magazin za (politiku) kulturu i drutvena pitanja, broj 4, rujan 2004.

Mostar

STATUS magazin za (politiku) kulturu i drutvena pitanja broj 4, rujan 2004. /// asopis izlazi dvomjeseno Nakladnik: Udruga graana Dijalog Mostar, Franjevaka 16, 88000 Mostar Za nakladnika: Josip Blaevi, josip.blazevic@dijalog.ba Urednitvo: Josip Blaevi, Radoslav Dodig, Zvonimir Juki, Ivan Vukoja Glavni urednik: Ivan Vukoja, ivan.vukoja@dijalog.ba Grako oblikovanje: Marin Musa Korektura: Josip Blaevi e-mail adresa urednitva: status@dijalog.ba ISSN: 1512 - 8679 Tisak: Hercegtisak, iroki Brijeg Naklada: 1.000 primjeraka

Objavljivanje ove publikacije nancirala je Europska Unija. Ova publikacija ne predstavlja stavove Europske Komisije.

Sadraj
UVODNIK Ivan Vukoja: Privid ili stvarnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 MISLIOCI Johann Wolfgang von Goethe: Bajka o zelenoj zmiji i lijepoj Ljiljani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8 Rudolf Steiner: Goetheova tajna objava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 PROSPECT EFFECT David Goodhart: Previe razliiti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Hugh MacLeman: Goodhart nije rasist . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Saskia Sassen: Potroai raznovrsnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . David Donnison: to se dogaa s engleskom srednjom klasom?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bhikhu Parekh: to su to uljuena pravila? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bob Rowthorn: Utjecaj imigracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 41 42 43 44 44

T E M A B R O J A : J A K R A Z L O G Z A N E B I T I Z A J E D N O P I TA N J E B H . I D E N T I T E TA Mladen Ani: Historiograja i nacionalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Dragan Bursa: Jak razlog za (ne)biti (za)jedno pitanje bh. identiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Dragoslav Dedovi: Izvan pra-naroda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Radoslav Dodig: Opaske o imenu jezika Bonjaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 eljko Ivankovi: Kako ivjeti zajedno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Slavo Kuki: Koegzistencija posebnosti i zajednikih vrijednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Dubravko Lovrenovi: Dvije slike Bosne i Hercegovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Krsto Mijanovi: Bosanski Srbi stanje i perspektive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Petar Milat: Revolt i razvrgavanje modeli suvremene politike lozoje i naa jugoslavenska realnost . . . . . . . . . . . 90 Draen Pehar: Temeljni modeli politike zajednice i postdaytonska kontroverza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Ugo Vlaisavljevi: Bosansko divljatvo i neliberalni nacionalizam. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Mario Vukoja: U potrazi za identitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 AKTUALNO Zvonimir Juki: Hercegovaki sluaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 EKONOMIJA Kadrija Hodi: Nekompatibilnost trine privrede u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 RELIGIJA I DRUTVO fra Iko Skoko: Specinost Konfucijeva naina komuniciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 NINO S ONOG SVIJETA Nino Raspudi: Borac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Penal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Matala si o Parizu i San Franciscu... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravi mukarac II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prava ena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pravi mukarac II. (Povratak potpisanih) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Brko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Davitelj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Radije u gaama nego u krznu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sapun . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Boj SUBNOR-a i Demokrana (by Kavanski) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 157 158 159 160 160 162 163 164 165 166

PRIKAZI Radoslav Dodig: murka s izgubljenim identitetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Enver Kazaz: Pa, da krenem ispoetka.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174

