivanjem, strahovlada (naro ito za vreme francuske revolucije); politiko nasilje. terorizam (lat. terror uas, strah) vladavina zastraivanjem, na in vladanja uli-vanjem straha i nasiljem; politika borba putem individualnog terora. terorizirati v. terorisati. terorisati (lat. terror uas, strah, fr. terroriser) ispunjavati strahom, zadavati strah i trepet, zastraivati; vladati pomo u zastraivanja i nasilja; nasilno spre avati slobodu miljenja. terorist (lat. terror) pristalica vladavine zastraivanjem; pristalica onih koji misle da e individualnom akcijom, poje-dinanom radnjom zastraivanja (ubistvima i sl. netaknutih lica suprotnog shvatanja i rada) doi do ostvarenja svojih politiko-socijalnih ciljeva. teroristika (lat. terror) zastraan, koji zastrauje, zastrauju i, nasilni ki; teroristika akcija delanje onih koji bi hteli da zastraivanjem (pretnjama, ubistvima i sl.) do u do ostvarenja svojih politikosocijalnih ciljeva. ter-papir (nem. Teerpapier) krovna hartija natopljena terom (katranom). terpe (hol.) pl. vetaki breuljci u ho-landskoj pokrajini Frizland koji slue stanovnitvu kao uto ite od poplava. terpeni he. nezasieni ugljovodonici pri-jatnog mirisa, opte formule S10N1v, prisutni u eteri nim uljima. terpentin (gr. terebinthos) hen. tena smola ili smolasto ulje, koje se prvobitno dobivalo od terpentinskog drveta na ostrvima Hio i Kipar; dobiva se i od drugih etinara, ali po vrednosti zaostaje. De-

terpodion

910
tercijus (lat. tertius) pr. trei (po redu); per tercijum (lat. reg tertium) preko nekog treeg, npr. svriti posao; tercijus gau-dens (lat. tertius gaudens sc. duobus litigan-tibus) trei koji se veseli (kad se dvojica svaaju); tercijus intervenijens (lat. ter-tius interveniens) trei koji posreduje, izborni sudija. tercina (ital. terzina) poet. strofa od tri stiha u jampskom ritmu. terciogenitura (nlat. tertiogenitura) deo imanja i prava koji pripada tre em po redu ro enom. terduman (arap. targXimon, tur. terciiman) tuma; tako e: posrednik kod turskih vlasti. tesarotipija nain upisivanja imena, slova i dr. na geografske karte i planove pomo u to kia sa azbukom (naziv po prona-laza u, Italijanu Angelo Tessaro). tesaurizacija (nlat. thesaurisatio) skupljanje novca, gomilanje novca. tesaurizirati (nlat. thesaurisare) skupljati novac, gomilati blago, novac. tesaurirati (gr. thesaurozo skupljam, nagomilavam) v. tesaurizirati. tesaurus (gr. thesaur6s blago; riznica) blago, dragocenosti; riznica: riznica znanja" (nlat. thesaurus eruditionis) naslov velikih renika, jezi kih zbornika i sl. teselaran (lat. tessellarius kockin, koji pripada kocki, tesella kockica; mozai no kamen e) kockast, u kockama, iskockan. teselirati (lat. tessella kockica) raditi u mozaiku. teseralni (gr . tesseres etiri) koji ima oblik kocke, kockast. teskera (arap. tadkira, tur. tezkere podsetni-ca) pismeno, cedulja; pismena dozvola, putna isprava; potvrda; poziv. teslimiti (arap. tasllm, tur. teslim) predati, ustupiti kome to; osloboditi se ega. tesmotet (gr. thesmothetes) zakonodavac. tespijada (gr. Thespis) pozorini doga aj; pria ili pustolovina iz pozorinog ivota, gluma ka posla. Tespis (gr. Thespis) Atinjanin, savremenik Solonov, izveo 534. pre n. e. prvu tragediju, dodavi starim dionizijskim horovima i jednog glumca koji je govorio s horom, zbog ega se smatra osniva em tragedije; svoje komade je prikazivao na jednim kolima; otuda Tespisova kola putuju a pozornica. test (eng. test, lat. testari svedoiti, posvedo iti) 1. ogled, proba; odricanje od pape pod zakletvom, zakletva kojom je svaki Englez stupajui u dravnu slubu posve-do avao da nije potajni katolik. test (lat. testum zemljana zdela; sa) 2. heh. plitka i okrugla posuda od nesagorljive gline za vrenje ogleda. testa (lat. testa ljuska, ahura) bog. semena ahura, semenica.

stilacijom terpentina s vodenim parama ili bez njih dobiva se terpentinsko ulje, a u retorti ostane smola kalofonijum. terpodion (gr. terpo veselim, ode pesma) muz. instrument koji proizvodi tonove frule, roga i fagota. Terpsihora (gr. Terpsi-chora) ona koja voli da igra, plee; met. jedna od devet muza, muza plesa i horskog pevanja; astr. aste-roid otkriven 1864. godine. terca (ital. terza, lat. tertius trei) 1. muz. trei ton poev od osnovnog tona (broj treptaja u sekundi iznosi 5/4 broja trepta-ja osnovnoga tona; v. tonika); velika terca ona koja se sastoji od dva cela tona; mala terca ona koja se sastoji od jednog celog tona i jednog polutona; umanjena terca ona koja se sastoji od dva polutona; prekomer-na terca ona koja se sastoji od jednog celog tona i jednog prekomernog tonskog stepena; 2. kom. 60. deo jedne sekunde; 3. u bilijaru: udaranje lopte tre om loptom koja stoji izme u lopte igra eve i one koju eli da pogodi; 4. u kartama: tri karte u istoj boji jedna za drugom; 5. u ma evanju: tre i na in zadavanja udarca; 6. u katolikim manastirima: vreme molitve koje po inje od 9 asova pre podne (nlat. tertia horarum canonicarum). tercera (i. tercera) tre a vrsta (vune). tercerol (ital. terzeruolo) depni pitolji. terceron (it. terceron) dete ro eno od mulatkinje i Bvropljanina. tercet (ital. terzetto, lat. tertium tree) iuz. kompozicija za tri glasa; fig. drutvo od tri lana. tercija (lat. tertius trei) tin. vrsta tam-parskih slova u veliini od 16 tipograf-skih ta aka; tercija menica trea meni-ca, menica u tri primerna (v. trata). tercijal (nlat. terciale) treina godine. tercijanski (lat. tertianus koji pripada treem) tercijanska groznica (lat. febris tertiana) groznica koja se vra a svakog treeg dana. tercijar (lat. tertius trei) geol. tree, novo doba u razvitku Zemlje, u kome su kontinenta i mora po eli dobivati svoj dananji izgled, i u kome je stvoren najve i deo mrkog uglja; slojevi od eocena do pliocena; tercijarna formacija. tercijarvi (lat. tertius) koji je na treem mestu, trei po redu; tercijarna formacija geol. v. tercijar. tercijarci (lat. tertius) pl. kalu eri treeg reda, svetovna lica koja pristupaju nekom katolikom kalu erskom redu, naro ito kod franjevaca, samo iz pobonosti i radi askeze, a ne polau glavni zavet i ne naputaju svoj poziv u gra anstvu i porodini ivot. tercijum (lat. tertium) tree; tercijum non datur (lat. tertium pop datur) tree ne postoji, treega nema (slu aja, naina, izlaza).

testament

911

tetraetiJa

testament (lat. testamentum) 1. poslednja volja, zavetanje, oporuka; per testamen-tum (lat. reg testamentum) putem formalno g zavetanja; 2. zavet, naziv za dva dela Biblije: Stari i Novi zavet. testamenta? (lat. testamentarius) prav. izvrilac poslednje volje, zavetanja. testamentarni (lat. testamentarius) zave-tajni, oporuni, koji se tie zavetanja, oporuke. testantibus aktis (lat. testantibus actis) prav. prema svedoenju akata, kao to se vidi iz spisa. testat (lat. testatum) svedoanstvo, potvrda, dokaz. testato (lat. testato) prav. sa ostavljenim zavetanjem (umreti). testator (nlat. testator) onaj koji ostavlja zavetanje, zaveta. testatoran (nlat. testatorius) koji se tie volje zavetaa, koji je prema volji zave-taa. testera (pere. destere, tur. testere) pila, aga. testes (lat. testis svedok) pl. svedoci; alat. lezdani organi u kojima se stvaraju muke oplodne elije, muke spolne lezde, semnici (svedocima" su nazvane zbog toga to se kod starih, pri svedoenju, mesto zakletve, stavljala ruka na taj deo tela, jer su oplodni organi smatrali kao simbol boanske moi); testes siigu-li (lat. testes singuli) prav. v. singularitas testijum. testija (pere. desti, tur. testi) zemljani krag za vodu. testikul (lat. testiculus) anat. semenjak, monice, mudo. testimonijui (lat. testimonium) svedoanstvo, uverenje, potvrda. testirati (lat. testari svedoiti, posvedoiti; zavepggati, napraviti zavetanje) za-vetati, pismeno izloiti svoju poslednju volju, napisati zavetanje, potvrditi uredno pohaanje univerzitetskih predavanja (potpisom profesora u upisnici). testis 1. (lat. testis) prav. svedok. testis 2. (lat. testis) anat. muka polna lezda, smetena u monicama. testis klasikus (lat. testis classicus) prav. verodostojan svedok. testitis (lat. testiculus mudo) med. zapaljenje semenjaka (jaja, muda). testifikacija (lat. testificatio) svedoenje, posvedoenje, dokazivanje svedocima. testosteron med. muki polni hormon (S19N2802). testudo (lat. testudo kornjaa) ned. kornja-nik (izrataj na glavi i kolenu); vrsta zavoja koji se stavlja na povreene koleno. tetanija (nlat. tetanus intermittens) med. poglavito mladalaka bolest, ali se javlja i kod trudnih ena, dojilja, pijanica i dr.; sastoji se u obolelosti ivaca u obliku tekih i dugotrajnih gr eva (tetanske

kontrakcije miia) u simetrinim delovima tela, naroito gornjim ekstremi-tetima. tetanski (gr. tetan6s napet) ukoen, zgren. tetanus (gr. t^tanos napetost, od teino zategnem, napnem) med. grevita trzavica, koenje miia, sklopac, zli gr (veoma opasna zarazna bolest iji se izaziva nalazi u talskom ubretu, zemlji, praini i dr.). tetartea (gr. tetartos etvrti) ed. etvorodnevna groznica. tet-a-tet (fr. tete-a-tete) 1. tajni sastanak, razgovor na samo, u etiri oka; 2. kanabe sa dva sedita; 3. pribor za aj za dve osobe. Tetida (gr. Thetis) mit, nimfa, ena Peleje-va, mati Ahilova, koga je uinila neran-ljivim okupavi ga u Stiksu, sem u petu za koju ga je pri kupanju drala; astr. asteroid otkriven 1852. godine. tetovirati (eng. tattoo, tahit. tatan) ukraa-vati kou usecanjem (ubadanjem) ara i figura u boji, naroito kod Indijanaca, Australijanaca i crnaca, pa i kod Evropljana (mornara, zanatlija itd.). tetra- (gr. tetra) predmetak u sloenicama sa znaenjem: etiri. tetraginije (gr. t6tra etiri, gyne ena) pl. vot. etvrti red u klasama I-H Lineovog sistema: biljke iji cvetovi imaju etiri stubia; pr. tetragiiian. tetragon (gr. tetra, gonia ugao, kut) kon. etvorougao, etvorokut. tetragonalan (gr. tetra, gonfa) etvorougao-ni, etvorokutni; min. tetragonalni sistem sistem kristalisanja u kojem su tri ose pod pravim uglovima, od kojih su dve bone ose jednake a vertikalna, uspravna, je razliite duine. tetragonizam (gr. tetra, gonia), v. kvadra-tura. tetragramatov (gr. tetra, gramma slovo) re od 4 slova, naro ito ime Boga, koje se u mnogim jezicima sastoji od 4 slova, npr.: gr. Theos, lat. Deus, fr. Dieu, p. Dios, nem. Gott i dr. tetradaktilan (gr . tetra, daktylos prst) sa etiri prsta, etveroprst. tetradinamia (gr. tetra, dynamis sila, snaga, mo) al. bat. XV klasa u Lineovom sistemu: biljke sa hermafroditnim cvetovima koji imaju est praninih niti, od kojih su etiri due (mo nije) od ostalih dveju. tetraedar (gr . tetraedron, tetra etiri, he-dra osnova) geom. telo ogranieno sa etiri podudarna ravnostrana trougla (jedno od pet pravilnih geometrijskih tela: tetraedar, heksaedar, oktaedar, dodekaedar, iko-siedar). tetraetija (gr. tetraetfa) vreme od etiri godine.

tetrakord

912

tehnikum

tetrakord (gr . tetra etiri, chorde ica) uz. dijatonski niz od etiri tona, pola dijatonske lestvice. tetralema (gr. tetra, lemma postanka) log. hipoteti an zaklju ak koji se sastoji od etiri suda ili etiri preiise. tetralogija (gr . tetra, logos re , govor; pria) etiri drame spojene u jednu celinu, tj. tri tragedije (trilogija) i jedna satirska igra (kod starih Grka). tetrametar (gr. tetra, metoon mera, merilo; metar) etr. stih od etiri metra (prosta ili dvostopna), odnosno etiri stope, sa cezurom u sredini, npr.: I ovaj kamen zemlje Srbije, to prete' nebu dere kroz oblak" ( . Jaki ). tetrandria (gr. tetra, aner, andros ovek, mu) pl. bog. IV klasa u Lineovom sistemu: cvetovi sa etiri jednako duge pranine niti. tetrapak (od gr. tetra etiri) vrsta etvorostranog omota od naro ito preparira-nog papira koji slui za pakovanje tenosti (mleka, sokova i dr.). tetrapetalan (gr. tetra, petalon list) bog. koji ima etiri latice. Tetrapla (gr. tetraplus etvorostruk) etvorostruka, tj. na etiri jezika prevedena Biblija, uporedio tampanje etiri razna gr ka prevoda Starog zaveta. tetrapoda (gr. tetra, ptis gei. podos noga) pl. zool. etvoronoci (opti naziv za suvozemne ki menjake koji imaju dva para nogu). tetrapodija (gr. tetra, piis gen. pod6s noga; stopa) etr. stih od etiri proste stope. tetrapodoliti (gr. tetra, ptis lek pod6s noga, lithos kamen) pl. kol. okamenotine etvoronoaca. tetrapodologija (gr. tetra, ptis gen. podds noga, logla nauka) zool. nauka o etvoronocima. tetrapterije (gr. t^tra, pter6n krilo) pl. zool. etvorokrilci, ivotinje sa po dva para krila. tetrarh (gr. tetrarches) vladalac koji vlada etvrtinom neke zemlje, npr. Palestine (u starom veku). tetrarhat (gr. tetra, archo vladam) vladavina i dostojanstvo tetrarha; deo zemlje kojim on upravlja. tetrarhija (gr. tetrarchta) v. tetrarhat. tetrasilabian (gr. tetra, syllabe slog) gram. sa etiri sloga, etvorosloni. tetraspermian (gr. tetra, sperma seme) zool. koji ima etiri semene elije. tetrastilon (gr. tetra, stfllos stub) vrh. graevina sa etiri stuba. tetrastihon (gr. tetra, stychos red; stih) pesma od 4 stiha; strofa od 4 stiha. tetrastrofon (gr. tetra, strophe kita) pesma od etiri strofe, kitile. tetrateizam (gr. tetra, theds bog) verovanje da postoje etiri boga, etvorobotvo.

tetrafarmakon (gr . tetra, pharmakon lek) med. lek sastavljen od 4 tvari. tetrafilan (gr. tetra, phyllon list) bog. koji ima etiri ai na listi a. tetrahord (gr . tetra, chorde ica, struka) muz. instrument sa etiri ice; akord izveden na etiri ice. tetrivan (pere. taht presto, rewan pokretni, tur. tahtiravan) nosiljke, palankin. tetripon (gr. tethrippon) etveropreg, zaprega od etiri konja; kola sa zapregom od etiri konja. teurg (gr. theurg6s) udotvorac, vidovnjak, priziva duhova. teurgija (gr. theurgia ini, arolije) sposobnost injenja uda, vidovitost. teutoman (lat. Teutoni, gr. mania strast) oboavalac svega to je germanske (nemako). teutomanija (lat. Teutoni, gr. mania) oboasavanje svega to je germanske, tj. nemake (po Teutonima, germanskom plemenu na Baltikom moru, koje je, 102. god. pre n. e., sa Kimbrima upalo u junu Francusku). teferi (arap. tafarrug veseliti se, tur. teferiic) izlet u prirodu sa zabavom, razo-nodom, uivanje u prirodi; mesto gde se prire uju ovakvi izleti. tefilin (rab. thephilien) uzan crni kai sa kutijicom, u kojoj se nalaze izreke iz Biblije napisane na pergamentu (Jevreji ga, pri molitvi, obino stavljaju oko glave i ruke). tefromantija (gr. tephra pepeo, mantefa predskazivanje, proricanje) proricanje iz pepela, naro ito iz pepela spaljenih rtava; up. spodomantija, tefter (gr. diftira, tur. defter) belenica, spisak, zapisnik; ra unska knjiga; trgova ka knjiga primanja i izdavanja. tefterdar (gr.-pers., tur. defterdar) inovnik koji vodi knjigu primanja i izdavanja, raunovoa. tehnecij(um) hem. radioaktivni elemenat, redni broj 43, znak Te. tehnika (gr. techne vetina, mehanika spretnost; vinost, umetnost; zanat; nauka, umetnost, technikds umetnosni, umet-ni ki; veta ki, zanatlijski; vet, vi- an, umean) 1. umetni ka i zanatska delatnost uopte; 2. nauka o pravilima kojih se valja pridravali u radu neke umetnosti, vetine ili nekog zanata, naro ito s obzirom na upotrebu mehanikih sredstava (npr. tehnika slikanja, vajanja, sviranja, igranja, pisanja, gra enje, bo-renja, plivanja, leenja, glumljenja, pamenja itd.); 3. oblast primenjenih nauka: matematike, fizike, hemije, radi proizvodnje dobara. tehnikolor (gr. techne vetina, lat. color boja) film u bojama. tehnikum (gr . technike, nlat. technicum) via tehni ka kola.

