Bernard o avolov uenik

Prevod Stanislav Vinaver

LICA RIARD DADON ANDERSON, svetenik GENERAL BERGOJN MAJOR SVINDON IKA TITUS IKA VILJEM HOKINZ, advokat KRISTI BRADNEL, svetenik NAREDNIK GOSPOA DADON GOSPOA ANDERSON ESI Oficiri, vojnici i najamnici engleske vojske, narod. Dogaa se krajem XVIII veka, u Americi, u vreme ratova za osloboenje.

PRVI IN Zima 1777. godine. U as najzlokobniji, kada se delio dan od crne nodi, g-a Dadon iz Nju Hampira, sedi u kujni, koja je u isti mah i glavno boravite" u njenoj" majurskoj kudi, na periferiji varoi Vesterbrida. Ona ne spada u privlane ene. Nijedna ena ne izgleda bogzna kako posle sedenja celu nod, a lice g-e Dadon, ak i u gospoinim najboljim trenucima, smrknuto je, onako izbrazdano borama, kako to ved jalov formalizam, i sve navike mrtvog puritanizma mogu da iaraju strastven ponos i mranu narav. Ona je postarija matrona koja je teka rabotala i pritom nita ie stekla, osim na svome kukavnom oskudnom domu, prevlasti i omraze, i nesposobnog glasa o asnosti i pobonosti kod suseda, kojima su pide i raspojasanost jo uvek u tolikoj meri primamljiviji od religije i ispravnosti, da dobrotu prosto smatraju, samoodricanjem. Ovaj nazor se lako iri i na druga odricanja i samopregore i najzad se uoptava kao neto to de da obuhvati sve to je neprijatno. I tako de se ga Dadon, bududi da je krajnje neprijatna, smatrati za krajnje dobru. Za sve sem za prave zloinake prestupe i ljubaznosti ma kakve vrste, ona je bezobzirna, i, sledstveno, a da to i sama ne zna, najraspusnija je ena u parohiji, blagodaredi injenici to nikad nije prekrila sedmu zapovest ili izostala jednu jedinu nedelju od presbiterijanske crkve. Godina 1777 jeste ona u kojoj su se strasti podigle usled otpadanja amerikih kolonija od Engleske (vedma njihovom sopstvenom teinom nego li njihovom voljom) razbuktale se da prepuknu. I sad, tu taku kljuanja engleski duh idealisao je kao

uguenje ustanka i odravanje britanskog gospodarstva, a ameriki duh kao odbranu slobode, otpor tiranstvu i prinoenje sebe na rtvu, na oltar ovekovih praga. Nije nam namera da se uputamo u tanost tih idealisanja, dovoljno je da kaemo, bez predubeenja, da su ona ubedila i Amerikance i Engleze o tome da je za njih najuzvieniji zadatak naubijati se jedni drugih to vie mogu, i da su vojne operacije, u tome cilju, u punome jeku i punome duku moralno podravane s puno pouzdanja tranjom obostranog svetvenstva, upudenom na Boga, da blagoslovi njihovo oruje. Pod takvim okolnostima i mnoge druge ene, sem ove neprijatne g-e Dadon, presede celu dragu nod u ekanju novosti. I kao i nju, i njih bi pred zoru savladao san toliko, da su izloene opasnosti da se ne strovale u vatru na kujnskome ognjitu. G-a Dadon spava sa alom prebaenim preko glave, noge su joj na irokoj gvozdenoj reeci, koja je kao neki basamak prema domadem oltaru ognjita, nad kojim visi bakra na golemoj kuki. Nad aavom poretskom ploom nadneo se pokretni raanj. Obian kujnski sto, odmah kraj g-e Dadon. Na stolu sveda u kalajnom svednjaku. Stolica na kojoj ona sedi, kao i sve ostale u sobi, niti je prevuena za sedenje, niti je farbana, ali bududi da ima okrugao reetkast naslon, a samo sedite da joj je saobraeno uglavnom linijama one koja sedi, moe se, donekle, shvatiti i kao paradna, za sveane prilike. U sobi su troja vrata, jedna sa strane ognjita, koja vode u najbolju spavadu sobu, druga sa suprotnog kraja zida, koja vode u perionicu (za sudove) i veernicu, a kudevna vrata sa bravom, tekim kljuanikom i glomaznim drvenim mandalom, nalaze se na eonom zidu, izmeu prozora koji je u sredini i ugla koji je do vrata od spavade sobe. Prema jednoj daici sa kukama, koja se nalazi izmeu vrata i prozora, mogao bi misaoni posmatra da nasluti da su domadi mukarci izili, jer ne vise ni kaputi ni eiri na kukama. A sa druge strane prozora visi o ekseru sat, sa belim drvenim brojanikom, crnim gvozdenim tegovima i mesinganom etalicom. Izmeu sata i ugla, stoji na oniskom stoidu zakljuan veliki orman pun prostake grnarije. Sa strane naspram ognjita, izmeu vrata i ugla, nalazi se bestidno runa sofa, od konjske dlake, naslonjena uz zid. Jedan jedini pogled baen na njenu povrinu pokazao bi da g-a Dadon nije sama. Devojka od svojih 16 ili 17 godina pala je po sofi od sna. Ona je divlje, zastraeno stvorenje, crne kose i mrke koe. NJena kratka haljina iscepana je, sva je ovetala, izmrljana jagodama, i nije bog zna kako ista. Visi o njoj sa slobodom koja, kad se uzmu u obzir mrke noge i bosa stopala, ne daje visoko miljenje o izobilju njenog donjeg rublja. Iznenada neko kuca na vrata, ali ne toliko jako da bi probudio spavae. Zatim ved kucanje koje neto malo smeta g-i Dadon. Najzad neko proba bravu, nato gospoa namah skae. G-A DADON (pretedi) De, zato ne otvara vrata? (Ona vidi da je devojka zaspala i u jedu vie) Uh za boga miloga! Ta to je... (drmusa je) dig se, dig se, uje li ti mene? ESI (seda) ta je? G-A DADON Dig se, i da te je stid, bezduni stvore, grenice jedna, kad moe da se tako uspava, a ovamo ti se ni otac u grobu nije ohladio. ESI (jo iza sna) Nisam htela, same su mi se oi... G-A DADON (prekida je) Naragano, puna si izgovora, poznato nam je ved. Oi se sklopile! (Surovo, kako se lupa ponavlja) Zato ne ustaje i ne otvara stricu? Dosta sam ga se naekala, celu bogovetnu nod. (Ona je grubo vue sa sofe) De! Moram sama da otvorim, slaba vajda od tebe. Hajde bar malo tu vatru potakni. Esi unezverena i zaplaena ide vatri i mede panj. G-a Dadon odmandaljuje vrata i otvara, u tmulu kujnu ulazi malo sveine i mnogo studi jutarnjeg praskozorja, a takoe i njen drugi sin, Kristi. KRISTI (debeljuan, priglup, ri, okrugla lica, mladid od svoje 22 godine, umotan u kariran pled-al i siv vrskaput. On juri cvokodudi ka vatri i ostavlja g-i Dadon da zatvori vrata. Kod vatre) Fff! Ala je ladno! (Smotri Esi i blesavo gleda u nju) Ej, ko si ti?

ESI (u zazoru) Esi G-A DADON A ima ta i da je pita. (Esi) Idi u svoju sobu, dete, i lezi kad nema savesti da ostane budna. Pria o tebi nije prikladna ni za tvoje roene ui. ESI Ja... G-A DADON (bespogovorno) Ne odgovaraj mi, frajlice, budi pokorna i ini ta ti se nareuje. (Esi u suzama, prelazi preko sobe ka vratima kraj sofe) I ne zaboravi da se bogu pomoli! (Esi izlazi) Ta ona bi pola sinod u postelju kao da nita nije bilo, da sam joj samo ostavila na volju. KRISTI (flegmatino) Pa, ne moe ona da oseti ika Perinu smrt, kao da je rod. G-A DADON ta ti tu truda, dete! Zar mu nije kdi, kazna za njegovu pokvarenoet i sramotu? (Kidie svojoj stolici, sednuvi na nju) KRISTI (blenudi, tiho) Kdi strika Petra! G-A DADON A to bi inae i bila ovde! Misli nije mi bilo dosta uda i pokora dok sam moje roene kderi podigla, a ved da ne govorim o tebi i tvome propalici bratu, pa da mi se jo mili da se majem sa kopiladima tvoga strica. KRISTI (prekida je sa plaljivim pogledom na vrata na koja je izila Esi) Pst! Moe da te uje. G-A DADON (die glas) Neka uje. Ko se boga boji, ne boji se da avolju rabotu pravim imenom kazove. (Kristi, bezduno ravnoduan naspram raspre izmeu Dobra i Zla, blejne u vatru, grejudi se) Pa? Dokle misli tu da se zablenjuje kao tele u arena vrata? Kakav mi glas donosi? KRISTI (skida eir i al i ide prema iviluku da ih obesi) Pop de ti ved doneti glas. Evo ga za koji as, samo to nije. G-A DADON Kakav glas? KRISTI (izdie se na prstima, iz zaostale deake navike, pri veanju eira, ma da je sasvim visoka rasta da dohvati kuku. On govori sa tupom ravnodunodu, ako se uzme u obzir priroda saoptenja) I otac je umro. G-A DADON (zgranuta) Tvoj otac! KRISTI (mrzovoljno, vradajudi se vatri i grejudi se opet, poklanjajudi vatri vie panje no svojoj majci) Pa ta? Tu ja nisam nita kriv. Kad smo stigli u Evinstaun zatekosmo ga bolesna u postelji. On nas najpre nije poznao. Pop je sedeo kod njega, a mene oterao. Umro je u toku nodi. G-A DADON (brizne u jetke suhe suze) Dabome, za mene je to teak udes, i te kako teak. Brat njegov, koji je celog ivota iama bio na sramotu, obeen na dravnim vealima kao buntovnik, a on, tvoj otac, mesto da ostane kod kude, gde mu je bilo mesto, ide za njim i umire, a sve se svaljuje na moju grbau. I jo mi natovaruju i ovu devojku da o njoj vodim brigu. (Jetko iavlai al preko uiju) Greh to samo biti moe, ako to nije greno, ne znam ta je greno! KRISTI (sporom, volovskom vedrinom, posle pauze) Na kraju krajeva, mislim da de dananji dan ipak biti lep. G-A DADON (koredi ga) Lep dan! A otac ti tek to je umro! Gde ti je osedaj, derane? KRISTI (tvrdoglavo) Pa to, ja nisam hteo nita na ao da ti uinim. Drim da ovek sme da iskae svoje miljenje kakvo de biti vreme, makar mu i otac bio mrtav. G-A DADON (gorko) Lepa uteha od moje dece! Jedan mi sin lud, a drugi propali grenik koji je napustio roditeljski dom da ivi sa krijumarima i Ciganima i bitangama, sa ljamom zemaljskim. Kucanje na vrata. KRISTI (ne mie se) To je pop. G-A DADON (otro) Pa? Zar nede da pusti unutra gospodina Andersona? Kristof, glup kao duskija, ide ka vratima. G-a Dadon zaroni glavu u ruke, jer je njena udovika dunost da savlada bol. Hristof otvara vrata i puta svetenika, Antonija Andersona, otroumna,

vedra, poslovna presbiterijanskog popa od svojih 50 godina. On ima u svojim pokretima neto od autoriteta koji mu daje njegovo zvanje, ali taj autoritet je posve svetovnjaki, ublaen pomirljivim ponaanjem koje niukoliko ne sluti na udaljenost od sveta i svega to je mirsko. On je jak, zdrav ovek, debelog, punokrvnog potiljka, a otro izrezana razgaljena usta useena su izmeu neto premeonatih kutova. Van spora, odlian duhovnik, ali na svaki vain ovek koji de umeti i na ovome svegu da se snae. Moda je on pomalo i svestan toga, (ali nalazi za to izvine), da se on va svetom miri vie no to bi to ispravnom presbiterijancu valjalo initi. ANDERSON (Kristiju na vratima, gledajudi g-u Dadon dok skida kaput) Jeste li joj rekli? KRISTI Izvukla mi je to.(On zatvara vrata, zeva, vue se ka sofi, seda ka nju i za tren oka zaspao je) Anderson sa sauedem gleda g-u Dadon. Onda vea kaput i eir na iviluk. G-a Dadon brie oi i pogleda ga. ANDERSON Sestro, gospod je teko poloio svoju ruku na vas. G-A DADON (silno usprotivljena rezignacijom) To je gospodnja volja, valjda, i ja joj se moram prikloniti. Ali drim da je svirepo. ta je poteglo Timotija u Springtaun i da svakoga opomene da je rod oveku koga de da veaju? i (mrsko) koji je to zasluio, ako je ikad iko zasluio. ANDERSON (blago) Oni su bili brada, gospoo Dadon. G-A DADON Timotije ga za brata nikad nije priznavao od dana naeg venanja, on je i suvie mene potovao da bi me vreao takvim svojim bratom. Zar bi onaj samoivi nitkov Petar potegao trideset milja da vidi Timotija na trangi, a, ta mislite? Ni trideset metara ne bi taj. Pa ipak moram da nosim svoj krst to bolje mogu, i sve to, o to manje rei, to bolje. ANDERSON (vrlo ozbiljan prilazi vatri, tako da mu vatra bude iza lea) Va najstariji sin bio je prisutan pogubljenju, gospoo Dadon. G-A DADON (neprijatno iznenaena) Riard? ANDERSON (klima glavom) Da. G-A DADON (osvetoljubivo) Neka mu to bude opomena. To moe i njemu biti kraj, tome pokvarenom, bludnom, bezbonom, (Iznenada zastaje, glas joj pada, a ona pita sa oevidnom zebnjom) Je li ga Timotije video? ANDERSON Jeste. G-A DADON (zadrava dah) Pa? ANDERSON Samo ga je video u gomili, nisu govorili! (G-i Dadon je veoma laknulo, izdie zadrani vazduh i udobno opet seda) Va je suprug bio veoma uzbuen i dirnut strahovitom smrdu svoga brata. (G-a Dadon se prezrivo ceri. Anderson je prekida, pa de je upitati sa neto negodovanja) Pa zar nije to bilo oekivati, gospoo Dadon? U tome trenutku on se malo smekao prema svome bludnom sinu. Poslao je po njega da ga vidi. G-A DADON (njeno strahovanje obnovljeno je) Poslao po Riarda? ANDERSON Da, samo to Riard nije hteo dodi. On je poruio ocu, ali ao mi je to moram redi da je poruka bila gadna, gnusna poruka. G-A DADON ta to? ANDERSON Da je on uz svoga nevaljalog strica, a protivu svojih dobrih roditelja i ovoga i onoga sveta. G-A DADON (neumoljivo) Bide kanjen za to, i ovoga i onoga sveta. ANDERSON To nije u naim rukama, gospoo Dadon. G-A DADON A jesam li ja to kazala, gospodine Andersone? Nama vele da de zli biti kanjeni. to da vrimo svoju dunost i drimo boji zakon ako nema razlike izmeu nas i onih koji idu za svojim sopstvenim prohtevima, a izlau potsmehu i nas i boansko slovo svoga Tvorca?

ANDERSON Samo, Riardov zemaljski otac oprostio mu je, a njegov nebeski sudija, otac je nama svima. G-A DADON (zaboravlja se) Riardov zemaljski otac je bio zvekan. ANDERSON (neprijatno dirnut) Oh. G-A DADON (sa prisenkom zazora) De... ja sam Riardu majka. Pa kad sam ja protivu njega, ko onda ima prava da bude za njega? (Pokuava da ga ublai) to ne sednete, gospodine Andersone? Trebala sam vas ranije ponuditi, ali sam! tako uznemirena. ANDERSON Hvala. (Uzima stolicu pokraj ognjita i okrede je tako da mu je udobno sedeti kraj vatre. Kada je seo, onda de pridodati tonom oveka koji zna da otvara teko pitanje) Je li vam Kristi priao o novom zavetanju? G-A DADON (sve zebnje natrag se vratile) Novo zavetanje! Zar je Timotije... (prekida, blene, nesposobna da dovri pitanje) ANDERSON Da. U svojim poslednjim asovima promenio je svoju volju. G-A DADON (pobelila od prekog besa) I vi ste mu dozvolili da me pljaka. ANDERSON Nisam imao tu silu da ga zadrim da roenom sinu ne da to je njegovo. G-A DADON On nije imao niega svoga. NJegov novac bio je novac koji sam mu ja donela u miraz. Moje je da raspolaem mojim roenim parama i mojim roenim sinom. Ne bi on to smeo uiniti da sam ja bila kraj njega, on je to dobro znao. Zato se i iskrao kao lopov da iskoristi preimudetvo koje mu daje zakon pa da me opljaka i sastavi novo zavetanje iza mojih lea. Greh vam na duu, gospodine Andersone, vama koji ste propovednik Jevanelja, da vi budete sauesnik u takvome zloinu. ANDERSON (die se) Ja ne primam za uvredu ono to ste rekli u prvoj gorini svoga jada. G-A DADON (prezrivo) Jada! ANDERSON No, onda razoaranja, ako vam u vaem srcu ta re izgleda bolja i prikladnija. G-A DADON U mome srcu! Srcu mome! A otkad, molidu, smatrate da su nam naa srca neki pouzdani vodii? ANDERSON (neto osedajudi se krivim) Ja, Ovaj... G-A DADON (sa estinom) Ne laite, gospodine Andersone. Nama vele da je srce ovekovo varljivo mimo sve stvari na svetu i oajno nevaljalo. Moje srce nije pripadalo Timotiju, ved onom jadnom pokvarenom bratu njegovom, koji je ba sada zavrio sa trangom oko vrata, da, Petru Dadonu. Vi to znate, stari Eli Hokins, ovek iju ste predikaonicu vi nasledili, ma da niste dostojni ni da mu odveete remen na obudi, rekao vam je to kad vam je predavao nae due u amanet. On me je opominjao i podravao u borbi protivu moga srca i doveo me do toga da se udam za oveka bogobojaljiva, bar je on to mislio. A ta je drugo do takav zapt uinilo mene ovakvom enom kakva sam ja? A vi? Vi, koji ste poli za srcem svojim u braku svom, vi meni govorite o onome ta je u mome srcu. Idite kudi ka vaoj lepoj eni, ovee, a ostavite mene mojim molitvama. (Okrede se od njega i naglanja se laktovima o sto, utonula u svoje nepravde i ne obrada vie na nj nikakve panje) ANDERSON (zaista sklon da umakne) Ne dao blagi bog da se ja umedem izmeu vas i izvora sve utehe! (Ode ka iviluku za eir i kaput) G-A DADON (ne gledajudi ga) Bog de znati ta da zabrani, a ta da dopusti i bez vae pomodi. ANDERSON I kome da oprosti, nadam se, pa i Eli Hokinsu i samome meni ako smo ikada vrili propoved protivu njegovog zakona. (Zakopava kaput i spreman je da ode) Jo jednu re, za poslom, gospoo Dadon. Valja zavetanje da bude itano i Riard ima prava da mu prisustvuje. On je u varoi, ali imao je uviavnosti i poruio da ne eli silom dolaziti ovamo. G-A DADON On mora da doe. Ne oekuje li moda da mi ostavimo kudu njegovog oca njemu za

