PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.

com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

EFIKASNO SUZBIJANJE VAROE MRAVLJOM I OKSALNOM KISELINOM

Uvod U poslednjih par godina javila se otpornost na masovno koriene hemijske preparate protiv varoe. Pored ovog skoro nepremostivog problema u naoj zemlji je doneen Zakon o organskoj poljoprivredi i Pravilnik o organskom pelarenju, to je usmerilo pelare u novom pravcu. Tako se sve vie govori o upotrebi razliitih preparata iz prirode, koji su obino i sastavni deo biljne i ivotinjske hrane pa i meda. Tu se pre svega misli na primenu organskih kiselina (mravlja, mlena, oksalna) i eterinih ulja (timol, mentol, kamfor i eukaliptol). Isntitut se odlu io da na ovaj nain priblii pelarima dve kiseline najpogodnije za rutinsku primenu, i tako pelarima pomogne u postupku prelaska na relativno nove preparate protiv varoe.

MRAVLJA KISELINA
U praksi se mravlja kiselina moe primenjivati na mnogo naina. Preporuka ima zaista puno. Mi smo se odluili da ovde predstavimo postupke koji su jednostavni, najmanje rizi ni i najjeftiniji za upotrebu. Kiselina se moe nabaviti na vie naina. Medjutim, Institut Vam preporuuje da je nabavljate preko ovlaenih veterinarskih apoteka, u originalnom pakovanju od jednog litra (85%-na kiselina). Poto se mravlja kiselina primenjuje na razliite naine, i u razliitim koncentracijama, esto je potrebno ovu kiselinu razrediti destilovanom vodom do potrebne koncentracije. Bilo bi dobro da razredjivanje obavi stu no lice. Ali, ako to radite sami, vodite ra una da prilikom razredjivanja, nikako ne sipate vodu u kiselinu (mogunost eksplozije), ve iskljuivo kiselinu u vodu 1
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

(Nikada Voda U Kiselinu Nikada VUK). Prilikom bilo kakvog rada sa mravljom kiselinom, pa i prilikom tretiranja pelinjih zajednica morate nositi zatitnu opremu (gas masku, gumenu rukavice i zatitnu odeu). Jer, kiselina ima jako korozivno dejstvo i moe biti opasna po zdravlje kod neopreznih. Paziti na smer vetra. Posude sa kiselinom moraju da budu jasno obeleene i drane na bezbednom mestu. Ne koristiti drugu ambalau osim originalne, da ne bi dolo do zabune (naroito kod dece), i eventualno do curenja ili nekontrolisanog isparavanja mravlje kiseline. KRATKORONI TRETMAN Kratkoroni tretman se koristi po zavretku p elinje pae. U praksi, u naim uslovima, moe se koristiti posle bagremove pae, i posle letnjih paa (u julu mesecu) u hladnijim danima. Ovaj tretman podrazumeva izlaganje pela parama kiseline tokom kratkog vremenskog perioda od 24-48 sati. Koristi se 60%-na mravlja kiselina. Spoljne temperature u periodu tretiranja, nou ne smeju da budu manje od 120C, a danju ne smeju da prelaze 250C. Tretiranje se sprovodi u kasnim veernjim asovima. Sundjerasta krpa (za sudove) ili odgovarajui karton (veliine

20x20x0,5cm) se natopi kiselinom u proraunatoj koliini. Po jednoj ulici LR konice se odmeri 2 ml 60%-ne kiseline, a DB konice 3 ml 60%-ne kiseline, ali ukupno ne vie od 25 ml po jednoj pelinjoj zajednici. Otvoriti konicu do nastavka u kome je plodite. Na satonoe poloiti natopljenu krpu ili karton, i zatvoriti konicu. Drugog dana uvee krpu ili karton izvaditi (jer je kiselina ve isparila) i zameniti novim. Postupak se ponavlja 4-5 puta tokom nekoliko dana, po mogunosti uzastopno. Ukoliko vremenske prilike ne dozvole (temperature vie od 250C), tretman prekinuti, i nastaviti po normalizovanju klimatskih prilika. 2
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

Ovim tretmanom moemo ukloniti 60-80% varoe, u zavisnosti od broja pojedinanih uzastopnih tretiranja. Tretman se moe primenjivati ispod mreaste podnjae kod pelara koji je imaju, ali se tada doze moraju poveati za 50%. Da kiselina ne bi poela naglo da isparava, dobro je krpe staviti u zamrziva, a tek onda naneti mravlju kiselinu (moe i na licu mesta). DUGORONI TRETMAN Dugoroni tretman podrazumeva izlaganje pela parama mravlje kiseline u duem vremenskom periodu (zavisno od naina tretiranja od 10-25 dana u jednom tretmanu). Kod jae zaraenosti koriste se dva uzastopna tretmana. Mravlja kiselina u medicinksoj boici Ovaj tretman je interesantan jer se moe primenjivati i kod neto viih spoljnih temperatura. Tretiranje se moe prekinuti i nastaviti bilo kada, jednostavnim zatvaranjem boice. Primenjuje se i kao kratkotrajan i dugotrajan tretman.