tehnicizam

913
tibija (lat. tibia) anat. penica, golenjaa, cevanica, cvolika. tibijalni (lat. tibialis) anat. golenini, ceva-nini, golenjani. tiganj (gr. teganon, tur. tigan) plitka metalna posuda za peenje (mesa, jaja i dr.), tava. tigar (gr. tigris, lat. tigris) zool. velika zver iz porodice maaka; fig. besan i krvolo-an ovek, krvolok. tigmotropizam (gr. thingano tiem, dodirujem, tropos obrt) biol. v. pod tropizam. tigroid (gr. tigris tigar) zrnasta telaca koja se nalaze u citoplazmi iv ane elije, slina krznu tigra, otuda i naziv. pijade (gr. thyades) pl. kit. v. menade. tijara (gr. tiara) 1. raskona kapa, slina turbanu staropersijskih kraljeva; 2. trospratna papina kruna, kao simbol tro-struke papske vlasti, nad duama: na zemlji, u istilitu i na nebu. tik (fr. tic) grizenje jasala (kod konja); grevito trzanje lica; grevit, nenormalan pokret miia ili nekog organa; udna, smena navika, udljivost. tik-drvo (eng. teack, malabarski theka, tek-ka) tamnomrko, teko, veoma tvrdo i istrajno indijsko drvo, koristi se u bro-dogradnji i graevinarstvu, tek-drvo. tiket (eng. ticket) listi, cedulja, biraki listi; ulazna karta, ulaznica, elezni ka karta, vozna karta i sl. tiketiran (fr. tiquete) iaran pegama, pegav, poprskan. tikset (eng. thickset) trg. vrsta teke manesterske tkanine. til (fr. tulle) laka, retka i providna tkani-na od najfinijeg svilenog ili pamunog konca (nazvana po francuskom gradu Tul-1e, gde su je najpre po eli izra ivati); tul. tilberi (eng. tilbury) lake otvorene engleske dvokolice sa jednim konjem i sa dva sedita. tilda (p. tilde crtica) 1. u gramatikoj i renikoj terminologiji: izvijena poloena crtica (-) na latinikom slovu n (p), to znai da ga treba itati kao nj (npr. u p. senor ita se senjor); 2. u renicima znak za ponavljanje rei (npr. kod rei izgubiti stavlja se, mesto da se re ponovi, <> glavu=izgubiti glavu). Tilerije (fr. Tuileries) nekadanja palata u Parizu, podignuta 1564. na mestu gde su dotle bile crepane (tuileries), od Luja XVI rezidencija francuskih kral>eva i careva; prilikom ustanka Komune 24. V 1871. izgorela; tilerijski kabinet francuska vlada. galija (lat. tilia) bog. lipa. tilma (gr. tyllo upam) v. arpija. tiloza nemaki trgovaki naziv za razne etre celuloze koji slue kao apreture u industriji tekstila, kao zguivai, kao

tehnicizam (gr. technike) vetina postupanja i rada, stru nost. tehniar (gr. technikbs) 1. poznavalac pravila s obzirom na materijalni i mehaniki deo neke umetnosti, vetine ili zanata; vetak u svom poslu, strunjak; naroito: svreni ak srednje tehnike kole; slualac tehnikog fakulteta, student visoke tehnike kole; 2. stru njak u primeni naunih metoda na proizvodnju. tehniki (gr. technikos) umetniki, vetaki, struni, koji se tie materijalne i mehanike strane neke umetnosti ili vetine, koji je u vezi sa materijalnom i mehanikom stranom neke umetnosti ili vetine; koji se tie tehnike, koji je u vezi sa tehnikom, tj. oblau primenjenih nauka: matematike, fizike, hemije radi proizvodnje dobara; tehnika komisija odbor strunjaka; tehnika hemija deo hemije koji se bavi hemijsko-tehnikim procesima koji se izvode u hemijskim fabrikama; tehniki izrazi (lat. termini technici) struni izrazi i nazivi iz neke zanatske, umetnike ili naune i dr. oblasti, ter-mini. tehno- (gr. techne) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: vetina, vinost, ume-nost. tehnoglif (gr. techne, glypho dubem, reem, va j am) umetniki izrezak kamen. tehnografija (gr. techne, grapho opisujem) opis vetina ili zanata. tehnokratija (gr. t6chne, kratos jaina, snaga) 1. vladavina tehnike i tehniara; 2. socijalno-ekonomska teorija po kojoj bi u organizaciji privrede i ureivanju svih drutvenih odnosa trebalo primeniti merile energije", tj. utvrene i nauio mogune injenice u svim granama drutvenog ivota, ime bi se blagostanje naroda znatno uvealo; tehnokratizam. tehnolit (gr. techne, Ifthos kamen) vetaki kamen, veta ka kamena masa. tehnolog (gr. techne, 16gos nauka) struni poznavalac vetina i zanata. tehnologija (gr. techne, 16gos) nauka o vetinama i zanatima; nauio prikazivanje ljudske delatnosti kojoj je svrha prerada prirodnih proizvoda (sirovina) za ljudsku upotrebu; mehanika tehnologija se bavi preradom sirovina kod koje se menja samo njihov oblik; hemijska tehnologija se bavi preradom sirovina kod koje se menja njihov unutranji sastav. tehnoloki koji se tie tehnologije. tehnomorf (gr. techne, morphe oblik) kamen sa likom ili slikom. tece dov (gr. t6kedon kopnjenje; suica) med. suica, tuberkuloze. Tibet 1. autonomna oblast u sastavu Kine u junom delu Srednje Azije; 2. tibet trg. vrsta veoma finih gustih vunenih tkani-na; krzna kineskog jagnjeta sa belim kovricama.
58 Leksikon

914
dodaci sredstvima za pranje, lekovima, ivotnim namirnicama, kozmetikim preparatima i dr. tilozis (gr. 66 dobivam uljeve) med. zadebljalost koe, uljevitost, nauljenost. Til Ojlenpigel (nem. T Eulenspiegel) junak velikog broja starih nemakih narodnih pria o raznim podvizima jednog eret-budale, nema ki Petrica Kerem-puh. tiloma (gr. tyloma) med. ulj. tilotian (gr. tylotos) med. uljevit, nau-ljen. tim (eng. team) sp. skupina igra a, grupa igra a koja nastupa kao celina, npr. fudbalski tim". timar (pere., tur. timar) 1. negovanje stoke, naro ito konja; 2. feudalne dobro koje je donosilo do 20 000 aspri prihoda, a koje su turski sultani davali odlinim vojnicima na uivanje, pod uslovom da na svakih 3 000 aspri godinjeg prihoda daju za rat po jednog konjanika i da sami idu u rat. timaristan (pere., tur. timar) turska bolnica za umobolne. timetian (gr. time vrednost) fil. koji priznaje izvesnu naim oseanjima podre- enu vrednost kao osnovu naih voljnih odluka. timitis (gr. thymos majina duica) med. zapaljenje grudne kotala ne lezde. timokratija (gr. timokratfa ustav ija je osnova ast Platon, ili imetak Aristotel) vladavina bogataa, oblik drave u kome se politi ka prava daju i odmeravaju prema visini imetka. timologija (gr. time vrednost, logia) fil. u enje o vrednostima, teorija vrednosti. Timon (gr. Timon) ime jednog Atinjanina, savremenika Sokratovog i glavnog junaka ekspirove drame Timon Atinjanin", koji je, razo aravi se u prijatelje, postao ovekomrzac; fig. ovekomrzac, mizan-trop. timonski (gr. Timon) pr. mrgodan, zlovoljan, ovekomrza ki, mizantropski. timopatija (gr. thymos dua, pathos patnja) duevna patnja, duevni poreme aj. timorozamente (ital. timorosamente) muz. v. timorozo. timorozo (ital. timoroso) muz. plaljivo, snebivljivo, tiho. timpani (gr. tympanon runi dobo, ital. timpani) muz. v. pauke. timpanizam (gr. tympanon runi dobo, runi bubanj) med. naduvenost malog trbuha usled gasova. timpanitis (gr. tympanon runi dobo, runi bubanj) med. naduvenost trbuha usled gasova. timpanitian (gr. tympanon runi bubanj, runi dobo) med. bubnjast, naduven, nadut; koji potmulo je i, potmula zvuka.

tipizacija

timpanon (gr. tympanon talambas) 1. arh. koritasto udubljenje u zidu u kojem stoji kakav kip i sl.; trouglast, reljefima ukraen prostor iznad prozora i vrata; 2. znat. bubna opna (u uhu); muz. v. pauke. timun (ital. timone) lom. brodska krma. timuniti (ital. timone) krmaniti. timus (gr . thym6s) 1. srce, dua; strast, gnev; med. suvi kaalj. timus (gr. thymos majina duica) 2. anat. grudna lezda (zbog slinosti sa cvetnim glavicama timijana, majine duice). ting (kin.) kineski hladnjak, batenska ku ica. tingltangl (nem. Tingeltangel) kafana sa peva icama, kabaret nieg reda. tinea (lat. tinea) zool. moljac; med. krasta. tinkal (malaj. tingkai) hem. naziv za boraks u sirovom stanju. tivktura (lat. tingere bojiti, obojiti, tinctu-ga bojenje, bojadisanje) tena boja; bojenje, bojadisanje; u heraldici: heraldine boje; farm. rastvor neke tvari, ekstrakt iz biljnih ili ivotinjskih materija, obino pomean sa alkoholom ili etrom. tinta (ital. tinta) tena boja; tenost u boji za pisanje, mastilo. tintinabula (lat. tintinnabula) pl. zvonca sa razliitim zvukom na kojima se, kod orgulja, izvodi zvonjenje. tintnfi (nem. Tintenfisch) zool. sepija, sipa (glavonoac, morski mekuac sa ru icama lovkama na glavi). tioindigo (gr. theion sumpor, indigo, v) organsko hemijsko jedinjenje, iji su mole-kuli gotovo istog sastava kao i molekuli indiga; upotrebljava se kao sintetina crvena boja. tiokol (gr. thelon sumpor) naziv za neke elastine i termoplastine mase sline kau uku. tiosulfati (gr. theion, sulfati, v.) soli tiosumporne kiseline; najvanija natri-jumtiosulfat; upotrebljava se u fotografiji i u kvantitativnoj volumetrijskoj analizi. tip (gr. typos otisak; oblik; lik; uzor) 1. otisak, slika; uzor, uzorak, obrazac; pra-slika koja sadri u sebi sve bitne oznake izvesnog broja ili niza slika; karakter-ni, opti oblik, lice konvencionalnog karaktera, karakteristi an primerak nekog roda, neke vrste; fig. osobenjak; prepredenjak, pokvarenjak; sumnjiv ovek; teorija tipova u enje Kivijea po kome treba u ivotinjskom svetu razlikovati etiri glavna tipa: ki menjake, zglavka-re, mekuce i zrane rizopode ili zraka-re. tip (eng. tip) 2. mig, nagovetaj, potajno obavetenje o mogu nosti uspeha u emu (pri kocki, na berzi i dr.). tipizacija (gr. typos otisak; uzor, uzorak) utvr ivanje jedinstvenih osobina to ih

tipizirati

915

tireotomiJa

mora imati odre eni proizvod da bi bio iznesen na prodaju. tipizirati (gr. typos) srediti (ili: srei-vati) po tipovima, tj. po vrstama ili klasama, npr. izra enu robu. tipik (gr . typos nacrt) u pravoslavnoj crkvi: crkveni ustav, knjiga koja za sva vremena odreuje kako treba vriti bogosluenja preko godine i kada se to ita i peva na bogosluenju; pravilnik o ivotu monaha u manastirima. tipika (gr. typos) v. tipologija. tipi an (gr . typos) koji pripada jednom tipu, koji predstavlja neto opte i mnogima zajedniko, uzoran, bitan, znaajan, karakteristi an; koji se u odre eno vreme vraa, periodian (o bolestima); tipian broj stajai broj tj. onaj koji se upotrebljava. tipkaica (gr. typos otisak) maina za pisanje; pisa ica na takvoj maini. telegraf (gr . typos, grapho piem, be-leim, crtam, slikam) tampar, slovo-slaga, slaga. tipografija (gr. t^pos, grapho) tamparska vetina, tamparstvo; tamparije. tipokonian (gr. typos, konos kupa) u obliku kupe, kupast. tipoliti (gr. typos, Kthos kamen) pl. kamenje na kome se vide otisci drugih tela. tipolitografija (gr. t^pos, Ifthos, grapho piem, crtam) tampanje na kamenu. tipolog (gr. typos, 16gos) poznavalac tipo-, va, prou avalac tipova. tipologija (gr. typos, logfa) nauka o tipovima; u enje po kome su doga aji u Starom zavetu sluili za ugled onima to su sastavljali Novi zavet. tipometar (gr. typos, tegop mera, merilo) sprava za ta no merenje zapremine tamparskih slova. tipometrija (gr. t^pos, metria merenje) vetina slaganje i tampanja geografskih karata kao to se slau i tampaju knjige. tiposkop (gr. typos, skopeo posmatram) ot. kaleidoskop koji ne pokazuje samo zvezdaste figure, nego njegove figure slue kao uzorci za crtanje mustri. tipotelegraf (gr. t^pos, tele na daljinu, u daljini, grapho piem, beleim) telegraf koji odmah pie re i depee. tipotet (gr. typos, tithemi meem) slovosla-ga. tipohromija (gr. tjrpos, chroma boja) tampanje u boji. tipski (gr. typos) v. tipian. tip-top (eng. tip-top) neto najbolje, najizvrsnije, najotmenije, kruna ega. tipus (gr. t^pos) v. tip. tirada (fr. tirade) rat. podue mesto u nekom govoru koje se izgovara bez prekidanja, bujica re i; govorancije, prazno govorenje, zamlaivanje; muz. v. pasa.
58

tiraden (gr. thyreos tit, duguljast, etvrtast tit) sa mlenim eerom sasueni ekstrakt ov ije titaste lezde; slui emu i tireoidin. tira (fr. tirage) vuenje; tip. tampanje; odtampana stvar; broj primeraka koji se tampaju (lista, knjige). tirajer (fr. tirailleur) voj. peak u prvom borbenom redu (koji moe da puca i bez komande), arka; strelac (vrsta peadije u francuskoj vojsci sastavljene od alirskih uro enika). tirajirati (fr. tirailler) 1. voj. pukara se, pucati bez reda, potrebe i uspeha; 2. trg. trasirati menice ovde-onde da bi se dolo do novca ili da bi se prikrila novana neprilika. tiran (gr . tyrannos) v. tiranin. tiranizira (fr. tyranniser) v. tiranisati. tiranija (gr. tyrannfs) vladavina i vlast tiranina; vlast do koje se dolo nezako-nitim i nasilnim putem; fig. svirepost, ugnjetavanje, zlostavljanje. tiranin (gr. tjrannos, lat. tyrannus) 1. prvobitno, u starom veku; vladalac, kralj, svaki samovladar u jednoj dotle slobodnoj dravi (bez prekornog smisla) koji je prevratom doao do vlasti; 2. danas: nasilnik, mu itelj, zulumar, ovek koji bezobzirno sprovodi svoju volju. tiranisati (gr. tyrannos, fr. tyranniser) postupati svirepo, nasilniki, samovoljno, bezobzirno; zlostavljati, kinjiti, mu iti. tiranski (gr. tyrannikos) pr. nasilniki, nasilan, svirep, nemilosrdan, bezobziran, samovoljan, despotski, samodra ki. tiranja (p. tirana) panska pesmica od etiri stiha koja se peva uz igru; vrsta panskog narodnog plesa u 3/4 takta. tirasa (fr. tirasse) etvrtasta mrea za hvatanje jarebica, prepelica, eva i dr. ptica. tirata (ital. tirata) v. tirada. tir-emezis (gr. tyros sir, emesis povraanje) med. sirasto povraanje kod odojadi. tireoidea (gr . thyreos tit, eidos lik, izgled) alat. titna lezda. tireoidektomija (gr. thyreoeides titast, thyreos tit, efdos oblik, ektome isecanje) hir. va enje titaste lezde. tireoidin (gr. thyreoeides titast) farm. sasuena ili u prah istucana tvar telee ili kop eve tiroidne lezde, titnja-e; upotrebljava se u organoterapiji protiv guavosti, gojaznosti, Bazedovljeve bolesti i dr.; up. tiraden. tireoiditis (gr. thyreos tit, efdos oblik, vid) med. zapaljenje titnjae, titaste lezde. tireonkus (gr . thyre6s, ongkos masa) med. otok titnja e, titaste lezde; gua. tireotomija (gr. thyreos, tome seenje, rezanje) med. seenje (ili: rasecanje) titaste

tireofima

916

titulisati

hrskavice (Adamove jabuice); takoe: operativne va enje strume. tireofima (gr . thyreos, phyma izrataj) med. otok titaste lezde. tireuzis (gr . tyreusis sirenje, pravljenje sira) med. stvaranje sira, usiravanje mleka, naro ito u elucu. tirkiz (fr. turquoise, ital. turchese) min. dragi kamen lepe modre boje i priline tvrdo e; najlepi dolaze iz sev. Persije, veinom okruglo uglaani (naziv po tome to su prvi doneseni u Evropu iz Turske). tiro (dat. tiro) po etnik u ratnoj vetini, regrut, novajlija, svaki mladi Rimljanin koji je u 17. god. bio proglaen sposobnim za vojnika; fig. poetnik u poslu, umetnosti, nauci. tirodan (gr. tyrodes) pr. sirast, usiren. tirozis (gr. tyros sir) med. v. tireuzis. tiroidna lezda (gr. thyreoeides titast, thyreos tit, eidos oblik, vid, nlat. glan-dula thyreoidea) znat. titnjaa, titasta lezda (krvnim sudovima veoma bogat organ vrata, ima u sebi joda koji lu i neposredno u krv). tirojodin (gr . thyreos tit, nlat. jodum jod) hem. jedinjenje koje sadri joda i fosfora, ima ga u tiroidnoj lezdi. tiromant (gr. tyros sir, mantis predskazi-va , gatar) onaj koji tata u sir. tiromantija (gr. tyros, manteia predskazivanje, gatanje) gatanje u sir, proricanje iz sira. tironske note (lat. notae Tironianae) znaci za skraivanje rei u stenografiji starih Rimljana, prvi sistem stenografije (naziv po Marku Tuliju Tironu, rimskom uenjaku i ljubimcu Ciceronovom, koji ih je pronaao). tirotoksizam (gr . tyros sir, toxon otrov) med. trovanje sirom. tirocinijum (lat. tirocinium) prvo vreme vojnike slube, prvi pohod u rat; godine uenja, godine egrtovanja; ogledni rad, probni rad, udbenik za po etnike. tirs (eng. tierce) engleska mera za tenosti, = 42 galona = 190,830 1. Tirtej (gr. Tyrtaios) grki elegijski pesnik u VII veku pre n. e. koji je svojim ratnim pesmama oduevljavao Spartance i pomogao im da pobede Mesenjane; otuda, fig. tirtejski zanosan, oduevljen, koji oduevljava. tir-tet (fr. tire-tete) hir. kleta za va enje glave deteta (kod poro aja). tir-fon (fr. tire-fond) hir. burgija za vr-enje trepanacije; drveni zavrtanj za pri vr ivanje drvenih pragova. gigan (gr. Titan) 1. gorostas, div, ispolin; 2. hem. element, atomska masa 47,90, redni broj 22, znak Ti, upotrebljava se u industriji elika, a njegova jedinjenja za dobi-vanje utih porculanskih boja i zelenih boja za mazanje.

titanati (nlat. titanium) hem. soli titanske kiseline; up. titan 2. Titani (gr. Titan) pl. mit. preolimpski rod bogova, est sinova Urana i Geje (Okean, Kej, Hiperion, Krij, Japet i Hronos), koji su zbacili oca sa prestola i zavladali Nebom, ali ih je Hronosov sin Zevs, posle ogorene borbe (titanomahije), savladao i bacio u Tartar, gde ih uvaju hekaton-heiri. titanit (gr. Titan, nastavak -ites) 1. min. veoma rasprostranjena ruda, ima je u eruptivnom kamenu i kristalastim kriljci-ma, silikat kalcijuma i titana; 2. vrsta jakog eksploziva. titanomahija (gr. Titan, mache borba) borba Zevsova sa Titanima. tati (fr. titi) aljiv naziv prijateljice pariskih studenata, = grizeta. titotelizam (eng. teetotal trezvenjaki, koji se sasvim uzdrava od alkoholnih pi a) na ela i na in ivota trezvenjaka. titr (fr. titre) titula; isprava; hartija od vrednosti; fino a zlatnog ili srebrnog novca; stepen finoe svile; hem. titr nekog rastvora: teina tvari rastvorene u odre enoj zapremini rastvornog sredstva. titra (tur. titremek titrati, treperiti) jeza, drhtavica (od zime). titrirati (fr. titrer) 1. srediti, sreivati, razvrstati, razvrstavati, sortirati; naro ito: sortirati svilu po fino i, tj. s obzirom na teinu i duinu njenih konaca; 2. hem. odrediti (ili: odreivati) teinu tvari rastvorene u odre enoj zapremini rastvornog sredstva. titula (lat. titulus) 1. naslov, natpis (knjige, umetnikog dela i dr.); 2. naziv, predikat, koji nekome pripada po njegovom staleu, poloaju ili zvanju, po asno ime, npr. grof, baron, ekselencija, gospodin, doktor itd; 3. prav. pravni razlog, razlog postojanja nekog prava, uzrok, izgovor; kao ti-tulo? (lat. quo titulo?) sa kakvim pravnim razlogom, iz kog razloga?; titule plelo ili toto (lat. titulo pleno, toto) sa punom ili potpunom titulom (na adresama); titu-lo premiso (lat. titulo praemisso) stavivi napred, tj. ispred imena, titulu. titular (nlat. titularius) onaj koji ima samo titulu, a ne i stvarni poloaj koji ona ozna ava, titularni. titularni (nlat. titularius) koji ima samo titulu, poasni, npr. titularni predsednik po asni predsednik, tj. onaj koji ima samo taj naziv a ne vri dunost predsednika; up. titular. titulatura (nlat. titulatura) puni naslov; puni naziv, puna titula; oslovljavanje slubenim ili po asnim imenom, tituli-sanje. titulirati v. titulisati. titulisati (lat. titulus natpis, naslov; po asno ime, po asni naziv) dati titulu.

