istina ima samo jedno lice ?????????, 15. ???????? 2010.

ZAMAHIVANJE,RAZMAHIVANJE I ILASIRANJE POD PLA TOM DEMOKRATIJE

Rekli su '90... Slobodan Milo evic je najpopularniji Srbin u ovom veku (Dobrica Cosic) Srbi imaju edipalni karakter i pokazuju potpunu poslu nost prema autoritetu, ali u odredenim situacijama tu autoritarnost pretvaraju u ru ila tvo prema nosiocima vlas ti. Uostalom, Srbi ubijaju sve svoje vode (dr Jovan Ra kovic) teta je to Srbija nema Nikolu Pa ica (general Blagoje Ad ic) Milo eviceva pobeda znaci gubitak svake nade da ce u Srbiji preovladati razum, da ce poceti dijalog i pregovori... Kad prode ovo srpsko ludilo, a ono ce proci, te k kad Milo evic uni ti Jugoslaviju Srbi ce shvatiti koliko im je ona bila potrebna ( k eljzen Malici) KADA SLAVITE COSICA ,NE ZABORAVITE DA VUK DLAKU MENJA ,A, CUD NIKADA? KADA BUDETE CITALI TIVO O OSKARU DANONU PROCITAJTE TA JE REKAO ILAS ,KOMENTARI UCI "O HRIDSKU LEGENDU" ILAS METODOLOGIJA DANAS LUSTRIRA ,POKLONICI TADA NJE POLITIKE KOJU JE ILAS SPROVODIO DANAS SU NA SCENI, ILAS OVCE DANAS OD SRBIJE CINE NOVI GOLI OTOK ,KAO TO JE TO RA DIO NJIHOV PREDAK,SVE U SVEMU ILAS OVCE DANAS DRMAJU SRBIJOM U KONTINUITETU,U VEC ITOM STRAHU DA CE MORATI DA VRATE ONO TO SU OD NARODA POKRALI....SVE OD KOMUNIZMA DO DANS ,NI JEDNA POLITICKA OPCIJA NE ZAGOVARA PO TEN STAV ,I INTERESE NARODA,VEC SAMO GLEDA KAKO CE ONO TO JE PREDHODNIK OD NARODA POKRAO "U IME NARODA" DA ZADR I, PA MAKAR I MORAO NAROD SRBIJE TOTALNO ISTREBITI I PRIODATI NEKOM ZLOM GOSPODARU, KAO TO SU NOVI FA ISTI KOJE NAM POLAKO ZAVLACE POD POJMOM NATO I EU... ILAS JE NEVIENO ZLO,TE SVAKO PREZIME NA TU TEMU ILAS JEDISKUTABILNO,KAO TO I SLEDBEN I TVO KRETENA POD NAZIVOM JOVO KAPICIC....GOLOOTOCKI POKROVITELJ... DANAS SE KOMUNISTI POD RAZNIM NAZIVIMA PA I DEMOKRATSKE PREOBUCENOSTI ,PREKO SOC IJAL JULSKO RADIKALSKO SLU BOVANJSKOG DELANJA,ZVELIKO TRUDE DA SVE POKRADENO OD VR EMENA OZNE STANETA DOLANCA ,SACUVAJU,JER KAKVI SU PREZERVATIVI OD LJUDI,OLO I KRV NICI,DA NISU POKRALI,SAMI NE BI ZNALI STVORITI OVO TO DANSKE IMAJU. MORACE SVE POKRADENO VLATITI,I TEK ONDA MO EMO GOVORITI O NEKOM PORETKU U SRBIJI,P ORETKU GDE JE NA PRVOM MESTU PRAVO NARODA ,ISTINSKA DEMOKRATIJA ,BEZ ZLIKOVACKIH ARAN ERA OD KRIMINALISTA I LOPOVA KOMUNJARSKOG VREMENA... TEREZIA UZEL URIN FENIKSS ................... Kako je nestala jugoslovenska spoljna politika Diplomatija non grata Kakva je to diplomatska slu ba cijim je celnicima zabranjen ulazak u najva nije evro pske zemlje, kojoj strani zvanicnici ne dolaze u posete, koja, sve zajedno, ni s a kim ne komunicira niti ima o cemu da razgovara? Odgovor je - jugoslovenska dip lomatija Ministar spoljnih poslova SRJ ivadin Jovanovic krenuo je 19. septembra u Njujork na zasedanje Generalne skup tine Ujedinjenih nacija ispracen fanfarama re imskih med ija. Slavodobitno je saop teno da ce ministar tokom desetodnevne posete razgovarat i sa kolegama iz vi e od cetrdeset zemalja i prezentirati na e videnje stanja na Kos ovu. Precutano je da je americka vlada Jovanovicu za boravak na teritoriji SAD postav ila iste poni avajuce uslove koji su 1993. godine va ili za Radovana Karad ica kad je dolazio na mirovne pregovore u UN - to jest da ce mu kretanje biti ograniceno na zgradu UN-a na Ist riveru, jugoslovensku misiju i, eventualno, najbli i kom iluk. I sta pravila va ice za Bratislavu Bubu Morinu, saveznog ministra za izbeglice i ras eljena lica (i visokog funkcionera JUL-a), koja putuje s Jovanovicem.

IZASLANIK ZLOCINCA: Cak i da nije takve manifestacije politickog stava Va ingtona, kakav mo e biti ugled ministra spoljnih poslova koji zastupa dr avu ciji je predsed nik, zajedno sa jo cetvoricom najbli ih saradnika, pred medunarodnim sudom optu en za ratne zlocine; kakav je rejting efa diplomatije koji je nepo eljan u 15 najva nijih evropskih zemalja? Ministar Jovanovic, osim toga, nije jedini diplomata cije je ime na spisku od tr ista i ne to ljudi koji ne mogu dobiti vizu za zemlje EU. Tu su pedantno pobrojani i Zoran Novakovic, Jovanovicev zamenik; Zlatan Kikic, pomocnik za bilateralu (k oji ceka agreman, saglasnost zemlje prijema za ponudenog ambasadora, Turske da o de tamo za ambasadora); Neboj a Vujovic, pomocnik ministra, doskora nji predsednik K omisije savezne vlade za saradnju sa KFOR-om, pre toga otpravnik poslova ambasad e u Va ingtonu. Jo nekoliko ambasadora, koji se upravo spremaju u evropske predstavnice, nalaze s e na spisku persona non grata u EU - na primer Jugoslav Kostic, bezbojni ali zat o veciti socijalisticki funkcioner koji je u vreme raspada Jugoslavije bio clan Predsedni tva SFRJ iz Vojvodine i koji se upravo sprema da zastupa interese na e zem lje u Rumuniji. Tu je i Zoran Vujovic, biv i savezni ministar za saobracaj, nedavn o imenovan za ambasadora u Hrvatskoj. Nije mnogo ute niji ni spisak novoimenovanih ambasadora koji nisu na tom spisku EU . U Bugarsku se, recimo, sprema Du an Cukic, Milo evicev politicki pregalac u medijs koj sferi. Dodu e, sprema se vec du e vreme: jo od Nove godine ceka agreman iz Sofije . Pristojnim rokom za davanje agremana se, inace, smatra rok od mesec dana, posl e kojih dr ava koja upucuje ambasadora obicno shvati da njen izabranik nije po vol ji domacina, pa predla e novog. No, ti obicaji u jugoslovenskoj diplomatiji ne va e, a osim toga - ko zna? Mo da i dobije agreman. Ratomir Vico, dugogodi nji srpski fun kcioner, vec posle est meseci ga je dobio iz Madrida, i krenuo na novo radno mest o. IZABRANICI: Ko su, dalje, diplomatski izabranici re ima? Rado Smiljkovic, u vreme M ilo evicevog uspona zapamcen po receptu re avanja politickih sporova koji je glasio "na ljutu ranu - ljutu travu", odlazi za ambasadora u Bec. U Var avu ide biv i gener alni sekretar MIP-a Radovan Matovic, koji je na to mesto stigao iz ministarstva kulture (gde je upoznao i stekao poverenje Milana Milutinovica). Guljbehar Sabov ic, ucesnica konferencije u Rambujeu u svojstvu pripadnika turske manjine na Kos ovu, javnosti poznata po tome to je duge konferencijske dane prekracivala tra eci u sluge pedikira i manikira - nedavno postade jugoslovenski ambasador u Kairu. Pet ar Jankovic, biv i ef SID-a (Slu be za informacije i dokumentaciju, odnosno obave tajne slu be MIP-a), odlazi za ambasadora na Kipar. Ukratko, diplomatska mesta u Evropi dobijaju samo ljudi sa dobrim licnim vezama u vrhu vlasti (konzul u Lionu, reci mo, nedavno je postala ena preuzeta iz Skup tine grada). Kako saznajemo, svako imen ovanje najpre prolazi kroz Glavni odbor Socijalisticke partije Srbije, mada najv eci neformalni uticaj na izbor kadra izgleda ima JUL (u krugovima profesionalnih diplomata u Beogradu kao ilustracija ovog poslednjeg najce ce se pominje ime Dojc ila Maslovarica, ambasadora pri Vatikanu, koji od diplomatije navodno najbolje z na - Miru Markovic). Diplomatski profesionalci, kojih je u MIP-u ipak ne to malo o stalo, mogu se u najboljem slucaju nadati mestima u Africi ili Aziji. Inace, SRJ ima otprilike upola manje ambasadora u svetu (sveukupno mo da pedesetak) nego to j e imala SFRJ. ORAHOVA LJUSKA: No, na ovaj prilicno depresivni spisak mo e se gledati i iz ute nog ugla: na e diplomate ionako slabo ta rade po svetu, pa i nije tako va no ko su i kakv i su. U krugovima bliskim jugoslovenskoj diplomatiji mo e se cuti da predstavnici SRJ uglavnom ive kao u orahovoj ljusci: retko se s kim srecu, a jo rede o necemu o zbiljnom razgovaraju. Uglavnom nastoje da ostanu u zemljama gde su poslati, da n adu neki poslic i i koluju decu. Ni njima se, medutim, ne mo e pripisati glavna krivica za takvo stanje stvari. SRJ pod Slobodanom Milo evicem nema, i od svog nastanka, nije imala formulisanu spolj nu politiku koju je, na primer, predlo io MIP, prihvatila Vlada i usvojila Skup tina . Spoljnopoliticke poteze od pocetka vuce iskljucivo Milo evic, bez obzira na kojo j se funkciji nalazio i njemu profesionalna diplomatija uop te nije potrebna. Od M IP-a se, recimo, nije ocekivalo da 1995. godine pred UN, na primer, iznese pitan je Zapadne Slavonije posle "Bleska" ili Knina posle "Oluje". Dan po to je pala Zap

