You are on page 1of 130

Telekomunikacione mree

ATM

SADRAJ:
ATM:
Uvod ATM elije Referentni model protokola Fiziki nivo ATM nivo, VC i VP Klase servisa, AAL, parametri saobraaja Signalizacija SMIN mrea
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 2 / 129

Uvod

ATM (Asynchronous Transfer Mode)


1995. usvojen standard zamiljen kao protokol koji moe da slui za prenos svih vrsta podataka: glas video fajlovi... komutacija elija koristi:
virtuelna kola: PVC, SVC datagram prenos
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 4 / 129

ATM i B-ISDN
ATM je tehnologija izabrana od strane meunarodnih standardizacionih tela za realizaciju B-ISDN-a (Broadband ISDN), odn. irokopojasnog ISDN-a B-ISDN je proizvod daljeg razvoja uskopojasnog ISDN-a (N-ISDN) jo ranih osamdesetih je bilo jasno da e se vrlo brzo javiti novi servisi koji zahtevaju vee propusne opsege od onih koji nudi N-ISDN (2Mbit/s) pri razvoju B-ISDN-a prvobitno je razmatrana kombinacija kanala sa fiksnim brzinama prenosa slino reenju ponuenom za N-ISDN N-ISDN daje dve varijante pristupa: bazni: 2B + D = 2 * 64 kbit/s + 16 kbit/s primarni: 30B + D = 30 * 64 kbit/s + 128 kbit/s

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

5 / 129

ATM i B-ISDN
prvobitna ideja za B-ISDN je bila vrlo slina s tim da bi kao osnovne brzine prenosa bile koriene brzine od 2Mbit/s i 140Mbit/s velika mana ovakvog sistema bila je nemogunost efikasnog rukovanja servisima koji zahtevaju promenljivu brzinu prenosa reenje ovog problema doneo je ATM sa svom fleksibilnou koju prua u pogledu brzina prenosa

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

6 / 129

B-ISDN servisi
Klasa servisa
Interaktivni (Konverzacioni) video audio tekst/podaci slika video audio tekst/podaci slika videa audia teksta slike videu audiu tekstu/podacima slici

Primer
video konferencije, nastava na daljinu telefon bankarske transackije, verifikacija kreditne kartice multimedijalne konferencije Multimedijalni e-mail govorna pota e-mail, teleks, faks faks visoke rezolucije Televizija Radio, prenos zvuka prenos vesti, netnews satelitska vremenska slika video po zahtevu (video on demand - VOD) audio biblioteka transfer fajlova pretrega biblioteke povezivanje ili emulacija LAN-a Telnet, Telecommuting
7 / 129

Poruke (Messaging) Distribucija

Pristupanje (Retrieval)

Povezivanje LAN-ova Udaljeni terminali

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

ATM elije

ATM elija
ATM elija je duine 53 bajta:
korisniki deo - 48 bajta zaglavlje 5 bajta

rezultat kompromisa izmeu Evrope, SAD i Japana:


Evropa je htela 32 bajta za korisniki deo SAD i Japan 64 bajta
5 bajta
ZAGLAVLJE (HEADER)

48 bajta
KORISNIKI PODACI (PAYLOAD)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

9 / 129

ATM elija
ukupno kanjenje je zbir sledeih: 1. kanjenje usled punjenja elije (packetization delay) 2. kanjenje zbog komutacije (store and forward) 3. kanjenje zbog prenosa meutim, manja elija procentualno vie zaglavlja veliki deo prenosa otpada na za korisnike nepotreban deo
(slajd 36 u predavanju Uvod u mree za prenos podataka)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

10 / 129

Format elije
elija na interfejsu korisnik mrea
UNI User-to-Network Interface
1 2 3 4

biti
5 6 7 8

1 2 3 4 5 6 ..... 53

GFC VPI VCI VCI HEC

VPI VCI

bajti
ZAGLAVLJE

PTI

CLP

Korisnike informacije (Payload)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

11 / 129

Format elije
elija na interfejsu mrea mrea
NNI Network-toNetwork Interface
1 2 3 4

biti
5 6 7 8

1 2 3
bajti
VPI

VPI VCI VCI VCI HEC PTI


CLP

4 5 6 ..... 53

ZAGLAVLJE

Korisnike informacije (Payload)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

12 / 129

Vrste elija
tri vrste: sa korisnikim saobraajem OAM elije (sa kontrolnim informacijama) prazne elije (idle cells) elije sa korisnikim saobraajem generiu se od strane korisnika i ulaze u mreu kroz UNI elije koje nose informaciju o mrei se kreiraju u samoj mrei po linku se uvek prenosi konstantan broj elija u jedinici vremena one elije koje ostanu nerasporeene za korisniki i OAM saobraaj su prazne po fizikom linku sinhron prenos na drugom nivou asinhron dinamiki se uzima sa fizikog nivoa onoliko elija koliko je potrebno

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

13 / 129

Znaenje pojedinih polja


GFC (Generic Flow Control):
etvorobitno polje definisano samo na UNI interfejsu moe biti iskorieno za kontrolu elijskog toka sa korisnike strane za sada se ne koristi i sva etiri bita su postavljena na 0

VPI (Virtual Path Identifier)


polje namenjeno za identifikaciju virtuelne staze 8 bita kod UNI interfejsa, a 12 kod NNI i B-ICI. u sluaju prazne elije svi biti ovog polja postavljeni su na 0

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

14 / 129

Znaenje pojedinih polja


VCI (Virtual Channel Identifier)
duine 16 bita slui za identifikaciju virtuelnog kanala (virtuelnog kola) kome elija pripada u sluaju praznih elija vrednost svih bita ovog polja postavljena je na 0 takoe mogu biti rezervisane i neke druge VCI vrednosti za signalizacione elije ili kanale u probi

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

15 / 129

Znaenje pojedinih polja


PTI (Payload Type Identifier)
trobitno polje koje ukazuje na sadrinu informacionog polja elije da li se nose korisnike elije (korisnike informacije) ili OAM elije (Operation, Administration, Maintenance) kontrolne elije namenjene za nadgledanje, upravljenje i i odravanje mree ukoliko se radi o elijama sa korisnikim informacijama ovo polje takoe ukljuuje informaciju o preoptereenosti mree (koju nosi Congestion Indication bit koji moe biti modifikovan od strane vorova u mrei da ukae na postojanje zaguenja)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

16 / 129

Znaenje pojedinih polja


PTI (Payload Type Identifier)
ATM standard definie znaenje osam vrednosti koje moe imati ovo polje
000 001 010 011 100 101 110 korisniki podaci; nema zaguenja; tip 0 korisniki podaci; nema zaguenja; tip 1 korisniki podaci; ima zaguenja; tip 0 korisniki podaci; ima zaguenja; tip 1 OAM elije koje se odnose na link OAM elije koje se odnose na celu vezu elija za resource menadgement (treba da se definie) rezervisana za buduu upotrebu
17 / 129