titulomanija

917
tihizam (gr. tyche udes, sudbina, srea) fil. uenje o vladavini sluaja i sree u svetu. hitler (nem. Tisehler) stolar. hitlera j (nem. Tischlerei) stolarstvo, stolarski zanat; stolarska radionica. tiri (hebr. tischri) prvi mesec graanske, a sedmi crkvene godine kod Jevreja, u kome je pet velikih jevrejskih praznika; odgovara naem septembru i oktobru. Tjudor (eng. Tudor) engleska vladarska porodica (14851603); stil Tjudora vrh. pretrpan graevinski stil pozne gotike, vladao u Engleskoj do oko 1550. godine. tmeza (gr. tmesis od temno seem, rastavljam) gram. rastavljanje sloene rei umetanjem druge rei izme u njenih rei, npr.: ako sam i bio", mesto iako sam bio". tmetika (gr. tmetikbs koji see, rastavan, temno seem, rastavljam) pl. med. lekovi koji pomau rastvaranje. tnetopsihiti (gr. thnetos smrtan, psyche dua) pl. oni koji misle da je dua smrtna. to (jap.) mera za ito i tenosti u Japanu = 18,039 1. toalet (fr. toilette, lat. tela tkivo, tkanina; razboj) sto sa ogledalom i priborom za udeavanje pri oblaenju; ormari ili kutija sa priborom za udeavanje; soba za oblaenje; soba za umivanje; nunik, zahod; an grand toalet(fr. en grande toilette) u sveanom odelu; up. toaleta. toaleta (fr. toilette) odelo, haljine; oblaenje (sa udeavanjem i eljanjem); praviti toaletu oblaiti se i doterivati. toaline (fr. toilinet) vrsta fine vunene tkanine za prsluke. tob crna ka koulja, komad sukna koje crnci obavijaju oko tela. Tobija (hebr. Tobijjah) junak apokrifne Knjige Tobijine", jednog porodinog romana u kome se velia stroga pobonost i ednost (ova je knjiga zanimljiva naroito po tome to je u njoj izbaena ideja o potrebi uzdravanja od spolnog snoaja u prvoj branoj noi, zbog straha od zlih duhova, kojima pripada jus prima noktis; ovakve Tobijine noi, obino jedna do tri posle svadbe, nalaze se u narodnom verovanju mnogih prirodnih i kulturnih naroda); Tovija. tobogan (indijanski toboggan) 1. niske sao-nice severokanadskih i prerijskih Indi-janaca: dve uporedne daske privrene jedna za drugu kaiima; 2. sprava za klizanje. tobdibaa (tur. topcu ba?i) zapovednik artiljerije. Tovija (hebr. Tobijjah) v. Tobija. toga (lat. toga) starorimska duga bela gornja haljina od vune koju su nosili prebaenu preko levog ramena, tako da je desno rame ostajalo slobodno; noena je samo u vreme mira; fig. mir, vreme mira; toga preteksta

naimenovati, nazvati slubenim ili po-asnim imenom (pismeno ili usmeno). titulomanija (lat. titulus poasno ime, poasni naziv, gr. manfa pomama, strast, ludilo) strast za titulama, pomama za titulama. titulus posesionis (lat. titulus possessionis) prav. pravni osnov ili pravni poetak dravine, pravna radnja kojom neko stupa u pravnu dravinu (npr. nekog imanja). tiflitis (gr. typhlos slep) med. zapaljenje slepog creva. tifloza (gr. typhlosis oslepljenje, slepilo) med. slepilo. tiflolog (gr. typhlos slep, logos re, govor) strunjak u nauci o slepilu. tiflologija (gr. typh!6s, logia nauka) med. nauka o slepilu i slepima. tiflopedagog (gr. typhlos, pedagog, v.) nastavnik u koli za slepu decu. tiflopedagogika (gr. typhlos, pedagogika, v.) nauka o vaspitanju slepe dece i omladine. tiflopedija (gr. typhlos, paidefa vaspitanje, odgoj) nauka o vaspitanju dece s potpuno ili delimino oteenim vidom. tiflotipografija (gr. typhlos, typos otisak, grapho piem, beleim) ispupena, reljefna tampa za slepe. tiflotrofeum (gr. typh!6s, tropheion izdravanje, hrana, trepho hranim) zavod za slepe, dom slepih. tifozan (nlat. typhosus) med tifusni, koji pripada tifusu, vruini; slian tifu-sutifoid (gr. typhos dim, para, nesvestica, efdos vid, oblik) med. laki tifus, vruia-sto stanje. tifoidan (gr. typhos, eidos) med. vruiast, slian tifusu, sa znacima tifusa. tifomanija (gr. typhos, manfa ludilo) med. ludilo praeno zagluhnuem. tifon (gr. typhon vihor, arap. tufan opti potop) vru i veoma opasan juni vetar u kineskim vodama, naroito u velikom Indijskom moru i du june i istone obale Kine, duva od jula do novembra; tajfun.
tifotoksin (gr . typhos dim, para, nesvestica, t6xon OTrOV) med. TIfuSNI OTrOV, Vru-

ini otrov. tifoftalmija (gr. typhos, ophthalm6s oko) med. epidemino tifusno zapaljenje oiju, ona kuga. tifus (gr. typhos para, dim; vrsta bolesti po Hipokratu) med. crevna vruica, akutna zarazna bolest koju izazivaju naroiti bacili pravei u tankom crevu irie (abdominalni ili trbuni tifus), poinje jakom glavoboljom, visokom temperaturom, umornou, zatvorom, zatim sa prelivom, i traje 46 nedelja; egzantema-tini tifus pegavi tifus (v. egzantema-tian); tifus rekurens ili tifoidna groznica (nlat. typhus, febris recurrens) povratni tifus, povratka groznica.

tod

918

Toma

(lat. toga praetexta) purpurom opervaena toga koju su nosili starorimski vii slubenici i de aci do 17. godine. tod (eng. tod) u trgovini vunom: teg od 28 eng. funti =12,701 kg. tozluci (tur. tozluk) pl. dokolenice. toka (ital. tocca) kapa pripijena uz glavu koja se moe nositi ispod eira; kapa (advokatske, sudijska, trkaka); vrsta malog enskog eira. tokadila (nni. tocadillo, ital. toccatille) italijanska igra na dasci u kojoj u estvuju dva igra a sa kockama, triktrak. tokajac (ma. Tokay) najbolje maarsko vino iz varoi Tokaj. tokata (ital. toccata) muz. klavirska ili orguljska kompozicija slobodne forme u kojoj se obe ruke esto smenjuju pri izvo enju jedne notne figure. tokatina (ital. toccatina) muz. v. tokata. toke (tur. toka) pl. krupna srebrna dugmad, kao ukras na prsima dolame. tokirati (ital. toccare) slik. raditi u krupnim i punim potezima, u obliku skida. tokmak (tur. tokmak) malj, mali buzdovan; zvekir na vratima; teg obeen o ue iza vrata tako da se sama zatvaraju; velika kljusa, gvoa (za hvatanje zveradi); fig. omalen i ple at ovek; mokljan, zvrn-dov, ovek zadrt a glup. tokogenija (gr. tokos raanje, poraanje, poroaj, genos ro enje) biol. postajae, ra anje putem sparivanja starijih organizama (za razliku od abiogeneze), tj. da se iv organizam moe roditi samo od ivog (omne vivum e vivo sve ivo od ivog). tokogonija (gr. tokos raanje, poraanje, poroaj, gonos roenje) biol. v. tokogenija. tokograf (gr. tokos, grapho piem) ned. instrumenat pomo u koga se moe tano odrediti kada e se trudna ena poroditi (pronalazak ma . lekara andora Loran-Da). tokodinamometar (gr. tokos, dynamis sila, snaga, metron mera, merilo) med. sprava za merenje napona porodilje (pri poro aju). gokologija (gr. tokos, logla nauka) nauka o poroajima. toksalbumini (gr. toxik6n otrov, lat. albu-men belance) pl. med. otrovne belanevine (javljaju se, kao proizvodi razmene materija bakterija, u zmijskom otrovu i u otrovnim biljkama). toksemija (gr. toxik6n, haima) v. toksike-mija. toksikacija (nlat. toxicatio) trovanje; otro-vanje. toksikemija (gr. toxikon otrov, haima krv) med. vrsta trovanja krvi izazvana toksi-nima. toksikofobija (gr. toxikon otrov, phobeo bojim se) strah od otrovanja. toksikolog (gr. toxik6n, logia nauka) poznavalac otrova, prou avalac otrova.

toksikologija (gr. toxikon sc. pharmakon otrov kojim su mazane strele, od toxikos koji pripada luku i streli, logfa nauka) nauka o otrovima, njihovom dejstvu, razvijanju i le enju. toksikomanija (gr. toxikon otrov, mania strast), strast za uivanjima koja sadre otrov, npr. alkohol, nikotin, opijum, ko-kain i dr. toksikonoze (gr. toxikon, nosos bolest) pl.
med. V. TOKSONOZv.

toksikum (gr. toxikon, lat. toxicum) prvobitno: otrov u koji su se natapale strele; danas: otrov. toksivi (gr . t6xon luk za strelu koja je mazana otrovom) pl. med. otrovni, po hemijskom svojstvu nepoznati proizvodi razmene materija patogenih bakterija, ivotinja vieg reda (p ela, zmija i dr.) ili protozoa, izaziva i tekih oboljenja. toksicitet (gr. toxikon) otrovnost. toksian (gr. toxikos) otrovan. toksodermije (gr. toxon luk za strelu namazanu otrovom, derma koa) med. toksina, otrovna oboljenja koe. toksodonti (nlat. toxodontia) kol. gorostasni sisari ije su okamenotine na ene u oligocenu i plistocenu June Amerike. toksonoze (gr. toxon luk za strelu namazanu otrovom, n6sos bolest) pl. med. bolesti usled trovanja. toledo (p. toledo) enski ru ni rad na platnu, svili i dr., kod koga se izvla e ice i prave upljike sa raznim arama (naziv po panskom gradu Toledo). tolerantan (lat. tolerans) koji podnosi, popustljiv, trpeljiv (naro ito u verskom pogledu). tolerantnost (lat. tolerantia) v. tolerancija. tolerancija (lat. tolerantia) 1. popustljivost, trpeljivost (prema tuim shvatanjima, mada se ovek s njima ne slae, naro ito u pitanjima vere i dr.); 2. fin. zakonom doputen viak ili manjak u teini zlatnog ili srebrnog novca. tolerirati v. tolerisati. tolerisati (lat. tolerare) podnositi, snositi, trpeti, doputa. toluidin hen. anilinu veoma slina organ-ska baza, dobiva se od toluola kao i anilin od benzola; kristalnim u bezbojnim i sjajnim kristalnim listovima i, zajedno sa anilinom, predstavlja sirovinu od koje se izra uju anilinske boje. toluol hem. S7N8, benzolu veoma srodna ugljenovodina tvar katrana kamenog uglja: bezbojna i gorljiva tenost; upotrebljava se za izradu toluidina, vetakog bade-movog ulja i saharina. tolus (gr. th61os, lat. tholus) apx. kube, gra evina s kubetom. tom (gr. tomos odsek, odseen komad, temno seem) odsek, deo; sveska (knjige), knjiga. Toma (gr . Thomas) jedan od 12 apostola, koji, po Novom zavetu, nije verovao da se

tomasu

919

tonfilm

Hristos posle smrti javio sve dok ga lino nije video i opipao mu rane; otuda: neverni Toma ovek koji teko veruje. tomasu japanska mera za tenosti i ito = 18,039 1. tomat (fr., p., port. tomate) bot. crveni patlidan. tomahavk (eng. tomahawk) ubojna sekira severoameri kih Indijanaca. tombak (malaj. tambaga, ital. tombacco) uti bakar, crveni mesing, slitina (legura) crvenkastoute boje od bakra sa oko 20% cinka. tombola (ital. tombola) poznata vrsta lutrije, poreklom iz Italije. tomizam teol. uenje dominikanca Tome Akvinskog (1225-1274) koje je papa Lav XIII proglasio, 1879. god, zvaninom filozofijom rimokatolike crkve; v. tomisti. tomisti pl. pristalice najveeg sholastia-ra i teologa Tome Akvinskog (v. tomizam};
up. SKOTISTI.

tomomanija (gr. tome seenje, rezanje, t6mos odsek, manfa pomama, strast) strast za seenjem, preterana sklonost hirurkim operacijama. tomotozija (gr. tome, tfkto rodim) med. vrp!enje poroaja pomou tzv. carskog reza". ton (gr. telno zateem ice na liri, tonos ton, lat. tonus) 1. fiz., muz. zvuk koji postaje pravilnim treperenjem elastinih tela, koje se treperenje prenosi obino vazduhom kao elastinom sredinom talasima (u muzici upotrebljavaju se tonovi izmeu 40 i 5000 treptaja u sekundi, E kontrabasa 41 i d5 pikolo flaute 4702); 2. slik. meavina i slaganje boja; glavna, osnovna boja 1 neke slike; jaina i sjaj boje; 3. fig. nain ponaanja i govora u drutvu, lif, takt 1. tona (eng. ton) ili metarska tona mera za teinu = 1000 kg (u Francuskoj i Nemakoj); u Engleskoj i SAD 1016,0475 kg; registarska tona mera za zapreminu i nosivost brodova = 100 kubnih stopa = 2,83 t3. tonadilja (p. tonadilla) vesela narodna pesma koja se obi no peva izme u inova nekog poz. komada (na panskoj pozornici). tonaa (fr. tonnage) tovarna nosivost, zapremina broda (u tonama). tonalitet (gr. tonos glas, zvuk) odnos svih tonova i akorda prema jednom osnovnom tonu u istoj lestvici. tonzile (lat. tonsillae) pl. znat. krajnici. tonazilektomija (lat. tonsillae krajnici, gr. ektome isecanje, izrezivanje) med. hirurke odstranjenje krajnika. tonzilitis (lat. tonsillae krajnici) med. zapaljenje krajnika. tonzilotomija (lat. tonsillae krajnici, gr. tome seenje, rezanje) med. operativne va enje krajnika.

tonzura (lat. tonsura strienje, stria) kod katolikih svetenika: okruglo obrijano mesto na temenu (kao simbol predanosti bogu); fig. postrig, rukopoloenje; tonzura Pauli (lat. tonsura Pauli) obrijan prednji deo glave grkokatolikih (unijatskih) svetenika; tonzura Petri (lat. tonsnra Petri) obrijane teme rimokatolikih svetenika. tonzurirati (lat. tonsura) podstrii, obrijati teme (kod katoli kih svetenika). tonika (ital. tonica) 1. uz. osnovni ton tonske lestvice; sled i nazivi pojedinih tonova lestvice jesu: tonika ili osnovni ton, sekunda, terca, kvarta, kvinta, ili dominanta, seksta, septima, oktava. tonika (gr. t6nos snaga tela, krepkost, nlat. tonica) 2. pl. med. farm. sredstva, lekovi koji osveavaju i okrepljavaju; tonina sredstva v. tonpan. tonikum (gr. t6nos, nlat. toniciun) med. v. tonika 2. tonk an (gr . tonikos naponski) okrepan, koji okrepljuje, osveavan, koji osveava; tonina sredstva v. tonika 2; up. kloniai. tono (fr. tonneau bure) avij. akrobacija pri kojoj se avion, u vodoravnom letu, obrne oko svoje uzdune ose. tonogram (gr. t6nos zatezanje, napon; ton, gramma pisano, pismo) slika krvnog pritiska dobijena na tonografu. tonograf (gr. tonos, grapho beleim, piem) 1. ak. sprava koja automatski belei tonove; 2. med. sprava za beleenje kretanja krvnog pritiska. tonologija (gr. tonos ton, logla) nauka o tonu. tonometar (gr. t6nos zatezanje, napon; dizanje; ton, metron mera, merilo) med. aparat za merenje krvnog pritiska; aparat za merenje napetosti o ne jabu ice. tonometrija (gr. tonos, metrla merenje) muz. merenje tonova; med. merenje krvnog pritiska; merenje napetosti one jabuice; fiz. merenje napona pare kod rastvora. tonofonitet (gr. tonos, plione glas) lingv. visina glasa. tonski (gr. tonikos) muz. koji se tie tona, zvu ni; poneka lestvica ili skala sled tonova poev sa osnovnim tonom ili toni-kom (v. tonika); tonski plan re anje svih tonova koji dolaze jedan za drugim, poev-i od najdubljega pa do najvieg. tovtina (ital. tontina) drutvo za uzajamno nasle ivanje, kod koga udeoni ari koji due ive nasleuju interes (rentu) ranije umrlih (naziv po pronalaza u Lorencu Tonti, 16301695, Italijanu iz XVII veka); tako e: hazardna igra karata sa vistkar-tama, u kojoj u estvuje 12-15 igra a. tonus (gr. tonos zatezanje, napon, lat. tonus) med. normalno stanje napetosti organa ove jeg tela, naro ito mii a. tonfilm (gr. tonos ton, eng. t) film kod koga su slike praene odgovaraju om zvu -

920
nom pratnjom (prirodnom, govornom i muzikom). top (eng. top) 1. hor. vrh katarke, ko na katarci.

torefakcija

top (tur. top) 2. voj. artiljerijske oruje.

topaz (gr. topazos, lat. topasius, sskr. tapus) min. veoma cenjen dragi kamen, tvrdo e 8 (po Mosovoj lestvici), boje obino ukaste, ali moe biti i drukije obojen i potpuno bistar. top-vet (eng. top-weight) jax. najvei teret to ga, u handikapu, najvie optere eni konj ima da nosi. tolika (gr . topos mesto, topikos mesni, topike) 1. ret. sistematsko izlaganje izvesnih optih pojmova i stavova koji, pri izradi predavanja, slue kao smernice za pronalaenje celishodnih dokaza; gram. nauka o redu rei; teol. nauka o dokazima koji se nalaze u Sv. pismu. tolika (gr. topos, topikds, lat. topica) 2. pl. spisi u kojima su okupljeni ili izvedeni izvori za dokaze. topinaibur (braz. topinambur) bog. morska repa, iovka, nahod (severnoameri ka biljka, ije su krtole podzemnog stabla dobra sto na hrana). topian (gr. topik6s) mesni, poloajni, koji se tie mesta ili poloaja; topina sredstva med. lekovi koji dejstvuju na odre eno mesto, spolja ili iznutra (flaster itd.). toples (eng. topless bez gornjega dela) vrsta enskog kupa eg kostima bez grudnjaka. topognom (gr. topos mesto, gnomon pokazalo, kazaljka) pokaziva , odre iva mesta za brodove i dr. topograf (gr . topos, grapho crtam, bele-im) onaj koji predstavlja zemljite cr-tanjem. topografija (gr. t6pos, grapho) grana geode-zije koja se bavi predstavljanjem delova Zemljine povrine crtanjem; anatomska topografija (nlat. topographia anatomica) anatomsko opisivanje poloaja delova tela. topografirati v. topografisati. topografisati (gr . topos mesto, grapho crtam, beleim) snimati neki predeo, crtanjem prikazivati prirodu nekog predela. topografski koji se tie topografije; topo-grafske karte velike karte na kojima je tano i do sitnica zabeleena i oznaena priroda samo jednog kraja ili predela. topologija (gr . topos mesto, logia nauka) nauka o mestima, nauka o poznavanju mesta. toponimija (gr. topos, oputa ime) jeziko i istorijsko objanjenje porekla imena pojedinih mesta. toponomastika (gr. topos, oputa) nauka o imenima mesta; nauka koja ispituje poreklo i zna enje imena pojedinih mesta. toponomastikon (gr. topos, oputa) spisak mesta, re nik mesta.

toposkop (gr. topos, skopeo posmatram) v. topognom. topuz (arap. dabbus, tur. topuz) buzdovan. Topider (tur. topcu deresi tobdijska dolina) dolina sa reicom kod Beograda, danas park. topilar-aga (tur.) artiljerijski general u Turskoj. Tor (nord. Thor) mit. bog groma u nordijskoj mitologiji, naro ito potovan u Norve-niKoj; u edskoj mitologiji: sin Odina i Jerde (Zemlje), naoruan ekiem kojim oploava zemlju, pobednik u borbi s divovima itd. (kod starih Nemaca odgovara mu Donar). Tora (hebr. thorah) Mojsijev zakonik, Pentateuh, iz koga kantor u sinagogama subotom peva po jedan deo. torakodinamometar (gr. thorax ki. thorakos grudni ko, dynamis sila, snaga, metron mera, merile) sprava za merenje snage, sposobnosti udisanja. torakometrija (gr. thorax grudni ko, te-trla merenje) merenje grudi. torakoplastika (gr. thorax, plastike vetina uobliavanja) pravljenje grudnog koa; med. jedan od naina leenja plunih bolesti, naro ito tuberkuloze plu a: operativne odstranjivanje niza rebara u jednoj polovini grudnog koa, ime se smanjuje njegova zapremine, a tim i obolelo plu ne krilo obustavlja svoj rad. torakoskop (gr. thorax, skopeo gledam) med. endoskop kojim se vri pregled grudnog koa. torakoskopija (gr. thorax, skopeo) med. pregled grudnog koa pomo u torakoskopa. torakotomija (gr . thorax, tome se enje, rezanje) med, operativne otvaranje grudnog koa. toraks (gr. thorax) oklop za grudi; znat. grudni ko. toracika (gr. thorax, nlat. thoracica) pl. med. sredstva, lekovi za grudi. toracici (gr. thorax, nlat. thoracici) pl. zool. ribe kod kojih se trbuna peraja nalaze ispod grupnih peraja. torba (pere., tur. torba, tobra) manja vre a koja se nosi preko ramena ili na le ima (lova ka, vojni ka, a ka itd.). toreador (p. toreador) borac s bikovima koji se bori na konju. torero (p. torero) borac s bikovima koji se bori peke. toreumatografija (gr. toreuma rezba, rezbarija, graphia opis) opisivanje i poznavanje rezbarija. toreut (gr . toreutes) rezbar, graver. toreutika (gr . toreuma rezbarija, rezbar-ski rad, toreutike) vetina izra ivanja stvari od metala ili slonove kosti (kipova, posuda, reljefa) otrim oru em, re-zbarstvom, rezbarska umetnost. torefakcija (nlat. torrefactio) suenje, prenje.