adna Slavonija, kolegijum MIP-a se sastaje, ali taj dogadaj - a jo manje zlocine pocinjene nad Srbima - ne stavlja na dnevni red. Moguce obja njenje takvog skandal a je da se Milo evic sve prethodno dogovorio s Franjom Tudmanom, te nije bio zaint eresovan da se "talasa". Poznato je, takode, i da je Milo evic u Dejton vodio troj icu iskusnih ljudi iz MIP-a, ali ih za sve vreme trajanja konferencije ni ta nije pitao. S obzirom na takvo stanje stvari, sistematsko rasturanje diplomatske slu be obavlj eno pod aktuelnim re imom sasvim je logicno. RASTURANJE SLU BE: SRJ je nasledila kadrovski i tehnicki uglavnom netaknutu diplom atiju SFRJ (pocetkom devedesetih u MIP-u je bilo zaposleno izmedu 1300 i 1500 lj udi). U prolece 1992, medutim, pocinje cistka. Najpre je od svakog zaposlenog tr a eno da u roku od est meseci dostavi potvrdu o dr avljanstvu novonastale SRJ. Zaposl eni iz drugih republika nisu mogli te potvrde da dobiju, cak i ako su celog ivota iveli i kolovali se u Srbiji, a samo su im roditelji - recimo posle Drugog svetsk og rata - odnekud do li u Beograd. Nikakvi poku aji casnih ljudi iz te kuce da zadr e provereno sposobne diplomate poreklom iz drugih republika nisu pomogle: ima info rmacija da je MIP kolegama iz MUP-a dostavio spisak odredenih ljudi sa instrukci jom da im se u pomenutom roku ne izdaju potvrde o dr avljanstvu - to je automatski znacilo da gube posao. Kao kljucni covek za ovu fazu ci cenja MIP-a najce ce se pominje Zoran Janackovic, k oji je kao predsednik MOK SK Ju nomoravskog regiona krajem osamdesetih pomogao Mil o eviceve napore da uzme vlast u Srbiji. Janackovic je posle Milo evicevog ustolicen ja oko pola godine bio ef Dr avne bezbednosti Srbije, da bi potom pre ao u MIP gde je neko vreme bio nerasporeden. U vreme vlade Milana Panica dobija zvanje ambasado ra i krece na posao ci cenja MIP-a. Na novom poslu je navodno imao nesebicnu pomoc Du ka Bogdanovica, srpskog kadra, kasnije pomocnika ministra za konzularne poslov e a trenutno ambasadora u Libiji, i Dragana Jeremica, kasnije ambasadora u Bonu. Postav i ef Slu be informacije i dokumentacije, Janackovic je dobio mogucnost da se u potpunosti razmahne. Njegovo shvatanje posla dovelo je do toga da - kako tvrde dobro obave teni izvori - nikad nije napravljena obave tajna procena raspada diplom atske slu be SFRJ, odnosno obave tajnih prodora koji su odatle usledili. Recimo, cov ek koji je u biv oj dr avi u SID-u bio zadu en za pracenje emigracije oti ao je u SAD. ta je on prilikom debrifiranja ispricao Amerikancima o MIP-u i ljudima u njemu? ta su njemu slicni ispricali Nemcima i drugima? Koje su dokumente poneli sa sobom? To se Janackovic izgleda nije potrudio da sazna, ali je zato vreme provodio vred no prekopavajuci dosijee zaposlenih. Iz SID-a odlazi na novouspostavljeno mesto generalnog sekretara MIP-a, gde je pogotovu imao prostora da isteruje nepodobne. U drugoj polovini devedesetih odlazi za prvog ambasadora SRJ u Makedoniju, gde je odmah stekao slavu time to je za pocetak najurio 12 ljudi iz ambasade. Janacko vicev naslednik na mestu generalnog sekretara, vec pomenuti Radovan Matovic, nas tavio je posao pretresanja kadra i rasporedivanja imovine Diplomatskog stambenog preduzeca lojalnima, a i velikih para od konzularnih taksi koje su u vreme sank cija, umesto da budu uplacivane u savezni bud et, preusmeravane u MIP kao dopunski izvor finansiranja. U njegovo vreme je, medutim, metod cistki bio ne to suptilnij i: pravile su se reorganizacije, ukidala radna mesta, pa su ljudi po tom osnovu gubili posao - ni ta licno, znate, ali takva je situacija. ISKUSTVA DRUGIH: Kad se podvuce crta, ispostavlja se da jedino Srbija, od svih d r ava nastalih raspadom biv e Jugoslavije, nije iskoristila svoj profesionalni diplo matski kadar (i ujedno jedina nije regulisala pitanja svog medunarodno-pravnog s tatusa, odnosno nije clan nijedne relevantne medunarodne organizacije ili instit ucije). Nije ni to nelogicno - ostale biv e republike, sad i Crna Gora, aktivno izgraduju svoju diplomatiju, koncentrisano rade na svojoj afirmaciji u svetu, pa su bez pr edrasuda preuzele "svoje" profesionalce iz nekada njeg Saveznog sekretarijata za i nostrane poslove. Primera ima mnogo. Ignac Golob, ambasador SFRJ u Meksiku, dugo godi nji predstavnik biv e dr ave u UN-u i pomocnik ministra spoljnih poslova nekada nje zajednicke dr ave, postao je pomocnik ministra i savetnik u MIP-u Slovenije. Neve n Madej, ministar savetnik u Atini u vreme postojanja SFRJ, sad je spoljnopoliti cki savetnik hrvatskog predsednika Tudmana. Stanko Nik, odrastao i kolovan u Beog radu, ambasador i savetnik u SSIP-u, postao je ambasador i u MIP-u Hrvatske. U M

inistarstvu spoljnih poslova BiH balkansku saradnju koordinira Srdan Kerim, biv i pomocnik ministra u SSIP-u. Doskora nji pomocnik makedonskog ministra spoljnih pos lova Jordan Panev bio je prvi sekretar u SSIP-u, dok je Naste Calovski, nekada nji ambasador SFRJ, postao u samostalnoj Makedoniji ambasador u Njujorku. Za predst avnika Crne Gore u Sloveniji nedavno je imenovan Branko Lukovac, takode ambasado r u ministarstvu spoljnih poslova biv e dr ave. Pretpostavlja se da bi takva predsta vni tva, koja Crna Gora otvara po svetu vec nekoliko godina, uskoro mogla prerasti u diplomatska predstavni tva samostalne Crne Gore. MIP SRJ sa tom republikom i in ace uglavnom vi e nema nikakve veze. Medunarodna zajednica sa Podgoricom komunicir a direktno, mimo Beograda, a Crna Gora ne priznaje saveznu vladu, pa samim tim n i MIP, ni sada nju spoljnu politiku. Kosovo u kontekstu jugoslovenske diplomatije jedva da vi e ima smisla i pominjati - tamo od stranih zvanicnika dolazi ko kako hoce, cak ni ne obave tavajuci o tome MIP. Sve zajedno, ta institucija - u meri u kojoj funkcioni e - funkcioni e kao inst itucija Srbije bez Kosova. Je li to ne to za cudenje? Nije. Roksanda Nincic Cekajuci medunarodnu rehabilitaciju Dijagnoza koju postavlja Du an Lazic, ugledni diplomata u prethodnoj Jugoslaviji, glasi: "Nepostojanje celovite, politicki racionalne i realisticne spoljne politi ke koja bi se zasnivala na uravnote enim i verodostojnim procenama stvarnih mogucn osti, interesa i potrebe zemlje i gradana." U uvodnom izlaganju pripremljenom za okrugli sto Beogradskog centra za ljudska p rava o spoljnoj