ljubav? Neka svi dou, to pre doli, pre de otidi. Neka im ne poslui zavetanje kao izgovor da polovinu svoga dnevnog posla izbegnu. Ja du ved biti spremna, ne berite brigu. ANDERSON (vradajudi se korak dva) Gospoo Dadon, ja sam imao nekada malo uticaja na vas. Kad sam ga izgubio? G-A DADON (jo mu se ne okredudi) Kad ste se oenili iz ljubavi. To vam je odgovor. ANDERSON Da, to mi je odgovor. (Ode zamiljen) G-A DADON (sebi samoj, misledi na svoga mua) Lopov, lopov! (LJutito skoi sa stolice, baca al sa glave i otpoinje poslovati po sobi, da je spremi za itanje zavetanja, najpre vrati Andersonovu stolicu opet prema zidu a svoju gura prema prozoru. Tad vie na svoj osorni, otri i gnevan nain) Kristi! (Odgovora nema, on vrsto spava) Kristi! (Drmusa ga) Ta preni se ved jednom, nije te ni stid, spava, a otac ti umro! (Vrada se stolu, mede svedu na dasku iznad ognjita, vadi iz fijoke u stolu crven arav, koji razastire) KRISTI (die se preko volje) Meni se ini, ti eli da mi ne spavamo dokle god traje alost. G-A DADON Nije meni do tvojega dusanja. Deder, pomozi mi da namestim ovaj sto. (Postave sto usred sobe, Kristijev kraj prema ognjitu, a g-e Dadon prema sofi. Kristi puta sto to moe pre, i ide vatri, ostavljajudi materi da uredi konano poloaj stola) Samo to nije doao natrag pop sa advokatom i celom porodicom na itanje zavetanja, a ti se jo vari. Idi i probudi onu devojku, pa onda da si naloio ped u upi, ovde ne moe dorukovati. I da si mi se umio, i da se uljudi za drutvo. (Ove naredbe ona podvlai idudi ka ormanu za jestivo, otvara ga, vadi staklo sa vinom koje nije bilo van svake sumnje dirnuto od poslednje porodine sveane prilike, i nekoliko aa stavlja na sto. Takoe i dve zelene zdele, na jednu stavlja jemen hleb i no uz njega, na drugu istrese nekoliko biskvita iz kutije od kositera, vrada jedan ili dva, a ostale prebroji) Sad pazi, ovde ti je deset biekvita, pazi da bude deset kad se ja vratim. I dalje prste od sitnog groa u ovome kolau. Reci to i Esi. Drim da se smem pouzdati u vas da donesete ovamo punjene tice pod zvonom, a da mi ne razbijete staklo. (Ona vrada kutiju u orman, zatvara ga i mede klju u dep) KRISTI (jo se skanjera kod vatre) Bolje mesto ptica da si metnula mastioiicu, zbog advokata. G-A DADON Samo se ti uzdri da mp ne odgovara. Idi i ini to ti je reeno. (Kristi se nerado okrede da je poslua) Stoj! Digni ovaj drveni kapak, pre nego to ode, i pusti svetlosti, nede valjda da ja vrim sav teak posao u kudi a ti, koliki si izrastao zvekan, da mi leventuje. Kristi vadi prozorsku preagu iz ljeba i mede je na stranu, pa otvara kapak, prodire sivo jutro. Gospoa Dadon uzima sa ognjita svednjak, duva na svedu i utuli je, fitilj ugasi prstima poto ih je najpre olizala, i vrada svednjak na ogradu. KRISTI (gleda kroz prozor) Evo popadije. G-A DADON (nezadovoljna) ta! Dolazi? KRISTI Aha. G-A DADON ta de joj to da me uznemiruje u ovaj as dok jo nisam odevena kako treba za prijem gostiju. KRISTI To ti nju pitaj. G-A DADON (pretedi) Bolje ti jezik za zube. (Kristi ide mrzovoljno ka vratima, ona za njim, izdajudi mu uputstva) Reci onoj devojci da doe k meni im dorukuje. I kai joj da se dotera, da se moe pokjazati pred ljudima. (Kristi odlazi i zalupi joj vrata ispred nosa) Lepo ponaanje! (Neko kuca na vrata, ona se okrede i vie negostoljubivo) Ulazite! (Ulazi Judita Anderson, popina ena. Judita je mlaa od mua vie no dvadeset godina, ma da nikada nede biti tako, puna ivota kao on. Ona je lepa, otmena i gospodstvena, i bila je toliko razmaena i razglaena da je o sebi mogla stvoriti miljenje taman toliko povoljno, te da joj ono da samouverenja koje joj slui umesto snage. Ima ukus

za odevanje, a lepe crte lica odaju narav sentimentalnu uoblienu snovima. ak i njena malena samozadovoljnost ljupka je, kao tatina deteta. Stvorenje manje vie dirljivo za iole blagonaklonog posmatraa koji zna kako je ovaj svet grub. Sve u svemu uzevi, da se osetiti da je Anderson mogao i na goru naidi, a da ona, poto joj je zatita potrebna, nije bolje mogla izabrati) Oh, to ste vi, je l te gospoo Anderson? JUDITA (vrlo utivo, gotovo pokroviteljski) Da, mogu li vam to pomodi, gospoo Dadon? Da vam pomognem da raspremite dok nisu doli na itanje zavetanja? G-A DADON (kruto) Hvala vam, gospoo Anderson, moja je kuda uvek spremna svakom gostu i dolasku. JUDITA (sa predusretljivom ljubaznodu) Da, tako je zaista. Moda bi vam bilo drae da nisam dolazila ba sad? G-A DADON Oh jedno vie ili manje, to jutros nema znaaja. Kad ste ved ovde, a vi ostanite. Da ste moda zatvorili vrata. (Judita se smeje kao da hode da kae, Ala sam luda!" i zatvara vrata sa vidom koji moe da vas dovede do besnila, kao da ini neto naroito lepo i skladno) Sad je bolje! A ja moram malko da se dovedem u red, mislim nede vam teko pasti da zadrite one koji dou, dok ja ne budem gotova. JUDITA (graciozno joj daje dozvolu) Dabome, na svaki nain. Ostavite to meni, i nemojte se, uriti, gospoo Dadon. (Vea svoj kaput i kapu na iviluk) G-A DADON (napola podrugljivo) Ja sam i mislila da de vam to mnogo bolje priliiti nego da kudu rastrebite. (Ulazi Esi) A ti si tu. (Strogo) Hodi ovamo da te pogledam. (Esi joj plaljivo prilazi. Grubo je hvata za ruku i okrede je da vidi rezultat devojinog staranja da se dovede u red, ti rezultati odaju slabu vebu a jo slabije ubeenje) Mm! I ti to zove kosu zagladiti, dabome. Lako je primetiti ta si ti, i kako su te vaspitali. (Odgurne joj ruku i nastavlja zapovedniki) A sada sluaj i radi kako ti se kae. Da si mi sela u doak kraj vatre, a kad se drutvo skupi, da se nisi usudila govoriti dok te ne pitaju. (Esi odmili ka ognjitu) A treba da te vidi i rod tvoga oca, i da zna da si ovde, ako de da ne krepa od gladi, nisam ja tu sama, to je njihovo. Bar bi ta pomodi mogli. Samo, da mi tu ne bude govorancije i slobodnog ophoenja prema njima, kao da si sa njima ravna. Jesi li ula? ESI Jesam. G-A DADON Dobro, a sad idi i radi kao to ti je reeno. (Esi seda jadno kraj kamina, u kutak koji je najdalje od vraga) Ne obradajte panju na nju, gospoo Anderson, ta vi znate ko je ona i ta je ona. Ako vam ma i najmanje bude na smetnji, vi samo meni, a ja du ved sa njom svriti raune. (Ide u spavadu sobu poto je nemilosrdnom rukom otro zalupila vraga iza sebe, kao da ak i ta vrata treba nagnati da ine svoju dunost) JUDITA (blagonaklono prema Esi, i nametajudi kola i vino na stolu da lepe izgleda) Nemoj da te to buni to je tetka s tobom stroga. Ona je vrlo dobra ena i eli tebi dobra. ESI (u jadu koji ne uje) Da. JUDITA (neprijatno joj to nije uspela da utei i ublagoestivi Esi i jo da ova oceni ljubaznu samilost one primedbe) Nadam se da nede sad da se joguni, Esi. ESI Ne. JUDITA Sad si dobra devojka. (Ona mede par stolica do stola, naslon da im je okrenut prozoru, a sa prijatnom svedu da je mnogo okretnija domadica od gospoe Dadon) Poznaje li rodbinu svoga oca? ESI Ne. Oni s njim nisu hteli optiti, oni su bili previe poboni. Otac je katkad govorio o Diku Dadonu. Ali ja ga nikad nisam videla. JUDITA (upadljivo iznosi na vidik svoje negodovanje) Dik Dadon! Esi, eli li da bude zbilja valjana i

blagodarna devojka i da stalnim dobrim ponaanjem stekne ovde sebi mesto? ESI (kao preko mrtva srca) Da. JUDITA Onda nikad da nisi spomenula ime Riarda Dadona, nikad da ak na njega i pomisli. On je rav ovek. ESI ta je uinio? JUDITA O njemu ne treba da se raspituje, Esi. Mlada si jo da zna ta je to rav ovek. Ali on je i krijumar, ivi sa Ciganima, on ne voli svoju majku ni svoju porodicu, a to bi nedeljom da ide u crkvu, on se bije i karta. U svoju blizinu nikad ga ne putaj, ni za ivu glavu, Esi, i staraj se da ti i svaka ena budete neuprljani od dodira s takvim ljudima. ESI Da. JUDITA (opet neraspoloena) Strah me da ti kae da" i ,ne", a da ne misli sasvim od srca, ESI Da. To jest, ja mislim... JUDITA (strogo) ta ti misli? ESI (gotovo plaudi) Samo, moj otac je bio krijumar i... (kucanje) JUDITA Poinju dolaziti. Dakle, upamti ta ti je preporuila tetka, Esi, i budi dobra devojka. (Kristi se vrada sa ispuenim pticama pod staklenim avonom i sa mastionicom, stavlja sve na sto) Dobro jutro, gospodine Dadone. Hodete li otvoriti vrata, molim vas, svet pristie. KRISTI Dobro jutro! (Otvara kudna vrata) Ved se odjutrilo prilino, dosta je i svetlo i toplo. Anderson stie prvi, ostavio je gornji kaput kod kude. Prati ga advokat Hokins, odreit ovek srednjih godina, u mrkim kamanama i utim jahadim akirama, te lii, koliko na advokata toliko i na seoskog spahiju. NJemu i Andersonu data je svekolika prednost kao pretstavnicima uenih stalea. Posle njih dolazi porodica, koju predvodi stariji stric, Viljem Dadon, irok, bezoblian ovek sa nosem rakijaa, a oevidno je da ni pri stolu nije asket. Niti mu je odelo, niti mu je unezverena ena kao u oveka kome dobro ide. Mlai stric, Titus Dadon, jeste jedan ilav mali jazaviar od oveka, ena mu je vidljivo i pregolemo gorda na demer, oboje je slobodno od onih briga koje Viljem ima oko svog domazluka. Hokins smesta ide ivahno ka stolu, uzima stolicu najbliu sofi, poto je Kristi tu bio postavio mastionicu. On stavlja svoj eir na pod pokraj sebe i vadi testament. ika Viljem prilazi vatri i stoji kraj ognjita, paredi skutove svoga kaputa i ostavljajudi gospou Viljemevicu samu, blizu vrata. ika Titus, koji je, u ovoj porodici, uglaen svetski ovek koji zna oko dama, spasava je, prua joj svoju slobodnu ruku i dovodi je pod ruku do sofe, gde seda prisno izmeu svoje sopstvene supruge i bratovljeve. Anderson vea svoj eir i eka da ga Judita oslovi. JUDITA Oni de odmah dodi. Zamolite ih da priekaju. (Kuca na vrata spavade sobe. Kad iz sobe dobije odgovor, ona otvara vrata i ulazi unutra) ANDERSON (zauzima mesto za stolom prekoputa Hokinsa) Naa jadna ucveljeva sestra bide meu nama za koji tren. Jesmo li svi na okupu? KRISTI (na kudevnim vratima, tek to ih je zatvorio) Svi, osim Dika. Neosetljivost sa kojom je Kristi imenovao otpadnika, vrea moralno uvstvo porodice. ika Viljem trese glavom lagano i velevano, u vie mahova. Gospoa Titusovica uvlai grevito dah kroz nos. NJen suprug govori. IKA TITUS No, ja se nadam da de on biti bar toliko pristojan da ne doe. Ja se tako nadam. Dadonovi svi mrmljaju odobravajudi, izuzev Kristija koji ide prozoru, tu se gnezdi i motri napolje. Hokins se potajno smei kao da zna neto, pa samo da kae, drugu bi svi pesmu zapevali. Anderson se ne oseda ugodno, ljubav za sveane porodine sednice a naroito pogrebne, ne lei mu u prirodi. Judita se pojavljuje na vratima koja vode u spavadu sobu.

JUDITA (sa nenom vanodu) Prijatelji, gospoa Daljon. (Uzima stolicu pokraj kamina i spremila je za gospou Dadon, koja dolazi iz spavade sobe u crnini, sa istim rupcem na oima. Svi ustaju, osim Esi. G-a Titusovica i gospa Viljemovica vade isto tako iste rupce i plau. Potresan trenutak) IKA VILJEM Hode li ti uiniti dobro, sestro, da se bogu pomolimo? IKA TITUS Ili da otpevamo koju crkvenu pesmu. ANDERSON (gotovo prenaglo) Bio sam sa sestrom naom, prijatelji, red od jutros. Pomolimo se gospodu u srcima naim, da nam blagoslovi poetak. SVI (osim Esi) Amin! Zatim sedaju svi, osim Judite, koja stoji iza stolice g-e Dadon. JUDITA Esi, jesi li kazala, amin? ESI (unezverena) Nisam! JUDITA Onda kai, kao dobra devojka. ESI Amin! IKA VILJEM (ohrabrujudi) Tako, tako valja! Mi znamo koja ei ti, ali smo voljni da s tobom postupamo dobro, ako ustraje da bude dobra devojka. Svi emo mi jednaki pred Prestolom. Ovo republikansko uvstvo ne godi enama, koje su uverene da je Presto upravo ono mesto gde de njihovo stareinstvo, esto sumnjivo u ovome svetu, biti priznato i nagraeno. KRISTI (na prozoru) Evo ga Dik! Anderson i Hokins obziru se oko sebe druevno. Esi pogleda sa zrakom radoznalosti koja probija njenu potitenost. Kristof se kezi i blene u vrata, u oekivanju. Svi ostali se skamenili svom silom saznanja svog da Vrlini preti Poruga usled pribliavanja razmetljivog Poroka. Prokaeni se pojavljuje na vratima, obasjan milodu jutarnjeg sunca koja premaa sve njegove tobonje zasluge. Na svaki nain on je najoitiji lan porodice, ali je njegov izraz bezobziran i podrugljiv, ponaanjem izaziva i potsmeva se, u odelu je ivopisno nebriljiv. Samo to mu elo i usta odvju vanrednu upornost, a oi su mu oi jednog fanatika. RIARD (na pragu, skidajudi eir) Gospoe i gospodo, va sluga, va prepokorni sluga. (Sa ovom sveobuhvatnom uvredom, baca svoj eir Kristiju, sa iznenadnodu od koje ovaj potskoi kao nemarni uvar kapije. U tome dolazi na sred sobe, tu se okrene i vri smotru nad drutvom) Kako svi izgledate sredni! Kako ste mi se obradovali! (Okrede se stolici g-e Dadon, i njegova usnica strahovito mu obnaava onjake kada mu je pogled susreo njen pogled neprekrivene mrnje) Elem, majko, uva se spoljni izgled, kao i obiio? Tako valja, jakako! (Judita se uoljivo uklanja iz njegovog susedstva na drugu stranu kujne i nagonski se uhvatila za haljinu kao da bi je htela spasti od zaraznog dodira. ika Titus namah daje znak odobravanja njenom podvigu ustavi sa svoje sofe i postavivi joj stolicu da sedne) ta! ika Viljem! Nisam te video otkada si ostavio pide! (Siromah ika Viljem, posramljen, hteo bi da protestvuje, ali ga Riard srdano kucka po ramenu) Ti si ga, dakle, ostavio, je li? (On ga ostavlja sa aljivim udarcem) Naravno, naravno, imao si pravo, jer si bio ved prekardaio! (Okrede se od ika Viljema i ide prema sofi) A sad, gde mi je onaj astan konjski trgovac, ika Titus? ika Tituse, napred! (Nailazi na nj ba kad pridrava Juditi stolicu) Kao obino, stara se o damama! TITUS (negodujudi) Stidi se, ovee! RIARD (prekida ga i rukuje se s njim i protiv njegove volje) Da, da, spopao me stid, ali me je i dika, ti si mi dika, strie moj, i sva moja svojta dika je moja. (Opet nad njim vri smotru) Ko da ih pogleda a da se ne ponese i razdraga? (ika Titus, bespomodan, seda na svoje mesto na sofi. Riard se okrede stolu) Ah! Gosn Anderson! Uvek za bogougodnim poslom, uvek pastir dobri. Samo ih vi valjano nadzirite, preasni, drte vi njih. Dela! (Jednim skokom posauje se za sto i uzima staklo) Kucnimo se,

gospodine pastore, za ljubav starih vremena. ANDERSON Vi, mislim, znate, gospodine Dadone, da ja ne pijem pre jela. RIARD Dodi de i taj dan, gospodine popo, ta ika Viljem imao je naviku da pije ak i pre doruka. Dela, to de dati vaim pridikama blagoastiv ukus (mirie vino i pravi kiselo lice) Samo ne zapoinjite nikako sa erijem koji moja mati namenjuje gostima. Ukrao sam malice kad mi je bilo est godina, i otada sam do danas ostao umerenjak. (Vrada staklenicu i menja predmet razgovora) A ujem da ste, gospodine popo, oenjeni i da vam je ena tako redi bezbono lepa. ANDERSON (mirno ukazuje na Juditu) Gospodine, vi govorite u prisustvu moje ene. (Judita ustaje i stoji sa lednom pristojnodu) RIARD (brzo se sklizne sa stoda sa instiktivnim dobrim manirima) Sluga sam, va, milostiva, ne primite za uvredu. (Pogleda je ozbiljno) Zasluili ste va glas, ali mi je ao to po vaem licu moram zakljuiti da ste valjana ena. (Judita se pokazuje uvreenom i seda, usred opteg mrmljanja negodovanja i simpatije od strane njegovih roaka. Anderson, uviajudi da sve ovakve demonstracije mogu samo zadovoljiti i ohrabriti oveka koji je oigledvo voljan da ih izazove, ostaje savreno dobre volje) to mu drago, gospodine popo, ja vas potujem vie no pree. Uzgred budi zapitano, uh li ja ili mi se samo proulo, da je na pokojni i oplakivani ika Petar, iako neenja, bio otac? TITUS On je imao samo jedno vanbrano dete, ako ba hode da zna. RIARD Samo jedno! Taj dri da je jedno kao nijedno. Ja crvenim za tebe, ika Tituse.. ANDERSON Gospodine Dadone, pred vama je mati vaa i njen jad. RIARD Duboko sam tronut, gospodine popo. Zbilja, kad je ved o tome re, a ta se sluilo s nezakonitim edom? ANDERSON (pokazujudi na Esi) Evo je, gospodine, gde vas slua. RIARD (do iskrenosti dirnut) ta! Zato mi, doavola, niste to ranije rekli? Deca dosta pate u ovoj kudi i bez... (Potri pokajniki ka Esi) Ded, mala roako! Nemoj mi zameriti, nisam hteo da budem grub prema tebi (Esi ga zahvalno pogleda. NJeno suzama oroeno lice uzrujava ga i on se razgoropadi u nastupu gneva) Ko je rasplakao nju? Ko je zlostavljao nju? Tako mi boga... G-A DADON (ustaje i suoi se s njim) Zamukni taj tvoj bogohulni jezik. Ja to vie nedu da podnosim. Ostavi moju kudu. RIARD Otkud zna da je kuda tvoja pre nego to se testament proita? (Oni se za trenutak mere pogledom sa silnom mrnjom, i u tom ona klone, poraena u svoju stolicu. Riard smelo prolazi mimo Andersona ka prozoru, tu stavi ruku na onu stolicu sa reetkom) Goepoe i gospodo, kao najstariji sin svoga pokojnog oca, i kao nedostojna glava ovoga doma, ja vas pozdravljam dobrodolicom. Dozvolidete, pastore Andersone. Dozvolidete, advokate Hokinse! Zaelje stola za glavu porodice. (On stavlja stolicu za sto izmeu popa i advokata, seda izmeu njih, i oslovljava skup sa pretsednikim vidom) Sakupila cas je alosna prilika, jedan otac mrtav, jedan stric dospeo, malo je redi samo na veala, nego po svoj prilici ved i u pakao. (On trese saaljivo glavom. Roaci se skamenili u uasu) Samo tako, izbekeljite se to alosnije znate i umete. (Odjednom glas mu se ublauje zbiljom, kako mu pogled pada na Esi) Samo, ako ima nade u oima ovog deteta... (Naglo) Ded, advokate Hokinse, na posao! Vadite taj testament, ovee. TITUS Ne dajte da vam se zapoveda ili da vas neko tera, gospodine Hokinse! HOKINS (veoma utivo i dobrovoljno) Gospodin Dadon sada nema nameru da vrea, ja sam u to ubeen. Nedu vas ni sekundu vie zadravati, gospodine Dadone. Samo da nataknem naoare. (Trai ih ia sve strane, petlja, Dadoni se zgledaju zabrinuto) RIARD Aha! Uoili su vau utivost, gospodine Hokinse. Spremljeni su na najgore. au vina da razbistrite glas pred itanje. (Sipa mu au i prua, pa natoi i sebi)