torziJa

921

totalan

torzija (nlat. torsio) uvrtanje, uvijanje, upredanje; fiz. otpor to ga uvrnuto telo daje spoljnoj sili; med. uvrtanje kraja proseene ile da bi se zaustavile krvarenje. torziona vaga sprava pomo u koje se mere male sile time to im se uvrtanjem naro ite ice odrava ravnotea, uvrtne terazije. torzo (ital. torso, gr. thyrsos, lat. thyrsus) gornji deo ovejeg tela (ramena, grudni ko i bokovi); um. vajarsko ili slikarske delo koje prikazuje gornji deo ove jeg tela, bez glave i ruku (npr. uveni Herku-lov torzo u Vatikanu). gori (eng. tory) v. torijevac. torizam (eng. tory) politiko-socijalna shvatanja i na ela torijevaca. torijevac (eng. tory) lan aristokratske stranke u Engleskoj, pristalica starog dravnog i crkvenog ustrojstva, tzv. dvorske stranke (prvobitno: podrugljivo ime ir. tory = razbojnik, koje su im dali protivnici, vigovci); u Sjedinjenim Dravama: demokrat. torij(um) (nlat. thorium) hem. radioaktivan element, atomska masa 232,038, redni broj 90, znak Th. Torielijeva cev fiz. = barometar, nazvan po pronalaza u, ital. filozofu i mate-mati aru Evangelista Torricelli (1608 1647): Tori elijeva praznina bezvazdu-p:an prazan prostor u gornjem delu baro-metarske cevi; Torielijev teorem (stav): brzina kojom isti e teka te nost kroz otvor na sudu ravna je onoj brzini koju bi ona dobila kad bi slobodno pala za visinu jednaku rastojanju otvora od slobodne povrine tenosti u sudu. tormento (ital. tormento) strahovita vejavi-ca u Visokim Alpima. tormentum (ital. tormentum) sprava za mu enje; mu enje, muka. tormina (lat. torquere, tormina) med. zavijanje (u trbuhu), trbobolja. tornado (p. tornado) veoma jak vihor na zapadno] obali Afrike i u oblasti reke Misisipi (Severna Amerika). toro (p. toro, lat. taurus bik) borba s bikovima (u paniji). toros (gr. thoros animalno seme) biol. spolno seme. torped (lat. torpedo) voj. v. torpedo. torpedika (lat. torpedo) voj. poznavanje torpeda, nauka o torpedima. torpedirati (lat. torpedo) voj. v. torpedovati. torpednjaa (lat. torpedo uko enost) voj. v. torpiljer. torpedo (lat. torpedo utrnulost, uko enost) 1. voj. podvodna plovee mina oblika vre-tena, kree se pomo u sopstvenog mehanizma, pali se elektricitetom (elektro-tor-pedo) ili dodirom sa stranim telima (kontaktni torpedo); slui za odbranu (defranzivni torpedo) ili napad (ofanzivna torpedo) protiv neprijateljskih

plovnih objekata, a izbacuje se sa ratnih brodova (torpiljera, podmornica, krsta-rica, brzih berbenih amaca) i sa obala pomo u naro itih (lansirnih) cevi; 2. zool. drhtulja (riba). torpedovati (lat. torpedo utrnulost, uko enost) voj. napasti (ili: pogoditi, potopiti, razoriti) torpedom. torpidan (lat. torpidus) obamro, utrnuo, ukoen, neosetljiv. torpiditet (nlat. torpiditas) med. v. torpor. torpiljer (fr. torpilleur) voj. uzan i onizak ratni brod sa oko 600 tona deplasmana, brzine preko ZO milja na as, sa nekoliko lansirnih cevi za bacanje torpeda. torpiljirati (fr. torpiller) voj. v. torpedovati. torpor (lat. torpor) med. utrnulost, ukoenost, obamrlost. torta (ital., p. torta, lat. tortus uvijen, uvrnut; uvoj, vijuga) kuv. velik, obino okrugao fini kola (sa jajima, puterom, okoladom, voem, raznim likerima i dr.). tortikolis (lat. tortus uvijen, uvrnut, lat. collum vrat, nlat. torticollis) med. krivovra-tost. tortuozan (lat. tortuosus) zavojit, krivudav, vijugav, iskrivudan; fig. podmukao, pota-jan, lukav; zamren, nerazumljiv. tortura (lat. tortura) muka, muenje; nain da se stvaranjem jakih telesnih bolova dobije sudsko priznanje; mu enje pitanjima (na sasluanju); tortura oris (lat. tortura oris) med. iskrivljenost usta, gr usta; tortura faciei (lat. tortura faciei) iskrivljenost lica. torus (lat. torus) jastuk, uzglavlje; postelja, krevet; brana postelja; vrh. okruglo ispupenje na bazi jonskih stubova; bog. cvetite; med. mesnati deo tela, mii; tri konscenzio (lat. tori conscensio) prav. leganje u branu postelju, tj. stupanje u brak. tost (eng. toast, lat. tostus) 1. prena krika hleba, prenica (uz aj); 2. zdravica, nazdravljanje (po nekadanjem engleskom obiaju, da onaj koji nekome nazdravlja spusti u svoj vr par e prenog hleba, zatim puta vr da ide od jednog do drugog, pa kad opet doe do njega, on ispije ostatak, a hleb pojede). tosto (ital. tosto) uz. brzo. total (lat. totalis ceo, potpun, sav) filmski termin koji znai da je glumac snimljen ceo, u prirodnoj veliini. totalan (nlat. totalis) ceo, celokupan, potpun, ukupan, sav; totalna refleksija ot. potpuno odbijanje svetlosti, pojava koja nastupa kada zrak dolazi iz sredine koja ja e prelama pa nai e na sredinu koja slabije prelama, onda on ne pre e u ovu, ve se na razdvojnoj povrini kad dostigne granini ugao odbije kao od ogledala; totalno pomraenje astr. potpuno pomra-enje, npr. Meseca, Sunca; totalni rat rat u kome ceo jedan narod svim sredstvima

totalizator

922

tragedija

vojnim, ekonomskim i duhovnim radi na unitavanju drugog naroda, odnosno stanovnika drave s kojom je u ratu. totalizator (alat. totalisator) maina za sabiranje, sabiraica; vrsta kla enja na konjskim trkama kod koje se ukupan iznos (totalna suma) opklade srauna i potom izvri podela dobitaka; visina dobitka moe se utvrditi tek kada je pobednik poznat. totalizacija (fr. totalitaire) zbrajanje, sabiranje, sumiranje. totalitaran (lat. totus ceo, sav, potpun, fr. totalitaire) ukupan, celokupan, sav; totalitarna drava ona koja uzima na sebe kontrolne staranje o svim fazama ivota svojih podanika: kapital i rad, proizvo- aa i potroaa, trgovinu, industriju i ostale profesije, zeml>oradnju, veru, vaspitanje, umetnost, knjievnost, nauku, radio i tampu, sport, sve javne ustanove, ak i porodini ivot. Takve su, npr. drave bile, sve do svoga sloma, Musoli-nijeva Italija i Hitlerova Nemaka; to-talitarni rat v, pod totalan. totalitet (lat. totus, fr. totalite) celokup-nost, celina, ukupnost, svi. totalni reflektometar opt. sprava pomou koje se, merenjem graninog ugla, odreuje indeks prelamanja svetlosti jednog tela. totem (ind.) simbol imena, plemenski znak, vrsta ivotinje ili biljke u kojoj su potovani preci i duhovi zatitnici plemena. totemizam (ind.) jedan od najranijih oblika religije, verovanje u zajedniko poreklo i mistini odnos izmeu jednog plemena i neke vrste ivotinja, a ponekad i biljaka; takvu ivotinju ili biljku (totem) su oboavali i smatrali osniva em svog plemena, pa se obi no po njemu i celo pleme nazivalo. toto (lat. totus sav, ceo) hazardna igra poga anja rezultata razli itih sportskih takmi enja; vrsta kla enja kod konjskih trka. tofus (gr. tophos upljikav kreni kamen, lat. tophus) med. tvrdi otok, kotana kvrga, okvrak. tohubohu (hebr.) v. tohuvabohu. tohuvabohu (hebr. tohu wabohu) pusto i praznina; u I. Moje. I, 2: izraz kojim se oznaava stanje pre stvorenja sveta; otuda, fig. haos, zbrka. trabakol (ital. trabaccolo) obalska la a sa dve katarke na Jadranskom moru. trabakula v. trabakol. trabant ( e. drab pandur, ital., p. tra-bante vojnik telesne garde, telohranitelj) fig. priipetlja; astr. v. satelit. trabanti (ekg. drab, ital., p. trabante) pl. telesna straa i stalni pratioci vladara, kneeva i dr. u srednjem veku; fig. odani i posluni pratioci koji stalno nsive i odravaju se, duhovno ili fizi-

ki, u senci nekog znatnog oveka; priipetlja; astr. zvezde pratilice, sateliti. trabeata (lat. trabea) lit. starorimska komedija sa motivima iz visokog rimskog drutva (nazvana po trabei, sveanoj go-rnjoj haljini rimskih vitezova i augura). traber (nem. Traber) kasa (konj). trabuko (p. trabuco) kratka puka sa irokim grli em, tuc; vrsta cigara. travada (port. travado) mor. neobuzdan i promenljiv vetar, praen sevanjem i grmljavinom. traverza (fr. traverse, lat. transversa) gra. poprenica, poprena greda, treger; voj. poprean bedem, pogfeni hodnik kod utvr enja (za zatitu od vatre s le a i bo ne); poprena brana, brana iskosa, poprean sprud (kod regulisanja reke); fig. odvratan slu aj, odvratnost. traverzirati (fr. traverser) prei preko, proi kroz; ispreiti se kome; jah. skakati ukoso, popreke; u maevanju: napasti, napadati s boka; izbe i udarac. travertin (ital. travertino, lat. lapis Ti-burtinus) min. tvrdi tuf koji je postao od taloga iz krenja kih toplih izvora; jo od starog doba slui kao odlian gra evinski materijal (od njega je sazidana Crkva sv. Petra u Rimu). travestija (ital. travestire, lat. trans pre, vestire obui) preruavanje, preoblaenje; poet. aljiva obrada ozbiljnog knjievnog dela; up. parodija. travestirati (ital. travestire) preruiti, preruavati, preobu i; izokrenuto, izvrnuti (na aljivo); ozbiljno knjievno delo preraditi na komi an na in. travl (eng. trawl izgovara se trbl) 1. mrea za lovljenje ribe u morskim dubinama; 2. voj. sprava za lovljenje i unitavanje morskih mina. travler (eng. trawler) 1. brod za ribolov pomou travla; 2. voj. brod za lovljenje i unitavanje morskih mina. tragala (p. tragala) panska pesma slobode. tragant (gr. tragos jarac, anthos cvet) bog. jarev cvet, kozlin ina; gumasta sluz koja curi iz stabljike astragala, slui kao sredstvo za slepljivanje pastila, pilula, emulzija i poslasti arske robe. tragea (gr . trageln grickati, glockati, rumati) prislaci, poslastice: orasi, ba-demi, kolai i dr. PJTO se jede posle obeda; med. grubo istucan praak od zaina i e era (za ja anje eluca). traged (gr. tragod6s) v. tragiar. tragedija (gr. tragodfa) poet. jareve pesma", alosna igra, vrsta drame u kojoj istaknuti karakter (tragini junak), bore i se za neku viu zamisao, dolazi u sukob sa interesima i shvatanjima svoje okoline; tim svojim radom stvara sebi tzv. tragi nu krivicu, zato to dolazi u sukob sa prilikama u kojima ivi, i u toj

tragedijant

923

tramvaj

borbi (tragini konflikt) podlee, ali zamisao za koju se borio njegovom smru, ipak pobeuje; fig. alostan, koban, nesrean doga aj (naziv po pesmi koju je hor pevao o svetkovinama u slavu Baka, na kojima se prinosio na rtvu jarac a svi peva i u horu obla ili u jare e koe). tragedijant (gr. tragodfa) nadritragiar, r av pisac ili igra tragedija. tragema (gr. tragema prisla ak, poslastica) v. tragea. tragi- (gr. tragike) predmetak u sloenica-ma sa zna enjem: tragedija, tragi an. tragizam (gr. tragike) v. tragika. tragik (gr. tragik6s) v. tragiar. tragika (gr. tragike) potresno zbivanje, kobno zbivanje, koban sukob, sudbonosan sukob; celokupne dejstvo traginih dogaaja i tragine umetnosti. tragikomedija (gr. tragodfa, komodfa) nolualostan a poluveseo pozorini komad, drama u kojoj se tragian predmet prikazuje ili zavrava komi no. tragian (gr. tragikos) koji pripada tragediji, koji ima oblik ili karakter tragedije; fig. koban, zlokoban, nesrean, alostan, dirljiv, sudbonosan, koji izaziva saaljenje. tragiar (gr. tragikos) pesnik tragedije; glumac koji igra tragi ne uloge. traginost (gr. tragike) kobnost, zlokob-nost, zlosrenost; v. tragika. tragomashalija (gr. tragos jarac, maschale pazuho) med. previnast smrad pod pazuhom. tragopodija (gr. tragos, ptis gen. podos noga) stvaranje nogu kao u jarca. tragofonija (gr. tragos, phone zvuk, glas) jare i veketav glas, zamuckivanje u govoRUtragus (gr. tragos) med. previna, smrad koji se stvara pod pazuhom; anat. ispust na prednjoj ivici une koljke, uni koz-lac. tradirati (lat. trans, dare, tradere) predati, predavati, izru iti, isporu iti, usmeno preneti, razneti (vest, priu, pouku); pou-avati. traditivan (nlat. traditivus) v. tradiciona-lan. traditor (lat. traditor) 1. predavalac, izdajnik, prokaziva ; naro ito: prokaziva svetih knjiga i utvari vlastima (u vreme gonjenja hriana pod Dioklecijanom); 2. voj. skriveni zaklon za oru a poloene putanje (mitraljez, poljski top i dr.) radi iznenadnog dejstva. traditorno orue voj. orue koje se nalazi u traditoru; up. traditor 2. tradicija (lat. traditio) predavanje s kolena na koleno, usmeno irenje (pria, pouka; verovanja, obi aja, pravila ponaanja i sl.) vest; obiaj, navika; prav. predaja. tradicionalan (lat. traditio predanje) predanjski, rairen predanjem; osnovan na

predanju; uobiajen; tradicionalna knjievnost narodna knjievnost. tradicionalizam (lat. traditio) teol. uenje da je bog otkrio prvim ljudima govor i prvo saznanje, i da su oni to predanjem sauvali za potomstvo; vera u predanje. tradicionalne (lat. traditio) pristalica predanja. traducijavizam (lat. traducere) fil. shvatanje da dua deteta pri ro enju izlazi iz due ili semena o evog, a da se ne stvara tek pri ra anju tela, kao to shvata kreacijanizam; pristalice ovoga shvatanja (traducijanci) su stolci i epikurej-ci, Tertulijan, Lajbnic i dr. traducijanci (lat. traducere) pl. fil. v. pod traducijanizam. trajber (nem. Treiber) tera, gonilac; hajka. trajekt (lat. trajectus prelaz; prelazak) skela, prevoz (preko vode), prelaz; prelazak, prelaenje; trajektni brod brod koji prenosi eleznicu preko reke ili jednog dela mora, elezni ka skela. trajektorija (nlat. trajectoria) geom. kriva koja pod stalnim uglom se e krive danog skupa f (h, u;) = 0. trajekcija (lat. trajectio prevoz, prelaz); 1. gram. premetanje jedne rei iz glavne reenice u relativnu reenicu (ret. figura; 2. hem. vrsta proce ivanja. trajel (eng. trial sasluanje; ispitivanje, proba) jak. probanje i ispitivanje konja koji treba da u estvuju u trci. trakt (lat. tractus) vu enje, potez, prosti-ranje u duinu; predeo, kraj; arh. krilo graevine. traktat (lat. tractatus) rasprava, spis, mala knjiga; mali spis ili letak verske sadrine koji rasturaju u narod verska udruenja radi podizanje vere i morala; prav. pogodba, ugovor na osnovu koga se sklapa me unarodni sporazum. traktirati (lat. tractare) obraivati neto, raspravljati o emu; ponaati se, postupati s kim (up. tretirati); aavati, astiti, ugostiti. traktor (lat. trahere vu i, nlat. tractor) teglilac, maina motornog voza; motorni deo kod motornog pluga. traktorima (nlat. tractoria) mat. kriva od ijih tangenti, raunaju i od dodirne take, jedna data kriva ili prava (direk-triks) odseca uvek jednake delove. traktoriograf (lat. trahere vu i, gr. grap-ho piem) sprava kojom se tano izrau-nava duina krivih linija. traktriks (nlat. tractrix) mat. v. traktorima. trama (lat. trama, fr. trame) potka, poutka u tkanine; tram-svila svila sa potkom koja se izra uje od svilenih ahura druge klase. trambulina (ital. trampolino) v. trampolin. tramvaj (eng. tramway) ulina elektrina eleznice za gradski i prigradski saobraaj.

traminac

924

transmitirati

traminac (nem. Traminer) 1. vrsta veoma slatkog i ukusnog belog i crnog groa, poreklom iz Tramina (Juni Tirol); 2. vino visokog kvaliteta koje se dobiva od toga gro a; 3. vrsta jabuke. tramontana (ital. tramontana) 1. severni vetar u Italiji; 2. severna zvezda, Seve-rnjaa; izgubiti tramontanu izgubiti pravac, zbuniti se, ne umeti se vie sna i (po govoru mornara kojima zvezda Sever-nja a slui za snalaenje). tramper (eng. tramp-steamer) brod koji ne plovi prema utvrenom redu plovidbe, ve prema sklopljenom ugovoru o prevozu. trampolin (ital. trampolino) odskonica, skaka ka daska, kosa pruena daska koja pojaava zamah tela kod skoka (gimnastikog, u vodu i dr.); trambulina. tran (nem. Tgap) uljana masnoe, smea glicerida masnih kiselina; riblje ulje, koje slui za predohranu od rahitisa. tranzit (ital. transito) trg. provoz (ili: prevoz) robe ili dobara kroz jednu zemlju u drugu bez carine ili po naroitoj ca-rinskoj tarifi); pr. tranzitni provozni, prevozim. tranzitivan (lat. transitivus) prelazan; tranzitivan glagol v. tranzitivum. tranzitivum (lat. transitivum sc. verbum) gram. prelazak glagol. trankvilamente (ital. tranquillamente) muz. mirno, tiho. trankvilitet (lat. tranquillitas) mirnoa, spokojstvo. trave (lat. trans) 1. predlog koji se javlja u mnogim sloenicama i znai: preko, s one strane, pre-. trans (eng. trance, lat. transire prei) 2. psi*. stanje duboke hipnotike uspavanosti spiritistikog medijuma; fig. zanos, us-hienost, ekstaza. transaktor (nlat. transactor) posrednik, pregovara ; izabrani sudija. transakcija (lat. transactio) poravnanje, nagodba, sporazum; krupniji trgovaki posao. transalpivski (lat. trans-alpinus) koji lei s one strane Alpa, prekoalpski. transanimacija (nlat. transanimatio) seljenje dua, prelaenje dua. transatlantski (nlat. trans-atlantinus) koji lei s one strane Atlantskog okeana, prekookeanski. transverza (lat. transverza) v. traverza. transverzala (nlat. transversalis) ko. poprenica, linija ili povrina koja preseca sistem linija ili povrina. transverzalan (nlat. transversalis) poprean; fiz. transverzalno talasno kretanje kretanje kod kojega delii elastine sredine trepere upravio na pravac prostiranja poremeaja, tj. zraka (supr. longitudi-nalan).