111

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Znaenje pojedinih polja


CLP (Cell Loss Priority)
bit koji se koristi da bi se ustanovio prioritet elija u preoptereenoj mrei ukoliko je CLP postavljen na 0, znai da je prioritet elije visok elije razliitih prioriteta se smetaju u razliite bafere - u tom sluaju e elije veeg prioriteta biti poslate pre elija manjeg prioriteta i sama ATM mrea moe uticati na vrednost CLP bita ukoliko neki servis prevazie dogovoreni propusni opseg, mrea moe kazniti korisnika linka odbacivanjem elije, bez ozira na to ima li link dovoljan kapacitet u sluaju prenosa signala koji zahtevaju konstantan protok (glas, nekodovani video) prioritet elija je uvek visok

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

18 / 129

Znaenje pojedinih polja


HEC (Header Error Control)
osmobitni blok dobijen primenom Cyclic Redundancy Check (CRC) algoritma na celo zaglavlje pomou HEC-a mogue je ispraviti jednostruke greke, dok se viestruke samo detektuju detekcija greaka u zaglavlju je veoma bitna s obzirom da greke u VPI ili VCI vrednosti ne samo da dovode da gubitaka elija iz jedne veze, ve i ugroavaju i tok ostalih elija ukoliko je nova, lana VPI i VCI iskoriena za neku drugu vezu HEC polje se koristi na fizikom nivou kako bi se utvrdio poetak nove elije u elijskom toku (delineation function)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

19 / 129

Znaenje pojedinih polja


Payload
deo elije namenjen za prenos:
korisnikih informacija
govor, video, podaci (korisnika ravan)

kontrolnih informacija (kontrolna ravan) kod praznih elija svih 48 bajtova nose sekvencu 10101010

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

20 / 129

ATM referentni model protokola

Referentni model protokola


AAL (ATM Adaptation Layer)
nivo mapira podatke iz viih nivoa u elije i to u zavisnosti od potrebnog servisa podaci se segmentiraju u elije duine 48 bajta podnivo zavisan od servisa
ravni Menadment nivoa Kontrolna ravan Korisnika ravan

ATM nivo
vri komutaciju i multipleksiranje virtuelnih kola dodaje se 5 bajta zaglavlja (48 + 5 = 53) ne zavisi od servisa

Fiziki nivo
sinhroni tok elija po linku

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

22 / 129

Referentni model protokola


Korisnika ravan
prenos podataka izmeu korisnika
ravni Menadment nivoa Kontrolna ravan Korisnika ravan

Kontrolna ravan
prenos signalizacije

Menadment
kontrola mrenih vorova i itave mree menadment nivoa nadgledanje i odravanje pojedinih nivoa menadment ravni menadment itavog sistema
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 23 / 129

konstantan protok govor video

promenljiv protok fajlovi

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

24 / 129

Tok obrade na predaji

Vii nivoi protokola (npr. IP)

Korisnicki podaci
48 bajta

AAL protokol
5 bajta

Korisnicki podaci
48 bajta

ATM protokol

G F VP C

VCI

C P L HEC T P

Korisnicki podaci

Fiziki nivo

biti

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

25 / 129

Tok obrade na prijemu

Vii nivoi protokola (npr. IP)

Korisnicki podaci
48 bajta

AAL protokol
5 bajta

Korisnicki podaci
48 bajta

ATM protokol

G F VP C

VCI

C P L HEC T P

Korisnicki podaci

Fiziki nivo

biti

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

26 / 129

Segmentacija i multipleksiranje
PREDAJNIK PRENOS PRIJEMNIK

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

27 / 129

Mreni interfejsi i referentne konfiguracije


Referentna konfiguracija je opti opis u obliku blok dijagrama i sastoji se iz:
funkcionalnih grupa jedinica koje imaju odreenu standardizovanu funkciju referentnih taaka odn. taaka koje oznaavaju interfejs izmeu funkcionalnih grupa

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

28 / 129

Mreni interfejsi i referentne konfiguracije

Funkcionalne grupe:
B-NT1 (Broadband Network Termination 1) mreni zavretak koji se koristi u javnim mreama i ukljuuje funkcije kao to su zavretak linijske predaje, rukovanje predajnim interfejsom i odgovarajuim OAM funkcijama B-NT2 (Broadband Network Termination 2) se koristi u privatnim mreama i vri funkcije kao to su: multipleksiranje odn. demultipleksiranje saobraaja, baferovanje ATM elija, komutaciju ATM elija i elijsku sinhronizaciju (PABX - privatna centrala je primer BNT2)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

29 / 129

Mreni interfejsi i referentne konfiguracije

Funkcionalne grupe:
B-TE (Broadband Terminal Equipment) je terminal koji zavrava sve protokole koji se koriste izmeu korisnika. B-TE1 je terminal sa standardnim interfejsom, dok B-TE2 to nije i stoga mu je potreban B-TA (Broadband Terminal Adapter) koji prilagoava nestandardne terminale standardnom interfejsu Razliite funkcionalne grupe takoe mogu biti primenjene i u okviru istog ureaja ( npr. B-NT1 i B-NT2 )
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 30 / 129

Mreni interfejsi i referentne konfiguracije

Postoje etiri definisana tipa referentnih taaka:


RB je referentna taka izmeu terminala i terminalnog adaptera SB je referentna taka izmeu terminala sa standardnim interfejsom i mree TB je referentna taka izmeu B-NT1 i B-NT2 UB je referentna taka izmeu vorova u mrei
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 31 / 129

NNI (Network-Network Interface) interfejs izmeu vorova mree

UNI (UserNetwork Interface) interfejs korisnik-mrea postoji javni i privatni UNI interfejs privatni UNI je referentnoj taki SB ekvivalent

javni UNI je ekvivalent taki TB

B-ICI (Broadband Inter-Carrier Interface)


Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

interfejs izmeu mrea razliitih operatera

32 / 129

Mreni interfejsi
Korisnik Korisnik ATM mrea

AAL ATM PHY UNI

AAL ATM PHY UNI

NNI

NNI
33 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Fiziki nivo

Fiziki nivo
funkcije:
adaptacija toka elija na sinhroni tok po linku grupisanje elija u ramove u kojima se vri prenos generisanje i proveru HEC polja na prijemu vri delineaciju elija (cell delineation) identifikacija granica izmeu elija
Vii nivoi AAL ATM

optiki ili elektrini primopredajnik na predaji konvertuje bite u signale koji se prostiru po linku na prijemu vri inverznu funkciju
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Fizicki nivo

Transmission Convergence Sublayer Physical Medium Sublayer

35 / 129

Fiziki nivo - funkcije


adaptacija toka elija sa ATM nivoa na prenos po linku: tok elija po linku je uvek neprekidan i konstantnog intenziteta ukoliko sa ATM nivoa ne stie dovoljan broj elija da se popuni kapacitet linka, umeu se prazne (idle) elije na prijemu se idle elije uklanjaju generisanje i provera HEC polja: HEC (Header Error Control) titi samo zaglavlje mogue je ispraviti jednostruke greke viestruke se ne ispravljaju, ve se itava elija odbacuje ukoliko je potrebna, retransmisiju zahteva krajnji prijemnik korisniki podaci se po default-u ne tite od greaka u toku prenosa, ve to radi AAL u zavisnosti od klase servisa

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

36 / 129

Fiziki nivo - funkcije


delineacija elija: pomou HEC polja granice izmeu elija (sinhronizacija na nivou elija) se vri na sledei nain: prijemnik rauna HEC za prva etiri bajta koja je primio i uporeuje sa petim bajtom ukoliko se slau uhvaena je elija ukoliko se ne slau, prozor od etiri bajta se pomera za jedan biti i postupak se ponavlja, sve dok se izraunata HEC vrednost i naredni bajt ne poklope postupak se stalno ponavlja

...