politici Jugoslavije, Lazic podseca da je predsednica ha kog tribu nala Gabrijela Kirk Mekdonald pre izvesnog vremena nazvala SRJ "dr avom odmetnikom od medunarodne pravde i utoci tem optu enih za ratne zlocine", i da ta izjava odra av a osnovnu predstavu o SRJ i Srbiji u demokratskim zemljama. SRJ je vi e objekat ne go subjekat medunarodnih odnosa, i u stalnom je sukobu sa svetom, ka e Lazic, doda juci da tvrdnje o "mracnim medunarodnim zaverama" i hegemonizmu "novog svetskog poretka", ciji je navodni cilj da razbije, destabilizuje i uni ti na u zemlju i uspo stavi "marionetski re im", jacaju ksenofobiju i klimu za konfrontacije. SRJ se mo e svojom spoljnom politikom porediti samo sa Irakom, Libijom, Severnom K orejom i drugim totalitarnim dr avama koje su u stalnim sukobima sa svima redom. N a izolovanosti zemlje pociva monopol politicke i ekonomske vlasti, Jugoslavija s e progla ava za najstabilniju i najnezavisniju zemlju i faktor mira u regionu, koj i je glavna smetnja geostrate kim politickim i ekonomskim aspiracijama i zbog toga izlo ena najvecim pritiscima "svetskih mocnika", posebno SAD. Jugoslaviju, nastavlja Lazic, posle demokratskih promena spoljne i unutra nje poli tike ceka slo en proces medunarodne rehabilitacije. Spoljna politika mora uva iti no ve medunarodne i unutra nje realnosti zemlje, mora postati otvorena i okrenuta raz vijanju bilateralnih i medunarodnih odnosa, mora se osloboditi ideolo kih kriterij uma i formula hladnog rata koje ne korespondiraju sa sada njim kretanjima u svetu. Konacno, sada nja Jugoslavija nema potencijala, ali ni potrebe i interesa da vodi globalnu spoljnu politiku poput nekada nje SFRJ. Ona treba da bude prilagodena ve licini i racionalnoj proceni uloge i mesta sada nje Jugoslavije u regionu, Evropi i svetu, da bude u funkciji ekonomskih, finansijskih, naucnih i tehnolo kih ciljev a. Retki gosti Od NATO bombardovanja do danas niko od stranih dr avnika ili zvanicnika nije do ao u posetu SRJ - ako izuzmemo Aleksandra Avdejeva, pomocnika ruskog ministra spoljn ih poslova, koji se sastao sa Milo evicem i Jovanovicem, ali po prvi put i sa pred stavnicima opozicije. U su enom diplomatskom koru u Beogradu nema, naravno, diplomata vodecih zapadnih z emalja (SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemacke), s kojima je Jugoslavija pre kinula diplomatske odnose cim je pocelo bombardovanje. Ne postoje nikakve indici je da bi ti odnosi pod Milo evicevim re imom mogli biti obnovljeni. Sa jugoslovenske strane ne postoji nikakva volja za tim, naprotiv; a i da postoji, skoro je neza mislivo da bi vlade tih zemalja imenovale ambasadore koji bi onda morali da pred aju akreditivna pisma (u kojima se tradicionalno prenose pozdravi jednog efa dr ave

drugom i izra avaju elje za unapredivanjem saradnje) suverenu koji je optu en za rat ne zlocine. Iz zemalja EU i NATO-a, u Beogradu su trenutno ambasadori panije, Italije, Grcke, Portugala, a nedavno se vratio i ambasador Turske. Od ostalih, tu su ambasadori Rusije, vajcarske, Indije, Brazila, Australije i, od pre nekoliko dana, novi amb asador Iraka. Njegov dolazak ogla en je na prvoj strani "Politike", to nigde u svet u nije obicaj buduci da se razmena diplomatskih predstavnika smatra normalnom po javom. "Politika" nagla ava da je dr Sami Sadun Kati preneo Milo evicu "srdacne pozd rave i najbolje elje irackog predsednika Sadama Huseina za dobrobit na eg naroda i dalji uspe an razvoj na e zemlje". Ambasadora Katija primio je i Vojislav e elj, pozdra vljajuci pri tom Huseina kao "velikog borca protiv americkog imperijalizma i heg emonizma", jer nam je americki hegemonizam "zajednicki neprijatelj". Nezavisno od toga odakle dolaze, izgleda da strane diplomate ovde nemaju previ e p osla, da sa MIP-om uglavnom kontaktiraju po konzularnim pitanjima. Od stranaca, u MIP ovih dana najce ce dolaze predstavnici medunarodnih nevladinih i humanitarni h organizacija. Nema znakova otvaranja ni prema medunarodnim organizacijama - od OEBS-a se, na p rimer, ocekuje prvo da nas ponovo prime, pa tek onda da razgovaramo o eventualno j saradnji (kao to i svi ostali prvo treba da okaju grehe prema nama, da nas lepo zamole da popravimo odnose, pa cemo videti). No, pitanje statusa SRJ u OEBS-u t renutno uop te i nije na dnevnom redu, a jo manje pitanje njenog statusa u UN-u. Opozicija i ekselencije "Opozicija - a posebno SPO - u potpunosti je preuzela spoljne poslove Jugoslavij e, jer zvanicna diplomatija ne samo to ne mo e da putuje nego su i spoljna politika i diplomatija ispod svakog kriterijuma", ocenjuje za "Vreme" dr Ognjen Pribicev ic, savetnik Vuka Dra kovica. On podseca da je predsednik SPO-a bio u Grckoj i Ita liji gde se sastao sa ministrima spoljnih poslova, dok ga je u Rumuniji primio i predsednik dr ave. Teme razgovora bile su demokratizacija Srbije i Jugoslavije, K osovo, humanitarna pomoc. Glavni rezultat tih susreta, po Pribicevicu, jeste to t o se Jugoslaviji koliko-toliko omogucava da ucestvuje u medunarodnim kontaktima. I Zoran indic, predsednik Demokratske stranke, posetio je u poslednje vreme deset ak evropskih dr ava - medu kojima Norve ku, vajcarsku, Ce ku, Slovacku. indic ima tradic ionalno dobre veze sa Nemackom, Austrijom i Britanijom, a nedavno je razgovarao i sa jednim od najuticajnijih ruskih politicara Viktorom Cernomirdinom. Medutim, kako za na list primecuje lider demokrata, jedan od znakova bolesti ovog dru tva je to se dobre veze u svetu smatraju politickim minusom. indic inace ka e da je posebno ponosan na dobru saradnju sa susedima - nedavno je b io u Madarskoj, Bugarskoj i Rumuniji, a sprema se i u Makedoniju. Ba ta saradnja, ka e, znatno podi e ugled stranke u Evropi. "Svet nas na unutra njem planu gleda kroz to da li smo u stanju da se ujedinimo, a na spoljnom umemo li da saradujemo sa susedima", tumaci indic, dodajuci da Milo ev ic gre i to misli da treba razgovarati samo s Rusima i Amerikancima. "To mo e biti ta cno samo ako zastupa jo deset zemalja, kao to je to cinio Broz", ka e predsednik DS. Prof. Vojin Dimitrijevic, direktor Beogradskog centra za ljudska prava pominje j o jednu mogucnost medunarodne saradnje opozicije - povezivanje programski slicnih stranaka. "U Evropskom parlamentu poslanici se grupi u po orijentaciji, a ne po z emljama iz kojih poticu. Vladajucim strankama takva saradnja nije po la za rukom. Saradnja levice je tradicionalno bolja jer je po usmerenju internacionalisticka, ali SPS i JUL su stranke pseudolevice - i to je u svetu prepoznato. Desnica, u na em slucaju radikali, te e se povezuje jer su to po pravilu ultranacionalisticke s tranke." Na opozicionoj sceni Srbije najbolje medunarodne veze te vrste imaju stranke lev og centra. Dimitrijevic, jedan od na ih najpoznatijih strucnjaka za medunarodno pr avo, procenjuje da bi Gradanski savez Srbije i Socijaldemokratska unija uskoro m ogle biti primljene u Socijalisticku internacionalu u statusu posmatraca. Konkre tne koristi od takve saradnje vidljive su iz primera GSS-a koji ima dobre veze s a Zelenima u Nemackoj, stranci kojoj pripada ministar spoljnih poslova Jo ka Fi er. Tako je Fi er nedavno pozvao nekoliko ljudi iz GSS-a na berlinski skup o situaciji u Srbiji.