transvestizam (lat. trans pre-, vestis odelo) med. bolestan nagon za oblaenjem haljina lica suprotnog pola. transvestija (lat. trans pre-, vestis) nagon za menjanjem odela, obino erotine prirode. transvestiti (lat. trans pre-, vestis) pl. osobe koje pri normalnom spolnom, seksualnom, oseanju imaju nagon da oblae haljine suprotnog spola. transgresija (lat. transgressio) prestup, prekoraenje (zakona, naredbe i dr.); kol. prodiranje mora u kopno i irenje na raun kopna (supr. regresija). transelementacija (nlat. transelementatio) hem. pretvaranje elemenata, hemijsko preobraavanje jednog elementa u drugi. transeuntan (lat. transiens, transeuntis) fil. koji prelazi preko ega (npr. pojma, stvari), koji zalazi u drugu oblast. Transilvanija (lat. trans- preko, silva uma) zemlja s one strane ume", Erdelj. transkontinentalan (nlat. transcontinenta-lis) koji prelazi preko kopna, prekokopne-ni; koji spaja ili vezuje okeane. transkribirati (lat. transscribere) 1. prepi-sati (iz jedne knjige u drugu, iz jednog oblika u drugi; drugom azbukom); 2. prav. prepisati na drugog, npr. neko istraivanje. transkripcija (lat. transscriptio) 1. prav. prenoenje na drugog prepisivanjem; 2. prepisivanje, prenoenje nekog teksta na drugu azbuku, npr. sa latinice na irilicu; 3. muz. podep!avanje jedne kompozicije za drugi glas ili drugi instrument. translatirati (lat. trans, latio) trg. prenositi = transferirati. translator (lat. translator) prevodilac, tuma. translatoran (nlat. translatorius) pomeran, pri kojem se svaka taka kree; v. tran-slacija 4; rotatoran. translacija (lat. translatio) 1. prenos, prenoenje, premetanje; 2. prevod, prevoenje (na drugi jezik); 3. prav. prenoenje, prenos (nekog prava); 4. fiz. pomerio kretanje, kretanje jednog tela kod koga sve njegove take opisuju paralelne, podjedna-ke, istoupravljene puteve. translacio juris (lat. translatio juris) prenoenje jednog prava na nekog drugog. translokacija (nlat. translocatio) menjanje mesta, premetanje. transmarinski (lat. transmarinus) koji je s one strane mora, prekomorski. transmisija (lat. transmissio) prenoenje, isporuivanje; fiz. prenoenje sile; u mainskoj tehnici: one naprave (zupanini, tokovi, vratila, kaii i dr.) koje prenose pogonsku silu sa motora na mainu radilicu. transmitirati (lat. transmittere) predati, isporuiti; fiz. preneti silu, prenositi silu (up. transmisija).

transmutacija

925

transurani

transmutacija (lat. transmutatio) preobraavanje, pretvaranje; preobraenje, pretvorena; preobraenog, pretvore-nost; sposobnost preobraavala; teorija transmutacije biol. uenje o preobraavanju ili postanku, shvatanje koje su (jo pre Darvina, up. darvinizam) postavili Lamark i drugi prirodnjaci, po kome su se sva organska bia razvila iz jednog prao-blika ili nekoliko najprostijih praob-lika=descendentna teorija. transnaturalan (lat. trans, natnralis prirodan) koji se nalazi s one strane prirode, prekoprirodan, natprirodan. transokeanski (nlat. transoceanus) koji je s one strane mora, prekookeanski. transparent (lat. transparere) 1. hartija sa debelim crnim ili crvenim linijama koja se, pri pisanju, podmee pod hartiju bez linija na kojoj e se pisati; 2. prozrana, providna slika (izra ena na providnoj hartiji ili platnu natopljenom u ulju); 3. tanka gornja haljina ispod koje se vidi boja donje haljine. transparentan (lat. transparere) prozraan, providan; bistar, jasan; transparentne folije tanki, providni (transparentni) listovi izra eni od vetake plasti ne mase, po nainu izrade sli ni veta koj svili; prodaju se pod imenom celofan, neofan, transparin i dr. a slue za zatitu ivotnih namirnice od vazduha, vlage, za zatvaranje konzervi, boca itd. transparentnost (nlat. transparentia) v. transparencija. transparencija (nlat. transparentia) prozranost, providnost. transpiracija (nlat. transspiratio) ispara-vanje, isparenje; znojenje, znoj. transpiracioni (lat. transpiratio isparava-nje) koji se tie transpiracije; transpiracioni koeficijenat bot. koliina vode koju biljke, u toku svog razvijanja, ispare (transpiriu) da bi stvorile jedinicu (jedan gram) suve materije. transpirisati (nlat. transspirare) ispariti, isparavati; znojiti se; fig. pro uti se, izi i na glas. transplantat (nlat. transplantare) med., bog. deo tkiva ili organ koji je presa en putem transplantacije. transplantacija (nlat. transplantatio) presaivanje, presaenje, premetanje; med., bot. zamenjivanje unitenog dela biljnog ili ivotinjskog tela drugim delom uzetim s drugog nekog mesta od istog ili drugog organizma (u plastino] hirurgiji i vrtarstvu). transpozicija (nlat. transpositio) premetanje, premetaj; mat. prebacivanje lanova jednaine s jedne strane na drugu; muz. prevo enje na drugi ton. transpolaran (lat. trans preko, s one strane, polus stoer, osa, zemljina osa) pr. koji ide preko Zemljinih podova (odnosi se na

transport koji je, u novije vreme, zapoeo preko Severnog pola i ispod njega). transponirati (lat. transponere) premestiti, premetati; mat. lanove jednaine prebaciti s jedne strane na drugu; muz. prevesti na drugi (vii ili nii) glas. transponovati (lat. transponere) v. transponirati. transport (nlat. transportus) 1. prenos, prevoz, prenoenje, prevoenje (putnika, robe i dr.); 2. roba koja se prevozi; 3. u knjigovodstvu: prenos, prenoenje zbira rauna sa zavretka jedne strane na po etak druge. transportacija (lat. transportatio) prenoenje, prevoenje; prevoenje osu enika u koloniju, deportacija. transporter (fr. transporteur) 1. teh. ureaj za prenoenje materijala koji se obrauje ili sastavnih delova neke maine od jednog radnika do drugog; 2. veliki auto za prevoz trupa i vojnog materijala; 3. lice koje se bavi prevoenjem robe; 4. straar--sprovodnik, pratilac; 5. geom. instrument za prenoenje ili merenje uglova (polukrug podeljen na 180). transportirati (lat. transportare) preneti, prenositi, prevoziti, prevesti, npr. robu, trupe, osuenike u koloniju, deportirati. transporti (lat. transportus) prenosni, prevozni, koji se tie prenosa ili preveza, koji vri prenos ili prevoz; tran-sportne maine teh. sprave koje, obino pokretane transmisijom, vre prenos materijala s jednog mesta rada na drugo, a same ostaju na istom mestu, npr. dizalice i dr. transportovati (lat. transportare) v. transportirati. transsoni na brzina v. supersonina brzina. transsubjektivan (nlat. transsubjectivus) fil. koji je s one strane, tj. izvan subjektivnog, sopstvenog Ja, objektivan. transsupstancijacija (nlat. transsubstantia-tio) preobraavala jedne sutine u drugu. transtermija (nlat. trans, gr. thermos topao, vru) med. v. termopenetracija. transudat (nlat. transsudatum) med. v. pod transudacija. transudacija (nlat. transsudatio) med. luenje serozne tenosti (transudata) iz krvnih sudova u okolne tkivo usled poremeaja u cirkulaciji, poveanog pritiska u sudovima itd. transudirati (nlat. transsudare) med. izbijati, izlaziti kroz upljine, npr. znoj. transumpt (lat. transsumptum) prav. overen prepio (kopija). transurani (lat. trans, gr . uranos nebo, nlat. uranium) pl. hem. radioaktivni elementi (neptunijum i plutonijum) koji dolaze posle urana, poslednjeg hem. elementa po tablici Mendeljejeva; dobiveni su ve-

transfer

926

trapezoid

ta kim putem, kao rezultata reakcije atomskih jezgra. transfer (lat. transferre prenositi) 1. prav. akt kojim se prenosi pravo sopstvenosti neke rente, radnje, poseda i sl. na neko drugo lice; 2. fin. prenos izvesne sume novca iz jedne zemlje u drugu, tj. iz jedne valute u drugu; 3. prenos nominalnih hartija od vrednosti s jednog sopstvenika na drugog. transferirati (lat. transferre) preneti, prenositi, premestiti, premeta; prevesti (na drugi jezik); trg. iznos menice otpisati sa ijeg konta; transferirati ad uzum (lat. ad usum) pustiti u opticaj, u promet. transfigurator (fr. transfigurateur) fiz preobraiva, preinailac oblika, = kaleidoskop. transfiguracija (lat. transfiguratio) preobraavanje, preobraene; Preobraene Hristovo (praznik). transfigurirati (lat. transfigurare) preobraziti, preobraavati, preinaiti, pre-inaavati. transfiks (lat. transfixum) prav. naknadan dokumenat (koji se pergamentnom trakom spaja sa glavnim dokumentom). transformator (nlat. transformator) 1. fiz. sprava pomou koje se struja visokog napona moe, bez znatne promene ukupne elektrine energije, preobratiti u struju niskog napona, i obratno; 2. maioni ar, vetak u tobonjem pretvaranju jednih predmeta u druge. transformacija (lat. transformatio) 1. pretvaranje, preobraavanje, preina avanje, preobliavanje; preuoblienje, preuoblienost; 2. fiz. pretvaranje struje visokog napona u struju niskog napona, i obratno, pomou transformatora; teorija trans-formacije v. transformizam. transformizam (lat. trans, forma) biol. uenje o preobraavanju ivog sveta u toku istorijskog razvitka, = darvinizam. transformirati v. transformisati. transformisati (lat. transformare) preuo-bli iti, preuobli avati, preobli iti, preoblikovati, preobraziti, pretvoriti, preobratiti, preinaiti; mat. preinaiti, preinaavati, jednom matemati kom izrazu dati drugi oblik ne menjajui mu vrednost. transfuzija (lat. transfusio) presipanje, prelivanje, pretakanje; med. pretok, presipanje krvi iz ila jedne osobe u ile druge (u sluajevima teih oboljenja koja su u vezi sa ve im gubitkom krvi). transfuzor (nlat. transfusor) med. sprava za pretakanje krvi; up. transfuzija. transfundirati (lat. transfundere) sipati tenost iz suda u sud, prosipati, presuti, preliti, prelivati, pretoiti, pretakati; med. presipati krv iz ila jedne osobe u ile druge.

transcendentalan (nlat. transscendentalis) fiz. koji, posmatran logi ki, lei pre svakog iskustva, koji ini mogu im saznanje iskustva; transcendentalna logika (nasuprot optoj logici) bavi se oblicima miljenja u vezi sa saznanjem iskustva, predmeta, danoga u prostoru i vremenu; transcendentalna filozofija po Kantu: sistem svih principa istoga uma, sistem svih pojmova razuma i na ela, ali samo ukoliko se ti u predmeta koji su dati ulima i koji se mogu dokazivati iskustvom" (njen osobeni zadatak je anali-za istog razuma, a sadri uslove i prve elemente celokupnog naeg saznanja a priori"); transcendentalni idealizam uenje Kantovo po kome se stvar po sebi ne moe saznati, i koje smatra prostor i vreme oblicima ulnog opaa j a a priori. transcendentalizam (lat. transscendere) fil. stanovite transcendentalnog ideali-zma"; u Americi: vrsta idealisti ke me-tafizike. transcendentan (lat. transscendens, transscendere prelaziti, prevazilaziti) 1. mat. koji se ne moe izraziti algebarski (npr. broj l odnos obima kruga prema preni-ku, broj e osnova prirodnih ili Nepe-rovih logaritama, goniometrijske funk-cije sinus, kosinus, tangens itd.); 2. fil. koji prelazi granice mogu eg iskustva, koji prelazi granice prostornovremenske stvarnosti, koji je izvan ili iznad mogunosti ulnog opaanja, nat ulan, natpri-rodan, hiperfiziki; supr. imanentan. transcendencija (nlat. transscendentia) fil. prekora avanje granica iskustva, nesaznatljivog iskustvom, ono to je s one strane iskustva. trant-e-en (fr. trente-et-un) trideset jedan", hazardna igra karata, kod koje igra i gledaju da u 3 karte imaju 31 poen. trant-e-karant (fr. trente et quarante) trideset i etrdeset", hazardna igra karata, sli na igri ru e noar. trana (fr. tranche) 1. krika, reanj (hleba, mesa); 2. venac na kovanom novcu (sa natpisom ili ukrasom); 3. deo jednog zajma (kad se zajam ne emituje odmah ceo nego u odreenim delovima). traneja (fr. tranchee) voj. anac. tranirati (fr. trancher) sei, rasecati, razuivati (peenje). trap (nem. Trab) jax. kas, kasanje. trapez (gr. trapeza) gega*, etvorougaonik sa dvema paralelnim stranama; sp. visee vratilo (gimnasti ke sprava). trapezoedar (gr. trapeza, hedra osnova) telo sa 24 jednake, neravnostrane etvorouglaste povrine (kristal). trapezoid (gr. trapeza, eidos oblik, vid) kom. etvorougaonik u kome nijedna strana nije paralelne s drugom.

traper

927

tre

traper (eng. trapper) severnoameriki lovac divljai sa skupocenim krznom naro ito dabrova i vidri. trapist (fr. trappiste) vrsta odlinog sira koji su izraivali do poetka drugog svetskog rata kalu eri trapista na svom imanju kod Banjaluke. trapista (fr. trappistes) katoli ki kalu eri reda od Trape, osnovanog 1122. god, reformiranog u XVII veku, uvenog po strogosti svojih propisa, naro ito po obavezi stalnog i potpunog utanja (nazva-ni po opatiji La Trappe u jednom pustom kraju Normandije). trasa (fr. trace trag, p. traza, ital. traccia trag) nacrt, obeleena, oznaena linija nekog puta, eleznike pruge i sl.; voj. crte, nacrt (utvr enja). trasant (ital. trassare) trg. izdavalac menice, lice iji je potpis bitan uslov za vrednost trasirane menice. trasat (ital. trassato) trg. lice na koje se vu e menica, lice koje treba da plati menicom odre enu sumu novca. trasirati (fr. tracer) 1. obeleiti, obele-avati, oznaiti, oznaavati, odrediti liniju puta ili elezni ke pruge; na-crtati, skicirati. trasirati (ital. trassare, lat. trahere vu i) 2. trg. izdati, vui menicu (tragu) na neko drugo lice. trata (ital. tratta) trg. vuena menica, tj. menica koju smo potpisali i po kojoj dugujemo; sulr. rimesa. tratarela (ital. trattarella) trg. mala menica, menica sa malim iznosom. traulizam (gr. traulismos) vrskanje, tepanje, izgovaranje glasa r" iz grla (kao pogreka u izgovaranju). trauma (gr. trauma) rana, ozleda, povreda (telesna ili duevna); psihika trauma veoma jak i neizgladljiv duevni potres, kao posledica nekog stranog i po ivot opasnog doivljaja. traumatizam (gr. trauma, gen. traumatos rana, ozleda) opti poreme aj organizma prouzrokovan teom povredom. traumatika (gr. trauma, traumatik6s raneni, koji se tie rane, koji pripada rani, koji lei ranu) pl. med. sredstva (ili: lekovi) za rane. traumaticin (gr. trauma rana) farm. rastvor gutaperke u hloroformu. traumatian (gr. traumatik6s) raneni, koji se tie rana, ranjav, koji je doao usled rana. traumatologija (gr. trauma, gen. traumatos rana, povreda, logos) med. grana medicine koja se bavi prou avanjem i leenjem povreda tela. trafika (nlat. trafficum, fr. trafic, ital. traffico) trgovina, trgovanje, naro ito sa izra enim fabrikatima; prodaja, prodavnica, naro ito duvana.

trafikant (ital. trafficante) trgovac, prodavac, naro ito duvana. trahealai (gr. tracheia) dunini, koji se ti e dunika. traheide (gr. trachefa dunik, eidos) biol. oblik, izgled elije nekih biljaka (cvet-njaa) koje sprovode vodu i druge mine-ralne materije od korena do lista. traheitis (gr . tracheia dunik) ned. zapaljenje dunika. traheja (gr . arteria e tracheia dunik, trachys neravan, hrapav, tracheia neravna, hrapava) anat. dunik. traheje (gr. tracheia) pl. zool. dunjaci, cevi na koje diu zglavkari, prelje, stonoge i DR-trahelagra (gr . trdchelos vrat, gra plen) med. kostobolja (giht) vrata, ije; vrsta krivovratosti. trahelizam (gr. tr^chelos) med. koenje (ili: uko enost, gr ) u vratu. trahelofima (gr. trachelos vrat, phyma izrataj) med. ir na vratu. traheoblenorea (gr. trachefa dunik, b!6npa sluz, rheo te em, curim) med. lu enje sluzi iz dunika. traheobronhitis (gr. trachela, bronchia dunice) med. zapaljenje dunika i dunica. traheopioza (gr. tracheia, pyon gnoj) med. zagnojenost dunika, gnojenje dunika. traheoragija (gr. tracheia, koren rag- od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. krvarenje dunika. traheoskopija (gr. tracheia, skopeo posmatram) med. ispitivanje (ili: pregledanje) dunika pomo u naro itog ogledala. traheostenoza (gr. trachela, stenosis suenje, suenost) med. suenost (ili: suavanje) dunika. traheotomija (gr. tracheia, tome seenje, rezanje) hir. rezanje, prorezivanje, otvaranje dunika. traheotomirati (gr. tracheia, tome) hir. operisati, razrezivati dunik. traheocela (gr. tracheia, kele prosutost, prodor, kila med. prosutost dunika. trahielkoza (gr. tracheia, elkos gnojava rana) med. ir ili prit u duniku. trahit (gr. trachys hrapav, neravan) min. gromadna stena porfirne strukture, boje obi no svetle i hrapav; ima ga u Srbiji, Frukoj Gori i Bosni. trahifonija (gr. trachys, phone glas) med. grubost glasa, promuklost. trahoma (gr. trachoma hrapavost) med. veoma teak oblik zaraznog zapaljenja o iju, kod koga se u veznici onih kapaka i jabu ica stvaraju mnoge utocrvenkaste grudvice; moe dovesti i do slepila. tra (nem. Tratsch) brbljanje, ogovaranje, olajavanje, klevetanje. tre (ital. tre, lat. tres) tri; a tre, a tre voi, a tre parti (ital. a tre voci, a tre parti) muz. za tri glasa, troglasno.

trebie

928

tref

trebie (fr. trebuchet) osetljiva vaga (za merenje zlata, srebra). treger (nem. Trager) nosa, amalin; gra. nosa, greda (elezna ili betonska). tred (eng. trade) 1. zanat, trgovina, obrt, posao, promet. tred (eng. thread) 2. engleska mera za konac razliite veliine, prema vrsti konca. tredjunion (eng. trade-union) zanatlijske, radnike profesionalno udruenje u Engleskoj; radniki sindikat. tredjunionizam (eng. trade-union) oportunistika struja u meunarodnom radnikom pokretu, nazvana po svojim glavnim predstavnicima, engleskim sindikatima. tred-mark (eng. trade-mark) trg. zatitni ig, zatitna marka (fabrike). trezne (gr. tresis) med. otvaranje burgijom, buenje. trezor (gr. thesaur6s blago, riznica, lat. thesaurus, fr. tresor) 1. blagajna, riznica, kasa, banin pretinac (sef); 2. zidna polica za ae, olje i dr.; 3. prozorska zavesa sa oprugom od ice za sputanje; trezorni bonova fin. blagajniki bokovi (vrsta papirnog novca). trek (eng. track) sp. staza za biciklistike trke ili za takmienje u tranju. trezorerija (fr. tresorerie) blagajna; dravne finansije.
trema (gr. trema) 1. gram. v. punkta dierezeos (pod diereza).

trema (gr. tremo drem) 2. drhtanje, grozniavo uzbuenje, strah (kandidata pred ispit, glumca pred izlazak na pozornicu i sl). tremando (ital. tremando) muz. drpgui, podrhtavajui. trematode (nlat. trematoda) pl. zool. pljosnate gliste, sisaice. tremolando (ital. tremolando) muz. v. tremando. tremolo (ital. tremolo) muz. drhtanje, podrhtavanje, treperenje; brzo ponavljanje istog tona. tremor (lat. tremor) med. brzo kretanje, drhtanje jedne grupe miia. tremulant (nlat. tremulans) muz. treperav (ili: drhtav) zvuk ili glas; peva koji peva drhtavim glasom; nain sviranja na orguljama koji im daje treperav ton. tren (fr. train, lat. trahere vui) voz, vlak, eleznica; voj. komora, vozarske trupe (artiljerijski, municijski, pontonski, provijantski, sanitetski tren). trend (eng. trend) opta sklonost, tendenci-ja; osnovni pravac kretanja nekog drutvenog procesa ili pojave koja preovlau-je u odreenom razdoblju. trener (eng. trainer) 1. sp. vebalac, obuavalac, onaj koji nekoga trenira. trener (fr. traineur) 2. vojnik koji zaostane za vojskom, maroder.