HOKINS Hvala, gospodine Dadone! U vae dobro zdravlje, gospodine. RIARD U vae, gospodine! (aa je ved na putu ka ustima, on se trgne, baca podozriv pogled na vino i dodaje, sa udnim naglaavanjem) Hode li ko biti tako dobar da mi da au vode? Esi koja je paljivo sluala svaku njegovu re i motrila svaki njegov pokret, die se kriom i iskrada se, iza g-e Dadon, kroz vrata spavade sobe, vrada se otud sa kragom i izlazi iz kude to moe neprimetnije. HOKINS Teetament nije napisan ispravnim1 zakonskim slogom. RIARD Ne, moj je otac preminuo lien utehe zakona. HOKINS I ta vam je dobra, pospodine Dadone, i ta! (Sprema se da ita) Jeste li spremni, gospodine? RIARD Posve spreman. Neka bi dao Gospod da mu zahvalni budemo na svemu to nam je ovde namenjeno svakom od nas. Udrite sad. HOKINS (ita) Ovo je poslednja volja i testament mene, Timotija Dadona, na mome samrtnom, odru u Nevinstaunu, na putu od Springtauna za Vesterbrid, danas dvadeset etvrtog septembra 1777. godine. Ovim opozivam sve svoje ranije testamente koje sam bio inio i izjavljujem da sam pri zdravoj pameti i dobro znam ta radim, i da je ovo moja stvarna volja, saobrazna mojim eljama i naklonostima. RIARD (pogleda majku) Aha! HOKINS (trese glavom) Rav slog, gospodine, krivo sloeno. Ja dajem i zavetavam sto funti mome mlaem sinu Hristiforu Dadonu, pedeset funti ima da mu se isplati na dan njegovog venanja sa Sarom Vilkins, ako je voljna podi za nj, a deset funti prilikom roenja svakog njegovog deteta, zakljuno do broja pet. RIARD A ako ga ne bude htela? KRISTI Samo da ja dobijem pedeset funti, htede ona! RIARD Dobro, brale. Nastavite. HOKINS Dajem i zavetavam eni mojoj. Ani Dadon, roenoj Ani Primrouz", vidite li da nije znao zakone, gospodine Dadone, vaa mati nije roena Ana, ona je tek na krtenju dobila ime Ana, doivotno izdravanje od pedeset i dve funte godinje.(Sve oi uperene su na gospou Dadon. Ona se dri grevito kruto) Ovo ima biti ispladeno od interesa na njen sopstveni novac" i to mi je neki nain da stavi stvar na hartiju, recite i sami, gospodine Dadone! NJen sopstveni novac! G-A DADON Jeste, to je bar nain da se iznae boja istina. Svaki marja toga novca moj je. Pedeset i dve funte na godinu! HOKINS I ja je preporuujem, radi njene dobrote i pobonosti, staranju i brizi njene dece, koja daj boe da joj oproste. A ja sam stajao izmeu njih i nje celoga moga ivota, to sam bolje znao i umeo". G-A DADON To mi je nagrada! (Besni u sebi) Vi znate moje miljenje, gospodine Andersone, vi znate i re kojom sam ja to nazvala. ANDERSON Nema leka, gospodo Dadon. Moramo primiti to na nas naie. (Hokinsu) Produite gospodine! HOKINS Ja dajem i zavetavam moju kudu u Vesterbridu sa okudnicom i zemljitem koje joj pripada, i sav ostali svoj imetak, mome najstarijem sinu i nasledniku Riardu Dadonu. RIARD Oho! Pria o bludnome sinu i ugojenom teletu! HOKINS Pod slededim uslovima..." RIARD Doavola, zar ima i uslova? HOKINS Naime, prvo, da ne dopusti da nezakonito dete moga brata Petra trpi oskudicu ili bude usled nude odgurnuto u nevaljao ivot". RIARD (snano udari pesnicom o sto) Prima se.

Gospoa Dadon, okrene se zlobno da bi brzo pogledala Esi, poto je ne vidi, osvrde se po sobi da vidi gde je, kad, shvati da je ostavila odaju bez dozvole, osvetoljubivo stisne usne. HOKINS Da bude dobar prijatelj mome starome konju Dimu". (Opet trese glavom) Vidite, trebalo je da napie Demsu. RIARD Dim ima otsada da ivi u detelini. Nastavite. HOKINS I da zadri u slubi mog gluvog majurskog trudbenika Prodera Festona". RIARD Proder Feston ima da bude pijan svake subote. HOKINS Trede, da Kristiju dade na poklon, prilikom njegovog venanja, koji ukrasni predmet iz najbolje sobe". RIARD (izdie napunjene ptice) Evo na, Kristi. KRISTI (razoaran) Vie bih voleo porcelanske papagaje. RIARD Dobide i jedno i drugo. (Kristi veoma zadovoljan) Nastavite. HOKINS etvrto i poslednje, da de se starati da na miru ivi sa svojom materom, ukoliko ona na to htedne pristati". RIARD (podozrivo) Hm! Jo neto, gospodine Hokinse? HOKINS (sveano) Najzad dajem i predajem svoju duu u ruke moga Tvorca, ponizno moledi za oprotaj svih mojih grehova i zabluda, i u tvrdoj nadi da de Svevinji voditi moga sina, da se ne bi reklo kako sam pogreio to sam svoje poverenje poklonio njemu, a ne drugima, u zabuni svoga poslednjega asa na ovom neobinom mestu". ANDERSON Amin! STRIEVI I STRINE Amin! RIARD Moja mati ne kae, amin! G-A DADON (die se, nesposobna da ispusti svoju svojinu bez borbe) Gospodine Hokinse, zar je to ispravan testament? Setite se, ja priteavam njegov punovaan zakonski testament, pisan vaom rukom u kome se sve meni ostavlja. HOKINS Ovaj testament veoma je loe i nepravilno sloen, gospoo Dadon, mada (okrede se utivo Riardu) po mome znanju i razumenju, on sadri izvestan raspored o podeli svojike. ANDERSON (posreduje pre nego to bi g-a Dadon mogla ta da odvrati) Ne pitate se vi to, gospodine Hokinse, nego se pitate, je li testament zakonit? HOKINS Sud de emu priznati uvek pree pravo pred onim drugim. ANDERSON Dobro, ali zato kad je drugi testament napisan saobraznije zakonskom slovu? HOKINS Zato, gospodine, to sud priznaje uvek i u svakoj prilici pree pravo mukoj glavi i to jo kad je ta muka glava najstariji sin, negoli enskoj strani. Ja sam vas opomenuo, gospoo Dadon, kad ste me omo doveli da vam piem onaj drugi testament, i rekao sam vam, ako vi njega i nagnate da potpie, nede taj imati mira dokle god ga ne opozove. Ali vi ne htedoste primiti moga saveta, i tako, ovek kae, a gospodin Riard raspolae. (On uzima eir sa poda i poinje spremati svoje hartije i naoari) Ovo je signal za razlaz drutva. Anderson skida eir sa iviluka i pridruuje se ika Viljemu kod vatre. Titus skida Juditine stvari sa kuke. Ono troje na sofi ustaju i daskaju sa Hokinsom. G-a Dadon, odsada uljez u svojoj roenoj kudi, stoji nepokretna, smodena teinom zakona prema enama i prima to kao to je vila odgojena da prima sve grdobne neprilike, kao dokaz veliine one sile koja ih nanosi, i svoje sopstvene neznaajnosti crva. Jer u to doba, setite se, Mari Volstonkraft jo je devojka od osamnaest godina, a njena odbrana prava ene jo valja da saeka etrnaest godina. G-a Dadon probuena je iz svoje apatije dolaskom Esi, koja nosi pun krag vode. G-A DADON (pretedi joj) Gde si, bila? (Esi preplaena pokuava da odgovori ali ne moe) Kako

sme da izie posle svih nareenja koja sam ti izdala? ESI On je traio da pije. (Zastaje, jezik joj se od straha zalepio za nepce) JUDITA (sa blaom strogodu) Ko je traio da pije? (Esi bez rei pokazuje na Riarda) RIARD ta? Ja? Ja? JUDITA (neugodno pogoena) Oh, Esi, Esi! RIARD (prua joj au) ini mi se da jesam. ta, strah te od mene? ESI (brzo) Ne. Ja... (sipa vodu) RIARD (oproba vodu) Ah, ti si celu ulicu pretrala do pijane kapije da ovakvu vodu iae. (Uzima gutljaj) Vanredno! Hvala ti. (Nesredom, u taj trenutak baci pogled na lice Juditino, a ovo iskazuje najvede istunski srameljivo neodobravanje, ona ne odobrava to on tako oevidno privlai Esi, koja ga prodire svojim blagodarnim oima. Smesta mu se vrada njegov podrugljivi izraz. On sputa au, naroito zagrli Esi rukom oko ramena i dovodi je posred drutva. G-a Dadon stoji Esi na putu, ba kako su oni u prolazu kraj stola, te de on) Ako dozvoli, majko. (I on je natera da im otvori put) Kako te zovu? Besi? ESI Esi. RIARD Sasvim, Esi. Jesi li ti dobra devojka, Esi? ESI (Uveliko razoarana to je ak i on, od tolikog sveta, tako oslovljava) Da. (Ona podozrivo gleda na Juditu) Tako mislim. Htela sam redi ja... ja se nadam da jesam. RIARD Esi, jesi li ikad ula o stvorenju zvanom avo? ANDERSON (revoltiran) Neka vas je stid, gospodine, sa jednim, moe se redi detetom... RIARD Dozvolite, pope, ja ne prekidam vae pridike, ne prekidajte ni vi moje. (Esi) Zna li, Esi, kako mene zovu? ESI Dik. RIARD (razveseljen, udara je po ramenu) Dabogme, Dik, ali jo i drukije. Zovu me avolov uenik. ESI to im dozvoljava? RIARD (ozbiljno) Jer je istina. Ja sam bio odgajen u slubi onoga drugoga, ali sam znao od prve da je avo moj prirodni nastavnik i vo i prijatelj. Ja sam video da je on u pravu, a da svet mili pred njegovim pobednikom samo iz straha. Molio sam se potajno njemu, i on me je uteio i spasao me da mi ne slome duh u ovome domu detinjih suza. Zavetovao sam mu svoju duu i zakleo sam se da du se boriti za nj na ovome svetu i na onome. (Sveano) To obedanje i ta zakletva uinili su me ovekom. Od danas ovaj je dom njegov dom, i u njemu nijedno dete nede zaplakati, ovo je ognjite njegov oltar, i nijedna ljudska dua nede u mrane veeri kraj njega cvokotati i zazirati. A sad (okrvnuvi se prema ostalima) koji de od vas dobrih ljudi da primi ovo dete i spase ga ove kude avolove? JUDITA (dolazi k Esi i prebacuje zatitniki ruku preko nje) Ja du. Vas treba ivog spaliti. ESI Ali ja ne elim. (Ustukne i ostavlja Riarda i Juditu lice u lice) RIARD Za ovaj mah nema volje, najvrlija gospo. TITUS U pamet se, Riarde Dadone. Zakon... RIARD (okrede se s pretnjom k njemu) Upamet se, ti. Za jedan sat ovde nede biti drugog zakona osim zakona opsadnog stanja. Idudi ovamo sreo sam na nepunih est milja odavde vojnike, pre nego to stigne podne, major Svindonova veala bide podignuta na pijaci. ANDEROON (mirno) ta to nas ima da plai, gospodine? RIARD Vie no to mislite. On je obesio u Springtaunu koga nije trebalo, mislio je da je ika Petar ovek ugledan, jer Dadonovi su ljudi od nekog imena. Ali ovaj put on de uiniti primer na najboljem oveku u varoi, koga bude mogao da nabedi makar za jednu jedinu buntovnu recu. Pa lepo, mi smo

svi buntoviici, i vi to dobro znate. SVI MUKARCI (sem Andersona) Ne! Ne! Ne! RIARD Jeste i te kako. Vi dodue niste psovali kralja ora, gde uo i gde ne uo, kao ja, ali vi ste se bogu molili za njegov poraz, a vi, Antonije Andersone, vi ste molepstvije sluili, i prodali ste vau porodinu bibliju da kupite par pitolja. Mene oni moda nede obesiti, jer moralno dejstvo od jednog avolovog uenika koji igra na konopcu ne bi im donelo nikakve vajde. Ali svetenik! (Judita zgroena pripija se uz Andersona) Ili, advokat! (Hokins se, smei kao ovek sposoban, da sam o sebi vodi brigu) Ili astan konjarski trgovac! (ika Titus frkde mrgodno na nj obuzet besom i strahom) Ili preobradeni pijanac! (ika Viljem, krajnje nervozan, stenje i trese se od straha) Ej? Zar to ne bi pokazalo da kralj ore zna svoj posao, ta velite? ANDERSON (savreno pribran) Hodi, draga moja, on samo pokuava da nas uplai. Opasnosti nema. (Vodi je iz kude. Svi ostali zaglave vrata u hitnji gurajudi se, osim Esi koja ostaje kraj Riarda) RIARD (podrugljiv) Ded sad, ko de da ostane sa mnom, da istakne ameriku zastavu na avolovoj kudi, pa za slobodu da otvorimo boj! (Oni jure napolje to bre mogu, i Kristi je s njima, pa kolkko su zapeli, muvaju se) Ha! Ha! iveo avo! (G-i Dadon, koja je za onima) ta, majko?! Zar i ti maglu? G-A DADON (smrtno bleda, ruka joj na srcu, kao da je smrtni udar doekala) Proklet bio! Do poslednjeg moga daha kledu te. (Izlazi) RIARD (vie za njom) To de mi doneti sredu! Ha, ha, ha! ESI (brino) Zar ja ne smem ostati? RIARD (okredudi se Esi) ta! Zaboravili su da spasu tvoju duu u strahu oko svojih sopstvenih telesa. Dabogme, moe ostati. (Uzbueno se okrede i preti im pesnicama. NJegova leva aka, stegnuta takoe visi. Esi je dograbi i poljubi, suze njene orose je. On zastane i gleda to) Suze! avolovo krtenje! (Esi pada ga kolena jecajudi. On se dobroduno saginje, podie je i veli) Eh, da, tako sme ilakati, Esi, ako ti je drago. Zavesa DRUGI IN Pop Andersonova je kuda u glavnoj ulici varoi Vestervrida, nedaleko od optine. Gledana okom jednog Novoengleza iz 18 veka, ona je mnogo golemija no priprosta majurska kuda Dadonovih, ali je i ona tako priprosta da bi dananji agent za kude i jednu i drugu izdao otprilike pod isti zakup. Glavno boravite sadri isto onakvo kujnsko ognjite, sa kotlom za kuvanje i reetkom koja visi na preagama, sa pokretnim gvozdenim rotiljem, koji je uhvaden da se okrede oko ivije, kuka je nad njim, da se udesi kad se pee. Na irokoj ograda stoji kotao i tanjir na kojem je maslom premazan prepreni hleb. Vrata, izmeu vatre i ugla, nemaju ni popune, ni metalne ni drvene ruice, ona su prosto od daske i zatvaraju se skakavicom. Sto je kujnski, sa prostirkom ute boje, od amerikog platna, koja je po uglovima sva iseckana od upotrebe. Na stolu je pribor za aj, dve debele olje i tacne najprostije vrste, zatim, iste izrade, lone za mleko i sud za ispiranje, svako od njih moe da hvata otprilike litar. Sve je to postavljeno na crnom, lakiranom posluavniku. Nasred stola, daica za seenje hleba, na kojoj je veliki hlebac, i kocka od pola funte maslaca, u zemljanom sudu. Veliki orman od orahovine, sprodu vatre sa druge strane sobe, od upotrebe je, i nije namenjen ukrasu, i popin kudevni kaput visi o jednoj kuki o vratima ormana, ime se pokazuje da popa nije kod kude, jer kad je doma tada tu visi njegov najbolji kaput. NJegave velike jahade izme stoje kraj ormana, oevidno da su na svome uobiajenom mestu, i kao neto malo i die se. injenica je da se jo nije

izvrila evolucija koja de obrazovati od popine kujne, trpezarije i gostinske sobe tri odvojene odaje, te tako, sa gledita naeg razmaeno natrontanog vremena, pop Anderson nije u boljim stambenim prilikama od Dadonovih. Ali, pri svem tom, razlika postoji. Ponajpre, g-a Anderson je, za zajedniki ivot, zgodnija osoba od g-e Dadon. Na ovo bi g-a Dadon smesta odgovorila i s pravom, da g-a Anderson nema dece na koju bi imala da pazi, pa nema ni kokoiju, ni svinje ni marvu, zatim, tu je stalan i dovoljan prihod koji ne zavisi neposredno od etve i pijanih cena, pa dragi suprug koji je za nju kula kreposti, ukratko, ivot je lak na domu popovom, a teak na majuru. To je istina, ali objasniti injenicu ne znai i izmeniti je, pa neka je zasluga g-e Anderson ma koliko neznatna to je kudu svoju uinila srednom, ipak je ona, van svake sumnje, u tome uspela. Spoljni i vidljivi znaci njenih vedih drutvenih pretenzija jesu, dilim na podu, gipsana prevlaka meu gredama tavanskim, i polirane stolice ma da nisu prevuene. Lepe vetine zastupljene su portretom nekog presbiterijanskog bogoslova, (raena tehnikom mecotinta"), zatim bakrorezom Rafaelove Propovedi svetog Pavla u Atini", darovnim rokoko" satom na kaminu, kraj sata nekoliko minijatura, par porculanskih pasa sa kotaricom u njuci, u oba ugla, po jedna velika koljka. Lepa crta ove sobe jeste oniski iroki reetkasti prostor, on zauzima gotovo svu irinu zida, male crvene zavesice povuene podignute su do polovine i slue kao zaklon od sunca. Nema sofe, ali jedno sedite blizu ormana ima naslon i dovoljno je prostrano da se dva oveka u njemu ugodno mogu smestiti. Sve u svemu, ta je prostorija, moglo bi se redi, ponajpre ona vrsta odaje iji je povratak najzad izborio 19 vek u oblasti domadeg unutranjeg neimarstva pod vodstvom g. Filipa Veba i njegovih uenika, ma da je pre nekih pedeset godina ne bi podneo nijedan svetenik sa iole smisla za neto malo svetovne raskoi. Vee je palo, soba je mrana, osim to svetluca ugodna vatra sa ognjita i to se provide mutne uljane lampe kroz prozor, na mokroj ulici, kojom ide mirna, stalna kia bez vetra. Gradski sat izbija etvrt. Judita ulazi sa nekoliko zemljanih svednjaka, i stavlja ih na sto. Od njenog jutronjeg samouverenog izgleda, ni traga ni glasa, brina je i prestravljena. Ide na prozor i gleda na ulicu. Prvi koga vidi njen je mu, hrli kudi kroz kiu. Ona pusti lak krik olakanja, koji se mnogo ne razlikuje od jecaja, i okrede se vratima. Anderson ulazi u veoma mokrom platu. JUDITA (juri k njemu) Oh, samo kad si doao, najzad. (Pokuava da ga zagrli) ANDERSON (dri je daleko od sebe) Pazi, mila, mokar sam. ekaj da skinem plat. (Stavlja stolicu kraj vatre, i to tako da je naslon vatri okrenut, prebacuje preko nje plat da se sui, otrese kiu sa eira i stavlja ga na reetku ograde, najzad se okrede Juditi, rairenih ruku) Eto! (Judita mu leti u naruje) Zadocnio sam, je li? Gradski sat izbijao je etvrt kad sam stigao pred kudu, a gradski sat uvek ide napred. JUDITA Sigurna sam da je veeras zaostao. Tako se radujem to si ved tu. ANDERSON (vrde je zagrli) Da nisi ta zabrinuta, draga moja? JUDITA Malo. ANDERSON ta... ti si plakala? JUDITA Samo malo... nita to nije, sad je sve dobro. (Iz daljine se uje vojnika truba. Judita se trgne zastraena i klone na veliko sedite, oslukuje) ta je to? ANDERSON To je samo kralj ore, draga moja. Ili se vrada u logor ili se vri prozivka, ili se sprema za aj, ili navlai izme, ili sedla konja, ili tako to. Vojnici ne vuku za zvono niti viu niz stepenik kad im ta treba, oni poalju momka sa trubom, pa ti taj uznemiri celu varo. JUDITA Misli li ti da ima kakve ozbiljne opasnosti? ANDERSON Ni najmanje. JUDITA Ti to kae da me utei, a sam ne veruje. ANDERSON Milje moje, u ovome svetu uvek ima opasnosti za one koji su u strahu od nje. Postoji