Pr i k a z i

murka s izgubljenim identitetom

Jugoslavenstvo je bila udna mjeavina Orijenta i Okcidenta, nekad s jasnim granicama, ee bezgranina utopija, drava poput bosanskoga lonca, u kojemu su krkala nacionalna jela na partijskoj vatri
Radoslav Dodig
LEKSIKON YU MITOLOGIJE, urednici Iris Adri, Vladimir Arsenijevi, ore Mati, nakladnici Rende, Beograd, Postscriptum, Zagreb, Beograd-Zagreb, ., str. a stolu preda mnom lei knjiga ovijena u plavo-bijelo-crvenu zastavu, s petokranom zvijezdom na hrbatu. Naslov: LEKSIKON YU MITOLOGIJE. Bivajui svjedokom njezina nastanka na internetskim stranicama, nisam odolio znatielji, priznajem: s prizvukom nostalgije, pa sam je kupio, izravno od zagrebakoga nakladnika. U meuvremenu, proitao sam prve osvrte i prikaze. Ponegdje je prozvana kultnom knjigom. Privlano je dizajnirana, retro-reciklirani stil, sepija ton, s krupnim slogom na dva stupca. Poseban tih daju joj fotograje plakata, pozivnica, amblema i potreta YU estrade i sporta. Primijenivi Lenjinovo naelo da je bit svake politike u kadrovima, prvo sam prelistao i zbrojio indeks osoba na kraju knjige. Glavom 1476 osoba prodeliralo je kadrovskim stazama samoupravne, socijalistike i nesvrstane Jugoslavije. Drutvo svakovrsnih fela, struka i prola: loptaa Dajia i Vukasa, glumaca kalje i Serdara, pjevaica i pjevaa Ane tefok i abana Bajramovia, slikara i kipara Berbera i Augustinia, lmaa Vrdoljaka i Kusturice, pjesnika ika Jove Zmaja i Nazora, partijskih mogula uvara i brae Pozderac, novinara i komentatora Mladena Delia i Miroslava Lazanskoga, itd., itd. U indeksu najvie spomena (ne uvijek i prostora) dobili su, primjerice, Josip Broz Tito, Goran Bregovi, Milena Dravi, Miroslav Krlea, Fahreta Jahi alias Lepa