trenzla (hol. trense) metalni em koji se stavlja u usta tvrdoustim i nemirnim konjima. trening (eng. training) sp. veba, vebanje, sistematsko, povremeno pripremanje tela vebanjem kako bi moglo, na utakmici, biti u najboljoj kondiciji i razviti punu vetinu i snagu. trenirati (eng. train, lat. trahere vui) vui za sobom, povlaiti, razvlaiti; sp. obu-avati, sistematskim vebanjem i celis-hodnim nainom ivota (dijetom) osposo-biti telo za potpun razvitak snage (bokseri, rvai, loptai, dokeji, veslai, plivai, trkai itd.), vriti stalan trening. trenirka v. trenerka. trenodija (gr. threnodia naricanje, nari-caljka) pesma tugovanka, tuba lica. trenkot (eng. trench-coat) kaput za rovove", vrsta mukog (i enskog) lanenog ili vunenog gornjeg kaputa, koji je po materiji i kroju praktian, tako da moe dobro posluiti i za ravo vreme. trepan (gr. trypanon svrdlo, fr. trepan) hir. instrument za buenje lubanje (kojim se rukuje obema rukama). trepanacija (nlat. trepanatio) hir. otvaranje lubanje (jedna od najstarijih poznatih operacija, ranije vrena trepanom ili trefinom, danas pomou dleta, ekia ili elektrine burgije) radi odstranjivanja skupljene krvi ili gnoja, ireva, komadia kostiju ili drugih stranih tela; takoe: svaka operacija pri kojoj se otvara neka telesna duplja buenjem ili izre-zivanjem kosti itd. trepang (malaj.) v. holoturije. trepidacija (lat. trepidatio) drhtanje, bojaljivo kretanje; prezanje, kolebanje; trepidacija Zemljine ose, pored precesije, nutacije, jedno malo kretanje. tresalvo (p. tresalvo) sin jednog mestika i Indijanke, i obratno. trest (eng. trust) v. trust. tres facijunt kolegijum (lat. tres faciunt collegium) trojica ine kolegijum, trojica su potrebna pa da bude kolegijum, tj. trojica predstavljaju telo sposobne za donoenje odluke ili presude (staro pravio naelo). tretirati (fr. traiter) 1. obraivati, raspravljati (o emu); 2. ponaati se, postupati, ophoditi se s kim. tretman (fr. traitement) postupanje, postupak, nain prilaenja nekom pitanju, nain leenja. treuga Dei (nlat. treuga Dei) Boji mir, verski zakon u sred. veku koji je zabranjivao vrenje nasilja ili neprijateljstava od etvrtka, docnije od srede uvee do ponedeljka ujutru. tref (nem. Treff) 1. pogodak, zgoditak. tref (fr. trefle, nem. Treff) 2. v. trefl.

trefer

929

trigemin

trefer (nem. Treffer) onaj koji dobro gaa, dobar strelac; zgoditak, dobitak. trefina (gr. trypanon) hir. kratki trepan koji se pokre e jednom rukom. trefiti (nem. treffen) zgodi, pogoditi (npr. pukom); susresti, naii na; sluajno naii; trefiti se dogoditi se, desiti se. trefl (fr. trefle, lat. trifolium) detelina; list deteline ili krst u franc. kartama za igranje, tref. treentisti (ital. trecento) ital. pesnici i umetnici XIV veka (treenta). treento (ital. trecento tri stotine) ital. n a zi v za X IV v e k kn ji e vn o s ti i umetnosti (skraenica, mesto 1300). gri- (gr . treis, tria, tri-, lat. tres, tria) predmetak u sloenicama sa zna enjem: tri, tro-. triangl (lat. triangulus trougao, trokut) muz. udaraljka, elini instrument za udaranje u obliku trougla. triangularan (nlat. triangularis) trougli, trougaoni, trokutni; trouglast, trokutast; triangularni brojevi mat. najprostiji od tzv. figuriravih brojeva, naime 1, 3, 6, 10, 15, 21, 28, 36, 45, 55, 66, 78 itd., koji se mogu izraziti takama podjednako udaljenim jedne od drugih na povrini jednog ravnostranog trougla. triangulator (nlat. triangulator) kod. lice koje se bavi isklju ivo triangulacijom (inenjer, tehni ar i dr.). triangulacija (nlat. triangulatio) geod. premeravanje zemljita pomou meusobno povezanih trouglova, sa stranama ZO60 km, pri emu se temena (trigonometri) i strane odreuju i izraunavaju trigonometrij-skim putem (slui kao osnova za topo-grafsko snimanje zemljita; rad po inje sa ta no izmerene baze ili osnovice). triangulirati (nlat. triangulare) 1. premera-vati (ili: premeriti) pomo u trouglova, meriti trigonometrijski; 2. cepljenjem kalemiti mladicu u trouglast procep na stablu. triandrija (gr. treis, tria tri, aner gen. ap-dros ovek, mu) bot. trea klasa u Lineo-vom sistemu biljaka: tromuevne biljke iji hermafroditni cvetovi imaju tri pranine niti. triarhija (gr . tria tri, archo vladam, triarcWa) vladavina trojice, trovlada, trijumvirat. trias (gr. trias trojstvo) muz. trozvuk (u duru ili u molu). triba (lat. tribus) u starom Rimu: deo, klasa naroda u politikom i administrativnom pogledu (prvobitno ih je bilo 3, najzad 35). tribada (gr. tribas gen. tribad6s ena koja bludnii sa sobom ili sa enama, tribo tarem, trljam) ena koja ima spolnu sklonost prema istom spolu, ena homoseksua-lac; up. safizam.
59 Leksikon

tribadizam (gr. tribas) spolna sklonost ene prema istom spolu (v. tribada); up. lezbijski (lezbijska ljubav). tribina (fr. tribune) uzvieno mesto za govornika, govornice; uzvieno mesto za gledaoce, sluaoce itd.; tribuna. triboluminiscencija (nlat.) vrsta luminis-cencije koja nastaje pod mehani kim uticajem, npr. pri mrvljenju kristala e era. tribometar (gr. tribo trem, tarem, metron mera, merilo) fiz. sprava za odreivanje veli ine otpora trenja, tj. sa inioca trenja, koeficijenta frikcije. tribrahis (gr . tribrachys od tri kratka sloga) etr. stihovna stopa od tri kratka sloga: UUU. tribulkon (gr. tri-, elko vu em, fr. boule lopta, kugla) med. sprava za izvlaenje pu anog zrna iz rana. tribun (lat. tribunus) kod Rimljana: stareina tribe (up. tribunus); stareina tri-bunata u Francuskoj (od 1799); fig. narodni vo a, demagog. tribuna (fr. tribune) v. tribina. tribunal (lat. tribunal) 1. prvobitno: uzvieno mesto na rimskom Forumu na kome je sedeo pretor i sudio; 2. sudijska stolica; sudski kolegijum, sud, vii sud. tribunat (lat. tribunatus) sluba i zvanje tribuna, tribunstvo; u Francuskoj: ustanova koja je reavala o predlozima zakona (od 17991807). tribus (lat. tribus) deo gradskog teritorija u starom Rimu. tribut (lat. tributum) porez, dabina, danak koji plaa pobe eni narod pobediocu ili vazalni vladalac vladaocu gospodaru; fig. dug, oduenje. tributar (lat. tributarius) onaj koji plaa danak; poreski obveznik. trivalentan (nlat. trivalens) hem. koji ima tri valencije, npr. zlato i dr. trivijalan (lat. trivialis opte pristupaan, opte poznat, obi an, trivium raskr e od tri puta) koji se moe nai i na ulici, tj. obian, prostaki, svakidanji, suvie poznat, otrcan. trivijalitet v. trivijalnost. trivijalnost (lat. trivialitas) svakidanjost, otrcanost, prostatvo (u ponaanju ili izraavanju); stvar otrcana i suvie poznata, prosta ki izraz, svakidanja pojava. trivijum (lat. trivium) raskr e od tri puta; u sred. veku: naziv za nii stepen nastave (gramatiku, dijalektiku i retori-ku); up. kvadrivijum. triga (lat. triga) zaprega za tri konja, trojka. trigamija (gr. trigamfa trei brak, trea enidba, trea udadba) troenstvo, tromutvo, trogubi brak. trigemin (lat. trigeminus trogub, trojni) beo praak, lek protiv glavobolje i groznice,

trigeminus

930

trijumfalan

naro ito protiv bolova to ih izaziva tzv. trostruki ivac". trigeminus (lat. trigeminus sc. nervus) anat. trostruki ivac (lica i vilica). triginije (gr. tri-, gyne ena) pl. vot. trei red u klasama 1-H Lineovog sistema biljaka: biljke iji cvetovi imaju po tri stubia ili iga; pr. triginian. triglif (gr. trfglyphos) apx. trorez, tri uspravna ureza na frizu dorskih stubova. triglot (gr. tri-, glotta jezik) delo napisano na tri jezika, naro ito Biblija; ovek koji zna i govori tri jezika. trigov (gr. trigonon) trougao, trokut. trigonalan (gr. trigonon trougao, trokut) trougaoni, trokutni, trostran. trigonometar (gr. trigonos trougaon, trou-gli, trokutni, metron mera, merilo) kod. ta ka na zemljitu iji su poloaj i visina, pri triangulaciji, odreeni tri-gonometrijskim putem; slui kao osnova za telegrafske radove (oznaen je visokom drvenom piramidom i ispod nje etvrtastom, oko 1 t dugim, u zemlju usa enim kamenom koji oko 20 st viri iz zemlje). trigonometrija (gr. trigonos trougaon, trou-gli, trokutni, metria merenje) geodg. deo geometrije koji se bavi reavanjem trouglova, tj. koji pomou dovoljnog broja datih elemenata jednog trougla iznalazi, raunskim putem ili konstrukcijom, njegove ostale elemente; ravna trigonometrija bavi se reavanjem ravnih slika; sfer-na trigonometrija bavi se reavanjem sfernih trouglova. trigonometrijski (gr. trigonos, metrla) koji spada u nauku o trouglu; trigonometrijske funkcije, goniometrijske funkcija odnosi strana u pravouglom trouglu (v. sinus, kosinus, sekans, kosekans, tangens, kotangens). tridaktilan (gr. tri-, daktylos prst) tro-prst, sa tri prsta. tridens (lat. tridens) trozubac (Neptunov). trident (lat. tridens, tridentis) v. tridens. hridi (fr. tridi) trei dan dekade (u nekadanjem francuskom republikanskom kalendaru). triduum (lat. triduum) vreme, rok od tri dana; trodnevne molitva u katoli koj crkvi. triedrian (gr. tri-, hedra osnova) sa tri povrine ili strane, trostran. triekija (gr. tri-, oikos kua) bog. trodomost, trogubo izdvajanje biljaka (koje imaju muke, enske, i dvospolne cvetove). trienijum (lat. triennium) vreme od tri godine, trogoe. trieteris (gr. trieterfs) vreme od tri godine, trogodinjica; svetkovina koja se slavi svake tree godine. triecija (gr. tri-, oikos kua) bot. v. triekija. trizis (gr. trfzo kripim) med. v. trizmus. trizmus (gr. trismos) med. kripanje zubima; grenje donje vilice.

trijada (gr . trias gen. triados) trojstvo (skupina triju lica, stvari, re i itd.); hem. trovalentan element ili radikal; mat. skupina triju taaka; neodre en proizvod triju vektora. trija (fr. triage odabiranje, probiranje, prebiranje) trg. roba slabijeg kvaliteta, ona to je preostala posle odvajanja boljih komada ili zrna, npr. trija-kafa i dr. trijakontaedar (gr. triakonta trideset, he-dra osnova) mi, telo zatvoreno sa ZO jednakih povrina koje imaju oblik romba (kristali). trijalizam (gr. trias gen. triados tri, trojica, trojka, trojstvo) 1. podela na troje; 2. ravnopravna podela vlasti izme u tri drave u jednom savezu drava; 3. psih. v. trihotomija 2. Trijanon (fr. Trianon) dva zamka za uivanje u Versajskom parku: Veliki Trijanon zamak koji je podigao Luj XIV za gospou de Mentnon (u njemu je, 4. VI 1920, potpisan ugovor o miru izme u Antante i Ugarske); Mali Trijanon zamak koji je podigao Luj XV za groficu Dibari, omiljeno boravite Marije Antoanete; fig. paviljon ili zasebna zgrada u nekom parku. trijas (gr. trias trojstvo) geol. doba pre jure, formacija u razvitku Zemljine kore u kojoj je skoro sva Juna Evropa bila pod morem, sa slojevima poglavito od peska, liskunovitih kriljaca i dr. (trijaska formacija ili perioda). trijaska formacija geol. v. trijas. trijas harmonika (nlat. trias harmonica) muz. harmoni ki trozvuk. tr pjer (fr. trieur) maina za ienje ita od kukolja, grahorice, peska i dr. trijera (gr. trieres) ratna laa starih Grka, sa svake strane sa po tri vesla ke klupe jedna nad drugom; trirema. trijerarh (gr. trier-archos) zapovednik ratne la e kod starih Grka; u Atini: bogati gra anin koji je morao da opremi trijeru i sam njom da komanduje. trijumvir (lat. triumvir) u starom Rimu: lan trojice koji su upravljali dravom ili obavljali druge vane poslove; pl. trijumviri. trijumvirat (lat. triumviratus) sluba trijumvira; vladavina trojice, drutvo trojice. trijumf (lat. triumphus, gr. thriambos) 1. prvobitno, kod starih Grka: sveani bahovski pohod i sve ana pesma koja se pri tom pevala; 2. kod Rimljana: sveani ulazak u Rim, vojvode (trijumfatora) posle zadobivene pobede, proslava pobede; otuda: sjajan uspeh, puna pobeda i radost zbog toga. trijumfalan (lat. triumphalis) pobedniki, pobedonosan, sjajan; trijumfalne kapija slavoluk.

trijumfator

931

triorhos

trijumfator (lat. triumphator) pobednik, onaj koji slavi pobedu; v. trijumf. trijumfirati v. trijumfovati. trijumfovati (lat. triumphare) potpuno pobediti, doiveti potpun uspeh; jako se radovati, klicati, likovati. trik (eng. trick, nem. Trick) obmana, opsena, veto izvedena prevara; lukavstvo, podvala, smicalica, ujdurma; doskoica, vetina, majstorija. triklinski (gr. tri-, kllno naginjem, nagi-bam) min. sa tri ose nagnute meusobno pod kosim uglom (kristalni sistem). trikloretilev v. trihloretilen. triko (fr. tricot) pletenjem izra ene tkanine; pleteno odelo, pletena potkoulja; tesno pripijene pletene akire (balet-nih igraa, akrobata, gimnastiara i dr.). trikolov (gr. tri-, kolon lan) stvar sastavljena od tri lana ili dela; poet. pesma sa tri vrste stihova. trikolora (fr. tricolore) zastava od tri boje, trobojka, trobojnica. trikotaa (fr. tricotage) 1. roba od vune, pamuka i svile koja se izra uje main-skim pletenjem; 2. radionica gde se izrauje ili trgovina u kojoj se prodaje pletena roba. trikoteza (fr. tricoteuse) 1. pletilja; 2. maina za pletenje; 3. soba u kojoj se plete. triktrak (fr. trictrac) v. tokadila. trilateralan (nlat. trilateralis) trostran. trilema (gr. tri-, lemma postavka) 1. log. posredni zaklju ak stvoren na osnovu pretpostavki (hipoteza) sa tro lanim drugim stavom u prvoj, pogodbenoj, premi-si; 2. izbor izmeu triju stvari ili triju puteva za delanje. triler (eng. thriller) 1. jezoviti roman, detektivski ili pijunski film; triling. triler (nem. Triller, ital. trillo) 2. kuz. treperenje glasa ili zvuka usled brzog ponavljanja jednog tona. trilijarda (nlat. trillio) hiljadu triliona. triling (eng. trilling) v. triler 1. trilivgvian (lat. tri-, lingua jezik) troje-zi ni, na tri jezika; koji govori tri jezika. trilion (nlat. trillio, fr. trillion) kod Engleza i Nemaca: milion na tre i stepen, (106)3 = 18 10 ; kod Francuza i Amerikanaca: milion na drugi stepen, (10v)2 = 1012. trilirati (nem. trillern) istresati, treperiti glasom ili zvukom; urlikati. triliteralan (lat. tri-, littera slovo) koji se sastoji od tri slova, troslovan. trilo (ital. trillo) kuz. v. triler. trilobiti (gr. tri-, lobds mahuna, ljuska) pl. zool. okamenotinski (fosilni) lanko-noci iz reda ljuskara, sa telom podelje-nim u tri renja. trilovati (nem. Trillern) v. trilirati. trilogizam (gr. tri-, 16gos pojam) fil. nain miljenja po kome se svaki predmet saznanja svodi na tri pojma, a svet shvata i
59

objanjava trilogino", tj. troetapno, i trilogistiki", tj. tropojamno. trilogija (gr. trilogia tri tragedije sa kojima su pesnici tragiari istupali u dram-skim utakmicama) 1. govor u tri dela; 2. tri drame, sneva, romana koji svaki za sebe predstavljaju celinu, a sva tri zajedno takoe ine celinu; 3. kod starih Grka: tri tragedije jednog pisca koje su zajedno inile celinu, ili su prikazivane jedna za drugom o Dionizosovim svetkovinama (uz ove se obino, kao etvrta, prikazivala jo i jedna satirska igra, to se onda zvalo tetralogija). trilogrif (gr . tri-, logos re , grfphos zagonetka) zagonetka u tri re i. triloni nervni bojni otrovi. trilupa (gr . tria, lat. tria, fr. loupe) ot. lupa sa tri so iva. trimestar (lat. trimestris) tromeseje. trimetar (gr. trimetros) etr. stih od tri stope ili dipodije; naro ito: jambski trimetar ili senar, stih grkih tragia-r a ( U - I U -IU - I U - I U - I U ). trimo (fr. trumeau) deo zida izme u dva prozora; ogledalo na zidu izme u dva prozora ili iznad kamila. trimorfan (gr. tri-morphos) trooblian, trolian, sa tri lika; trimorfne biljke bog. biljke kod kojih se cvetovi javljaju u tri oblika. trimorfizam (gr. trf-morphos) troobli-nost, trolinost. trimurti (sskr. tri, murti) u indijskoj reli-giji: Trojstvo, Trojica, Brahma, Vinu i iva zamiljeni i pretpostavljeni kao jedno lice. trinitet (nlat. trinitas) trojstvo. trinitrotoluol (skr. TNT), eksploziv kojim se pune granate za pomorsku artiljeriju i morske mine; trotil. trinokcijum (nlat. trinoctium) vreme od tri no i, trono je. trinom (gr. tri-, lat. nomen ime, naziv) mat. algebarski izraz koji se sastoji od tri lana, npr. a + b+c, tro lan izraz. trio (ital. trio) muz. komad za tri glasa ili instrumenta; druga polovina komada (u igri, marevima i sl.), srednji deo plesa; up. tercet. trioda (gr. tri-, odos put) trg., fiz., teh. vaku-umna cev, lampa, sa tri elektrode. triole (ital. triole) pl. kuz. tri note koje se izvode za isto vreme za koje bi se izvede dve takve note. triolet (fr. triolet) poet. pesmica od osam stihova kod koje se posle treeg stiha ponavlja prvi stih, a posle estog oba prva stiha. Trioni (lat. triones) pl. astr. sazvee Velikog i Malog medveda. triorhos (gr. tri-, orchis mudo) med. trosemenjak, ovek sa tri jajeta (muda).

