ARHITEKTURA PC RAUNARA

Raunarski sistem je elektronski ureaj koji se koristi za automatizaciju procesa prikupljanja, uvanja, obrade i prenosa informacija pod kontrolom programa (koji je razvio ovek-programer). Pod arhitekturom raunara podrazumevamo optu konfigraciju njegovih osnovnih komponenti, njihovih bitnih karakteristika i uzajamnih veza.

Memorija
Memorija je predviena za uvanje podataka i naredbi programa koje se izvravaju u procesoru. Karakteristike: Vreme pristupa (vreme koje protekne od dovoenja signala za pristup do zavretka upisa ako je u pitanju operacija upisa, odnosno dobijanja podatka ako je u pitanju operacija itanja. Manje vreme bra memorija (meri se u nano sekundama) Kapacitet GB Razlikuju se dva tipa memorije: RAM-memorija i ROM-memorija. RAM Random Access Memory memorija sa proizvoljnim pristupom. To znai da svaki bajt memorije ima adresu i da se korienjem adrese njegov sadraj moe proitati, ali i izmeniti upisom drugog podatka. RAM se esto naziva operativna memorija jer se u njoj nalazi program ije je izvravanje u toku, kao i podaci koji su neophodni za njegovo izvrvanje. U ovu memoriju se smetaju meurezultati i rezultati koji se dobijaju izvravanjem programa. RAM memorija je energozavisna, to znai da se prestankom napajanja elektrinom energijom njen sadraj gubi. Korisniki programi ili, kako se esto kae, aplikacije se u toku izvravanja moraju nalaziti u RAM memoriji. U nju se donose sa spoljanjih memorijskih medijuma (najee diskova). ROM je Read-Only-Memory (memorija samo za itanje). Ova memorija se razlikuje od RAM memorije po tome to se upis informacija u ROM vri samo jedanput i to od strane proizvoaa. Nakon toga sadraj ove memorije se moe samo itati. Osim toga, sadraj ROM memorije se ne gubi prestankom elektrinog napajanja. Upis sadraja u ROM je onemoguen da bi se spreilo sluajno ili namerno oteenje njegovog sadraja. Naime, u njemu se nalaze vani i esto korieni servisni programi koji pri ukljuivanju raunara obavljaju testiranje raznih komponenti. U ROM-u se nalazi i kompleks programa koji obrazuje bazni ulazno-izlazni sistem, ili skraeno BIOS (Base Input Output System). On obavlja esto koriene operacije razmene podataka izmeu tastature, monitora i operativne memorije. U ROM-u se nalazi i program iji je zadatak poetno punjenje operativnog sistema iz spoljanje memorije.

Procesor
Procesor je najvaniji ureaj raunara koji deifruje naredbe programa i zadaje akcije koje obezbeuju njihovo izvravanje, tako to iz memorije preuzima podatake koji se obrauju, nad njima realizuje aritmetiko-logike operacije i rezultat smeta na zadatu memorijsku adresu. Procesor se sastoji iz etiri osnovne komponente: upravljakog organa u kome se vri dekodirannje (deifrovanje) i izvravanje tekue naredbe, i formiranje adrese sledee naredbe; aritmetiko-logike jedinice (ALU), u kojoj se obavljaju aritmetiko-logike operacije; radnih registara, u kojima se uvaju meurezultati u toku izvoenja aritmetiko-logikih operacija; ke-memorije, koja poveava brzinu procesora tako to pamti podatke (odabrane po posebnom algoritmu) koji su najverovatniji kandidati za obradu u najskorije vreme. Moe se rei da se podaci koji su u ke-memoriji procesoru nalaze "na dohvat ruke", za razliku od

podataka koji se preuzimaju iz "udaljene" RAM memorije (to usporava izvravanje programa). Ke memorija moe biti interna kada se nalazi u procesoru i eksterna kada se nalazi neposredno uz procesor. Osnovne karakteristike procesora su frekvenca, brzina procesora, duina procesorske rei, ke memorija. komponenta generator takta proizvodi impulse koji se ponavljaju u fiksnim vremenskim intervalima. Broj impulsa koje u sekundi proizvede generator takta predstavljaju frekfencu procesora. Impulsi u sekundi se nazivaju "herci" i oznaavaju sa Hz. Izvravanje svake mainske naredbe traje odreeni broj taktova. U nekim implementacijama operacija sabiranja zahteva dva takta, a deljenja do 25 taktova. To znai da to je vea frekfenca to raunar bre radi. Red veliine brzine savremenih mikroprocesora se meri gigahercima, to znai da prave jednu ili vie milijardi "tikova" u sekundi. Brzina procesora MIPS (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS (Milion Floating Point Operations Per Second) Mo raunara zavisi i od broja bitova koji se mogu istovremeno preneti i obraditi unutar procesora. Dananji mikroprocesori obrauju 32 ili 64 bita. Duina mainske rei se esto koristi kao osnovna karakteristika arhitekture raunara, pa se esto moe uti da je raunar 32-bitne ili 64-bitne arhitekture. Jasno je da to je vei broj bitova koji obrazuju mainsku re to se moe obraditi vea koliina informacija.