Sve zajedno je, utisak je da se polako menja kvalitet komunikacije izmedu demokr atske Evrope i opozicije u Srbiji. Dok je Milo evic za njih predstavljao faktor st abilnosti na Balkanu, kontakti sa opozicijom imali su uglavnom simbolican znacaj . Posle bombardovanja razgovori imaju ozbiljniji sadr aj, i uglavnom se bave re avan jem kvadrature kruga - kako pomoci Srbiji a da se pri tom ne poma e vlastima. prethodni sadr aj naredni Feljton Vreme broj 455, 25. septembar 1999. Deset Milo evicevih godina u deset slika (2) Izbori 1990, pocetak velike neizvesnosti U prvoj vi estranackoj utakmici u Srbiji, SPS je uz zdu no navijanje dr avnih medija, prvenstveno televizije, dobio 46,1 odsto glasova, ali je u Skup tini dobio cak 194 od 250 poslanickih mesta. Primenjen je vecinski izborni sistem - to je imalo dal ekose ne posledice Na prvim vi estranackim izborima u Srbiji i Crnoj Gori 1990. desilo se ono to se ni je desilo nigde u zemljama realnog socijalizma (sem u Bugarskoj): trijumfovale s u biv e komunisticke partije. Spektakularan krah "realnog socijalizma" doveo je do biblijskih promena u Poljsk oj, Madarskoj, Cehoslovackoj, DR Nemackoj. Prvi slobodni izbori bili su zapravo referendum protiv komunizma; u Poljskoj su na izborima 1989. kandidati Solidarno sti osvojili 99 od 100 mesta u Senatu! Kod nas se 1990. raspao SKJ: Slovenci su predlagali labavi savez, Srbija je insi stirala na monolitnoj komunistickoj organizaciji. Kada su 22. januara 1990. na V anrednom kongresu SKJ odbijeni svi slovenacki amandmani Centar "Sava" napu ta 106 slovenackih delegata predvodenih Milanom Kucanom. U sali tajac, pa gromoglasan, opro tajni aplauz vedre vecine. "Prva ru a Slovenije" Sonja Lokar nije krila suze. P remijer Ante Markovic dao je novinarima optimisticku izjavu: "Jugoslavija ce i d alje postojati!" Te godine na malim ekranima su tutnjali mitinga i, iskopavane su jame po Hercegovi ni i svecano sahranjivane mo ti pobijenih u Drugom svetskom ratu, Krajinom su se un jali naoru ani ljudi, u Benkovcu nocne stra e, a u Kninu je zapocela "balvan revoluc ija"... SK Slovenije je prvi obnarodovao da je spreman da side sa vlasti, ako tako grada ni odluce na izborima. Do kraja godine izbori su odr ani u svim republikama, ali n e i na federalnom nivou: politicka vrhu ka nije mogla ni na ovoj tacki da se dogov ori. I izborni ritam bio je uveliko razlicit: prvi su na izbore istrcali Slovenc i, sledili su Hrvati, dok su Makedonija i Bosna i Hercegovina izbornu utakmicu i male pola godine kasnije. "Dva oka u glavi" su posle dugog oklevanja odlucila da se suoce sa opozicijom tek u decembru. Ta prva "prava" izborna utkamica u SFRJ bila je haoticna: u Sloveniji i u Hrvats koj odr ani su izbori za sva tri veca republicke skup tine (po slovu Ustava iz '74). U Makedoniji i Bosni i Hercegovini usvojeni su amandmani na republicke ustave, pa se pristupilo izborima za republicku skup tinu, gradani su birali poslanike za Vece gradana i Vece op tina. U Srbiji je prvo donet Ustav septembra 1990, pa se on da glasalo za jednodomnu skup tinu. U Crnoj Gori izborima za isto telo prethodili su julski ustavni amandmani. U meduvremenu, u Srbiji su TV-pricaonice uspavljivale publiku teorijama o bespar tijskoj demokratiji i tzv. bespartijskom pluralizmu, koji je lansirao glavni ide olog SPS-a akademik Mihailo Markovic. Neki su autorstvo ove sintagme-oksimorona pripisivali i dr Mirjani Markovic, tada jo personi dramatis iz senke. Kako je klj ucni princip partijskog dokumenta klasicnog naslova "Stavovi komisije Predsedni tv a Srbije o reformi politickog sistema" jedan gradanin - jedan glas, nije bilo ans e da bude prihvacen u vi enacionalnoj Jugoslaviji: pravno se ru i ustavni sistem Jug oslavije. Srpska elita oko SANU-a i UKS-a je odu evljena: stavove naziva "magna ka rtom srpske demokratije" i ushiceno podr ava svojevrsnu varijantu na e "kulturne rev olucije".*** Dobrica Cosic porucuje da je "u ovom istorijskom trenutku od adekva tne demokratske procedure mnogo va niji sadr aj i kvalitet predlo enog ustava". I Mati

ja Beckovic podr ava radikalne promene Ustava Srbije - "Srbija, republika koje nem a, ne mo e imati precih zadataka nego da je ima". U Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji opozicione, nacionalist icki obojene partije, pobedile su i formirale vlade (same ili u koaliciji). U Bi H, gde se verovalo da je najvi e tvrdih komunista i Antinih reformista, do lo je izb ornog kraha komunista kome nema premca u Evropi: Ante Markovic, predsednik SIV-a , koji je samo godinu dana ranije u mnogim anketama, od Vardara pa do Triglava, progla avan za najpopularniju licnost u zemlji, do iveo je gorko razocaranje: biv i ko munisti su osvojili samo est odsto glasova! U BiH je do lo do "popisa stanovni tva"trijumfovale su nacionalisticke stranke SDA, SDS i HDZ. U izbornoj utakmici u Srbiji zvanicno su ucestvovale 53 stranke: SPS je osvojio 2.320.587 ili 46,1 odsto glasova, ali je zahvaljujuci vecinskom sitemu dobio cak 194 (77,6 odsto) od 250 poslanickih mesta. Opozicija je bila zbrisana: SPO sa g otovo 800.000 glasova (15,8 odsto) imao je samo 19 poslanika, 456.000 gradana je svoj glas dalo nezavisnim kandidatima (u parlament ih je u lo samo osam). Demokra tska stranka koja je okupila srpsku intelektualnu elitu totalno je pokisla: uspe la je da osvoji samo sedam poslanickih mesta (7,4 odsto), za nju je glasalo 372. 