"UKIDANJE" KULTURNOG IDENTITETA SELA

Vesna DukiC-DojBnoviC,Pravo nu razlike selo - grad, Zaduibina AndrejeviC, Beograd 1997.

Kultuma politika kao antikultumi c'n
Knjiga Pravo na razlike selo -grad polazi od rnodernog odredenja kulture kao heteronomnog pojrna koji u prvi plan istite viSestrukost i "razlike", odnosno saiirna u sebi razlititosti koje se otriu represiji prilikom teorijskog podvodenja empirijske grade pod nekakav opSti pojarn "kulture". Praktitne konsekvence ovakvog otpora su odupiranje jednog modela kulture "kultivisanju" od strane drugog, koji iskljutivo teii da nad "suparnitkim" kulturnim modelorn uspostavi odnos asimetrije i dominacije. "Drugost" i "razliku" koja se u ovom radu teorijski respektuje i brani, zastupa seoska kulturna sredina nasuprot gradu kao "polimorfnom", "progresivnorn" i "otvorenorn" kulturnom srediStu, Sto je svakako vladajuh predrasuda i samo polovitno utvrdena istina. Selo i grad, po rniSljenju autorke, predstavljaju dva razlitita, ali i komplementarna kulturna entiteta tiji je saiivot mogut i poieljan u svakorn istorijskorn kontekstu, i to bez prisilnog pretapanja jedne "kulture" u drugu.

Dijalektika odnosa selo - grad, koja zahvata period razvoja kulture u nas 1945-1990. godine, posmatrana kroz vizuru savremene kulturologije, s posebnim naglaskom na kulturnoj politici i kulturnim akcijama koje iz nje direktno proistitu, kroz obimno istraiivanje postojek dokumentacije iz ove oblasti koje je sprovela Vesna DukiC-Dojtinovif (ilustrovano karakteristitnirn studijama sluhja poput analize Agitprop direktiva u srezu P a n k v o ili prosvetno-domaCitkih tetajeva u Omoljici), pokazala se kao odnos prisile i ekstremno naruSene ravnoteie polariteta selo - grad. Kako jasno pokazuje ova upehtljiva kulturoloSka studija, kulturni identitet predratnog sela sve vise se gubio utapanjern u savremene tokove industrijalizacije i urbanizacije, Sto je rezultiralo "revolucionarnim" preobraiajern sela u svrhu njegove prisilne "kultivacije", poniStavajuCi gotovo svaku razliku na relaciji selo grad, preteino u korist gradske kulturne sredine. Osnovna kulturna obeleija sela, kao Sto su: okrenutost tradiciji i tradicionalnim vrednostirna (Sto ne znati i tradicionalizmu), "konzervativizam" zasnovan na intimnirn i poroditnim vrednostima, kao i tzv. ienskorn kulturnom obrascu, u direktom kontrastu s urbanirn i tzv. mulkim, ekspanzivnim i dinamitkim elementirna kulture koji formiraju kulturni identitet danaSnjih gradova, za neSto manje od pola veka transformisana su tako da je razlika rnedu njima gotovo sasvim ukinuta.

U procesu nasilnog preobraiavanja sela po uzoru na gradske sredine, dosledno je primenjivana restriktivna politika prema selu, posredstvom sprege kulturne politike i kulturne akcije, iza kojih su stajali drfava i jednopartijski polititki sistem. Samo prividno paradoksalno, kao osnovno sredstvo za ukidanje razlika izmedu seoske i gradske kulture, posluiio je mehanizam demokratizacije kulture kao socijalna maska za Siroku difuziju i nametanje odgovarajuteg kulturnog obrasca seoskoj populaciji. Ovo je povratno uticalo i na kontraefekte u gradskoj sredini, koje i danas raspoznajemo kao fenornen "poseljatenja gradova", kroz poplavu k i h i Sunda koju prvenstveno generiSu mediji masovnih komunikacija.
Tradicionalni stil iivota zarnenjen je novirn, nastojeti pri tom da ukloni i najmanju razliku izmedu sela i grada. "Represivnim sredstvima" su se ogranihvale, suzbijale ili zabranjivale odredene tendencije u okviru kulturnog iivota koje su bile u suprotnosti sa proklamovanim ciljevima Partije u oblasti kulture. "Ako obratimo na kultu'u sela", sugeriSe autorka, "uohvamo da su se represivne mere odnosile na celinu tradicionalnog kulturnog iivota, dakle, na seoske navike, obihje, verovanja i seoski folklor u onoj meri u