Magistrala
U toku izvravanja programa procesor se neprekidno obraa operativnoj memoriji. Iz nje uzima naredbe programa, podatke koje obrauje i u operativnu memoriju smeta rezultate obrade. Radi prenosa informacija procesor i operativna memorija su povezani snopom provodnika. Svaki od njih prenosi jedan bit informacije. Ovakav snop provodnika koji omoguava prenos informacija izmeu procesora i ostalih ureaja raunara naziva se magistrala (ina, linija, kanal, bus). Kroz raunar alju se tri vrste signala podaci, adrese i upravljaki (kontrolni) signali. Deo magistrale posredstvom koje se prenose adrese bajtova ili ulazno-izlaznih ureaja naziva se adresna magistrala (address bus). Ona je jednosmerna jer prenosi adrese od procesora ka ostalim ureajima raunara. Broj provodnika adresne magistrale odreuje adresni prostor, odnosno maksimalni obim operativne memorije. Na primer, ako je: adresna magistrala sa 24 provodnika, kapacitet adresnog prostora je 224 bajta (24 220 bajta=16Mbajta); adresna magistrala sa 36 provodnika, kapacitet adresnog prostora je 236 bajta (26 230bajta=64Gbajta). Deo magistrale koji prenosi sadraj adresiranih bajtova naziva se magistrala podataka (data bus). Poto prenosi podatke ka procesoru i iz procesora ka ostalim ureajima ona je dvosmerna (iz OM u procesor, iz procesora u OM, iz OM u izlazni ureaj...). Kontrolna magistrala (control bus) prenosi upravljake i kontrolne signale (impulse) koji usklauju rad svih komponenti raunara. Procesor generie upravljake signale kojima definie operacije koji drugi ureaj treba da izvrri.

Kada se podatak alje magistralomm podatka istovremeno se adresnom magistralom alje adresa komponente i lokacije kojoj se podatak upuuje. Kada komponenta prepozna adresu na adresnoj maguistrali preuzme podatak sa magistrale podataka. Kada procesor trai podatak on alje adresu adresnom magistralom, a kontrolnom magistralom alje signal da se traeni podatak poalje magistralom podataka.

Matina ploa
Sve pomenute komponente raunara se razmetaju ili povezuju sa takozvanom matinom ploom (motherboard). Ta ploa se naziva matina jer se na nju prikljuuju osnovne komponente raunara procesor, operativna memorija itd. To su komponente koje odreuju model i osnovne tehnike karakteristike raunara. Na matinoj ploi nalaze se prikljuna mesta slotovi, u kojim se dodatni ureaji (kartica) prikljuuju. Na njoj se nalazi i niz standardnih prikljunih mesta na koja se mogu prikljuiti drugi ureaji raunara (tastatura, magnetni disk, monitor, tastatura, tampa). Prikljuna mesta zovemo portovi koji mogu biti paralelni, serijski, USB port. Postoji PS prikljuak za tastaturu ili mia. Za prikljuivanje bilo kojeg ureaja na raunaru neophodno je da se ispune dva usloav: o Korektno prikljuivanje u smislu elektrotehnike, reavamo prikljuivanjem ureaja na portove ili pomou posebnog ureaja kontrolera (ugradi se u raunar i ima prikljuak za ureaj) o Postojanje posebnog programa (veznika, drajvera) koji omoguavaju prepoznavanje komandi koje dolaze u kontroler i njihovo izvravanje na ureaju. Kod uobiajnih i standardizovanih ureaja (diskovi, CD ureaji) kontroleri su standardizovani i integrisani u matinu plou, za neke ureaje imamo posebne kontrolere, kartice (grafika, zvuna, mrena... mada i oni mogu biti integrisani), koje prikljuujemo na slotovima matine ploe.

Na ovaj nain svako moe, prema svojim eljama i potrebama, formirati konfiguraciju (tehniki sastav) raunara. Mogue konfiguracije raunara zavise od mogunosti matine ploe.

Izvor napajanja vaan deo raunara, obezbeuje elektrino napajanje svih komponenti. Kada iznenada nestane struje, raunar prestaje da radi, kako nije iskljuivanje izvedeno po propisanoj proceduri moe doi do oteenja podataak i pojedinih komponenti raunara, da bi se to izbeglo postoji neprekidni izvor napajanja UPS koji u zavisno od kapaciteta obezbeuje da raunar radi jo neko vreme, to je dovoljno da se procedura iskljuivanja raunara obavi po propisu.