786 biraca. U Srbiji je, kao i u Hrvatskoj, primenjen vecinski sistem, to je deformacija volj e biraca sa dalekose nim posledicama, ukazuje Vladimir Goati u svojoj knjizi "Izbo ri u SRJ od 1990. do 1998.", sa indikativnim podnaslovom Volja gradana ili izbor na manipulacija. U Sloveniji, gde je primenjen proporcionalni sistem, sastav par lamenta je mnogo realnije odslikao volju biraca. Opozicija u Srbiji i Crnoj Gori je ucestvovala u neravnopravnoj utakmici; bilo j e demonstracija i pretnji da ce bojkotovati izbore: u Srbiji je opozicija tra ila prvo parlamentarne izbore, pa onda novi ustav. Pobedila je vlast. Mediji, prvens tvenstveno TV Beograd i "Politika", iz sve snage su navijali za vlast. "Albanska alternativa" je bojkotovala izbore. Medutim, cak i kad se pokrajina ot pi e u ovoj izbornoj matematici, Srbija nije bila osobito zagrejana za izbornu uta kmicu: interesovanje je bilo manje nego u drugim delovima zemlje. Neki analitica ri misle da su gradani Srbije skepticni prema radikalnim politickim promenama: t o potvrduju cak i prvi izbori posle Drugog svetskog rata. Istovremeno sa parlamentarnim izborima u Srbiji su odr ani i predsednicki izbori. Prema novom Ustavu iz 1990, predsednik ima izuzetno velika ovla cenja (rukovodi or u anim snagama, utvrduje postojanje ratne opasnosti, progla ava ratno stanje, mo e uz konsultaciju s predsednikom vlade da raspusti Narodnu skup tinu). Ucestvovala su 3 2 kandidata: vec u prvom krugu trijumfovao je kandidat SPS-a Slobodan Milo evic, z a koga je glasalo 3,285.799 (65,3 odsto) biraca. Drugoplasirani Vuk Dra kovic osva ja samo 16,4 odsto glasova (824.674), treci je bio dr Ivan uric, kandidat UJDI-a sa 277.398 glasova, cetvrti Sulejman Ugljanin, kandidat SDA (110.000 glasova), d r Vojislav e elj, kandidat grupe gradana je peti sa 96.277 glasova. Partije liberalne orijentacije su i u Srbiji, i u Crnoj Gori vrlo slabo pro le, al i slabo su pro le i partije najtvrdih nacionalista: vladajuci socijalisti su im za pravo preoteli program! Ratnicka politika i retorika re ima nije skrivana: od Gazi mestana Slobodan Milo evic alje jasnu poruku: "Bice rata, bogami!" (februar 1990, p rema dnevnickim zapisima Borisava Jovica). Socijalisti su parole umotali u ru icastu svilu - umesto Komnenicevog poklica "Mi cemo povesti Srbiju u smrt ili slavu, satrcemo komuniste!", Slobodan Milo evic i h or kandidata SPS-a ponavljaju da ce SPS vratiti dostojanstvo srpskom narodu, da su za "du no po tovanje kulture, vere i tradicije srpskog naroda", jer "pro lost nam m o e slu iti na cast". SPS ve to koristi strah od socijalne nesigurnosti: sa sloganom d a sa njima "nema neizvesnosti", SPS je za mir i bogatstvo, a mracne snage opozic ije ce uvesti Srbiju u bedu i rat. SPS se bori za "majke koje radaju decu za rad osti i rodendane, a ne za ratove i siroma tvo". Obecana je i "jednakost u sticanju bogatstva po tenim radom", " bogato i moderno selo", "bolji ivot i dru tveni ugled p rosvetnim radnicima". Nije bilo neizvesnosti. Bio je to pocetak stra nog kraja: usledilo je raspadanje J ugoslavije, ratovi, beda i izolacija. Slobodanka Ast

Te 1990... Demonstracije u vi e gradova na Kosovu. Parola: Kosovo - republika! U Beogradu u Centru "Sava" - odr an prvi posleratni Svetosavski bal. SK Srbije se transformisao u SPS. e eljevi cetnici prekinuli pozori nu predstavu "Sveti Sava" Sini e Kovacevica "jer ru i s rpski narod". Dobrici Cosicu dodeljena Njego eva nagrada. Slovenija proglasila Deklaraciju o nezavisnosti. U Tribunju zapaljena kuca glumca Mije Aleksica. e elj pred Kucom cveca preti da ce glogovim kocem prekopati Titov grob u Kuci cveca . Za vreme utakmice Jugoslavija-Holandija u Zagrebu navijaci okrenuli leda za vrem e dizanja jugoslovenske zastave i zvi dali himni "Hej Sloveni". Stadion navijao za Holandiju. Za patrijarha izabran episkop ra ko-prizrenski gospodin Pavle. Zamenio te ko bolesno g patrijarha Germana (91) koji je na toj du nosti bio od 1958. TVB je redovno emitovala BBC i SKY News. Radoman Bo ovic, predsednik IV Vojvodine, otvorio novo nalazi te nafte u Banatu. Kvadratni metar stambenog prostora kod novobeogradskog "Merkatora" ko tao je 3500 DM, u Mirijevu - 3000 DM. Crvena zvezda osvojila kup ampiona. Rekli su '90... Slobodan Milo evic je najpopularniji Srbin u ovom veku (Dobrica Cosic) Srbi imaju edipalni karakter i pokazuju potpunu poslu nost prema autoritetu, ali u odredenim situacijama tu autoritarnost pretvaraju u ru ila tvo prema nosiocima vlas ti. Uostalom, Srbi ubijaju sve svoje vode (dr Jovan Ra kovic) teta je to Srbija nema Nikolu Pa ica (general Blagoje Ad ic) Milo eviceva pobeda znaci gubitak svake nade da ce u Srbiji preovladati razum, da ce poceti dijalog i pregovori... Kad prode ovo srpsko ludilo, a ono ce proci, te k kad Milo evic uni ti Jugoslaviju Srbi ce shvatiti koliko im je ona bila potrebna ( k eljzen Malici) prethodni sadr aj naredni 1. Deset Milosevicevih godina u deset slika (2) 25 ??? 1999 ... Drugoplasirani Vuk Dra kovic osvaja samo 16,4 odsto glasova (824.6 74), treci je bio dr Ivan uric, kandidat UJDI-a sa 277.398 glasova, ... www.vreme.com/arhiva_html/455/11.html U trenutku kad je ovaj tekst vec bio tampan, za novogodi nji broj "Bosanske po te", u Oslu, Oskar Danon je umro (18.12.2009. godine) u Beogradu. Po tome se, dijelom, ovaj tekst mo e citati i kao predsmrtni razgovori s Velikim Maestrom. (Mi o Maric) MAESTRO Kad ga zovnem u Ba ki, na Krku, ne cujem kako Jadran pod njegovim balkonom umi pian o, pianissimo; u slu alici cujem simfoniju sa CD-a koju ne poznajem i drag glas ko ji pamtim. Minulog septembra (2009.) opisivao mi je Ba ku i kameno ostrvce Prvic p reko vale cije se boje i oblik pod suncem tokom dana mijenjaju, govorio o prijat elju Dinku Milaciju, penzionisanom brodskom radio-telegrafisti koji mu prica o d alekim morima, a svako jutro svrati da vidi je li "pozabil dihat". Kako ivi sam o pskrbljen savremenim aparatima za reprodukciju zvuka i mno tvom video i audio snim aka koje je skinuo sa dva TV satelita; "i dalje sam s muzikom i u muzici". Pocet kom oktobra (2009.) veli da je jo ljeto, posmatra djecu kako se kupaju, on ne mo e, ali je radostan u njihovoj radosti. Zove da svratim, ili na videnje u Sarajevu 16. uz 70. godi njicu Collegium Artisticum, veoma mu se ide u Sarajevo. Predla em su sret u Londonu, u novembru (2009.), gdje mu u La Benevolenciji pripremamo homage . "Bih rado", veli, "ali imam jedan problem". "Koji, dru e Cigo", pitam. "Meni je 96 godina", ka e. Zatecen sam. Cuvam ga vitalnog i mladolikog iz posljednje mirnod