170 | Magazin za (politiku) kulturu i drutvena pitanja

Pr i k a z i Brena i Velimir Bata ivojinovi. ini mi se da su vodee indeksirane osobe pjevai i glumci, ta novokomponirana socijalistika varoka elita: Momilo Bajagi, eljko Bebek, Zdravko oli, Cune, Tereza, Tozovac, Neda Arneri, Milena Dravi, Boris Dvornik i tome slino. Politiari? Tu su veliki uo Edvard Kardelj, pa Moa Pijade, dok je Slobodan Miloevi, s osam navoda, znatno nadmaio Franju Tumana, s jednim navodom. Nakon desniarenja, vratio sam se ljeviarenju i poetku Leksikona. Krupan i viebojan uvodnik objanjava nam da su daleke jugoslavenske godine 1989. Dubravka Ugrei i urednici u magazinu Start, Dejan Kri i Ivan Molek, uputili poziv na suradnju na projektu Leksikon YU mitologije. Tvrdili su da ne postoje artikulirani pojmovi jugoslavenske popularne kulture, koji bi pripomogli njezinu deniranju. Razumio sam, dakle, da Leksikon, koji je nastao u kapitalizmu opisujui socijalizam, eli prikazati sastavnice popularne jugokulture. Dodue, u odrednici popularna kultura ima vie nejasnoa i nedoreenosti. Ako ono popularna skratimo u pop, to je s jezine strane korektno, dobit emo sintagmu pop kultura. A to preda mnom leei Leksikon u potpunosti nije. Istina, u indeksu pojmova, na njegovu poetku, vidljivo je da preteu natuknice kulturoloke provenijencije, ali radi se o kulturi svakodnevice, subkulturi, politici i, tu i tamo, o znanosti i tehnologiji i kojeemu jo. Pokretai leksikona opisuju kako je projekt tekao u devedesetim godinama, kako su primali raznovrsne poruke, tekstove, mjeavinu stilova i anrova, miksturu ideja i sjeanja, konglomerat jezika i pojmova. Uvodnik zavrava porukom autorskoga dvojca MatiAdri Da bi postala pamenjem, prolost mora biti artikulirana. Poetak leksikona nudi kronoloki rez kroz jugoslavenski memorijal, poevi unazad, od 1991., raspada Jugoslavije, pa do 29. studenoga 1943. i legendarne sjednice AVNOJ-a u Jajcu. Po onom Bulatovievom aforizmu (uzgred reeno, nema Vlade Bulatovia Viba, niti pojmova aforizam, satira, Je, Kerempuh ili Jazavca pred sudom), da su sve godine istorijske, iitavama prijelomne godine i krupne dogaaje negdanje Jugoslavije: 1946. Prva omladinska savezna radna akcija Brko Banovii, 1947. Prvi igrani lm Slavica, 1948. Odbaena optuba Informbiroa, 1950. Ozakonjeno radniko samoupravljanje, 1951. Proizveden prvi domai pisai stroj, 1952. - KPJ postaje SKJ, 1954. Novosadski dogovor o hrvatsko-srpskom/srpsko-hrvatskom jeziku, 1956. Odrana sastanak Tito Nehru Naser na Brijunima i udareni temelji nesvrstanosti; otpoelo u Zagrebu emitiranje televizijskoga programa, 1959. U Zagrebu pokrenut asopis Razlog, novi pjesniki narataji, 1961. Andri dobio Nobelovu nagradu, 1963. Novi naziv drave SFRJ, 1966. - IV. plenum SKJ na Brijunima, smijenjen A. Rankovi, 1967. Matica hrvatska i DKH objavili Deklaraciju o poloaju i nazivu hrvatskog knjievnog jezika, 1968. Studentske demonstracije u Beogradu, 1971. Smijenjeni elnici Hrvatskoga proljea, 1974. Donesen novi ustav SFRJ s AP Kosovom i Vojvodinom, 1977. Prvi open air koncert Bijeloga dugmeta; Poetak reforme usmjerenoga obrazovanja S. uvara, 1980. U Ljubljani umire maral Tito, 1981. Vlast iznenaena pojavom hodoasnika u Meugorju, 1982. U Zagrebu pokrenut tjednik Danas, 1984. Olimpijske igre u Sarajevu, 1986. Pojava Memoranduma SANU-a, 1987. U Beogradu smijenjen Ivan Stamboli, uspon S. Miloevia, 1988. Pojava mitinga istine i jogurt revolucije, 1989. Reforma A. Markovia: 1 DM sedam dinara; 600. obljetnica Kosovske bitke, najava ratnih sukoba, 1990. XIV. Kongres i raspad SKJ. Leksikoloka obrada natuknica pravi je mozaik raznorodnih autora, novinara, kritiara, amatera, nostalgiara, lmomla, pjesnika, skribomana i kuanica, arolikim stilom, jezikom i kompozicijom. Meu poznatijim imneima zapaam Filipa Davida, Mihajla Pantia, Duana Makavejeva, Milu Prodanovia, Borivoja Radakovia, Dejana Novaia, Vatroslava Sekulia, Sandru Antoli i ora Matia. Ima strunih radova, ima poetnikih reeksija, alopojki, oda, refrena bolje prolosti, satirinih redaka, humoristikih opaanja, ali i originalnih reminiscencija. Pred itateljem, posebice onim zrele dobi, izraslom iz pionirskih hlaa, izvire gomila socijalistikih i realistikih fakata jedne mladosti, razbacanih kvazileksikolokih natuknica od A do , ali redaka punih kerativne interdisciplinarne slobode. Studenti i prebivatelji uskih sobiaka bezlinih domova sedamdesetih godina, s uasnom nostalgijom, naravno alom zbog potroene mladosti, sjetit e se Arsenove pjesme Ne daj se, Ines, koju je raspuinovski recitirao erbedija, i u njoj stihova Raspolaem s jo milion njenih i bezobraznih podataka nae mladosti. Tako mi se ini da, kao istroeni mladac, listam bezobrazne podatke mladosti svoje. Ah, taj Arsen! U referenci DEDI ARSEN u Leksikonu, izmeu ostaloga, pie: Oplemenio ljubav mnogih generacija. Listam nasumce. AJVAR. Dio nacionalnog identiteta i kuhinje. Uz sarmu, burek i evape najpoznatije jugoslavensko jelo, jednako omiljeno kod svih jugoslavenskih naroda i narodnosti. ALAN FORD. Nekoliko urbanih generacija odraslo je uz strip serijal Alan Ford Roberta Raviole. Sredinom sedamdesetih, u doba slatkog zastoja demokratskog razvitka zemlje (koji mi tada nismo primeivali, jerbo ta zna dete ta je demokratija), ivelo se u bezbednoj abokreini poznog titoizma i inilo se da je poredak vean. BOKO BUHA. Mali bomba, narodni heroj, pretpostavljeni uzor svakom svjesnom pioniru.

Status, Broj , rujan .