Prozor od cetiri bajta za koji se racuna HEC i poredi sa narednim bajtom

...
37 / 129

Ukoliko se izracunati HEC i zaglavlje ne slazu sve se pomera za jedan bit


Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Tehnike prenosa
postoje tri varijante prenosa:
sopstveni (ATM based) SDH PDH

ram u varijanti sopstvenog prenosa (cell based transmission):


ram se sastoji od 27 elija prva je obavezno ili idle ili OAM elija
na taj nain se omoguava interworking ATM i SDH SDH (STM) ram sadri 1/27 zaglavlja

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

38 / 129

Tehnike prenosa
pakovanje u SDH
u korisniki deo STM rama ne moe da stane ceo broj elija eliji se prekidaju i nastavljaju u susednim kontejnerima HEC slui za sinhronizaciju na nivou elija RSOH P O H

MSOH

ATM elija

STM-1

pakovanje u PDH
elije se mogu prostirati u vie ramova

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

39 / 129

Slojevi mree
VC veza
VC link VC link VC link

ATM nivo

VP veza
VP link VP link VP link

prenosna staza fiziki nivo

digitalna sekcija sekcija regeneracije

krajnje take take spajanja

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

40 / 129

Slojevi mree na fizikom nivou


Prenosna staza na nivou elija spaja mrene elemente u kojima elije konvertuju u nizove bita i obrnuto vri funkcije delineacije elija, generisanja i provere HEC polja sastoji se od vie digitalnih sekcija Digitalna sekcija deo staze na kome se vri digitalni prenos bitovi se pretvaraju u ramove i obrnuto sastoji se od vie sekcija regeneracije Sekcija regeneracije najnii nivo na svakoj sekcije regeneracije se vri regeneracija signala

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

41 / 129

Varijante UNI interfejsa


2 Mbit/s (PDH E1, bakarne parice - UTP 3) 34 Mbit/s (PDH E3, bakarne parice UTP 3) 51.84 Mbit/s (SONET, bakarne parice - UTP 3) 100 Mbit/s (FDDI optika vlakna) 155 Mbit/s (SDH STM 1, optika vlakna, bakarne parice - UTP 3, STP 3; koaksijalni kabl) 622 Mbit/s (SDH STM 4, optika vlakna) za privatne mree jo se definie i 25.6 Mbit/s, UTP 3 mogua upotreba ADSL i HFC interfejs ne mora biti simetrian u oba smera npr. korisnik prima 622 Mbit/s a alje 155 Mbit/s

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

42 / 129

Varijante NNI interfejsa


NNI (prenosna mrea):
SDH kao prenosna tehnika 155 Mbit/s (SDH) 622 Mbit/s (SDH) SMIN mrea poseduje obe varijante

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

43 / 129

ATM nivo, VP (Virtuelna Staza) i VC (Virtuelni kanal), Komutacija

Funkcije ATM nivoa


Formiranje ATM elije
dodavanje zaglavlja na predaji uklanjanje zaglavlja na prijemu tokom prenosa kroz mreu, samo se zaglavlje razmatra bitna razlika u odnosu na prethodne paketske mree

Multipleksiranje / demultipleksiranje eija


na predaji se tokovi elija koje stiu sa AAL nivoa multipleksiraju u jedan tok koji se alje na fiziki nivo na prijemu se vri inverzna operacija

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

45 / 129

Funkcije ATM nivoa


translacija VPI i VCI polja ATM elija
vri se prilikom komutacije u mrenim vorovima

kontrola toka na UNI interfejsu

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

46 / 129

VC i VP
ATM elijski tok po fizikom linku logiki je organizovan u virtualne kanale (VC) i virtualne staze (VP) VP i VC su pojmovi povezani sa virtuelnim kolima VC je u stvari virtuelno kolo (u ATM terminologiji virtuelni kanal) za uspostavljanje veze korisniku je potreban jedan virtuelni kanal - VC, kome odgovara na pojedinanom linku jedinstven VCI virtuelni kanali koja se po mrei delom prostiru istom putanjom grupiu se u virtuelne staze sve elije nose informaciju o VCI i VPI u svom zaglavlju, i ovi brojevi su isti za sve elije koje pripadaju istoj vezi

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

47 / 129

VC i VP

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

48 / 129

Zato VPI/VCI brojevi umesto jedinstvenog broja za virtuelno kolo?


olakana komutacija umesto mnotva kanala, komutacija samo jedne staze tabele rutiranja su manje virtualni kanali se lako dodaju virtualnim stazama uvoenjem semipermanentnih virtualnih staza smanjuje se vreme neophodno za uspostavljanje veze mogunost razdvajanja tokova razliitih karakteristika i zahteva (podataka, govora i videa) omoguuje se primena razliitih QoS na razliite grupe tokova

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

49 / 129

VC i VP

ATM mrea
ATM Access Device

Virtual Path

ATM Access Device

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

50 / 129

Komutacija
brojevi VPI i VCI imaju lokalni karakter i odnose se na svaki link izmeu komutacionih vorova ponaosob se translira u VCI/VPI vrednost izlaznog specificiranim za tu vezu na osnovu tabela rutiranja

u svakom komutacionom voru za svaki ulazni link VCI/VPI vrednost


tabele rutiranja se modifikuju pri svakom novom uspostavljanju ili raskidanju veze nove VCI/VPI vrednosti karakteriu vezu na sledeem linku sve do susednog komutacionog vora

dve varijante:
1. komutacija na nivou VC tada se menjaju i VCI i VPI vrednosti 2. komutacija na nivou VP menja se samo VPI, dok VCI ostaje isti
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 51 / 129

Komutacija

komutacija na nivou virtuelnih staza

komutacija na nivou virtuelnih kanala

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

52 / 129

VC i VP

komutacija na nivou virtuelnih staza

komutacija na nivou virtuelnih kanala

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

53 / 129

Komutacija i virtuelna kola


pre nego to zapone prenos izmeu korisnika, prvo sledi faza u kojoj signalizacioni protokoli i protokoli za rutiranje (ukoliko su implementirani) izvre rezervaciju (logike) putanje uspostavu virtuelnog kola u toku uspostave virtuelnog kola, u svim mrenim vorovima du putanje se izvri popuna tabela rutiranja koja odreuje na koji izlaz se elija upuuje u zavisnosti od VPI i VCI vrednosti koje se upisane u zaglavlju, i u koje nove vrednosti VPI i VCI se menjaju