opasnost da de ova kuda obnod da se zapali, pa ipak nam to nodu ne ometa san. JUDITA Znam, ti tako uvek kae, i ti si u pravu. Sasvim posve si u pravu, znam. Ali valjda ja nisam junak, eto ta je. Meni se srce stegne im pomislim na vojnike. ANDERSON A, to nije tano, draga moja, hrabrost je i onda pohvalna kad te staje malo muka. JUDITA Da, tako de biti. (Grli ga opet) Oh, kako si ti hrabar, mili moj. (Sa suzama u oima) Dobro, i ja du biti hrabra, nede se postideti svoje ene. ANDERSON Tako te volim. Ne zna koliko me sad ini srednim. Tako, tako! (Die se i razdragano ide k vatri da sui obudu) Ja sam pri povratku posetio Riarda Dadona, ali ga nisam zatekao doma. JUDITA (poskoi od zgranutosti) Ti si posetio toga ovekd! ANDERSON (umiruje je) Oh, nita oe nije dogodilo. On je bio iziao. JUDITA (gotovo u suzama, kao da ona poseta imaae nju lino da ponizi) Ali zato si odlazio tamo? ANDERSON (ozbiljno) Vidi, govori se da de major Svindon da ini kao u Springtaunu, da de istadi primer, i to da obesi kakvog glasovitijeg buntovnika, kako ved on nas zove. Tamo je nasrnuo na Petra Dadona kao na najozloglaenijeg oveka, i opte je verovanje da de kod nas epati Riarda kao najvedma ozloglaenog meu nama. JUDITA Ali Riard je rekao... ANDERSON (prekida je, dobro raspoloen) Kojeta! Riard je rekao! On je rekao ime je mislio da de poplaiti tebe, i poplaiti mene, draga moja. Rekao je ono to bi, bog neka mu oprosti, on moda voleo. Strano je i pomisliti ta mora smrt da znai za takvog oveka. Osetio sam da ga moram opomenuti za vremena. Zato sam mu ostavio poruku. JUDITA (aledi se) Kakvu poruku? ANDERSON Eto to, da du biti rad da porazgovaram s njime po stvari za njega vanoj, pa ako u prolazu navrati k meni, bide dobro doao. JUDITA (zaprepadena) I toga si ti zvao ovamo? ANDERSON Jesam. JUDITA (klone na sedite, kri ruke) Nadam se da nede dodi! Oh Boe, molim ti se da ne doe! ANDERSON Zato? Zar eli da ne bude opomenut. JUDITA On svakako zna za opasnost koja mu preti. Oh, Toni, zar je zlo mrzeti bogohulnika i nitkova? Mrzim ga. Nisam u stanju da ga uklonim iz moje pameti, znam da de sobom doneti nesredu. On je vreao tebe, on je vreao mater svoju. ANDERSON (pola aljivo) Da, draga moja, daj da mu oprostimo, pa mir. JUDITA Oh, ja znam da je runo mrzeti, ma ko to bio, ali... ANDERSON (ide k njoj, sa nenodu punom humora) Ali zaboga, milje moje, nisi ti tako zla kao to misli. Najgori greh na prema blinjima nije kad ih mrzimo, ved kad smo prema njima ravnoduni, eto, to je sutina neovetva. Uostalom, pogledaj paljivo oko sebe pa de se zaprepastiti kako mrnja lii na ljubav. (Judita se trgne, udnovato je darnuta, kanda i zgranuta. On uiva) Da, ozbiljno ti kaem. Pomisli kako neki nai prijatelji, suprunici, mue jedno drugo, kako mere svaku re, kako su surevnjivi, kako jedno drugo nede da ispuste iz vida za jedan celi dan, ta zar oni nisu pre tamniari i robovlasnici, negoli ljubavnici? A seti se ophoenja tih istih ljudi sa svojim neprijateljima, sa puno obzira, otmeno, znaju sebi cenu, pa reeni da ostanu nezavisni jedni od drugih, pa motre ta i kako o drugome govore, ih! Zar ti nije esto na um padalo da su ti ljudi svojim neprijateljima bolji prijatelji negoli svojim roenim muevima, svojim roenim enama? Samo to oni to ne znaju! Ded, osloni se ti, draga moja, na mene, ta ti u stvari vie voli Riarda nego mene, samo ti to ne zna. Jakako! JUDITA Oh, ne govori tako, nemoj tako, Toni, ni u ali. Ne zna kako me to grozno vrea. ANDERSON (smejudi se) Dobro, de, de, edo moje, toliko i ini. On je rav ovek, i ti ga mrzi po

zasluzi. A sad spremi aj, hode li? JUDITA (pokajna) Ah da, zaboravila sam. Ti si ga sve ovo vreme ekao. (Ide vatri i postavi kotao) ANDERSON (ode ormanu, skida kaput s njega) Jesi li mi zaila rukav na starom kaputu? JUDITA Jesam, mili. (Ide ka stolu i posluje, sipa aj iz kutije u ajnik) ANDERSON (menja kaput, uzima onaj stariji koji visi na ormanu, pa vea ovaj to ga je sad skinuo) Je li ko dolazvo? JUDITA Ne, samo... (Neko kuca na vrata. Ona se trgne, i to odaje njenu veliku nervozu, i povue se do na kraj stola, sa kutijom i kaikom u ruci, pa uzvikne) Ko je to? ANDERSON (hita k njoj i lupka je ohrabrujudi po ramenu) Mir, mir, edo moje. Ko je da je, nede te pojesti. (Judita pokuava da se nasmeje i od toga zamalo da ne brizne u pla. Anderson ide k vratima i otvara ih. Riard je u njima, bez gornjeg kaputa ili plata) Mogli ste prosto didi skakavicu i udi, gospodine Dadone. Kod nas nisu uobiajene preterane ceremonije. (Gostoljubivo) Uite! (Riard ulazi nemarno, staje kod stola, obzire se po sobi i sagledav onoga bogoslova na zidu uini lak pokret nosom, na njegov raun. Judita dri pogled na kutiji od aja) Pada li jo kia? (Zatvara vrata) RIARD Pada kao da se sam neastivi... (NJegov pogled susretne Juditin pogled. Judita ga je odmerila brzo i s visine) Izvinite, ali... (pokazuje kaput kako je mokar) eto vidite i sami. ANDERSON Skinite komotno, gospodine, i neka se malo sui kraj vatre, ena vam nede zameriti. Judita, ded jo jednu kaiku aja u ajnik za gospodina Dadona. RIARD (gleda ga cinino) to ti je maija svojine, pope! Zar ste i vi sad sa mnom utivi, otkako sam nasledio oevo imanje? ANDERSON (nimalo uvreen, ak ni oean, pomae Riardu da skine kaput) Drim, gospodine, im ste primili moje gostoprimstvo da ne moete o njemu biti tako ravog miljenja. Sedite. (Sa kaputom u ruci ukazuje na stolicu s naslonom. Riard, bez kaputa, gleda na nj neko vreme, sa malo ikata, a zatim klimanjem glave priznaje da je popa uspeo da ga savlada, i seda na stolicu. Anderson prebacuje nebriljivo svoj plat na sedite one stolice kraj vatre, a Riardov kaput obesi gde je njegov bio, preko stolice) RIARD Ja sam ovde, gospodine, na va poziv. Vi ste mi poruili da imate neto vaio da mi saoptite. ANDERSON Hodu da vas opomenem, to je moja dunost. RIARD (brzo se die) Hodete li da mi pridikujete, izvinite, radije du i na kiu. (Hode da uzme svoj kaput) ANDERSON (zaustavlja ga) Ne plaite se, gospodine, nisam ja tako veliki propovednik. Od toga ste osigurani. (Riard se protiv volje smei, ak je i napravio i kao neki pokret da se izvini. Anderson, videdi da ga je ukrotio, obrada mu se ozbiljno) Gospodine Dadone, za vas je boravak u ovoj varoi opasan. RIARD Kako to opasan? ANDERSON Isto okako kao i vaem lokojnom stricu. Vama prete veala majora Svindona. RIARD To vama ona prete. Ja sam, vas ved opomenuo... ANDERSON (prekida ga dobroduno, ali odluno) Da, da, gospodine Dadone, ali po varoi se ne misli tako. Pa ak i da sam u opasvosti, ja imam dunosti o koje se ne smem ogluiti. A vi ste slobodan ovek. Zato da se izlaete opasnosti bez ikakve potrebe? RIARD Mislite li vi da bi to bio tako veliki gubitak, pastore? ANDERSON Za mene je ivot jednog oveka uvek vredan da se spase, pa ma iji to bio ivot. (Riard mu ini ironian poklon. Anderson mu dobrodudno poklon odvrada) Ajte, vi dete s nama olju aja, da ne nazebete. RIARD Opaam da gospoa Anderson ne navaljuje tako kao vi, pastore.

JUDITA (prosto se gui od negodovanja, a oekivala je da to njeno negodovanje njen suprug sa njom podeli i iskae ga pri svakoj novoj uvredi Riardovoj) Vi ste mi dobro doli, mome muu za ljubav (Ona pristavlja ajnik na vatru) RIARD Znam da tek nije meni za ljubav, milostiva. (Die se) Ali, u ovoj kudi nedu lebac da prelomim, pastore. ANDERSON (veselo) Dajte mi za to dobar razlog. RIARD Zato to u vama ima neto to potujem, i zbog toga elim da vas imam za ne prijatelja. ANDERSON Dobro reeno. Pod takvim okolnostima, gospodine, primam i vae i svaije neprijateljstvo. Judita, gospodin Dadon ostade na aju. Sedite, ta to je minut dva posla, sad de aj. (Riard ga pogleda smudena lica, tad seda sagnute glave, da sakrije grevito nadimanje u grlu) Sad sam ba govorio mojoj eni, gospodine Dadone, da neprijateljstvo... (Judita mu zgrabi ruku i gleda ga s molbom, i jedno i drugo ona ini sa takvom silinom da ga je namah presekla) Lepo, lepo, da vam ne kaem kad je ved tako, a da sam kazao, to nas ne bi uinilo manjim prijateljima, to jest, htedoh redi, neprijateljima, Judita vam je veliki neprijatelj. RIARD Da su svi moji neprijatelji kao gospoa Anderson, ja bih bio najbolji hridanin u Americi. ANDERSON (polaskan, miluje njenu ruku) uje li, Judita? Gospodin Dadon zna da udesi kompliment. Reza je povuena spolja. JUDITA (trgne se) Ko je? Ulazi Kristi. KRISTI (zastaje i blene u Riarda) O, zar si ti ovde? RIARD Jesam. Put pod noge, budalo, gospoja Anderson ne eli da okupi svu nau porodicu na aj odjedanput. KRISTI (ulazi blie) Majci je vrlo ravo. RIARD ta? Da ne eli da vidi mene? KRISTI Ne... RIARD I ja mislim. KRISTI Ona hode gospodina popu, to pre. JUDITA (Andersonu) Oh, nikako dok ne popije aj. ANDERSON Bolje de mi prijati kad se vratim, drago moje. (Ved hode da uzme plat) KRISTI Kia je prola. ANDERSON (isputa plat, uzima eir sa ograde oko ognjita) Gde je vaa majka, Kristi? KRISTI Kod ika Titusa. ANDERSON Jeste li pozvali doktora? KRISTI Nisam. Nije mi kazala. ANDERSON Idite po doktora odmah, ja du stidi kod doktorove kude. (Kristi hode da poe) Stanite malo. Va brat bi hteo da zna pojedinosti. RIARD Pih! Nato pitate... niti on zna, nit ja ta marim. (Plaho) Kidaj, ta se tu zevzei ludove. (Kristi odjuri. Riard dodaje, neto malo postien) To se uvek zna pre no to elimo. ANDERSON Lepo, dozvolidete mi tad da vam sam javim kako je. Judita, ti de dati aj gospodinu Dadonu, i zadri ga do moga povratka. JUDITA (bleda, trese se) Zar moram... ANDERSON (uzima joj ruku i presee joj re da smiri njenu uzrujanost) Draga moja, ja smem da se oslonim na tebe? JUDITA (sa kukavnim naporom da bude dostojna njegovog poverenja) Da.

ANDERSON (pritiskuje njenom rukom svoj obraz) Ne zamerite, gospodine Dadone, starim suprunicima kao to smo mi. (Polazi) Ne kaem vam laku nod, vi dete biti tu dok se ne vratim. (Izlazi) Riard i Judita ga prate oima kroz prozor, tad se zagledaju muklo, sasvim smudeni. RIARD (primetivi podrhtavanje Juditinih usnica, prvi se otrgao) Gospoo Anderson, ja sam sasvim svestan prirode osedanja koje gajite prema meni. Ne elim da vam budem na teretu. Laku nod. (Ponovo ide prema ognjitu da uzme kaput) JUDITA (postavlja se izmeu njega i kaputa) Ne, ne. Ne idite, molim vas, ne idite. RIARD (grubo) Zato? Vi ne elite da ostanem ovde. JUDITA To jest ja... (Kri ruke) Ako vam kaem istinu, vi dete je iskoristiti da me muite. RIARD (negodujudi) Da vas muim! ta vam daje pravo da to kaete? Mislite li da du ja ostati posle toga? JUDITA Ja elim da ostanete, ali (iznenada iskosi se na nj kao naljudeno dete) ne zato to marim za vas. RIARD Naravno! JUDITA Eto, vie volim i da odete, no da dobijete o tome pogreno miljenje. Ja vas mrzim i uasavam se od vas, i moj mu to zna. Ako vas on ne zatekne ovde kad se vrati, mislide da ga nisam posluala i da sam vas izbacila napolje. RIARD (ironino) Dok ste meutim vi prema meni bili tako dobri, gostoljubivi i ljubazni da to to hodu da odem, to je iz istog inata, je l te? Nesposobia da ovo podnese Judita klone u stolicu i brizne u pla. RIARD Stanite, stanite, stanite, kad vam kaem. Nemojte. (Stavlja ruku na svoje grudi kao na ranu) On me je taknuo u srce, jer je bio ovek. A sad hodete vi da mi srce slomite to ste ena? Zar vas nije on uzvisio iznad svakog mog vreanja, kao to je uzvisio i sebe. (Judita prestane plakati, malo se pribere i gleda ga sa plaljivom radoznalodu) Pa, eto tako. (Sa simpatijom) Je li vam sad bolje? (On joj stavlja ruku na pleda hrabredi je. Judita u isti mah ustaje oholo i gleda u njega izazivaki. On odmah pada u svoj obini podrugljiv ton) Ah, bolje tako. Vi ste opet vi, a ja sam Riard. Dakle, da li da pristupimo aju kao pribrani, trezveni ljudi, ili da saekamo povratak vaeg mua? JUDITA (kao postiena) Izvolite. Ja alim to sam bila tako glupa. (Digne se da uzme tanjir sa preprenim hlebom sa ograde) RIARD A ja alim samo zbog vas, to sam, ono to sam. (Uzima tanjir od nje i prilazi s njime stolu) Dopustite! JUDITA (ide za njim sa ajnikom) Izvolite sesti! (Riard seda za sto sa onog kraja koji je do ormana. Pred gdim je postavljen tanjir i no. Do govoga je postavljen drugi tanjir, ali Judita seda za drugi kraj stola, kod vatre, tu se smestila i vue k sebi posluavnik) Pijete li aj sa ederom? RIARD Ne, ali mnogo mleka. Da vas posluim sa malo prenice. (On postavi malo preprenog hleba na drugi tanjir, prua joj ga, kao i no. Ovakav njegov rad pokazuje, predutno, da je on i suvie naisto s tim da je ona izbegla svoje uobiajeno mesto, ne bi li to dalje od njega bila) JUDITA (savesno) Hvala. (Daje mu aj) Molim, posluite se i sami. RIARD Blagodarim. (Stavlja komad preprke na svoj tair, a ona sipa i sebi aja) JUDITA (Primetila da on nita nije okusio) Moda ne volite? Vi nita ne jedete. RIARD Kao ni vi. JUDITA (nervozno) Ja uopte ne marim mnogo za aj. Samo vi ne obradajte panju na mene. RIARD (obazire se sneno) Razmiljam. Sve mi je tako udno. Uviam lepotu i mir ovoga doma. ini mi se da nikad u celom svom ivotu nisam bio tako nepomudeno utian kao u ovaj as, pa ipak

naisto sam s tim da ovde ne bih mogao iveti. Mislim da u samoj mojoj prirodi ne lei da budem za kudu pripitomljen. Ali ovo je divno, potovo sveto. (On se zanese u misli za trenutak, zatim se tiho nasmeje) JUDITA (brzo) to se smejete? RIARD Pada mi na um kad bi sad kakav tu ovek uao ovde, drao bi nas za mua i enu. JUDITA (prima za uvredu) Vi hodete da kaete da ste po godinama vie moja prilika nego on. RIARD (trgne se na ovako iznenadan obrt) Nije mi to dolo ni na kraj pameti. (Opet podrugljivo) Vidim da domada sreda ima i nalije. JUDITA (osorno) Ja pretpostavljam oveka koga svi potuju jednome, jednome... RIARD avolovom ueniku. Vi ste u pravu, ali se usuujem redi vam da njemu vaa ljubav pripomae da bude ovek dobar, ba kao to meni vaa mrnja pripomae da budem zao ovek. JUDITA Moj je suprug bio prema vama veoma dobar. Oprostio vam je vae vreManje i pokuava da vas spase. Zar ne moete da mu oprostite to je toliko bolji od vas? Kako smete da ga nipodatavate postavljajudi sebe na njegovo mesto. RIARD Zar sam to inio? JUDITA Jeste. Kazali ste da sad ko ue, smatrao bi nas za mua i... (zastaje, poraena, jer mimo prozora trupka desetina vojnika) Engleski vojnici. Oh, ta de oni... RIARD (oslukuje) Pst! GLAS (spolja) Stoj! etiri napolju, dvojica sa mnom unutra. Judita die se upola, oslukujudi, gleda razrogaenih oiju na Riarda. Riard uzima svoju olju sasvim prozaino i pije aj. U tom otskoi reza sa otrim zvekom. Jedan engleski narednik ulazi u sobu sa dva redova, koji staju kod vrata. On ide brzo ka stolu izmeu njih. NAREDNIK ao mi je to vas moram uznemiriti, milostiva. Dunost nalae! Antonije Andersone, u ime kralja ora ja te hapsim kao buntovnika. JUDITA (ukazujudi na Riarda) Ali on nije... (Riard je pogleda brzo, sa licem kao od gvoa. Judita zapui usta urno rukom koju je izdigla da na njega pokae, i zastala je tako razrogaenih i zaprepadenih oiju) NAREDNIK Hodi, pope, obuci kaput pa hajde sa mnom. RIARD Dobro, idem ved. (Ustaje i ini korak jedan prema svome kaputu, u tom se opomene, i leima okrenut naredniku, baca pogled lagano po sobi i ne okrede glavu dok ne ugleda Andersonov crni kaput gde visi na ormanu. Sigurnim korakom ide k njemu, skida ga i oblai na sebe. Pomisao na sebe, u svojstvu svetenoga lica, golica ga, on pogleda na crni rukav na svojoj ruci i u tome se obeenjaki smei na Juditu. NJeno bledo lice pokazuje mu da se one u svojoj tekoj nevolji bori da shvati ne smenu stranu ove situacije ved njen uas. On se okrede naredniku koji se pribliava sa lisicama koje sakriva iza sebe, pa veli ovako) Jeste li kad uhapsili oveka u svetenikom odelu, narednie? NAREDNIK (instinktivno, sa potom pola prema crnom kaputu, pola prema Riardovom dobrom dranju i odgoju) Pravo da vam kaem, gospodine, nisam. To jest, jednoga jesam, dodue bio je vojni svetenik. (Pokazuje lisice) alim, gospodine, ali dunost... RIARD Naravno, narednie. Neka, ja ih se ne stidim, a vama blagodarim na izvinjavanju. (Prua ruke) NAREDNIK (ne koristi se ponudom) Kad ste vi dentlmen, bidu i ja, gospodine. Moda biste voleli da kaete to vaoj domadici pred odlazak? RIARD (smei se) Oh, ta mi demo se ved videti pre no to me vi, je l te... (hode da kae pre no to me vi obesite") NAREDNIK (glasno, sa vidljivo ispoljenom veselodu) O, na svaki nain, na svaki nain. Milostiva