| 171

Pr i k a z i BRONHI BOMBONI. Tvornica Kra napravila je seriju malih reklamnih lmova za Bronhi, omiljene domae grlohladee bombone. Reklame je reirao Antun Vrdoljak, a snimljene su, kau, u vrtu vile Franje Tumana, na zagrebakom Tukancu. COCKTA. uveni osveavajui napitak s karakteristinim okusom ipka. Naime, kao socijalistika zemlja, SFRJ nije elela da se njena omladina navue na kapitalistiku Coca Colu. DRKANJE NA ZVEZDE. Mogua top-lista Jugoslovenki na koje smo najvie drkali: Olivera Katarina, Boidarka Frajt, Neda Arneri, Tanja Bokovi, Suzana Mani, Ana Kari, Moni Kovai, Vera uki, Ena Begovi, Anja Rupel, Alma Ekmedi, Ruica Soki, Eva Ras, Mira Furlan. FIA. Prevozno sredstvo s tokovima, velikodunije automobil. FILTER 57. Mislim, naa prva lter cigareta, slovenske proizvodnje i jedina gdje su cigarete spakovane naopako, s lterom na dole. To je, naime, radnika cigareta. GASTARBAJTERI. Jugosloveni na privremenom radu u inostranstvu. Poetkom ezdesetih dobar deo naroda odlazi u vedsku, Austriju, i naroito u Zapadnu Nemaku, jer ime je kod kue bilo lepo. GUTER. Posprdan nadimak za mladog vojnika koji ga je pratio sve do davanja zakletve. KOMITET. Centralno mesto politikog ivota u optinama i regijama Jugoslavije. Sve odluke bitne za ivot jedne politike zajednice doneene su u Komitetu ili su dolazile preko Komiteta. KRLEA MIROSLAV. itavog ivota na mrtvoj strai pameti ljudske, a trideset slova, uvao je kale svoje istote, sam, jer samo je tako ovek slobodan, a ostalo znamo ta je, rika govea... KUA CVEA. Najmanje, ali najprometnije groblje na svetu. NNNI. Nita nas ne smije iznenaditi aktivnosti i vebe u sklopu Optenarodne odbrane i drutvene samozatite za odbranu od unutranjih i spoljnih neprijatelja. OSAMDESETOSAM RUA. Masovna hortikulturalna pojava nakon 1981. PARTIZANI. Boanska bia maginih moi i natprirodnih osobina. Vrhovno boanstvo bio je Drug Tito iz ije se glave rodio Milovan ilas. PLAVI RADION. Prvi Saponijin sintetiki praak za runo pranje, stavljen na trite 1956. Smrdio je na svinjski sapun. POLET. Tjedne novine SSO Hrvatske, u pravom su smislu oznaile prekretnicu na jugoslavenskoj medijskoj sceni i pokazale da drulije miljenje uistinu moe biti i medijski i svakako drukije od dotadanjeg tiska. SIROTANOVI ALIJA. Udarnik, heroj socijalistikog rada, ovjek od eljeza i simbol jedne surove, ali i naivne epohe. VEGETA. Podravkin dodatak jelima. Vjerojatno jedan od prvih tzv. brand produkata Jugoslavije. Vegeta je poznata i po tome to su domaice iz zemalja real-socijalizma bile spremne da za pakovanje jugolsavenskim turistima daju, pa, gotovo sve. U prvome, internetskom pozivu javnosti, autori projekta krenuli su s pretpostavkom da ne postoji zbornik, rjenik ili leksikon jugoslavenske popularne kulture, koja je bila dio jugoslavenskoga identiteta. Pokretai projekta naglasili su da oekuju od suradnika osoban pristup, bilo emocionalna, nastalgiarski bilo humoristini ili pak satirini. Spiritus movens itava projekta knjievnica Dubravka Ugrei, povukla je usporednicu s amerikim nainom recikliranja vlastite prolosti. Amerikanac, tako se barem povrnom evropskom strancu ini, ivi neku vjenu sadanjost. Bogato trite nostalgije kao da potire nostalgiju, ini se da prava nostalgija za neim podrazumijeva i pravi gubitak neega. A Amerika ne poznaje gubitak ili barem ne u onu smislu u kojem ga poznaju Evropljani. Tako se procesu komercijalizacije, ali i elasticitetu odnosa prema prema pamenju (make - remake, shape - reshape), nostalgija pretvara u bezbolan surogat, jednako kao i njezin objekt. Teol Pani, u prikazu Leksikona u tjedniku Vreme, osvrnuo se na politiko-povijesni odmak Hrvatske i Srbije prema batini negdanje Jugoslavije. Pani pie da je u Hrvatskoj, devedesetih godina pompezna i skorojevika tumanovska autokratija forsirala produkciju posvemanjeg zaborava, dok je, s druge strane, u Srbiji bilo neega mnogo podmuklijeg: strategije drskog prisvajanja i lanog kontinuiteta, po kojoj je umrlu/ubijenu Jugoslaviju ija se smrt ocijelno ne priznaje odmenila nakazna Zombislavija. U istome tjedniku objavljen je i razgovor s orem Matiem, roenim 1970. u Zagrebu, koji zavrio je studij talijanske i engleske knjievnosti u Amsterdamu i potpisuje se kao jedan od urednika Lekiskona. Na pitanje novinara, zato Leksikon nije nazvan Leksikonom YU svakodnevice, jer govori o realnim stvarima, odgovorio je da je naslov, koji je nastao prije same knjige, pomalo ironian, interpretiravi onu uvenu anegdotu o Moi: Pria o Moi Pijadi koji izgovara jebe zemlju koja Bosne nema, moda i apokrifna, vanija je, kulturalno, od svih kongresa, da tako kaemo. Leksikon korespondira s jednom drugom, malom, ali u ideoloko-koncepcijskom smislu sline knjige SFRJ za ponavljae Dejana Novaia, koji je i sam autor odreenih priloga u leksikonu. Iz Novaieve knjige izdvjama jedanu natuknicu, koja nije kao takva nala mjesto u Lekiskonu. Radi se o tipinome balkanskome obiaju, pod naslovom Raun u krmi.