Spoljne memorije
Procesor, nema neposredan pristup ka spoljnoj memoriji. Zbog toga se program, dok se nalazi u spoljnoj memoriji, ne moe izvravati. Iz istih razloga se podaci, koji su u spoljnoj memoriji, ne mogu obraivati. U tome je osnovna razlika spoljne od operativne memorije. Programi i podaci se u spoljnoj memoriji uvaju u "neradnom stanju", a u operativnoj memoriji se uvaju samo u vreme izvravanja programa. Da bi se program izvravao mora se doneti iz spoljne memorije u operativnu. Analogno, podaci, koji se fiziki nalaze u spoljnoj memoriji, da bi se mogli obraivati izvravanjem programa, moraju se preneti u operativnu memoriju. Spoljna memorija je elektronezavisna, jer se informacija, koja se na njoj nalazi, nee izgubiti sa prestankom napajanja raunara. U poreenju sa operativnom memorijom spoljna memorija je znaajno veeg kapaciteta. Ali, brzina razmene podataka sa spoljnom memorijom je neuporedivo manja. Najee spoljne memorije su hard disk, optiki diskovi i fle memorija.

Magnetni princip registrovanja informacija

Hard disk o sastoji se od vie ploa koje su spojene osovinom koja prolazi kroz centar svake od njih i koja rotira o izmeu ploa nalazi se glava za itanje i upis o podaci se upisuje u koncentrinim krugovima stazama- na ploi o staze istog prenika se zovu cilindar Karakteristike o Srednje vreme pristupa (mili sekunde) o Brzina prenosa (100 MB po sekundi) o Kapacitet GB, TB

Brzina rotacije (3600,7200 ... broj obrtaja u minuti)

Optike memorije
CD-R aluminijumska ploa na kojoj se informacije nanose pomou lasera. CD-RW,DVD .. Podaci se na CD upisuju du jedinstvene neprekidne spiralne staze koja polazi od sredita ka periferiji.

Izlazni ureaji
Monitori
za prikazivanje teksta, brojanih podatak, grafike, slika monitori sa katodnom cevi, ravni monitori monohromatski, kolor monitori prema veliini dijagonle 1inch=2,56 cm 15, 17,19,21 inch Za prikazivanje grafike neophodna je grafika kartica (ukljuena na slot matine ploe ili integrisana). Grafika karta je ureaj koji podatke uskladitene u raunaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajue analogne signale koji kontroliu prikaz slike na ekranu. Povrinu monitora podelimo horizontalnim i vertiklanim linijama i tako dobijamo mreu kvadratia piksela (pixels). Svakom od tih kvadratia dodeljuje je atribut koji ga opisuje (intezitet osvetljenosti i boja). Ako je 1 pixelu pridruen bit to je monohromatski, ako je pridrueno 8 bita imamo 28boja=256 boja, 16 bita 216boja=65563 boje, 24 bita..... Broj podela po vertikali i horizontali nazivamo rezolucija , kvalitet slike je vei ako rezolucija vea. Primer rezolucije 1024x768 (1024*768*24 bita=2.25MB) Grafiaka kartica ima svoju memoriju (32MB...) je

tampai
Za pravljenje tekstualnih i grafikih dokumenata. Vrste: matrini, laserski, tampai sa mlaznicama Karakteristike: brzina tampanja, kontras, rezolucija ( broj taaka po inu - dpi dots per inch)

Princip rada raunara

Kao i programi na jezicima visokog nivoa mainski programi se izvravaju sekvencijalno dok se ne naie na instrukciju skoka. Izvravanje programa koji se nalazi u operativnoj memoriji zapoinje postavljanjem adrese prve instrukcije u broja instrukcija (PC Program Counter). Iz brojaa instrukcija adresa instrukcije se preko adresne magistrale alje u adresni dekoder memorije, koji deifruje adresu da bi se pronala lokacija sa tom adresom. Zatim se instrukcija, sa naene adrese, prenosi iz operativne memorije magistralom podataka do registra instrukcija procesora (IR Instruction Registar). Dekoder operacija po kodu odreuje koja operacija (sabiranje, oduzimanje, poreenje, itd.) treba da se izvri i odakle se uzimaju podaci nad kojim treba izvriti operaciju. Traeni podaci se uzimaju iz operativne memorije ili radnih registara procesora i nad njima se realizuje zadata operacija.

Dalje procesor, ako to zahteva instrukcija, rezultat dobijen izvravanjem operacije smeta nazad u operativnu ili registarsku memoriju. Dekodiranje instrukcije ukljuuje i odreivanje njene duine u bajtima tako da se PC uveava za tu vrednost da bi se dobila adresa sledee instrukcije. Ovaj ciklus slanja adrese instrukcije, pronalaenje i prenos instrukcije u procesor, njeno izvravanje i odreivanje adrese sledee instrukcije se ponavlja dok se u programu ne naie na instrukciju koja procesoru nalae da prekine izvravanje tekueg programa.

Na slici je prikazana situacija kada svaka naredba zauzima 1 bajt i nema instrukcija skokova

Instrukcija bezuslovnog skoka zahteva da se u PC upise adresa odreena instrukcijom skoka. Kod instrukcija uslovnog skoka, u zavisnosti da li je uslov ispunjen ili ne, dolazi do promene adrese U PC na sledei nain. Ako je uslov ispunjen u PC se upisuje adresa na koju je izvren skok, a ako uslov nije PC se uveava za duinu (u bajtovima) instrukcije.