gospoa nema razloga da se uzbuuje. Ipak... (Tiim glasom koji je namenjen samo. Riardu) Ovo vam se daje, gospodine, poslednja prilika. Riard i narednik se zgledaju znaajno. Onda Riard. RIARD (duboko odahne i okrede se Juditi, veoma razgovetno) LJubavi moja! (Judita ga gleda kukavno bleda, zaustila da mu odgovori, ali ne moe, hode da poe k njemu, ali se ne moe pouzdati u sebe bez oslona o sto) Ovaj galantni ovek imao je dobrotu da nam dozvoli da se oprostimo. (Narednik se delikatno povlai i pridruuje se svojim drugovima kod vrata) On pokuava da vam zataji pravu istinu, ali bolje da je saznate iz mojih usta. ujete li vi mene? (Ona potvruje) Jeste li shvatili da ja idem u smrt? (Pokazuje da je shvatila) Pamti, ima da nae naeg prijatelja koji je bio sa nama malopre! Shvata li? (Ona potvruje) Gledaj da ga ukloni opasnosti s puta. Za ivu glavu nemoj mu saoptiti u kakvoj se opasnosti ja nalazim, ako li on pak to prokljuvi, kai mu da me spasti ne moe, njega bi obesili, a mene potedili ne bi. I kai mu da sam ja u svojoj veri postojan, kao i on u svojoj to je, i da se moe na mene osloniti do smrti. (Okrede se da poe i susretne pogled narednika, koji neto kao malo podozreva. On se zamisli za tren i tad, okredudi se Juditi, a kroz svu njegovu zbilju kri sebi put neto kao smeh, on de redi) A sad, draga moja, plaim se, narednik de pomisliti da me ne voli kao ena mua, ako mi ne da poljubac pred odlazak. (Priblii joj se i iri ruke) JUDITA (prosto mu se stropota u naruje. Rei je, kako ih izgovara, gue) Ja treba, to je ubistvo.. RIARD Ne, jedan samo poljubac. (Tiho njoj) NJemu za ljubav. JUDITA Ne mogu. Vi morate... RIARD (zagrli je sa ivim sauedem za njen oaj) Jadno edo moje! Judita, iznenadnim naporom, zagrli ga, poljubi ga, obeznani se i stropota se iz njegovog naruja na tle, kao da ju je poljubac ubio. RIARD (prilazi brzo naredniku) Dela, narednie, bre, dok nije dola k sebi. Ded lisice. (Isprui ruke) NAREDNIK (trpa lisice u dep) Taman posla, gospodine, ja vam verujem. Vi ste ovek i po. teta to niste otili u vojnike, gospodine. Izmeu ove dvojice, molidu lepo! (Vojnici stanu, jedan ispred Riarda, jedan pozadi. Narednik otvori vrata) RIARD (baca oosljednji kruni pogled) Zbogom eno, zbogom dome! A sad tie doboi, i napred mar! Narednik daje znak elnom da poe. Svrstavaju se i brzo izlaze. Kada se Anderson vratio od g-e Dadon, zaprepaden je to vidi sobu na izgled praznu i gotovo u mraku osim to svetli vatra, jer je jedna sveda sva izgorela, a druga trne. ANDERSON ta je, za ime sveta? (Zove) Judita! Judita! (Slua, nema odgovora) Hm! (Prilazi ormanu, uzima svedu iz fijoke, pali je na onoj to na stolu trne, i gleda, u udu, pri svetlosti, nedirnuto jelo. Tad stavlja svedu u svednjak, skida eir, ee glavu, veoma u udu. Ovaj pokret dovodi ga da pogleda prvi put na pod, i tu vidi Juditu opruenu nepomiio, zatvorenih oiju. Poleti k njoj, saginje se, trese joj glavu) Judita! JUDITA (budi se, jer je nesvest prela u san od iscrpljeiosti) ujem. Ti me zove? ta je? ANDERSON Ovoga sam asa doao i vidim te gde lei na podu, svede izgorele, aj nasut i hladan. ta se dogodilo? JUDITA (i dalje neprisebna) Ne znam. Jesam li spavala? Mislim... (Zastaje ni tamo ni amo) Ne znam. ANDERSON (stenje) Bog neka mi oprosti... ostavio sam te samu sa onim nitkovom. (Judita se opominje, sa krikom ropca, grevito se hvata njegovih ramena i pomodu njega, kako se on s njome podie, staje na noge. On je neno uzima u naruje) Jadno moje zlato. JUDITA (u besomunom strahu pripija se uza nj) ta ja da radim? O, za ime boje, ta da radim? ANDERSON Umiri se, stiaj se, sunace moje, ja sam kriv. Ded, sad si sigurna, nisi se ozledila, je li? (Uklanja svoje ruke od nje da vidi moe li ona da stoji) De, de, dobro je, dobro je. Samo da se nisi

ubila, a sve je drugo nita. JUDITA Ne, ne, nisam se ubila. ANDERSON Milome bogu hvala. Hajde sad. (Vodi je ka stolici sa naslonom i namesti je da sedne kraj njega) Sedi i odmori se, moe mi to sutra redi. Ili (pogreno tumaedi njen oaj) ne mora mi uopte redi, ako ti je teko. De, de, de! (Od srca toplo) Spremidu ti drugi aj, to de ti dati snage. (Ide stolu, prosipa sve iz ajnika u kantu) JUDITA (potitenim glasom) Toni. ANDERSON ta je, zlato? JUDITA Ne inili ti se da mi sve to samo sanjamo? ANDERSON (za neko vreme posmatra je od pete do glave u velikoj zebnji, ma da to nede da pokae, ved odreito posluje i vedro, kao da je ohrabri, dosipa svea aja u ajnik) Moda, moda, duo. Pa kad ved sanja, a ti o istom troku sanjaj i o olji aja. JUDITA Ah, prestani, prestdni. Ti ne zna... (Izvan sebe, zarije lice u svoje grevito stisnute ruke) ANDERSON (poraen, hrli k njoj) Duo moja, ta je? Ja vie ne mogu, mora da mi kae. Ja sam kriv, bio sam poludeo to sam njemu verovao. JUDITA Nemoj, ne reci tako. Nemoj tako da govori. On, oh, ne, ne, ne mogu, Toni, nemoj mi nita govoriti. Uzmi obe moje ruke, obadve. (Anderson ih uzima u udu) Sad se postaraj da mislim na tebe, a ne na njega. Opasnost je, uasna opasnost, ali je opasnost za tebe, ja ne mogu na to da ne mislim, ne mogu, ne mogu, sve mi se misli vrzmaju oko njegove opasnosti. On mora biti spasen, ne, ti mora biti spasen, ti, ti, ti. (Skoi na noge kao da neto hode da uini, ili da negde ode, pa uzvikne) Oh, boe, budi mi u pomodi! ANDERSON (vrsto je zaseo, dri njene ruke reenom mirnodom) Polako, polako, duo. Ti si van sebe. JUDITA Moda sam. Ne znam ta inim. (Iupa svoje ruke) Moram da ga spasem. (Anderson ustaje uzrujan. Judita juri mahnito ka vratima. Vrata se otvaraju njoj pred nosom. Esi ih otvorila i tri u krajnjoj zebnji. Ovo iznenaenje toliko neprijatno deluje na Juditu, da ona dolazi k sebi. Glas njenog pitanja otar je i osoran) ta hode? ESI Meni je bilo reeno da doem k vama. ANDERSON A ko ti je to rekao? Esi (gledala ga razrogaenih oiju, kao da ju je njegovo prisustvo zaprepastilo) Zar ste vi ovde? JUDITA Naravio. Ne budi glupa, dete. ANDERSON Lake, duo, poplaide je. (Staje izmeu njih dve) Hodi, Esi (Esi ide k njemu) Ko te je poslao? ESI Dik. Poruio mi po jednom vojniku. Da doem odmah ovamo i da inim sve to mi bude kazala gospoa Anderson. ANDERSON (shvata) Vojnik! A, sad vidim sve. Uhapsili su Riarda. (Judita ini pokret oajanja) ESI Ne. Ja sam pitala vojnika. Diku nije nita. Ali vojnik mi je rekao da su poveli vas. ANDERSON Mene? (Zaprepaden, okrede se Juditi za objanjenje) JUDITA (umiljato) Tano, dragi moj, razumem. (Esi) Hvala ti, Esi, to si dola, ali ti mi vie ne treba. Moe idi kudi. ESI (podozrivo) Jeste li sigurni da se Diku nije nita dogodilo? Moda je on vojniku rekao da mi kae da nije on, nego pastor. (Sa zebnjom) Gospoo Anderson, mislite li da bi to moglo da bude? ANDERSON Reci joj istinu, ako je tako, Judita. Ta ona de je saznati od prvog suseda na ulici koga sretne. (Judita se odvrada i pokriva oi rukama) ESI (jadikujudi) A ta de mu oni uiniti? Oh, ta li de oni da mu uine? Hode li ga obesiti? (Judita drhde grevito i baca se na stolicu na kojoj je sedeo Riard za ajem)

ANDERSON (miluje Esi po ramenu i pokuava da je utei) Nadam se da nede. Nadam se da nede. Eto, ako bude vrlo mirna i strpljiva moda demo modi nekako da mu priteknemo u pomod. ESI Da, pomognite mu, da, da, da. Bidu dobra. ANDERSON Ja moram k njemu odmah, Judita. JUDITA (skoi) Ah, ne. Ti mora otidi nekuda daleko, na sigurno mesto. ANDERSON Kojeta. JUDITA (strasno) Hode da me ubije? Misli ja mogu podneti da ivim dan i nod u strahu, da me svaki kucanj na vratima, ta svaki korak, uasom ledi. Da leim budna po vascelu nod, i svaku nod u ropcu da slugim, da oslukujem nisu li doli da te hapse? ANDERSON A misli bilo bi bolje da se prouje da sam pobegao sa svoga mesta na prvi znak opasnosti? JUDITA (gorko) Ah, ti nede da ide. Znala sam. Ti de ostati, a ja imam da poludim. ANDERSON Srce moje, tvoja dunost... JUDITA (sa estinom) ta se mene tie moja dunost? ANDERSON (neprijatno darnut) Judita! JUDITA Ja svoju dunost vrim. Ja se grevito pripijam uza svoju dunost. Dunost je moja da te uklonim, da tebe spasem, njega da ostavim njegovom udesu. (Esi oajno krikne i klone u stolicu kraj vatre, tiho jecajudi) Moj je nagon isti kao i u nje, da ga spase po svaku cenu, iako bi za njega bolje bilo da umre, mnogo bolje! Ali ja znam da de ti podi svojim putem, mao to je on poao svojim. Nemam tu silu. (Seda turobno u naslonjau) Ja sam samo ena, ja mogu samo da sedim ovde i da patim. Samo, reci mu da sam pokuala da te spasem, da sam sve uinila to sam mogla i znala da te spasem. ANDERSON Draga moja, sve se plaim da de se on vie zabavljati svojom opasnodu negoli mojom. JUDITA Prestani, jer du te omrznuti. ANDERSON (umiruje je) De, de, de! Kako da odem od tebe kad tako govori? Ti si potpuno van sebe. (Okrede se Esi) Esi! ESI (ustro se die, osui oi) Evo me. ANDERSON Izii i priekaj malo napolju, budi valjana devojka, gospoi Anderson nije dobro. (Esi ga gleda sa sumnjom) Ne boj se nita, evo mene za tobom, pa du da idem do Dika. ESI Jeste li vi sigurni da dete idi Diku? (apude) Nedete dozvoliti da vas ona sprei? ANDERSON (smei se) Ne, ne, sasvim! sigurno. Sigurno. (Esi odlazi) Vidi, sad si valjana devojka. (Zatvara vrata, vrada se Juditi) JUDITA (sedi ukoena) Ide u smrt. ANDERSON (aljivo) Onda du u mom najboljem kaputu, duo. (Okrede se ka ormanu, poinje da skida svoj kaput) Gle? (Zagleda se za momenat u prazan ekser, zatim brzo gleda unaokolo, sve do vatre, potri popreko do vatre i die Riardov kaput) Pazi, duice, ta on je otiao sa mojim najboljim kaputom. JUDITA (jo uvek bez pokreta) Da. ANDERSON Da se vojnici nisu prevarili? JUDITA Da, prevarili. ANDERSON Mogao im je redi. Jadnik, bio je valjda isuvie uzrujan. JUDITA Da, mogao je redi. I ja sam mogla. ANDERSON Ama, to je sve zagonetno, zamalo da ne kaem smeno. udo je pravo kako nas takve sitnice zanimaju, ak i u naj... (Prekida, poinje da oblai Riardov kaput) Bolje da mu odnesem njegov kaput. Znam ta de redi. (Podraava Riardovom podrugljivom maniru) Zebem za svoju duu, pastore, a takoe i za va najbolji kaput". Zar ne?

JUDITA Da, ba bi tako rekao. (Kao za sebe) Tu nema ta, nijednoga od vas dvojice nedu vie videti. ANDERSON (umiruje je) A! Kojeta! Kojeta, kojeta. (Seda kraj nje) Zar tako dri obedanje, da se nedu postideti svoje junake ene. JUDITA Nisam ga odrala, nisam. Kad ne mogoh da odrim to sam njemu obedala, zato da odrim obedanje koje sam tebi dala? ANDERSON Ne govori tamo udnovato, duice. To mi zvoni neiskreno naspram mene (Judata ga gleda s ieiskazanim prekorom) Da, zlato, besmislica je uvek neiskrena, a ti, duo moja roena, govori besmislice. Prave pravcate besmislice. (Juditino se lice smrkava u tmulu upornost. Gleda ukoeno preda se, a da i ne pogleda na nj, sva se unela u Riardovu sudbinu. On ispituje njeno lice i uvia da njeno ruganje nije proizvelo nikakav utisak, on ga ostavlja, i ne ini vie napore da sakrije strah) Hteo bih da znam ta te je tamo uplailo. Je li bilo borbe? Je li se on odupirao? JUDITA Ne, on se smejao. ANDERSON Je li shvatio opasnost koja mu preti, ta ti misli? JUDITA On je shvatio opasnost koja tebi preti. ANDERSON Meni! JUDITA On je kazao, Gledajte da ga uklonite opasnosti s puta". Ja sam obedala, ali eto ne mogu odrati obedanje. On je kazao, Za ivu glavu nemojte mu saoptiti u kakvoj se opasnosti nalazim". Ja sam ti saoptila. On je kazao, Ako oni to otkriju, ti ga nede modi spasti, oni de njega obesiti, a tebe potedeti nede". ANDERSON (ustaje sa blagorodnim negodovanjem) I ti misli da du ja pustiti da ovek koji tako mnogo dobroga u sebi krije umre kao pas, kad bi nekoliko rei uinilo da umre kao hridanin. Ja se stidim zbog tebe, Judita. JUDITA On de u svojoj veri ostati postojan jkao to si ti u svojoj i moe se na nj osloniti do smrtnoga asa. Tako je kazao. ANDERSON Bog neka mu oprosti! ta je jo kazao? JUDITA Kazao je zbogom! ANDERSON (nervozno hoda gore dole u velikom nemiru) Jadnik, jadnik! Nadam se ti si mu rekla zbogom, to si mogla milostivije. Je li Judita? JUDITA Ja sam ga poljubila. ANDERSON ta! Judita! JUDITA LJuti se? ANDERSON Ne, ne, imala si pravo, imala si pravo. Jadnik, jadnik. (Veoma ucveljen) Da bude tako obeen u tim godinama! I tada su ga odveli? JUDITA (umorno) Tada si ti doao, to je sve to ja znam. Mislim da sam pala u nesvest. Sad mi kai zbogom, Toni. Moda du opet pasti. Htela bih da umrem. ANDERSON Ne, ne, draga moja, mora da se pribere, da doe sebi. Meni ne preti opasiost, ni najmanja opasnost. JUDITA (sveano) Ti ide u smrt, Toni. U sigurnu smrt, ako bog samo dozvoli da se nevini ljudi ubijaju. Oni te nede pustiti k njemu, oni de te uhapsiti onoga trenutka kad se kae ko si. Po tebe su dolazili oni vojnici. ANDERSON (gromom poraen) Po mene! (Pesnice mu se steu, lice pocrveni, mesnate kesice pod oima nalivaju se krvlju, ovek od mira iezava, preobraen u plahovitoga i stranoga ratnika. Meutim njoj, u njenoj pogruenosti, nije ni dolo na um da pogleda na nj, njene oi su nepokolebljive, kao da mehaniki odraavaju Riardovu nepokolebljivost) JUDITA On se stavio na tvoje mesto, on umire da bi tebe spasao. Zato je otiao u tvom kaputu. Zato

sam ga ja poljubila. ANDERSON (plane) Sunce mu krvavo! (Glas mu je surov i gospodarski, pokreti puni sirove energije) Ovamo! Esi! Esi! ESI (Utri) Evo me! ANDERSON (plaho) Tri to igda moe u krmu. Kai im da osedlaju najtovnijeg i najjaeg konja koga imaju, (Judita se die bez daha, blene u njega s nevericom) dorastu kobilu, ako je odmorna, i neka ne ase ni asa. Idi tamo u avliju od tale i kai tamo onome crnom, da du mu dati srebrn dolar ako me njegov konj bude spreman ekao dok ja ne doem, a mene eto odmah za tobom! Ajd sad. (NJegova energija baca Esi u letu iz sobe. On se ustremi na jahade izme, pojuri sa njima ka stolici, kraj vatre i poinje da ih navlai) JUDITA (ne veruje da moe tako ta od njega da doeka) Ti ne ide kod njega! ANDERSON (zauzet oko izama) Da idem! Kod njega! ta bi to njemu pomoglo? (Mrmlja za sebe kako je navukao prvu izmu jednim mahom) Idem ja njima, eto ta du ja. (NJoj, zapovedniki) Donesi mi pitolje, trebaju mi. I novaca, novac mi treba sav, sve to ima u kudi. (Saginje se zbog druge izme, mrmlja) Mnogo bi se on uvajdio da me dobije za drugara na vealima. (Vue izmu) JUDITA Ti ga dakle naputa? ANDERSON Jezik za zube, eno, i daj amo pitolje! (Judita ide ormanu i uzima iz njega koni pojas i u njemu dva pitolja, rog sa barutom i kesa sa mecima zataknuti su za pojas. Ona to baca na sto. Onda otvara jednu fijoku u ormanu i vadi kesu s novcima. Anderson zgrabi pojas, opae se) Ako u oni drali od njega u mome kaputu da sam ja, moda de mene u njegovom kaputu drati za njega. (Izdie pojas na pravo mesto) Liim li na njega? JUDITA (okrede se sa kesom novaca u ruci) Strahovito si neslian njemu. ANDERSON (zgrabi kesu od nje, istrese je na sto) Hm! Videdemo! JUDITA (sedi bespomodna) Vredi li mi ita moliti se, Toni? ANDERSON (broji novac) Moliti se! Moemo li mi molitvom da odmolimo Svindonov konopac sa Riardovog vrata? JUDITA Bog moe umilostiviti srce majora Svindona. ANDERSON (prezrivo, trpajudi u dep pregrt novca) A ti pusti boga neka on to, ja bog nisam, ja moram da idem da poradim na drugi nain. (Judita je zaprepadena ovom hulom. Baca novanik na sto) Dri to. Uzeo sam dvadeset i pet dolara. JUDITA Ti si zaboravio ak i da si svetenik. ANDERSON Svetenik neka ide u perun! eir, gde mi je eir!(3grabi eir i plat, i jedno i drugo stavlja na se u najvedoj urbi) A sada uj ti. Ako moe da se nae s njim, pod izgovorom da si mu ena, reci mu da duti do sutra ujutru, to de mi dati taman vremena koliko mi treba. JUDITA (sveano) Moe se osloniti na njega do smrtnoga asa. ANDERSON Ti si budala, budala, Judito. (Za trenutak zadri bujicu svoje urbe i govori sa neto od svoje stare mirne i uverljive ubedljivosti) Ne zna ti oveka za koga si se udala. (Esi utri. On jurne smesta ka njoj) No, je li konj spreman? ESI (bez daha) Bide spreman dok vi doete. ANDERSON Dobro. (Ide vratima) JUDITA (ustaje i nevoljno ispruila ruke da ga zagrli) Zar nede ni zbogom da mi kae? ANDERSON I da jo pola minuta izgubim! Kojeta! (Jurne kao medava) ESI (hita Juditi) On je otiao da spase Riarda, je l' te? JUDITA Da spase Riarda! Ne, Riard je spasao njega. A on je otiao da spase sebe. Riard mora umreti.