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

54 / 129

Komutacija i virtuelno kolo - primer


K5 K1 C C A A K3 D D B B K7 G G FF K8 K9

mrea mrea

EE

K2

K6

K4

Korisnik 2 zahteva komunikaciju sa korisnikom 9


Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 55 / 129

Komutacija i virtuelno kolo - primer


K5 K1 C C VC7
VC 4

mrea mrea
A A
VC3

EE B B
VC 2

K2

K6

K7 FF K8
3 VC

K3

D D

G G

K4

K9

1. signalizacija radi uspostave virtuelnog kola i popunjavanje tabela rutiranja u svakom voru du putanje
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 56 / 129

Komutacija i virtuelno kolo - primer


K5 K1 C C VC7
VC 4

mrea mrea
A A
VC3

EE B B
VC 2

K2

K6

K7 FF K8
3 VC

K3

D D

G G

K4

K9

ulazni link
TABELA RUTIRANJA U VORU A

ulazno VC

izlazni link

izlazno VC

CA

AB

3
57 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Komutacija i virtuelno kolo - primer


K5 K1 C C VC7
VC 4

mrea mrea
A A
VC3

EE B B
VC 2

K2

K6

K7 FF K8
3 VC

K3

D D

G G

K4

K9

2. primer obrade u vorovima prilikom komutacije: svaka elija koja pristigne sa linka CA i sa VCI = 4 u vor A, bie usmerena na link AB, a VCI u eliji biti promenjen sa 4 na 3
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 58 / 129

Klase servisa i AAL

Klase servisa
Klasa servisa Tip AAL protokola Sinhronizacija izmeu predajnika i prijemnika Zahtevani protok (bit/s)

Klasa A
AAL-1

Klasa B
AAL-2

Klasa C
AAL-3/4, AAL-5

Klasa D
AAL-3/4 AAL-5

potrebna

nije potrebna

konstantan

promenljiv bez uspostavljanja veze - connectionless (datagram)

sa uspostavljanjem veze - connection Vrsta prenosa oriented (virtuelno kolo)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

60 / 129

Klase A
AAL 1 konstantan protok, mala i konstantna kanjenja potrebna sinhronizacija virtuelno kolo servis se jo zove CBR (Constant Bit Rate) primeri:
prenos govora (64 kbit/s) emulacija komutacije kola (2 Mbit/s) prenos nekomprimovanog video signala (n * 64 kbit/s), n veliko
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 61 / 129

Klasa B
AAL 2 promenljiv protok, mala i konstantna kanjenja sinhronizacija potrebna virtuelno kolo servis se jo zove rt-VBR (real time - Variable Bit Rate) primer:
MPEG2 kodovani video (5 6 Mbit/s) MPEG4 kodovani video (1 1.5 Mbit/s) adaptivno kodovani govor ADPCM ( < 64 kbit/s)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

62 / 129

Klasa C
AAL 3/4 i AAL 5 promenljiv protok, toleriu se vea i promenljiva kanjenja sinhronizacija nepotrebna virtuelno kolo servisi nrt-VBR (non-real time - Variable Bit Rate) i ABR (Available Bit Rate) primeri:
povezivanje LAN-ova prenos X.25 i Frame Relay saobraaja

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

63 / 129

Klasa D
AAL 3/4 i AAL 5 promenljiv protok, toleriu se velika i promenljiva kanjenja sinhronizacija nepotrebna datagram
best-effort prenos
nema garancija da e elije uopte biti isporuene

servis UBR (Unspecified Bit Rate) primeri:


povezivanje LAN-ova prenos TCP/IP saobraaja (Internet)
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 64 / 129

multiplekser propusni opseg linka

ABR
VBR CBR ABR

UBR

VBR CBR

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

65 / 129

AAL - podnivoi
AAL nivo se sastoji od dva podnivoa
Segmentation and Reassembly (SAR) Convergence Sublayer (CS) koji se sastoji od jo dva podnivoa: Service Specific Convergence Sublayer (SSCS) Common Part Convergence Sublayer (CPCS)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

66 / 129

Funkcije AAL nivoa


SAR
na predaji vri segmentaciju (segmentation) toka podataka koji pristie sa CS podnivoa u 48-bajtne elije na prijemu vri obrnutu funkciju ponovno spajanje elija u tok podataka (reassembly)

CS
funkcionalnost mu zavisi od klase servisa zadatak mu je konvergencija (prilagoenje) izmeu zahteva koje trae klase servisa i servisa prenosa koji postoji na ATM nivou da bi se to obezbedilo, CS moe da vri razliite funkcije:
sekvenciranje zatita korisnikih podataka od greaka u toku prenosa (ATM nivo to ne radi) utiskivanje informacije o vremenu emitovanja elije (time-stamp) radi sinhronizacije

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

67 / 129

Funkcije AAL nivoa


CS je dodatno podeljen na dva podnivoa CPCS je podnivo u kome je realizovan zajedniki deo funkcionalnosti za sve servise u okviru jednog AAL protokola (common part) npr. za AAL 1:
isti je i za prenos govora i prenos videa

SSCS je zavisan od konkretnog servisa (service specific)


npr. za AAL1:
razliit je za prenos govora i za prenos videa

vrlo esto SSCS nije implementiran AAL elije se uvek sastoje od 48 bajta
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 68 / 129

AAL 1
namenjen za sinhron prenos sa malim kanjenjima i konstantnim protokom (klasa A, CBR) SAR podnivo:
dobija 47 bajtnu eliju sa CS podnivoa dodaje 1 bajt sopstvenog zaglavlja: redni broj elije Sequence Number (4 bajta) zatita rednog broja Sequence Number Protection (4 bajta)
CS podnivo PAYLOAD
47 bajta ka ATM nivou ka SAR podnivou

SAR podnivo

SN
4bita

SNP
4 bita

PAYLOAD
47 bajta

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

69 / 129

AAL 1 SAR podnivo


na prijemu provera ispravnost rednog broja paketi sa neispravnim rednim brojem se (u principu) odbacuju ne titi korisnike podatke od greaka redni broj slui za:
sekvenciranje sinhronizaciju

postoje mogunost da SAR podnivo upisuje i vreme emitovanja elije (time-stamp), to moe da dodatno pobolja sinhronizaciju
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 70 / 129

AAL 1 CS podnivo
na prijemu vri detekciju nedostajuih i pogreno ubaenih elija ekstrakcija takta na prijemu je zaduen da prema korisniku emituje sinhron tok bita (konstantan protok):
na prijemu uvek postoji bafer
sa jedne strane se bafer puni elijama sa koje stiu sa SAR podnivoa, pri emu tempo pristizanja moe da varira sa druge strane ga CS konstantnom brzinom prazni bafer slui da to vie ublai varijacije dolaznog toka

moe da vri detekciju i korekciju greaka za korisnike podatke podaci ne moraju zauzimati svih 47 bajta (moe i manje)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

71 / 129

AAL 1 CS podnivo
CS se trudi da bafer prazni brzinom koja je to je mogue vie konstantna, i jednaka brzini koja je bila na predaji (ekstrakcija takta). CS pakete isporuuje viim nivoima koji zahtevaju konstantan protok. Za ekstrakciju takta koristi se nivo popunjenosti bafera i time-stamp u elijama (ukoliko postoji). BAFER

elije SAR ga puni brzinom kojom mu elije pristiu sa ATM nivoa, koja ne mora biti konstantna (usled zaguenja na linku, gubitka elija ...)
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 72 / 129