172 | Magazin za (politiku) kulturu i drutvena pitanja

Pr i k a z i Jugosloveni rado sede po kafanama. Atmosfera na ovim mestima je krajnje neformalna, kao i ponaanje gostiju, a o kelnerima i da ne govorimo. Izuzetak je jedino formalni obred isplate rauna. Ovaj drevni ritual ne trpi improvizacije i od prisutnih za stolom zahteva strogu disciplinu. Svako od njih mora da izvede nekoliko standardnih radnji - izmeu ostalog, da se irokim pokretom ruke mai za novanik u zadnjem depu, pokuavajui da drugom rukom kelneru otme raun, a treom odgurne onoga to sedi pored i radi to isto. Pri tom, svi veoma glasno i uporno ponavljaju pusti me i ja u. Tek kad gosti za susednim stolovima ponu da se okreu i brinu da li e poeti da lete ae, s ovim se prestaje, a raun plati onaj na koga je ionako red. Posle toga bonton nalae da se osobi koja je platila kae sramota i ma neu s tobom vie nikada da izaem. U prikazu Leksikona u Glasu Slavonije Rade Dragojevi pie: Meutim, prava je vrijednost Leksikona u njegovoj pop-kulturnoj dimenziji, u abecedariju ikona jugoslavenske popularne kulture. Bit e sigurno i onih koje bi mogla zasmetati jedna podzemna dimenzija Leksikona. Naime, on je i svojevrsna knjiga uitaka, popis onih stvari kojima smo svi mi, neki to ele, a neki ne ele priznati, prilazili drage volje i dobrog raspoloenja, pa su i sjeanja intonirana na krajnje benevolentan nain. Andrea Radak u Zarezu naglaava da je pojava Leksikona neakademska povijest svakodnevice. Za recepciju Leksikona kae da e biti neizbjeno generacijski odreena. Za godita onih koji su ivjeli u socijalizmu i zatim preivjeli prvu tranziciju i sada u drugoj zapali u krizu srednjih godina, Leksikon ak moe donijeti neoekivana iznenaenja; do te mjere detaljan da u nekoj natuknici, recimo onoj o Lukovdolu, sasvim neoekivano nailazite na ime svoje raske u osnovnoj koli. S druge strane, on je ujedno i dokument iezle zbilje (Dubravka Ugrei), iezle jer e ga generacija moje keri vjerojatno itati kao istu kciju. ak i ono to je u nae vrijeme bila ironina igra, poput pjesama Idola, ili Bandiere Rosse s Rdeeg albuma Pankrta, budue generacije mogle bi shvatiti doslovno, potonja bi im mogla postati himna otpora, recimo, globalnom kapitalizmu. Leksikon YU mitologije zbirka je marginalnih, turbulentnih, duhovnih, potronih, kultnih i ideolokih sjeanja jedne junoslavenske zemlje, kraja izrasla na guri zagorskoga gurua svih vremena Josipa Broza. Jugoslavenstvo je bila udna mjeavina Orijenta i Okcidenta, nekad s jasnim granicama, ee bezgranina utopija, drava poput bosanskoga lonca, u kojemu su krkala nacionalna jela na partijskoj vatri. I kako to biva kada staroga kuhara zamjene nedorasli egrti, jela naih naroda u loncu prekipjela su i ugasila crvenu vatru. I premda je knjiga najblia kompendiju duhovne socijalistike YU nadgradnje, ona je i drutveno-politiki saetak jednoga sustava, koje se ljuljao izmeu Istoka i Zapada. Ne udi dakle, to u njemu ima politikih natuknica: Idejno-politika diferencijacija, kadrovi, Kumrovec, mimohod i dr., ali zato nema i onih, kao: samoupravljanje, SIZ, uravnilovka, moralno-politika podobnost, radnika klasa, drugovi i drugarice, Mujo i Haso, vicevi, tafeta i sl. Zadnji pojam je MURKE, opis stare djeje igre. ini mi se da je razdoblje upokojene Jugoslavije od 1945. do 1990. bilo vrijeme mitoloke murke. Svi smo znali kamo vodi taj put, ali smo murei hitali njime. Paradoks je to danas otvorenih oiju ne znam na kojem sam putu.

Status, Broj , rujan .

| 173