opske Svecanosti revolucionarne pjesme RTSA na spomen groblju rtvama fa istickog te rora, Garavice kod Bihaca. Od prve u Bileci, radili smo sve. Bijah scenarista i urednik, on dragocijen savjetnik. Strucnijeg i odanijeg pjesmi od Oskara Danona, partizana-antifa iste s pu kom, maestra s dirigentskom palicom i kompozotora te pje sme na na im prostorima nisam poznavao. Nije bilo. U susret pjesmi krenuo je iz ok upiranog Sarajeva 16. jula '41. a gradu vratio 8. aprila '45. Pa uvijek iznova. Na Izbornoj skup tini Akademije Nauka i Umjetnosti BiH 19. septembra '08. rekao je : "Osjecam se vrlo poca cenim to sam postao clan ANUBiH, pogotovo jer sam Sarajlija ". A 49. Internacionalni teatarski Festival MESS 16. oktobra '09. otvorio video linkom (bubre ni bolovi ga sprijecili da dode) kao jedini ivi osnivac Collegium art isticuma, dalekog pretka MESS-ovog. MESS mu se zahvalio "Zlatnim lovorovim Vijen cem". Vrijeme izmedu je istorija. Nikad je casniju i nikad casniji od Oskara i n jegovih nisu sopstevnom krvlju pisali a ljep e pjevali. Kad mu prenesem elju redakc ije "(Bosanske) Po te" da gostuje u novogodi njem broju veli: "Rado, ali ne sjedam z a kompjuter, a telefonom ti je skupo. Ne to zna , ne to si bilje io, ne to ce jo , a uputit u te na autobiografiju "Ritmovi nemira" koju sam izdiktirao Svetlani Hribar, nov inarki rijeckog "Novog lista", a objavio sarajevski Rabic '05. Uzmi ta eli , ako zaf ali pitaj". S 540 stranica autobiografije i iz telefonskih razgovora nastao je s lijedeci tekst. Oskar Danon (u partizanima, 1943,) Kcerka Maja i Oskar Danon ('90-tih) - Roden sam u Sarajevu 07. februara 1913. i odrastao u Despicevoj broj 1, preko puta hotela Evropa. U goste su nam dolazili pravoslavci, katolici, muslimani i n ikada niko nikoga nije pitao koje je nacije ili vjere. Vecina tada njih muslimana, pravoslavaca, katolika i Jevreja osjecala se Bosancima. U na oj kuci nije bilo va n o ko je ko, jedino nam je bilo va no da nisu fa isti... Pohadao sam Prvu mu ku gimnazi ju, u kojoj smo imali sjajne lijevo orijentisane profesore: Jovana Kr ica, Kalmija Baruha, Stjepana Tomica, Antu Babica, Marsela najdera... (zavr ili od Jasenovca do Au vica, P.A.). Pored obaveznog gradiva, profesori su svoje dake uvodili u magiju literature, pozori ta, slikarstva, muzike, pomagali nam da formiramo pogled na sv ijet. Prvi jazz orkestar, Bobby jazz, osnovali smo '28. Imali smo saksofon i ban jo. Svirao sam klavir. Moja majka je svirala klavir, pa je u na oj kuci muzika bil a prisutna od najranijeg detinjstva. Muziku nam je u sedmom razredu Prve mu ke gim nazije predavala Anka Ivacic, lijepa i mlada profesorka koja se kasnije udala za knji evnika Hamzu Humu. U pjevackom horu kome je dirigovala, svirao sam klavir sv e dok jednoga dana profesorka Ivacic nije zatra ila da je zamijenim. Tako sam poce o da "ma em". Kasnije je s ucenicama enske gimnazije napravljen mje oviti hor, pa bi smo preko ljeta odlazili na turneje po biv oj Jugoslaviji. Izvodili smo djela Mokr anjca, Slavenskog, Gotovca, Adamica, recitovali Kranjcevica, Zmaja, antica U Makar skoj me cuo profesor pra kog konzervatorija i kompozitor Franti ek Picha i veoma se zainteresovao za mene, do ao kod mog oca i insistirao da odem u Prag i studiram mu ziku. Tako sam '33. upisao filozofiju na Filozofskom fakultetu Karlovog univerzi teta, a na Dr avnom konzervatoriju, kompoziciju i dirigovanje. Prag je u periodu i zmedu dva rata bio metropola, okrenut i Zapadu i Istoku. Bio je pun jugoslovensk ih studenata koji su se brzo ukljucili u dru tveni i politicki ivot. Studenti su bi li podeljeni u dvije grupe: jedna je bila socijalisticka, druga prore imski i naci onalisticki orijentisana. Pripadao sam prvoj. Poslije diplomskog koncerta s orke strom Konzervatorija odbranio sam doktorsku tezu i vratio u Sarajevo '38. - Te godine sa studija iz inostranstva stigao je veliki broj mladih intelektuala ca, pa je grad odjednom ivnuo. U okviru Sarajevske filharmonije pijanistkinja Mat usja Blum, balerine Ana Rajs i Ubavka Milankovic, likovni umjetnici Vojo Dimitri jevic, Ismet Mujezinovic, Danijel Ozmo, Roman Petrovic, in enjeri Jahiel Finci, Em erik Blum, uica Salom, pisci Jovan Kr ic, Boris Kovacevic, Boro Dra kovic, pravnici P avle Goranin, Mladen Cvitkovic, i drugi, osnovali smo umjetnicko dru tvo Collegium artisticum. Organizovali smo horske recitacije, predavanja, multimedijske umjet nicke veceri, izlo be... Nakon sloma Jugoslavije, svi mi ljevicari okupljeni oko C ollegiuma, zbog tajnih policijskih spiskova na kojima su se nalazila na a imena, m orali smo u ilegalu. Razmi ljali smo kako da se organizujemo, kako da onemogucimo odvodenja ljudi u logore. Gledao sam sarajevske Jevreje koji spu tenog pogleda, sa

utim trakama na lijevoj ruci, obilje eni, hodaju ulicama kao sjenke. Bio sam, priz najem, u strahu da me gonici ne prepoznaju, da me ne uhapse i odvedu u logor zbo g toga to ne nosim istaknuti "znak svoje vjere". Napustio sam stan, roditelje... Cim je uspostavljena vlast Nezavisne dr ave Hrvatske u oceve radnje su u li usta ki po vjerenici, roditelji su protjerani iz velikog stana u centru Sarajeva i ivjeli ka o podstanari kod jedne muslimanske porodice koja ih je lijepo primila i omogucil a da preodjeveni u muslimansku no nju izbjegnu usta ki pogrom i da se prebace u Ital iju. Odatle u Ameriku. Otac je umro u Detroitu, majka se vratila i umrla u Saraj evu. Sahranjena je na Barama skromno i bez vjerskog obreda. Te ko sam podnio njenu smrt. - Nije cudo da su se gotovo svi clanovi Collegiuma prikljucili partizanima. Ja s am "oti ao u umu" 16. jula '41. Sa la nim planinarskim legitimacijama koje nam je pre ko svoje kolske kolegice ovjerila moja djevojka Vjera Bonacic na Crepoljsko smo i za li taksijem Slavi a Vajner, Slobodan Princip, Hasan Brkic i ja, a sacekali nas Av do Hod ic, Branko Milutinovic i krojac Mento. Partizani kao organizovana formacija jo nisu postojali, pa smo sa Grujom Novakovicem, Perom Kosoricem i Pavlom Gorani nom, krenuli na Bijele vode. U pocetku smo izvodili diverzantske akcije, miniral i pruge, a onda polako formirali partizanske odrede. Najprije sam bio zamjenik k omandanta Romanijskog bataljona, pa onda komandant odreda Zvijezda. Ratovali smo i sanjali o slobodi. Sjecam se da smo moj najbolji drug iz gimazije, Pavle Gora nin i ja, te '41. u podno ju Romanije na Radio Berlinu slucajno uhvatili Karajanov o izvodenje "Eroice". Kada je zavr eno, Pavle je rekao kako je siguran da cu jedno ga dana dirigovati "Eroicu" na beogradskom "Kolarcu", a on ce sjedeti u publici i u ivati. Na alost, nije docekao. Poginuo je na romanijskim Bijelim Vodama januara '44. U partizanskim jedinicama intenzivno se radilo na podizanju kulturnog nivoa boraca. Postojali su pjevacki i recitatorski horovi i dramske dru ine. Izvodile