Esi sa jedgoga stranim krikom pada na kolena, pokrivi lice. Judita ne obrada panju na nju, gleda ukoeno pravo ispred sebe u viziju umirudeg Riarda. TREDI IN Sutradan, rano ujutru. U engleskom glavnom tabu koji je smeten u optinskoj kudi. Narednik otvara vrata male prazne parketirane ekaonice. Poziva Juditu da ue. Judita je provela ravu nod, verovatno da je bila u bunilu, jer ak, i u stvarnosti surova jutra, vrada joj se na mahove ukoen pogled, kadgod njena panja nije jae prikovana. Narednik smatra da joj njena osedanja slue na ast, i blagonaklon je, na svoj hrabredi nain ovako, po vojniki. On je naoita prilika, tat je na svoju uniformu i na in, te se oseda naroito pozvan, na nain pun pote, da je tei. NAREDNIK Moete ovde s njim potpuno na miru da izmenjate nemoliko rei, milostiva. JUDITA Hodu li dugo ekati? NAREDNIK Ne, milostiva, ni minuta. Mi smo ga preko nod zatvorili u radnikom domu, a sad ga ba dovedoe ovamo za preki sud. Ne plaite se, milostiva, spavao je kao dete, a dorukovao je sa najlepim apetitom. JUDITA (u neverici) Zar je dobro raspoloen? NAREDNIK Hoj-hoj, milostiva. Vojni svetenik zalazio je k njemu nodas i va ga je mu prosto opeljeio na kartama, odneo mu sedamnaest ilinga i sav novac meu nas razdelio. Eto, to se zove dentlmen! Dunost je dunost, milostiva, ali ovde smo svi vai prijatelji. (uje se bat koraka dva vojnika koji dolaze) Evo, ini mi se dolazi. (Riard ulazi, ne pokazuje u celom svom dranju da je zabrinut, ili da ga se suanjstvo kosnulo srca. Klimne vojnicima i pokae im klju od sobe u svojoj ruci. Vojnici odlaze) Vaa dobra supruga, gospodine popo. RIARD (ide ka Juditi) ta! Moja ena! Moja oboavana! (Uzima joj ruku i ljubi sa perverznom, lakomislenom galanterijom) Koliko vremena ostavljate, narednie, jednom suprugu srca slomljena da uzme zbogom od svoje ene? NAREDNIK Dokle god budemo mogli, gospodine. Nedemo vas uznemiravati sve dok ne pone sednica. RIARD Pa zar ved nije zvonilo? NAREDNIK Svakako, gospodine, samo to je nastupilo malo odlaganje. Naime, ovoga asa stigao je general Bergojn, mi ga zovemo Doni Gospodski, a njemu treba bar pola sata dok ne pobroji sve zamerke, a u tome je on ved majstor. Znam ga ja, gospodine, sluio sam pod njim u Portugaliji. Dvadeset minuta svakako moete da se nadate, i ja ne elim da vam otimam nijedan vie. (Izlazi zatvorivi vrata) RIARD (odmah naputa svoj lakomisleni stav i okrede se Juditi sa zbiljskom iskrenodu) Gospoo Anderson, ova poseta, lepo je od vas. Kako vam je bilo nodas? Morao sam da vas ostavim dok jo niste doli k sebi, ali sam poruio Esi da doe do vas i da vam se nae. Je li samo razumela to sam joj poruio? JUDITA (bez daha i ustro) Oh, ne mislite na mene. Nisam dola o eebi da priam. Zar de oni da vas... da... (Ona hode da kae da vas obese"?) RIARD (dudljivo) U podne, tano u podne. Tako je bar bilo sa ika Petrom. (Judita se strese) Je li va mu u sigurnosti? Je li ved dobio krila? JUDITA On nije vie moj mu. RIARD (razrogai oi) E? JUDITA Ja nisam mogla da vas posluam. Ispriala sam mu sve. ekala sam da doe ovamo i da vas

spase. elela sam to od njega, da doa ovamo i da vas spase. A on je, eto, pobegao. RIARD Pa to sam ja i hteo. ta bi koristilo da je ostao? Obesili bi nas obojicu. JUDITA (sa prekornom zbiljom) Riarde Dadone, tako vam asti vae, ta biste vi na njegovom mestu? RIARD Potpuno bih uinio isto to i on, tu ne moe biti spora. JUDITA Oh, zato nedete da prema meni budete prosti, asni, iskreni? Kad ste tako samoivi to ste se dali sinod u njihove ruke? RIARD (veselo) ivota mi, gospoo Anderson, ne znam. Postavljao sam sebi isto to pitanje, sve od onda, i nisam u stanju da naem razloga takvom svom dranju. JUDITA Znate vi, uinili ste njemu za ljubav, mislili ste da on vredi vie nego vi. RIARD (smeje se) Oh! Ne, priznati moram, to je prekrasan razlog, samo to ja nisam tako skroman. Ne, nije bilo njemu za ljubav. JUDITA (posle poivke, aa koje vreme ona ga pogleda, postiena lica, muno porumenevi) Je li bilo meni za ljubav? RIARD (galantno) No, i vi ste tu imali udela. Mora da je bilo malo i vama za ljubav. Svakako, vi ste dozvolili da me uhapse. JUDITA Oh, mislite da to sebi nisam ponavljala celu celcatu nod? Vau smrt nosidu uvek na dui. (Nagonski mu prua ruku i dodaje sa silnom zbiljom) Da mogu da vas spasem, kao to ste vi njega, ja bih primila smrt umesto vas, pa neka je po sto puta svirepa i strana. RIARD (dri njenu ruku i smei se, ali je dri na odstojanju gotovo itave jedne ispruene ruke) Mogu vam redi sasvim sigurno da ne bih to dozvolio. JUDITA Zar ne vidite da vas ja mogu spasti? RIARD Kako? Da sa mnom promenite odelo, je l' te? JUDITA (otrgne ruku i njome dodiruje njegova usta) Nemojte. (Hode da kae Nemojte se aliti") Ne, ved kad kaem pred sudom ko ste vi ustvari. RIARD (namrti se) Nema potrebe, oni me potedeli ne bi, a njemu bi to oduzelo pola izgleda na spasenje. Oni su reeni da vas zastrae. Dananje veanje ima da poslui kao primer, kao sredstvo za zastraivanje. E kad je tako, ded i mi njih da zastraimo, pokaimo im da smo sloni, i da nas ni sama smrt nije u stanju da razjedini. To je jedina sila koja moe vratiti Bergojna preko Atlantskog okeana, a od Amerike uiniti slobodan narod. JUDITA (nestrpljivo) Oh, ta je kome stalo do toga? RIARD (smeje se) Naravno, ta je kome stalo do toga? ta je uopte kome do ega stalo? Vidite, gospoo Anderson, ljudi, eto, imaju tako udnovate pojmove, a da ne uviaju da su sva ta shvatanja jedna ludorija. JUDITA ene zbog tih shvatanja moraju da izgube one koje vole. RIARD Lako im je nabaviti nove ljubavnike. JUDITA (ogoreno) Oh!... (Plaho) Vidite li vi, da vi ubijate sebe? RIARD Ubijam bar jednog oveka koga imam, prava da ubijem, gospoo Anderson. Nemojte se cveliti mojom smrdu. Mojom smrdu nijedna ena, nede izgubiti ljubavnika. (Smeedi se) Bog vas video, ta za mene niko ne mari. Jeste li uli da mi je majka umrla? JUDITA Umrla? RIARD Od srca, nodas. Poslednje rei bile su kletva, mislim ne bih ni mogao podneti njena blagoslova. Ostali moji srodnici nede mnogo tugovati zbog mene. Esi de plakati dan dva, ali ja sam se postarao za nju, uinio sam testament nodas.

JUDITA (kameno, posle malog dutanja) A ja! RIARD (zaudeno) Vi? JUDITA Da, ja. Zar vam nimalo nije stalo do mene? RIARD (veselo i oporo) Ama ni ovolino! Oh, vi ste iskazali osedanja koja imate prema meni veoma otvoreno, koliko sinod. Ono to se dogodilo moglo vas je ublaiti za kratko vreme, ali verujte mi, gospoo Anderson, nijedna kost pod mojom koom, nijedna vlas u mojoj kosi, nije vama draga ili mila, pa obesili me danas u podne, ili jue u podne, vama toliio i ini. JUDITA (glas joj drhti) ta da uinim da vam pokaem da ste u zabludi. RIARD Ne muite se. Verujem, vam na re da me volite malo vie no onomad. Samo ja velim, moja vam smrt nede slomiti srce. JUDITA (gotovo apatom) Otkuda to znate? (Stavi mu svoje ruke na ramena i gleda ga napregnuto paljivo) RIARD (zgranut, pogaa istinu) Gospoo Anderson! (Zvono varokog sata otkucava etvrt. Ukloni njene ruke i veli gotovo hladno) Izvinite me, oni tek to nisu po mene. Dockan je. JUDITA Nije dockan. Pozovite se na mene kao na svedoka, oni vas nede nipoto ubijati kad saznaju kakav ste bili junak. RIARD (sa neto potcenjivanja) Naravno! Ali ako ja do kraja ne ostanem junak, gde je junatvo? Prosto bi znailo da sam im podvalio i obeside me kao psa. To bih i zasluio. JUDITA (divlje) Oh, ja verujem da vi elite da poginete. RIARD (uporno) Ne, to tek ne elim. JUDITA Pa onda zato ne pokuavate da se spasete! Preklinjem vas, ujte me. Malo pre ste rekli da ste njega spasli meni za ljubav, je l' te? (Hvata ga dok on naglo uzmie sa gestom odricanja) Neto malo za moju ljubav. Dobro, spasite sebe mevi za ljubav. A ja du s vama podi na kraj sveta. RIARD (uhvati je za ruku i odstranjuje je malo od sebe, gledajudi je netremice) Judita. JUDITA (bez daha, oarana to je zove imenom) ujem. RIARD Ako sam rekao, da vam zadovoljstvo uinim, da sam uradio ono to sam uradio ma i ovolino za vau ljubav, to sam vas slagao kao to mukarci uvek ene lau. Vi dobro znate koliko sam se ja naiveo u drutvu nedostojnih ljudi, i povrh toga i nedostojnih ena. E lepo, svi oni u stanju su da se izdignu do izvesne dobrote i milosti kad se zaljube. (Re ljubav izgovara sa ravim puritanskim prezrenjem) To me je nauilo da slabo cenim onu dobrotu koja dolazi samo iz crvenog usijanja. Tto sam uradio nodas uradio sam hladnokrvno i nije mi bilo ni upola stalo ni do vaeg supruga, niti pak (oporo) do vas (Judita klone poraena) koliko do samoga sebe. Nisam imao nikakvih pobuda ni interesa, mogu samo redi toliko kad je bilo dolo do toga da li da izvadim svoju iju iz ome i da metnem tuu, meni se nije dalo. Ne znam zato, dolazim sebi kao budala to sam se tako kidao, ali ja onda nisam mogao niti sad mogu. Ja sam vaspitan tako da se pokoravam zakonu moje sopstvene prirode, i ja ne mogu idi protivu njega, pa sad, na veala ili ne na veala. (Judita je polako podigla glavu i gleda ga) To bih uradio i za svakoga drugog oveka u varoi i svaiju enu. (Oslobaa je) Razumete li vi to? JUDITA Da, vi hodete da kaete da me ne volite. RIARD (ogoreno, sa surovim prezirom) To je sve to ste vi razumeli? JUDITA ta mogu vie, ta mogu gore za sebe da razumem? (Narednik kuca. Udarac u vrata pogaa je posred srca) Oh, jo jedan trenutak. (Baca se na kolena) Molim vas... RIARD Dut! (Zove) Uite! NAREDNIK (otkljuava vrata i otvara ih, sa njim je straar.) Gospodine popo, vreme je. RIARD Spreman sam, narednie! Ajde, draga moja. (Pokuava da je digne)

JUDITA (obisne se o njega) Jo samo jedno, molim vas, preklinjem vas. Dozvolite mi da prisustvujem suenju. Bila sam kod majora Svindona, on mi je rekao da de dozvoliti ako vi traite. Traite. To je moja poslednja molba, poslednje to od vas traim, nita vie od vas nedu zahtevati. (Obgrli mu kolena) Preklinjem vas, uinite mi to. RIARD Ako uinim hodete li dutati? JUDITA Hodu. RIARD Hodete li ostati na rei? JUDITA Hodu... (Klone slomljena, jecajudi) RIARD (uzima joj ruku da je zadri od pada) Daj, drugu ruku, narednie. Izlaze. Judita grevito jeca. Riard i narednik pridravaju je. Za to vreme optinska dvorana pretvorena je u sudnicu prekog suda. Velika, prostrana soba, u sredini se nalazi predsednika stolica, ispod visokog baldahina sa pozladenom krunom i kestenjavim zavesama i monogramom O. K. Ispred te stolice je sto, takoe u kestenjavim draperijama, na stolu zvonce i teki divit, a na njemu pisadi pribor. Vie stolica nameteno je oko stola. Vrata su s desne ruke onoga koji sedi na predsednikoj stolici, kad ima koga, u ovaj mah prazna je. Major Svindon je bled kgaek, kosa mu je boje praine. Na izgled je veoma savestan, ima svojih 45 godina, on sedi na kraju stola, lea mu vratima okrenuta. Pie. On je sam. RIARD (obznanjuje generala, nekako veoma potiteno, odakle se da zakljuiti da je Doni Gospodski zadao ljudima jada da mu osete prisustvo na jedan, moe se redi, prilino muan nain) General, gospodine majore. Svindon urno ustaje. General Bergojn ulazi. Narednik izlazi. BERGOJN (star je pedeset i pet godina i veoma je ouvan. On je ovek od mode, galantan u toj meri da je svoju enidbu izveo otmicom, i duhovitosti ima toliko da mu je dostalo za pisanje komedija koje imaju uspeha. Ima veza u aristokraciji koliko da bi se mogao nadobijati prilika da se vojniki istakne. Oi njegove, krupne, svetle, paljive i umne, jesu njegova najznaajnija crta, da njih nije, njegov bi fini nos i mala usta nagovetavali pre razmaenost nego li snagu koja je potrebna da se izvojti glas prvoklasnog generala. U ovaj mah oi su mu ljutite i tragine, a usnice i nozdrve napregnute) Major Svindon, je l te? SVINDON Da. General Bergojn, ako se ne varam. (General i Svindon klanjaju se sa ceremonijom) Radujem se to dobijam podrku vaeg prisustva za dananji dan. Stvar nije bogzna kako prijatna, veanje tog kukavnog svetenika. BERGOJN (baci se u Svindonovu stolicu) Nije, majore, ni u kom sluaju. Veanjem se tom oveku pridaje i suvie vanosti. ta bi mi onda s njim uinili da je neki lan anglikanske crkve? Muenitvo, majore, eto to vole ovi ovde, i to je jedini nain da ovek postane slavan, makar bio nesposoban. ta mu drago, vi ste u nae ime odluili da ga obesimo, pa kad je tako, to pre, to bolje. SVINDON Odredili smo podne za taj in. Ne ostaje nam vie nijedan posao, osim da ga sasluamo i osudimo. BERGOJN (gleda ga sa uguivanim gnevom) Samo to, i jo, moe biti, da izvuemo roene glave. Jeste li uli za Springtaun? SVINDON Nita osobito. Poslednji su raporti zadovoljavajudi. BERGOJN (zgranut podskoi) Zadovoljavajudi, ovee! Zadovoljavajudi! (Zine oima na njega za asak, i tada de sa smrknutom silinom) Milo mi je to ih vi to tako shvatate. SVINDON (u udu) Da li da razumem, da prema vaem miljenju... BERGOJN Ja ne izraavam svoje miljenje. Nikad se nisam spustio do one prostake psovke koja, na alost, ogrubljuje na zanat. A da jesam, majore, e tada bih moda bio u stanju da izrazim svoje

miljenje povodom vesti iz Springtauna, koje vi (strogo) po svoj prilici niste ni douli. Koliko vama treba da dobijete izvetaj od vaih odeljenja ovde? Mesec dana, je l te? SvNNDON (okrede se, nemilo pogoen) Bide da su izvetaji predani vama, gospodine generale. Ima li ta ozbiljno? BERGOJN (vadi izvetaj iz depa) Springtaun je u rukama pobunjenika. (Baca izvetaj na sto) SVINDON (zaprepaden) Od jue! BERGOJN Od jutros, od dva sata izjutra. A do sutra do dva sata izjutra moda demo i mi pasti u njihove ruke. Jeste li mislili o tome? SVINDON (s pouzdanjem) to se toga tie, generale, britanski vojnik osvetlade sebi obraz. BERGOJN (gorko) I zato vi drite, majore, da britanski oficir ne mora znati svoga zanata, britanski vojnik de ga izvudi iz ovih budalatina svojim bajonetom. Ubudude, gospodine majore, moram vas zamoliti da budete manje tedri sa krvlju svojih ljudi, a tedriji sa vaim mozgom. SVINDON ao mi je to se ne mogu podiiti vaom intelektualnom prevashodnodu, gospodine generale. Mogu samo ono to, mi doputaju moje snage, koliko ih najvie znam napregnuti, i usto jo da se oslonim na predanost mojih zemljaka. BERGOJN (iznenada postaje utivo sarkastian) Smem li vas upitati da li ne piete kakvu melodramu, gospodine majore Svindone? SVINDON (pocrveni) Ne, gospodine generale. BERGOJN Kakva teta! Kakva teta (ostavlja svoj sarkastian ton i gleda ga u oi, iznenadao i ozbiljno) Uviate li vi uopte, gospodine, majore, da se izmeu nas i propasti nita i nije ispreilo, osim nae dremosti i ovije bezazlenosti tih kolonista? Oni su od istog engleskog soja od kojega i mi, a doe ih est na jednog od nas (ponavlja s naglaskom) est na jednoga, gospodine, usto su polovina najih trupa Hesenci, Braunvajgci, nemaki dragoneri i Indijanci sa kamama za skalpiranje glava. To su ti zemljaci na iju se odanost vi oslanjate! Sad pretpostavite da koloniste dobiju vou! Pretpostavite da se vest o Springtaunu izvrgne u vest da su oni vou ved nali! ta tad da inimo? De? SVINDON (mrko) Dunost nau, gospodine generale, ja tako drim. BERGOJN (opet sarkastian, ostavlja ga se, jer vidi da je glupan) Naravno, naravno! Hvala vam, majore Svindone, hvala vam. Vi ste pitanje reili, majore, bacili ste mlaz svetlosti na situaciju. Kakva uteha za mene to znam da je kraj mene, u ovoj tako munoj nezgodi, jedan tako predan i sposoban oficir da mi se u nevolji nae. Drim, gospodine majore, da de naa obostrana uvstva dobiti oduke ako onoga odmetnika obesimo bez daljeg odlaganja. (Udara u zvonce) A ovo naroito vai za mene koji sam, usled svojih naela, lien uobiajenog vojnikog puta da olakam sebi. (Narednik se pojavljuje) Uvedite tog oveka. NAREDNIK Razumem, gospodine generale. BERGOJN I napomenite svakom oficiru koga sretnete da vojni sud nikog vie ne eka. SVINDON (teko se uzdrava) tab je potpuno spreman, gospodine generale. Oni su ekali itavih pola sta da vi izvolite dodi. Savreno smo sremn, gospodine generale. BERGOJN (blago) I ja sam spreman. (Vie oficira ulaze i zauzimaju mesta. Jedan od njih seda uza onaj kraj stola koji je najdalje od vrata, on vri dunost tajnika i belei tok sednice. Uniforme su, 9og, 20og, 21og, 24og, 53eg i 62og britanskog peadijskog puka. Jedan je oficir generalmajor kraljevske artiljerije. Ima nemakih oficira iz pukova, Hesenskih lovaca, nemakih dragona i Braunvajgskih strelaca) A, dobro jutro, gospodo oficiri. Saaljevam sluaj to moram da vas uznemirim. LJubazno je od vas to nam posvedujete nekoliko trenutaka. SVINDON Hodete li da pretsedavate, gospodine generale. BERGOJN (povrh onoga kakav je bio, postaje jo uglaeniji, oholiji, sarkastiniji i uljueniji, sad kako

je stao pred javnost) Ne, gospodine majore, ja sam i suvie svestan svojih nedostataka da bih se usuivao pucati tako daleko. Ako mi ljubazno dozvolite, ja du sesti kod nogu Gamalieolovih. (uveni rabin sunce rabinizma", u prvom veku nae ere) (Uzima stolicu sa onoga kraja stola koji je prema vratima, ukazuje Svindonu na pretsedniku stolicu, i eka da ovaj najpre sedne, pa de tek onda on) SVINDON (ovo mu je veoma dosadno) Kako izvolite gospodine generale. Ja samo pokuavam da vrim svoju dunoet pod izuzetno nepovoljnim okolnostima. (Zauzima mesto na pretsednikoj stolici) Bergojn naputa za asak svoj proueni sgav, sedi i poinje itati raport, natutenih vea i brina pogleda, on premilja o svojoj oajnoj situaciji i o Svindonovoj nepodobnosti. Uvode Riarda. Judita ide kraj njega. Dva vojnika su ispred, dva iza njega. Narednik komanduje. Oni idu preko sobe ka zidu nasuprot vratima, ali kada je Riard taman bio kod pretsednike stolice, narednik ga zadrava dodirom ruke i staje neposredno iza njega. Judita plaljivo stoji kod zida. Ona etiri vojnika obrazuju grupu blizu nje. BERGOJN (pogleda i vidi Juditu) Ko je ova ena? NAREDNIK Hapsenikova ena, gospodine generale. SVINDON (nervozno) Molila je da joj dopustim da prisustvuje, i ja sam drao... BERGOJN (dovrava reenicu umesto njega. Ironino) Vi ste drali da de joj to biti jedno zadovoljstvo. Naravno, naravno. (Blago) Dajte dami stolicu i starajte se da joj bude to ugodnije. Narednik donosi stolicu i stavlja kraj Riarda. JUDITA Hvala vam, gospodine (Ona seda, poto je upravila generalu poklon prepun jeze. General ga prima na znanje dostojanstvenim poklonom) SVINDON (otro, Riardu) Vae ime, gospodine. RIARD (pitom, ali uporan) De, de, nedete valjda redi da ste me dovlaili ovamo ne znajudi ko sam. SVINDON Forme radi, gospodine, recite vae ime. RIARD Pa kad je forme radi, zovem se Antonije Anderson, presbiterijanski sam svetenik u ovoj varoi. BERGOJN (zainteresovano) Zbilja! Molim vas, gospodine Andersone, u emu se upravo sastoji vera vaih sugraana? RIARD Bio bih sredan da vam izloim da mi je samo na pretek vremena. Ali da vas preobratim u nau veru, kako valja i sleduje, tu bi mi trebalo dobrih petnaest dana. SVINDON (presee ga) Nismo se ovde sakupili da raspravljamo o vaim pogledima. BERGOJN (sa proueno izraenim poklonom prema nesrednom Svindonu) Podvrgavam se vaem ukoru. SVINDON (zbunjen) Oh, ne vas, ja samo... BERGOJN Nita, nita. (Riardu veoma utivo) Imate li kakvih politikih nazora, gospodine Andersone? RIARD Ako sam dobro razumeo, mi smo se sastali ovde da to izvidimo. SVINDON (strogo) Da ne mislite time da odreknete da ste buntovnik? RIARD Gospodine, ja sam Amerikanac. SVINDON ta vi, gospodine Andersone, oekujete da ja mislim o takvom vaem govoru? RIARD Ja nikad ne oekujem da jedan vojnik misli, moj gospodine. Bergojn je bezgranino oaran ovim odvratom koji, jo malo, pa da ga pomiri sa gubitkom Amerike. SVINDON (pobledi od besa) Savetujem vam, uhapeni, da ne budete drski. RIARD Nita vam to ne pomae, gospodine generale. im ste odluili da oveka veate, on ima nad vama veliko preimudstvo. Zato ja moram prema vama biti utiv? Obesili vi mene kao vuka ili kao