ptosonata

932

tristihon

triosonata (ital. sonata a tre) kuz. barokna kompozicija za tri instrumenta (naje e za guda e). grip (ital. trippa, fr. tripe de velours) polusomot, vuneni somot (od sirove svile ili vune na lanenoj ili kudeljnoj osnovi). tripalj (fr. tripoli) v. tripoli. tripanozis (gr. trypanon svrdlo, burgija) med. bolest spavanja, spavaa bolest. tripanosoma (gr. trypanon svrdlo, burgija, soma telo, nlat. Trypanosomae) biol. praivotinje iz klase bi ara koje ive kao gotovani u krvi i tkivnom soku ivotinje, dva do tri puta ve e od crvenih krvnih zrnaca, izazivai raznih oboljenja, naro ito spavae bolesti; up. tripanozis. tripanocidan (gr. trypanon, lat. caedere ubiti) koji ubija tripanosome. tripartitan (lat. tripartitus) podeljen natro-je, na tri dela, trostruk. triparticija (nlat. tripartitio) deljenje na tri dela, deoba natroje. tripe (ital. trippa) pl. kup. kembii. tripezis (gr. tripesis) med. buenje. triper (nem. triefen, tropfen, kapati, kaplja-ti, Tripper) med. kapavac, zapaljenje mo-krane cevi izazvane bakterijom gonokok, spolna bolest; gonoreja. tripetalan (gr. tri-, petalon list) bot. tro-list, koji ima tri latice. tripl (fr. triple) pr. trostruk, trogub; ih. u vistu: trostruko dobivena igra (kad protivnici imaju samo dva tiha). tripl-alijans (fr. triple-alliance) trojni savez (savez izme u tri sile). triplan (gr. tri-, lat. planum ravan, vodoravan) avij. aeroplan sa tri reda krila. tripl-antant (fr. triple-entente) trojni sporazum, naro ito sporazum izme u Engleske, Francuske i Rusije (1904. god.), kao protivtea tzv. trojnom savezu" koji je postojao izme u Nemake, Austro-Ugarske i Italije. tripleks staklo (lat. triplex trostruk) slo-eno staklo dobivene slepljivanjem dve staklene plo e slojem elasti nog lepka. triplet (lat. triplex trostruk, trogub) opt. 1. lupa sa tri so iva; 2. spektralna linija koja se pri razlaganju raspada u tri pojedinane linije. triplika (lat. triplex, nlat. triplica) u pole-mici odgovor, utuk na dupliku. triplikat (nlat. triplicatum) izrada nekog predmeta ili dokumenta u treem primer-ku; trei primerak ega; up. duplikat. triplikacija (nlat. triplicatio) utrostrua-vanje, utrostru enje. triplirati (fr. tripler) utrojiti, utrostru-iti, utrostru avati, utrogubiti. triplicirati (lat. triplicare) utrostruiti, utrojiti, utrostru avati, utrogubiti; predati (sudu) tripliku; odgovoriti na dupliku. triplicitet (nlat. triplicitas) trostrukost, trogubost; trojstvo.

tripl-takt (fr. triple, lat. tactus) muz. tro-struki takt, trojni takt. triplum (lat. triplum) neto trostruko, tro-gubo; in triplo (lat. in triplo) u tri primerna, u tri prepisa. tripod (gr. tri-pus gen. trlpodos tronoac) v. tripus. tripodija (gr. tripodfa) etr. stih od tri stope. tripoli (fr. tripoli, nlat. terra tripolitana zemlja triprliska) eivouta ili crvenkasta zemljasta vrsta kamena, slui za gla- anje metala, kamenja i dr. (naziv po gradu Tripolisu, preko koga je dolazio u trgovinu iz Sev. Amerike); tripalj. tripsin (gr. thrypto rastarem, razmrvim) ferment guterae; rastvara belan evine i produkte njihovog nepotpunog raspadanja. tripsis (gr. tripsis) med. trenje, trljanje, masiranje, frotiranje. tripteran (gr. trfpteros, tri-, pterdn krilo) zool. trokrilan. tripterigian (gr. tri-, pteryx gen. pt^rygos peraje) zool. sa tri peraja. triptihon (gr. triptychos troslojan, od tri sloja) trostruka slika, kod koje se dve krilne slike mogu preklopiti na treu koja je u sredini. triptian (gr. trlbo tarem) izazvan trljanjem, masiranjem; up. trkps. tripudijum (lat. tripudium) 1. kod Rimljana: sve ani ples salijskih svetenika u tri koraka; 2. ples pod orujem ratnika divljih naroda pri polasku u boj. tripus (gr . tri-pus) tronoac, naro ito zlatni tronoac na kome je sedela i proricala delfijska Litija. trirema (lat. triremis) v. trijera. trisekcija (nlat. trisectio) mat. deljenje na tri jednaka dela, naro ito ugla. trisikl (fr. trycicle) nekadanja francuska kola na tri to ka; velosiped na tri to ka; kolica na tri to ka; tricikl. trisilabian (gr. tri-, syllabe slog) gram. od tri sloga, trosloan. trisilabum (gr. tri-, syllabe) gran. troslona re. Trismegist (gr. trfsmegistos) kit. triput najvei", gr ki nadimak egipatskog boga Hermesa ili Toga; tip. trismegist vrsta velikih tamparski slova. trispast (gr. tri-, spao vuem, privuem) teh. trostruki kolotur, trostruka kotura a. trispermian (gr. tri-, sperma seme) biol. trosemen, sa tri semena. tristije (lat. tristia) pl. pesme u kojima se opeva tuga; naro ito: elegije koje je rimski pesnik Ovidije spevao u progonstvu. tristimanija (lat. tristis alostan, tuan, gr. manfa ludilo) med. tuno, neveselo ludilo. tristihon (gr. tri-, stichos red, stih) pesmica ili strofa od tri stiha.

tristrofon

933

trihoshiza

tristrofon (gr. tri-, stropfe kita, kitica) pesma od tri strofe. triteizam (gr. tria tri, lat. deus bog) vera u tri boga, trobotvo; pretpostavka o trima boanstvima u sv. Trojici. triteist (gr. tria, lat. deus) onaj koji veruje u tri boga, u sv. Trojicu. tritemimeres (gr. trftos trei, emi pola, meros deo) etr. u heksametru: presek (cezura) posle tree polustope. triteofija (gr. tritaiophyes tyretos vrsta groznice koja hvata svakog treeg dana) v. triteus. triteus (gr. tritams, sc. pyretos) med. groznica koja hvata svakog tre eg dana. tritij(um) (gr. tritos trei) v. tricijum. triticin (lat. triticum penica) lepljiva tvar koje ima u peni nom branu. triton (nlat. tritono) muz. trozvuk, prekomer-na kvarta koja se sastoji od tri cela tona. Triton (gr. Triton) mit. sin Posejdona i Amfitrite, bog mora koji duvanjem u P1koljku, die i stiava morske talase, predstavljan s likom ovejim i ribljim repom. tritoni (gr. Triton) pl. 1. mit. vie niih morskih bogova kod starih Grka, koji su bili sluge Posejdonove; 2. zool. vodenjaci. trituracija (nlat. trituratio) mrvljenje, sitnjenje, npr. hrane u zubima. trifa (fr. truffe) bog. v. trifla. trifarmakon (gr . tri-, pharmakon lek) lek koji sadri tri sastojka. trifilan (gr. trfphyllos) bog. trolist, koji ima tri ai na listi a. trifla (nem. Truffel, eng. truffle, fr. truffe) gomoljika, vrsta malih i okruglih, veoma ukusnih gljiva koje rastu pod zemljom. trifolijum (lat. trifolium) bog. trolist" = detelina; fig. drutvo trojice, trojica, troje, trio. trifora (lat. triforium) apx. prozor razdeljen sa dva uspravna stubi a na tri dela. triforijum (nlat. triforium) vrh. hodnik na svodove sa trostrukim otvorom. trifosgen (lat. tres, fosgen, v.) bojni otrov zaguljivac, (S13SO)2SO. trifurkacija (nlat. trifurcatio) ravanje u tri grane, u tri kraka. trifonija (gr. tri-, phone zvuk, glas) kuz. troglasnost. triftong (gr. tri-, phth6ngos glas, zov, ton) gram. troglasnik, slog od tri samoglasnika. trihizam (gr. trix, trich6s vlas, dlaka) med. veoma fin, kao dlaka tanak rascep kosti. trihijaza (gr. trichfasis) med. nepravilan poloaj na ivici o nih kapaka, uvra e-nost trepavica tako da nadrauju o nu jabu icu i izazivaju zapaljenje. trihina (gr. trix, trich6s dlaka, vlas, trichi-nos dlani, vlasni, lat. Trichina spiralis) zool. vlasica, kao dlaka tanak, veoma mali gotovan (enka duga do 3, mujak 1,5 mm), ivi naroito u pacovima, od ovih prela-

zi u svinje i na oveka koji jede svinjsko meso zaraeno ovim gotovanom. trihiiijaza (lat. trichina) v. trihinoza. trihiioza (lat. trichina, gr . nosos bolest) med. teka, esto smrtonosne bolest onih koji jedu svinjsko meso zaraeno trihina-ma, usled toga to se ove razmnoe u crevima, prebiju crevnu sluzokou, do u u krv i odatle u mii na vlakna. trihinozan (nlat. trichinosus) med. zaraen trihinom. trihinoskop (lat. trichina, gr. skopeo posmatram) projekcioni aparat za posmatranje trihina. trihitis (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas) med. oboljenje, zapaljenje kose. trihloretilen (gr. tri-, tri, chloros zelen, etilen v.) hemijsko jedinjenje SNS1 = SS12 bezbojna nezapaljiva i u vodi nerastvo-rljiva te nost; mirie na hloroform; koristi se kao rastvara ulja i masti. trihoza (gr. trix) 1. med. v. trihijaza. trihoza (gr. trichosis) 2. dobivanje kose ili dlaka, dlakavljenje. trihoze (gr. trichoo dlakav sam) pl. med. bolesti koe usled anomalija u stvaranju dlaka; dobivanje dlaka na neobinim mestima. trihologija (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas, logla nauka) nauka o kosi; tako e = karfologija. trihoma (gr. trix rett. trich6s dlaka, vlas, trfchoma) obraslost dlakom ili kosom, kosmatost; dobivanje dlaka ili malja, dlakavljenje; med. polja ka kika (bolest u oblasti reke Visle, tj. u Poljskoj, i podunavskim zemljama: hronino oboljenje kose, poglavito usled neisto e). trihomikoza (gr . trix gen. trichos dlaka, vlas, mykes gljiva) med. bolest kose izazvana gljivicama. trihomonas (gr. trix gen. trichos dlaka, vlas) parazit koji ivi obi no u crevima, va-gini i mokranoj beici oveka; prou-zrokuje prolive i vagiiitis. trihoptera (gr . trix vlas, dlaka, pter6n krilo) pl. zool. tularci, vodeni moljci (insekti srodni sa leptirima). trihord (gr. trichordos troini, sa tri ice) muz. mala lauta ili mandolina sa tri ice; tako e: niz od tri dijatonska tona. trihorea (gr. trlx vlas, dlaka, rheo opadam) med. opadanje kose. trihoreksis (gr. trix gen. trich6s dlaka, vlas, rag- koren od regnymi slomim, skrham, prekinem) med. bolest kose sa beliastim i grudviastim zadebljanjima na kojima se kosa lako kida. trihoriza (gr. trfx, rysis opadanje) med. v. trihorea. trihoshiza (gr. trlx, schfsis cepanje) med. cepanje kose.

trihotomiJa

934

trompetina

trihotomija (gr. trlx, tome razu ivanje, cepanje) 1. cepkanje dlaka", tj. cepidlaenje. trihotomija (gr. tricha na tri dela, tome odvajanje, razdvajanje) 2. podela na tri (dela); razvrstanje na tri skupine, klase, kategorije; psih. deljenje oveka na telo, duu i duh (up. dihotomija). trihotomian (gr. trix vlas, dlaka, tome razdvajanje, cepanje) 1. cepidlaki; 2. (gr. tricha na tri dela) podeljen na tri dela. trihofitika (gr . trfx vlas, dlaka, r ub ra am stvaram, proizvodim) pl. sredstva koja pomau rastenje kose. trihofitoza (gr. trfx, phyt6n biljka) med. zarazno gnojavo zapaljenje lezda dlanih mepgi a na usnama i obrazima, izazvano gljivicom kosopasicom. trihoftora (gr. trlx vlas, dlaka, phthora unitenje, razorenje) pl. sredstva za unitavanje dlaka i malja. trihroizam (gr. tri-, chros boja) trobojnost. tricenijum (lat. tricennium) vreme od ZO godina, tridesetolee. triceps (lat. tri-, caput glava, triceps) tro-glav. triceraptos (gr. trels tri, keras rog) zool. izumrli gmizavac iz krede, dug 68 t; iveo u Severnoj Americi i Kini. tricij(um) (gr. tritos trei) hem. radioakti-van veta ki izotop vodonika iji je atom tri puta tei od atoma vodonika, znak T. tricikl (gr. tri-, kyklos, lat, cyclus krug, to ak) v. trisikl. tricinijum (lat. tricinium) muz. troglasna kompozicija za duvake instrumente: troglasni stav. troakar (fr. trois-quarts tri etvrtine") 1. med. cevasto ilo u obliku luka i sa tri reza za putanje te nosti iz telesnih duplja onih koji boluju od vodene bolesti, ili za ispranjivanje vazduha iz buraga preivara; 2. kaput duine tri etvrti. troa-tur (fr. trois-tour) igra utroje. troglobionti v. trogloditi. troglodit (nlat. troglodytes) zool. cari. trogloditi (gr. troglodytes stanovnik peine) pl. stanovnici peina; u starom veku: ime jednog etiopskog plemena koje je sta-novalo u peinama; docnije: naziv za kri-voverne hriane koji su se skupljali po peinama. Troilos (gr. Troilos) mit. najmla i sin kralja Prijama i Hekabe, ubijen po naredbi Ahilovoj; njegovi ljubavni doivljaji sa Hrizendom, erkom Apolonovog svetenika Hrizesa, u srednjovekovnoj knjievnosti bili su omiljen predmet obraivanje (Bokao i dr.). Troja (gr. Trola) glavni grad drave Troja-de, na Helespontu, koju je, po legendi, osnovao kralj Tros, uvena po trojanskom ratu (11931174 pre n. e.), koji su protiv Troje i kralja Prijama poveli gr ki vla-

dari Agamemnon, Menelaj, Diomed, Odisej, Ahil i dr., da bi se osvetili za otmicu Lepe Jelene, koju je bio odneo Parne; tek posle desetogodinje opsade Grci su uspeli da osvoje i unite Troju pomou ogromnog drvenog konja u kome su bili sakriveni najbolji grki junaci a koga su lukavstvom uvukli u grad. trojanski konj fig. lice koje se lukavou uvu e u neku organizaciju i sl. da bi je iznutra oslabilo i time lake unitilo; v. pod Troja. trojka (rus. troika) ruska zaprega sa tri konja, jedan pored drugog, od kojih srednji tr i ispod velikog luka. Trokadero (p., fr. Trocadero) tvr avica u paniji koju su Francuzi zauzeli 1823. god; po toj tvr avici nazvana uzviica u Parizu, na desnoj obali Sene, sa palatom za izlobe i muzejom. trokar (fr. trois-quarts) v. troakar 1. trokarirati (fr. trois-quarts) med. bosti tro-karom radi putanja te nosti ili vazduha; up. troakar 1. trola (eng. trolley) 1. motka sa to kiem na elektri nim kolima koja slui kao provodnik struje; 2. fabri ka i rudarska kolica koja se kre u po konopcu. trolejbus (eng. trolley trola, motka, lat. omnibus svima) kola koja se kre u po slobodnom drumu, a ne po inama (tranicama), pomo u elektrine energije koju dobivaju iz ica kroz dve trole kao provodnike struje, omnibus sa dve trole. tromba (ital. tromba) 1. muz. v. trompeta. tromba (ital. tromba, lat. turba) 2. keteor. vodeni stub; vihor; up. tifon. tromblon (fr. tromblon) voj. puka rasipaa; elina sprava u obliku cilindra, udeena za nametanje na pu anu cev (za bacanje puanih bombi pomou puanog zrna). tromblonska bomba voj. puana bomba; up. tromblon. tromboza (gr. thrombosis zgruavanje) med. zgruavanje krvi u ivim krvnim sudovima i, kao posledica toga, za epljenost krvnih sudova. trombon (ital. trombone) muz. velika truba, pozauna. tromboflebitis (gr. thr6mbos grudva, grumen, kap, phleps, phleb6s ila) med. zapaljenje vena usled kakve grudvice usirene krvi ili parenceta tkiva koje je zaepi-lo venu. trombociti (gr. thrombos grudva, grumen) krvna zrnca plo astog oblika. troml (nem. Trommel) dobo. troml-fajer (nem. Trommel-feuer) voj. brza paljba velikog broja artiljerijskih oru a, uraganska, bubnjarska" vatra. trompeta (fr. trompette, ital. trompetta, p. trompeta) muz. truba. trompetina (ital. trompettina) muz. mala truba sa nenim tonom.

trompetist

935

rpoxej

trompetist (fr. trompetiste) truba. tromplej (fr. trompe-1'oeil) slik. u reali-stikom postupku nain da se na dvodi-menzionalnoj povrini slike stvori prividan utisak dubine i (iluzija) stvarnosti; fig. varka, prividnost. tromus (gr. tromos drhtanje, treenje) med. v. tremor. tron (gr. thronos) presto, jedan od znakova vladala kog dostojanstva. tron (gr . tr6pos, trepo obr e, lat. tropus) obrt; poet. obrtanje, prenoenje rei iz pravoga znaenja u nepravo, oblik pesni-kih ukrasa koji menjaju i oblik i znaenje rei, kod kojih se, dakle, rei i reenice prenose" i dobivaju drugi smisao, te tako, mesto obine i vie misaone predstave dobivamo drugu, manje obinu, ivlju, o igledniju i lepu (npr. kamen u srcu", ratarevo zlato", grlo" = glas, klica" = po etak, itd.); u trope spadaju: metafora (sa alegorijom i personifika-ckjom), metonimija (sa eufemizmom i ironijom) i sinegdoha (sa hiperbolom i litotom). trona (p., port. tropa) karavana sa mazgama u Latinskoj Americi. tropar (gr. tropos obrt; melodija) u pravoslavnoj crkvi: pesma u slavu nekog svetitelja, himna svetitelju. tropi (gr. trope obrt, okret) 1. pl. povratni-ci: a) astr. svaki od dva kruga nebeske lopte (trop Raka i trop Kozoroga) parale-lan sa nebeskim polutarom, ekvatorom, na odstojanju oko 2328' severne i juno od ovoga, dodiruje ekliptiku u solsticijal-nim takama; b) geogr. svaki od dva uporednika na Zemljinoj povrini (koji odgovaraju nebeskim krugovima pod a) i imaju iste nazive) na odstojanju oko 2328' sever-no i juno od Zemljinog polutara koji ini granicu arkoga pojasa, tropske zone; 2. poet. v. trop. tropizam (gr. tr6pos obrt, okret) biol. nastrojenost biljaka i ivotinja vezanih za mesto da na izvesne spoljne nadraaje odgovaraju pokretima. Te nadraaje izazivaju tea (geotropizam), vazduh (heliotropizam), toplota (termotropizam), svetlost (fototropizam), hemijske materije (hemotropizam), voda (hidrotropizam), dp-dir (tigmotropizam), elektricitet (galvanotropizam). tropikal vrsta lake tkanine, pogodna da se nosi za vreme velikih (tropskih") vru ina. tropikus (gr. tropik6s sc. kyklos) geogr. povratnik. tropo (ital. troppo) muz. vrlo, mnogo, jako; non tropo (ital. pop troppo) ne odvie, ne premnogo. tropologija (gr. tropos obrt, logfa nauka) poet. ret. nauka o slikovitim izrazima, o reima koje imaju preneseno znaenje, o troila.

tropon (gr. trepho hranim, trophe) hranljivi preparat koji se sastoji od rastvorlji-vih i lako probavljivih biljnih i ivo-tinjskih belan evina. tropopauza (gr. tr6pos obrt, okret, pausis) sloj vazduha na granici izme u troposfe-re i stratosfere. troposfera (gr. tr6pos, sphafra lopta) prvi vazdupi sloj koji obmotava Zemlju, na polutaru visok do 18, oko 45 do 12, a na polovima do 8 km; posle nje poinje stratosfera. tropski (gr. tropik6s obrtni, povratni; pre-nosni, lat. tropicus) 1. ret. prenosan, sli-kovit, iskazan u tropima, figurativan; 2. astr. geogr. povratniki, koji pripada po-vratnicima, koji se nalazi na povratni-cima; tropska godina vreme koje protekne izme u dva uzastopna prolaska Sun eva kroz prole nu ta ku (365 dana, 5 asova, 48 min., 46 sek.; up. siderski); tropske biljke one koje se nalaze u tropskim zemljama ili izme u povratnika, tj. u arkom pojasu (a kod nas mogu uspevati samo u staklenim batama); tropska vruina nesnosna vruina; tropske bolesti one koje poglavito vladaju u arkom pojasu i koje su uslovljene podnebljem tih zemalja; tropska zona, tropski pojas v. tropi. trot (eng. trot) sp. kratak konjski kas. trotinet (fr. trottinette) kotrlja, uzana daska sa dva to kia i ru kom za upravljanje vie prvog to ka (deija igraka); pati-net, roler. trotoar (fr. trottoir) pea ki plo nik, uli na pea ka staza. trofej (gr. tropaion obrtite, tropos obrt, okret) 1. u starom veku: znak pobede koji se sastojao od ratnog plena (zastave, oruje, oprema) koji je bio vean o drvee i motke na mestu gde je neprijatelj okrenuo" da bei; 2. vrh. ukras u obliku pobednik znakova; 3. fig. pobeda, pun uspeh. trofian (gr. trophe hrana, ishrana) hram-beni, ishrambeni, koji se ti e hranjenja ili ishrane. trofiki v. trofian. trofologija (gr . trophe hrana, ishrana, logfa nauka) nauka o ishrani. trofoneuroza (gr . trophe, neOron ivac) med. poremeaj u ishranjivanju usled oboljenja ivaca koji reguliu ishranu i razvijanje tkiva. trofoplazma (gr. trophe, plasma tvorevina) fiziol. nosilac radnji, funkcija ishrane, sastavni deo elije (za razliku od idio-plazme, drugog sastavnog dela, nosioca nas lea). trohanter (gr. trochanter) trka; znat, veliki i mali valjak na gornjem kraju bedrene kosti (kod oveka i sisara). trohej (gr . trochaios kolut, kotur, to ak) etr. stopa od jednog dugog i jednog kratkog sloga: i.