s u se pjesme iz Oktobarske revolucije, panskog gradanskog rata i starih seljackih buna... Kasnije sam komponovao sam. "Romanijo visokoga visa", "Ide Tito preko Ro manije", "Pjesma bosanskih proletera"... Po tekstu Vladimira Nazora "Drug Tito", "Sve to j' bilo pod pepelom", "Pjesma o pesti" ... Poslije Pete ofanzive od Rodoljuba Colakovica sam dobio zadatak da Nazora odvede m na sigurno. Nalazili smo se u Mrkajicima, a moj zadatak je bio da Nazora doved em do Vrhovnog taba. Nazor je bio bolestan. Pricali smo o enama, ali i o odnosu fi lozofa openhauera prema njima. Osim mog ratnog imena Cigo, Nazor o meni ni ta nije znao. Mislio je da je to skraceno od - Ciganin. Zbog toga je bio zapanjen kada j e vidio da ne samo da sam cuo za opehauera, nego i da diskutujem o njegovoj filoz ofiji. U jednom trenutku, misleci da ga ne cujem, odmahnuo je rukom i za sebe pr okomentarisao: "Eh, ta ovi komunisti napravi e od Cigana". Bilo mi je smije no, ali s mo nastavili dalje. Sustigao nas je kurir i rekao mi da Nazora vodim na Milan-pl aninu, gde se nalazio Vrhovni tab. Tada sam prvi put vidjeo Tita... S Pozori tem na rodnog oslobodenja novembra '43. dobio sam zadatak da spremim priredbu povodom D rugog zasjedanja AVNOJ-a u Jajcu. Iz Splita su do li Ljubi a Jovanovic, Mira Sanjina , Andreja Preger... Nikola Hercigonja je sa djecacima i djevojcicama iz sela oko Jajca napravio hor, a spremali smo i "Narodnog poslanika". Bili smo odu evljeni. Shvatili smo da se iz na e te ke vi egodi nje borbe, stradanja i rtve rada nova dr ava... U Jajcu sam dobio cin majora... Jedno vrijeme '44. s Pozori tem narodnog oslobodenj a boravio sam u Bariju, gdje smo davali priredbe u profesionalnom Teatro Piccinn i. Krajem septembra smo dobili naredenje da se pripremimo za ulazak u Beograd. Z adu en sam da idem u Narodno pozori te, da formiram hor, orkestar i ansambl koji ce izvesti svecanu priredbu povodom proslave Oktobarske revolucije. Spremili smo " es tu simfoniju" od Cajkovskog. Nakon 20. oktobra, Pozori te narodnog oslobodenja je davalo priredbe tri puta dnevno - ujutro, popodne i uvece. Sala je uvijek bila p una. Dugo nisam vjerovao da cu u Beogradu ostati da ivim. Mislio sam: tu sam priv remeno, a uskoro cu se vratiti u Sarajevo, nastaviti tamo gdje sam prije rata st ao, obnoviti Collegium aristicum... U Sarajevo sam odletio ruskim vojnim avionom 8. aprila '45. Sarajevo je bilo razoreno. Jedva sam cekao da vidim Vjeru, djevo jku u koju sam bio zaljubljen od prije rata. Njena majka, strogih katolickih naz ora, nije bila odu evljena idejom da joj se cerka uda za "tambur-majora", ateistu, ljevicara, jo i Jevrejina. Vjera i ja smo oti li za Beograd gdje smo se vjencali. - Maja '45. pozvani smo kod Radovana i Vere Zogovic na veceru. Bili su ilas i nje

gova supruga, Mitra Mitrovic i trudili da isprovociraju moju Vjeru aluzijama na njeno "bur ujsko" porijeklo. Ispitivali su je o ivotu u Sarajevu tokom rata, o tome ta je radio njen otac, kako se dr ao. Bio sam zadivljen mirom i dostojanstveno cu s kojim je moja Vjera odgovarala na njihova nepristojna pitanja. ilas je na kraju i mene potkrpio. Navodno u ali, kazao je kako bi, zbog diplomata, oficira i ugledn ih dr avnika, bilo dobro da se u Beogradu napravi javna kuca u kojoj bih ja bio od lican direktor. To je, kao, trebalo da bude nekakva duhovitost koja aludira na p oznati Lenjinov stav o teatru i glumicama kao lakim enama. Na kraju vecere na koj oj je hrana bila izvrsna, ustao sam od stola, oti ao u kupatilo i cijelu veceru po vratio... Mitra Mitrovic, Radovan Zogovic i Stefan Mitrovic su pozivani na gener alne probe i arbitrirali. Medutim, osim u dva slucaja, tu nije bilo ni ta dramatic no. Zamjerka je bila da se u "Ohridskoj legendi" velicaju selo i kulaci, pa su t ra ili da se balet ne izvodi. Kao direktor Opere i baleta morao sam da odem kod Ed varda Kardelja koji je intervenisao da se zabrana ne donese... Radili smo Konjov icevu operu "Knez od Zete". Sporna je bila scena u kojoj, dok popovi pjevaju i v r e obred, knez krece u Italiju, a narod ga ispraca rijecima: "Vratice se ti nama, kne e na ". Cjelokupno rukovodstvo sa Titom na celu je prisustvovalo premijeri, niko m nije smetalo. Ali me u pauzi pozvavao ilas i najo trije protestovao zbog scene ko ja, po njegovim rijecima, asocira na povratak kralja. Nakon toga, u novinama je protiv Laze Kostica, pisca libreta i nas dugo vodena hajka koju je prekinuo Krle a . Pozvan je da dode, pogleda predstavu i presudi. Sjedio sam pored njega. Kada j e predstava zavr ena, Krle a je bio zacuden: "Ne razumijem ta je tim ljudima. Ovdje n ema niceg spornog i to je jako dobro djelo". Hajka je istog trenutka prestala. S talno govorim da stvari ne treba posmatrati crno-bijelo. Sistem je bio takav kak av je, ali su uvijek bili va ni ljudi. Mene, znate, uvijek zapanji kada cujem da n eki pjevac ili glumac s kojim sam radio danas govori o tome kako nije mogao da u spije zato to nije bio clan partije. U na em pjevackom ansamblu, osim Miroslava Can galovica, u pocetku nismo bili. Delegacija Saveza kompozitora Jugoslavije i Tito Maja '90. jo uvijek sam naivno vjerovao da ce se situacija smiriti i da ce doci d o sporazumne konfederacije. Pa zaboga, 9. novembra je sru en Berlinski zid. Na ru ev inama je koncertirao Mstislav Rostropovic. Valjda ce i na i ljudi imati vremena da se u miru rastanu i formiraju svaki demokratsku zajednicu samostalnih dr ava. Nis am vjerovao Milo evicu niti Memorandumu SANU. Vjerovao sam Anti Markovicu... April a '92. bio sam pozvan na promociju monografije o Collegium aristicumu. Ucestvova o sam i na mitingu na kome su se okupili gradani Sarajeva u znak podr ke jedinstve noj Bosni i Hercegovini. Odjednom, s brda su na nas zapucali Karad icevi snajperis ti. Pored mene je pala jedna ena. Bio sam u asnut. Kasnije, kada sam vidjeo kako Sa rajevo pod opsadom uporno demonstrira svoju irinu, hrabrost i otpor poku aju da ga uni te i ubiju, nisam bio iznenaden, zato to taj grad poznajem, u njemu sam roden. Tom prilikom sam ostao pet- est dana. Izveo me prijatelj, nekada nji clan hora u Col legiumu, partizanski general D emo arac. Ubacio me u posljednji vojni avion koji je poletio iz Sarajeva za Beograd. Morao sam da se vratim, Vjera je