jagnje, na jedno mu izlazi. SVINDON Vi nemate prava pretpostavljati da je sud doneo odluku unapred, bez vaeg svestranog sasluanja i bez savesnog pretresa. Sem toga imadete dobrotu da me ne oslovljavate sa gospodine generale". Ja sam major Svindon. RIARD Izvinite po sto puta. Drao sam da sam imao ast govoriti sa Donom Gospodskim. Senzacija meu oficirima. Narednik se s mukom uzdrava da ne prsne u grohotan smeh. BERGOJN (sa krajnjom milinom) Doni Gospodski, to du po svoj prilici biti ja, koji vam stojim! na usluzi, gospodine Andersone. Moji prisniji prijatelji zovu me general Bergojn (Riard se klanja sa savrenom utivodu) Nadam se, gospodine, poto izgleda da ste dentlmen i ovek od duha, uprkos vaem pozivu, razumedete, ako poem budemo imali zlu sredu da vas obesimo, to de biti in puke politike nude i vojnike dunosti, lien svakog linog neraspoloenja prema vama. RIARD O, u tome, naravno, i jeste ta golema razlika. Svi se smee, iako protiv volje, a neki mlai oficiri prsnu u smeh. JUDITA (njen strah i uas postaju dublji pri svakoj od ovih ala i komplimenata) Kako samo moete? RIARD Obedala si dutati. BERGOJN (Juditi, sa prouenom visokom utivodu) Verujte mi, milostiva gospo, va mu veoma nas zaduuje to ovaj krajnje neugodni posao uzima tako potpuno u duhu dentlmenstva. Narednie, dajte stolicu gospodinu Andersonu. (Narednik izvruje naredbu. Riard seda) Dela, majore Svindone, mi vas ekamo. SVINDON Vi ste, gospodine Andersone, pretpostavidu, svesni koje su vae dunosti kao podaniku NJ. V. Kralja ora Tredeg. RIARD Ja sam, gospodine moj, svestan da me NJ. V. Kralj ore Tredi tek to nije obesio, zato to ja nalazim da nije pravo da me lord Nort pljaka. SVINDON Gospodine, kad tako govorite vi ste veleizdajnik. RIARD (kratko) Znam. To sam i hteo. BERGOJN (otro odbija takav nain odbrane, pa de, jo uvek utivo) Ne mislite li, gospodine Andersone, da je pravac kojim ste udarili, dozvolidete mi re, prostaki nain odbrane? Zato tu dreati, pljaka, zbog nekih taksenih maraka, zbog carine na aj i tome slino? Na kraju krajeva vi, kao dentlmen, treba da platite to je za pladanje, onako kako jednom dentlmenu i dolikuje, pa u tome i jeste sutina dentlmenstva. RIARD Nije zapelo oko moga novca, generale. Ali dozvolite, da nam podvaljuje jedna svinjska glavurda, jedna drevna budalina kao to je Kralj ore... SVINDON (zgroen) Dut, ovee, umuknite! NAREDNIK (gromoglasno, uveliko zgroen i zaprepaden) Mir! BERGOJN (nije ga se kosnulo) Ah, to je drugo stanovite. Moj mi poloaj ne dozvoljava da se u nj uputam, osim u privatnom ivotu. Ali (sleudi ramenima) svakako, gospodine Andersone, ako ste se ba zainatili da budete obeeni, (Judita se zanjie) vie vam nita ne treba da kaete. Ukus, na svaki nain, neobian. (Sa konanim sleganjem ramena) SVINDON (Generalu) Da prizovem svedoke? RIARD Koja vam potreba za svedocima? Da su me moje varolije sluale, vi bi zatekli ulice barikadirane, kude izbuene pukarnicama, i sav iarod pod orujem da brani grad protiv vas do poslednjeg oveka. Ali vi ste, naalost, doli dok se mi jo nismo bili s mesta makli od prethodne govorancije, i sad je ved dockan. SVINDON (strogo) Lepo, gospodine moj, mi demo i vama i vaim sugraanima dati lekciju da je nede zaboraviti. Imate li jo ta da kaete?

RIARD Mislim imadete toliko obzira da se sa mnom ponaate kao sa ratnim zarobljenikom, i da me streljate kao oveka, umesto da me veate kao psa. BERGOJN (sa simpatijom) Vidite, gospodine Andersone, eto sad vi govorite kao civil, ako mi dopustite da se tako izrazim. Imate li vi pojma o prosenoj vetini gaanja u armiji NJ. V. Kralja ora Tredeg? Ako vas izvedu na streljanje, ta de biti? Polovina ima da vas promai, druga de polovina da izvri svoj zadatak, nikako, i morade da vas ostave nadzorniku streljanja da vas on sa svojim pitoljem dokusuri. Meutim obesiti vas, to mi umemo izvesti na savren esnafski i prijatan nain. (Ljubazno) Budite razumni, gospodine Andersone, pustite da vas obese. JUDITA (bolesna od uasa) O, boe! RIARD (Juditi) Obedanje tvoje! (Generalu) Blagodarim vam, generale, sa te strane maloas stvar mi se nije prikazala. Da bih vas obavezao, ja povlaim svoj nepristanak na ue. Lepo vi mene veajte. BERGOJN (uglaeno) Da li de vam biti zgodno u dvanaest, gospodine Andersone? RIARD Bidu vam tada na raspoloenju, generale. BERGOJN (ustaje) Gospodo... vie nema ta da se govori. (Svi ustaju) JUDITA (pohrli stolu) Oh, nedete zar ubijati oveka tako olako, bez pravog isleenja, da ak i ne promislite ta inite, i bez... (ne moe da nae re) RIARD Zar tako dri obedanje? JUDITA Ako ne date meni, ovda govorite vi. Branite se. Spasite se, recite im istinu. RIARD (zabrinuto) Ta kazao sam im ja u lice toliko istine, da bi me samo radi nje mogli obesiti deset puta. Ako proslovi i jo jednu jedinu re, moe izloiti opasnosti druge ivote, a moj ivot spasti nede. BERGOJN Draga gospoo, naa je jedina elja da izbegnemo nemile prizore. Pa kakvo bi vam se s time uinilo zadovoljenje da se ovde otvori sad jedna sveana tarapana, pa tu moj prijatelj Svindon u crnoj kapi i tome podobno? Moram priznati da sam uveliko obavezan vaem suprugu na vanrednom taktu koji on pokazuje i na njegovim dentlmenskim osedanjima. JUDITA (baca mu rei u lice) Ah, vi ste poludeli! Zar vam je zaista svejedno kakva nedela inite, ako ih samo inite pod dentlmenekim! vidom? Zar zbilja za vas nita ne znai biti ubica, samo kad ubijate u crvenom mundiru? (Oajno) Nedete ga obesiti, ovaj ovek nije moj mu. Oficiri se zgledaju i saaptavaju, nekoliko Nemaca mole svoje susede da im objasne ta je ta ena rekla. Bergojn, koji je bio vidljivo potresen Juditinim prekorom, brzo se pribrao pri ovom novom razvoju. RIARD (u to izdie svoj glas nad optom grajom) Apelujem na vas, gospodo, da uinite ovome kraj. Ona nede da veruje da me ne moe spasti! Prekinite suenje. BERGOJN (glasom tako mirnim i jakim da odmah vrada mir) Samo trenutak, gospodine Andersone. Trenutak, gospodo. (Ponovo zauzima svoje sedite. Svindon i oficiri slede njegovom primeru) Dajte mi da vas jasno shvatim, milostiva gospoo. Vi velite da ovaj gospodin nije va mu, ili samo, elim da to istaknem sa to vie delikatnosti, da vi niste njegova ena? JUDITA Ne znam ja ta vi tu mislite. Ja velim da on nije moj mu, mu moj je pobegao. Ovaj je ovek uzeo njegovo mesto, da bi ga spasao. Pitajte koga bilo u gradu, poaljite na ulicu neka vam dovedu na koga prvog naiu i dajte ga ovamo kao svedoka. On de vam redi da ovaj ovek nije Antonije Anderson. BERGOJN (mirno, kao maloas) Narednie! NAREDNIK Izvolite, gospodine generale. BERGOJN Iziite na ulicu i dovedite ovamo prvog graanina na koga naiete. NAREDNIK (ide vratima) Razumem, gospodine generale.

BERGOJN (dok narednik prolazi) Prvoga, istog i treznog graanina na koga naiete. NAREDNIK Razumem, gospodine generale. (Izlazi) BERGOJN Sedite, gospodine Andersone, ako vas tako smem jo zvati, za ovaj as. (Riard seda) Sedite, milostiva gospoo, dok jo ekamo. RIARD (sa negodovanjem) Sramota! BERGOJN (otro, sa polovinom osmeha) Ako niste vi suprug, dragi moj, onda ovaj sluaj nije tako ozbiljan... po nju. (Riard se ujeda za usne, udutkan) JUDITA (Riardu, vrativi se na svoje sedite) Nisam mogla. (Riard klima glavom. Judita seda) BERGOJN Pojmidete svakako, goepodine Andersone, da nemate ta da oekujete od ovog malog incidenta. Mi smo prinueni da na nekome uinimo primer. RIARD Potpuno vas shvatam. Drim da je svako moje objaenje izlino. BERGOJN Moje je miljenje da saekamo nepristrasno svedoenje, ako nemate nita protiv. Narednik sa svenjem hartija u ruci, vrada se, dovodedi Kristija, veoma unezverena. NAREDNIK (daje generalu sveanj) Depee, gospodine generale. Predao ih kaplar iz 33-deg, mrtav je umoran od brzog jahanja, gospodine generale. General otvara depee i namah u njih potone. Tako su ozbiljne da su mu napregle svu panju i potpuno je otstranile od prekog suda. NAREDNIK (Kristiju) Deder, mirno, i skini kapu. (Postavlja se pred Kristijem, koji stoji sa one strane sudnice sa koje i general) RIARD (Kristiju, svojim obinim siledijskim tonom) ta se tu plai, budalo, ti si priveden samo kao svedok. Nede tebi nita. Nede tebe veati. SVINDON Kako je vae ime? KRISTI Kristi. RIARD (nestrpljivo) Kristifor Dadon, magarino jedna. Kai ime i prezime. SVINDON Uhapeni, dutite. Ne smete da utiete na svedoka. RIARD Lepo. Ali ja vas opominjem da iz njega nita nedete izvudi, ako silom ne izvuete. On je i suvie dobro odgajivan bio od pobone svoje majke, te mu kije ostalo nn truni razuma ili mukosti. BERGOJN (skoi i govori naredniku uasnim glasom) Gde je ovek koji je doneo ovo? NAREDNIK U straarskoj sobi, gospodine generale. General odlazi u urbi koja dovodi da se oficiri zgledaju. SVINDON (Kristiju) Poznajete li Antonija Andersona, presbiterijanskog svetenika? KRISTI Svakako. (Podrazumeva da je Svindon magarac, ako i to ne zna) SVINDON Je li on ovde? KRISTI (gleda unaokolo) To ne znam. SVINDON Vidite li ga? KRISTI Ne. SVINDON Izgleda da vi poznajete uhapenog. KRISTI Hodete redi Dika? SVINDON Ko je Dik? KRISTI (pokazuje na Riarda) Ovaj ovde. SVINDON Kako se on zove? KRISTI Dik. RIARD Odgovaraj lepo, magare jedan. Otkud oni znaju ko je Dik. KRISTI Dobro, zar ti nisi Dik? ta znam ja da kaem. SVINDON Upravljajte re na mene, gospodine, a vi, uhapeni, dutite. Recite nam ko je uhapeni.

KRISTI On je moj brat Dik, Riard, Riard Dadon. SVINDON Brat va! KRISTI Jeste. SVINDON Jeste li sigurni da on nije Anderson? KRISTI Ko? RIARD (van sebe) Ja, ja, ja, stok... SVINDON Mir, gospodine. NAREDNIK (vie) Mir! RIARD (nestrpljivo) Uf! (Kristiju) On eli da zna jesam li ja pop Anderson. Kai mu i prestani da se kezi kao majmun na vaaru. KRISTI (kezi se vedma no ikad) Ti, pastor Anderson! (Svindonu) Oj, oj, gospodin Anderson je popa, ovek vrlo dobar, a Dik je nevaljalac, valjan svet nede s njim ni da govori. On je nevaljali brat, a ja sam dobri. (Oficiri prsnu u smeh. Vojnici se cere) SVINDON Ko je uhapsio ovog oveka? NAREDNIK Ja, gospodine. Zatekao sam ga u popovoj kudi, sedeo je za ajem sa gospoom, kaput skinuo, sasvim kao kod svoje kude. Nikom ni na um ne bi moglo pasti da nije s njom venan. SVINDON Je li se on pokazivao kao da je on svetenik? NAREDNIK Jeste, gospodine majore, to jest, po imenu i prezimenu, jeste, ali po svemu ostalom nije. Pitajte vi samog vojnog svetenika, gospodine majore. SVINDON (Riardu pretedi) Tako dakle, dragi moj, vi ste pokuali da nam podvalite. A vae je pravo ime Riard Dadon. RIARD Najzad ste prokljuvili, je l' te? SVINDON Dadon je ime nama dobro poznato, a? RIARD Jeste, Petar Dadon, koga ste vi umorili, bio mi je stric. SVINDON Hm! (Ujede se za usne i gleda Riarda sa osvetoljubivom ozbiljnodu) KRISTI Hode li oni da te obese, Dik? RIARD Da. Kidaj, s tobom su svrili. KRISTI A mogu da zadrim paune od porcelana? RIARD (skoi) Kidaj, mar napolje, meko jedna blesava! (Kristi pobegne u panici) SVINDON (i svi ustaju) Poto ste vi, Riarde Dadone, uzeli mesto popovo, zadradete ga do kraja. Izvrenje kazne bide tano u dvanaest asova kako je utvreno, ako se Anderson ne bude predao do toga vremena, vi dete umesto njega biti obeeni. Narednie, vodite ovoga oveka. JUDITA (gubi se) Ne, ne... SVINDON (surovo, jer se boji da se njena moljakanja ne obnove) Izvedite napolje ovu enu. RIARD (skoi preko stola tigrovskim skokom i stegne Svindona za guu) Prokleti gade... Narednik jurne u pomod s jedne, vojnici s druge strane. Oni epaju Riarda i vuku ga na njegovo mesto. Svindon je bio baen na sto poleuke, on se die i dovodi u red svoj okovratnik. Taman on da kae neto, preduhitri ga Bergojn, koji se ba pojavljuje na vratima sa dve hartije, u ruci, jedno belo pismo i jedna plava depea. BERGOJN (stupa ka stolu, smiljeno hladan) ta je to? ta se to zbiva? Gospodine Andersone, vi e dovodite u udo. RIARD Saaljevam sluaj, generale, to sal vas uznemirio. Ja sam samo eleo da udavim ovog vaeg grubog potinjenog... (Silovito se obrecne na Svindona) Zato draite u meni avola, to se tako natresate na ovu enu? Dukelo jedna sa izbljuvanim licem, zavrnuo bih ti tu prokletu iju sa kdjvedim zadovoljstvom. (Isprua ruke naredniku) Na, vei mi ruke, jer nedu biti u stanju da svoje

prste zadrim od njega. Narednik uzima lisice i gleda na generala traedi uputstvo. BERGOJN Da se niste obratili dami prostakim izrazima, majore Svindonu? SVINDON (veoma ljutit) Ne, gospodine generale, niukoliko. Takvo pitanje ne bi trebalo da mi se upuduje. Naredio sam da se ena ukloni, poto je inila nered, a ovaj je skoio na mene. Sklonite te lisice. Ja sam savreno sposoban da sam o sebi vodim brigu. RIARD Sad govorite kao ovek, i ja nemam s vama razmirice. BERGOJN Gospodine Andersone... SVINDON On se zove Dadon, gospodine generale, Riard Dadon. On je varalica. BERGOJN (naglo) Besmislica, dragi moj, Dadona ste vi obesili u Springtaunu. RIARD To mi je bio stric, generale. BERGOJN Ah, va stric. (Svindonu, lepo) Izvinite, majore Svindone. (Svindon prima izvinjenje kruto. Bergojn se okrede Riardu) Nekako smo nesredni u naim odnosima sa vaom porodicom. Lepo, gospodine Dadone, evo ta sam hteo da vas upitam. Ko je (ita sa pisma) Viljem Mendek Paroter? RIARD Pretsednik optine u Springtaunu. BERGOJN Da li je Viljem Mendek i tako dalje, ovek od rei? RIARD Prodaje li vam ta? BERGOJN Ne. RIARD U tom se sluaju moete osloniti na njega. BERGOJN Hvala vam, gospodine... m... Dadone. Uzgred budi reeno, poto vi niste gospodin Anderson, hodemo li ipak, je l' te, majore Svindone? (Hteo je redi, Hodemo li ipak da ga obesimo"?) RIARD Odredbe ostaju nepromenjene, generale. BERGOJN A, zbilja, jako alim. Zbogom, gospodine Dadone. Zbogom, milostiva gospoo. RIARD (ne da re Juditi, posve silovito, jer je ona ba htela opet da udari u neko divlje preklinjanje. Uzima je za miicu odluno, pa de joj) Ni rei vie. Hajte. Judita ga preklinjudi gleda, ali je njegovom odlunodu ukrodena. Izvode ih ona etiri vojnika, narednik, veoma mrzovoljan, ide izmeu Judite i Riarda, na koga motri kao da je kakva opasna zver. BERGOJN Gospodo, nemam vas rata vie zadravati. Majore Svindone, jednu re s vama. (Oficiri izlaze. Bergojn eka sa neuznemirenom vedrinom da ode i poslednji od njih. Tad se veoma uozbilji i oslovljava Svindona prvi put bez njegove titule) Svindone, znate li ta je ovo? (Pokazuje mu pismo) SVINDON ta je? BERGOJN Ovo trae propusnicu za jednoga oficira njihove milicije. Imao bi da doe ovamo radi pregovora sa nama. SVINDON Ah, poputaju. BERGOJN Jo dodaju ovo, da nam alju onoga oveka koji je nodas podigao Springtaun i nas izbacio odatle, time hode da nam stave na znanje da imamo posla sa oficirom od znaaja. SVINDON Pih! BERGOJN On ima punomod da sa nama utanai uslove , no, pogodite ega. SVINDON Uslove njihove predaje, nadam se. BERGOJN Ne, nego nae evakuacije iz varoi. Oni nam nude samo est sati da oe istimo. SVINDON udo od drskosti! BERGOJN ta da inimo? SVINDON Krenuti na Springtaun i, ne asedi ni asa, zadati odluan udarac. BERGOJN (spokojno) Hm! (Okrede se ka vratima) Hajte u autanturu.

