GORAN TRBULJAK

Sadraj ove izlobe Gorana Trbuljaka mogue je slediti jedino ukoliko se uzme u obzir tematika njegovog prethodnog rada 0 galerijama, nastalog tokom 197374. U ovom radu Trbuljak je, naime, izloio jednu vrstu testa kojim je nastojao da provocira neke od instrumenata galerijskog funkcionisanja u kontekstu postojeeg sistema umetnikog trita. Predstavljajui se kao anonimni umetnik, on je obiao niz poznatih pariskih galerija {Sonnabend, Stadler, Yvon Lambert, Templon, lolas, Bama, CNAC i dr), postavljajui svaki put isto pitanje o mogunosti izlaganja na ovim u umetnikom pogledu autoritativnim mestima, Odgovori su, kao to se moglo i oekivati, bili uvek negativni. Godinu dana kasnije, Trbuljak je jo jednom posetio iste galerije predstavivi se ovog puta punim imenom i prezimenom pruajui, ujedno, na uvid dokumentaciju o prethodnom vrednovanju svoga rada (izmeu ostalog i onu o nastupu na VIII bijenalu mladih u Parizu 1973) i postavljajui ponovo isto pitanje. Odgovori su sada poeli da se razlikuju: neki su, dodue, bili i dalje striktno negativni, no neki su postali neodreeni, a u pojedinim sluajevima davana su i razliita usmena ili tekstualna obrazloenja. Pokazalo se, dakle, da izvesni renome umetnikovog statusa izaziva odreene promene u ponaanjima pojedinih galerija, a to je u sluaju njihovog afirmativnog odnosa prema ponuenom radu bila ona poetna podrka koja je, pod uslovom daljeg stimulisanja, mogla izazvati ili ubrzati proces promovisanja ovog autora u postojeem umetnikom kontekstu. Sticajem prilika, Trbuljak se, meutim, nije zadrao u ovom umetnikom ambijentu, nije, naime, nastavio svoju delatnost u delokrugu anketiranih galerija i ve je samim tim tok ovog procesa bio prekinut, rezultirajui, ipak, jednom naelnom potvrdom o ispravnosti ili makar opravdanosti polaznih pretpostavki itave ove operacije. S druge strane, izvesni dogaaji koji su se odvijali u poslednje vreme dali su Trbuljaku ideju o mogunosti produenja itave ove analize i to upravo i ini tematiku ove beogradske izlobe. On je, naime, primetio da je u nizu umetnikih publikacija ili potanskih poiljki

141

Goran Trbuljak, 0 galerijama: anonimni umetnik-Goran Trbuljak, Par'iz, 1972-74.

njegovo prezime vrlo esto bilo pogreno napisano (na pr: Trbulijak, Trubugar, Trulak,Trbulak i s!.), to ga je navelo na zakljuak da on ipak nije uspeo da izbori pravo na svoje neprikosnoveno i uvek prepoznatljivo umetniko ime nego je, sudei po uestalosti ovih greaka, ostao u sutini i dalje anoniman, dakle iskljuen iz koloteina onog sistema umetnosti u koji je nastojao ui ovom operacijom smiljene diverzije. Za odreenje bitnog karaktera ovog rada Gorana Trbuljaka nije, naravno, od presudne vanosti da li sve etape ovog procesa odgovaraju zahtevima funkcionalne provere. Jer, da je to u pitanju, radilo bi se ovde o jednoj anketi koja bi pripadala podruju sociologije umetnikog ivota. Re je, naprotiv, o jednoj operaciji kojoj se eli obezbediti status specifinog umetnikog dela, i to dela koje se samom svojom jezikom strukturom uvlai u protivrenosti i konflikte to ih stvara postojei sistem umetnosti. Iz tih razloga, ovaj Trbuljakov rad i nije mogao biti zasnovan na osobinama oblikovnih i plastikih kvaliteta, nego postoji kao jedna specifina celina ije je znaenje i funkcionisanje u stvari indikativno-kritiko, u smislu termina kojega je povodom svojih i tuih intervencija slinih karakteristika postavio Daniel Buren. Smisao tih indikativno-kritikih radova sastoji se u mogunosti otvorenog ili prikrivenog provociranja determinanti vrednovanja umetnikih rezultata koje se samo jednim delom zasnivaju na analizama strukture konkretnog rada, dok se drugim svojim delom zasnivaju na motivacijama vetakog proteiranja koje, zavisno od drutvenog konteksta, moe imati manje ili vie izraene komercijalne ili ideoloke razloge. Trbuljakova sonda u jedno vano podruje onog sistema umetnosti koji se temelji na merkantilnim interesima bila je ovog puta precizno i efikasno projektovana, a udruena sa itavim nizom slinih provokacija (gde bi trebalo, izmeu ostalog, preispitati i faktor uticaja kritike) dovodila bi do zakljuka koji bi vodili daljem razotkrivanju mnogih prividno normalnih i objektivnih procesa funkcionisanja tekuih umetnikih i kulturnih zbivanja. Umetnost, 52-53. Beograd III-V11977.