bila te ko boles na i u asno pogodena svim to se de avalo u Jugoslaviji. Umrla je u julu te '92. Nakon njene smrti, napustio sam Beograd. ivim u maloj kuci koju sam naslijedio od Vjere u Ba ki na Krku"... Prica, Maestro, kako je spokojan u Ba ki uz muziku mora i sa CD-a. Kako voli rodno Sarajevo i sve gradove koji su bili njegovi a onda ka e: "Sarajevo nije vi e ono moje, ni Beograd, ni Zagreb, ni Prag... ali "Eroika", "Pe ta" i "Sedma", "Deveta", Bah, Mocart, Betoven, Smetana, Dvor ak, Cajkovski, Musugo rski, Maler, ostakovic, Prokofjev... ostali su uvijek isti. I moji. Za mene je uv ijek, u svim te kim trenucima i velikim ivotnim isku enjima profesionalni rad bio spa s i pribje iste. On, i samo on, imao je moc da mi povrati vjeru u smisao ivota... U starosti covjek nekako nehotice pocne da razmi lja o svom ivotu. Javljaju mu se, s ame od sebe i bez ikakvog narocitog razloga, slike iz davne pro losti. U poznim go dinama valjda sam prvi put imao vremena da se udubim u pro lost i tako, neprimjetn o, mic po mic, pocne proces razotkrivanja mnogo cega to je godinama skriveno u pr edvorjima i po mracnim co kovima covjekove svijesti i sjecanja. Ne odricem se svoj ih politickih uvjerenja, niti svoje ivotne folozifije, niti svog pogleda na svije t. Ne odricem se ni svojih ivotnih stavova koji su, mislim, bili vrlo jasno nazna

ceni u mom umjetnickom radu. Nemam nikakvu zadr ku da ka em da duboko vjerujem da je upravo antifa isticki pokret jedan od najsvjetlijih perioda u na oj novijoj istorij i. Zanimljivo je da nam se u svijetu priznaje a na na im prostorima osporava... A ko sam ja? Te ko pitanje - jo te i odgovor Vi e ne znam ni ko sam, ni ta sam. Vjerovatno i ja patim od takozvane jugonostalgije. Svuda sam ivjeo, radio po cijeloj Jugosla viji. To je bila moja domovina. Nje danas vi e nema! Pocetkom novembra (2009.) govorim mu da se u muzickim prodavnicama na Ostrvu mog u kupiti CD uglednih diskografskih kuca Decca i RCA Victor sa djelima Cajkovskog , Smetane, Dvor aka, Stravinskog, Musugorskog, Rimski Korsakova, Prokofjeva na koj im je kao dirigent Londonskog orkestra Kraljevske filharmonije potpisan Oskar Da non. Sjeca se prvog snimanja u Londonu '62. a sretan je, veli, jer mu je nekolik o dana bila u posjeti Sonja Blum, kcerka njegovog dragog prijatelja iz sarajevsk ih, pra kih i svih poratnih dana Emerika kojeg zove Imre. Sonja ivi i radi kao neur ohirurg u Njujorku. U Americi je i Oskarova unuka Marija, ciji je otac Dr Ivan ur ic, zagovornik razumnog rije enja YU krize umro u Parizu '97. kao izbjeglica. Od polovine novembra (2009.) telefon u Ba ki cuti. Saznam da ga je kcerka Maja odv ela u Beograd, u bolnicu. Na Dan njegove Republike, 29. novembra 2009. godine, l ondonska La Benevolencija posvetila mu je audio video homage. Sa realizatorom ho magea, prijateljem Brankom Danonom dogovorih da u februaru (2010.) letimo na Krk . Strasno elimo da velikom Maestru urucimo ovaj primjerak "(Bosanske) Po te", DVD s poklonjenja u britanskoj prestonici i cestitke za 97. rodenadan. IZ MUZICKOG OPUSA OSKARA DANONA Operske predstave: Menoti "Konzul", Borodin "Knez Igor", Masne "Don Kihot", Guno "Faust", Prokofjev "Ljubav za tri narance", "Kockar", Cajkovski "Onjegin", "Pik ova dama", "Mazepa", Smetana "Prodana nevjesta", Musugorski "Boris Godunov", "Ho van cina"; balete: Prokofjev "Romeo i Julija", "Perica i vuk", Stravinski "Orfej", Bartok "Cudesni Mandarin". Domace opersko i baletno stvarala tvo: Baranovic "Licitarsko srce", "Kineska prica ", Fibec "Vibracije", Hercigonja "Gorski vijenac", Rajicic "Simonida", Gotovac " Ero s onog svijeta", Konjevic "Knez od Zete". Simfonijski dirigent: Bugarska, Rumunija, Turska, Cehoslovacka, vajcarska, Njemac ka, Italija, Francuska, Holandija, Velika Britanija, SAD, Kanada, Japan, SSSR... Du nosti: Od '44. godine slijedecih 15 rukovodilac Opere Narodnog pozori ta u Beogra du... Prvi generalni sekretar Saveza kompozitora Jugoslavije, predsjednik Udru enj a muzickih umjetnika Srbije... Internacionalni festivali: Edinburg, Visbaden, Firenca, Pariz, Bec, Atina, Lozan a, Hag, Amsterdam... Diskografija: Za ploce "Decca" cjelovite izvedbe opera "Knez Igor", "Evgenij Onj egin", Ivan Susanjin; za "RCA Victor" "Slijepi mi ", za "His Master's voice" i "Su prafon" djela Musugorskog, Rimskog Korsakova, Cajkovskog, Smetane, Dvor aka, Kabal evskog, Hacuturjana, Prokofjeva, Hindemita, Stravinskog, Eneska, Dikaa, Franka i Ger vina. Nagrade i priznanja (za izdvojiti): Nagrada AVNOJ-a ('70.), Kljuc grada Sarajeva ('09.). IZ STRUCNIH OSVRTA "La mond", Pariz: "...Dirigentu, gospodinu Oskaru Danonu, upucujemo najprije svu svoju zahvalnost, a onda i sve na e pohvale. Publika ga je burno pozdravila objed injujuci u svom opravdanom odu evljenju i dirigenta i njegov orkestar i horove... i nema sumnje da ce im pariska publika ostati u sjecanju koje se nece tako lako izbrisati. Kao to ni mi necemo zaboraviti ove dvije veceri."... "Die Presse", Bec: "Za dirigentskim pultom je Oskar Danon koji predstavu vodi s velikim elanom, taktom, ukusom i brigom da instrumentalisti u orkestru dodu do p unog izra aja."... "La Figaro", Pariz, (nakon "Don Kihota" uz otvorenje Pozori ta nacija): "... Pred dizanje zavjese bili smo malo skepticni. Do li smo da primimo izraze po tovanja, a d obili smo lekciju!... I trupa i orkestar su nas natjerali da se zamislimo. Kakva sigurnost palice Oskara Danona! Koliko gipkosti i dostojanstva kod izvodaca koj ima diriguje! Ovo vece ostavilo mi je u cjelini uspomenu na jedan savr en uspjeh, utoliko potpuniji to je bio neocekivan"... "Die Union", Leipzig: "...Oskar Danon, fascinatni virtouz dirigenstke palice i n epopustljivi vaspitac orkestra. Rijetko smo u posljednje vrijeme culi Gewandhaus

orkestar da svira tako disciplinovano i savr eno kao sto smo culi ove veceri... O vdje se radilo na ostvarenju muzickog i duhovnog, i to vrlo intenzivno...". Breda Kalef i Oskar Danon (1975,) Oskar Danon (za dirigentskim pultom) 1. Oskar Danon (Maestro) - Barikada - World Of Music 29 ??? 2009 ... U Americi je i Oskarova unuka Marija, ciji je otac Dr Ivan uric, zagovornik razumnog rije enja YU krize umro u Parizu '97. kao izbjeglica. ... www.barikada.com/vremeplov/mostarenje... ??????? 13 decembar ? 03.48