SVINDON Zato? BERGOJN Da udesite tu propusnicu. (On stavlja ruku na bravu da otvori vrata) SVINDON (nije se pomakao) Gospodine generale Bergojne. BERGOJN (okrede se) Gospodine majore? SVINDON Dunost mi nalae da vam kaem, gospodine generale, da ja ne smatram pretnje gomile buntovnih dudandija dovoljnim razlogom da im mi popustimo. BERGOJN (nezbunljiv) Pretpostavite da ustupim komandu vama, ta dete vi initi? SVINDON Nastojadu da izvedem ono zbog ega smo se krenuli juno od Kvebeka, a zbog ega je general Hau krenuo severno od NJujorka, da postignem vezu kod Albanija, te da se pobunjenika vojska zbrie naim ujedinjenim snagama. BERGOJN (zatanetno) A hodete li zbrisati i nae neprijatelje u Londonu? SVINDON U Londonu! Koje neprijatelje? BERGOJN (silovito) Javaluk i vaduvenost, nedoraslost i birokratizam. (On izdigne depeu i pridoda sa oajanjem na licu i u glasu) Ovoga asa saznajem, majore, da je general Hau jo uvek u NJujorku. SVINDON (gromom poraen) Blagi Boe! Odrekao poslunost! BERGOJN (sardonikom mirnodom) Nije zapovest uopte ni primio, dragi moj. Neki gospodin u Londonu zaboravio da mu ispolje, bide, sklon sam verovati, da se spremao na selo, da provede praznike, i da bi on mogao ostati komotan, Engleska de da izgubi svoje kolonije u Americi, a za nekoliko dana vi i ja bidemo u Saratogi sa 5000 ljudi, gde de valjati. da otvorimo borbu protiv 18000 ustanika, grupisanih na neosvojivim poloajima. SVINDON (zaprepaden) To je nemogudno! BERGOJN (hladno) Izvinite! SVINDON Ne mogu da verujem. ta de redi istorija? BERGOJN Dragi moj, istorija de lagati kao i obino. Hodite, moramo da poaljemo dozvolu. (Izlazi) SVINDON (izgubljei, za njim) Boe moj, Boe moj, nas de zbrisati! to se vie primie podne, raste uzbuenje na Trgu. Sad su veala, koja su tu podignuta stalno, na strah zloincima, a pokraj sitnijih straila i sprava za opominjanje, kao to su sramni stub, kamdijanica i koidi, dobila novo ue, ono je obeeno tako da mu oma doe gore, izvan domaaja deurlije. Lesgve, koje pripadaju vealima, dovukao je i postavio u pripravnost varoki birov, koji stoji kraj njih da ih uva od nenadlenog pentraa. Vesterbridko graanstvo na licu je mesta u velikome broju i u dobrome raspoloenju, jer se na sve strane rairio glas da Kralj ore i njegov strani general veaju avolovog uenika, a ne svetenika, sledstveno, moe se u veanju uivati bez ikakve nelagodnosti je li to pravino ili ne, i nije li kukaviki dopustiti ga bez borbe. taiie, po malo i strahuju da im se ovkivanje ne izjalovi, jer se pribliuje podne a dolazak birova sa lestvama jo je jedini znak svekolike pripreme. Ali najzad umirujudi usklici, Dolaze, dolaze, evo ih!" zaue se, i eta vojnika, s noevima na pukama, pola Britanci peaci, a pola Hesenci grunu sa trupkanjem, ubrzanim marem, na sredinu Trga, odbijajudi svetinu ustranu. NAREDNIK eta, stoj! Na desno u front! Postrojenje u karu! (Kako su bili u koloni dvojnih redova, vojnici izvode postrojavanje tako da prave karu oko veala. NJihovi podoficiri, pod energinim vostvom narednika, izguravaju po temenima kare, osobe koje su se zatekle u sredini) Ajd sad, napolje, istite se, da i vi ne dobijete trangu oko vrata. Obrazujte karu lepo, vi tamo, prokleti Hesenci. Nema ti vajde da s njima govori po nemaki, govorite vi s njima sa kundakom vaih musketa po nozi, pa de vas razumeti. istite se odavde kad vam lepo Kaem. (On naie na Juditu koja stoji kraj veala) Ajd, nemate ovde posla. JUDITA Zar ne mogu ovde ostati? Kome ja smetam?

NAREDNIK Ne trebaju mi vaa razlaganja. Treba da vas je stid. Jurite da gledate kako veaju oveka koji vam nije mu. A i on nije bolji od vas. Kazao sam za njega majoru da je dentlmen, a on se na majora baca da ga udavi, i nau svetlu krunu naziva budalom. Zato se istite i vi to pre, tredim korakom. JUDITA Hodete li da primite ova dva srebrna dolara, pa da me ostavite ovde? NAREDNIK (ne oklevajudi ni trena spusti novac veto u dep, pogledavi kriom unaokolo. Tad izdie glas u revnosnom negodovanju) Ja da uzmem pare pri vrenju svoje dunosti! To nikada! Pokazadu ja vama, da vas nauim kako se miti kraljev slubenik! Vi ste uhapeni sve dok se ne izvri pogubljenje. Tu stojte i da se niste mrdnuli sa mesta dok vas ne pustimo. (Brzim jednim migom on joj ukazuje na teme kare, iza veala, desno od sebe i okrede se od nje huno, izdirudi se) Deder! Ravnanje! I odbijte! De! U graanstvu se uju povici, Mir!" Pst!" Zauje se vojna muzika koja svira posmrtni mar iz Saula". Gomila se namah umiri. Narednik i podoficiri polete pozadi kare i od nekoliko njihovih apatom proslovljenih komandi uz malo kriom uinjenih gurkanja, otvara se kara da propusti pogrebni sprovod, zatiden od gomile dvostrukim redom vojnika. Bergojn i Svindon na elu su. Uavi u karu sa gaenjem pogledaju na veala i izbegnu da ispod njih prou time to udare malo ukoso, udesno, i sa te strane se nameste. Za njima g. Bradnel, vojni svetenik, u stiharu, molitvenik mu otvoren, ide pored Riarda, koji je dudljiv i razbaruen. Ispod veala Riard prolazi sa psedim prkosom i staje malo ispred njih. Delat vojnik, grmalj, dolazi za njim, bez kaputa, u koulji zavrnutih rukava. Iza njega dva vojnika vuku laka vojna kolica. Najzad dolazi banda, koja se nameta iza kare i dovrava Posmrtni mar. Judita na mukama gledajudi i motredi Riarda, iskrade se sve do ispod veala i nasloni se s desnu gredu. Za vreme razgovora koji dolazi, ona dva vojnika postave kolica ispod veala i zastanu kod rude koja je upravljena natrag. Delat uzima lestvice sa kolica i prigotovi ih da se zarobljenik popne. Zatim se ispenje na velike lestve, koje stoje kraj veala, i presee konopac kojim je ue vezano (gore) tako da oma pada i klati se iznad kolica, silazedi on korakne u njih. RIARD (sa uzdravanim nestrpljenjem, Bradnelu) Eto vidite, gospodine, ovo nije mesto za oveka vaeg zvanja. Nede li biti bolje da se uklonite odavde? SVINDON Obradam se na vas, zarobljenie, ako je u vama ostalo ma i najmanje smisla za pristojnost, da sasluate utehe svetenikove i da odate dunu potu, koju ova sveana prilika od vas zahteva. SVETENIK (blago ukorava Riarda) Probajte da se priberete i da se pokorite gospodnjoj volji. (Izdie knjigu da nastavi slubu boju) RIARD Zabavite se i vi o vaoj sopstvenoj volji, gospodine, i o volji ovih vaih sauesnika ovde. (Pokazuje na Bergojna i Svindona) Malo ja vidim gospodnjeg i u vama i u njima. Raspriali ste se tu o hridanstvu, i to u asu kada veate svoga protivnika! Je li bilo kad bogohulnije besmislice! (Svindonu, neto grublje) Vi ste udesili ovu sveanu priliku, kako je zovete, da biste na narod napravili utisak o sopstvenom dostojanstvu! Hendlovu muziku i duhovnika, da bi umorstvo liilo na pobonost. Mislite li da du vam ja pomagati? Molili ste me da izaberem ue, jer ne znate svog sopstvenog zanata ni toliko da me streljate, kao to valja. Pa legao, obesite me i mirna krajina! SVINDON (sveteniku) Ne moete li nita s njim, gospodine Bradnele? SVETENIK Pokuadu, gospodine majore. (Poinje da ita) ovek koji je roen od ene, ima... RIARD (zaustavlja oi na njemu) Ne ubij". SVETENIK (knjiga mu klone u rukama. Priznaje svoju zabunu) ta da kaem, gospodine Dadone? RIARD ovee, ostavi me sama, razume li, zar to nisi u stanju? BERGOJN (sa krajnjom uglaenodu) Mislim, gospodine Bradnele, poto uobiajena vaa zanatska poslovanja dolaze gospodinu Dadonu kao neprikladna za ove okolnosti, bide bolje da ih sasvim

izostavite, do asa, ovaj, kada i gospodin Dadon ne bude mogao od njih da bude uznemiravan. (Bradnel, sleudi ramenima, zatvara knjigu i povlai se) Izgleda da vam se uri, gospodine Dadone. RIARD (sa uasom smrti nad sobom) Mislite li da mi je bogzna kako prijatno kad me ovako dre u ekanju? Vi ste se ved pomirili s tim da uinite umorstvo, pa lepo, dela, uinite ga, i skinite ga sebi s vrat, a to pre. BERGOJN Gospodine Dadone, mi to inimo... RIARD Jer ste za to pladeni. SVINDON Bezobrazni... (guta svoj bes) BERGOJN (sa draesnom ljubaznodu) Ah, zaista mi je ao to ste tako ta mogli i pomisliti, gospodine Dadone. Da znate ta je mene kotao oficirski list i kakva je moja plata, bolje biste o meni mislili. Meni bi bilo drago da se sa vama rastanem, prijateljski. RIARD Poujte me, generale Bergojne. Ako mislite da volim biti obeen, vi ste u zabludi. Ne volim, i nije mi ni na kraj pameti da uveravam koga da volim. Povrh toga, ako drite da sam ja prema vama u obavezi to me veate po dentlmenski, i tu se varate. Sva ta rabota pada mi avolski muno, i jedino mi je zadovoljstvo to dete, kad se sve ovo izvri, ni u svojim roenim oima biti mnogo bedniji no to du ja izgledati. (Okrede se od njega i uputi se kolicima, Judita korakne napred i zaustavi ga, ispruivgai ruke prema njemu) RIARD (osedajudi da bi mu i malo bilo dosta, da mu pomuti vladanje nad sobom, ustukne od nje viknuvi) ta tu radite? Ovo nije mesto za vas. (Judita uini pokret kao da ga se dotakne. On uzmakne, pa de nestrpljivo) Nemojte! Odlazite, vi me bunite. Vodite je, molim vas. JUDITA Zar nedete zbogom da mi kaete? RIARD (dozvoljava joj da mu uzme ruku) Oh, zbogom, zbogom. Sad odlazite, brzo. (Judita se sva pripija za njegovu ruku, nede da bude odgurnuta sa tako hladnim zbogom i, najzad, kako on pokuava dase oslobodi nje, baca se njemu na grudi, u ropcu) SVINDON (ljutito naredniku koji je uznemiren Juditinim pokretom, doao da je odgurne, pa zastao neodluno, uvidevi da je dockan) Kako to? Otkud ona u Kari? NAREDNIK (svestan krivice) Ne znam, gospodine majore. Lukava je, ko je mogao da je zadri. BERGOJN Vi ste primili mito. NAREDNIK Nisam, gospodine generale. SVINDON (strogo) Otstupi. (Narednik se povinuje) RIARD (preklinjudi, onima koji su oko njeta, a najzad generalu, kao najmanje tupor od sviju) Vodite je odavde. Mislite li sad mi je do ene kraj mene! BERGOJN (ide ka Juditi i uzima je za ruku) Ovamo, milostiva gospoo. Kad ste ved tu, ostanite izmeu redova, samo stanite ovamo, iza nas, i nemojte gledati. Riard sa velikim, kao jecaj, uzdahom olakanja to ga je ostavila i pola sa generalom, bei prema utoitu, ka kolicima i uspinje se na njih. Delat mu skida iaput i vezuje ga. JUDITA (mirno se odupire Bergojnu i izvlai svoju ruku iz njegove) Nedu, samo ostati moram. Nedu gledati. (Ide nadesno od veala. Pokuava da pogleda Riarda, ali se okrene od njega s uasnutom drhtavicom i padne na kolena u molitvi. Bradnel poe prema njoj) BERGOJN (klima odobravajudi glavom to je ona klekla) Ah, sasvim tako. Ne dirajte je, gospodine Bradnele, takoje sasvim dobro. (Bradnel takoe klimne glavom, malo se povue i gleda je sa simpatijom. Bergojn uzima svoj preanji stav i vadi divan zlatan hronometar) Dela sad, jesu li te pripreme uinjene? Ne treba da zadravamo gospodina Dadona. Za to vreme Riardu su ruke vezane pozadi, oma mu je o vrat nataknuta. Dva vojnika uhvatila su kolica za rudu, spremni da kolica odgurnu. Delat stoji u samim kolicima iza Riarda i daje znake

naredniku. NAREDNIK (Bergajnu) Gotovo, gospodine generale. BERGOJN Imate li jo ta da kaete, gospodine Dadone? Raspolaete sa jo dva minuta, koliko treba do dvanaest. RIARD (jakim glasom oveka koji je savladao gorinu smrti) Va asovnik zaostaje dva minuta iza varokog sata koji mogu da dogledam odavde, generale. (Varoki sat izbija prvi udar od dvanaest. Narod se nevoljno trza pri zvuku, i iz gomile se otima uguena mrmljava) Amin! Moj ivot, za bududnost sveta! ANDERSON (dojuri na trg) Amin i zaustavite pogubljenje. (Probija oe kroz liniju vojnika koja je nasuprot generalu, i doleti vez due do veala) Ja sam Anonijv Anderson, ovek koga vi traite. Narod, silno uzrujan, slua, svi se pretvorili u uvo. Judita blene u njega, napola se uzdigla, zatim digne obe ruke kao neko ija je molitva usliena. SVINDON Zaista. E onda ste ba na vreme, da uzmete svoje mesto na vealima. Drite ga. Narednik da znak, dva vojnika istupe da epaju Andersona, ANDERSON (podnosi hartiju Svindonu pod nos) Evo moje propusnice, gospodine. SVINDON (zapanjen) Propusnica! Zar ste vi... ANDERSON (naglaava)Ja sam taj. (Dva vojnika zgrabe ga za laktove) Recite tim ljudima da me puste. SVINDON (vojnicima) Pustite ga. NAREDNIK Otstupi. Vojnici se vradaju na svoja mesta. Graani kliu i poinju da izmenjuju likujude poglede, sa predosedanjem trijumfa, jer vide da njihov svetenik govori sa dumanima koji su se nali u kripcu. ANDERSON (odmahne dubokim uzdahom olakanja i brie oznojeno elo maramom) Bogu hvdla, stigao sam na vreme! BERGOJN (miran kao uvek, i jo jednako sa asovnikom u ruci) Vremena je bilo i suvie. Meni nikad, ni u snu ne bi dolo da jednog dentlmena veam po amerikom satu. (Ostavlja asovnik) ANDERSON Dabogme, mi smo nekoliko minuta ispred vas, generale. A sad im recite da skinu ue sa vrata ovog amerikog graanina. BERGOJN (delatu u kolicima vrlo utivo) Budite dobri da odreite gospodina Dadona. Delat skine ue sa Riardovog vrata, odrei mu ruke, i pomae mu da obue kaput. JUDITA (prikradajudi se bojaljivo do Antonija) Toni. ANDERSON (prebaci joj ruku preko pleda i ruga joj se srdano) Pa, ta sad misli o svome muu, a? JUDITA Stid me je... (sakrije lice na njegovim grudima) BERGOJN Vi mi izgledate razoarani, majore Svindone? SVINDON Vi mi izgledate poraeni, generale Bergojne. BERGOJN I jesam, dragi moj, a ovean sam uz to za toliko da se tome radujem. (Riard skoi sa kolica na zemlju. Bradnel prua ruku da mu pomogne. Zatim Riard tri Andersonu, iju desnu ruku srdano drmusa, poto je levu prigrabila Judita) Uzgred budi reeno, gospodine Andersone, nisam razumeo sasvim dobro, propusnica je bila za komandanta milicije. A koliko sam uspeo da saznam, vi ste... (On gleda otro, ukoliko mu to doputaju njegovi dobri maniri, na Andersonove jahade izme, pitolje, Riardov kaput, pa de dodati) sveteno lice. ANDERSON (izmeu Judite i Riarda) Generale, u asu iskuenja ovek otkrije koji mu je pravi poziv. Ovaj budalasti mladi ovek (stavljajudi ruku na Riardovo rame) hvalio se da je avolov uenik, a kad je as iskuenja doao k njemu, on je otkrio da mu je pisano da pati i da bude veran do smrti. Ja sam za sebe drao da sam valjan propovednik jevanelja mira, ali kad je as iskuenja doao za mene, otkrio sam da mi je pisano da budem ovek dela, i da mi je mesto meu voama ratne vreve i u

grmljavi puaka. I tako ja iznova otpoinjem ivot kao Antonije Anderson, kapetan springtaunske milicije, a avolov Uenik, ovaj pred vama, ima da otpone ivot nanovo, kao preasni Riard Dadon, i da dri pridike sa moje stare predikaonice i prui dobra saveta ovoj mojoj glupavoj enici. (Stavlja joj svoju ruku na rame. Ona kradom pogledne na Riarda, da vidi kako mu se svidi ovaj izgled) Vaa mi je majka rekla, Riarde, da sam ja bio neto roen za svetenika, ne bih nikad izabrao Juditu za enu. Bojim se, bila je u pravu, i tako, sa vaim pristankom, zadrite vi moj kaput, a meni ostavite va. RIARD Gospodine popo, hodu redi, kapetane, ponaao sam se kao budala. JUDITA Kao junak. RIARD to je moda isto... (sa neto gorine za samoga sebe) Ali ne, da sam ja ta vredeo, ja bih za vas uradio ono to ste vi za mene umesto da prinosim izlinu rtvu. ANDERSON Nije izlina, sinko. Svakojaki su ljudi nuni da bi se mogao sagraditi nov jedan svet, potrebni su ne samo vojnici, ved i sveci. (Okrede se generalu) A sad, generale, vreme uri, a Amerika nema kad. Jeste li naisto da moete gradove osvajati i bitke zadobijati, ali jedan narod, ne pokoriste nikad! BERGOJN Moj dobri prijatelju, bez prethodnog pokoravanja, ne moete dodi do aristokracije. Hodite sa mnom u moj glavni stan da udesimo stvar. ANDERSON Stojim vam na raspoloenju. (Riardu) Povedite Juditu doma, umesto mene, dela, deko moj! (On je urui njemu) E sad, generale. (On ide preko trga ka Optinskoj kudi, ostavljajudi Juditu i Riarda zajedno) BERGOJN (ide za njim korak dva, tada on zastane i okrene se Riardu) A, dok nisam zaboravio, gospodine Dadone, bio bih sredan da vas vidim kod sebe na ruku, u pola dva. (On zastane za as i dodaje sa utivo prikrivenom lukavodu) Povedite gospou Anderson, ako bude tako dobra. (Svindonu koji pui) Primite ovo mirno, majore Svindone, va prijatelj britanski vojnik moe svemu i svakome da odoli, osim britanskom Ministarstvu vojnom. (On ide za Andersonom) NAREDNIK (Svindonu) Kakve su vae zapovesti, gospodine majore? SVINDON (divlje) Zapovesti! ta vrede sad zapovesti. Vojske vie nema. Natrag u logor, idite svi u tandariju! (okrede se nalevo krug i odlazi) NAREDNIK (borben i patriota, odbija ideju poraza) Mirno! Ajd sad, gore glavu i pokaite im da vam je to uz prsluk! O desno rame! etiri i etiri!Na levo krug! Napred mar! Dobo daje tempo sa uasnom prolomnom bubnjavom, vojna muzika raspalila Britanske grenadire", narednik, Bradnel i engleske trupe maruju prkosno ka logoru. Graani se guraju za njima, i idu s njima preko pijace i dobacuju im, a varoka muzika, jedna veoma primitivna rabota, zatvara pozorku i svira Jenki Dudl". ESI (dolazi s njima i tri Riardu) O, Dik! RIARD (dobro raspoloen, ali odsean) De, de, de... ajd sad! Meni nije nita, da budem obeen, ali ne doputam da me oplakuju. ESI Nedu, obedavam ti da nedu. Ja du biti dobra. (Pokuava da zaustavi suze, ali ne moe) Ja.... ja... idem da vidim kud idu vojnici. (Ona malo poe preko pijace, pravedi se kao da gleda svet) JUDITA Obedajte mi da mu nikada nedete kazati. RIARD Ne bojte se. To oni utvrde rukovanjem. ESI Eno se vradaju. Oni tebe trae. Likovanje na pijaci. Graani nadolaze kao reka, u divljem oduevljenju, sa svojom varokom muzikom, i diu Riarda na ramena, kliudi mu. Kraj