trohiske

936

tugizam

trohiske (gr. trochfskos loptica, toki) farm. v. pastile. trohleja (dat. trochleia, gr. trochalla) kotura a, ekrk, vitlo, dizalica. trohoida (gr. trochos krug, kolut, kotur, to ak, eldos vid, oblik) v. cikloida. trohometar (gr . trochos, metron mera, merile) sprava za merenje brzine brodova. trohoskop (gr. trochos, skopeo gledam) med. ureaj za pregled bolesnika rendgenovim zracima u vodoravnom (lee em) poloaju. trohotika (gr. trochos) nauka o krunom kretanju, o krunom obrtanju. trubadur (fr. troubadour, itz l. trovatore) u sred. veku: provansalski pesnik-peva ; fig. ljubavni pesnik, zaljubljeni pesnik. truveri (fr. trouvere) pl. severnofrancuski pesnici-pevai u sred. veku, koji su obra ivali bajke, romane i dr. truzija (nlat. trusio) trzanje; naroito: kretanje srca u trzajima. truizam (eng. truism) oigledna, optepoz-nata istina (koju je suvino dokazivati), banalnost. trun (eng. truck) tovarna kolica; teretna kola (za guranje). truk-sistem (eng. truck, gr. systema) sistem ispla ivanja radnika koji se sastoji u tome to fabrikant radnike ispla uje, mesto gotovim novcem, proizvodima svoje fabrike, koje radnici ili uopte ne troe ili ih ne mogu sve potroiti, nego sami moraju da ih unov e kako znaju i umeju; ovaj sistem je po radnike veoma nepovoljan i u veini drava zakonom zabranjen. trupa (nem. Truppe, fr. la troupe, lat. turba gomila, mnotvo, eta) 1. voj. deo, jedinica vojske; 2. drutvo putujuih umetnika, naro ito glumaca; svi lanovi jednog pozorita ili cirkusa. trust (eng. trust) udruenje velikih proizvo- a a neke vrste robe u cilju monopoli-sanja prodaje i postizanje to bolje cene; trest; up. kartel 2. trud (nem. Trotz) prkos, inat. tuaa (fr. touage, eng. towage) mor. vuenje lae pomou konopca (palamara), naroito po kanalima i rekama. tuba (lat. tuba) 1. dugaka ratna truba kod Rimljana; muz. najdublja bas-pozauna. tuba (lat. tubus, eng., fr. tube) 2. cev, crevo; naro ito: limena cev u koju se pakuju kremovi, vazelini, pasta za zube, lanolin i dr. sa limenim zavrtnjem na uzanom otvoru, kroz koji se sadrina u pogrebnoj koliini dobija istiskivanjem. tuba Eustahii (nlat. tuba Eustachii) znat. una truba, Eustahijeva truba. tuba stentorea (lat. tuba stentorea) cev za govor, za pojaavanje glasa; up. Stentor. tubafon (lat. tuba cev, gr. rbpbb zvuim) muz. instrument sa dva reda hromatski zglaenih eli nih cevi u vr enih na

jednom postelju, koje, kad se udaraju malji ima, daju zvonima sli an zvuk. tuberkula (lat. tuber grba; guka, kvrga, dem. tuberculum gu ica, kvrica) med. izrataj, kvrga na kosti; siva, kao zrno prosa velika kvrica u raznim organima ove-jeg tela, naroito u pluima (lat. tubercu-la pulmonum). tuberkulizacija (nlat. tuberculisatio) med. obrazovanje tuberkuloznih bacila u telu, zaraavanje tuberkulozom. tuberkulin (lat. tuberculum) med. sredstvo (ili: lek) protiv tuberkuloze spravljeno od tuberkuloznih bacila (pronalazak dr Roberta Koha). tuberkuloze (nlat. tuberculosa) med. suila, jektika, (veoma rasprostranjena i opasna zarazna bolest koju izaziva tzv. tuberkulozni bacil). tuberkulozan (nlat. tuberculosus) kvrgav, gukav; med. bolestan od tuberkuloze, suiav, jektiav; tuberkulozna kaverna med. upljine u pluima koju je napravio tuberkulozni bacil; tuberkulozni bacil (nlat. Bacillus tuberculosis) med. izaziva tuberkuloze koji je otkrio dr Robert Koh 1832. godine. tuberkulocidin (lat. tuberculum, caedere ubijati, ubiti) med. toksin spravljen od tuberkuloznih bacila, lek protiv tuberkuloze. tuberoza (lat. tuber vor) vot. biljka iz porodice sunovrati (Polyantes tuberosa), sa vrlo mirisnim belim cvetovima; gaji se' u toplim krajevima; upotrebljava se u proizvodnji mirisa. tuberozan (lat. tuberosus) kvrgav, gukast, krtolast; bolestan od tuberkuloze; koji potie od tuberkuloze. tuberozitet (nlat. tuberositas) kvrgavost, gukavost; med. izrataj. tubuliti (lat. tubus cev, gr. Hthos kamen) pl. geol. cevasta okamenotina jedne vrste biljkiivotinja; kanomiti. tubulozan (nlat. tubulosus) u obliku cevi, cevast; tubulozne lezde zool. cevaste lezde. tubus (lat. tubus) cev; dogled, durbin; gubi kapilares (nlat. tubi capillares) pl. kapilarne cevi. tug (pere. tug, tur. tug) konjski rep privezan na vrhu koplja, sa zlatnom jabukom na vrhu, koji se nosio kao zastava, pred paama kad su putovali ili ili u boj (veziri su imali pravo na tri tuga, zato su se zvali u tugli paa, paa od tri konjska repa). tugi (eng. thougs) pl. tajna bratstva zlikovaca i ubica u Indiji, iji lanovi, po propisima svoje boginje Bavani, koja zahteva ljudske rtve, napadaju i dave putnike; ta, fansigari. tugizam (eng. thougs) zlikovake metode indijskih tuga; v. tugi.

tugrik

937

turbina

tugrik novana jedinica Mongolije (1 tug-rik = 100 monga). Tuzla (tur. tuzla solana, mesto gde se vadi so) ime dveju bosanskih varoi sa izvorima soli koje su se pre dolaska Turaka zvale Soli. tuizam (eng. tu, tuism) fil. v. altruizam. tuja (lat. thuia) bot. drvo ivota, zimzeleno mirisavo drvo u Sev. Africi. tukan (braz. tucano) zool. ptica sa vrlo velikim kljunom, sli na gavranu. tul (fr. tulle) v. til. tula radovi od srebra ukraeni umetnutim malim arama, mustrama, koji se izrauju u ruskom gradu Tuli; tula-srebro. tula-metal masa od srebra, belog bakra, olova i sumpora koja se umee na fino gravirane srebrne kutije (tula-doze), elegantne noeve, kaike i dr. i obra uje sli no emajlu (naziv po ruskom gradu Tula, gde je prona en). tularemija (gr . haima krv) med. zarazna zeja bolest u Tularskoj oblasti (Kali-fornija), slina kugi; na ljude se prenosi insektima. tula-srebro v. tula. tulban (pere.) v. turban. tulbe (arap. turba, tur. turbe) grobnica, ka-pela nad grobom (turskih careva i velikaa); turbe. tulijum (nlat. tullium) hem. element iz grupe obojenih retkih zemalja, atomska masa 168,93, redni broj 69, znak Tt. tulipan (nlat. tulipa, pere. diilbend) bog. lala, cvet iz familije ljiljana (nazvan zbog slinosti sa turbanom). tulipomanija (nlat. tulipa, gr. mania pomama, strast) strasna ljubav prema tulipa-nima (lalama). tulum (gr. tylemos, tur. tulum) meina, npr. za vino; fig. prazne glave, nesabran ovek. tulumba (ital. tromba, tur. tulumba) 1. mrk za crpljenje vode ili za gaenje poara; pumpa; 2. vrsta slatkih zalivenih kolaa u obliku malih krastavaca. tulumina (tur.) velika meina; takoe: porez koji su nekada spahije uzimale od vinogradara. tulus (nlat. tulus, gr . tylos) v. kalus. tumbas (pere. dum rep, kraj, krma, baz koji se igra, tur. tombaz) amac za pontonski most. tumescencija (nlat. tumescentia) med. v. tumefakcija. tumescirati (lat. tumescere) med. oticati, prelaziti u otok, u izrataj. tumefakcija (nlat. tumefactio) med. oticanje; otok, oteenost, naduvenost. tumidan (lat. tumidus) med. otekao, oteen, nateen, naduven. tumor (lat. tumor) med. otok, novostvoreni izrataj tkiva na ovejem ili ivotinjskom organizmu; benigni tumor dobroudni tumor, sastavljen od zrelih elija koje nemaju veze sa okolnim tkivom; maligni

tumor, zloudni tumor, sastavljen od ne-zrelih elija koje prodiru u okolno tkivo. tumul (lat. tumulus) gomila; grob. tumult (lat. tumultus) mete, buka, graja, guva, nemir, lom; uzbuna. tun (eng. tun bava) najvea eng. mera za tenosti=252 galona 11,450 hl. tuna (gr. thynnos, lat. thynnus) zool. morska riba, cenjena zbog ukusna mesa; tunjina. tungsten hem. naziv za hemijski element volfram. tundra (rus. tundra, fin. tuntur) velika, samo mahovinom i liajima obrasla barovita ravnica u arkti kim delovima Evrope, Azije i Amerike. tunel (eng. tunnel) put ili hodnik prebijen kroz breg ili ispod reke, podzemni put (naroito elezni ki), podzemni prolaz. tunika (lat. tunica) kod Rimljana: donje odelo, donja haljina od bele vune (koulja) preko koje su mukarci nosili togu a rimske gospe palu; danas: vrsta enske kratke haljine. tunikata (lat. tunicata) pl. zool. platai, vrsta mikroskopski sitnih, isklju ivo morskih ivotinjice. tunicela (lat. tunicella) odeda katolikih svetenika koju nose preko albe. tunkin-gnezda v. pod salangana. tunjina (lat. thynnus) zool. v. tuna. tupe (fr. toupet) kovrast pramen kose iznad ela; smelost, drskost. tur (nlat. Sarga caucasica) 1. zool. kavkaski kozorog, veoma cenjen zbog ukusnog mesa i odli nog krzna. tur (fr. tour, nlat. turnus) 2. obrt, okret; hod, etnja, putovanje, izlet; red u nekom nizu; okret, naroito u plesu; fig. podvala, obeenjakluk, vetina. tura (fr. tour) odre en deo puta, mala etnja, izlet, putovanje. turaa (fr. tour obrt) broj obrta, npr. to ih u ini jedan motor u odre enom vremenu. turacin (nlat. turacus) crvena bojena materija ivotinjskog porekla, sadri bakar, dobija se od pera tropskoafri ke ptice turako (bananoder). turban (pere. dulbend, tur. tiilbent) belo platno koje muslimani obavijaju oko fesa, kao ukras; obviti turban primiti islam, poturiti se. turbe (arap. turba, tur. turbe) v. tulbe. turbijon (fr. tourbillon) raketa koja se penje vertikalno i u kovitlac. turbina (lat. turbo gen. turbinis vrtlog, vitlo, fr. turbine) vitlo, stalan toak sa izvijenim lopaticama (izme u kojih, kao kroz kanale, proti e voda koja se ozgo dovodi do jaza u jedan uspravan cilindri an rezervoar), kod kojeg voda dejstvuje bonim pritiskom na lopatice i obre ga (sprava za iskoriavani vodene energije); parne turbina vitlo koje obr e, udaranjem u

turbe

938

tutenag

lopatice to ka, zagrejana i jako napeta para. turbo (lat. turbo vrtlog; vitlo) teh. predme-tak koji se stavlja ispred naziva maina koje pokree parka turbina. turbogenerator (lat. turbo, gei. turbinis vrtlog; vitlo; fr. turbine) agregat za proizvodnju elektrine energije kod koga kao pogonska maina slui turbina koja pokree generator elektrine struje. turboreaktor (lat. turbo gei. turbinis, reak-tor, v.) motor na mlazni pogon. turbulentan (lat. turbulentus) nemiran, bu-ran, uzburkan, buan, neobuzdan. turgencija (nlat. turgentia) v. turtor. turgescevcija (nlat. turgescentia) v. turgor. turgor (lat. turgor nabreklost) bot. napetost biljnog tkiva koja ne doputa nedrvena-stim delovima biljke da u maju. turela (fr. tourelle kulica, tornji) voj. kruno postolje za orua (mitraljeze, topove) pomou kojih se moe gaati na sve strane, naro ito iz aviona. turizam (fr. tour obilazak, putovanje, tourisme) putovanje radi zabave, zadovoljstva, razgledanja zanimljivih krajeva, leenja; turistika. turist (fr. touriste) onaj koji putuje iz zadovoljstva, radi razgledanja zanimljivih krajeva, leenja. turistika (fr. touriste) v. turizam. turkoman (ital., p. Turco Tur in, gr. manfa pomama, strast) v. turkofil. turkopoli (ngr.) potomci, deca Turaka i Grkinja. turkofag (ital., p. Tigso Tur in, gr. phagem derati) turkoder, onaj koji mrzi na Turke. turkofil (ital., p. Tigso, gr. phflos) prijatelj Turaka; kome je sve lepo i drago to je tursko; turkoman. turkofob (ital., p. Tigso Tur in, gr . phobos strah) v. turkofag. turmalin (ital. turmalino) 1. min. dragi kamen boje zelene, mrke, crvene (rubelit), ruiaste ili bezbojan; 2. fiz. jednoosni kristal koji slui za ispitivanje pola-rizovane svetlosti; turmalinska kleta kleta u kojima se svetlost polarizuje prolaskom kroz plou turmalinskog kristala idu i paralelne sa osom, a drugi zrak se upije. turmino tip. sedam srednjih pregradaka u slagakom sanduku (nazvani po tome to sadre slova ovim redom). turn-aut (eng. turn-out) v. trajk. turneja (fr. tournee) obilaenje, slubeno putovanje nekog slubenika, trgovca; putovanje od mesta do mesta nekog umetnika ili sportiste (ili: grupe umetnika ili sportista) radi prireivane predstava, utakmica ili gostovanja. turner (nem. Turner) gimnastiar. turnike (fr. tourniquet) 1. obrtni krst, na ulazima i prolazima, koji doputa da se

prolazi samo jedan po jedan; 2. hir. instru-ment za stezanje ila; slui za zaustavljanje krvi. turnir (fr. tournure) 1. obrt; zgodan, spretan nain izraavanja; sigurno dranje, okretnost; jastue to ene podmeu pod gornji deo suknje pozadi. turnir (fr. tournoi, ital., p., port. torneo, nem. Turnier) 2. viteka utakmica u sred. veku sa kopljem i titom, obino na konju; prireivali su ih na vladarskim dvorovima i u sveanim prilikama, a bile su strogo odreene propisima (pravo ue-stvovanja imali su samo plemii); danas: nadmetanje, utakmica, npr. ahista. turnira (nlat. turnare, fr. tourner) 1. okrenuti, okretati, obrnuti, obrtati; voj. obi i neprijatelja, za i mu za le a. turnira- (fr. tourner) 2. uestvovati kao borac ili takmiar u turniru. turnman (fr. tournement) jax. veto izvedeno okretanje konja. turnus (gr. tornos alatka drvodelja za obeleavanje kruga, nlat. turnus) utvren red po kome vie lica jedno za drugim obavljaju neki posao, red; naizmenino menja-nje, naizmeninost, smenjivanje; per tur-num (nlat. per turnum) po redu, redom. tur-retur (fr. tour-retour) odlazak i povratak; karta tur-retur karta koja vai za odlazak i povratak, povratka karta. turtur (lat. turtur) zool. grlica. turf (eng. turf) sp. trkalite. turfiti (eng. gentlemen of the turf) prijatelj, ljubitelj konjskih trka. turija (pere. turS, turu kiselo, tur. turgu) voe ili povre ostavljeno u slanoj vodi ili siretu za zimu. tueikulacija (lat. tussiculatio) dged. suvo kaljucanje. tusis (lat. tussis) med. kaalj. Tuskulanum (lat. Tusculanum) uvena vila Ciceronova u blizini Tuskuluma (danas Fraskati), u starom Lacijumu, gde je proveo svoje najsretnije asove; otuda fig. mirno seosko boravite nekog naunika ili dravnika. tu-step (eng. two-step) u dva koraka", ples (vrsta uanstepa) u 2/4 takta. tuga la forca (ital. tutta la forza) muz. svom silom. Tutankamon (Tut-anch-Amon) egipatski kralj (oko 1350. god. pre n. e.), ija je gotovo posve ouvana grobnica sa njegovim kovegom i njegovom mumijom otkrivena 1922. u Dolini kraljeva" kod Luksora, sa bogatom i veoma dragocenom arheolokom graom. tutela (lat. tutela) prav. staralatvo, stara-teljstvo, titnitvo (maloletnika); fig. zatita, okrilje. tutelarni (lat. tutelaris) prav. staralaki, starateljski; fig. zatitniki. tutenag slitina (legura) bakra, cinka i nikla, kineske novo srebro.

tuga

939

tuirati

tuti (ital. tutti) muz. svi glasovi zajedno, ceo hor, ceo orkestar; tuti-kvanti(ital. tutti--quanti) svi koliko god ih ima, svi odreda. guti fruti (ital. tutti frutti) svi plodovi", jedno ital. jelo sa mnogo plodova (povra ili voa); fig. meavina, smesa, potpuri. tutkalo (tur. tutkal) lepilo koje upotrebljavaju stolari i obu ari. tutor (lat. tutor) prav. staralac, staratelj; tutor testamentarijus (lat. tutor testamen-tarius) staralac odreen zavetanjem; fig. zatitnik, oslonac. tutorijum (nlat. tutorium) prav. sudsko postavljanje za staraoca; tutorio lomine (nlat. tutorio nomine) starateljski, putem starateljstva. tutorstvo (lat. tutor) prav. v. tukla. tutun (tur. tutiin) duvan. tuf (nem. Tuff, lat. tofus, tophus vulkanski kamen) geol. kamen koji je postao od masa razdrobljenog materijala i pepela koje je vulkan izbacio i koje su samo vodom slabije ili ja e slepljene. tufegdija (pers.-tur. tufekci) pukar. tufek (pere. tufenk, tur. tufek) puka; pucanj iz puke. tuciorizam (lat. tutus bezbedan, tutior bezbedniji, nlat. tutiorismus) fil. etiko na-

elo priline sigurnosti", po kome se za dopustljivost nekog dela trae razlozi koji ga opravdavaju ne sa vie ili manje verovatnosti, nego sa dovoljnom sigurnou. tu (tur. tuc, tunc) bronza. tu (fr. touche dodir, dodirivanje) 1. muz. dir ka (na klaviru); 2. draenje, vre anje, uvreda; 3. slik. prenoenje boje kiicom; poslednji potez kiicom; naknadno stavljanje tamne boje na sliku; 4. vrsta finog kineskog crnog mastila koje se spravlja od najfinije a i, dobivene sagorevanjem kamfora; 5. sve ano pozdravljanje dobo-em i trubama, naro ito posle odrane zdravice. (Kod nas se pogreno upotrebljava i mesto du.) tue (fr. toucher) 1. sa. u rvanju: trenutak kada rva koji je na zemlji dodirne obema plekama zemlju, to znai da je pobe en; 2. muz. razlika u jaini udara u dirke (kod klavira). tuirati (fr. toucher) dirnuti, dodirivati; pilati, ispitivati pipanjem (npr. enu da li je trudna); dirnuti, dirati, ganuti, tronuta; vre ati, uvrediti; crtati ili slikati tuem; vodene boje prenositi kiicom. (Kod nas se pogreno upotrebljava i mesto duirati.)