kojoj su oni sadriavali i rcprodukovali lradicionalne obrasce kullure Zivota i rada seljadtva: u emu je bila sadriana autohtonosl seln. Kaku je tradicija bila nepoieljna sa stanoviSta intercsa Parlije ... prema njoj su hila usnlerena represivna sredstva kulturnc politike i kulturnc akcije..." Odnus prcma selu i tradicinnalnim kullurnim vrednostima potisnut je u smeru ~~gleilanj;~ na ramoj kullurnog iivota 11 gradovima, pri ECIIILI je jcdina tatka dodira ovih "kullura" oslvarena LI pogledu ekonomijc. Prollvno otckivanjima, LI kul!urnom Zivotu sela vremenom se. umeslo itleoloSki prihvatljivih kull ~ ~ r n irnodela h preuzctih iz kulturne prakse gradskill sredina, ustalio komercijalno-polroSaEki nlodel kulturnog fivola sa svojom karakteristitnom "novokoniponovanom kulturom" predslavlja~jutilime deo neplaniranc kulturnc politike, koju diktiraju trBiSte i mas-mediji. Fenomen transmisije kullure na relaciji selo - grad najbo!je odgovara tokovin~a ovih slo;ienih kulturnih procesn. Pod Lim lenorncnclm Vesna DukiC-Dc~jtincwiC podrazunlcva: "prenoScnje i isporuflvanje sadriaja i vrcdnosti preporutenih kulturnih modela Goji xu se posrcdstvom organizovanc kullurnc akcijc: Sirili iz grada ka selu. Oni su pripadali spoljaSnjoj kulluri koja ,je bila prcporutcna od strane kulturne politike, a transmitovani su u seoskc kullurnc okvirc kanalima demoI tu narneru, pored institucija kulturc kratizacije. L kqje su nicale n;i sclu tokom pnlc dve decenije poslcratnog razvoja, siuZiii su i n~asovni mediji. Oni su udruienim snapania radili na preoblikovanju k~ilturnog identitela sela, nimalo ne ~~vaiavajuti traclicionaini kulturni model i autenlitne potrebe i navike scoskog stanovni3tva." l'roccs sistemalskog razgradiv;~nja osnovnih kultusn~i) vrcdnosti seljaSLvn u periodu 1945-1990. godinc, pokazujc da je dugorotna kulturna politika prema sell1 predslavl.jala, u slvari, jedan antikulturni tin LI komc jc Llnlesto stimulalivne polilike, reprcsija inadeh~alnlh kulturnih mode!a preuzctih iz gradske sredinc (el~tni model, mas-kultura, i dr.) rlovcla do suzbijanja autohtonog razvojja se!a kc>; je pratila kriza njegovog kulturnog idenlitcla. Sva posleratna n:~stajanja oka dcmokrat:z:~cije i hon1ogcniz:icije kulture u scoskoj srcdlni, dramatitno su pokazala svojc neptivnc efcklc na iculturni razvoj sela, ne poStujuCi kulturne razlikc grad,? i scla, Sto jc osnovna prelposl~vka"kallurnog idcnliieta" jedne grupe. IJitazivanje na to, ujctlno jc i obaveza za sve kulturne akcijc osmiiljene u duhu tolerancije jcclnc buduCc kullurne politikc koja uvaiava razlike i n c g ~ ~ odnos je interakcije mcdu poslojcCim kulturnim mc~dclima.