AAL 2
namenjen za sinhron prenos sa malim kanjenjima i promenljivim protokom (klasa B, VBR) jo uvek nije u potpunosti specificiran CS podnivo vri sline funkcije kao i kod AAL 1
time-stamp, zatita korisnikih informacija od greaka (opciono) razliito je to to isporuuje SAR podnivou pakete ija duina varira

SAR podnivo takoe vri sline funkcije:


numerisanje (redni broj)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

73 / 129

AAL 3/4
prvobitno su postojala dva odvojena protokola - AAL 3 i AAL 4, pa su kasnije objedinjena u AAL 3/4 namenjen je za prenos promenljivim protokom koji tolerie promenljiva kanjenja (klase C i D, nrt-VBR, ABR, UBR) poseduje oba CS podnivoa:
Service Specific CS Common Part CS

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

74 / 129

AAL 3/4 CS
Service Specific CS vri funkcije specifine za neki servis od grupe servisa koje nudi AAL 3/4
npr. datagram prenos (bez virtuelnog kola) prenos Frame Relay saobraaja

Common Part CS vri funkcije zajednike za sve servise koje nudi AAL 3/4 paket CPCS-a:
4 bajta 0 - 65532 bajta 0 - 3 bajta 4 bajta

ZAGLAVLJE (HEADER

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a)

DOPUNA (PAD)

REP (TRAILER)
75 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

AAL 3/4 CS
ZAGLAVLJE i REP nose informaciju o duine PAYLOAD Service Specific CS vri funkcije specifi ne za neki servis polja PAD polja. odigrupe servisa koje nudi AAL 3/4 Slue da prijemna strana alocira odgovarajui bafer za npr. datagram prenos (bez virtuelnog kola) paket.

prenos Frame Relay saobraaja

PAYLOAD polje je duine do funkcije 65532 bajta. Common Part CS vri zajednike za sve servise koje nudi AAL 3/4 PAD slui da dopuni PAYLOAD polje do duine koja je paket4CPCS-a: umoak bajta.
4 bajta 0 - 65532 bajta 0 - 3 bajta 4 bajta

ZAGLAVLJE (HEADER

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a)

DOPUNA (PAD)

REP (TRAILER)
76 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

AAL 3/4 SAR


AAL 3/4 SAR podnivo vri sledee funkcije:
podelu paketa koji stiu sa CS podnivoa na 48 bajtne elije numerisanje AAL elija multipleksiranje vie korisnikih tokova u jedan zatitu korisnikih informacija od greaka u toku prenosa

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

77 / 129

AAL 3/4 SAR elija


Segment Type (ST) polje je povezano sa segmentacijom paketa koji stiu sa CS podnivoa. Moe da ima tri vrednosti: BOM (Beggining of Message) poetak poruke (paketa) COM (Continuation) of Message nastavak poruke EOM (End of Message) kraj poruke Ovo polje je dugo 2 bita. Length Indication (LI) nosi podatak koliko je bajtova okviru dela namenjenog za korisnike podatke (payload) stvarno iskorieno. Dugo je 6 bita.

ST SN

MID

PAYLOAD (stigao sa CS podnivoa) 44 bajta

LI

CRC

zaglavlje

Multiplexing Identification (MID) slui da identifikuje pojedine AAL tokove koji se multipleksiraju u jedan tok na ATM nivou. Ovo polje je dugo 10 bita.

rep

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

Redni broj (Sequence Number) od etiri bita.

CRC polje (10 bita) je namenjeno za proveru ispravnosti prenosa korisnikih podataka.

78 / 129

AAL 3/4 SAR formiranje elija


CS podnivo PAKET SA CS PODNIVOA (ukupno 116 bajtova)

SAR podnivo
ST = SN = MID= BOM 15 123 PAYLOAD (44 bajta) LI = CRC 44

ST = SN = MID= COM 16 123

PAYLOAD (44 bajta)

LI = CRC 44

ST = SN = MID= EOM 17 123

PAYLOAD (28 bajta)

NEISKORIEN DEO

LI = CRC 28

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

79 / 129

AAL 5
AAL 3/4 se pokazao kao previe kompleksan protokol previe zaglavlja previe obrade zato je razvijen je AAL 5 protokol znatno jednostavniji, ali i efikasniji preti da potisne i AAL 2 i AAL 3/4 Ericsson tvrdi da je AAL 3/4 bolji za datagram, a AAL 5 za prenos sa virtuelnim kolom namenjen je za klase servisa B i C takoe slui za prenos ATM signalizacije (kontrolnog saobraaja)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

80 / 129

AAL 5 podnivoi
moe da poseduje SSCS podnivo datagram prenos slui da nosi identifikaciju za multipleksiranje CS (slino kao kod AAL 3/4) ima pakete promenljive duine za razliku od AAL 3/4, ovde CS vri zatitu od greaka u prenosu CS paketi su slini kao kod AAL 3/4, sa malim izmenama
0 - 65532 bajta 0 - 47 bajta
1 1 bajt bajt

2 bajta

4 bajta

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a)

DOPUNA (PAD)

UU CPI

DUINA (LENGTH)

CRC
81 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

AAL 5 podnivoi
PAYLOAD polje je duine do 65532 bajta. PAD slui da dopuni PAYLOAD polje do duine koja je umoak 48 bajta. UU (User to User) polje nosi transparentno (neizmenjeno kroz mreu) podatke izmeu korisnika (za neke njihove posebne namene). CPI polje se trenutno ne koristi. LENGTH nosi duinu korisnikih podataka u bajtima. CRC polje slui za zatitu od greaka u toku prenosa.
0 - 65532 bajta 0 - 47 bajta
1 1 bajt bajt

2 bajta

4 bajta

PAYLOAD (stigao sa SSCS-a)

DOPUNA (PAD)

UU CPI

DUINA (LENGTH)

CRC
82 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

AAL 5 SAR
AAL 5 SAR ne dodaje nikakva posebna zaglavlja
samo vri segmentaciju AAL 5 CS paketa u 48-bajtne elije ne postoji ST polje
na AAL 5 nivou ne postoji mehanizam kojim bi se oznaio da li je u pitanju poetak, nastavak ili kraj paketa (BOM, COM, EOM) da bi se oznaile granice izmeu paketa, koristi se zaglavlje ATM nivoa, i to polje PTI

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

83 / 129

Parametri za opis saobraaja (Traffic Descriptors)


kvantitativne veliine koje opisuju saobraaj Peak Cell Rate (PCR) vrna brzina elija
maksimalna dozvoljena brzina toka elija u kolu

Minimum Cell Rate (MCR) minimalna brzina elija


minimalna brzina elijskog toka koju garantuje provajder servisa

Sustainable Cell Rate (SCR) odravana brzina elija


oekivana ili zahtevana brzina elijskog toka usrednjena u toku dueg vremenskog intervala (prosena brzina koja se zahteva od provajdera mree, raunato u duem vremenskom periodu)