3
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

Prvi tretman se obavlja tokom jula meseca, pre polaganja jaja za zimske pele koje bi varoa verovatno otetila. Drugi tretman se primenjuje posle prihranjivanja ako je za njim bilo potrebe, krajem septembra. Koristi se 85%-na mravlja kiselina. Poeljno je da medicinska boica bude zapremine 200 ml, ali moe i od 100 ml, kada kiselina mora da se dodaje u dva navrata. U boicu se sipa kiselina. Na grli boce se navue drvena daica (veliine 6x6 cm i debljine 2 cm) sa otvorom veliine grlia. Sa strane se pripremi plastini ili keramiki tanjri u koji se prostre platno mekanih vlakana. Onda se tanjiri okrene naopako i poklopi se preko grlia boce i daice. Zatim se cela konstrukcija brzim manevrom okrene naopako i stavi na stonoe (kao na slikama). Grli boce mora dobro da prianja uz fitilj (platno) da ne bi dolo do isticanja kiseline. Boicu postaviti u prazan nastavak iznad plodita. Pri prosenim temperaturama, kod zajednica na 2 LR nastavka ispari 20 ml kiseline dnevno, a kod jednog nastavka 8 ml. Ako su okviri postavljeni na toplo (paralelno sa letom), eventualno se moe smanjiti doza kiseline po zajednici. PREGLED VARIJANTI TRETMANA MEDICINSKOM BOICOM
VARIJANTA SREDSTVO DRUTVO U 1 NASTAVKU DRUTVO U 2 NASTAVKA KADA?

TANJIRNI ISPARIVA KRATKI TANJIRNI ISPARIVA DUGI MEDICINSKA BOICA BEZ TANJIRA

- MRAVLJA KISELINA 85% - TANJIR - PAPIRNI PEKIR - MRAVLJA KISELINA 85% - TANJIR - PAPIRNI PEKIR - MRAVLJA KISELINA 85% - MATERIJAL OD
MEKANIH VLAKANA

50ml r=12cm 14x14 cm 150ml r=12cm 14x14 cm 25-30ml 10x15 cm

100ml r=14cm 16x16 cm 200ml r=14cm 16x16 cm 50-60ml 10x15 cm

SEPTEMBAR, POSLE PRIHRANJIVANJA U AVGUSTU I SEPTEMBRU AVGUST PRE PRIHRANJIVANJA

4
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

Mravlja kiselina u isparivau

Od mnogobrojnih isparivaa mravlje kiseline, odabrali smo najjeftiniji, koji se moe nai i kod nas i primeniti kod svih vrsta konica, a daje zadovoljavajue efekte. Koristi se 60%-na mravlja kiselina. Efikasnost je dobra i do spoljne temperature od 300C, ali none ne smeju biti ispod 50C. prvi tretman se obavlja tokom jula meseca, pre polaganja jaja za zimske pele koje bi varoa verovatno otetila. Drugi tretman se primenjuje posle prihranjivanja ako je za njim bilo potrebe, krajem septembra. Naravno da se moe primeniti i bilo kada tokom godine, kada za tretiranjem postoji neodlona potreba (utvrdjena velika prisutnost varoe u konici). Ispariva se jednostavno puni kiselinom. Prvo se privrsti za donju letvicu praznog rama priloenim trakam. ine ga dve komore (otovrena i zatvorena). U zatvorenu se oprezno sipa kiselina ( kroz otvorenu) a onda se okvir stavi u konicu. Otvorena komora ima u sebi komad kartona koji upija kiselinu i isparava je svojom povrinom. Svako pelinje drutvo dobije 80 ml kiseline po posednutom nastavku. U julu, posle vrcanja, tokom 5 dana, dnevno isparava od 15-20 ml kiseline, au septembru, posle prihranjivanja, tokom 10 dana po 6-10 ml dnevno (zbog niih temperatura, pa se zato ispariva i dri due u konici). Zavisno od tipa konice, ispariva se moe postaviti iza prvog rama bez legla (gledajui od zone legla), ili u gornjem nastavku. Kod zajednica u dva nastavka kiselina se moe podeliti u dva isparivaa i oba se postave 5
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

dijagonalno, da bi dejstvo bilo ravnomernije. Kod konica gde su okviri postavljeni na toplo, isparivanje je ravnomernije, a efikasnost ve a. Vane napomene Bez obzira na metod primene mravlje kiseline, treba oekivati odredjeni gubitak pela, legla, ali i matica. Uz to, nijedan institut za p elarstvo u svetu ne moe da vam garantuje efikasnost bilo kog metoda. Efikasnost zavisi od velikog broja faktora (kvalitet mravlje kiseline, na in upotrebe, kvalitet i tip konica, provetrenost pelinjaka, broj otovra na konici, spoljna temperatura, jaina drutva, koliina legal). Zato pelari treba da shvate da sami moraju za svoje uslove pelarenja da pronadju odgovarajui metod primene i dozu kiseline. Moraju da primene neku metodu na malom broju konica, pa ako bude efikasna, mogu da je primene na ceo pelinjak. U svakom sluaju, prvo krenuti sa ovde preporuenim dozama.