Cell Delay Variation Tolerance (CDVT) toleracija varijacija u kanjenju elija


tolerancija na varijacije u vremenu prenosa elija kroz mreu

Burst Tolerance (BT) tolerancija sporadinog saobraaja


granica do koje se prenos moe vriti brzinom jednakom PCR

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

84 / 129

Kvalitet servisa (Quality of Service - QoS)


Pod kvalitetom servisa se podrazumeva skup garancija koje nam daje provajder ATM mree

Garancije za gubitak elija (Loss Guarantees):


Cell Loss Ratio (CLR) Garancije za kanjenje (Delay Guarantees): Cell Transfer Delay (CTD) Cell Delay Variation (CDV)
kanjenje pri prenosu elije varijacije u kanjenju elija

garancije su povezane sa parametrima za opis saobraaja izgubljene elije prilikom prenosa / ukupan broj elija

Garancije za brzinu prenosa (Rate Guarantees): PCR, SCR, MCR, and ACR (Actual Cell Rate)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

85 / 129

QoS za klase servisa


pojedine klase servisa zahtevaju odreeni skup garancija CBR:
PCR, CTD i CDV, CLR

rt-VBR:
SCR, CTD i CDV, CLR

nrt-VBR:
SCR, bez garancije za kanjenje, CLR

ABR:
MCR i ACR (Allowed Cell Rate dozvoljena brzina, dinamiki se kontrolie) nema garancije za kanjenje, CLR (koji je karakteristian za mreu)

UBR:
bez garancija za kanjenje, brzinu i gubitak elija

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

86 / 129

QoS za klase servisa


CBR CLR CTD CDV PCR SCR BT za PCR kontrola toka rt-VBR nrt-VBR ABR UBR U U U

9 9 9 9
U U U

9 9 9 9 9 9
U

9 9 9
U

9
U U U U U

9
U U U

9 9
U

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

87 / 129

Connectionless (datagram) prenos


klasa servisa D postoje primene u kojima je poeljnije izbei fazu uspostavljanja veze
npr. kada se veza ree uspostavlja i manje traje najvanija upotreba ove vrste servisa je povezivanje geografski udaljenih LAN-ova bez upotrebe rutera, odn. emulacija LAN-a

ATM je inherentno tehnologija sa uspostavljanjem veze


ATM nivo nudi samo connection-oriented prenos (virtuelno kolo) kako je uopte mogue ostvariti saobraaj bez uspostavljanja veze?
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 88 / 129

Connectionless (datagram) prenos


datagram prenos se ostvaruje preko tzv. ConnectionLess Server Function (CLSF)
implementira se na AAL nivou sa ATM strane terminira virtuelno kolo prema viim slojevima se ponaa kao datagram

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

89 / 129

Connectionless (datagram) prenos


InterWorking Unit (IWU): vri prilagoenje LAN protokola na ATM mreu (implementira Service Specific Convegrence Sublayer) CLSF: terminira virtuelno kola preko ATM mree datagram prenos connection-oriented prenos (sa virtuelnim kolom), virtuelno kolo se uspostavlja po potrebi connection-oriented prenos (sa virtuelnim kolom), semipermanentno virtuelno kolo
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 90 / 129

Signalizacija u ATM-u

Uvod u signalizaciju
pod signalizacijom se podrazumeva razmena kontrolnih poruka izmeu mrenih elemenata (ne prenosi se korisniki saobraaj) cilj signalizacije je:
omoguavanje uspostave, odravanja i raskidanja veze izmeu dva korisnika razmena informacija o stanju veze
optereenju, prekidima, kvarovima u mrei

oporavak veze od prekida ...

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

92 / 129

Uvod u signalizaciju
kao i telekomunikacione mree, i signalizacija je prola kroz nekoliko faza razvoja signalizacija u ATM-u je samo prirodan nastavak digitalne signalizacije, koja su raznim slinim varijantama koristi i X.25, Frame Relay, ISDN i u mreama mobilne telefonije signalizacija u ATM-u spada u signalizaciju po zajednikom kanalu
postoji poseban virtuelni kanal koji slui za prenos signalizacionih poruka i koje je razliit od virtuelnih kanala koji prenose korisnike podatke

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

93 / 129

ATM signalizacija
ATM poseduje korisniku (na UNI interfejsu) i mrenu signalizaciju (na NNI interfejsu) korisnika signalizacija je DSS2 (Digital Subscriber Signalling no. 2), opisana u preporuci Q.2931 mrena signalizacija je SS7 (Signalling System no. 7)

UNI
NNI

UNI

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

94 / 129

ATM signalizacija
signalizacija se razlikuje u zavisnosti od tipa veze postoje tri osnovna tipa veza:
stalna veza, semipermanentna veza i veza po zahtevu

stalna veza

stalna veza obezbeuje povezanost korisnika preko fiksnih linkova; u ATM se za to koriste fiksne vrednosti VCI, operater je zaduen da konfigurie stalnu vezu nema signalizacije) semipermanentne veze obezbeuje operater na zahtev korisnika; zahtev se dostavlja nekom off-line metodom, faksom, pismom i sl (takoe se ne koristi signalizacija), ovaj tip veze e se ili osloboditi nakon izvesnog vremena ili e operater to uraditi manuelno veze po zahtevu se ostvaruju od strane korisnika korienjem signalizacije kao u tradicionalnoj telefoniji

semipermanentna veza

veza po zahtevu
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 95 / 129

ATM signalizacija
veze po zahtevu se dele na: veze tipa taka-taka (point-to-point) u ovakvom tipu veze postoje samo dve krajnje take koje u vezi uestvuju (npr. obian telefonski razgovor) veze tipa taka-vie taaka ono to emituje jedan korisnik prima vie korisnika (npr. distribucija kablovske televizije, tj. broadcast prenos) trenutno se za obe vrste veza koristi isti virtuelni kanal za signalizaciju, iji su identifikatori fiksirani na VPI=0 i VCI=5 iste vrednosti i na UNI i na NNI interfejsima postoji plan da se u budunosti pree na tzv. meta-signalizacioni kanal

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

96 / 129

Meta-signalizacioni kanal
meta-signalizacioni kanal bi sluio za prenos pre svega kontrolnih poruka
kontrolne poruke bi sluile uspostavu signalizacionog kanala kada se pojavi potreba za uspostavom veze na taj nain kreirani signalizacioni kanali bi sluili razmenu signalizacije za uspostavu veze novo kreirani signalizacioni kanali bi se delili na:
point-to-point signalizacione kanale point-to-multipoint signalizacione kanale (broadcast signalizacione kanale)

ukoliko ima vika protoka, po ovom kanalu bi se prenosili i korisniki podaci

za sada signalizacioni kanali prenose samo kontrolne poruke


Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 97 / 129

ATM signalizacija
za prenos signalizacije se koristi AAL 5, sa posebnim SSCS podnivoom prenos signalizacije je sa potvrdom (virtuelno kolo) kao i sav ostali ATM saobraaj, signalizacione poruke se dele u elije i tako prenose kroz mreu

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

98 / 129

Korisnika signalizacija
korisnika signalizacija ima za cilj iniciranje uspostave veze, i nakon zavretka prenosa, raskidanje veze signalizacione poruke korisnike signalizacije (primljene preko UNI interfejsa) se u poetnom mrenom voru prevode u odgovarajue poruke mrene signalizacije, koje se zatim razmenjuju preko mree
na izlasku iz mree (u krajnjem mrenom voru) se poruke ponovo vraaju u format korisnike signalizacije
protokol stek korisnicke signalizacije Q.2931
AAL 5
ATM
fizicki nivo
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 99 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


sledi primer razmene signalizacionih poruka za uspostavu veze taka-taka (point-topoint call) izmeu dva terminala (bie opisane signalizacione poruke koje se razmenjuju preko UNI interfejsa izmeu terminala i najblieg vora)
Korak 1. Ukoliko terminal A eli da uspostavi vezu sa terminalom B povezanim za neki drugi svi, potrebno je da poalje tzv. Setup poruku najbliem voru mree. Setup poruka sadri sledee parametre: 1. referencu poziva 2. adresu pozvanog 3. adresu pozivajueg 4. karakteristike saobraaja 5. informacije o kvalitetu usluge

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

100 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


prijem Setup poruke se potvruje od strane vora porukom Call Proceeding (prosleivanje poziva) upuenom pozivajuem terminalu ova poruka sadri identifikaciju virtuelnog kanala koji e se koristiti za prenos korisnikih informacija (VPI i VCI) i referencu poziva

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

101 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


Korak 2. Kada svi primi Setup poruku, prosleuje IAM (Initial Address Message) poruku preko mree sve do svia najblieg pozivanom terminalu. Pritom se obavljaja provera raspoloivih resursa i rutiranje virtuelnog kanala i staze

IAM

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

102 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


Korak 3. Kada svi do terminala B primi IAM poruku prosleuje Setup poruku ka terminalu B koja se sastoji iz:
reference poziva adrese pozvanog korisnika adrese pozivajueg korisnika karakteristika saobraaja kvaliteta usluge VPI/VCI kanala za korisnike informacije

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

103 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


Terminal B potvruje Setup poruku porukom Call Proceeding koja sadri referencu poziva. U pozvanom terminalu jo treba izvriti proveru da li je mogue prihvatiti poziv.

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

104 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


Korak 4. Poruka Connect se alje od strane terminala B ka najbliem sviu ukoliko je doneta odluka prihvatanja poziva. Ova poruka sadri referencu poziva i naznaku prihvatanja poziva Prijem Connect poruke se potvruje Connect Acknowledge potvrdom od strane svia najblieg pozvanom terminalu. Ova poruka sadri referencu poziva. Informacija o prihvatanju poziva prosleuje se kroz mreu B-ISUP porukama.

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

105 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


Korak 5.
Pozivajui korisnik se obavetava o prihvatanju poziva preko poruke Connect upuene od strane njemu najblieg svia u mrei. Ova poruka sadi referencu poziva i naznaku o prihvatanju poziva. Prijem ove poruke pozivajui terminal potvruje Connect Acknowledge porukom koja sadri referencu poziva. Nakon ovog koraka dva terminala su povezana i mogu meusobno razmenjivati informacije.

ANM

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

106 / 129

Signalizacione poruke u toku obinog poziva


u toku uspostavljanja poziva razmenjuju se etiri razliite signalizacione poruke: Setup, Call Proceeding, Connect, Connect Acknowledge ukoliko pozvani terminal zahteva oglaavanje zvonjavom, kao u normalnoj telefoniji, pored ovih koristi se i Alerting poruka po zavretku poziva neophodne su poruke Release i Release Complete kako bi se oslobodila veza. ukoliko neki vor u mrei detektuje greku na vezi prosleuje poruku ka ostalim vorovima kroz koje veza prolazi kojom se informie o statusu veze na njima; u te svrhe se koriste poruke Status Enquiry (raspitivanje o statusu) i Status

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

107 / 129

Format signalizacione poruke


svaka signalizaciona poruka sastoji se od nekoliko informacionih elemenata razliite duine, koji nose informacije o tome koja je poruka, na koju se vezu odnosi, i ostale informacije bitne za datu poruku etiri obavezna elementa u svakoj poruci su:
oznaka protokola referenca poziva (identifikator poziva) tip poruke duina poruke
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 108 / 129

Format signalizacione poruke


primer formata SETUP signalizacione poruke
Q.2931 - oznaka protokola (protokol diskriminator) call reference referenca poziva SETUP tip poruke message length duina poruke dalje slede ostali inf. elementi, od kojih su najvaniji broadband bearer capability, brojevi pozvanog i pozivajueg korisnika
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 109 / 129

terminal

mreni vor

SS7 Mrea

mreni vor

terminal

Primer razmene signalizacije za uspostavu i raskidanje veze taka-taka

terminal

mreni vor setup

SS7 Mrea

mreni vor setup

terminal

call proceeding call proceeding connect connect connect ack connect ack

razgovor

Uspena uspostava veze

terminal

mreni vor

SS7 Mrea

mreni vor

terminal

razgovor
release release

release complete

release complete

Raskidanje veze

Signalizacija za pozive sa vie uesnika


u sluaju poziva sa vie uesnika razlikuje se uesnik koji inicira vezu, tzv. koren (root), i uesnici koji su pozvani, tzv. listovi (leaves) postoje sledee vrste poziva sa vie uesnika
poziv taka-vie taaka (uni-directional multicast) iniciranje prikljuenja u multiparty poziv (leaf-initiated join) poziv sa vie veza (multi-connection call)

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

113 / 129

Signalizacija za pozive sa vie uesnika


Poziv taka-vie taaka
Uspostavljanje ovog tipa veze poinje sa setup porukom pozivajueg terminala A upuenoj najbliem voru mree. Ova poruka sadri adresu prvog terminala koji e biti prikljuen u poziv, terminala B na slici koja sledi. Informacije iz setup poruke alju se preko mree do vora najblieg terminalu B koji mu alje setup poruku. Terminali i vorovi uvek alju i potvrde na primljene poruke, kao i kod prethodno razmatranog taka-taka poziva. Pri prikljuenju sledeeg terminala pozivu, A alje poruku Add Party (dodaj uesnika) sa adresom terminala C. Poruka se prenosi preko mree do vora najblieg terminalu C, koji mu prosleuje setup poruku na koju terminal C uzvrati potvrdom. Za svaki novi vor koji se prikljuuje mrei po inicijativi korena procedura e biti ista kao i za terminal C.