OKSALNA KISELINA
Postoje tri metode primene oksalne kiseline. Najpogodnija je kapanjem. Tretiranje se obavlja neverovatnom brzinom, neverovatno je jeftino i daje neverovatnu efikasnost . koristi se zimi, kada nema legla jer tada sva varoa na pelama, pri spoljnim temperaturama od najmane 50C. nepostojanje legla se utvrdjuje nasuminom proverom na manjem broju konica. Prvo se pripremi rastvor oksalne kiseline. Najee se preporuuje da se u 1 litar 20%-nog eernog sirupa koji je zagrejan na 300C (zbog relativno teke topljivosti kristala kiseline), sipa 35g oksalne kiseline u kristalu (dihidrat). Treba biti oprezan pri rastvaranju zbog toksi nosti kiseline, i biti dobro zatitien, kao i kod mravlje kiseline. Kada se rastvor napravi, vie ne predstavlja veliki rizik po onoga ko ga koristi, ali mere opreznosti ostaju. Zato je bolje da rastvaranje obavi struno lice. U novije vreme se moe uti da je efikasnost dobra i kod kori enja vodenog rastvora kiseline (bez eera). 6
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

Zatim se u plastian pric uvue rastvor kiseline, otvori konica, i nakapava se iskljuivo po pelama (ne po satonoama), otprilike 5 ml po posednutoj ulici pela u DB konici, dok se kod drugih konica koliina umereno smanjuje srazmerno veliini rama. Poeljno je da rastvor pri tretiranju ima temperaturu tela. Vano je napomenuti da se oksalna kiselina na jednom drutvu sme primeniti samo jednom godinje. Tada nema nikakvog tetnog efekta po pele, a efikasnost je 90-99%. Ako se doza prekorai, drutvo moe da oslabi, a ako se primeni dva ili vie puta na jednoj istoj generaciji pela, drutvo moe da ugine. Varoe uginjavaju i nekoliko nedelja po tretiranju. Kristale kiseline moete uvati neogranieno dugo, a pripremljeni rastvor najvie 6 meseci. Utvrdjivanje broja varoe u konici U ovu svrhu moramo da posedujemo mreastu podnjau, i fioku ispod mree. Varoa je ivo bie i mora da ugine, a tada pada na podnjau. Ako je ona drvena, pele e je izbaciti napolje, a ako je mreasta, pae u fioku, i vi moete izbrojati varoe. Spreite pristup mravima, jer nose varou. U fioci tokom sezone legla moete nai tamne (zrele) i svelte (one nisu dovrile razvoj u leglu). Ako leti nema svetlih varoa, vrlo je verovatno da drutvo nema leglo, i treba ga sanirati. Broj prirodno opalih varoa u jednom danu (proseno, tokom recimo mesec dana) se mnoi sa izvesnim brojem i dobija se broj varoa u drutvu. to je vei prirodni osip varoe taj broj je manji. Ako od maja do septembra pada samo 1 varoa dnevno, u zajednici ih ima pre 300, nego 200 ili 100. Ako dnevno padne 100 varoa, to ne znai da ih ima 7
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com

http://groups.yahoo.com/group/pcelar/join

30.000, ve 8-15.000. Kod zajednica koje su pred uginjavanjem od varoe, dnevno moe da padne i vie od 1.000 tamnih varoa. Tokom jeseni i zime, kada nema legla i sva varoa je na pelama, smatra se da na 1 priordno otpalu varou dnevno, u konici ima do 500 varoa. To drutvo je ugro eno! Zimsku zaraenost moemo utvrditi i tako to iz sredine klubeta stresemo u teglu 50-100 pela. Prelijemo ih sa 100-150 ml vrele vode u kojoj je rastvoreno 2-3 g praka za pranje. odlijemo vodu. Promukamo, i korz 2-3 minuta Prebrojimo pele i otputene varoe. Stepen napada

raunamo tako to broj varoa pomnoimo sa 100 i podelimo sa brojem pela. Kod slabe zaraenosti na 100 pela emo nai 2 varoe, kod srednje do 5, a kod visoke preko 9 varoa. Ako stepen zara enosti prelazi 2%, mora se jo jednom tretirati.

AUTORI PRIRUNIKA

Dr vet. med. Zoran Raievi

vet. spec. epizootlog

Dr med. Radoljub ivadinovi

Predsednik Drutva pelar Aleksinac i ef odeljenja za p elarstvo VSI Ni i potredsednik regionalne asocijacije potpredsednik Regionalne asocijacije pelarskih organizacija jugoistone Srbije pelarskih organizacija jugoistone Srbije za obrazovanje i marketing za zdravstvenu zatitu p ela.

(018) 846-734 (018) 363-301 (063) 463-501

(063) 860-8510

8
PDF created with FinePrint pdfFactory Pro trial version http://www.fineprint.com