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

114 / 129

Signalizacija za pozive sa vie uesnika


poziv taka-vie taaka

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

115 / 129

Signalizacija za pozive sa vie uesnika


Iniciranje prikljuenja u multiparty poziv (leaf-initiated join)
Ukoliko neki terminal u mrei eli da se ukljui u poziv tipa taka-vie taaka koji je ve u toku, potrebno je da poalje zahtev za prikljuenje najbliem voru mree (leafinitiated-join request). Ova poruka sadri element koji ukazuje na vezu kojoj terminal eli da se prikljui. Na slici na sledeem slajdu je dat primer veze koja je ostvarena iz korena A ka listovima B i C, dok terminal D eli da se prikljui. vor najblii terminalu D moe da obezbedi prikljuenje na tri razliita naina: prikljuenje terminala D pozivu, pri emu terminal A ne saznaje da je novi list u vezi. vor prikljuuje terminal na poziv i o tome obavetava pozivajueg. vor alje zahtev korenu ija dozvola je neophodna za prikljuenje svakog novog terminala u vezu

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

116 / 129

Signalizacija za pozive sa vie uesnika


iniciranje prikljuenja u multiparty poziv

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

117 / 129

Signalizacija za pozive sa vie uesnika


Multi-connection pozivi
Ova vrsta poziva spada u klasian taka-taka tip sa mogunou ostvarivanja i drugog poziva dok je jedan u toku. Ovakav poziv je potreban, na primer, ukoliko razgovarate sa turistikom agencijom i elite da pogledate slike mesta o kojima raspravljate. Primarni poziv se uspostavlja kao klasian taka-taka poziv. Sledei poziv, u okviru prethodnog, se uspostavlja na isti nain, ali mu je u setup poruci naznaeno da pripada prethodno uspostavljenom pozivu. Sekundarni poziv se moe uspostaviti i prekinuti u bilo kojem trenutku trajanja primarnog poziva.

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

118 / 129

SMIN mrea

SMIN
Serbian Multiservice Internet Network www.telekom.yu dve namene:
proirenje Internet usluga na celo podruje Srbije nove usluge:
prenos podataka prenos govora VPN (Virtual Private Network) Virtuelna Privatna Mrea

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

120 / 129

SMIN
SMIN mrea ima etiri vora (trenutno):
u Beogradu u Novom Sadu u Niu u Kragujevcu

vorovi su povezani meusobno linkovima od 155 Mb/s linkovi su optika vlakna vor u Beogradu povezan je sa dva linka sa inostranim ISP-ima (Internet Service Provider-ima) ovi linkovi su protoka 622 Mbit/s
Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN 121 / 129

SMIN
Po optikim linkovima kao prenosna tehnologija se koristi SDH Nad SDH nivoom se nalazi ATM protokol stok Iznad ATM-a postoji jo jedan protokol koji se zove MPLS (MultiProtocol Label Switching) SMIN mrea moe da prenosi IP, X.25 i Frame Relay saobraaj

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

122 / 129

TEST

TEST
1. 2. 3. Duina ATM elije bez zaglavlja je: a) 48B a) periodino b) 32B b) aperiodino c) 64B ATM elije koje pripadaju jednoj vezi pojavljuju se u elijskom toku Tehnika multipleksiranja koju koristi ATM je a) poziciono multipleksiranje b) statistiko multipleksiranje 4. ATM je tehnika sa a) b) 5. komutacijom paketa - connection oriented komutacijom paketa- connectionless b) priblino istog intenziteta
124 / 129

Dinamiki multipleks pogoduje korisnikim tokovima iji je saobraaj a) sporadian

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

1. Poveanje duine elije pogoduje prenosu a) a) a) b) c) 4. 5. 6. a) a) a) podataka b) govora i videa b) fiksni izmeu dva komutaciona vora 2. Pripadnost elije jednoj vezi odreuju brojevi VCI i VPI koji su fiksni du cele veze 3. Primarne ravni referentnog modela protokola su fiziki nivo, ATM nivo, AAL, kontrolna ravan fiziki nivo, ATM nivo, AAL, vii nivoi ravan menadmenta, kontrolna ravan, korisnika ravan OAM b) signalizaciju b) na sve nivoe

Kontrolna ravan je zaduena za Ravan menadmenta odnosi se na neke delove AAL-a i vie nivoe dva vora mree B-ICI je interfejs izmeu b) mrea dva razliita operatera
125 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Prenos videa najosetljiviji je na a) degradaciju a) podataka b) kanjenje c) blokiranje b) videa c) govora Sporadinost saobraaja karakteristina je za prenos Video i govor osetljiviji su na a) kanjenje u mrei a) CBR i nrt-VBR a) CTD i CDV a) CBR i rt-VBR b) b) b) diter CBR i rt-VBR c) rt-VBR i nrt-VBR Za prenos videa moe se koristiti Garancije za kanjenje su CTD i CDVT b) UBR i ABR
126 / 129

Za prenos podataka pogodni su

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

1. Nivoi nezavisni od vrste servisa su: a) ATM i AAL a) a) b) b) fiziki nivo b) prenos govora c) ATM i fiziki nivo c) internet 2. Tipini predstavnik servisa iz klase A je: video po zahtevu 4. Redni broj je bitan zbog evidencije o izgubljenim i pogreno ubaenim elijama da bi se znalo da li je re o poetku ili kraju poruke b) ne b) operater mree
127 / 129

5. AAL5 ima zaglavlje SAR podnivoa a) da a) korisnik 6. Komutaciju kontrolie signalizacijom

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

1. 2.

Tabele rutiranja nalaze se u a) komutacionom delu Sadraj tabela rutiranja je a) b) stalan modifikuje se signalizacijom pri uspostavljanju veze varijacija u kanjenju b) blokiranja b) ulaznom stepenu

3. 4. 5.

Komutacioni deo trebalo bi da obezbedi zatitu od a) Kod komutacionog dela sa deljenim resursima neophodni su a) ulazni baferi b) izlazni baferi elijski tok dobijen od ATM nivoa konvertuje se u kontinualan tok bita u podnivou a) PM b) TC

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

128 / 129

1.

2.

3.

4. 5.

Brzine prenosa predviene za NNI interfejs identine su brzinama specificiranim za a) SDH b) PDH c) HDSL Cell delineation funkcija obezbeuje a) razgranienje elija b) prilagoavanje elijskog toka brzini prenosnog medijuma c) proveru greke Sa ATM elijama sa grekom postupa se na sledei nain: a) svaka se odbacuje b) jednostruke greke je mogue se ispraviti, dok se elije sa viestrukim grekama odbacuju Uestanost zaglavlja SOH u SDH prenosnom okviru je a) 1/25 b) 1/27 c) 1/26 Broj slojeva mree u fizikom nivou je a) 2 b) 3
129 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN

1. a) 2. a) b) 3. a) 4. a) 5. a) b)

Signalizacione poruke obrauje AAL2 b) AAL3/4 c) AAL5 Sa IAM (Initial Address Message) vri se provera raspoloivih resursa i rutiranje VC i VP obavetava se pozvani terminal Signalizacionim porukama pregovaraju se karakteristike saobraaja da b) ne Pri uspostavljanju multi-party poziva koren nakon pozivanja prvog terminala svaki sledei poziva sa Setup porukom Join Request b) Add Party porukom c) Leaf-Initiated

Multy connection poziv daje mogunost istovremeno pozivanje vie uesnika vie veza sa jednom pozivajuom stranom koje pripadaju prvoj ostvarenoj vezi
130 / 129

Katedra za telekomunikacije i obradu signala / FTN